133615318-Muzicka-enciklopedija-3.pdf

M UZIĈKA ENCIKLOPEDIJA

z

3 a-

Dodcttak

ZAGREB IGOSLAVENSKI

MCA\LXXVII

LEKSIKOGRAFSKI

ZAVOD

DRUGO,

'i 9, ,'$■$ SVA PRAV A PRlt>RţAi Harmonij ORGULJARI (engl. organ builder, franc. facteur Ċ'orgues, njem. Orgelbauer, tal. organaro), graditelji orgulja. Od pojave hidrauliĉkih orgulja pa do najnovijeg doba orguljari su se, za razliku od graditelja drugih instrumenata, redovito ograniĉa vali na gradnju orgulja i ostalih instrumenata s tipkama (ĉembalo, klavikord, katkad i klavir). Budući da su orgulje, zbog svoje vanredno sloţene grade, veliĉanstvene zvukovne snage i posebnih izraţajnih mogućnosti, zahtijevale od orguljara ne samo poznavanje akustike i tehnike gradnje, nego i razvijen umjetniĉki smisao za sve probleme mu ziĉkog stvaralaštva i reprodukcije, nije rijedak sluĉaj, da je medu orguljarima bilo i takvih, koji su se istakli i kao vrsni sviraĉi i kompozitori orguljske muzike. MeĊutim, djelatnost orguljara za pravo oznaĉuje pojedine etape razvitka i usavršavanja konstrukcije orgulja tokom stoljeća pa je nedjeljivo vezana uz povijest orgulja (-> Orgulje. Povijest, -> GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instru menata). A. Vi. ORGULJE (od grĉ. opyavov oruĊe, instrument; lat. organum, engl. organ, franc. orgue, njem. Orgel, tal. organo), muziĉki instrument koji proizvodi zvuk na taj naĉin što se pritiskom tipke na klavijaturi omogućuje mehaniĉkim, pneumatskim ili elektriĉnim putem strujanje zgusnutog zraka iz mijeha u sviralu. Zrak se nalazi u spremištu mijeha pod stalnim i odreĊenim pritiskom, a dovodi se s pomoću crpećega mijeha, koji pokreće -> kalkant ili ga puni centrifugalni ventilator na elektriĉni pogon. Iz spremišta zrak se otvaranjem jednoga ili više manubrija, tj. odreĊene poluge ili ruĉice smještene na prednjoj strani sviraonika, pušta u drvenu škrinju (zraĉnice), odakle s pomoću ventila prelazi u -> kancelu pojedinoga registra; pritiskom na tipku klavijature otvori se ventil svirale povezane s tom tipkom i oglasi se traţeni ton. Svaka tipka klavijature ima svoju odgovarajuću sviralu, a niz svirala od najdublje do najviše saĉinjava jedan registar. U orguljama ima više registara, a svaki je izraĊen tako da zvuk njegovih svirala daje tonu drugu boju. Zatvaranjem jednoga i otvaranjem drugoga ili istodobnim otvaranjem više manubrija tipke se na klavijaturi povezuju s jednim ili više novih registara i na taj naĉin se mijenja ne samo boja svirala, nego i njihova snaga ( -* Registar). Traktura. Spoj izmeĊu klavijatura i zraĉnica, koji se uspostavlja pritiskom na tipku i povlaĉenjem registarskih manubrija, zove se traktura (od lat. trahere vući). U starijim orguljama traktura je bila mehaniĉka, što znaĉi da se pritiskom prsta na klavijaturi i povlaĉenjem manubrija pokrenuo ĉitav niz tzv. apstrakta, tj. ţica, letvica i kuka, koje su povezivale sviraĉa sa ţeljenim registrima i puštale zrak u odreĊene svirale. Kod pneumatske trakture djelovanje apstrakta zamjenjuju tanke olovne cijevi; u njih se pri sviranju i registriranju otvaranjem ventila pušta na jednom kraju struja zgusnutog zraka, koja na drugom kraju cijevi svojim impulsom pokreće ventile zraĉnica i ventile pojedinih svirala. Elektriĉna traktura obavlja sve ove radnje pomoću elektromagneta i potrebnog niza elektriĉnih ţica. Sviraonik. Svi dijelovi orgulja stavljaju se u pogon i upravljaju preko sviraonika. Sviraonik se sastoji od jedne ili više klavijatura na kojima se svira rukama (->• manual), od klavijature za sviranje nogama (—> pedal) i od ĉitava niza naprava za spajanje i kombiniranje registara. Svaka klavijatura spojena je s nizom registara, koji tvore zaokruţenu zvukovnu cjelinu. Ako orgulje imaju npr. tri manuala i pedal, onda su manuali rasporeĊeni stepenasto jedan iznad drugoga, tako da je I manual najdonji i raspolaţe s glavnim i najsnaţnijim registrima, II manual je viši s registrima blaţega zvuka, a III je manual najviši s izborom solqregistara. Pedal leţi ispod sviraĉa i ima svoje vlastite registre. Proĉelje (lat. prospectus). Prednji dio ormara, u kojemu su zatvorene svirale, zraĉnice i mijeh. Otkako su orgulje postale liturgijskim instrumentom, graditelji, kipari i slikari nastojali su ukrasiti proĉelje orgulja u stilu crkve i svoga vremena. Na proĉelju je smještan niz metalnih svirala, obiĉno principala, razdijeljenih u više simetriĉnih grupa. Te su svirale naĉinjene od slitine s velikim postotkom kositra. One redovito sviraju, ali ponekad, osobito u XIX st., gradile su se u prospektu i nijeme svi-

rale koje su sluţile samo za ukras. U doba baroka i same su svirah ĉesto bile ukrašene ornamentima. Spojevi. S pomoću naroĉitih naprava, -> kopula, u svakin se orguljama mogu registri jednoga manuala svirati na tipkam: drugog manuala, odnosno registri bilo kojeg ili svih manuala ni tipkama pedala. Isto se tako, pomoću suboktavne i superoktavm kopule, mogu pritiskom na tipku spojiti tonovi njezine dublji i više oktave. Za nagle promjene zvuĉnih boja, koje orgulja: nema mogućnosti za vrijeme sviranja izvršiti, postoje u suvre menim orguljama naroĉiti spojevi, slobodne kombinacije. On< omogućuju^ da se pritiskom na jednu polugu ukljuĉi unaprijec pripremljena registracija. Opseg. Manual4 obuhvaća 61 tipku, odnosno pet punih oktava s tonovima C—c , a pedal ima 32, tj. dvije i pol oktave s tonovim; C—g1. Stvarni opseg orgulja je meĊutim mnogo veći, nego štc pokazuje broj tipaka, budući da se medu manualnim registrima osim registara normalne visine (to su svi registri od 8 stopa' nalaze i suboktavni registri od 16' i tri superoktavna od 4', 2' i i' a meĊu pedalnim registrima, osim 16' još i od 32'. Prema tome. zvuĉni opseg orgulja obuhvaća tonove više od devet oktava Svirale. Svirale su onaj dio orgulja, u kojima titra stupac zgusnutog zraka i time proizvodi zvukove razliĉite visine i razliĉitih boja. Orguljske su svirale dvovrsne: labijalne (s usnicama] i jeziĉne. Grade se od drva ili kovinskog lima. Oblik im je za kovinske cilindriĉan ili koniĉan, a za drvene prizmatiĉan ili piramidalan. Sastoje se od gornjeg dijela ili tijela i od donjeg dijela ili noge svirale. Na prijelazu izmeĊu ta dva dijela nalazi se kod labijalnih svirala otvor (lat. labium usta), kojemu u unutrašnjosti svirale odgovara jezgra, tj. drvena ili limena pregrada. Gornji kraj labijalnih svirala moţe biti otvoren ili zatvoren. Zatvorena svirala daje za oktavu dublji ton nego jednako duga otvorena svirala. Ako se u svirale pusti jaĉa struja zraka, ona će je »prepuhati« (njem. tiber-blasen) tako da će otvorena svirala dati za oktavu viši ton od normalnoga tona, a zatvorena jedan od neparnih -TUELO SVIRALE ĉlanova niza parcijalnih tonova (npr. duodecimu). Kako visina tona ovisi o -GORNJA USNAduţini svirale, -USTAto se ugaĊanje svirale vrši skraćivanjem ili produţivanjem gornjeg dijela svirale s (C.T~ ----PUKOTINA pomoću pokretnog prozorĉića, \ T""~"~~DONJA kositrenog izreza ili mijenjanjem oblika USNA ĉunjastom spravom za ugaĊanje. Jeziĉne \L, ____ -NOGAsu svirale (jeziĉnjaci) nešto drukĉije konstruirane. ORGULJE ulazi kroz nogu u Labiialne svirale Zrak tijelo svirale, koja s gornje strane (glava) ima ugraĊeno grlo sa ţlijebom. Na ţlijebu je priĉvršćen jeziĉac od mjedi. Kad zrak struji kroz sviralu jeziĉac jednomjerno titra i titrajući ili udara o ţlijeb (udarni jeziĉac) ili slobodno ulazi i izlazi iz njega (slobodni jeziĉac). Visina tona odgovara duţini je-; ziĉca i regulira se ţeljeznim štapićem:: pritiskom na gornji kraj skraćuje se ili produţuje slobodni dio za titranje. Snaga: i boja zvuka reguliraju se rezonatorom razliĉitih oblika i veliĉina, utaknutim u gornji dio glave svirale (->■ Registar). Alikvoti i mješanice. Ako se te-: meljnom registru od 8' ţeli povećati punoća i sjaj, onda mu se dodaje registar-koji odgovara jednome od njegovih ali-: kvotnih tonova. Tako se npr. moţe Prin-cipalu 8' dodati Kvinta f '; ona odgovara trećem ĉlanu NOSA parcijalnog niza, a zvuĉi: kao duodecima (kvinta nad oktavom), osnovnoga tona. U ORGULJE. Jeziĉnjak tom će se sluĉaju na' pritisak tipke c ĉuti osim tona c od Prin-cipala 8' i ton g od Kvinte f ', ali ne kao i samostalan ton, nego stopljen sa svojim osnovnim tonom, kome će njegova | oštrina dati novu boju i potreban sjaj. Zbog toga se registri, koji] daju jedan od alikvotnih tonova, ne upotrebljavaju nikada sami,] nego uvijek spojeni s jednim ili više temeljnih registara. Istoj pravilo vrijedi i za mješanice (miksture). Pritiskom na tip—; ku one daju u isto vrijeme 2— 6 alikvotnih tonova iz parci- j jalnog niza. Da bi se upotrebom mješanica mogle postići zanim- i

ORGULJE O orguljama, hidrauliĉkim ljive zvukovne boje, vaţno i pneumatskim, mnogo su je, da budu spojene s od IX st. nadalje pisali i dovoljnim brojem snaţnih arapski pisci; u XII st. se osnovnih registara, ĉak navode i imena dvojice sposobnih da potpuno arapskih graditelja orgulja, apsorbiraju zvuk alikvo-tnih pa se moţe zakljuĉiti da su i tonova. Graditelji u arapskom svijetu svirka i renesansnih i baroknih gradnja orgulja bili vrlo orgulja instiktivno su razvijeni, ali takoĊer izvan naslutili znaĉenje umjetno vjerskih obreda. stvorenih alikvot-nih tonova S Istoka su se tek u i u svojim instrumentima VIII st. o. ponovo poĉele pruţili bogati izbor širiti po zapadnoj Evropi i kombinacija pomoću to istom kada se uvode u mješanica. crkvu. God. 757 darovao je Crescendo. Budući da bizantski car Konstantin visina tona ne ovisi samo o Kopronvmos franaĉkom veliĉini svirale nego i o kralju Pipinu Malom koliĉini zraka, koji mora orgulje, kao znak vladarskog jednoliĉno strujiti pod dostojanstva za dvor u odreĊenim i Compiegneu. Za kasnijih nepromijenjenim tlakom, franaĉkih vladara o. jaĉina je zvuka orgulja dobivaju sve znaĉajniji udio nepromjenljiva. Da bi se u crkvenom bogosluţju. ipak omogućile Već u IX i X st. posjeduju dinamiĉke promjene i ih neki od najuglednijih raznolikosti u snazi zvuka, francuskih, njemaĉkih, potrebne pri umjetniĉkoj talijanskih i engleskih izvedbi kompozicija, u samostana i crkava (stolna orgulje se ugraĊuju dva crkva u Aachenu, St. ureĊaja: crescendo-valjak na Savin u Poitouu, pa crkve u pokret noge postepeno Strasbourgu, Rimu, ukopĉava registre prema Winchesteru i dr.). njihovoj jakosti i tako Tokom XII—XIII st. omogućuje promjene u grade se crkvene o. u snazi i boji zvuka, a Parizu, Konstanzu, Roţaluzije, tj. ormar u uenu, Utrechtu, pa u kojem su registri pojedinog Bonnu, Bruggeu, Firenci, manuala zatvoreni tako da Salzburgu, Pragu, se samo na prednjoj strani mogu pomoću i drugdje, a od XIV st. stupaljke postepeno dalje gotovo da nema iole otvarati drveni kapci, propuštaju kroz njih zvuk iste ORGULJE u zagrebaĉkoj katedrali znaĉajnijeg grada ili crkve koja ne bi imala boje u razliĉitim jaĉinama. Ţaluzije se ne grade za orgulja. Zagreb ih u našoj zemlji ima najranije, cijele orgulje, nego samo za registre gornjih manuala (za II već 1359. Graditelji su isprva bili većinom redovnici ili svećenici i man., III itd.) i za pedal. A. Vi. ujedno orguljaši. Usporedo sa širenjem dolazi do sve većeg Povijest orgulja. Podrijetlo orgulja još nije posve rasvijet- usavršavanja orgulja. Nekad znamenite o. stolne crkve u ljeno. Pobude za gradnju mogle su poteći od pastirskih frula, Halberstadtu, rad majstora Nikole Fabera, 1359 —61 (opisuje gajda, sirinksa (Panove frule) kao i drugih aerofonih instrume- ih Praetorius, 1619) imale su ĉak tri klavijature, ali još mala nata. Narodi Dalekog Istoka, Kinezi, Japanci, Indijci, poznavali opsega (22 tona) i napadno širokih tipaka za sviranje dlanovima ili su vlastite tipove orguljskih instrumenata, tzv. usne orgulje (ki- laktovima; osim toga imale su i pedalnu klavijaturu, no vezanu uz neski šeng, japanski šo, indijska mašrokita), koje se mogu smatrati manualne svirale, dakle bez vlastitih svirala. Tek sredinom XV st. srodnicima orgulja, ali ne prethodnicima, jer se javljaju nakon pedal dobiva u Njemaĉkoj vlastite svirale i doskora ĉitave pojave orgulja u antiĉkom kulturnom krugu. Evropskim su orgu- registre, ĉime zapoĉinje njegova samostalna funkcija u sklopu ljama izravno prethodili starogrĉki i rimski instrumenti, ponaj- orgulja. Svirale manuala koncipiraju se otprilike do 1400 po prije hidraulis. Najstariji antiĉki dokumenti Vitruvija (■*- I st.)3 sistemu »blokova« (njem. Blockzverk): na pritisak tipke javlja se Herona (oko 150 god.) i dr., govore o hidrauliĉnim, odnosno vode- ne samo jedan ton, već istodobno s njim, velika skupina svirala nim orguljama, pripisujući njihov pronalazak Ktesibiju iz Alek- mnogostruko udvostruĉenih gornjih alikvotnih nizova kvinta i sandrije (oko sredine organum u paralelnim kvartama, bio namijenjen orguljama ne moţe se utvrditi, jer je sam naziv imao višestruko znaĉenje. Prvi primjeri notirane muzike za instrumente s tipkama pojavljuju se istodobno kada se u konstrukciji orgulja prešlo sa sistema blokova na mehanizam zraĉnica s pomicaljkama te kada se uvode i manji, pokretljiviji tipovi — pozitiv, portativ i regal. Najstariji su dokumenti kodeks Robertsbridge (oko 1320) koji sadrţi, uz ostalo, tri kolorirana moteta (intavolature), i zatim kodeks Faenza, zabiljeţen talijanskim tabulaturama (oko 1420) u kojemu se nalaze prvi primjeri liturgijske orguljske muzike nastale na temelju prakse naizmjeniĉnog muziciranja zbora i orgulja; to su dvoglasni misni stavci (Kyrie, Gloria) s ravnomjernom koralnom melodijom (cantus planus) u donjoj dionici, uz koju gornja kontrapunktira s bogatim figuracijama. Najopseţnija je zbirka iz XV st. Buxheimer Orgelbuch, notirana njemaĉkim tabulaturama (oko 1460—-70), sa 250 kompozicija; pored intavolatura vokalnih predloţaka, zbirka sadrţi i izvorna djela za orgulje: liturgijske, preteţno troglasne kompozicije, zatim oko 30 preludija, te instruktivna orguljska fundamenta slijepog njemaĉkog orguljaša C. Paumanna. U XVI st. repertoar se sastoji preteţno od liturgijske orguljske muzike {orguljska misa, tzv. koralni motet, versetti na Magnificat i himne), te od preludija i ranih primjeraka ricercara, tokata i fantazija. Vrijednije su priloge tim oblicima dali, u njemaĉkim zemljama, ponajprije glasoviti virtuozi i improvizatori P. Hofhaimer i A. Schlick, autor prve tiskane njemaĉke orguljske tabulature (»Tabulaturen etlicher Lobgesang«, 1512), zatim J. Buchner koji je sastavio (oko 1520) opseţan »Fundamentum organisandi« sa 145 kompozicija (1 rani primjerak ĉitave orguljske mise), popraćenih instruktivnim uputama u tehniku sviranja. Potkraj XVI st. javljaju se »koloristi«, prozvani tako zbog svoje tehnike melodijskog ornamentiranja, J. Paix, B. Schmid, stariji i mlaĊi, i nadasve E. N. Ammerbach (»Orgel- oder Instrument-Tabulaturbuch«, 1571), autor ranih obradbi protestantskih korala. U Italiji je A. Antico obj. 1517 zbirku »Frottole intabulate da sonare organi«, zanimljivu kao rani prilog praksi intavoliranja. Izrazitiji instrumentalni, odnosno orguljski slog (puni akordi, tokatne pasaţe) izgraĊuje Marcantonio Cavazzoni koji piše prve ricercare, a uz to i opseţne duhovne kompozicije (naziva ih motetti), po formi već gotovo slobodne fantazije. Njegov sin Girolamo Cavazzoni dao je najznatnije djelo talijanske liturgijske orguljske muzike XVI st. (3 opseţne zbirke). Venecijanski majstori A. Padovano, Andrea i Giovanni Gabrieli i C. Merulo pridonose osobito oblikovanju tokate, a u drugoj polovini XVI st. znaĉajno je i stvaranje juţnotalijanskih majstora Rocca Rodia i A. Valentea. U Francuskoj je P. Attaingnant objavio, 1530—-31, zbornike orguijske muzike s liturgijskim djelima odnosno versettima (najraniji primjerak instrumentalnog Magnificata u 8 starocrkvenih naĉina) te s preludijima. IzgraĊivanju orguljske muzike znatno su pridonijeli u XVI st. i Španjolci, posebice A. de Cabezon koji komponira ricercare (tientos) i niz zanimljivih versetta, od tehniĉki jednostavnih »za poĉetnike« do sloţenih, te Juan Bermudo, autor instruktivnih uputa u sviranje, popraćenih vlastitim, izvorno oblikovanim orguljskim kompozicijama (»El Arte Tripharia« 1550; »Declaracion de instrumentos«, 1555). Liturgijska o. m. cvjeta osobito u Engleskoj. U opseţnom zborniku Mulliner Book (oko 1530—60) sabrane su kompozicije i. Redforda, J. Tavernera, Th. Prestona, Th. Tallisa, W. Blithe-

H

10

ORGULJSKA MUZIKA

Muziciranje na pozitivu. Bakrorez iz XV st.

mana, J. ShepherĊa i dr. MeĊutim, engleske se obradbe razlikuju i stilski i sadrţajno od kontinentalnih ponajprije po tome što je glavni oblik orguljske obradbe Offertorij i kasnije antifona »Gloria tibi Trinitas«, prozvana -> In nomine, dok su misni stavci i versetti na Magnificat i psalme vrlo rijetki. Na prijelazu u XVII st. glasoviti virginalisti W. Byrd, J. Buli, O. Gibbons i G. Farnaby obogaćuju repertoar, posebice fantazijama, preludijima i ostinatnim varijacijama (ground). Sredinom XVI st. nastale su i dvije opseţne poljske zbirke, tabulatura Jana iz Lublina (datirana 1537—48) i Krakovska tabulatura (1548), obje s liturgijskim kompozicijama, intavolaturama i preludijima. Od XVII st. instrumenti s tipkama dobivaju sve vaţniju ulogu u svakodnevnoj muziĉkoj praksi, pa njihovo svladavanje postaje osnovom muziĉkog obrazovanja svakog crkvenog kapelnika i kompozitora; time i zvanje orguljaša postaje znaĉajnije i uglednije, a uporedo se proširuje i repertoar: izgraĊuju se fuga, partita i barokna sonata. Poĉetkom stoljeća vaţno je ţarište orguljske muzike Venecija, kamo hodoĉaste mladi muziĉari da bi uĉili kod glasovitih orgu ljaša crkve sv. Marka. U Veneciji djeluje G. Diruta, autor prve prave škole za orgulje i ĉembalo »II Transilvano« (1593—1610), u koju je, uz vlastite primjere, unio i orguljska djela svojih suvremenika (G. Guami, V. Bell'Haver, A. Banchieri, L. Luzzaschi, P. Ouagliati i dr.). Kompozicije talijanskih orguljaša proširile su se u to doba Evropom pa je njihov utjecaj zahvatio mnoge muziĉare osobito u istoĉnim i juţnim njemaĉkim zemljama (Ch. Erbach, H. L. Hasller, J. Woltz). Drugo jevaţno središte Amsterdam,gdje djelujeJ.P. Szveelinck, najznatnija liĉnost prijelaznog razdoblja iz renesanse u barok; on sintetizira razliĉite stilove (engleski, nizozemski, talijanski) i bitno pridonosi stvaranju barokne orguljske muzike (tokata, fantazija, ricercari, koralne varijacije) te postaje zaĉetnikom tzv. sjevernonjemaĉke škole. Na njega se nadovezuju njegovi uĉenici — predstavnici sjevernonjemaĉkog orguljskog stila — J. Prae-torius, M. Schild, H. Scheidemann, koji izgraĊuju poglavito mo-nodijski, kolorirani orguljski koral i koralnu fantaziju; najznaĉajniji Sweelinckov uĉenik 5. Scheidt uvodi, opseţnom zbirkom »Tabulatura nova« (1624), nov naĉin notiranja orguljske muzike. Vrhunac je dosegla sjevernonjemaĉka škola u drugoj polovini XVII st. s djelima D. Buxtehudea, uz koga se istiĉu još G. Bb'htn, N. Bruhns, V. Liibeck,J. A. Reincken, F. Tunder i M. Weckmann.

Specifiĉno je obiljeţje njihova virtuoznog orguljskog stila listiĉka tehnika pedala. Pored raznovrsnih tipova koralnih obra ti majstori stvaraju opseţne višedjelne preludije i tokate po obi već blize fugi, kao i chaconne i passacaglie. Orguljaši srednje Njemaĉke (Franaĉka, Thiiringija) tako su stvorili vlastitu školu ĉija se tradicija proteţe sve do u XIX a zastupaju je ponajprije J. E. Kindermann, glasoviti ntirnbe orguljaš i uĉitelj, te Heinrich Bach, pa u idućoj generaciji G. Wecker, J. Krieger, J. Pachelbel, najznatniji medu njima, te padnici obitelji Bach, Johann Christoph i Johann Michael, i za J. Kuhnau, J. H. Buttstett i J. G. Walther. Oni preteţno 1 guju koralne obradbe protestantskih pjesama, tj. koralnu pi igru i fantaziju, varijacijske oblike, zatim fughettu i fugu ( chelbel) i najzad sonatu (Kuhnau). U juţnonjemaĉkim zemljama (Austrija), gdje je srediri XVII st. postao jako središte Beĉ, prepleću se razliĉite stii struje, no najjaĉe dolaze do izraţaja talijanski utjecaji, osol posredstvom J. J. Frobergera koji presaĊuje umijeće svoga J telja Frescobaldija. Stoga juţnonjemaĉki majstori dulje njeg ricercar, canzonu, tokatu, versett. Uz Frobergera na ĉelu, u, se školi istiĉu W. Ebner, a zatim J. K. Kerll, A. Poglietti, F. Murschhauser, J. C. F. Fischer, G. Reutter te Georg Muffat i povezuje elemente njemaĉkog, talijanskog i francuskog stila (»i paratus musico-organisticus«, 1690). U Italiji je prijelaz iz renesanse u barok oznaĉio G. Fre baldi, najveći orguljski majstor svojega doba uopće. Svojim sv buhvatnim djelom, u kojemu su posve usklaĊeni harmonij kontrapunktski, virtuozni i izraţajni elementi, Frescobaldi ot\ novu fazu u razvoju orguljske muzike, a njegov utjecaj seţe dal u XVIII st. S Frescobaldijem zapoĉinje u muzici za instrume s tipkama razdioba na muziĉke stilove, koju je posve uĉvr njegov uĉenik Froberger. Otada, pa sve do XVIII st., a djelon i kasnije, razlikuju se, ne samo u kompozicijskoj tehnici nef u notaciji, tzv. fantastiĉni stil (djela improvizacijskog karakt npr. tokate), strogi stil (svi kontrapunktiĉki oblici, ricercar, c zona, capriccio, fuga) i plesni stil (chaconne, passacaglia). Na Fi cobaldija se u Italiji nadovezuju M. A. Rossi, G. B. Fasolo, Giovanni te kasnije L. Battiferri i F. Fontana. Juţnotalijan (napuljsku) školu reprezentiraju G. M. Trabaci, zatim G. ' vatore i G. Strozzi te Sicilijanac B. Storace. U drugoj pole XVII st. najveći je orguljski majstor Italije B. Pasquini, poz nadaleko kao kompozitor i uĉitelj mnogih talijanskih i njemaĉ orguljaša (G. Muffat, J. Ph. Krieger, J. J. Fux). Od njegovih lijanskih uĉenika istiĉu se G. M. Casini, A. B. Della Ciaja i Zipoli, kompozitori koji pored nasljeĊenih oblika (tokata, ricen canzona, versett) pišu već i višestavaĉne sonate. U Francuskoj o. m. doţivljuje u doba baroka velik proc koji zapoĉinje u XVII st. bogatim repertoarom liturgijskih kc pozicija, izriĉito pisanih za francuski tip orgulja, s podrobi uputama za registriranje. Opseţne zbornike objavili su J. Titeloi G. Nivers, N. Lebegue, N. Gigault, F. Couperin, N. de Gr{ i dr. Procvat se nastavlja i u XVIII st. kada jaĉe dolazi do h ţaja sklonost prema plesnom i pjevnom stilu, ranije tek nage ještena. U tom razdoblju, koje reprezentiraju L. Marchand, N. Clerambault, P. du Mage, J. F. Dandrieu, M. Corrette i Je Jacgues Beauvarlet-Charpentier, o. m. prelazi u galantni, nosno ranoklasiĉni stil. U Engleskoj se u XVII st., usporedno sa širenjem orgi sa dva manuala, razvija specifiĉna engleska vrsta voluntary { double organ). Njeguju ga J. Lugge, Ch. Gibbons. J. Blotti, Purcell, a u XVIII st. M. Greene, W. Boyce, Ch. j. Stanley, Roseingrave i dr. Na iberskom poluotoku dolazi u XVII st. do stapanja Ca zonove tradicije s obiljeţjima Sweelinckova stila. Najznat su kompozitori Portugalac M. R. Coelho te Španjolci F. Cor de Arauxo i 5. Aguileira de Heredia, koji gaje osobito tiente versett; u XVIII st. dominantna je liĉnost J. B. J. Cabanii autor mnogobrojnih tokata, passacaglia, tientosa, partidosa, seosa (vrsta varijacija), koji svojim opseţnim i izvorno nadah] tim orguljskim opusom zasjenjuje ostale španjolske majstore. Sveopću tendenciju kasnobarokne orguljske muzike za usa savanjem nasljeĊenih oblika i za sintetiziranjem razliĉitih lova, doveo je do nenadmašnog vrhunca J. S. Bach koji se u 1 nosu na samu instrumentalnu tehniku nadovezuje preteţno sjevernonjemaĉku školu, dok u oblikovanju i kompozicijs tehnici prihvaća i povezuje juţnonjemaĉke, talijanske i francu stilske elemente. Medu njegovim raznovrsnim djelima izra; su orguljski pisane koralne obradbe i veliki preludiji (ili fanta: ili tokate) i fuge s obligatnim pedalom, dok su trio-sonate i pas caglie namijenjene bilo orguljama bilo ĉembalu (pedalno: Ali Bachova se o. m. odlikuje bogatstvom oblika i snagom iz ţaja zahvaljujući baš toj svojoj povezanosti sa svjetovnim vrsta

ORGULJSKA MUZIKA — ORIJENTALNE LJESTVICE muzike za instrumente s tipkama, dok su mu djela iz kasne faze proţeta maestoznošću i punoćom polifonih glasova, svojstvenom samo orguljama. Istodobno je Gottlieb Muffat ostvario sintezu njemaĉkih, talijanskih i francuskih stilskih elemenata i doveo do posljednjeg vrhunca juţnonjemaĉku orguljsku muziku baroka, koju u toj fazi reprezentiraju još J. E. Eberlin i J. J. Fux. Veliki Bachov suvremenik G. F. Ha'ndel obogatio je orguljsku muziku svojega doba virtuoznim, tehniĉki vrlo sloţenim orguljskim koncertima koje po njegovu uzoru njeguju mnogi engleski kompozitori idućih generacija (Ch. Avison, Th. Arne, W. Felton, W.Hayes,J. Hook, braća Ch. i 5. Wesley). Od Bachovih stilski bliţih suvremenika izdvajaju se još G. Ph. Telemann i J. C. Wather, kao i Bachovi uĉenici J. C. Krebs, W. F. Bach, G. A. Homilius te J. Ch. Kittel koji presaĊuje tradiciju »Bachove škole« u XIX st. Sredinom XVIII st., usporedo s prijelazom iz baroka u klasiku, prodire u instrumentalnu praksu moderni klavir koji je ubrzo posve istisnuo ĉembalo i klavikord. To je dovelo do posvemašnjeg razdvajanja orguljske i klavirske muzike. Ali dok klavir postaje glavnim solistiĉkim instrumentom klasike i romantizma, o. m. uglavnom stagnira, te ţiv1' dobrim dijelom od bogatog baroknog nasljeĊa. Osobito se njeguju kompozicije u tzv. strogom (kontrapunktskom) stilu što potvrĊuju mnogobrojna izdanja i prijepisi djela poznatih majstora tokom ĉitavog XVIII st. (posebice Frescobaldija, Frobergera, G. Muffata, Pachelbela, Buxtehudea), kao i pojava brojnih instruktivnih djela i udţbenika o kontrapunktu (J. J. Fux, F. W. Marpurg, J. Ph. Kirnberger). Pojedini beĉki kompozitori ostvarili su sretnu sintezu tog »uĉenog« naĉina i galantnog stila, posebice G. Ch. Wagenseil i G. M. Monn, ĉija orguljska djela ĉine most izmeĊu kasnobarokne beĉke škole J. J. Fuxa i Mozartove klasike. Od beĉkih klasiĉara vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici M. i J. Haydn, F. Schneider, G. Pastertoitz, W. A. Mozart, koji je bio odliĉan improvizator, te J. G. Albrechtsberger. Novim zvuĉnim predodţbama svojega doba pošli su ususret Abbe Vogler i J. N. Knecht, koji pod utjecajem simfonijske i klavirske muzike pišu programna i deskriptivna orguljska djela, iskorišćujući koloristiĉke efekte instrumenta. U ovom razdoblju zapoĉinje stvaralaĉka djelatnost ĉitave skupine ĉeških orguljskih majstora, stilski srodnih beĉkim klasiĉarima. To su B. Ĉernohorsky, J. Zach, J. Seeger, F. Brixi, J. Kuchaf i dr., koji su podigli ĉešku orguljsku muziku na evropsku razinu i dali poticaja njezinom daljem cvatu u XIX st. U Francuskoj se u drugoj polovini XVIII st. o. m. obogaćuje virtuozno pisanim djelima (uz ostalo, specifiĉno francuski oblik noel) C. Daquina, C. Balbastrea, Jacques-Marie Beauvarlet-Charpentiera i drugih, a u Italiji ona ţivi posve u sjeni klavirskog stvaralaštva (orguljske sonate G. B. Martinija, zatim djela M. Clementijai dr.) ili je namijenjena crkvi (F. Feroci, M. Santucci, Zanolini). U Španjolskoj galantni stil zastupaju C. Seixas i A. Soler, dok u Engleskoj Th. Dupuis, J. Jones i Ch. Burney već pripravljaju muziku XIX st. Orguljsku muziku prve trećine XIX st. karakterizira dijelom formalistiĉki tradicionalizam koji prevladava u sjevernoj i srednjoj Njemaĉkoj. Teţište je na muzici za crkvene potrebe koja se objavljuje u nepreglednom broju zbirki, ĉesto popraćenih i praktiĉkim izvodilaĉkim uputama. Istodobno, u juţnonjemaĉkim zemljama, te u Francuskoj i Engleskoj, o. m. poprima obiljeţja koncertne muzike, što je odraz sveopće sklonosti romantiĉara za naglašavanjem virtuoziteta. MeĊutim, posvuda zapravo opada interes za orgulje sve do tridesetih godina, kada zapoĉinje obnova. Izdanja starijih orguljskih djela (K. F. Becker, A. G. Ritter, G. W. Korner), posebice F. C. Griepenkerlovo »kritiĉko-korektno cjelokupno izdanje« Bachovih djela (od 1844 dalje), potaknula su ĉitav niz znaĉajnijih kompozitora da napisu bar po jedno djelo za orgulje (H. Berlioz, Ch. Gounod, N. Gade, B. Smetana, A. Dvorak). Od velikih romantiĉara prvi se temeljitije bavio orguljskom kompozicijom F. Mendelssohn (sonate, preludiji i fuge u romantiĉarski oţivljenoj tradiciji Bacha) ĉime je dao jake pobude suvremenicima i idućim generacijama, osobito u Engleskoj gdje se njegova orguljska djela i danas izvode. R. Schumann i J. Brahms takoĊer polaze od Bacha, a F. Liszt stavlja teţište na virtuoznost i otkriva nove, koloristiĉke mogućnosti romantiĉkih orgulja. A. Bruckner je ostavio samo nekoliko mladenaĉkih djela iako je bio znamenit kao briljantan orguljaš i maštovit improvizator. Znatnije je priloge dao orguljskoj muzici J. Rheinberger, stilski srodan Mendelssohnu. Ali tek se s Regerom ponovno javlja u njemaĉkoj muzici umjetnik u ĉijem stvaralaštvu o. m. dobiva središnje mjesto. Obuhvativši sve naslijeĊene i novije forme (koralna fantazija i predigra, varijacija, tokata, passacaglia, preludij i fuga, sonata, te romantiĉki karakterni komad) Reger je uspio da poveţe tradicionalnu bachovsku polifoniju s kasnoromantiĉkim harmonijama

11

i lisztovskim virtuozitetom, te je time znatno obogatio orguljski izraz i tehniku. U Francuskoj je u drugoj polovici XIX st. došlo do ponovnog procvata orguljsie muzike ĉemu je prethodio i znatno pridonio pokret za obnovom crkvene muzike (utemeljenje škole »Niedermeyer«, 1843), kao i uspješna djelatnost francuskih orguljara (A. Cavaille-Coll). Na ĉelu je tog novog uzmaha C. Franck, prvi veliki i izrazito orguljski kompozitor romantizma, koji unosi u orguljsku muziku tipiĉno francuski simfonijski stil s bogatim zvukovnim nijansiranjem i razvija pravi romantiĉarski, meditativno-religiozni izraz. Na njega se nadovezuje ĉitav niz francuskih orguljskih kompozitora, izravnih njegovih uĉenika ili stilskih sljedbenika (Ch. Widor, F. A. Guilmant, V. d' Indy, G. Pierne, G. Ropartz i dr.). Obnovi francusko-belgijske orguljske muzike pridonio je i N. J. Lemmens, pobornik kontrapunktski zasnovanog smjera koji nastavljaju tzv. neoklasicisti (C. Saint-Saens, E. Gigout, Th. Dubois i dr.). Oko 1920 nastaje u orguljskoj muzici novi objektivistiĉki smjer, izazvan općim antiromantiĉkim strujanjima, koji teţi za oţivljavanjem predbachovskih oblika i tehnika (H. Distler, E. Pepping, J. Ahrens, J. N. David, H. Schroeder, H. Bornefeld, dijelom i H. Kaminski). Suprotnim su smjerom krenuli mnogi francuski kompozitori, nastavljaĉi tradicije simfonijskog stila XIX st., koji su nastojali proširiti zvukovno-izraţajni raspon orguljske muzike (L. Vierne, Ch. Tournemire i M. Dupre). O. Messiaen predvodnik je avangarde, koji povezuje francuskoj tradiciji svojstveni, zvukovnokoloristiĉki raskošan orguljski slog s vlastitim, posve izvornim konstruktivistiĉkim sistemom, stvarajući djela mistiĉkoprogramatskog tipa. Potkraj XIX st. zapoĉela je i u Italiji obnova, koju je predvodio M. A. Bossi, pristaša franckova smjera; predstavnici iduće generacije O. Ravanello te L. i M. Perosi pokazivali su jaĉu sklonost kromatici. Sve širi interes za orgulje kao koncertni instrument, po taknuo je mnoge istaknute kompozitore novijeg doba. Tako su pojedinaĉnim ili većim brojem djela obogatili suvremenu orguljsku muziku P. Hindemith. A. Schonberg, pa Švicarac W. Burkhard, Francuzi A. Honegger, D. Milhaud, A. Jolivet, F. Poulenc, J. Langlais, M. Durufle, Talijani B. Somma, E. Desderi, A. Casella, Englezi R. Vaughan-Williams, J. Ireland, B. Britten, Nizozemci H. Andriessen, H. Badings, T. de Leeuzv, Belgijanci P. de Maleingreau, J. Jongen, Flor Peeters, Ĉesi A. Haba, J. Hanuš, I. Hurnik te mnogi ameriĉki kompozitori ■— G. Chadzoick, R. Sessions, A. Foote, V. Thomson i dr. Od hrvatskih kompozitora vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici V. Kolander, F. Dugan, K. Odak, F. Luĉić, J. Slavenski, A. Vidaković, M. Stahuljak i A. Klobuĉar, a od Slovenaca A. Foerster st., S. Premrl, S. Osterc i P. Ramovš. LIT.: O. Kinkeldey, Orgel und Klavier in der Musik des 16. Jahrhunderts, Leipzig 1910. — F. Sauer, Handbuch der Orgelliteratur, Wien 1924. — W. Gurlitt, Die Wandlungen des Klangideals der Orgel im Lichte der Musikgeschichte, Bericht iiber die Freiburger Tagung fur deutsche Orgelkunst, Augsburg 1926. — H. Keller, Die deutsche Orgelmusik nach Reger, ibid. — F. Blume, Die Orgelbegleitung in der Musik des 17. Jahrhunderts, Bericht iiber die dritte Tagung fur deutsche Orgelkunst in Freiberg i. Sa., 1927. — H. J. Moser, Ober deutsche Orgelkunst 1450—1500, ibid. — K. G. Fellerer, Orgel und Orgelmusik, ihre Geschichte, Augsburg 1929. — V. Rokseth, La Musique d'orgue au XVe siecle et au debut du XVIe, Pariš 1930. — G. Kittler, Geschichte des protestantischen Orgelchorals (disertacija), Greifsvvald 1931. — B. Weigl, Handbuch der Orgelliteratur, Leipzig 1931. ■— K.G. Fellerer, Studien zur Orgelmusik des ausgehenden 18. und friihen 19. Jahrhunderts, Kassel 1932. — H. Kelletat, Zur Geschichte der deutschen Orgelmusik in der Friihklassik, Kassel 1933. — H. Klotz, Uber die Orgelkunst der Gotik der Renaissance und des Barock, Kassel 1934. — G. Frotscher, Geschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition, 2 sv., Berlin 1935—36 (II izd. 1959; novi otisak 1966). — R. Sietz, Die Orgelkompositionen des Schiilerkreises um J. S. Bach, Bach-Jahrbuch, 1935. ■— O. Voss, Die sachsische Orgelmusik in der 2. Halfte des 17. Jahrhunderts (disertacija), Berlin 1936. — K. G. Fellerer, Zur italienischen Orgelmusik des 17/18. Jahrhunderts, PJB, 1938. — E. E. Lowinsky, English Organ Music of the Renaissance, MQ, 1939. — N. Dufourcq, La Musique d'orgue francaise de J. Titelouze a J. Alain, Pariš 1941 (II izd. 1949). — K. Jeppesen, Die italienische Orgelmusik am Anfang des Cinquecento, 2 sv., Kebenhavn 1943 (II izd. 1960). — F. Vignanelli, Brevi cenni sull' esecuzione e sull' interpretazione delle opere per organo di G. S. Bach, Roma 1946. — S. Jeans, Geschichte und Entwicklung der Voluntarv for Double Organ in der englischen Orgelmusik des 17. Jahrhunderts, Kongress-Bericht, Hamburg 1956. — W. Riedel, Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fiir Tasteninstrumente in der 2. Halfte des 17. Jahrhunderts, Kassel 1960. — L. Schierning, Die Oberlieferung der deutschen Orgel- und Klaviermusik aus der ersten Halfte des 17. Jahrhunderts, Kassel i Basel 1961. — F. W. Riedel, W. Apel i Th.-M. Langner, Orgelmusik, MGG, X, 1962. — O. Mischiati, U Intavolatura d' organo tedesca della Biblioteca Nazionale di Torino. Catalogo ragionato, L'Organo, 1963. — P. Schnebel, Bericht von neuer Orgelmusik, Festschrift W. Gerstenberg, NJColfenbuttel i Ziirich 1964. — H. R. Z6beley, Die Musik des Buxheimers Orgelbuches, Tutzing 1964. — W. Apel, Geschichte der Orgel- und Klaviermusik bis 1700, Kassel 1967. — W. Weyer, Die deutsche Orgelsonate, 1969. I. Ać.

ORIJENTALNE LJESTVICE, skupni naziv za razliĉite ljestviĉne sustave koji se upotrebljavaju u muzici istoĉnjaĉkih naroda. Većina istoĉnjaĉkih muziĉkih kultura ne poznaje pojam tonaliteta. Orijentalna melodija razvija se najĉešće ponavljanjem

I

12

ORIJENTALNE LJESTVICE — ORKESTAR

ORKESTAR. E. Degas, ulje na platnu

manjeg ili većeg broja odreĊenih melodijskih obrazaca; u muziĉkoj teoriji Orijenta ljestvice su zapravo apstraktne, umjetne tvorevine. Kod Perzijanaca, Egipćana i Indijaca jezgra ljestviĉnog niza izgraĊena je u okviru kvarte (tetrakord), dok je kod Kineza i većine azijskih naroda osnovni ljestviĉni raspon kvinta (pentatonika). Najstariji je kineski ljestviĉni sustav koji su s neznatnim izmjenama preuzeli i Japanci. NajrazraĊeniji sistem melodijskih obrazaca, tj. kraćih ljestviĉnih isjeĉaka, poznaje muziĉka teorija Indije i Perzije. U orijentalne ljestvice moţe se ubrojiti i -> ciganska ljestvica, kao i tzv. orijentalni tetrakord (c—h—as—g, odnosno u uzlaznom obliku g—as—h—c) koji se susreće i u našim narodnim napjevima. Sve o. lj. su netemperirane i zbog toga ni)e moguće notirati toĉan intervalski razmak izmeĊu pojedinih njihovih stupnjeva. LIT.: H. Riemann, Folkloristische Tonalitatsstudien, 1916. — R. Lachmann, Musik des Orients, 1929. — Isti, Die Musik der aussereuropaischen Naturund Kulturvolker, Potsdam 1934. M. Kun.

ORISCUS (lat. oblik grĉ. opo^ obzorje, uzvisina), neuma iz srednjovjekovnog notnog pisma, sliĉna zarezu, a znaĉi završetak sastavljene neume na visini njezine zadnje note ili za jedan dijatoniĉki stupanj više. O. se zove i draţesnom notom (franc. note gracieuse) kao i vox tremula, što bi trebalo znaĉiti, da se pri izvedbi glas ima osloniti na notu ispred oriscusa, dok sam o. treba otpjevati uz laganu vibraciju glasa. LIT.: G. Sunol, Introduction a la paleographie musicale gregorienne, 1935.

ORKESTAR fod grĉ. op^OTpa orkestra, u grĉkom teatru mesto izmeĊu scene i gledališta na kojem su se nalazili hor i instrumentalisti i na kojem su igrali igraĉi), veća ili manja grupa sviraĉa koji zajedniĉki izvode muziĉko delo napisano ili obraĊeno za sastav te grupe. Bitna karakteristika orkestra je horistiĉka postava deonica, tj. svaku deonicu (uz izuzetak nekih limenih duvaĉkih instrumenta, harfe i udaraljki) izvode dva ili više instrumentalista sa potpuno jednakom tehnikom, artikulacijom, dinamikom i si., iskljuĉujući svaku improvizaciju ili individualniju interpretaciju. Prema instrumentima od kojih je sastavljen, o. moţe biti: gudaĉki, koji se sastoji samo od gudaĉkih instrumenata. Oni su grupisani u deonice prve violine, druge violine, viole, violonĉela i kontrabasa; Ċuvaĉki, sastavlien od duvaĉkih instrumenata (flaute, oboe, klarineti, fagoti, trube, horne, tromboni i još neke vrste limenih duvaĉkih instrumenata); vojni, koji je preteţno duvaĉki, a da se istakne ritam dodaju mu se udaraljke (doboš, bubanj, ĉinele i dr.);

simfonijski ili veliki, sastavljen od gudaĉkih instrumen; kojih je po broju najviše, zatim, od drvenih duvaĉkih instrumer (flaute, oboe, klarineti, fagoti i njima srodni instrumenti), limenih duvaĉkih instrumenata (trube, horne, tromboni i neki iz njihove grupe) i udaraljki (timpani, mali doboš, bubi ĉinele, triangel, gong, zvonĉići i dr.). Pored toga u orkestru ponekad nalaze i harfa (jedna, dve ili više), klavir i orgulje, sastav kao i simfonijski o. ima operski o.; on se od simfoi skoga razlikuje jedino po nameni. Pored ovih najvaţnijih, postoje i neke druge varijante orke; kao zabavni o. i plesni 0. u razliĉitim većim ili manjim sastavi sa obaveznim instrumentima za isticanje ritma, zatim tamburašk sastavljen od tambura raznih veliĉina i oblika, pa narodni 0 raznim sastavima i dr. Kompozitori mogu sloţiti sastav orkes i neovisno od navedenih tipova. Pod nazivom kamerni 0. podra meva se manji instrumentalni sastav (od ital. camera soba). U viru kamernog orkestra postoje razni sastavi; poneki stoje granici izmeĊu orkestra i kamernog ansambla. (->• Kome orkestar.) Mada sam naziv o. potiĉe iz antiknog doba, stari vek ne ] znaj'e instrumentalne sastave sliĉne orkestarskom telu. U sta vekim velikim instrumentalnim ansamblima instrumenti n bili grupisani horistiĉki. Tom se principu donekle pribliţ jedino neki izraelski i arapski instrumentalni sastavi. U muziĉ literaturi srednjega veka ne nalazi se nigde izraz o. Prvi put je ponovo upotrebio Thoinot Arbeau u naslovu traktata o ig ma Orchesographie (1589). Usprkos nekim pretpostavkama i ma dokaza da su ĉlanovi Camerate iz Firence i prvi operski ko pozitori za grupu instrumentalista upotrebljavali naziv o. C 1700 upotrebljavaju naziv o. nemaĉki pisci kao oznaku za me u teatru na kojem su smešteni sviraĉi. U današnjem smislu, kao naziv za grupu instrumentalista, reĉ o. javlja se najpre u Fri cuskoj (oko 1680). Najstarija definicija u tom smislu nalazi u delu Dictionnaire de musique J. J. Rousseaua (1754). Razvoj simfonijskog orkestra vodi — u najširim crtama, od prvih instrumentalnih grupa nastalih zbog potreba zaj( niĉkog instrumentalnog muziciranja. U prvo vreme razvoja insti mentalne muzike njihov je sastav bio najĉešće sluĉajan — prei instrumentalnom fondu koji je postojao. Po broju instrumen lista, a i po principu grupisanja, one bi se pre mogle nazvati 1 mernim nego orkestarskim telima. Veće instrumentalne grupe istupale su većinom prilike sveĉanosti, kada je trebalo da zvukovni uĉinak bude što ja Tako su oko 1475 postojale znaĉajne, samostalne instrumental grupe u Pesaru, Manfovi, Bresciji i nekim drugim evropsk gradovima. U XV i XVI v., meĊutim, sviralo se na instrumenti] većinom uz hor, da se pojaĉaju horski glasovi', ali i zato da zamene odreĊene horske deonice. Tek poĉetkom XVII v. poĉii se instrumenti u grupnom sviranju upotrebljavati samostah Sve do XIX v., kada je ustaljen današnji sastav orkestra, uf trebljavani su razliĉiti sastavi, pri ĉemu je uvek imala udeli tehniĉka kvaliteta pojedinih instrumenata i stepen razvoja tehn: sviranja na njima. Operski o. i njegov razvoj predstavlja raz' orkestarskog sviranja uopšte te je to u izvesnom smislu, raz 1 1 simfonijskog orkestra, mada je operski o. imao —■ u odne na simfonijski —■ potpuno suprotnu, podreĊenu funkciju, doba stvaranja opere (G. Caccini, J. Peri, C. Monteverdi i d deli se o. u tri grupe. Prva svira melodiju; meĊu tim tzv. me dijskim instrumentima nalaze se gudaĉki, drveni i limeni duvai instrumenti. Druga grupa izvodi harmonsku podlogu, tj. lin basa, a treća, u sredini izmeĊu melodije i basovske Unije, izvt u akordima harmonsku okosnicu muzike. Od te podele funkc u to se doba retko odstupa, iako je, obzirom na bogati instrume tarij tog vremena, bilo mogućnosti za zvuĉno senĉenje. Ta C. Monteverdi u orkestarskom sastavu opere Orfeo (15 vi< u raznim registarskim veliĉinamg, 2 violine piccolo, 1 flau 2 korneta, 1 visoka truba, tj. clarino, 3 sordinirane trube, trombona, 2 bas-laute, tj. chitarrone, harfa, 2 ĉembala, 2 m; orgulje i 1 regal) postiţe majstorske kontraste u senĉenju (nj u sceni koja se odigrava u paklu u orkestru dominiraju dube tromboni). Već u tom ranom orkestru nalazi se veliki broj gudţ kih instrumenata. Na razvoj orkestra mnogo utiĉe razvoj tehnike sviranja na p jedinim instrumentima, naroĉito na gudaĉkim. Zbog toga barok, kao doba procvata gudaĉkih instrumenata i ogromn razvoja solistiĉkog sviranja na njima, ujedno i vaţno razdob za formiranje orkestra. Barok stvara i prve znaĉajnije oblike posvećene samostalno orkestarskom sviranju. To su concerto grosso, orkestarska svi i solistiĉki koncert uz pratnju orkestra. No i pored toga u orkest XVIII v. vlada izvesna ukalupljenost uvetovana praksom gener; basa. Kompozitori tog vremena zasnivaju ćelu kompoziciju ;

ORKESTAR harmonskoj podlozi (basovoj liniji) koju sviraju instrumenti dubokćg registra (bas, violonĉelo, fagot); dešifrovane akorde izyode akordski instrumenti (ĉembalo, odnosno clavecin ili orgulje, a katkad i lauta). Nad njima kompozitor piše jednu ili više melodijskih linija za instrumente visokog registra (melodijske instrumente). Šifrovani bas i nekoliko melodijskih linija iznad njega predstavljaju partituru XVII v. U toj prvoj partituri nije bilo jasno oznaĉeno koji instrumenti sviraju melodiju (ĉesto se u njoj nalazi uputa »za dve violine ili oboe«), pa se ona interpretirala na raznim instrumentima, po ţelji autorovoj ili prema mogućnostima. Sastav orkestra još nije bio odreĊen; svi se instrumenti nisu nalazili u svim orkestrima. Kompozitor toga vremena u isto je vreme i izvoĊaĉ; obiĉno je svirao ĉembalo ili prvu violinu te je ujedno i upravljao izvoĊenjem vršeći ulogu dirigenta. U baroknom sastavu orkestra velik je broj gudaĉkih instrumenata; broj duvaĉkih instrumenata i udaraljki manji je. Magnificat J. S. Bacha pisan je za hor, gudaĉku grupu (I i II violine, viole, violonĉeli i basi), 2 flaute, 2 oboe, 2 oboe d'amore, 3 trube i timpane. U njegovoj Kantati br. 119 nalaze se gudaĉi, 2 flaute, 3 oboe, 2 oboe da caccia, 4 trube i 2 timpana. Uz to je ovde obavezan i continuo (generalbas) što ga sviraju ĉembalo ili orgulje zajedno sa basima i violonĉelistima. Kod majstora baroka orkestarska partitura postaje sa vremenom sve odreĊenija. G. F. Handel, veliki poznavalac efektne upotrebe pojedinih instrumenata i instrumentalnih grupa, primenjuje u orkestarskim delima izrazitije koloristiĉke kontraste nego njegovi savremenici. Tako u operama upotrebljava male flaute, kontrafagot, trombon i harfu. J. Ph. Rameau još više diferencira pojedine instrumente koristeći njihove specifiĉne karakteristike. Krajem XVI i u XVII v. osnivaju se, pod nazivom kapele, pri razliĉitim evropskim dvorovima samostalna orkestarska tela, po nameni sliĉna simfonijskom orkestru. Tako su uz već pomenute i neke druge italijanske dvorove (kapela crkve sv. Marka u Veneciji, osnovana 1685) imali svoje kapele dvorovi u Londonu (oko 1550), Parizu (Les Vingt-quatre violom, oko 1610; Les Petits violons, i655)> Sondershausenu (1637), Gothi (1648), Dresdenu (oko 1650), Beĉu (1662) i dr. Razvoju orkestra, kao i partiture, mnogo doprinose pripadnici mannheimske škole, naroĉito J. Stamitz. Forma, struktura kao 1 namene simfonijskog orkestra postaje po njihovu delovanju sve odreĊenija. Oni uvode neke orkestarske efekte (tremolo), a doslednije primenjuju i postepene prelaze iz fortea u piano i obratno (diminuedno i crescendo). Vrhunsko su dostignuće orkestarske literature tog vremena ĉetiri simfonije C. Ph. E. Bacha (1776), napisane za 2 flaute, 2 oboe, 1 ili 2 fagota, 2 horne i gudaĉke instrumente sa ĉembalom. U njima autor kombinuje stari naĉin pisanja za o. (melodija u I i II violini, ĉesto pojaĉana duvaĉima u unisonu, upotreba grupe continua — violonĉelo, kontrabas i ĉembalo), ali već nagoveštava i prirodno diferenciranje razno rodnih instrumenata koje će usavršiti rana klasika. Preteĉa beĉkih klasiĉara u tom pravcu je Ch. W. Gluck. Razvoj graĊanskog staleţa u drugoj polovini XVII v., a naroĉito u XVIII v., uslovljava i stvaranje bogatog koncertnog ţivota u kojem orkestri imaju vaţnu kulturnu i vaspitnu ulogu. Kapela mannheimskog dvora (osnovana 1720) uţiva u to vreme ugled najboljeg evropskog orkestra. Uz nju je u XVIII v. delovao, pri većim i manjim evrop skim dvorovima, ćeli niz orkestarskih sastava; tada se u mnogim gradovima osnivaju i tzv. filharmonijska društva. MeĊu najpozna tije idu orkestri u Weimaru (osnovan 1700), Berlinu (1712;, Kothenu (oko 1720), Leipzigu (Konzertverein, 1746; Gezvandhaus, 1763 i Euterpe, 1765), Parizu (-»■ Concerts spirituels), Stuttgartu (1757), Londonu (Ancient Concerts, 1776 i Salomon, 1795), Miinchenu (1778), Bambergu (1781), Mainzu (1782), Koblenzu (1782), Kasselu (1782) i K0benhavnu (1784). Neke od tih kapela razvile su se u velika orkestarska tela koja deluju još i danas (London, Leipzig). God. 1701 osnovano je prvo filharmonijsko društvo na teritoriju slavenskog juga. To je -> Academia philharmonicorum u Ljubljani. U doba beĉkih klasiĉara stvara se osnova i strukture i funkcije savremenog simfonijskog orkestra. J. Haydn i W. A. Mozart povećavaju broj duvaĉkih instrumenata i razbijaju grupu continua uklanjajući ĉembalo iz orkestra. Duvaĉke instrumente upotrebljavaju za izvoĊenje harmonije u akordima ili — što je još vaţnije — koriste svaki od njih i za sviranje melodije, uzimajući u obzir njihove individualne karakteristike; zanimljive zvukovne kontraste postiţu smenjivanjem razliĉitih orkestarskih grupa (npr. u trijima menueta izmenom veće i manje grupe instrumentalista). Havdn i Mozart izgraĊuju klasiĉni o. u karakteristiĉnom, dugo upotrebljavanom sastavu: 2 flaute, 2 oboe, 2 klarineta, 2 fagota, 2 horne, 2 trube, 2 timpana i gudaĉi. U njihovo vreme pronaĊen je i usavršen klarinet koji tada ulazi i u orkestar.

13

L. van Beethoven još smelije tretira pojedine instrumente, teţeći uvek za zaokruţenom arhitektonskom celinom. Drvene duvaĉke instrumente upotrebljava još slobodnije nego Havdn i Mozart, uvodi u orkestar treću hornu (u Trećoj simfoniji), a u Devetoj simfoniji i ĉetvrtu (taj broj postaje stalan kod svih kasnijih kompozitora). U Devetoj simfoniji pored dve flaute upotrebljava i piccolo, uz dva fagota i kontrafagot, a uz tri trombona i ĉetvrti instrument, ophikleidu, koji kasnije smenjuje bas-tuba. Ceo taj bogati instrumentarij i vanredno poznavanje tehnike sviranja i upotrebe pojedinih instrumenata kod Beethovena su samo sredstva kojima on postiţe zvukovno monolitnu orkestarsku celinu, graĊenu na ravnoteţi pojedinih grupa instrumenata. Beethovenove partiture uzor su i novije instrumentacije. Kompozitori romantiĉari još svesnije i ĉešće koriste specifiĉne zvuĉne karakteristike instrumenata, kao i instrumentalnih grupa. Za doĉaravanje razliĉitih romantiĉnih raspoloţenja na temelju korišćenja zvukovnih mogućnosti pojedinih orkestarskih instrumenata izvrsni se primeri nalaze u partiturama C. M. Webera. Slobodno i virtuozno tretiranje pojedinih instrumenata unutar orkestra razvija osobito H. Berlioz. On posmatra o. kao veliki instrument, bogat bojama i izraţajnim sredstvima. Njegov o. preteĉa je velikog sastava kojim se kasnije sluţe R. Wagner i R. Strauss. Tako Berlioz u Rekvijemu uvodi, pored velikog simfonijskog orkestra, još i ĉetiri posebna duvaĉka orkestra i osam pari timpana. On prvi mesa i kombinuje dve instrumentalne boje da bi dobio novu boju, zvuk novog kvaliteta. Vrlo ukusno upotrebljava engleski rog, a i meĊu gudaĉke instrumente uvodi novine: violine deli u grupe sa upotrebom sola, znalaĉki primenjuje flageolete i pizzicato, koristi specifiĉni ton viole, kao i sve bogatstvo harfe. Sve te mogućnosti instrumenata u orkestru obradio je H. Berlioz u delu Grand traite d'instrumentation et a"'orchestration modernes (1844). R. Wagner je dovršio izgradnju modernog orkestra; već u prvim delima nagoveštava sklonost ka novatorstvu; u operi Der Fliegende Hollander koristi 3 piccolo flaute za postizavanje naroĉitih efekata, u Tanhduseru kombinuje bas-klarinet sa tri flaute koje sviraju u sinkopama. Sastav orkestra za operu Lohengrin neobiĉno je bogat i karakteristiĉan: 3 trube 1 bastruba 3 trombona 1 kontrabas-trombon 8 horna 2 tenor-tube 2 bas-tube 1 kontrabas-tuba Ukupno 106 sviraĉa, od toga 64 gudaĉa.

4 flaute 3 trube 3 oboe 1 bastruba 1 engleski rog 3 trombona 3 klarineta 1 kontrabastrombon 12 1 bas-klarinet 8 horna 3 fagota 2 timpana 6 harfi i 2 harfe na sceni

Wagner uvodi i nove instrumente; tako npr. Wagnerove tube da bi ublaţio razliku izmeĊu horni i trombona. Wagnerove tube upotrebljava i A. Bruckner u Sedmoj i Osmoj simfoniji. Kod Wagnera je o. dostigao svoj najmonumentalniji oblik. R. Strauss i G. Mahler iskoristili su u svojim delima sve zvukovne mogućnosti orkestra Wagnerova tipa, a R. Strauss pronašao je i neke nove boje, pa ĉesto postizava i ĉisto naturalistiĉke efekte. Veliki majstor koloristiĉkog orkestra tog vremena je i N. Rimski-Korsakov. Moderni o. predstavlja vrlo bogatu i šaroliku paletu instrumentalnih boja. Pored razvoja tehnike samih instrumenata, kao i tehnike sviranja na njima, doprinelo je tome i pronalaţenje novih instrumenata, naroĉito u XIX v. (heckelphon, ĉelesta, saksofon i dr.). U XIX v. formira se i velik broj simfonijskih orkestara koji postaju kulturna potreba svakoga većeg grada. Pored simfonijskih orkestara i filharmonija u koncertnom ţivotu uĉestvuje i veliki broj operskih orkestara. Nakon pojave i razvoja radija — posle Prvoga svetskog rata — pridruţuje se već i inaĉe bogatom broju simfonijskih orkestara i velik broj radio-orkestara ĉija je uloga u muziĉkom ţivotu takoĊe veoma vaţna. U orkestarskoj muzici XX v. oseća se teţnja za smanjivanjem glomaznog orkestarskog aparata — kakav nalazimo u delima kasnih romantiĉara —• kao i za solistiĉkim, gotovo kamernim tretiranjem pojedinih instrumenata (otuda i izrazi iz savremene muzike kao kamerna simfonija, pa i kamerna opera, koja zahteva kamerni instrumentalni sastav umesto velikog orkestra). Osim toga i funkcije instrumenata u savremenom orkestru postaju drugaĉije (-> instrumentacija). U savremenom orkestru sviraĉi nisu smešteni uvek jednako. Do promena dolazi osobito meĊu gudaĉima. Pojedini dirigenti traţe da im s desne strane spreda budu druge violine umesto violonĉela. Kontrabasi su katkad smešteni s leve, a katkad s desne strane dirigenta. LIT.: J. Mattheson, Das Neu-Eroffnete Orchestre, Hamb urg 1713. — H. Goldschmidt, Das Orchester der italienischen Oper im 17. Jahrhundert, SBIMG, 1900—01. —■ R. Haas, Zur Frage der Orchesterbesetzung in der zweiten Halfte des 18. Jahrhunderts, Kongressbericht der Internationalen Musikgesellschaft, Wien 1909. — K. Schlesinger, Instruments of the Modem Orchestra, 1910. — F. Volbach, Das moderne Orchester in seiner Entwicklung,

16 I vi 16 II v 12 viol

violonĉela 8 kon

14

ORKESTAR — ORMARIĆ ZA REZONANCIJU

Leipi-ig 1910 (II izd. 1921). — G. Cucuel, Ćtudes sur un Orchestre au XVIII e siecle, Pariš 1913. — G. F. Malipiero, Orchestra e orchestrazione, RMI, 1916— 17. — Isti, L'Orchestra, Bologna 1920. — A. Carse, I7th Century Orchestral Instruments, Music and Letters, 1920. — F. Blume, Studie zur Vorgeschichte der Orchestersuitc im 15.—16. Jahrhundert (disertacija), Leipzig 1921. — A. Carse, Brass Instruments in the Orchestra, Historical Sketch, Music and Let ters, 1922, 4. — A. Boult, The Orchestral Problems of the Future, Procee dings of the Musical Association, 1923. — L. Torchi, L'Orchestra nel' 500 e' 600, u A. Della Corte, Antologia della storia della mušica, Torino 1927. —Johnstone-Stringham, Instruments of the Modern Orchestra, 1928. — D. B. Commins, Making an Orchestra, New York 1931. — Ch. St. Tcrry, Bach's Orchestra, London 1932 (novi otisak 1958). — H. Schultz, Das Orchester als Ausleseprinzip, Festschrift fiir Th. Kroyer, Regensburg 1933. — H. C. Hind, The Orchestra and its Instruments, London 1934. — Lorenl i Barret, L'Orchestre enfantin, Pariš 1934. — P. Bekker, The Story of Orchestra, New York 1936 (novo izd. 1963). — O. Schreiber, Orchester und Orchesterpraxis in Deutschland zwischen 1780 und 1850, Berlin 1938. — V. Bakaleinikoff, The Instruments of the Band and Orchestra, 1940. — A. Carse, The Orchestra in the l8th Centurv, Camhridge 1940 ( II izd. 1950). — P. Grabbe, The Story of Orchestral Music and its Times, New York 1942. — F. Hotucs, Full Orchestra, London 1942 (IV izd. 1946). — R. Nettl, The Orchestra in England, London 1946 ( I I I izd. 1956). — A. Carse, The Orchestra from Beetrjoven to Berlioz, Cambridge 1948. — F. Herz~ feld, Die Sitzordnung des Orchesters, Musikblater, 1948. — R. Netll, While the Orchestra Assemble, London 1949. — A. Carse, The Orchestra, London 1949- — M. Pincherle, L'Orchestre de Chambre, Pariš 1949. — L. Aubert i M. Landowski, L'Orchestre, Pariš 1951. — H. S. Williamson, The Orchestra. Lon don 1951. — H. Creuzburg, Die neue Sitzordnung dcr Simfonieorchesters, Das Musikleben, 1953. — H. Kralik, Das grosse Orchester, Wien ( I I izd.) 1954— Zbornik L'Orchestra, Firenze 1954. — M. CornĊoup, L'Orchestre et ses instruments, Pariš 1955. — G. Jachino, Gli Strumenti d'orchestra, Milano 1955. — Ch. S. Terry, Bachs Orchestra, London (II izd.) 1958. — H. Hickmann i H. Becker, Orchester, MGG, X, 1962. — F. Ghisi, L'Orchestra in Monteverdi. Spomenica K. G. Fellereru, Regensburg 1962. — P. Fuhrmann, Untersuchungen zur Klangdifferenzierung im modernen Orchester, Regensburg 1966. D. Sn.

ORKESTAR KRALJEVE GARDE formirao se 1904 iz Beogradskog vojnog orkestra, prvog simfonijskog orkestra u Beogradu osnovanog 1899. U poĉetku ima samo duvaĉke instrumente, docnije dobija i gudaĉke te razvija znaĉajnu delatnost, pod dirigovanjem S. Biniĉkog, izvodeći prve simfonijske koncerte u Beogradu; sa horom Stanković izvodi i prva vokalno-instrumentalna dela (1907, Sedam reci Hristovih i 1908, Stvaranje sveta J. Havdna; 1910, Devetu simfoniju L. van Beethovena, 1912, Vaskrsenije S. Hristića, itd.). Koncertira u Skoplju 1906, Novom Sadu 1907, Odesi 1911 (sa horom Stanković); uĉestvuje u pozorištu u komadima s pevanjem i u operama. Premda je za vreme Prvoga svetskog rata, pri prelasku preko Albanije, izgubio muziĉku arhivu i instrumente, obnavlja se i daje, pod upravom S. Biniĉkog, koncerte na Krfu, u Solunu i okolini, a potom i po Francuskoj (1916). Program je obuhvatao popularne kompozicije, odlomke iz opera, potpurije i fantazije. Posle Prvoga svetskog rata, i dalje sa Biniĉkim na ĉelu, obilazi osloboĊene krajeve i prireĊuje koncerte. Docnije, pod vodstvom D. Pokornoga, izvodio simfonijsku muziku. Ti su koncerti bili na znatnoj umetniĉkoj visini, a posebnu im vaţnost daje ĉinjenica da je O. k. g. bio tada jedini simfonijski orkestar u Beogradu. Uĉestvovao je, zajedno sa raznim muziĉkim društvima, u izvo Ċenju opera i oratorija, a njegova je aktivnost trajala do Drugoga svetskog rata. R. pej. ORKESTRACIJA -> Instrumentacija ORLANDINI, Giuseppe Maria, talijanski kompozitor (?, druga polovina XVII st. — Firenca, 24. X 1760). Uĉio vjerojatno kod D. Scorpionija i 1719 postao ĉlan društva Accademia Filarmonica u Bologni. Od 1723 dirigent dvorske kapele i od 1732 kapelnik u katedrali. DJELA. DRAMSKA. Opere: Artaserse, 1708; L'Amor generoso, 1708; L'Odio e l'Amore, 1709; La Fede tradita e vendicata, 1709; Ataulfo re de'Goti ovvero La forza della virtii, 1712; UInnocenza difesa, 1712; Teuzzone, 1712; Lisetta e Delfo, 1713; Carlo re d'Alemagna, 1713; Amore e maestd, 1715; La Preziosa ridicola, 1715; / veri amici, 1715; Griselda, ovvero La Virtii al cimenio, 1716; La Merope, 1717; Luĉio Papirio, 1717; Le Amazoni vinte da Frcole, 1718; Antigona, 1718; // Marito giocatore e la moglie bacchetlona, 1718; Ifigenia in Tauride, 1719; // Carceriere di se slesso, 1719; Paride, 1720; // Farasmane, 1720; Nerone, 1720; Arsace, 1721; Melinda e Tiburzio, 1721; // Bottegaro genliluomo, ovvero Larinda e Vanesio, 1721; Nino, 1722; Ormisda, 1722; L'Amor lirannico, 1722; Semiramide, 1722; Alessandro Severo, 1723; L'Oronta, 1724; Un Vecchio innamorato, 1725; L'Ammalato immaginario, 1725; Berenice, 1725; Adelaide, 1726; La Fedeltd coronata, ijzi; Monsieur di Porsugnacchi, 1727; La fida ninfa, 1730; La Donna nobile, 1730; Massimiano, 1731 ; Ifigenia in Aulide, 1732; Grullo e Moschetta, 1732; // Marito geloso, 1734; Temistocle, 1737; Le Nozze di Perseo e Andromeda, 1738; Arianna, 1739; Balbo e Dalisa, 1740; Venceslao, 1741; Vologeso re de' Parti, 1742; Lo Scialacquatore, 1744 i dr. — VOKALNA. Oratoriji: // Martirio di S. Scbastiano, 1694; / Fanciulli babilonesi, 1696; La Costanza trionfante nel martirio di S. Lucia, 1705; Gli Arnori infelici di Ammone, 1711; // Figliuol prodigo, 1712; L'Fster, 1723; Giuditta, 1726 i dr. Canzonette i drugo. LIT.: G. Pasquetti, L'Oratorio musicale in Italia, Firenze 1906. — R. Gandolfi, La Cappella musicale della Corte di Toscana, RMI, 1909. — L. F. Tagliavini, Giuseppe Maria Orlandini, MGG, IX, 1961.

ORLANDO DI LASSO -> Lasso, Orlando di ORLIKOVSKI, Vaclav, ruski plesaĉ i koreograf (Harkov, 8. XI 1921 —). Klasiĉni balet studirao kod V. Sulima i V. Preobraţenskog. Plesaĉku karijeru zapoĉeo u Harkovu, Tbilisiju i Pragu. God. 1950 osnovao u Munchenu vlastitu trupu za koju je koreografirao balete Petruska (Stravinski), Bolero (Ravel),

Spectre de la rose CWeber) i Wiener G'schichten (J. Strauss Djelovao zatim 1952'—55 u Oberhausenu kao pedagog i korei graf. Kao direktor baleta u Baselu (1955—67) postavio je brojr cjeloveĉernje klasiĉne balete. Znatan uspjeh postigao je 1966—• kao direktor baleta Beĉke drţavne opere koreografijama Dapht, et Chloe (Ravel), Sacre du printemps (Stravinski) i Pepeljuga (Pri kofjev). Koreografirao i za Beĉku reviju na ledu kao i za televiziji God? 1970 u Zagrebu postavio balet Šćelkunĉik (Ĉajkovski). ORLOV, Nikolaj Andrejeviĉ, ruski pijanist (Jelec, Or« 26. II 1892 — Inverness, Škotska, 31. V 1964). Studirao klav u Moskvi kod V. I. Safonova, zatim na Konzervatoriju kod K. > Igumnova; u kompoziciji uĉenik S. I. Tanjejeva. God. 1913—] nastavnik na Visokoj muziĉkoj školi Filharmonijskoga društ\ u Moskvi, 1916—21 profesc na Moskovskom konzervator ju. Od 1922 ţivio u Parizi koncertirao po Evropi, Sjeve noj i Juţnoj Americi i na Dah kom istoku. Posljednje godir ţivota proveo u Invernessu. ORLOVA, Olga, plesaĉic i koreograf ruskoga podrijt tla (Kijev, 7. V 1903 — Uĉenica B. Nizinske u K jevu i M. Froman u Zagrebi God. 1921— 33 solistica balei Hrvatskoga narodnog kazališl u Zagrebu, 1932—33 u Osijek i zatim ponovno u Zagrebi 1949—54 bila je baletni majste i koreograf Rijeĉke opere. I svojoj o. ORLOVA dugogodišnjoj umjetn ĉkoj karijeri ostvarila je broju solistiĉke kreacije, osobito u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski Šeherazada (RimskijKorsakov), Polovjecki plesovi (Borodin), Te mara (Balakirjev), Šut i Romeo i Julija (Prokofjev), Bahĉisarajsk fontana (Asafjev), Kutija igraĉaka (Debussv), Petruska i Ţa) -ptica (Stravinski), Licitarsko srce (Baranović), Đavo u selu (Lhotk: i Ohridska legenda (Hristić). K. Ko. ORMANDY, Eugene (pravo prezime Blau), ameriĉki d: rigent madţarskog podrijetla (Budimpešta, 18. XI 1899 — Violinu uĉio na budimpeštar skoj Muziĉkoj akademiji ko J. Hubava. God. 1921 preseli se u SAD, gdje je neko vrijem bio koncertni majstor Capih Theatre Orchestra u New Yoi ku. S tim filmskim orkestroi zapoĉeo je 1924 svoju dirigent sku karijeru. God. 1931—3 vodio Minneapolis Symphon Orchestra; od 1936 pomoćr dirigent (uz L. Stokowskog od 1938 muziĉki direktor, o 1941 glavni dirigent Philadei phia Orchestra, s kojim je ĉest odlazio na koncertne turnej po Americi i Evropi. Mnog je nastupao u evropskim australskim orkestrima. O. j nesumnjivo jedan od najistak nutijih dirigenata našeg vremc E. ORMANDY na. Po impulsu je romantiĉar; izvrsno interpretira djela L. \ Beethovena, R. Schumanna i R. Straussa; mnogo afiniteta im i za kompozicije impresionista. LIT.: H. Stoddard, Symphony Conductors of the U.S.A., New York 195: — N. Broder, Eugene Ormandy, MGG, X, 1962.

ORMARIĆ ZA REZONANCIJU (franc. caisse de resonana njem. Resonanzkasten, Schallkasten, tal. cassa di risonanza), koi gudaĉkih i mnogih trzalaĉkih ţicanih instrumenata trup (korpus koji sutitranjem pojaĉava ton proizveden titranjem ţica tako da mi daje volumen i kvalitetu. Svaka skupina istovrsnih ţicanih instrumenata ima ormari za rezonanciju karakteristiĉna oblika. Neki su ovalni, spljošteni s vitiĉasto uvijenim stranama (gudaĉki instrumenti, gitara, nek vrste tambura), a neki su kruškoliki (instrumenti iz porodic lutnje, mandolina). Dno i strane ormarića redovito su od tvrd drva; gornja daska ■— glasnjaĉa — uvijek je od meka crnogoriĉno; drva. Na njoj su zvuĉni otvori razliĉita oblika i veliĉine (okrugli u obliku slova C ili F, u formi plamenih jezika). Nekad su s plohe ormarića za rezonanciju pojedinih instrumenata ukrašaval inkrustacijama. A. TO. ,

ORNAMENTI — ORTHEL ORNAMENTI -» Ukrasi u muzici ORNAMENTIRANJE (lat. ornamentum ukras), skupni naziv za raznovrsno ukrašavanje melodije, odnosno pojedinih temeljnih tonova melodije, odreĊenim figurama, tonovima ili skupinama nota kraćeg trajanja. Primjenjuje se u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici i biljeţi razliĉitim znakovima. O. vuĉe podrijetlo iz prakse improviziranja i variranja koja se susreće u svim muziĉkim kulturama. Tehnika, funkcija i oblici ornamentiranja mijenjali su se tokom muziĉke povijesti ovisno o stilu, razdoblju, odreĊenoj sredini ili ukusu, a s tim u vezi mijenjao se i naĉin oznaĉavanja i terminologija (-> diminucija, ->■ figuracija, ->■ koloriranje, -> manira). Štoviše, unutar jednog razdoblja ponekad se jedna te ista vrsta ukrasa biljeţila razliĉitim znacima ili obrnuto, jedan te isti znak mogao se odnositi na razne vrste ukrasa ovisno o zemlji, instrumentu ili kompozitoru (-> Ukrasi u muzici). Grafiĉki simboli muziĉkog ornamentiranja izdiferencirali su se u najvećoj mjeri u XVII—-XVIII st. i to u djelima francuskih lautista, gambista i ĉembalista. Odatle su ih većinom preuzimali kompozitori drugih zemalja. MeĊutim, znakovima za ukrašavanje mogu se naznaĉiti samo pojedine vrste ukrasa, ali se njihove ritmiĉke, dinamiĉke i agogiĉke vrijednosti ne mogu posve toĉno fiksirati. Stoga je muziĉko ornamentiranje u odnosu na tempo, ritam i izraţaj uvijek ovisno i o ukusu, vještini i mašti izvodioca. Nasuprot tome, kada su ukrasi posve toĉno tonski i ritmiĉki notirani oni gube svoj pravi ornamentalni karakter i postaju strukturalni element kompozicije. LIT.: E. Dannreuther, Musical Ornamentation (2 sv.), London 1893—95 (novi otisak, New York 1961). — A. Beyschlag, Die Ornamentik der Musik, Leipzig 1908 (novi otisak 1953). — R. Lach, Studien zur Entwicklungsgeschichte der ornamentalen Melopoie, Leipzig 1913. — A. Dolmetsck, The Interpretation of the Music of the I7th and l8th Centurv, London 1915 ( I I izd. 1944). — P. Brunold,e Traite des signes et agrements employes par les clavecinistes fran cais des I7 et l8 e siecle, Lyon 1925. — R. Fasano, Storia degli abbellimenti musicali, Roma 1949. — W. Georgii, Die Verzierungen in der Musik, Ziirich 1957. — W. Smigdski, Zur Aesthetik des musikalischen Ornaments (diserta cija), Berlin 1957. I. Ać.

ORNITOPARCHUS, Andreas (Ornithoparcus; pravo ime vjerojatno Vogelsang, Vogelmeier, Vogelhofer ili si.), njemaĉki muziĉki teoretik (Meiningen, oko 1490 — Miinster, oko 1535). Putovao po Njemaĉkoj, gdje je studirao na razliĉitim univerzitetima, po Austriji, Ĉeškoj, Madţarskoj i Rusiji. Njegov traktat Musicae activae micrologus, izdan 1517 u Leipzigu, zamišljen je kao instruktivno djelo za mladeţ. Sastoji se od 4 knjige: Cantus planus, Cantus mensuralis, Accentus i Contrapunctus, a bogatstvom sadrţaja nadmašuje sliĉna djela onoga vremena. Zanimljive su mnoge pojedinosti toga traktata. Tako u drugoj knjizi autor donosi velik broj tabulatura i notnih primjera, dotad nepoznatih u Njemaĉkoj. U trećoj knjizi nastoji dati sistematske upute o izvoĊenju liturgijskih lekcija, iskorišćujući iskustva steĉena na putovanjima. Medu zanimljivim pojedinostima O. npr. već definira takt kao ritmiĉku mjeru za dirigenta; poĉetnicima-kompozitorima preporuĉuje da se sluţe jednom vrstom partitura sa deset linija. LIT.: J. W. Lyra, A. Ornitoparchus aus Meiningen und dessen Lehre von den Kirchenaccenten, Giitersloh 1877. — K. W. Niemoller, Andreas Ornitoparchus, MGG, X, 1962.

ORNSTEIN, Leo, ameriĉki pijanist i kompozitor ruskoga podrijetla (Kremenĉug, Ukrajina, u. XII 1892 —). Studirao na Konzervatoriju u Petrogradu, na Institute of Musical Art i na Konzervatoriju u New Yorku. Umjetniĉku karijeru poĉinje 1911 koncertom u New Yorku, za kojim slijede brojni nastupi u muziĉkim metropolama Evrope i Amerike. Niz godina predavao na Muziĉkoj akademiji u Philadelphiji, a od 1940 na tamošnjoj Ornstein School of Music i na Temple University. Umjetnik suvremenih stremljenja. U njegovu koncertnom repertoaru istaknuto mjesto zauzimaju djela moderne klavirske literature. Njegove najkarakteristiĉnije kompozicije pisane su atonalno, njihova struktura i djelovanje temelje se, prema vlastitim rijeĉima, na »emocionalnoj logici«. DJELA. ORK ES TRALN A: s imfo nija , 1934; simfo nijska pjes ma The Fog, 1915; 2 koncerta za klavir (I, 1925); Lysislrata Suite, 1933; suita Life of Man; Three Moods: Anger, Peace, Joy, 1914; 2 nokturna, 1924; Nocturne and Dance of the Fates, 1937. — -KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1929; klavirski kvintet, 1929; 2 sonate za violinu i klavir; 3 sonate za violonĉelo i klavir; Tri ruske impresije za violinu i klavir, 1916; 6 preludija za violonĉelo i klavir, 1931; nokturno za klarinet i klavir, 1952. —- KLAVIRSKA: 4 sonate, 1924; 7 Mo-ments musicaux, 1913; Suite russe, 1914; Suite des gnomes, 1915; Impressions de la Tamise, 1914; Cossack Impressions, 1914; 2 Impressions de Notre-Datne, 1914; Poetns of 1917, 1918; Arabesques, 1921; Prelude tragique, 1924 i dr. —■ Pantomima Ballet, 1930; pantomima Lima Beans, 1931; scenska muzika. — Psalam XIII za zbor i orkestar; zborovi; solo -pjesme. LIT.: C. L. Buchanan, Ornstein and Modem Music, MQ, 1918. — F. H. Martens, Leo Ornstein, New York 1918. — P. Rosenfeld, Leo Ornstein, Musical Portraits, London i New York 1922. — N. Broder, Leo Ornstein, MGG, X, 1962.

ORO (od grĉ. X°P°? kolo, ples), naziv za zborne narodne plesove, obiĉno u obliku kola, osobito u Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori. U općoj je upotrebi kod Bugara za plesove što ih izvode

15

skupine plesaĉa. Smatra se da su neki narodni obiĉaji i ophodi u Srbiji (npr. lazarice, dodole i dr.) ostaci orskih obrednih plesova. LIT.: Ţ. Firfov i G. Pajtondţijev, Makedonski narodni ora, Skopje 1953. — Lj. i D. Janković, Prilog prouĉavanju orskih obrednih igara u Jugoslaviji, SAN, Beograd 1957. — A. Linin, Pesna i oro, Zvuk, 1967, 73—74. — Isti, Arhitektonika makedonskog »Ora«, Rad XIII kongresa saveza folklorista Jugo slavije u Dojranu 1966, Skopje 1968. V. 2c.

ORPHARION (orpheoreon, orpheoron), trzalaĉki instrument sliĉan lutnji, sa 6—8 pari ţica od mjedi ili ĉelika; bio je raširen od XVI do XVIII st. ORPHĆON, opći naziv u Francuskoj za amatersko pjevaĉko društvo. Ime je uveo G. L. Wilhem ĉijim je zalaganjem 1835 nastava pjevanja uvedena u sve pariške osnovne škole. Istodobno se u Parizu razvio pokret za osnivanje amaterskih pjevaĉkih zborova, osobito u krugu radniĉke klase. Društva su ubrzo stekla veliku popularnost, pa ih je 1862 bilo više od 300, a 1910 oko 2200 s preko 60 000 aktivnih ĉlanova (orpheonista). Na ĉelu pariških orpheona stajali su istaknuti muziĉari, meĊu kojima i Ch. Gounod (1852—60). Od 1894 odrţavaju se redovito festivali pod nazivom Concours Orpheoniques. LIT.: J. Weber, La Situation musicale et l'instruction publique en France, Pariš 1889. — H. Marechal i G. Pares, Monographie universelle de l'Orpheon, Societes chorales, fanfares. Pariš 1910.

ORREGO-SALAS, Juan Antonio, ĉileanski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Santiago, 11. I 1919 —). Završio studij arhitekture; muziku uĉio na Konzervatoriju u Santiagu (H. Allende, D. Santa Cruz); usavršavao se u SAD kod R. Thompsona i A. Coplanda (kompozicija) te kod P. H. Langa i G. Herzoga (muzikologija). Muziĉku karijeru zapoĉeo 1940 u Santiagu kao zborovoĊa na Katoliĉkom univerzitetu, nastavnik muziĉke historije na Konzervatoriju, muziĉki kritiĉar lista El Mercurio i od 1949 urednik ĉasopisa Revista musical chilena. Od 1961 profesor je kompozicije na Univerzitetu u Bloomingtonu, SAD. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, op. 26, 1949; I I , op 39, 1954; III, op. 50, 1961 i IV, op. 59, 1966; koncert za klavir op. 28, 1950; Concerto a tre za violinu, violonĉelo i klavir, 1965; koncert za duhaĉ ki orkestar, 1964; suita Escenas de cortes y pastores, 1946; Obertura festiva, \^\~!\ Concerto de cdmara za mali orkestar, 1952; Serenata concertante, 1954; Jubilaeus Musicis, 1957. —• KOMORNA: sekstet za klarinet, klavir i gudaĉki kvartet, 1954; gudaĉki kvartet, 1958; Sonata a quattro za flautu, obou, kontrabas i ĉembalo, 1964; Divertimento za 3 duhaĉka instrumenta, 1964; klavirski trio, 1967; so nata za violinu i klavir op. g y 1944; Sonata a duo za violinu i violu, 1945; Poema za flautu i klavir, 1939; 4 kratke pjesme za saksofon i klavir op. 61, 1967. — KLAVIRSKA: sonata op. 60, 1967; Suite 1945; varijacije i fuga, 1945. — DRAMSKA: opera La Sibila Casandra; opera-oratorij El Retablo del rey pobre, 1952; baleti Juventud, 19481 Umbral del sueno, 1951. Filmska muzika.— VOKALNA: Cantata de Navidad za sopran i orkestar, 1945; Psalam za recitatora i duhaĉki orkestar, 1962; kantata America, no invocamos tu nombre en vano, 1965; 3 Weihnachtschbre za zbor; Alborada za ţenski zbor, klavir^ ĉembalo i udaraljke, 1964; Canciones Castellanas za sopran i 8 instrumenata, 1947; Cantos de Advenimiento za mezzosopran i 2 instrumenta, 1948; solo-pjesme. — Missa in tempore discordiae za tenor, zbor i 5 grupa instrumenata. — SPISI: Aaron Copland, un mušico de Nueva York; Heitor Villa -Lobos, man, work, style, 1966.

ORŠIĆ, Antun, kompozitor (Zagreb, 6. IV 1878 — 23. XII 1927). Na Muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio kontrabas (I. Hubert) i orgulje (A. Stockl). Djelovao je kao kontrabasist Zagrebaĉke opere i orguljaš u crkvama sv. Petra, sv. Katarine i drugdje. DJELA. ORKESTRALNA: Pjesme bez rijeĉi za violonĉelo i orkestar (Proljetna pjesma, Kroz san, Groblje, Ti, Kroz suton, Sjećanje) ; koraĉnica Richard Wagner za duhaĉki orkestar. — KLAVIRSKA: Tuga za poginule heroje Bugarske Balkanskog rata; Badnja veće i dr. —■ VOKALNA: kantata Ţetva (S. Ilijašević) za tenor, zbor i orkestar; zborovi; solo -pjesme. LIT.: A. Goglia, Antun Oršić, Sv. C, 1929, 1. K. Ko.

ORTAKOV, Dragoslav, kompozitor i muziĉki pisac (Gevgelija, 22. IV 1928 —). Muziku studirao na muziĉkim akademijama u Zagrebu i Beogradu (1955 diplomirao na Istorijsko-folklornom odseku); kompoziciju uĉio kod P. Wissmera na Scholi Cantorum u Parizu. Od 1961 u Skopju profesor na Srednjoj muziĉkoj školi, zatim direktor Instituta za folklor, direktor Opere i od 1967 profesor na Visokoj muziĉkoj školi. Uz to 1956—63 muziĉki kritiĉar Radio-Skopja, suradnik ĉasopisa Zvuk, Kulturen ţivot, Macedonian Review i dr. Od njegovih kompozicija istiĉu se deĉje pesme i gudaĉki kvartet. Kao muziĉki pisac bavi se istraţivanjem makedonske muziĉke prošlosti. DELA: simfonijska pesma Karaorman, 1972. — KAMERNA: gudaĉki kvartet, 1962; Dijalozi, 1968; Kvintana, 1969; Eptameron vita, 1972. — KLA VIRSKA: Deĉja svita, 1954; svita, 1960. — VOKALNA: kantata Slovo za Kiril i Melodij, 1969; solo-pesme Karijatida i Portret-, deĉje pesme: Svetulka; Rosen biser i Zima. — SPISI: Za muzikata. Kultura, 1962; Vlastimir Nikolovski, Kulturen ţivot, 1966; Creation musicale macedonienne d'aujourd'hui, Zvuk, 1967, 77—78; La Mušica in Macedonia, Quid, 1969, 2; Prilog prouĉavanju muziĉke prošlosti Makedonije, Arti musices, 1971, 2; Majstor vokalne lirike. Povodom 60-godišnjice roĊenja Trajka Prokopieva, Zvuk, 1970, 101; Ţivko Firfov, Mace donian R~eview, 1971, 1; Mušica sacra in Macedonia, Gloria a San Cirillo, Kul turen ţivot 1971; Toma Prošev, ibid. 1971, 2—3. S. Gi.

ORTHEL, Leon, nizozemski kompozitor i pijanist (Rosendaal, 4. X 1905 —). Studirao na Konzervatoriju u Hagu i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. Profesor klavira na Konzervatoriju u Hagu i kompozicije na Konzervatoriju u Amsterdamu. Dobar

16

ORTHEL — OSTERC

poznavalac suvremenih muziĉkih stilova, ali ne preza ni pred osjećajnom dinamikom (Piccola sinfonia). DJELA. ORKESTRALNA. Šest simfonija: I, 1933: II, Piccola snifonia, 1940; III, 1943; IV, Sinfonia conccrtante za klavir i orkestar, 1949; V, Mušica iniziale, 1960 i VI, 1962. Conccrto alla burla za klavir, 1930; koncert za violinu; koncert za violonĉelo, 1929; scherzo za klavir i orkestar; Kleine Ballettsuite, 1947; 2 scherza, 1955 i 1957. — KOA1ORNA: gudaĉki kvartet, 1964; 2 sonate za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir i dr. — KLAV1RSKA : sonata; 3 sonatine; 3 bagatele, 1950; 5 Etudes-caprices, 1957; 2 Hommages en forme d'etude, 1958; preludiji i dr. — Solo-pjesme. LIT.: W. Paap, Leon Orthel, MGG, X, 1962.

ORTIGUE, Joseph Louis d', francuski muziĉki pisac (Cavaillon, Vaucluse, 22. V 1802 — Pariz, 20. XI 1866). Studirao pravo u Aix-en-Provencei, a zatim se posvetio muziĉkoj publicistici i historiji crkvene muzike te je od 1829 u Parizu suraĊivao kao muziĉki kritiĉar u razliĉitim ĉasopisima i dnevnicima, osobito u Journal des Debats (naslijedio H. Berlioza). God. 1857 sa L. A. Niedermeverom utemeljio i 1857—60 ureĊivao ĉasopis za crkvenu muziku La Maitrise; 1862 obnovio ga zajedno sa F. Clementom pod naslovom Journal des maitrises. Od 1863 bio je urednik ĉaospisa Le Menestrel. O. je izvršio snaţan utjecaj na muziĉki ţivot Pariza. On se medu prvima borio za obnovu gregorijanskog korala. DJELA: De la guerre des dilettanti, ou de la revolution operee par M. Rossini dans l'opera francais, 1829; zbirka eseja Le Balcon de l'opera, 1833; De l'Ecole musicale italienne et de I'' administration de iAcademie royale de musique a l'occasion de l'opera de M. Berlioz, 1839 (novo izd. kao Du The'dtre italien et de son influence sur le gout musical francais, 1840); Abecedaire du plain-chant, 1844; Dictionnaire liturgique, hislorique et theoreligue du plain-chant ..., 1853 (II izd. djelomice sa Th. Nisardom, 1860); Introduction a Vetude comparee des tonalites et principalement du chant gregorien et de la musique moderne, 1853; Apercu sommaire de la litterature et de la bibliographie musicale en France, 1855; Traite theoretique et pratique de Vaccompagnement du plain-chant, 1857 (novo izd. sa L. A. Niedermeverom 1859, II izd. 1876); La Musique a l'e'glise, 1861. — Komponirao kraća djela za klavir, misu i druge crkvene kompozicije. LIT.: M. Barber, Joseph d'Ortigue, Avignon 1918. — B. Bardet, Joseph-Louis d'Ortigue, MGG, X, 1962.

ORTIZ, Diego, španjolski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Toledo, oko 1510 —?, poslije 1570). O njegovu ţivotu ima malo podataka. Bio je Maestro de Capilla Fernandosa od Toleda vojvode od Albe i 1558 boravio je na njegovu dvoru u Napulju. Ortizov Tratado de glosas sobre dausulas y otros generos de puntos en la

mušica de violones (Rim 1553; na španjolskom i talijanskom jeziku), osim uputa o ornamentici, daje i uvid u instrumentalnu praksu XVI st.; sadrţi najraniji opis legato-poteza i razliĉitih tehnika improvizacije s notnim primjerima. DJELA: Musices liber primus (himne, psalmi, moteti i dr.), 1565 (8 moteta obj. K. Proske u Mušica divina, 1853 —63); 2 moteta u obradbi za vihuelu u zbirci E. de Valderravana Silva de sirenas, 1547 (pripisana nepoznatom Miguel Ortizu, koji je moţda identiĉan s Diegom). — Tratado de glosas..., 1553 (obj. M. Schneider s njemaĉkim prijevodom, 1936). LIT.: R. J. Borrowdale, The Musices liber primus of Diego Ortiz (diserta cija), Los Angeles 11)52. — /. Horsley, Diego Ortiz, MGG, X, 1962.

ORY, Kid Edward, ameriĉki jazz-trombonist, dirigent, i kompozitor (La Place, Louisiana, 25. XII 1889 — Honolulu, 23. I 1973). Kao jedanaestogodišnji djeĉak svirao u kvintetu s prijateljima na instrumentima koje su sami izradili. Uĉio zatim trombon i od 1905 svirao u orkestru B. Boldena. God. 1911 osnovao vlastiti orkestar s kojim je otišao u New Orleans. Od 1919 vodio orkestar u Los Angelesu, a zatim u Chicagu ĉlan orkestara K. Olivera, D. Pevtona, C. Blacka, Chicago Vagabondsa (1928 — 29) i Lucky Day L. Renea te ponovno u Los Angelesu (1929—30); nastupao u sastavima Hot Five i Hot Seven L. Armstronga. Nakon prekida 1931—40 suraĊivao u orkestrima B. Bigarda i B. Johnsona. Vodio je i vlastite orkestre u San Franciscu i Los Angelesu; gostovao je u dva navrata u Evropi. Glumio u filmovima New Orleans (sa L. Armstrongom), Crossfire, Mahogany Magic i The Benny Goodman Story i dr. O. je bio jedan od najboljih trombonista tradicionalnoga jazza. Medu njegovim kompozicijama najpopularnije su Muskrat Ramble, Ory's Creole Trombone i Savoy Blues. OSGHIAN, Petar, kompozitor (Dubrovnik, 27. IV 1932 —). Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1959 diplomirao kompoziciju i 1964 završio postdiplomske studije kod S. Rajiĉića. God. 1959— 64 profesor muziĉke škole Josip Slavenski, a od 1964 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (1969—73 prodekan). Zastupnik savremenog muziĉkog jezika, sa lakoćom rešava sloţene tehniĉke, formalne i harmonske probleme. Zainteresovan za zvuĉni fenomen svojih ostvarenja, postiţe tonsku izdiferenciranost izvlaĉeći je iz organizovane zvuĉne materije savremeno tretiranog polifonog stava. Polazeći od neoklasicizma, O. je došao do stvaralaĉke faze kontrolisanog subjektivizma. Od njegovih dela nagraĊena su Poema eroico i Koncert za orkestar. Bavi se i muziĉkom kritikom (Politika). DELA. ORKESTARSKA: Concerto solenne za klavir, 1952; Koncert za orkestar, 1953; Suita concertante za flautu i gudaĉki orkestar sa klavirom, 1954; simfonijeta za gudaĉe, 1958; Poema eroico, 1959; Meditacije za 2 klavira, gudaĉe i udaraljke, 1962; koncert za orkestar Silhouette, 1963; Sigogis, 1967; Diferen-

cias za violinu i orkestar, 1970. — KAMERNA: gudaĉki kvartet, 1972; Div mento za dvostruki kvintet, 1973. — KLAV1RSKA: sonata, 1955; Varije 1956. — VOKALNA: Dve solo pesme, 1954; Dve deĉje pesme (Svitac i Vi odluka), 1963; svita šumske priĉe za hor, 1954. — Obrade narodnih pesai igara. LIT.: V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. R. Pc

OSIPENKO, Ala Jevgenjevna, sovjetska plesaĉica (?, 16. 1932 —). Klasiĉni balet studirala na Lenjingradskom baletn institutu A. Vaganove. Debitirala 1950, a 1954 postala soliš baleta lenjingradskog kazališta Kirov. Na meĊunarodnom na canju u Parizu 1956 osvojila nagradu Ana Pavlova. Njene r uspješnije kreacije su: Odetta-Odilija (Ĉajkovski, LabuĊe jeze Rajmonda (Glazunov, Rajmonda) i Seljanka iz Medne gore (P kofjev, Priĉa 0 kamenom cvijetu). OSMINKA (J"), nota koja po trajanju odgovara osm trajanja cijele note. U cijeloj noti ima osam osminki, u polovi] ĉetiri, a u ĉetvrtinki dvije. O. se dijeli na dvije šesnaestinke (, ĉetiri tridesetidruginke (JC), itd. Osminska pauza biljeţi se , OSMOGLASNIK -> Oktoih OSSIA (tal., ili), u notnom tekstu oznaĉuje varijantu u iz1 denju pojedinog kraćeg odlomka kompozicije. Najĉešće su zamršeniji ukrasi ili pasaţe kod kojih autor ili redaktor donos olakšanu verziju, koja za slušaoca ima podjednaki efekt kao i alizacija originalnog teksta. U tom sluĉaju potpunija je ozn; o. piii facile (tal., ili olakšano).

OSTERC, Slavko, kompozitor (Verţej, Ljutomer, 17. 1895 — Ljubljana, 23. V 1941). Završio uĉiteljsku školu i ne vrijeme djelovao u prosvjetnoj struci. Muziku studirao 1925— na Konzervatoriju u Pragu kod A. Habe i K. B. Jiraka i zat bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Ljubljani. Ideolog muziĉkog modernizma u Sloveniji, u svom je umj niĉkom razvoju prošao nekoliko faza. U poĉetku romantik, je nakon studija u Pragu postao gorljivi zagovornik modernizi i ĉetvrtstepene muzike. Unoseći u svoja djela i ekspresionistiĉ obiljeţja A. Schonberga i neoklasicistiĉka P. Hindemitha izgrac je vlastiti stil, koji je svojom originalnošću izazvao pravu revo] ĉiju u slovenskoj muzici. O. je zastupao princip apsolutne kromatiĉnosti, atonalnos atematiĉnosti i dodekafonije, negirajući svaku vrijednost dij tonici u modernoj muzici. O bacujući u poĉetku tekovi muziĉke prošlosti, nagoviješl je novo doba i bezobzirno u rao put svojim nazorima. Uv dio je s e nove ritmiĉke, melod te unuS ^ ' harmonijske kombinaci '° nove poglede n muziĉku arhitektoniku, formi instrumentaciju. U harmon se sluţio novim strukturarr dajući pri tome prednost mali i velikim sekundama, septim nia i povećanim i smanjeni intervalima. Opirao se mo viĉkom ponavljanju i otk] njao pomake paralelnih ten odbacujući trozvuk kao ha monijski temelj. Kod toga praksi ipak nije potpuno pr kinuo s S. OSTERC tradicijom. Komp nirao je i ćetvrtstepenu m ziku s namjerom da je uvede i tako obogati i slovensku muzici kulturu dostignućima suvremene zapadno-evropske muzike, os bito ĉeške i njemaĉke. U svom zrelom razdoblju O. je ublaţio svoj stav. Napustiv ekstremni radikalizam, on je poĉeo sve više poklanjati paţn jasnom izlaganju sadrţaja i preglednijoj formalnoj izgradn Iz toga vremena potjeĉe nekoliko njegovih ostvarenja, koja odlikuju dubokom iskrenošću doţivljaja, psihološkom uvjerlj vošću forme i neposrednošću izraţaja, ĉiji su korijeni djelomiĉne u slovenskoj narodnoj muzici. MeĊu tim kompozicijama posebr mjesto zauzimaju orkestralna Suita, simfonijske pjesme Ma i Povodni moţ, Klasiĉna uvertira, Arabeske za klavir, kanta Magnificat, solo-pjesme Sonce v zavesah i Štiri belokranjske, zb< rovi Oĉe naš i Tri belokranjske. Kao vješt propagator, koji se za ostvarenje svojih ideja bon i rijeĉju u ĉlancima, esejima i osobito u oštrim kritikama, O. uspio privući brojne sljedbenike te odgojiti kompozitorsku gi neraciju, koja djelomice još i danas stoji pod njegovim utjecajen Znaĉajan je bio i njegov rad u MeĊunarodnom društvu za suvn menu muziku (SIMC).

OSTERC — OSTOJIĆ

17

Treba istaći da je O. slovensko muziĉko stvaralaštvo uputio novim pravcem, obogatio ga modernom kompozicijskom tehnikom 1 tako u znatnoj mjeri pridonio njegovu daljnjem razvoju. Svojim kompozicijama, štampanim i izvoĊenim u inozemstvu, afirmirao se daleko izvan domovine. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: simfonijau C-duru, I922;2simfonijske pjesme Povodni moţ, 1924 i Mati, 1940; koncert za klavir i duhaĉke instrumente, 1933; Ouverture classique, 1932; Bagatele, 1922; Suita, 1929; koncert za orkestar, 1932; Passacaglia i koral, 1934; Danses, 1935; Mouvement symphonique, 1936; Qualre pieces symphoniques, 1938—39. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1939; 2 gudaĉka kvarteta, 1926—27 i 1934; Divertimento za gudaĉki kvartet, 1925; koncert za klavkski kvartet, 1929; trio za flautu, klarinet i fagot, 1934; kvintet za duhaĉke instrumente, 1932; nonet, 1937; Ĉetiri karikature za flautu piccolOj klarinet i fagot, 1927; koncert za obou, bas -klarinet, rog i violu, 1929; koncert za violinu i 7 instrumenata, 1928; suita za 8 instrumenata, 1928; sonata za violu i klavir, 1930; sonata za violonĉelo i klavir, 1941; sonata za sak sofon i klavir, 1935; suita za violinu i klavir, 1933; Ciacona za violu i klavir, 1929; Partita za violonĉelo i klavir, 1929. — KLAVIRSKA: Dve miniaturi, 1928; Preludij 1 fuga za ĉetvrtstepeni klavir, 1929; Mali preludiji, 1929; Toccata, 1934; Arabeske, 1936; Aforizmi, 1936; Ouatre miniatures, 1938; Trois esquisses, 1939; Six petits morceaux, 1940; Fantaisie chromatiaue, 1940; Petites variations, 1941. — Za orgulje: Fantazija i koral, 1934; Cinq morceaux, 1938. — DRAMSKA. Opere: Krst pri Savici, 1921; Iz komiĉne opere, 1928 (Ljubljana, 9. XI 1928); Krog s kredo, 1928—29; Salome, 1929; Medea, 1930 (Ljubljana, 27. II 1932) i Dandin v vicah, 1930 (Ljubljana, 27. II 1932). Baleti: Iz Satanovega dnevnika, 1924; Maska rdeĉe smrti, 1932 (Ljubljana, 27. II 1932) i Illusions (Iluzije), 1937—41 (Ljubljana, 25. IV 1962). ■— VOKALNA. Kantate: Rapsodova velikonoĉna poslanica za recitatora, zbor i 7 instrumenata, 1929; Male pesmi za Irenu za so pran ili tenor, alt-saksofon, rog, violu i klavir, 1935; ĉetiri Heinejeve pesmi za viši glas i gudaĉki kvartet u ĉetvrtstepenom sistemu, 1931; Requiem za muški zbor i 15 instrumenata, 1928; Magnificat za mješoviti zbor i 2 klavira, 1932; Ĉetiri Gradnikove pesmi za kontraalt i gudaĉki kvartet, 1929; Ave Maria za sopran, alt, obou, alt-saksofon i bas-klarinet, 1930; Cvetoĉi bezeg za alt, zbor i 9 instrumenata u ĉetvrtstepenom sistemu, 1936. Zborovi: Familija, 1927; Oĉe naš, 1931; Belokranjska suita, 1940. Solo-pjesme: Usta so mi bila nema, 1924; Belokranjske uspavanke, 1926; Sonce v zavesah, 1925; Tri pesmi iz ciklusa S. Corrazzinija »Obup bednega sentimenlalnega poeta«, 1928; Pesem o devici Peregrini, 1928; Juri in kaca belouška, 1930; Procesija, 1934. LIT.: S. Premrl, Slavko Osterc in njegove skladbe, Cerkveni glasbenik, 1942. — D. Cvetko, Pamatce Slavka Osterca, Rhvthmus, 1946. — M. Lipovšek, Slavko Osterc, Slovenska glasbena revija, 1951 —52. —j. C. Paz, Introduccion a la mušica de nuestro tiempo, Buenos Aires 1955. — D. Cvetko, Slavko Osterc, MGG, X, 1962. — Isti, Stoletja slovenske glasbe, Ljubljana 1964. — K. Bedina, Nazori Slavka Osterca o tradiciji v glasbi in o glasbenem nacionalizmu, Muzikološki zbornik, III, 1967. — Ista, K vprašanju o kompozicijskih nazorih Slavka Osterca, ibid., IV, 1968. •— D. Pokorn, Slavko Osterc — Prispevek za biografijo, ibid., V, 1969. — A. Rijavec, Komorno kompozicijsko snovanje Slavka Osterca pred njegovim odhodom v Prago, ibid. — D. Pokorn, Bibliografski pregled kompozicij Slavka Osterca, ibid., VI, 1970. — A. Rijavec, K vprašanju tonalnosti in vertikale v skladbah Slavka Osterca, ibid. — T. Šegula, Zborovske kompozicije Slavka Osterca, ibid. — D. Cvetko, Iz pisama Miloja Milojevića Slavku Ostercu, Spomenica SANU, knj. CDXXXIV, 1970. — T. Šegula, Samospevi Slavka Osterca do njegovega koncerta v letu 1925, ibid., VII, 1971. — A. Rijavec, Kompozicijski stavek komornih instrumentalnih del Slavka Osterca, Ljubljana 1972. — D. Cvetko, Veze Josipa Slavenskog sa Stavkom Ostercom, Arti musices, 3,1972.— Isti, Aus H. Scherchens und K. A. Hartmanns Korrespondenz an S. Osterc, Festschrift K. G. Fellerer (Musicae scientiae collectanea), Koln 1973. — A. Rijavec, Slavko Osterc und die stilistische Situation seiner Zeit, Bericht iiber den internationalen musikwissenschaftlichen Kongress, Bonn 1970, Kassel 1973.

D. Co.

OSTHOFF, 1. Helmuth, njemaĉki muzikolog i kompozitor (Bielefeld, 13. VIII 1896 —). Studirao muzikologiju, historiju umjetnosti i filozofiju na Berlinskom univerzitetu (J. Wolf); kompoziciju, klavir i dirigiranje uĉio privatno i na Sternovu konzervatoriju. God. 1926—28 asistent A. Scheringa na Univerzitetu u Halleu (na Saali), a od 1928 na Univerzitetu u Berlinu (od 1932 docent). God. 1937—64 bio je profesor muzikologije na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. DJELA: Der Lautenist Santino Garsi da Parma (disertacija), 1922, obj. 1926; Adam Krieger, 1929; Die Niederldnder und das deutsche Lied (1400—1640), 1938; Josquin Desprez (2 sv.), 1962—65; brojne studije. — IZDANJA: Das deutsche Chorlied vom 16. Jahrhundert bis zur Gegemvart, Das Musikwerk (izd. K. G. Fellerer), 1955; djela Josquina des Presa, A. Willaerta, J. Arcadelta, C. de Rorea, J. Regnarta, R. Michaela, O. di Lassa, J. S. Kussera, A. Kriegera, Fri drika Velikog, G. H. Stolzela i J. Ph. Kriegera, djelomiĉno u svescima Das Chorvverk (izd. F. Blume) i Nagels Musikarchiv. — KOMPOZICIJE: gudaĉki kvartet, 2 kantate i pjesme uz orkestar i klavir. — H. Osthoffu posvećene su dvije spome nice, 1961 i 1966.

2. VVolfgang, muzikolog (Halle na Saali, 17. III 1927 —). Sin Helmutha; u Frankfurtu na Majni studirao kompoziciju (K. Hessenberg) i dirigiranje (K. Thomas); u muzikologiji uĉenik svoga oca i Th. Georgiadesa, doktorirao 1954 u Heidelbergu. Asistent (1957) i docent (1965) na Univerzitetu u Miinchenu, od 1968 profesor i šef katedre za muzikologiju na Univerzitetu u Wiirzburgu.

DJELA: Das dramatische Spdtwerk C. Monteverdis (disertacija), 1960; Beethovens Klavierkonzert c-moll, 1965; Theatergesang und darstellende Musik in der italienischen Renaissance (2 sv.), 1969. Studije; ĉlanci. — Objavio 12 Composizioni vocali profane e sacre (inedite) di C. Monteverdi, 1958.

OSTINATO (od lat. obstinatus uporan), melodiĉki i ritmiĉki jasno odreĊena i pregledna muziĉka misao koja se doslovno ponavlja u istoj dionici kroz cijelu kompoziciju ili kroz njezin veći odlomak. Najstariji, a i najĉešći oblik je i\ u basovoj dionici; on se zove ostinatni bas (tal. basso ostinato, franc. basse contrainte). Susreće se od XIII st. nadalje, ĉesto kao jedan od osnovnih konstruktivnih elemenata nekih muziĉkih oblika (pes, jollia, ground). Izraz o. uobiĉajio se ok 1700. U misama i motetima Nizozemaca (XV i XVI st.) nalazi se takoĊer o. najĉešće u dionici cantus firmusa. On je i vaţan element

S. OSTERC, Religioso iz suite za orkestar, autograf

plesne muzike XVI st. (djela za gambu španjolskih autora, naroĉito D. Ortiza), a u XVII st. i talijanske canzone (G. Frescobaldi), kao i djela engleskih virginalista. U baroku je basso 0. vrlo ĉest. Njegova primjena uvjetuje i izgradnju pojedinih oblika (chaconna; passacaglia; lamento u operi). Beĉki klasici rijetko upotrebljavaju ostinatne figure, dok se romantiĉari, osobito impresionisti, sluţe njima da bi ocrtali odreĊena raspoloţenja. Po svom djelovanju o. moţe biti sredstvo za postizanje i isticanje pokretljivosti. U tom sluĉaju on je ritmiĉka okosnica koja daje impuls svim ostalim dionicama. Nasuprot tome, od impresionizma nadalje o. sluţi gdjekad upravo u protivne svrhe. Stalno ponavljanje iste ritmiĉke i melodiĉke figure moţe stvoriti dojam nepokretnosti, koja kruţi oko sebe bez cilja (M. Ravel, I stavak Španjolske rapsodije). Kompozitori XX st. primjenjuju o. u oba oblika (O. Messiaen). Motoriĉki o. karakteristiĉan je za stvaranje B. Bartoka, I. Stravinskog, S. Prokofjeva i C. Orffa koji ostinatne figure u basu ĉesto udruţuje s melodiĉkim ostinatom u visokim dionicama. Kao konstruktivni element javlja se o. u djelima neobaroka i neoklasike. U orkestralnim partiturama postiţe se ostinatom velika gradacija tako da postepeno sve veći broj dionica preuzima ostinatnu figuru (M. Ravel, Bolero; D. Šostakoviĉ, I stavak Sedme simfonije). Protivnim postupkom o. dovodi do smirenja. O. u razliĉitim modifikacijama i varijantama ima vaţnu ulogu i u jazzu. LIT.: H. Riemann, Basso ostinato und Basso quasi ostinato, Spomen ica R. v. Liliencron, Leipzig 1910. —• Isti, Der »Basso ostinato« und die Anfange der Kantate, SBIMG, 1911—12. — L. Propper, Der Basso ostinato als technisches und formbildendes Prinzip (disertacija), Berlin 1926. — R. Litterschied, Zur Geschichte des basso ostinato (disertacija), Marburg 1928. —• L. Nowak, Grundzuge einer Geschichte des basso ostinato ..., Wien 1932. — O. Gombosi, Italia patria del basso ostinato, RAM 1934. — L. Walter, Die konstruktive und thematische Ostinatotechnik des 17. und 18. Jahrhunderts (disertacija) Miinchen 1940. — W. Gurlitt, Zu J. S. Bachs Ostinatotechnik, Kongresni izvještaj, Leipzig 1950 (novi otisak, Musikgeschichte und Gegenwart, Wiesbaden 1966). — K. VCestphal, Der Ostinato in der neuen Musik, Melos 1953, 4. — J- A., Uloga ostinatnih figura u suvremenoj muzici, Muziĉke novosti, 1953, 7. — G. Reicherl, Ostinato, MGG, X, 1962. •— E. Apfel, Ostinato und Kompositionstechnik bei den englischen Virginalisten der elisabethanischen Zeit, AFMW, 1962 -—63. M. Kun.

OSTOJIĆ, Tihomir, knjiţevni istoriĉar i kompozitor (Ostojićevo, Banat, 5. VII 1865 — Beĉ, 18. X 1921). Muziĉko obrazovanje steka) kod privatnih uĉitelja u Novom Sadu. God. 1889— 1912 gimnazijski nastavnik, od 1920 profesor Univerziteta u Skopju. Bavio se preteţno ispitivanjem i analizom srpskoga crkvenog pojanja; harmonizovao je narodne melodije za hor i za klavir.

DELA. SPISI: Predlog pevaĉkim druitvima i prijateljima gudbe, Straţilovo 1892; Negujmo crkvenu pesmu, Orao 1893; Pravoslavno srpsko crkveno pjenije po starom karlovaĉkom naĉinu, 1887—1908; Naša pevaĉka društva i narodno

18

OSTOJIĆ — OTTE

prosvećivanje, Letopis Matice Srpske, 1914, kn}. 299 i dr. — Obradbe crkvenih i narodnih pesama. LIT.: V. Đordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Posebna izdania SAN, 1950. S.D. K.

OSTRĈIL, Otakar, ĉeški kompozitor i dirigent (Prag, 25. II 1879 — 20. VIII 1935). Diplomirao modernu filologiju i estetiku. Predavao ĉeški i njemaĉki do 1919, a otada se iskljuĉivo bavio muzikom (uĉio kod Z. Fibicha), kao dirigent i kompozitor. Od 1908 dirigent amaterskog ansambla Orkestralni sdruţeni, 1914 postao dramaturg i direktor opere Vinohradske divadlo, a zatim direktor opere Praškog narodnog kazališta, gdje je obogatio repertoar brojnim izvedbama klasiĉnih i osobito modernih opera, a O . O STR Ĉ IL kvalitetu izvedaba podigao na evropski nivo. U svojim operama nastavlja tradiciju B. Smetane, ali unosi suvremenu melodiku i disonantne dramatske akcente, dok u orkestralnim kompozicijama, iako pod izvjesnim utjecajem G. Mahlera, ostvaruje originalan muziĉki govor osebujnih melodijskih i polifonijskih rješenja. Pripada najznaĉajnijim ĉeškim kompozitorima XX st. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u A-duru op. 7, 1903—05; simfonijeta, 1921; simfonijska pjesma Pohadka o Šemiku, 1899; Pohadkovd suita, 1898! Suita C, 1912; Leto, 1926: Selska slavnost, 1897; varijacije Kfiţovd cesta, 1927— 28. •— KOMORNA : gudaĉki kvartet u H-duru, 1899; sonatina za violinu, violu i klavir, 1928; fantazija za violinu i klavir. — DRAMSKA. Opere: Jan Zhofe-lecky (neizv.); Vlasty skon, 1900—03; Kundlovy oĉi, 1907—08; Poupe, 1909—10; Legenda z Erinu, 1913—19 i Honzovo krdlovstvi, 1928—33. Scenska muzika za dramu J. Kvapila Sirotek, 1906. Melodrami za recitaciju i orkestar: Lihe, 1895; Balada o mrtvim ševci a mlade taneĉnici, 1904 i Balada ĉeskd, 1905. Melodrami za recitaciju i klavir Kamenny mnich, 1892 i Skfivan, 1934. — VOKALNA: ksmtatt'Uhodilo, 1899 i Legenda o sv. Zite, 1913; zborovi; solo-pjesme uz orkestar i uz klavir. LIT.: O. Payer, Otakar Ostrĉil, Praha 1912. — Z. Nejedly, Otakar Ostrĉil vzrust a uzrani, Praha 1935. —• Spomenica Pamatce Otakara Ostrĉila, Praha 1935. — J. Bartol, Otakar Ostrĉil, Praha 1936. —• A. Rektorys, Korespodence L. Janaĉka s Ostrĉilem, Praha 1948. — V. Le'bl, Dramaticka tvorba Otakara Ostrĉila a jeji jevištni osudy, Divadlo, 1959. — J. Buţga, Otakar Ostrĉil, MGG, X, 1962.

OSVALD, Anton-Tuna, horovoda i kompozitor (Beraun, Ĉehoslovaĉka, 12. VIII 1864 — Mol, Baĉka, 17. VII 1936). Studirao na Zemaljskoj muziĉkoj uĉiteljskoj školi u Pragu. Horovoda i nastavnik muzike u Starom Beĉeju, Panĉevu, Somboru i Subotici i dirigent pozorišta u Novom Sadu. Komponovao je za klavir, muziku za pozorišne komade, deĉje pesme, horove i dr. LIT.: Af. Tomandl, Spomenica Panĉevaĉkog Srpskog crkvenog pevaĉkog društva, Panĉevo 1938. — V. Đordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Posebna izdanja SAN, 1950. R. Pej.

OSWALD, James, škotski violinist, orguljaš i kompozitor (Dunfermline, 1711 — Knebvvorth, Engleska, 2. I 1768). Dancingmaster u Dunfermlineu, od 1736 violinist i orguljaš u Edirtburghu. God. 1740 boravio u Italiji, a 1741 u Londonu. Bio je zatim nastavnik u Scotch Holland Warehouseu u Pali Mallu; 1761 imenovan je dvorskim komornim kompozitorom. DJELA. KOMORNA: 6 Pastoral Solos for a Violin and Vcl, viith a Thorough Bass, oko 1745; 6 Divertimentos... for a German Fl. and Vcl. op. 2, 1747; 6 Sonatas for two German Flutes by Giuseppe St. Martini, oko 1747; 12 Serenatas for lwo Violins and Vcl., with a Thorough Bass, oko 1765. — KLAVIRSKA: Collection of Minuets, 1736; Airs for the Spring, oko 1747; Airs for the Summer, Airs for the Autumn i Airs for the Winter, oko 1748; The Musical Magazine, 1762—63. — DRAMSKA: Macbeth, oko 1741; The Masque of Alfred, 1742; pantomima Queen Mab, 1750; tragedija The Gamester (Moore), 1753; farsa The Reprisal or The Tars of Old England (Smollett), 1757; tragedija Cleone (Dodsley), 1758; Love in a Village, oko 1759. — VOKALNA: The old Woman's Oratory, 1751; kantata The Wheel barrovi. Solo-pjesme: 12 Songs Compos'd in the Scotch Taste, 1743; Colin's Kisses, 1742—43; 3 Collections of Songs, oko 1750—55; 10 Favourite Songs, 1758. — Kompozicije za vojniĉku muziku. — Objavio više zbirka škotskih narodnih napjeva: Collection of Scots Songs (2 sv.), oko 1741 i 1742; The Caledonian Pocket Companion (2 sv.), oko 1742 (7 sv.), oko 1750—60, (10 sv.), oko 1760 i (12 sv.), oko 1770; Collection of Curious Scots Tunes (2 sv.), oko 1742 i oko 1775; A Collection of... Old Scotch and English Songs, oko 1762; Collection of 43 Scots Tunes zvith Variations ... for the Violin and Harpsichord, oko 1795. LIT.: J. Glen, Early Scottish Melodies, Edinburgh 1900. — F. Kidson, James Oswald and the Temple of Apollo, Musical Antiquary, 1910. —W. H. Granan Flood, Osvvalds Airs, The Glasgow Herald, 1921. — H. G. Farmer, History of Music in Scotland, London 1947.

OTA, Ignacij, kompozitor i zborovoda (Dolina kraj Trsta, 26. IV 1931 —). Studij kontrabasa završio na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. Djeluje u Trstu kao nastavnik na školi Glasbene Matice i zborovoda pjevaĉkog društva Vasilij Mirk s kojim je osvojio više nagrada na meĊunarodnim natjecanjima. M. vodi i muški zbor Valentin Vodnik.

DJELA: kantata Moji zemlji (F. Benedetiĉ) za muški zbor i orkestar Cork strirao O. Kjuder); muški zborovi (Devin, Balada i dr.). — Obradbe narodn napjeva za zbor (Eno dreuce, Na gorici na placu i dr.). P. Me.

OTAfiO Y EGUINO, Jose Maria Nemesio, španjols kompozitor i muzikolog (Azcoitia, Guipiizcoa, 19. XII 1880 — Sebastian, 29. IV 1956). Isusovac; studirao orgulje i kompozici (A. Arregui, V. Goigoechea), paleografiju (A. Mocquereau) muzikologiju (F. Pedrell). God. 1907 utemeljio ĉasopis Musi Sacro-Hispana koji je ureĊivao do 1922. Nastavnik muzike S. Sebastianu (1922—32) i Azcoitiji (1932—39); 1940—51 b je direktor Konzervatorija u Madridu. Od 1951 ţivio u S. S, bastianu. , DJELA: Elegia za violonĉelo i klavir. — Danza de las cavaducas za klavir. ORGVLJSKA: Cancion montanesa; Paqueno largo; Marcha nupcdl; Via Ci cis; Meditacion; In paĉe; Salmo sinfonico. — VOKALNA. Za zbor i orkest; Marcha real espanola; Gran himno a San Ignacio de Loyola; Himno pontific Zborovi: Basa Chorichu, 1911; Suite vasca, 1912; Cancion del carretero, 191 Sorgi-Dantza, 1915; Gudaria; Andre bat ikusi dct; Las Montanas, 1915; . Cancion del olivo; Serenata'Ronda; El Calangrejo; Danza de gigantones i ( Solopjesme: Kun, kun i El mar de la vida; zbirke Remembranza, 1911 i 5 canciones montanesas, 1916. — CRKVENA: 8 Cdnticos a la Santisima Virgi 191° j I2 Canticos al Sagrado Corazon, 1909; 12 Canciones para la Sagra Comunion, 1912; 21 Canciones a Maria Santisima, 1917; 8 litanija za 3—4 gU i orgulje; Responsorios del Oficio de Semana Santa; Lamentatio in Sabbato Sanci 3 Misererea; moteti i dr. — SPISI: La Mušica religiosa y la legislacion, 191 El Canto popular montanes, 1915; studije i ĉlanci.—■ Izdao Antologia de organisi espanoles i zbirku španjolskih vojniĉkih kompozicija iz XVIII st. Les Toques guerra, 1939. Preradio za 6-gl. zbor Rondeau des songes i Menuets de Plal J.-Ph. Rameaua te Les Moissonneurs i Passacaille F. Couperina. LIT.: Af. Querol, Jose Maria Nemesio Otafio y Eguino, MGG, IX, 196

OTESCU, Ion Nonna, rumunjski kompozitor i dirigei (Bukurešt, 3. XII 1888 — 25. III 1940). Studirao na KonzerV: toriju u Bukureštu te na Konzervatoriju (Ch. Widor) i Schc cantorum (V. d'Indv) u Parizu. Od 1913 predavao kompozicij na Konzervatoriju u Bukureštu (od 1918 direktor); ondje ; osnovao Operno društvo iz kojeg se razvila drţavna opera, koj je vodio od 1938. Od 1927 upravljao takoĊer Bukureštanskoi filharmonijom. U Otescuovim ranijim kompozicijama osjeća : utjecaj francuskog impresionizma; kasnije se sve više orijentii prema folklornim znaĉajkama rumunjske narodne muzike. DJELA. ORKESTRALNA. Simfonijske pjesme: Le Temple de Gnia 1908; La Legende de la rose rouge, 1910 i Narcisse, 1911. Les Enchantemen d'Armide za violinu i orkestar, 1915; 2 simfonijske skice na narodne moti' Din bdtrini, 1912 i Peisaj de iarnd, 1913. — Elegija za violinu i klavir. — DRAA SKA: opera De la Matei cetire, 1928; balet Ileana Cosinzeana; scenska muzi] Ilderim i Rubinul miraculos. — Solo-pjesme. LIT.: A. Alessandrescu, Ion Nonna Otescu, Muzica, 1955. — G. Breazv Ion Nonna Otescu, MGG, X, 1962.

OTRIN, Iko, plesaĉ i koreograf (Zemun, 25. I 1931 — U Ljubljani završio Srednju baletnu školu; istodobno apsolvira studij muziĉke historije na Akademiji za glasbo i historije urr jetnosti na Filozofskom fakultetu; u baletu se usavršavao u Njt maĉkoj, Engleskoj i SAD. Kao plesaĉ i koreograf angaţiran d sada u Ljubljani, Novom Sadu i Mariboru (1959—64 i od 1970] uz to se istiĉe kao odgojitelj mladih plesaĉa, osobito u Baletnor studiju Mariborske opere. U njegova najbolja koreografska ostvs renja idu baleti: Les petits riens (Mozart), Les Sylphides (Chopin Mammon (Kfenek), Pepeljuga i Petja i vuk (Prokofjev), Pik Nogaviĉka (Cipci), Lepa Vida (Ukmar), La Giarra (Caselk i druga djela. K. Be. OTTA KLASINC, Ondina, pjevaĉica, lirski sopran (Trs 18. VII 1924 —). Uĉenica L. Toffola u Trstu; na opernoj pozor nici debitirala 1947 u Ljubljani kao Rosina (Rossini, Seviljsl brijaĉ) i tamo angaţirana do 1951. Zatim nastupala u Italiji, Nje maĉkoj, Švicarskoj, Engleskoj, Francuskoj, Belgiji, Portugah Egiptu, Libanonu i Juţnoj Africi; od 1958 ĉlanica Mariborske oper i od 1959 stalni gost Zagrebaĉke opere. Njezin repertoar obuhvać niz sopranskih uloga lirskog i koloraturnog karaktera, medi kojima su Marcelina (Beethoven, Fidelio), Tatjana (Ĉajkovski Evgenij Onjegin), Rusalka (Dvofak), Margareta (Gounod, Faust] Manon (Massenet), Mimi (Puccini, La Boheme), Violetta i Gild (Verdi, La Traviata i Rigoletto), Đula (Gotovac, Ero s onogi svijeta) i druga djela. j. Gc. OTTE, Hans, njemaĉki pijanist i kompozitor (Plauen, 3. XI] 1926 —). Studirao kompoziciju (J. N. David, P. Hindemith) dirigiranje (H. Abendroth), klavir (B. Pozniak, W. Gieseking i orgulje (F. Germani). Koncfrtni pijanist, od 1959 muziĉk urednik Radio-Bremena. Kao kompozitor osvojio više nagrada DJELA. ORKESTRALNA: Montaru za klavir, limene instrumente udaraljke, 1955; Realisationen za klavir i orkestar, 1958; Momente, 1960; Interpla 1963 za 2 pijanista i komorni sastav; Tropismen II za klavir, drvene duhaĉk instrumente, udaraljke i gudaĉe; Ensemble za 17 instrumenata, 1963; Alpha Omega, 1968 (u scenskoj verziji: Utrecht 1968); Valeurs, 1969; Zero, 1970. — KOMORNA: Folie et sens, 5 Strukturelle Spiele za klavirski trio; Dromenon z; 3 klavira, 1960; Tropismen I za klavir, 1960; Klavierbuch I; Passages, 1965 Touches za orgulje, 1965; Rendezvous za komorni ansambl, 1969. — Balet Diadalos. Filmska muzika Nolimetangere. — VOKALNA: Tasso-conceti za sopran flautu, klavir i udaraljke, 1960; Defile-Entracte-Reverance za glas i klavir, 1965 Alpha-Omega za 12 muških glasova, orgulje i udaraljke.

OTTERLOO — OZNAČIVANJE AKORDA OTTERLOO, Willem van, nizozemski dirigent i kompozitor (Winterswijk, 27. XII 1907 —). Studirao na Konzervatoriju u Amsterdamu (S. Dresden). Violonĉeiist i dirigent orkestra u Utrechtu, od 1949 dirigent haškog Residentie-Orkest. Gostuje u drugim zemljama, pa i u Juţnoj Americi. Izvrstan interpret djela A. Brucknera, C. Debussvja i M. Ravela. Predaje na meĊunarodnim teĉajevima dirigiranja Nizozemskog radija. Njegove 4 kompozicije za gudaĉe, simfonijeta i divertimento ubrajaju se medu istaknuta djela nizozemskog orkestralnog repertoara. DJELA: simfonija, 1935; simfonijeta za 16 duhaĉkih instrumenata, 1943; 3 suite, 1932; suita za gudaĉe, 1938; Introductie en Allegro, 1941; 4 kompozicije za gudaĉe, 1942; divertimento za limene duhaĉe, klavir, celestu i udaraljke, 1946; lntrada za limene duhaĉe i udaraljke, 1958. — Gudaĉki trio, 1948; gudaĉki kvartet. — Kompozicije za klavir (fuge) i za orgulje. — Zborovi; solo-pjesme. LIT.: W. Paap, Willem van Otterloo, MGG, X, 1962.

OTTOBONI, Pietro, talijanski libretist (Venecija, 2. VII 1667 — Rim, 28. II 1740). Kardinal; sekretar Svetog Oficija, protektor Kongregacije i Accademije S. Cecilia, u svojem je domu prireĊivao znamenite koncerte na kojima su sudjelovali najugledniji umjetnici onoga doba (A. i D. Scarlatti, A. Corelli, G. F. Handel i dr.). Knjiţevnik i muziĉar, osnovao je biblioteku Ottoboniana, koja je poslije njegove smrti pripojena Vatikanskoj biblioteci. O. se ogledao i kao kompozitor. DJELA. Operni l ib r e t i : U Amantc del suo cncmico (muzika F. C. Lanciani, 1688); Statira (A. Scarlatti, 1690); Amorc e gratitudine (Lanciani, 1690); La Forza del divino amore (B. Gaffi, 1691); Cantata ddV Assunta (A. Scarlatti, 1694); Giuditla vitloriosa (isti, 1695); La Pastorella (isti, 1705); // Trionfo della castita (A. Caldara, 1705); // Trionfo della Vergine (A. Scarlatti, 1706); Carlo Magno (G. B. Costanzi, 1709) i dr. LIT.: A. de Angelis, II Cardinale Pietro Ottoboni, S. Cecilia, 1952. — A. Rava, II Teatro Ottoboni nel Palazzo della Cancelleria, ĉasopis Roma, 1942. — Isti, I Teatri di Roma, Roma 1953. — L. Alontaldo, On Mecenate in Roma barocca. II Cardinale Bencdetto Pamphili, Firenze 1955. — P. Kast, Pietro Ottoboni, MGG, IX, 1961.

Oblici, muziĉki Odušci OTVORENA FORMA OTVORI OUDRID Y SEGURA, Cristobal, španjolski kompozitor i dirigent (Bajadoz, 7. II 1825 — Madrid, 12. I I I 1877). Uĉenik B. Saldonija u Madridu. Zapoĉeo pijanistiĉku karijeru, a od oko 1870 bio je dirigent u madridskom Teatro Real. Komponirao je muziku za preko 100 zarzuela, kojom je pridonio razvoju te muziĉke vrste u Španjolskoj.

LIT.: A. Peha y Goni, La opera espanola y la mušica dramatica en Espafia, Madrid 1881. — E. Cotarelo y Mori, Historia de la zarzuela, Madrid 1935. — M. Mufioz, Historia de la zarzuela y del genero chico, Madrid 1946.

OUREDNIK, Jan, ĉeški pjevaĉ (bariton) i pedagog (Plzefi, 13. III 1877 — Prag, 11. XI 1950). U Plziiu uĉio pjevanje kod M. Wallersteina i 1902 zapoĉeo umjetniĉku karijeru. God. 1904—07 ĉlan Ljubljanske opere, 1907—11 Vinohradskoga divadla u Pra gu, 1911 — 14 operni solist u Zagrebu, 1914—19 solist Narodnog divadla u Pragu i 1919—21 ponovno u Zagrebu. Umjetnik velike pjevaĉke kulture ostvario je brojne baritonske uloge koje su se odlikovale scenskom dovršenošću: Don Giovanni (Mozart), Renato (Verdi, Krabuljni ples), Valentin (Gounod, Faust), Silvio (Leoncava'lo, Pagliacci), Marcello (Puccini, La Boheme),\\a&is\a\ i Krušina (Smetana, Dalibor i Prodana nevjesta), Jelecki (Ĉajkovski, Pikova dama), Kocelin (Lisinski, Poviri), Zrinjski (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski) i dr. Za boravka u Zagrebu bavio se veoma uspješno pjevaĉkom pedagogijom; njegovi su uĉenici bili Z. Gjungjenac, Z. Kune i N. Cvejić. K. Ko. OUSELEY, Frederick Arthur Gore, engleski kompozitor, teoretiĉar i muziĉki pisac (London, 12. VIII 1825 — Herford, 6. IV 1889). Studij s doktoratom završio u Oxfordu. Od 1855 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu i praecentor katedrale u Herfordu. Osnovao St. Michael's College kojemu je, kao rektor i donator, ostavio muziĉku biblioteku (jednu od najvećih u Engleskoj). Bio je izvrstan improvizator na klaviru i orguljama. D J E LA . IN S T R U ME N T A LN A : 2 g u d a ĉ k a k va r te ta , u C -d u r u, 1 8 6 8 i d-molu, 1868; gudaĉki sekstet; 2 klavirska trija. Za klavir: sonate; nokturna i dr. Za orgulje: 12 fuga; preludiji i dr. —■ Opera U hola disabitata (napisao kao 8godišnji djeĉak). — VOKALNA: oratoriji St. Polycarp i Hagar. — CRKVENA : brojne mise; preko 100 himna; pjesme i dr. — SPISI: A Treatise on Harmony, 1868; A Treatise on Counterpoint, Canon and Fugue, 1869; A Treatise on Musical Form and General Composition, 1875; Considerations on the History of Ecclesiastical Music of Western Europe 1876; On the Early Italian and Spanish Treatises on Counterpoint and Harmony, 1879; On some Italian and Spanish Treatises on Music of the Scventeenth Century, 1882; tri poglavlja o engleskoj muzici u Historv of Music Naumannovog engleskog izdanja, 1882; Positions of Organs in Churches, 1886. LIT.: F. T. Havergal, Memorials of Frederick Arthur Gore Ouselev, London 1889. — J. Stainer, Character and Influence of Sir Frederick Gore Ouselev, Proceedings of the Royal Musical Association, 1889 —90. — J. S. Bumpus, The Compositions of the Rev. Sir Frederick Arthur Gore Ouselev, London 1892. — F. W. Joyce, The Life of Sir Frederick Ouseley ( I I izd.), London 1896. — R. H. Hartnan, Frederick Arthur Gore Ouseley, MGG, X, 1962.

OUVERT (franc, otvoren), i. francuski naziv za praznu ţicu na gudaĉkim instrumentima. Tako npr. aceord d l'ouvert znaĉi akord proizveden na samim praznim ţicama.

19

2. U muziĉkim oblicima XIV st. (balada, estampida, virelais) izrazi ouvert i clos (lat. apertum i clausum, tal. aperto i ehiuso) upućivali su izvodioce da kod ponavljanja kompozicije uzmu drukĉiji završetak (danas prima volta i seconda volta). OVERTON, Hali, ameriĉki kompozitor i jazz-pijanist (Bangor, Michigan, 23. II 1920 — New York, 24. XI 1972). Muziku uĉio na Musical Collegeu u Chicagu i na Juilliard School of Music u New Yorku (V. Persichetti); usavršavao se kod W. Rieggera i D. Milhauda. Bio je suradnik ĉasopisa Jazz Today. Od 1960 profesor je na Juilliard School of Music, a od 1962 vodio je teĉajeve za kompoziciju na Neto School of Music. Kao jazz-pijanist suraĊivao je sa A. Sachsom, J. Ranevom, T. Charlesom i dr.; pisao je aranţmane za Th. Monksa. Snimio je više gramofonskih ploĉa. Njegovi su uĉenici J. Ranev, T. Charles, M. Lovve i W. Marshall. DJELA. O RKES TRALNA: s imfo nija za guda ĉe, 1955; II s imfo nija, 1962; Symphonic Movement, 1950; Conccrlino za violinu i gudaĉe, 1958. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1950 i 1954; gudaĉki trio, 1957; Fantasta za 5 limenih instrumenata, klavir i udaraljke, 1957; sonatina za violinu i ĉembalo, 1956; sonata za violu i klavir, 1960; sonata za violonĉelo i klavir, 1960. — Kompozicije za klavir (sonata, 1953). — DRAMSKA: opera The Enchanted Pear Trĉe, 1950. Balet Nonagc, 1951. Filmska muzika. — Zborovi; solo-pjesme. — Aranţmani za jazz-orkestar.

OVSENIK (Avsenik), Vilko, klarinetist, kompozitor i aranţer narodne zabavne muzike (Begunje, 9. XI 1928 —•)• Studij klarineta završio 1961 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (M. Gunzek). God. 1948—71 ĉlan Plesnog orkestra Radio-Ljubljane, od 1971 je programni i muziĉki rukovodilac tvornice gramofonskih ploĉa Helidon u Ljubljani. S bratom Slavkom Avsenikom utemeljio 1954 ansambl za narodnu zabavnu muziku pod nazivom Kvintet braće Avsenik koji se ubrzo uvrstio u najpopularnije ansamble te vrste, o ĉemu svjedoĉe redovita gostovanja po Evropi, Americi i Australiji. Ansambl je do danas (1974) snimio 20 long-play gramofonskih ploĉa u nakladi od 10 milijuna i dobio 8 zlatnih, dijamantnih i platinskih ploĉa. Duhovni voda kvinteta, suautor i aranţer, O. je do 1961 i sam kao klarinetist djelovao u ansamblu. OXFORD UNIVERSITY PRESS, nakladno poduzeće Oxfordskog univerziteta, utemeljeno 1468. Od 1880 postoji i londonski ogranak, pa se poduzeće dijeli u Oxford Universitv Press, London i Clarendon Press, Oxford. God. 1924 utemeljio je londonski ogranak muziĉki odjel, koji je do danas izdao veći broj muzikalija i znanstvenih muziĉkih knjiga. Od 1955 OUP je preuzelo izdavanje ĉasopisa Music & Letters. OZAWA, Seji, japanski dirigent (Hoten, 1. IX 1935 —). Studij završio na Univerzitetu Toho Gaku'en u Tokiju (N. Tovomasu, H Sako*), a zatim se usavršavao kod L. Bernsteina u Tanglewoodu, SAD, i kod H. Karajana u Berlinu. Šef-dirigent Simfonijskog orkestra u Torontu (1965—66), nastupa kao gost u Evropi, Americi i Japanu. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više meĊunarodnih nagrada; kao operni dirigent debitirao 1969 u Salzburgu (Mozart, Cosi fan tutte). OZIM, Igor, violinist (Ljubljana, 9. V 1931 —). Uĉenik L. Pfeifera na Akademiji za glasbo u Ljubljani i M. Rostala na Royal College of Music u Lon donu (1949—51). Nakon zavr šenoga studija s velikim je uspjehom nastupao u mnogim evropskim zemljama i izvan Evrope. God. 1962—63 profesor Akademije za glasbo u Ljub ljani, a od 1963 na Visokoj mu ziĉkoj školi u Kolnu. Posjeduje izvrsnu tehniĉku spremu i po sebni smisao za stilsku interpre taciju. Uz koncerte J. S. Bacha, G. Tartinija, W. A. Mozarta, L. van Beethovena, N. Paganinija, F. Mendelssohna, P. I. Ĉajkovskog, A. Dvofaka, K. Szymanowskog, B. Bartoka i dr., na njegovu su bogatom re pertoaru violinske sonate i kraća djela razliĉitih majstora svih raz doblja, a posebno djela jugosla I. OZIM venskih kompozitora. Za svoja vrijedna ostvarenja stekao je pri znanja i na meĊunarodnim natjecanjima u Ţenevi (1950), Lon donu (1951, Fleschova nagrada) i Miinchenu (1958). U posljednje vrijeme nastupa s uspjehom i kao dirigent. D. Co. OZNAĈIVANJE AKORDA. U nastavi harmonije, kao i u harmonijskoj analizi, oznaĉuje se struktura pojedinih akorda, stupanj na kojemu se u ljestvici nalaze, harmonijske funkcije i tonalitet kojemu pripadaju pojedini akordi (-> Harmonija, -> Harmonijska analiza).

OZNAĈIVANJE AKORDA — OŢEGOVIĆ ' • ■ > Struktura akorda oznaĉuje se arapskim brojkama na naĉin -> generalbasa, dok se rimskim brojkama oznaĉuje stupanj ljestvice, koji predstavlja temeljni ton odreĊenog akorda (~> Te-meljni ton i temeljni oblik akorda). Slovima T, S, D i DD oznaĉuju se, nadalje, —> harmonijske funkcije akorda (—> Toniĉke harmonije, -> Subdominantne harmonije, -*■ Dominantne harmonije, -> Domi-nanta dominante, -> Sekundarne dominante), a tonaliteti se taoder oznaĉuju slovima, i to velikima dur, a malima mol. U priloţenom primjeru C znaĉi C-dur tonalitet, V, septakord V stupnja, VII ni septakord VII stupnja s povišenom tercom i povišenom tt

kvintom, Uf kvintsekstakord II stupnja, D/II i D/III dvije sekundarne dominante, tj. dominantu II i dominantu III stupnja itd.: Beethoven: Sonata za klavir u G-duru, op.14, br. 2 C: V7 I D/M

D/III D

T

J V

Pojedini muziĉki teoretiĉari, kao H. Riemann i dr., konstri irali su svoje posebne sisteme oznaĉivanja akorda. Svi su ti s stemi mahom odraz liĉnih gledanja autora na harmonijske pr bleme, pa se stoga nijedan od njih nije proširio izvan kruga aut rovih pristaša, odnosno izvan granica njegove škole. N. DĆ. OZNAKE ZA PREDAVANJE, skupina grafiĉkih znakova notnom tekstu (rijeĉi, kratice, slova i dr.) koji upućuju kal treba interpretirati neko muziĉko djelo; one toĉnije oznaĉu kako autor (ili redaktor) zamišlja muzikalnu komponentu izvei be (-> Agogika, —> Dinamika, -> Frazrranje). OŢEGOVIĆ, Lucija, pjevaĉica, alt (Budimpešta, 12. I 1896 — Zagreb, 9. VIII 1962). Pjevanje uĉila na školi HGZ Zagrebu i 1913—16 n Muziĉkoj akademiji u Beĉu. Pjevaĉi karijeru zapoĉela 1919 na operi u Ljubljani kao Paulina (Ĉajkovsl Pikova dama). Bila je zatim ĉlanica opera u Ljubljani i Mariboi i 1924—42 te od 1945 u Zagrebu. Altistica velikih glasovn mogućnosti i osobitog smisla za glumu, ostvarila je nekoliko z; paţenih kreacija, od kojih posebno treba istaknuti Groficu (Ĉa kovski, Pikova dama), Marcelinu (Mozart, Figarov pir), Ulril (Verdi, Krabuljni ples) i dr., kao i niz pomno izraĊenih i stils okarakteriziranih epizodnih uloga. S uspjehom se bavila koi certnom djelatnošću, a za djelovanja u Ljubljani nastupala je kao dramska glumica. K. KO.

P (p), i. skraćenica za piano, a pp za pianissimo ili piii piano. 2. U orguljskoj i klavirskoj muzici skraćenica za pedal. 3. Kod orgulja, oznaka za treći manual, tj. za pozitiv. PABLO, Luis de, španjolski kompozitor (Bilbao, 28. I 1930 —). Završio studij prava u Madridu; u muzici uglavnom samouk. Kompozitor avangardnih stremljenja, 1960—61 utemeljio ansambl Tiempo y Mušica za suvremenu komornu muziku. Od 1964 artistiĉki je direktor Biennala suvremene muzike u Madridu. DJELA. ORKESTRALNA: 4 Invenciones, 1955; Tombeau, 1963; Inici-ativas, 1965—66; Modulos II za 2 orkestra, 1965—66; Imaginario II, 1967; Quasi una fantasta, 1969; Heterogeneo, 1970; Prosodia, 1971. — KOMORNA: Sinfonias za 17 limenih instrumenata, 1954—66; 5 Invenciones za flautu (violinu) i klavir, 1957; Radial za 24 instrumenta, 1960; Polar za violinu, sopran-sak-sofon, basklarinet i udaraljke, 1962; Condicionado za flautu solo, 1962; Prosodia, 1962; Reciproco, 1963; Cesuras za duhaĉki i gudaĉki trio, 1963; Modulos I za 3 klarineta, 2 ksilofona, 2 klavira i gudaĉki kvartet, 1965; Modulos III za 17 instrumenata, 1967; Modulos IV za gudaĉki kvartet, 1967; Imaginario I za 3 udaraljke i ĉembalo, 1967; Pardfrasis za 24 instrumenta (po motetima T. L. Victorie), 1968; Ejercicio para cuarteto, 1968; Reciproco za flautu, klavir i udaraljke. —■ KLAVIRSKA: sonata, 1958; Libro para U pianista, 1961; za 2 klavira: Movil II, 1958—68; Progressus, 1968.—DRAMSKA: Protocolo, 1968; Por diversos motivos za 4 klavira, sopran, 7 zborista i plesaĉicu, 1970. ■— VOKALNA: Choral eucaristico za zbor i 7 duhaĉa, 1952; Comentarios za mezzosopran, limene instrumente i kontrabas; Glosa za sopran, 2 zbora, vibrafon i klavir, 1962; Escena za zbor i 18 instrumenata, 1964; Ein Wort za glas, klavir, violinu i klarinet, 1965. — Spis Aproximacion a una estetica contempordnea, 1968. LIT.: P. Lopez de Osaba, Luis de Pablo versucht eine Asthetik der zeitgenossischen Musik, Melos, 1969, 4.

PACCAGNELLA, Ermenegildo, talijanski muziĉki pisac, pedagog, orguljaš i kompozitor (Salboro, Padova, 18. II 1880 ■—•)• Studirao na Muziĉkom institutu u Padovi (C. Pollini). Orguljaš (Malmo, Vercelli, Novara), a zatim kapelnik i orguljaš crkve sv. Antuna u Milanu; 1925—30 izdavao vlastiti ĉasopis Nuova didattica e pedagogia musicale. Koncertirao u Italiji i u inozemstvu, a bavio se i muzikologijom i teoretsko-pedagoškim radom. U Milanu otvorio eksperimentalnu muziĉku školu u kojoj je primjenjivao vlastitu metodu muziĉke nastave. DJELA. TEORETSKA I INSTRUKTIVNA: Metodo per lo studio del pianoforte e la composizione degli esercizi iecnici ritmici e melodici (3 sv.), 1921; Studio pratico della tnelodia, armonia, contromelodia, 1925; Metodo per lo studio delV organo, 1928; Metodo teorico-pratico per lo studio primario della teoria lettura e composizione musicale (8 svešĉića), 1928—34; Metodo di composizione musicale (3 sv.), 1939; Opere di J. S. Bach. Elaborazione in polifonia armonica (3 sv.), 1952 i dr. — SPISI: La Elaborazione tematica nelle opere di G. S. Bach, 1925; Elementi di canto gregoriano, 1925; Teoria e storia degli abbellimenti, 1934; Palestrina. II Linguaggio melodico e armonico, 1957; La Formazione del linguaggio musicale (3 sv.), 1961—69 (I, // Canto gregoriano; II, J. S. Bach; III, La Parola in Palestrina). — Komponirao crkvena i druga djela.

PACCAGNINI, Angelo, talijanski kompozitor (Castano Primo, Milano, 17. X 1930 —). Studij završio na Konzervatoriju u Milanu. Nakon što se afirmirao kao kompozitor na brojnim festivalima suvremene muzike, 1963 utemeljio ansambl Ars Antiqua; od 1968 vodi Studio di fonologia musicale Talijanskog radija u Milanu. Nastupa kao predavaĉ i suradnik struĉnih muziĉkih publikacija. DJELA. ORKESTRALNA: 4 Studi, 1953; koncert za violinu i 6 instrumentalnih grupa, 1958; Gruppi concertati, 1960; / dispersi, 1961; Dialoghi, 1963; La Citta del miracolo za flautu i orkestar, 1965; Actuelles 1968 za orkestar, sopran i magnetofonsku vrpcu, 1968. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1953; gudaĉki kvartet, 1956; Mušica a cinque, 1956; Mušica a due za violinu i klavir, 1957; Mutazioni za violinu solo, 1957; Mušica da camera za 9 instrumenata, 1960. — KLAVIRSKA: Sei tempi za 2 klavira, 1953; // Mušica za 2 klavira, 1955; varijacije (2 sv.), 19571 1958; Recreation suite enfantine, 1964. — ELEKTRONSKA: Sequenze e strutture, 1961; Bivio, 1968. — DRAMSKA: Le sue ragioni, 1959; Tutti la vogliono, tutti la spogliano, 1967; Un Uomo da salvare, 1968; radio-opere Mose, 1963 i II Dio di oro, 1964; balet / Dispersi, 1961. ■—■

VOKALNA: j Ćori di Euripide za zbor i orkestar, 1952; Anthem za zbor, flautu vibrafon i udaraljke, 1961; Actuelles za sopran, zbor i orkestar, 1964; Vento-nel vento za mezzosopran i orkestar, 1964; Terzo concerto za sopran i orkestar, 1964 i dr.

PACCHIEROTTI (Pacchiarotti), Gaspare, talijanski pjevaĉ, sopran (Fabriano, Ancona, kršten 21. V 1740 —■ Padova, 28. X 1821). Uĉio kod F. Bertonija; debitirao 1766 u Veneciji, gdje je 1769 angaţiran kao pritno mušico kazališta San Benedetto. Ubrzo stekao veliku reputaciju širom Italije i izvan nje. Pjevao na svima većim talijanskim pozornicama te više puta u Londonu. God. 1792 povukao se sa scene, ali je još jednom nastupio 1796. Posljednje decenije ţivota proveo u Padovi. Imao je glas izvanredna opsega i virtuozno je vladao tehnikom belkanta. Istakao se i kao pedagog. A. Calegari objavio je 1836 priruĉnik Modi generali del canto . . . , koji je uglavnom napisao Pacchierotti. LIT.: G. Cecchini Pacchierotti, Cenni biografici intorno a Gaspare Pacchierotti, Padova 1844. — R- Sassi, Un celebre mušico fabrianese: Gasparo Pacchierotti, Fabriano 1935.

PACELLI, Asprilio, talijanski kompozitor (Vasciano di Stroncone, Umbrija, 1570 — Varšava, 4. V 1623). Djelovao u Rimu 1589—93 u crkvi Santa Maria di Monserrato, od 1594 u Trinita dei Pellegrini; 1597 (vjerojatno još od 1595) kapelnik u rimskom Collegio Germanico; 1602—03 na istom poloţaju u bazilici sv. Petra. Od 1603 vodio u Varšavi dvorsku kapelu Sigismunda III. Pacellijeva djela mogu se po tehnici i stilu usporediti s najboljim kompozicijama toga vremena; one govore jezikom rimske škole, ali oĉituju i neke znaĉajke tadašnje venecijanske muzike. DJELA: zbirka madrigala za 4 glasa, 1601. —CRKVENA. Zbirke: psalmi i moteti za 8 glasova, 1597; psalmi i moteti za 4 glasa, 1599; psalmi, Magnificat i moteti za 4 glasa, II izd. 1608 i Sacrae Cantiones za 4—10, 12,16 i 20 glasova, 1608; Canzone in onore di S. Stanislao, 1611. U zbirkama djela raznih autora onoga vremena štampane su 2 duhovne pjesme fcanzonette spirituali) za 3 glasa, 1591 i 16 moteta, 1604—18. U rukopisu je saĉuvano nekoliko crkvenih kompozicija, medu njima Missa de Passione Domini (autorstvo nesigurno) i 8 kompozicija u orguljskoj tabulaturi. NOVA IZD.: ukupna djela obj. M. Gliriski (2 sv.), 1948; Canzone in onore di S. Stanislao obj. J. Reiss (Muzyka i Špievi, 1929). LIT.: M. Glinski, Asprilio Pacelli insigne Maestro di Cappella della Corte Reale della Polonia, Ĉita del Vaticano 1941. —• G. d'Alessi, Asprilio Pacelli, MGG, X, 1962.

PACHELBEL, Johann, njemaĉki kompozitor i orguljaš (Niirnberg, kršten 1. IX 1653 — pokopan 9. III 1706). Školsku i muziĉku naobrazbu stekao u Niirnbergu (H. Schvvemmer, moţda i G. K. Wecker), Altdorfu i Regensburgu (Ph. J. Seulin, K. Prentz). Orguljaš u Beĉu (od 1673, vjerojatno do 1676), Eisenachu (1677— 78), Erfurtu (Predigerkirche, 1678—90), Stuttgartu (1690—92), Gothi (od 1692) i Niirnbergu (od 1695 u crkvi sv. Sebalda). P. je jedan od najvećih njemaĉkih orguljaša svoga vremena, preteĉa J. S. Bacha na podruĉju muzike za orgulje i ĉembalo, koju je obogatio komponirajući orguljske korale, nadalje varijacije, fantazije, tokate, fuge, chaconne i suite. Najvaţnije su njegove koralne obradbe: koralne fuge (thematice praeambulando), orguljski korali (najĉešće troglasni s cantus firmusom u gornjem glasu ili basu), kao i kombiniran oblik (susreće se jedino koa Pachelbela) u kojemu orguljska fuga uvodi u orguljski koral, te koralne partite. Za Pachelbelov originalni muziĉki jezik karakteristiĉna je pjevnost melodije, jasnoća, toplina i blagost harmonijskog izraza ĉesto s istaknutom funkcionalnošću akorda, ĉemu se

22

PACHELBEL — PADEREWSKI

pridruţuje virtuozno iţivljavanje u samoj instrumentalnoj igri koja, meĊutim, ni jednog ĉasa ne zamagljuje jasnoću osnovne koncepcije. U Pachelbelovoj liĉnosti sjedinjuje se virtuoznost i pjevnost juţnonjemaĉke škole sa srednjonjemaĉkom teţnjom prema kontrapunktiranju i variranju na temelju cantus firmusa. DJELA. INSTRUMENTALNA (obj. za autorova ţivota): varijacije (vjerojatno 4 niza) Musicalische Sterbens-Gedancken, 1683; 6 partita Musicalische Ergotzung za 2 violine i b. c, 1691 (?); Acht Chordle zum Praeambulieren, 1693; arije s varijacijama Hexachordum Apollinis, 1699. U rkp.: partite, sonate i dr. za razliĉne komorne sastave te preludiji, tokate, fantazije, varijacije, fuge (medu njima oko 100 fuga na Magnificat), ricercari, koralne obradbe i suite za instrume nte s. tip ka ma. — VO K ALN A I CRK VEN A (rkp. ): 9 ka nt ata ; 1 7 a ri ja ; 2 mise; 13 Magnificata; 26 moteta. Uz to niz izgubljenih kompozicija. — Deul-hche Anzveisung. Wie man durchs ganze Jahr bey tvehrendem Gottesdienst, so tvohl in den Vespern als Tagambt, bey S. Sebald mit der Orgel zu intoniren und zu respondiren sich zu verhalten habe. NOVA IZD.: fuge na Magnificat za instrumente s tipkama obradili i obj. H. Botstiber i M. Seiffert (DTO, 1901); neka djela za instrumente s tipkama obj. M. Seiffert (DTB, 1903); izbor djela za instrumente s tipkama obj. K. Mat thaei (4 sv., 1928—36); partitu za 5 gudaĉkih instrumenata i b. c. obj. M. Seif fert (1929); nekoliko suita za komorni sastav obj. F. Zobelev (1937); zbirku Hexachordum Apollinis obj. H. J. Moser i T. Fedtke (1958). Pojedina vokalna i crkvena djela obj. F. Commer {Mušica sacra, 1841), M. Seiffert (DTB, 1905); H. Woodward (1952), H. H. Eggebrecht (od 1954) i dr. LIT.: M. Seiffert, J. Pachelbels »Musikalische Sterbensgedanken«, SBIMG, 1903—04. — G. Beckmann, J. Pachelbel als Ka mmerkomponist, AFMW, 1918—19. — E. Doflcin, Pachelbels Kammermusik, Zeitschrift fiir Hausmusik, 1938. — E. Born, Die Variation als Grundlage handwerklicher Gestaltung im musikalischen Schaffen J. Pachelbels (disertacija), Berlin 1941. — H. Woodzvard, A Study of the Tenburv Manuscripts of J. Pachelbel (disertacija), Canv bridge (Massachusetts) 1952. — H. J. Moser, J. Pachelbel. Zur 300. Wiederkehr seines Geburtstages, Musik und Kirche, 1953. — II. H. Eggebrecht, Johann Pachelbel als Vokalkomponist (s potpunim popisom djela), AFMW, 1954. — E. V. Nolle, The Instrumental Works of J. Pachelbel (disertacija), Evanston i Chicago 1954. — Isti, The Magnificat Fugues of J. Pachelbel: Alternation or Intonation?, Journal of the American Musicological Societv, 1956. — //. H. Eggebrecht, J. Pachelbel. Zu seinem 250. Todestag, Mušica, 1956. — i'. Orih, J. Pachelbel — sein Leben und Wirken in Erfurt, Aus der Vergangenheit der Stadt Erfurt, 1957. — H. H. Eggebrecht, Johann Pachelbel, MGG, X, 1962. — F. Krummacher, Kantate und Konzert im Werk J. Pachelbels, MF, 1967. M. Pet.

PACHMANN, Vladimir, ruski pijanist austrijskog podrijetla (Odessa, 27. VII 1848 — Rim, 6. I 1933). Uĉio kod J. Dachsa na Konzervatoriju u Beĉu. Pijanistiĉku karijeru zapoĉeo 1869 koncertnom turnejom po Rusiji. Nezadovoljan svojim sviranjem povukao se tada i osam se godina dalje usavršavao. Novi nastupi vodili su ga zatim u Berlin, Leipzig i druge njemaĉke gradove, a nakon golemih uspjeha 1880 u Beĉu i Parizu, proputovao je gotovo sve evropske zemlje i Sjevernu Ameriku. Osobito se isticao kao interpret Chopinovih kompozicija, kao i djela, u ko jima je mogao doći do izraţaja njegov izvanredno mekan ton i gotovo eteriĉan pianissimo. Ponešto ekscentriĉan, sluţio se kod sviranja grimasama, gestikuliranjem, u kasnijim godinama i glasnim komentarima. LIT.: K. Sorabji, Pachmann and Chopin, Around Music London, 1932.

PACHULSKI, Henrvk, poljski kompozitor i pijanist (Lazy, Siedlce, 4. X 1859 — SSSR, 1921). Studij zapoĉeo na Varšavskom konzervatoriju kod R. Strobla (klavir), S. Moniuszka (harmonija) i W. Zelenskog (kontrapunkt). God. 1876—80 nastupao na koncertima, a zatim nastavio studij na Konzervatoriju u Moskvi kao uĉenik N. Rubinsteina i P. Pabsta (klavir) te A. Arenskog. God. 1886—1917 profesor klavira na Moskovskom konzervatoriju. Kompozicije mu se odlikuju logikom i jasnoćom strukture, ali im ĉesto manjka izvornost. U poĉetku pod utjecajem F. Chopina, a kasnije ruskih kompozitora eklektika A. Arenskog i N. Rubinsteina. DJELA. ORKESTRALNA: fantazija za klavir i orkestar; suita, 1898; Marsz uroczysty, 1900; Meditation za gudaĉe, 1911. — Tri kompozicije za violonĉelo i klavir. — KLAVIRSKA: 2 sonate; koncertne etide; fantazija; pre ludiji i dr. — Romanca za glas i klavir. — Preradbe orkestralnih djela P. I. Ĉajkovskog, W. Zelenskog, A. Arenskog i S. Moniuszka za klavir.

PACINI, Giovanni, talijanski kompozitor i teoretiĉar (Catania, 17. II 1796 —• Pescia, 6. XII 1867). Studirao kompoziciju u Bologni (S. Mattei) i Veneciji (B. Furlanetto). Od 1813 komponirao za najvaţnija talijanska kazališta (Venecija, Napulj, Milano). Od 1822 ţivio u pokrajini Lucca. God. 1834 osnovao muziĉku školu u Viareggiu, koja je ubrzo postala poznata; kada je škola pripojena muziĉkoj školi u gradu Lucca (1842), P. je imenovan njezinim direktorom; u tom gradu P. je od 1837 i dvorski muziĉki direktor. Posljednje godine ţivota proveo u Pesciji. Iako je poĉeo komponirati u vrijeme najvećih Rossinijevih uspjeha, P. je stekao široko priznanje, zahvaljujući melodijskoj invenciji i smislu za scenske efekte. RazraĊivanju svojih djela, nastalih najĉešće u kratkom roku (svoju najbolju operu Saffo napisao je u 28 dana), posvećivao je malo paţnje, pa mu ni instrumentacija nije uvijek dotjerana. DJELA: DRAMSKA. Oko 90 opera: Annetta e Lucindo, 1913; Saffo, 1840; Medea di Corinto, 1843; La Regina di Cipro, 1846; Bena di Varnol, 1867. — INSTRUMENTALNA: programna simfonija Dante, 1865; 6 Concertoni za orkestar; 6 gudaĉkih kvarteta, oko 1858—64; 3 klavirska trija, 1864—65; oktet i dr. — VOKALNA. Oratoriji: 11 Trionfo della religione, 1838; Sant'

Agnese; II Carcere Mamertino, 1867 i dr. Oko 15 kantata; zborovi; ariji CRKVENA: brojne mise; 3 rekvije ma; moteti i dr. — SPISI: Sutla nalitd della mušica ntelodrammalica italiana del secolo XVIII, ragionamento, autobiografija Le mie memorie artistiche, I dio, 1865 (dopunio F. Ciccc 1872; revidirao i iz ostavštine dodao II dio F. Magnani, 1875); brojni ĉli kritike. — TEORETSKA: Principi elementari col metodo del meloplasto, Cenni starici sulla mušica e trattato di contrappunto, 1864. LIT.: M. Davini, II Maestro Giovanni Pacini, Palermo 1927. —F. mann, Giovanni Pacini, MGG, X, 1962. — Isti, Giovanni Pacini: Bemerki zum Stil seiner Opern, Chigiana, 1967.

PACINI, Regina (udata Alvear), argentinska pjevaĉica tugalskog podrijetla, sopran (Lisabon, 6. I 1871 — Buenos A 18. IX 1965). Pjevanje uĉila u Lisabonu i tamo 1888 debil u kazalištu San Carlos kao Amina (Bellini, Mjeseĉarka). U ki vrijeme ostvarila blistavu umjetniĉku karijeru, nastupajući u lermu, Milanu, Londonu, Madridu, Barceloni, Petrogradu, šavi, Parizu, Montevideu, Buenos Airesu i drugdje. Udav: na vrhuncu slave 1907 za diplomatu M. Alveara, kasnijeg j sjednika republike Argentine, povukla se s operne pozor Jedna od najglasovitijih koloraturnih soprana svojega dob; se istakla izvanrednim kreacijama brojnih uloga, meĊu kc su bile Rosina (Rossini, Seviljski brijaĉ), Amina (Bellini, A. ĉarka), Gilda (Verdi, Rigoletlo), Zerlina (Mozart, Don Giova Adina (Donizetti, Ljubavni napitak), Manon (Massenet) i d PACIORKIEVVICZ, Tadeusz, poljski kompozitor i guljaš (Sierpc, 17. X 1916 —). Studij orgulja završio 194 Konzervatoriju u Varšavi (B. Rutkovvski), a studij kompo 1950 u Lodzu (K. Sikorski). Zborovoda i organizator muzi ţivota u Plocku, nastavnik u Lodzu i od 1954 profesor na ' koj muziĉkoj školi u Varšavi; nastupa i kao koncertni orgi DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1953 i 1957! koncertna uv 1949; Suita kurpiozvska, 1948. Koncerti: 2 za klavir, 1952 i 1954; za vi 1955. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1960; duhaĉki kvintet, 1951; ! za violinu i klavir, 1954; sonatina za 2 violine, 1955; sonatina za fagot i 1 1953. — KLAVIRSKA: sonatina, 1952; Sonatina zvirtuozozvska, 1953; i dr. — Kompozicije za orgulje (sonata, 1947). — Balet Legenda Wars 1959- — VOKALNA: kantata Ojczyzna za zbor i orkestar, 1960; Ti kurpiozvski za solistu, zbor i orkestar, 1951; Wycinanki z morskiej pianki z; i duhaĉki kvintet, 1957; zborovi; solo-pjesme i dr.

PACIUS, Fredrik (Friedrich), finski kompozitor njema podrijetla (Hamburg, 19. I II 1809 —■ Helsinki, 8. I 1891). u Kasselu kod L. Spohra (violina) i M. Hauptmanna (kompozi God. 1828—34 prvi violinist dvorskog orkestra u Stockhc Od 1834 muziĉki direktor (od 1860 profesor) na Univerzit< Helsinkiju. Centralna liĉnost muziĉkog ţivota u Helsinkij' je poloţio temelje razvoju nove epohe u finskoj muzici. Nj< se kompozicije nadovezuju na njemaĉku romantiĉku školi su ĉesto inspirirane finskim folklorom. P. je autor finske n nalne himne Maamme Laulu. Mnoge njegove pjesme posta u Finskoj veoma popularne. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u 1 stavku, 1S50 (revidirana ' koncert za violinu, 1845; varijacije za violinu i orkestar, 1842 ; uvertira, dr. — Gudaĉki kvartet, 1826. — DRAMSKA : opere Kung Karls jakt, i Die Loreley, 1887; Singspiel Prinsessan af Cypern, 1860; 2 melodrame. -KALNA: 10 kantata; oko 80 zborova; dueti; solo-pjesme. — Obradbe nai pjesama za zbor. LIT.: M. Collan-Beaurain, Fredrik Pacius, Helsinki 1921. — J. Fredrik Pacius som tonsattare, Abo 1949. — N.-E. Ringbom, Fredrik ( rich) Pacius, MGG, X, 1962.

PAĈU, Jovan, kompozitor i pijanist (Aleksandrovo koc botice, 17. III 1847 — Zagreb, 30. X 1902). Muziku uĉio \ botici, potom, uporedo sa medicinskim studijama, u F kod B. Smetane. Iako po profesiji lekar, redovno je kon rao u mnogim mestima tadašnje Austro-Ugarske i Srbije, Rusiji. U njegovim kompozicijama ogleda se, uz romanti< patriotski izraz, i bidermajerski salonski stil briljantno vit nog karaktera. Mnoge narodne i graĊanske melodije harmoni: je i za hor i za klavir. Saradivao je u mnogim ĉasopisima i i nim listovima. DELA. KLAVIRSKA: Chansonette serbe; Bez tebe draga; kolo iz i rastanka; Prag je ovo milog Srpstva; Ĉuj, Dušane; Svetosavska pesma; C onamo i dr. Kompozicije za 2 klavira; kompozicije za harmonijum i kla' Muzika za pozorišni komad Naši seljani. — Horske harmonizacije. LIT.: V. Dordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, P( izdanja SAN, 1950. — D. Mihalek, Jovan Paĉu, Pro mušica, 1970, 49S. Đ

PADEREWSKI, Ignacy Jati, poljski pijanist, kompi i drţavnik (Kurylowka, Podolija, 6. XI 1860 — New York, 2 1941). God. 1872 upisuje se na Varšavski konzervatorijum studira klavir. Diplomiravši 1878, dobiva na Konzervator, mesto profesora klavira. God. 1881 odlazi u Berlin na kompozicije (F. Kiel) i instrumentacije (H. Urban); 188. usavršavao se u Beĉu kod T. Leschetvzkog, koristeći se nje; otkrićima na polju klavirske tehnike. U meĊuvremenu pre godinu dana na Konzervatorijumu u Strassburgu. U Be sprijateljuje sa J. Brahmsom. Tada poĉinje njegova blistava nistiĉka karijera: nakon Pariza (1888) i Londona (1890) P.

PADEREWSKI — PAGANINI više od ioo koncerata širom Severne Amerike. Sledi niz koncertnih turneja po Evropi, Severnoj i Juţnoj Americi, severnoj Africi i Australiji, na kojima P. doţivljava trijumfalne uspehe. Goleme prihode od svojih koncerata on deli široko u kulturne i karitativne svrhe, pa uz ostalo osniva 1900 u SAD fundaciju Paderezvski, namenjenu potpomaganju muziĉke nastave i nagraĊivanju talentovanih mladih ameriĉkih kompozitora. Od 1909 direktor Varšavskog konzervatorijuma, 1913 odlazi ponovo u SAD, a 1914 poĉinje svoju politiĉku aktivnost. Umetnik velike inteligencije, izvanredno sugestivne pojave, šarmantan u ophoĊenju, P. koristi sav svoj umetniĉki autoritet i svoj veliki imutak da bi pomogao u izgradnji nezavisne Poljske. On pomaţe organizovahje generalnoga komiteta pomoći za ţrtve rata u Poljskoj i daje sve prihode od svojih brojnih koncerata odrţanih 1914—18 u korist oslobodilaĉke akcije. God. 1917 — 19 P. je predstavnik Poljskoga narodnog komiteta u Washingtonu; 1919 vraća se u domovinu i sastavlja prvu izbornu koalicionu vladu u kojoj je predsednik i ministar inostranih poslova, te potpisuje za Poljsku mirovni ugovor u Versaillesu. Krajem 1919 povlaĉi se iz politiĉkog ţivota; 1921 odlazi u Kaliforniju; u Poljsku se nikad više nije vratio. Otada neprestano koncertira po Evropi i Americi. Pri kraju svoje umetniĉke karijere svira samo u dobrotvorne svrhe. Nacistiĉka invazija Poljske u septembru 1939 duboko potresa umetnika, i on u Americi pokreće razgranam akciju u korist poljskih zarobljenika i poljske ratne siroĉadi. Pijanist snaţna temperamenta, neobiĉno sugestivan, P. je suvereno vladao svojim auditorijem. Bio je podjednako izraţajan u interpretiranju dela velikog formata i u doĉara van ju intimne atmosfere klavirskih minijatura. Talentovan i studiozan, izgradio je svoj individualni interpretacioni stil. Bio je naroĉito poznat kao interpret F. Chopina. Kompozitorska delatnost Paderewskog obuhvata 24 opusa, od kojih je većina pisana za klavir solo. Više opusa posvećeno je solopesmi. Od kompozicija velikog formata izdvaja se opera Manru, Simfonija u h-molu i Klavirski koncert. P. je romantiĉar, eklektik. Kompozicije su mu tehniĉki doterane. Ĉesto se inspirisao poljskom I. J. PADEREWSKI nacionalnom tematikom (Simfonija u h-molu), a koristio je i poljske muziĉke motive (Fantazja polska). MeĊu njegovim klavirskim delima veoma je popularan Menuet u G-duru iz ciklusa op. 14. Medu solo-pesmama naroĉito je uspeo ciklus pesama na tekstove A. Mickiewicza. D ELA. O RK ES TARSK A: s imfo n ija u h - mo lu op. 2 4, 1 90 8 ; k o nc e rt za klavir u a-molu op. 17, 1888; Fantazja polska za klavir i orkestar, 1893. — Sonata za violinu i klavir u a-molu op. 13, 1880. — KLAVIRSKA: sonata u esmolu op. 21, 1903; Krakozviak, 1884; elegija, 1884; Danses polonaises op. 5 i op. 9, 1884; Powodţ, 1884; introdukcija i tokata; ciklus Chants du voyageur, 1884; varijacije i fuga op. 11 i op. 23; Humoresqucs de concert op. 14, 1889; niz kraćih kompozicija. Tatra Album za klavir 4-ruĉno, 1884. — Opera Manru, 1901. — Hej, Orle bialy za muški hor; solo-pesme. — SPISI: Tempo rubato, Przegla.d Muzyczny, 1927; Chopin, RM, 1931; Zapomniane korespondencje muzyczne, Muzvka, 1932; O stylu narodnowym zv Muzyce, ibid.; Muzyka jedna jest ţywq szlukq, ibid., 1933; Z Mych ivspomnien, ibid.; Myili, uzuagi, refteksje, ibid., 1934; Wizje przyszlošci, ibid., 1936. — IZDANJA: sa L. Bronarskim i J. Turczvriskim priredio izdanje celokupnih dela F. Chopina prema izvorima (21 sv.; Krakovv 1949—59). LIT.: H. T. Finck, Paderevvski and His Art, New York 1895. — H. Opienski, Ignacv Jan Paderewski, Lwow 1910 (II izd. 1928; na francuskom, Lausanne 1929 i 1948). — A. E. Chybir'iski, Paderevvski, Warszawa 1910. — E. A. Baughan, Ignacv Jan Paderewski, London 1915. — B. Sidoroivicz, I. J. Paderevvski, Poznah 1924. —J. F. Cooke, Ignacv Jan Paderevvski, Philadelphia 1928. — Ch. Phillips, Paderevvski, New York 1934. — R. Landau, Paderevvski, London '934 (poljski prevod 1935). — A. Gronotuicz, Paderevvski, Pianist and Patriot, Nevv York 1943. — M. Thibaut, Paderevvski, Buenos Aires 1946. — A. Strakacz, Paderevvski as I knew Him, Nevv Brunsvvick 1949. — Ch. Kellogg, I. Paderevvski, Nevv York 1956. — W. Duleba i Z. Sokolozvska, Paderevvski, Krakovv 1960. — J. Ekicrt, Ignacv Jan Paderevvski, MGG, X, 1962. E. Hk.

PADOVANA (Paduana) -> Pavana PADOVANO -> Annibale Padovano PADOVEC, Tvan, gitarist i kompozitor (Varaţdin, 17. VII 1800 — 4. XI 1873). U gitari samouk, muziĉku teoriju uĉio kod J. Wisnera Morgensterna u Zagrebu, gdje je ţivio od 1819. God. 1829—37 djelovao u Beĉu, zatim u Varaţdinu. Od 1848 slijep. Kao jedan od posljednjih evropskih gitarista svojega doba s velikim je uspjehom koncertirao u domovini i inozemstvu (Beĉ, Graz, Prag, Brno, Budimpešta, Frankfurt na Majni, Hannover, Hamburg, London i dr.). Padovĉeve kompozicije za gitaru, naj-

23

više varijacije i fantazije na popularne operne teme, nemaju veće umjetniĉke vrijednosti. U vokalnim se djelima uspješno pribliţio duhu hrvatske narodne pjsme. Konstruirao je gitaru sa 10 ţica. Njegov je uĉenik bio V. Kolander. DJELA: sonata za violinu, violu i gitaru; varijacije, fantazije, polone-ze, nokturni i dr. za gitaru. — Narodne horvatzke poputnice za klavir. — So-lo-pjesme na stihove Lj. Vukotinovića, P. Preradovića, I. Trnskog, S. Vra-za i dr. (Na crnooku, Moje drago i dr.). — Theo-retisch-praktische Guitar-renschule, nebst Anzveisung zum Spiele einer zehnsai-tigen Guitarre, 1842. LIT.: 5. Mirković (D. Deţelić), Ivan Pado-vec, kalendar »Dragoljub«, 1862. — F. Š. Kuhaĉ, Ilirski glazbenici, Zagreb 1893. — E. Laszozvski, Prilog k historiji glazbenog rada Ivana Ev. Padovca, Sv. C, 1919, 5. — E. Krajanski, Sjetimo se Padovca, ibid., 1940, 3. K. Ko.

I. PADOVEC

PAER, Ferdinando, talijanski kompozitor (Parma, i. VII 1771 — Pariz, 3. V 1839). Muziĉko obrazovanje stekao kod violon-ĉeliste G. Ghirettija na dvoru u Parmi. U tom gradu poĉinje karijeru opernog kompozitora. God. 1792 angaţiran za kazališnog dirigenta u Veneciji, ali se iste godine vraća u Parmu, gdje postaje dvorski muziĉki direktor. God. 1798 nastanio se u Beĉu kao kapelnik kazališta Karntnertor; 1804—07 dvorski kazališni dirigent u Dresdenu. Od 1808 u Parizu dvorski dirigent Napoleona i direktor Opera-Comique; 1812—27 muziĉki direktor u Thedtre des Italiens (nasljednik G. Spontinija); od 1832 vodio kraljevu komornu muziku. Jedan od vaţnijih predstavnika talijanske opere potkraj XVIII st., P. je, kao i drugi talijanski kompozitori njegova vremena, osobito sklon razraĊivanju lirskih prizora, koje gradi na dopadljivoj i sentimentalnoj melodici. Kasnije, pod utjecajem njemaĉke muzike, a prvenstveno W. A. Mozarta, produbio je svoj stil i stvorio vrijedna umjetniĉka djela. Posebno se istiĉe Paerovo poznavanje orkestra i efektna instrumentacija. DJ ELA. IN S TRU MEN TALN A: 2 s i mfo nij e ; ko nce rt za k la vir; k o n cert za orgulje; varijacije na Vive Henry IV za orkestar; valceri za duhaĉki orkestar; fantazija za klavir i 5 duhaĉkih instrumenata; 3 Grandes sonates za klavir uz violinu ili violonĉelo ad libitum; klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Oko 50 opera: Orphee et Euridice, 1791; / Pretendenti burlati, 1793; // nuova Figaro, 1794; Camilla, 1799; Leonora ossia L'Amore coniugale, 1804 i Le Mattre de chapelle, 1821. — VOKALNA: 2 oratorija; pasija; brojne kantate (L'Amor timido; Diana ed Endimione Sajjfo); dueti; arije i dr. — Crkvene kompozicije (mise moteti). — Instruktivna djela. LIT.: R. Englander, Paers »Leonora« und Beethovens »Fidelio«, Ne-ues Beethoven-Jahrbuch, 1929. — G.Tebaldini, Ferdinando Paer, Aurea Parma, 1939. — A. Mon-dolfi, Ferdinando Paer, MGG, X, 1962.

PAGANINI, Niccolo, italijanski vio linist i kompozitor (Genova, 27. X 1782 — Nica, 27. V 1840). U ranom detinjstvu uĉitelji su mu G. Servetto, violinista Ċenovskog pozorišta, pa F. Gnecco i G. Costa, muziĉki di rektor Ċenovske ka tedrale. Od 1793 svi- *T ra na koncertima i pobuĊuje paţnju svo jim neobiĉnim spo sobnostima. Godine 1795 odlazi na usavr šavanje U Parmu,

N. PAGANINI. Rad D. Ingresa

24

PAGANINI — PAHISSA

LIT : /. de Laphaleque, Notice sur le celebre Niccolo Paganini, gde uĉi kompoziciju kod G. Ghirettija i F. Paera. Ipak je on zapravo 1830. — J. M. Schottky, Paganinis Leben und Treiben, Prag 1830 (nove samouk; svoj je stil i veštinu razvio zahvaljujući ne samo muziĉkom 1909). — L. Weinberg, Paganinis Leben und Character, Hamburg 1831 talentu nego i upornosti, izdrţljivosti i snaţnoj individualnosti. G. Harrys, Paganini in seinem Reisevvagen und Zimmer..., Braunscl 1830. — F. Fayolle, Paganini et Beriot, Pariš 1831. — E. J. Fetiš, Notict God. 1797—1800 boravi u Genovi i Livornu, 1801 svira na cr graphique sur Niccolo Paganini, Pariš 1851 (engl. prevod London 1852 kvenim sveĉanostima u gradu Lucca i postiţe prvi znatniji uspeh, prevod Milano 1875). — G. Conestabile, Vita di Niccolo Paganini da Ge što mu donosi mesto koncertnog majs tora novoosnovanog orke Perugia 1851 (novo izd. F. Mompellio, Milano 1936). — O. Bruni, Ni Paganini, Firenza 1873 (novi otisak 1903). — S. Stratton, Niccolo Pag; stra. God. 1806 postaje drugi violinista u kamernom orkestru His Life and Works, London 1907. —A. Boscassi, II Violino di Paganini kneginje Elise Baciocchi (Napoleonove sestre). God. 1809 napušta nova 1909. — J. G. Prod'Homme, Niccolo Paganini, Pariš 1909 (novo 1927; engl. prevod New York 1911) —■ A. Bonaventura, Niccolo Pag; Luccu i sve do 1828 koncertira po italijanskim gradovima. Nakon Modena 1911 ( I I I izd. Roma 1923; novi otisak Milano 1939). —J. Kapp, velikih uspeha u Milanu, 1813, njegovo im e postaje u Italiji pojam. colo Paganini, Berlin 1913 (novo izd. Tutzing, 1969). — 5. EberhĊrdt, Pag£ Tek od 1828 polazi na turneje van Italije. Prvi koncert daje u Geigenhaltung, Berlin 1921. — A. Jarosy, Die Grundlagen des violinisti: Fingersatzes. Paganinis Lehre, Berlin 1922. — R. Mantovani, Le Secret de '. Beĉu, gde postiţe trijumfalan uspeh. O njemu se pišu ĉlanci, ume nini, Pariš 1922. — L. tnici prave karikature, Paganini of Genova, New statuete i medalje; opo___ -,-■*■.... . .-,.-■,,..■;,.. - . . , ■ ■ * . ; -v.:^,^-^,*:^.; ........... . ■ - . - v 1929- — A. Codignola, Pa ni intimo, Genova 1935.naša se njegov naĉin -« ■•■-'• » *• odevanja; beĉki izlozi puni su Pedemonte, Paganiniana ornale robe »a la Paga-nini«; imperator storico e letterark la Liguria, mu daje titulu virtuoza dvora. 1936. —J. P Paganini, the Romantic V oso, London 1936. — Zatim se niţu koncerti po i Saussine, Paganini le m; en, Pariš Nemaĉkoj, Francuskoj, Belgiji i 1938 (novo 1950; engl. prevod Britanskim otocima; 1833 ponovo New 1954; tal.prevod Milano 1 — A. della Corte, Car dell' uomo je u Parizu. Tada je na vrhuncu Paganini, P 1940. — M. Ferrarini, I slave i bogatstva ; njegova chestra di Paganini e i dir del suo »demonska« igra, obeleţena tempo, Mušica c gi, 1940, 6. — M. T Chiesa, Paganini, la vita pera, vrtoglavim majstorijama, izazivala Milano 1940 (IV 1947). — /. je zanos kojemu se nisu mogli Pizzetti, Ni Paganini, Torino oteti niti muziĉari sasvim drugaĉijeg kova, kao 1940. -de Miramon Fitz-James, \ npr. R. Schumann (Koncertne etide na N. PAGANINI, Moto perpetuo, 1835, autograf nini a Marseille,Marseille 1940. — /. Celeda, Paganini

Paganinijeva Capriccia op. 10), J. Brahms {Varijacije na Paganinijevu temu op. 35) i F. Liszt (Ţtudes d'execution transcendante d'apres Paganini). Oko njegove liĉnosti niĉu razliĉite legende izazvane koliko uspesima, toliko i njegovim izgledom, nastupom i ophoĊenjem. A i on sam smatrao je mnoge te neosnovane priĉe poţeljnim prilogom svojoj afirmaciji. God. 1834 vraća se u Italiju, odakle ĉesto odlazi u Pariz. Postepeno s.e, zbog bolesti, povlaĉi. Od 1839 primoran je da ţivi na jugu — u Genovi, Marseilleu; poslednje boravište mu je Nica. Kao violinski virtuoz P. ostaje u istoriji muzike jedinstvena, gotovo nedostiţna pojava: umetnik kod koga su vanredne muzikalne i fiziĉke sposobnosti bile spojene sa fantastiĉnim predavanjem vlastitoj umetnosti i fascinantnom sugestivnošću. Osnovne su crte njegove igre bravurozna veština i temperament. Intonacija mu je bila savršena, ton jasan i mekan, a kantilena oĉaravajuća. Svojim je naĉinom P. znatno uticao na stil violinske muzike. U violinsku tehniku nije uneo bitne novine ali ju je obogatio i usavršio. On je zaĉetnik novog naĉina upotrebe i sviranja flageoletnih tonova kojima povećava obim violine, stvara nove zvuĉne boje i doprinosi eleganciji i blesku sviranja. Uveo je i nekoliko novih vrsta poteza, izvoĊenje dvostrukih pasaţa, pizzicato levom rukom i lukom (spiccato), zatim kromatski glissando, nekoliko gitaristiĉkih efekata (taj je instrument odliĉno poznavao); obnovio je upotrebu scordature; kultivisao je i takve efekte kao što su sviranje na samoj G-ţici ili sviranje na tri ţice (kad bi jedna pukla). Sve te nove ili neobiĉne majstorije izvodio je takvom briljantnom lakoćom da je publika ludovala od oduševljenja. Od svojih je uĉenika priznavao samo dvojicu: G. Ciandellija i C. Sivorija (oba iz njegovih kasnijih godina). Paganinijeve kompozicije, posvećene prvenstveno violini ili drugim gudaĉkim instrumentima, imaju sve osobine njegova izvoĊaĉkog stila. To su dela nenameštenog izraza, virtuozne tehnike, pune bleska, nadahnute i obojene izrazitim estradnim inspiracijama. Nedostatke u njima nadomeštao je P. svojim iskrenim predavanjem. D E LA. O RK ES TA RS K A. Za v io lin u i o rk e s ta r: 5 k o nc e ra t a , I, u Dduru op. 6, 1817—18; II, u h-molu (La Campanella) op. 7, 1826; III, u Eduru; IV, u u-molu 1826, i V, u a-molu, 1830; Napoleon Sonata per violino sulla guarta corda; Maesloso, sonata sentimentale; Sonata amorosa galante; Sonata La Primavcra; Le Streghe (varijacije na temu F. X. Sussmavra) op. 8, 1851; Variazioni sulVInno »Heil dir im Siegerkranz* op. 9, 1851; Moto perpetuo op. 11; Introduzione e variazioni sulVaria »Non piii mesta accanto al fuoco* dalla »Cenerentola« di Rossini op. 12; / Palpiti... variazioni sulVaria... dal »Tancredit di Rossini op. 13; Sonata per la gran viola e orchestra. — KAMERNA: gudaĉki kvartet; trio u D-duru za violinu, gitaru i violonĉelo; Trio concerlante za violu, violonĉelo i gitaru; 6 kvarteta za violinu, violu, gitaru i violonĉelo op. 4 i 5, 1820; 15 kvarteta za violinu, violu, violonĉelo i gitaru; Sonata a violino scordato za violinu uz pratnju 2 violine; Sonata con variazioni za violinu, violu, gitaru i violonĉelo; 12 Sonate per violino e chitarra op. 2 i 3, 1820; Centone di sonate za violinu i gitaru; Gran sonate u A-duru za gitaru i violinu; Sessanta variazioni sul tema »Baracubd« za violinu i gitaru op, 14, 1851; Duetto amoroso za violinu i gitaru i dr. Za violinu solo: Ventiquattro Capricci op. 1, 1820; Duo merveille (obi. K. W. F. Guhr u delu Ober Paganinis Kunst die Violine zu spielen, 1830); Caprice d'Adieu, 1833. — Za gitaru: 4 sonatine; 35 Minuetti; Ghiribizzi (49 kraćih kompozicija); Minuetto e Perigourdine, i dr. •— Nekoliko vokalnih kompozicija (Quel jour heureux za glas, klavir i hor).

a Praha, Prag 1940.— 1 Boero,Niccolo Paganini — Genealogia, Genova 1940.— G.Morazzoni, Icom fia paganiniana, Milano 1940. — P. Berri, II Calvario di Paganini (II izd.), SE 194L — Balestieri y Di tanti palpiti... Variazioni paganiniane, Genova 194 H. Spivacke, Paganiniane, VCashington 1945. — 5". v. Berkel, Paganini, Ha; 1948. — O. Tiby, Paganini a Palermo, Palermo 1949. — F. Farga, Paganini Roman seines Lebens, Ziirich 1950. — G. Weidmann, Die Violintechnik ] ninis (disertacija), Berlin 1950. — Th. Valensi, Niccolo Paganini, Niĉe 19: M. Zacharezvitch, The Ladder to Paganini. A Profond Misterv, London 195 M. Lungonelli, Paganiniana, Milano 1953- —■ A. Meli, Paganiniana in the . Ier Collection of the New York Public Librarv, MQ, 1953. — E. N. Di A False and an Authentic Portret of Paganini, Violins and Violinists, 195 Wheeler, Paganini, Master of Strings, London 1956. — G. I, C. De Co Paganini, the Genoese (2 sv.), Oklahoma 1957. —■ J. Poivrozniak, Pagj Krakow 1958. — Ck. Waldemar, La Vie passionee de Paganini, Pariš 196 M. Codignola, Arte e magia di Niccolo Paganini, Milano 1960.— W. G. Arm* Paganini, Hamburg 1960. —■ H, HMnoAbCKuu, HHKKOJIO ITaraHHHH, Me 1961. — A. TJaAbMUN, HHKKOJIO FlaraHHHH, JleHHHrpajj 1961. — G. . De Courcy, Niccolo Paganini. Chronologie of His Life, Wiesbaden 1961.— Niccolo Paganini, MGG, X, 1962. — P. Berri, Paganini, Documenti e 1 monianze, Genova 1962. D. S

PAGE, Ruth, ameriĉka plesaĉica i koreograf (Indianap 22. III 1905—■)• Uĉenica A. Bolma. Baletna solistica kaza u Chicagu (1918—19), Londonu (1920) i trupe Ballets n (1925) u kojoj se usavršavala kod E. Cecchetija. Od 1929 pri balerina Opere u Chicagu i Cincinnatiju. Uz to sa H. Kre bergom gostovala po SAD (1932), te u Kini i Japanu (1934 1934—37 sa B. Stoneom vodila ansambl slobodnog modei plesa. Tu je trupu obnovila pod nazivom Page-Stone Bali 1950 u Parizu prvi puta s njom nastupila. P. je obogatila reper mnogim novinama, kao npr. plesom uz recitaciju. Istakla izvornim koreografijama za Chicago Lyric Theatre: An Amer in Pariš (Gershwin, 1936), The Bells (tekst pjesama E. P muzika D. Milhauda, 1946), Impromptu an bois (Ibert, 19 Balio delte Ingrate (Monteverdi, 1955), Susannah and the Ba (Rossini, 1956) i dr. PAGLIUGHI, Lina, talijanska pjevaĉica, koloraturni SOT (New York3 27. V 1908 ■—■). Uĉenica J. Bavagnolija; debiti 1927 u Milanu kao Gilda (Verdi, Rigoletto). Pjevala zatim s veli uspjehom u Torinu, Monte Carlu, Napulju, Milanu, Fire Rimu, Londonu i drugim gradovima. Njezin je glas imao v< raspon i ugodan srebrnasti timbar. Isticala se ĉistom vokaliz jom i stilski vjernim interpretacijama. Zbog takvih kvaliteta mr su njezine uloge snimljene na gramofonskim ploĉama. Uz štand; ni operni repertoar ĉesto igrala i likove iz suvremenih talijan: muziĉko-scenskih djela. PAHISSA, Jaime, španjolski kompozitor (Barcelona, 7 1880 —• Buenos Aires, 27. X 1969). Završio studij arhitekti u kompoziciji uĉenik E. Morere. Direktor Gradske muz škole u Barceloni i muziĉki kritiĉar listova La Publicidad i Nottcias; od 1937 djelovao u Buenos Airesu kao muziĉki publi 1 nastavnik kompozicije. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1900 i 1921; simfonijske pje El Ĉami, 1909 i Nit de somnis, 1921; Somni d'infant za klavir i orkestar, 1 Monodia, 1925; Suite intertonal, 1926; Cantoy cortejo nuptial, 1926; 3 uver 2 katalonska plesa, 1939. — KOMORNA: 2 Canciones del campo za duh kvintet, 1955; sonata za klavir 1 violinu, 1906; Nocturno za violonĉelo i klavii

PAHISSA — PAISIELLO KLAVIRSKA: Sonata fantasia, 1904; Piezas liricas, 1900; preludiji i fuge; Piezas infantiles, 1943; Escenas romdnticas infantiles, 1951 i dr. —■ DRAMSKA. Opere: La Preso de Lleida, 1906 (nova verzija La Princesa Margarida, 1928); Canigo, 1910; Gala Placidia, 1913; La Morisca, 1919; Marianela, 1923; Cantata a la tumba de Garda Lorca, 1937; Angelica, 1938; Bodas en montaha, 1946; Don Gil de las calzas verdes, 1955; Tragicomedia de Calixto y Malibea, 1956. Scenska muzika za drame. — VOKALNA. Solo-pjesme: Baladas, 1900; Seis canciones, 1927—40; Canciones populares catalanas, 1949; 5 Poetnas, 1930. — SPISI: Los grandes problemas de la mušica, 1945; Espiritu y cuerpo de la mušica, 1945; Vida y obrade M. de Falla, 1947 (talijanski 1961); Sendar y cumbrcs de la mušica espanola, 1955; Lamusica y el hombre. INSTR UKTIVNA : Armonizacion de bajos y cantos dados (2 sv.), 1951; Caligrafia musical, 1951. — Preveo knjigu The Musi', in Spain G. Chasea.

PAHLEN, Kurt, argentinski muziĉki pisac i dirigent austrijskoga podrijetla (Beĉ, 26. V 1907 —). Studirao na Konzervatoriju i Univerzitetu u Beĉu (G. Adler, R. Lach, A. Orel). Nakon studija neko vrijeme u Beĉu dirigent Radija i Volksopere; kasnije poduzima niz turneja po Evropi. Od 1939 ţivi u Juţnoj Americi. Šef-dirigent orkestra Filarmonica Metropolitano u Buenos Airesu, zatim dirigent Filharmonije u Rosariju (Argentina), a onda profesor Univerziteta i zborovoda u Montevideu; 1957 direktor Teatro Colon u Buenos Airesu. Gostuje u brojnim latinskoameriĉkim zemljama i u Evropi.

PAHOR, Karol, kompozitor (Sv. Ivan kraj Trsta, 6. VII 1896 — Ljubljana, 25. XI 1974). Uĉio na Muziĉkom liceju A. Vrama u Trstu, na školi Glasbene matice u Gorici, na Konzervatoriju G. B. Martini u Bologni i privatno kod S. Osterca u Ljubljani. Profesor muzike u Idriji, Ptuju, Banja Luci i Mariboru, 1945—66 bio je profesor kompozicije na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Za svoj kompozitorski rad dobio je Prešer-novu nagradu.

Pod utjecajem S. Osterca u poĉetku modernist, kasnije je postao znatno umjereniji. U svoje kompozicije unosio je elemente narodne muzike, osobito istarske, dok se brojna zborska djela i solo-pjesme temelje takoĊer na belokranj-skom i prekomurskom melosu. Veliku su popularnost stekle njegove partizanske kompozicije, naroĉito zborovi (Komandant Stane, Na juriš!, V boj!). Karakteristiĉno je K. PAHOR za Pahora da je većinu svojih djela preradio i za drukĉije instrumentalne ili vokalno-instrumentalne sastave. Najznaĉajnije Pahorove kompozicije s kojima je znatno pridonio razvoju slovenske muzike jesu Oĉe naš hlapca Jerneja za zbor, Slovenska suita za orkestar, gudaĉki kvarteti, te htrijanka, etide i minijature za klavir. DJELA. ORKESTRALNA: Simfonija v slogu dialonike, 1966; simfonijska pjesma Tuje ţivljenje, 1939; Slovenska suita, 1941—45; Ţalostinka ţrtvam, 1953; 3 koncertne etide, 1955; Istarske predigre za klavir i orkestar, 1958. Više kompozicija za mali orkestar (7 slika iz ciklusa Obisk grajskega muzeja, 1964) i za gudaĉki orkestar {Mrtvaĉki ples, 1938); 15 minijatura za simfonijski duhaĉki orkestar, 1950. ■— KOMORNA; 2 gudaĉka kvarteta, 1937 i 1938; duhaĉki trio, 1939; Štiri pesmi za glas i gudaĉe, 1953; kompozicije za 2 violine i klavir, za violu i klavir i za razliĉite duhaĉke instrumente i klavir. — KLAVIRSKA: Tri arabeske, 1936; Slovenska suita, 1941—45; Tri etide, 1948; Tri prekmurske narodne, 1955; Otrošhe pesmi in ;o ugank, 1950; 30 belokranjskih otroških iger, 1953; oko 70 minijatura. — VOKALNA: oko 400 mješovitih, muških, ţenskih, omladinskih i djeĉjih zborova; Belokranjska suita za muški zbor, 1957; 6 belokranjskih suita za djeĉki zbor i duhaĈe, 1957—58. Solo-pjesme: Belohranjske otroške pesmi, 1950; Pesmi za otroški glas in klavir, 1955. —■ Filmska muzika. D. Co. i K. Be.

PAIK, Nam June, korejski kompozitor (S6ul, 20. VII 1932 —). Studirao na univerzitetima u Tokiju, Munchenu i Kolnu; kompoziciju uĉio na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (W. Fortner) i na ljetnim teĉajevima u Darmstadtu (1957—59)5 a radio je i u Elektronskom muziĉkom studiju Radio-Kolna. Od 1970 djeluje u Los Angelesu, SAD. U svojim eksperimentalnim djelima sluţi se televizijom kao sredstvom umjetniĉkog muziĉkog izraţavanja. DJELA EKSPERIMENTALNA: Hommage a John Cage za 2 klavira, 3 magnetofona, projekciju i dr.,1959; Etude jor Pianoforte za 2 preparirana klavira i dr., 1960; Simple, 1961; Sinfonie for 20 Rooms, 1962; Moving Theater at Amsterdam, 1962; 2 Pieces for Alison Knowles, 1962; Exposition of Music, 1963;

25

3 komada za Charlottu Moorman: Cello Sonata, 1964; Variation on a Theme by Saint-Saens, 1965; Opera sextronique, 1967; Electronic Opera No. 1, 1968.

PAINE, John Knowles, ameriĉki orguljaš, pedagog i kompozitor (Portland, Maine, SAD, 9. I 1839 — Cambridge, Massachusetts, 25. IV 1906). Studirao u Portlandu i Berlinu. Nakon uspjelih koncerata na orguljama u Berlinu i u mnogim ameriĉkim gradovima, neko vrijeme orguljaš u Bostonu. Od 1862 predavao muziku na Harvard University (od 1875 profesor), prvoj katedri za muziku u SAD. P. ide u red najistaknutijih ameriĉkih muziĉkih pedagoga svoga vremena; kao vodeća liĉnost tzv. »bostonske skupine« muziĉara odgojio je niz znatnih kompozitora, medu kojima su J. A. Carpenter, A. Foote, E. B. Hill, F. Converse i D. G. Mason. Paineova djela, preteţno veće muziĉke forme, oslanjaju se na Beethovena i na ranu njemaĉku romantiku (osobito R. Schumanna i F. Mendelssohna). DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1876 i Spring, 1880; simfonijske pjesme The Tempest, 1877 i Poseidon and Amphitrite; Duo concertante za violinu, violonĉelo i orkestar, 1878; uvertira za Shakespeareovu komediju As You Like It, 1876.—KOMORNA: gudaĉki kvartet; klavirski trio; sonata za violinu i klavir i dr. — Klavirske kompozicije. — Kompozicije za orgulje. •— Opera Azara, 1899; scenska muzika. — VOKALNA: oratorij St. Peter, 1873; kantate; kompozicije za zbor i orkestar; zborovi, solo-pjesme. — Misa u D-duru za sole, zbor i orkestar, 1866; Domine salvum fac za zbor i orkestar. — Spis The History of Music to the Death of Schuberl (obj. 1907). LIT.: M. A. De W. Hozve, John Knowles Paine, MQ, 1939. — N. Bruder, John Knowles Paine, MGG, X, 1962.

PAISIELLO (Paesiello), Giovanni, talijanski kompozitor (Taranto, 8. V 1740 — Napulj, 5. VI 1816). Studira na Conservatorio di Sant'Onofrio u Napulju, gdje su mu uĉitelji F. Durante, C. Cotumacci i G. Abos. Nakon prvih komiĉnih opera, izvedenih 1764 u Bologni, P. komponira u idućih 12 godina oko 50 opera za kazališta u Modeni, Parmi, Veneciji, Rimu, Napulju, Torinu 1 dr. te postaje u zemlji jedan od vodećih opernih kompozitora. Na poziv Katarine II boravio 1776—84 u Petrogradu kao dvorski kompozitor, maestro di cappella i nadzornik talijanske opere. God. 1784 vratio se preko Varšave i Beĉa u Napulj i postao dvorski kompozitor i muziĉki direktor na dvoru Ferdinanda IV. Kad je 1799 proglašena republika, imenovan je direktorom nacionalne muzike; nakon kraljeva povratka lišen svih funkcija, ali od 1801 ponovno je na dvoru. God. 1802—03 kapelnik Napoleona Bonapartea u Parizu. Od 1803 u Napulju dvorski muziĉki direktor, nadbiskupski dirigent kapele Tesoro di San Gennaro u katedrali. Od 1815 bio je samo dirigent kraljevske kapele. Predstavnik Druge napuljske škole, P. je, uz N. Piccinija i D. Cimarosu, najznatniji majstor talijanske komiĉne opere u drugoj polovini XVIII st. U tom ţanru P. se sluţio svim naslije Ċenim formama, u svoja djela unosio i nove tekovine. Ansambli su mu ĉas homofoni, ĉas u majstorski izvedenoj imitaciji, finale je katkad scenski posve zaokruţena, razraĊena cjelina. Posebno se istiĉe njegova melodika, svjeţa, jasna, prirodna i raznolika, bliska narodnoj, i to ne samo u veselim puĉkim prizorima, nego i onda kad je suptilnija. Bogata skala izraţajnih sredstava naglašuje Paisiellov izvanredan smisao za ironiju i patetiku. Karakterizacija likova mjestimiĉno je vrlo vješta, a dramatika ţiva. Njegova G. PAISIELLO, bakrorez najbolja djela stilski su ĉista, poetiĉna i zaokruţena i time je P. —■ prema H. Abertu — ĉesto bio uzor W; A. Mozartu. DJELA. DRAMSKA. Više od 80 opera (većim dijelom opere buffe, ostalo opere serije): // Ciarlone, 1764; Demetrio, 1765; La Vedova di bel genio, 1766; L'Idolo cinese, 1767; Don Chisciotte della Mancia, 1769; Andromeda, 1774; La Frascatana, 1774; Socrate immaginario, 1775; Achille in Sciro, 1778; / Filosofi immaginari, 1777 (kao Gli Astrologi immaginari, 1779); La Serva padrona, 1781; // Barbiere di Siviglia, 1782; // Re Teodoro in Venezia, 1784; Olimpiade, 1786; L''Amor contrastato, 1788 (kasnije i pod drugim naslovima, npr. La Molinara); Nina o sia La Pazza per amore, 1789; / Zingari in fiera, 1789 i Pro-serpina, 1803. Intermezzi; fešte teatrali. — INSTRUMENTALNA: 12 kon-, certantnih simfonija, 1784; 2 koncerta za klavir; 6 menueta za 2 violine, 2 oboe 2 roga i b. c; 6 gudaĉkih kvarteta ili za flautu, violinu, violu i violonĉelo; 12 klavirskih kvarteta, oko 1773; sonata za violinu i violonĉelo ; sonate, simfonije, ronda i capricci za klavir uz pratnju violine; capriccio Les Adieux i druge kom pozicije za klavir. ■— VOKALNA: oratoriji Lu Passione di Gesu Cri.no, 1783 i Christus, 1794; brojne kantate. — CRKVENA: 10 misa za zbor i orkestar;

26

PAISIELLO — PALEOGRAFIJA, MUZIĈKA

4 mise za zbor a cappella; rekvijem; misni stavci; psalmi; 2 TeDeuma; Stabal mater; moteti i dr. — Teoretsko djelo: Regole per ben accompagnare U partimento o sia U basso fondamentale sopra il ĉembalo, 1782. — Autobiografija (u rkp.). LIT.: C. G. Pupino, Paisiello, Napoli 1908. — H. Abert, Paisiellos Buf-fokunst und ihre Beziehungen zu Mozart, AFMW, 1918—19. — A. della Corte, Settecento italiano: Paisiello, Torino 1922. — U. Prota-Giurleo, Paisiello e i suoi primi trionfi a Napoli, Napoli 1925. — A. Cametti, Paisiello e la corte di Vienna, Roma 1929. — N. Cortese, Un'autobiografia inedita di Giovanni Paisiello, RAM, 1930. — H. V. F. Somerset, Giovanni Paisiello, Music and Letters, 1937. — A. Loevienberg, Paisiello's and Rossini's »Barbiere di Siviglia«, Music and Letters, 1939. — E. Faustini-Fasini, Opere teatrali, oratori e cantate di Giovanni Paisiello (s popisom djela), Bari 1940. —■ A. Mondolfi, Giovanni Paisiello, MGG, X, 1962. —■ A. della Corte, Un'opera di Paisiello per Caterina II di Pietroburgo »Gli astrologi immaginari« (1779), Chigiana, 1966. — M. Farkas, Paisiello: »I filosofi immaginari«, Studia Musicologica, 1967. — A. Ghidanzoni, Giovanni Paisiello. Valutazioni critiche rettificate, Roma 1969. H. P.

PAJEVIĆ, Branko, violinista (Beograd, 4. X 1923 —• 23 II !975)- Studij završio 1951 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (L. Marjanović) i usavršavao se u Ţenevi (C. Romano). Od 1948 u Beogradu nastavnik Muziĉke škole Josif Marinković (do 1951) i od 1953 docent i zatim profesor na Muziĉkoj akademiji; uz to 1952—72 koncertni majstor Beogradske filharmonije. Osnivaĉ, dirigent i solista Ka-mernog ansambla Radio-Beo-grada (1955—59) i 1971 osnivaĉ i prvi violinista Srpskog gudaĉkog kvarteta. Kao solista i kamerni muziĉar razvio je veliku umetniĉku delatnost, pri-redivši preko 500 koncerata u zemlji i inostranstvu. Temperament, raspevanost, punoća i soĉnost tona, spontanost i tehniĉka virtuoznost ovog umet-nika zapaţeni su i od kritiĉara inostranih zemalja. P. je stekao velike zasluge za izvoĊenje dela jugoslovenskih, a posebno srp skih kompozitora. Za svoje visoke B. PAJEVIĆ umetniĉke domete dobio je više nagrada i priznanja. R. Pej. PAJO KOLARIĆ, slavonsko tamburaško društvo, utemeljeno 21. III 1954 u Osijeku s ciljem da unapreĊuje tamburaštvo kao posebnu muziĉku granu i da njeguje slavonski folklor. Nastavljajući tradiciju muziciranja na tamburama, ĉiji poĉeci u Osijeku datiraju od sredine XIX st. (-> Kolarić, Pajo), društvo je razvilo ţivu djelatnost. U njegovu okviru zapaţene je rezultate postigla narodna tamburaška škola, u kcjoj su stekli muziĉko obrazovanje mnogi današnji ĉlanovi, a postojala je još pjevaĉka i folklorna sekcija i omladinski tamburaški orkestar. Tamburaški orkestar pod vodstvom dirigenta Julija Njikoša (1954—67) i zatim Ivice Cvetkovića, Rudolfa Ergotića i Huga Borenića razvio se u vrsno instrumentalno tijelo koje se afirmiralo u domovini i na gostovanjima u inozemstvu (Austrija, Madţarska, Njemaĉka, Luksemburg, Poljska, Italija, Grĉka). Na poticaj STD Paje Kolarića odrţava se od 1961 u Osijeku Festival tamburaške glazbe Jugoslavije, koji okuplja najkvalitetnije sastave iz cijele zemlje. LIT.: Slavonsko tamburaško društvo »Pajo Kolarić« 1954—1974, Osijek 1974K. Ko.

PAKOVSKA, Elpida, balerina (Pirej, Grĉka, 15. XII 1936 —). Srednju baletsku školu završila u Skoplju (G. Make donski, Nina Kirsanova), zatim se usavršavala kod Marine Timofejevne-Semjonove u Moskvi. Ĉlanica Makedonskog teatra, ostvarila niz glavnih uloga. Naroĉito se istakla u baletima Labudovo jezero (Ĉajkovski), Simfonija (Bizet), Klasiĉna simfonija (Prokofjev), Zlatna ribica (Logar) i dr. T. Si. PALADILHE, Ĉinile, francuski kompozitor (Montpellier, 3. VI 1844 —■ Pariz, 6. I 1926). Uĉio na Konzervatoriju u Parizu kod A. F. Marmontela (klavir), F. Benoista (orgulje) i F. Halevyja (kompozicija). Od 1892 ĉlan Instituta. U njegovim operama i solo-pjesmama istiĉe se ljupka, rafinirana, katkad pikantna melodika. U svoje doba usamljena pojava, ostao je do kraja ţivota daleko od svih modernih strujanja. DJF.LA: simfonija u Es-duru; Fragments symphomques, 1882; Marche de f'ele, 1906. — Komorne, klavirske i orguljske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Le Passant, 1872; L' Amour africain, 1874; Suzanne, 1878; Diana, 1885 1 Patrie, 1886. — VOKALNA: dramatska legenda Les Saintes Maries de la Mer, 1892; kantata Le Czar Ivan IV, 1860; Cantate pour le centenaire de Favre, 1884; zborovi; brojne solo-pjesme (najpoznatija Mandolinata). — CRKVENA: 2 mise, 1889 i 1895; Stabat Mater za sole, zbor, orgulje i orkestar, 19C5; O salutaris hostia za 3 glasa i orkestar. LIT.: M. Fremiot, Emile Paladilhe, MGG, X, 1962. PALAU, Manuel,

španjolski dirigent i kompozitor (Alfara del Patriarca, Valencija, 4. I 1893 — Valencija, 18. II 1967). Uĉio

na Konzervatoriju u Valenciji, zatim u Parizu kod Ch. Koechl i A. Bertelina; orkestraciju studirao i kod M. Ravela. U Valen djelovao kao nastavnik, dirigent i kompozitor; od 1952 direk Konzervatorija, a rukovodio i Institutom Valenciano de Mušice gia. Njegove su rane kompozicije inspirirane mediteransl folklorom; u kompozicijskoj tehnici ĉesto se, meĊutim, povodi postupcima francuskih impresionista; kasnije primjenjuje p< tonalnost, atonalnost i modalne ljestviĉne sisteme. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije, 1940, 1944 i 1950; Conci dramdtico za klavir, 1946; Concierto levantino za gitaru, 1947; Valencia za kl i orkestar, 1935; suita Gongoriana, 1927; 3 Danzas valendanas, 1921; 3 Im siones orquestales, 1923; Siluetas, 1927; Poemas de Juventud, 1926; Home, a Debussy, 1929; Poemas de Hum, 1936; Marcha burlesca, 1936; divertime 1938; Mascarada saredstica, 1939; Eicena e danza de Omar, 1940; Tri} caledralicio, 1956. — KOMORNA: Cuarteto en estilo popular za gud; instrumente; sonata za.violinu i klavir; sonata i druge kompozicije za git kompozicije za violonĉelo i klavir. — KLAVIRSKA: Sonaiina valencu Valencia; Danza iberica; 6 Preludios de Espana i dr. — DRAMSKA: o] Maror, 1956. Baleti: Lliri Blau, 1938; Šino, 1939 i Joyel, 1947; zarzuele nijiors, 1920 i Amor toma. — VOKALNA: ko mpozicije za glas i orkes niz kompozicija za zbor; pjesme za glas i gitaru; oko 30 solo-pjesama. — Cr^ djela za glas, orkestar i orgulje (misa, 1944). LIT.: A. Mingote, Manuel Palau, mušico contemporaneo, Valencia 1946 F. J. L. Telio, La Obra pianistica de Manuel Palau, Valencia 1956. — M. Qu< Manuel Palau, MGG, X, 1962.

PALENIĈEK, Josef, ĉeški pijanist i kompozitor (Travi 19. VII 1914 —). Na Konzervatoriju u Pragu studirao kl; (K. Hoffmeister) i kompoziciju (O. Šin, V. Novak); usavrša se u Parizu na Ecole Normale (D. Alexanian, P. Fournier) i A. Roussela. Nastupao u mnogim zemljama solistiĉki i u Ĉest triju (P., A. Plocek i F. Smetana, odnosno M. Sadio). God. 193' 42 predavao klavir na Praškom konzervatoriju; od 1963 proft na Muziĉkoj akademiji. Preteţno je instrumentalni kompozi DJELA: 3 koncerta za klavir, 1940, 1952 i 1961 ;-koncert za sakso 1943; koncert za flautu, 1955; Concertino da camera za flautu, 1957; Conca za orkestar, 1945. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1954; klavirski kvii 1933; sonata za klarinet i klavir, 1935; preludij i capriceio za violinu i kl; 1935; mala suita za klarinet i klavir, 1942; varijacije za violonĉelo i klavir, 11 mala suita za violinu i klavir, 1958; Masky za saksofon i klavir, 1958. — K VIRSKA: sonata, 1936; Klavirni skicaf, 1939; Ĉeške pohadky, 1940. — KALNA: Pisen o ćloveku za sole, zbor i orkestar, 1958; kantata Abacus; ci Zavale stopy za zbor, 1958; solo-pjesme.

PALEOGRAFIJA, MUZIĈKA (grĉ. naXoci6? star i yp< pismo), znanost koja se bavi prouĉavanjem staroga notnog pis Premda se već u djelima srednjovjekovnih, a i kasnijih teor cara susreću mnogi odlomci u kojima se opisuju ili tumaĉe jedini muziĉki znakovi, sistematsko i znanstveno prouĉav; notnoga pisma zapoĉelo je istom potkraj XIX st. H. Riem (Studien zur Geschichte der Notenschrift, 1878; Notenschrift Notendruck, 1896), E. David i M. Lussy (Histoire de la nota musicale, 1881), G. Gasperini (Storia della semiogr musicale, 1905), J. Wolf (Handbuch der Notationskunde, 2 1913 i 1919), W. Apel (The Notation of Pohphonic Music, 8c 1600, 1942) i C. Parrish (The Notation of Medieval Mi *957) obraduju svu problematiku muziĉke notacije od njez poĉetaka do danas. Uz to postoji i posebna grana muziĉke pa granje koja se bavi samo srednjovjekovnim neumatskim not pismom kojim su se od VII do XIV st. biljeţili napjevi greg janskoga korala. O neumatskoj notaciji pisali su F. Raillard ( plication des neummes ou anciens signes de notation, 1852), P. V< ner (Einfiihrung in die gregorianischen Melodien, 3 sv., 1 1905 i 1921), O. Fleischer

(Neumenstudien, 3 sv., 1895, 181 1904; Die germanischen Neumen..., 1923), E. Bernoulli (Die C ralsehrift bei Hymnen und Sequenzen im spateren Mittela 1897), J. Thibaut (Origine byzantine de la notation neumat de Veglise latine, 1907), H. M. Bannister (Missale Gothicum, 1 i 1919), A. Mocquereau (niz radova, 1908—27), G. Sunol (/;, ducion a la paleografia gregoriana, 1925), C. Rojo i G. Pi (El Canto mozdrabe..., 1929), U. Sesini (Decadenza e resta zione del canto liturgico, 1933). Od svih su radova najvaţ meĊutim, izdanja francuske benediktinske opatije u Solesn — Paleographie musicale; pokrenuo ih je 1889 i do smrti Ċivao Dom A. Mocquereau (1849—1930), a nakon 1930 nast Dom J. Gajard. U njima su znanstveno i kritiĉki objavljeni fi mili najstarijih i najvaţnijih neumatskih muziĉkih rukopisa,; praćeni studijama najboljih gregorijanista. Paleographie musicale izlazila je u dva niza. Prvi (A) obu ća ove publikacije: 1. Kodeks 339 iz St. Gallena (X st.) Anti nale Missarum S. Gregorii (obj. 1889); 2. i 3. Responzorij — gr; ale Justus ut palma s komparativnim tablicama sastavljenim n; melju 200 razliĉitih rukopisa od IX do XVII st. (obj. 18; 92); 4. Kodeks 121 iz Einsiedelna (X—XI st.) Antiphonale ssarum S. Gregorii (obj. 1894); 5. i 6. Kodeks 34209 Britan muzeja (XII st.) Antiphonarium Ambrosianum (obj. 1896—15 7. i 8. Kodeks H. 159 iz Montpelliera (XI st.) Antiphona Tonarium Missarum s neumatskom i slovĉanom notacijom 1901—05); 9. Kodeks 601 iz talijanskoga grada Lucca (XI

PALEOGRAFIJA, MUZIĈKA — PALESTRINA Antiphonarium monasticum (obj. 1905); 10. Kodeks 239 iz Laona (IX—X st.) Antiphonale Missarum S. Gregorii (obj. 1909); 11. Kodeks 47 iz Chartresa (X st.) Antiphonale Missarum S. Gregorii (obj. 1912); 12. Kodeks F. 160 iz Worcestera (XIII st.) Anti phonarium monasticum (obj. 1922); 13. Kodeks 903 Nacionalne knjiţnice u Parizu (XI st.) Graduale S. Yrieixa u akvitanskoj no taciji (obj. 1925); 14. Kodeks 10673 F. lat. Vatikanske knjiţnice (XI st.) Graduale s beneventanskom notacijom (obj. 1931); 15. Kodeks VI 34 iz Beneventa (XI—XII st.) Graduale s prosarom i troparom (obj. 1937—51); 16. Gradual i antifonal iz Novona (X st.) Le Manuscrit du Mont-Renaud (obj. 1955); 17. Fragments des Manuscrits de Chartres (obj. 1958) i 18. kodeks 123 biblioteke Angelica u Rimu (XI st.) Gradual i tropar iz Bologne (obj. 1972). Drugi niz (B) obuhvaća samo faksimile, i to: 1. Kodeks 390—391 iz St. Gallena (X st.), tzv. Hartkerov Anti fonal (obj. 1900) i 2. Kodeks 359 iz St. Gallena (IX st.) Cantatorium (obj. 1924). U novije vrijeme nastavlja se s izdavanjem dje la Paleographie musicale, a već objavljeni svesci pojavljuju se u reprint i proširenim novim izdanjima. A. Vi. PALESTER, Roman, poljski kompozitor (Šniatvn, danas Ukrajinska SSR, 28. XII 1907 ■—). Uĉio na konzervatorijima u Lavovu (M. Soltysowa) i Varšavi (K. Sikorski); uz to na Univerzitetu u Varšavi studirao povijest umjetnosti. IzmeĊu 1931 i 1939 provodio naizmjeniĉno u Parizu i Varšavi; 1945—47 profesor kompozicije na Varšavskom konzervatoriju, zatim ponovo u inozemstvu, preteţno u Parizu i Miinchenu. U njegovim ranijim djelima naziru se utjecaji K. Szymanowskog i ponekad I. Stravinskog. U zrelim djelima utire svoj vlastiti stvaralaĉki smjer, a od 1950 primjenjuje serijelnu tehniku. P. je majstor instrumentacije i izvornih zvukovnih efekata. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1936 (izgub ljena); II, 1942; III, za gudaĉe, 1947 i IV, 1952. Simfonijeta za komorni orkestar, 1947; koncert za klavir, 1935; koncert za violinu, 1951; Concertino za klavir, 1942; Concertino za saksofon i gudaĉe, 1937; Concertino za ĉembalo i instrumentalni sastav, 1956; serenada za 2 flaute i gudaĉe, 1948; Muzika za 2 klavira i orkestar, 1957; Piccolo concerto za komorni orkestar, 1959; Concerto per dodici, 1959; uvertira, 1935; simfonijska suita, 1938; Symphonic Music, 1930; Taniec z Osmolody\ 1933; varijacije, 1947; nokturno za gudaĉe, 1948; passacaglia, 1950; adagio, 1956; Study 58 za mali orkestar, 1958; sonata za gudaĉe, 1959. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija, 1945 i 1959; 3 gudaĉka kvarteta, 1932, 1935 i 1943; Divertimento za 9 instrumenata, 1949; sonata za 2 violine i klavir, 1939; sona tina za violinu i violonĉelo, 1930; sonatina za 3 klarineta, 1936; Piccola serenata za flautu, violinu i violu, 1948. — KLAVIRSKA: varijacije, 1960; sonatina za klavir 4-ruĉno, 1939; Varijante za 2 klavira, 1963 i dr. — DRAMSKA: opera Zywe kamienie (nedovršena); balet Piein o ziemi, 1937; scenska i filmska muzika. —.VOKALNA: oratorij La Mort de Don Juan, 1960; kantate Wista, 1947 i Imie Ttve, 1959; Kolacze za ţenski zbor i komorni orkestar, 1942; Tri fragmenta Jana Kochanozvskog za glas i 11 instrumenata, 1949; Tri soneta Orfeju (R. M. Rilke) za sopran i komorni orkestar, 1951; solo-pjesme. — CRKVENA: Missa brevis, 1948; rekvijem za sole, zbor i orkestar, 1945; Psalam V za bariton, zbor i orkestar, 1931. LIT.: Z. Lissa, Roman Palester, MGG, X, 1962.

PALESTRINA, Giovanni Pierluigi da (obiteljsko prezime

Pierluigi), talijanski kompozitor (mjesto Palestrina ili moţda Rim, oko 1525 —• Rim, 2. II 1594). Mjesto roĊenja nije pouzdano utvrĊeno. Pretpostavlja se da je to gradić Palestrina iz kojega sasvim sigurno potjeĉu njegovi roditelji. Po tom je gradiću P. i dobio ime. To se mjesto nekada zvalo Praeneste, pa se u starim rukopisima i izdanjima susreće i Praenestinus kao jedna od varijanata umjetnikova imena. Sam se ĉesto potpisivao Giovanni Petraloysio Prenestino ili Giopetro Aloysio Prenestino. Ali nije sasvim iskljuĉeno da se P. rodio i u Rimu gdje je ţivio 1537 kao pitomac djeĉaĉkog zbora u crkvi S. Maria Maggiore. Budući da se ne zna kad je ušao u taj djeĉaĉki zbor i koliko je u njemu proboravio, teško je reći koji je od tadašnjih kapelnika te crkve bio njegov uĉitelj: G. Coppola, R. Malapert, F. Le Bel. Stara rimska predaja tvrdi da ga je poduĉavao Flamanac G. Meli, što nije potvrĊeno. Spominju se s tim u vezi i druga imena: Cimello, R. Del Mel, F. Rosello i dr. Nije poznato kad se P. vratio u Palestrinu, ali se zna da je 1544 izmeĊu njega i tamošnjeg katedralnog kaptola sklop ljen ugovor kojim se obvezao da će poduĉavati u pjevanju svećenike i djeĉake i orguljati u blagdanske dane. Tu je sluţbu oba vljao vjerojatno 5—6 godina. God. 1547 se oţenio. Imao je tri sina od kojih ga je preţivio samo najmlaĊi, Iginio. Kad je palestrinski kardinal-biskup postao 1550 papa Julije III, P. je, vjerojatno zahvaljujući njegovoj naklonosti, 1551 pozvan u Rim da u crkvi sv. Petra vodi djeĉaĉki zbor u Cappella Giulia koju je utemeljio papa Julije II, a papa Pavao III je namijenio pripremanju pjevaĉa za Sikstinsku kapelu. U Rimu će P. ostati do smrti. God. 1555, iako oţenjen, postao je (zacijelo papinim posredovanjem) pjevaĉ u Papinskoj kapeli. Godinu dana kasnije objavio je prvu knjigu misa posvećenu Juliju III. Ali P. nije dugo ostao na svom novom mjestu. Kad je te iste godine umro njegov zaštitnik, a uskoro zatim i njegov nasljednik Marcel II, izabran je za papu Pavao IV. Ovaj je uveo u kapelu stroţe mjere i obavezno pridrţavanje propisa, pa je P., još sa dvojicom oţenjenih pjevaĉa, već u septem-

27

bru 1555 morao napustiti kapelu. Navodno su tada i njegove glasovne mogućnosti bile priliĉno skromne. Mjesec dana kasnije postaje P. kapelnik crkve sv. Ivana Lateranskog gdje će ostati do 1560, kad je zbog nepovoljnih uvjeta za rad i zbog neslaganja s crkvenim vlastima svojevoljno napustio mjesto. Slijedeće godine, 1561, kapelnik je u crkvi S. Maria Maggiore. Tu je ostao vjerojatno do 1566, kada je postao nastavnik muzike u novoosnovanom Seminario Romano. MeĊutim, uskoro je stupio u sluţbu kardinala Ippo-lita d'Este na ĉijem je dvoru u Rimu i Tivoliju ţivio do 1571. Te je godine, nakon G. P. da PALESTRINA smrti G. Animuccie, bio izabran za kapelnika rimske katedrale sv. Petra. Na tom će mjestu ostati 23 godine, do smrti. Potkraj ţivota namjeravao se povući u Palestrinu i uzeti nekadašnje skromno namještenje s kojim je zapoĉeo ka rijeru, ali ga je smrt osujetila u toj namjeri. Iz ovog odsjeka Palestrinina ţivota vrijedno je zabiljeţiti njegovu suradnju sa F. Nerijem. Poput nekolicine drugih muziĉara, i on je za Nerijeve duhovne sastanke što su se odrţavali u oratoriju crkve S. Maria in Vallicella pisao jednostavne crkvene kompozicije u duhu starih lauda. Ti su ga radovi vjerojatno potakli na pisanje duhovnih madrigala koje je kasnije objavio u dvije knjige. Još dva zbivanja treba izdvojiti iz Palestrinina ţivotnog toka: ulogu u odnosu izmeĊu Tridentinskog koncila i crkvene muzike te rad na reformiranju korala. U vrijeme Pija IV završeno je, 1563, zasjedanje Tridentinskog koncila, zapoĉeto 1^45. U zadnjoj fazi taj se koncil, kojim zapoĉinje moćni protureformacijski pokret, bavio i reformom obrednika, a dotakao je i probleme crkvene muzike. Na koncilu su se, naime, ĉuli glasovi o zloupotrebama kompozitora i pjevaĉa, o pretrpanostima i zamršenostima polifone strukture koja ne dopušta da se tekst slijedi i razumije, o samovoljnom dodavanju ukrasa od strane pjevaĉa. Pali su prijedlozi da se figurama muzika posve ukloni iz crkve. Oni, doduše, nisu bili usvojeni, ali je na XXII zasjedanju (1562) donesen zakljuĉak da iz crkvene muzike treba odstraniti sve što »sablaţnjava i oneĉišćuje«. Kakva je uloga u tom nastojanju dopala Palestrinu? Treba odmah reći da ona ni do danas nije sasvim razjašnjena. Prema legendi, koja se pojavila poĉetkom XVII st., P. je u pravom smislu rijeĉi spasio crkvenu muziku. On je u ĉasu vrhunaravnog zanosa i nadahnuća komponirao znamenitu Misu pape Marcela; izvedena pred papom, ona je proizvela tako dubok dojam da crkvenu muziku figuralnog tipa nikakvi prigovori nisu više mogli ugroziti. MeĊutim, ovo je samo legenda. Povijesne ĉinjenice govore drukĉije. U stvari, ĉini se da P. nije bio uţe povezan s aktivnošću koncila. Moguće je, a i vjerojatno jedino to, da je Misa pape Marcela bila 1565 (dakle po završetku koncila) izvedena pred kardinalskom komisijom koja je ispitivala odn o s t o n a i r i j e ĉ i i u crkveno-muziĉkim djelima. Sama je misa, doduše, mogla biti napisana oko god. 1563, a UBERPR1MVJ. mogla je i nastati iz teţnje PETRALOISII da se pokaţe kako je mo- 1OANNIS guće i u višeglasnom stilu PRAENESTINI saĉuvati razumijevanje MOTTETTOJCUM. PARTIM teksta. Kao pristaša proturefor-macijskih QV1N1S, PARTIM SENIS. smjernica u crkvenoj muzici, P. je takve teţnje zastupao i u drugim svojim djelima (iako ne u svima, jer je ponekad znao postavM 9. ix/x. ljati i rješavati vrlo Oefemabftamm. zakuĉaste probleme vokalnog Višeglasja) P AL TVSALESTRINA, I knjiga moteta, naslovna pa su postepeno njestrana, Rim 1569 X 0 MUB.

PALESTRINA

28

PALESTRINA, Improperije, autograf

gove kompozicije i njegov stil postali nedostiţnim uzorima protureformacijskih nastojanja na tom podruĉju. Kad se, nakon TriĊentinskog koncila, pokazala potreba da se brevijar i misal podvrgnu reviziji, nametnulo se i pitanje revidiranja gregorijanskog korala. Papa Grgur XIII povjerio je 1577 taj zadatak Palestrini i A. Zoilu, traţeći od njih da ĉitav gregorijanski repertoar pregledaju, isprave i proĉiste od »barbarizama« i neispravnosti. Kakva je i kolika u tom odgovornom i opseţnom poslu bila Palestrinina uloga, teško je utvrditi. Kad je P. umro zadatak nije bio do kraja dovršen. Njegov sin Iginio prodao je tada izdavaĉu Raimondiju novu verziju graduala, antifonara i psalterija. Ali to nije bilo u cijelosti Palestrinino djelo, jer su na Iginiov poticaj na njemu, poslije Palestrinine smrti, radili i drugi muziĉari i to vrlo nespretno i nevjesto. Znamenito izdanje graduala iz 1614, Editio Medicaea, ne temelji se (kako se ranije smatralo) na Palestrininoj obradbi već na reviziji koju su naĉinili F. Anerio i F. Soriano. Nakon Josquin Des Presa, a uz Orlanda di Lassa, P. je treći medu najvećim kompozitorima što ih je dotad dala povijest muzike. Sagledana u cjelini Palestrinina umjetnost ne odaje revolucionarnih crta. Ona ne gleda u budućnost već stoji, poput veliĉanstvena završnog poglavlja, na kraju jednog veoma znaĉajnog historijskog odsjeka, u završnoj fazi muziĉke renesanse. Tzv. »Palestrinin stil« zakljuĉna je karika u lancu što su ga poĉeli kovati Nizozemci, ispoljujući virtuozno vladanje i najzamršenijim polifoniĉkim postupcima. P. je baštinio njihovu sklonost i ljubav za kontrapunktiĉke vještine; on se i sam upuštao u rješavanje zakuĉastih polifoniĉkih zadataka. Upotrebljavao je istodobno po nekoliko razliĉitih oznaka za mjeru što je dovodilo do priliĉne sloţenosti u notnom pismu; uzimao je svjetovne napjeve za cantus firmus svojih misa (ĉak i nakon što se Tridentinski koncil oštro usprotivio takvim postupcima i zabranio ih); spajao je naboţne i liturgijske tekstove; sluţio se strogom nizozemskom tehnikom kanona. Ali P. je iznad svega uspješno ostvario proĉišćavanje, razbistravanje polifonog sloga, dajući uzore novog sklada u sklopu samostalnih melodijskih linija. Prevladavanje umjerenog imitiranja, kontrasti izmeĊu polifonih i homofonih odlomaka, nova osjetljivost za harmonijska kretanja u krugu dijatonike, za osebujne nizove ĉistih trozvuĉja, za koloristiĉko suprotstavljanje razliĉitih glasovnih skupina, paţnja prema tekstu i jasnoći njegova razumijevanja: sve su to elementi koji u sretnoj uravnoteţenosti tvore rijetku ljepotu Palestrinine umjetnosti.

MeĊu umjetnikovim djelima treba na prvom mjestu spon mnogobrojne mise. I po kvantitetu i po kvalitetu P. je nesun najznatniji kompozitor misnog teksta u ĉitavoj povijesti m Palestrinine mise veoma su raznovrsne i po sastavu za k pisane i po naĉinu obraĊivanja muziĉkog materijala. Pod in Palestrine objavljeno je 105 misa, meĊu kojima je 40 ĉetvor nih, 38 petoroglasnih, 22 šestoroglasne i 5 osmoroglasni vlastite teme komponirao je P. 18 misa, a na tuĊe 87 i to jednoglasne teme (od toga 34 na koralne napjeve, a 2 na < svjetovni napjev L'Homme arme), a 51 na višeglasne odlomi toga je P. u 28 misa upotrijebio odlomke drugih kompozitoi 23 mise vlastite). Palestrinine su mise pravi kompendij kompozicije njegova doba; one obuhvaćaju sve tipove, od zemske mise na cantus firmus do bogato zastupljene pare mise, od strogo kanonske mise do tipiĉno palestrinske r polifono-homofonim kontrastima i izraţenom paţnjom tekstu. Medu ĉetvoroglasnim misama koje ne prave većih koća kod izvoĊenja treba istaknuti mise Jesu nostra rede Dies sanetificatus te osobito Veni sponsa Christi i Iste con Od petoroglasnih posebno treba navesti mise pod naslovi magnum niysterium, Salve regina, L'Homme arme. U ovoj j< pini i jedina Palestrinina misa za mrtve (Missa pro defu Vrhunci Palestrinine umjetnosti u komponiranju misnog nalaze se meĊu šestoroglasnim misama. U tu skupinu spat prvom redu Missa Papae Marcelli, vjerojatno najpopui umjetnikovo djelo i izvrstan primjer tipiĉno palestrinskog te divna misa Assumpta est Maria, proţeta umilnim, etei i mistiĉnim raspoloţenjima, u kojoj se sigurnost i razne tehniĉkih postupaka udruţuje s izrazom u savršen sklad. Iz šestoroglasnih misa treba još spomenuti Alma redempton Deum laudamus, Illumina oculos, Ut re mi fa sol la i Ave / Malobrojne Palestrinine osmoroglasne mise preteţno su na] za dva ĉetvoroglasna zbora po uzoru na suvremene veneci majstore. P. je i veliki majstor moteta, jedini koji se moţe uspješne riti s gigantskom motetskom ostavštinom O. di Lassa. Uspo Palestrininih moteta i misa pokazuje srodne stilske zna ali se, prema rijeĉima E. Schmitza, moteti razlikuju od mi jednoj znaĉajnoj osebini: u motetima zamašnu ulogu igra t karakterizacija teksta. Pri tom se P. oĉito povodio za dostign ondašnjih madrigalista. U skupini mnogobrojnih Palestr moteta istiĉu se oni u kojima tekst govori o Bogorodici ( regina; Ave regina coeli i dr.). Njima se moţe u izvjesnom s pribrojiti znameniti dsmoroglasni Stabat mater za dva zbc kojemu nema teatralnosti i dramatiĉnosti karakteristiĉnih za pozicije tog teksta iz kasnijih vremena (dovoljno je spon Rossinijev pokušaj); umjetnikovo nastojanje upućeno je izraza duboke ali preobraţene tuge. Medu drugim Palestrininirr tetima valja posebno istaći niz šestoroglasnih moteta u razvije bogatom kontrapunktiĉkom stilu (Salve jubente Deo; Tribu si nescirem), pa O bone Jesu, Surrexit pastor bonus, Tu es I Corona aurea, Salvum me fac i dr., te skupinu na tekstove iz monove »Pjesme nad pjesmama«. U motetima pokazuje P.< crpnu inventivnost koloriranja i polifoniĉkog tematskog ! Od ostalih Palestrininih djela, u koja spadaju himne, N. ficat, ofertoriji, litanije, lamentacije i madrigali, moţda su r pularnije Improperije, djela jednostavne fakture u kojemu pri što ih Krist upućuje nezahvalnom puku dobivaju izraz pol boli. Iza Palestrinine smrti njegova je umjetnost doţivjela binu sveukupne stare vokalne polifone muzike. Vazda svjt teres za djela ovog velikog majstora postojao je uglavnom u I osobito u Sikstinskoj kapeli. A i mnogi kompozitori XVII i > st., pišući u tzv. »stile antico«, nastojali su se ugledati u strinine radove i oponašati njihova obiljeţja. Ĉuveno teoi djelo J. J. Fuxa »Gradus ad Parnassum« (1725) temelji se u goĉemu baš na primjerima i postupcima iz Palestrininih kom ĉija. Ipak, do druge polovine XVIII st. umjetnost Pale: bila je u redovitoj muziĉkoj praksi zanemarena i zapostav Tek otkako je engleski muziĉki historiĉar Ch. Burnev 1771 ot u novim izdanjima Stabat mater i Improperije, oţivljuje Pal nina umjetnost ponovo, a interes za nju postaje sve veći. Poĉe XIX st., u jeku njemaĉke romantike, P. doţivljuje konaĉno renesansu. Mistiĉno-eteriĉna atmosfera njegovih djela rr je više odgovarala pojmu romantiĉke crkvene muzike ko napuštala zasade prosvjetiteljstva i njegova trijeznog, »razum odnosa prema religiji, traţeći prvenstveno emocionalnost r oznog doţivljaja. Paiestrina postaje tada nedostiţnim uz crkvene muzike. Njegova umjetnost definitivno ulazi u eri muziĉki repertoar, javljaju se prve monografije o njegovu ţ i radu, napredovanje i razvijanje muzikologije omogućuje c pristupi velikom pothvatu: izdavanju sveukupnih umjetnil*

PALESTRINA — PALISCA djela (Breitkopf & Hartel u Leipzigu, 1862—1903, 33 sv.)Dvadeseto je stoljeće u još većoj mjeri priznalo Palestrinino mjesto medu najznatnijim kompozitorima crkvene muzike: nebrojene monografske studije i izdanja pojedinaĉnih majstorovih djela, novo, još nedovršeno izdanje svih njegovih kompozicija (Rim, od 1939), koje će ukloniti greške prvog izdanja i primijeniti suvremenija izdavaĉka naĉela, jasno i nedvosmisleno govore o visokoj, neprolaznoj vrijednosti Palestrinina stvaralaštva i o dubokom poštovanju što mu ga naše vrijeme iskazuje. DTELA: (navode se samo naslovi prvih, individualnih izdanja Palestri ninih djela). VOKALNA: II Primo Libro di Madrigali a quattro v. di Giovanni Pierluigi da Pclcstrina..., 1555 (do 1605 doţivjelo desetak izdanja, od 1594 sa dodanim madrigalom Nessun visse giammai); II Primo Libro de Madrigali a cinquc v, ..., 1581; Di Giovanni Petraloysio da Pale strina 11 secundo Libro dc Madrigali a quottro v., 1586; Delle Madrigali Spirituali a cinquc v. di Giov. Pictro Luigi Prcncstino... Libro secundo, 1594. Madrigali za 3, 4, 5 i 6 glasova u mnogobrojnim skupnim izdanjima onoga doba, te pojedini madrigali u rkp. (ukupno 140 djela). — CRKVENA: 105 misa (3 sporne) ohj. većim dijelom u individualnim izdanjima, u 13 knjiga: I, 1554; II, 1567, I I I , 1570; IV, 1582; V, 1590; VI, 1594; VII, 1594; VIII, 1599; IX, 1599; X, 1600; XI, 1600; XII, 1601 i XIII, 1601 (sam P. priredio je za tisak 7 prvih knjiga). Mise nose slije deće naslove (navode se kronološki, prema godini izdanja, sa brojem glasova u zagradama): 1. Ecce sacerdos magnus (4); 2. O Rcgem coeli (4); 3. Virtute magna (4); 4. Gabriel archangelus (4); 5. Ad coenam agrti providi (5); 6. De Beata Virgtue (4); 7. Inviolita (4); 8. Sine nomine (4); 9. Ai fugatn (4); 10. Aspice Domine (5); 11. Salvum me fac (5); 12. Papac Marcelli (6); 13. Spem in alium (4); 14. Io mi son giovinetta (4); 15. Brevis (4); 16. Dc feria (4); 17. L'Homme arme (5); 18. Repleatur os meum (5); 19. De Beata Virgine (6); 20. Ut re mi fa sol la (6); 21, Lauda Sio}i (4); 22. Primi toni (4); 23. Jesu nostra redemptio (4); 24. L'Homme arme (4); 25. Eripe me (5); 26. Secunda (5); 27. O magnum mysteriwn (5); 28. Confitebor tibi (8); 29. Acterna Christi munera (4); 30. Jam Christus istra ascenderat (4); 31. Panis quem ego dabo (4); 32. Iste confessor (4); 33. Nigra sum (5); 34. Sicut lilium inter spinas (5); 35. Nascc la gioia mia (6); 36. Sine nomine (6); 37. Pro defunetis (5); 38. Dominicalis (5; autorstvo sporno); 39. Dies sanetijicatus (4); 40. In te Domine speravi (4); 41. Je suis desherite'e (4); 42. Quam pulehra es (4); 43. Dilexi quoniam (5); 44. Ave Mana (4); 45. Sanctorum meritis (4); 46. Emendemus in melius (4); 47. Sacerdos et pontifex (5); 48. Tu es pastor ovium (5); :9- Illumina oculos meos (6); 50. Ave Maria (6); 51. Quem dicunt homines (4); 52. Dum essei summus pontifex (4); 53. O admirabile commercium (5); 54. Memor esto (5); 55. Dum complerentur (6); 56. Sacerdotes Domini (6); 57. Ave Regina coelorum (4); 58. Veni sponsa Christi (4); 59. Vestiva i colli (5); 60. Sine nomine (5); 61. In te Domine speravi (6); 62. Te Deum laudamus (6); 63. In illo tempore (4); 64. Gid ju ehi m'ebbe cara (4); 65. Petra saneta (5); 66. O Virgo simul et Mater (5); 67. Qui~iti toni (6); 68. Descendit angelus (4); 69. Regina coeli (5); 70. Quando licta sperai (5); 71. Octavi toni (Festum nunc celebre) (6); 72. Alma Rcdemptoris (6); 73. Regina coeli (4); 74. O Rex gloriae (4); 75. Ascendo ad Patrem (5); 76. Qual e U piit grand'amor (5); 77. Tu es Petrus (6); 78. Viri Galilei (6); 79. Laudate Dominum (8); 80. Hodie Christus natus est (8); 81. Fratres enim ego aecepi (8); 82. Assumpta est Maria (6); 83. In majoribus duplicibus (4); 84. In minoribus duplicibus (4); 85. Beatus Laurentius (5); 86. O sacrum convivium (5); 87. Veni Creator Spiritus (6); 88. Pater noster (4); 89. Panem nostrum (5); 90. Salve Regina (5); 91. Benedicta es (6); 92. Tu es Petrus (6); 93- Ecce ego Joannes (6); 94. lo mi son giovinetta (6); 95. Sine nomine (»a voci mutate«, tj. za muški zbor; 4); 96. In duplicibus minoribus I (5); 97. In duplicibus minoribus II (5); 98. Beatae Mariae Virginis I (5); 99. Beatae Mariae Virginis II (5); 100. Beatae Mariae Virginis III (5); 101. In festis Apostolorum I (5); 102. In festis Apostolorum II (5); 103. In semiduplicibus maioribus I (5); 104. In semiduplicibus maioribus II (5); 105. Christus resurgens (4; autorstvo sporno, pripisuje se P. Colinu). — Moteti (u pojedinaĉnim izdanjima): Motecta Festorum totius anni... Lib. Primus za 4 glasa, 1563 (vise puta ponovo izdano); Liber Primus Joannis Petraloisii Praenestini Motcttorum... za 5, 6 i 7 glasova, 1569 (ponovno izdavano); Joannis Petraloysii Praenestini Alotettorum... Lib. secundus za 5, 6 i 8 glasova, 1572; Joannis Petraloisii Praenestini Aiotettorum... Lib. ter -lius za 5, 6 i 8 glasova, 1575; J. P. P. Motectorum quatour v. partim plena v. et par tim paribus v. Lib. secundus, 1581 (i više ponovnih izdanja); J. P. P. Motet-torum quinque v. Lib. quartus ex Canticis Canticorum, 1583—84 (i ponovno izd.); J. P. P. Motettorum quinque v. Liber quintus, 1584. Moteti u skupnim izdanjima i u rukopisnoj ostavštini, za 4-8 i za 12 glasova (u svemu oko 320 moteta). J. P. P. Lamentationum Hieremiae Prophetae, Liber Primus za 4 glasa, 1588; 3 knj. lamentacija za 4, 5 i 6 glasova u rkp. ostavštini; J. P. A. P. ... Hymni totius anni za 4 glasa, 1589 (i više ponovnih izd.); Magnificat octa tonum Liber Primus..., 1591; 2 knj. Magnificata u rkp.; Offertoria totius anni... Pars 1-2 za 5 glasova, 1593 (i više ponovnih izd.); 2 knj. litanija za 4 glasa u rkp. ostavštini. NOVA IZD. Sveukupna djela Palestrine objavljena su prvi put u Leipzigu, 1862—1903, u 33 sv. (9^0 kompozicija). Ovo su izdanje uredili Th. de Witt (I—III), F. Espagne (IV-VIII), F. Commer (IX) i F. X. Haberl (X-XXXIII). Drugo izdanje sveukupnih djela, Opere complete di Giovanni Pierluigi da Palestrina, izlazi u Rimu od 1939 u 34 sv. (izdaje Istituto italiano per la storia della mušica). Glavni je urednik tog izdanja R. De Rensis, a pojedine su sveske uredili R. Casimiri (I-XV), L. Virgili (XVI i XVII), K. Jeppesen (XVIII i XIX) i L. Bianchi (XX-XXXIV). LIT.: G. Baini, Memorie storico-critiehe della vita e delle opere di Giovanni Pierluigi da Palestrina (2 sv.), Roma 1828 (na njemaĉkom, skraćeno obj. F. S. Kandler, Leipzig 1834). — C. von Winterfeld, J. Pierluigi von Palestrina, seine Werke und deren Bedeutung fur die Geschichte der Tonku nst mit Bezug auf Bainis Forschungen, Breslau 1832. — P. Waldcrsee, G. Pierluigi da Palestrina und die Gesamtausgabe seiner Werke, Sammlung musikalischer Vor trage, Leipzig 1883. — R. Eitner, Palestrina als Chromatiker, MFM, 1886. — F, X. Haberl, Bibliographischer und thematischer Musikkatalog des papstlichen Kapellarchivs im Vatikan zu Rom (Bausteine fiir Musikgeschichte II), Leipzig 1888. — P. VC'agncr, Palestrina als vvcltlicher Komponist, Strasbourg 1890. — F. X. Haberl, Die ersten drei Bande dcr Motette Palestrinas, KMJB, 1890. — Isti, Die Cardinalskommission von 1564 und Palestrinas Missa Papae Marcelli, ibid., 1892. — Isti, Svnchronistische Tabelle uber den Lebensgang und die Werke von G. Pierluigi da Palestrina und Orlando di Lasso, ibid., 1894. — G. Cascioli, La Vita e le opere di G. P. da Palestrina, Roma 1894. — A. Cametti, Cenni biografici di G. Pierluigi da Palestrina, Milano 1894. — G. Felix, Pales trina, et la musique sacree, Lille 1895. — O. Respighi, Nuovo studio su G. Pierluigi da Palestrina e l'emendazione del Graduale romano, Roma 1900. — A. Martin, Palestrina et l'edition mediceenne, Arras i Pariš 1900. — M. Brenet, Palestrina, Pariš 1906 ( I I izd. 1919). — E. Schmitz, Palestrina, Leipzig 1914 (II izd. 1954). — K. Weinmann. Zur Geschichte von Palestrinas Missa Papa Marcelli, PJB, 1916. — H. Bezverunge, Der metrisehe Bau der Themen Pales trinas, Mušica Divina, 1917—18. — R. Casimiri, G. P. da Palestrina, nuovi documenti biografici, I-II, Roma 1918—22. — W. Hohn, Der Kontrapunkt

29

Palestrinas und seiner Zeitgenossen, Regensburg 1918. — R. Casimiri, II »Codiĉe 59« deir arehivio musicale lateranense, autografo di G. P. da Palestrina, Roma 1919. — K. Weinmann, Das Konzil von Trient und die Kirchenmusik, Leipzig 1919. — Z. Kendrick Pync, Palestrina, his Life and Time, London 1922. — G. Cascioli, Nuove ricerehe sul Palestrina, Psalterium, 1923,6. —K. Jeppesen, Der Palestrina stil und die Dissonanz, Kobenhavn 1923 (prošireno njem. iz danje Leipzig 1925; engl. prijevod s predgovorom E. J. Denta, Kobenhavn i London 1927, II izd. 1946). — R. Casimiri, Firmin Le Bel di Noyon, maestro in Roma di Giovanni Pierluigi da Palestrina, Note d'archivio, 1924. — K. Jep pesen, Das »Sprunggesetz« des Palestrinastils bei betonten Viertelnoten, Kongress-Bericht, Basel 1924. — \V. Hohn, Analvse zu Palestrinas Missa »Papae Marcelli«, Mušica sacra, 1925. — O. Ursprung, Palestrina und Palestrina-Rcnaissance, ZFMW, 1925. — A. Cametti, Palestrina, Milano 1925. — K. G. Fellerer, Palestrina im 17. und 18. Jahrhundert, Mušica sacra, 1925. — Isti, Instrumentalbegleitungen der Werke Palestrinas im 17. und 18. Jahrhundert, ibid. — A. Cametti, Bibliografia palestriniana, Bollettino bibliografico musicale, 1926. — R. Casimiri, I »XXVII Responsoria« di M. A. Ingegneri, attribuiti a Giovanni Pierluigi da Palestrina, Note d'archivio, 1926. — R. R. Terry, G. da Palestrina, London 1927 ( I I izd. 1948). — K. G. Fellerer, Der Palestrinastil und seinc Bedeutung in der vokalen Kirchenmusik des 18. Jahrhunderts, Augs burg 1929. — O. Ursprung, Restauration und Palestrina-Renaissance in dcr katholischen Kirchenmusik der letzten zwei Jahrhunderte, Augsburg 1929. — K. G. Fellerer, Palestrina, Regensburg 1930 ( I I prer. izd. 1960). — K. Jeppe sen, Wann entstand die Marcellus-Messe?, Guido Adler Festschrift, Wien 1930. — F. Raugel, Palestrina, Pariš 1930. — R. Casimiri, Palestrina... e la »Scuola italiana del bel canto«, Note d'archivio, 1933. — H. Coatcs, Palestrina, London 1938 (tal. prijevod, Milano 1946). —J. Samson, Palestrina ou la poesie de l'exactitude, Genĉve 1940 (novo izd. 1950). — A. Auda, La Mesure dans la messe »L'Homme arme« de Palestrina, AML, 1941. — F. Blume, Lasso und Palestrina, Deutsche Musikkultur, 1944. — P. Hamburger, The Ornamentation in the Works of Palestrina, AML, 1950. — K. Jeppesen, The Recentlv Discovered Mantova Masses of Palestrina, AML, 1950. — H. Rahe, Thema und Melodiebildung der Motettcn Palestrinas, KMJB, 1950. — Isti, Dcr Auf bau der Motetten Palestrinas, ibid., 1951. — J. Klasen, Untersuchungen zur Parodiemesse Palestrinas, KMJB, 1953- — G. Reese, Music in the Renaissance, New York i London 1954 ( I I izd. 1959). — J. Klasen, Das Parodievcrfahren in der Messe Palestrinas, ibid., 1954. — Isti, Zur Modellbehandlung in Pale strinas Parodiemessen, ibid., 1955. — H. C. \VoljJ, Die Variationstechnik in den fruhen Messen Palestrinas, AML, 1955. — Roy Nash, And the Angcls Sing. The Story of G. P. da Palestrina, Notre Dame (Indiana, USA) 195 5. — J. J. A. van der Walt, Die Kanongestaltung im Werk Palestrinas, Koln 1956. — E. Paccagnella, Palestrina. II Linguaggio melodico e armonico, Firenze 1957. — E. Apfel, Zur Entstehungsgcschichte des Palestrinasatzes, AFMW, 1957. — A. I. M. Kat, Palestrina, Haarlem 1958. — K. H. Andrems, An Introduction to the Technique of Palestrina, London 1958. — K. Jeppesen, Palestriniana, Spomenica H. Anglesu, Barcelona 1958. — W. Boetticher, Von Palestrina zu Bach, Stuttgart 1959. — R- Schlotterer, Struktur und Kompositionsverfahren in der Musik Palestrinas, AFMW, 1960. — E. Ferracci, Palestrina, documenti di vita, problemi e prospettive d'arte, Roma 1960. — S. Hermelink, Dispositones modorum. Die Tonarten in der Musik Pa lestrinas und seiner Zeitgenossen, Miinchen 1960. — K. Jeppesen, Giovanni Pierluigi da Palestrina, MGG, X, 1962. — P. H. Lang, Palestrina. Across the Centuries, Spomenica K. G. Fellereru, Regensburg 1962. —■ R. L. Marshall, The Paraphrase Technique of Palestrina in his Masses Based on Hymns, Journal of the American Musi cological Society, 1963. J. As.

PALFI, Ladislav, pijanist i kompozitor (Subotica, 8. XI 1924—). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (E. Vaulin, S. Stanĉić) te kod M. Pellera; poĉeo je nastupati sa sedam godina. Od 1947 ţivi u Skoplju. Koncertirao skoro u svim većim gradovima Jugoslavije, kao i u inostranstvu (Francuska, Švajcarska, Rumunija, Bugarska, Grĉka). Stil njegovih kompozicija karakterišu programski momenti i snaţna dramatizacija, sa orkestracijom ilustrativnog sadrţaja. DELA: Pastorala i Filmske impresije za orkestar. — KLAVIRSKA: Go dina 1945 — Logor smrti; fuge; preludijumi; rapsodije; improvizacije; Impre sije i uspavanke; Scene iz deĉje sobe; Muziĉka slikovnica; Fantastiĉne slike. — Filmska muzika i dr. T. Si.

PALIAŠVILI, 1. Zaharij Petroviĉ, gruzijski kompozitor, folklorist i pedagog (Kutais, 16. VIII 1871 — Tbilisi, 6. X 1933). Muziku studirao u Tbilisiju i na Moskovskom konzervatoriju (kod S. Tanjejeva). U Tbilisiju predavao na muziĉkoj školi (1903—17) i Konzervatoriju (od 1919 profesor). P. je jedan od utemeljitelja gruzijskog nacionalnog muziĉkog smjera. Njegove se opere Abšilom i hetere i Zalaz sunca ubrajaju u najistaknutija djela gruzijske muzike. Bavio se i melografijom. DJ ELA : Gru zi jsk a s ui t a za s i mfo nij s k i o rk est a r, 1 9 28 — Op e re : Abšalom i hetere, 1919; Zalaz sunca, 1923 i Latavra, 1927 — Sveĉana kantata za sole, zbor, simfonijski i duhaĉki orkestar, 1927; Gruzijska liturgija za mješoviti zbor (po zapisu M. Ipolitova-Ivanova); zborovi; solo-pjesme.—Zapisao oko 300 i obradio više gruzijskih narodnih pjesama. LIT : B. JIoHad3e, 3axapHii rTaJinaniBHJTH, MocKea 1958. — A. Zulukidse, Sacharij Petrovvitsch Paliaschwili, MGG, X, 1962

2. Levan Petroviĉ, kompozitor (Tiflis, 25. I 1895—■)• Brat Zaharija; na Muziĉkoj školi u Tiflisu studirao kod svoga brata, K. Švedova i N. Ĉerepnjina. Predavao 1922—24 na Atuziĉkoj školi u Telavu, 1924—33 u Tbilisiju na Muziĉkoj školi, a zatim na Konzervatoriju. DJELA: klavirske kompozicije. — Opere : Mati i sin, 1920; Vitez u tigrovoj koţi, 1923 i Uspavanka, 1933. — Kantata Lenjin, I933J zborovi; solo-pjesme. — SPISI (na gruzijskom); Metodika muziĉke nastave, 1949; priruĉnici Os novna muziĉka teorija, 1949 i Harmonija, 1953—55.

PALISCA, Claude Victor, ameriĉki muzikolog podrijetlom iz Rijeke (Rijeka, 24. XI 1921 —). Od 1930 u SAD; na Harvard University studirao kompoziciju (W. Piston, R. Thompson) i muzikologiju (O. Kinkeldev, O. Gombosi, A. Davison); doktorirao 1954. Nakon studijskih putovanja po Italiji, Francuskoj,

30

PALISCA — PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO

Belgiji i Njemaĉkoj, univerzitetski nastavnik u Urbani (Illinois), Berkeleyu (California) i od 1959 u New Havenu (Connecticut). jige: G Mei: Letters on Ancient and Modem Music to V. Ga-

the Seconda Pratica, ibid., 1956; A Clarification of »Mušica Rescrvata« in Jean Taisnier's »Astrologiae«, 1559, AML, 1959; V. Galilei and Some Links betzveen »Pscudo-Alonody« and Monody, MQ, 1960.

PALLAVICINO (Pallavicini), i. Carlo, talijanski kompozitor (Salo, Brescia, oko 1630 — Dresden, 29. I 1688). God. 1665—66 orguljaš bazilike sv. Antuna u Padovi; 1666—73 i od 1685 dirigent na dvoru u Dresdenu; u meĊuvremenu 1673—74 orguljaš u Padovi i 1674—85 kapelnik u Ospedale degli Incurabili u Veneciji. P. je predstavnik srednje i kasne venecijanske opere; osobitu je paţnju poklanjao instrumentalnim odlomcima, a u svjeţoj melodici njegove muzike ĉesto se vidi utjecaj narodne pjesme. DJELA. DRAMSKA. Više od 20 opera: Dcmctrio, 1666; // Tirmmo humiliaio dalVamore, 1667; Diocleziano, 1674; Enca in Jtalia, 1675; Gallicno, 1676; Vespasiano, 1678; // Nerone, 1679; Messalina, 1680; Bassiano, 1682; Massimo Puppieno, 1685; Amore innamoralo, 1686; La Gerusalcmtnc literata, 1687; L'Anliopc, 1689 (dovršio N. A. Strungk). — Tri oratorija; kantatc; arije. — Crkvena muzika (mise). NOVA IZD.: operu La Gerusalemme liberata ohj. H. Abert {DDT, 1916; opseţan predgovor donosi i brojne muziĉke primjere iz drugih Pallavicinovih opera).

2. Stefano Benedetto, pjesnik i libretist (Padova, 31. III 1672 — Dresden, 16. IV 1742). Sin Carla; od 1689 u Dresdenu dvorski pjesnik, 1695—1716 na istom poloţaju u Diisseldorfu te od 1718 ponovno u Dresdenu. Napisao brojna operna libreta koja su uglazbili C. L. Pietragrua, J. A. Wilderer, A. Steffani, G. A. Ristori, J. A. Hasse, A. Lotti i dr. Sastavio i nekoliko libreta za oratorije. LIT.: G. Bustico, Un Musicista salodiano del secolo XVII: Carlo Pallavicino, Note d'Archivio per la Storia musicale, 1941. — O. Mischiali, Carlo i Stefano Benedetto Pallavicino, MGG, X, 1962.

PALM, Siegfried, njemaĉki violonĉelist (Wuppertal, 25. IV 1927 —). Uĉenik E. Mainardija, umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1945 kao solist orkestra u Lu-becloi; od 1947 prvi vidonĉelist Radio-orkestia u Hamburgu i od 1962 u Kolnu solist Simfonijskog orkestra Zapadnonjemaĉkog radija i profesor u majstorskoj klasi na Visokoj muziĉkoj školi. Pobornik novih muziĉkih stremljenja, P. je jedan od najznatnijih interpreta na tom podruĉju. Na njegov poticaj nastala su brojna avangardna djela za violonĉelo (M. Kele-men posvetio mu je Changeant za violonĉelo i orkestar, 1968). P. je redoviti gost najvećih svjetskih umjetniĉkih središta 1 festivala suvremene muzike; snimio je više gramofonskih ploĉa i objavio Studien zum Spielen Neuer S. PALM Musik fiir Violoncello, 1971. PALMER, Robert, ameriĉki kompozitor (Svracuse, New York3 2. VI 1915 —). Uĉio na Eastman School of Music u Rochesteru (H. Hanson, B. Rogers), kasnije još kod Q. Portera, R. Harrisa i A. Coplanda. God. 1940—43 predavao na University of Kansas, zatim na Cornell University (Ithaca, N. Y.). Pjevna melodija jasnih obrisa, naglašen i ĉesto asimetriĉan ritam i preteţno kontrapunktska obrada znaĉajke su Palmerove muzike. Neka njegova djela izgraĊena su na posebno konstruiranoj ljestvici. DJELA ORKESTRALNA: simfonija, 1953; I ko morni koncert za vio linu, obou i gudaĉe, 1949; Poema za violinu i komorni orkestar, 1938; koncert za mali orkestar, 1940; koncert, 1943; II komorni koncert Memorial Music za komorni orkestar, 1959; K 19, Sytnphonic Elegy for Thomas VC'olfe, 1945; simfonijske varijacije, 1945; varijacije, koral i fuga, 1954. ■— KOMORNA: 2 gudaĉka trija, 1937 i 1942; 4 gudaĉka kvarteta, 1939—60; klavirski trio, 1958; klavirski kvartet, 1947; klavirski kvintet, 1950; duhaĉki kvintet, 1951; kvintet za klavir, klarinet i gudaĉke instrumente, 1952. Sonate: za violinu i klavir, 1942; za violu i klavir, 1951 i za violinu solo, 1956. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1946, i 1948; sonata 4-ruĉno, 1952; sonata za 2 klavira, 1944 i dr. — Baleti: Irish Lcgcnd, 1944; Radiant Passage, 1946 i Stone Weather, 1950. — VOKALNA: Abraham Lincoln Walks at Midnight za zbor i orkestar, 1948; The Trojan Women (po Euripidu) za ţenski zbor, duhaĉe i udaraljke, 1955; Of Night and the Sca za 4 glasa i 11 instrumenata, 1956; Slozv, Slozv, Eresh Fount za zbor a cappella, 1953; solo-pjesme ,LIT.: W. Auslin, The Music of Robert Palmer, MQ, 1956. — .V. Broder, Robert Palmer, MGG, X, 1962.

PALMGREN, Selim, finski kompozitor i pijanist (Pori, 16. II 1878 — Helsinki, 13. XII 1951). Studirao na Muziĉkom

institutu u Helsinkiju, kod C. Ansorgea i F. Busonija, W. Kla i W. Bergera u Berlinu i Weimaru, zatim u Italiji. God. 1909-dirigent simfonijskog orkestra muziĉkog društva u Turi poslije toga djeluje kao kompozitor i koncertni pijanist; 1921-predaje na Eastman School of Music u Rochesteru (New Yc God. 1927 postaje nastavnik klavira i kompozicije na Konze toriju u Helsinkiju, a 1939 profesor kompozicije na akade Sibelius. Od 1930 muziĉki kritiĉar lista Hufvudstadsbladet, svojim kompozicijama P. ukusno spaja elemente finskoga folk s finim harmonijskim tkivom i koloristiĉkim efektima impre nizma. Osobito su priznate njegove klavirske kompozicije. Bi izvrstan pijanist. DJELA. ORKESTRALNA. Pet koncerata za klavir: I, u g-mo lu, I II, Flodcn, 1913; I I I , Metamorphoscn, 1916; IV, April, 1928 i V, u A-c 1940. Konzcrtstiick za violinu i orkestar; mala lirska suita; 4 simfonijske Aus b'innland; Pastorale u 3 scene i dr. — Brojne komorne kompozicije Dvije sonate i više drugih kompozicija za klavir. — Opere Daniel Hjort, (prer. 1938) i Petcr Schlemihl; scenska muzika. — VOKALNA. Kantate: run Lilja, 1929; Armonlaakson laulu, 1944 i dr.; oko 100 zborova; solo-pj uz orkestar i uz klavir. — Autobiografija Minusta tuli muusikko, 1948. — radbe i obradbe za klavir. LIT.: Katalog over Selim Palmgrens samtliga kompositioner, Hel 1922. — H. Klenietti, Selim Palmgren, Suomen Musikkilehti, 1938. — > Ringbom, Selim Palmgren, MGG, X, 1962.

PALJETAK, Vlaho, kompozitor i pjevaĉ zabavnih mek (Dubrovnik, 7. VIII 1893 — Zagreb, 2. X 1944). Nakon svri uĉiteljske škole u Arbanasima kraj Zadra, bio je uĉitelj u H' i Visu; uz to uĉio pjevanje i violinu. Od 1919 do smrti op šaptalac u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. P. je ste veliku popularnost kao šansonijer i kompozitor zabavne mu2 U svojim pjesmama, za koje je ĉesto sam pisao tekstove, 2 se duhovito narugati nedostacima svojih suvremenika. Sni je veći broj gramofonskih ploĉa uz vlastitu pratnju na gitari su ga proslavile i izvan Jugoslavije (osobito kod Jugoslaven: iseljenika u SAD). Od njegovih kompozicija najpopularnije pjesme: Marijana, Od one divne noći, Na Jadranu plavom, starim ĉempresom, Fala, Popevke sem slagal, Mene zovu Boo Orsula, Ajme meni. Više Paljetkovih pjesama oţivjelo je posljed: godina u novim obradbama. M. Skt PANASSIE, Hugues, francuski muziĉki kritiĉar i p (Pariz, 27. II 1912 —• Montauban, 8. XII 1974). Klarinet: saksofonist, od 1929 kritiĉar jazz-muzike; stekao je glas jed od najboljih poznavalaca jazza u svijetu. God. 1932 osnovao Club de France; sa Ch. Delaunevem utemeljio ĉasopis Jazz 1 Od 1937 predavao o jazzu u Parizu i drugim francuskim grad ma, kao i u inozemstvu (SAD). Organizirao brojne emisije j; muzike na Francuskom radiju. DJELA: Le Jazz Hol, 1934 (engl. Hot Jazz, 1936); 144 Hol Jazz Rec 1939; The Real Jazz, 1942 (franc. La veritable musique de jazz, 1946; prošireno izd. 1952); La Musique de jazz et le sztring, 1945;. Les Rots du 1944; Douze annees de jazz: 1927-1938, 1946; Cinq mois d Nezv York, 1 Louis Armslrong, 1947 (novo izd. 1969); Jazz Panorama, 1950; Discogri critique des meilleurs disques de jazz, 1951 (novo izd. 1958); Ouand Mez cnregistre, 1942; Petit guide pour une discotheque de jazz, 1955; Histoire du jazz, 1959; La Bataille du jazz, 1965. Sa M. Gautierovom objavio Diction du jazz, 1954 (engl. Diclionary of Jazz, 1956; amer. Guide to Jazz, 1956)

PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO Dl ŠTVO osnovano je 29. III (10. IV) 1838 sa svrhom da amatei deĉje pojanje u Uspenskoj crkvi, po uzoru na horsko pojan ruskim crkvama, zameni »harmoniskim notnim pjenijem«. do 1863 ono je nosilo naziv Hor katedralne crkve. Pod vodst Nikole Đurkovića, koji je sa horom izvodio svoju »Liturg društvo je negovalo i svetovnu muziku pa je već u julu 184/ na koncertu panĉevaĉkog Muziĉkog društva — izvelo, uz pra orkestra, nekoliko odlomaka iz opera G. Donizettija i G. Rossi: Sem toga Đurković je od ĉlanova hora sastavio oktet sa kojii davao koncerte u Panĉevu i Beogradu. Sa ĉlanovima dru izvodio je i svoje i Šlezingerove kompozicije koje je umetao u zorišne komade i prikazivao na predstavama u pomenutim mest: God. 1863 društvo je dobilo statut, a horovoda je postac Jenko koji je još iste godine obrazovao tzv. malu pevaĉku šl za decu i veliku za odrasle muškarce, a 1864 i veliku ţensku vaĉku školu. Za vreme delovanja horovode S. Lţiĉara prošii je mala pevaĉka škola sa uĉenicima iz panĉevaĉke realke, a Topalović obrazovao je hor uĉenica Srpske više devojaĉke š koji je pojao u crkvi. Od 1863 društvo je u velikom obimu nego svetovnu muziku, te se pod M. Topalovićem podiglo na vi umetniĉki nivo. Ono je 1885, medu prvima, uvelo redovne hovne koncerte na kojima su se izvodila i dela ruskih kompozit Programi svetovnih koncerata sadrţavali su prvenstveno kon zicije domaćih autora od kojih su mnoge tu doţivele svoje j izvoĊenje. God. 1897 obrazovan je salonski orkestar, a u znaĉ; delatnost spada i osnivanje muziĉke škole (1889 i 1936). U s\ širenja srpske vokalne muziĉke umetnosti prireĊivani su konc i po većim banatskim mestima.

PANĈEVAĈKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO — PANNI Vrlo plodnu delatnost razvilo je društvo u periodu izmeĊu dva rata, naroĉito pod upravom horovode J. Bandura. On je pripremio nekoliko znaĉajnih svetovnih i duhovnih programa koji su izvedeni na koncertima u Panĉevu i Beogradu kao i na turneji po Srbiji i Makedoniji. Osim Đurkovića, koji je bio samouk, i nekoliko uĉitelja i muziĉkih amatera horovode su bili D. Jenko, S. Lţiĉar, J. Ce, V. Horejšek, M. Topalović, P. Kranĉević, A. Osvald i J. Bandur. Pored rada na -negovanju i širenju srpske vokalne muziĉke umetnosti društvo je razvijalo svoju delatnost i na nacionalno-politiĉkom polju. Ono je bilo središte srpskog iredentizma, kako u vreme kad je Panĉevo potpadalo pod austrijsku Vojnu granicu, tako i onda kad je — posle njena razvojaĉenja (1873) — pripojeno maĊarskom Provincijalu. LIT.: AL Tornandl, Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 1838—1938, Panĉevo 1938. M. To.

PANDER, Oscar von, njemaĉki kompozitor, dirigent, muziĉki kritiĉar i pisac (Ogershof, Livonska pokrajina, 31. III 1883 — Miinchen, 2. II 1968). Muziku studirao u Miinchenu (J. Schmid, R. Louis) i na Muziĉkoj akademiji u Berlinu (E. Humperdinck, F. Gernsheim). God. 1913—20 operni dirigent u Charlottenburgu, Mainzu, Liibecku, Kielu, Halleu i Darmstadtu, zatim vodio pjevaĉka društva u Frankfurtu na Majni i Offenbachu; od 1927 prvi muziĉki kritiĉar i urednik lista Miinchener Neueste Nachrichten u Miinchenu; poslije Drugoga svjetskog rata boravio u Maisingu i Miinchenu, a od 1957 u Marburgu. Kao umjetnik je mnogostran te se, osim kompozicije i dirigiranjj, isticao i na podruĉju estetike, metafizike, filozofije umjetnosti i filozofije kulture. Najvaţnija muziĉka djela su mu oratorij Des Lebens Lied (na vlastiti tekst prema djelima stare njemaĉke lirike) i Symphonie des Franenlebens. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za balalajku, 1956; Tragische Ouvertiire; 2 suite za mali orkestar, 1948. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta, 1938— 54; klavirski trio, 1956; sonata za violonĉelo i klavir, 1957; kromatska koncertna etida za violinu 5010,1945. — Balada za klavir, 1917; suita B-A-C-H za klavir 4ruĉno, 1952. — Misterij AIaya, 1932. — VOKALNA: oratorij Des Lebens Lied za sole, zbor, orkestar i orgulje, 1938; Goethekantate, 1949; Liedcr alter Gauncr za bas i orkestar, 1957; Symphonie des Frauenlebens za alt, gudaĉki kvartet i klavir, 1936; nokturno za alt, flautu i violu, 1955; solo-pjesme. — SPISI: Beethoven, 1948; Vom Wxnlen_und~$'escn des Kunstzvcrks, 1949; Aiusikformcn, 1952; Becthovens IX. Symphonic, 1953; Clemcns Krauss in Alunchen, 1955; autobiografija Trilogie des Lebens, 1959; brojne kritike i ĉlanci. LIT.: II". Zentner, Oscar von Pander, MGG, X, 1962.

PANDIJATONIKA (od engl. pandiatonicism), dijatonika primijenjena na moderan naĉin, kao što se nalazi u neoklasicistiĉkoj muzici oko 1925 i kasnije, npr. kod I. Stravinskoga, S. Prokofjeva, A. Caselle i dr. P. se oĉituje u slobodnoj i neograniĉenoj upotrebi svih sedam tonova dijatonske ljestvice kod vertikalnih, odnosno akordiĉkih kombinacija: LStravinski: Concerto u Es

A Ovakav harmonijski postupak nuţno ukida funkcionalne odnose i harmonijsku dinamiku svojstvenu dijatonskim oblicima klasiĉnoga harmonijskog shvaćanja. No on, s druge strane, nalazi protuteţu u izrazitijoj i sloţenijoj ritmici i mnogo bogatijem linearnom kretanju, nego što ga je imala općenito muzika klasike. I upravo linearnost neoklasicistiĉke muzike, koja dovodi u toku kompozicije do neprestanog meĊusobnog sukobljavanja pojedinih tonova odreĊene dijatonske osnove, rada nove pandijatonske zvukovne vrednote i njihove vertikalne, tj. akordiĉke oblike (-> Dijatonika, -*■ Harmonijske funkcije, -»■ Harmonija, -> Neokla-

sicizani). Izraz p. uveo je 1937 ameriĉki muziĉki pisac N. Slonimskv i otada je usvojen u suvremenoj muziĉkoj terminologiji.

31

LIT.: A\ Slonimsky, Music Since 1900, New York 1937. — Isti, Thesaurus of Scales and Melodic Patterus, New York 1947. N. Dć.

PANDORA (bandora), trzalaĉki ţiĉani instrument, srodan cistri; imao je kruškoliki korpus nalik na mandolinu i 5—7 dvostrukih ţica basovskog registra, ugoĊenih: XG C D G c e a ili CDGcfad 1 . Upotrebljavao se za izvoĊenje generalbasa u XVI i XVII st. Prema Praetoriusu, pandoru je konstruirao oko 1560 John Rose u Engleskoj, a 1667 još se nalazi u sastavu berlinske Dvorske kapele. PANDURA -> Tanbur PANERAI, Rolando, talijanski pjevaĉ, bariton (Campi Bisenzio kod Firence, 17. X 1924 —). Uĉio u Firenci kod V. Frazzija i u Milanu kod G. Armanija i G. Tess; usavršavao se u Centro di Avviamento Lirico festivala Aiaggio Musicale Fiorentino. Debitirao 1948 u kazalištu San Carlo u Napulju, a zatim nastupao u velikim talijanskim kazalištima te u Francuskoj, Engleskoj, Austriji (Beĉ i Salzburg), Njemaĉkoj, Španjolskoj, Holandiji, Belgiji i Jugoslaviji. Njegove veoma uspjele lirske baritonske kreacije uvrstile su ga ubrzo u najistaknutije talijanske pjevaĉe njegove generacije. PANIZZA, Ettore (Hćctor), argentinski dirigent i kompozitor talijanskoga podrijetla (Buenos Aires, 12. VIII 1875 — Milano, 28. XI 1967). Studirao na Konzervatoriju u Milanu (M. Saladino, V. Ferroni). Dirigent mnogih kazališta Italije (1921—31 na milanskoj Scali, sa A. Toscaninijem), na Covent Gardenu u Londonu i Teatra Colon u Buenos Airesu. Cesto gostovao na Aietropolitanu u New Yorku i u opernim kućama u Parizu, Barceloni, Madridu i Berlinu. DJELA: teme s varijacijama za orkestar, 1918; nokturno za orkestar, 1944. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1898 i 1935; klavirski trio, 1917; sonata za violinu i klavir, 1946; sonata za violonĉelo i klavir. — DRAA1SKA. Opere: // Fidanzalo del mare, 1897; Aurora, 1908; Mcdiocvo latino, 1910 i Bizanzio, 1939— Simfonijska pjesma El Rey y la foresta za sole, zbor i orkestar, 1924; solopjesme. — Alcdio siglo de vida musical (autobiografija), 1952. — Dopunio i izdao priruĉnik za instrumentaciju H. Berlioza Grande trattato di istrutncji-iazionc e d'orehestrazione moderna (3 sv.), 1912. LIT.: K. Paklen, Hector Panizza, MGG, X, 1962.

PANNAIN, Guido, talijanski muzikolog i kompozitor (Napulj, 17. XI 1891 —). U Napulju uĉio kompoziciju na konzervatoriju San Pietro a Maiella (C. de Nardis) i studirao i na Univerzitetu. Predavao zatim na Konzervatoriju i bio muziĉki kritiĉar napuljskog lista II Mattino (1932—43) i rimskog lista // Tempo (od 1947). Umjetniĉki je savjetnik kazališta San Carlo u Napulju. Pisac široke kulture, smjelih misli i zapaţanja, individualnog jezika i stila, P. je stekao velikih zasluga za prouĉavanje i upoznavanje muziĉke prošlosti Napulja. On je i autor vrijednih eseja o nizu istaknutih suvremenih evropskih kompozitora. DJ ELA. O RK ES TRALN A: s i mfo nij a za gud a ĉe, 19 65 ; s i mfo nij e ta, 1927; simfonijska pjesma Amleto, 1915. Koncerti: za klavir, 1969; 2 za violinu, 1930 i 1960; za violu, 1954 i za harfu, 1959. Intermczzo za violonĉelo i orkestar, 1911; uvertira, 1911; preludij za gudaĉe, 1910; fuga, 1924; simfonijski stavak Fontane d'oltremare, 1938. — KOA1ORNA: gudaĉki kvartet, 1926; Sinfonia da camera za gudaĉki sekstet, 1932; klavirski trio, 1927; sonata za violinu i klavir, 1922; sonata za violu solo, 1960. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: L'Intrusa, 1926 (nova verzija 1940); Beatrice Ccnci, 1942 i Aladatne Bovary, 1955. Mimodrame Capri, 1931 i // Sogno di Agave, 1935. — VOKALNA: Paolo Uccello za glas, zbor i orkestar, 1930; 3 Canti saeri za zbor; solo-pjesme. — CRKVENA: rekvijem, 1912; Psalam LI za sopran, zbor i orkestar, 1946 (nova verzija 1950); Stabat Aiater za tenor, zbor i orkestar, 1969. — SPISI: La Teoria tnusicale di G. Tinctoris, 1913; Le origini della scuola musicale napoletana, 1914; Origine c sviluppo dell' arte pianistica in llalia dal 1500 al 1700 circa, 1918; Lineamenli disloria della mušica, 1922 (VIII izd. 1962); Alusica e musicisti in Napoli ncl secolo XIX, 1922; Aiusicisti dei tempi nuovi, 1932 (II izd. 1954; engl. prijevod 1932); L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Napoli, Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana, 1934; Vinccnzo Bellini (sa A. Della Corteom), 1935; Storia della mušica (3 sv.; sa A. Della Corteom), 1936 (IV izd. 1964; španjolski prijevod 1950—56); La Alusica in Cremona nclla seconda mela del secolo XVI e i primordi dell' arte monteverdiana (prema bilješkama G. Cesarija), Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana, 1939; // Conservatorio di mušica di S. Pietro a Maiella, 1942; La Vita del linguaggio musicale, 1947 ( I I izd. 1951); U Arte della fuga di G. S. Bach, 1948; L'Ottocento musicale italiano, 1952; Da Aionteverdi a Wagner, 1955; L' Opera e le opere, 1958; Serghei Prokofiev, 1961; La Mušica a Napoli nel Settccento, u publikaciji Settecento napoletano, 1962; studije o Verdijevim operama Un Balio in masehera, La h'orza del destino i Rigoletto, Verdi, Bollettino dell' Istituto di Studi Verdiani, 1962, 1964 i 1969; Richard Wagner. Vila di un artista, 1964; Giuseppe Verdi, 1964; Polifonia profana e sacra in Monteverdi, Monteverdi nel quarto cenlenario della nascita (sa G. Barblanom i C. Gallicom), 1967; Saggi ivagneriani, 1968; La Mušica a Napoli dal' 500 a lulto U' 700 u djelu Storia di Napoli, 1969. Brojne studije i ĉlanci u ĉasopisima i drugim publika cijama. — IZDANJA I PRERADBE: djela F. Durantea, A. Scarlattija, F. Cavallija, D. Cimarose, G. Paisiella, Gesualda di Venosa, C. Alonteverdija i dr. LIT.: M. Aiila, Guido Pannain, MGG, X, 1962. J. As.

PANNI, Marcello, talijanski kompozitor i dirigent (Rim, 24. I 1940 —•)■ Na konzervatoriju i akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Parizu studirao kompoziciju (B. Porena, G. Petrassi, M. Deutsch) i dirigiranje (F. Ferrara, M. Rosenthal); 1968 osvojio prvu nagradu za dirigiranje na Pariškom konzervatoriju. Od 1965 sudjelovao kao kompozitor i dirigent na meĊunarodnim festivalima u Veneciji, Spoletu, New Yorku, Palermu, Parizu (Biennale), Rovanu i dr.

32

PANNI — PANUM

na koreografske sheme nego su ovisni samo o dramskcm sadrţi P. se razvila u okviru antiĉkog grĉkog teatra; javlja se otpri] od Giraffen-MGG, X, 1962. Klavier). PANUM, Hortense, danski muzikolog (Kiel, 14. III 1856 LIT.: E. Hanks, Pantaleon's Pantalon: an 18- Centurv Musical Fashion, MQ, 1969. K. Ko. Kobenhavn, 26. IV 1933). Historiju muzike uĉila kod W. T PANTOMIMA (od grĉ. TravTojjLijjLO? glumac pokretima), perta u Berlinu (1886—87). Od 1904 nastavnica na Puĉkom u scenska vrsta u kojoj se glumac (ili glumci) izraţavaju nijemom verzitetu, a od 1907 profesor za historiju muzike na Konzer igrom, mimikom, kretnjama tijela, plesnim, pa i akrobatskim po- toriju u Kebenhavnu. kretima, a bez govora. Izvodi se obiĉno uz pratnju muzike i katkad DJELA: Illust reret Musikhistorie, I, 1895 ( I I sv. napisao W. Behm Musiken og musiklivet i Danmark for anno 1800, 1904; Musiken og musiklh se pribliţava baletu, ali u pantomimi plesni pokreti nisu vezani

PANUM

PAPANDOPULO

Danmark efter anno 1800, 1906; Haydn, Mozart, og Beethovcn, 1908; Middelalderen Strengeinstrumenter og dares Forlbbere i Old Tiden (3 sv.): I> 19*5; LI, 1928 i III, 1931 (bogato ilustrirano; na engleskom u 1 sv. The Stringed Instruments od the Middle Ages ..., 1939); Af Musikhistoriens Billedbog, 1916; Langelegcn som dansk Folkeinstrument, 1918; lllustreret Musiklcxikon, 1924—26 (sa W. Behrendom i O. M. Sandvikom; II izd. 1940)- Ĉlanci i studije {Harfe und Lyra im alten Nordeuropa, SBIMG, 1905—06).

PANZĆRA, Charles, francuski pjevaĉ, bariton (Ţeneva, 16. II 1896—). Studirao pjevanje na Pariškom konzervatoriju (Hettich). Debitirao u kazalištu Opera-cbmique 1919. Nastupao ĉesto kao koncertni pjevaĉ u Evropi i Americi. Predavao na Juilliard School oj Music u New Yorku. Od 1951 profesor je Konzervatorija u Parizu. Objavio je: V Art de ehanter (1945); V Amour de ehanter (1957); 6 Lefons de ehant; U Art vocal (1959); Vocalises d' etude te teĉaj interpretacije 50 Melodies franfaises (na francuskom i engleskom). PAOLI, Antonio (pravo ime Ermogene Imleghi Bascaran), portorikanski pjevaĉ, tenor (San Juan, 1870 — 14. IX 1946). Studij pjevanja završio u Italiji, a na opernoj pozornici debitirao 1899 u Parizu kao Arnold (Rossini, Vilim Teli). Opernu karijeru zapoĉetu u Italiji, nastavio je u inozemstvu; 1902 proputovao je s opernom druţinom, koju je vodio P. Mascagni, SAD i Kanadu, 1908 proslavio se na Teatru Colon u Buenos Airesu kao Manrico (Verdi, Trubadur), a nekoliko godina kasnije zablistao je na milanskoj Scali u ulogama Samsona (Saint-Saens, Samson i Dalila) i Vasca (Meverbeer, Afrikanka) i tako redom u srednjoj i juţnoj Americi, u Španjolskoj, Portugalu i dr. Svoje najveće kreacije ostvario je u operama Otelio, Aida i Falstaff (Verdi), Iris i Guglielmo RatcliJ (Mascagni), Pagliacci (Leoncavallo), Andrea Chenier (Giordano), Carmen (Bizet), Hugenoti i Afrikanka (Meverbeer) i Samson i Dalila. Povukavši se s operne pozornice djelovao j e kao pjevaĉki pedagog u rodnom gradu. LIT.: G. Lauri-Volpi, Voci parallele, Milano 1955.

PAOLUCCI, Giuseppe, talijanski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Siena, 25. V 1726 — Assisi, 24. IV 1776). Uĉio kod Padre Martinija u Bologni; franjevac, kapelnik u crkvi 5. Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji, zatim u Perugi i Senigalliji, a od 1772 do smrti u bazilici sv. Franje u Assisiju. Objavio je teoretsko djelo Arte pratica di contrappunto dimostrata con esempi di vari autori e con osservazioni (3 sv., 1765—72) s muziĉkim primjerima razliĉitih autora XVI—XVIII st. U svojim kompozicijama (zbirka Preces 8 v., 1767; mise, psalmi, moteti, himne) P. prihvaća tekovine baroknog koncertantnog stila. Veoma su zanimljiva njegova pisma Padre Martiniju (saĉuvana 143 autografna pisma, 1757—76). LIT.: O. Mischiali, Giuseppe Paolucci, MGG, X, 1962.

PAP, Ljudevit, violinist (Zagreb, 9. VIII 1923 —). Srednju muziĉku školu završio u Subotici kod J. Hermanna, a Muziĉku akademiju u Budimpešti kod E. Zatureckog; usavršavao se kod Yvonne Astruc u Parizu. Od 1951 u Beogradu koncertni majstor Simfonijskog orkestra Radio-televizije i Beogradske filharmonije te profesor Muziĉke akademije; od 1970 koncertni je majstor Opere i Filharmonije u Sarajevu. Koncertirao u svim većim gradovima Jugoslavije, u nizu evropskih drţava i zemalja Prednjeg Istoka. Dugo godina vodio je Gudaĉki kvartet Radio-Beograda. D. Pl.

PAPAIONNOU, Yannis A., grĉki kompozitor (Kavala, 6. I 1910 —). Uĉenik K. Sfakianatisa i M. Kalomorisa (kompozicija) i M. Laspopouloua (klavir) u Ateni, usavršavao se kod F. Riadisa u Solunu i A. Honeggera u Parizu. Nastavnik u Ateni; od 1952 profesor na Konzervatoriju. Njegova III simfonija nagraĊena je 1953 na Natjecanju kraljice Elizabete u Bruxellesu. DJELA ORKESTRALNA.: Pet simfonija: I, 1946; II, 1951; III, 1953; IV, 1962 i V, 1964. Simfonijska pjesma Molitve duše, 1947; 2 koncerta za klavir, 1940 i 1951; fantazija za flautu, klavir i gudaĉe, 1947; suita za violinu i gudaĉe, 1954; simfonijska legenda Vassilis Arvanitis, 1945; Nocturno, 1945 i dr. — KOMORNA: Vi'inter Fantasy za 5 instrumenata, 1950; gudaĉki kvartet, 1959; kvartet za flautu, klarinet, gitaru i violinu, 1962; duhaĉki trio, 1962; gudaĉki trio, 1963; 2 sonate za violinu i klavir, 1936 i 1946. — Kompozicije za klavir. — Zborovi; solo-pjesme.

PAPANDOPULO, Boris, kompozitor i dirigent (Honnef am Rhein, 25. II 1906—). Sin pjevaĉice Maje Strozzi; kompoziciju studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. Dugan, F. Lhotka, B. Bersa, A. Dobronić), a dirigiranje 1925—28 na Novom beĉkom konzervatoriju (D. Fock). God. 1928—34 dirigent pjevaĉkog društva Kolo i 1931—34 Društvenog orkestra HGZ u Zagrebu, 1935—38 u Splitu dirigent muziĉkog društva Zvonimir i profesor na Gradskoj muziĉkoj školi, od 1938 ponovno u Zagrebu dirigent Kola (1938—46), Zagrebaĉke opere (1940—45) i Simfonijskog orkestra Radio-stanice (1942—45). Poslije OsloboĊenja na Rijeci direktor Opere (1946—48 i 1953—59), zatim operni dirigent u Sarajevu (1948—53), Zagrebu (1959—68) i Splitu (1968—74); uz to je bio stalni gost kazališta Komedija u Zagrebu i Kairske

33

opere. Uz kompoziciju i dirigiranje bavio se muziĉkom publicistikom i kritikom. Stalni je ĉlan Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. U svom bogatom stvaralaštvu koje broji gotovo 300 radova, P. se dotakao svih muziĉkih vrsta, od malih vokalnih oblika preko komornih i instrumentalnih djela do B. PAPANDOPULO simfonije, oratorija i opere. Iako se već na samom poĉetku izjasnio kao pristalica nacionalnog muziĉkog smjera, on je rano, i to meĊu prvim hrvatskim kompozitorima, ispoljio afinitet prema baroknoj motoriĉnosti i znaĉajkama neoklasiĉnog muziĉkog stila. Kao umjetnik ĉiji se stvaralaĉki proces odvija spontano, lako i neusiljeno, kao majstor kompozicijske tehnike i instrumentacije, P. je lako našao i srednji put, sintetizirajući utjecaje suvremene evropske muzike s karakteristiĉnim ritmiĉko-melodiĉkim elementima našega narodnog melosa'. P. je slijedio ĉas jedan, ĉas drugi pravac i s te se strane njegov umjetniĉki razvoj teško moţe vremenski omeĊiti. Pa ipak, zamjetljiva je razlika u njegovim ostvarenjima do Drugoga svjetskog rata i poslije. Ponesen mladenaĉkim temperamentom, P. se u prvom razdoblju zanosio virtuoznim tretiranjem muziĉkih izraţajnih sredstava, polifoniĉkom igrom tonova, jarkim kombinacijama zvukova, vanjskom dekorativnošću i optimistiĉkom vedrinom. Sve to nije ga, meĊutim, prijeĉilo da u to doba napiše i stranice koje svojom ozbiljnošću i humanošću duboko zadiru u svijest, kao što ni u drugom razdoblju, kada se njegova muzika sadrţajno obogatila, nije sasvim odbacio ranija obiljeţja, te pojedina djela i nadalje izgraĊuje na temelju ĉiste muziĉke supstance. No, sada prevladavaju sadrţaji inspirirani dogaĊajima iz nedavne prošlosti i sadašnjosti jugoslavenskih naroda mimo koje pravi umjetnik ne moţe ravnodušno proći. Medu djelima iz prvoga Papandopulovog stvaralaĉkog razdoblja vrhunski domet na instrumentalnom podruĉju oznaĉuju Concerto da camera i Simfonijeta, a na vokalnom oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta i kantata Slavoslovije, djela koja istodobno ukazuju na oba izvora umjetnikove inspiracije. Concerto da camera za sopran (bez teksta), 7 duhaĉkih instrumenata, violinu i klavir sastoji se od 5 kraćih kontrastnih stavaka izrazito virtuozna obiljeţja. Na briljantni »Capriccio« koji u srednjem dijelu odaje narodni prizvuk nadovezuje se najprije »Intermezzo« s dijalogom flaute i soprana, a zatim barokna fuga, izgraĊena na grotesknoj temi. Ĉetvrti je stavak »Pastorella« u kojoj P. doĉarava ugoĊaj seoske lirike, da bi kompozicija svoj vrhunac dostigla u »Finalu«, vedroj muzici naglašena ritma i bujnog kolorita. U neoklasiĉnom je stilu P. koncipirao i Simfonijetu za gudaĉki orkestar u 3 stavka, reprezentativno djelo jugoslavenske muziĉke literature. Simfonijeta nije zasnovana na izvanmuziĉkom sadrţaju. Od gotovo razuzdane zanosnosti muziciranja u »Intradi«, kroz koju mjestimice pro bija pritajena dramatika, preko lirskog raspoloţenja polifono tretirane »Elegije«, pa sve do virtuoznog finala (»Perpetuum mobile«), P. je oblikovao samo muziĉku supstancu, izbjegavajući svaki drugi program. Oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta za soliste i muški zbor a cappella temelji se na dalmatinskom, puĉkom pjevanju. Poseţući za karakteristiĉnim motivima P. je uspio da ih individualno obradi i spretno upotrijebi za oblikovanje epsko-dramatiĉnog djela velikih dimenzija. No, unatoĉ tome što je oratorij bez instrumentalne pratnje, izvanredan vokalni slog u metriĉki gotovo slobodnom stilu djeluje veoma sugestivno. Muziĉki melizmi podsjećaju — kako upozoruje sam umjetnik — »ĉas na ĉisto psalmodijsko liturgijsko pjevanje, ĉas opet povuku maštu daleko medu narod koji obitava u šturim i kamenim vrletima, opaljen i oprţen od juţnjaĉkog sunca, a vjeĉito u oskudici i teškim brigama«. Kantata Slavoslovije za soliste, mješoviti zbor i orkestar temelji se na fragmentima crkvenoslavenskog liturgiĉnog teksta, ali nema niĉeg zajedniĉkog s vjerskim obredom. Umjetniku kao da je pred oĉima lebdjelo sjećanje na stare ritualne obiĉaje, pa je u muziku unio i dosta plesnih elemenata koji tom djelu daju specifiĉno obiljeţje. Muzika arhaiĉkog prizvuka, koncipirana dijatonski uz primjenu polifonije, rasporeĊena je u 7 stavaka. U poslijeratnom razdoblju P. je posebnu paţnju posvetio vokalno-instrumentalnom obliku kantate, na kojem je podruĉju stvorio nekoliko djela antologijske vrijednosti. U kantati Stojanka,

I

34

PAPANDOPULO

majka Kneţopoljka na stihove iz istoimene poeme S. Kulenovića, nastale u jeku narodnooslobodilaĉke borbe, P. je sugestivno potcrtao sadrţaj potresnih stihova o herojskoj borbi jugoslavenskih naroda i njihovoj vjeri u konaĉnu pobjedu. Iskrenošću i neposrednošću osobito se istiĉe velika gradacija pred završetkom, kada u pobjedniĉkom maršu nastupa vojska-osvetnik. Podjednako je snaţan i sam finale, fumna proţeta optimizmom i vjerom u budućnost. Ta je apoteoza ujedno i jedan od najljepših odlomaka u dotadanjem Papandopulovu muziĉkom stvaralaštvu. — Kao umjetnik bogate imaginacije P. je u Legendama o drugu Titu posegao za poezijom V. Nazora, ĉiji stihovi decenijima nadahnjuju muziĉare. MeĊutim, P. se nije poput većine drugih kompozitora zadovoljio stereotipnim rješenjima, već je sretnom sintezom tradicionalnih i suvremenih muziĉkih izraţajnih sredstava pronašao vlastiti put koji mu je omogućio da u toj kantati natkrili svoje ranije vrhunce. Nazorovi stihovi o drugu Titu, simbolu pobjede i slobode, poprimaju izraţajnost kojoj je teško staviti nešto sliĉno uz bok. Kantata Istarske freske na tekstove iz starih glagoljaških obrednih pjesama (u redakciji V. Fajdetića) inspirirana je dvjema slikama Vincenta iz Kastva. Muzika proţeta istarskim narodnim melosom izvrsno doĉarava atmosferu sredine u kojoj se suprotstavljaju puĉki i feudalni elementi. Kantatu Libertas, jedno od svojih posljednjih djela (1974), P. je posvetio 25. obljetnici Dubrovaĉkih ljetnih igara. Djelo se temelji na stihovima S. Straţiĉića koji u sva tri stavka istiĉu simbol slobode na kojemu je poĉivala blistava prošlost Dubrovnika. Iako je P. izbjegavao folklorne muziĉke motive, on je izvrsno oţivio specifiĉnu boju podneblja i sredine u kojoj još i danas cvjeta »bijeli kameni Grad«. I sam pijanist, P. se ĉesto povjerava klaviru kao instrumentu izrazito virtuozna obiljeţja. Od njegovih ranijih klavirskih djela osobitu su popularnost stekli Contradanza na graciozan plesni napjev iz Dubrovnika i Scherzo fantastico, stavak dijaboliĉkog karaktera koji ide u najbriljantnije klavirske minijature u jugoslavenskoj muzici, a od novijih Osam studija, u kojima P. nije zazirao ni od primjene suvremenih muziĉkih tekovina. Od 3 Papandopulova koncerta za klavir najveću paţnju privlaĉi drugi, uzoran primjer njegova iţivljavanja u elementima zvuka i ritma, koje doseţe vrhunac u finalu, izgraĊenom na izvornom makedonskom narodnom napjevu. Posebno mjesto u hrvatskoj muzici zauzima Papandopulov Koncert za timpane koji je prava riznica izraţajnih mogućnosti tog rijetko solisticki korištenog instrumenta. Vaţno mjesto u Papandopulovu stvaralaštvu zauzima orkestralna muzika koju je u novije vrijeme obogatio s nekoliko vrijednih ostvarenja. Prvo medu njima su Boje i kontrasti, varijacije na dva dodekafonska redoslijeda, u kojima je P. na konkretnom primjeru pokazao kako svaka organizacija tonskog materijala u sluţbi pravog umjetnika nije drugo do sredstvo komuniciranja. Izmjenjujući kontrastne ugoĊaje on je vješto u kompoziciji doĉarao apstraktne boje i još nestvarnije odraze, ali muzika nema niĉeg zajedniĉkog s ilustracijom u smislu programnosti. Nadovezujući na svoj Koncert za timpane, P. je u kompoziciji pod naslovom U poĉetku bijaše ritam ponovno istaknutu ulogu dodijelio

B. PAPANDOPULO, Contradanza za klavir, autograf

udaraljkama s timpanima na ĉelu. No, za razliku od ritmi folklornog podrijetla, osobito makedonskih, vaţnim izvori njegove stvaralaĉke inspiracije, on je u ovoj partituri upotrije ritmiĉke kombinacije tipiĉne za jazz, što je muzici podalo i umjetniĉki kvalitet. Hommage a Bach (na temu B-A-C-H) r< tivno je kratko djelo, ali ono odaje sve odlike Papandopulova st a naroĉito njegov afinitet prema polifoniji i drugim tekovina barokne muzike. P., meĊutim, nije išao za oponašanjem sta uzora. Ostvarujući baroknu monumentalnost u prvom redu z kovnim sredstvima, pri ĉemu se nije ustruĉavao da veoma od vornu i krupnu ulogu dodijeli (ponovno) timpanima, on je posti: efektno osvjeţenje, projekciju prošlosti kroz sadašnjost. Autor pet opera, dvanaest baleta i drugih muziĉko-scens djela, P. je napisao cijeli niz scenskih i filmskih muzika, od kc se mnoga susreću u obliku orkestralnih suita. PapandopuL mnogostranost oĉituje se podjednako na podruĉju komorm vokalne muzike, kao i u obradama narodnih napjeva za voka i vokalno-instrumentalne sastave. P, ne ide samo u prve jugoslavenske kompozitore, nego dirigente ĉije kreacije dobivaju visoke ocjene u zemlji i u inoze stvu. Osim toga on nastupa kao klavirski pratilac, a bavi se i n ziĉkom publicistikom, osobito u vezi s problematikom iz hrvat1 muziĉke kulture. Svoje ĉlanke, rasprave i muziĉke kritike objavlji je u ĉasopisu Zvuk, dnevnicima Novosti (Zagreb), Pravda (Beogra Novo doba (Split) i dr. Za svoj nadasve vrijedan umjetniĉki ] dobio je »Nagradu Vladimir Nazor« za ţivotno djelo, više odli] vanja i drugih priznanja. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, Sveĉana op. 24 i I I , 1 (Zagreb, 8. V 1946). Simfonijska slika Previranje op. 5, 1928; Muzika za f 1947; varijacije Kolo druga Tita, 1948 (Sarajevo, 17. II 1950); Praeludium, ic (u 1. verziji Preludium op. 70 za orgulje); Koncertna uvertira, 1951; Obno simfonijski pokret, 1951; Poema o Neretvi, 1951 (Zagreb, 3. X 1952); Bo_ kontrasti, varijacije na 2 dodekafonske teme, 1964 (Zagreb, 11. XI 1964); Mai Arabe symphonique, 1968; U poĉetku bijaše ritam, simfonijski pokret, 1969 ( greb, 30. I 1970); Divertimento alla pasticcio (Lehrstuck A Tr. 1) za drvene haĉke instrumente i udaraljke, 1971; Concerto grosso za duhaĉki kvintet, u raljke i gudaĉe, 1971 (Zagreb, 7. IV 1972); Hommage d Bach, 1972 (Opai 11. XI 1972); Orkestralni mozaik (Lehrstuck Nr. 2), 1972. Koncerti: 3 za ] vir, 1942, 1947 (Zagreb, 6. X 1948) i 1959 (Zagreb, 19. V 1961); Pop-kon. za 2 klavira, 1974 (Opatija, 13. XI 1974); za violinu, 1943 (Zagreb, 13. III 191 za fagot i gudaĉki orkestar, 1958; za Ĉembalo i gudaĉki orkestar, 1962 (Zagi 21. II 1966); za kontrabas i gudaĉki orkestar, 1968 i za timpane, 1969 (Zagi 22. X 1969). Fantazija za klavir i orkestar op. 14 (Karlovy Vary, 20. VIII 193 Concertino za trublju, timpane i gudaĉki orkestar, 1950 (Zagreb, 26. V I9f Vrzino kolo, scherzo za klavir i orkestar, 1958 (Zagreb, 1. X 1970); Sputi koncertni allegro za klavir, ţenski zbor (bez teksta), gudaĉe i udaraljke, r (Zagreb, 5. I 1965); Koncertantna muzika za flautu, harfu i gudaĉki orkes 1965 (Zagreb, 3. XI 1965). Za gudaĉki orkestar: Simfonijeta op. 79, 1938 (! greb, 3. IX 1938); Scherzo op. 79 a, 1938; Divertimento, 1953 (Zagreb, 28. 1954); Iz moje muziĉke biljeţnice, 1955 i Pintarichiana, 1974. Suite iz bal i opera, narodne igre i dr. — KOMORNA. Pet gudaĉkih kvarteta: I, op. 1927; II, op. 20; III, 1945; IV, 195c i V, 1970; kvintet za klarinet i gude kvartet op. 90, 1940; 2 duhaĉka kvinteta (II, 1954); Mali koncert za duha kvintet, 1971; sekstet za 2 violine, violu, violonĉelo, kontrabas i klavir, 19 sonata za violu i klavir, 1956; Concerto da camera za sopran (bez teksta), viol i 7 duhaĉkih instrumenata, 1929 (Zagreb, 17. I 1930); 5a ladanja za 8 duhaĉ instrumenata op. 3, 1925; Concertino (in modo antico) za klavirski kvartet 56; Kroz naše selo, suita za duhaĉki kvintet, violinu i klavir; Scherzo za nor 1963; Mozaik za gudaĉki i jazz kvartet, 1963; Capriccio za violinu solo i ja -kvartet, 1964; Mala suita za obou, klarinet i fagot, 1949; Groteska za tul klavir i udaraljke, 1964; Komad za klarinet solo i ostalo društvo, 1974. Za viol: i klavir: suita op. 12, 1930; Dvije kompozicije, 1934; Dvije kompozicije, 19. Fantazija, 1950; Tri studije, 1950; 5 studija za 2 violine, 1972. Introduzic arioso e danza za violonĉelo i klavir op. 78; Elegija za fagot i klavir, 1965; Rt govor ugodni za flautu i ĉembalo, 1969; 3 stavka za harfu, 1960 i dr.—KL AVI SKA : 2 sonate, op. 10 i 1952; sonatina; Mali koncert, 1945; Mala suita op. ; suita Selo op. 36; Impresije sa ladanja; 2 preludija op. 13; 5 preludija; Bala, 1945; 4 studije, 1948; 8 studija, 1956; Contradanza op. 21, 1933; Scherzo fi tastico op. 31; Partita op. 18; Varijacije i fuga na popularnu hrvatsku boţii pjesmu op. 37; Kaleidoskop 74, 1974. Dodekafoniĉki koncert za 2 klavira, 19* Plesna suita za klavir 4-ruĉno, 1968. — Preludium za orgulje op. 70 (u no verziji Praeludium za orkestar, 1949). — DRAMSKA. Opere: Sunĉani romantiĉka opera (libreto M. ŠoljaĈić), 1934 — 35 (Zagreb, 13. VI 194. Amfitrion, komiĉna opera (M. Štimac i E, Golisciani), 1936 (Zagreb, 10. 1940); Rona, opera iz prosjaĉkog ţivota (prema drami A. Leskovca priredio Delak), 1955 (Rijeka, 1$. V 1955); Marulova pisan (Judita staroga Splita), si ĉani muziĉki prikaz (V. Rabadan), 1970 (Split, 15. VIII 1970) i Madame B, fault, fantastiĉna opera (P. Strunck). Baleti: Zlato op. 8, 1928; Kameni svat, op. 45; Horoskop op. 52 za 2 klavira; Kći dalmatinskih planina op. 88; Crvt cipelice op. 89 za klavir i mali bubani; Ţetva, 1950 (Sarajevo, 25. III 1951 Intermezzo, 1952—53 (Sarajevo, 25. V 1953); Beatrice Cenci, 1957 (koncert izvedba Zagreb, u. I I I 1963); Veze, 1963; Doktor Atom, 1966 (Rijeka, 29. 1966); Grand Hotel (Menschen im Hotel), 1967 (Beĉ, 27. V 1967; jug. premijt Zagreb, 23. X 1967); Teuta, 1973. Muziĉke komedije: Noć u kampu, 195$ Dţentlmen i lopov (libreto A. Aranicki prema B. Nušiću), 1964. Djeĉji muzit igrokazi: Ţivotinjsko pirovanje op. 72 i Košulja sretnog ĉovjeka. Melodrame: melodrame op. 51; Molitva majke Jugovića (Idila) op. 68; Pjesma rada (tel B. Gavella) i 4 melodrame (stihovi D. Domjanića). Scenska muzika za dram RoĊenje Salome (C. Mean); Izdaja kod Novarre (C. Arko); Sudac Zalatneji (Calderon); Micek y Mucek i dedek (M. Lovrak); Hasanaginica (M. Ogrizovit Faust (Goethe); Umišljeni bolesnik (Moliere); Adem-beg (S. Ćorović); Tr janke (Euripid-Werfel-Strozzi); Ahilova baština (M. Matković); Donna Dian< Ameriĉka tragedija (Th. Dreiser) i dr. Filmska muzika: Lisinski; Vlak broj , (Obnova); Bakonja fra Brne; U oluji; Stojan Mutikaša; Milijuni na otok Pustolov pred vratima i dr. Muzika za dokumentarne filmove i dr. — VOKALN. Kantate: Veće mladosti (puĉka poezija) op. 4, 1926; Rad op. 9 (B. Peĉić); St janka, majka Kneţopoljka (S. Kulenović), 1950 (Sarajevo i Zagreb, 27. XI 195c Ustanici (H. Humo), 1951; Romanija (S. Orahovac), 1953; Oranje kraljevi Marka (A. Muradbegović), 1956 (Zagreb, 4. V 1956); Legende o drugu Ti

PAPANDOPULO — PARAFRAZA (V. Nazor), 1960 (Zagreb, 10. V 1962); Borbena kamata (P. Cindrić), 1961; Srce od ognja (J. Kaštelan), 1965 (Dubrovnik, 4. VIII 1965); Ruke prema noći (N. Turkalj), 1968; Istarske freske (zamisao V. Fajdetić), 1973 (Zagreb, 30. XII 1973) i Libertas (S. Straţiĉić), 1974 (Dubrovnik, 11. VII 1974). Mješoviti zborovi: Svatovske op. 2, 1924; Utva zlatokrila op. 23; Nad grobom ljepote djevojke op. 39; Zbogom op. 82; 2 mješovita zbora; Narodna igra; 2 mješovita zbora na bosanske motive, 1950; Svatovska pjesma; Bosansko kolo; Scherzo i dr. Muški zborovi: Uĉiteljska pjesma op. 34; Ljubavne pjesme op. 46; Pjesma strojeva op. 59; Splitske puĉke pjesmice op. 64; Kaštelanske narodne pjesmice op. 73; Barkarola; Trcmano luci sul momi, 1974 i dr. Ţenski i djeĉki zborovi: Dodolice op. 27; Kolijani op. 63; 6 narodnih op. 30; 2 narodne op. 41; 2 pastorale op. 74; Iz moje domovine op. 76; Svatovska pjesma iz Mostara, 1953; 3 popijevke, 1962 i dr. Solo-pjesme za glas i klavir: Dvije pjesme op. 96; Ĉakavska suita, 1955 (instrumentirano 1959); Drei Weinspriiche, 1961: Ein Liederzyklus nach Ge~ dichten von Kuba, 1961. Ajd' u kolo op. 17; Zviraj voda hladna op. 38; Stara ljubavna pjesma op. 91; Vokaliza, 1951; Dva oraĉa, 1951; Jarĉeva serenada, 1957; Posljednja rijeĉ, 1961; Pjesma gostima; Konjanik, 1961. Brojne obrade narodnih napjeva za glas i klavir (ciklusi: Djevojaĉke popijevke op. 22; Iz moje domovine op. 83 i 85; Dalmatinske puĉke popijevke, 1942; Bugarske narodne pjesme, 1946—47; 6 bosanskih narodnih pjesama, 1950 i dr.); Puĉki dvopjevi, 1949; 3 dvopjeva iz Bosne, 1952. Borbene i masovne pjesme. — CRKVENA: oratorij Muka gospodina našega Isukrsta (po Ivanu) za sole i muški zbor a cappella (na osnovu splitskog puĉkog crkvenog pjevanja) op. 61, 1935 (Split, 1936); Hrvatska misa u d-molu op. 86, 1939. Kantate: Slavoslovije (Laudamus) za sole, mješoviti zbor i orkestar op. 6, 1927 (Beĉ, 3. XI 1928); Pivanje drugo (II psalam) za tenor i muški zbor (na osnovu splitskog puĉkog pjevanja) op. 66; Psalam 148 za jednoglasni djeĉji (ţenski) zbor i klavir op. 60 i Gospi od zdravlja za tenor, sopran, mješoviti zbor i mali orkestar, 1971. Mješoviti zborovi: Boţićna himna op. 43 i Zavjetna op. 80. Muški zborovi: Pokoj vjeĉni I op. 19; Tuţbalica op. 25; Pokoj vjeĉni II op. 57; Zdrav Isuse op. 75; Oĉe naš op. 67; obradbe narodnih boţiĉnih pjesama op. 58. Solo-pjesme uz klavir: Pjesme lju~ bavi za sopran op. 15; Oĉe naš za bariton op. 77; Pjesma brata sunca (Sv. Franjo Asiškij za tenor i orgulje, 1974 i dr. — OBRADBE. Obradio i instrumentirao opere Ljubav i zloba i Porin V. Lisinskog; instrumentirao operetu Pariški ţivot J. Offenbacha i Visions fugitives S. Prokofjeva i dr. — Studije, ĉlanci, kritike i dr. LIT.: K. Kovaĉević, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. —■ J. Andreis, Boris Papandopulo, MGG, XII, 1962. — K. Kovaĉević, Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965, Zagreb 1966. — Isti, Boris Papandopulo. Povodom 60-godišnjice ţivota, Zvuk, 1966, 67. — /. Supiĉić, Estetski pogledi u novijoj hrvatskoj muzici,'Arti musices, 1, 1969. K. Ko.

PAPE, Johann Heinrich (Jean-Henri), francuski graditelj klavira njemaĉkog podrijetla (Sarstedt kraj Hannovera, 1. VII 1789 — Asnieres kraj Pariza, 2. II 1875). Od 1811 radio u Parizu kod graditelja klavira I. Plevela; 1815 otvorio vlastitu radionicu. P. je uz Erarda i Plevela najpoznatiji francuski graditelj klavira u prvoj polovini XIX st. Od brojnih njegovih pronalazaka u konstrukciji klavira (instrument s opsegom od 8 oktava; sistem batića koji udaraju o ţice odozgo i dr.) općenito je prihvaćeno samo oblaganje batića pustom (filcom) i kriţanje ţica, za koje, meĊutim, nije utvrĊeno da ih je baš on prvi uveo. Kriţane ţice primijenio je P. 1828 i na posebnom tipu pianina (piano console). LIT.: Notice sur les inventions et perfectionnements apport es par H. Pape dans la fabrication des pianos, Pariš 1939. — H. Ncupert, Johann Heinrich Pape, MGG, X, 1962.

PAPINEAU-COUTURE, Jean, kanadski kompozitor i pijanist (Outremont, Quebec, 12. XI 1916 —). Nećak kompozitora Guillaumea Couturea; muziku uĉio u domovini i na New England Conservatory u Bostonu (Q. Porter); usavršavao se kod Nadie Boulanger u Cambridgeu (Massachussets). Od 1951 profesor na Muziĉkom fakultetu Univerziteta u Montrealu. DJELA. ORKESTRALNA : Concerto grosso, 1943; simfonija u C-duru, 1948 (nova verzija 1956); Poeme, 1952; Ostinato, 1952; 3 stavka, 1961; Suite Lapitsky, 1965. Koncert za violinu i komorni orkestar, 1951; 5 Pieces concertantes, 1956—63; koncert za klavir, 1956. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1953 i 1967; fantazija za duhaĉki kvintet, 1963; sekstet, 1967. Za violinu i klavir: sonata, 1944; 3 Capriccia, 1962; Dialogues, 1967; za violinu solo: Aria, 1946 i suita, 1956. — KLAVIRSKA: sonata, 1942; Mouvemem perpetuel, 1943; 2 valcera; Studija. — Balet Papotages ITiltle-Tattle), 1950.— VOKALNA. Zborovi: Psalam CL, 1954; Te Mater, 1958; A Jesus, mon Roi, mori Grand Ami, mon Frere, 1960; Viole d' Amour, 1966. Solo-pjesme: Iiglogucs, 1942; Pater Koster, 1944; Avc Maria, 1945 i dr.

PAQUE, Marie Joseph Leon Desire, belgijski kompozitor (Liege, 21. V 1867 — Bessancourt, Seine-et-Oise, 20. XI 1939). Studirao na Konzervatoriju u Liegeu, gdje je kasnije i sam bio profesor solfeggia. Osnovao Konzervatorij u Sofiji (1897—99), bio profesor kompozicije i dirigent na Konzervatoriju u Ateni (1900—03), profesor orgulja na Konzervatoriju u Lisabonu i muziĉki direktor na portugalskom dvoru (1904—09). Od 1914 ţivio u Parizu. U svojim mnogobrojnim kompozicijama (više od 170 djela) P. je ostvario individualni muziĉki stil izgraĊen na osebujnoj atonalnosti s teţištem na melodijskom izrazu. Njegova se djela doimlju kao improvizacija. DJELA. O RKESTRALNA: 8 s imfo nija, 1 895 —1 936; 2 ko nce rta za davir, 1888 i 1935; koncert za violonĉelo, 1893; balada za violonĉelo i orkestar, 1909; 2 uvertire, 1895 i 1899. — KOMORNA: 10 gudaĉkih kvarteta, 1892— 1939; 2 gudaĉka seksteta, 1909 i 1919; 3 klavirska trija, 1903—30; 5 suita za davir, violinu i violu, 1891—96; 3 klavirska kvinteta, 1896—1938; 4 sonate za violinu i klavir, 1890—1934; sonata za violu i klavir, 1915. — KLAVIRSKA : 5 sonata, 1911—31; 12 Effusions lyriques, 1892—1939; Dix pieces atonales pour 'a jeunesse, 1925. — Kompozicije za orgulje. — Opera Vaima, 1904; scenska nuzika. — Zborovi; solo-pjesme. — Rekvijem za sole, zborove, orkestar i orgulje, 1912; 3 mise, 1929—38. ■— Instruktivno djelo Vingt lecons de lecture v.usicale, 1893. — Brojne studije i ĉlanci. LIT.: A. Coeuroy, Desire Paque, RM, 1921. — L. Lavoye, Un grand me:onnu: Desire Paque, Revue mus'icale belge, 1938. — A. Van der Lindcn, Marie loseph Leon Desire Paque, MGG, X, 1962.

35

PARAĆ, Ivo, kompozitor (Split, 24. VI 1892 — 4. XII 1954). Na Filozofskom fakultetu u Firenci (1909—14) studirao talijanski, francuski i latinski i uz to privatno uĉio muziku (G. Bellio, V. Billi). God. 1919— 23 studirao kompoziciju u Firenci i Rimu, te 1923 u Pesaru stekao naslov magistra; uĉitelji su mu bili D. Alaleona, L. Pe-rosi i I. Pizzetti. Vrativši se u domovinu bio je 1924—25 nastavnik na muziĉkoj školi Stan-ković u Beogradu i zatim u Splitu, gdje je uz to vodio pjevaĉka društva Zvonimir i Tomislav; od 1948 bio je profesor na Muziĉkoj školi. Paraćeva djela odrazuju jaku I. PARAĆ umjetniĉku narav u kojoj se sretno stapaju ĉvrsto znanje i nadahnuta invencija. Nadovezujući na najbolje uzore iz prošlosti, osobito talijanske, prihvatio je polifoniju kao sredstvo s pomoću kojega je stekao sigurnost u vladanju izraţajnim sredstvima. Otuda u njegovim radovima minuciozno izgraĊivanje motiva na kontrapunktski naĉin nije bila sluĉajnost. U poĉetku pod utjecajem talijanske muziĉke kulture, kasnije je poĉeo u svoja djela unositi obiljeţja našega folklora. Njegov se intimni lik najuvjerljivije ocrtava u melodici mediteranskog karaktera. P. se bavio i pjesništvom te je pisao stihove na hrvatskom i talijanskom jeziku (opseţna zbirka Ludi e canti). DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Ĉar noći; Marcia fu nebre; Fantasta marinaresca. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u d-molu (izgubljeno); Andante amoroso za gudaĉki kvartet; Serenatclla za flautu, violinu, violonĉelo i klavir. — KLAVIRSKA: Minuetlo appassionato; Proljetna suita i dr. — Opera Adelova pjesma, 1940 (prema Bijednoj Mari L. Botića; Zagreb, 7. VI 1941; prer. 1951). — VOKALNA: Tre canti corali za mješoviti zbor i orkestar; Dante in Santa Croce del Corvo za soliste, zbor i orkestar. Za vokalne soliste i orkestar: La Novella di nonna Lucia i Idillio maremmano. Zborovi: ciklusi moteta Exultatio i Amor; Madrigali dclVEstate; Detetu za sopran i muški zbor; Cviće moje za sopran, tenor i mješoviti zbor; varijacije za muški zbor Biser, 1933; Putovanje sunca; Ţalost materina; Ave Maria i dr. Solo-pjesme: ciklusi Musiche Pascoliane (G. Pascoli), 1930; Djevojaĉke pjesme i Pjesme s mora; Ljeti u dane ţarke; Junaĉka legenda; Tuţna priĉa; Meduza; O, mjeseĉev srpe; Mirjana; Maltinata; Canto delle rose nascenti; L'Infinito; Favola aurea i dr. LIT.: V. Rismondo, Muziĉar Ivo Parać, Novo doba, 1932, 298. — K. Ko vaĉević, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. —J. Andreis, Ljudski i stvaralaĉki dualizam zakašnjelog romantika. Uz dvadesetogodi šnjim smrti Ive Paraća, Muzika, 1974, 1—2. K. Ko.

PARAFONIJA (lat. paraphonia od grĉ. Trapacpoivia), u muziĉkoj teoriji antiĉke Grĉke i Bizanta naziv za intervale kvin te i kvarte ĉiji tonovi zvuĉe »usporedno, jedan uz drugoga« za razliku od antifonije (oktave) i simfonije (unisona). Pojam se javlja i u Ordines Romani iz VII—VIII st., kao naslov pojedinih ĉlanova Scholae cantorum'. IV pjevaĉ po redu bio je arhiparafonista, a V, VI i VII su se nazivali parafonisti. Smatra se (P. Wagner) da se naslov odnosio na pjevaĉe koji su pjevali u parafonim intervalima, kvinti i kvarti, ali postoji i mišljenje (A. Gastoue) da su to bili oni ĉlanovi Scholae koji su stajali uz djeĉake (para — pokraj), tj. nadzirali pjevaĉki zbor. LIT.: P. IVagner, Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesanges, ZFMW, 1926. — Isti, La Paraphonie, Revue de Musicologie, 1928. — A. Gastoue, Paraphonie et paraphonistes, ibid.-, 1929. I. Ać.

PARAFRAZA (od grĉ. -rcapafppaan; opisivanje), općenito, obradba ili slobodno prenošenje postojećeg djela u drugaĉije oblike, npr. u literaturi stiha u prozu i obrnuto. U muzici, slo bodna preradba, preinaĉenje postojeće muziĉke grade, pjesme, teme ili melodije. Pojedini autori ukljuĉuju u pojam parafraze ponajprije srednjovjekovne -> trope kao slobodnu obradbu, tj. parafrazu liturgijskog teksta s odgovarajućom melodijom. U višeglasnoj muzici XIII—XVI st. p. je obradba ili tzv. koloriranje postojećeg liturgijskog (ili svjetovnog) napjeva — cantus firmusa koji se pri tom katkad znatno mijenja. U muziku se ukljuĉuju i pjesniĉke parafraze tekstova psalama, tj. prepjevi na narodnim jezicima kao što su npr. francuski psalmi Clementa Marota, koje je uglazbio Goudimel ili protestantske luteranske pjesme. U XIX st. parafrazom se naziva slobodna preradba poznatih opernih arija, pjesama ili melodija, većinom u obliku virtuozne koncertne fantazije za klavir. Takve su parafraze bile preteţno salonskog karaktera, izuzev umjetniĉki vrednijih djela F. Liszta, kao što su njegove parafraze Donizettijevih i Verdijevih opera (Ernani. Paraphrase de concert, 1849—59 J Rigoletto. Paraphrase de concert, 1859 i dr.) ili Totentanz, p. na melodiju »Dies irae« za klavir i orkestar (1849).

PARAFRAZA — PARALELNO KRETANJE

36

LIT.: E. Friedldnder, Wagner, Liszt und die Kunst der Klavierbcarbeitung. Detmold 1922. — J. Handschin, Zur Frage der melodischen Paraphrasierung im Mittelalter, ZFMW, 1927—28. — R. Koppel, Die Paraphrase (disertacija), Wien 1936. — A. L. Marshall, The Paraphrase Technique of Palestrina, Jour nal of the American Musicological Society, 1963. I. Ać.

Naprotiv, paralelne kvinte koje nastaju postepenim pomal s terce i septime kvintsekstakorda VII stupnja na temeljni i kvintu trozvuka I stupnja, poznate kao tzv. Scarlattijeve kvi redovito se ne smatraju pogrešnima:

PARALELNE OKTAVE I PARALELNE KVINTE (usporedne oktave i usporedne kvinte; engl. parallel octaves and parallel fifths ili consecutive octaves and consecutive fifths, franc. octaves consecutives et qnintes consecutives, njem. parallele Oktaven und parallele Ouinten, tal. ottave consecutive e quinte con secutive)

nastaju kad se dva glasa kreću paralelnim pomakom iz jedne (ĉiste) oktave u drugu (ĉistu) oktavu:

odnosno iz jedne (ĉiste) kvinte u drugu (ĉistu) kvintu:

Paralelne oktave smatraju se pogrešnima kada se pojavljuju unutar stavka u kojemu se glasovi inaĉe samostalno kreću, jer paralelni pomak u oktavama, jednako kao i paralelni pomak u unisonu, oduzima jednom od glasova svaku samostalnost. Prema tome se, na mjestu gdje se paralelne oktave pojave, odjednom smanjuje 1-roj realnih glasova, da bi se malo zatim opet povećao, ĉim paralelni pomak prestane, što stvara oĉitu stilsku neujednaĉenost: iz 1, J -a

H

1

^ —

i

1 Isto tako se ne svrstavaju u pogrešne ni tzv. Mozartove kvi One nastaju kada se -> povećani kvintsekstakord na VI st nju u molu ili na sniţenom VI stupnju u duru, rješava u kv akord V stupnja (-> German Sixth):

#6 1)5

U pogrešne se takoĊer ne ubrajaju ni mnogi sluĉajevi p lelnih kvinta koje nastaju kod pojave -> neakordiĉkih ton, J.S.Bach: Koral iz»Pasiie po ■' Mafajju '

rj

-f~

—^—

Sliĉan uĉinak kao paralelne oktave, proizvode i akcentne oktave, tj. oktave koje se pojavljuju samo na naglašenim dobama, ako se izmeĊu njih (dakle na nenaglašenoj dobi) ne mi jenja harmonija:

V Svjesno izbjegavanje paralelnih oktava datira od XIII st. U pogrešne paralelne oktave ne smiju se nikako svrstati oni paralelni pomaci u oktavama, kojima je svrha da zvukovno pojaĉaju jednu melodijsku liniju. Zabrana paralelnih kvinta uvodi se u XIV st. i traje do kraja harmonijskoga razvoja koji se temelji na klasiĉnim harmonijskim principima, dakle otprilike do kraja XIX st. (-> Harmonija). Budući da se ĉista kvinta, u daleko manjoj mjeri od oktave, stapa s primom u jedinstveni zvuk, to i paralelni pomak u ĉistim kvintama u daleko manjoj mjeri smanjuje samostalnost jednome od glasova izmeĊu koiih se odvija, nego što to ĉini paralelni pomak u oktavama. Stoga zabrana paralelnih kvinta nije ni bila nikada tako iskljuĉiva, iako pogrešne paralelne kvinte zvuĉe neugodnije od pogrešnih paralelnih oktava. Općenito se smatra da su paralelne kvinte pogrešne kada nastaju izmeĊu temeljnog tona i kvinte u slijedu dvaju razliĉitih akorda ( -> Temeljni ton i temeljni oblik akorda). Njihov će uĉinak biti najneugodniji, ako slijede u cjelostepenom pomaku:

l i '''ti', T a znatno je ublaţen kod skoka:

Poput akcentnih oktava i akcentne kvinte proizvode uĉ sliĉan paralelnim kvintama, ako izmeĊu njih ne dolazi do prom harmonije: 10

°s=

v>

Od razdoblja muziĉkog impresionizma paralelne se k' osobito ĉesto koriste u koloristiĉke svrhe, kao i radi oţivlja^ arhaiĉkih harmonijskih postupaka (-> Organum). Poseban s su tzv. slušne kvinte (njem. Ohrenquinten), koje nastaju kad j od dva glasa, što ĉine kvintu, u slijedećem akordu ĉni opet kv: ali s nekim trećim glasom; njih slušalac ĉuje kao paralelne s onda, kad se pojedini glasovi ne mogu meĊusobno razlikova bojom, ni dinamikom: Tenebrae factae sunt 1

Ovaj primjer, izveden na harmoniju, daje dojam pot] pogrešnih paralelnih kvinta; izvodi li se, naprotiv, u mješov zboru, kao što je i propisano, ĉut će se posve jasno da se 1 alt ne pomiĉu u paralelnim kvintama, već da se kreću s k d-a na oktavu e-e 1 (-> Kriţanje glasova, ->■ Kvinte rogove Sakrite oktave i sakrite kvinte, -> Zabranjeni pomaci). N. I

PARALELNO KRETANJE (usporedni pomak; lat. t rectus; engl. parallel motion, franc. mouvement parallele, r Parallelbewegung, tal. movimento parallelo), istovremeni p> dva

ili više glasova u istom pravcu, pri ĉemu se zadrţava istoi intervalski razmak medu njima. Poseban je sluĉaj istosme pomaka, tzv. motus aeaualis, kod kojega se glasovi kreću u i pravcu, ali sa promenom razmaka. P. k. je upotrebljeno sledno kao princip oblikovanja u najstarijim oblicima višef (->■ Organum).

Od XIV v. se postavljaju u muziĉkoj teoriji pravila za j primenjuje se i dopušta p. k. u tercama i sekstama, kao i u njil kombinaciji — sekstakordima, a paralelne kvarte i kvartseksta^ javljaju se po pravilu samo izmeĊu gornjih glasova. Pra melodije paralelnim tercama ili sekstama postalo je uskoro t rašireno, posebno u XVII—-XIX v. da je dobilo prizvuk trivij; (npr. improvizovana pratnja popularnih i narodnih melo Ali, prema pravilima kontrapunkta, a zatim i klasiĉne harme

PARALELNO KRETANJE — PARAMETAR iskljuĉene su iz.tzv. strogog stila paralelne prime, oktave i kvinte, te sekunde i septime (bila bi to pojava nove disonance bez logiĉnog razrešenja prethodne); u vokalnom stilu XVI v. nepoţeljne su (prema G. Zarlinu) i paralelne velike terce u razmaku celog stepena, zbog tritonusa koji nastaje izmeĊu niţeg tona jedne i višeg druge terce:

ili pri ispravnom fraziranju J.S.Bach:Toccata u d-molu

K

1

37

a>

ff 1i

«

b

fe r r p r^ Zabrana paralelnih oktava datira iz XIII v. Paralelne ĉiste kvinte, obiĉne u ranoj višeglasnoj muzici, zabranili su u XIV v. teoretiĉari epohe Ars nova. Kasniji su teoretiĉari tumaĉili razlog zabrane veoma razliĉito, npr.: loše zvuĉanje; istovremena pojava osnovnog i dominantnog tonaliteta; trozvuci spojeni paralelnim kretanjem nisu organski povezani, već samo postavljeni jedan za c — d drugim, npr. a—• h (M. Hauptmann); stapanje tonova kvinte u f—g

jedinstvenu zvuĉnu predstavu uništava samostalnost glasova —■ kao i kod paralelnih oktava (H. Riemann); zastareli manir višeglasja neopravdano je u XIV v. shvaćen kao loš i nepoţeljan (A. Schonberg). Opšte prihvaćenog obrazloţenja nema, ali se većinom smatra da su najupadljivije paralelne kvinte u razmaku celog stepena. Uprkos zabrani, u kompozitorskoj praksi sreću se tzv. Mozartove kvinte, Scarlattijeve kvinte ( -> Paralelne oktave i paralelne kvinte), kvinte nastale primenom neharmonijskih tonova: Wagner:Tristan i Izolda

(H. Riemann tumaĉi motive u ovom primeru na naĉin oznaĉen ispod nota, tako da harmonijski smisao nije a, već sekven-ca b). Katkad se, opet, pomoću ->• neakordiĉkih tonova (zaosta-jalice) moţe ukloniti neţeljeno paralelno kretanje: Haudn: Londonska simfonija u D-duru f\ ¥t a) I

"

f

f

f

f

fT

H»

Ghopin: Mazurka op.24br.2

Korektnima se smatraju i kvinte dobijene pri oktavnim udvajanjima realnih glasova: Beethoven: Sonata op.53

i j,T

.

*A

b)

10=

T Neki udţbenici harmonije zabranjuju i antiparalelne oktave i antiparhlelne kvinte (suprotno kretanje iz prime u oktavu ili oktave u kvintdecimu, odnosno iz kvinte u duodecimu —• i obratno), dozvoljavajući ih jedino u kadencama:

r Ispravnost tzv. -* sakritih oktava i sakritih kvinta postavljalo se u pitanje još u XIV v., a opšta zabrana se prvi put javlja kod J. A. Herbsta (1643), uz obrazloţenje: glas koji pri njihovoj pojavi ĉini skok prelazi (u vidu portamenta) preko medutonova, a time nastaju paralelne oktave ili kvinte: 12=

ili upotrebom pomoćnih glasova (mikstura i si.) na orguljama, pošto se u oba sluĉaja radi samo o dopunskim glasovima. Primenjuje se i pokret iz ĉiste ili umanjene kvinte u umanjenu kvintu (iz umanjene u ĉistu je redi u strogom stilu). U novije doba (od kraja XIX v.) ponovo se bez ustruĉavanja primenjuje paralelno kretanje u raznovrsnim intervalima, pa i u ĉistim kvintama, kao i u ĉitavim akordima, što predstavlja omiljeni manir impresionista, srodan miksturama: fl A k . ^ e ^ uss y : Pel'eas et Melisande

Prividne paralelne kvinte ili oktave, nastale figuriranjem, obiĉno išĉezavaju kad se razloţeni akordi shvate u jednovremenom zvuĉanju: a

?

>J_

I

b' J

J

F f

Tzv. akcentne oktave i akcentne kvinte nastaju izmeĊu dve uzastopne teze, a naknadne izmeĊu dve arze rastavljene tezom; u strogom stilu se ne smatraju uvek ispravnima:

ili pri vezivanju trozvuka glavnih stupnjeva: .

m

U XVI v. paralelne kvinte su ĉesto izbegavane ukrštanjem glasova:

->v, i. L J,TJ JD n

V f

rr F f ' r

Strogi vokalni stil ih u dvoglasju iskljuĉuje, a u troglasju i višeglasju dopušta pod odreĊenim uslovima. Udţbenici harmonije dopuštaju ih delimiĉno ili potpuno, naroĉito ako se gornji glas kreće postepeno, kao kod tzv. kvinti rogova. LIT.: A. W. Ambros, Zur Lehre vom Quintenverbote, Leipzig 18 59. — W. Tappert, Das Verbot der Quintenparallelen, Leipzig 1869. ■— H. Rietnann, Von verdeckten Quinten und Oktaven, Pra'ludien und Studien II, Leipzig 1890. —■ A. Schonberg, Harmonielehre, Wien 1911 (V izd. 1960). — M. Sewallt Hucbald, Schonberg and others on Parallel Octaves and Fifths,MQ, 1926. — J. Brahms, Oktaven- und Quintenstudien aus dem Nachlass (izdao i komentirao H. Schenker), Wien 1934. — A. Ehrmberg, Das Quinten- und Oktavenparallelenverbot in systematischer Darstellung, Breslau 1938. — M. Shirlam, Aesthetic and Consecutive Fifths, Music Review, 1949. V. Peć.

PARAMETAR, pojam preuzet iz matematike, u suvremenoj muziĉkoj teoriji i u suvremenoj muzici uopće znaĉi odreĊeno svojstvo, odreĊenu osobinu pojedinih muziĉkih elemenata. Dodekafoniĉka metoda komponiranja operirala je samo s parametrom tonskih visina,ustanovljujući niz ~»od 12 tonova,odnosno niz od 12 tonskih visina koje se pojavljuju u opsegu jedne oktave (-> Dodekafonija); tome se parametru pridruţuju u -> serijelnoj muzici i drugi koji se takoĊer odnose na svojstva tona: parametri trajanja, jaĉine, boje i artikulacije (tona). A budući da se 12 tonova, što se nalaze unutar jedne oktave, javlja u svakoj pojedinoj oktavi temperiranog sistema (-> Temperatura), to se spomenuti parametar tonskih visina dopunjuje i parametrom koji odreĊuje tonove i s obzirom na odreĊenu oktavu ili — šire — s obzirom na odreĊeni

I

38

PARAMETAR — PARISOTTI

registar u kome nastupaju. Zapravo svaki muziĉki element koji se javlja u raznim veliĉinama, vrijednostima ili uopće u raznim stupnjevima, pruţa materijal za odreĊeni p. Tako su se u okviru serijelne muzike formirali i razni drugi parametri, kao p. za karakteristiku grupe (-> Oblici muziĉki, Oblici u suvremenoj muzici), za dispoziciju zvuka u prostoru (-> Prostorna muzika), za gustoću muziĉkog tkiva itd., pa se prema tome moţe reći da su parametri »sve dimenzije muziĉkog toka koje se mogu izolirano mijenjati« (U. Dibelius;. LIT.: U. Dibelius, Moderne Musik 1945—1965, Miinchen 1966. — H. Kirchmeyer i H. W. Schmidt, Aufbruch der jungen Musik, Koln 1970. N. Dć.

PARCIJALNI TONOVI -> Alikvotni tonovi PARDESSUS DE VIOLE, gudaĉki instrument iz porodice viola da gamba, po opsegu najviši, po obliku najmanji. Upotrebljavao se u Francuskoj u XVIII st. U sastavu gamba izvodio je najvišu dionicu (poput violine u današnjem orkestru). Udezba mu je bila za kvartu viša od sopranske gambe (franc. dessus de viole): g, c1, e1, a1, d2, g2, a sviraĉ ga je drţao naslonjena na koljena. LIT.: J. B. de Laborde, Essai sur la musique, Pariš 1780. — C. Sachs, The History of Musical Instruments, New York 1940.

PARENT, Armand, belgijski violinist i kompozitor (Liege, 5. II 1863 — Pariz, 19. I 1934). Uĉio kod L. Massarta na Konzervatoriju u Liegeu; 1882—83 koncertni majstor B. Bilseova orkestra u Berlinu. Od 1883 u Parizu, od 1886 koncertni majstor orkestra Colonne, od 1900 profesor na Scholi Cantorum. God. 1892 osnovao vlastiti gudaĉki kvartet (Quatuor Parent) s kojim je koncertirao u mnogim zemljama. Kao komorni muziĉar bio je jedan od prvih interpreta J. Brahmsa u Francuskoj; uz to se osobito zauzimao za djela suvremenih francuskih kompozitora. DJELA. KOMORNA: gudaĉki trio; 2 gudaĉka kvarteta; kvintet; sonata, 1912 i druga djela za violinu i klavir. — INSTRUKTIVNA : Gymnastique du violon, 1914; Exercices journaliers (3 sv.), 1917; 20 Etudes de virtuosite; Le Trille; Le Solfege du violiniste; Etudes pour violon; Exerdces pour le violon d'apres les 17 quatuors de Beethoven; Methode complete pour violon (5 sv.). — IZDANJA: kompozicije za violinu J. S. Bacha, R. Kreutzera, P. Rodea, N. Paganinija i dr. LIT.: D. Parent, Armand Parent, MGG, X, 1962.

PARENTE, Alfredo, talijanski filozof i muziĉki kritiĉar (Guardia Sanframondi, Benevento, 4. VII 1905 —). Diplomirao latinsku i arhivistiĉku paleografiju; doktorirao na Univerzitetu u Napulju. Od 1947 predaje filozofiju i metodologiju povijesti na htituto Italiano di Studi Storici u Napulju. Direktor knjiţnice Biblioteca della Deputazione Napoletana di Storia Patria i napuljske Gradske knjiţnice. Od 1950 muziĉki kritiĉar napuljskih novina // Mattino; suradnik brojnih ĉasopisa (La Rassegna musicale). DJELA (muziĉka): Mušica e opera Urica, 1929; La Mušica e le arti, problemi di estetica, 1936 (II izd. 1946); Castitd della mušica, 1961; niz studija i eseja.

PARETO, Graziela, španjolska pjevaĉica, sopran (Barcelona, 6. III 1888 —). Uĉenica M. ViĊala u Milanu, na opernoj pozornici debitirala 1908 u Madridu kao Amina (Bellini, Mjeseĉarka). God. 1909 nastupila je prvi put u Teatro Colon u Buenos Airesu, na kojem je kazalištu redovito gostovala do 1927. Pjevala je na Carskoj operi u Petrogradu, na milanskoj Scali, londonskom Covent Gardenu, u Chicagu, New Yorku, na sveĉanim igrama u Salzburgu i dr. Jedna od najvećih koloraturnih soprana u razdoblju izmeĊu dva rata, P. se osobito proslavila kao Gilda (Verdi, Rigoletto), Rosina (Rossini, Seviljski brijaĉ), Lucia di Lammermoor (Donizetti), Marta (Flotow) i Zerlina (Auber, Fra Diavolo); bila je jedna od posljednjih specijalista za ulogu Ofelije u Thomasovu Hamletu. Završivši opernu karijeru nastanila se u Napulju. LIT.: G. Lauri-Volpi, Voc ; paralJcle 3 Milano 1955.

PARHOMENKO, Nikola) Mihajloviĉ, sovjetski kompozitor (Karavannaja, Ukrajina, 23. VII 1902 —). Konzervatorij završio 1924 u Rostovu na Donu (violina i kompozicija); pohaĊao i Moskovski dopisni institut muziĉara pedagoga (viola). Predavao na muziĉkim školama u Taganrogu (1926—37) i Ordţonikidzeu (1938—39) i na Konzervatoriju u Lavovu (1946—49). D J ELA. O RK ES T RALN A. Ĉ e tir i s imfo n ije : I, 1 9 3 0 , II, 1 9 3 3 ; III, 1943 i IV, yKpauncKan, 1947. Simfonija za orkestar narodnih instrumenata. 1961. Simfonijske pjesme IJacmopaAb, 1927 i Enu3Heubi, 1944; 2 suite, 1927 i 1940. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, 1923; II, 1935 i III, 1948. Dva klavirska trija, 1930 i 1952; sonata za violinu i klavir. — Sonata i druga djela za klavir. — DRAMSKA: Opere: CmpenoK Tejuib (djeĉja), 1925; CKa3Ka 0 pbi5aKe u pbiĆKe, 1936 i JlaMna Anaduna, 1941. Balet UIexepa3ada, 1925. — VOKALNA: oratorij Fenepaji fljiuee, 1947; kantate FlauRmu A. Hexoea, 1935 i Xad3UMyp3a~Mu/ibĈ3uxoe, 1943; zborovi i solo-pjesme.

PARIBENI, Giulio Cesare, talijanski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Rim, 27. V 1881 — Milano, 13. VI 1964). Studirao na Univerzitetu i na Liceo Musicale di Santa Cecilia u Rimu. Karijeru zapoĉeo kao dirigent; 1911—15 upravljao muziĉkim nakladnim poduzećem Sonzogno; 1914—51 predavao harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Milanu. God. 1922—44 muziĉki kritiĉar milanskog lista L'Ambrosiano.

DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Myrrhine; U Usi, del Sassolungo za violinu i orkestar, 1935; Momenlo mistico za violinu, vit ĉelo, orgulje, harfu i gudaĉe, 1930; Pastorale za orgulje i gudaĉe; Mor, lirico, 1912; Largo za gudaĉe, 1914; tema s varijacijama, 1917; triptih E d' Italia, 1939; Tre episodi del Vangelo di San Luĉa, 1948; 2 ricercara za gu 1952; passacaglia / Ciechi di Briigel, 1954. — KOMORNA. Dva gudaĉka ] teta: I, 1914 i II, / selte Colloqui, 1934. Klavirski trio, 1941; klavirski kvi 1937; duhaĉki kvintet, 1919; sonata za violinu i klavir, 1921. — Kompo za klavir i za orgulje. — Scenski misterij La Leggenda della Croce, 1944; ( u jednom ĉinu Colei che ritorna, 1953. — VOKALNA. Za glas, zbor i orkt Rimpianto eroico, 1933; Le Tre Ave marie, 1934* La Notte Santa, 1945 Ultimo Adamo, 1949; La Preghiera dei bimbi za ţenski zbor, orgulje, harfu Ċaĉe, 1931; zborovi; solo-pjesme. — Requiem, 1917 i druga crkvena djel SPISI: Teoria e storia delV antica mušica greca, 1911; Umberto Giordano arte e nella vita (sa A. Gallijem i G. Macchijem), 1915; Muzio Clementi vita e neir arte, 1921; M. E. Bossi (sa L. Orsinijem i E. Bontempelli, 1934; Sinfonisti italiani d'oggi.

PARIGI, Luigi, talijanski muzikolog i muziĉki kritiĉar ( timello di Calenzano, Firenca, 14. VII 1883 —■ Firenca, 27. T 1955)- God. 1910—18 redaktor ĉasopisa Nuova Mušica, i u Firenci osniva i do 1923 ureĊuje muziĉki ĉasopis La Cr Musicale. U svojim studijama ĉesto je povezivao muziku i lik« umjetnosti. DJELA: // Momenlo musicale italiano, 1921; / Pittori lombardi e la m 1934; La Mušica nella gallerie di Milano, 1935; Musiche in pittura, 1939; segni musicali del gabinetto degli »Uffizi« e delle minori collezioni pubbli Firenze, 1951; Laurentiana. Lorenzo de Medici cultore della mušica, 1954. dije i ĉlanci. Sastavio indeks prvih 20 godišta ĉasopisa RMI (Indici della 1 anno I—XX, 1914).

PARIŠ, Aitnć, francuski muziĉki pedagog i teoretiĉar (Qi per, Finistere, 19. VI 1798 — Pariz, 1866). Diplomiravši u Parizu prvo poĉeo uĉiti muziku kod P. Galina. Istodobn bavio prouĉavanjem mnemotehniĉkih naĉela i od 1822 pred mnemotehniĉku metodu na Pariškom univerzitetu. Bavio metodikom muziĉke nastave. U nizu predavanja po mnogim dovima Francuske, Belgije, Holandije i Švicarske te bro ĉlancima borio se za primjenu Galinove -> ciferistiĉke m< koju je, sa E. Cheveom, znatno usavršio. DJELA: Manuelpratique et progressif de musique vocale...; Notes deh a l'usage des souscripteurs au cours de musique fait par M. Aime Pariš ..., Resumes progressifs du prochain cours de musique vocale...; Methode elem. de musique vocale (sa E. Cheveom), 1844; priruĉnik za ciferistiĉku not 1846; ĉlanci u Reforme musicale, od 1863.

PARIŠ, Guillaume-Alexis, belgijski dirigent i kompo: (Liege, 1756 — Petrograd, 30. I 1840). Ĉlan orkestra u Maastri i zatim dirigent u Bruxellesu, Gandu, Liegeu i Amsterdamu. ( 1790—92 djelovao je na Theatre de la Monnaie u Bruxelle 1794 vodio je predstave francuske operne druţine u Hambu Od 1799 u Petrogradu dirigent Dvorske opere i Filharmonij društva. DJELA. DRAMSKA. Opere: Le Nouveau sorcier, 1786; Le Bouqut lageois, 1791; La Loi et les rois, 1793. Baleti i pantomime: V Arrivee de 1 1799; La Famille des simples d'esprit, 1823; La Foret noire, 1824 i dr. LIT.: R. A. Aiooser, Un Musicien belge en Russie au debut du XIX s Guillaume-Alexis Pariš (1756—1840), Revue Belge de Musicologie, 194 Isti, Operas, Intermezzos, Ballets, Cantates, Oratorios joues en Russie d le XVIII siecle, Basel 1964.

PARISH-ALVARS, Elias, engleski harfist, pijanist i kor zitor (Teignmouth, Devonshire, 28. II 1808 — Beĉ, 25. I ii Uĉio harfu kod R. N. Ch. Bochse, F. J. Dizija i Th. Labarr Londonu. Koncertirao po cijeloj Evropi i zemljama Oriji God. 1846 u Leipzigu upoznao F. Mendelssohna koji je zn utjecao na njegov stil komponiranja; od 1847 u Beĉu harfist D skog orkestra. P.-A. se ubraja medu najveće harfiste na svi Utemeljitelj je moderne tehnike sviranja na harfi. Njegova 1 za harfu, premda po obliku i sadrţaju nisu posve na visini našnjih zahtjeva, uzorno iskorišćuju sve zvukovne mogući instrumenta. DJELA. INSTRUMENTALNA: simfonija; 4 koncerta: za harfu i c tar; Concertino za 2 harfe; varijacije; fantazije na teme iz opera; plesovi raĉnice; razne kratke kompozicije. Kompozicije za harfu i klavir (neke Czernvjem), za harfu i flautu (sa G. Fahrbachom), za harfu i violinu. Za solo: Voyage d'un harpisle en Orient; Danse des fees; serenada; Grande ■ d Vimitation de la mandoline i dr. ' LIT.: H. J. Zingel, Elias Parish-Alvars, MGG, X, 1962.

PARISOT, Marie-Jean, francuski orijentalist, muzik i orguljaš (Plombieres, 18. I 1861 — Nancy, 6. I 1923). Stuc u St.-Dieu; 1885 stupio u benediktinski samostan u Solesrr Nastavnik na Katoliĉkom institutu u Parizu, zatim u Londor Španjolskoj, Francuskoj i Maloj Aziji, u New Yorku i na K God. 1906 vratio se u Plombieres, napustio samostanski ţi' nastanio se u Nancvju. DJELA: Recherches sur les ehants anciens, 1902; La Schola paroi. 1914; Accompagnament modal du Chant Gregorien (2 sv.), bez god. U Ti de St.-Gervais obj. studije: Essais sur Vinterpretation du chant gregorien, Essai sur les tonalites du chant gregorien. Musique orientale, 1898; Les Hi de l'office romain, 1899; Essai d'application des melodies crientales d des a" eglise, 1900; Les 8 modes du chant syrien, 1901; Notes sur les recitatifs des . lites orientaux, 1902 i dr.

PARISOTTI, Alessandro, talijanski muzikolog (1 24. VII 1852—4. IV 1913). Uĉenik S. Meluzzija; od 1880 ti

PARISOTTI — PARMEGGIANI akademije S. Cecilia u Rimu. Djelovao i kao dirigent raznih muziĉkih društava. Sastavio veoma popularnu zbirku arija starih majstora. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA. IZDANJA: zbirke Arie antiche za glas i klavir (3 sv.), 1885— 1900 (arije talijanskih autora od 1600 do 1800) i Piccolo album di mušica antica.-— Instruktivno djelo Nozioni elementari di acustica, psicologia ed estetica della mušica, 1911.

PARKER, Charlie (pravo ime Charles Christopher, nazivan i Bird, Yardbird, Charlie Chan), ameriĉki alt-saksofonist i kompozitor (Kansas City, 29. VIII 1920 — New York, 12. III 1955). Prvi angaţman dobio sa 15 godina, zatim ĉlan razliĉitih orkestara, 1937 u sastavu J. Me Shanna s kojim odlazi 1941 u New York i snima prve ploĉe (Confessin' the Blues, Dexter Blues). Kasnije svira u orkestrima N. Sisslea (1942—43), E. Hinesa (1943), B. Eckstinea (1944) i dr. Tih godina sudjeluje sa D. Gil-lespiem, Ch. Christianom i Th. Monkom na eksperimentalnim Jam sessions u njujorškom Minton's Playhouse gdje se stvarao novi stil be-bop. God. 1945 ulazi u kvintet D. Gillespiea, zatim osniva vlastiti combo s kojim nastupa na Festivalu jazza u Parizu, 1949. Poslije 1950 sve rjeĊe nastupa zbog nervne rastrojenosti. Do dolaska u New York predstavnik Kansas City jazza i crnaĉkog bluesa, P. kasnije postaje jedan od tvoraca i glavnih predstavnika be-bopa, te jedan od zaĉetnika modernog jazza. Svojim je slobodnim improvizacijskim stilom utjecao ne samo na saksofoniste nego i na razvitak jazza uopće. Najpoznatije su mu kompozicije: Leap Frog; Bloomdido; Nozu's the Time; Confirmation; Parkers' Mood; Relaxin' at the Camarillo; Yardbird Suite; Barbados; Billie's Bounce; Coll Blues; Back Home Blues; Donna Lee; Scrapple Frotn the Apple;Su Blues; Marmaduke;Perhaps. LIT.: M. Harrison, Charlie Parker, Kings of jazz 6, London, 1960. — 5. Schmidt, Charlie Parker, Wetzler 1960. — R. G. Reisner, Bird, Le Legend of Charlie Parker, New York 1962.

PARKER, Horatio William, ameriĉki kompozitor i pedagog (Auburndale, Massachusetts, 15. IX 1863 —• Cedarhurst, Long Island, New York, 18. XII 1919). Kompoziciju uĉio kod G. Chadvvicka u Bostonu i J. Rheinbergera u Miinchenu. Nastavnik na Cathedral School of St John u Garden Citvju (New York), crkveni orguljaš u New Yorku, te nastavnik na Nacionalnom konzervatoriju. God. 1893—99 orguljaš i zborovoda u Trinity Church u Bostonu. Od 1894 vodio novoosnovani muziĉki odjel na Yale Umversity. Pod njegovim vodstvom odjel se razvio u Muziĉku školu, kojoj je P. dekan od 1904. Uz to osnivaĉ i dirigent New Haven Symphony Orchestra i (od 1901) orguljaš u crkvi sv. Nikole u New Yorku. P. pripada drugoj generaciji tzv. bostonske ili novoengleske grupe kompozitora, koja se oslanjala na evropske romantiĉne tradicije u okviru akademskog stila. Parkerova su najbolja djela veće vokalno-instrumentalne kompozicije i zborovi, u kojima je došla do punog izraţaja njegova vitalnost, smisao za odmjerene, snaţne efekte i izvrsno poznavanje zborskog sloga. DJELA ORKESTRALNA: simfonija u c-molu op. 7, 1885; simfonijska pjesma op. 56; koncert za orgulje, 1902; 4 uvertire i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u F-duru op. 11; gudaĉki kvintet u d-molu; suita za violinu, violonĉelo i klavir; suita za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije, — Kompozicije za orgulje (sonata u Es-duru). — DRAMSKA: opere Mona, 1912 i Fairyland, 1915; maska Cupid and Psyche, 1916; muzika za prigodno djelo Yale Pageant, 1916. — VOKALNA. Oratoriji: Hora novissima, 1893; The Legend of St. Christopher, 1898 i Morven and the Grail. Kantate: King Troj'an, 1885; TheDream-King and His Love, 1893; The Holy Child,l893; The Shepherd's Vision, 1906; A Song of the Times i The Dream of Mary, 1918. Za zbor i orkestar: The Balladof a Knight and His Daughter, 1884; The Kobolds, 1891; Harold Harfagar, 1891; A Wanderer's Psalm, 1900 i dr.; zborovi; solo-pjesme (Six Old English Songs; Three Sacred Songs). — CRK VENA : Morning and Evening Service, 1892; The Office for the Holy Communion, 1904; Psalam XXIII za zbor, orgulje i harfu, 1883; motet, 1889. — Spis Music and Public Entertainment, 1911. — Instruktivno djelo The Progressive Music Series (8 sv.), od 1915. LIT.: G. W. Chadzvick, Horatio Parker, New Haven 1921. — A Brief Tribute to the Life and Work of Horatio Parker, New York 1925. — D. S. Smith, A Study of Horatio Parker, MQ, 1930. — /. Parker Semler i P. Underviood, Horatio Parker, a Memoir for His Grandchildren (s popisom djela), New York 1942. — N. Broder, Horatio William Parker, MGG, X, 1962. — W. K. Kearns, Horatio Parker 1863—1919: A Study of His Life and Music (disertacija), Ann Arbor 1965. ' K. Ko.

PARLANDO (parlante; tal. govoreći), naĉin pjevanja, koji se pribliţuje govoru. Redovito se odvija u brzom tempu, a sva kome slogu teksta odgovara jedna nota. Najĉešće se javlja u tali janskoj operi buffi XVIII i XIX st., osobito u djelima G. Paisiella, D. Cimarose i G. Rossinija. Za razliku od -* recitativa, koji je po gradi upravo suprotnost arije, p. dolazi obiĉno u virtuoznim arijama brza tempa ili u ansamblima. U novije je doba upotrije bio R. Strauss izraz p. (»Lustspiel — Parlando«) da bi pobliţe oznaĉio stil svojih opera Intermezzo i Capriccio. U instrumentalnoj muzici, oznaka p. upućuje na to da u interpretaciji treba postići sugestivnost izraţaja poput govora, npr. kod Beethovena u šestoj Bagateli op. 33 (Allegretto quasi andante. Con una certa espressione parlante) ili kod R. Schumanna u Varijacijama na ime ABEGG op, 1 (II varijacija s naznakom basso parlando). L. Vr. PARLIĆ, Dimitrije, koreograf i reditelj (Solun, 19. X 1919—). Glumaĉku školu pohaĊao u Beogradu, balet studirao

39

u Beĉu i Bernu. U baletu Beogradske opere nastupao 1942—• 71 sa prekidima, isprva kao igraĉ, potom kao šef baleta, koreograf i reditelj. God. 1958 •—62 bio je direktor baleta Drţavne opere u Beĉu i 1962—64 na istoj duţnosti u Rimskoj operi. Od 1971 slobodan umet-nik, deluje naizmeniĉno u Beogradu i na mnogim jugosloven-skim i inostranim pozornicama. Uporedo sa izgraĊivanjem baleta Beogradske opere rasla je i Parlićeva umetniĉka liĉnost, te je ostvario niz inventivnih i originalnih koreografija. Medu najistaknutijim postavkama u Beogradskoj operi, koje poĉivaju na sintezi klasiĉnog i modernog baleta, nalaze . D. PARLIĆ se Romeo i Julija (Prokofjev), Orfej (Stravinski), Ĉudesni mandarin (Bartok), RoĊendan infantkinje (Fortner), Joan von Zarissa (Egk), Sebastian (Menotti) i Ana Karenjina (Šĉedrin). Veliku paţnju P. obraća baletima jugoslovenskih kompozitora, kao što su Licitarsko srce i Kineska priĉa (Baranović), Simfonijski triptihon (Konjović), Ohridska legenda (Hristić), Ĉovjek pred zrcalom i Napuštene (Kelemen). Postavio je i reţirao mnoge balete u Beĉu, Parizu, Rimu, Milanu, Nici, Bregenzu, Amsterdamu, Helsinkiju, Edinburgu, Bruxellesu, Trstu, Ankari i Alabami (SAD). S. D. K. PARMA, Viktor, kompozitor (Trst, 20. II 1858 — Maribor, 25. XII 1924). Pravo studirao u Beĉu i djelovao kao upravni ĉinovnik i vladin savjetnik u razliĉitim mjestima. Muzikom se poĉeo rano baviti, a u Beĉu je uĉio kompoziciju i slušao predavanja A. Brucknera. Nakon Prvoga svjetskog rata bio je poĉasni dirigent Narodnog gledališĉa u Mariboru. Utemeljio je i ureĊivao zbornik Struna, u kojem je objavljivao preradbe djela domaćih kompozitora za salonski orkestar. Kao kazališni kompozitor romantiĉnoga smjera najveću je paţnju posvećivao melodij skom oblikovanju, pri ĉemu se jako oslanjao na talijanske uzo re. Svoja djela koncipirao je izrazito homofono, primjenju jući jednostavnu instrumenta ciju. U operi je zadrţao po djelu na brojeve, ali ih je s pomoću muziĉkog sadrţaja po v vezivao u veće cjeline. Od njego- PARMA vih opera najuspjelija je Zlatorog koja se odlikuje i sugestivnom izraţajnošću i arhitektonskom cjelovitošću. Veoma raširene bile su melodiĉne Parmine kompozicije s podruĉja lake i zabavne muzike medu kojima je osobitu popularnost doţivjela koraĉnica Mladi vojaki (1900). DJELA: polke; valceri; koraĉnice i dr. za orkestar. — Gudaĉki kvartet, 1923. — Kompozicije za klavir. — DRAMSKA. Pet opera: Vrh, grof celjski, 1895; Ksenija, 1896; Stara pesem, 1897; Zlatorog, 1919 i Pavliha (dovršio I. Muhvić). Ĉetiri operete: Amazonke, 1902; Nećak, 1907; Venerin hram, 1908 i Zaroĉenec v škripcih, 1917. Scenska muzka za kazališne komade: Rokovnjaĉi, 1897; Legionarji, 1903 i Mogoĉni prstan, 1922. — VOKALNA: 2 balade za solo, zbor i orkestar: Povodni moţ, 1910 i Sveti Senan, 1922; solo-pjesme; zborovi i dr. LIT.: F. Goesll, Gojitev opere in operete v Slovencih, Ljubljanski zvon, 1896, 9. — F. Govekar, Viktor Parma, Slovan, 1902—03. — F. Eller, Viktor Parma in njegovo delo, Slovenski Narod, 1903, 65.-— F. Zabert, Viktor Parma, Slovenec, 1918,42. — R.Rehar, Viktor Parma, Zrnje, 1920,9. — H. Druzović,\'.Parma kot glasbenik, Tabor, 1923, 51.'—M.Zalar, Viktor Parma v cerkveni glasbi, Cerkveni glasbenik, 1925, 3—4. — H. Druzoviĉ, Viktor Parma, Prosvetni glasnik, 1928, 3. — F. Govekar, Viktor Parma kot ĉlovek in skladatelj, Vestnik Prosvetnih zvez v Ljubljani in v Mariboru, 1929, 1—2. — B. Parma, Spomin na oĉeta ob desetletnici njegove smrti, Naš val, 1934, 7. — F. Govekar, Ob desetletnici smrti Viktorja Parme, Jutro, 1934, 296. —■ M. Bravniĉar, Viktor Parma, Gledališki list Narodnega gledališĉa v Ljubljani (Opera), 1934—35, 7. — Z. Prelovec, Viktor Parma 1858—1924, Zbori, 1934. — H. Druzoviĉ, Pomen V. Parme za razvoj slovenske opere, Kronika slovenskih mest, 1936, I. — D. Cvetko, Zgodovina glazbene umetnosti na Slovenskem, III, Ljubljana 1960 . D. Co.

PARMEGGIANI, Ettore, talijanski pjevaĉ, tenor (Rirnini, 17. VIII 1895 — Milano, 28. I 1960). Pjevanje uĉio na Konzervatoriju u Pesaru i u Milanu i tamo 1921, u kazalištu Dal Verme, debitirao kao Cavaradossi (Puccini, Tosca). Neko vrijeme operni zborist, a 1927—37 solist na milanskoj Scali. Najprije lirski tenor,

40

PARMEGGIANI — PARODIJA

postepeno je sve više preuzimao dramski fah, osobito u Wag-nerovu repertoaru. Gostovao je u Francuskoj, Engleskoj i Nizozemskoj, istakavši se u operama Lohengrin i Parsifal (Wagner), Strijelac vilenjak (Weber), La Wally (Catalani), Ifigenija u Tauridi (Gluck), Francesca da Rimini (Zandonai), Macbeth (Verdi), Ne-rone (Mascagni), Lu-crezia (Respighi) i dr. Opernu pozornicu ostavio 1948 te se bavio vokalnom pedagogijom; do kraja ţivota bio je uz to šef kla-ke u Scali. PARNEL, Rut, R. PARNEL u baletu Coppelia plesaĉica (Beograd, 12. II 1923—). Uĉe nica M. Jovanovića i B. Knjazeva; od 1939 stalan ĉlan baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je zatim do 1969 primabale rina. P. je posedovala izvanrednu tehniku, posebno u okretima i brzim tempima, ali je uz to u svoje kreacije unosila dramsku snagu i izraţajnost, stvarajući igraĉke partije duboko emocionalno i izdiferencirano. U njenom bogatom klasiĉnom repertoaru naroĉito su se isticale uloge u baletima Coppelia (Delibes), Romeo i Julija (Prokofjev), Kineska priĉa (Baranović) i RoĊendan infantkinje (Fortner), za koju je rolu dobila Sedmojulsku nagradu (1963). Jedna od najznaĉajnijih umetnica na jugoslovenskim baletskim scenama, R. Parnel je odlikovana sa više saveznih i republiĉ kih nagrada. M. Z. D. PARODI, Lorenzo, talijanski kompozitor i muzikolog (Genova, 10. VIII 1856 — 28. III 1926). Studij zapoĉet u Genovi nastavio u Parizu kod E. Guirauda i J. Masseneta. Od 1906 direktor i profesor estetike i historije muzike na Istituto musicale »Paganini« u Genovi; bio je muziĉki kritiĉar genovskog lista // Cajfaro. DJELA. ORKESTRALNA: Suite greca; Ouvenure Irionfale; Epitha -lame. — Sonata fantasia za violinu, klavir i orgulje. — Suita za orgulje. — DRAMSKA. Opere: Bena; Osmania; Savitri; Grindelviald i Belkiss. Koreografska fantazija Nuit Corinthienne. — VOKALNA: oratoriji Giovanni Battista 1899 i Calvario, 1902; kantata u ĉast G. Donizettiju; kantata u ĉast G . Verdiju; zborovi; solo-pjesme. — Mise; Stabat Mater; Aiiserere. — SPISI: L'Estetica del canonc; Trattato d'istrumentazione; La Giovane scuola francese; II Dolore nella mušica, 1895; L'Avvenire della mušica e Vevoluzione armonica, 1895; Giuseppe Verdi, 1896; Luigi Boccherini, 1906; Musicologia, tccnica e psicologia delV arte dei suoni, 1909.

PARODI, Renato, talijanski kompozitor (Napulj, 14. XII 1900 —). Studij završio 1928 na konzervatoriju 5. Pietro a Majella u Napulju (C. De Nardis, A. Savasta, G. Napoli); u toj je ustanovi od 1940 predavao harmoniju i kontrapunkt. Od 1962 profesor je kompozicije na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1951; koncerti: za violinu, 1949; za flautu i gudaĉe, 1951 i za fagot, 1965; Divertimento, 1929; Preludio ad una commedia, 1931; Concertino napoletano, 1935; Capitoli, 1968. — Kompozicije za komorne sastave i za klavir. — DRAAISKA: balet Folies Bergercs, 1949; crkveno prikazanje La Cantata dci pastori, 1962; scenska muzika za drame. — VOKALNA: Ornitofonie za zbor i orkestar, 1969; 3 Madrigali napoletani za zbor; solo-pjesme. — Priredio nova izdanja opera Le Cantatrici villane i / Virluosi ambulanti (Fioravanti), La Locandiera (Auletta), L'Idolo cinese (Paisiello), Chi dell' altrui si veste i La Baronessa slramba (Cimarosa), Piedigrotta (Ricci) i Lo Fralc 'nnammorato (Pergolesi).

PARODIJA (grĉ. r^apcoSia otpjev, protupjev), općenito, oponašanje nekog umjetniĉkog djela s namjerom da ga se ismije, karikira, izvrgne satiri. U muzici p. isprva znaĉi preoblikovanje postojeće kompozicije ili muziĉke graĊe u novo djelo bez karikiranja, te predstavlja zapravo posebnu vrstu -> preradbe (poput -*■ kontrafakture i -> parafraze). MeĊutim, od parafraze se p. razlikuje po svojoj priliĉno tijesnoj povezanosti s predloškom, a od kontrafakture, koja se prvenstveno osniva na promjeni teksta, po samom zahvatu odnosno preraĊivanju preuzete kompozicije (ĉesto vezanom s mijenjanjem teksta) koja se stvaralaĉki nanovo oblikuje da bi se prilagodila novoj svrsi ili drugaĉijoj zvuĉnoj predodţbi. Sam izraz p. susreće se u muziĉkoj literaturi od druge polovine XVI st., najkasnije od 1573, kada se javlja u naslovu izdanja mise J. Paixa: (Missa) Parodia Motettae Domine da nobis auxilium Th. Crequilonis. MeĊutim, praksa parodiranja proširila

se ranije, osobito u crkvenoj muzici. U razdoblju oko 1450— njeguje se tzv. parodijska misa, koja se komponira polifom umjesto melodije cantus firmusa, na muziĉku gradu odn predloţak, preuzet iz nekog već postojećeg višeglasnog chan; moteta ili madrigala. U ranijem stadiju razvitka parodijske 1 parodiranje se uglavnom svodilo na dodavanje novih di< jednoglasnim, katkad dvoglasnim ili troglasnim ulomcim preuzetih kompozicija. Kasnije (Palestrina) se prakticirale tiranje višeglasnog predloška, najĉešće na poĉetku stavka, 1 tim se razraĊivalo pojedine njegove motive u tehnici skroz vedene imitacije. J. Gallus je, npr., obiĉno ponavljao ulorr poĉetka, iz sredine i s kraja svojih modela, prosjeĉno osam kroz misu i to u novoj kontrapunktiĉkoj obradbi ili nekoj vi cijskoj formi. U njemaĉkim protestantskim misama modeli preteţno uzimali iz duhovne muzike. Na prijelazu u XVI presaĊuje se tehnika parodijske mise i na kompoziciju M, ficata (O. di Lasso, M. Praetorius). Poslije i6co p. dobiva znaĉajnu ulogu i u svjetc muzici, kao posrednik pri preuzimanju ili usvajanju sti stilskih uzora i oblika, npr. talijanskog madrigalistiĉkog (mnogobrojni engleski, nizozemski i njemaĉki prepjevi 1 rigala L. Marenzija, Gastoldija i dr.), zatim francuskih c sona i aira, pa i instrumentalnih kompozicija, mahom sova, a i pjesama za lutnju (engleskih) i najzad ulomal opera i baleta. U Njemaĉkoj se tokom XVII i XVIII st. j ĉitav niz pjesmarica s instrumentalnim melodijama, preuj iz stranih izvora, koje su prilagoĊene novom tekstu, a katl već postojećim stihovima (popularna Sperontesova zbirka Sim Muse an der Pleisse iz 1736—45 s melodijama francuskih men marševa, aira i poloneza). Engleskim i njemaĉkim zbirkams rodiranih (i tekstiranih) francuskih opernih i baletnih mel prethodile su takve zbirke objavljene oko 1700 u samoj Francu Parodies bachiques sur les airs et symphonies des ope'ras, i6<

pjesmama na podlozi instrumentalnih komada iz opera Lu Desmaretsa, M. A. Charpentiera i drugih), Les Parodies Noui 1730 (dijelom i s klavirskom muzikom F. Couperina, Ram i dr., kojoj je dodan tekst) i mnoge druge. Pored ovih popularnih oblika parodije, oţivljuju pc baroka prvobitnu praksu parodiranja J. S. Bach, G. F. Hi i njihovi suvremenici (Telemann) koji većinom preraĊuj prilagoĊuju novoj svrsi vlastita djela. Kod Bacha se su: najrazliĉitiji primjeri parodiranja: od preraĊivanja svjetc kompozicija u duhovne {Uskršnji oratorij uglavnom je p. j njegove svjetovne kantate) ili instrumentalnih kompozicija u kalne (kantate) i obrnuto (kantate u orguljski koral) do ukl vanja muziĉke grade iz nekoliko razliĉitih djela u posve novu 1 poziciju (u misi u h-molu nalaze se uzorci iz najmanje 7 razli ranijih Bachovih djela). Na izmaku baroka ovaj tip parod tehnike izumire. Ali istodobno od XVII st. doţivljuje procv kao satiriĉko oponašanje ili karikiranje, i to najviše u odnos operu. Taj je tip raširen osobito u Francuskoj gdje je u XVI! gotovo svaka nova opera parodirana na pozornicama vaša kazališta ili Opere comique (npr. na Lullvjevu operu Ar poznata p. Dufresneva Opera de Campagne, 1692). U XI) gotovo su sve poznatije opere Meverbeera, Halevvja, Gour Masseneta, redom slijedile njihove parodije. U Italiji su I neskni intermezzi opera serija ĉesto zapravo parodije glavne nje; tako npr. intermediji što ih je Metastasio pisao za vla operu Didone, s naslovom Impresario (1724). Poznati su z primjeri talijanske operne parodije Prima la mušica poi le p A. Salierija, // Maestro di cappella D. Cimarose i si., gd; ismijavaju hirovi pjevaĉa, a iz XIX st. parodije na opere Ve (N' Anta Aida) i Mascagnija (Fanteria rusticana). U Njem: i Austriji nedostaci ozbiljne opere parodiraju se najĉešće u Si pielu. Najviše su satiriĉkih parodija izazvale opere Webt zatim R. Wagnera (F. Suppe i Costa-Grandjean: Lohengelb die Prinzessin von Dragani). Satiriĉka muziĉka p. njeguje u opereti (poĉev od Offenbacha), burleski, musicalu i x< U novije doba susreće se i u instrumentalnoj muzici, primj kod I. Stravinskog u Suiti br. 2 za mali orkestar kao grote razraĊivanje popularnih graĊanskih plesova. MeĊutim Strav obnavlja i staru praksu parodiranja sa djelima komponiranir tuĊe muziĉke motive kao što su balet Le baiser de lafe'e (na mu Ĉajkovskog) ili Pulcinella (na muziku Pergolesija).

PARODIJA — PARRY Parodteverfahren im Berliner Gassenlied, PJB, 1959. — G. v. DadĊsen, Parodie und Kontrafaktur, MGG, X, 1962. — A. Clarkson, The Rationale und Tehnique of Borrovving in Franco-Flemish Parody-Compositions of the High Renaissance (disertacija), Columbia University, New York 1963. — W. Neumann, Uber Ausmass und Wesen der Bachschen Parodieverfahrens, Bach-Jahrbuch, 1965. — L. Lockwood, On »Parody« as Term and Concept inthei6 lh Century Music, Aspects of Medieval and Renaissance Music, Spomenica G. Resse, New York 1966. — M. See, Opernparodie und Parodieoper, Neue Zeitschriftfur Musik, 1966. I. Ać.

PARODIJSKA MISA, polifoniĉka kompozicija misnog ordinarija koja se temelji na upotrebi muziĉke graĊe iz nekog već postojećeg djela — chansona, madrigala, moteta, kao podloge za novo djelo, umjesto melodijskog cantus firmusa. Takav je naĉin komponiranja mise bio raširen od XV do XVII st., najviše izmeĊu 1450 i 1630. Tehnika parodiranja (-> parodija) posuĊenog predloška provodila se na više naĉina: kompozitor bi iz postojećeg tuĊeg ili vlastitog chansona, madrigala i si. preuzimao 2 ili 3, rjeĊe više glasova i njima dodavao nove; pritom su se preuzeti glasovi linearno, kontrapunktiĉki mijenjali, augmentacijom, Ċiminucijom, koloriranjem i si., ali je njihov prvobitni vertikalni meĊusobni odnos ostajao neizmjenjen. Ovakva je praksa bila raširena osobito u ranijem stadiju parodijske mise (J. Barbireau, misa Terriblement na glasove istoimenog chansona). Kod drugog se naĉina preuzimao samo isjeĉak ili motiv neke kompozicije koji se zatim imitacijski provodio kroz sve moguće vertikalne i horizontalne kombinacije, ali je sam po sebi, poput citata, ostajao obiĉno nepromijenjen. Ova tehnika, omiljena u doba Josquin Des Presa, dosegla je vrhunac u sloţenim kontrapunktiĉkim kombinacijama J. Obrechta (misa Je ne demande prema Busnoisovu chansonu), L. Comperea (misa Allez regrets prema chansonu Havnea van Ghizeghema) i drugih. Treći naĉin osnivao se na citiranju cijelog preuzetog odlomka (sa svim glasovima) i to najĉešće na poĉecima pojedinih stavaka mise, a zatim se, sliĉno kao kod drugog naĉina, taj odlomak imitacijski razraĊivao ili se pak tokom stavka posve zanemarivao. Ova se tehnika razvijala poĉev od Josquin Des Presa (misa Mater Patris prema motetu A. Brumela), a prevladavala je u XVI st. Medu mnogobrojnim kompozitorima parodijskih misa toga doba izdvajaju se, bogatstvom i maštovitošću oblikovanja Pierre de la Rue, Clemens non Papa, N. Gombert, Jacobus Gallus, Philippe De Monte, O. di Lasso i nadasve Palestrina. Parodijske mise njemaĉkih protestanata u XVII st. temeljile su se većinom na predlošcima iz duhovne muzike (H. Grimm, G. Vintzius i dr.). LIT.: P. Pisk, Das Parodieverfahren in den M essen des J. Gallus, STMW, 1918. — R. B. Lenaerts, The 16 t h - Century Parody Mass in the Netherlands, MQ, 1950. — N. Pirrotta, Considerazioni sui primi esem pi di missa parodia, Kongresni izvještaj, Roma 1950. — F. Ghisi, L'Ordinarium missae nel XV s. ed il primordi della parodia, ibid. — F. H. Denker, A Study of the T ransition from the cantus -firm us - M ass to the P arody -M ass (diserta cija), University of Rochester (New York), 1951. — J. Klassen, Parodiemessen Palestrinas, KMJB, 1953. — L. SchraĊe, A 14" 1 Century Parody Mass, AML, 1955. — H. Ch. Wolff, Die asthetische Auffassung der Parodiemesse des 16. Jahrh und erts, u M iscelanea en hom en aje H . A ngles, II, B arcelona 19 58 — —61. 1. Ać.

PARRENIN, Jacques, francuski violinist (Ferryville, Tunis, 24. XII 1919 —). Violinu uĉio u Lorientu, zatim na Pariškom konzervatoriju kod J. Boucherita i ]. Calveta. God. 1943 utemeljio je gudaĉki kvartet, s kojim od 1949 poduzima brojne, izvanredno uspješne, koncertne turneje po Evropi i ostalim kontinentima. Ovaj se komorni ansambl posebno istakao interpretirajući djela suvremenih kompozitora. Ostali su ĉlanovi Parreninova kvarteta: Jacques Ghestern (od 1963), J.-C. Dewaele (od 1970) i Pierre Penassou. PARRIS, Robert, ameriĉki kompozitor (Philadelphia, 21. V 1924—). Nakon studija na Juilliard School of Music u New Yorku (P. Mennin), u Pennsvlvaniji i na Columbia University> usavršavao kod J. Iberta i A. Coplanda u Tanglevvoodu i kod A. Honeggera u Parizu. Djeluje u Washingtonu kao profesor kompozicije na univerzitetu George Washington; 1959—63 bio je takoĊer i muziĉki kritiĉar dnevnika W'ashington Post. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija za komorni orkestar, 1952; Symphonic Aiovement Nr. 2, 1951. Koncerti: za klavir i komorni orkestar, 1954; za 5 timpana, 1955; za violu i komorni orkestar, 1956; za violinu, 1959; za fla utu, 1964 i za trombon i komorni orkestar, 1964. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1948 i 1952; 2 gudaĉka trija, 1948 i 1950; trio za klarinet, violonĉelo i klavir, 1959; Lamentations and Praises za 9 limenih instrumenata i udaraljke, 1962; sekstet, 1948; Sonatina za duhaĉki kvintet, 1954; kvintet za violinu, violonĉelo, flautu, obou i fagot, 1957; Fantasy on J. S. Bach's Adaptation of the Te Deum za ansambl blokflauta, 1962; Sinfonia za komorni ansambl, 1963. Sonate: za violinu i ĉembalo (klavir), 1956 i za violu i klavir, 1957. — Kompozicije za klavir. — VOKALNA: The Hollom A\en za bariton, zbor i mali orkestar, 1949; Alas, for the day za bariton, zbor i orgulje (orkestar), 1954; Mad Scene za sopran, 2 baritona i klavir (orkestar), 1959; The Lcaden and The Golden Echo za bariton i orkestar, 1960; Hymn for ihe Nativity za sopran, zbor, 7 limenih instrumenata i udaraljke, 1962. Solo-pjesme: 3 Songs za bariton, ceiestu i klavir, 1947; Night za bariton, klarinet i gudaĉki kvartet, 1951; 3 Passacaglie za sopran, ĉembalo, violinu i violonĉelo, 1957; The Raids 1940 za sopran, violinu i klavir, 1960.

PARRISH, Carl, ameriĉki kompozitor i muzikolog (Plymouth, Pensilvania, 9. X 1904 — New York, 26. XI 1965). Stu-

41

dij završio 1939 na Harvard University i zatim djelovao kao nastavnik i zborovoda u više ameriĉkih gradova. DJELA. ORKESTRALNA: Fantazija, 1947; Pageant Music, 1948; Overture on Southern Folk Hymns, 1949. — Gudaĉki kvartet, 1939. — KLAVIRSKA: sonata, 1948; 12 preludija, 1950; 6 stavaka za klavir 4 -ruĉno. — VOKALNA: Aiagnificat za sopran, ţenski zbor i orgulje, 1946; 3 psalma za zbor; ciklus solo-pjesama i dr. — SPISI: Masterpieces of Music before 1750, 1951 (sa J. F. Ohlom); The Notation of Medieval Music, 1957; The Notation of Polyphonic Music, 1958.

PARROTT, lan (Horace), engleski kompozitor (London, 5. III 1916—). Muziku studirao u Londonu (B. Dale) i OxforĊu; 1940 stekao doktorat i 1941 dobio naslov master of arts na St. Nicholas Collegeu u Londonu. Predavao muziku u Londonu i u Birminghamu, od 1951 profesor je muzike na Univerzitety College of Wales u Aberystwythu. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije; simfonijska pjesma El Alamein, 1944; simfonijska impresija Luxor, 1947; 2 seherza, 1933 i 1943; sveĉana uvertira Romeo and Juliet, 1953; varijacije na Dufayevu temu, 1955 i dr. Koncerti: za klavir, 1948; za engleski rog, 1956; za violonĉelo i za trombon i duhaĉe. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta, 1946, 1955, 1957 i 1960; kvartet s oboom, 1946; duhaĉki kvintet, 1948; Fantasy Trio, 1950. — Klavirska djela. — DRAMSKA: komiĉna opera Once upon a Time, 1959; burleske The Seargent-Alajor's Daughter, 1943 i The Black Ram, 1957; baleti Maid in Birmingham, 1949 i Ballet music for Pageant of Pembroke, 1958. — VOKALNA: kantata Three Kings have come, 1951; Psalam XCI za zbor i orkestar, T946; anthem Earth refoices i dr. — SPISI: Pathways to Modem Music, 1947; A Guide to Musical Thought, 1955; Method in Orchestration, 1957; The Music of an Adventure, bez god.; The Spirilual Pilgrims, bez. god.

PARRY, Charles Hubert Hastings, engleski kompozitor, muziĉki pisac i pedagog (Bournemouth, 27. II 1848 — Rustington, Oxfordshire, 7. X 1918). Školovao se u Etonu i na Exeter Collegeu u Oxfordu i uĉio kompoziciju u Londonu kod W. S. Bennetta i G. A. Macfarrena; u kompoziciji se usavršavao kod H. H. Piersona u Stuttgartu (kompozicija); veoma su mu koristili savjeti i poduka pijaniste E. Dannreuthera u Londonu. Od 1883 zborovoda, a 1900—08 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu. Od 1894 do kraja ţivota direktor (nasljednik G. Grovea) na Royal College of Music u Londonu. P. je uz Ch. V. Stanforda zaĉetnik engleskoga muziĉkog preporoda u posljednjoj ĉetvrtini XIX st. Procvatu engleske muzike on je pridonio koliko svojim stvaralaĉkim radom, toliko kao odliĉan pedagog i organizator. Stilski se preteţno školovao na muzici Bacha i H anĊela, Mendelssohna i Brahmsa. Najbolja su mu ostvarenja vokalna djela; na tom je polju u engleskoj izvodilaĉkoj praksi naišao na neprekinutu tradiciju zbornoga pjevanja. Medu kompozicijama većih formata najbolje su kantata Prometheus Unbound (godina njene izvedbe, 1880, smatra se poĉetkom preporoda) i oda Blest Pair of Sirens; u tim se djelima vidi njegov osobiti smisao za postizavanje snaţnih efekata s velikim zborskim blokovima; uz to njegova je melodijska invencija svjeţa, a akcentuacija izvanredno precizna. Veoma su uspjeli i pojedini njegovi ciklusi solo-pjesama te zborovi a cappella. Muziĉkom preporodu u Engleskoj znatno su pridonijeli i Parryjevi spisi, koji imaju i knjiţevnu vrijednost. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfo nije: I, u G-duru, 1882; II, u fmolu, 1883; III, u C-duru, 1889 i IV, u e-molu, 1889. Simfonija fantazija u h-molu, 1912; simfonijska pjesma From Death to Life, J914; koncert za klavir, 1880; 3 uvertire, 1873—93; 3 suite; simfonijske varijacije, 1897 i dr. — KO MO RN A: Tri gud aĉ ka k va rt et a : I, u g - mo lu, 1 86 7; II, u c - mo lu, 1 8 68 i III, u G-duru, 1880. Gudaĉki kvintet, 1884; 3 klavirska trija, 1878 —90; klavirski kvartet, 1879; gudaĉki nonet, 1877; sonata fantazija za violinu i klavir, 1878; sonata u A-duru za violonĉelo i klavir, 1883. i dr. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1877 i 1878; 3 ciklusa Sonets and Songs without Words; Characteristic Popular Tunes of the British Isles (2 sv.) za klavir 4-ruĉno i dr. — Koralni preludij, toceata i fuga i dr. za orgulje. — Opera Guinevere, 1886. Scenska muzika. — VOKALNA. Oratoriji: Judilh, 1888; Job, 1892 i King Saul, 1894; Za sole, zbor i orkestar; Scenes from Shelley's "Prometheus Unbound«, 1880; De Profundis, 1891; The Pied Piper of Hamelin, 1905; simfonijska pjesma A Vision of Life, 1907; An Ode to the Nativity, 1912 i dr. Za zbor i orkestar: ode The Glories of our Blood and State, 1883; Blest Pair of Sirens, 1887 i dr. The Sol-dier's Tent za bariton i orkestar, 1900. Zborovi; brojni ciklusi solo -pjesama (12 ciklusa English Lyrics). — CRKVENA: Morning, Evening and Communion Service, 1868; Te Deum and Benedictus, 1868; 2 Te Deuma, 1900 i 1911; ant-hemi; psalam XLVI God is Our Hope za bas, dvostruki zbor i orkestar, 1913; Magnificat za sopran, zbor i orkestar, 1897; himne; moteti. — SPISI: Studies of Great Composers, 1887 (XX izd. 1934); The Ari of Music, 1893 (prošireno pod naslovom The Evolution of the Ari of Music, 1896; nova izd. 1930 i 1950); Summary of the History and Development of Mediaeval and Modem European Aiusic, 1893; The Music of the /7th Ccntury, Oxford History of Music, III sv., 1902 (novo izd. 1938); J. S. Bach, the Story of the Development of a Great Per-sonalily, 1909 (rev. 1934; VIII izd. 1949); Slyle in Musical Ari, 1911; Inslinct and Ĉharacter (rkp.). Govore odrţane studentima Royal College of Music sakupio i obj. H. Coltes Kao College Addresses Delivered to Pupils..., 1920. LIT.: R. O. Morris, Hubert Parry, Music and Letters, 1920. — H. C. Colles, Parry as a Song-Writer, The Musical Times, 1921. — Ch. L. Graves, Hubert Parry (2 sv.), London 1926. — G. M. Grcene, Two Witnesses: a Personal Recollection of Hubert Parry and Friedrich v. Huegel, New York 1930. — J. A. Fuller-Maitland, The Music of Parry and Stanford, Cambridge 1934. — J. M. Allan i H. F. Rcdlich, Charles Hubert Hastings Parry, MGG, X, 1952. — H. Hozvclls, Hubert Parry, Music and Letters, 1969. R. A.

PARRY, John, velški kompozitor i instrumentalist (Denbigh, sjeverni Wales, 18. II 1776 —■ London, 8. IV 1851). Od 1793 ĉlan vojne kapele u Denbighu, a od 1797 dirigent. Od 1807 sviraĉ tada omiljela instrumenta flageoleta u Londonu; osobito se is -

42

PARRY — PARTITURA

taknuo u sviranju dvostrukog flageoleta. Od 1809 godinama komponirao djela za popularne priredbe u Vauxhall Gardens; 1820 osnovao društvo za gajenje pjevanja uz pratnju harfe Cymdeithas y Canorion, vodio smotre barda (Cymmrodorion i Eisteddfodau), a uz to bio i muziĉki kritiĉar lista The Morning Post (1834—48)Najpoznatije je njegovo djelo duet F!ow Gently Deva. DJELA.: KOMPOZICIJE i OBRADBE (za Vauxhall Gardens): Harle quin Hoax, 1814; Oberoris Oath, 1816; A Trip to Wales, 1826; Casmallon, 1829; balada Jenny Jones; pjesme i dr. — SPISI: II Puntello or The Supporter (osnove muziĉke teorije), 1832; An Account of the Rise and Progress of the Harp, 1834; An Account of the Royal Musical Festival held at Westminster Abbeye in 1834, 1834; ĉlanci. — IZDANJA: The Ancient Brilon's Martial Music (velške melodije obraĊene za vojnu muziku), 1804; A Second Series for Pianoforte or Harp, Flutc and Violoncello (velske melodije), 1807; A Selection of VCelsh Melodies zuith Symphonies and Accompaniments (3 sv.), 1821—29; The Wehh Harpcr (2 sv.), 1839 i 1848 i dr. LIT.: C. Lloyd Davies, John Parry, MGG, X, 1962.

PARRY, Joseph, velški kompozitor (Merthyr-Tydvil, Wales, 21. V 1841 — Penarth, Cardiff, 17. II 1903). Studirao na Royal Academy of Music u Londonu, doktorirao 1878 na Univerzitetu u Cambridgeu. God. 1871—80 profesor muzike na University College of Wales u Aberystwythu; od 1888 do smrti docent na University College u Cardiffu. Njegova opera BloĊzoen prva je velška nacionalna opera. DJELA. INSTRUMENTALNA: uvertire, suite, balade i dr. za orkestar; gudaĉki kvartet; klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Blodvien, 1878; Virginia, 1883; Ariantuen, 1890; Sylvia, 1895 i King Arthur, 1897. — VOKALNA. Oratoriji: Emmanuel, 1880; Saul of Tarsus, 1892; The Prodigal Son i Nebuchadnezzar. Kantare: Cambria; 1896; The Maid of Cefu Idfa, 1902, The Birds i Joseph. Brojni zborovi; pjesme. — IZDANJA: zbirka velških narodnih pjesama Cambrian Minstrelsie (6 sv.), 1893 (sa D. Rowlandsom). LIT.: K. Evans, Cofiant Joseph Parry, Cardiff 1921. — C. Lloyd Davies, Joseph Parrv, MGG, X, 1962.

PART, Arvo, estonski kompozitor (Paide, Estonija, n. IX 1935 —)• Studij završio na Konzervatoriju u Tallinu. Nadovezujući se na neoklasiĉni stil, postepeno prihvatio dodekafoniju i druga suvremena kompozicijska sredstva te se uvrstio u istaknute sovjetske umjetnike svoje generacije koji traţe vlastiti muziĉki govor. P. djeluje kao slobodan umjetnik. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1963 i 1966; Pro et contra, koncert za violonĉelo, 1966; Perpetuum mobile, 1963; Collage on B-A-C-H za komorni orkestar, 1964; Mušica sillabica za 13 instrumenata, 1964.—Partita za klavir, 1958. — VOKALNA: oratorij Pas du monde, 1961; kantata za djeĉji zbor, 1958; Credo za zbor i orkestar, 1968.

PARTICELLA (tal. ĉestica, djelić; njem. Particell), skica za partituru na kojoj su pojedine skupine instrumenata (duhaĉi, gudaĉi itd.) notirane odvojeno svaka na svom crtovlju. P. se sastoji od 2, 3 ili više crtovlja i sluţi kao nacrt za konaĉnu izradbu partiture, a najviše za kontrolu harmonijskog toka kompozicije. Particelle su ostavili Schubert (simfonija u h-molu »nedovršena«), Wagner, Debussy i dr., a Schonberg je prvi ĉak i objavio svoju kompoziciju u formi particelle {Vier Lieder op. 22 za glas i orkestar). PARTIMENTO (tal. podjela, razdioba), kontrapunktiĉka vjeţba u improviziranju; njegovala se u XVII i XVIII st., a izvodila na instrumentu s tipkama. Okosnica (polifone) kompozicije koju je trebalo improvizirati bio je zadani glas; on je u toku svoga kretanja prelazio iz dionice u dionicu tako da se sastojao od dijelova obiljeţenog basa, kao i od dijelova tematski izvedene melodijske linije. Svrha partimenta bila je razvijanje vještine improviziranja i pratnje prima vista. LIT.: K. G. Fellerer, Der Partimento-Spieler, Leipzig 1940.

PART'ITA (od tal. partire dijeliti), izraz kojim su se u razdoblju baroka oznaĉivale najprije varijacije s odsjecima (parti) na karakteristiĉne ostinatne modele onoga doba, kao što su La Folia, La Romanesca, II Ruggiero i si. Takve ostinatne varijacije komponirale su se za instrumente s tipkama (Frescobaldi, Toccate e Parlite d'Intavolatura di cimbalo, 2 knj. 1615—27, kao i Partita sopra l'aria di Fiorenza saĉuvana u rkp.), za trzalaĉke instrumente ili za komorne sastave (npr. 2 koncertantne violine i continuo). U doba kasnoga baroka izraz p. (ili partia ili na njemaĉkom Parthie, Partien) upotrebljavao se i kao sinonim za -> suitu (J. Kuhnau, Neue Clavier Ubung Erster Theil, Bestehend in Sieben Partien . . ., 1689; J. S. Bach, 6 Partiten za klavir, 1726—31 i 3 Partiten za solo violinu, oko 1720). Od sredine XVII st. naziv p. išĉezava, pa se Haydnova djela — 6 Feldparthien za duhaĉki oktet (oko 1780) i 6 Feldparthien za sekstet (oko 1765) mogu smatrati iznimkama. U novije doba ponovno se susreće p. i to kao naslov većih djela (A. Casella, Partita op. 42 za klavir i orkestar; orkestralne partite L. Dallapiccole, G. F. Ghedinija i G. Petrassija). LIT.: F. Torrefranca, Origine e significato di repicco, partita, ricercare, sprezzatura, Kongresni izvještaj, Utrecht 1952. — Isti, Documenti definitivi sulla partita, Kongresni izvještaj, Bamberg 1953. I. Ać.

ziĉkih dela komponovanih za više deonica koje su rasporei vertikalno jedna ispod druge tako da omogućuju taĉan pre nota koje istodobno zvuĉe. Uz orkestarsku partituru za orkestE dela i horsku partituru za horska dela, postoji i tzv. vokalr, (engl. vocal score, franc. partition pour chant et piano, tal. i tito per canto e pianoforte); u njoj se vokalne deonice nalaz posebnom sistemu, a iz orkestarskih deonica naĉinjen je klav izvod. Istorija partiture u današnjem njenom znaĉenju pove je uglavnom sa razvojem orkestarske muzike što se izgra od XVII v. naovamo. Pre toga, kompozicije za više deonia sale su se u obliku tzv. horskih knjiga (-> Chorbuch, engl. C, book) ili u obliku zasebnih svezaka za svaki pojedini glas (< Part books, nem. Stimmbiicher). Ali u daleke prethodnike p ture mogu da se uvrste najstariji zapisi višeglasne muzike kojih se već pojavljuje princip vertikalne koordinacije gla; najpre s pomoću dijastematski rasporeĊenih slogova teksta, u traktatu o ranom organumu {Mušica enchiriadis, oko IX—i> zatim sa notnim znakovima, kao npr. u rukopisu Arundel (XII gde su dvoglasne kompozicije zabeleţene na crtovlju od < jednako razmaknutih linija, a troglasne na crtovlju od 12 { lelnih linija na kojima se note što istovremeno zvuĉe vertit poklapaju. Sa ovog arhaiĉkog naĉina notiranja in corpo p se na horske knjige i zatim na pojedinaĉne sveske. Poĉetkom v. uvodi se tzv. tabula compositoria, drvena ili kamena ploĉ urezanim sistemom linija, obiĉno 10, na koje su se glasovi šivali u zgusnutom slogu; kod nemaĉkog teoretiĉara Lampac (traktat Compendium musices, 1537) prvi put takva tabula coi sitoria dobiva izgled moderne partiture, jer se osniva na sist od nekoliko petolinijskih crtovlja, uzduţ spojenih taktnim crt U drugoj polovini XVI v. pojavljuju se, najpre u Italiji, primerci prave notacije u partituri; to su u poĉetku ruko] prepisi kompozicija, prethodno već objavljenih u pojedina« svescima za svaku deonicu, a namenjeni instrumentima sa kama (tzv. orguljska ili klavirska p.). I prve štampane part iz 1577 imaju istu namenu: zbornik Mušica de diversi aute partite in caselle per sonar d'instrumento i zbirka C. di Rorea '. i madrigali... a 4 vod, spartiti et aceomodati per sonar d'ogni d'istrumento perfetto. God. 1582 štampa se u Parizu prva 01 tarska p. — Ballet comigue de la Royne, delo u kome se izmer horovi, vokalne solistiĉke taĉke i instrumentalne partije t stavu: kvintet gudaĉa, flauta, oboa, krummhorn, panova f trublja, cink, trombon, harfa, 3 laute, bubanj i orgulje. Na pre u XVII v., sa novim formama, kao što su opere J. Perija (£>, 1598) i G. Caccinija (Euridice, 1600) pa Concerti ecclesiastic Viadane (1602), ulazi u partituru generalbas kao temelj. Iste meno, napuštaju se sastavi ad libitum u korist unapred pi sanih. Ali p. je još u doba baroka, u stvari, predoĉavala st\ broj muziĉkih deonica, a ne instrumenata; sve udvojene (unis deonice pisale su se na jednom sistemu bez obzira na vrstu; je npr. Handel ĉesto notirao oboe i prve violine ili violono fagot »kao jedan te isti glas«. U horskoj partituri još se ranije (u XVI v.) ustalio rasp glasova od viših na niţe; pri tome su se niţi pisali ispod v Isti princip primenjivao se i u instrumentalnoj muzici: instrun ĉiji tonovi idu u više registre notirali su se u gornjem delu p ture, a ostali niţe od njih, ostavljajući najniţe mesto za genera Tako su ponekad još kod Mozarta prve violine rasporeĊene najviša deonica. U partiturama pretklasiĉnih simfonija ĉesti Ak£&

*k SEC JSU

■u OtO'O

PARTITURA (engl. score, franc. partition, ital. partitura, partizione, Sparti ta, njem. Partitur), grafiĉko predoĉivanje muTabula compositoria, XVI st. (preteĉa partiture)

PARTITURA

43

se na vrh postavljali timpani, trublje i rogovi. Ako je kompozicija pisana i za vokalnog ili instrumentalnog solistu, njihove deonice su već u XVII v. stavljali iznad generalbasa. U partiturama XVII i XVIII v. sreće se ponekad deonica soliste na vrhu iznad svih orkestarskih deonica, što je vrlo pregledno. Sa vremenom se pojavila teţnja da se odvoje instrumenti iste vrste u grupe: drveni duvaĉki, limeni duvaĉki, gudaĉi i udaraljke. U svakoj grupi instrumenti su i dalje rasporeĊeni po opštem principu partiture: oni koji proizvode visoke tonove nalaze se gore, a ispod njih se redaju instrumenti sa niţim tonovima. Tek beĉki klasiĉari uvode takav raspored instrumenata po grupama koji se zadrţao do danas. Doduše, još su kod Mozarta, pa ĉak i kod Schuberta, duvaĉi ĉešće uklopljeni medu gudaĉe. U rukopisu Schubertove »Nedovršene simfonije«, instrumenti su rasporeĊeni tako da se violine (I) nalaze na vrhu, a ispod njih su viole, zatim flaute, B.oboe, klarineti, fagoti, horne, klarini (trube), timpani, Kl(B) tromboni, violonĉelo i na dnu kontrabas. MeĊutim, u XIX v. definitivno se ustalio raspored istovrsnih instrumenata po grupama koji je ostao u osnovi do danas nepromenjen, uz razne varijante i proširenja, vezana sa povećanjem orkestarskog sastava, naroĉito u delima kasnih romantiĉara (R. K.-Fag Wagner). l.?JH. , Današnji je raspored instrumentalnih grupa u velikoj orkestarskoj partituti: Drveni duvaĉki instrumenti Limeni duvaĉki 8.4. H. (F) instrumenti Udaraljke Harfa (harfe), klavir, celesta Instrumentalni ili vokalni solista, hor 1.23. TVp Tb. (F) Gudaĉki instrumenti Orgulje Pk. Unutar pojedinih grupa instrumenti su rasporeĊeni prema registru od viših na niţe. Drveni duvaĉki instrumenti: Mala flauta (piccolo) Flaute Oboe Engleski rog Klarineti Bas-klarinet f.'V E. E. 3603. V. K. 1103. R. Saksofon Strauss, Tili Eulenspiegel, partitura Fagoti hor. Partiture kompozicija ranijih autora, pisane drukĉijim rasKontrafagot Limeni duvaĉki instrumenti: poredom, danas se — da budu preglednije — preraĊuju i pišu Horne Trube prema današnjem rasporedu. U nekim se sluĉajevima ipak zaTromboni drţava stari raspored. Tako se npr. u partiturama concerta grossa, Tuba Udaraljke: grupa solista (concertino) izdvaja iz orkestarske grupe (ripieni). Timpani Takva partitura pokazuje ovaj raspored: Concertino Zvona I Violina Ĉinele II Violine Triangl (Viola) Gong Violonĉelo Mali i veliki bubanj 1 dr. Gudaĉki instrumenti: Ripieni I violine I Violine II violine II Violine Viole Viole Violonĉeli Violonĉela Kontrabasi Kontrabasi U grupi limenih duvaĉkih instrumenata na prvo se mesto stavljaju Ĉembalo (I, II) horne, mada su trube višeg registra, zbog toga što ĉine zasebnu U kamernim delima raspored instrumenata je sliĉan rasporedu grupu, a i zato što su od limenih duvaĉkih instrumenata po u orkestarskoj partituri, samo što se klavir, ako zvuku najbliţi drvenim duvaĉkim instrumentima (nekada su se instrumenata ima, stavlja u dnu partiture. Zbog veće preglednosti u moderupotrebljavali zajedno sa fagotima). Kod R. Wagnera se uz ga partituri se povezuju pored zajedniĉke spojnice, još' i pojehorne nalaze još i tzv. Wagnerove tube (Horntuben), a uz trube i noj dine grupe instrumenata posebnim uglatim akoladama, a unutar bas-truba. grupe, istovrsni instrumenti vitiĉastim akoladama (npr. mala flaGudaĉki instrumenti dele se ponekad u dve ili više grupa uta i flauta, I i II violina i si.). (divisi); kod njih se moţe izdvojiti jedan ili više sviraĉa — solo (ili U novije vreme ĉine se pokušaji da se pojednostavni slika soli); tada njihova deonica dolazi na zasebni linijski sistem, iznad partiture. Najveće poteškoće pri ĉitanju partiture ĉine tzv. transostalih. ponujući instrumenti, jer su njihove deonice pisane u tonaliAko je više solistiĉkih instrumenata iste grupe, prvo se piše tetima sa predznacima koji se razlikuju od predznaka u crtovlju onaj sa višim registrom (violina i violonĉelo), a ako su instrumenti drugih deonica. Stoga su neki autori zapisivali te deonice prema isti, prvo se stavlja prvi solista. Ako dolaze solistiĉki instrumenti iz realnom zvuku, što ga ti instrumenti proizvode, a neki su ĉak raznih grupa (duvaĉki i gudaĉki), stavljaju se onim redom kojim beleţili sve deonice u istom kljuĉu (tzv. Einheitspartitur) što obiĉno stoje u partituri, na primer flauta iznad violine. meĊutim nije prihvaćeno. Sviranje partitura obavezan je predmet U operskim partiturama, kao i u partiturama vokalno-instru- za dirigente u nastavi visokih muziĉkih škola odnosno akademija. mentalnih dela (kantata, oratorijum), vokalni solisti i hor stavljaju Metodiĉke priruĉnike napisali su o tom predmetu H. Riemann se izmeĊu udaraljki i gudaĉkih instrumenata, i to prvo solisti (po (Anleitung zum Partiturspiel, 1902), H. Creuzburg {Partiturspiel, visini registra glasa: sopran, alt, tenor, bariton, bas), a zatim Ein Ubungsbuch, 4 sv., 1956—60) i dr. LIT.: R. Schviartz, Zur Partitur im 16. Jahrhundert, AFMW, 1919—2°. — E. E. Lowinsky, On the Use of Scores by Sixteenth-Century Musjcians, Jour-

44

PARTITURA — PASIJA

nal of the American Musicological Society, 1948. — S. Clercx-Lejeune, D'une ardoise aux partitions du XVI e siecle, Melanges d'histoire et d'esthetique musicales,!, 1955. — Th. Jakobi, Dje Kunst des Partiturspiels, Berlin 1957. — K. Jeppesen, Et par notationstekniske problemer, Spomenica C. A. Moberg, Stockholm 1961. — H. G. Hoke, Partitur, MGG, X, 1962. — Isti, Studien zur Geschichte der »Kunst der Fuge«, von J. S. Bach. Zur allgemeinen Problematik des Notationsprinzips Partitur, Beitrage zur Musikwissenschaft, 1962. D. Sn.

PARTOS, Odon, izraelski violist i kompozitor (Budimpešta, 1. X 1907—). Studirao u Budimpešti kod J. Hubava (violina) i Z. Kodalva (kompozicija). Ĉlan orkestra u Luzernu, Berlinu i Budimpešti. Od 1938 u Izraelu, prva viola Filharmonijskog orkestra i ĉlan Izraelskog kvarteta. Od 1951 direktor je Muziĉke akademije i profesor Univerziteta u Tel Avivu. Njegove se kompozicije ĉesto temelje na folkloru, a odavaju utjecaje Z. Kodalva i B. Bartoka. DJELA. ORKESTRALNA: koncertantna simfonija, 1962; koncert za violinu, 1958. Dva koncerta za violu: I, Song of Praise, 1949 i II, 1957. Yiskor za violu (ili violinu ili violonĉelo) i gudaĉe, 1947; Latomasok za flautu, klavir i gudaĉe, 1957; fantazija Ein Gev, 1951; Schir Tehilla; Dmuyot. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta (II, 1960); Concertino za gudaĉki kvartet, 1934; kvintet s flautom, 1959; Aldqdmdt za flautu i gudaĉki kvartet; Itnprovisation and Niggun za harfu, 1959; Agada za violu, klaviri udaraljke, 1962 i dr. — Kompozicije za klavir. — VOKALNA: fantazija na jemenske teme za zbor i orkestar, 1946; 4 pjesme za glas i orkestar; zborovi; Kivrat Adama za glas, flautu i klavir, 1958; solo-pjesme.

PASACALLE (od španj. passar proći, prolaziti i calle ulica), španjolski naziv, prvobitno za uliĉnu muziku koja se svirala poput koraĉnice prigodom mimohoda kapele ili se pjevala kao uliĉna serenada; zatim isto što i -* passacaglia. PASAŢA (od franc. passage prolaz; tal. passaggio), kraći ili dulji ukrasni slijed tonova u brzom tempu, najĉešće virtuoznog karaktera. Izraz se pojavljuje poĉev od XVI st. i odnosi se na vrstu improviziranog ukrašavanja, odnosno diminucije u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici. Kasnije p. postaje bitni sastavni dio bravuroznih kompozicija ili etida. Sadrţajno je p. obiĉno virtuozno razraĊen neki motiv kompozicije. Sastoji li se preteţno od ljestviĉnih tonova, naziva se Ijestviĉna p. U akordiĉnoj pasaţi prevladavaju figure rastavljenih akorda. Najĉešće je p., meĊutim, kombinirana od oba ova elementa. PASCAL, Jean-Claude, francuski šansonjer i filmski glumac (Pariz, 24. X 1927—). Afirmirao se najprije kao filmski glumac (Velika igra, 1954; Zlokobni susreti, 1955), zatim i kao pjevaĉ. God. 1961 osvojio prvu nagradu na Evropskom festivalu pjesme u Cannesu. U novije vrijeme postiţe uspjehe kao televizijski voditelj raznovrsnih programa. PASDELOUP, Jules-Etienne, francuski dirigent (Pariz, 15. IX 1819 — Fontainebleau, 13. VIII 1887). Studij završio na Pariškom konzervatoriju, gdje je zatim predavao solfeggio (od 1841) i klavir (od 1847 profesor); 1855—68 profesor zbornog pjevanja. God. 1860—73 vodio muške zborove (orpheons), a 1868—69 bio je direktor kazališta Thedtre lyrique. Kao dirigent potpuno se afirmirao 1851, kada je osnovao Societe des jeunes artistes du Conservatoire, s kojom je prireĊivao koncerte u dvorani Herz i u Gradskoj vijećnici. Veliku su popularnost stekli njegovi Concerts populaires, koje je osnovao 1861, a odrţavali su se u Cirgue d'hiver (5000 mjesta uz vrlo pristupaĉne ulaznine); na njima je izvodio najviše djela klasika, ali je propagirao i djela suvremenih francuskih i stranih kompozitora. Concerts populaires su se odrţali do 1884; obnovljeni su 1920 kao Concerts Pasdeloup, pod vodstvom dirigenta Rhene-Batona. LIT.: M. Fremiot, Julcs-Etienne Pasdeloup, MG G, X, 1962.

PASERO, Tancredi, talijanski pjevaĉ, bas (Torino, 11. I 1893 —). Pjevanje uĉio u Rimu kod A. Pessine; debitirao 1918 u Vicenzi. Nastupao zatim u Torinu, Milanu, Trstu, Rimu i C1924—30) u Teatro Colon u Buenos Airesu. Od 1926 do 1942 pjevao svake sezone na milanskoj Scali, postavši jednim od njezinih najistaknutijih ĉlanova. Više je puta nastupao i u operi Metropolitan u Ne\v Yorku (1929—33) i na drugim velikim opernim scenama. Imao je neobiĉno širok repertoar. Posebno velik opseg glasa u visokom registru omogućivao mu je da ponekad pjeva i baritonske uloge, npr. Escamilla u Bizetovoj Carmen. PASHALOV, Vjaĉeslav Viktoroviĉ, sovjetski muzikolog (Moskva, 14. V 1873 —• Lenjingrad, 26. XII 1951). Završio historijsko-filozofski fakultet u Moskvi (1895), a studij kompozicije na školi Moskovskoga filharmonijskog društva (1904—10). Od 1900 radio u Rumjancevskom muzeju; od 1917 vodio muziĉki odjel muzeja (od 1925 Biblioteka SSSR V. I. Lenjina). P. ide u red najboljih poznavalaca slavenske narodne muzike. Veliko znaĉenje imala je njegova suradnja s poznatim zapisivaĉem ruskih narodnih melodija M. E. Pjatnickim. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA: O030P My3biKaAbnou KOHcmpyKiiuu 3anucaHHbix Ai. E. riftmuuuKUM soponeoKCKuK neceiib, zbornik KoHuepTbi IlHTHiiuKoro c KpecTHHajKbi, 1914; UloneH u nOAbCKan napodnan My3uKay My3bn osobi, kasnije se pjevanje podijelilo '.t medu nekoliko izvoĊaĉa, nom tri. Prvi dokument takve prakse je rukopis iz Salisbi (Parma, Biblioteca Palatina, 98) iz XIII ili XIV st. H. Schiitz, Historia des Leidens u. Sterbens. Višeglasje i naslovna strana, prijepis osamostaljivanje dionica pruţali su mnoge gućnosti za sugestivno oţivljavanje bogate i dramatski r; like biblijske radnje kakvu donosi pasija. O. Kade naziva dre skom pasijom onu u kojoj se samo upravni govor tretira višegl dok se preostali tekst i dalje izvodi koralno. Pasiju koja je višeglasna, pa i u odlomcima povjerenim evanĊelistu, naziva motetnom. Po F. Blumeu, prva je vrsta pasije koral druga figuralna. K. von Fischer za prvi tip upotrebljava te responzorijska pasija, a za drugi, prokomponirana pasija. —* raniji dosad poznati dokumenti višeglasja u responzorijskoj jesu traktat iz Fiissena (oko 1450), rukopis Egerton 3307 (B Museum, London, oko 1450) i rukopis Est M 1.12 (Colim u Modeni (oko 1480). Bogat izvorni materijal responzori pasija saĉuvan je iz XVI st., osobito u Italiji i Njemaĉkoj XVII st. komponirali su latinske responzorijske pasije V. h O. di Lasso, C. de Sermisy, Jachet iz Mantove, F. Gue, T. L. de Victoria, W. Byrd, G. M. Asola i dr. — Responzor pasiju preuzela je i protestantska crkvena muzika, prvi p djelu J. Walthera (oko 1530). On je zadrţao osnovne gregorij; melodijske elemente i time saĉuvao pasiji karakter recitacije, ] goĊujući je njemaĉkom jeziku. Waltherove pasije, u kojim samo turbae višeglasne, naišle su na velik odjek i proširile XVI i XVII st. po Njemaĉkoj u raznim preradbama. Polifo: se dijelovi pri tom sve više oslobaĊali cantus firmusa (kc dotle uzimao iz jednoglasnih, koralnih odlomaka pasije) i prema izraţajnijem tumaĉenju teksta (J. Meiland, Th. Mani M. Vulpius). Udaljivanje od cantus firmusa opaţa se i u pasi u kojima se jednoglasje odrţalo samo uz pripovjedaĉev ' (A. Scandello, B. Gesius, A. Beber). Prokomponirana (motetna) p. pojavila se a XVI st. raniji primjer je pasija A. de Longuevala (oko 1500; djel ponegdje pogrešno pripisivalo J. Obrechtu). Medu katoli kompozitorima XVI st. prokomponirana p. pojavljuje se : ko. Osim već navedenih djela vaţno je spomenuti pasij Regnarta (prije 1583) i 3 pasije J. Gallusa (1587). U p:

PAS I JA — PASIJSKE IGRE stantskoj Njemaĉkoj, naprotiv, prokomponirana p. odigrala je znatnu ulogu, oslanjajući se većinom na tekstovnu kompilaciju (summa passionis). Latinskim su se tekstom sluţili J. Galliculus, B. Resinarius, B. Gesius i dr. Motetnu pasiju na njemaĉke rijeĉi prvi je komponirao J. a Burek (1568). Majstorsko djelo te vrste je pasija L. Lechnera (1593). — Razvoj responzorijske i prokomponirane pasije uglavnom je završen u prvoj polovini XVII st. U katoliĉkoj se liturgiji preteţno dalje izvode djela iz XVI st. Pored toga, u Italiji se vrlo ĉesto komponiraju samo tur bae u vrlo jednostavnom višeglasnom slogu; naziv je tih odlomaka punti della passione. Autori su obiĉno manje poznati ili anonimni crkveni muziĉari. U protestantskim zemljama, neki kompozitori konzervativno nadovezuju na responzorijsku pasiju iz XVI st., koja još uvijek ţivi u izvodilaĉkoj praksi. Posebno mjesto zauzima H. Schiitz sa svoje tri pasije ("po Luki, Mateju i Ivanu), u kojima je dramatizacija responzorijske pasije dosegla vrhunac. Schiitz stapa gregorijansku i njemaĉku protestantsku recitaciju s monodijskim principom oblikovanja. Taj stil, meĊutim, nitko nije u pasiji nastavio. Karakteristiĉan oblik u protestantskoj crkvenoj muzici od sredine XVII st. je oratorijska pasija. Po uzoru na latinski i talijanski oratorij XVII i XVIII st. ona usvaja recitativ uz instrumentalnu pratnju (tekst EvanĊelista izvodi se u stilu baroknog recitativa), umetnute arije te samostalne instrumentalne odlomke. Bitna je znaĉajka pasije (u tome se razlikuje od oratorija) što zadrţava biblijski tekst i što se kao umeci (osim arija) pojavljuju protestantske crkvene pjesme, korali, u ĉijem izvoĊenju ponekad sudjeluju i vjernici. Arije donose tekstove iz meditativne lirike. Prve oratorijske pasije komponirao je Th. Selle (oko 1640). U toku vremena nastao je u Njemaĉkoj golem broj oratorijskih pasija. Medu njihovim kompozitorima istaknuto mjesto zauzimaju J. Sebastiani, C. Flor, J. Theile, F. Funcke, J. G. Kiihnhausen, G. Bohm, R. Keiser i G. Ph. Telemann. Iznad svih dostignuća izdiţu se dvije pasije J. S. Bacha, po Ivanu (1723) i po Mateju (1729). Poĉetkom XVIII st. zapoĉinje razdoblje pasijskog oratorija pred kojim uzmiĉe oratorijska pasija. Pasijski je oratorij po tekstu slobodna pjesniĉka tvorevina; u njemu više nema biblijskih rijeĉi ni crkvene pjesme. Uvode se alegoriĉka lica. Poetizacijom muke Kristove stvorena je mogućnost za naglašavanje meditativnih elemenata i za snaţno isticanje afekata. Prvo takvo djelo je »Der blutende und sterbende Jesus« R. Keisera na tekst C. F. Hunolda, zvanog Menantes (1704). Ĉuveni tekst B. H. Brockesa »Der fiir die Šunde der Welt gemarterte und sterbende Jesus« komponirali su R. Keiser (1712), G. F. Hdndel i G. Ph. Telemann (oba 1716), J. Mattheson (1718) i dr. Znatnu ulogu odigrao je i tekst C. W. Ramlera »Der Tod Jesu«, osobito uz muziku C. H. Grauna (1755). Suprotno ostalim oblicima, pasijski se oratorij u protestantskoj crkvi nije svagdje liturgijski izvodio. — U Italiji oratorijska pasija nije odigrala znatnije uloge. Najvrednija meĊu rijetkim djelima na talijanskom tlu je pasija A. Scarlattija (oko 1700), bliza latinskom oratoriju XVII st. — Talijanski pasijski oratorij pojavio se sredinom XVII st. Njegovi su historijsko-stilski korijeni ne samo u oratoriju (pojavio se u Italiji oko 1600) nego i u pasijskoj laudi (od XV st.) i u sveĉanostima u slavu Kristova groba u velikom tjednu (tzv. sepolcri). Prvim talijanskim pasijskim oratorijem smatra se »Oratorio per la Settimana Santa« L. Rossija (oko 1643). U pasijski oratorij ubrajaju se i kompozicije na posljednje Kristove rijeĉi. U nizu tih djela najpoznatije je »Die sieben letzten Worte unseres Erlosers am Kreutze« J. Haydna (prvotno za gudaĉki kvartet, 1787; oratorijska verzija oko 1796). Od sredine XVIII st. i u XIX st. nastalo je malo pasija znatnije vrijednosti. Tek se u prvoj polovini XX st. u nekim muziĉarima budi jaĉi interes za pasiju, pa nastoje obnoviti stare oblike responzorijske i motetne pasije. Vrijedni su doprinosi K. Thomasa (»Passionsmusik nach dem Evangelisten Markus«, 1927), H. Distlera (»Choral-Passion«, 1933), E. Peppinga (»Passionsbericht des Matthaus«, 1950), G. Migota (»La Passion«, 1942) i F. Martina (»Golgotha«, 1948). U Hrvatskoj napisao je istaknuto djelo B. Papandopulo (»Muka gospodina našega Isukrsta«, 1935). Na novoj koncepciji poĉiva kompozicija K. Pendereckog (»Passio et mors Domini nostri Jesu Christi secundum Lucam«, 1965) koja, uz primjenu suvremenih muziĉkih sredstava, donosi govorene i pjevane latinske rijeĉi evanĊelja, povezane sa psalmima i drugim liturgijskim tekstovima. LIT.: F. Spitta, Die Passionen nach den vier Evangelisten von H. Schiitz, Leipzig 1886. — Isti, Die Passionsmusiken von J. S. Bach und H. Schutz, Leipzig 1893. — O. Kade, Die altere Passionskomposition bis zum Jahre 1631, Giitersloh 1893. — M. Schneider, Die alte Choralpassion in der Gegenwart, Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft, 1904 —05. — F. Spitta, Die Passionen von H. Schiitz und ihre Wiederbelebung, PJB, 1906. — H. J. Moser, Aus der Friihgeschichte der deutschen Generalbasspassion, PJB, 1920 (II izd., u djelu Musik in Zeit und Raum, Berlin 1960). — W. Lott, Zur Ge-

45

J. S. Bach, Matthduspassion, aulograf schichte der Passionskomposition von 1650—1800, AFMW, 1921. — P. Wagncr, Einfiihrung in die Gregorianischen Melodien, III, Gregorianische Formen lehre, Leipzig 1921 ( I I izd. Hildesheim i Wicsbaden 1962). — H. Adamst, Pas sion Music before 1724, Music and Letters, 1926. — P. Epstcin, Zur Geschichte der deutschen Choralpassion, PJB, 1929. — R. Gerbcr, Das Passionsrczitativ bei H. Schiitz und seine stilgeschichtlichen Grundlagen, Giitersloh 1929. — Isti, Die deutsche Passion von Luther bis Bach, Luthcr -Jahrbuch, 1931. — H. J. Moser, Die mehrstimmige Vertonung des Evangeliums, Leipzig 1931. — K. Nef, Schweizerische Passionsmusiken, Schweizerisches Jahrbuch fiir Musikwissenschaft, 1931. — Isti, Beitrage zur Geschichte der Passion in Italien, ZFMW, 1935. — A. Schmitz, Italienische Quellen zur Figuralpassion des XVI Jahrhunderts, Festschrift M. Schneider, Halle 1935. — K. Ameln, Die altesten Passionsmusiken, Musik und Kirche, 1939. — Isti i C. Gerhardt, Johann Walter und die altesten deutschen Passionskompositionen, A4onats sehrift fiir Gottesdinst und kirchliche Kunst, 1939. — K. Ameln, Die Anfange der deutschen Passionshistorie, Kongresni izvještaj, Base l 1949. — J. J. Lanza Del Vasto, La Passion, mystere de PSques, Pariš 1951. — K. v. Fischer, Zur Geschichte der Passionskomposition des 16. Jahrhunderts in Italien, AFMW, 1954. — A. Schmitz, Oberitalienische Figuralpassionen des 16. Jahrhunderts, Mainz 1955. — K. v. Fischer, Neues zur Passionskomposition des 16. Jahr hunderts, Kongresni izvještaj, Koln 1958. — A. Schmitz, Zur motettischen Passion des 16. Jahrhunderts, AFMW, 1959. — G. Schmidt, Grundsatzliche Bemerkungen zur Geschichte der Passionshistorie, ibid., 1960. — W. Braun, Die mitteldeutsche Choralpassion im 18. Jahrhundert, Berlin 1960. —B. Stablein, K. v. Fischer i W. Blankenburg, Passion, MGG, X, 1962. B. Ać.

PASIJSKE IGRE (od lat. passio patnja), dramsko prikazivanje Kristove muke, prvobitno u crkvama, zatim i izvan crkvenih prostora, pred portalom, u dvorištima samostana i na gradskim trgovima. U katoliĉkoj crkvi se već u XII st. u Velikom tjednu prakticiralo ĉitanje Kristove muke po evanĊeljima s podijeljenim ulogama i dijalozima. Iz takve se prakse ubrzo razvilo dramatizirano prikazivanje, najprije na latinskom jeziku s odgovarajućim liturgijskim (koralnim) napjevima zatim i na narodnim jezicima (-> liturgijska drama, -> misterij). Napjevi su i u tim puĉkim pasijskim igrama većim dijelom potekli od tradicionalnih melodija gregorijanskog —> korala. Najstariji primjerci latinskih pasijskih igara nalaze se u rukopisu iz Benediktbeura, gdje je jedna pasija popraćena neumatski notiranim melodijama. U ulomku lat. pasijske igre iz Montecassina (XII st.) notirani su jedino stihovi Marijine tuţaljke. Muziĉki je vrhunac i u latinskim i u puĉkim pasijskim igrama redovito tuţaljka Marije. Najpoznatije su do danas ţive puĉke p. i. iz Oberammergaua, koje se izvode u obliku nastalom 1634, ali sadrţavaju elemente starije tradicije. Muzika, s kojom se te igre danas izvode, novijeg je datuma: komponirao ju je 1815 Rochus Dedler, orguljaš iz 1 Ai Oberammergaua. - U Hrvatskoj su p. i. bile raširene osobito u Dalmaciji. U crkvenim obrednim obiĉajima s otoka Hvara zadrţala se do danas tradicionalna velika pasijska procesija. U noći izmeĊu Velikoga ĉetvrtka i Velikoga petka, puĉanstvo iz Jelse, Vrbanja, Vrisnika, Pitava i Svirĉa, koraĉa u ophodu pjevajVići drevne obredne pjesme.

46

PASIJSKE IGRE — PASSEPIED

Ostaci pasijskih procesija i pjesama o Kristovoj muci ili Gospinu plaĉu kao i brojni rukopisni dokumenti svjedoĉe da su p. i. i pasijske procesije bile raširene u mnogim dalmatinskim krajevima, a saĉuvani fragmenti glagoljskih tekstova, zapisivanih od XV do XVIII st. — od kojih pojedini imaju i neumatsku notaciju napjeva — dokazuju da su se p. i. prikazivale i u Hrvatskom primorju (Rijeka). Mnoge stare pasijske pjesme saĉuvale su se do danas usmenom predajom. U sjevernoj Hrvatskoj prikazivale su se p. i. takoĊer u mnogim mjestima — npr. u ţupi Vrbovcu (1792—1868; obnovljene za Prvoga svjetskog rata prema tekstu pasijskih igara iz Oberammergaua). Medu starim hrvatskim rukopisima otkrili su R. Strohal i V. Štefanić mnoge tekstove pasijskih igara zapisane glagoljicom na staroslavenskom jeziku. Vaţan je izvor za prouĉavanje starih hrvatskih pasijskih igara djelo T. Pervizovića Muka i smrt Kristuševa po Mateju i Janušu (2 sv., 1764). Neke pasijske pjesme s otoka Hvara zapisao je i notirao B. Sokol. Tragovi melodija starih hrvatskih pasijskih napjeva zapaţaju se u nekim pjesmama iz zbirke Cithara octochorda (1701). U fonotekama Staroslavenskog instituta i Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu ĉuvaju se magnetofonske snimke mnogih pasijskih pjesama. LIT.: B. Sokol, »Gospin plaĉ« na otoku Hvaru, Sv. C, 1939 -

V. Ţc.

U Sloveniji su p. i. takoĊer bile raširene. God. 1598, kada je u Ljubljani harala kuga, odrţana je na Veliki petak velika pasijska procesija. Otada su takove procesije, nazivane »sprevod s predstavo bridkega trpljenja in smrti našega Odrešnika«, prireĊivane svake godine u mnogim mjestima Kranjske u noći izmeĊu Velikog ĉetvrtka i Velikog petka. U pasijskim procesijama sudjelovali su i flagelanti. Nešto kasnije zapoĉeli su ljubljanski kapucini tradiciju dramskog prikazivanja Kristove muke. P. i. u Sloveniji njegovale su se osobito u XVII i u XVIII st. i to na latinskom, slovenskom i njemaĉkom jeziku. Znatna uloga je u njima pripadala muzici. Za slovensku kulturu osobito su vaţne pasijske procesije koje su se na slovenskom jeziku odrţavale od oko 1721 u Škofjoj Loki. Autor teksta (oko 1000 stihova) tih slovenskih pasijskih igara bio je pater Romuald-Lovrenc Marušiĉ. Taj pasijski tekst je najstariji saĉuvani pisani spomenik slovenske dramske umjetnosti. Pasijske igre su se odrţavale i u Koruškoj. God. 1818 njemaĉki tekst pasijskih igara preveo je na slovenski Andrej Drabosnjak. U Koruškoj je u dramskom prikazivanju muke i smrti Kristove sudjelovalo oko 50 osoba i mnoštvo naroda koje je predstavljalo ţidovski puk. I isusovaĉke komedije, odnosno dramske predstave i kapucinske pasijske procesije i p. i. — raširene ne samo u Ljubljani već i u drugim slovenskim krajevima — vaţan su dokument o muziĉkoj praksi i umjetniĉkoj razini slovenskoga muziĉkog ţivota u XVII i XVIII st. LIT.: F. Kotnik, Pasijonska igra iz Ţelezne Kaple, Ĉasopis za zgodovino in narodopisie, 101—108. — A. Kotlar, Pasijonske igre na Kranjskem, Izvestja Muzejskega društva za Kranjsko, l892.^F. Mantuani, Pasijonska procesija v Loki, Carniola, 1916. — F. Kalan, Oris gledališke zgodovine pri Slovencih, Novi svet. 1948, 79. — D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, I, Ljubljana, 1958. — Isti, Histoire de la musique slovene, Maribor, 1967. — .7. Hb'fler, Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. stoletja, Ljubljana 1970. D. Co.

PASINI, Laura, talijanska pijanistica i pjevaĉica, sopran (Gallarate, Varese, 28. I 1894 — Cagliari, 28. VI 1942). Završivši 1911 studij klavira (S. Ĉesi, V. Appiani), zapoĉela blistavu koncertnu karijeru; pjevanje diplomirala 1921 na Konzervatoriju u Rimu (P. Di Pietro) i iduće godine debitirala u Teatro Costanzi kao'Nannetta (Verdi, Falstaff). Od 1923 bila je ĉlanica milanske Scale, ali je gostovala na brojnim muziĉkim pozornicama u Evropi i Americi, na festivalima u Salzburgu (od 1931), Firenci (1933) i dr. Jedan od najljepših talijanskih koloraturnih soprana svoga vremena, P. se isticala izvanredno profinjenim kreacijama, osobito kao Kraljica noći i Fiordiligi (Mozart, Ĉarobna frula i Cost fan tutte), Elisetta (Cimarosa, Tajni brak), Angelina i Isabella (Rossini, Pepeljuga i Talijanka u Alţiru). P. je bila znamenita i kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. PASQUINI, Bernardo, talijanski kompozitor i orguljaš (Massa di Valdinievole, danas Massa e Cozzile, Pistoia, 7. XII 1637 — Rim, 21. XI 1710). Od 1650 u Rimu, uĉenik L. Vittorija i M. A. Cestija; uz to marljivo prouĉava djela Palestrine i Frescobaldija. Orguljaš u rimskim crkvama S. Maria in Aracoeli (od 1664), .S. Maria Maggiore (1665—67), u Oratorio del Ss. Crocifisso (1664—87) i u crkvi .S. Luigi dei Francesi (1673—75). Oko 1670 postao ĉembalist i kapelnik princa Giambattiste Borghesea; sudjelovao kao virtuoz i kompozitor na dvorskim koncertima švedske kraljice Kristine, princa Colonne, kardinala Pamphilija i Ottobonija; svirao ĉembalo u orkestru kazališta Capranica. Koncertirao u Beĉu i Parizu te odgojio više vrsnih muziĉara (F. Durante, G. Muffat, F. Gasparini i dr.).

Umjetnik, kojega su smatrali najvećim talijanskim orgulja u drugoj polovini XVII st., najvaţniji je po svojim kompozi< ma za ĉembalo odnosno orgulje. Medu tim djelima najpopularni i najuspjelija Toccata con lo scherzo del Cucco, koja odaje svje: invencije, lakoću i eleganciju te uspješno predstavlja Pasqui kao kompozitora koji je koristio i prevladao Frescobaldijeve 1 caje i otvorio novu etapu u razvoju talijanske instrument muzike, pripremajući put umjetnosti D. Scarlattija. DJ ELA. IN STRU MEN TALN A. Za k la vir i z a o rgulj e : 3 5 so nat a za 2 ĉembala); 17 suita; 18 varijacija ili partita; 35 tokata ili »tastata«; 25 1 11 pojedinaĉnih plesova; 5 bizzarrie; 4 passacaglie; 3 canzoni francesi; 2 ca cia; 2 ricercara; 1 fantazija; 1 fuga; 1 bergamasca. DRAMSKA: 16 o medu kojima Dov'e amorc e pictd, 1679 i La Forza d'amore, 1680. — KALNA: 15 oratorija; više od 50 kantata; oko 200 arija uz b. c. — Tri m za glas i b. c. — INSTRUKTIVNA: Saggi di contrappunto, 1695; Regol ben suonare il ĉembalo o organo. NOVA IZD. Djela za instrumente s tipkama: 11 djela obj. J. S. Shed (Selection of Pieces by Pasquini, 1895); F. Boghen izd. 2 tokate (Toccate antichi maestri italiani, 1918), zatim I tokatu (bez god.), 5 partita (Partite antiehi maestri italiani, bez god.), 10 arija (1922) i 2 sonate za 2 ĉembala ( i < 1 sonatu za 2 ĉembala obj. W. Danckert (1931); 20 djela obj. G. Tagliap (Antologia di tnusica antica e moderna per pianofortc fl934) i dr. Vokalna d 1 kantatu obj. F. Vatielli (Antiĉke cantate d'amore, 1920); 2 arije obj. K. pesen (La Flora, 1949): 2 arije obj. L. Landshoff (Alte Mcister des Bel c: bez god.) i dr. LIT.: Ch. van den Borren, Note sur Bernard Pasquini et ses oeuvres, / du Congres d'Histoire de FArt, Pariš 1921. — /•'. Boghen, L'Arte di Bern Pasquini, Mušica d'oggi, 1922. — A. Bonaventura, Bernardo Pasquini, A Piceno 1923. — E. J. Luin, Bernardo Pasquini e il suo tricentenario, Roma ] — W. Heimrich, Die Orgel- und Cembalowerke Bernardo Pasquinis (dis ciia), Berlin 1958. — M. B. Haynes, The Kevboard Works of Bernardo quini, Ann Arbor 1960. — P. Kast i G. F. Crain, Bernardo Pasquini, M X, 1962. — G. F. Crain, The Operas of Bernardo Pasquini (disertacija, 2 Ann Arbor 1965. — W. Apel, Geschichte der Orgel- und Klaviermusik 1700. Kassel 1967. B. A<

PASSACAGLIA (tal.; franc. passacaille; od španj. pasaca instrumentalna kompozicija umjerena tempa u trodobnoj m; Razvila se oko 1600 iz istoimenog starinskog plesa, podrijet vjerojatno iz Španjolske. U poĉetku je p. plesna kompozi brzog tempa namijenjena najĉešće gitari ili pjevanju uz prat gitare. Redovito je u 3/4 mjeri s karakteristiĉnim ritmom J , ili J. J) J S vremenom se razvija u polagani stavak izgraĊen principu varijacija. Djelo Cento partite sopra il passacaglio (K G. Frescobaldija najraniji je primjer passacaglie koja se naĉii variranja pribliţuje chaconni. Otada pišu kompozitori passaca najĉešće za instrumente s tipkama, a francuski autori njeguji i kao baletni stavak (J. B. Lully). Klasiĉna p. sastoji se od 1 kontrapunktskih varijacija na melodijsku frazu koja se prvi pojavljuje u basovoj dionici, a zatim se neprestano ponavljs u basu ili u kojem gornjem glasu. Tema je reĉenica od 4 i taktova, a varijacije nisu meĊusobno odijeljene, nego se nade zuju jedna na drugu. P. je vrlo sliĉna -> chaconni. Po misije nekih autora (W. Apel) p. je niz varijacija na ostinatnu melodi; frazu, a chaconna na ostinantne harmonije. Kompozitori su : dutim, osobito u baroku, ĉesto upotrebljavali nazive upravo ( nuto. Najpoznatije passacaglie napisali su B. Marini, G. B. tali, N. Pasquini, G. Muffat, H. J. Biber, J. S. Bach i G. F. Han. a u XX st. O. Barblan, E. Dohnanvi, P. Hindemith, F. Mar M. Ravel. W. Schuman, S. Veress, A. Webern, K. Odak i LIT.: A. Machabey, Les Origines de la Chaconne et de la Passac: Revue de Musicologie, 1946. — W. Osthoff, Die frtihesten Erscheinungsfor der Passacaglia in der itajienischen Musik des 17. Jahrhunderts, Mušica N. teranea Palermo 1954, Palermo 1959. — L. Stein, The Passacaglia in the Ti tieth Centurv, Music and Letters, 1959. — K. von Fischer, Passacaglia, M X, 1962. — M. Schuler, Zur Friihgeschichte der Passacaglia, MF, 1963. T. Bi

PASSAMEZZO (pass'e mezzo; tal. passo korak, me polovica), brzi i ţivahni talijanski ples u dvodobnoj mjeri iz } st. Prema Th. Arbeauu {Orchesographie, 1589) stilizirani p brza pavana, pa se ĉesto i pojavljuje pod imenom pavana pa mesa (H. NewsieĊler, Ein Nezvgeordnet kunstlich Lautenb, 1536; C. Gervais, Sixieme Uvre de danseries, 1550). Poslije pa: mezza obiĉno je slijedio saltarello (kao -> Nachtanz). U poĉe p. nije bio samostalna kompozicija već varijanta neke pozi melodije. Kasnije se razvilo nekoliko akordiĉkih obrazaca su bili temelj bogato figuriranih varijacija passamezza. Kra XVII st. p. nestaje iz muziĉke prakse. LIT.: G. Reichert, Der Passamezzo, Kongresni izvještaj, Kassel i I 1951. —J. M. Ward, Passamezzo, MGG, X, 1962. M. K ur

PASSEPIED (franc; engl. paspy), francuski narodni ] iz XVI st. koji se odrţao do danas; osobito u Bretagni. Melo passepieda u 3/8 mjeri s uzmahom, kreće se u nepravilnim movima, a plesni su koraci vanredno ţivi i obiluju varijanta: U drugoj polovini XVII st. p. postaje dvorski i salonski p plesao se u parovima. Mnogi francuski autori uvrštavali su ga balete. U baroknoj instrumentalnoj suiti nalazi se gdjekad . meĊustavak izmeĊu sarabande i gigue (F. Couperin, J. Kj Fischer, G. Ph. Telemann. J. S. Bach). \ LIT.: C. Marcel-Dubois, Passepied, MGG, X, 1962.

.!

1

PASSO DOBLE — PAŠĆAN-KOJANOV PASSO DOBLE (španj. dvostruki korak; tal. passo dop-pio), juţnoameriĉki društveni ples španjolskog podrijetla u 2/4, 3/4 ili 6/8 mjeri. Karakteristike su mu jednostavnost melodike, naglašen ritam, ţiv tempo i sveĉani korak pri kojem se udara petom o petu. Iz p. d. razvio se -> tioo-step. PASTA, Giu-ditta (rod. Negri), talijanska pjevaĉica, sopran (Saronno, Va-rese, 28. X 1797 — Blevio na jezeru Co-mo, 1. IV 1865). Studirala u Milanu kod G. Scappe i V. Lavig-ne; debitirala 1815 u Milanu i uskoro poslije toga zapoĉela briljantnu karijeru u Italiji (Venecija, Rim, Milano, G. PASTA. Rad G. G. di Serangelija Torino, Napulj) i širom Evrope (Pariz, London, Beĉ, Petrograd). Imala je neobiĉno jak sopran velikog opsega (od a do dz), izrazito dramatskog timbra. Svoje je uloge glumaĉki tako snaţno oblikovala, da su je usporeĊivali sa najvećim dramskim glumcima. Za nju su specijalno pisali uloge u svojim operama V. Bellini (La Sonnambula, Norma), G. Donizetti (Anna Bolena) i G. Pacini (Niobe). Povukla se s pozornice 1841. LIT.: G. Bossini, Giuditta Pasta, 1833. — G. Monaldi, Giuditta Pasta e Maria Malibran, Firenze 1906. —■ M. Ferranti-Giulini, Giuditta Pasta e i suoi tempi — memorie e lettere, Milano 1935. — H. Ktihner, Giuditta Pasta, MGG, X, 1962.

PASTICCIO (od tal. pita, pašteta; franc. pastiche), u uţem j smislu, naziv za operu sastavljenu od najuspjelijih ili vrlo po-f pularnih arija, dueta ili većih odlomaka, preuzetih iz razliĉitih opera jednog ili više autora i prilagoĊenih novom libretu. Kao operni spektakl saĉinjen od stilski raznorodnih toĉaka, razliĉita podrijetla, p. se raširio u opernoj praksi XVII—XIX st. da bi zadovoljio publiku koja je ţelila u jednoj izvedbi ĉuti sve svoje omiljene arije, a takoĊer i pjevaĉe koji su htjeli da se produciraju sa svojim najuspjelijim toĉkama. Poznati su primjeri, p. Thomyris, 1 Queen of Scythia (1707) koji je sloţio J. Ch. Pepusch napisavši I sam recitative i preradivši arije A. Scarlattija, G. Bononcinija, Steffanija, Gasparinija i Albinonija (na libreto P. A. Motteuxa); zatim p. L. A. Niedermevera Robert Bruce (1846) prema odlomcima iz opera G. Rossinija i mnogi drugi. U šireni znaĉenju, izrazom p. oznaĉuju se katkad i muziĉka djela koje su izvorno komponirali nekolicina autora, pa su zapravo :;a višoj umjetniĉkoj razini od pravog pasticcia (ili tzv. »skrpane opere«). To je npr. opera // Muzio Scevola (1721), za koju su po jedan ĉin komponirali F. Amadei, G. B. Bononcini i G. F. Handel, ili oratorij Die Schuldigkeit des ersten und fiirnehmsten Gcbots (1767) W. A. Mozarta, M. Havdna i A. C. Adlgassera. Takva suradnja nekolicine autora na jednom djelu ĉesto se susreće i u instrumentalnoj muzici; npr. Sonata za violinu i klavir (1853) sa dva stavka R. Schumanna, i po jednim stavkom J. Brahmsa i A. ■ H. Dietricha; zatim Quatuor sur le nom de B-/a-/(i889) N. Rimski-F Korsakova, A. K. Ljadova, A. P. Borodina i A. K. Glazunova, pa Divertimento fiir Mozart (12 obradbi Mozartove arije »Ein Madchen oder Weibchen«) za koji su pojedine stavke komponirali G. Einem, L. Berio, N. V. Bentzon, J. Wildberger, H. Erbse, R. Haubenstock-Ramati, P. R. Fricker, M. Jarre, G. Klebe, G. \Vimberger, M. Le Roux i H. W. Henze. LIT.: O. G. Sonneck, Miscellaneous Studies in the History of Music, N'ew York 1921. — F. Walker, »Orazio«: The History of a Pasticcio, MQ, 1952. — M. Reimann, Pasticcios und Parodien in norddeutschen Klaviertabulaturen, MF, 1955. — Ista, Ein italienisches Pasticcio von 1609, ibid., 1966. I. Ać.

ROG, jednostavan duhaĉki instrument, vrsta drvene trublje. Cijev pastirskog roga koniĉna je oblika, a izraĊuje (PASTIRSKI se u razliĉitim veliĉinama. Prvobitno je p. r. sluţio samo za meĊu-

sobno dozivanje pastira. Kasnije su pastiri poĉeli na njemu bušiti otvore (5 do 6) ĉime su omogućili i izvoĊenje jednostavnijih melodija.

47

PASTORALA, 1. muziĉko-scensko djelo sa sentimentalno-idiliĉnim sadrţajem. Javlja se u Italiji u XVI st. kao plod renesansnog prouĉavanja umjetnosti Vergilija i ostalih klasiĉnih autora ekloga. U XVII st. širi se i u Francuskoj i u Španjolskoj. U pastorali je veza rijeĉi i tona mnogo tjesnija nego u miseriju, a ĉesti su u njoj lirski momenti. Po mitološkoj graĊi ona je najvaţniji preteĉa opere. Rane opere, osobito talijanske i francuske, i nisu drugo nego veće skroz komponirane pastorale; one ĉesto zadrţavaju i naziv p. (R. Cambert, Les Peines et les plaisirs de l'amour, J. B. Lully, Les Fetes d'Amour et de Bacchus, i dr.). 2. Instrumentalna ili vokalna kompozicija idiliĉnog karak tera, s jednostavnom melodijskom linijom i harmonijom, najĉešće u 6/8 ili 12/8 mjeri. U klavirskoj literaturi istiĉu se pastorale G. Frescobaldija, B. Pasquinija, D. Scarlattija i F. Couperina; po znate su pastorale za orgulje J. S. Bacha, a od suvremenih orkes tralna Pastorale d'ete A. Honeggera. 3. U crkvenoj muzici XVII i XVIII st. susreće se pastorala naroĉito u boţiĉnoj duhovnoj muzici. Razvila se iz talijanskih narodnih napjeva, a dolazi u boţiĉnim oratorijima (J. S. Bach), koncertima (A. Corelli, G. Torelli, P. Locatelli) i pastoralnim misama (G. J. Vogler, A. Diabelli, R. Kreutzer). LIT.: J. Maršal, La Pastorale dramatique en France a la fin du XVI e et au commencement du XVII e siecle, Pariš 1906. — L. de la Laurencie, Les Pastorales ... avant Lully..., Kongresni izvještaj MeĊunarodnoga muziĉkog društva, London 1911. — H. Engel, Pastorale, MGG, X, 1962. M. Kun.

PASTOURELLE (franc; provansalski pastorela), u lirici trubadura i truvera (XII—XIII st.), vrsta pjesme u formi dijaloga, u kojoj se pjesnik natjeĉe za ljubav pastirice ili kakve seoske ljepotice. Najstariju saĉuvanu provansalsku postourellu (i jedinu s notiranom melodijom) spjevao je trubadur Marcabru. Od truvera je poznato oko 130 pastourella s kraja XIII st. a većina ih je notirana. LIT.: M. Delbouille, Les Origines de la pastourelle, Bruxelles 1926. — E. Piguet, L' Evolution de la pastourelle du XII e siecle a nos jours, Basel 1927.

PAŠĈENKO, Andrej Filipoviĉ, sovjetski kompozitor (Rostov na Donu, 15. VIII 1885 —). Muziku studirao na Petrogradskom konzervatoriju (J. Vitol, M. Štejnberg). Nakon Revolucije sudjelovao u organiziranju novoga muziĉkoga ţivota u Lenjingradu, gdje je ĉlan uprave Filharmonijskog orkestra i Akademskog teatra opere i baleta. Pisao djela raznovrsna po tematici 1 muziĉkoj formi, preteţno pod utjecajem A. Skrjabina i fran cuskih impresionista. DJELA. ORKESTRALNA. Devet simfonija: I, 1916; II, F UMH cojimty, 1923. III, 1925; IV, 1928 (prer. 1955); V, 1952; VI, 1954; VII, 1955; VIII, 1956 i IX, 1958. Tri simfonijete. Tri simfonijske pjesme: Fuzanmbi, 1914; BaKxaHKu, 1916 i ^anaee, 1957. Koncert za violinu, 1944; CuM^onuneCKan MUcmepuH za teremin i orkestar, 1923; uvertira, 1912; uvertira Kapuaaaji, 1923; suita na ukrajinske teme, 1944; suita Eypnm-MomojiuH % 1952; 2 suite za mali orkestar, 1914 i 1927; seherzo-fantazija Apnenun u KonOM6uua, 1913; 2 rapsodije, 1937 i 1944; ynuifa Becejian za ansambl narodnih i klasiĉnih instrumenata, 1927 i dr. — Dva gudaĉka kvarteta, 1915 i 1921; 3 kompozicije za violinu i klavir, 1951. — Sonata-fantazija za klavir, 1923. — DRAMSKA. Opere: OpjiitHbiu 6ynm, 1925; LJapb MaKCUMuauan, 1929; Hepnbiu np, 1930; IJoMnadypbi, 1936; CsadbSa Kpe^uncKoio, 1947; UIym Ea/ianupee, 1949; Kanpuenan neeecma, 1956 i Pad6a u JIOUKO, 1957; Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: oratorij JlemiH, 1940; kantata Fonoc Mupa, 1952; kompozicije za glas, zbor i orkestar; JJy6unyiuKa za 2 zbora, klavir 4-ruĉno i udaraljke, 1926; zborovi; solo-pjesme. — Sastavio My3biKajtbHue npou3eedeHUH II. II. HauKOSCKOzo. McmopuKO-6u6jiuoyKa3amejib cnpitMeHaHUHMbi (2 sv.), 1917—21.

LIT.:£. Meunux, CTapeHninH jieHHiirparicKHH KOMIIO3HTOP A. nameHKO, CoBeTCKan My3biKa, 1957. — Isti, Andrej Filippowitsch Paschtschenko, MGG, X, 1962.

PAŠĆAN-KOJANOV, i. Svetolik, dirigent, kompozitor i muziĉki pisac (Petrovaradin, 8. III 1892 — Beograd, 16. VI 1971). Studirao na Konzervatorijumu u Zagrebu (violinu kod V. Humla, kompoziciju kod Ć. M. Juneka i F. Dugana, dirigovanje kod F. Lhotke). Studije prekida, jer izvesno vreme provodi u zatvoru i internaciji zbog aktivnosti u nacionalnom omladinskom pokretu (1914—17). God. 1923—40 nastavnik muzike u novosadskoj gimnaziji; 1940—46 profesor u Muziĉkoj školi Mokranjac u Beogradu, a 1946—51 prvi dirigent hora Radio-Beograda i nastavnik u Muziĉkoj školi Stanković. Bio je dirigent u 35 horova, priredio oko 850 koncerata u Jugoslaviji, sa uspehom gostovao sa našim horovima u Ĉehoslovaĉkoj, Poljskoj, MaĊarskoj, Bugarskoj i Turskoj. Najveće uspehe postigao sa Ţenskim pevaĉkim društvom (Novi Sad, 1927—41), Akademskim muškim horom (Novi Sad, osn. 1933), Obilićem (Beograd, 1935—41) i Horom Radio-Beograda (1946—51). Kao horski dirigent pokazivao je prirodnu muzikalnost, temperament, smisao za horsko izvoĊenje i izrazitu sugestivnost. Kao kompozitor pisao je prvenstveno vokalna dela, solo-pesme i horove. Njegov stil blizak je romantizmu; u izrazu, melodici, harmonskoj strukturi i formi oseća se jaki prizvuk narodnoga jezika. DELA. VOKALNA: Iie heruvimi za 2 muška hora i duvaĉke instrumente; oko 150 horskih dela; Otkud tebi bela bulo; Vsi so prihajali; Grade moj; Petnaest tisoĉ za bas i mešoviti hor (nagraĊen I nagradom Saveza kompozitora Jugoslavije); 4 hora iz »Gorskog vijenca«; Senluk Hajduk Velj'ka; Poslednji gost;

48

PAŠĆAN-KOJANOV — PATTI

Hristus je gore vstal; Kmiĉi se; Dve jevrejske pesme i Tri ukrajinske pesme. Sanje za glas i orkestar; ciklus V suncu i senci, za glas i klavir. — Dva opela.— SPISI: Istorijski razvoj gudaĉkih instrumenata, 1956; Anlonius Stradivarius Crcmonctisis, 1964; Violindri porodice Gvarnerius, 1966. LIT.: V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. — 5. Đurić-Klajn, Plodna i raznovrsna delatnost Svetolika Pašćana, Pro mušica, 1970, 45. D. Sn.

2. Borislav, dirigent (Novi Sad, 11. VI 1924 —). Sin Svetolika; studij dirigovanja završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (K. Baranović) i 1957 na Akademiji za muziku i pozorišnu umetnost u Beĉu (H. Swarowsky). Dirigentskim se radom bavi od 1946. God. 1951—53 u Subotici šef Filharmonije, dirigent Opere i profesor muziĉke škole; 1953—55 dirigent Savremenog pozorišta u Beogradu i od 1957 stalni dirigent Beogradske opere. Nastupa i na koncertnim podijumima sa profesionalnim orkestrima (Beogradska filharmonija) i amaterskim horovima (KUD /lio Lola Ribar, Braća Baruh i dr.). Dirigent temperamentnog i sugestivnog gesta i širokog emotivnog dijapazona, izvodi klasiĉni, romantiĉni i savremeni operski i simfonijski repertoar. Gostovao je u Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Italiji, Luksemburgu, MaĊarskoj, SSSR, Španiji, Švajcarskoj, Izraelu, Japanu i Australiji. Bavi se i muziĉkom publicistikom.

i pjevaĉe, kojima su znameniti kompozitori Michael Ha; (1757—62) i K. Ditters von Dittersdorf (1764—69) bili na ĉ U svom je kazalištu P. izvodio opere, od kojih je neke kompon Dittersdorf. Drţi se da je za neke od njih napisao libreto. NaP ĉićev je tekst Dittersdorf napisao muziku za oratorij Isacco fii del Redentore (1776). Navodi da je i sam komponirao ne mog potvrditi. K. K . PATRICIJ (Petris, Petrić), Andrija, kompozitor. Pot s otoka Cresa iz plemićke obitelji Petrisa ili Petrića. Datum gova roĊenja i smrti nije poznat. Po svoj je prilici bio suvreme

i'uft'l chltn fgmtioihim ihiim[i«fj«x''mi>i

DELA. SPISI: Tendencije savremene muziĉke interpretacije, Zvuk, 1961, 43—44; Na marginama Mozartove g-moll simfonije, ibid., 1962, 52; Prolegomena za jednu teoriju dirigovanja, III program Radio-Beograda, 1972, 15. Ĉlanci i prikazi u ĉasopisima i listovima (Zvuk, Pro mušica, Politika). V. Peć.

PAŠIĆ, Miroslava, violinistkinja (Temišvar, Rumunija, 3. III 1929—). Studij violine sa specijalizacijom završila na konzervatoriju Ciprian Pornmbescu u Bukureštu (A. Gertzovici). Ĉlan orkestra Rumunske radio-televizije u Bukureštu i utemeljitelj gudaĉkog kvarteta Ateneum s kojim je nastupala u Rumuniji i drugim zemljama. Od 1968 u Sarajevu solist orkestra Radio-televizije i docent na Muziĉkoj akademiji. Kao koncertant posebnu paţnju posvećuje savremenom muziĉkom stvaralaštvu, osobito bo-sanskohercegovaĉkih kompozitora. Osim u Jugoslaviji nastupala je u Francuskoj, Austriji, Njemaĉkoj i SAD. z. Kuĉ. PAŠKJEVIĈ, Vasilij Ale-ksejeviĉ, ruski kompozitor i violinist (?, oko 1742 — ? 3 oko 1800). Violinist dvorskog orkestra u Petrogradu (1763— 89), dirigent petrogradskog Velikog ruskog kazališta (1780— 83) i uĉitelj violine. Od 1783 dvorski muziĉar Katarine II (komponirao na M. PAŠIĆ njezine tekstove), a od 1789 dirigent orkestra dvorskih plesova. P. je uz J. I. Fomina i M. Matinskoga, utemeljitelj ruske komiĉne opere. Potaknut talijanskom operom b'uffom, a osobito francuskom komiĉnom operom, dovodio je na scenu realistiĉki i ţivo ocrtane narodne tipove, a u muziku unosio narodne elemente, eeeu je prva ruska operna priĉa; u njoj se prvi put susreće nešto istoĉnjaĉkog kolorita.

DJELA. DRAAtSKA. Opere: komiĉna opera Hecnacmbe om Kapemu, 1779; komiĉna opera CKynoii, 1782; operna priĉa reĉenice, tematski srodne i harmonijski meĊusobno 0 tvore periodu. Reĉenice periode temelje se na neznatno iz njenoj ili srodnoj graĊi (a ax ili a b). MeĊusobna harmonijska nost reĉenica oĉituje se u kadencama. Prva reĉenica zav redovito nepotpunom kadencom, a druga potpunom. Harmoi graĊa kreće se obiĉno izmeĊu dva pola, tonike i dominanti taj se naĉin postizava medu reĉenicama odnos pitanja i odgc Takva p. od 8 normalnih taktova (ili 4 »velika« ili 16 »n taktova) predstavlja »normativnu temeljnu shemu muz stavka« (prema H. Riemannu). Na toj se shemi temelje plesa i pjesme, a od sredine XVIII st. naĉelo periode don i u sloţenijim oblicima umjetniĉke muzike. Hrvatska himna »Lijepa naša dorr I

I

Lijepa,

TUL-ŠOL.

do-mo-vl-n/},

oj ju-naĈ-Jca. ~z&mljo\mL

-Ha

MM sta.-re sla,- ve

dje-cb-vi-no,

da

bi vaz-dcc

P. sastavljena od dvije male reĉenice (4+4 takta) nazi i mala p.: L.v.Beethoven: IX simfonija u d-molu op.125,IV stavak »Himnal

PERIĆ, Bojana, plesaĉica (Zagreb, 9. X 1930 —). Srednju baletsku školu završila 1948 u Becgradu (M. Jovanović); 1945—69 istaknuti solist baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. U svojoj umetniĉkoj karijeri ostvarila niz kreacija, meĊu kojima su na-

J -tr

'1' JJ

JTJ J 7T1 ^^

PERIODA — PERMUTACIJA Dvije velike reĉenice (8 + 8 taktova) saĉinjavaju veliku periodu : Andante con Variazioni

Lv.Beethoven:Sonata za klavir u As-duru op.26,1 stavak

61

umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1943 u Osijeku kao operni korepetitor i dirigent. God. 1950—55 dirigent Zagrebaĉke opere, 1955— 56 na istom poloţaju u Mariboru i 1956—65 u Skopju; 1965—67 djelovao u Zagrebu, 1967—74 u Rijeci, a od 1974 ponovno u Zagrebu. DJELA. ORKES TRALN A: Plesna suita, 1959; Concertino za fagot i flautu, 1967.

Lindjo, 1950; Balkanske pitoreske, 1956; flaute i komorni orkestar, 1966. — Duo za K. Ko.

PERKOWSKI, Piotr, poljski kompozitor (Oweczacz, Ukrajina, 17. III 1901 —). Studirao na Varšavskom konzervatoriju (R. Statkowski), kod K. Szymanowskog i u Parizu kod A. Roussela (1926—28). Od 1931 organizator muziĉkog ţivota u Poljskoj. Direktor Konzervatorija u Toruriu (1935—39), profesor Konzervatorija u Varšavi (1949— 51; 1962) i Wroclawu (1951—53). Zasluţan je za razvoj suvremene poljske muziĉke kulture. Komponirao je pod utjecajem francuske neoklasike, K. Szymanowskog i poljskoga muziĉkog folklora. Periode od ĉetiri takta (2+2) susreću se najĉešće u polaganim stavcima u kojima je u jednom taktu sadrţana ĉitava (dvotaktna) fraza: Andante

vVA.Mozart: Sonata za klavir u G-duru K.V.283,11 stavak

r r rr r 1 i =t=

r r U brzom tempu pak, kada se dva takta raĉunaju kao jedan, p. moţe imati i 32 takta (npr. Poloneza u As-duru F. Chopina, taktovi 17—-48). Prva reĉenica periode završava ĉesto poloviĉnom kadencom na dominanti, a druga na tonici: Andante grazioso

W.A.Mozart: Sonata za klavir u A-duru K.V. 331, I stavak

Gdjekad prva reĉenica pri kraju modulira u tonalitet dominante:

336=3=^

W. A.Mozart: Simfonija u g-molu K.V.550,IVstavak

r i r r r n rr

g-mol

*r g-moi

Ako obje reĉenice završavaju toniĉkim trozvukom, njegovo je djelovanje u prvoj reĉenici u znatnoj mjeri oslabljeno tercnim ili kvintnim poloţajem kvintakorda ili tzv. ţenskim završetkom. Ponekad i dvije periode stoje meĊusobno u sliĉnom odnosu kao reĉenice unutar periode: oblikovane su prema naĉelu simetrije, a završavaju razliĉitim kadencama (npr. F. Schubert, Valcer u Des-duru). U praksi se meĊutim susreću mnogobrojne varijante, a i odstupanja (proširenja, suţenja, nepravilni broj taktova, npr. 3+5) od ovih najtipiĉnijih primjera periode. LIT.: H. Riemann, Grosse Kompositionslehre I, Berlin i Stuttgart 1902. —• Isti, Neue Beitrage zu einer Lehre von den Tonvorstellungen, PJB, 1916. — G. Bass, Trattato di forma musicale, Milano 1920—22. — L. G. Ralner, Harmonic Aspects of Classic Form, Journal of the American Musicological Society, 1949. — Th, G. Georgiades, Zur Musiksprache der Wiener Klassiker, Mozart-Jahrbuch, 1951. — A. Feil, Satztechnische Fragen in der Kompositionslehren von F. E. Niedt, J. Riepel und H. Ch. Koch (disertaciia), Heidelberg 1955. — L. G. Ramer, Eighteenth Century Theories of Musical Period Structure, MQ, 1956. — P. Benary, Zum periodischen Prinzip bei J. S. Bach, Bach-Jahrbuch, 1958. — G. Massenkeil, Untersuchungen zum Problem der Symmetrie in der Instrumentalmusik W. A. Mozarts, Wiesbaden 1962. — C. Dahlhaus. Wagners Begriff der »dichterisch-musikalischen Periode«, u izdanju Beitrage zur Geschichte der Musikanschauung im 19. Jahrhundert (red. W. Salmen), Regensburg 1965. I. Ać.

PERIŠIĆ, Ino, dirigent i kompozitor (Dubrovnik, 22. VIII 1920 —). Dirigiranje studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu;

DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfo nije: I, za orkestar, sole, zbor i orgulje, 1932 (izgubljena; rekonstruirana 1955); II, 1955 i Sinjonia dramatica, 1963. Simfonijeta, 1932; koncert za klavir, 1925 (izgubljen); 2 koncerta za vio linu, 1938 (izgubljen; rekonstruiran 1948) i 1960; fantazija za klavir i orkestar, 1926 (izgubljena); uvertira, 1954; Uwertura zvarszawska, 1954; Suita geometrycsflautu i klavir, 1954; sonata za obou i klavir, 1955; sonatina za trublju i klavir, 1954; sonatina za klarinet i klavir i dr. — Sonata za klavir, 1926 (izgubljena; rekonstruirana 1952) i druga djela za klavir. — DRAMSKA. Radio-opera Girlandy, 1962. Baleti: Szvantezvit, 1935 (prer. 1947); Rapsod, 1950; Fantazja, 1950 i Klementyna, 1960. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantata VCisla, 1951. Za zbor i orkestar odn. sole, zbor i orkestar: Ballada pomorska, 1947; Epitafium dla Nikosa Belojannisa, 1952 i dr. Kompozicije za sole i zbor; zborovi; solo-pjesme. LIT.: Z. Lissa, Piotr Perkowski, MGG, X, 1962.

PERLE, George, ameriĉki kompozitor i muziĉki teoretiĉar (Bavonne, New Jersev, 6. V 1915 —). Studij kompozicije završio 1942 na Univerzitetu u Chicagu i zatim se usavršavao kod E. Kfeneka u New Yorku. Stekavši naslov Master of Music uĉio muzikologiju kod G. Reesea na Univerzitetu u New Yorku. God. 1948—57 predavao povijest muzike u New Yorku i Louisvilleu, 1957—61 profesor na Kalifornijskom univerzitetu i od 1967 kompozitor in resistance Univerziteta u Tanglewoodu. Jedan od prvih ameriĉkih muziĉkih stvaralaca koji su usvojili dvanaesttonsku kompozicijsku metodu, P. se i kao teoretiĉar zalaţe za povezivanje neoklasiĉnih oblika s dodekafoniĉkom organizacijom zvukovnog materijala. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije, 1948, 1950 i 1952; Rapsodia, 1953; 3 Movernents, 1960; 6 Bagatelle; seherzo za duhaĉki orkestar. — KOMORNA : 5 gudaĉkih kvarteta (III, 1947; IV, 1948; V, 1960); gudaĉki kvintet, 1958; 2 duhaĉka kvinteta, 1959 i 1960; Triolct za gudaĉki kvartet. Sonate: za violu solo, 1942; za violu i klavir, 1949; 3 za klarinet solo, 1943; za violonĉelo solo, 1947; Lyric Pieee za violonĉelo i klavir, 1946; Hebrevj Melodies za violonĉelo, 1945; Monody /za flautu solo, 1960; Monody II za kontrabas solo. — KLAVIRSKA: sonata, 1950; Classic Suite, 1938; Little Suite, 1939; Suite, 1941; 6 preludija. —• Zborovi; solo-pjesme. —■ SPISI: Evolution of the Tone-Row: the Tzvehe-Tone Modal System, The Music Review, 1945; Integrative Devices in the Music of Machaut, MQ, 1948; The Chanson of Antoine Busnois, The Music Review, 1950; Atonality and the Twelve-Note System in the United States, The Score, 1960; Serial Composilion and Atonality, 1962.

PERLEA, Ionel (Jonel), rumunjski dirigent i kompozitor (Ograda, Ialomita, 13. XII 1900—New York, 30. VII 1970). Studirao na konzervatorijima u Miinchenu i Leipzigu. U Bukureštu dirigent Drţavne opere (direktor 1929—32 i 1934—36) i simfonijskog orkestra radio-stanice (1936—44); istodobno i profesor Konzervatorija (1941—44). God. 1946 odlazi u Italiju (dirigent Rimske opere i milanske Scale); od 1948 u SAD, dirigent Metropolitana i Connecticut Symphony Orchestra (1952—59). Bio je i nastavnik na Manhattan School of Music u New Yorku (1952—59 i od 1965). DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u C-duru; koncertantna simfonija za violinu i orkestar, 1968; koncert za violinu; 2 simfonijske skic e, 1919; varijacije na vlastitu temu, 1935; 3 etide za orkestar, 1969. — Gudaĉki kvartet, 1923 i klavirski kvintet. — Sonata za klavir. — Solo-pjesme.

PERMUTACIJA (od lat. permutatio), 1. naziv što ga je upotrebio teoretiĉar Marchettus iz Padove (Lucidarium in arte musicae planae, 1317—18) za posebnu vrstu -> mutacije kada je kod solmiziranja melodija mutirala iz hexachordum durum u hexachordum molle ili obratno, pa se mijenjao ne samo solmizacijski slog polustepena (mi-fa), nego i visina tona, tj. h u b ili obrnuto, a promjena se oznaĉivala odgovarajućim predznacima odnosno b. 2. U višeglasnom stavku p. znaĉi onaj sluĉaj izmjene glasova (Stimmtausch) kod kojega su svi glasovi izmijenjeni u višestrukom kontrapunktu, što dovodi do primjene svih kombinacijskih mogućnosti u toku stavka. Kad se takva izmjena provodi prema strogo utvrĊenom redoslijedu radi se o pravilnoj p. što je karakteristika tzv. permutacijske fuge (javlja se kod J. S. Bacha). Kod nepravilne p., kombinacije glasova niţu se slobodno što se od XVII st. nadalje javlja u fugama s više tema.

62

PERMUTACIJA — PERRIN

3. U suvremenoj muzici, matematiĉki postupak koji se sa stoji u mijenjaju poretka elemenata odreĊenoga niza; npr. iz o- ra'zaodtri tona (c, d, e) permutacijom se moţe dobiti 1 X 2 X 3, ukupno 6 varijanti (c-d-e, c-e-d, d-c-e, d-e-c, e-c-d, e-d-c).F. se mnogo upotrebljavala u -> dodekafoniji; od 12-tonskog niza mogu će je naĉiniti I X 2 X 3 X 4 X 5 X 6 X 7 X 8 X 9 X I O X U X X 12, ukupno 479 001 600 varijanti. MeĊutim, promjena re doslijeda tonova unutar nekog niza, što nastaje permutacijom, narušava njegov originalni oblik (kao što ga u biti narušavaju već i njegove klasiĉne varijante, inverzija, retrogradni oblik i retrogradni oblik inverzije). Svaka p. zapravo rada novi niz, a u spomenutih 479 001 600 permutacija sadrţani su i onako svi mogući 12-tonski nizovi uopće. U ^serijelnoj muzici p. se primjenjuje ne sa mo na tonske visine, nego na sve tonske i ostale -> parametre. LIT.: R. S. Brindle, Serial Composition, London 1966.

N. Dć.

PERNET, Andre, francuski pjevaĉ, bas-bariton (Rambervillers, 6. I 1894 •— Pariz, 23. VI 1966). Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Parizu (A. Greese, E. Dumontier) i kod A. Bernardija; na opernoj pozornici debitirao 1921 u Nici kao Vitellio (Massenet, Herodiade). Nakon angaţmana u pokrajinskim kazalištima, 1928 postao ĉlan Pariške opere na kojoj će u toku godina ostvariti cijeli niz izvanrednih kreacija, meĊu kojima su uloge: Boris Godunov (Musorgski), Don Giovanni (Mozart), Don Kihot (Massenet), Mefisto (Gounod, Faust) i dr. P. je sudjelovao na praizvedbama opera Perse'e et Andromede (Ibert, 1929), La Vision de Mdna (Dumas, 1931), Maximilien (Milhaud, 1932)5 Vercingetorix (Canteloube, 1933), Rolande et le mauvais garcon (Rabaud, 1934) i Oedipe (Enescu, 1935), a bio je i partner Grace Moore i Georgesa Thilla u filmskoj verziji Charpentierove opere Louise. Svoju bogatu i nadasve uspješnu umjetniĉku karijeru završio je 1949. PEROSI, Lorenzo, talijanski kompozitor (Tortona, 21. XII 1872 — Rim, I2.*X 1956). Prvu muziĉku naobrazbu dobio od oca Giuseppea, orguljaša katedrale u Tortoni; studirao na akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Milanu (M. Saladin) gdje je diplomirao; usavršavao se 1893 u Školi za crkvenu muziku u Regensburgu (F. X. Haberl, M. Haller). Uĉitelj pjevanja na seminaru u Imoli, pa u crkvi sv. Marka u Veneciji. God. 1896 zareĊen za svećenika; 1898 imenovan stalnim dirigentom Sikstinske kapele. U toj je sluţbi, uz prekid zbog bolesti 1915—23, ostao sve do smrti. P. je napisao velik broj djela od kojih su najznatnije kompozicije duhovnoga karaktera, o-sobito oratoriji i mise. Zastupajući ideje cecilijanskog pokreta, on se kao kompozitor prikljuĉio onim reformatorima koji su nastojali talijansku crkvenu muziku osloboditi od nadmoćnog utjecaja opere i vratiti je tradicionalnom stilu. Stoga je P. svoje oratorije L. PEROSI izgraĊivao na tekstovima iz EvanĊelja; inspirirajući se duhovnom muzikom prošlih razdoblja — melodi-kom gregorijanskoga korala, vokalnom polifonijom Palestrine i Schiitza, zvukovnom monumentalnošću Bacha i Handela •— P. je postigao muziĉki izraz sugestivna djelovanja. Tako obnovljenim oratorijem izvršio je snaţan utjecaj na svoje suvremenike. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir; koncert za violinu, gudaĉe i 4 roga; koncert za klarinet. Suite posvećene talijanskim gradovima: Roma; Venezia; Firenze; Messina; Tortona; Torino; Napoli; Genova i Milano, 1899 — 1918. Scherzo, 1902; tema s varijacijama, 1902. — KOMORNA: 18 gudaĉkih kvarteta; 5 gudaĉkih kvinteta; suita za violinu, violonĉelo i klavir; sonata za vio linu i klavir; sonata za violu i klavir; oko 200 kompozicija za klarinet i klavir i dr. —■ Djela za orgulje. —• VOKALNA. Oratoriji: La Passione secondo San Marco, 1897; La Trasfigurazione, 1898; La Risurrezione di Lazzaro, 1898; La Risurrezione di Cristo, 1898; // Natale del Redentore, 1899; L'Entrata di Cristo in Gerusalemme, 1900; La Strage degli innocenti, 1900; Mose, 1901; // Giudizio universale, 1904; Transitus animae, 1907; In Patris memoriam, 1910; Vespertina oratio, 1912; Le Sette parole di Nostro Signore Gesit Cristo sulla cro-ce, 1913; In diebus tribulationis, 1917; II Sogno interpretato, 1929 i // Nazzareno, 1950. Ostale kompozicije oratorijskog karaktera i kantate: O Padre nostro, 1901; Dies iste, 1904; Cantata dell'anima, 19C17; Natalitia, 1934; Cantata in onore della Beata Cabrini, 1938 i dr. Simfonijske poeme Dovrei non piangere i La Fešta del villaggio; Pastorale za zbor i orkestar; pjesme. — CRKVENA: više od 20 misa za 2—8 glasova; 2 rekvijema; psalmi; oko 150 moteta; himne. LIT.: A. Cameroni, L. Perosi e i suoi primi quattro oratori, Bergamo 1899. — G. Bressan, II Momento perosiano, RMI, 1899. •— R. Rolland, Musiciens d'aujourd'hui, Pariš 1908 (XVIII izd. 1947). — A. Damerini, L. Perosi, Roma 1924. — C. Albertini, L. Perosi, Roma 1924. — E. Carabella i E. Mućci, L'Oratorio musicale e »La Risurrezione di Cristo« di L. Perosi, Milano 1924. — Z. Musmeci, Don L. Perosi e le sue opere, Acireale 1932. — A. Della Corte, L.

Perosi, Torino 1936. — C. Gani, L. Perosi, La Lettura, 1937. -- A. Pt lunga, L. Perosi, Roma 1952. — G. PĊnnain, L. Perosi, Ottocento mu italiano, Milano 1952. — M. Glinski, L. Perosi, Milano 1953. — E. Del 1 i A. Baratti, L. Perosi, gloria vivente della mušica sacra, Torino 1954. Roncaglia, L'Oratorio di L. Perosi, Immagini esotiche nella mušica ita Siena 1957. — G. Torti, L. Perosi, Milano 1959. — A. Paglialunga, Lo: Perosi, MGG, X, 1962. — M. Rinaldi, L. Perosi, Roma 1967.

PEROTINUS (Perotin, zvan magister Perotinus m; nus), francuski kompozitor. O njegovu ţivotu nema pouzd podataka. Spominje ga anonimni engleski autor traktata objavlji u djelu Scriptores . . . 7 Ch. Coussemakera (anon. IV) i Johai de Garlandia. Ţivio je vjerojatno na prijelazu u XIII st. (pi W. Apelu oko 1160—1220; prema H. Tischleru oko 115; 1160 — oko 1200 ili 1205; prema Y. Rokseth oko 1170 ili 117 nakon 1220). Vjerojatno djelovao u Parizu, i to oko 1190—: kao nasljednik Leonina u katedrali Notre Dame (tada crkva . tae Mariae Virginis). P. je najveći kompozitor razdoblja -> Notre Dame. Oi revidirao Leoninovu zbirku Magnus Liber Organi; kratio je Le nove organume, napisao za njih nove klauzule i dodao mnoge 1 organume. Leoninovi organumi su dvoglasni, a Perotinusovi glasni i ĉetvoroglasni. P. nije prvi primijenio tehniku trogl ali je troglasno višeglasje tek u njegovim djelima postiglo p umjetniĉku vrijednost. On je, meĊutim, autor prvih ĉetvorogla kompozicija u evropskoj umjetniĉkoj muzici. Melodija Peroti: saţeta je i redovito kraća i pregnantnija od melodike Leonin organuma. Klauzule su najĉešće diskantske. Tonalno se Pe nusova muzika kreće izmeĊu pentatonske heterofonije i tonE znaĉajki dijatonske dur-ljestvice. Dok su Leoninovi orgar ritmiĉki slobodni, improvizacijskoga karaktera, P. piše najvi; toĉno odreĊenim ritmiĉkim modusima. Medu prvima primjer tzv. gotiĉke moduse (2, 3. i 4. modus; -* Modalna notac P. je prvi veliki kompozitor višeglasne muzike ne samo po tek nama kojima je obogatio višeglasno muziciranje nego i po un niĉkoj snazi i uvjerljivosti svoje muzike. U nizu djela, za ko; sigurno utvrĊeno njegovo autorstvo, najbrojniji su troglasni ganumi, a najpoznatiji su ĉetvoroglasni organumi Videru Sedenmt principes. Uz liturgiĉke organume P. je pisao i conduc u motetskom stilu. NOVA IZD.: sva djela za koja je utvrĊeno Perotinusovo autorstvo je H. Husmann (Publikationen dlterer Musik, Notre-Dame Organa, 1940 jedan ili više organuma obj. su R. von Ficker (1930 i 1946 —47), Y. Ro (1936), A. T. Davison i W. Apel (Historical Anthology of Music, I, 194; Gennrich (1955) i dr. LIT.: F. Ludwig, Die liturgischen Organa Leoninus und Perotinus, menica H. Riemannu, 1909. — Isti, Perotinus Magnus, AFMF, 1921. Gastoue, Les Primitifs de la musique francaise, Pariš 1922. — H. Sch -(Garre), Zur Melodiebildung Leonins und Perotins, ZFMW, 1931—32. Husmann, Die drei-und vierstimmigen Notre Dame Organa, Leipzig 1940.Gennrich, Perotins Beata viscera, MF, 1948. — A. Machabey, A propo quadruples perotiens, Mušica Disciplina, 1958. — H. Husmann, Perotinus, h X, 1962. — Isti, Herkunft und Entwicklung des »Magnus liber organi de phonario«, MQ, 1962. — Isti, The Enlargement of the »Magnus liber or Journal of the American Musicological Societv, 1963. — H. Tischler, The of Perotinus, ibid., 1963. — Isti, Perotinus Revisited, Aspects of Medieva Renaissance Music, New York 1967. — E. H. Sanders, The Question of tins Oeuvre and Dates, Spomenica W. Wiori, Kassel 1967. M. K\.

PERPETUUM MOBILE (lat. trajno gibljiv; franc. me ment perpetuel, tal. moto perpetuo), od XIX st. naziv za in: mentalnu kompoziciju virtuozna karaktera, u kojoj se jedna lodijsko-ritmiĉka figura odvija neprekidno u brzom tempi poĉetka do kraja stavka. U muziĉkoj literaturi najpoznatij primjeri Moto perpetuo op. II za violinu i orkestar i Sona mouvement perpetuel za violinu i klavir N. Paganinija, a u i muzici posljednji stavak Perpetuum mobile iz Simfonijete za g ĉki orkestar B. Papandopula. PERRACHIO, Luigi, talijanski kompozitor, pijanist i; ziĉki pisac (Torino, 28. V 1883 •— 6. IX 1966). Završio pravo; diplomirao klavir i kompoziciju na Konzervatoriju u Bole God. 1925—55 nastavnik na Konzervatoriju u Torinu. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1932; koncert za vi< 1932; mala suita, 1930; 3 Notturni a G. Verdi, 1929; Taccuino, 1930; 2 (varijacije), 1944; pastorala i scherzo, 1947. — KOMORNA: gudaĉki kv 1910; 4 Danze za dvostruki gudaĉki kvintet, 1921; klavirski kvintet; više s za razne sastave i dr. — Sonata i brojna druga djela za klavir. —=■ Opera Mi 1940; balet La Calunnia, 1952. — Vokalne kompozicije. — SPISI: V 1 pianistica di C. Debussy, 1922; // »Clavicembalo ben temperatoi di G. S. 1025 ( I I izd. 1947); studije i ĉlanci. — INSTRUKTIVNA: Trattato d'arn 1927 (II izd. 1956); 70 Canoni, 1936; / Principi fondamentali dellu compos: musicale, 1955. — Obradbe narodnih napjeva za zbor, 1960.

PERRIN, Pierre (nazvan Abbe Perrin), francuski pje i operni libretist (Lyon, oko 1620 — Pariz, 26. IV 1675). A libreta prvih francuskih opera R. Camberta (La Pastorale, 1 Ariane, ou le Mariage de Bacchus, 1659; Pomone, 1671)- F je 1669 sa R. Cambertom isposlovao dopuštenje Luja XIV, ot\ je 1671 u Parizu prvo francusko javno operno kazalište izved opere Pomone. Usprkos uspjeha-predstave, pothvat je propao : financijskih i pravnih razloga, a i zbog spletaka J. B. Lul

PERRIN — PERUANSKA MUZIKA

63

kojemu je 1672 uspjelo dobiti koncesiju za sebe. Perrinu i Cambertu s pravom pripada naslov stvaralaca francuske opere.

i kao odliĉan pedagog; njegovi su uĉenici, medu ostalima, bili G. Aldrovandini, F. A. Pistocchi, G. Torelli i G. B. Martini.

LIT.: A. Pougin, Les vrais createurs de 1' opera francais, Pariš 1881. — D. Launay, Pierre Perrin, MGG, X, 1962.

DJELA: 27 uvodnih simfonija za mise, oratorije, serenate i druge kompozi cije, većinom za gudaĉe, djelomiĉno sa 2 oboe i 2 trublje. — Komorna sonata u zbirci Sonate da camera a violino e violoncello di vari autori, 1700. — DRAAiSKA. Više od 20 opera: Marzio Coriolano, 1683; La Flavia, 1686; La Rosaura, 1689; Furio Camillo, 1692; Penelope la casta, 1696; Ginevra, 1708; Ludo Vero, 1717 i dr. — VOKALNA: više od 20 oratorija, pasija i proroĉanstava; Cantate morali e spirituali za 1 i 2 gl. uz violine i bez njih, 1688; oko 130 kantata uz instrumente i b. c. dueti; arije; canzonette. — CRKVENA: Messa e (8) salmi concer-tati za 4 gl. uz instrumentalnu pratnju, 1735; 28 misa, preteţno s orkestrom i orguljama, 1682—1749 (većinom samo Kyrie i Gloria); više od 400 kraćih kompozicija. LIT.: F. Giegling, Giacomo Antonio Perti, MF, 1955, 4. — Isti, Giacomo Antonio Perti, MGG, X, 1962.

PERROT, Jules Joseph, francuski plesaĉ, koreograf i pedagog (Lyon, 18. VIII 1810 — Parame, 24. VIII 1892). Studij klasiĉnog baleta zapoĉet u Lvonu nastavio u Parizu kod A. Vestrisa. God. 1830 angaţiran kao prvi plesaĉ u londonskom King's Theatre i iste godine gostovao u Parizu kao partner M. Taglioni. Na turneji po Italiji upoznao je 1834 u Napulju C. Grisi koja se pod njegovim vodstvom razvila u jednu od najvećih balerina svoga vremena. Zajedno su gostovali u mnogim evropskim gradovima. Za njihova boravka u Londonu (1842) nastalo je Perrotovo koreografsko remek-djelo (u suradnji sa J. Corallijem) balet Giselle (A.-Ch. Adam) posvećen C. Grisi. God. 1848—59 djelovao u Petrogradu. Tu je bio prvi plesaĉ i koreograf u Marijinskom kazalištu te pedagog. Uz Giselle u njegove najpoznatije koreografije idu: Ondine, La Esmeralda, Pas de guatre, Le Jugement de Pariš i La Guerre des femmes, svih pet baleta na muziku C. Pugnija, te Faust (Panizza, 1848). P. je bio izvanredan plesaĉ briljantne tehnike i velikog glumaĉkog talenta, jedan od najizrazitijih predstavnika baletne umjetnosti romantiĉnog razdoblja. LIT.: L. Moore, Artists of the Dance, New Yorkl938. — A'. Lifar, Giselle, Pariš 1942. — Y. Slonimsky, Jules Perrot, Dance Index, 1945. — /. Guest, The Romantic Ballet in England, London 1954.

PERSIANI, Fanny (roĊena Tacchinardi), talijanska pjevaĉica, koloraturni sopran (Rim, 4. X 1812 —■ Neuilly-sur-Seine, Pariz, 3. V 1867). Debitirala 1832 u Livornu i ubrzo se zatim afirmirala na glavnim talijanskim opernim scenama (zvali su je »La piccola Pasta«). IzmeĊu 1837 i 1859 pjevala u Parizu, Londonu, po Nizozemskoj, Rusiji i drugdje. God. 1859 povukla se s pozornice i pouĉavala pjevanje u Parizu. Ide medu najveće koloraturne pjevaĉice svoga vremena. Imala je glas velikog opsega, u visokim registrima ĉist, jasan i oštar. Njena velika ţivotna kreacija bila je uloga Lucije di Lammermoor koju je G. Donizetti komponirao za nju (1835). LIT.: G. Tcbaldini, Giuseppe Persiani e Fanny Tacchinardi, memorie ed appunti, RMI, 1905. — H. Kiihner, Fanny Persiani, MGG, X, 1962.

PERSICHETTI, Vincent, ameriĉki kompozitor (Philadelphia, 6. VI 1915 —). Studirao klavir, kompoziciju i dirigiranje. Od 1942 predaje kompoziciju na Konzervatoriju u Philadelphiji; od 1947 profesor na Juilliard School of Music u New Yorku. Od 1952 urednik u izdavaĉkoj kući Elkan-Vogel Co. u Philadelphiji. Persichettijeva je muzika tonalna u osnovi, iako kretanje njegovih dionica, priliĉno slobodno, tvori politonalne spojeve. Kontrapunktski splet ĉesto je zamršen, ali on obiĉno ne smeta isticanju strogih ritmiĉkih impulsa. DJELA. ORKESTRALNA: 8 simfonija (V, za gudaĉe; VI, za duhaĉe), 1942—67; koncert za klavir, 1962; Concerlino za klavir, 1941; The Hollov Men za trublju i gudaĉe, 1944; Dance Ovcrture, 1942; Fairy Tale, 1950; Divertimento, 1950 za duhaĉe. —• KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1939—59; 2 klavirska kvinteta, 1940 i 1954; Pastorale za duhaĉki kvintet, 1943; King Lear, septet za drvene i limene duhaĉke instrumente i klavir, 1948; 10 serenada za instru mentalne sastave, 1929—54. Sonate: za violinu i klavir, 1941; za violinu solo, 1940 i za violonĉelo solo, 1952. Suita za violinu i violonĉelo, 1940. — KLAVIRSKA: 11 sonata, 1939—65; 6 sonatina; Poems (3 serije), 1939—41; The Liltle Piano Book, 1953; sonata za 2 klavira, 1940; koncert za klavir 4 -ruĉno, 1952. Sonata za ĉembalo, 1951. — Sonata za orgulje, 1960; sonatina za orgulje, samo za pedal, 1940. — Baleti Thcn one Day, 1944 i Eye of Anguish (King Lear), 1949. — VOKALNA: 2 kantate; Celebrations za zbor i duhaĉe, 1966; The Pleiades za zbor, trublju i gudaĉe, 1968; Fables za recitatora i orkestar, 1943; zborovi; solo-pjesme. — CRKVENA: misa, 1960; Te Deum za zbor i orkestar, 1963; Stabat Mater za zbor i orkestar, 1963 i dr. — SPISI: William Schuman (sa F. R. Schreiberovom), 1954; Twetitieth-Century Harmony: Creative Aspects and Practice, 1961; Essays on 20 th- Century Choral Music, 1963. LIT.: R. Evett, The Music of Vincent Persichetti, The Juilliard Revievv, 1955. — W. Schuman, Vincent Persichetti, MQ, 1961. — N. Broder, Vincent Persichetti.^MGG, X, 1962.

PERSIMFANS (kratica od Llepeuu cuMcfiommecKuu aucaM.6Ab), simfonijski orkestar bez dirigenta, osnovan god. 1922 na inicijativu L. Cejtlina; djelovao je u Moskvi do 1932. Izuzetne okolnosti pod kojima je nastupao zahtijevale su najveću sabranost i zalaganje svih ĉlanova ansambla, a time se postizala uigrana i precizna interpretacija gotovo jednaka onoj kod komornog muziciranja. Uz taj orkestar koncertirali su najugledniji domaći i strani solisti. Bogatim i raznovrsnim repertoarom i velikim brojem koncerata P. je znatno pridonio podizanju orkestralnog muziciranja u SSSR. God. 1926—29 izlazio je i muziĉki ĉasopis [lepeuMcfJaHC. LIT.: A. UyKKep, FlHTb jieT ITepCHMcbaHca, MocKBa 1927.

PERTI, Giacomo Antonio, talijanski kompozitor (Crevalcore, 6. VI 1661 —■ Bologna, 10. IV 1756). Od 1690 kapelnik crkve San Pietro, a od 1696 do smrti bazilike San Petronio u Bologni. U muziĉkoj povijesti Bologne P. se osobito istiĉe kao kompozitor crkvene muzike u strogom kontrapunktskom stilu. Bio je na glasu

PERTILE, Aureliano, talijanski pjevaĉ, tenor (Montagnana, Padova, 9. XI 1885 — Milano, 11. I 1952). Uĉio kod V. Oreficea u Padovi i kod M. Bavagnolija u Milanu; debitirao 1911 u Vicenzi kao Lvonel (Flotow, Martha). Pošto je već zapoĉeo pjevaĉku karijeru, uĉio dalje kod A. Fugazzole. Nastupao na opernim scenama po ĉitavoj Italiji; 1920 — 21 pjevao na Metropolitanu u New Yorku, a od 1922 na milanskoj Scali. Posljednji put nastupio 1946; predavao zatim pjevanje na Konzervatoriju u Milanu i vodio teĉaj usavršavanja na Scali. Nije raspolagao velikim glasom, ali se odlikovao neobiĉnom pjevaĉkom kulturom, sposobnošću stilskog uţivljavanja i inteligentnošću interpretacije. Repertoar mu je bio veoma širok, pjevao je i dramatske i lirske partije. Njegove najuspjelije uloge bile su Otelio (Verdi) te Neron i Faust (Boito, Nerone i Mefistofele). LIT.: /). Silvestrini, Aureliano Pertile e il suo metodo di canto, Bologna 1932. — R. Celletti, Aureliano Pertile (s diskografijom). Mušica e Dischi, 1955.

PERTOT, 1. Milan, dirigent (Barkovlje kraj Trsta, 25. VII 190c — Golnik, 31. I 1967). Najprije uĉitelj, a zatim po zavr šenom studiju (1929) na Konzervatoriju u Ljubljani profesor muzike u Litiji i Mariboru, od 1945 u Trstu. Već za studija zborovoda pjevaĉkih društava, od 1932 vodio, kao nasljednik S. Kumara, Uĉiteljski pjevaĉki zbor. Poslije drugoga svjetskog rata bio je dirigent velikog pjevaĉkog zbora u Šĉedni i muškoga zbora na Prošeku i Kontovelu. Obradio je stare tršćanske narodne pjesme za mješoviti zbor (1952). p. Me. i K. Be. 2. Mileva, pjevaĉica, sopran (Litija, 21. V 1931 —). Kći Milana; pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Mariboru i na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (J. Betetto). Od 1955 solistica Ma riborske opere. P. je pjevaĉica velikog glasovnog raspona, pro finjene muziĉke kulture i izrazite scenske nadarenosti. N ezine su glavne kreacije Lucia di Lammermoor (Donizetti), Rosina (Rossini, Seviljski brijaĉ), Suzana (Mozart, Figarov pir) i Gilda (Verdi, Rigoletto). Osim na jugoslavenskim opernim pozorni cama gostovala je u Trstu, Celovcu i Grazu. K. Be. PERTOT PORTOGRANDI, Jelica, harfistica (Trst, 8. XII 1909 —). Studij završila 1934 na Konzervatoriju u Veneciji (M. Cicognari), a zatim se usavršavala kod A. Sassoli-Ruata u Rimu. Koncertirala u Italiji i Jugoslaviji, do 1943 ĉlanica Teatro deVOpera u Rimu; od 1945 u Ljubljani solist Slovenske filhar monije i profesor na Akademiji za glasbo. Utemeljila je prvu slovensku harfistiĉku školu iz koje su izišle koncertantne umjet nice P. Uršiĉ, Š. Zuţek, Ruda Ravnik-Kos i dr., koje su se afir mirale u domovini i inozemstvu. p. Me. PERUANSKA MUZIKA. Narodna. Ostaci autohtone umjetniĉke muzike u kulturi Inka (XII—XVI st.) na podruĉju današnjega Perua saĉuvali su se do danas u narodnoj muzici indijanske etniĉke skupine na visoravnima nad zapadnim obalnim pojasom. U njima ima i elemenata iz civilizacije prije Inka, kao i stranih utjecaja. Karakteristiĉne su, kao općenito u indijskoj muzici, silazne anhemitonske pentatonske melodije, te velik ambitus i veliki skokovi. U metru prevladava dvodobnost, rjeĊe s preskakivanjem u trodobnost. U instrumentariju Indijanaca pretkolumbovskih vremena nalazile su se udaraljke i duhaĉki instrumenti: veliki i mali ruĉni bubanj (tinya), ĉegrtaljka od peĉene gline ili kovine, panova frula od trstike ili peĉene gline, pa frule od trstike, te od ljamine ili pelikanove kosti sa najviše 7 rupica (kena) i trublje od gline s usnikom i ravnom ili zavinutom cijevi. Harfa, koja je danas vrlo popularna kod Indijanaca i Mestica, bila je nepoznat instrument. U plesovima i pjesmama današnjih peruanskih Indijanaca proţimaju se indijanski i španjolski elementi. Tipiĉan je huayno, prvotno indijanski obredni ples, koji je kod Mestica dobio španjolski tekst uz evropske plesne elemente. U lirskim pjesmama yaravi spojeni su indijanska melodija i španjolski tekst. Svoju današnju vaţnost varavi zahvaljuje peruanskomu pjesniku Marianu Melga.ru (1791-—1814), koji je naslijeĊenim melodijama varavija podmetnuo strofne tekstove. Narodna muzika zapadnih nizinskih predjela na Pacifiku nastala je miješanjem muziĉkih elemenata španjolske i crnaĉke etniĉke skupine. Tamošnji plesovi — kao resbalosa, marinera, tondero

64

PERUANSKA MUZIKA — PETERS

— u osnovi su ili crnaĉki ili španjolsko-portugalski, a prestilizirani su pod utjecajem druge okoline. Resbalosa ima npr. karakteristike prvotnog crnaĉkog brazilskog lunduma, a marinera je preoblikovani španjolski fandango. (-> Indijanska muzika. Muzika Indijanaca Latinske Amerike.) Umjetniĉka. Središte muziĉkoga ţivota je Lima, glavni grad Perua. Ondje je Federico Gerdes Munoz osnovao 1908 Filharmonijsko društvo (Sociedad Filarmonica de Lima). Pod pokroviteljstvom toga društva osnovana je 1909 muziĉka škola (Academia Nacional de Mušica); od 1929 nosi ime »Alzedo« u spomen kompozitora peruanske narodne himne Jose Bernarda Alzeda. Akademija je 1946, kao »Escuela Central Anexa«, pripojena novoosnovanom »Conservatorio Nacional de Mušica«. Konzervatorij izdaje tromjeseĉnu muziĉku reviju »Boletin de Conservatorio nacional de Mušica« te ima vlastiti zbor i orkestar. Prvi vaţniji kompozitori javljaju se u Peruu u kasnijem XVII st. Juan de Araujo, roĊen u Španjolskoj, kapelnik katedrale u Limi (oko 1670 do 1676), zatim katedrale u La Plati (danas Sucre, Bolivija), komponirao je crkvenu muziku i villancicos. Tomds de Torrejon y Velasco, takoĊer roĊeni Španjolac, kapelnik katedrale u Limi, autor je prve opere koja je napisana i izvedena u Novome svijetu, »La Purpura de la Rosa« (1701). Jose de Orejon y Aparicio, dugogodišnji orguljaš katedrale u Limi, roĊen je u Peruu (djelovao 1736—-65); njegove kompozicije (pasija, crkvena djela) vrhunci su muziĉkoga baroka u Juţnoj Americi. Talijan Claudio Rebagliati (1843—1909), koji je od 1863 ţivio u Limi, medu prvima je prouĉavao peruansku narodnu muziku kojom se i sluţio u svojim kompozicijama. Vaţni su još: Jose Bernardo Alzedo (1798—1878), kompozitor preteţno crkvene muzike, muziĉki pisac, autor prvoga peruanskog muziĉko-teoretskog priruĉnika; Indijanac Daniel Alomias Robles (1871—1942), sakupljaĉ narodnih melodija (više od 700 melodija, meĊu njima i navodno autentiĉna »Himna sunca« Inka); Renzo Bracesco (1888 —); Pablo Chdvez Aguilar (1899 —); muziĉki pisac francusko-belgijskog podrijetla Andres Sas (1900—1967), koji je prouĉavao peruansku indijansku muziku i sa svojom ţenom pijanisticom Lily Rosay osnovao muziĉku školu Sas-Rosay; Roberto Carpio Valdes (1900—), pijanist, kompozitor i pedagog; Indijanac Teodoro Valcdrcel (1900—1942), izdavaĉ zbirke peruanske folklorne muzike i autor simfonijskih djela u kojima je koristio peruanski folklor; Alfonso de Silva (1903—• 1937); Manuel Aguirre; Alberto Mejia i Enrique Iturriaga (1916 —). MeĊu peruanskim muziĉkim umjetnicima svjetsku je slavu postigla Yma Sumac (1927 —), poznata po golemom glasovnom opsegu. Toĉke njezina repertoara komponira njezin muţ Moises Vivanco na osnovi suvremene internacionalne zabavne muzike, pri ĉemu iskorišćuje peruanski indijanski folklor. Većina peruanskih kompozitora inspirira se peruanskim folklorom i formira nacionalnu školu. Postoji i struja koja je pod utjecajem francuskog impresionizma, kao i skupina modernih kompozitora. LIT.: R. i M. d'Harcourt, La Musique des Incas et ses survivances, Pariš 1925. — W. Sargeant i J. Lahiri, Types of Quechua Melody, MQ, 1934. — A. Sds Orchassal, Apercu sur la musique Inĉa, AML, 1934.— J. Castro, Si stema pentafonico en la mušica precolonial de Peru, Boletin latino -americano de mušica, 1938. — R. Vizcarra, Bosquejo del proceso de la mušica en el Peru, Cuzco 1940. — L. Valcdrel, Historia de la Cultura antigua del Peru, Lima 1949. — C. Raygada, Esquema historico de la mušica en el Peru, Lima 1952. —■ 5. L. Moreno, La Mušica de lo» Incas, Quito 1957. — R. Stevenson, The Music of Peru (2 sv.), Washington 1959—60. R. A.

PERUNOVIĆ (Perun), Petar, guslar (Pješivci, Nikšić, 24. IV 1880 — 9. VI 1952). God. 1900 prešao iz Crne Gore u Srbiju, u Šabac, gdje mu je nastavnik muzike bio R. Tolinger. U Negotinu završio Uĉiteljsku školu (1910). Javno poĉeo pjevati uz gusle 1908 u Beogradu, pred spomenikom kneza Mihaila, u znak protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine. Kao dobrovoljac uĉestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svjetskom ratu. Prije svakog okršaja pjevao je uz gusle i hrabrio vojsku. God. 1910 nastupao na sokolskim sletovima u Sofiji i Plevni, 1912 u Pragu prilikom otkrivanja spomenika Palackome. U Americi je uz gusle snimio na gramofonskim ploĉama bogat niz narodnih pjesama. LIT.: M. Murko, Tragom srpsko-hrvatske narodne epike, Zagreb 1951, 1. —J. Vukmanović, Smrt guslara P. Perunovića, Pobjeda, 1952. J. Mvić. i R. D.

PERVAN, Slavko, plesaĉ, koreograf i baletski pedagog (Jajce, 1936 —). Srednju baletsku školu završio u Osijeku (S. Suhi) i tamo 1951 zapoĉeo umjetniĉku karijeru kao ĉlan baletskog ansambla. Od 1953 u Sarajevskoj operi, gdje 1957 postaje solista, debitujući u ulozi Princa (Ĉajkovski, Uspavana ljepotica); 1957—61 ĉlan Zagrebaĉkog baleta, a zatim se vraća u Sarajevo; 1964 usavršavao se u Moskvi. Izrazita scenska liĉnost, odliĉan partner i igraĉ, nosilac je glavnih uloga, a uspješno se bavi i baletskom pedagogijom. Svoje najviše igraĉke domete ostvario je u baletima Licitarsko srce (Baranović), Giselle (Adam), Ohridska

legenda (Hristić), Zar ptica (Stravinski), Rapsodija u pla (Gershwin), Zlatna ribica (Logar), Romeo i Juliju (Prokofj Bahĉisarajska fontana (Asafjev), Nina (Švara), Labudovo je (Ĉajkovski) i dr. Njegove koreografije (od 1968) cdlikuji maštovitošću, originalnim scenskim rješenjima, te vanred smislom za kompoziciju; meĊu njima su Kontrasti i Grozd kikot (Škerl), Esmeralda (Pugni), Edip (Bombardelli), ki brojni baleti u operama. s. 5 PERVIZOVIĆ, Toma Zakarija, svećenik (?, oko 1739 Za svećenika zareĊen 1762. God. 1764 objavio je u Zagi muku Kristovu s napjevima, pod naslovom Muka y szmert f tusseva po szveteh evangelistah Matheu y Janussu popiszana. tavo djelo sadrţi nekoliko osnovnih melodija, zapisanih koral notama starijeg tipa, na ĉetiri crte. Te se melodije stalno poj ljaju i izmjenjuju. U njima se oĉituje tradicija zagrebaĉke c: u pjevanju muke Kristove na Cvjetnicu i Veliki petak, što pc Ċuje i srodnost tih napjeva s onim iz Peršićeva Passionale c ticum (1683). Tekst Pervizovićeve Muke u kajkavskom je narj onoga doba. B. Širola obradio je melodije za sole, mješoviti z orgulje i orkestar (izv. 1929). LIT.: J. Barle, Pervizovićeva Muka Isusova, Sv. C, 1916, 3. J. A

Iranska muzika

PERZIJSKA MUZIKA PES -> Podatus PESANTE (tal. teţak), oznaka za interpretaciju, upućuj« to da jedan odlomak ili pasaţu treba izvesti dostojanstveno, mjereno, s teţinom. Upotrebljava se najĉešće kao uputa za voĊenje polaganih stavaka. PESCETTI, Giovanni Battista, talijanski kompoz ĉembalist i orguljaš (Venecija, 1704 — 20. III 1766). Uĉeni] Lottija. Svoju prvu operu izveo je u Veneciji 1725. God. ] boravio u Rimu, od 1734 u Londonu gdje je 1737 bio dire kazališta Covent Garden, a od 1738 King's Theatre. Vrativši 1747 u Italiju djelovao u Firenci, gdje je zatim bio regens c katedrale, oratorija sv. Ivana Krstitelja i kneţevskoga dvor; drugi orguljaš (od 1762) crkve sv. Marka. Bavio se i pedago; radom. U operama, nastalim pod neposrednim utjecajem njej prijatelja B. Galuppija, P. ĉesto elegantnom i pristupaĉnom lodikom prekriva nedostatak invencije. Njegove trostav; sonate idu meĊu posljednje primjerke talijanske barokne ins mentalne muzike. DJELA: 16 sonata za ĉembalo; 4 sonate za orgulje. — Oko 20 opera, 17 61; 3 intermezza, 1726—38. — Oratorij Gionata, 1768; kantata Narciso alj 1731; arije. — Crkvena muzika. LIT.: 5. Dalla Libera, Cronologia musicale della Basilica di S. Mar Venezia, Mušica sacra, 1961. — M. Buonomini, Giovanni Battista Pes MGG, X, 1962. — F. Degrada, Le Sonate per ĉembalo e per organo di GioBattista Pescetti, Chigiana, 1966.

PEŠEV, Panĉe, kompozitor i horovoĊa (Titov Veles, I — Pljaĉkavica, 5. VI 1944). Muziku uĉio u Kumanovu kod lamarevića, zatim u Beogradu na muziĉkoj školi Stankoi privatno kod J. Slavenskog i J. Arbatskog. Delovao je naj u Kumanovu i to kao pedagog, horski dirigent ( Tutunov kombi Abrašević) i organizator. Gotovo celokupni kompozitorski rad Peševa proţet je ri lucionarnim duhom prvoborca koji nalazi nadahnuće u liten inspirisanoj velikom borbom svoga naroda za osloboĊenje koje herojski i umire. P. je jedan od prvih jugoslovenskih k pozitora koji su spoznali vrednost masovne borbene pesm revoluciji i borbi za slobodu. Tako se 1936 rodila prva nje; revolucionarna pesma Klasje zeleno za koju je sam spevao t na hrvatskosrpskom jeziku. Istim je duhom proţeta i pesma će udarne makedonske brigade Ko ĉelik srne nie, najlepša i popularnija pesma iz NOB u Makedoniji. Najveći broj njegi kompozicija okupator je uništio. Od brojnih instrumentaln vokalnih dela, meĊu kojima su sonate za orgulje, za klavir violinu i klavir, pa veliki broj horova a cappella i masovnih pes; saĉuvalo se samo nekoliko borbenih pesama koje je kompom u poslednjim mesecima svoga ţivota. LIT.: B. Karakaš, Panĉe Pešev kao muziĉki umetnik i kompozitor, Z 1961, 51. —■ Išli, Muziĉkite tvorci vo Makedonija, Skopje 1970. T. !

PETELIN, Jakob -> Gallus, Jakob PETERS, C. F., njemaĉko nakladno poduzeće sa sjediš u Leipzigu. Osnovao ga Carl Friedrich Peters (1779—1872) je 1814 otkupio od Ambrosiusa Kiihnela Neuer Verlag des Bu, de Musigue (poduzeće pod nazivom Bureau de Musique utemf su 1800 F. A. Hoffmeister i A. Kiihnel). Bureau de Musiqu F. Peters, kako se novo poduzeće nazvalo, uskoro je poĉelo javljivati prve edicije sabranih djela J. S. Bacha, kao i B hovenove kompozicije. Petersova kći prepustila je poduzeće 1828, nakon oĉeve srt Carlu Gotthelfu Bohmeu (1785—1855), a nakon toga nakladi

PJEVANJE

uarmCtn

Minijatura u brevijaru iz XV st., franjevaĉki samostan, Kampor na Rabu

PLES

PLES SALOME. Katedrala u Hildesheimu, prije 1022

PETERS — PETIPA 1860 preuzeo Julius Friedlander, koji se 1863 udruţio s Maxom Abrahamom (1831—1900). Abraham je 1867 promijenio naziv poduzeća u Edition Peters i pridonio njegovu daljnjem procvatu, uzimajući za suradnike istaknute muzikologe, muziĉare i muziĉke pedagoge. On je djelokrug rada znatno proširio preuzimanjem drugih nakladnih poduzeća, te je 1894 osnovao muziĉku biblioteku (Musikbibliothek Peters) koja je 1895 poĉela objavljivati poznati godišnjak (Jahrbuch der Musikbibliothek Peters). Kad je 1880 iz poduzeća istupio J. Friedlander, Abraham je za suvlasnika uzeo svog nećaka Henrija Hinrichsena (1868—1942) koji je nakon Abrahamove smrti postao jedini vlasnik. God. 1931 u vodstvo poduzeća došli su i Hinrichsenovi sinovi Max (1901 —) i Hans-Joachim (1909—1940). Max Hinrichsen se, meĊutim, 1937 odvojio i 1938 osnovao u Londonu nakladu Hinrichsen Edition, Ltd. koja je postala veoma poznata zbog izdavanja djela starijih i suvremenih engleskih kompozitora. Pod fašistiĉkim terorom, Henri i Hans-Joachim Hinrichsen morali su 1938 istupiti iz poduzeća, a na vodstvu je ostao Johannes Petschull (1901 —) koji je 1940 poduzeće pripojio nakladi Litolff. God. 1949 poduzeće u Leipzigu je nacionalizirano. Istodobno zapoĉele su radom i tri samostalne filijale: C. F. Peters u Frankfurtu na Majni pod upravom J. Petschulla, Peters Edition u Londonu pod vodstvom Maxa Hinrichsena i C. F. Peters Corporation u New Yorku pod upravom Waltera Hinrichsena (1907—1969). Poduzeće u Frankfurtu objavljuje većinom zbirke zbornih kompozicija (Das Singzuerk, Canticum) i seriju novih izdanja stare muzike Erbe Deutscher Musik. U Londonu se i nadalje štampaju djela engleskih autora, a u New Yorku suvremenih muziĉara svih narodnosti. U Leipzigu izlazi od 1956 i Deutsches Jahrbuch der Musikzvissenschaft. LIT.: Katalozi naklade, 1883, 1900, 1917—25 i od 1926 nadalje. — R. Liick, Peters, MGG, X, 1962. — H. Lindtar, C. F. Peters, Zeittafeln zur Verlagsgeschichte. 1800—1867—1967, Frankfurt a. M. 1967. K. Ko.

PETERS, Guido, austrijski kompozitor i pijanist (Graz, 29. XI 1866 — Beĉ, 11. I 1937). Studirao na Beĉkom konzerva toriju (W. Schenner, J. Epstein). Vrstan interpret J. S. Bacha te klasika i romantika; koncertirao na brojnim turnejama. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, Landliche Sinfonie u E-duru, 1890; II, u e-molu, 1903 i III, u fis-molu, 1918. Valcer za klavir i orkestar, 1930; Symphonisches Vorspiel zu ciner Tragikomodie, 1923. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta, u A-duru i u c-molu, 1918; Nocturno u D-duru za 4 gudaĉka i 4 duhaĉka instrumenta, 1918; sonata za violonĉelo i klavir, 1921. — Fantazija za klavir. — Das Brot dcs Lebens za zbor i orgulje ad libitum, 1923; solo-pjesme. — Aphorismen, 1931. LIT.: H. Jancik, Guido Peters, MGG, X, 1962.

PETERS, Roberta, ameriĉka pjevaĉica, sopran (New York, 4. V 1930—). Uĉenica W. P. Hermanna; debitirala 1950 na njujorškom Aietropolitanu, kada je, umjesto oboljele pjevaĉice, uskoĉila u ulogu Zerline (Mozart, Don Giovanni) i tamo odmah angaţirana. Umjetniĉku karijeru nastavila na londonskom Covent Gardenu i drugim evropskim muziĉkim kazalištima, u Chicagu i San Franciscu, kao i na festivalu u Salzburgu, osvajajući publiku ljepotom i tehniĉkom dovršenošću svoga koloraturnog soprana i smislom za scensko oblikovanje uloge. U njezine najveće kreacije idu Rosina (Rossini, Seviljski brijaĉ), Adina, Norina i Lucia (Donizetti, Ljubavni napitak, Don Pasquale i Lucia di Lammermoor), Gilda i Oscar (Verdi, Rigoletto i Krabuljni ples), Kraljica Noći (Mozart, Ĉarobna frula), Zerbinetta (Strauss, Ariadna na Naksosu), ali i kao Arlina u Balfeovoj opereti Ciganka. P. je veoma uspješno koncertirala u Sovjetskom Savezu, a snimila je i brojne gramofonske ploĉe. PETERSEN, Wilhelm, njemaĉki kompozitor (Atena, 15. III 1890 — Darmstadt, 18. XII 1957). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu (F. Klose, F. J. Mottl). God. 1919—22 muziĉki kritiĉar u Miinchenu; 1922—35 u Darmstadtu (od 1927 predavao na Muziĉkoj akademiji); od 1935 profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Mannheimu; od 1953 ponovo u Darmstadtu. U svojim djelima razvio individualan stil karakteristiĉan po melodijskoj i zvukovno-harmonijskoj silini i šarolikosti. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: op. 3, 1921; op. 4, 1921; op. 30, 1934; op. 33, 1941 i op. posthumum I, 1959. Simfonijeta za gudaĉe, 1934; Thema, Veru'analungen und Fuge, 1941, Eine Trauermusik, 1913 i dr.— KOAIORNA: 3 gudaĉka kvarteta, klavirski kvartet, 1943; 3 sonate za violinu i klavir i dr. — Klavirske kompozicije. — Opera Der goldne Topf, 1941; scenska muzika. — VOKALNA', kantata Von edler Art, 1935; Hymne za zbor i orkestar, 1930; Urviorte za zbor a cappella; solo-pjesme. — Velika misa za soliste, zbor, veliki orkestar i orgulje, 1930. — Autobiografija (rkp.). LIT.: R. Laugs, Wilhelm Petersen, ZFM, 1955. — O. Riemer, Der Komponist Wilhelm Petersen, Mušica, 1955. -— E. Noack, Wilhelm Petersen, MGG, X, 1962. — A. Petersen, Wilhelm Petersen, Darmstadt 1962.

PETERSON, Oscar (Emanuel), kanadski jazz-pijanist i kompozitor (Montreal, 15. VIII 1925—). Od 1944 u orkestru Johnnvja Holmesa, jednog od najpopularnijih kanadskih sastava, s kojim nastupa u Torontu i Montrealu; 1949 na turneji po SAD

65

s koncertnim poduzećem Normana Granza Jazz at the Philharmonic, a 1952 prvi put gostuje u Evropi. Od 1951 nastupa s vlastitim trijom ĉiji su ĉlanovi kontrabasist R. Brown (od 1966 S. Jones), gitarist I. Ashby (1953—58 H. Ellis, zatim B. Kessel) te od 1959 još i perkusionist Ed Thigpen (od 1965 L. Hayes). Kao pijanist proslavio se posve izuzetnim tehniĉkim virtuozitetom i svojim posebnim stilom kojim se nadovezuje na tradiciju Arta Tatuma. Ubraja se medu vodeće pijaniste jazza. U nekoliko navrata gostovao i u Jugoslaviji. Snimio velik broj ploĉa, kao solist, s vlastitim trijom i s najpoznatijim liĉnostima jazza (Billie Holidav, Ella Fitzgerald, Louis Armstrong, Lester Young, Stan Getz, Coleman Hawkins i dr.). Komponirao Canadiana Suite (1965 nagraĊena kao jedna od najboljih kompozicija jazza); Hallelujah Time; ChilĊren's Time; The Smudge; Lovers' Promenade i dr. PETERSON-BERGER, Wilhelm, švedski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Ullanger, Angermanland, 27. II 1867 — Ostersund, Jamtland, 3. XII 1942). Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i u Dresdenu kod E. Kretschmera. God. 1896—1930, s kraćim prekidima, muziĉki kritiĉar lista Dagens Nyheter u Stockholmu; 1920—21 boravio u Italiji. Od 1930 ţivio u Frosou (sjeverna Švedska). Izraziti predstavnik nacionalnog romantizam u Švedskoj, osobito su mu uspjele solo-pjesme i lirske minijature za klavir. Na opernom je podruĉju bio pod utjecajem R. Wagnera te se sluţio tehnikom lajtmotiva. Opera Arnljot, ispunjena svjeţom lirikom prirode, postala je švedska nacionalna opera. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, Baneret, 1903 (prer. 1933); II, Sunnanfard, 1910; III, Same Atnam, 1915; IV, Holmia, 1929 i V, Solitudo, !933- Koncert za violinu 1928; Fastlagsfest pa Stockholm, 1902 i dr. — KOMORNA: 2 sonate za violinu i klavir, 1887 i 1910; suita za violinu i klavir, 1896. — KLAV1RSKA : Frosoblomster (3 sv.), 1896, 1900 i 1914; Fardminnen, 1900; Anakreontika (2 sv.), 1923 i 1935 i dr. — DRAMSKA. Opere (sve na vlastiti tekst): Ran, 1900; opera-bajka Lyckan, 1903; Arnljot, 1909; komiĉna opera Domedagsprofetcrna, 1917; Adih och Elisiv, J926. — VOKALNA: kan-tate (.Sveagaldrar, 1897); zborovi; više od 100 pjesama za glas i klavir (orkestar). — SPISI: Svensk musikkullur, 1911; Richard Wagner som kulturforeteelse, 1913 (njemaĉki prijevod Richard Wagner ah Kuhurerscheinung, 1917); Melodiens mysterium, 1937; Om Musik, 1946. Izbor eseja i ĉlanaka Recensioner (2 sv.), 1923 i Frdn utsikstornet, 1951. Njegove uspomene Minnen obj. T. Fredbarj, 1943. LIT.: Spomenica Wilhelm Pctcrson-Berger, Stockholm 1937. — M. Pergament, W. Peterson-Berger (Svensk Tonsattare), Stockholm 1943. — T. Fogelquist, W. Peterson-Berger, Postludium, Stockholm 1946. — B. Carlberg, W. Peterson-Berger, Stockholm 1950. — Isti, Wilhelm Peterson-Berger, MGG, X, 1962.

PETIN, Nikola, kompozitor (Krasnodar, SSSR, 19. XII 1920—). Studije završio 1948 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (M. Milojević, J. Slavenski); 1959 usavršavao se kod N. Boulanger u Parizu. Kraće vreme profesor muziĉke škole i muziĉki urednik Radija u Sarajevu, od 1949 profeteor muziĉke škole Isidor Bajić u Novom Sadu (jedno vreme istovremeno saradnik novosadskog odeljenja beogradske Muziĉke akademije) i od 1970 profesor Više pedagoške škole u Zrenjaninu. Pošavši od poznoromantiĉkog stila, evoluirao je ka savremenijim harmonskim koncepcijama i slobodno tretiranoj polifoniji, oslanjajući se katkad na elemente folklora. Bavi se muziĉkom kritikom i publicistikom {Slobodna Vojvodina, Dnevnik, Naša scena, Politika ekspres, Pozorište i dr.). DELA. ORKESTARSKA. Ĉetiri simfonije: I, Klasiĉna, 1953; II, Symphonia brevis, 1958; III, Barokna, 1964 i IV Folklorna (Muziĉki spomenik Stevanu Mokranjcu), 1970; Pastorala i igra, 1950; Tri simfonijska portreta, !955; Concerlino za obou i gudaĉki orkestar, 1958; koncert za klavir, 1960; Trnava ĉetrdeset prve, simfonijska poema za orkestar i mešoviti hor, 1961; koncert za gudaĉki orkestar, 1972. — KAMERNA: Pesma pletilje za violinu i klavir, 1948; Balada za fagot i klavir, 1950. — KLAV'IRSKA: Varijacije na temu M. Milojevića, 1946; Tokata i fuga, 1947; Nokturno, 1948; Mladi dani, 1949; sonatina, 1963; Bakine priĉe, 1970; Dedine priĉe, 1973. — VOKALNA: kantate Cvrĉak za ţenski (deĉji) hor, bas, recitatore, flautu i harfu, 1966 i Ta ptica koja leti za ţenski hor i gudaĉe, 1968. Svita Deĉji kutak za hor i kamerni orkestar, 1959; Oda eroica za hor i orkestar, T961; Sonetni ciklus za bariton i mešoviti hor (gudaĉki orkestar), 1974. Horovi: Pesma Republici, 1950; Zviţdi vetre, 1963; Rana ţetva, 1967; Bila si cvet, 1967; Balada o Veri Radišić, 1969; Sestre s juga, 1971; 10 pesama za deĉji hor, 1954. —• Scenska muzika. — SPISI: Ludvig van Bcloven kao ĉovek i umetnik, Naša scena, 1953, 59—64; Uloga Vojvodine u stvaranju srpske muziĉke kulture, Pozorište, 1968—69, 1—9; udţbenik Osnovi horskog aranţiranja, 1974. LIT.: V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. V. Peć.

PETIPA, francuska obitelj plesaĉa i koreografa. 1. Lucien, plesaĉ i koreograf (Marseille, 22. XII 1815 — Versailles, 7. VII 1898). Sin i uĉenik plesaĉa Jean-Antoinea Petipa. Debitirao 1839 u Parizu u baletu La Sylphide (Schneitzhoffer). Tu je 1841 na premijeri baleta Giselle (Adam) plesao kao partner C. Grisi. Plesaĉ izvanredne lakoće, precizne tehnike i elegancije, istakao se i u baletima La Jollie fille de Gand (Decombes, 1842) i La Fille mal garde'e (Halevv, 1853), te u vlastitim koreografijama baleta Sakountala (Rever, 1858), Graziosa (Labarre, 1861), Le Roi d'Yvetot (isti, 1865) i Namouna (Lalo, 1882). 2. Marius, plesaĉ, koreograf i pedagog (Marseille, 11. III 1819 ili 1822 — Petrograd, 2. VI 1910). Brat Luciena; debitirao u Bruxellesu, 1835 bio prvi plesaĉ u Nantesu. Nakon turneje

66

PETIPA — PETORICA

po SAD (1839) nastavio studij u Parizu kod G. Vestrisa. Tu se istakao 1840 kao partner C. Grisi. Bio je zatim prvi plesaĉ u Madridu. Od 1847 djelovao u Carskom kazalištu u H*, / "* Petrogradu. Prvi veliki koreo&> jf c £ V grafski uspjeh postigao u Rusiji 1862 baletom La Fille du pharaon (Pugni). U Petrogradu je postavio zatim još pedesetak cjeloveĉernjih djela i oko 35 baletnih divertissementa. Najveći uspjeh postigao baletima Don Quichote (Minkus, 1869), La Camargo (isti, 1872), La Bayadere (isti, 1877), Talisman (Drigo) i Pepeljuga (zajedniĉka koreografija sa E. Cec-cettijem i L. Ivanovim; M. PETIPA muzika Baron Scell). Iz tijesne i vrlo uspješne suradnje Petipa sa P. I. Ĉajkovskim nastala su remek-djela klasiĉnog baletnog repertoara Trnoruţica (1890), Šĉelkunĉik (1892) i LabuĊe jezero (1895). P. je koreografirao i premijere Glazunovljevih baleta Rajmonda (1897) i Godišnja doba (1900). Uz originalne koreografije P. je obnovio i oko 70 starih baleta udahnuvši im svojim genijem novi ţivot. Odgojen u duhu francuske škole klasiĉnog baleta P. je od izvrsnih talijanskih plesaĉa s kojima je suraĊivao usvojio preciznost i ĉistoću talijanske škole. Usavršio je klasiĉnu tehniku i postavio temelje ruskoj baletnoj školi. Mnoga Petipova koreografska ostvarenja, puna romantike i prizora iz bajki, još i danas ţive na svim baletnim pozornicama svijeta. God. 1904 povukao se u mirovinu, a 1906 objavio svoje uspomene {Memoires; engl. prijevod 1958). Njegovi su uĉenici, medu ostalima, bili koreografi L. Ivanov i M. Fokin, plesaĉi P. Gerdt i N. Legat te balerine A. Pavlova i T. Karsavina. 3. Marija Sergejevna (rod. Surovšĉikova), ruska plesaĉica i dramska glumica (Petrograd, 15. II 1836 — Novoĉerkask, 24. III 1882). Ţena Mariusa; uĉenica Carske baletne škole u Petro gradu, gdje je debitirala 1853. God. 1854 udala se za Mariusa P. pod ĉijim se vodstvom razvila u vrsnu balerinu. Interpretirala glavne uloge u mnogim njegovim baletima. Kasnije se povukla s baletne pozornice i djelovala kao glumica. 4. Marija Mariusovna, plesaĉica (Petrograd, 17. XII 1857 — Pariz, 1930). Kći Mariusa i Marije Sergejevne; uĉila kod svo jih roditelja i C. Johanssona. Debitirala 1857 u Petrogradu u baletu Daha Blu (Pugni). Postigla uspjeh naroĉito u oĉevim koreografijama Ĉajkovskijevih baleta. LIT.: JI. X. JIewK08,Mapuyc rie-nina, JTeHHHrpa^ 1922. — C. W. Bcaumonl, A History of Ballet in Russia, London 1930. — Y. Slonimsky, Marius Petipa, Dance Index, 1947. — 5. Lifar, Histoire du Ballet Russe, Pariš 1950. — B. KpacoBCKan, PyccKHfl SaJieTHtiH Teaip BTOPOH noji. XIX Bena, JICHHH rpa« i MocKBa 1963.—Zbornik MapHyc IleTHna, JleiiHHrpari 1971. N. Hg.

PETIT, Pierre, francuski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Pcitiers, 21. IV 1922—). Studirao na E\cole Normale de musique (N. Boulanger) i na Konzervatoriju u Parizu (N. Gallon, H. Busser); 1946 dobio Grand Prix de Rome. God. 1947—51 boravio u Rimu, od 1951 profesor je na Pariškom konzervatoriju. Utemeljitelj i glavni urednik Revue du Conservatoirc aktivan u organizaciji Jeunesses Musicales. God. 1960 postao predstojnik odjela za zabavnu muziku na francuskoj Radio-televiziji (ORTF), 1963 generalni direktor £cole normale, 1965 šef muziĉke produkcije francuske Radio-televizije. Muziĉki kritiĉar lista Parisien Ubere. Njegovu muziku karakteriziraju optimizam i vedrina. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1954; koncert za 2 gitare" 1964; Concertino za klavir, 1943; Concertino za orgulje, gudaĉe i udaraljke, 1958; suita za 2 violonĉela i orkestar, 1967; Aricana, 1948; Trastevere, 1951; Bristol, J 957! Garden-party, 1958. — KOMORNA: suita za 4 violonĉela, 1943; Les quatre vents, 4 kompozicije za trublju, 2 roga i tubu, 1950; Salmigondis za timpane, udaraljke i klavir, 1960; sonata za violinu i klavir, 1943; tri kompozicije za violinu i klavir, T961; Hors-d'oeuvre za udaraljke, 1951; varijacije za saxhorn i klavir, 1965. — Kompozicije za klavir. -— DRAMSKA. Opere: Le Jeu de V amour et du hasard, 1946; Furia italiana, 1958; Concerto pour tete-d-tete (sa F. Balletdouxom), 1960 i Migraine, 1969. Baleti: Zadig, 1948; Romanza romana, 1951; Cine-Bijou, 1953 i Feu rouge, feu vert, 1953. Opereta La Mare-chale Sans-Gene, 1948. Scenska muzika; muzika za radio. — Solo-pjesme. — Messe pour Ste-Jeanne de France, 1950 — SPISI: Les Problemes musicaux d' Aristote, 1945 (neobj.); Autor de la chanson francaise, 1952; Verdi, 1958; Ravel, 1970.

PETIT, Roland, francuski plesaĉ i koreograf (Villemomble kraj Pariza, 13. I 1924—). Studirao na baletnoj školi Pariške opere (S. Lifar). U Parizu debitirao kao plesaĉ na recitalu J. Char rat 1940 i kao koreograf u Thedtre des Champs-Elyse'es baletom Les Forains (Sauguet) 1944. God. 1945—48 vodio tu baletnu trupu i za nju koreografirao balete Le jeune homme et la mort

(J. S. Bach, libreto J. Cocteau), Le Bal des blanchisseuses (Duke, 1946) i Les Amours de Jupiter (Ibert, 1947). Zatim je osnovao i do 1970 vodio Ballet de Pariš. Uz suradnju uglednih knjiţevnika, muziĉara, sceno-grafa i kostimografa ostvario je s tim ansamblom niz veoma zapaţenih i zanimljivih djela. Osobiti je uspjeh postigao baletima Car-men (Bizet, 1949), u kcjemu je naslovnu ulogu plesala njegova ţena Zizi Jeanmaire, i La Crogueuse de diamants (Damase, 1950); uvrstivši u njih chan-sonu i mnoge elemente pantomime pribliţio ih je tipu muziĉke komedije. Kao gost postavio je 1950 nekoliko baleta za Sadler's Wells Ballet. Od 1970 bio je umjetniĉki rukovodilac baleta Pariške opere, a od 1972 djeluje u Marseilleu. U najzapaţenije njegove koreografije idu i Les R. PETIT Demoiselles de la nuit (Francaix, 1948), L'Oeuf < cogue (Thiriet, 1949), Denil en 24 heurs (isti, 1953) i Le L (Dutilleux, 1953). Istakao se i kao koreograf baletnih filmova (R Christian Andersen, 1951; Daddy Long Legs, 1954; Glass Slip, 1954; Folies Bergeres, 1956). Kao plesaĉ P. se odlikuje izuzetn izvornošću i elegancijom, a kao koreografa privlaĉe ga teme iz vremene stvarnosti koje obraduje zanimljivo i nekonvencional Svojom snaţnom umjetniĉkom osobnošću mnogo je prido procvatu francuske baletne umjetnosti nakon Drugoga svjetsl rata. LIT.: /. Lidova, Dix-Sept visages de la danse francaise, Pariš 1953. C. W. Beaumont, Ballets of To-day, London 1954.

PETKOVIĆ-SOBJESLAVSKI, Nevenka, pjevaĉica, sop (Varaţdin, 1. IX 1938—). Studij pjevanja zapoĉet na Muziĉ školi u Varaţdinu (A. Opolski) završila 1962 na Muziĉkoj a demiji u Zagrebu (I. Lhotka-Kalinski) i iste godine debitii na pozornici kazališta Komedija u Zagrebu kao Paulina (Off bach, Pariški ţivot). Od 1962 u tom kazalištu kreirala niz pr sopranskih uloga u muziĉkim komedijama i operetama. U njez najbolja ostvarenja idu Mirandolina (Martinu), Fiametta (Sup Boccaccio), Gospa Dara (Lhotka-Kalinski, Vlast), Petrica (C tovac, Đerdan), Mala Flcramve (Tijardović), Marica (Tijardo' Splitski akvarel) i dr. Kao solist uspješno nastupa i u Zagreb koj operi. K. Ko PETORICA, skupina ruskih kompozitora iz druge polov XIX st., koji su, nadovezujući se na djelatnost M. I. Glink A. S. Dargomiţskog, izgradili ruski nacionalni muziĉki s Skupina se poĉela okupljati 1857 u Petrogradu i konaĉno ustalila 1862, a ĉlanovi su bili: Milij Aleksejeviĉ Balakirev (183* 1910), Aleksandar Porfirjeviĉ Borodin (1833—1887), Cezar An noviĉ Cui (1835—1918), Modest Petroviĉ Musorgski (1839—18: i Nikolaj Rimski-Korsakov (1844—1908). Ideolog Petorice, rr ziĉki kritiĉar V. V. Stasov, dao im je ime MoiyuaH uy \ (1867, u prikazu jednog koncerta), a po najautoritativnijem ĉla i umjetniĉkom vodi Balakirevu nazivani su i Balakirevljev kruţ U ruskoj muziĉkoj literaturi oznaĉuju ih i naslovom Nova ru: muziĉka škola. Umjetniĉke teţnje Petorice, nastale pod utjecajem estet ruskih revolucionarnih demokrata (Bjelinski, Ĉerniševski, E broljubov), bile su stvaranje realistiĉkog, nacionalno g muz kog izraza koji se temelji na ruskoj narodnoj muzici i otkla; strane uzore i utjecaje, kao što je npr. italijanizacija opere. Poi ruskog folklora, kompozitori skupine koristili su i izvornu folklor gradu drugih naroda, poglavito slavenskih i istoĉnjaĉkih. 5 drţaje svojih djela crpli su uglavnom iz nacionalne povijest literature te iz narodnih obiĉaja i ţivota. Prema naĉelima Petot muzika (vokalna) treba da tumaĉi prave osjećaje, a stvaralac fantazija se mora razvijati slobodno, neovisno o formalnim i tt niĉkim sponama. Stoga su u oblikovanju napuštali naslijeĊe forme, kao što je npr. opera s brojevima i klasiĉna sonata, pj nalazeći nova rješenja. Zajedniĉka djelatnost Petorice bila je najjaĉa izmeĊu 186c 1880. Središte njihova muziĉko-odgojnog i koncertno-prot gandnog rada bila je Besplatna muziĉka škola koju je utemel Balakirev 1862 (sa G. Lomakinom). U okviru te škole Balakii je organizirao seriju koncerata na kojima su se redovito izvod djela Petorice. Znaĉajnu su ulogu odigrali i zbornici narodr

PETORICA — PETRELLA

67

pjesama koje su ureĊivali Balakirev (prvi je objavljen 1866) i Rimski-Korsakov. Svojim cjelokupnim stvaranjem i pojedinaĉnim kompozi-cijskotehniĉkim novostima Petorica su dali temeljne priloge razvitku ruske opere (Boroiinov Knez Igor, Musorgskijev Boris Godunov i niz opera Rimski-Korsakova), te simfonijske (Bo-gatirska simfonija Borodina, Šeherazada i Španjolski capriceio Rimski-Korsakova itd.), komorne (gudaĉki kvarteti Borodina), klavirske {Islamey Balakireva, Slike s izloţbe Musorgskog i dr.), zborske (kantate Rimski-Korsakova, zborovi Musorgskog) i vokalne solistiĉke muzike (pjesme Balakireva, Borodina, Cuia, Rimski-Korsakova i nadasve Musorgskog). Utjecaj Petorice proteţe se na mnoge ruske kompozitore idućih generacija, a proširio se i izvan granica domovine, pa nji hova djelatnost predstavlja epohu u razvitku ruske i svjetske muzike. LIT.: Al. D. Cahocorcs.fi i G. Abraliam, Mastcrs of Russian Alusic, New York 1936. — V. Serov, Le Groupe des Cinq, Pariš 1949. — /.. Pestalozza, La Scuola nazionale russa, Milano 1958. — M. O. Sctlin, The Five; The Evolution of the Russian School of Alusic, Ne\v York 1958. — E. At. Fopdeeua, AlorvMan KyiKa, MocKna 1960. I. Ać.

PETOROZVUK -> Nonakord PETRARKA, Anton, muziĉki pedagog i kompozitor (Prĉanj, 4. II 1863 —?). God 1892 završio muziĉki studij na Konzerva toriju u Veneciji (P. A. Tirindelli, G. Giarda). Preselivši se u Argentinu, osnovao je u Buenos Airesu vlastiti Conservatorio mttsicale Rio de la Plata. IzmeĊu dva rata ovaj je Konzervatorij imao više od 40 podruţnica po ĉitavoj Argentini. Predavao je harmoniju, kontrapunkt, kompoziciju, pjevanje, istoriju muzike i klavir. Organizovao je i javne koncerte u Buenos Airesu; tamo je osnovao i pjevaĉko društvo Giuscppe Vevdi. Komponovao je instrumentalna i vokalna djela te objavio više predavanja s po druĉja muzike. LIT.: .V. I.ukoviĉ, Prĉanj — historijsko-estetski prikaz, Kotor 1937. J. Alv ić. i R . D.

PETRASSI, Goffredo, talijanski kompozitor (Zagarolo, Rim, 16. VII 1904 —). Zborski djeĉak u crkvi 5. Salvatore in Lauro u Rimu; studirao na konzervatoriju Santa Cecilia (kompozicija A. Bustini, orgulje R. Renzi i F. Germani); diplomirao 1932 i 1933; 1936 uĉio dirigiranje kod B. Molinarija. Od 1939 predaje kompoziciju na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. Uz to je 1937—39 vodio venecijansko kazalište La Fenice, 1947—50 bio direktor rimske Accademia Filarmonica i 1954—56 pred sjednik internacionalnog muzi ĉkog društva Societd lnternazionale di Mušica Contemporanea. Od 1959 nastupa kao dirigent, osobito vlastitih djela. Odrţavao teĉajeve kompozicije na Mozarteiimn u Salzburgu (1951) i na Berkshire Music Centre u Tangle\voodu (1956). Po stilu, Petrassijeva djela pripadaju preteţno neoklasicizmu. Srodna su muzici P. Hindemitha i I. Stravinskoga, ali nikada ne gube specifiĉna ro manska obiljeţja. P. je sklon kontrapunktiĉkom koncipira nju, osobito u zborskim dje lima u kojima se ĉesto oslanja na G PETRASSI lifonije. U instrumentalnim kompozicijama njegov je jezik smioniji, a mjestimice i konstruktivistiĉki suh. Povremeno primjenjuje i principe dodekafonije, a u novije vrijeme i serijalne muzike (Koncert za flautu). DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1939; koncert za flautu, 1960; preludij, arija i finale za violonĉelo i komorni orkestar, 1939 (takoĊer uz klavir). Sedam koncerata za orkestar: I, 1934; II, 1951; I I I , Recreation concertanlc, 1953; IV, za gudaĉe, 1954; V, 1955; VI, Invcnzione concertata za gudaĉe, limene duhaĉe i udaraljke, 1957 i VII, 1965. Ouverture da concerto, 1931; preludij i fuga za gudaĉe, 1929; Divcrtimcnto in 4 parti, 1930; passacaglia, 1931; partita, 1932; Saluto augurale per H. Strobel, 1958; Prologo e cinquc invenzioni, 1962; Mušica di ottoni e timpani, 1963; Estriza 15 izvoĊaĉa, 1967. — KOMORNA : gudaĉki trio, 1960; gudaĉki kvartet, 1958; Sinfonia, siciliana c fuga za gudaĉki kvartet, 1929; Fanfara za 3 trublje, 1944; Tre per sctte za 3 izvoĊaĉa i 7 (duhaĉkih) instrumenata, 1967; Ottctlo di ottoni za 4 trublje i 4 trombona, 1969; serenata za flautu, violu, kontrabas, ĉembalo i udaraljke, 1958; II serenata-trio za harfu, gitaru i mandolinu, 1962; Inlroduzionc cd Allcgro za violinu i 11 instrumenata, 1933 (takoĊer u verziji s klavirom); Sonata da camera za ĉembalo i 10 instru menata, 1948; 2 Liriche sopra melodic delta campagna romana za violinu i klavir, 1927; preludij, arija i finale za violonĉelo i klavir, 1933 (prer. za komorni orkestar, 1939); invencija za 2 flaute, 1944; Dialogo angetico za 2 flaute, 1948; Mušica a 2, 5 dueta za 2 violonĉela, 1952; Suoni notturni za gitaru, 1959; Suoffle za 3 flaute (3 izvoĊaĉa), 1968. Taccuino di mušica (Aliracoto e fanfara za 3 instrumenta;

PETORICA invencija za flautu; 3 inven cije za k lavir), 1944. — KLAVIRSKA: p artita, 1926; tokata, 1933; Divertimento scat'lattiano largo c slrelto, a dritto c rovescio, 1942; Sicitiana c marcetta za klavir 4-ruĉno, 1930. -— DRAMSKA: opere // Cordovano, 1948 (verzija za komorni orkestar, 1959) i Mortc delVaria, 1950; baleti La Follia di Orlando, 1943 i Ritratto di Don Chisciotte, 1945; scenska muzika; filmska muzika {Riso amaro i Non c'e pace fra gii ulivi G. De Santisa). — VOKALNA: kantata Noche oscura za zbor i orkestar, 1951; dramatski madrigal Ćoro di tnorti (G. Leopardi) za zbor, 3 klavira, limene duhaĉe, kontrabas i udaraljke, 1941; 3 kompozicije za zbor i mali orkestar, i932;Q_uattro Innisacri za glas i orkestar, 1942; Nonscnsc za zbor a cappella, 1952—64. Za glas i n instrumenata ( i l i klavir): Vocalizzo per addormcntarc una bambina, 1934; Lamcnto di Arilnna, 1936 i 2 Lirichc di Saffo, 1941. Propos d' Alain »/.' Hommc de Dieu" za bariton i 12 izvoĊaĉa, 1960; Bcatitudes-teslimonianza per Martin Lulher King za bariton, violu, kontrabas, klarinet piceolo, trublju in fa i timpane, 1969. Solo-pjesme: 3 Liriche antiehe italiunc, 1929; Coiori det tempo, 1931; Benedizione, 1934; Alira co lo , 19 44 i d r. — CRKVENA: Psa la m IX za zbo r, gud aĉe, lim en e duhaĉe, udaraljke i 2 klavira, 1936; Magnificat za sopran, zbor i orkestar, 1940; Motctti per la Passione za zbor, 1965; Gloria in cxcelsis Deo za sopran, flautu i orgulje, 1952. — Nekoliko ĉlanaka i studija. — IZDANJA: Ĉami popolari dclla campagna romana, 1928 (sa G. Natalcttijem). LIT.: F. D' Amico, Goffredo Pctrassi, Roma 1942. — J. S. K'eissmann, Le ultime opere di Goffredo Petrassi, RAM, 1952, 2. — L. Pcstalozza, 11 Sentimento dell'assoluto in Goffredo Petrassi (La »Recreation concertanteO, ibid,, 1954, 4. —J. S. \Y'eissmann, Goffredo Petrassi (engl.), Milano 1957. — R. Vlad, Goffredo Petrassis Orchesterkonzerte, Melos, 1959, 6. — Al. Bortolotto, Le Opere di G. Petrassi 1&54—1960, Milano 1960. — Ai. Aiila, Goffredo Petrassi, MGG, X, 1962. — AI.\Bortototto, Lc Opere di Goffredo Petrassi, Quadcrni della Rassegna Musicale, 1964. — B. Porcna, I Concerti di Petrassi e la crisi della mušica come linguaggio,\La Biennale, Venezia 1967 (takoĊer u Nuova Rivista Musicale Italiana, 1967). — C. Alarinelli, La Mušica strumentale da camera di Goffredo Petrassi, Chigiana, 1967. — /.. Pinsauti, A colloquio con Goffredo Petrassi, Nuova Rivista Musicale Italiana, 1968. R. A.

PETRAUSKAS, Mikas, litavski kompozitor (Kaunas, 19. X 1873 — 23. I I I 1937). Uĉenik N. Rimski-Korsakova na Konzervatoriju u Petrogradu. Tu je sudjelovao u revolucionarnim zbivanjima 1905. God. 1906, poslije kratka boravka u Vilniusu emigrirao u Švicarsku, zatim u SAD; 1914 se nastanio u Bosto nu, gdje je osnovao Litavski konzervatorij. Njegove opere i operete izvodila su u SAD litavska kulturnoumjetniĉka društva. P. je autor prvoga litavskog muziĉko-dramskog djela (Biritte) i prvih litavskih opera. ObraĊivao je i litavske narodne pjesme. DJELA. DRAMS KA. Op ere: Girin ka valiu s, 191 8; Vcln ia s išva d eja s, 1923 i Egle ţalĉin karatiene, 1924. Više opereta (Kaminkretis ir maluni?iinkas, 1903; Adotnas ir Jcva, 1903; Licturiškas milijonerius). Igra s muzikom i pjevanjem Birutc, 1906 (kasnije preraĊeno u operu). — Album litavskih narodnih pjesama, 1922. — Alali rjeĉnik muziĉkih termina na litavskom, 1916.

PETREJUS (Petreus, Petri, Peterlein), Johannes, nje-

maĉki tracu

nakladnik (Langendorf kraj Hammelburga, 1497 •— Niirn'ciju18. stare poberg, IIIduhovne 1550). Studirao na Univerzitetu u Baselu, gdje je zatim bio korektor u štampariji svog roĊaka Adama Petrija. Od 1523 ţivio u Nurnbergu. Tu je 1526 osnovao vlastito nakladno poduzeće. P. je objavljivao preteţno teološke, pravniĉke i prirodoznanstvene radove, a nakon 1536 i nekoliko muziĉkih izdanja koja se odlikuju izuzetnom kvalitetom tiska. Pojedine zbirke popratio je i pregovorima; oni svjedoĉe o velikoj Petrejusovoj naobrazbi i vaţan su izvor podataka o tadašnjim muziĉkim pri likama u Njemaĉkoj.

DJELA. IZDANJA: Ein nerogeordnet kunstlich Lautcnbuch (2 sv.; H. Nevvsiedler, H. Isaac, L. Senfl i dr.), 1536; zbirka psalama (3 sv.; J. des Fres, L. Senfl, J. Mouton, A. Willaert, H. Isaac i dr.), 1538, 1539 i 1542; Liber 15 missarum (A. Brumel, H. Isaac, J. Ockeghem i dr.), 1539; Harmoniac pocticae (P. Hofhaimcr i L. Senfl), 1539; Ausszug guter alter und nevjer tcutschcr Licdlein (2 sv.), 1539 i 1540; Selectissimarum mutetarum... (J. Arcadelt, J. Gallus, L. Senfl, A. Willaert i dr.), 1540; Canlioncs cenlum... diversarum nationian.., 1541; Guter, seltsamer und kunstreichcr tcutschcr Gcsang ..., 1544.

LIT.: C. Cullmann, Familliengeschichte der Petri 1391—1913, Niirnberg 1913. — P. Cohen, Musikdruck und- Drucker in Niirnberg (disertacija), Erlangen 1927. — T. Wohnhaas, Johannes Petrejus, MGG, X, 1962.

PETRELLA, Clara, talijanska pjevaĉica, sopran (Greco Milanese, 28. III 1914—). Pjevanje uĉila u Milanu (G. Russ);

68

PETRELLA — PETROV

1938 osvojila prvu nagradu na natjecanju pjevaĉa u Firenci, a na opernoj pozornici debitirala 1941 u Alessandriji kao Liu (Puccini, Turandoi). Od 1945 u Torinu, a od 1947 u milanskoj Scali i zatim na drugim talijanskim opernim scenama ostvarila niz kreacija u standardnom i suvremenom repertoaru. Istakla se u operama Otelio (Verdi), Manon Lescaut (Puccini), Werther (Massenet), V Incoronazione di Poppea (Monteverdi), Didone abbandonata (Cavalli), Konzul i Aiaria Golovin (Menotti), L'Uragano (Rocca), La Figlia di Iorio (Pizzetti), Aladame Bovary (Pannain), // Vortice (Rossellini) i dr. Gostovala je u mnogim evropskim i ameriĉkim muziĉkim središtima, a snimila je i više gramofonskih ploĉa. P. se istiĉe i kao koncertna pjevaĉica. PETRELLA, Errico (Enrico), talijanski kompozitor (Palermo, 10. XII 1813 — Genova, 7. IV 1877). Pitomac Collegio di San Sebastiano u Napulju, gdje su mu uĉitelji bili M. Costa, V. Bellini, N. Zingarelli i dr. Medu njegovim operama najuspjelija je Le Precauzioni, komedija napuljskog tipa, u kojoj se ukusno izmjenjuju bufoneskna raspoloţenja sa sentimentalnim prizorima. Uzori su mu bili G. Donizetti i V. Bellini. DJELA. DRAMSKA. 24 opere: Le Miniere di Freiberg, 1839; Le Precauzioni, 1851; Marco Visconti, 1854; Elnava, 1856; Jonc, 1858; La Contcssa d'Amalfi, 1864; / promcssi sposi, 1869; Bianca Orsini, 1874 i dr. — Vokalne i crkvene kompozicije (rekvijem). LIT.: G. Siciliano, Di Enrico Petrella musicista palermitano, Palcrmo 1913. — 5. Paganelli, Enrico Petrella, MGG, X, 1962.

PETRI, Egon, pijanist i violinist nizozemskoga podrijetla (Hannover, 23. III 1881—Berkelev, California, 27. V 1962). Violinu uĉio kod svog oca Henrija Wilhelma Petrija, a klavir kod Terese Carreno, R. Buchmavera i F. Busonija. Isprva violinist Dvorskoga kazališta u Dresdenu (1899—1901) i drugi violinist u kvartetu koji je sastavio njegov otac, zatim koncertni pijanist u Evropi (1923 turneja po SSSR) i SAD. Uz to predavao klavir u Manchesteru (1905—11), Berlinu (1921—26), Ne\v Yorku (1940—47), na Mills Collegeii u Oaklandu, California (1947—57) i na Konzervatoriju u Baselu (1920—21 i od 1957). Kao pijanist i pedagog nadovezao se na svog uĉitelja Busonija. Najviše je afiniteta pokazivao prema djelima J. S. Bacha i F. Liszta. S Busonijem je suraĊivao u izdavanju klavirskih djela J. S. Bacha. PETRIĈEVIĆ (Petris), Andrija -> Patricij, Andrija PETRIĆ, Ivo, kompozitor i dirigent (Ljubljana, 16. VI 1931 —). Studij kompozicije i dirigiranja završio 1958 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (L. M. Škerjanc, D. Švara). Djeluje u Ljubljani kao slobodan umjetnik; utemeljitelj i voditelj komornog ansambla Slavko Osterc, najistaknutijeg jugoslavenskog komornog tijela u svojem ţanru koje je steklo neprocjenjive zasluge za suvremeno jugoslavensko muziĉko stvaralaštvo (više od 100 praizvedba). Bavi se muziĉkom publicistikom, a uz to je urednik edicija Društva slovenskih skladatelja. Nadovezujući na neoklasicizam, P. je poĉetkom 60-tih godina napustio tradicionalno metriĉko biljeţenje te je preko I. PHTRIĆ neoimpresionizma našao put u svijet novih boja i kontrolirane aleatorike. Unatoĉ primjeni novijih i najnovijih kompozicijsko-tehniĉkih tekovina u njegovim se kompozicijama posljednjih godina zamjećuju izrazito osjećajne crte. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: 3 simfonije, 1954, 1937 1 1960; Concerlo grosso za gudaĉki orkestar, 1955; koncert za flautu, 1955; koncert za kla rinet, 1959; Koncertna uvertira, 1960; Musique concertanle, 1962; Simfonićne mutacije, 1964; Epitaf, 1965; Integrali, 1968; Burlesque pour les temps passes, 1969; Musiquc conccrtante za klavir i orkestar, 1970; Dialogues concerlanls za violonĉelo i orkestar, 1972; Trois images, koncert za violinu i orkestar, 1973; Nocturne et jeux, 1973; Eresque symphonique, 1973. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta, 1956 i (.Quatuor~) 1969; 2 duhaĉka kvinteta, 1953 i 1959; Croquis sonores, 1963; Sept mouvements pour sept instruments, 1963; Mosaiques za klarinet i komorni ansambl, 1964, Jeux d trois, jeux d quatrc, 1965; Igre za glas i harfu, 1965; Petit concerlo de ehambre za obou i 8 instrumenata, 1966; Nuances en co'uleur, 1966; Intarzije za duhaĉki trio i komorni ansambl, 1968; Divcrtimcnto za Slavka Osterea, 1970; Gravure za 3 duhaĉka instrumenta, 1971; Meditacije za klavirski trio, 1971; Gemini Music za violonĉelo i klavir, 1971; Summer Music za flautu i klavir, 1973; Capriccioza violonĉelo i 8 instrumenata. Sonate: za flautu; za obou; za klarinet; za fagot i za rog. — KL A V IRSKA : sonate; Les Paysages, 1973 i dr. — Kompozicije za harfu. •— Scenska muzika. A. Rij.

PETRIDIS, Petro (Petros), grĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Nigde, Mala Azija, 23. VII 1892 —). Uĉio kod I. Selvellija u Carigradu i kratko vrijeme kod A. Wolffa i A. Roussela u Parizu. Niz godina pisao za vodeće grĉke, francuske, engleske

i ameriĉke novine i ĉasopise. God. 1918—21 boravio u Par Londonu, a od 1922, s manjim prekidima, u Ateni. P. je n osobni kompozitorski izraz, sintetizirajući — u jasnim forma okvirima —■ naprednu harmoniju s polifonijom i bizants modalnom melodikom. 1 DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 1929; II, Lirska, III, La Parisienne, 1948; IV, Herojska, 1944 i V, 1951. Digenis Akritas, simfonija u 9 stavaka, 1940. Koncerti: 2 za klavir, 1936 i 1937; klavira, 1938; za violonĉelo, 1936; za orkestar, 1949 i za gudaĉe, 1939. Co grosso za duhaĉe i timpane, 1929; Herojska posmrtna uvertira, 1944; Grĉka 1929; Jonska suita, 1938; Plesovi klefta, 1922; Uu^avTtvV) i>umcx (Bizt ţrtva), preludij, arija i fuga, 1935; koral s varijacijama na bizantsku \ Svemoćni Boţe zu gudaĉe i orkestar, 1939; koral s .varijacijama na hiz:i himnu Krist je uskrsnuo za gudaĉe, 1943. — Gudaĉki kvartet, 1951; kla trio, 1934. — Tri Modalne suite za klavir, 1932—36. — Opera Zephyra, plesna pantomima '0 ripaT^aTEu-rvjC (Kramar), 1943; scenska muzika za pidovu tragediju Ifigenija na Tauridi, 1940; Son et Lumiere, muzika za ist na prikazivanja na Akropoli, 1959. — Oratorij "Avtoc; IIauXoc (Sv. P za soliste, recitatora, zbor i orkestar, 1950; solo-pjesme.— Bizantski rek (u spomen bizantskoga cara Konstantina Paleologa XI) za sole, zbor i ork 1954. LIT.: M. E. Dounias, Petro Petridis, MGG, X, 1962. ' ■.

PETROBELLI, Pierluigi, talijanski muzikolog (Pac 18. X 1932 —). Kompoziciju studirao na Konzervatoriju u F vi (A. Pedrello); 1957 doktorirao na Univerzitetu u Rimu tim 1961 na Univerzitetu u Princetonu, SAD, stekao naziv i ter of Fine Arts. God. 1964—69 arhivist na htituto di >' Verdiani u Parmi i od 1969 nastavnik muziĉke povijesti na I zervatoriju u Pesaru. Bio je i muziĉki kritiĉar lista Gazzett Veneto (1956—59). DJELA: monografija Giuseppe Tanini. Le fonti biografiehe, 1967. Sti Per Pedizione critica di un concerto larliniano (D. 21), JViusiche italianc 1 vive, Siena 1962; Tanini, Algarotti e la corte di Dresda, Analecta Musicol 1965; Appunti per Francesco Dal Sole, AML, 1965; »L'Ermiona" di Pio degli Obizzi e i primi spettacoli d'opcra veneziani, Quadcrni della Rassegna sicale, 1965, 3 i Francesco Manelli. Doeuincnti e osscrvazioni, Chigiana, Tanini, le sue idee e il suo tempo, Nuova Rivista Musicale Italiana, 1967; c il »Don Giovanni": osscrvazioni sulla scena iniziale del »Rigolclto«, Conj Internazionale di Studi Verdiani, Parma 1969.

PETROV, Andrej Pavloviĉ, sovjetski kompozitor (Le grad, 2. IX 1930 —). Studirao na Konzervatoriju u Lenjing (O. Jevlahov). Predsjednik lenjingradskog odjela Saveza kom] tora RSl'SR. Od 1954 redaktor lenjingradskog odjela Drţa muziĉkog izdavaĉkog poduzeća (Muz.giz). i DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Paclda u JI OUKO, Hpa3duuHHa:i vuepnnopa, 1955; 1htonepcKan ciouma, 19SI i Cnopm Cfoi/mti, 1953. — DRAMSKA: opera Hoćemo plesati, 1969. Baleti: 3ant HOjioitMta, 1953; CniauiiuoHHitiu CMompitme.ii, 1955 i liepez Hadeiicds*!, Opereta ŠKujiu mpn cmvOeuina, J961 (sa A. Ĉernovom); scenska mi filmska\nuzika. — Romanse; solo-pjesme.

PETROV, Blagoj-Karagjule, pevaĉ, bariton (Bitolj, i 1924 — 26. VII 1963). Pevanje uĉio kod Nine Kuneli u Sk i J. Betetta u Ljubljani. Od 1949 ĉlan Skopske opere, gde je bit silac glavnih baritonskih partija. U njegovom bogatom repert osobito su se isticale uloge: Papageno (Mozart, Ĉarobna jr Malatcsta (Donizetti, Don Pasqnale), Marcel (Puccini, La hane), Figaro (Rossini, Seviljski berberin), Almaviva (Mo Figarova ţenidba), Escamillo (Bizet, Carmen), Germont (V La Traviata) i dr. T. ! PETROV (pravo ime Krauze), Ivan Ivanoviĉ, sovj pjevaĉ, bas (Irkutsk, 29. II 1920 —). Pjevanje uĉio 1938 na muziĉkoj školi Glazunov u Moskvi, nastupajući istodobn koncertima Moskovske filharmonije i priredbama Opernog sambla pod vodstvom I. S. Kozlovskoga. Od 1943 solist mos skog Velikog teatra. Umjetnik velikog i veoma ugodno timbrir; glasa snaţne nosivosti, ostvario je niz kreacija s kojima se uv u istaknute predstavnike sovjetskog opernog kazališta. 5 najviše domete postigao je ulogama Boris Godunov (Musorg Don Basilio (Rossini, Seviljski brijaĉ), Mefisto (Gounod, Fa Galicki i Konĉak (Borodin, Knez Igor), Koĉubej (Ĉajko Mazepa), Dosifej (Musorgski, Hovanšĉina) i Ruslan (Gli Ruslan i l.judmila). Gostovao je u inozemstvu, a za svoja umjeti dostignuća u dva je navrata dobio drţavnu nagradu SSSR. PETROV, Osip Afanasjeviĉ, ruski pjevaĉ, bas (Jelizavetg 15. XI 1806 — Petrograd, 11. I I I 1878). Uglavnom sam debitirao 1825 u vodvilju C. Cavosa Kozak stihotvorac. God. : zapazio ga je na sajamskoj pozornici u Kursku impresarij skoga kazališta M. Lebedov. Otada je P. ĉlan Petrogra opere (debitirao je kao Sarastro u Mozartovoj Ĉarobnoj fr pjevao u tom kazalištu bez prekida do 4 dana prije smrti. I je glas rijetke ljepote i izjednaĉenosti te velikog opsega, a nje; glumaĉke i pjevaĉke interpretacije bile su jednako uvjerlji prirodne. Ostvario je cijelu galeriju likova, od komiĉnih do tetiĉnih i tragiĉnih. U njegovu golemom repertoaru osobito s isticali likovi iz opera ruskih kompozitora. Pjevao je na premijer opera Ivan Susanjin i Ruslan i Ljudmila M. Glinke (ulogu Rus napisao je Glinka za njega), Rusalka i Kameni gost A. Dargoi

PETROV — PETRUCCI skoga, Pskoviĉanka N. Rimski-Korsakova te Boris Godunov M. Musorgskoga (ulogu Varlaama). V. Stasov ga smatra suosnivaĉem ruske opere i utemeljiteljem ruske vokalne škole. LIT.: U. JJacmoHKiiHa, Ocun ITeTpoB, MocKBa i JleliHHrpaA 1950. — B. B. Cinacoe, Ocsin AcbanacbeBH^ FTCTPOB, MocKBa 1952 (ranije štampano u: B. B. CTacoB,: Coupanne co^HHeHHH, III, ricTep6ypr 1894). — H.Kuhner, Ossip Afanassje\vitsch Petrovv, A1GG, X, 1962.

PETROVICS, Emil, madţarski kompozitor (Beĉkerek, danas Zrenjanin, 9. II 1930 —). Do 1941 ţivio u Beogradu; studij kompozicije završio na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (F. Farkas). God. 1960—64 muziĉki direktor kazališta Petofi u Budimpešti, zatim profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost. Dobitnik je više nagrada u domovini i inozemstvu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija za gudaĉe, 1964; koncert za flautu, 1957; Cassazione za gudaĉe i duhaĉe, 1953. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1958; duhaĉki kvintet, 1964; Passacaglia in Blucs za fagot i klavir, 1964. — Kompozicije za klavir i ĉembalo. — DRAMSKA: opere C'est la guerre, 1961 i Biin is biinhodes (Zloĉin i kazna, prema Dostojevskom), 1969. Plesna drama Barcsai szcrcldje, 1958; balet Lysistratc, 1971. Filmska muzika.— VOKALNA: oratorij Jonas kbnyve, 1966; kantata Egyediil az erdoben, 1956; Jugoszlav dalok za zbor i gudaĉe, 1955; Triangulon za zbor i gudaĉe, 1958; solo-pjesme. — Monografija Af. Ravel, 1938.

PETROVIĆ, Boško, vibrafonist i kompozitor (Bjelovar, 18. II 1935 —). Violinu uĉio privatno u Karlovcu i Sarajevu; od 1957 vibrafonist u Zagrebu. Utemeljio je i vodio Zagrebaĉki jazzkvartet (1959), Zagrebaĉki jazz-kvintet (1968), meĊunarodni ansambl Nonconvenible AH Stars i grupu B. P. Convention (1970). Nastupao na brojnim koncertima i jazz-festivalima u zemlji i inozemstvu, kao i solist sa Zagrebaĉkom, filharmonijom i Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Zagreb. P. je jedan od najagilnijih pobornika jazza i organizatora u Jugoslaviji; u svoja djela ĉesto unosi elemente narodnog melosa. Snimio je nekoliko gramofonskih ploĉa. Kao kompozitor najviše se istiĉe na podruĉju jazza, filmske i scenske muzike. DJELA: Air. Flanagan Blucs; So maki sum se rodila; Marš drvenih vojnika; Keka kolo; Valse triste; Balkan Blucs; Sigurdov vrt; Mali djeĉak 5 velikim sr cem; Zeleno raspoloţenje; Mali smiješak na njen naĉin. M. Maz.

PETROVIĆ, Danica, muzikolog (Beograd, 2. XII 1945 —). Studije istorije muzike završila na Muziĉkoj akademiji u Beogradu; vizantijsku, staru slovensku muziku i neumsku notaciju studirala kod D. Stefanovića u Muzikološkom institutu, gde je od 1970 asistent; na specijalizaciji boravila u Oxfordu, Miinchenu i Beuronu. Bavi se preteţno razliĉitim aspektima uticaja vizantijske muziĉke tradicije na rusku, bugarsku, rumunsku i srpsku crkvenu muziku. DELA: Pregled glasova u staroj srpskoj pojanoj poeziji, O Srbljaku, 1970; Alnogoljestvije rumunskom vojvodi Jovanu Aleksandru, Zbornik radova Vizantološkog instituta, 1971, 13; Music for Some Serbian Saints in Manuscripls Preserved in Roumania in Gomparison zvilh Differciil Melodic Vcrsions Found in Othcr Alanuscripts, Kongiesni izveštaj, Bucure--ti 1971; A l.iturgical Anlhology Alanuscript zvith thc Russian ihammer-hcaded" Notation from AD 1674, Mušica Antiqua Europae Orientalis, III, 1972; One Aspcct of thc Slavonic Oklocchos in four Chilandari Music Alanuscripts, Kongresni izveštaj, Kobenhavn 1972; Putovanja po Balkanskom poluostrvu od XV do XVIII veka kao izvori za islonju srpske muzike, Arti Musices, 4, 1973; Church Elcmcnts in Serbian Ritual Folk Songs, Kongresni izveštaj, Graz 1973; Srpsko narodno crkveno pojanje i njegovi zapisivaći, Srpska muzika kroz vekove, 1973; Hymns in Ilonor of Serbian Sainls m Alusic Alanuscripts of ihe Aionastery of Chilandar and in Printcd Editions, Studies in Eastern Chant IV, 1975; The Byzantine and Slavonic Oklocchos unlil thc i s l h Ce)itury, Mušica Antiqua Europae Orientalis, IV, 1975. Prikazi i ĉlanci. S. D. K.

PETROVIĆ, Dragutin, pevaĉ, tenor (Kraljevo, 14. X 1893 — Beograd, 21. IX 1974). Prvobitno dramski glumac, 1920—60 ĉlan Opere u Beogradu gde je kro2 te godine bio najistaknutiji tumaĉ tenorskeg karakternog i komiĉnog faha. Os novni su mu umetniĉki kvaliteti bili od prirode dobro postavljen glas, savršena dikcija, vanredan glumaĉki talenat, naroĉito za karakterne i komiĉne uloge. Svaku svoju ulogu podigao je na visok nivo umetniĉke kreacije. Najznaĉajnije su bile Šujski (Musorgski, Boris Godunov), Popĉe (Musorgski, Soroĉinski sajam), Vašek (Smetana, Prodana nevesta) i Don Basilio (Mozart, Figarova ţenidba). p. Mil. PETROVIĆ, Nevenka, balerina i baletski pedagog (Ĉajniĉe, 1. III 1930 —). U Sarajevu završila gimnaziju i polazila baletnu školu Maše Arsenjeve Ignjeve; poslije OsloboĊenja nastavila studij baleta na Srednjoj muziĉkoj školi (E. Venier). Od 1949 ĉlan baletnog ansambla Sarajevske opere, razvila se u balerinu dramsko karakternog tipa, te ostvarila niz solistiĉkih uloga, medu kojima su Marija i OĊaliska (Asafjev, Bahĉisarajska fontana), Djevojka (Baranović, Licitarsko srce), Glavna odaliska, Ciganka, Grkinja, Biserka i Zvijezda Danica (Hristić, Ohridska legenda), Zla vila (Ĉajkovski, Uspavana ljepotica), Maska (Prokofjev, Romeo i Julija), Leptirića (Odak, Leptirića i mjesec), Lijepa Helena i Skelet (Egk, Abraxas), Ivanka (Škerl, Grozdanin kikot), Ţena corregidora (De Falla, Trorogi šešir) i dr. Uz to djeluje uspješno i kao koreograf. Kao pedagog u baletskom studiju Sarajevskog

69

pozorišta odgojila je brojne soliste i ĉlanove baleta; nastavnik je scenskih kretnji na Teatrološkom odsjeku Filozofskog fakulteta u Sarajevu. M. Poz. PETROVIĆ, Radmila, etnomuzikolog (Beograd, 21. I 1923 —). Posle završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1951), diplomirala 1955 na Muziĉkoj akademiji, a 1962 magistrirala iz folkloristike (M. Vasiljević); 1965—66 bila je na specijalizaciji iz etnomuzikologije na Wesleyan univerzitetu u Middletovvnu (SAD). Rezultate svojih istraţivanja prikazala je na brojnim meĊunarodnim skupovima u zemlji i inostranstvu. DELA: Tipovi lestvica u istoĉnih naroda i srpskim narodnim pcsmama (magistarski rad), 1962 (rkp.); Aletoda mercnja intervala u narodnim melodijama, Na~ rodno stvaralaštvo, 1963, 6; Narodni melos oblasti Titovog Uzica, Rad VIII kongresa SUFJ,Beograd 1961; Tzvo Slyles ofVocal Alusic in the Zlalibor Regionjournal of the IFMC, 1963; Narodne melodije u prolećnim obiĉajima, Rad IX kongresa SUFJ, Sarajevo 1963; Aluzićka tradicija u komuni Leposavić, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, 1964; Narodni melos Vukovog Jadra, Glasnik Etnografskog muzeja, 1965; The Oldest Notation of Folk Songs in Yugoslavia, Acta musicologica, 1965; Ethnomusicology in Yugoslavia, Zvuk, 1967, 77—78; The Conccpt of Yugoslav Folk Alusic in the Tzventieth Centurv, Journal of the IFMC, 1968, XX; Alesto etnomuzikologije u Jugoslaviji, Zvuk, 1968, 87—88; Some Aspccts of Formal Expression in Serbian Folk Music, Yearbook of the IFMC (u štampi); Folk Alusic in tkrec-lingual Community, Kongresni izveštaj,Edinburgh 1969; The Place of Ethnomusicology in Yugoslav Alusic, Papers of the Yugoslav-American Seminar on Music, Bloomington 1970; B3a.nM0cen3b tneKcma u Menoduu s cepocKux jiupu*iecilKn, 1970; Narodne melodije iz Vladiĉinog Hana i okoline, Vranjski glasnik, VII, 1971; Narodna muzika juţnog Banata, Rad XX kongresa SUFJ (u štampi); Alorfološke kategorije melopoelskih struktura u narodnim napevima Srbije, Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu, 1971; Razvoj etnomuzikologije u Srbiji, Srpska muzika kroz vekove, 1973. Ĉlanci; prikazi i dr. S. Đ. K.

PETROVIĆ, Radomir, kompozitor i dirigent (Beograd, 13. V 1923 —). Studije kompozicije završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. Milošević). Profesor i 1964—66 direktor muziĉke škole Josip Slavenski u Beogradu, od 1966 docent Fakulteta muziĉke umetnosti. Niz godina dirigent hora i orkestra KUD Branko Cvetković (I nagrada u Arezzu 1957 i II nagrada u Llangollenu 1964). Veoma aktivan na podizanju muziĉkog amaterizma, predsednik je odbora Jugoslovenskih horskih sveĉanosti u Nišu, Festivala deĉjih horova u Šapcu, itd. Kao kompozitor neguje prvenstveno vokalne oblike (horske \i horsko-simfonijske). Karakteristike njegovog muziĉkog jezika Vu uravnoteţenost formalne strukture, plastiĉnost linearnog voĊenja glasova i umereno savremen harmonski idiom, kao i stremljenje ka liĉnom izrazu nacionalnog stila. DELA. ORKESTARSKA: simfonija, 1972; Moto sinfonico, 1957. — KAMERNA: gudaĉki kvartet, 1956; sonatina za obou i klavir, 1955. — KLAVIRSKA : Varijacije na narodnu temu, 1953; Sonata in F, 1955.— VOKALNA. Kantate: Simfonijski epitaf, 1965; Mladići na zvonicima, 1969 i Proleterska rapsodija, 1973. Horovi: Veće na školju, 1952; Prolećna pesma, 1954; Lenka i Mitke, *954i Poema o Stevanu, 1961; Svatovske šaljivke, 1964; Vitolade, 1967; Poema 0 Loli Ribaru, 1973. — DRAA1SKA. Scenska muzika za pozorišne komade: Alanda, 1951; Ukroćena goropad, 1953; Dva cvancika, 1953; Dobri vojnik Švejk, 1954; Skapcnove podvale, 1954; Pokojnik, 1958; Put oko sveta, 1961 i dr. — SPISI: Harmonska i kontt apunktska sredstva u horskoj muzici J. Marinkovića 1 St. Mokranjca (rkp.); Poznavanje horske literature (skripta), I, 1971. LIT.: V. Periĉić, Aluziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. — M. Bajšanski, Radomir Petrović, Pro mušica (vanredni broj), 1974. V. Peć.

PETROVIĆ-NJEGOŠ, Mirko N., kompozitor (Cetinje, 17. IV 1879 — Beĉ, 5. III 1918). Osnovna znanja o muzici dao mu je kompozitor R. Tolinger koji je njega, kao i ostalu djecu kralja Nikole I, poduĉavao u klaviru. Njegova priliĉno bogata biblioteka muzikalija danas se nalazi u Drţavnom muzeju u Cetinju. P.-Nj. aktivno je pomagao muziĉku djelatnost u Crnoj Gor i. Kao amater komponovao je marševe (Ferdinand-Marsch za klavir; takoĊer orkestrovano), valcere (La petite fleur du printemps za klavir; takoĊer orkestrovano) i 3 pjesme (Izgubljena sreća, Na Liparu, Moja tuga) za glas i klavir. Njegove kompozicije štampane su u Rimu i Leipzigu. LIT.: Knjaz Mirko, Cetinjske novine, 1918, br. 163. — /. Zlatiĉanin, Liĉnosti, zdanja i pre-deli nekad i sad, Podgorica 1933. J. Alvić. i R. D.

PETRUCCI, Ottaviano, talijanski muziĉki nakladnik (Fossombrone, 18. VI 1466 — Venecija, 7. V 1539). Pronašao je i usavršio tiskanje muzikalija pomiĉnim slogom. Od 1490 radio u Veneciji, gdje je 1498 dobio, na dvadeset godina, povlasticu za štampanje menzuralne muzike i tabulatura za orgulje i lutnju. God. 1501 izdao je P. prvo djelo štampano pomiĉnim slogom: Harmonice Musices Odhecaton A, zbornik sa 99 kompozicija najpoznatijih vokalnih polifoniĉara XV st. Nastavak je P. objavio 1502 i 1504 pod naslovom Canti B i Canti o . PETRUCCI, tiskarski C (potpun popis kompozicija sabranih

znak (colophon

70

PETRUCCI — PETTERSSON

u Odhecatonu objavio E. Vogel, Der erste . . . Notendruck fiir Figuralmusik, PJB, 1895). Nakon Odhecatona objavio je niz izdanja, većinom zbirke duhovne i svjetovne vokalne muzike, ali i djela pojedinih kompozitora. God. 1504—08 P. je tiskao najopseţniju zbirku: 11 svezaka frottola. God. 1507 objavio prvi put tabulature (Intabolatura de lauto); 1509 izdaje Tenori e contrabassi intabulati (I sv.) Franje Bosanca. Zbog politiĉkih prilika napušta Veneciju i vraća se u Fossombrone. Zajedno sa Francescom da Bologna otvara ondje tiskaru (1511) te izdaje nove zbirke duhovne i svjetovne menzuralne muzike, tabulature za lutnju i knjiţevna djela. Muzikalije objavljene u Fossombroneu nisu tako dotjerane i tako dobro opremljene kao venecijanska izdanja; više su komercijalnoga karaktera. God. 1536 vratio se u Veneciju, ali se ograniĉio na štampanje klasika latinske i talijanske knjiţevnosti. Ĉini se da poslije 1520 nije više objavio ni jedno muziĉko djelo. U svemu je poznato 61 Petruccijevo muziĉko izdanje. NOVA IZD.: Odhccaton A (faksimil novoga otiska iz 1504) obj. F. Liuzzi (1931; novoizd. priredio H. Hewitt, 1946); Odhecalon B (faksimil) obj. H. Hewitt (1967); zbirke frottola I—IV obj. R. Schvvartz (Publikationen alterer Musik, 1935) te I—I I I G. Cesari,R. Monterosso i B. Disertori (1954). LIT.: A. Schmid, O. dci Petrucci da Fossombrone, der erste Erfinder des Musiknotendruckcs mit beweglichen Metalltypen, Wien 1845. — A. Catdani, Di due štampe ignote di O. Petrucci da Fossombrone, Gazzeta Musicale di Milano, 1856 i Bolletino Bibliografico Musicale, Milano 1932. — F. X. Haberl, Drucke von O. Petrucci aus der Bibliothek des Liceo Filarmonico di Bologna, MFMW, 1873. — D. A. Vcrnarecci, O. de' Petrucci da Fossombrone, Bologna 1882 (novi otisak 1884). — C. Sarlori, Bibliografia delle opere musicali štampate da O. Petrucci, Firenzc 1948. — Isti, Nuove conelusive aggiunte alla bibliografia dcl Petrucci, Collectanea Historiae Musicae, I, Firenze J953. — Isti, Ottaviano Petrucci, MGG, X, 1962. — H. Fcderhofcr, Musikdrucke von O. Petrucci in der Bibliothek des Franziskancrklosters Giissing (Burgenland), MF, 1963 — K. Jeppesen, La Frottola. Bemcrkungen zur Bibliographic der altesten welt lichen Notendrucke in Italien, Aarhus i Kobenhavn 1968.

PETRUS DE CRUCE (Pierre de la Croix), muziĉki teoretiĉar i kompozitor (XIII st.). Mjesto i datum njegova roĊenja i smrti nisu poznati. Menzuralna teorija Petrusa de Crucea veza je izmeĊu uĉenja Franka iz Kolna i Philippea de Vitrvja. On (prema R. de Handlou) uvodi punetus divisionis, kojim se grupe semibrevisa u jednom brevisu odjeljuju jedna od druge.Prema Jakovu iz Liegea, Petrus de Cruce je prvi notu brevis perfeeta podijelio na ĉetiri semibrevisa; tako je omogućio uvoĊenje skupina 5—7 (gdjekad i 9) semibrevisa. U njegovu motetu Aucun ont trouve — Lonc tans — Annuntiantes dolaze u triplumu grupe do sedam semibrevisa. DJELA. TEORETSKA: traktat o menzuralnoj muzici (saĉuvani sa mo izvodi u traktatima Roberta de Handloa i Johna Hanbovsa); pripisuje mu se i Traclatus de lonis (rkp. u Londonu). — KOMPOZICIJE: 2 moteta, koje mu pripisuje Jakov iz Liegea (rkp. u Montpcllieru). NOVA IZD.: Traclalus de tonis obj. Ch. E. H. Coussemaker (Scriptorutn . . . , I, 1864); 2 moteta obj. Y. Rokseth (Les Polyphonies du XIII' siecle, I—III, 1935— 36) i A. Auda (Les »Afotets Vallons« du manuscrit de Turiti: Vari 42 II, 1953). LIT.: G. Reaney, Petrus de Crucc, MGG, X, 1962.

PETRUS FRATER (nazvan Palma ociosa), francuski muziĉki teoretiĉar iz prve polovine XIV st. (Bernaville, grofovija Ponthieu, sjeverozap. Francuska, ? — ?). Redovnik cistercitskoga samostana Cherchamps u biskupiji Amiens. Napisao 1336 traktat Compendium de discantu mensurabili (saĉuvan u rukopisnoj zbirci iz XIV st. u Erfurtu, Biblioteca Amploniana 8 '94'), koji se ubraja medu najinstruktivnije priruĉnike o kompoziciji iz prve polovine XIV st. Grada je prikazana vrlo sistematiĉno, izlaganje je popraćeno brojnim notnim primjerima. Poslije općeg uvoda raspravlja se o pravilima kontrapunktskoga stavka nota protiv note, 0 konsonancama i disonancama o valjanom voĊenju glasova, o kromatskim promjenama tonova i o pravilima diminuiranoga diskanta. Traktat je obj. J. Wolf (Ein Beitrag zur Diskantlehre des 14. Jahrlnmderts, SBIMG, 1913—14). LIT.: H. Hiischen, Petrus Frater^ dictus Palma ociosa, MGG, X, 1962.

PETRUŠANEC, Franjo, pjevaĉ, bas (Poljanec kraj Varaţdina, 27. I 1938 —). Studij pjevanja završio 1965 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu, ali je već 1960 debitirao u Zagrebaĉkoj operi kao Nikitiĉ (Musorgski, Boris Godunov). Umjetnik velikih glasovnih mogućnosti, izrazite muzikalnosti i smisla za scensko oblikovanje, P. je kao solist Zagrebaĉke opere ostvario niz zapaţenih basovskih kreacija, meĊu kojima su Ramfis i Veliki inkvizitor (Verdi, Aida i Don Carlos), Veliki svećenik (Saint-Saens, Samson i Dalila), Raimondo (Donizetti, Luda di Lammermoor), Gremin (Ĉajkovski, Onjegin), Kutuzov (Prokofjev, Rat i mir) 1 dr. Gostovao je na brojnim evropskim muziĉkim pozornicama i u Japanu, a istiĉe se i svojim nastupima u jugoslavenskom i stan dardnom oratorijskom repertoaru. K. Ko. PETRUŠIĆ, 1. Antun, dirigent (Zagreb, 3. III 1935 —). Studij dirigiranja završio 1961 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. Zlatić). Od 1962 korepetitor i zatim dirigent Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku. Još kao student od 1952 organizirao

u Zagrebu kućne operne koncerte uz klavir, tzv. Operu na kojima je izvodio standardna muziĉka scenska djela, repertoar obaseţe preko 50 opera, meĊu kojima su djela ^ Puccinija, Masseneta, Donizettija, Rossinija, Ĉajkovskog; tane i dr. Na osjeĉkoj pozornici izveo prvi put u Jugoslaviji i pad grada Mahagonija (Brecht-Weill), Telefon (Menotti), glas (Poulenc), Arlecchino (Busoni), Giovanna d'Arco ( a od jugoslavenskih opera Moĉvaru (Bjelinski), Romancu nović) i Scherzo (Savin). P. je predavao teoretske predu muziĉkoj školi Franjo Kuhaĉ u Osijeku, a bavi se mu publicistikom i prevoĊenjem opernih libreta. Kao opern telj debitirao 1974 u Osijeku (Salieri, Najprije glazba, c rijeĉi). Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1975). K. 2. Štefica, pjevaĉica, sopran (Tivat, 27. XI 1933 —) Antuna; studij pjevanja završila 1959 na muziĉkoj školi slav Lisinski u Zagrebu (M. Lunzer); usavršavala se na ' teĉajevima u Salzburgu. Umjetniĉku karijeru zapoĉela u nom studiju Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu i tarr debitirala kao Oscar (Verdi, Krabuljni ples). God. 1960— nica Rijeĉke opere i od 1961 u Osijeku. Lirsko-koloratu pran, u svojoj karijeri ostvarila niz prvih opernih likova. P se istakla kao Lucia di Lammermoor (Donizetti), Gilda i > (Verdi, Rigoletto i La Traviata), Rosina (Rossini, Seviljski Ĉo-Ĉo-San i Mirni (Puccini, Madame Butterjiy i La B< Manon (Massenet), Maria Golovin (Menotti) i Tena ( Gostovala je u inozemstvu, a nastupa i kao koncertna pje Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1973). K. PETRŢELKA, Vilem, ĉeški kompozitor (Brno, 1 1889—10. I 1967). Studirao na Orguljaškoj školi u Brnu poziciju kod L. Janaĉeka) i kod V. Novaka u Pragu. Na: muzike u Moravskoj Ostravi i dirigent putujuće operne d Od 1913 u Brnu, 1915—19 profesor na Orguljaškoj šk 1919 na novom Konzervatoriju i od 1947 na novoosnovane demiji za muziĉku umjetnost Leoš Jandĉek. Za Petrţelkin r govor karakteristiĉan je ritmiĉki raznolik melos koji iz narodne pjesme. Najprije pod utjecajem V. Novaka i J. a zatim primjenjuje i nova izraţajna sredstva (ĉetvrtstepena r jazz). U zrelom razdoblju djela mu se istiĉu preteţno ponekad i polifonim voĊenjem glasova i umjerenošću u kor harmonijskih i zvukovnih mogućnosti. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija op. 56, 1956; Pastoralni syn 1952; simfonijeta, 1941; simfonijska pjesma Vĉĉnv navrat, 1923; ko, violinu, 1943; Dramalicka ouvertura, 1932; suita, 1925; partita za gudaĉe, KOMORNA: suita za gudaĉki trio, 1961; 3 gudaĉka kvarteta, 1909 —47; za gudaĉki kvartet, 1927; suita za gudaĉki kvartet, 1932; klavirski tri klavirski kvartet, 1909; Divertimento za duhaĉki kvintet, 1941; serenada ; 1946; sonata za violinu i klavir, 1933; sonata za violonĉelo solo, 1930; za violinu i klavir, 1953; Z intimnich chvil za violinu i klavir, 1918 i dr.VIRSKA: Svatebni suita, 1912; suita, 1930; Z detskeho ţivota, 1931 Opera Hornik Pavcl, 1939. — VOKALNA: simfonijska drama Ndmoi kulaš za soliste, recitatora, zbor, orkestar, jazz-orkestar i orgulje, 1929; Modlilba k slunci, 1921; zborovi; pjesme za glas i orkestar, za glas i kvartet, za glas i klavir. LIT.: L. Firkušnv, Vilem Petrţelka, Praha 1946. — A. Balatkc Petrţelka, Hudebni rozhledv, 1952. — J. ISuţga, Vilem Petrţelka, M 1962.

PETTAN, Hubert, kompozitor i muziĉki pisac (Zagret 1912 —). Studij kompozicije završio 1935 na Muziĉkoj miji u Zagrebu (F. Dugan); 1937 doktorirao pravo. God. 19 ĉinovnik u prosvjetnoj struci; od 1941 profesor na srednje Muziĉke akademije i 1951—72 na muziĉkoj školi Vatrosl sinski u Zagrebu (1951—53 direktor). Djelovao je i kao n kritiĉar dnevnika Obzor, Hrvatska revija i dr., a suraĊivao i struĉnih ĉasopisa (Muzika i škola, Aluzika, Zvuk, Sv. • C Hrvatska pozornica). MeĊu njegova najuspjelija djela s solopjesme. U središtu Pettanova spisateljskog rada je hi opera u XIX i XX st. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Rajska ptica za turni sopran i orkestar, 1955 i Ţena i krajolik, 1962; Predigra, 1935; simfonijeta za tamburaški orkestar, 1964. — KOMORNA: gudaĉki 1962; sonata za violinu i klavir u c-molu, 1939; sonata za rog i klavi sonatina za flautu i klavir, 1973. — KLAV1RSKA: sonata u E-duri sonatina, 1958; Scherzetto; Predigra i meĊuigra. — DRAMSKA: op kun (vlastiti libreto prema V. Nazoru), 1947; djeĉja opera uz klavir maĉkica, 1970 —VOKALNA: kantate Ovidijcva posljednja noć u Rim i Kip domovine, 1958; 2 koncertne arije Arija oĉekivanja iz »Kohana i 1948 i Prizor iz »Fausta*', 1952. Zborovi (Vokalna suita na Preradoviće' solo-pjesme (ciklusi: Ptice; 3 pjesme iz zbirke »Hrvatski kraljevi«; Pjesm. i klonuća ; Popijevke na rijeĉi Begovića i Nazora; UgoĊaji; Balade). — C NA: misa u a-molu, 1953; 6 moteta. — SPISI. Knjige: Popis skladl Zajca, 1956; Repetitorij povijesti glazbe, I—III, 1965—66 (II izd. prve ska 1973); Hrvatska opera, Zajĉevi suvremenici, I, 1969; Muziĉka škola slav Lisinski« 1829—1969, 1969; Devet stoljeća višeglasne zborne glazbe. 1970—73; Ivan Zajc, 1971; Glazbeni udţbenici, knjige i instruktivna bivših i sadašnjih nastavnika Muz. škole »Vatroslav Lisinski" Zagreb < do 1972, 1973. Skripta: Pregled povijesti glazbe; Pregled povijesti hrvatske Repetitorij povijesti glazbe (6 sv.). Studije i ĉlanci. K

PETTERSSON, Gustaf Allan, švedski kompozitor ( Ryd, Uppsala, 19. IX 1911 —). Na Konzervatoriju u Stock

PETTERSSON — PEZEL uĉio violinu i violu (J. Ruthstrom) i kontrapunkt (H. M. Melchers)., studij nastavio sa O. Olssonom i K. B. Blomdahlom; kasnije se usavršavao u Parizu kod M. Vieuxa (viola) te kod A. Honeggera i R. Leibovvitza (kompozicija). Djelovao je kao violist orkestra Stockholms Konsertforeninig. DJELA. ORKESTRALNA. Šest simfonija: I, 1953; II, 1955; III, 1959; IV, 1962; V, 1966 i VI, 1967; 2 koncerta za gudaĉe, 1950 i 1957. — KOMORNA: koncert za violinu i gudaĉki kvartet, 1949; 7 sonata za 2 violine, 1951. — Solo-pjesme.

PETTIFORD, Oscar, ameriĉki kontrabasist, violonĉelist i kompozitor (Okmulgee, Oklahoma, 30. IX 1922 — Kobenhavn, 8. IX 1960). Uĉio klavir i kontrabas te do 1941 svirao s ansamblom svog oca na turnejama po SAD. God. 1943 nastupa u orkestru Ch. Barneta, zatim odlazi u Nevv York u sastav trubljaĉa R. Eldridgea, a 1944 vodi sa D. Gillespiem prvi sastav be-bopa. U nekoliko navrata svirao i u orkestru D. Ellingtona, pa W. Hermana i dr. zatim s vlastitim combo-sastavima i s ansamblom od 13 sviraĉa. Od 1958 djeluje u Evropi, najviše u Skandinavskim zemljama, te Njemaĉkoj, Francuskoj i dr., nastupajući s istaknutim ameriĉkim i evropskim jazz-muziĉarima. Isprva kontrabasist u stilu svvinga, sudjelujući na eksperimentalnim Jani Sessio?is razvio se u pobornika modernog jazza. Uz to uveo u jazzu rjeĊe upotrebljavan violonĉelo, na koji je prenio solistiĉki pizzicato kontrabasa. Najpoznatije su mu kompozicije: Blues in the Closet; Sicingiv' tili the Girls Come Home; I Remember Clifford; Black-eved Peas and Collard Greens i Tricotism. Dobitnik više nagrada najpoznatijih svjetskih jazz revija, snimio mnogobrojne ploĉe. PETYREK, Felix, austrijski pijanist i kompozitor (Brno, 14. V 1892 — Beĉ, 1. XII 1951). Na Muziĉkoj akademiji u Beĉu studirao klavir (L. Godo\vsky, E. Sauer) i kompoziciju (F. Schreker), a na Univerzitetu muzikologiju (G. Adler). Od 1919 predavao na beĉkoj Muziĉkoj akademiji, na Mozarteumii u Salzburgu 1 na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi, zatim od 1924 bio profesor klavira u majstorskoj klasi i lektor za muzikologiju na konzerva toriju Odeon u Ateni; 1930—39 predavao na Muziĉkoj akade miji u Stuttgartu, od 1939 na Konzervatoriju i na Univerzi tetu u Leipzigu, od 1949 ponovo na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. Profinjen umjetnik s razvijenim smislom za koloristiĉke efekte, u svojim je kompozicijama povezivao kasnoromantiĉna obiljeţja s radikalnim tendencijama. Uz starocrkvene naĉine primjenjivao je i posebno konstruiranu ljestvicu od devet tonova (c, cis, dis, e>fiS} g> a, b, c). Dok u Petvrekovim ranijim djelima ima narodnog prizvuka i humora, dotle su kasnija, osobito opere, pod utjecajem teozofskih ideja i mistiĉnih raspoloţenja. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u b-molu, 1919; simfonijeta, 1921; 2 koncerta za 2 klavira, 1931 i 1949; 2 koncerta za orkestar. — KOA1ORNA: Fischmarkl in Athcn za gudaĉki trio; gudaĉki kvartet u E-duru, 1913; klavirski trio, 1921; kvintet, 1914; Diz-crtimento za duhaĉke instrumente, 1922; sonata za violinu i klavir u e-molu, 1913.— KLAV1RSKA: 3 sonate, 1913—28; sonatina, 1947; koral, varijacije i sonatina, 1924; passacaglia i fuga, 1922; Scchs griechischc Rhapsodien, 1927; varijacije na austrijsku vojniĉku narodnu pjes mu, 1934 i dr. Za 2 klavira: tokata i fuga u miksolidijskom naĉinu, 1934; 6 koncertnih etida, 1934 i dr. — DRAMSKA: opera Die arme Aluttcr und dcr Tod, 1923; dramatska rapsodija Dcr Garlen dcs Paradicses, 1942; nokturno Der Schancn', pantomime Komadić, 1922 i Tahi, 1928. — VOKALNA: zborovi; Zzvci jiidischf Hochzcitslicdcr za 3 glasa, obou i gudaĉki kvartet; solo-pjesme. LIT.: E. Sclnccbsch, Fclix Petvrek, ZFM, 1938. — K. M. Komma, Fclix Petvrek, MGG, X, 1962.

PETZOLD, Johann Christoph -> Pezel, Johann Christoph PETZOLD, Rudolf, njemaĉki kompozitor (Liverpool, 17. VII 1908 —). Uĉenik Ph. Jarnacha (kompozicija) i P. Dahma (klavir) na Konzervatoriju u Kolnu. Od 1946 predavao kompoziciju i muziĉku teoriju na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu i tamo 1962 postao direktor Konzervatorija. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija op. 33, 1952; simfonijeta op. 21, 1940; Sinfonia da camera op. 25, 1955; Simfonijska suita, 1945; Preludij, 1943; uvertira op. 17, 1935. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta, 1934, 1944, 1954 i 1971; duhaĉki trio, 1942; gudaĉki trio, 1949; 2 sonate za violinu i klavir, op. 19 i 46; sonata za violonĉelo i klavir op. 41; duet za violinu i violu, 1955. — KLAV1RSKA: sonata op. 45; kompozicije op. 5, 20 i 27. Sonata za 2 kla vira op. 26, 1946. — VOKALNA: lirska kantata Die Lerchc, 1970; solo-pjesme. — CRKVENA: misa za zbor a cappella, 1949; Te Dcum za 2 zbora i orgulje, 1950; kantate Komm, hciliger Geist, 1957 i Incarnalus est homo, 1966—67.

PETZOLDT, Richard, njemaĉki muzikolog (Plauen, 12. XI 1907 — Leipzig, 14. I 1974). Studirao u Berlinu muzikologiju (A. Schering, G. Schiinemann, C. Sachs, J. Wolf, E. M. Hornbostel). Od 1932 suraĊivao u novinama i ĉasopisima u zemlji i inozemstvu. Od 1934 urednik ĉasopisa AM u Berlinu, od 1939 njegov glavni urednik u Leipzigu. Nakon Drugoga svjetskog rata muziĉki kritiĉar dnevnih novina u Leipzigu, direktor Gradske muziĉke biblioteke, docent za muziĉku povijest na Visokoj muziĉkoj školi; od 1952 profesor i direktor Instituta (kasnije Odjela) za muziĉki odgoj na univerzitetu Karl Aiarx. God. 1949—-1959 urednik ĉasopisa Musik in der Schule. Bavio se i kompozicijom. DJELA. SPISI: Die Kirchenkompositionen und weltlichen Kantatcn Rein hard Keiscrs (disertacija), 1933; Becihoven, 1938 (II izd. 1947); Schubert, 1940

71

(II izd. 1947); Schumann, 1941 (II izd. 1947); Alozart, 1948 (II izd. 1956); Die Oper in ihrer Zeit, 1956; Gcorg Philipp Telemann, 1959; Kleine Alusikgcschi-chte, I sv., 1960; Le Thonianerchor dc Leipzig, 1962. Studije; ĉlanci. — IZDANJA: J. S. Baeh im Spiegcl einer Sladi (sa I. Weinholdom), 1950; Lorlzing Alappe dcr Stadt Leipzig (sa K. Lauxom i W. Neumannom), 1951; Alte I.icder am Klavicr, 1952; Opernaricn russischer und soujctischcr Alcister (5 sv. ), 1956 —59LIT.: K. Laux, Richard Petzoldt, MGG, X, 1962.

PEUERL (Bauerl, Beurlin, Peyerl), Paul, austrijski kompozitor, orguljaš i graditelj orgulja (?, oko 1570—80 —?, poslije 1625). Moţda potjeĉe iz Niirnberga. Od 1602 orguljaš u Hornu (Donja Austrija), a 1609—25 u Steyru (Gornja Austrija). U Stevru djelovao i kao graditelj orgulja (sa G. Hackherom i U. Schreverom); sagradio takoĊer orgulje u Hornu i u samostanu Wilkerinng (Gornja Austrija). Svojim djelom Netie Paduanen (1611) P. je prvi predstavnik cikliĉke kompozicijske forme zvane varijacijska suita. Svi stavci njegovih suita temelje se na zajedniĉkoj muziĉkoj supstanciji, koja se u temeljnom obliku javlja u trećem Dantzu. P. je i jedan od malobrojnih njemaĉkih kompozitora canzona. DJELA: Ncue Padouan, Intrada, Diintz und Galliarda mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav, 1611; liltliche luslige Padovanen, Intraden, GalHard, Couranten und Diintz sampl zzvcycn Canzon mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav, 1620; Gantz Ncuc Padouancn, Aujjziig, Ballcten, Courantcn, Intradai und Diiniz . . mit drcyen Stimmcn gcsetzt, 1625; 3 plesa u suvremenoj zbirci raznih autora Amocnitatum musicalium hortuhis, 1622; 9 plesova u rukopisnoj tabulaturi za instrumente s tipkama.— \\"eltspicgel, Das ist: Ncuc tculschc Gesangcr . . . sampl zzveven Ganzonen . . . mit 5 Slimmen, 1613. NOVA IZD.: zbirke iz 1611, 1613 i 1625, kao i 9 plesova za instrumente s tipka ma, obj. K. Ge iringe r (D TO, 1929); po jed ina dje la o bj., me du ostalima, H. Riemann (1898), VC'. Lipphardt (1933), A. HofTmann (1937) i I. Neumann (1956). LIT.: P. Frankl, Paul Pcuerl (disertacija), VTien 1915. — P. Ncttl, Zur Lebensgeschichte Paul Peucr's, Bulletin de la Societe »Union Alusicolo gique (i, 1925. — K. Geiringer, Paul Peuerl (s popisom djela), STMW, 1929. •— O. \\"cs~ selv, Neues zur Lebensgeschichte Paul Peucrls, Jahrbuch des Oberostcrrcichi schcn Musealvcrcins, 1950. — Isti, Paul Peuerl, MGG, X, 3962.

PEYROT, Fernande, švicarski kompozitor (Ţeneva, 21. XI 1888 —). Studirala kod E. Jaques-Dalcrozea i E. Blocha u Ţenevi. Nastavnik muzike na institutu Jagttcs-Dalcroze od njegova osnutka (1915); 1919—20 predavala Jaques-Dalcrozeovu metodu u Parizu na ticale dc Rythmique de Vatigirard i na £cole Normale de Musigue. Uĉila neko vrijeme kod A. Gedalgea i P. Dukasa, zatim se vratila u Ţenevu, gdje je vodila mali zbor u Aićnestrandie. DJELA. ORKESTRALNA: Inlrada za 2 flaute i orkestar, 1958: suita za gudaĉe, 1953; suita za mali orkestar, 1965; Esquisses sympho/iiques, 1929; vojniĉka koraĉnica za limene duhaĉe, 194O. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1935; gudaĉki kvintet sa 2 violonĉela, 1933; 7 preludija za duhaĉki kvartet, 1954; trio za flautu, violinu i klavir, 1936; trio za flautu, violinu i vi olonĉelo, 1959; trio za flautu, violonĉelo i klavir, 1966; sonata za violinu i klavir, 1934; duo za violinu i klavir, 1968; duo za violonĉelo i klavir, 1964; duo za rog i klavir, 1961; 4 skice za violinu, 1931; mala suita za gitaru, 1954. — Kraće kompozicije za klavir, osobito za djecu. — Priĉa La petite sirene za soliste, zbor, orkestar i plesaĉe, 1948; scenska muzika za marionetsko kazalište. — l'OKALNA: kantata za sopran i mali orkestar, 1938; Saint, Saint, Sainl le Scigneur za alt, mješoviti zbor, gudaĉki kvintet i ĉembalo, 1953; L'Oiseau blcit za sopran, ţenski zbor i flautu, 1949; Image dc Noć! za djeĉji zbor i klavir 4-ruĉno; zborovi; Dieu parlc a Vhommc za vokalni kvartet, 1956; 2 trija za ţenske glasove i harfu, 1944; suita za sopran i gudaĉki kvartet, 1924; l'ocalise za sopran i harfu, 1950; Qua~ trains portuguais, 1954 i drugo za glas i klavir. — Misa za zbor, orgulje i orkestar, 1917; 2 psalma za zbor, limene duhaĉe i orgulje, 1963; Psalam CI II za alt, flautu i orgulje, 1942. LIT.: R. Goda, Fernande Pevrot, RM, 1924. — U". Tappoiet, FernanĊe Pevrot, Revue Musicale Suisse, 1935.

PEZEL (Pezelius, Betzel, Petzold), Johann Christoph, njemaĉki kompozitor (Glatz, Šleska, 5. XII 1639 — Bautzen, Saska, 13. X 1694). Od 1664 u Leipzigu, isprva violinist gradske muzike; vjerojatno se uskoro istakao kao vrlo vješt sviraĉ trublje (Claritiblaser) te je 1669 ili 1670 primljen u Stadtpfeiferc; od 1672 vodio Collegivni mnsiatm. Oko 1681 postao je Stadtmusikus (Director Musicae Instrumaitalis) u Bautzenu. Svojim stvaralaĉkim i mnogostrukim praktiĉnim djelovanjem P. je znatno premašio ulogu srednjonjemaĉkih Stadtpfeifcra. Njegove najzrelije sonate i suite ubrajaju se u najvrednija dostignuća njemaĉke orkestralne muzike XVII st. DJELA. INSTRUMENTALNA: Mušica respertina Lipsiaca odcr Leipzigischc Abcnd-Music (12 suita) za 2 violine, 2 viole, fagot ili violone i b. c, 1669; Hora decima musicorum Lipsicnsum, oder Musicalischc Arbeit zum Ab-blascn (40 sonata) za 2 korneta i 3 trombona ili 2 violine, 2 viole i violone, 1670; Bicinia variorum instrumentorum (m kompozicija) za razliĉite sastave i b. c, 1675; Dclitiae musicales, odcr Lusl-Music (7 suita) za 2 violine, 2 viole, violone ili fagot i b. c, 1678; FiinJJ-stimmigie blasende Music (76 kompozicija) za 2 korneta i 3 trombona, 1685; Opus musicum sonatarum (25 sonata) za 2 violine, 3 viole, fagot ili violone i b. c, 1686. — VOKALNA: Schone, luslige und anmuthige Ncuc Aricn (24 kompozicije) za glas, 2 violine, 2 viole, fagot ili violone i b. c, 1672; melodije uz b. c. za pjesmaricu s tekstovima J. Fellera Devotus sludiosus oder Dcr Anddchtigc Student, 1682 (sa J. Schelleom). — Crkvene kompozicije. NOVA IZD.: neka instrumentalna djela obi. A. Schering (Turvnnusiken und Suiten, DDT, 1928); Hora decima, II dio, obj. A. Miiller (1930); izbor iz Hora decima i Funffstimmigte blasende Music, obj. E. H. Meyer (Turmmusik Auswahl von 18 Stiicken fu'r funfstvmnigen Bldscrchor . . . , 1930) i dr. LIT.: A. Schering, Die Leipziger Ratsmusik von 1650 bis 1775, AFM 1 *', 1921. — Isti, J. Pezel, Turmmusiken und Suiten, predgovor novom izdanju Pezelovih instrumentalnih djela, DDT, 1928. — R, Ellcr, Johann Christoph Pezel(ius), MGG, X, 1962.

72

PFAFF — PFROGNER

PFAFF, Slavica, pjevaĉica, alt (Osijek, 29. V 1926 —). Pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Osijeku (D. Kovaĉ) i tamo ulogom Nicclausa (Offenbach, Hoffmannove priĉe) 1946 zapoĉela opernu karijeru. Kao solistica Osjeĉke opere P. je do danas (1975) ostvarila više od 80 velikih opernih kreacija, medu kojima su Carmen (Bizet), Amneris i Azucena (Verdi, Aida i Trubadur), Marta (d'Albert, U dolini) i Lotta (Massenet, Werther), a od domaćih Jele (Brkanović, Ekvinocij) i Doma (Gotovac, Ero s onoga svijeta). U suvremenom opernom repertoaru istiĉu se nje zine uloge Flore (Menotti, Aiedium) i Majke (Dallapiccola, Za toĉenik). Svojim baršunastim i sonornim altom oduševljavala je publiku svih jugoslavenskih opernih središta, a gostovala je i u inozemstvu, u Madţarskoj, Rumunjskoj, Ĉehoslovaĉkoj i dr. Svestrana umjetnica, jednakim je umjetniĉkim ţarom i profe sionalnom odgovornošću nastupala u operi, opereti, musicalu i drami. Za svoje umjetniĉke domete dobila je 1963 Nagradu Boţidar Maslarić grada Osijeka, a 1970 Sedmoprositiaĉku nagradu Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku. An. Pe. PFANNKUCH, VVilhelm, njemaĉki muzikolog i dirigent (Kiel, 12. XI 1926 —). Studij s doktoratom završio 1953 na Univerzitetu u Kielu (A. A. Abert, F. Blume); stekao i diplomu nastavnika klavira. Asistent i od 1960 lektor Univerziteta u Kielu. Utemeljitelj (1952) i dirigent komornog orkestra; vodi i univerzitetski Collegium musicum. DJELA (izbor): J. S. Bachs 'Alusikalisches Opfcr -, MF, 1954; Zu Thcmatik und Form in Schonbcrgs Streichsexlet, Festschrift F. Blume, Kassel 1963; Faust auf dem Alusiktheater, Opernhaus Zurich, 1966—67; Zur russischcn Nationaloper des ig. Jahrhunderts, ibid., 1967—68; »Fidclio« — Oper zzvischen Revolution und Humanitat, ibid. — IZDANJA: opera Armida J. Havdna, 1965; oratorij Jephta G. F. Handela, 1969 i dr.

PFEIFER, Leon, violinist (Ljubljana, 3. XI 1907 —). Studij violine završio 1933 na Visokoj školi Drţavnog konzervatorija u Ljubljani, a zatim se do 1935 usavršavao kod J. Kociana na majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu. God. 1935—51 nastavnik violine na Glasbenoj matici i Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani, od 1951 profesor na Akademiji za glasbo (1970— 74 rektor). Uz to je 1935—70 bio prvi violinist Ljubljanskega godalnega kvarteta, a nastupao je i kao koncertant. Veoma ugledan pedagog, P. je znatno pridonio razvoju mladog violinskog naraštaja u Jugoslaviji. Iz njegove su škole izišli istaknuti violinisti I. Ozim, R. Klopĉiĉ, S. Skalarjeva, Z. Cobenzl i dr. j. Gc. i J. Se PFITZNER, Hans, njemaĉki kompozitor, dirigent i muziĉki pisac (Moskva, 5. V 1869 — Salzburg, 22. V 1949). Studirao u Frankfurtu na Majni kompoziciju kod I. Knorra, a klavir kod J. Kvvasta. God. 1892—93 nastavnik na Konzervatoriju u Koblenzu, 1894—96 kazališni dirigent u Mainzu, 1897—1907 u Berlinu predavao kompoziciju na Sternovu konzervatoriju i od 1903 istodobno bio dirigent kazališta Theater des VCestens. God. 1907—08 dirigent je Kaimova orkestra u Miinchenu, 1908—18 direktor Konzervatorija, a od 1909 —16 i direktor Opere u Stras-bourgu. God. 1920—29 vodio je majstorsku klasu iz kompozicije na Akademiji umjetnosti u Berlinu, a 1930—34 u Miinchenu. Nakon toga nije više bio stalno namješten. Odlazio je na brojna gostovanja kao dirigent, operni redatelj i pijanist. Njegovi su uĉenici bili, medu ostalima, H. Ambrosius, R. Heger i W. Abendroth. U Pfitznerovoj muzici, suzdrţanoj, gdjekad eteriĉno-apstraktnoj, oporoj, katkad i teško pristupaĉnoj, nema osjetilnosti ni uţivanja u zvukovnoj raskoši. Bio je protivnik muziĉke avangarde H. PFITZNER svoga vremena, pa se na nju i obarao u svojim zanimljivim spisima. P. je tip povuĉena stvaraoca koji razmišlja o vjeĉnoj problematici umjetnika i njegove okoline — polazeći i od vlastite sudbine. Stoga ima mnogo autobiografskog u njegovoj najboljoj operi Palestrina, napisanoj na vlastiti libreto. U tom uspjelom djelu oţivljuje antiteza genija i njegove sredine s tragiĉnim prizvukom samoće i povremenih sumnji u smisao ţivota i stvaranja. U toj je operi P. ukusno doĉarao kolorit vremena, sluţeći se starocrkve-nim tonalitetima i polifonijom klasiĉnoga tipa. I pored neosporne vrijednosti njegovih najboljih djela •—• meĊu njih svakako idu još i opera Der arme Heinrich, kantata Von deutscher Seele, Koncert za violinu i orkestar, Prvi koncert za violonĉelo i orkestar

i mnoge solo-pjesme — Pfitznerova muzika ipak nije prešla g niĉe njegove zemlje s kojom su je i suviše povezale tipiĉno j manske osobine njegove ljudske i umjetniĉke naravi. U inozi stvu je P. ostao gotovo nepoznat. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, u cis-molu op. 36a, s (prema gudaĉkom kvartetu op. 36); II, Kleinc Symphomc op. 44, 1939 i u C-duru op. 46. Koncerti: za klavir u Es-duru op. 31, 1922; za violinu u h-r op. 34, 1923; 2 za violonĉelo, u G-duru op. 42, 1935 i u a-molu op. 52, 1 Phantasic op. 56, 1947. — KOMORSA. Tri gudaĉka kvarteta: I, u D-duri 13, 1903; II, u cis-molu op. 36, 1925 i I I I , u c-molu op. 50. 1942. Klavirski u F-duru op. 8, 1896; klavirski kvintet u C-duru op. 23, 1908; klavirski se op. 55, 1945. Sonate za violinu i klavir, 1918 i za violonĉelo i klavir, 185 DRAAISKA. Opere: Dcr arme Heinrich, 1895; Die Rose vom Liebesga 1901; Das Christ-Elfldn, 1906 (prer. 1917); Palestrina, 1917; Das Herz, I Scenska muzika za Fest auf Solhaug H. Ibsena, 1890 i za Kĉithchcn von 1 bronn H. v. Kleista, 1905. — VOKALNA : kantata Von deutscher Sccle ( Eichendorff), 1921; zborna fantazija Das dunkle Reich za sole, zbor, ork' i orgulje, 1929; Fons salutifer za zbor i orkestar, 1942; balada Herr Oluf za 1 ton i orkestar, 1891; Letke za bariton i orkestar, 1926; zborovi: više od solo-pjesama. — SPISI: sabrane studije i ĉlanci objavljeni su 1926 pod našlo Gesammcllc Schriften u 2 sv., a 1929 u 3 sv. MeĊu njima se nalaze svojedt vrlo zapaţene publikacije: Futuristengefahr (1917, s napadajem na F. Busor Neuc Asthelik der musikalischen hnpolcnz (s napadajem na P. Bekkera) i I und Vi'iedcrgabe. Kasnije objavio: Meine Bcziehungen zu M. Bruch, 1938; musikalischc Inspiration, 1940; Eindrucke und Bilder mcincs Lebens, 1947. Abendroth obi. 1955 Rcden, Schriften, Briefe; A. Berrsche obj. popis Pfit: rovih djela 1919 ( I I izd. 1926). LIT.: P. N. Cossmann, Hans Pfitzner, Miinchen i Leipzig 1904. — Louis, H. Pntzners »Rose vom Liebesgarten«, Miinchen 1904. — Isti, } Pfitzner, Leipzig 1909. — W. Riezler, Hans Pritzner und die deutschc Bii Munchen 1917. — Th. Mann, Pfitzners "Palestrina", Berlin 1919. — A. S Hans Pfitzner, Leipzig 1920. — C. \\"andrcy, Hans Pfitzner, Leipzig 1922 E. Kroll, Hans Pfitzner, Munchen 1924. — \\". Lutgc, Hans Pfitzner, Lei 1924. — U7. Abendroth, Hans Pfitzner, Munchen 1935 (najvaţnije djelo o I neru). — Isti, Deutsche Musik der Zeitvvende.' Hine kulturphilosophi Personlichkeitsstudie uber Anton Bruckner und Hans Pfitzner, Hamburg 193 F. Hirtler, H. Pfitzners »Armer Heinrich« in seiner Stellung zur Musik ausgehenden 19. Jahrhundert (disertacija), Freiburg i. Br. 1939. — E. lentin, Hans Pfitzner. Werk und Gestalt eines Deutschen, Regensburg 193* H. Lindlar, H. Pfitzners Klavierlied (disertacija), Koln 1940. — J. Ai. Mi, -Blittau, Hans Pfitzner, Potsdam 1940. — U". Abendroth, Hans Pfitzner, Leben in Bildern, Leipzig 1941. — H. Rutz, Hans Pfitzner, Wien 1949 drţava iscrpan popis djela). — 7. Bahlc, Hans Pfitzner und der geniale Mer Eine psvchologischc Kulturkritik, Konstanz 1949. — K. F. Miiller, In moriam Hans Pfitzner, Wien 1950. — Ch. Rudiger, Hans Pfitzner, eine Zu; menstellung uber ihn und sein Werk, Koln 1959. — L. Schrott, Die Person kcit H. Pfitzners, Zurich i Freiburg i. Br. 1959. — H. Grohe, Hans Pfit; Verzeichnis im Druck erschienenen Werk, Munchen i Leipzig 1960. — Aiohr, Hans Pfitzner, MGG, X, 1962. — H. Rectanus, Leitmotiv und T in den musikdramatischen VC'erken Hans Pfitzners, Wiirzburg 1967.— IV. D Hans Pfitzners Lieder. Vcrsuch einer Stilbetrachtung. Regensburg 1968 J. Ai. Aiuller-Blatlau, Hans Pfitzner. Lebens\veg und Schaffensernte, Fr furt a. M. 1969. J. A;

PFOHL, Ferdinand, njemaĉki muziĉki pisac, kritiĉar i kc pozitor (Loket, Ĉeška, 12. X 1862 — Hamburg-Bergedorf, XII 1949). Studirao filozofiju na Univerzitetu u Leipzigu; mi ku uĉio privatno kod O. Paula. Muziĉki kritiĉar novina L ziger Tageblatt i Konigliche Leipziger Zeitung; 1892—1932

daktor muziĉke rubrike lista Hamburger Nachrichten. Od r predavao na Vogtovu konzervatoriju u Hamburgu. Jedan najuglednijih muziĉkih kritiĉara svojega vremena u Njemaĉi vrijedna je njegova monografija o A. Nikischu, s kojim je usko povezan. DJELA. SPISI: Bayreuther Fanfarcn, 1891; Dic moderne Oper, I Dic Nibclungen in Bayreuth, 1897; A. Nikisch als Aiensch und Kiinstler, : (prošireno izd. pod naslovom A. Nikisch. Sein Leben und Schaffen, 192^); U' ostliche Fahrtcn, 1902; Car I Grammanu, 1910; R. Wagner, 1911; Beethc 1922; F. Chrysander, 1926; Wie ich Musikkritiker tvurde, ZFM, 1932; L und Schaffen. Autobiographischc Skizze und kleine Erinncrungcn, ibid., I operni vodiĉi; brojni ĉlanci i rasprave u novinama i ĉasopisima._— KOAi ZIC1JE: simfonijska fantazija Das Aicer; Ballettszenc za orkestar. — Klavi kompozicije. — Der junge Tag, 10 kantata za 2 solista, dvostruki zbor i orke; rapsodija Tzvardowsky za mezzosopran, muški zbor i orkestar; Stimmcn der E kcit za 6-gl. zbor i orkestar; solo-pjesme. LIT.: R. Schaal, Ferdinand Pfohl, MGG, X, 1962.

PFORDTEN, Hermann Ludvvig von der, njemaĉki n ziĉki pisac (Munchen, 5. VII 1857 — 16. XI 1933). Studi u Miinchenu i Leipzigu; na Univerzitetu u Miinchenu preda povijest muzike (od 1906 profesor). Od njegovih djela istiĉu studije o R. Wagneru. DJELA: Handlung und Dichtung der Buhnenzverke R. Wagners, 1893 0 izd. 1922); Aiusikalische Essays (2 sv.), 1897 i 1899; Hcinrich Vogl, 1900; j thoven, 1907 (IV izd. 1922); Aiozart, 1908 (III izd. 1926); Schubert, 1916 izd. 1928); Deutsche Musik, 1917 (III izd. 1922); C. Ai. v. Weber, 1919 Schumann, 1920; R. Franz, 1923; Der Musikfrcund. Gemeinnutzigc Einfulii in die Musik, 1923 (VIII izd. 1928); Einfuhrung in R. Vi'agners K'erk und Sci teti ( I I I izd. 1925).

PFROGNER, Hermann, austrijski muzikolog (Graz, 17 1911 —). Završio studij prava s doktoratom; u muzikologiji u nik E. Schenka na Univerzitetu u Beĉu. God. 1946—48 surad ĉasopisa Osterreichische Musikzeitschrift i Konzertblatt der ( sellschaft der Musikfreunde. Od 1948 ţivio u Stuttgartu; i; preselio se u Munchen, gdje od 1958 predaje akustiku na Viso muziĉkoj školi. Vrijedna su njegova istraţivanja na podru teorije tonskih sistema. DJELA: Dominantenlchre, 1948; Vom IVcscn und Mertung Ncucr Harmo 1949; Die Zzvblfordnung dcr Tone, 1953; Musik, Gcschichtc ihrer Deutung, ic

PFROGNER — PHILIPP Der zerrissene Orpheus, 1957; Was ist Zvjolflonmusiki, Musik und Musikcrziehung in der Reifezeit, 1959. Ĉlanci i studije. LIT.: A. Ott, Hermann Pfrogner, MGG, X, 1962.

PFUNDT, Ernest Gotthold Benjamin, njemaĉki timpanist (Dommitzsch kod Torgaua, Saska, 17. VI 1806 — Leipzig, 7. XII 1871). Uĉio klavir kod F. Wiecka. Poduĉavao klavir u Leipzigu gdje je bio zborovoda Gradskog kazališta. Od 1835 do smrti timpanist u orkestru Gemandhans. Njegova ritmiĉka vještina postala je legendarna. Oko 1840 konstruirao je mehanizam s pedalima za preudezbu (preštimavanje) timpana. Napisao Paukenschule, 1849 (ponovo izdao H. Schmidt, dodavši i Schule fiir Kleine Trommel, III izd. 1894). PHALESE (Phalesius), najvaţnije nizozemsko muziĉko izdavaĉko poduzeće u XVI i XVII st. Osnovao ga je u Louvainu Pierre Ph. st. (Louvain, oko 1510 — oko 1573). Prva djela izdaje 1547 uz pomoć nekolicine specijalista muziĉke tipografije, a od 1554 radi potpuno samostalno. Jedan od njegovih sinova, Pierre ml. (? — Antwerpen, 13. I I I 1629), seli 1581 izdavaĉku kuću u Antvverpen. Nakon njegove smrti poduzeće su vodile njegove kćeri, najprije Magdalena, zatim Maria. Posljednje djelo kuće Phalese potjeĉe iz 1673 ili 1674. U svoje edicije naklada Ph. uvrštavala je djela crkvene i svjetovne muzike. Neke od njih su i historijski vrlo vaţne i zanimljive, jer sadrţe dragocjene primjerke polifonoga talijanskog madrigala XVI st. (Hortus Musarum, 1552—53; Mušica divina, 1583; Harmonia celeste, 1583; Symphonia angelica, 1585; Melodia olimpica, 1591). LIT.: A. Goovaerts, Notice biographique sur Phalĉse, Antucrpcn 1829. — Isti, Histoire et biblr>graphie de la typographie musicale dans les Pays -Bas, Antwerpen 1880. — P. Bergmans, La Typographie musicale en Belgiquc au XVIe siecle, Bruxelles 1930. — G. Robyns-Becquarl, Pierre Phalese, MGG, X, 1962.

PHILIDOR, francuska porodica muziĉara iz XVII i XVIII st. škotskoga porekla. Pravo prezime bilo joj je.Danican (d'Anican), iskvarena francuska verzija škotskoga prezimena Duncan. Prezime se gotovo uvek upotrebljavalo u obliku Danican Philidor. 1. Jean, instrumentalista i kompozitor (u Dauphieneu [?], oko 1620 — Versailles, 8. IX 1679). Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie, u kojemu je svirao krummhorn i trombu marinu. Kompo zicije se nisu oĉuvale. 2. Andre, instrumentalista i kompozitor (Versailles, oko 1647 — Dreux, 11. VIII 1730). Poznat kao Ph. l'Aine, Jeanov sin. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie, u kojemu je svirao krummhorn, trombu marinu i timpane; uz to svirao krummhorn u kraljevskoj kapeli te obou i fagot u kraljevoj kamernoj muzici. Kao knjiţniĉar kraljevske muziĉke biblioteke (od 1684) sakupljao je mnoge opere, balete, motete i druga muziĉka dela svoga vre mena, nadalje aire, plesove i marševe koji su se izvodili na dvoru od vremena Franje I (1515—47) te je ta dela prepisao u partituri. Premda je mnogo komponovao, još je vaţniji kao prepisivaĉ ĉijom su se zaslugom saĉuvali brojni primerci stare francuske muzike.

DELA. INSTRUMENTALNA: Suiles de danses pour le violon et haul -bois, 1699; plesovi; marševi i dr. — DRAMSKA. Baletske opere: Le Canal a Versailles, 1687; Le Mariage de la Couture avec le Grosse Cathos, 1688; La Princesse de Crete; La Mascarade des Savoyards, 1700; Le Roy de la Chine, 1700 i dr.

3. Jacques, instrumentalista i kompozitor (Pariz, 5. V 1657 — Versailles, 27. V 1708). Poznat kao Ph. le Cadet, Andreov brat. U orkestru Grande Šcurie od 1668 svirao fifre, a 1679 na" sledio oca kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. Od 1683 uz to fagotista i oboista orkestra, a od 1690 i kamernog ansambla Luja XIV. Komponovao je marševe, plesove, aire i druga prigodna dela. 4. Anne, flautista i kompozitor (Pariz, 11. IV 1681 — 8. X 1728). Andreov sin; sluţio na dvoru kao ĉlan orkestra Grande Ecurie i kamernog ansambla. U kasnijim godinama surintendant de musique princa Contija. Ušao je u istoriju kao osnivaĉ ->■ Concerts Spirituels (1725). DELA: Pretnier livre de pieces pour la fiute traversiere, flule a bec, violons et haulbois avec la b. c, 1712. — Pastorale: L'Amour vainqueur, 1697; Diane et Endymion, 1698 i Danac, 1701. —■ Te Deum.

5. Fran?ois, instrumentalista i kompozitor (Versailles, 17. III 1689 — ?, 1717 ili 1718). Anneov brat; od 1708 ĉlan dvorske kapele kao sviraĉ krummhorna i trombe marine; od 1716 oboista u dvorskom kamernom ansamblu. Bio je i vrstan flautista. Komponovao je dve zbirke Pieces pour laflute traversiere ... (1716 i 1718). 6. Fran9ois-Andre, kompozitor i šahist (Dreux, 7. IX 1726 — London, 31. VIII 1796). Francoisov polubrat; sa 6 godina primljen u grupu paţeva kraljevske kapele u Versaillesu; onde kao uĉenik A. Campre stiĉe osnovna muziĉka znanja. God. 1740 napustio sluţbu u kapeli i nastanio se u Parizu. Vanredan talenat za šah, 1749 objavio je knjigu U Analyse des echecs koja je postala klasiĉno delo o šahu. Boravio je više puta u Londonu, gde je i umro. God. 1756 poĉeo komponovati opere. Napisao ih je oko

73

30, preteţno komiĉnih, medu kojima su najvrednije Le Mare-chal ferrant, Le Bucheron ou Les trois souhaits, Tom Jones i ozbiljna opera

Ernelinde. Šezdesetih i sedamdesetih godina XVIII v. Ph. svojim operama doţivljava velike uspehe. To je doba rokokoa, galantnih sveĉanosti koje daju okvir njegovim komadima. Kod njega nailazimo već i na duhovitu socijalnu kritiku (Le Bucheron) i izrazitu mrţnju na aristokra-tiju (Le Jardinier et son Seig-neur). Ph. je sa E. R. Dunijem i P. A. Monsignvjem razvio konaĉni oblik komiĉne opere; u zanatskoj veštini, meĊutim, on nadmašuje sve savremenike. Bio je najugledniji francuski kompozitor svoje F.-A. PHILIDOR generacije. Uz tehniĉku spremu, Ph. raspolaţe i originalnošću ideja, harmonijskim bogatstvom i melodijskom invencijom. On je jedini u svojoj generaciji spoznao vaţnost orkestarskih deonica. Njegova su dela mestimiĉno već dramski zaoštrena i ţivopisno instrumentovana. Bio je podjednako obdaren za patetiku i za komiku. DELA. DRAMSKA. Opere: Le Diabte a quatre, 1756; Blaise le savelier' 1759; L'Huitre et les plaideurs, 1759; Le Quiproquo ou Le Volage fixĉ, 1760; Le Soldat magiacicn, 1760; Le Jardinier et son Seigneur, 1761 ;Le Marechal ferranl, 1761; Sancho Panca, Gouverneur dans l'isle de Baralaria, 1762; Le Bucheron ou Les trois souhaits, 1763; Les Petes de la paix, 1763; Le Sorcier, 1764; Tom Joncs, 1765; Ernćlinde, i~j6"j (od 1769 davana u revidiranom obliku pod naslovom Sandomir, prince de Dancmarck, a 1774 sa preraĊenim libretom proširena na 5 ĉinova); Le Jardinier de Sidon, 1768; L'Amant deguise ou Le Jardinier suppose, 1769; La nouvclle ecole des femmes, 1770; Lc bon /Us, 1773; Melidc ou Le Navigateur, 1773; Bcrthe (sa F. J. Gossecom i H. Botsonom), 1775; Les Femmes vengees ou Les feintes infidelites, 1775; Le Puits d'amour ou Les Amours de Pierre le Long et Blanche Bazu, 1779; Pcrsee, 1780; L'Amitie au village, 1785; Thćmistoclc, 1785; La belle eselave ou Volcour cl Zelia, 1887; Le Mari comme U les faudrait tom, 1788; Belisairc (dovršio H. M. Berton), 1796. — VOKALNA: oratorij Carmen saeculare za zbor i orkestar (na tekst Horacija), 1779; cantatille L'Ete za sopran i orkestar; A Hymn to Harmony,\Vritten in Honour of St. Ceciiia's Day, 1754; Ode anglaise, 1789; 12 Ariettes pćriodiqucs (sa J. C. Trialom) za glas i komorni sastav i dr. — VArt de la modulation; 6 kvarteta za obou (ili flautu ili violinu), 2 violine i b. c, 1755. —Rekvijem (na uspomenu J. Ph. Rameaua), 1764; Te Deum; moteti. LIT.: A. Lardin, Philidor peint par lui-meme, Pariš 1847. — G. Allen, The Life of Philidor, Musician and Chessplaver, Philadelphia 1858 (III izd. 1865). — E. Thoinan, Les Philidor. Genealogie biographique des musiciens de ce nom, La France musicale, 1867—68. — A. Pougin, Andre Philidor, La Chronique Musicale, 1874—75. — J. \X'asielewski, Die Collection Philidors, VFMW, 1885. — G.-E. Bonnet, Philidor et l'evolution de la musique francaise au XVIII e siecle, Pariš 1921. — Isti, L'Oeuvre de Philidor, RM, 1921. — A. Sprissler, That Philidor Familv, Musical Courier, 3930. — E. H. Fellozves, The Philidor Manuscripts, Music and Letters, 1931. — C. Carroll, Francois-Andre Danican Philidor (disertacija), Tallahassee, Florida, 1960. — Isti, Philfdor, Jean, Andre, Jacques, Anne, Francois i Francois -Andre, MGG, X, 1962. A. Pr.

PHILIPP, Franz, njemaĉki orguljaš i kompozitor (Freiburg im Breisgau, 24. VIII 1890 — 2. VI 1972). Studirao na Konzervatoriju u Freiburgu i kod orguljaša A. Hamma u Baselu. Orguljaš i zborovoda, 1924—42 vodio Muziĉku školu u Karlsruheu; tamo je osnovao i orguljašku školu, a bio je i dirigent Bachova komornog zbora. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu op. 97;, Symphonische Musik op. 35; Musik op. 11. — Klavirski kvartet op. 13. — Kompozicije za klavir i za orgulje. — VOKALNA: kantata Zzvischen Zeit und Ezuigkeit, 1950; Hymne zur Lob der Arbcit, 1934; Traucr Lieder za glas i orgulje op. 3; Liedcr za alt, klarinet, fagot i gudaĉe op. 1; Liedcr za glas i klavir. Zborovi. — CRKVENA: oratorij Saneta Elisabeth, 1932; kantata Sic fulgct Virgo immaculata, 1960; Sinfonischc Fricdensmesse, 1920 i Alissa symphonica »Credo in unum DeumK, 1960. Moteti; zbirovi. LIT.: H. Baum (red.),Franc Philipp 70. Jahre, Freiburg im Breisgau 1960.

PHILIPP, Isidore, francuski pijanist madţarskog podrijetla (Budimpešta, 2. IX 1863 — Pariz, 20. II 1958). U Parizu uĉio klavir kod G. Mathiasa na Konzervatoriju, zatim kod C. Saint-Saensa, S. Hellera i Th. Rittera. Nastupao solistiĉki i s orkestrom u mnogim evropskim zemljama. Kao profesor klavira na Pariškom konzervatoriju (1893—1934) stekao ugled jednog od najistaknutijih klavirskih pedagoga svojega vremena. God. 1941 preselio u Ameriku, gdje je nastupao na koncertima i poduĉavao privatno i na muziĉkim školama u New Yorku i Montrealu (Kanada). DJELA. KOMPOZICIJE: Revoire melancolique te Serenade humoristigue i dr. za orkestar; više klavirskih kompozicija. — SPISI: La Technique de Liszt (2 sv.), 1931; Some Recollections of S. Hell'er, MQ, 1935. — INSTRUKTIVNA: Elementary Rhythmic Exercises for ihe Fingers; Exercices journaliers; Ecole d'octaves; Problemes technigues; Iitudes techniques base'es sur une nouvclle maniere de travailler; Concert Etudes; La Gamme chromalique; Exercices de tenues.— IZDANJA: 36 Etudes techniques Ch. Mavera; antologija klavirske muzike sta rijih i novijih francuskih autora (2 sv.). —• PRERADBE: djela J, S. Bacha, F. Mendelssohna, C. Saint-Sae'nsa i drugih kompozitora, za 2 klavira. LIT.: H. Bellamann, Isidore Philipp, MQ, 1943-

74 PHILIPPE DE VITRY

PHILIPPE DE VITRY — PIATIGORSKY Vitry, Philippe de

PHILIPS, Peter (Pietro Philippi, Petrus Philippus),

engleski kompozitor (London, 1560 ili 1561 — Bruxelles, 1628). Vjerojatno zborski djeĉak u katedrali sv. Pavla u Londonu, gdje je dobio prvu muziĉku poduku od S. Westcotea. God. 1582 napustio Englesku zauvijek. Isprva ţivio u Rimu (pitomac, za tim orguljaš u English College; uz to u sluţbi kardinala A. Farnesea); od 1585 u sluţbi lorda Th. Pageta te u njegovoj pratnji posjećuje Španjolsku, Francusku i Flandriju. Od 1590 ţivio u Antwerpenu (1593 u Amsterdamu vjerojatno upoznao J. P. Sweelincka). Od 1597, pa vjerojatno do smrti, dvorski je orguljaš nadvojvode Albrechta u Bruxellesu. Poslije 1605 primio svećeniĉki red; od 1610 kanonik u Soigniesu, od 1621 kapelan u Tirlemontu i od 1623 kanonik u Bethuneu. Philipsove kompozicije, osobito vokalne i crkvene, nastale su pod snaţnim utjecajem talijanske muzike. MeĊutim, on je usprkos tome ostao povezan s engleskom tradicijom, što se najviše istiĉe u pavanama i gagliardama za virginal i u muzici za consort. DJELA. INSTRUMENTALNA. Muzika za consort i druge instrume n talne sastave: nekoliko kompozicija (osobito pavane) u suvremenim zbirkama (T. Morlev, First Booke of Consort Lessons, 1599; T. Simpson, Ta/Jel Consort, I, 1621); oko 20 kompozicija u rukopisu. Za instrumente s tipkama: 19 kompo zicija u Fitzzvilliam Virginal Book (jedna štampana u suvremenoj zbirci); oko 20 kompozicija u raznim rukopisima. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju. — VOKALNA: 2 zbirke madrigala za 6 glasova, 1596 ( I I izd. 1604) i 1603 (II izd. 1615); zbirka madrigala za 8 glasova, 1598 (III izd. 1615); 13 madrigala u zbirkama raznih autora. — CRKVENA: Cantiones sacrae za 5 glasova, 1612 (i kasnije); Cantiones sacrae za 8 glasova, 1613 (II izd. 1625); Gem-mulae sacrae za 2 i 3 glasa uz b. c, 1613 ( I I I izd. 1621); Deliciae sacrae za 2 i 3 glasa i b. c, 1616 (II izd. 1622); zbirka litanija za 4—9 glasova i b. c, 1623 (II izd. 1630); Paradisus sacris cantionibus consitus za I—3 glasa i b. c.: I, 1628; II i III, 1633 (posth.); nekoliko moteta i drugih duhovnih kompozicija štam panih u suvremenim zbirkama. Misa za 6 glasova (saĉuvane 4 dionice u ruko pisu). ___ s NOVA IZD.: kompozicije za instrumente s tipkama obj. J. A. Fullcr -Maitland i W. B. Squire (The Filzvjilliam Virginal Book, I, 1894—99); Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju obj. D. Lumsden (Anthology of English Lute Music, 1954); Paget-pnvznu i gagliardu za 5 viola i passamezzo za 6 dionica obj.T. Dart i W. Coates (Jacobean Consort Music, Mušica Britannica, 1955); pojedinaĉne motete obj. H. B. Collins, W. B. Squire i dr. LIT.: P. Bcrgmans, L' Organiste des archiducs Albert et Isabelle: P. Philips, Gent 1903. — C, W. Hughes, Peter Philips, an English Musician in the Netherlands, Papers of the American Musicological Societv for 1940, 1946. — P. Lyder, The Latin Sacred Music of Peter Philips (disertacija), New York 1955. — A. G. Pati, New Light on Peter Philips, Monthlv Musical Record, 1957. — Isti, Petar Philips, Composer and Organist, Recusant Historv. Boa nor Regis, Sussex 1958. — J. Stcele, Peter Philips, MGG, X, 1962. B. Ać.

PHILLIPS, Burrill, ameriĉki kompozitor (Omaha, Nebraska, 9. XI 1907 —). Studirao u Denveru (E. Stringham) i Rochesteru (B. Rogers, H. Hanson). Profesor na Eastman School of Music u Rochesteru i 1949—64 na Univerzitetu u Illinoisu;od 1968 profesor-gost na Juilliard School of Music u New Yorku. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia concerlanle, 1935; koncert za klavir, 1943; Courthouse Square, 1936; Music for Strings, 1938; 3 Satiric Fragments, 1941; Scherzo, 1944; uvertira Tom Paine, 1947; 3 Easy Pieces za gudaĉe; Per-speclive in a Labyrints za 3 gudaĉka orkestra, 1963; Concert Piecc za fagot i gudaĉe; Partita za klavir i gudaĉe; Concerto grosso; trostruki koncert za violu, klarinet i klavir. — KOA1ORNA: 2 gudaĉka kvarteta (I, 1939); kvintet Music for This Time of Year; kvartet s oboom, 1937; partita za klavirski kvartet, 1948; sonate za violinu i klavir, 1942 i za violonĉelo i klavir, 1946. — KLAVIRSKA: 4 sonate; A Set of Informalities, 1936; varijacije Nine by Nine, 1942; tokata, 1944; 3 Divertimenti; Serenate za klavir 4-ruĉno. — Sinfonia brevis za orgulje. — DRAMSKA: opere One-Act Opera, 1937 i Don't We AH, 1949. Baleti: Gro teskne Dance, 1932; Princcss and Puppet, 1933; Play Bali, 1938 i Stcp Into My Parlor, 1941. — Zborovi.

PIAF, Edith (pravo ime Giovanna Gassion), francuska šansonijerka (Pariš, 19. XII 1915 —• 11. X 1963). Djetinjstvo i mladost provela putujući sa cirkusom u kojemu je njezin otac bio akrobat. Karijeru pjevaĉice zapoĉela 1935 u kabaretu L. Lepleea koji joj je dao nadimak La Mome Piaf. Nešto kasnije, suraĊujući s piscem R. Assom i oblikovavši svoj izvoran stil interpretacije, postigla je ugled i slavu najbolje francuske šansonijeike. Pjevala je u najpo znatijim pariškim dvoranama i na turnejama sa Ch. Aznavourom, G. Becaudom i Y. Montandom (Les Compagnons de la Chanson). Pojavila se i na filmu. Od 1960 bila je stalan gost music-halla Olympia. Uz veliku muzikalnost i osebujnu ljepotu glasa njeno se pjevanje odlikovalo i izuzetnom izraţajnošću. Najviše je interpretirala ehansone koje govore o ţivotu siromašnih i obiĉnih ljudi, o PIAF ljudskim patnjama i fatalno-

PIANINO, konstrukcija

sti sudbine te o snazi ljubavi koja sve oplemenjuje (Hymn< V amour; La Foule; La Goualante du pauvre Jean, Mon ligi nair ; La Vie en rose; Milord; Non, je ne regrette rien). Pren je napisala tekst i muziku za niz ehansona, najradije je pjev pjesme drugih autora stvorene posebno za nju. Napisala j autobiografska djela Au bal de la ehance (1958) i Ma Vie (po; 1964; II izd. 1970). LIT.: S. Berteaut, Edith Piaf (prijevod s francuskog), Split 1973.

,

PIANGENDO (od tal. piangere plakati) oznaĉuje da u terpretaciji odreĊenog odlomka treba postići dojam tuge. U trebljava se preteţno u Vokalnoj muzici; u instrumentalnoj mu piangendu odgovara dolente (con dolore). PIANINO (pijanino; tal. deminutiv odpiano), posebni ol klavira, tzv. uspravni klavir, kod kojega su rezonator i metalni ol sa ţicama postavljeni uspravno, odnosno okomito na klavijau smještenu po sredini ormara. Zbog okomito razapetih ţica ima specijalno prilagoĊenu englesku mehaniku tzv. Tape-Clu Action, koju je konstruirao i usavršio, 1842, R. Wornum. Op pianina manji je od opsega horizontalnoga klavira {»A — za kojim p. zaostaje i po volumenu i po kvaliteti tona. Prei pianina, tj. uspravni klaviri, grade se od sredine XVIII st., su to isprva klaviri s rezonatorom u obliku krila smještenih klavijature naviše, uspravno (-> Giraffenklavier). Prvi pianin rezonantnim ormarom koji se proteţe od poda uvis i s klav turom po sredini ormara izgradili su 1800, istodobno i neovis I. Hawkins u Americi (tzv. Portable grandpianoforte) i M. Mu u Beĉu (tzv. Ditanaklasis). Nešto su niţi oblik imali instrumi R. Wonuma, Cottage Piano (1811) i Piccolo Piano (oko 182 njegovu su udarnu mehaniku kasnije prihvatili svi gradi) pianina. C. Plevel je instrumentu dao ime p., a H. Pape je 1 konstruirao tzv. piano console, vrlo niski pianino s kriţanim ĉama. P. je doskora postao najrašireniji instrument, u prvom r< za kućno muziciranje. LIT.: O. HildebranĊ, Das Pianino, Donauworth 1905.

A. Ti

PIANISSIMO (krat. pp, tal. najtiše), dinamiĉka oznaka vedena od piano; u klasiĉnoj je muzici to najtiši dinamiĉki s panj. U romantiĉnoj muzici postoji još i pianissimo possibile (pi — što je moguće tiše. H. Berlioz, F. Liszt i neki suvremeni aui upotrebljavaju i oznaku pppp. PIANO (krat. p; tiho, lagano), jedna od temeljnih dinamiĉ oznaka. U muziĉkoj literaturi javlja se prvi put oko 1600 u dj Sonata pian'e fone G. Gabrielija i u nekim kompozicijama za gulje A. Banchierija. Izvedeni stupnjevi od piana su pianissimo (krat. pp; tal. vec tiho); pianissimo possibile (krat. ppp; tal., što je moguće tiše); me. piano ^krat. mp; tal., srednje tiho) i piu piano (tal. tiše nego pri PIANOFORTE -> Klavir PIANOLA -> Mehaniĉki instrumenti !

PIATIGORSKY (Pjatigorski), Gregor (Grigorij), ru violonĉelist (Jekaterinoslav, 17. IV 1903—Los Angeles, 7. V 1976). Studirao na Moskovskom konzervatoriju kod A. v. G hna. Do 1921, kada je napustio Rusiju, svirao u razliĉil moskovskim orkestrima. Neko vrijeme boravio u Varšavi, ps Berlinu, gdje je uĉio kod J. Klengela i H. Beckera. God.

PIATIGORSKY — PICCINNI 28 prvi violonĉelist Berlinske filharmonije. Nakon toga posvetio se solistiĉkoj karijeri te je ubrzo postao jednim od najuvaţenijih i najtraţenijih violonĉelista današnjice. Svirao je s gotovo svim istaknutim orkestrima Evrope, SAD i Juţne Amerike. Za njega su koncerte za violonĉelo pisali mnogi suvremeni kompozitori (P. Hindemith, S. Prokofjev, M. Castelnuovo-Tedesco). God. 1941—49 poduĉavao je u Curtis Institute of Music u Philadelphiji; od 1957 predaje na Univerzitetu u Bostonu i na Peabody Cortservatory u Baltimoreu. P. udruţuje rijetku muzikalnost sa savršenim tehniĉkim znanjem i razumijevanjem bitnih elemenata razliĉitih stilova i struja. Nastupao je i u komornim sastavima s velikim virtuozima: u duu sa S. Rahmanjinovom i A. Schnabelom; u triju sa A. Schnabelom i C. Fleschom, sa V. Horowitzom i N. Milsteinom, sa A. Rubinsteinom i J. Heifetzom. Objavio je autobiografiju Cellist (1965). PIATTI -> Cineli PIATTI, Alfredo Carlo, talijanski violonĉelist i kompozitor (Bergamo, 8. I 1822 — Crocetta di Nozzo kraj Bergama, 18. VII 1901). Studij završio na Konzervatoriju u Milanu (V. Merighi). Debitirao 1834; koncertirao u Munchenu (sa F. Lisztom), Parizu i Londonu, na turnejama po Italiji i Rusiji. Od 1846 u Londonu (3 godine solist Talijanske opere), 1859—99 redovito nastupao na izvedbama Popidar Concerts (koncerti komorne muzike). P. je bio uzor violonĉelistima svoga vremena. Umjetnik profinjene muzikalnosti, sviranje mu se odlikovalo tonskom izraţajnošću i savršenim svladavanjem tehniĉkih problema. Bio je i izvrstan pedagog; njegovi su uĉenici R. Hausmann, H. Becker i W. E. Whitehouse. DJELA. ORKESTRALNA : 2 koncerta za violonĉelo, 1874 i 1877; Concerlino za violonĉelo, 1863 i dr. — KOMORNA : 4 sonate za violonĉelo i klavir; varijacije i više manjih kompozicija za violonĉelo i klavir; serenada za 2 violon ĉela; 12 capriccia za violonĉelo solo. — Pjesme za glas, obligatni violonĉelo i klavir i za glas i klavir. — INSTRUKTIVNA: Škola za violo nĉelo (izvod iz instruktivnih djela J. J. F. Dotzauera, J. - L. Duporta, F. A. Kummera i dr.). — IZDANJA, OBRADBE 1 PRERADBE: Ocuvres classigues za violonĉelo (P. Locatelli, N. Porpora, Ch. Simpson, J. S. Bach i dr.), 1894 —95; djela F. Mendelssohna (Liedcr ohne Worte) i dr. LIT.: M. Latham, Alfredo Piatti, London 1901. — K. Stephenson, Alfredo Piatti, MGG, X, 1962.

PIAVE, Francesco Maria, talijanski pjesnik i libretist (Murano, Venecija, 18. V 1810 — Milano, 5. III 1876). Trebao je postati svećenik, ali se posvetio filozofiji i retorici te je u Rimu poĉeo suraĊivati u Revne des Deux Mondes. Od 1838 u Veneciji, najprije korektor u štampariji, od 1842 u kazalištu La Fenice libretist i 1848—59 upravitelj priredaba; od 1859 vršio je te duţnosti u milanskoj Scali. Dugogodišnji prijatelj G. Verdija, za kojega je napisao više opernih libreta. DJELA. Oko 60 libreta na koja su muziku napisali: G. Verdi: Ernani, 1844; I due Foscari, 1844; Aiacbeth, 1847 (nova verzija 1865); // Corsaro, 1848; Stiffelio, 1850 (nova verzija kao Aroldo, 1857); Rigoletto, 1851; La Traviata, 1853; Simon Boccanegra, 1857 i La Forza dcl dcstino, 1862 (nova verzija 1865); M. W. Balfe: Le Muldtre, 1848 i Piltore e Duca, 1854; T. Benvenuti, C. Boniforti, C. E. Bosoni, G. Braga, A. Buzzolla, S. Mercadante: La Schiava Saracena ossia II campo dei crociati, 1848; G. Pacini: II Duca d'Alba, 1842; Lorenzino de'Medici, 1845; Allan Cameron, 1848; Don Diego di Mendoza, 1867; Bcrla di Varnol, 1867; La Dotom delte isole, i dr.; C. Pedrotti: Olema la schiava, 1872; F. i L. Ricci: Crispino e la comare, 1850; F. Ricci: Estella di Murcia, 1846; Griselda, 1847 i Ruy Blas. LIT.: T. Mantovani, Francesco Maria Piave, Mušica d'oggi, 1924. — G. A. Quarti, F. M. Piave poeta filodrammatico, Roma 1939. — G. Adami, Libretisti e poeti verdiani, u knjizi Verdi. Studi e memorie, Roma 1941. — U. Rolandi, Libretti e libretisti verdiani dal punto di vista storico-bibliografico. — F. Abbiati, Giuseppe Verdi, Milano 1959.

PIBERNIK, Zlatko, kompozitor (Zagreb, 26. XII 1926 —). Studij kompozicije završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (K. Odak). God. 1954—60 profesor na Muziĉkoj školi i muziĉki kritiĉar dnevnika Glas Slavonije u Osijeku, od 1961 voditelj je muziĉkih suradnika za reţiju na RTV Zagreb. Predsjednik je Komisije za priredbe u Društvu hrvatskih skladatelja. Sklon suvremenom muziĉkom govoru, P. posebnu paţnju posvećuje djelima koncertantnog karaktera u kojima najviše dolazi do izraţaja optimizam muziĉkog sadrţaja. U formalnom pogledu njegove se kompozicije oslanjaju na tradicionalne muziĉke oblike uz ĉestu primjenu polifonih postupaka. DJELA. ORKESTRALNA: Simfonija mladosti, 1957; Simfonijska trilogija (Sutjeska, Na grobu heroja, Snaga zemlje), 1952; Simfonijska apoteoza (Praznik avangarde), 1958; koncert za 3 orkestra, 1968; Capriccio za violinu i orkestar, 1952; / koncerlantna muzika za flautu, saksofon, harfu i gudaĉe, 1956; // koncertantna muzika za klavir, 2 trublje i gudaĉe, 1961; V koncertantna muzika (Conclusa) za ansambl solista i orkestar, 1970; Preludij, passacaglia i fuga za gudaĉki orkestar, 1950; Divertimento (Djeĉji prizori) za mali orkestar, 1951; Varijacije na narodnu temu iz Slavonije, 1958; Slavonska rapsodija, 1958. —■ KOMORNA: gudaĉki kvartet in d, 1951; varijacije Ţuti ljiljan za flautu, mezzosopran i harfu, 1957; III koncertantna muzika za recitatora, klavir, ĉembalo, vibrafon, flautu, rog, tubu, kontrabas, timpane i udaraljke, 1965; Poetske improvizacije za recitatora i 10 instrumenata, 1966; IV koncertantna muzika za grupu solista i grupe zvuĉnike, 1971; Koncepti za violu solo, 1971. — KLAVIRSKA: Sonata eroica, 1950; Minijature, 1951; 3 studije, 1962—68; 3 dodekafonske studije, 1963; Skulpture, 1971. — Invencija I za orgulje, 1969. —• DRAMSKA: scensko-muziĉka burleska Vijesti za glumicu, pjevaĉicu, magnetofon,

75

projektore i komorni ansambl, 1967; djeĉji balet Nezadovoljna buba-mara, 1965; balet Legenda o Amoru, 1972. Muzika za radio i televiziju. — VOKALNA. Kantate: Osijeku, 1955; Trijumfi, 1959 i Kantata o krvi i kamenu, 1969; Himna radne mladosti, 1952; Strcpnja za sopran i klavir, 1951 i dr. Masovne i borbene pjesme. K. Ko.

PIBROCH (noviji engleski oblik galskog piobaireachd), stara škotska narodna muzika za gajde. Sastoji se od teme, 3 ili 4 varijacije i pokretnog završnog stavka. Tema i varijacije bili su bogato ornamentirani, a posebno obiljeţje dobivali su primjenom prirodnog ĉetvrtstepena izmeĊu tonova / i fis. LIT.: 7. Grant, Piobaireachd, its Origin and Constructicn, Edinburgh 1915. — J. M. Allan, Pibroch, MGG, X, 1962.

PICCAVER, Alfred, engleski pjevaĉ, tenor (Long Sutton, Lincolnshire,25. II1884 — Beĉ,23. IX 1958).Polazio pjevaĉku školu na Metropolitanu u New Yorku. God. 1907 debitira na Njemaĉkoj operi u Pragu kao Romeo (Gounod, Romeo et Juliette). Usavršavao se kod L. Prochazka-Neumannove u Pragu i kod Rosarija u Italiji. God. 1910—37 bio je prvak Beĉke opere. Gostovao je u gotovo svim većim gradovima Evrope i SAD. God. 1937—55 ţivio u Londonu, zatim se vratio u Beĉ, gdje je djelovao kao pedagog. PICCINNI (Piccini), Nicola (Niccolo), italijanski kompozitor (Bari, 16. I 1728 — Passy, 7. V 1800). Sin muziĉara, studirao kod L. Lea i F. Durantea na konzervatoriju Sant'Onofrio u Napulju. Već ugledan preselio 1758 u Rim; tu piše komiĉnu operu La Cecchina ossia la buo-na figliuola, kojom na premijeri 1760 postiţe vanredan uspeh, a kasnije izuzetnu popularnost ne samo u Rimu i Italiji nego i u drugim evropskim zemljama. God. 1776 odlazi u Pariz privuĉen laskavim pozivima i novim mogućnostima za rad. U to se vreme u Parizu već razmahao sukob izmeĊu pristaša italijanske opere i pristaša Gluckove operne reforme, pa je P., u stvari, pozvan u Pariz na pobudu Gluckovih protivnika; oni su mu i nametnuli ulogu Gluckova rivala. No, njegovi odnosi sa Gluckom nisu se time promenili, štaviše poznato je da N. PICCINNI, bakrorez je P. gajio duboko poštovanje prema Glucku za koga je rekao da je »zaduţio operu isto koliko veliki Corneille francusku dramu«. Piccinnijeva prva francuska opera Roland izvodi se 1778 i doţivljava odliĉan prijem. P. je tada imenovan za direktora italijanske operne trupe (angaţovane u pariškoj Operi), što mu je omogućilo da prikaţe i svoje ranije italijanske opere. Uskoro je prihvatio ponudu pariške Opere da napiše delo na temu Iphigenie en Tauride na kojoj je radio i Gluck. Na premijeri svoje opere 1779 postiţe Gluck izvanredan i zasluţen uspeh koji je bacio u zasenak prvo izvoĊenje Piccinnijeve Iphigenie (1781), mada je delo ipak doţivelo dosta lep prijem. Prikazivanje Piccinnijeve najbolje francuske opere Didon, 1783, doprinosi njegovom postavljanju za profesora na Ecole Royale de Musique et Declamation koja kasnije postaje Pariški konzervatorijum. Na poĉetku Revolucije P. se vraća u Napulj da bi uskoro bio stavljen u kućni pritvor pod sumnjom da simpatiše Revoluciju. Njegova se dela ne izvode i P. provodi ĉetiri godine u velikoj bedi, izdrţavajući se od skromnih prihoda koje mu donosi komponovanje psalama. God. 1798 vraća se u Pariz i stiĉe naklonost Napoleona, koji zbog njega 1800 ustanovljava mesto šestog inspektora muzike na Konzervatorijumu, što samo delimjĉno popravlja njegovo materijalno i tada već u velikoj meri oronulo fiziĉko stanje. Ostatak ţivota provodi povuĉeno, ne stvarajući nijedno novo delo. Oslanjajući se na tradicije napuljske operne škole P. je u mnogome razvio strukturu opere, poglavito buffe. Polazeći od Goldonijevog libreta on je u komiĉnu operu uneo elemente opere serije (parti serie) pa je time proveo prelaz iz napuljskog tipa buffo-opere u tip sentimentalne, graĊanske muziĉke komedije, obojene više internacionalno. Najizrazitiji je primerak tog novog buffo-ţanra La Cecchina, ujedno Piccinnijevo najvrednije delo. Osim toga P. je proširio i produbio znaĉaj dueta i dao im snaţniji dramski izraz, razradio je finale i uveo oblik slobodnog ronda. U poredenju sa savremenicima (izuzev Glucka) on je znatno unapredio i orkestar zanimljivijom i raznovrsnijom instrumentacijom. P. je bio melodiĉar velike osećajnosti, znaĉajan majstor motivskog rada i odliĉan poznavalac vokalne tehnike i izraţajnih mogućnosti glasa. Zanimljivo je da su njegove ozbiljne opere na francuske tekstove daleko uspelije i vrednije od odgovarajućih

76

PICCINNI — PIERRE

rja italijanskom jeziku, što u prvome redu treba pripisati boljim libretima. Na polju buffo-opere P. je neosporno dao neke od najvrednijih i najĉistijih primera ovog muziĉkog roda. U tome je njegova najveća istorijska zasluga. DELA. DRAMSKA (oko 130 opera). Opere buffe: Le Donne dispettose, 1754; Le Gclosic, 1755; La Scaltra letterata, 1758; La Cecchina ossia la buona figliuola, 1760; La Buona figliuola ritala, 1761; Lo Stravagante, 1761; La bella verila, 1762; // Baronc di Torreforte, 1765; La Molinarella, 1766; // Vagabondo fonunalo, \TTi\ Gli Amanti mascherati, 1774; / Viaggiatori, 1775; Vittorina, 1777; Le Fat meprise, 1779; Lucelte, 1784; Le Mensonge officieux, 1787; La Serva onorala, 1792; // Servo padrone ossia L'amor perfetto, 1794; Opere scrie: Zenobia, 1756; Alessandro nelle Indie, 1758; Siroe, 1759; // Re pastore, 1760; Demofoonte, 1761; La Notte critica, 1767; Demetrio, 1769; Ipermestra, 1772; Roland, 1778; Atys, 1780; Iphigenie en Tauride, 1781; Didon, 1783; Le Dormeur eveille, 1783; Pene'lope, 1785; Griselda, 1793. — VOKALNA. Oratoriji: Gioas, 1752; La Morte di Abele, 1758 i Gionata, 1792. Kantate. — Crkvene kompozicije (misa, psalmi). — Dve simfonije (uvertire); 4 sonate i tokata za ĉembalo. LIT.: G. Desnoiresterres, Gluck et Piccinni, Pariš 1872. — E. Thoinan, Notes bibliographiques sur la guerre musicale des Gluckistes et Piccinnistes, Pafis 1878. — II. de Curzon, Les dernieres annees de Piccinni a Pariš, Pariš 1890. — A. Camelti, Saggio cronologico delle opere teatrali di Nicolo Piccinni, RMI, 1901. — H. Abert, Piccinni als Buffokomponist, PJB, 1913. — J. D. Popovici, La buona figliuola von Nicola Piccinni, Wien 1928. — A. Della Corle, Piccinni: con frammenti di musiche inedite, Bari 1928. — P. La Rotella, Niccolo Piccini, Bari 1928. — M. Bellucci La Salandra, Opere teatrali serie e buffe di Niccolo Piccinni, Note d'archivio, 1935. — M. Pascazio, L' Uomo Piccinni e la »Querelle celebre«, Bari 1951. — C. Holmes, Pamela transformed, MQ, 1952. — A. Mondolfi, Nicola Piccinriiv'MGG, X, 1962. — A. Giovine, Bari a N. Piccinni e il discorso di Marcagni del 1900, Bari 1964. D. Jć.

PICCOLO (tal.j malen), oznaka uz naziv instrumenta; oznaĉuje najmanji instrument pojedine obitelji s najvišim opsegom, kao npr. flauto piccolo (-5- Mala flauta), -> violino piccolo, te -> Biigelhorn in Es (njem. Piccolo in Es ili Pikkolo-Korneti). PICHL (Pichel), Vaclav (VVenzeslaus, Wenzel), ĉeški kompozitor i violinist (Bechvne, Tabor, 23. IX 1741 — Beĉ, 23. I 1805). Violinu uĉio u rodnome mjestu kod J. Pokornvja. Kasnije studirao filozofiju, teologiju i pravo u Pragu; istodobno je violinist u seminaru sv. Vaclava; od 1762 je violinist u crkvi sv. Marije pred Tynom i studira kompoziciju (J. Seger). God. 1765—69 violinist i pomoćni kapelnik kod biskupa A. Pataĉića u Velikom Varadinu (Nagvvarad, Madţarska). God. 1769 postaje prvi violinist dvorskog kazališta u Beĉu, odakle 1775 prelazi u Milano kao violinist i kompozitor komorne muzike nadvojvode Ferdinanda; neko vrijeme je muziĉki direktor kazališta u Monzi. God. 1796 se vraća u Beĉ, gdje je isprva violinist u dvorskom kazalištu, a zatim do smrti u sluţbi nadvojvode Ferdinanda. Bio je veoma vješt violinist te plodan i svestran kompozitor. U svojim djelima (oko 900) sjedinio je klasicizam J. Havdna sa svjeţinom i izvornošću ĉeške melodike. O Pichlovoj popularnosti svjedoĉi ĉirrjenica da su mu kompozicije štampale najuglednije evropske izdavaĉke kuće. DJELA. ORKESTRALNA: 89 simfonija; oko 35 koncerata za razliĉite solistiĉke instrumente; 11 serenada. — KOMORNA: 30 gudaĉkih trija; 18 gudaĉkih kvarteta; 151 gudaĉki kvartet s baritonom te niz kompozicija za 5—8 instrumenata i bariton ili violu da gamba (za kneza N. Esterhazija); kvarteti s flautom i s klarinetom; 15 kvinteta; sonate za violinu i klavir; sonate za violinu solo; 24 Capriccia za violinu solo; 18 fuga za violinu solo. — Dvanaest opera na talijanska, latinska i njemaĉka libreta. — CRKVENA: oko 30 misa; rekvijem; psalmi; moteti. LIT.: R. Kolisko, Wenzel Pichls Kammermusik (disertacija), Wien 1918. — T. Strahova, Wenzel Pichl, MGG, X, 1962.

PICKER, Martin, ameriĉki muzikolog (Chicago, Illinois, 3. IV 1929 —•)• Na Univerzitetu u Chicagu postigao 1951 naslov Master of Arts; doktorirao na Kalifornijskom univerzitetu u Berkelevu (E. Lowinsky, J. Kerman). Nastavniĉku karijeru zapoĉeo kao asistent na Rutgers University u New Brunswicku (od 1965 profesor). Od 1969 urednik je ĉasopisa Journal of the American Musicological Society. DJELA: kritiĉko izdanje s komentarom The Chanson Albums of Marguerilc of Austria, 1965; An Introductionto Music ( I I I izd. sa M. Bernsteinom), 1966. Studije: The Chanson Albums of Marguerite of Austria, Annales Musicologiques, 1958—63; Thrce Unedintified Chansons by Pierre de la Rue, MQ, 1960; A Lctter . of Charles VIII of France Cvncerning Alcxander Agricola, Aspects of Medieval and Renaissance Music: A Birthday Offering to Gustave Reese, 1966.

PICK-MANGIAGALLI, Riccardo, talijanski kompozitor i pijanist (Strakonice, Ĉeška, 10. VII 1882 — Milano, 8. VII 1949). Studirao na Konzervatoriju u Milanu. Neko vrijeme koncertirao u Italiji, Austriji i Njemaĉkoj. Od 1936 direktor Milanskoga konzervatorija. Njegove kompozicije pokazuju u harmoniji i instrumentaciji utjecaj francuske muzike njegova doba i muziĉkog jezika R. Straussa. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Sortilegi za klavir i orkestar, 1917; Humorcsque za klavir i orkestar, 1910; Notturno e Rondo fantastico, 1914; Preludio c Scherzo sinfonico, 1938. — Gudaĉki kvartet u g-molu, 1909; sonata za violinu i klavir, 1906. — KLAVIRSKA: Silhouettcs de Carnaval; Mascarades; Burlesca; Rapsodia epica i dr. — DRAMSKA. Opere: Basi e bole (libreto A. Boito), 1927; L'Ospite inatteso, 1931 i Notturno romantico, 1936. Baleti: // Šalice d'oro, 1914; // Carillon tnagico, 1915; Sumitra, 1923; Mahit, 1923; Casanova a Venezia, 1929; La Berceuse, 1933; Variazioni coreografiche, 1935 i Evocazioni, 1946. Filmska muzika. — Solo-pjesme. LIT.: L. M. Gani, Riccardo Pick-Mangiagalli, La Critica musicale, 1921. — F. Mompellio, Riccardo Pick-Mangiagalli, MGG, X, 1962.

PIENO (tal., pun), 1. u guljskoj muzici oznaka za f< koji se postizava ukljuĉivar svih registara (organo pie

z b o r s k o j literaturi? p. oznaĉuje mješovit zbor suprot zboru sastavljenom jednakih glasova (-*■ Aeqt 3. U vokalnoj muzici o: ka a voće piena upućuje da redeni odlomak treba izv< punim glasom, forte. PIERNE, 1. Gabriel, f cuski kompozitor, dirigent i guljaš (Metz, 16. VIII ] — Ploujean G. PIERNE kod Morh 17. VII 1937). Studirao Pariškom konzervatoriju kod A. F. Marmontela (klavir), Francka (orgulje) i J. Masseneta (kompozicija); 18 82 di Prix de Rome kantatom Edith. Nakon dvogodišnjega bon u Rimu nastavnik muzike u Parizu; 1890—98 orgulja: crkvi sv. Klotilde (nasljednik C. Francka). God. 1903 poirn dirigent, a 1910—32 glavni dirigent orkestra Colonne. Izvr interpret Debussvjevih djela. U svojim mnogobrojnim komp cijama oĉitovao je veliko znanje, lakoću i vještinu, iako ne u\ i mnogo originalnosti. Pierneovo najpoznatije djelo je ora La Croisade des enfants. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma L'An mil (sa zbor 1897; koncert za klavir u c-molu, 1887; Poeme symphonique za klavir i orks 1901; Scherzo-Caprice za klavir i orkestar, 1890; Fantaisie basque za vi< i orkestar; koncertna kompozicija za harfu i orkestar, 1901; Ouverture syn nique, 1885; Suite de concerl, 1883; Premiere suite d'orchestre, 1883; Panton 1889; Ballet de cour, 1901; Paysages frandscains, 1920; Gulliver au pays Lili 1937; Divertissemenl sur un theme pastoral, 1931; Les Cathedrules. — KOM NA: klavirski trio, 1921; klavirski kvintet, 1918; sonata za violinu i kl 1900; sonata za violonĉelo i klavir; Sonata da camera za flautu, violonĉ kiavir; Trois pieces en trio za violinu, violu i violonĉelo, 1936; Introduclu variations za 4 saksofona, 1936; Variations libres et finale za flautu, vio violu, violonĉelo i harfu; Pastorale varie'e dans le style ancien za duhaĉe; kom] ĉije za violinu i klavir, violonĉelo i klavir, obou i klavir, klarinet i klavir, la klavir. — KLAVIRSKA: 15 pieces, 1883; Album pour mes petits amis, 1 Humoresque, 1888; Reverie, 1888; Sere'nade a Colombinc, 1894; mazurke; ceri i dr. Barkarola za 2 klavira, 1890. — Kompozicije za orgulje. — DRi SKA. Opere (većinom komiĉne): Le Chemin de Vamour, 1883; Les Elfes, I Don Luis; Lizarda, 1893; La Coupe enchantee, 1895 (pregl. 1905); Vendie, I La Fille de Tabarin, 1901; On ne badinc pas avec Vamour, 1910 i Sophie Arn 1927. Baleti i pantomime: Le Collier de saphirs, 1891; Les joycuses comr, de Pariš, 1892; Boulon d'or, 1893; Le Docteur Blanc, 1893; Salame, 1895; dalise et le chevre-pied, 1923; Impressions de Music-Hall, 1927; Giration, 1 lmages, 1935 i Fragonard, 1935. Scenska muzika. — VOKALNA. Orati La Croisade des enfants, 1905; Les Enfants d Bethle'em, 1907 i Les Fiorct St. Francois d'Assise, 1912; La Nuil de Noel de 1870 za sole, zbor i orkc 1896; solo-pjesme; — Obradbe narodnih napjeva.

2. Paul, kompozitor i orguljaš (Metz, 30. VI 1874 — Pa 24. III 1952). RoĊak Gabriela; studirao na Pariškom konze: toriju (Ch. Lenepveu). Orguljaš u crkvi Saint-Paul-Saint-L u Parizu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, u Es-duru i u d-molu, I Simfonijske pjesme: De I' ombre a la lumiere, 1912; Heures heroiques, 1 Cassandre, 1927; Jcannc. d'Arc, 1929 i Dansc des Elfes, 1940. Rapsodie Lorr — Gudaĉki kvartet; 6 klavirskih trija; sonata za violonĉelo i klavir. — KLA\ SKA: Chant d'automne, 1926; Chant de Printemps, 1926; Badinage, I Abandon, 1934; Six morceaux faciles, 1938. — DRAMSKA. Opere: Le D Galant, 1913; One Nuit de Cartouche, 1937; Enilde i Aladcmoiselle Don Quick Baleti: Seduclion, 1935; La Libellule, 19.10 i Le Figurinai. Opereta Ce'sa J 939- — VOKALNA: zborovi; solo-pjesme (ciklus Scheherazade.) — CRK NA: rekvijem, 1950; mise; Tantum ergo; Psalam XXIV. LIT.: W. \Veber, Gabriel Piernć, Leipzig, s. a. — L. Schneider, Ga Pierne, Le Theatre, 1901. — G. Ferchaull, Pierne, 1. Gabriel Henri Const: 2. Paul, MGG, X, 1962. J. A

PIERO DA FIRENZE (Petrus de Florentia), talijai kompozitor XIV st. Vjerojatno izmeĊu 1330 i 1350 u sluţbi ( telji Visconti u Milanu i obitelji Scaligeri u Veroni. Ide m prve kompozitore troglasnih caccia i dvoglasnih kanonskih : drigala. U rukopisu Panciatichi 26 nalaze se 4 njegova dvogk madrigala, 2 dvoglasna kanonska madrigala i 2 troglasne cac autentiĉnost caccia Or qua compagni i Segugi a cord'e can dokazana. NOVA IZD.: ukupna djela obj. N. Pirrotta {The Music of Fourte Century Italy, II, 1960); pojedine kompozicije obj. W. Th. Marrocco (F tcenth Century Ilalian Cacce, 1942) i G. Vecchi (Atlante paleografico musi I95i)LIT.: A. v. Konigslom, Die italienisehe Aladrigalisten des Trecento, W burg 1940. —K. v. Fischer, Studien zur italienischen Musik des Trect Publikationen der Schweizerischen musikforschenden Gesellschaft, ] 1956. — Isti, Piero, MGG, X, 1962.

PIERRE, Constant, francuski muziĉki pisac (Passv, VIII 1855 —■ Pariz, 12. II 1918). Studirao na Konzervatorij Parizu; fagotist u pariškim orkestrima, od 1881 radio na Parisl konzervatoriju (1900—10 zamjenik sekretara). Urednik ĉašo] Le Monde musical i suradnik mnogih struĉnih publikacija.

PIERRE — PIKELJ DJELA: Histoire de Vorchestre de VOpera de Pariš, 1899; La Faclure instrumentale d VExposition universelle de 1889, 1890; Les Factcurs d'instruments de musique, les luthiers et la facture instrumentale, 1893 ; V' Ecolc de chant de Opera (1672—1807), 1895; B. Sarrette et les origines du Conservatoire nttional de musique et de declamalion, 1895; Notes inedites sur la musique de la Chapelle Royale (1532—1790), 1899; Le Conservatoire national de musique et de declamation; documenls historiques et administratifs (sa potpunim popisom autorovih djela), 1900; Le Concerl spiritucl, 1725—1790, 1900; Les Hymnes et chansons de la Revolution, 1904 i dr. LIT.: B. Bardet, Constant Pierre, Petrus de Cruce MGG, X, 1962.

PIERRE DE LA CRODC PIETRI, Giuseppe, talijanski kompozitor (Sant'Ilario na otoku Elbi, 6. V 1886 — Milano, 11. VIII 1946). Uĉenik A. Gallija i G. Coronara na Konzervatoriju u Milanu. Karijeru zapoĉeo kao kompozitor opera, ali se onda posvetio vedrom muziĉkom kazalištu i napisao više veoma uspjelih opereta. DJELA. DRAMSKA. Opere: Calendimaggio, 1910; Ruy Blas, 1916; Maristella, 1934; Rondine bionda, 1937; La Canzone di S. Giovanni, 1939 i Arsa del Giglio. Operete?/« Flemmerland, 1913: Adio giovinezza, 1915; Modclla, 1917; Lucciola, 1919; Acqua cheta, 1920; L'Ascensione, 1922; Guarda, guarda la moslarda, 1923; LaDonna perduta, 1923; II quarletto vagabondo, 1924; Namba Zaim, 1926; Primarasa, 1926; Tuffolina, 1927; Rompicollo, 1928; UIsola verde, 1929; Ĉasa mia, ĉasa mia . . ., 1930; Giocondo Zappaterra, 1930; La Dote di Jannette, 1931; Vcm'anni, 1932. Scenska muzika.

PIETZSCH, Gerhard, njemaĉki muzikolog (Dresden, 2. I 1904 —). Studirao na univerzitetima u Leipzigu (Th. Krover, H. Birtner. H. Zenck) i Freiburgu im Breisgau (W. Gurlitt, H. Besseler); promovirao 1928. Od 1929 predavao na Pedagoškom institutu Tehniĉke visoke škole u Dresdenu, gdje je uz to od 1934 dramaturg opere. Postao 1942 redatelj Gradskoga kazališta u Gorlitzu, a 1943 direktor opere u Konigsbergu; od 1945 ţivi u Kaiserslauternu. Od 1958 bavi se istraţivanjem izvora za muziĉku povijest srednjega vijeka i renesanse na podruĉju srednje Rajne. DJELA: Die Klassifikation der Musik von Boetius bis Ugolino von Orvieto (disertacija), 1929; Seth Calvisius und Johannes Kepler, Die Musikpflege, 1930— 31; Die Musik im Erziehungs-und Bildungsideal des cusgehenden Altertums und fruhen Mitlelalters, 1932; Der IVandel des Klangideals in der Musik, AML, 1932; Zur Pfiege der Musik an den deutschcn Universitatcn bis sur Mitle des 16. Jahrhunderts, AFMF, 1936, 1938, 1940 i 1941; Sachsen als Musikland, 1938; Dresdener Hoffeste vom 16.—*-l8. Jahrhundert, Musik und Bild, Festschrift Max SeirTert, 1938; Der Vnterricht in den Dom- und Klosterschulen vor der Jahrtausendzvende, Anuario Musical, 1955; Orgelspiel und Orgelbauer in Spcyer vor der Reformation, AFMW, 1957; Vbersehene Ouellen zur mittelalterlichen Orgelgeschichtc, Anuario Musical, 1957; Orgelbauer, Organisten und Orgelspiel in Deutschland bis zum Ende des 16. Jahrhunderts, MF, od 1958; Die Beschreibungen deutscher Fiirstenhochzeiten von der Mitte des 15. bis zum Beginn des 17. Jahrhunderts als musikgeschichtliche Ouellen, Anuario Musical, 1960.

PIFFERO (tal., popreĉna svirala), stari talijanski naziv za razliĉite vrste pastirskih duhaĉkih instrumenata najviše sa dvostrukim jeziĉkom (Schalmei, gajde i si.). Otuda pifferari, ime za sviraĉe u XVIII st. koji su o Boţiću dolazili sa sela u Rim i uz svirku predstavljali pastire iz Betlehema. Njihove pastoralne melodije bile su, ĉini se, u 12/8 mjeri, pa nije iskljuĉeno da su utjecale na postanak -»■ siciliane. LIT.: H. Geller, »I PirTerari*. MusizierendeHirten in Rom, Leipzig 1954.

PIGNON, Paul Stephen, kompozitor (London, 5. V 1939 —). Studije fizike završio 1960 na Univerzitetu u Oxfordu; 1962 posvetio se muzici i došao u Jugoslaviju. Jedan od osnivaĉa (1971) i stalnih saradnika Elektronskog studija Radio-Beograda, klarinetista i saksofonista. U poĉetku komponuje kamerna dela postvvebernovske orijentacije; od 1967 bavi se elektroakustiĉkom muzikom, posvećujući posebnu paţnju još neiscrpljenom potencijalu ljudskog glasa. DELA. INSTRUMENTALNA: Five Pieces za kamerni ansambl i tenor (vlastiti tekst), 1965; Nocturne za fagot i gitaru, 1966; Tzvo Pieces za violinu i klavir, 1967; Three Polymers za klavir, 1967; Chamber Aiusic za 2 klarinetista, 1 9 7 2 . — ELEK T RO A K U S TIĈ N A: Ye a h , 1 9 6 8 ; S o u n ds Ar o u n d I — I V, 1969—70; Hardzvare Performance, 1972; Hendrix, 1974; Music for Tape, Synthi-story, 1973 (sa B. SchaefTerom); Alor-dre la Terre Vivante, 1973 (sa N. Lac-hartre); Synthana, 1974 (sa B. Sakaĉem). — SINTETSKA: Say za 5 vokalnih solista i traku, 1973. — SPISI: Sistemi za stvaralaĉku konlrolisanupro~ izvodnju zvuka, Zvuk, 1972, 121— 123; The Radio Belgrade Electronic Studio, Interface, Utrecht (u štampi). R. Pej.

PIHLER, Milan, pjevaĉ, bariton (Osijek, 22. III 1897—). Pjevanje uĉio u Zagrebu (E. Cammarota) i Beĉu; na opernoj pozornici debitirao 1919 u Osi jeku kao Marcello (Puccini, La Bohetne). Operni solist u Osije ku (1919—27), Beogradu (1927 —41), Zagrebu (1941—45) i Rijeci (i945—59). Bio je stalni gost Ljubljanske opere, a nas tupao je i na drugim Jugoslaven-

M. PIHLER

77

skim opernim pozornicama, kao i u inozemstvu. Plemenitim, zvuĉ nim i opseţnim glasom i izvrsnom glumom djelovao je uvijek nepo sredno i uvjerljivo. Od njegovih mnogobrojnih baritonskih i bas-baritonskih uloga istiĉu se Boris Godunov (Musorgski), Mefisto (Gounod, Faust), Scarpia (Puccini, Tosca), Falstaff (Verdi), Zrinjski (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski), Mitke (Konjović, Koštana), Maksim (Konjović, Knez od Zete), Sima (Gotovac, Ero s onoga svijeta) i dr. K. Ko. PIJPER, Willem Frederik Johannes, nizozemski kompozitor, pijanist i muziĉki pisac (Zeist, 8. IX 1894 — Leidschendam, 19. III 1947). Studirao na Muziĉkoj školi u Utrechtu (J. Wagenaar, H. J. van Lunteren-Hansen). Od 1918 predavao harmoniju, a 1925—30 kompoziciju na Konzervatoriju u Ams-terdamu; uz to je bio 1918—23 muziĉki kritiĉar novina Utrechts Dagblad, a 1926—29 redaktor ĉasopisa De Muziek. Od 1922 vodio Utrechtski duhaĉki sekstet s kojim je ĉesto nastupao kao pijanist; 1923 pokrenuo, sa suradnicima, nizozemsku sekciju MeĊunarodnog društva za novu muziku. God. 1930 —47 bio je direktor Konzervatorija u Rotterdamu. P. je najznaĉajniji nizozemski kompozitor u razdoblju izmeĊu dva rata, a dvadesetih godina i glavni predstavnik nizozemske avangarde. U poĉetku pod utjecajem njemaĉkih kasnoromantiĉara (Mahler), P. zatim nalazi poticaje u impresionizmu (Debussv) i u muzici Schonberga i Stravinskog, te oko 1920 dolazi do vlastitog vrlo saţetog izraza. On gradi ĉitavu kompoziciju iz jedne jezgre — kratkog motiva ili akorda — te razvija politonalne (naziva ih »pluritonalnima«) i poliritmiĉke zvuĉne sklopove koji se kreću oko jednog zvuĉnog centra. U melodici ĉesto daje vaţnu ulogu intervalu kvarte, a u ritmici je sklon plesnim obrascima, posebice habanere i tanga. U posljednjoj stvaralaĉkoj fazi (otprilike od 1932) P. prelazi na melodijske linije šireg daha i sve se više sluţi kontrapunktskim tehnikama i oblicima (fuga). Svojom je djelatnošću kao kompozitor, pedagog, kritiĉar i esejist P. snaţno utjecao na iduću generaciju nizozemskih kompozitora. Njegovi su najpoznatiji uĉenici H. Badings, H. Bosmans, P. Ketting, G. Landre i B. van Lier. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, Pan, 1917; II, 1921 i I I I , 1926. Zes Symplionische Epigrathmcn, 1928. Koncerti: za klavir, 1927; za violinu, 1939 i za violonĉelo, 1936. Orkestsluk za klavir i orkestar, 1915; Divertimento za klavir i gudaĉki orkestar, 1917; 6 Adagia, 1940. — KOMORNA. Pet gudaĉkih kvarteta: I, 1914; I I , 1920; I I I , 1923; IV, 1928 i V, 1946. Dva klavirska trija, 1914 i 1921; duhaĉki trio, 1927; duhaĉki kvintet, 1929; sekstet za duhaĉe i klavir, 1923; septet za duhaĉe, kontrabas i klavir, 1920; 2 sonate za violinu i klavir, 1919 i 1922; 2 sonate za violonĉelo i klavir, 1919 i 1924; sonata za flautu i klavir, 1925; sonata za violinu solo, 1931; Havanaise za 2 viole, 1920. —■ KLAVIRSKA : sonata, 1930; 3 sonatine, I, 1918, II i III, 1925; Drei Aphorismen, 1915; Drie OudHollandsche Volksdansen, 1926. Sonata za 2 klavira, 1935. — Passepied za carillcn, 1916. — DRAMSKA : opere Halezvijn, 1933 i Merlijn, 1939—45 (nedovršena). Scenska muzika. — VOKALNA. Op den wetfstoel za zbor, 10 duhaĉa i 2 klavira, 1918; Tzvee ballades van Paul Fon za ţenski zbor i orkestar, 1934; De leute komt za muški zbor i klavir, 1917; »Reveillez-vous, Piccars« za muški zbor i duhaĉe, 1932. Za zbor acappella: Heer Halezvijn,' Heer Danielken i Van den Coninc van Castilien. Za glas i orkestar: Fetes galantes (na stihove P. Verlainea), 1916; Romance sans paroles, 1919; Liederen, 19301 Hymne za bas, 1943. Solopjesme: La Maumariee 2 zbirke, 1919—20; Twee Liederen op Oud--Hollandse leksten, 1923; i6e Eeuzus Marialied, 1929. — Obradbe starih francuskih i nizozemskih pjesama (Oudt Nederlandsche Minneliedjes i dr.). — SPISI. Izbor najvaţnijih ĉlanaka i kritika obj. u 2 knj.: De Ouintencircel, 1929 ( I I izd. 1931) i De Stemvork, 1930. LIT.: K. Ph. Bernet Kempers, Inleiding tot de opera Halewijn, Rotterdam 1933- — E. Reeser, De Pianosonate van Willem Pijper, Caecilia en de Muziek, 1934- — Isti, De Derde Svmphonie van Willem Pijper, ibid., 1935. — K. Mengelberg, Willem Pijper and Dutch Contemporarv Music, Music Today, London 1949. — E. W. Schallenbcrg, Over Willem Pijper, spel van emotie en intellect, Varia Historica, Assen 1954. — A. L. Ringer, Willem Pijper, and the Netherlands School of the 20th Centurv, MQ, 1955. — K. van Bazen, Willem Pijper, Amster dam 1957. — W. C. M. Kloppenburg, Thematisch-bibliografische Catalogus van de verken van Willem Pijper, Assen 1960. •— Isti, Willem Pijper, MGG, X, 1962. M. Šku.

PIKAJZEN, Viktor Aleksandroviĉ, sovjetski violinist (Kijev, 15. II 1933 —). Uĉenik D. Ojstraha na Konzervatoriju u Moskvi. Dobitnik drugih nagrada na natjecanjima violinista u Pragu (1949) i Parizu (1957), 1965 osvojio prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju Niccolo Paganini u Genovi. PIKARDIJSKA TERCA (engl. Picardy third, franc. tierce de Picardie, njem. pikardisehe Terz, tal. terza picearda), velika terca u završnom trozvuku jedne kompozicije napisane u molu. P. t. uvedena je u muziĉku praksu poĉetkom XVI st., kad se kao završni akord poĉeo upotrebljavati potpuni trozvuk (-> Kadenca). Mala se terca u završnom trozvuku izbjegavala zbog toga što se, po tadašnjoj muziĉkoj teoriji, velika terca smatrala konsonantnijom, budući da se ona pojavljuje i kao ĉetvrti parci jalni ton iznad odreĊenog basovog tona. Praksa redovitog za vršavanja pikardijskom tercom gubi se sredinom XVIII st., ali se u pojedinaĉnim sluĉajevima susreće i dalje. N. Dĉ. PIKELJ, Josip, harfist (Zagorje ob Savi, 21. X 1913 —). Srednju muziĉku školu i Muziĉku akademiju završio u Beogradu. Ĉlan više opernih i simfonijskih orkestara u Srbiji; vanredni

78

PIKELJ — PINKAVA

je profesor na Fakultetu muzi ĉke umetnoEti u Beogradu. Kao koncertni harfist ĉesto je us pješno nastupao u zemlji i inostranstvu. PILARCZYK, Helga, njemaĉka pjevaĉica, sopran (Schoningen, Braunschvveig, 12. III 1925 —). Pjevanje uĉila u Hamburgu; od 1951 solistica Drţavnog kazališta u Braunschvveigu, od 1954 ĉlan je Hamburške opere. U punoj ravnoteţi glasovnih kvaliteta i glume, istakla se kao interpret u suvremenim operama: Saloma (R. Strauss), Vfozzeck i Lulu (Berg), Er-martung (Schonberg), Ko'nig Hirsch (Henze), Mahagonny H. PILARCZYK (Brecht i Weill). Gostovala u mnogim njemaĉkim opernim kazalištima i na drugim velikim opernim scenama: u Parizu, Beĉu, Londonu, New Yorku, Chi-cagu, Milanu. S uspjehom nastupa i kao koncertna pjevaĉica. PILIPENKO, Lidija, plesaĉica (Lapovo, 8. II 1938 —). U Beogradu završila 1956 srednju baletsku školu Lujo Daviĉo (M. Jovanović, S. Mojić); specijalizovala se kod Ninette de Valois u Londonu. Još kao uĉenica dobija 1955 angaţman u beograd skom Narodnom pozorištu, gde najpre igra manje solistiĉke uloge, a zatim osvaja klasiĉni baletski repertoar. Najviše uspeha ima u ulogama tzv. polukarakternog klasiĉnog ţanra, u kojima ispo ljava hitrinu, impulsivan temperament i preciznu tehniku. Za paţene kreacije dala je u klasiĉnim^ baletima Silfide (Chopin), Giselle (Adam), Zaĉarana lepotica (Ĉajkovski) i dr., a istiĉe se i u savremenim baletskim delima Vibracije (Fribec), Ĉudesni mandarin (Bartok), Bahĉisarajska fontana (Asafjev), Kraljica ostrva (Thiriet) i Darinkin dar (Z. Hristić). Sa baletskim an samblom Narodnog pozorišta u Beogradu gostovala gotovo u svim zemljama Evrope, u Japanu i Egiptu. M . Z . D. PINCE (pincement; franc. pincer štipati, udarati po ţici), i. francuski naziv za -> mordent. Pralltriller naziva se gdjekad i p. renverse. 2. Instruments a cordes pincees je naziv za ţiĉane instrumente na kojima se ton proizvodi trzanjem (gitara, lutnja, mandolina, citra). 3. Neki muziĉari oznaĉuju izrazom p. i pizzicato na gudaĉkim instrumentima. PINCHERLE, Mare, francuski muzikolog (Constantine, Alţir, 13. VI 1888 — Pariz, 20. VI 1974). Muzikologiju studirao u Parizu (A. Pirro, L. Laloy, R. Rolland). Predavao na Ecole Normale u Parizu, 1925—-27 bio je glavni urednik ĉasopisa Monde Musical, a 1927—-30 ĉasopisa Musique. Umjetniĉki direktor poduzeća Pleyel S. A. (1927—55) i muziĉki kritiĉar u Nouvelles Litteraires. Posebno se bavio istraţivanjem violinske muzike XVII i XVIII st. i djelatnosti velikih violinista i violinskih škola te je s toga podruĉja objavio nekoliko veoma vrijednih monografija. DJELA: Les Violonisles compositeurs et virtuoses, 1922; Feuillets d' histoire du violon, 1927 (II izd. 1935); Corelli, 1933; Antonio Vivaldi et la musique instrumentale (2 sv.), 1948; Les Instruments du quatuor, 1948; L' Orchestrc de eharnbre, 1948; Jean-Marie Leelair Vaine, 1952; Petit lexique des tcrmes musicaux d'usage courant, 1953; Corelli et son lemps, 1954 (engl. Corelli, His Lije, His V/ork, 1956); Vivaldi, 1955 (engl. 1957); Albert Roussel, 1957; Histoire illustree de la musique, 1959; Le Monde des virtuoses, 1961; Le Violon, 1966. Brojne studije i ĉlanci. — IZDANJA: Musiciens peints par eux-memes (160 pisama muziĉara), 1939. Šest sonata za 2 violine J.-M. Leclaira, 1924; djela za ĉembalo J.-J. Mondonvillea, 1935 i dr. LIT.: A. Schaeffner, Mare Pincherle, MGG, X, 1962.

PINEDA-DUQUE, Roberto, kolumbijski kompozitor (Santuario, Antiquia, 29. VIII 1910 —). Klavir i harmoniju uĉio u Medellinu, zborno pjevanje u Caliju; u kompoziciji i dodekafonskoj tehnici uĉenik C. Jachinoa u Bogoti. Nastavnik na Nacio nalnom konzervatoriju i kapelnik crkve Nuestra Senora de las Nievas u Bogoti. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1961; fantazija i tema s varija cijama, 1953; Concertino, 1957; Preludio Sinfonico; koncert za klavir, 1960; k o nc e r t z a v io li n u , 1 9 6 0 . — K O M O RN A : 2 g u d a ĉ k a k v a rt e t a , 1 9 5 3 i 1958; gudaĉki trio, 1961; trio za flautu, violinu i violu, 1952; sonata za violu i klavir, 1957; sonata za 2 violine, 1959. — Kompozicije za klavir i orgulje. — VOKALNA: Fantasia corale za zbor i orkestar, 1958; kantata Edipo Rey, 1959; El zodiaco za tenor i gudaĉki kvarte t, 1960. — CRKVENA: oratorij Cristo en el Seno de Abraham, 1961; 5 misa za orgulje, 1941, 1948, 1955, 1956 i 1957! Ave Maria i Salve Regina, 1942; moteti i dr.

PINELLI, Carlo, talijanski kompozitor (Alpignano, Torino, 31. VIII 1911 —). Na Konzervatoriju u Torinu završio studij violine i kompozicije (E. Ballarini, G. F. Ghedini). Nastavnik

harmonije i kontrapunkta na konzervatoriju Santa Ceciliat Rimu i od 1969 profesor na Konzervatoriju u Torinu. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia breve, 1950; Sinfonia variata, 19 Piccolo concerto, 1958; koncert za gudaĉe, 1952 (preradba V gudaĉkog kvartc Koncerti: za violu i gudaĉe, 1960 i za violinu i soliste, 1965. —KOMORI D. Pl. Pet gudaĉkih kvarteta: I, 1940; II, 1942; I I I , 1943; IV, 1945 i V, 1947. Sor, da camera za obou, violinu i violonĉelo, 1968. —• Fantazija za klavir. — Redig izdanja djela T. Traette, G. Carissimija, A. Vivaldija, P. A. Locatellija i dr.

PINGOUD, Ernest, finski kompozitor francusko-ruskog p< rijetla (Petrograd, 14. X 1888 — Helsinki, 1. VI 1942). Studi na Konzervatoriju u Petrogradu, u Berlinu (A. Siloti) i Leipz (M. Reger). Muziĉki kritiĉar u Petrogradu, od 1918 ţivio Finskoj, 1922—24 u Turkuu kao nastavnik muzike, a od i< do smrti u Helsinkiju kao upravitelj Drţavnog simfonijsi orkestra. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1920; II, 1920 i III, ic Simfonijske pjesme: Confessions, 1916; La derniere aventure de Pierrot, 19 Le Fetiche, 1917; Hymnen an die Nacht, 1918; Un Chcvalier sans peur es : reproehe, 1918; Chanlecler, 1919; Le Prophete, 1921; Les Aveuglcs, 1927; ardens, 1927; Narkissos, 1933; La Face d'une grande ville, 1937; La Flar eternelle, 1939 i dr. Tri koncerta za klavir, 1917, 1921 i 1922. — Komorr klavirska djela. — VOKALNA: Danse macabre za zbor i orkestar; Nuori Psy za sopran i orkestar; solo-pjesme.

PINI CORSI, Antonio, talijanski pjevaĉ, bas-bariton (/ dar, i8 c 8 — Milano, 22. IV 1918). Na opernoj pozornici deb rao 1878 u Cremoni kao Don Magnifico (Rossini, La Cenerentoi Nastupao u manjim talijanskim opernim kazalištima, 1892 ] stao ĉlan milanske Scale (nastupna uloga Cristoforo Colon na praizvedbi istoimene Franchettijeve opere); iduće godine i brao ga je Verdi za prvoga Forda u Falstaffu. Od 1894 punih godina stalni gost londonskog Covent Gardena; 1899—1914 kraćim prekidima, ĉlan njujorškog Metropolitana, a uz to na stim turnejama po Juţnoj Americi i Evropi. Njegov je rep toar bio veoma opseţan, jer je podjednako uspješno pjevao b£ tonske i basovske partije; kasnije se specijalizirao za buffo ul< i na tom se podruĉju uvrstio u najveće operne umjetnike sve vremena. Njegove glavne kreacije bile su Don Bartolo (Rossi Seviljski brijaĉ), Don Pasquale (Donizetti) i Leporello (Moz; Don Giovanm). PINILLA, Enrique, peruanski kompozitor (Lima, 3. V; 1927 —). Muziku studirao u Limi, kod Nadije Boulanger Parizu, na Konzervatoriju u Madridu, na Visokoj muziĉkoj škol Berlinu (kompoziciju kod B. Blachera, dodekafonsku tehni kod J. Rufera) i na Elektronskom muziĉkom centru u Princeto kod V. Ussachevskog. Djeluje u Limi, najprije kao muzi kritiĉar dnevnika Expreso, zatim nastavnik etnomuzikologije Konzervatoriju i profesor na Univerzitetu. ; DJELA. ORKESTRALNA: 4 Pieces, 1961; Canto for Orchestra No. 1963; Festejo, 1966; Evoluciones No. 1, 1967; Canto for Orchestra No. 2, 1968. KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1960; sonatina za flautu, 1950; 6 Pieces za Ċaĉe i duhaĉe, 1958; 4 Pieces za 14 duhaĉa, 1960; 3 stavka za udaraljke i kla 1961. — KLAVIRSKA: Tema i varijacije, 1954; Estudio sobre el ritmo de tnarinera, 1959! Collages, 1966. — Prisma za "magnetofon, 1967. — Muz za film, televiziju i kazalište. — VOKALNA : 11 Canciones populares za gk klavir, 1952; 2 Villancicos za zbor, 1965. — SPISI: Al otro laĊo de la moma J 955; La Mušica en cl Peru, 1971; La Etnomusica de la selva peruana, 1971.

PINKAVA, Ivan, violinist (Sopron, Madţarska, 16. 1912 —). Prvu poduku dobio od oca, a zatim uĉio na Muziĉ] školi u Subotici i 1925—34 na Muziĉkoj akademiji u Zagrel gdje je diplomirao kod V. Humla. Od 1934 u Zagrebu koncer majstor u Operi (1934—35), Simfonijskom orkestru Rad: odnosno Drţavnom simfonijskom orkestru (1938—53), Komorni orkestru Radio-televizije (19 —60) i od 1960 u Zagrebaĉ] filharmoniji; vodio je i Komi ni studio Zagrebaĉke filharrr nije. God. 1939—73 bio je is dobno profesor na Muziĉ] akademiji. Osobitu je aktivn razvio kao komorni muziĉ prva violina u Akademskom j Ċaĉkom kvartetu (1930—3 gudaĉkom kvartetu Pinkai -Matz (1933—47), Gudaĉki kvartetu Radio-Zagreba (15 —55) i koncertni majstor ansamblu Zagrebaĉkih soli: (i953—60). Solistiĉki nastuj u Jugoslaviji i brojnim evrc skim zemljama, pridonoseći \ dizanju umjetniĉkog nivoa 1 vatske i jugoslavenske muzik njezinoj afirmaciji u svije Kao profesor Muziĉke akac I. PINKAVA mije odgojio je niz izvrsnih i

PINKAVA — PIPKOV strumentalista, nastavljajući tako tradiciju zagrebaĉke violinistiĉke škole ĉiji je utemeljitelj bio njegov uĉitelj i prethodnik V. Huml. Iz Pinkavine škole izišli su violinisti D. Hrdjok, R. Lorković, I. Kviring, T. Ninić, D. Stranić, Z. Balija, M. Sedak, A. Detić, B. Kosir, M. Dešpalj, I. Martinec. LIT.: Z. Stahuljak, Zagrebaĉka violinistiĉka škola, Muzika, 1970 (takoĊer i separat). K. Ko.

PINKHAM, Daniel, ameriĉki kompozitor i orguljaš (Lynn, Massachusetts, 5. VI 1923 —). Na Harvard University stekao 1944 naslcv master of arts, zatim studirao kompoziciju (A. Honegger, S. Barber) u Tanglevvoodu i privatno kod Nadije Boulanger, ĉembalo (Wanda Landowska) i orgulje (P. Biggs). Koncertni orguljaš i ĉembalist, od 1959 profesor je na Nezv England Conservatory u Bostonu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1961 i 1964; koncert za celestu i ĉembalo, 1954; koncert za violinu, 1958; Concertino za klavir, 1948. Ĉetiri Concertante: I, za violinu, ĉembalo, gudaĉe i celestu, 1954; II, za violinu i gudaĉe, 1957; III, za orgulje, celestu i udaraljke, 1962 i IV, za gitaru, ĉembalo, gudaĉe, orgulje i udaraljke, 1967. Calacoustical Measures, 1963; Signs of the Zodiac, 1965. — KOMORNA: Fanfare, Aria and Echo za 2 roga i timpane, 1962; sonata za klarinet i klavir, 1946; Cantilena and Capriccio za violinu i ĉembalo, 1952. — ORGULJSKA: 2 sonate uz gudaĉke instrumente, 1943 i 1954; sonata uz limene instrumente, 1946 i dr. — DRAMSKA: komorna opera The Garden of Arlemus, 1948; filmska muzika. — VOKALNA. Kantate: Chrisimas Cantata (Sinfonia sacraj, 1957; Wedding Cantata, 1959; Easter Cantata, 1961; The Reproaches za zbor i orkestar, 1959. — CRKVENA: Requiem za alt,tenor, zbor i orkestar, 1962; Stabat Mater za sopran, zbor i orkestar, 1963; St. Mark Passion, 1964; L.amentations of Jeremiah, 1966; Jonah za zbor, soliste i orkestar, 1967; Martyrdom of St. Slephen za zbor, gitaru i orkestar, 1967.

PINSUTI, Ciro, talijanski pjevaĉki pedagog, pijanist i kompozitor (Sinalunga, Siena, 9. V 1829 — Firenca, 10. III 1888). Sa devet godina već je priredio pijanistiĉki koncert. Kasnije uĉio u Londonu kod Ph. C. Pottera (klavir) i E.-G. Blagrovvea (violinu), a 1845 u Bologni na Liceo Filarmonico i kod G. Rossinija. Od 1848 ponovo je u Londonu, uz to i u Nevvcastleu nastavnik pjevanja, a od 1856 nastavnik klavira i profesor pjevanja na Royal Academy of Music u Londonu. Stekao veliku reputaciju kao pjevaĉki pedagog, tako da su mnogi već renomirani pjevaĉi traţili od njega savjete (Giulia Grisi, A. Patti, Mario). DJELA: oko 30 klavirskih kompozicija. — Opere: // Mercante di Venezia, 1873; Matlia Corvino, 1877 i Margherita, 1882. — Vokalni kvarteti, terceti i dueti; oko 230 pjesama na engleske i talijanske tekstove. LIT.: A. Damcrini, Ciro Pinsuti, MGG, X, 1962.

PINTAR, Zvonimir, plesaĉ (Osijek, 27. XI 1907—). Uĉenik M. Froman; kazališnu karijeru zapoĉeo 1931 u Zagrebu kao dramski glumac, ali već 1932 prešao u balet gdje je uskoro postao solist. Ĉlan Zagrebaĉkog baleta do 1942 (1939—40 u Diisseldor-fu) i zatim na Drţavnoj operi u Beĉu. Svoje najviše domete ostvario u baletima LabuĊe jezero, Šĉelkunĉik i V simfonija (Ĉajkovski), Svadba (Stravinski), Imbrek z nosom i Licitarsko srce (Baranović), Đavo u selu (Lhotka), Poziv na ples (Weber) i dr. K. KO. PINTARIĆ, Fortunat, kompozitor (Ĉakovec, 3. III 1798 — Koprivnica, 25. II 1867). \ Muziku uĉio u Varaţdinu i kod orguljaša F. Lan-gera u Zs * i grebu, a kasnije i kod J. F. Wisner-Morgenster-na; u teoriji uglavnom samouk. 1823—30 F. PINTAR IĆ Franjevac; uĉitelj pjevanja i orguljanja u Zagrebu (1826—28 gvardijan samostana), 1830—32 samostanski vikar u Varaţdinu i 1832—36 ponovno u Zagrebu. God. 1836—57 profesor na gimnaziji i 1857—60 tajnik provincijala u Varaţdinu, 1860—66 gvardijan samostana u Virovitici i 1867 gvardijan u Koprivnici. Pristalica ilirskog pokreta, u svojim je kompozicijama nastojao pogoditi narodni duh. MeĊutim, oslanjajući se na klasiĉne uzore Pintarićeva djela, osobito crkvena, nemaju mnogo zajedniĉkih crta s narodnom muzikom, kao ni s karakteristiĉnim crkvenim stilom. Od njegovih instrumentalnih kompozicija najuspjelije su klavirske minijature i stavci za orgulje koji se odlikuju vještom polifoniĉkom konstrukcijom. Na podruĉju crkvene muzike najvaţniji je Pintarićev opseţni kantual Crkvena lira sa 378 vokalnih (hrvatskih i latinskih) i instrumentalnih stavaka, od kojih mnogi potjeĉu od njegove ruke. Rukopis toga kantuala, pripremljen 1860 za štampu, saĉuvao se samo u prijepisu. Pintarićeve kompozicije nalaze se uglavnom u arhivu HGZ i u Kuhaĉevoj ostavštini u Drţavnom arhivu u Zagrebu. DJELA. KLAVIRSKA: sonatine; varijacije; fantazije; poloneze; valceri; Landleri; 7 deutsche Tame, 1830; 8 deutsche Tame i dr. — ORGULJSKA:

79

preludiji; fuge; pastorale i dr. —■ Gedichte an die Musik za glas i gitaru, 1836; rodoljubne pjesme i davorije. — CRKVENA: oko 30 misa; Veni Sancte Spiritus za mješoviti zbor i orgulje; Lilaniae Lauretanae u B-duru za muški zbor i orgulje i u D-duru za 5-gl. mješoviti zbor i orkestar. Zborovi: Danak svaki; Detešce je porodeno; Sretan svetu danak svemu; Svetu jalni; Za ĉim hleptiš. — SPISI: Knjiga bogoljubnosti karstjanske, sadrţavajuća poboţnih molitvah i pesmah veţbanje, 1849 (prema molitveniku za školsku mladeţ Liber precum et hymnorum, 1826; sadrţi 45 hrvatskih napjeva uz pratnju orgulja); Crkvena lira, 1860 (rkp.). —• Izbor iz Pintarićevih klavirskih kompozicija i pastorala za orgulje obradio za klavir S. Stanĉić, 1927; 4 Pintarićeva stavka (Sonatina, Pastorella, Rondo, Dudaš) obradio za gudaĉki ansambl B. Papandopulo pod naslovom Pintarichiana, 1 974 LIT.: F. Š. Kuhaĉ, Ilirski glazbenici, Zagreb 1893. — 5. Valdec, Uspomene iz najmladjeg mog Ċaĉkog ţivota u Varaţdinu, Varaţdin 1914. — Isti, Nekoliko uspomena na o. Fortunata Pintarića, Sv. C, 1918, 3. — K. Kupres, Prigodom 70-godišnjice smrti skladatelja O. Fortunata Pintarića reda sv. Franje, ibid., 1937. 4- — B' Antić, Bilješke o klavirskoj muzici u Hrvatskoj, 1955 (diplomska radnja, rkp. u arhivu Muziĉke akademije u Zagrebu, str. 59—80). — K. Filić, Glazbeni ţivot Varaţdina, Varaţdin 1972. K. Ko.

PINTEROVIĆ, Evgenija, pevaĉica, mezzosopran (Gornji Karlovac, 2. VII 1895 — Beograd, 16. V 1976). Pevanje uĉila u Zagrebu. God. 1920—60 ĉlanica i prvakinja Beogradske opere. U svojoj karijeri kreirala, s vanrednom glumaĉkom ubedljivošću, niz operskih likova, najĉešće karakternog mezzosopranskog faha. Najvaţnije su njezine uloge: Ulrica i Azucena (Verdi, Bal pod maskama i Trubadur), Grofica (Ĉajkovski, Pikova dama), Marcellina (Mozart, Figarova ţenidba), Hivrja (Musorgski, Soroĉinski sajam), Ljubaša (Rimski-Korsakov, Carska nevesta), Irodijada (R. Strauss, Saloma) i Majka (Menotti, Konzul). p. Mil. PINZA, Ezio, talijanski pjevaĉ, bas (Rim, 18. V 1892 —■ Stamford, Gonnecticut, 9. V 1957). Studirao na Konzervatoriju u Bologni; debitirao 1914 u Soncinu (Cremona). Od 1920 pjevao na velikim opernim pozornicama Italije (milanska Scala, 1921—24), a 1926—48 bio je ĉlan Metropolitana u New Yorku. Gostovao na najvećim pozornicama Evrope i Sjeverne Amerike, u Buenos Airesu i u Australiji. Od 1949 nastupao u muziĉkim komedijama, na filmu, radiju i televiziji. U njegovu širokom repertoaru isticale su se kreacije Borisa Godunova (Musorgski), Don Giovannija (Mozart) i Mefista (Gounod, Faust). Glas mu se odlikovao sonornošću i elastiĉnošću. PINZAUTI, Leonardo, talijanski muziĉki kritiĉar (Firenca, 17. XI 1926—). U Firenci završio studij muzikologije i violine (V. Papini, S. Materassi); harmoniju i kontrapunkt uĉio na tamošnjem Konzervatoriju kod R. Lupija. Profesionalnu karijeru zapoĉeo kao asistent F. Torrefranca na muzikološkoj katedri Univerziteta u Firenci. God. 1949—-57 muziĉki kritiĉar dnevnika Giornale del Mattino, kojemu je 1960—63 bio direktor. Od 1964 suraĊivao je u redakciji Approdo Musicale, a od 1967 odgovorni je urednik ĉasopisa Nuova Rivista Musicale Italiana i uz to muziĉki kritiĉar dnevnika La Nazione. DJELA: Da tamburo a tamburo, breve storia degli strumenli musicali, 1954; Gli arnesi delta mušica, 1965; 11 Maggio Musicale Fiorentino, 1967; Studije (izbor): L'Eredita di Verdi nella condotta vocale del »Prigioniero«, RAM. 1965; Ildebrando Pizzetti critico, L'Approdo Musicale, 1966; Petrassi »sacro«, Chigiana, 1966; Prospettive per uno studio sulla mušica a Firenze nelVOttocento, Nuova Rivista Musicale Italiana, 1968.

PIPKOV, 1. Panajot, bugarski kompozitor i zborovoda (Plovdiv, 21. XI 1871 — Sofija, 25. VIII 1942). Studirao na Konzervatoriju u Milanu. Uĉitelj muzike; 1919 dirigent zbora Feopzu KupKoe; 1920—21 zborovoda Narodne opere u Sofiji; 1924—30 kapelnik Gradske duhaĉke muzike u Sofiji. Izdavao novine My3UKajieu Oimjiac i ureĊivao ĉasopis Teannp u My3UKa. Jedan od pionira bugarskoga muziĉkog stvaralaštva u prvoj ĉetvrtini XX st. Komponirao je pod utjecajem narodne umjetnosti; znaĉajne su njegove klavirske kompozicije. DJELA: kompozicije za duhaĉki orkestar (karišici, koraĉnice).—Za violinu i klavir: Ilhpsu padocmu na naiuna-WIUUH euonuHucm, 1932 i Ilapa(p~pa3a e&pxy napodua meMa, 1936. — Klavirske kompozicije (CaModuecKu manu, 1908; EimapcKa pancoduH, 1918). — DRAMSKA: opera Pycna, 1927 (izgubljena); djeĉje operete Meua u nmu-HKU, 1909 i Ul,ypeu u MpaeKU, 1910; scenska muzika. — VOKALNA: oko 20 zborova (XUMH na Kupun u Me-moduu, 1901); 3 sveska djeĉjih i školskih pjesama. — Ĉlanci u ĉasopisima. — Velik broj preradbi za duhaĉki orkestar.

2. Ljubomir, kompozitor i dirigent (Loveĉ, 6. IX 1904— Sofija, 9. V 1974). Sin i uĉenik Panajota; studirao u Sofiji i na £cole normale de musique u Parizu (kompozicija P. Dukas). God. 1932—44 korepetitor, zbo rovoda i, 1944—47, direktor opere u Sofiji. Od 1948 je pro fesor na tamošnjem Konzerva-

LJ . PIPKOV :

80

PIPKOV - PISAREVIĆ

toriju. P. je vrlo zasluţan za izgradnju bugarske muziĉke kulture. Jedan od utemeljitelja i prvi predsjednik Saveza bugarskih kompozitora. Kompozicije gradi na elementima bugarskog folklora; uz to unosi i elemente muziĉkog impresionizma (opera HuuHume deeem 6pamn) i ekspresionizma. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1940 i 1955. Koncerti: za kla vir, 1954; za violinu, 1951 i za violonĉelo, 1960. I'epouHHa yeepmwpa, 1949; suita Ilponem nad TpaKun za komorni orkestar, 1938; simfonijske varijacije IJbmyeaHe 113 A.ioanun za gudaĉe, 1950. — KOMORNA: z gudaĉka kvarteta, 1928 i 1948; klavirski trio, 1930; klavirski kvartet, 1939; koncert za 10 duhaĉ kih instrumenata, udaraljke i klavir, 1931; sonata za violinu i klavir, 1929; burleska za violinu i klavir, 1948; Fpoćbm Ha naprnuianuna za prirodni rog i klavir, 1948. — KLAVIRSKA: St-niapcua cwuma, 1928; JiemcKU a>i6yM, 1936; Flacmopa/i, 1944; OmapuneH manu, 1946; preludij, 1948 i dr. — DRAMSKA. Opere: Hnunume deeem Opamu, 1937; M OMHUJI , 1948 i Antnu-zona 43, 1963. Filmska muzika. — VOKALNA: Opamopun 3a naiuemo epeMe, 1959; poema Ceamoa za zbor i orkestar, 1934; kompozicije za glas i komorni orkestar, za glas i komorni sastav; zborovi; masovne pjesme. — Obradbe narodnih pjesama. LIT.: A. Andpeee, ITaHajioT I-HIIKOB, Co Pišna, Josef PISCHNER, Hans, njemaĉki pijanist, ĉembalist i muzikolog (Breslau, 20. II 1914 ■—). Studirao klavir i ĉembalo i polazio predavanja iz muzikologije na Univerzitetu u Breslauu. Nastupao u domovini i inozemstvu. Vrativši se iz zarobljeništva, predavao 1946—50 klavir, teoriju i povijest muzike na Visokoj muziĉkoj školi u Weimaru. Od 1950 proĉelnik muziĉkoga odjela Radio-Berlina, od 1954 vodio odjel za muziku u Ministarstvu kulture Njemaĉke DR. Od 1963 intendant je Drţavne opere u Istoĉnom Berlinu. DJELA: Streiter fur ĉine nationale Musik, Unser Rundfunk, 1953; Musik in China, 1955; Zur Vorgeschichte einiger im theoretischen Werk Jean Philippe Rameaus behandelter Probleme der Harmonik, Festschrift Richard Miinnich, 1957; Richard Wagner, Konzertbuch, 1958; Jean Philippe Ramcau und die franzb'sische Aufkldrung, Handel-Festschrift, Leipzig 1959; Die Harmonielchre Jean-Philippe Rameaus, ihre historischen Voraussetzungcn und ihre Auszvirkung im franzosischen, italicnischen und deutschen musiktheoretischen Schrifttum des 18. Jahrhunderts, 1963. U godišnjaku Jahrbuch der Deutschen Demokrati -schen Republik za 1955, 1956 i 1957 ureĊivao rubriku Die Entviicklung des kulturellen Lebens. Ĉlanci i studije.

PISENDEL, Johann Georg, njemaĉki violinist i kompozitor (Cadolzburg, Furth, 26. XII' 1687 — Dresden, 25. XI 1755). Uĉenik G. Torellija i F. Pistocchija u Ansbachu, kasnije A. Vivaldija u Veneciji. Od 1712 violinist, a od 1728 koncertni majstor dvorske kapele i dvorske opere u Dresdenu. Najvaţniji njemaĉki violinski virtuoz u doba J. S. Bacha, koji je vjerojatno za njega komponirao partite za violinu solo. P. se kao kompozitor isticao smislom za upotrebu polifonih sredstava i za motiviĉku razradbu. Njegovi su uĉenici bili J. G. Graun, J. J. Quantz i F. Benda. DJELA: simfonija; 4 concerta grossa; 7 koncerata za violinu. — Dvije sonate za violinu i b. c; sonata za violinu-solo. NOVA IZD.: koncert za violinu u D -duru obj. A. Schering (DDT, 1907); G. Hauswald obj. koncert za violinu u Es -duru (1959), sonatu za violinu i b. c. u e-molu (1954) i sonatu za violinu solo u a -molu (1953). LIT.: H. R. Jung, Johann Georg Pisendel, MGG, X, 1962.

PISK, Paul Amadeus, austrijski kompozitor, muzikolog i muziĉki kritiĉar (Beĉ, 16. V 1893—). Studirao u Beĉu kod F. Schrekera, A. Schonberga, J. Epsteina, F. Hellmesbergera i G. Adlera; promovirao 1916. God. 1922—34 vodio je muziĉki odjel Narodnoga sveuĉilišta u Beĉu, a predavao i na Novom beĉkom konzervatoriju. God. 1931—-33 predavao kompoziciju na Austrijsko-ameriĉkom konzervatoriju u Mondseeu (Salzkammergut). Istodobno se bavio i muziĉkom publicistikom; izdavao, sa P. Stefanom, Musikblatter des Anbruch (1920—28) i bio muziĉki kritiĉar u IViener Arbeiter-Zeitung (1921—34). God. 1936 emigrirao u SAD; bio je 1937—51 profesor muzike na University of Redlands u Redlandsu (California), 1951—62 profesor na University of Texas u Austinu i od 1963 na Washington University u St. Louisu (Montana). Nastupao kao pijanist u Austriji i SAD. Glavna obiljeţja Piskova stila su slobodno tretirana polifonija, melodika koja naginje atonalnosti, jasna forma i ritmika. Njemu u ĉast objavljena je spomenica Paul Amadeus Pisk, Essay in His Honour (uredio J. Glowacki, 1967). DJELA. ORKESTRALNA: Baroque Chamber Concerto za violinu i orkestar, 1953; Rococo Suite za violu i orkestar, 1955; Symphonische Ouvertiire, 1918; suita za komorni orkestar, 1932; Suite of American Folksongs za 24 instrumenta, 1944; Bucolic Suite za gudaĉe, 1945; partita, 1924; Divertimento, 1935; Music for Strings, 1936; passacaglia, 1944; preludij i fuga, 1948; adagio i fuga, 1954; Three Ceremonial Rites, 1958. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1958; gudaĉki kvartet, 1924; klavirski trio, 1935; trio za violinu, violu i gitaru, 1933; duhaĉki trio, 1925; suita za 4 klarineta, 1940; Liltle Woodwind Music za obou, 2 klarineta i fagot, 1946; kvartet za 2 trublje, rog i trombon, 1951; duhaĉki kvartet, 1958; suita za obou. klarinet i klavir, 1955; Moresca Figures za violinu, klarinet ili violonĉelo i klavir, 1935; 3 sonate za violinu i klavir, 1921, 1927 i 1939; sonata za klarinet i klavir, 1947; solo -sonate za violonĉelo, za violinu i za violu, 1926; fantazija za klarinet i klavir, 1935; Rondo-Suile za violinu i klavir, 1932; duo za violinu i violonĉelo, 1947; suita za obou i klavir, 1947; Introduction and Rondo za flautu i klavir, 1948. — KLAVIRSKA: sonatina, 1958; Death Valley Sonatina, 1942; Speculum Suite, 1927; Engine Room, 1945 i dr. —■ Kompozicije za orgulje. — DRAMSKA. Baleti: Der grosse Regenmacher s recitatorom, 1927; Ballet Music za klavir i komorni orkestar, 1934 i American Suite, 1948. Monodrama Schattenseite, 1931. — VOKALNA. Za sole, zbor i orkestar: Die neue Stadt, 1926; Die Stimme des Propheten, 1942; The Storm, 1943; Blech-blatterCortige, 1943 i The Trail of Life s recitatorom, 1956. Za 1—2 glasa i orkestar: Campanella-Kantate, 1932; 3 psalma, 1928; Gesang vom Rundfunk, 1929; Requiem, 1942; arije. A Toccata of Galuppi za recitatora i orkestar, 1947; zborovi; pjesme za glas i gudaĉki kvartet; oko 150 solo-pjesama {Gesdnge eines fahrenden Spielmanns, 1921). — SPISI: Das Parodieverfahren in den Messen des Jacob Gallus (disertacija), STMW, 1918; brojni ĉlanci u ameriĉkim i nje maĉkim publikacijama. — IZDANJA: mise J. Gallusa u svescima DTĈ, 1935 (6 misa), 1959 (5 misa), 1967 (3 mise) i 1969 (5 misa). LIT.: B. Kremcnliev, Paul A. Pisk, Music of the West Magazine, 1952. — K. Kennan, Paul A. Pisk, Bulletin of the American Composers Alliance, New York 1959. — N. Slonimsky, Paul Amadeus Pisk, MGG, X, 1962.

PISKAĈI, MESTNI -> Duhaĉi, gradski PISTOCCHI, Francesco Antonlo Mamiliano (zvan Pistocehino), talijanski pjevaĉ (alt), pjevaĉki pedagog i kompozitor (Palermo, 1659 ■—• Bologna, 13. V 1726). Školovao se u Bologni. God. 1686—1705 operni pjevaĉ u Italiji i Njemaĉkoj; 1686—95

81

u sluţbi dvora u Parmi, a zatim dvora u Ansbachu; 1797—98 boravio na dvoru u Berlinu; 1699 preselio se u Beĉ; 1700 se vratio u Bolognu. Tu je utemeljio ĉuvenu pjevaĉku školu, u kojoj su uĉenici (A. Bernacchi, Bertolino da Faenza, G. B. Minelli, A. P. Fabri i dr.) bili razvrstani u razrede, a nastava se vršila po strogim metodiĉkim principima. Škole takva tipa ubrzo su osnivane i u drugim talijanskim gradovima, osobito u Napulju. DJELA. INS TRU MENTALN A: Capri cci puerili variamenie composti, c passcggiati in 40 modi sopra un basso d'un balletto ... per suonarsi nel clavicembalo, arpa, violino, et altri stromenti, 1667. — DRAMSKA. Opere: // Leandro, 1679 (II verzija pod naslovom Gli Amori fatali, 1682); pastorala // Narcisa, 1697; Le Pazzie d1 arnore e delV inleresse, 1699; Le Risa di Democrito, 1700 i / Rivali generosi, 1710 (sa C. Monarijem i G. M. Cappellijem). — VOKALNA. Oratoriji: Sant' Adriano, 1692; Maria Vergine addolorata, 1698; // Sacrificio di Gefte, 1720; / Pastori al Prescpe, 1721 i Davide, 1721, Schcrzi musicali (6 talijanskih kantata, 2 talijanska dueta, 1 kompozicija s njemaĉkim tekstom i 2 s francuskim); zbirka dueta i terceta, 1707; kantate za 1—-3 glasa i b. c. i arije u rukopisu. — Crkvena djela. NOVA IZD.: gigue i ariju s francuskim tekstom iz Scherzi musicali obj. G. Benvennuti (35 Arie di vari Autori del secolo XVII, 1922). LIT.: L. F. Tagliavini, Francesco Antonio Mamiliano Pistocchi, MGG, X, 1962.

PISTON, VValter, ameriĉki kompozitor (Rockland, Maine, 20. I 1894—). Obitelj se nekad zvala Pistone, a potjecala je iz Italije. P. je polazio slikarsku školu Massachusetts Normal Art School u Bostonu, koju je završio 1916. Zatim je uĉio klavir i violinu. U mladosti se teško probijao svirajući po zabavnim lokalima. Nakon Prvoga svjetskog rata upisao se na Harvard University, na kojemu je 1924 promovirao. Dobivši stipendiju, studirao 1924—26 kompoziciju u Parizu kod N. Boulanger. Nakon povratka u SAD predaje do 1959 na Harvard Uni-versity (od 1944 profesor). Kao pedagog postigao je mnogo uspjeha: iz njegove klase izašlo je više vrlo istaknutih ameriĉkih kompozitora (L. Bernstein, H. Shapero i dr.). Njegov peda-goško-teoretski rad odrazio se i u nizu veoma cijenjenih teoretskih priruĉnika. Brojna Pistonova djela poštuju tradicionalne klasiĉne okvire, iako se u njima ponegdje zamjećuju i elementi specifiĉno »ameriĉkog« w. PISTON nacionalnog stila (sinkopirani ritmovi). P. se ipak nije nikad ogradio od tekovina suvremene evropske muzike; on je pokazao stvaralaĉki interes i za principe neoklasicizma, atonalnosti i dodekafonije. Kultivirao je izrazito »apsolutne« instrumentalne forme, no moţda se najviše proĉuo po deskriptivnoprogramnoj muzici za balet The Incredible Flutist. D J ELA. O RK ES TR ALN A. O s a m s i mfo n i j a : I, 1 9 3 7 ; I I , 1 9 4 2 ; III, 1947; IV, 1950; V, 1954; VI, 1955; VII, 1960 i VIII, 1965. Simfonijeta, 1941; Concertino za klavir i komorni orkestar, 1937. Koncerti: 2 za violinu, 1939 i 1960; za violu, 1957; za 2 klavira, 1959 i za klarinet, 1967; Prclude and Allegro za orgulje i gudaĉe, 1943; fantazija za engleski rog, guda ĉe i harfu, 1953; varijacije za violonĉelo i orkestar, 1966; Capriccio za harfu i gudaĉe, 1963; koncert, 1933; Lincoln Centar Festival Overture; 2 suite, 1929 i 1948; Symphonic Piece, 1927; preludij i fuga, 1934; Fanfare fot the Fighting French, 1943; Fugue on a Victory Tune, 1944; Variation on a Theme by Eugcne Goossens, 1944; tokata, 1948; serenata, 1956; 3 New England Sketches, 1959; simfonijski preludij, 1961; Ricercare, 1967. Intermezzo Tunbridge Fair za vojnu muziku, 1950. — KOMORNA: pet gudaĉkih kvarteta, 1933, 1935, 1947, 1951 i 1962; gudaĉki sekstet, 1964; klavirski trio, 1935; klavirski kvartet, 1964; klavirski kvintet, 1949; 2 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente; 3 kompoziciie za flautu, kla rinet i fagot, 1926; duhaĉki kvintet, 1956; Divertimento za 9 instrumenata, 1946; sonata za violinu i klavir, 1939; sonata za flautu i klavir, 1930; sonatina za vi olinu i ĉembalo, 1945; partita za violinu, violu i orgulje, 1944; suita za obou i klavir, 1931; interludij za violu i klavir, 1942; duo za violu i violonĉelo, 1949.— Klavirske kompozicije (sonata, 1926). — Chromatic Study on li. A. C. H. za orgulje, 1940. — Baiet The Incredible Flutist, 1938. — Carnival Song za muški zbor i duhaĉe, 1938; Psalm and Prayer of David za zbor i 7 instrumenata, 1958. — TEORETSKA: Prindples of Harmonic Analysis, 1933; Harmony, 1941 (II izd. 1948); Counterpoint, 1947; Orchestration, 1955; Problems of Inlo-nation in the Performance of Contemporary Music, u djelu Instrumental Alusic (obj. D. G. Hughes), 1959. LIT.: /. Citkomilz, Walter Piston — Classicist, Modern Music, 1936. — E. Ĉarter, Walter Piston, MQ, 1946. — Ai. Goss, Modern Music Makers, New York 1952. — Classified Chronological Catalogue of Works by the U. S. Composer Walter Piston, Boletin interamericano de mušica, 1959. — A'. Broder, Walter Piston, MGG, X, 1962. J. As.

PISTONI, Mario, talijanski p'lesaĉ i koreograf (Rim, 11. I 1933 —). Studirao na baletnoj školi Rimske opere gdje je ĉlan baletnog zbora od 1948, a solist od 1950. Prvi veći uspjeh do ţivio je 1951 u baletu Soglia del tempo (muzika B. Bartoka). Iste godine postao solist kazališta Scala u Milanu (od 1953 prvi plesaĉ). Gostovao u Engleskoj. Istiĉe se podjednako u klasiĉnom i suvremenom repertoaru. Oko 1960 poĉeo se baviti i koreografijom

82

PISTONI — PIU

(Gershzviniana, Ĉudesni mandarin B. Bartoka, Izgubljeni sin S. Prokofjeva). PIŠNA (Pischna), Josef, ĉeški pijanist i pedagog (Rtišovice kraj Pfibrama, 15. VI 1826 — Prag, 19. X 1896). Studirao obou na Praškom konzervatoriju. Mnogo godina uĉitelj klavira u Moskvi; kao umirovljenik ţivio u Pragu. Autor je popularnih priruĉnika 60 Exercices progressifs pour piano (nova izd. A. Door, B. Wolff, W. Rehberg) i tzv. Malog Pišne (Maly cviĉeni; nova revizija E. Mareĉeka, 1951). Bavio se i kompozicijom. PITAGORA, grĉki filozof (Samos, glee. Poticaj za osnivanje muških pjevaĉkih zborova u Njemaĉkoj dao je K. F. Zelter koji je s umjetniĉki obrazovanim ĉlanovima Pjevaĉke akademije (Singakademie) utemeljio 1809 u Berlinu društvo pod nazivom Liedertafel. Za Berlinom su se ubrzo poveli Leipzig (1815) i Frankfurt na Odri (1819), a zatim i drugi gradovi sjeverne Njemaĉke. U poĉetku su se ĉlanovi regrutirali iz redova kompozitora, profesionalnih pjevaĉa i pjesnika, no sa širenjem pjevaĉkog pokreta društvima su poĉeli u sve većoj mjeri pristupati i muziĉki diletanti. Tome je vjerojatno pridonio i H. G. Nageli koji je 1810 osnovao u Zurichu muško pjevaĉko društvo s ciljem da njeguje narodnu pjesmu. Društva takva karaktera proširila su se zatim u juţnoj Njemaĉkoj (ĉesto pod nazivom Liederkranz). Ona su se uskoro asimilirala s društvima iz sjevernih krajeva. Istovetni ciljevi društava izazvali su organiziranje regionalnih i gradskih saveza (npr. Schlesischer Sangerbund, Berliner Sangerbund) koji su se kasnije ujedinili u jedinstveni Deutscher Sangerbund. Savez, koji je prije Prvoga svjetskog rata brojio više od 5500 društava s oko 190000 aktivnih ĉlanova, prireĊivao je velike pjevaĉke smotre (Liederfeste). Prvi takav festival odrţan je 1865 u Dresdenu. Prvo austrijsko pjevaĉko društvo Wiener Mdnnergesangverein osnovano je 1843 u Beĉu. God. 1949 ponovno je osnovan Deutscher Sangerbund; obuhvaća 18 pokrajinskih saveza sa oko 15 000 zborova. Prvi festival organiziran je 1951 u Mainzu. Tjedni zborne muzike (Sangerivochen) odrţavali su se u razliĉitim gradovima, od 1963 u Essenu. Sliĉno kao Liedertafel u Njemaĉkoj bio je organiziran ->■ Orpheon u Francuskoj, pod kojim je nazivom G. L. Wilhem 1835 u Parizu utemeljio muško pjevaĉko društvo. U tom je savezu 1910 bilo uĉlanjeno oko 2200 društava s više od 60000 pjevaĉa, a redovite smotre (Concours Orpheonigues) odrţavale su se od 1849. Liedertafel i Orpheon bili su uzori po kojima se proširio pjevaĉki pokret u Americi gdje su u drugoj polovici XIX st. poĉeli nicati muški (kasnije i mješoviti) zborovi pod nazivom Apollo Club. Najpoznatiji medu njima djelovali su u Bostonu (od 1871), Brooklvnu (1878), Chicagu (1872), Cincinnatiju (1882) i St. Louisu (1893). Od slavenskih zemalja najdulju je zborsku tradiciju imala Rusija gdje je u XVIII st. prednjaĉila npudeopuan neeuecKaa Kanejijia God. 1802 osnovano je Petrogradsko filharmonijsko društvo koje je u svom sastavu imalo i zbor te je redovito izvodilo djela velikih vokalno-instrumentalnih formi, kao i zborske kompozicije bez instrumentalne pratnje. Usporedno sa sve većim zanimanjem za narodnu pjesmu utemeljuju se u toku XIX st. i

85

posebna pjevaĉka društva koja dostiţu visoku razinu reprodukcije. Pojava nacionalnih muziĉkih škola u ostalim slavenskim zemljama odrazila se osobito na podruĉju vokalne muzike pa su nakon praškog Hlahola (osnovanog 1831) nikla brojna pjevaĉka društva. U jeku pokreta za nacionalnu samostalnost ona su postala ţarištima patriotizma probuĊenoga graĊanskog staleţa. LIT.: H. Marechal i G. Pares, Monographie universelle de l'Orpheon, Pariš 1910. — Der Deutsche Sangerbund 1862—1912, 1912. — R. Kotzschke, Geschichte des deutschen Mannergesanges, Dresden 1927 — F. J. Etoens, Lexikon des deutschen Chorwesens, Monchengladbach 1954 (II izd. 1960). —■ Jahrbucher des Deutschen Sangerbundes I —X, 1926—36 i od 1952 nadalje. K. Ko.

U JUGOSLAVIJI. Bosna i Hercegovina. Muziĉka umjetnost u Bosni i Hercegovini javlja se relativno kasno i to najprije putem pjevaĉkih društava koja za austro-ugarske okupacije (1878—1918) nisu bila samo kulturno-umjetniĉke ustanove nego i mjesta na kojima je strujao društveni, politiĉko-nacionalni i kulturni ţivot pojedinih gradova. U prvom periodu rada, do 1914, društva uĉestvuju na priredbama nacionalnog i vjerskog karaktera, a pojedine sveĉanosti postaju politiĉko-nacionalne manifestacije. Poslije Prvoga svjetskog rata obnovljena društva idu u prvom redu za umjetniĉkim ciljevima, pa pod vodstvom struĉnih dirigenata dostiţu visok reproduktivni nivo. Do 1941 bila su u Bosni i Hercegovini u svemu 73 organizirana pjevaĉka društva (34 srpska, 21 hrvatsko, 9 muslimanskih, 2 jevrejska, 3 radniĉka i dr.). U Sarajevu su djelovali Srpsko pevaĉko društvo Sloga (osnovano 1888; dirigenti Lj. Bajec i C. Rihtman), Hrvatsko pjevaĉko društvo Trebević (1894; dirigenti J. Hladek i I. Demetar) i Jevrejsko pjevaĉko društvo Lira (1900; dirigenti B. Jungić i O. Danon); u Mostaru Srpsko pevaĉko društvo Gusle (1888), po djelokrugu svoga nacionalnog i kulturnog rada, osobito do 1914, najznaĉajnije društvo u BiH, koje je pod vodstvom dirigenta T. Vidošića (1933—41) doseglo visok umjetniĉki stepen; u Tuzli Srpsko pevaĉko društvo Njeguš (1886), najstarije pjevaĉko društvo u Bosni, i Hrvatsko pjevaĉko društvo Majevica (1896); u Travniku Hrvatsko pjevaĉko društvo Vlašić (1899); u Banjoj Luci Hrvatsko pjevaĉko društvo Nada (1898) i Srpsko pevaĉko društvo Jedinstvo (1891; dirigenti K. Ţita, D. Umićević i V. Milošević); u Prijedoru Srpsko pevaĉko društvo Vila (1888; dirigent P. Radetić); u Visokom Srpsko pevaĉko društvo Milutinović (1897); u Livnu Srpsko pevaĉko društvo Sundeĉić i Hrvatsko pjevaĉko društvo Dinara; u Nevesinju Srpsko pevaĉko društvo Zastava; u Bijeljini Srpsko pevaĉko društvo Srbadija (1895); u Bosanskoj Gradiški Srpsko pevaĉko društvo Branko. Od muslimanskih društava najstarije je bilo Jedinstvo u Derventi, a umjetniĉki najzrelije Sloga u Banjoj Luci (1922; dirigenti D. Umićević i J. Jiranek). U okviru kulturno-prosvjetnih društava Gajret i Narodna uzdanica formirani su horovi u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Banjoj Luci, Bihaću i dr. Vrlo aktivan bio je zbor Mdnnergesangverein u Sarajevu (1886) koji je izvodio oratorije, kantate, opere i operete. Kad je 1905 osnovan Glavni radniĉki savez za Bosnu i Hercegovinu zapoĉelo je s djelovanjem u Sarajevu Radniĉko pje-vaĉkotamburaško društvo Proleter (dirigenti K. Travanj, B. Jungić i C. Rihtman), vrlo aktivno u svim manifestacijama radniĉkog sindikalnog pokreta. U Banjoj Luci postojao je 1919—21 radniĉki zbor, a 1927 osnovan je zbor Pelagić. U Zenici, Drvaru i drugdje radniĉki su domovi bili centri kulturno-prosvjetnog rada meĊu radnicima u kojima su povremeno djelovale pjevaĉke i tamburaške sekcije. Radniĉka muziĉka društva organizirala su se i po strukama, kao npr. u Sarajevu: Savez grafiĉkih radnika, Radniĉki glazbeni zbor Sloboda i dr. Za vrijeme Narodnooslobodilaĉke borbe ekipe za kulturno-umjetniĉki rad pri vojnim jedinicama NOV organizirale su 1942 —45 horove i druge muziĉke sekcije na osloboĊenom teritoriju. Glavni organizatori bili su kompozitori Nikola Hercigonja i Oskar Danon. Treba spomenuti da su na koncertu u Drvaru, u maju 1944, izvoĊena i veća zborska djela (S. Mokranjac, X rukovet; O. Danon, Kozara). Odmah poslije OsloboĊenja mnoga su društva obnovila svoj rad. No, istodobno osnovano je više novih radniĉkih kulturno-umjetniĉkih društava koja meĊu ostalim sekcijama imaju i pjevaĉku. Najistaknutija su u Sarajevu: Proleter (dirigenti C. Rihtman, T. Mirić i M. Ruţić), Vaso Miskin-Crni (dirigent I. Demetar) i Mladen Stojanović (dirigent S. Smiljanić), a naroĉito aktivno po broju uspjelih turneja i velikih oratorijskih izvoĊenja, studentsko KUD Slobodan Princip Seljo ("dirigent M. Homen); u Mostaru: Abrašević (dirigenti F. Milićević, M. Ruţić i B. Klobuĉar); u Zenici: Iskra; u Banja Luci: Pelagić (dirigent J. Plecitv) i dr. U Bosni i Hercegovini djelovalo je nakon OsloboĊenja oko 120 kulturno-umjetniĉkih društava po gradovima i industrijskim naseljima i oko 350 po selima.

86

PJEVAĈKA DRUŠTVA

"^ Za razvoj novije horske muzike u Bosni i Hercegovini va ţan je Radio-hor, osnovan 1947 u Sarajevu ("dirigenti T. Mirić, J. Marić, M. Pozajić i dr.). v. Mvić. Crna Gora. Prvo pjevaĉko društvo na teritoriji današnje Crne Gore bilo je -> Jedinstvo, osnovano 1839 u Kotoru, koje je uz prekid za Prvoga svjetskog rata djelovalo do 1941. Društvo je od 1866 imalo i mali orkestar. U drugoj polovini XIX v. osnovano je više pjevaĉkih društava i zborskih sekcija u kulturno-prosvjetnim društvima. Cetinjska ĉitaonica (1868) osnovala je 1871 Pjevaĉko društvo koje je kasnije izraslo u Cetinjsko crkveno pjevaĉko društvo (od 1908 pod imenom Njegcš); horovoda je bio Franjo Vimer. Od 1926 u okviru društva radila je muziĉka škola pod vodstvom Bogoslava Šule. Djelatnost društva bila je obustavljena za vrijeme okupacije. God. 1880 osnovano je Podgoriĉko pjevaĉko društvo koje je u svom sastavu imalo grupu pjevaĉa, soliste narodnih pjesama, mali mandolinski orkestar i dramsku sekciju. Ovo je društvo prekinulo radom 1892, kada je osnovano Prvo podgoriĉko pjevaĉko društvo Branko sa muškim i mješovitim horom, tamburaškim i salonskim gudaĉkim orkestrom, dramskom i recitatorskom sekcijom. Od 1921 dirigent je bio Aleksa Ivanović koji je znatno proširo repertoar. Muziĉka škola društva radila je 1937 —41. Djelatnost društva nastavilo je nakon OsloboĊenja KUD Stanko Dragojević u ĉijem su sastavu mješoviti hor i sekcija narodne muzike. Hor se afirmisao u domovini i u inostranstvu, osvojivši visoke nagrade na raznim takmiĉenjima. God. 1918—26 djelovalo je u Podgorici Radniĉko pjevaĉko društvo sa muškim horom i gudaĉkim kvintetom koje je vodio Luka Krcunović. Društvo je djelovalo pod uticajem Komunistiĉke partije, a njegovu je tradiciju nastavilo KUD Abrašević, koje je uz muški hor i gudaĉki kvintet imalo još dramsku i recitatorsku sekciju. Muslimansko društvo Napredak djelovalo je od 1921 sa muškim horom i tamburaškim orkestrom koje je vodio Said Mujadţević; 1927 ono je promijenilo naziv u KPD Gajret koje je bilo aktivno do Drugoga svjetskog rata. U periodu od 1936 do 1941 radilo je i studentsko društvo Samopomoć sa horskom, orkestarskom, dramskom i recitatorskom sekcijom. U Nikšiću je 1898 osnovano Pjevaĉko društvo Zahumlje koje je pored hora imalo i dramsku sekciju, a od 1908 i tamburaški orkestar. Ostvarilo je niz turneja po zemlji. Poslije Drugoga svjetskog rata uzelo je ime narodnog heroja Radoja Dakića. Danas pored mješovitog hora i dramske sekcije društvo ima i dţez-orkestar. U toku NOB postojale su pri štabovima kulturne ekipe iz kojih su se poslije OsloboĊenja razvila kulturno-umjetniĉka druš tva. Danas u Crnoj Gori djeluje oko 40 kulturno-umjetniĉkih društava u većim mjestima i oko 300 društava u selima. Medu njima se muziĉkom aktivnošću istiĉu Njegoš na Cetinju, Nikola Đurković u Kotoru, Budo Tomović u Titogradu, VoloĊa i Zivko Dţuver u Pljevljima, Mijat Mašković u Kolašinu, Niko Rolović u Baru i druga. G. Kr. Hrvatska. Kao samostalna udruţenja, formirana izriĉito radi njegovanja amaterskog zborskog pjevanja, pjevaĉka društva u Hrvatskoj poĉinju se osnivati oko sredine XIX st. Njihovo djelovanje znaĉi svojevrsni nastavak već postojeće tradicije zbornog muziciranja, samo što su motivi njihova osnivanja bili drukĉiji. Pojava pjevaĉkih društava bila je, naime posljedica romantiĉarskih tendencija u našoj sredini, a posebno teţnje hrvatskog graĊanstva da u svojim redovima stvori uvjete za muziĉku djelatnost kao jednog od ĉimbenika buĊenja i razvijanja nacionalne svijesti. To objašnjava angaţiranje omladine, oduševljene idejom ilirizma u toj aktivnosti. Proces, zapoĉet u ĉetvrtom deceniju, na neko su vrijeme zaustavile nepovoljne politiĉke prilike (Bachov apsolutizam), pa osnivanje pjevaĉkih društava poĉinje tek potkraj šestog decenija prošloga stoljeća. Aktivna ne samo u centrima nego i u manjim mjestima, pjevaĉka su društva ĉitavo stoljeće vršila znaĉajnu kulturnoumjetniĉku misiju. Šireći zanimanje za vokalnu i vokalno-instrumentalnu muziku ona su svojim djelovanjem pridonijela izgraĊivanju muziĉke kulture sredine u kojoj su djelovala. To osobito vrijedi za ona društva koja su dosegla zamjernu razinu zborskog reproduktivnog umijeća, pa su u svoje programe mogla uvrštavati vrijedna ostvarenja zborske literature. Medu takvima najstarije je Društvo karlovaĉkih pjevaĉa, osnovano 1858 (od 1868 Prvo hrvatsko pjevaĉko društvo Zora), pokretaĉ i nosilac muziĉke i kazališne aktivnosti u Karlovcu. Istodobno pjevaĉka se društva pojavljuju i u drugim gradovima, u prvom redu u Zagrebu, koji odmah postaje najvaţnijim središtem zbornog pjevanja u Hrvatskoj. God. 1862 pod nazivom Vijenac obnovljena je djelatnost Narodnoga ilirskog skladnoglasja društva (osnovano 1839) koje je razvilo znatnu aktivnost, obuhvativši takoĊer i pouĉavanje u muzici, štampanje muzikalija i dr.

Za razvoj zborskog muziciranja u Hrvatskoj od posebn znaĉenja bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo. Visokim dorr zborske reprodukcije, izvedbama velikih vokalno-instrumen djela, štampanjem muzikalija i poticanjem stvaralaštva je od 1862 do 1947 bilo jedan od najznaĉajnijih ĉimbenike ziĉkog ţivota Zagreba i ĉitave Hrvatske. Uz to Kolo je bilo matica zborskog pjevanja. MeĊu društvima što su ih osi disidenti iz Kola {Hrvatsko tipografsko pjevaĉko društvo . 1874; pjevaĉki zborovi Hrvatskoga trgovaĉkog društva M 1884 i Hrvatskoga kulturnog društva Napredak, 1930), os je vaţno bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Lisinski (1910), jedi najznaĉajnijih jugoslavenskih amaterskih pjevaĉkih društa razdoblju izmeĊu dva rata, kojega su ostvarenja bila na vis umjetniĉkom nivou. Osim toga Kolo je bilo medu utemeljiti Hrvatskog pjevaĉkog saveza, a Lisinski Juţnoslavenskoga. Vaţan centar zborskog pjevanja bio je Osijek gdje je: utemeljeno Osjeĉko pjevaĉko društvo (kasnije Kuhaĉ), kc dvadesetih i tridesetih godina XX st. uz veća vokalno-instru talna djela izvodilo i opere i operete. Uza nj vaţno je pje društvo Lipa (1876) koje uz kraće prekide djeluje i dana; pjevaĉkih društava u drugim gradovima znaĉajna su bila , u Kriţevcima (1863), Sloga u Vinkovcima (1872), Jeka u S boru (1874), Vila u Varaţdinu (1875), Zvonimir u Splitu ( 1921 otvorilo muziĉku školu), Gundulić u Dubrovniku (i Zoranić u Zadru (1908; odmah osnovalo muziĉku školu), L u Sisku, Jadranska vila na Sušaku. Posljednjih decenija >S poĉetkom XX st. broj pjevaĉkih društava naglo je rasao, je pred Prvi svjetski rat bilo blizu stotinu. U pogledu kvantitete i postignutih rezultata sve do kraja goga svjetskog rata u zborskom muziciranju vodila su grad društva. No, već u posljednjoj ĉetvrtini prošlog stoljeća ja se u Hrvatskoj i prva radniĉka pjevaĉka društva. U Zagrel su pjevaĉki zbor Zagrebaĉkog radniĉkog društva za podup, i naobrazbu (utemeljen 1873, °d 1883 Hrvatsko obrtniĉko-raa pjevaĉko društvo Sloboda) i Hrvatsko tipografsko pjevaĉko dr Sloga (1874), a u Varaţdinu Radniĉko pjevaĉko društvo V, (1886). Uporedo s razvojem radniĉkog pokreta u Hrvatskoj ] ĉavao se broj takvih društava, osobito pred Drugi svjetski rat, je radniĉkim pjevaĉkim zborovima uz kulturno-prosvjetnu latnost bila namijenjena i izrazito politiĉko-propagandna u U koordinaciji s Radniĉkom kulturno-prosvjetnom zajedni ti su zborovi djelovali u okviru strukovnih sindikata. Temelje omladinskim pjevaĉkim društvima postavili su dost (1900) i Balkan (1903), koji su se 1930 ujedinili pod naz Mladost-Balkan i ušli u red naših najistaknutijih zborova. N prestanka rada (1947) njihovu je tradiciju nastavio Akadi zbor KUD studenata Zagrebaĉkog sveuĉilišta Ivan Goran Ko (osnovan 1948). Najistaknutiji reprezentant poslijeratnog ; skog muziciranja omladine postao je zbor KUD Joţa Via (osnovan 1945) koji je dosegao razinu vrhunskog zborskog lektiva. MeĊu pjevaĉkim društvima specifiĉne programske oriji ĉije u razdoblju izmeĊu dva rata posebno su mjesto zauz zborovi Glazbeno društvo intelektualaca (GDI, 1919—4; Zagrebaĉki madrigalisti (1930—41). Osim pjevaĉkih društava u gradovima, dugu tradiciju ij i društva u selima. Neka od njih njegovala su zborsko mu ranje na tradicionalan naĉin, dok su druga, posebno ona osni unutar ogranaka Seljaĉke sloge i Prosvjete, njegovala traĉ izvornog narodnog kolektivnog muziciranja. U nekim mjes postoje i zborovi drugih narodnosti. Poslije OsloboĊenja donekle je izmijenjeno organiziranje : terskog zborskog muziciranja. Pjevaĉki zborovi, doduše, i postoje, ali broj društava koja njeguju samo pjevanje relat je malen. Amatersko zborno muziciranje postalo je dio umjetr aktivnosti kulturno-umjetniĉkih društava u kojima je pje\ zbor samo jedna od sekcija. Takvi zborovi, medu kojima si već navedene istaknutije mjesto zauzimali Pavao Markov. Vladimir Nazor (Zagreb), odnosno od onih koji i sada dj« kao Vinko Jedut, Aioša Pijade, Ivan Filipović (Zagreb), Kolo benik) ili Jeka Primorja (Rijeka), nastavljaju tradiciju zbo djelatnosti u suvremenim društvenim uvjetima. Aktivnost Hrvatskoga pjevaĉkog saveza nakon OsloboĊ nastavio je Savez kulturno-prosvjetnih društava Hrvatske ( nije Savez muziĉkih društava i organizacija Hrvatske), a u n< vrijeme na organiziranju i promicanju zborskog pjevaĉkog a terizma radi Odbor za muziĉku kulturu Prosvjetnog sabora vatske, koji okuplja blizu stotinu pjevaĉkih zborova i koji je posebnu manifestaciju zborskog amaterskog muziciranja meljio godišnji Festival pjevaĉkih društava (1968—72 u Petr od 1973 u Zadru). A. TJ

PJEVAĈKA DRUŠTVA Makedonija. Prva makedonska kulturno-prosvetna i umetniĉka društva javljaju se potkraj XIX v. u uskoj vezi sa poĉecima socijalistiĉkog pokreta u Makedoniji. Tako je 1894 osnovana u Velesu (Titov Veles) Radniĉko-prosvetna ĉitaonica koja je imala i muziĉku sekciju. Za Velesom slede Bitola, Prilep, Tetovo, Skopje, Kumanovo, Štip i drugi gradovi. Od pevaĉkih društava iz tog vremena treba spomenuti Vardar u Skopju (osnovan 1907), Gradsko crkveno pevaĉko društvo u Tetovu (1908) i školske i crkvene horove u Bitoli, Prilepu, Štipu i Kumanovu. Posle Prvoga svetskog rata obnavlja se rad postojećih društava, a osnivaju se i nova. Tako u Skopju deluje Vardar (dirigent P. Z. Ilić), Mokranjac (1922; dirigent S. Šijaĉki) koje 1934 osniva i muziĉku školu, Jevrejsko pevaĉko društvo (1930; dirigent S. Šijaĉki), Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1934) i Gusla (1936). U Tetovu Biniĉki (1922), Kiril Pejĉinović (1936) i Bratstvo (1938; dirigent S. Grebenarov); u Bitoli Mokranjac (1922) i Kajmakĉalan (1924); u Štipu Jedinstvo (1924); u Velesu muziĉko društvo Grom (1923; dirigent S. Gajdov) i pevaĉko društvo Jeka sa Vardara (1929); u Prilepu Crkveno pevaĉko društvo (1922) i Gradsko pevaĉko društvo (1924). Za vreme okupacije 1941—44 neka društva produţavaju rad, samo pod drugim imenom. U Skopju bivši ĉlanovi horova Vardar i Mokranjac osnivaju pevaĉko društvo Boris Drangov (dirigent T. Skalovski i T. Prokopiev) i hor Makedonija (dirigent T. Skalovski) ĉiji ĉlanovi, većinom radnici i napredni omladinci, gotovo svi pristupaju narodnooslobodilaĉkom pokretu. Odmah posle OsloboĊenja razvija se u Makedoniji veoma ţiva muziĉka aktivnost i to najviše u okviru kulturno-umetniĉkih društava i kulturno-prosvetnih organizacija koje imaju i horske sekcije. Medu njima se naroĉito istiĉu u Skopju Koĉo Racin (1945; dirigenti S. Gajdov i T. Prokopiev), Vlado Tasevski, Orce Nikolov i akademski Mirĉe Acev; u Bitoli Stif Naumov (1945; dirigent N. Savĉenko, S. Dragomanski, T. Hrisik i M. Nikolovski) koji se razvio u jedan od najboljih makedonskih horova; u Tetovu Ujo Smok (1946; dirigenti A. Poposki i S. Grebenarov); u Kumanovu Panĉe Pešev; u Prilepu Gradski pevaĉki hor i dr. Od manjinskih kulturno-umetniĉkih društava veoma su aktivna tursko Jeni Jol i albansko Emin Duraku, oba u Skopju. U vremenu najintenzivnije aktivnosti amaterskih društava do sredine pedesetih godina, kad nastupa stagnacija u njihovom radu, u Makedoniji je delovalo oko 100 kulturno-umetniĉkih društava i oko 350 kulturno-prosvetnih organizacija. T. Si. Slovenija. Osim crkvenih zborova, kojih tradicija seţe do u XV st. (pjevaĉka škola u Ribnici postojala je vjerojatno još prije 1407) i zbora Filharmonijskog društva u Ljubljani, koji je u XIX st. gotovo iskljuĉivo bio pod njemaĉkim utjecajem, prvi organizirani oblici slovenskog zbornog pjevanja susreću se u 1848. Tada poĉinju na »besedama« manji muški ansambli izvoditi tehniĉki skromne slovenske (i slavenske) kompozicije nacionalnog sadrţaja, i to u Ljubljani pod okriljem Slovenskoga društva, a drugdje ĉesto sastavljeni prigodice. Novi polet u razdoblju nakon Bachova apsolutizma daju zborovima ĉitalnice, a najvaţniji su tada zborovi u Ljubljani (1861—90), Trstu (1861 —) i Mariboru (1861 —1914). Pjevaĉki ansambli i nadalje sudjeluju na »besedama« i kazališnim predstavama, njihovo je djelovanje bolje organizirano 1 trajnije, a ĉlanovi se ponegdje uĉe u vlastitim pjevaĉkim školama. Zborovi su se u okviru ĉitalnica odrţali sve do tridesetih godina XX st. Prvi samostalan, suvremeno organiziran zbor bila je Lira u Kamniku (1882) koji djeluje još i danas. God. 1891 utemeljen je u Ljubljani Zbor Glasbene matice. Pod vodstvom M. Hubada uskoro postaje najvaţniji dio te »koncertne ustanove za umjetniĉki savršeno izvoĊenje dobrih muziĉkih djela« i uzor slovenskim zborovima, koji se na poticaj Glasbene matice već 1894 ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih društev. Zbor Glasbene matice izvodi takoĊer i vokalno-instrumentalnu literaturu, a velik uspjeh postiţe 1896 u Beĉu. God. 1900 osnovano je u Gorici Pevsko in glasbeno društvo kao podruţnica Glasbene matice, ĉiji je zbor dirigent J. Michl podigao na zamjernu visinu. Nakon Prvoga svjetskog rata obnovljenom zboru Glasbene matice u Ljubljani pridruţuju se zborovi Glasbenih matica u drugim gradovima (Maribor, Celje, Novo Mesto). Na Hubadov se poticaj 1922 liberalno orijentirana pjevaĉka društva ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih zborov (kasnije Hubadova ţupa u Kranjskoj i Ipavĉeva ţupa u Štajerskoj), dok se klerikalna društva okupljaju u Pevskoj zvezi, osnovanoj 1920. Sve veći zahtjevi i diferencijacija zahtjevaju nove aktivnosti. Tako uz redovite edicije Glasbene Matice i revije koje se brinu i za zborsku muziku (»Cerkveni glasbenik«, »Glasbena zora«, »Novi akordi«, »Nova muzika), poĉinje 1921 Pevska zveza izda-

87

vati reviju »Pevec«, a pjevaĉko društvo Ljubljanski zvon (dirigent Z. Prelovec) »Zbore« (1925—34) koji su objavljivanjem novih djela veoma pozitivno djelovali na razvoj slovenske zborske muzike. Njihovu tradiciju nastavili su poslije Drugoga svjetskog rata »Naši zbori« (1946 —). S. Kumar utemeljio je 1920 u Trstu mješoviti Pevski zbor slovenskih uĉiteljskih društev v Italiji koji je postigao visok nivo i najviše izvodio djela suvremenih slovenskih kompozitora. Zbor je 1926 zbog politiĉkog terora morao obustaviti djelovanje, ali je njegovim smjernicama pošlo već 1925 u Ljubljani Društvo uĉiteljev glasbe s Uĉiteljskim pevskim zborom (od 1936 U PZ Emil Adamiĉ) koji je njegovao suvremeni zborski repertoar; društvo su vodili dirigenti S. Kumar, Milan Pertot, P. Šivic, Joţe Gregorc, J. Hane, M. Munih i B. Rajšter. U isto je doba u Ljubljani osnovan (muški) Akademski pevski zbor (1926—41; osim 1929— 32 vodio ga je F. Marolt) koji se istakao stilski zaokruţenim programima, naroĉito 1934—40 kada je u nizu koncerata prikazao razvoj slovenske vokalne muzike od narodnih pjesama do »Novih akorda«. Njega je 1945 naslijedio mješoviti APZ Tone Tomšiĉ, izvodeći renesansna i suvremena djela (dirigenti R. Gobec, J. Bole, L. Lebiĉ, M. Munih). Za narodnooslobodilaĉke borbe osnovan je, osobito na osloboĊenom teritoriju, niz zborova koji su većinom bili kratka vijeka. Visoki umjetniĉki domet medu njima postigao je samo Pevski zbor Jugoslovanske armade Srećko Kosovel (dirigent R. Simoniti), osnovan 1944 u logoru Gravina kraj Barija, koji je do 1946, kada je prestao s radom, stekao visoka priznanja u zemlji i inozemstvu (Bugarska, Ĉehoslovaĉka, Francuska, Belgija, Švicarska). God. 1944 osnovan je u Koĉevskom Rogu Partizanski invalidski pevski zbor koji kao Partizanski pevski zbor djeluje još i danas te ide u autentiĉne interprete partizanskih pjesama (dirigenti K. Pahcr, P. Šivic, C. Cvetko, D. Korošec, J. Kuhar, R. Gobec). Nakon OsloboĊenja pojavljuju se uz amaterske i prvi poluprofesionalni zborovi: Mješoviti zbor Slovenske filharmonije (1948; dirigenti V. Vodušek, R. Simoniti, J. Bole, J. Hane) i Ljubljanski komorni zbor (1950; od 1958 Komorni zbor RTV Ljubljana; dirigenti M. Škoberne, od 1962 L. Lebiĉ i od 1971 M. Munih) koji 60tih godina dobiva najviša priznanja u domovini i inozemstvu (Italija, Austrija, Poljska, Belgija, Ĉehoslovaĉka). Široki repertoar i tehniĉka dovršenost ovih zborova, koji nastupaju i pod vodstvom stranih dirigenata, podavaju nove kvalitete slovenskom zborskom pjevanju. U razdoblju poslije Drugoga svjetskog rata veoma se raširilo djelovanje amaterskih zborova ujedinjenih u Zvezi kulturno-prosvetnih organizacij Slovenije. Medu najpoznatije idu Moški zbor DPD Slava Klavora u Mariboru (1948; dirigenti R. Sikošek, Joţe Gregorc), Komorni moški zbor u Celju (1949; dirigenti E. Kunej, Ciril Vertaĉnik), mješoviti zbor France Prešern u Kranju (1945; dirigent P. Lipar).'—Posebnu vrstu slovenskog zborskog pjevanja predstavljaju muški okteti. Medu njima se posebno istiĉu Slovenski oktet (1951; umjetniĉki vode J. Bole, V. Vodušek, D. Boţiĉ), koji se osobito kao interpret slovenskih narodnih pjesama proslavio u mnogim evropskim, azijskim i ameriĉkim zemljama, i Oktet Gallus (1966; umjetniĉki vode B. Loparnik, M. Šurbek). Njegovanje omladinske zborske kulture u Sloveniji, oso bito u školama, ima veliku tradiciju. Najvaţniji ansambl, koji je stekao i evropski ugled, bio je Trboveljski slavĉek iz Trbovlja (1930—41; dirigent A. Šuligoj) za koji su pisali djela mnogi ju goslavenski kompozitori. Poslije Drugoga svjetskog rata osnovani su Mladinski zbor Slovenske filharmonije (1948—51; dirigent A. Šuligoj), Mladinski zbor RTV Ljubljana (1957; dirigenti J. Kuhar, D. Fio, M. Hauptman, M. Fabijan) i Mladinski pevski zbor mesta Maribor (1964; dirigent B. Rajšter). Masovnost om ladinskog zbornog pjevanja dokazuju brojne smotre, od kojih je prvu (u povodu 100. koncerta Trboveljskog slavĉeka) priredio Uĉiteljski pevski zbor 1934 u Ljubljani pod naslovom »Dnevi mladinske glasbe«. Poslije Drugoga svjetskog rata prva je smotra u Celju bila 1946; 1960 smotra je prerasla u meĊunarodni Mla dinski pevski festival, koji se odrţava svake druge godine u Celju. Od 1965 u sklopu te manifestacije odrţava se jugoslavensko na tjecanje, a od 1973 meĊunarodno. Biennalske republiĉke smotre omladinskih zborova odrţavaju se od 1968 u Zagorju ob Savi. Bogatom razvoju slovenske literature za omladinske zborove pridonijele su publikacije: »Otroške pesmi« (1924; urednik S. Kumar), revijalna zbirka »Grlica« (1933—35; urednik S. Kumar) i revija »Grlica«, koja izlazi u Ljubljani od 1953. B. Lk. Srbija. Sa negovanjem srpske vokalne muziĉke umetnosti otpoĉeo je J. Šlezinger kao upravitelj Kneţevske bande prateći sa svojim orkestrom pevanje glumaca u komadima pozorišne druţine Joakima Vujića u Kragujevcu (1835). Za vreme prve vladavine kneza Mihaila postojao je i na njegovom dvoru krug pevaĉa koje je u horskom pevanju poduĉavao Nikola Đurković.

88

PJEVAĈKA DRUŠTVA

No, sve do osnivanja Prvog beogradskog pevaĉkog društva u Beogradu (1853) nije bilo ni jednog graĊanskog pevaĉkog društva. God. 1847—48 gostovao je u Beogradu Đurkovićev oktet iz Panĉeva koji je nastupao na raznim sveĉanostima i uĉestvovao u predstavama pozorišne druţine. Sa osnivanjem pevaĉkih društava u Srbiji otpoĉelo se intenzivnije tek za vreme Omladinskog pokreta. Sem malih izuzetaka pevaĉka društva u Srbiji nisu — kao većina njih u Vojvodini — uţivala materijalnu potporu, nego su se izdrţavala od ĉlanarine, prihoda od svojih priredaba, dobrovoljnih priloga, zaveštanja i si. Ona su pored svetovne negovala i crkvenu muziku, pa su sudelovala na liturgijama i drugim crkvenim obredima. Horovode su većinom bili Ĉesi, a docnije i uĉitelji koji su osnovali mnoga pevaĉka društva, naroĉito u unutrašnjosti. Ta su društva vrlo mnogo doprinela negovanju i širenju vokalne muziĉke umetnosti u Srbiji. Posle OsloboĊenja, u skladu sa izmenjenim društveno-politiĉkim prilikama, uvelike se menja i stanje na polju horskog pevanja. Poneka društva nastavljaju i dalje svoju delatnost, mnoga prestaju raditi, a neka se uklapaju kao sekcije veoma aktivnih kulturno-umetniĉkih društava. Tako nov naĉin omasovljenja kulture i umetnosti putem amaterske delatnosti okuplja danas velik broj omladinaca, radnika, seljaka i gradskih stanovnika najrazliĉitijih profesija. Pored amaterskih horova, kojih je 1958 na teritoriji uţe Srbije, Vojvodine i Kosova i Metohije bilo 228, posle OsloboĊenja nastali su i prvi profesionalni horovi Radio-televizije Beograd i Jugoslovenske narodne armije. U Srbiji su postojala ili postoje ova istaknuta društva: AranĊelovac: Arandelovaĉka pevaĉka druţina (1882); Zmaj. — Beograd: Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1884); Crkveno pevaĉko društvo Kornelije (1881; 1888 promenilo naziv u Pevaĉka druţina Stanković, a 1924—41 delovalo u okviru Muziĉkog društva Stanković); Tipografsko pevaĉko društvo Jakšić; Pevaĉki hor Beogradskih uĉitelja Marinković; Radniĉka pevaĉka grupa Karadorde; Beogradsko pevaĉko društvo (1853); Srpsko-jevrejsko pevaĉko društvo (1880; horovode J. Marinković i V. Nikolaje-vićŠtirski); Nikola Tesla; Tipografsko pevaĉko društvo Jedinstvo (horovode P. Krstić i S. Sram); Ivo Lola-Ribar (1944); Branko Krsmanović (1945); Branko Cvetković (1945); Doka Pavloviĉ; Beogradski madrigalisti (1951); Braća Baruh (1952) i Collegium musicum (1971). — Ĉaĉak: Abrašević. — Jagodina: Abrašević i Branko. — Knjaţevac: Stevan Kralj Deĉanski. — Kragujevac: Abrašević i Kragujevaĉko pevaĉko društvo; Radniĉko pevaĉko društvo vojne fabrike (1876) i Srpsko crkveno pevaĉko društvo. — Kraljevo: Abrašević i Kraljevaĉko pevaĉko društvo. — Kruševac: Car Lazar. — Leskovac: Branko (1896); Biniĉki; Abrašević i Bratstvo. — Negotin: Hajduk Veljko (1872) i Zanatlisko pevaĉko i tamburaška društvo Krajina. — Niš: Jevrejsko crkveno pevaĉko društvo David; Kornelije; Nisko radniĉko i zanatlisko pevaĉko društvo Sindelić; Branko (horovode V. R. Đordević i B. Svoboda); Abrašević i Vojislav Vuĉković (1969). — Paraćin: Abrašević i Paraćinsko pevaĉko društvo. — Peć: Ramis Sadiku. — Pirot: Abrašević i Momĉilo. — Poţarevac: Crkveno pevaĉko društvo Braniĉevo; Poţarevaĉko trgovaĉko pevaĉko društvo i Poţarevaĉko zanatlisko pevaĉko društvo Sloga. — Poţega: Poţeško pevaĉko društvo Ilić. — Priština: Hor Muziĉkog društva i Collegium cantorum (1969). — Prizren: Agimi. — Prokuplje: Prokupljansko pevaĉko društvo Jug Bogdan. — Smederevo: Opšte zanatlijsko radniĉko pevaĉko društvo DuraĊ Branković; Abrašević i Smederevsko crkveno pevaĉko društvo Sloga. — Šabac: Šabaĉko graĊansko pevaĉko društvo (1865; horovode P. Štoker i R. Tolinger); Neven; Šabaĉko pevaĉko društvo zanatlijske omladine Abrašević i 66 devojaka (1964). — Titovo Uzice: Uţiĉka pevaĉka druţina (1880); Rajić i Zlatiborska vila. — Valjevo: Abrašević i Ĉika Ljuba. — Veliko Gradište: Velikogradištanska pevaĉka druţina (1880; horovoĊa A. V. Plznicki). — Vlasotinci: Njegoš. — Vranje: Pevaĉko muzikalno društvo Prevodnica; Vranjska pevaĉka druţina (1879; horovoĊa Z. R. Popović) i Zajednica. — Zajeĉar: Zajeĉarska pevaĉka druţina (1875) i Brković Crni. Izuzimajući Panĉevaĉko srpsko crkveno pevaĉko društvo, osnovano 1838, sva ostala pevaĉka društva u Vojvodini nastala su u drugoj polovini XIX v. Ranije su samo u nekim srpskim pravoslavnim crkvama postojali horovi sastavljeni od školske dece i odrasle mladeţi. Prvi Ċaĉki crkveni hor sastavio je 1830 D. Rajić u Uspenskoj crkvi u Panĉevu, a 1837 u istoj je crkvi pevao hor uĉitelja P. Radivojevića. Uĉitelj i kompozitor A. Morfidis Nisis osnovao je 1839 hor u Vršcu, a 1841 u Novom Sadu. Takvi su horovi postojali 1840 u Aradu i Temišvaru. U Pešti je 1842 Horom Serbsko-peštanske crkve upravljao M. Hauška, a 1843 obrazovao je sveštenik P. Stamatović crkveni hor od školske dece u Segedinu. Iste je godine osnovan hor i u Velikom Beĉkereku (Zrenjanin).

Najviše pevaĉkih društava u Vojvodini, osnovanih \ godina u vreme pokreta Ujedinjene omladine srpske, u crkvenih pevaĉkih društava, imali su Srbi. Ta su društ crkveno pojanje, veliku paţnju posvećivala negovanju i š srpske svetovne muzike. Dok su u gradovima horovima upr preteţno ĉeški muziĉari, po selima su horovode bili uĉi muziĉki amateri. Mnoga pevaĉka društva u Vojvodini im diletantske sekcije, koje su prikazivale komade s pevanjem rete, a imali su i tamburaške zborove, a neka rumunska i nei društva i manje duvaĉke orkestre. Srpska pevaĉka društva kao kulturni, društveni i naći centri doprineli su oĉuvanju nacionalne individualnosti si naroda pod tuĊinskom vlašću: austrijskom u Banatskoj kr; maĊarskom u Ugarskoj. Medu njima se istiĉu ova: Banatsko Novo selo: Srpsko ci pevaĉko društvo (1866; horovode M. Atanacković i K. Tane; — Bavanište: Srpsko crkveno pevaĉko društvo sa tarnbin zborom (1868). — Beĉej: Petar Konjović i Kamerni hor ( — Bela Crkva: Nemaĉko zanatlisko pevaĉko društvo; Ne zemljoradniĉko pevaĉko društvo; Rumunsko pevaĉko dru: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1867). — Ĉakovo: Srpsi kveno pevaĉko društvo (1860), najstarije srpsko seosko di u Vojvodini. — Ĉurug: Vojvodina. — Dolovo: Gusle (: Srpsko ratarsko pevaĉko društvo Sloga (1925) i Srpsko zana pevaĉko društvo (1905). — Irig: Srpsko crkveno pevaĉko d (1887). — Kovin: Nemaĉko crkveno i svetovno pevaĉko dr Rumunsko pravoslavno crkveno i svetovno pevaĉko društvo i .! crkveno pevaĉko društvo (1868; horovoĊa D. Šambek). — Sad: Akademski muški hor (1930; horovoĊa S. Pašćan-Koja MaĊarsko pevaĉko društvo Dalker; Muziĉko društvo (hori R. Švarc); Srpsko novosadsko pevaĉko društvo (1868; hor F. Petrik, J. Grĉić i G. A. Jorgović); Srpsko pevaĉko d, (1860—68; horovoĊa A. Morfidis Nisis); Srpsko novoi ĉitaoniĉko pevaĉko društvo (1881); Srpsko zanatlisko pe društvo Neven (1875), najstarije srpsko zanatlijsko pevaĉko štvo u Vojvodini; Ţensko muziĉko udruţenje (1924; horovO' Pašćan-Kojanov) i Svetozar Marković (1945). — Palanka (BĆ Sloga. — Palanka (BanatJ: Srpsko crkveno pevaĉko društv Panĉevo: Eval^geliĉko crkveno pevaĉko društvo (1884); Jev pevaĉko društvo; MaĊarsko pevaĉko društvo; Nemaĉko zana pevaĉko društvo (horovoĊa M. Topalović); Srpsko crkveni, vaĉko društvo; Venac (1884), osnovano pod nazivom Bra, Srpsko ratarsko pevaĉko, prosvetno i dobrotvorno društvo (1 Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1893; horovoĊa M. Topal i Jovan Bandur (1968). — Petrovaradin: Hrvatsko pjevaĉki štvo Neven. — Petrovgrad (Zrenjanin): Pevaĉki hor Kola sr sestara (1936) i Srpsko ratarsko pevaĉko društvo (1934). — S Zora i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo. — Sombor: 5 crkveno pevaĉko društvo (1868); Srpsko ratarsko pevaĉko dr (1924) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1892). — Srbol Pevaĉko društvo zanatliske omladine i Srpsko crkveno pei društvo (1874). — Sremski Karlovci: Srpsko crkveno pei društvo (1874). — Sremska Mitrovica: Hrvatsko ratarsko i svjetno pjevaĉko društvo Tomislav; Srpsko crkveno pevaĉko štvo (1865; horovode S. Lţiĉar, J. Volf, P. Kranĉević i B. i mović) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo Straţilovo (1912 Stari Vrbas: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1920). — Subo Hrvatsko pjevaĉko društvo Neven (1920); Srpsko pevaĉko dri Graniĉar (1865) i kamerni hor Pro mušica. — Temišvar: Si crkveno pevaĉko društvo (1867) i Srpsko zanatlisko pevaĉko štvo (1891). — Velika Kikinda: Ratarsko pevaĉko društvo; Si zanatlisko pevaĉko društvo Omladina (1921) i Velikokiku graĊansko pevaĉko društvo (1891). — Veliki Beĉkerek (Zrenjai Katoliĉko muško pevaĉko društvo; Srpsko crkveno pevaĉko dri (1868; horovode A. Lifka, E. Pihert, F. Maćejovski, J. P -Javorski, M. Šipoš)i Josif Maiinković (1970). — Vršac: Nein muško pevaĉko društvo (1861) i Srpsko crkveno pevaĉko dri Nedajmo je (1867; horovoĊa Napravnik). — Zemun: Jugoslo sko akademsko pevaĉko društvo (horovoĊa M. Ţivković) i Sr crkvena zadruga (1863; horovode V.Horejšek, J. Cee i P. Konjo LIT.: M. Kosovac, Srpska pravoslavna mitropolija Karlovaĉka po poĊi od 1905. — D. Klicin, Prolog 40-godišnjice Vršaĉkog crkvenog pevaĉkog dr 1907 sa istorijom njegovom. — Album srpskih kompozitora (Uspomena na srpsku pevaĉku slavu u Somboru), 1914. — Pevaĉka društva u Kraljevini i Hrvata i Slovenaca (šapirografirano), Beograd 1927. — Lj. Lotić, Iseĉak iz is naše muziĉke umetnosti, Letopis Matice srpske, 1932. — 5. Patić, Spom 50godišnjice Srpskog pevaĉkog društva »Venac« u Panĉevu, Panĉevo 193. hi. Tomandl, Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 18 1938, Panĉevo 1938. — Đ. Cvcfanov, Pevaĉki almanah pevaĉke ţupe »Laza Kc povodom 10-godišnjice, Sombor 1939. —Spomenica 50-godišnjice rada pev£ društva »Gusle« u Velikoj Kikindi, Subotica 1939. — V. R. ĐorĊević,V biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Beograd 1950. — Jugoslovenske hi sveĉanosti 1968, Pro mušica, 1968, 32—33. — Pete jugoslovenske horske ĉanosti, Niš 3—7. VII 1974, Posebna edicija ĉasopisa Pro mušica. M. To.

PJEVAĈKI ZBOR — PJEVANJE PJEVAĈKI ZBOR, veća skupina pjevaĉa u kojoj svaku dionicu pjeva nekoliko izvodilaca. Prema broju pjevaĉa, odnosno sastavu i vrsti njihovih glasova razlikuju se pojedini tipqvi zbora: muški, ţenski, mješoviti, djeĉji, veliki, komorni itd., a prema namjeni postoji operniz., radio z., crkveni z., školski z., omladinski z. i si. Zbor moţe nastupati uz pratnju instrumenata ili bez njih (a cappellaj, moţe pjevati jednoglasno (unisono) ili višeglasno. Zborno pjevanje rašireno je od davnine na svim stranama svijeta i na svim stupnjevima kulture. Posebnu je ulogu imao zbor kod religijskih kultnih sveĉanosti i kod narodnih obrednih obiĉaja. U antiĉkoj Grĉkoj sama rijeĉ koros (-/opće) prvobitno je oznaĉivala plesni prostor na kome su se izvodili obredni plesovi s pjevanjem, zatim i samo pjevanje s plesom i skupinu izvodilaca, tj. zbor. Od ■ pean, -> ditiramb, himna itd., a jednoglasno pjevanje zbora praćeno je instrumentalnom pratnjom (aulos, kitara, lira). Zbor dobiva zatim vaţnu ulogu u antiĉkoj tragediji, gdje se sastoji od 12 do 15 pjevaĉa, i u komediji, gdje broji 24 pjevaĉa. U starom hebrejskom bogosluţju pjevanje zbora, koji je u Davidovo doba obuhvaćao i do 4000 pjevaĉa, njegovalo se u antifonalnom i responzorijalnom, te u psalmodiĉkom i himniĉkom obliku što je utjecalo na kršćansko liturgijsko pjevanje. U ranokršćansko doba spominje se najprije (oko 100 god.) jednoglasno zborno pjevanje ĉitavog općinstva u crkvi. Zatim pjevanje kao sastavni dio liturgije, izvodi zbor klerika, odvojen od općinstva i od IV st. smješten na posebnom prostoru oko oltara (kor), a kasnije na empori. S razvitkom polifonih oblika uvode se i višeglasni sastavi, poĉev od ranog organuma (XI st.) koji su izvodili pjevaĉi i instrumentalisti u zbornom sastavu. U XIII—XIV st. njeguju se u Engleskoj kompozicije u obliku conduetusa namijenjene vjerojatno zbornom pjevanju, a u XIV st. takva se djela susreću i na kontinentu. Ali sastavi su se svodili na 2—3 pjevaĉa za pojedinu dionicu. Višeglasni zborski sastav i zvuk u današnjem smislu razvija se tek od XV st. kada se povećava i broj pjevaĉa u zboru; Papinska kapela je npr. 1436 imala 9 pjevaĉa, a u drugoj polovini XV st. proširena je na 24. Ali isprva su se u višeglasnim djelima zborske partije izmjenjivale sa solistiĉkim, a uz to su se donji glasovi redovito izvodili instrumentalno. Teţnja za homogenošću zvuka, sve jaĉe izraţena kod nizozemskih renesansnih polifoniĉara, poĉev od Josquin Des Presa i Ockeghema, postepeno je potisnula tu praksu. Ĉisti vokalni zborni sastav oznaĉivao se od XVI st. izrazima concentus voeum ili concento di vod, a sama rijeĉ ehorus (lat.) odnosila se ne samo na vokalni zborski sastav (ehorus vocalis) nego i na skupni, tj. zborni sastav i suzvuĉje instrumenata iste obitelji (ehorus instrumentalis). U talijanskoj višezbornoj muzici te u baroknom concertu javljaju se razliĉite vrste takvih vokalnih i instrumentalnih zborova. U novim baroknim oblicima, operi, oratoriju, kantati, p. z. dobiva novu ulogu i gradu. Razvija se tzv. koncertantni zbor s homofonim zborskim slogom u kojemu glavnu melodijsku liniju podupire primarno akordiĉko kretanje ostalih glasova. Ĉesto se u operi i još više u oratorijskim djelima izmjenjuju homofone i polifone (fugato) partije zbora koji kao predstavnik naroda (turbae) postaje tumaĉem općeĉovjeĉanskih ideja ili se aktivno ukljuĉuje u dramsku radnju (Gluck, Handel, Bach). Potkraj XVIII st. i u XIX st. prosvjetiteljske ideje i zatim romantizam dali su snaţan zamah zbornom pjevanju kao umjetniĉkom izrazu kolektiva. U doba Francuske revolucije nastaje velik broj rodoljubnih pjesama i himna koje izvode golemi zborovi od po nekoliko stotina pjevaĉa. Ubrzo zatim buĊenje nacionalne svijesti i interes za narodno blago potaknuli su gajenje zborske puĉke pjesme te osnivanje pjevaĉkih zborova. Posvuda, pa i u manjim mjestima, utemeljuju se razliĉiti profesionalni ili amaterski zborovi te dolazi do procvata specifiĉne zborske muzike. Otada se ustalio kao norma ĉetvoroglasni mješoviti zbor u sastavu: sopran — alt—-tenor—■ bas. Kod velikoga mješovitog zbora sastav se proširuje ĉak i na ĉetiri ţenske dionice (prvi i drugi sopran, mezzosopran, alt) i ĉetiri muške dionice (prvi i drugi tenor, bariton, bas). LIT.: H. Kretzschmar, Chorgesang, Sangerchore und Chorvereine, Leipzig 1879. — J S. Bumpus, Historv of English Cathedral Music, London 1908. — K. Aicyer, Der ehorisehe Gesang der Frauen mit besonderer Bezugnahme seiner Betatigung auf geistlichem Gebiet, Leipzig 1917. — J. Moser, Das deutsche Chorlied zvvischcn Senfi und Hasslcr, PJB, 1928. — P. Epscein, Der Schulchor vom XVI Jahrhundert bis zur Gegemvart, Leipzig 1929. — L. Sohncr, Vom liturgischen Chor, Mušica sacra, 1932. — K. Ncf, Der Chorgesang in der Schweiz vom Mittelalter bis zur Gegemvart, Die Schweiz die singt, Zurich i Erlenbach 1932. — G. Schiinemann, Fiihrer durch die deutsche Chorliteratur, Wolfen biittel 1935—36. — R. Unger, Die mehrehorige Auffiihrungspraxis bei M. Praetorius und die Feiergestaltung der Gegenwart, Wolfenbuttel 1 941. — K. Thomas, Lehrbuch der Chorleitung (3 sv.), Leipzig I—II, 1935—37, III sv., 1948 (novo izd. 1961). — f. A. J^MumpeacKuu, XopoBe,ieHne H vnpaBneHne

89

xopoM, MocKBa i HeHHHrpaA 1948 (II izd. 1957). — Jj. JI- JIOKIUUH, XopoBOe neHHe B pvccKoii AOpeBOjiK>u;nOHHOH u coBeTCKofi UJKOne, MocKBa 1957. — F. Ra u ge l, Le C ha nt e ho ra l, Pa riš 19 48. — W. Ehm a nn, D ie C ho r fuhrung, Kassel 1950 ( I I izd., 1956). — P. Neumann, Die stimmlic he Erziehung des Chores (II izd.), Regensburg 1950. — W. Blankenburg, Chor, MGG, II, 1952. — E. Valentin, Handbuch der Chormusik (2 sv.), Regens burg 1953—58. — W. Klink, Der Chormeister, Mainz 1953. — P.M. Young, A Handbook of Choral Technique, London 1953. — F. J. Eu>ens, Lexikon des deutschen Chorwesens, Monchengladbach 1954 (II izd. 1960). — W. Wiora, Der alte und der neue Sinn des Chorgesanges, Musikalische Zeitfragen II, , Kassel 1958. — Das Chorwesen in unserer Zeit, ĉasopis Mušica, 1960. — A. Zecchi, II Goro nella storia, Bologna 1960, — E. Gerson-Kizvi, Religious Chant: A Pan-Asiatic Conception of Music, Journal of the International Folk Music Council, 1961. —• P. M. Young, The Choral Tradition, London 1962. — A. Koller, Musik und Dichtung im alten Griechenland, Bern 1963. — A. Kunzmann, Geschichte des Chorliedes, Stuttgart 1963. I. Ać.

PJEVANJE, muziĉko izraţavanje s pomoću ljudskoga glasa. P. je veoma raznovrsno; prema gradi kompozicije ono moţe biti jednoglasno ili višeglasno, a prema sastavu ono obuhvaća solistiĉko muziciranje jednoga pjevaĉa, p. u komornim vokal nim sastavima, kao što su duet, tercet, vokalni kvartet i si., i p. u razliĉitim zborskim ansamblima, kao što su muški, ţenski ili djeĉji zbor. P. je redovito povezano s rijeĉima, a moţe se izvoditi uz instrumentalnu pratnju ili bez nje. Pjevanje je svojstveno i narodnoj muzici i svima stilskim razdobljima umjetniĉke muzike, od najstarijih vremena. Ljudsko grlo, prema naĉinu kako se u njemu stvara glas, srodno je duhaĉkim instrumentima. Struja zraka iz pjevaĉevih pluća uzrokuje titraje glasnica, a ţdrijelo i usna šupljina imaju pri pjevanju sliĉnu ulogu kao rezonator kod sviranja na instrumentu. Fiziološke osobine grla uvjetuju razlike koje su izraţene u razliĉitim vrstama glasa. Muški glasovi su dublji od ţenskih i djeĉjih, a i unutar tih skupina diferenciraju se glasovi po visini i boji. Visoki ţenski i djeĉji glas naziva se sopran; duboki ţenski ili djeĉji glas je alt, a srednji je mezosopran, po opsegu izmeĊu soprana i alta. Muški glasovi se dijele na visoki glas — tenor, duboki glas — bas i bariton, tj. srednji glas s opsegom izmeĊu tenora i basa. Vokalni se instrument sastoji od ţive, promjenljive, organske materije i zbog toga ne postoji kao konaĉno ustaljen i gotov instrument. To je jedini muziĉki instrument na kojemu se visinske razlike meĊu tonovima ne mogu fiksirati pokretom ruke ili prstiju ili kojim srodnim postupkom. Svi se tonovi stvaraju u larinksu i visina tona moţe se regulirati samo prema akustiĉkoj predodţbi pjevaĉa. Jedino pri pjevanju sjedinjeni su instrument i interpret u jednoj te istoj osobi. P jevaĉ se izraţava istodobno na dva naĉina: muziĉki, tonovima oblikovanim u melodijsku liniju, i govorno, rijeĉima odgovarajućeg teksta. Školovanje pjevaĉa obuhvaća: 1. formiranje glasa na fiziološkoj osnovi, što ukljuĉuje tzv. impostaciju, pravilno disan je i drţanje tijela te ujednaĉivanje glasa u svim registrima; 2. razvijanje tehnike pjevanja, što obuhvaća ĉistu intonaciju, jasan i pravilan izgovor (tzv. -> dikcija), svladavanje razliĉitih vrsta artikulacije (legato, staceato), te vještinu dinamiĉkog, ali i koloristiĉkog mijenjanja tona. Stvarati iz govornog organa muziĉki vokalni instrument znaĉi uspostaviti ravnoteţu i uskladiti odreĊene fiksacije i pokrete grla, povoljne za ispravnu pjevaĉku tehniku. S obzirom na akcije pojedinih dijelova grla, pjevanje se razlikuje od govora u prvom redu duţim trajanjem glasova odnosno tonova. Zbog toga su funkcije govornog organa pri pjevanju usporene. Za dobro pjevanje povoljne su one fiksacije kojima pjevaĉ moţe produljiti trajanje bez zamora i uz svjesnu kontrolu. Da se to postigne, u pjevaĉkoj se nastavi od XVII st. nadalje upotrebljava postupak nazvan -> messa di voće. Za ispravno pjevanje vanredno je vaţna smisleno usklaĊena tehnika disanja. Tehniĉka zrelost pjevaĉa oĉituje se osobito u stvaranju poĉetnog tona, u nastupu ili tzv. zapjeva (franc. attaque ili coup de glotte, engl. attack, njem. Einsatz, tal. attacco). Dobar zapjev dokazuje sposobnost pjevaĉa da već unaprijed zna uskladiti sve funkcije sviju dijelova svoga vokalnog instrumenta. Kvaliteta i nosivost glasa ovise o broju i intenzitetu harmonijskih tonova. Zvonak glas postiţe se iskljuĉivo ravnoteţom svih mišićnih pokreta. Izjednaĉena zvonkost u tihom i glasnom pjevanju dokaz je visokoga stupnja pjevaĉke tehnike. Opseg svakoga glasa dijeli se na nekoliko registara razliĉitih po boji i intenzitetu. Dobro školovani pjevaĉ, ispravnim oblikovanjem rezonatora svoga vokalnog instrumenta pri izgovaranju samoglasnika, postiţe zvukovnu izjednaĉenost tonova u svim registrima, pa i u tzv. prijelaznim tonovima. Ispravna tehnika pjevanja, koja ukljuĉuje i razumljivo izgovaranje teksta, postiţe se iskljuĉivo sistematiĉnim, svjesnim i postepenim privikavanjem ljudskog grla na radnje koje su potrebne da bi se moglo ĉisto intonirati, lijepo obliko vati melodiju i izraţajno interpretirati muziĉku i tekstovnu komponentu vokalnog djela. P. je jedan od najstarijih oblika muziciranja. Premda se kao sredstvo oduvijek upotrebljavalo ljudsko grlo, p. je ipak doţivjelo

90

PJEVANJE

mnoge promjene. Njih su uvjetovale osobitosti ritma i akcenata u jezicima razliĉitih naroda, kao i razliĉita shvaćanja o ulozi i znaĉenju pjevane rijeĉi. I danas još postoje raznovrsne vokalne estetike, kao npr. nazalno pjevanje na Prednjem Istoku ili stisnuti i kriĉavi naĉin pjevanja u staroj kineskoj i japanskoj vokalnoj umjetnosti. Odnos tona i rijeĉi poprimao je u pjevaĉkoj praksi takoĊer razliĉite oblike koji se dadu razvrstati na dva osnovna naĉina, melizmatiĉko i silabiĉko pjevanje. U prvome je teţište na melodijskom elementu, a u silabiĉkom dolazi do izraţaja, u većoj ili manjoj mjeri, govorni. Prirodnom govoru najbliţe su razne vrste deklamiranog pjevanja kao što su -> psalmodija i -> recitativ. U pjesmama uglazbljenim silabiĉki, kao što su npr. narodne pjesme, struktura se stiha još raspoznaje, iako je tekst stiliziran time što je ukljuĉen u muziĉki sistem mjere. MeĊutim, kod sloţenijih vrsta, kao što su arija ili polifoniĉko pjevanje, ĉesto se oblik rijeĉi ţrtvuje za volju muzike; pojedini slogovi rijeĉi ukrašeni su s više tonova (melizmi) ili s bogatijom figuracijom (kolorature). Podaci o umjetnosti pjevanja u antiĉko doba zabiljeţeni su u izvještajima pisaca; oni govore o vrlo razvijenom umijeću zbornog i solistiĉkog pjevanja kod Egipćana, Grka i Rimljana, a spominju i djelatnost uĉitelja pjevanja, tzv. fonaskusa. Pjevanje grĉkog nomosa zahtijevalo je visok stupanj vještine, isto kao i zborno pjevanje u tragediji. U srednjem vijeku su za gajenje liturgijskog pjevanja utemeljene posebne pjevaĉke škole (-> Schola cantoruni), najprije u Rimu (vjerojatno u V st.), zatim u Metzu, St. Gallenu (u VIII st.) i drugdje. Srednjovjekovna crkvena muzika nije od pjevaĉa traţila ni veliki opseg niti znatniji intenzitet glasa. Prema pravilima izloţenim u djelu Instituta patrum de modo psallendi (XI st.) ideal vokalne estetike gregorijanskoga pjevanja bio je smiren, ali modulativan i njeţan glas: »semper pari voće, aequa lance, non nimis velociter, sed rotunda. virili, viva et succincta voće psallatur« (... uvijek jednakim glasom, odmjereno, ne odveć brzo, nego zaobljeno, muţevnim, ţivahnim i suzdrţanim glasom psalmodirahu). Interpretacija je ovi sila o sadrţaju teksta. Jacopo da Bologna piše 1350 u jednom svom madrigalu: »Per gridar forte non si canta bene; ma con soav'e dolce melodia«, a Hieronvmus de Moravia (XIII st.) spominje tri naĉina stvaranja glasa: vox pectoris (prsni registar), vox gutturis (grleni registar) i vox capitis (ĉeoni registar). MeĊutim, sve do XVI st. podaci o pjevaĉkoj tehnici priliĉno su oskudni. Pojava melodiĉkog ukrašavanja, figuriranja i koloriranja, u polifonoj muzici renesanse, postavlja na pjevaĉe i u tehniĉkom i u muziĉkom pogledu veće zahtjeve. Tada se stvaraju temelji pjevaĉke pedagogije. Mnogi autori pišu o umijeću pjevanja i odgoju pjevaĉa (A. P. Coclico, 1552; Hermann Finck, 1556; G. Zarlino, 1558; L. Zacconi, 1592), a G. C. Maffei svojim priruĉnikom Discorso della voće edel modo d'appararedi cantar diGarganta, senza maestro (1562) daje prvo sistematsko djelo pjevaĉke pedagogije. Uz muške i djeĉaĉke glasove, u to vrijeme u zboru sudjeluju i -> falsetisti i -> kastrati. Pjevanje u pianu uz jasnu vokalizaciju, ideal je pjevaĉke estetike sve do XVI st. Dok je u renesansnoj vokalnoj polifoniji melodija imala prevlast nad tekstom, s pojavom ranobarokne monodije dolazi i do teţnje za uspostavljanjem ravnoteţe izmeĊu tona i rijeĉi. Tada se stvaraju temelji izraţajne pjevaĉke interpretacije i specifiĉno talijanskog, virtuoznog pjevaĉkog umijeća, kasnije prozvanog bel canto (-> belkanto). Estetska pravila nove ekspresivne deklamacije (tal. stile concitato) postavlja G. -> Caccini u predgovoru zbirci Le Nuove musiche (1601). Caccini je utemeljitelj metodike pjevaĉke nastave. On stavlja teţište na izraţajnost teksta, na govorne akcente, ali ne zapostavlja ni pitanje muzikalnoga stvaranja tona i plastiĉnog oblikovanja melodijske linije. Caccinijev »novi stil« (nazvan i stile rappresentativo) obiluje ukrasima, melizmima i koloraturama. On zahtijeva pjevanje s punim i prirodnim glasom (tal. voće piena e naturale), a osuĊuje falsetiranje kao neprikladno za izraţajnu deklamaciju. Njemaĉka vokalna pedagogija XVII st. stajala je uglavnom pod utjecajem Caccinijeve metode (M. Praetorius, Syntagma musicum, III, 1619; J. A. Herbst, Mušica practica, 1642). Samostalnije se razvijala francuska pjevaĉka škola koja se oslanja na osobitosti francuskog jezika i francuskog opernog recitativa (J. B. Lully). M. Mersenne u VI knjizi (De l'art de bien chanter) djela Harmonie universelle (1636) povezuje vokalnu tehniku i estetiku onoga vremena s vlastitim saznanjima o fiziologiji glasa. B. de Bacillv [Remaraues curieuses sur l'art de bien chanter, 1668) paţljivo obraĊuje modulativnost glasa i vokalizaciju i iznosi izvorna zapaţanja o pravilnom izgovoru, posebno konsonanata (suspension des consonnes). U XVIII st., u središtu je talijanske operne umjetnosti arija s bravuroznim ornamentima i koloraturama. Pjevaĉi samovoljno ukrašuju i izobliĉuju arije najrazliĉitijim improvizacijskim dodacima. Šarenilo i ĉesto gotovo nevjerojatan stupanj virtuoznosti

tadašnje operne prakse odrazuju danas još samo zbirke pje' vokaliza iz toga vremena. Tada cvate talijanska škola be koja razvija prvenstveno gibljivost glasa, modulativnost gl; jaĉine (messa di voće) i zvukovnu ujednaĉenost. To jedno shvaćanje glasa kao vokalnog instrumenta iskljuĉuje dran interpretaciju teksta. Najvaţnija pedagoška djela belkai XVIII st. napisali su P. F. Tosi (Opinioni de'cantori ani moderni, 1723) i G. B. Mancini (Pensieri e riflessioni pi sopra il canto figurato, 1774). Na Mancinija se djelomice . vezuju B. Mengozzi i H. F. M. Langle u djelu Methode de du Conservatoire de musiaue (1803—04), u kojemu nastoj kladiti francusku tradiciju s talijanskim naĉinom. Romantizam XIX st. unosi veliki preokret u pjevaĉku 1 nost. Nasuprot virtuoznosti belkanta teţište je na nagi; melodramatskoj izraţajnosti. Intenziviranje dramskog i, isticanje sadrţaja teksta i povećani orkestar traţe od p veliki opseg i intenzitet glasa. Talijanski belkanto nije za ljavao već u reformnim operama Ch. W. Glucka, a ni 1 lijim djelima W. A. Mozarta. I nacionalne škole romantil protstavljaju se tada općepriznatom i dominantnom stilt kanta. MeĊutim, upravo u to vrijeme nastaje najvrednije goško djelo koje se temelji na belkantu, priruĉnik M. G; Traitć complet de l'art du chant (1847). Garcija podiţe pral pedagogiju s dotadašnje empirijske, na znanstvenu fizk osnovu, pa ga s pravom smatraju utemeljiteljem modern kalne pedagogije. Klasiĉnoj talijanskoj školi dali su vr priloge još i G. M. Bordogni, G. Concone, N. Vaccai, Ma Marchesi i mnogi drugi. Njemaĉki pedagozi, kao P. V (Vollstdndige Singschule, 1824), F. Schmitt (Grossc Gi schule filr Deutsche, 1854), pa Garcijin uĉenik J. Stockh {Gesangsmethode, 1884) i drugi, sve više obraćaju paţnju cifiĉnoj vokalizaciji njemaĉkog jezika. J. Hey, potaknut id R. Wagnera, stavlja za temelj impostacije glasa pravilno o vanje samoglasnika i suglasnika (Deutscher Gesangsunte\ I—IV, 1885). Veliki intenzitet on postizava dubokim polo larinksa i tamnom vokalizacijom. Njegova pravila razvijaju H. Goldschmidt (1896) i A. Iffert (1895). U Italiji su dramatski razvijenije opere V. Bellinija i G nizettija i osobito djela G. Verdija, stavljale pred pjevaĉe te koje nije mogla u potpunosti riješiti tradicionalna praksa bell Vokalni izraz XIX i XX st., s ekspresivnom deklamacijom t dramatiĉnim akcentima, velikim tonskim volumenom i ini tetom, sve više potiskuje pravila tehnike belkanta (precizr glasnica, doziranje i tehnika disanja, i dr.). Nedostatke te nike uoĉio je i R. Wagner. Njegov ideal bila je zvonkost gl stilu talijanske kantilene, udruţena s dramatskom deklama (Sprechgesang). Pjevaĉki pedagozi XX st. (P. Bruns, J. i V. F hammer, O. Iro, F. Kelsev, L. Bachner, Rousselot i dr.) p preteţno s tog stajališta. Njihov je cilj da, usklaĊivanjem elemenata, fizioloških, psiholoških i tehniĉkih, usavrše lji grlo kako bi postalo svestrani vokalni instrument koji moi voditi i baroknu muziku i romantiĉnu solo-pjesmu i drarr Sprechgesang novijeg doba. Poslije 1900 sve se više prilagc i didaktiĉka djela interpretativnim zahtjevima suvremene zike; tako u Francuskoj A. L. Hettich objavljuje od 1907 zl Vocalises-etudes (14 sv.) sa 140 vjeţbi sastavljenih iz djek vremenika, poĉev od G. Faurea i M. Ravela pa sve do Milh; Martinua, Stravinskog i Schonberga; u Italiji izdaje, od dalje, naklada Ricordi seriju pod naslovom Vocalizzi nello moderno s etidama suvremenih talijanskih kompozitora (Ca: Malipiero, Pizzetti, Zandonai i dr.). LIT.: Th. Gerold, Zur Geschichte der franzosischen Gcsangskunst C tacija), Strassburg 1909. — H. J. Aloser, Technik der deutschen Gesangsl Leipzig 1911 (III izd. 1954). — B. Vlrich, Die Grundsatze der Stimmbi \vahrend der a cappella-Periode und zur Zeit des Aufkommens der Oper, 1 1640, Leipzig 1912. — H. Frossard, La Science et l'art du chant, Pariš 19: V. Ricci, La Tecnica del canto, Livorno 1920. — W. J. Heiiderson, Early H of Singing, New York 1921. — V. Ricci, II Bel Canto, Milano 1923. — F. tiensscn-Lohmann, Das bewusste Singen, Leipzig 1923 ( I I I izd. 1951). ■ Ross, Dic deutschen und italienischen Gesangsmethoden des 18. Jah: dcrts (disertacija), Konigsberg 1927. — H.Bichle, Die Stimmkunst (2 sv.), zig 1931—32. — A. M. KaiiKapoeuH, HOBBIH nyTb neBiia, MocKea 193 A. Della Corte, Vicende degli stili del canto del tempo di Gluck al'9Oo, T 1933. —■ B. Ulrich, Die altitalienische Gesangsmethode. Die Schule des Bel auf Grund der Originalschriftens zum ersten Male dargestellt, Leipzig 19; J. D. Milinković, Škola pevanja, Beograd 1933. — J. Forchhatner, Stim dung auf stimm- und sprachphysiologischer Grundlage (3 sv.), Munchen l< 38. — M. Reizcr, Bel Canto, Zagreb 1938. — W. J. Henderson, The A Singing, 1938. — L. Siotto Pintor, Segreti del Bel Canto, Milano 1938. Greiner, Stimmbildung (5 sv.), Mainz 1938 ( II izd. 1952). — H. Hemery, Phvsiological basis of the art of singing, London 1939. — /. Lhotka-Kal Tehnika pjevanja, Zagreb 1940. — M. Majcen, Umjetnost pjevanja, Zi 1943- — Ch.'A. Panzera, L'Art de chanter, Pariš 1945. — J. Tarncauc Chant, sa construction, sa destruction, Pariš 1946. — G. Loiseau, Notes s chant, Pariš 1947. —• M. Mansion, L'£tude du chant, Buenos Aires 1947 ris 1955). — L. Malha de Parrel, Entrainez-vous a articuler, Pariš 194' A. Machabey, Le Bel canto, Pariš 1948. — F. Farga, Die goldene Kehle, Mei gesang aus drei Jahrhunderten, Wien 1948. — J. Massell, Chanter ou ne

PJEVANJE — PLAMENAC chanter, Pariš 1948. — A. JI. JXO>WBO, neoeu H necHH, MocKBa i JlemiHrpaA 1948. — W. Bitterling, Der Kunstgesang, Montreux i Miinchen 1949. —■ R. Ourasco, Des possibillites inconnues dc l'organe vocal dans l'art du chant et son ćtude, Pariš 1949. — P. Walter, La Voće nello studio del canto, Milano 1949. — R. Grain, Bases physiologiques du chant, Pariš 1950. — .S 1 . Kagcn, On Studying Singing, New York 1950 (novo izd. 1960). —J. Laurcns, Bel canto et emission italienne, Pariš 1950. — E. G. Whitc, Science and Singing, London 1950. — J. Nikolić Stamatović, Solo pevanje, Beograd 1950. — Ph. A. Duey, Bel Canto in its Golden Age, New York 1951. — P. Judd, Vocal Tcchnique, London 1951. — C. L. Reid, Bel Canto: Principles and Practices, Ncw York 1951. — H. Kreutlcr, Sprechfunktioncn als Singaritrieb, Zurich 1952. — L. Cocchi, II Canto artistico, Torino 1953. — O. Hensel, Die geistigcn Grundlagen des Gesanges, Kassel i Bascl 1953. — G. Aiackworth-Young, What happens in singing, London 1953. — R. Maragliano-Mori, I Maestri del bel canto, Roma 1953. — V. Nevina, Voice Production in Singing, London 1953. — /. Lhotka-Katinski, Umjetnost pjevanja, Zagreb 1953 (novo prošireno izdanje 1975). — H. Kiihncr, Grosse Sangerinnen der Klassik und Romantik, Stuttgart 1954. — //. J. Aloser, Gesangskunst, MGG, IV, 1955. — A. Gcering, Gesangspadagogik, ibid., 1955. — F. Alartienssm-Lohmann, Der wissende Sanger, Gcsangslcxikon in Skizzen, Zurich 1956. — L. Roma, The Sci ence and Art of Singing, New York 1956. — //. Rosenlhal, Sopranos of Today, London 1956. — A. Štampa, Atcm, Sprache und Gesang, Kassel i Basel 1956. — F. Fernandes Lavic, La Voix naturelle, Pariš 1957. — R. Hahn, Du chant, Pariš 1957. — R. KelĊorfer, Die Aussprache im Gesang, Vt'ien 1957. — G. Lauri-Volpi, Misteri della voće umana, Milano 1957. — Ch. A. Panzera, L'Amour de chanter, Pariš i Bruxelles 1957. — A. Thausing, Die Sangerstimme ( I I I dopunjeno izd.), Hamburg 1957. — H. Holzen, Die methodisch-padagogischen Grundsatze deutscher Gesangskultur im 19. Jahrhundert (disertacija"), Munster i. W. 1958. — J. Litantc, A Natural Approach to Singing, Dubuque 1959 (London 1962). — A'. Mari, Difctti causati da un errato studio del canto, Milano 1959.—A. Schulze, Lebcndige Ordnungen durch Atmcn, Sprechen, Singen, Wolfenbiittel 1960. — R. Husson, La Voix chantee, Pariš 1960. — P. M. Marafioli, Caruso's Method of Voice Production, The scientific Culture of the Voice, Austin 1960. — K. Honotka, Die grossen Primadonnen: Von Bordoni bis zur Callas, Stuttgart 1960. — D. Stevens (red.), A History of Song, 1960. — F. Hcrzfeld, Magie der Stimme, Berlin 1961. — O. Mcrlin, Le Bel canto, Pariš 1961. — O. Iro, Diagnostik und Padagogik der Stimme, Wiesbaden 1961. — R. Husson, Le Chant, Pariš 1962. — N. Janoivski, Ein Wegvveiser fiir Sanger und alle, die es werden wollen, Wicn i Koln 1962. —C. //. lOdun, Oop.MiipOBaHHe rojioca neona, MocKBa 1962. — A. AI. Eeopoe, Fnrnejia rojioca u ero (bH3iionorHMecKHe OCHOBBI, MocKBa 1962. — F. Ilempoe, O ^njia■MHKe 3Ryna MejioeeMecKoro rojroca, MocKea 1963. — F. Rossi, Neue Grund lagen fiir den Sprach- und Gesangsunterricht, Munchen i Basel 1965. — F. Huslcr i Y. Rodd Alarling, Singing: The Physical Nature of Vocal Organ, London 1965. — B. Špiler, Umjetnost solo pjevanja, Sarajevo 1972. L. Vr.

PLAGALNA KADENCA Starocrkveni naĉini -> Kadenca PLAGALNI MODUSI PLAGIJAT (od lat. plagio izvršiti otmicu, ukrasti), općenito, prisvajanje odnosno slijepo oponašanje tuĊeg umjetniĉkog ili nauĉnog djela, u cjelini ili u pojedinim odlomcima. Rimski pjesnik Martial (I st.) prvi je izrazom plagiarius oznaĉio kradljivca stihova. Ima više oblika plagijata medu kojima se izdvajaju: namjerno prisvajanje autorstva tuĊeg djela, propuštanje iz nemarnosti naznaĉivanja imena autora ili izvora tuĊeg djela, neovlašteno preradivanje ili imitiranje tuĊeg djela bez formalnog prisvajanja autorstva. P. se moţe odnositi na tuĊe djelo u cjelini ili na njegove bitne dijelove. Poseban oblik plagijata je prisvajanje originalnog naslova tuĊeg djela. U nekim sluĉajevima teško se razlikuje p. od reminiscencije, tj. nesvjesne imitacije tuĊeg djela koje se prethodno upoznalo i nejasno saĉuvalo u pamćenju ili od sluĉajne koincidencije koja moţe nastati zbog zajedniĉkog izvora inspiracije (npr. folklora) ili zbog neizbjeţnih meĊusobnih utjecaja, pomodnih formula (npr. kod lake muzike) i si. ili naprosto zbog općenito prihvaćenih izraţajnih sredstava jednog stilskog razdoblja. Prema shvaćanju talijanske sudske prakse (npr. u sporu protiv Modugna da je u poznatoj pjesmi Nel blu dipinto di blu navodno plagirao pjesmu // castdlo dei sogni De Marca) za postojanje plagijata u muzici nije odluĉna istovetnost nekoliko taktova dviju kompozicija nego izraţajni rezultat djela u cjelini. Neki teoretiĉari smatraju da p. nije pravni pojam. MeĊutim, p. je, u opisanom smislu, povreda autorskog prava za koju su predviĊene gradanskopravne sankcije (zabrana daljnje povrede, uništenje predmeta kojim je nanijeta povreda, naknada štete), a ukoliko se radi o namjernom plagijatu, i kaznene sankcije. MeĊutim, u muzici se susreće i svjesna, neskrivena upotreba tuĊe muziĉke zamisli radi odreĊene umjetniĉke svrhe: -> preradbe, parodiranja, variranja i si. (-> parodija, -> pozajmica'). LIT.: \V. Tappcrt, Wandernde Melodien, Leipzig ( I I izd.) 1890. — H. Nitze, Das Recht an die Melodie, Miin chcn i Leipzig 1912 ( I I izd. 1927). — P. Brtin, Das musikalisehe Motiv in Recht, 1913. — A. Aloscr, Musikalische Criminajia, M, 1923, 6. — R. Fngliinder, Das musikalische Plagiat als asthetisches Problem, Archiv fiir Urheber-, Film- und Theaterrecht, 1930. — J. Landeroin, Du plagiat musical, Pariš 1933. — H. G. Hein, Das Plagiat in der Tonkunst (disertacija), Koln 1935. — \V. AIcNaugfit, On Influence and Borrowing, Musical Times, 1949 (srpski prevod: O uticaju i pozajmljivanju, Muzika, 1950, 4). — V. De Sanclis, Le Plagiat, Interauteurs, 1951. — R. Caslelain, Le Plagiat musical, Revue internationale du droit d'auteur, 1956. ■ — E. Schulze i dr., Plagiat, Berlin i Frankfurt a. M. 1959. — G. v. Noć, Das musikalische Plagiat, Neue Zeitschrift fijr Musik, 1963. — AI. C. Dock, Etude sur le droit d'auteur, revija Le Droit d'auteur, 1963. — V. De Sanctis, Lettre d'Italie, ibid., 1966. I. Hg.

PLAICHINGER, Thila, austrijska pjevaĉica, sopran (Beĉ, 13. III 1868 — 19. III 1939). Pjevanje uĉila na beĉkom Konzervatoriju (J. Gansbacher) i kod L. Dustmann i Mampe-Babbonigg; na opernoj pozornici debitirala je u Hamburgu.

91

Od 1894 ĉlanica Gradske opere u Strassburgu i 1901—14 na Dvorskoj operi u Berlinu. Istaknuta '.vagnerijanka, već 1897 pjevala je u Bavreuthu, a gostovala je u londonskom Covent Gardenu, u Beĉu, Miinchenu, Amsterdamu i dr. Povukavši se s operne pozornice poduĉavala je pjevanje na konzervatoriju Stern u Berlinu i zatim privatno u Rodaunu kraj Beĉa. PLAIDY, Louis, njemaĉki klavirski pedagog (Hubertusburg, Wermsdorf, Saska, 28. XI 1810 — Grimma, 3. III 1874). Uĉio klavir kod A. Agthea i violinu kod Haasea u Dresdenu. Kao violinist koncertirao najprije u Dresdenu, od 1831 orkestralni muziĉar u Leipzigu, gdje je nastupao i kao solist; zatim se posvetio klavirskoj pedagogiji. God. 1843—65 profesor klavira na Leipziškom konzervatoriju; kasnije je poduĉavao privatno. Njegovi su uĉenici bili H. Biilo\v, O. Paul i E. Rudorff. Kao vrstan pedagog i metodiĉar P. je posebnu paţnju poklanjao tehniĉkom svladavanju instrumenta. Sastavio je prvu temeljito razraĊenu teoriju vrsta udara (legato, staceato, legatissimo i portato); oslanja se na C. Czernvja, ali je saţetiji, pregledniji i jasniji. Njegova su djela Technische Studien fiir das Pianojortespiel (1852; IV izd. 1914) i Der Klavierlehrer (1874; prev. i na engleski). LIT.: R. Siclz, Louis Plaidy, MGG, X, 1962.

PLAINTE (franc. jadikovka), 1. franc. naziv, uobiĉajen u XVII—XVIII st. za kompozicije u spomen neĉije smrti. MeĊu najpoznatija i najljepša djela te vrste idu ţalobne kompozicije posvećene J. B. Lullvju (F. Couperin), A. Corelliju (F. Couperin) i J. Ch. de Chambonieresu (F. Couperin i d'Anglebert). Sliĉan je oblik -> tombeau. 2. U francuskoj naziv za razliĉite vrste ukrasa: za vibrato kod gudaĉkih instrumenata i za predudar ili tzv. -> chiae. PLAISANTERIE (franc, šala, podrugivanje), u instrumentalnim suitama iz XVIII st., ĉesto naziv vedrog, seherzoznog stavka. U razdoblju rane klasike pod tim je naslovom objavljeno više zbirki kompozicija lakoga karaktera. PLAMENAC, Dragan, muzikolog i kompozitor (Zagreb, 8. II 1895 —). U Zagrebu završio 1917 pravne nauke (dr iur.), a uz to je od rane mladosti uĉio klavir i violinu i zatim harmoniju i kontrapunkt (F. Lhotka). Kompoziciju studirao u Beĉu (F. Schreker) i Pragu (V. Novak, uz to klavir K. Hoffmeister). To je i vrijeme njegove kompozitorske djelatnosti koju je kasnije potpuno napustio. Neka njegova djela, nastala u doba Prvoga svjetskog rata (npr. solo-pjesme na stihove Ch. Baudelairea, izvedene 1916) ubrajaju se u tehniĉki najnaprednije kompozicije toga vremena u Hrvatskoj i odaju umjetnika koji budno prati razvoj suvremene evropske muzike. P. ipak spoznaje da je pravo podruĉje njegova rada muziĉka nauka. Studira tada muzikologiju u Parizu (A. Pirro) i Beĉu (G. Adler), gdje postiţe 1925 doktorat disertacijom o J. Ockeghemu kao kompozitoru ehansona i moteta. God. 1925—26 korepetitor je berlinske Stadtische Oper, kojom je tada upravljao B. Walter. U to je vrijeme Njemaĉko muzikološko društvo uvrstilo u plan svojih izdanja sabrana djela J. Ockeghema u Plamenĉevoj redakciji, i I sv. tog izdanja izlazi u Leipzigu 1927. Vrativši se u Zagreb, P. postaje privatni docent za muzikologiju na Univerzitetu (1928—39). U tom deceniju organizirao je više muziĉkih veĉeri na kojima su, uz njegova uvodna predavanja, izvedena djela suvremenih evropskih kompozitora. Inicijativom D. Plamenca, dragocjena muziĉka biblioteka N. Udine-Algarottija, prenesena je 1935 iz Krka u Zagreb i povjerena na ĉuvanje Hrvatskom glazbenom zavodu. God. 1936 izabran je za dopisnog ĉlana JAZU. U septembru 1939 odlazi P. na poziv Ameriĉkog muzikološkog društva u New York da zastupa Jugoslaviju na meĊunarodnom kongresu za muzikologiju i da odrţi predavanje o staroj muzici Dalmacije. Drugi svjetski rat spreĉava mu povratak u domovinu, i on ostaje u SAD. God. 1940—41 predaje na Muziĉkom institutu u St. Louisu, zatim ţivi u New Yorku gdje za vrijeme rata radi u Uredu za ratne informacije (Office of War Information), a 1954 postaje redovni profesor za muzikologiju na Univerzitetu drţave Illinois u Urbani. God. 1947 dobiva Guggenheimovu nagradu, a 1951 nagradu Ameriĉkog vijeća nauĉnih društava. Od 1956 do 1958 potpredsjednik je Ameriĉkog muzikološkog društva, a 1970 ga to društvo bira za poĉasnog ĉlana. U ĉast njegove 70-godišnjice, 1969 izdaje Sveuĉilište u Pittsburghu zbornik nauĉnih radova evropskih i ameriĉkih muzikologa u redakciji G. Reesea i R. J. Snovva, a 1973 podijeljuje mu Nacionalna zaklada za humanistiĉke nauke u Washingtonu nagradu u svrhu prouĉavanja evropskih arhiva. Znanstvenu djelatnost Plamenĉevu privlaĉila su poglavito dva podruĉja: muziĉka prošlost Dalmacije i zapadnoevropska muzika XIV—XVI st. U toku svojih istraţivanja spomenika stare muzike u Dalmaciji, P. je otkrio djela Šibenĉanina Ivana Lukaĉića,

92

PLAMENAC — PLATON

najznatnijeg hrvatskog kompozitora u razdoblju ranog baroka, i objavio n njegovih mo-teta iz zbirke Sacrae Cantiones (1620) s historijsko-kritiĉkim uvodom. Zatim je objavio iscrpnu i dokumentiranu bio--bibliografsku studiju o ţivotu i radu talijanskog kompozitora Tome Cecchinija, koji je sav ţivot proveo u Dalmaciji. Rad ovih i drugih muziĉara iz Dalmacije u doba ranog baroka prikazao je P. u više ĉlanaka i predavanja, a 19. decembra 1935 organizirao je u Zagrebu veoma vaţan koncert na kojemu su — prvi put poslije nekoliko stoljeća — ponovo izvedena djela tih kompozitora. U posebnoj studiji (An Vnknoton D. PLAMENAC Violin Tablature of the Early ij'h Century) P. je upozorio na ranu pojavu violine u našim primorskim krajevima, kao i na tabulaturu iz arhiva JAZU kojom je jedan hrvatski amater-violinist na poĉetku XVII st. zapisao, za svoj instrument, nekoliko popularnih ondašnjih melodija. Od ostalih Plamenĉevih radova koji zasjecaju u podruĉje naše muziĉke kulture treba istaknuti esej o Vatroslavu Lisinskom, objavljen još 1919. U njemu je podvrgao operu Porin objektivnoj kritici i tako priredio realniju osnovu za prouĉavanje djelatnosti toga najnadarenijeg ilirskog kompozitora. P. se još za vrijeme studija u Parizu poĉeo baviti zapadnoevropskom muziĉkom prošlošću. Osobito ga je privukao lik velikog nizozemskog majstora XV st. J. Ockeghema. Baveći se starom nizozemskom muziĉkom kulturom, P. je u jednom muziĉkom kodeksu Nacionalne biblioteke u Napulju otkrio tekst i izvorni oblik nekad ĉuvenog napjeva L'homme arme, kojim su se brojni kompozitori XV—XVII st. sluţili kao cantusom firmusom u svojim polifonim kompozicijama. U dijelovima drugog kodeksa XV st„ u Nacionalnoj biblioteci u Parizu prepoznao je fragmente jednog muziĉkog rukopisa koji se nalazi u Sevilli, što mu je omogućilo da taj vaţni muziĉki spomenik u potpunosti rekonstruira. Od drugih Plamenĉevih radova osobitu su paţnju pobudile njegove studije o kodeksu 117 u Faenzi, za koji je P. utvrdio da predstavlja jedinstvenu zbirku instrumentalne muzike kasnog XIV i ranog XV st., upravo najvaţniji izvor za njeno prouĉavanje. God. 1972 objavio je i potpuno kritiĉko izdanje tog spomenika u seriji Corpus Mensurabilis Musicae Ameriĉkog muzikološkog instituta. U svojim radovima Plamenac oĉituje veliko i temeljito znanje, sigurnost u metodiĉkim postupcima i dubljinu znanstvene misli. Te su mu osobine odavna i pribavile zasluţen meĊunarodni ugled. DJELA. SPISI: O godišnjici smrti Cesara Francka, Savremenik, 1916, 11—12; Vatroslav Lisinski, Knjiţevni Jug, 1919, 4—5; Razvitak novih nastojanja u francuskoj muzici, Savremenik, 1921, 4; Johanncs Ockeghem ah Chanson- und Motettenkomponist (disertacija), 1925; La Chanson dc L'Homme arme et le Ms. VI E.40 de la Bibliotheque Kationale de Naples, Kongresni izvještaj Belgijskog arheološkog udruţenja u Brugesu, 1925; O starijoj muzici Savremenik, 1927, 11; Zur »L'homme arme«-Frage, ZFMW, 1928—29; Autour d'Ockeghem, RM, 1928, 4; O stogodišnjici smrti Franza Schubcrta, Hrvatska revija, 1929, r; O tristogodišnjici tvorca francuske opere, ibid., 1933, 1; Nepoznat hrvatski muziĉar ranog baroka, Ivan Lukaĉić i njegovi moteti, Obzor, Zagreb, 1934, Dr- 293; O hrvatskoj muzici u vrijeme renesanse, Hrvatska revija, 1936, 3; Toma Cecchini, kapelnik stolnih crkava u Splitu i Hvaru u prvoj polovini XVII stoljeća. Bio-bibliografijska studija, Rad JAZU, knj. 262, 1938; Music of the i6th and iyth Centuries in Dalmatia, Papers read at the International Congress of Musicologv, New York 1939 (štampano 1944); An Unknozvn Violin Tablature of the Early I7th Century, Papers of the American Musicological Societv, Annual Meeting, 1941; Nezv Light on the Last Years of Carl Philipp Emanuel Bach, MQ, 1949, 4; A PostScript to Volume II of the Collected Works of Johannes Ockeghem, Journal of the American Musicological Societv, 1950, 1; Keyboard Music of the 141I1 Century in Codex Faenza 117, ibid., 1951, 3; A Reconstruction of the French Chansonnier in the Biblioteca Colombina, Seville, MQ, 1951, 4 i 1952, 1 i 2; Deux pieces de la Renaissance tirees de fonds Jlorentins, Revue belge de musicologie, 1952, 1; Nezv Light on Codex Faenza 117, Kongresni izvještaj IGM, Utrecht, 1952; The »Second« Chansonnier of the Biblioteca Riccardiana (Codex 2356), Annales musicologiques IV, 1954 i Postscript toj studiji, ibid. VI, 1956; An Unknozvn Composition by Dufay?, MQ, 1954, 2 (iste godine takoĊer na francusko m u Revue belge de musicologie); Music in the Adriatic Coastal Areas of the Southern Slavs, u knjizi G. Reesea, Music in the Renaissance, 1954 (II izd. 1959); Faenza, Codex 1J7, MGG III, 1954; Ockeghem, Johannes, MGG IX, 1961; Another Paduan Fragment of Trecento Music, Journal of the American Musicological Societv, 1955, 3; German Polyphonic Lieder of the i^th Century, Kongresni izvještaj IGM, Koln 1958; Broivsing Through a Little-Knozvn Manuscript (Prague, Strahov Monastery, D. G. IV. 47), Journal of the American Musicological Societv, 1960, 1—3; Music Libraries in Eastern Europe: a Visit in the Summer of 1961, Notes, 1962, 2—4. Excerpta Colombiniana: Items of Musical Interesi in Fernando Colon's »Regestrum«, Spomenica H. Anglesu, 1958—6 r; The Tzvo-Part Quodlibets in the Seville Chansonnier, Spomenica C. Sachsu, 1964; Faventina, Spomenica Ch. van den Borrenu, 1964; The Recently Discovered Complete Copy

of A. Antico's Frottole Intabulate, 1517, Spomenica G. Reeseu, 1966; / on the Rearrangemcnt of Faenza Codex 117, Journal of the American A^ logical Societv, 1964, 1; Alcune osservazioni sulla struttura del Codice u Biblioteca comunale di Faenza (L'Ars nova italiana del Trecento III), Ce 1970; Tragom Ivana Lukaĉića i nekih njegovih suvremenika, Rad JAZU, kr 1969; Ispravci i dopune bibliografiji djela Tome Cecchinija, Arti musices II, Rimska opera 17. stoljeća, roĊenje Luja XIV i Rafael Levaković, Arti music 1972. — IZDANJA: J. Ockeghem, Cjelokupna djela. I sv. Messen (I— u kolekciji Publikationen aiterer Musik, 1927 (II dotjerano izd. kao pub] Ameriĉkog muzikološkog društva, New York 1959); II sv. Masses and Sections ( I X —XVI), publikacija Ameriĉkog muzikološkog društva u Yorku, 1947 (II dotjerano izd. 1966); u pripremi III sv. sa Ockegher motetima i svjetovnim djelima; Ivan Lukaĉić, Odabrani moteti {duhovni kot HGZ, Zagreb, 1935; Keyboard Music of the Late Aiiddle Ages in Faenza, 117, u kolekciji Corpus Mensurabilis Musicae (American Institute of" cologv), 1972; Julije Skjavetić, Ĉetiri moteta (1564), izdanje JAZU,' potpuno izdanje u faksimilu obnovljenog chansonniera u Sevilli, 1962 i ch: niera u Dijonu, 1971; faksimile izd. jedinih saĉuvanih primjeraka triju pjesama L. Mizlera (1740—43), Leipzig 1972. — KOMPOZICIJE: u za orkestar, 1923; gudaĉki kvartet, 1915; klavirska djela (gavota, 1912; var 1925); Pjesma od kananskog veselja za ţenski zbor i orkestar (odnosno \ 1918; Dvije stare dubrovaĉke pjesme za mješoviti zbor, 1915; solo-pjesi stihove Ch. Baudelairea, 1915. LIT.: J. Andreis, Dragan Plamenac. Uz 60-godišnjicu ţivota, Narod Zagreb, 1955, 3113. — G. Reese, Autour de Plamenac, u zborniku Ess Musicologv in honor of D. Plamenac on his 7Oth birthdav, Pittsburgh — T. E. Wood, The Publications of D. P., ibid. J. A

PLANQUETTE, Robert, francuski kompozitor (1 31. III 1848 — 28. I 1903). Završivši Konzervatorij u Ps poĉeo je komponirati chansonnette, koje su ubrzo postale pularne. Kasnije komponira komiĉne opere i operete od su neke bile vrlo omiljele, osobito Les Cloches de Cornevill je komiĉna opera u deset godina izvedena 1000 puta u P; kao i u brojnim evropskim zemljama, u SAD i Meksiku, imao priroĊen melodijski dar; uz to je umio vješto instrumer i birati dobra libreta, pa njegova kazališna djela nisu ni < zaboravljena. DJELA. DRAMSKA. Komiĉne opere i operete: Le Serment dc M Gregoire, 1874; komiĉna opera Les Cloches de Corneville, 1877; Le Clu Gaston, 1879; La Cantiniere, 1880; komiĉna opera Rip van Winkle (ni djelo), 1884; La Cremaillere, 1885; La Princesse Colombine, 1886; Si 1887; Le Talisman, 1895; Panurge, 1895; Le Paradis de Mahomet, I9O( vršio L. Ganne) i dr. — Pjesme (patriotske; napitnice; brojne ehansonn LIT.: J. Feschotte, Robert Planquette, MGG, X, 1962.

PL.ASS, Ludvvig, njemaĉki trombonist i muziĉki pisac (< rode am Harz, Donja Saska, 13. III 1864 — Berlin, 16. IX 1 Vojni muziĉar u Hannoveru i Kielu; uĉio na Kraljevskoj vi muziĉkoj školi u Berlinu (J. Kosleck). Trombonist u Kralje kapeli, 1905 preuzeo od Koslecka vodstvo ansambla Bldsen God. 1921 osnovao vlastiti ansambl trublja i trombona. Z: mao se za populariziranje trombona i duhaĉkih instrumi uopće, osobito za tzv. Turmmusik. Poduzimao je uspješne tu: kao virtuoz na trombonu. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA. SPISI: Die deutsche orehestrale Tonkunst in Gcfahr, 1900; .£ iiber die Berliner Musik-Fachausstellung, Deutsche Instrumentenbau-Ze 1906; Was die Geschichte der Posaune lehrt, AM, 1913; Riilkblick auf Entsl und erste Entzoicklung der grossen deutschen Orchester, Deutsche Musiker-Ze 1920; J. S. Bachs Clarintrompeter und seine Kunst, AM, 1927; Blick in die mlung musikalischer Wahrzeichen deutscher Stddte, Zeitschrift fiir Schuln 1933; autobiografija Aus dem Leben eines Posaunenvirtuosen, Deutsche M -Musiker-Zeitung, 1934. — Anleitung zum Blasen des Signal-Posthorns F. kelera, 1905. < LIT.: G. Karstddt, Ludwig Plass, MGG, X, 1962.

PLATANIA, Pietro, talijanski kompozitor (Catania : IV 1828 — Napulj, 26. IV 1907). Uĉenik P. Raimondija na i zervatoriju u Palermu. God. 1863—81 direktor toga Konz« torija; 1882—83 kapelnik katedrale u Milanu; 1885—1902 rektor Konzervatorija u Napulju. DJELA: simfonije; Pensiero sinfonico. — DRAMSKA. Opere: M. Bentivoglio, 1852; Piccarda Donali, 1857; La Vendetta slava, 1865; Spa: 1891 i dr. — VOKALNA: simfonija sa zborom, 1878; psalam LXVII za z orkestar; psalam CXII za sopran, zbor i klavir; solo-pjesme. — Reguier, INSTRUKTIVNA: Corso completo di canoni di ogni genere e fughe, 1871; tato, d' armonia, 1872. LIT.: F. Guardione, Pietro Platania, Milano 1908. — G. De Napoli, I Platania, Mušica d'oggi, 1928.

PLATON, grĉki filozof (Atena, ^427 do ^347). Sokr; uĉenik; nakon njegove smrti (^-399) boravio neko vrijem Megari, a zatim djelovao u Ateni. Tri putovanja u juţnu It; i na Siciliju (^-390 do jubilacija.

PNEUMATSKE ORGULJE, orgulje kod kojih se spoj izmeĊu sviraonika i zraĉnica za svirale ostvaruje pomoću pneumatske trakture, tj. posebne naprave na zraĉni pogon (grĉ. Trve5[ia zrak). Da se olakša sviranje i kopuliranje dvaju ili više manuala, kod orgulja s mehaniĉkom trakturom bile su primijenjene najprije samo pneumatske dizalice (njem. Barkerhebel), izum engleskog orguljara Ch. S. Barkera (1832). Dizalicama se na pritisak tipke puštao zrak u mali mijeh koji bi se naduo i pokrenuo ostale dijelove mehanike (apstrakte, kuke i dr.). Francuski je orguljar Moitessier, 1847, rad mehaniĉke trakture zamijenio djelovanjem zraĉnoga tlaka kroz tanke metalne cijevi. Kod pneumatske trakture pritiskom na tipku naglo se mijenja tlak u odreĊenoj cijevi kao i u malom mijehu priĉvršćenom na jednom njenom kraju. Mijeh je spojen s ventilom koji se otvara i pušta zrak iz kancele u sviralu. Prednosti su pneumatske trakture ugodno i lagano prebiranje po tipkama, bez obzira na broj registara i kopula, koje su u isto vrijeme ukopĉane, a nedostaci su: malo zakašnjenje u izgovoru svirala (ukoliko je sviraonik suviše udaljen od kancela pojedinih registara), zatim prevelika osjetljivost mnogobrojnih mjehova prema promjenama temperature. Zato se pneumatika primjenjuje danas samo još kod orgulja, koje nemaju više od 20 registara. Pneumatska traktura ĉesto se kombinira s elektriĉnom: elektriĉna traktura povezuje sviraonik sa zraĉnicama, a zraĉnice i relaisi sagraĊeni su na pricipu pneumatskih dizalica. A. Vi.

POBBE, Marcella, talijanska pjevaĉica, sopran (Montegalda, Vicenza, 13. VII 1921 —). Pjevanje uĉila privatno (E. Fava Ceriati) i na Konzervatoriju u Pesaru (R. Pavoni Giuli); usavršavala se u komornoj muzici na akademiji Chigiana u Sieni kod G. Favaretta. Na opernoj pozornici debitirala 1949 u Spoletu (Teatro Sperimentale) kao Margareta (Gounod, Faust) i odmah angaţirana u napuljskom San Carlu. Od 1955 redovito nastupa u milanskoj Scali, a od 1958 na njujorškom Metropolitanu. Izvrstan interpret uloga iz standardnog opernog repertoara, P. se istiĉe i kreacijama djela suvremenih kompozitora. Nastupa i na koncertnom podiju. POCCI, Franz, njemaĉki kompozitor talijanskoga podrijetla (Munchen, 7. III 1807 — 7. V 1876). Cijelog ţivota u sluţbi bavarskoga dvora, 1847—63 intendant dvorske muzike. Uspjele su njegove klavirske minijature koji je cijenio i R. Schumann. Poccijev lirski talent dolazio je osobito do izraţaja u zborovima i pjesmama, preteţno za djecu, na vlastite tekstove koje je sam i ilustrirao. DJELA. INSTRUMENTALNA: nokturno za violonĉelo i klavir, 1837; Sechs Landler za citru; 2 sonate za klavir, 1833 i 1834; kratke kompozicije za klavir. — Singspiel Der Alchymist, 1840; Der Ronga, seoski prizor s muziĉkim umecima, 1847; Singspieli za kazalište lutaka. —■ VOKALNA: zborovi i pjesme, meĊu kojima zbirke: Bildertone fiirs Klavier, Knaben und Madchen gezvidmet, 1835; Sechs altdeutsche Minnelieder, 1835; Soldalenlieder, 1842; Jdgerlieder, 1843 i Alte und neue Kinderlieder, 1852. — Studije i ĉlanci. LIT.: K. Pastor, Franz Pocci als Musiker (disertacija), Munchen 1932. — O. Kaul, Franz Graf von Pocci, MGG, X, 1962.

POCHETTE (franc. dţepić; engl. kit, njem. Taschengeige, tal. sordino), malena violina (dugaĉka oko 30—40 cm), kojom su se sluţili plesni majstori u XVII i XVIII st. Postojala su dva razliĉita tipa: jedan u obliku smanjene violine s priliĉno dugim vratom, drugi duguljasta trupa bez uglova (pochette bateau). Instru-

LIT.: D. Fryklund, Studien iiber die Pochette, Sundsvall 1917. M . K u n.

DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1948 (prer. 1964); simfonijska pjesma Raymonda Dienovd, 1951; 2 koncerta za klavir, 1952 i 1959; koncert za violinu Jami serendda, 1953; Concertino za 2 violonĉela i komorni orkestar, 1965; Concertino za cimbal, 1963; Concertino za 2 cimbala; Hudba ve starem slohu za klavir i gudaĉe, 1949; 4 suite, 1951, 1954, 1956 i 1960; 2 moravska plesa, 1953; tarantella i siciliana, 1956; simfonijske varijacije, 1956; rapsodija, J 957; Ĉes'ky tanec z Podkrkonoii za vojnu muz iku, 1955. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1942 i 1948; Litanie za gudaĉki kvartet, 1944; sonata za 2 violonĉela i klavir; duhaĉki kvintet, 1946; Hojaĉky za 2 klarineta i klavir, 1947; sonata za violinu i klavir, 1947; sonata za violonĉelo i klavir, 1947; suita za violu i klavir, 1956. — Kompozicije za klavir (sonata, 1946; sonatina, 1945). — DRAMSKA. Opere: Tri apokryfy (K. Ĉapek), I, Stare zlate ĉasy, II, Svata noc, III, Romeo a Julie, 1957—59; Hrdtky s ćertem, 1960. Operete: Kdyţ se Aniĉka vddvala, 1950; Slepice a kostelnik, 1951; Bez cymbdlu nejsou hody, 1953; Filmova hvezda, 1960 i dr. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA. Kantate: Smrt, 1942; Pisen o Stalinu, 1950; Pisen o velike dobe, 1951 i Laska peknejši, 1955. Kompozicije za 2 glasa i orkestar; zborovi; solo-pjesme.

PODEŠVA, Jaromir, ĉeški kompozitor (Brno, 8. III 1927 —). Studirao na Konzervatoriju i na Janaĉekovoj muziĉkoj akademiji u Brnu (J. Kvapil); tamo je 1950—51 bio nastavnik. God. 1956—59 tajnik Saveza ĉeških kompozitora u Pragu; 1960—61 usavršavao se u kompoziciji kod H. Dutilleuxa u Parizu i A. Coplanda u SAD. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfo nije; I, 1951 i II, za gudaĉe i flautu, 1961. Simfonijeta za gudaĉe, 1959; ciklus od 3 simfonijske pjesme Cesta vlasti, 1952—53; simfonijska pjesma Setkdni mlddeţe, 1956; koncert za klavir, 1949; trostruki koncert za violinu, violonĉelo i klavir, 1957; koncert za duhaĉe, 1953; predigra Slavnost VHumanite, 1961; Suita notturna, 1957. ■— KOMORNA. Pet gudaĉkih kvarteta: I, 1948; II, 1950; III, Budeš ţit v miru, 1951; IV, 1955 i V, Z pfibehu noveho souĉasnika, 1961. Gudaĉki Kvartetino, 1951; Z Moravy za gudaĉki kvartet; klavirski trio, 1948; Poetiĉki trio za violinu, violonĉelo i klavir, 1954; sekstet za 2 violine, vioiu, violonĉelo, prirodni rog i kla rinet, 1949; nonet O it'astnych detech, 1955. Za violinu i klavir: 2 sonate, 1948 i 1958; sonatina, 1960 i 3 kompozicije, 1950. Sonatina za klarinet i klavir, 1948; sonatina za kornet i klavir, 1960; Concertino za trombon i klavir, 1949; Studije za sonatu za flautu i klavir, 1964; Druţstevnikuv den za harmoniku, 1950. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1951 i 1953; Milušĉina abeceda, 1948; ĉtyfi miniatury, 1953; Rapsodietty, 1955; Pariški ĉasovi, 1961; ciklus Pripovijetke u stihovima za djeĉju sobu, 1963. — Opera Opustiš-li mne, 1963. — VOKALNA. Kantate: Novy ĉlovek, 1949; Pisen o me zemi, 1950 i Stranickd legitimace, 1951. Zborovi; solopjesme (ciklus Blizky hlas, 1955). — Zabavna muzika. — SPISI: Souĉasnd hudba na Zdpade, 1963; nekoliko ĉlanaka.

PODGORIĈKO PJEVAĈKO DRUŠTVO -> Pjevaĉka društva u Jugoslaviji, Crna Gora PODIĆ, Baldo, dirigent (Dubrovnik, 4. IX 1942 —). Stu dij dirigiranja završio 1966 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. Zlatić); uz to studirao povijest muzike (J. Andreis). God. 1964 zapoĉeo umjetniĉku karijeru u Zagrebu kao operni korepetitor; 1966—68 bio je pijanist i asistent Milana Horvata u Za grebaĉkoj filharmoniji, 1968—69 korepetitor Raimond-Theatera u Beĉu i 1969—74 dirigent opere u Linzu. Od 1974 operni dirigent u Ulmu a od 1975 u Bernu. Osim u operi nastupa i na koncertnom podiju, pa su zapaţeni njegovi uspjesi na Ljetnim igrama u Dubrovniku. Kao dirigent gostovao u Zagrebaĉkoj operi. K. Ko. PODKOVIROV, Pjotr Petroviĉ, sovjetski kompozitor (Ĉeljabinsk, 19. X 1910 ■—). Studirao na konzervatorijima u Sverdlovsku i Minsku (V. A. Zolotarjev). Od 1949 profesor je na Konzervatoriju u Minsku. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1946; II, 1947 i IH, 1949Koncerti: 2 za violinu, 1941 i 1945; za violonĉelo, 1956 i za klavir, 1965. —

100

PODKOVIROV — POKLOPCI

KOMORNA: gudaĉki kvartet; klavir-ski trio, 1955; klavirski kvintet; sona-tina za obou i klavir, 1960; sonatina za klarinet i klavir, 1961. — KLAVIRSKA :2 sonate,1939 i 1954 524 preludija i dr. — Opera IJasej Kopvaeun, 1958.— Zborovi; solo-pjesme. — Obrade narodnih bjeloruskih napjeva.

PODVINEC, Marija (rod. Sepe), pjevaĉica, sopran (Kreka kraj Tuzle, 23. III 1910 — Beograd, 9. VI 1956). Pjevanje studirala na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (N. Eder Ber-tić) i tamo 1938 debitirala kao Margareta (Gounod, Faust). Do 1941 ĉlanica Zagrebaĉke opere, a onda se povukla s kazališne scene. Od 1946 ponovno nastupa, najprije u Sarajevu, zatim na Rijeci i od 1949 u Zagrebu. Gostovala na jugoslavenskim i stranim opernim pozornicama. Odlikovala M. PODVINEC se osobitom ljepotom glasa, muziĉkom kulturom i scenski sugestivnom interpretacijom. U njezine najbolje kreacije idu Amelija, Aida, Desdemona i Leonora (Verdi, Krabuljni ples, Aida, Otelio i Trubadur), Tosca i Madama Butterflv (Puccini), Marica (Smetana, Prodana nevjesta), Tatjana i Liza (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin i Pikova dama), Senta i Elza (Wagner, Ukleti Holandez i Lohen-grin), Jaroslavna (Borodin, Knez Igor), Eva (Zajc, Nikola Šubić Zrinski) i Morana i Đula (Gotovac, Morana i Ero s onoga svijeta). P. se isticala takoĊer kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. M. Pet.

POGAĈAR, Anton, kompozitor (Ljubljana, 9. VI 1913 —). Vojno-muziĉku školu završio u Vršcu, a zatim studirao kompoziciju kod S. Osterca na Konzervatoriju u Ljubljani. Najprije vojni muziĉar, a kasnije nastavnik muzike u Kranju i Celju. Od 1946 djeluje u Crnoj Gori gdje uĉestvuje u organizaciji muziĉkog školstva. Direktor je srednje muziĉke škole Njegoš u Kotoru od njezina osnivanja. DJELA: uvertira Zemljo naša. — Kraće kompozicije za violinu i klavir (Motiv iz Crne Gore) i za yiolonĉelo i klavir (Romansa). — Opereta Povodni moţ, 1946; muzika za bajku Ĉardak ni na nebu, ni na zemlji. — Zbirke hovovaZvuci iz Crne Gore, 1947 i Pjesme za pionire, 1950. Masovne pjesme i dr.— Sastavio Muziĉki priruĉnik, 1948 i Pionir na harmonike (100 vjeţba za poĉetnike), 1946. J. M vić i R. Đ.

POGAĈNIK-NAVAL, Franc, pjevaĉ, tenor (Ljubljana, 20. X 1865 — Beĉ, 9. IX 1939). Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Beĉu. Nastupao na mnogim svjetskim opernim pozornicama: u Frankfurtu na Maj ni, Beĉu, Berlinu, Pragu, Dresdenu, Varšavi, Kijevu, Stockholmu, Kebenhavnu, Londonu, New Yorku (Metropolitan), Bostonu, Chicagu, Philadelphiji, Pittsburgu, Washingtonu i dr. Od 1924 ţivio u Beĉu gdje je predavao pjevanje na Neues Wiener Konservatoriumu. Izvrstan pjevaĉ sa sjajnim glasovnim kvalitetama uzornom tehniĉkom spremom i velikom muziĉkom kulturom, P. je u svoje doba bio jedan od najboljih lirskih tenora na svijetu. Pjevao je na njemaĉkom, talijanskom i francuskom jeziku. Njegov operni repertoar bio je neobiĉno velik. Od 85 njegovih uloga najveće su kreacije bile Rodolfo (G. Puccini, La Boheme), Lvonel (F. Flotow, Martha), Faust (Ch. Gounod), Romeo (Ch. Gounod, Romeo et Juliette), Des Grieux i Werther (J. Massenet, Manon i Werther). LIT. :J. Vencajz, Spomenica o 25 letnici akad. društva Slovenije na Dunaju, 1894. -— V. Derţaj, Franc Pogaĉnik-Naval, slavni operni pevec, Slovenski Narod, 1945, 16. D. Co.

POGGI, Gianni, talijanski pjevaĉ, tenor (Piacenza, 4. X 1921 —). Studij pjevanja u Milanu prekinuo je zbog rata; na opernoj pozornici debitirao 1947 u Palermu kao Rodolfo (Puccini, La Boheme), a već iduće godine nastupio je prvi put u milanskoj Scali u ulozi Riccarda (Verdi, Krabuljni ples). Lirski tenor, osobito prikladan za talijanski operni repertoar, P. je ĉest gost muziĉkih kazališta u Španjolskoj, Portugalu, Francuskoj i Švicarskoj, kao i u juţnoj Americi, posebno u Buenos Airesu i Rio de Janeiru. Od 1956 ĉlan je njujorškog Metropolitana, a redovito nastupa na festivalima u Veroni i Firenci. P. je snimio mnoge gramofonske ploĉe. POGLIETTI (Boglietti), Alessandro, talijanski kompozitor i orguljaš (? — Beĉ, VII 1683). Vjerojatno rodom iz Toskane; od 1661 bio je orguljaš dvorske kapele u Beĉu. Poginuo prilikom turske opsade. MeĊu njegovim djelima istiĉu se programno koncipirane barokne suite za instrumente s tipkama. U suiti Rossignolo P. je napisao 23 stavka u obliku varijacija, neke s imitacijama instrumenata razliĉitih naroda (npr. ĉeških gajda, holandskoga

flageoleta); posljednja dva stavka, Capriccio per lo rossigr Ana bizzarrj. del rossigr.olo, imitiraju pjev slavuja. Ciklus signolo moţe se zbog bogatstva muziĉkog izraza te raskoši i ' oznosti instrumentalnog stila ubrojiti medu najznatnija OSIVE klavirske literature. Ricercari, saĉuvani u brojnim prijepi osobito su se u krugu oko J. J. Fuxa cijenili kao primjeri stn stila. Pogliettijev Compendium jedan je od najvaţnijih udţb za instrumente s tipkama iz XVII st. U suiti Sopra la ribe di Ungheria P. pokušava ĉembalom ilustrirati pojedine faz vjere Zrinskog i Frankopana, sluţeći se umjereno tonskin kanjem. DJELA. INSTRUMENTALNA: 4 so nate za gudaĉke ins tru mi orgulje; sonata za gudaĉke instrumente i ĉembalo; sonata za gudaĉke i mente i fagot; sonata za duhaĉke instrumente i orgulje; sonata za 2 t gudaĉke instrumente i orgulje; Balletti za 3—6 glasova. Za instrumente kama: 12 ricercara (jedan štampan u djelu A. Kirchera Musurgia Uniz\ 1650, pod imenom J. K. Kerlla); Praeludia, Cadcnzen und Fugen iiber d\ Choral Ton; Toccata per VIntroito D Aiessa con U pedale; Rossignolo (t canzona, plesni stavci, arija s varijacijama, fugirani stavci), 1677; Toc sopra la ribellione di Ungheria, 1671; Toccata sopra Cassedio (sic) di Filipa 1676; Toccata del 7. tono; Capriccio iiber das Henner-undHannergeschri canzonom) i dr.— Crkvene kompozicije (mise; Requiem; Magnificat).— RETSKA: Compendium oder kurtzer Begriff, und Einfiihrung zur Mušica, Regulae compositionis (prema Ausfiihrlicher Bericht von dem Gebrauche der sonanzen und Dissonanzen Ch. Bernharda). NOVA IZD.: izabrana djela za ĉembalo obi. H. Botstiber (DTO, 2, 1906); 12 ricercara obj. F. \X 7. Riedel (Die Orgel, 1957). LIT.: A. Koczirz, Zur lebensgeschichte A. de Pogliettis, STMW, 19 F. W. Riedel, Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fur ' ninstrumente in der 2. Halfte des 17. Jahrhunderts, Kassel i Basel 19c Isti, Alessandro Poglietti, MGG, X, 1962. — Isti, Neue Mitteilungen zu bensgeschichte von A. Poglietti und J. K. Kerll, AFMW, 1962—63. —L. i Suvremeni prikaz pogibije Zrinjskog i Frankopana u muzici za ĉembalo, 1963, 61. — F. W. Riedel, A. Pogliettis Oper »Endimionc, Festschri Engel, Kassel 1964. B. Ać

POHL, Carl Ferdinand, njemaĉki muzikolog (Darms 6. IX 1819 — Beĉ, 28. IV 1887). Uĉenik S. Sechtera u I Orguljaš protestantske crkve u Beĉu (1848—53) i od 1866 ar Društva prijatelja muzike. God. 1863—66 uĉitelj muzike i ziĉki kritiĉar u Londonu. Kao recenzent beĉkoga muziĉkoj vota bio antipod E. Hanslicka. Njegov najvredniji doprinos zikologiji je rad na istraţivanju ţivota i djela J. Havdna. Og! se i kao kompozitor. DJELA: Zur Geschichte der Glasharmonika, 1862; Mozart und Hay London (2 sv.), 1867; Die Gesellsckaft der Musikfreunde... und ihr Kom torium, 1871; Denkschrift aus Anlass des huniertjahrigen Bestehens der Ton, ler-Sodetat... in Wien, 1871; Josef Haydn, 1875—82 (2 sv.; III sv., prem hlovoj ostavštini, napisao H. Botstiber, 1927); Bibliographie der Musiksa. zverke des 16. und 17. Jahrhunderts sa R. Eitnerom, A. Lagerbergom i '. Haberlom), 1877; Denkschrift aus Anlass des fiinfundzzvunzigjahrigen Bes, des Singvereines der Gesellsckaft der Musikfreunde in Wien, 1883 i dr. C kritike i dr. LIT.: H. Unverrichl, Carl Ferdinand Pohl, MGG, X, 1962.

POHL, Richard, njemaĉki muziĉki pisac, kompozitor i ] nik (Leipzig, 12. IX 1826 — Baden-Baden, 17. XII 1896). dirao filozofiju, kemiju i fiziku u Karlsruheu, Gottingenu i 1 ţigu; muziku uĉio kod E. Wenzela. Muziĉki pisac u Dresc (1852—54), gdje sa K. F. Brendelom suraĊuje u ĉasopisu i Musikztitung; kasnije (1856—61) s Brendelom izdavao ĉas Anregungen fur Kunst, Leben und Wissenschaft. God. 1854-ţivio u Weimaru, zatim u Baden-Badenu. Pobornik novonjem škole; vrijedni su njegovi radovi o Wagneru. Bavio se i komp ĉijom. DJELA. SPISI: Akustische Briefe fur Musiker und Musikfreunde, I Bayreuther Erinnerungen, 1877; Autobiographische, 1881; Gesammehe Scfo iiber Musik und Musiker (3 sv., R. Wagner, F. Liszt, H. Berlioz), 1883-Die Hohenzuge der musikalischen Entzvickelung, 1888; ĉlanci u ĉasopisima, jevodi: H. Berlioz, Gesammehe Schriften (4 sv.), 1864; libreto opere C. S -Saensa Samson und Dalila, 1877 i dr. Razna knjiţevna djela. — Pohlova c ţena, Louise, napisala prema njegovim bilješkama, knjige Hector Berlioz, 1 und Werke, 1900 i roman Richard Wiegand. Episoden aus detn Leben eines gr Aleisters, 1904 (roman inspiriran ţivotom Wagnera). LIT.: R. Sietz, Richard Pohl, MGG, X, 1962.

POIRĈE, Elie Ćtnile Gabriel, francuski muziĉki pisac i k pozitor (Villeneuve-St.-Georges kraj Pariza, 9. X 1850 — riz, 25. V 1925). God. 1884—1918 bibliotekar u pariškoj knjiţ Ste.-Genevieve, ĉiji je inventar velikim dijelom katalogizi Utemeljio (1905) i ureĊivao zbirku Les Musiciens ce'lebres. DJELA: L'Evolution de la musigue; la musique en 1884, 1884; Etudi Tannhaeuser de Richard Wagner; analyse et guide thematique (sa A. Ernst 1895; Essais de technique et d'esthetique musicales (I, Les Maitres ehanteurs . IK'agner; II, Le Discours musical: son principe, ses formes expressives speciale d'apres la partitiondes Maitres ehanteurs), 1898 i 1902; Le Chant gnosticoma, des sept voyelles, 1900; Une nouvelle interpretation rythmique du second h_ a Apollon, 1900; Chopin, 1906; Sainte Cecile, 1920; Richard Wagner, ] Rasprave; studije; kritike. LIT.: B. Bardct, Elie Emile Gabriel Poiree, MGG, X, 1962.

POKLOPCI (engl. keys. franc. clefs, njem. Klappen, chiavi), mehanizam poluga s poklopcima koji sluţe za otvar; i zatvaranje rupica na duhaĉkim instrumentima. Sistem pokloj imaju gotovo svi drveni duhaĉki instrumenti (izuzeci su picc< -flauta i blokflauta), a od limenih duhaĉkih instrumenata sal

POKLOPCI — POLIĆ fon. Nastojeći da drvene duhaĉke instrumente tehniĉki usavrše, da smanje poteškoće što ih je sviraĉima zadavalo zatvaranje rupica izravno prstima i da omoguće neke prije neizvedive hvatove, poĉeli su graditelji instrumenata krajem XVI st. ugraĊivati posebne poklopce na cijev instrumenta. U XVII i XVIII st. neprestano su povećavali broj poklopaca. Istodobno su usavršavali sistem prijenosnih poluga. Tako je na koncu prve polovine XIX st. osobito poboljšao taj sistem miinchenski flautist Th. Bohm (Bb'hmov sistem).

Sistem poklopaca primjenjivao se i na pojedinim starijim li menim duhaĉkim instrumentima (Klappenhorn, ofikleida, serpent itd.). A. To. POKLOPLJENICA (njem. Gedackt) -~> Registar POKORN, Danilo, muzikolog (Celje, 30. VIII 1924 —). Završio studij prava i diplomirao 1968 iz historije muzike na Akademiji za glasbo u Ljubljani. God. 1949—53 muziĉki komentator, zatim urednik muziĉkog programa Radija i 1963 — 74 šef Muziĉke produkcije Radio-televizije Ljubljana. Autor brojnih komentara za cikluse koncerata na radiju i televiziji, suradnik ĉasopisa Naši razgledi i Koncertnog lista Slovenske filharmonije 1 predavaĉ. DJELA: L. M. Škerjanc, Slovenska glasbena revija, 1951; Carl Maria von Webcr, Prosvetni servis, 1961; Obrazi iz slovenske glasbene preteklosti, ibid., 1962; Slavko Osterc, ibid., 1965; Slavko Ozterc, prispevek za biografijo, Muzi kološki zbornik, V, 1969; Bibliografski pregled kompozicij S. Osterca, ibid., VI, 1970. Napisao poglavlje o jugoslavenskoj muzici u kolektivnom djelu Konzertbuch (urednik K. Schonewolf), II, Leipzig 1965. J. Se.

POKORNI, Dragutin, dirigent (Ĉermakovica, 10. X 1868 — Beograd, 21. X 1956). Ţavršivši studij na Konzervatorij umu u Beĉu, radio kao korepetitor u beĉkom Karltheatru. Od 1890 bio je vojni kapelnik u Beogradu, Valjevu i Nišu. Za vreme Prvoga svetskog rata reorganizovao Muziku konjiĉke divizije i davao koncerte u većim gradovima severne Afrike. Bio je jedan od prvih dirigenata Narodnog pozorišta u Beogradu (1897—1909) koji su sistematski izvodili opere i operete stranih i domaćih kompo zitora. Kao referent vojnih muzika (1920—1937) i kapelnik Or kestra kraljeve garde isticao se organizatorskim sposobnostima te je podigao taj orkestar na znatnu umetniĉku visinu. Bio je horovoda nekoliko pevaĉkih društava; osnovao je Vojnu muziĉku školu u Vršcu i ustanovio centralni muziĉki arhiv pri Ministar stvu vojske i mornarice u Beogradu. Pisao je prigodne kompo zicije, većinom za vojni orkestar. R. pej. POKORNI, Franjo, kompozitor, dirigent i violinist (Zagreb, 1825 — 26. IX 1859). Na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio violinu (A. Kirschhofer) i kompoziciju (J. Wisner-Morgenstern). Nastavnik (1841—51) i od 1852 dirigent orkestra HGZ, od 1845 dirigent kazališnog orkestra, a od 1855 istodobno koralist katedrale. God. 1850 utemeljio je u Zagrebu prvu graĊansku muziku (duhaĉki orkestar). U duhu ilirskih ideja P. je nastojao svojim djelima dati nacionalno obiljeţje, no to mu je uspjelo samo djelomice. DJELA. ORKESTRALNA. Pet uvertira: u B-duru; u C-duru, 1846; 2 Slavjanske uvertire u D-duru (1853) i a-molu i Narodna u a-molu, 1854; fan tazija Oluja na moru u C-duru. Muzika za ples. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Scenska muzika za drame i igrokaze: Jelva, ruska sirotica (Scribe), 1845; Gusar (Kukuljević), 1847; Hrvatska svadba, 1847; Graniĉari ili proštenje rta Ilijevo, 1857 i Crna kraljica (Freudenreich), 1858. — VOKALNA. Za mje šoviti zbor i orkestar: Sveĉana kantata u D-duru, 1858; kantata u B-duru; Barcarola, 1853; Rob i Pirat. Zborovi; solo-pjesme; poputnice. — CRKVENA: 3 mise; 6 ofertorija; 4 graduala i dr. LIT.: F. Kuhaĉ, Ilirski glazbenici, Zagreb 1893. — A. Goglia, Franjo Pokorni, Sv. C, 1928, 2 i 1939, 1. K. Ko.

POLAJENKO, Nikolas, ameriĉki plesaĉ (New York, 15. XII 1932 —). Klasiĉni balet uĉio kod L. Schollara i A. Vilzaka. Debitirao 1947 u Ottazva Ballet Company; 1948 postao solist ansambla Metropolitan Ballet u New Yorku. Angaţiran zatim u trupama Ballet des Champs-Elysee, Ballet de Pariš, Grand Ballet du Marquis de Cuevas, Harknes Ballet i dr. Istaknut plesaĉ solistiĉkih uloga klasiĉnog baletnog repertoara. POLDINI, Ede (Eduard), madţarski kompozitor (Budimpešta, 13- VI 1869 — Bergeroc kraj Veveva, 29. VI 1957). Studirao na Konzervatoriju u Budimpešti (S. Tomka) te kod E. Mandyczewskog i J. Epsteina u Beĉu. Niz godina profesor muzike u Ţenevi. Afirmirao se scenskim djelima, osobito idiliĉno-poetiĉnom operom Karnevalska svadba, te programnim, liriĉnim klavirskim

^eijern/iuiv vovnciia mrezaj, iy-2y; nimjy, iyjo. in operne priĉe: KjSipjerozsa; Hamupipoke i Vasorru baba, 1899. Balet Eszaki feny, 1894. Opereta. — VOKALNA: muški zborovi i djeĉji zborovi sa solistima na madţ. i franc. tekstove; solopjesme. — Orkestralne transkripcije vlastitih klavirskih kompozicija (Maionnettes; Valse serenade).

kompozicijama specifiĉno madţarskog kolorita.

Trois etudes;

101

LIT.: V. Papp, Poldini, Arckepek a magvar zenevilagbol, Budapest 1925. — P.P. Hoffer, Eduard Poldini.MGG, X, 1962.

POLIĈ, I. Mirko, kompozitor i dirigent (Trst, 3. VI 1890 —■ Ljubljana, 2. X 1951). Studirao pravo u Pragu, ali se posvetio muzici. Za vrijeme studija na Conservatorio Verdi u Trstu djelovao kao zboro-voĊa Slovenskoga pjevaĉkog društva i zbora Šentjakobske ĉitalnice i od 1911 dirigent tršćanskoga Narodnog gledališta gdje je 1913 uveo redovite operne predstave. God. 1914— 23 dirigent opere u Osijeku (od 1918" direktor) i tamo 1920 osnovao i vodio muziĉku škelu; 1923—24 tajnik i dirigent opere u Zagrebu i 1924— 25 na istim poloţajima u Beogradu, gdje je M. POLIĈ vodio i pjevaĉko društvo Stanković. Od 1925 do 1939 djelovao je u Ljubljani kao dirigent i direktor opere, zatim do 1941 dirigent Beogradske opere. Poĉetkom Drugoga svjetskog rata vratio se u Ljubljanu, gdje je 1945—47 bio ponovno direktor opere i zatim dirigent. U Ljubljani je od 1929 vodio pjevaĉki zbor Glasbene Matice i neko vrijeme predavao dirigiranje i bio profesor u opernoj školi Muziĉke akademije. Markantna pojava u slovenskom muziĉkom ţivotu, P. je i kao kompozitor i kao reproduktivni umjetnik ostavio vidljive tragove i pridonio razvoju jugoslavenske muziĉke kulture. Na stvaralaĉkom podruĉju njega je najviše privlaĉila opera. Po stilu kasni romantiĉar, koji je uz profinjen smisao za specifiĉnost dramskog izraţavanja izvrsno vladao kompozicijskom tehnikom, on je nastojao da svoje poglede uskladi s modernim opernim smjernicama, kako u vlastitim djelima tako i u obradbama tuĊih. Posebne zasluge stekao je P. kao dirigent i dugogodišnji direktor Ljubljanske opere, koja se pod njegovom upravom razvila u reprezentativno muziĉko tijelo. DJELA: opere Mati Jugovićev (Ljubljana, 1. VI 1947) i Deseti.brat (Ljubljana, 25. II 1951). — Boţiĉna suita za zbor i orkestar; kantata Turki na Slevici; solo-pjesme; zborovi i dr. — Preradio opere Gorenjski slavĉek A. Foerstera, Lepa Vida R. Savina i Porin V. Lisinskoga. LIT.: Ĉaĉinoviĉ, Mirko Poliĉ i Osijek, Hrvatski list 1923, 261. — M. Bravniĉar, Mirko Polić, ravnatelj in dirigent opere, Ljubljansko narodno gledališĉe v letu 1928, 1928. — /. Peruzzi, Stebri slovenskoga gledališĉa, Domaći prijatelj, 1929. 1. D. Co.

2. Štefanij a, subreta (Tr st, 17. X I 1893 —). Ţena Mirka; pjevanje uĉila u Trstu (de Filippi) i Beĉu (R. Papier-Baumgartner); debitirala 1911—12 na pozornici slovenskog Dra matiĉnog društva u Trstu. Operetna i operna pjevaĉica u Osijeku (1918—23), Beogradu (1923—24) i Ljubljani (1925—48). Do Drugoga svjetskog rata prva subreta Slovenskog narodnog gle dališĉa u Ljubljani, zapaţene je uspjehe ostvarila i na drugim jugoslavenskim operetnim pozornicama. U njezinom bogatom repertoaru posebno su se isticale uloge Liza (Benatzkv, Kod bijelog konjića), Erika (J. Gregorc), Grofica Marica (Kalman), Liza (Lehar, Zemlja smiješka), Laura (Millocker, Đak prosjak), Helena (Nedbal, Poljaĉka krv), Amina, Saffi, Adela (J. Strauss ml., Noć u Veneciji, Barun ciganin, Šišmiš), Boccacio (Suppe), Kristina (Zeller, Ptiĉar) i dr. Pjevala je glavne uloge u skoro svim ope retama slovenskih skladatelja. Pjevaĉica velikog glasovnog opse ga, izvrsne tehnike i izrazitog glumaĉkog dara, nastupala je i u operi, pa se istakla kao Despina (Mozart, Cosi fan tutte), Giulietta (Orfenbach, Hoffmannove priĉe), Marica (Smetana, Prodana nevjesta), Musetta (Puccini, La Boheme) i dr. B. Lk. POLIĆ, Milutin, kompozitor (Sušak, 4. VIII 1883 — 12. VI 1908). Brat pjesnika Janka Polica Kamova i Nikole Polica. Muziku uĉio u poĉetku kao samouk, od 1903 na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu (Ć. Junek, V. Novak), gdje je poloţio završni ispit iz orgulja. God. 1906 upisao se na Konzervatorij u Veneciji gdje mu je uĉitelj bio E. Wolf-Ferrari. Teška plućna bolest i rana smrt prekinule su taj studij. Istinski talent, P. je ostavio nevelik broj djela koja odavaju temperamentnu romantiĉarsku narav, smisao za orkestralni kolorit i za stvaranje melankoliĉnih, turobnih i potištenih raspoloţenja što su ih u njemu izazivala tmurna predosjećanja skore smrti. MeĊu najuspjelije njegove kompozicije ubraja se orkestralna Suite fantastica. DJELA. ORKESTRALNA: Suite fantastica; tema s varijacijama; Ca-priceio croato (nedovršeno). — Fuga za gudaĉki kvartet. — Dvadesetak klavirskih kompozicija (Pjesniĉka glazbotvorenja; Canone, gavotta e fuga i dr.). — Preludiji i fuge za orgulje. — Solo-pjesme. — Moteti.

POLIĆ — POLITONALNOST

102

LIT.: 5. Zlalić, Milutin Polić-Kvarnerski. O 30-godišnjici smrti, Novosti, 1938 (Boţiĉni prilog). J. As.

POLIFONIJA (od grĉ. 7roXu mnogo i cpwv/) zvuk, glas; engl. polyphony, franc. polyphonie, njem. Polyphonie ili Mehrstimmig-keit, tal. poHfonia), općenito svako višeglasje, a u uţem smislu muziĉki slog saĉinjen od dvije ili više istodobnih, samostalnih melodijskih linija, odnosno dionica ili glasova; prema tome pod pojmom p. razumijeva se djelo graĊeno po naĉelima -> kontrapunkta, tj. primarno horizontalno, za razliku od -> homofonije, tj. primarno vertikalnog, akordiĉkog sloga. U antiĉkoj grĉkoj literaturi izraz p. upotrebljava se u muziĉkom znaĉenju rijetko, uglavnom u smislu mnogostrukosti tona, npr. na aulosu (Plutarh) ili mnogozvuĉnosti (npr. ptiĉjeg pjeva). Kao oznaka višeglasne muzike, rijeĉ p. javlja se oko 1300 u anonimnom traktatu Summa musicae gdje se jednoglasju (can-tus simplex) suprotstavlja kao modus canendi a pluribus diversam observantibus melodiam. Povijest polifonije zapoĉinje meĊutim ranije, s razvitkom srednjovjekovnih višeglasnih tehnika i oblika, — > organuma, ~> diskonta, -> conductusa, & najveći procvat do-ţivljuje u doba renesanse, s vokalnom polifonijom nizozemskih kompozitora (-> Nizozemska muzika). Majstori tog razdoblja izgraĊuju sloţene polifone oblike chanson, motet i misu, te razvijaju tehniku imitacije, posebno kanonske, razraĊujući virtuozno sve njezine mogućnosti, od obrata i rakove imitacije do diminucije i augmentacije. Njihova su djela pisana u troglasju, ĉetvoroglasju i u višeglasju, koje ide ĉesto do 8 realnih glasova. Pored Nizozemaca znaĉajan su doprinos razvoju polifonije u XVI st. dali Talijani, posebno majstori rimske škole. Glavna su obiljeţja njihova polifonog stila jasnoća i usklaĊenost muzike i teksta, preteţno dijatonsko voĊenje glasova, izbjegavanje većih melodijskih skokova, te priprava i pravilno rješenje disonanca. Uz misu i motet njeguje se tada osobito madrigal, a u kompoziciji općenito prevladava veći broj glasova od šestoroglasja do dvanaestoroglasja. U doba baroka pojava novih monodijskih i koncertantnih oblika i tehnika potiskuje tradicionalni stil vokalne polifonije. MeĊutim, p. ţivi dalje unutar novih, sloţenih, vokalno-instrumentalnih oblika, kao što su višezborni koncert, pasija i oratorij, gdje se polifono pisani zborski dijelovi izmjenjuju s homofonima. Istodobno, rada se novi polifoni stil instrumentalne muzike; stvaraju se novi oblici pisani tehnikom kontrapunkta: ricercar, canzona, toceata i nadasve fuga koja doseţe vrhunac s djelima J. S. Bacha. Ali s prodorom harmonijske svijesti p. se već u doba baroka sve više prilagoĊuje i podreĊuje harmonijskom kretanju i tonalnim funkcijama. Najzad u okvirima primarno harmonijski oblikovane muzike klasiĉnog i romantiĉkog razdoblja, polifoni oblici upotrebljavaju se rijetko uglavnom samo za izuzetne, dramatski naglašene efekte, npr. u sonatnoj provedbi ili finalu. Na prijelazu u XX st. ponovno oţivljuje interes za polifoniju, tj. za linearno oblikovaje, pa se obnavljaju klasiĉne tehnike imitacije (->• neoklasicizam), a posebno znaĉenje dobiva p. u -> dodekafoniji. LIT.: 5. Gunther, Moderne Polvphonie, Berlin 1930. — A. T. Merritt, Sixteenth Centurv Polyphony, Cambridge 1939. — L. Spiess, Polyphony in Theory and Practice from the 9th Century to the Close of the I3th Centurv, 5 sv. (disertacija), Harvard University, Cambridge (Mass.) 1947. — J. P. Thilmann, Probleme der neuen Polyphonie, Dresden 1950. — M. Bukofzer, The Beginnigs of Choral Polyphony, Studies in Medieval and Renaissance Music, New York 1950. — E. W. Mulder, Polyphonie, Utrecht 1955. — P. Hamburger, Studien zur Vokalpolyphonie, Wiesbaden 1956. •— H. Sanden, Antike Polvpho nie, Heidelberg 1957. — C. C. CnpeĈKoe, ITojincboHHH H nojiHrboHH*iecKHe cbopMbi, MocKBa 1962. — B. Cervenca, II Contrappunto nella polifonia vocale classica, Bologna 1965. I. Ać.

POLIMETRIJA (od grĉ. 7roXu više i [ASTpia mjernost), spajanje odnosno odmjenjivanje dvaju ili više razliĉitih mjera. P. je horizontalna ako promjene mjere slijede jedna za drugom, tako da npr. prvi takt kompozicije sadrţi dvoĉetvrtinsku mjeru, drugi troosminsku, treći i ĉetvrti ĉetvoroĉetvrtinsku, peti petoroosminsku i si. P. je vertikalna ako razliĉite mjere nastupaju istodobno tako da npr. u jednom te istom taktu jedna dionica sadrţi dvoĉetvrtinsku mjeru, druga troosminsku, treća troĉetvrtinsku i si. Ponekad se i prikladnim smještajem akcenata stvaraju polimetriĉki efekti unutar jedne te iste mjere:

4 J J J J | J J J J | J J J J

išĉezava, izuzev rijetkih pojedinaĉnih primjera kao što je prvog ĉina opere Don Giovanni W. A. Mozarta, gdje se istoc izvode tri plesa u razliĉitim mjerama. U muzici XX st. poi se više iskorišćuju razliĉite polimetrijske kombinacije. Pi je primjer balet Le Sacre du printemps I. Stravinskog (: }■

POLINSKI, Aleksander, poljski muziĉki historiĉar i stov, 4. VI 1845 — Varšava, 13. VIII 1916). Studirao na V: skom konzervatoriju (Z. Noskovvski, W. Ţeleriski). Od 18; smrti muziĉki kritiĉar lista Kurjer Warszawski i suradnik m drugih muziĉkih publikacija. Uz to od 1904 predavao pc muzike na Konzervatoriju u Varšavi. P. je — uz J. Surzvnsk osnivaĉ poljske muziĉke historiografije. Bavio se i kompozic DJELA: O muzyce koišielnej i jej reformie, 1890; Piein Bogurodzi zvzgledem muzycznym, 1903; Dzije muzyki polskiej w zaryse, 1907; F. i 1914; 5. Moniuszko, 1914; studije o poljskoj muziĉkoj prošlosti. — IZDA obj. novoizd. psalama (10) M.Gomolke (1884) i zbirku poljskih crkvenih p XVI i XVII st. (1890). LIT.: Z. Lissa, Aleksander Polinski, MGG, X, 1962.

POLIRITMIJA, istodobni nastup dvaju ili više raz] ritmiĉkih obrazaca ĉiji se metriĉki akcenti podudaraju (] jeri 1 a i 1 b) ili razilaze (primjeri 2 a i 2 b): 1a

b

• ;

JJ J J j J JJ J _ -3l

i ___

_ 3 J i »J J

JJ J J|J

J

b

I

J JJJ J J J 5I J J J J J J J J|J J \

|

J

U ovom drugom sluĉaju radi se o poliritmiji koja uklj i —> polimetriju. P. je bitni sastavni dio polifone muzike u kojoj svaka di ima vlastiti melodijski i ritmiĉki tok. Sistematski upotreblj poliritmiju kompozitori XX st. (Stravinski, balet Petruška; demith, Klaviermusik op. 37) a susreće se i u jazzu i u m vanevropskih naroda. POLITONALNOST (od grĉ. TTOAU mnogo i TOVO? ZVI, istovremeno zvuĉanje više raznih tonaliteta, najĉešće dva Bitonalnost). Pojavljuje se u muzici XX v. D. Milhaud nalazi njene poĉetke u starijoj muzici, nj sledećem kanonu J. S. Bacha, gde se — prema Milhaud gornji glas kreće u d-molu, a donji u a-molu; meĊutim, saz' koja oni obrazuju pripadaju u svakom trenutku samo jec tonalitetu: J.S. B«chi Četiri

Primer drukĉije vrste je burleskno-parodistiĉki završetak Ċaĉkog seksteta Ein musikalischer Spass W. A. Mozarta, gde i instrument izvodi akord u drugom tonalitetu; naravno, radi posebnom efektu koji predstavlja izuzetak u kompozicionoj p teg doba. Pre se mogu kao zametak politonalnosti smatrati o punkti nad kojima se ĉesto dogaĊaju i istupanja u druge tona] (-> Pedalni ton). Prava, sistematski provedena p. jedan je od plodova ra; harmonskog jezika u poznom XIX v. Već R. Strauss upotreb u pojedinim delima {Ein Heldenleben, 1899; Salome, 1905; Ele, 1909) harmonske sklopove koji graniĉe sa politonalnošću. Ch. Ivesa srećemo p. već u orguljskom delu Variations on »s rica« (1891), pa u Song for Harvest Season (1894) i u neki kasnijih dela. Kod B. Bartoka u 14 Bagatela (1908), kod F. sonija u Sonatina seconda (1912); najpoznatiji meĊu ranim merima politonalnosti (zapravo bitonalnosti) je svakako slede Petruške I. Stravinskog (1911), sa kombinacijom Fis-dura i C-d I.Stravinski: »Petn

MJ

J J J 1 J J J J

Polimetrijske tvorevine susreću se u srednjovjekovnoj i renesansnoj višeglasnoj muzici, a osobito su ĉeste u kompozicijama nastalim potkraj XIV i poĉetkom XV st. Nakon toga p.

t

v

POLITONALNOST — POLLAROLO P. poĉiva uglavnom, na dijatonici; da bi efekt simultane pojave više tonaliteta mogao biti shvaćen, potrebno je da svaka komponenta za sebe bude jednostavna i pregledna. P. moţe biti linearna, tj. svaka melodija višeglasnog stava nalazi se u drugom tonalitetu, kao u Gudaĉkom kvartetu K. Szymanowskog (pojedini glasovi se kreću u C-duru, Es-duru, Fis-duru i A-duru, na što ukazuju i razliĉiti predznaci): K.Szymanowski: Gudački kvartet

103

Osterreichische Musikzeitschrift, 1951. — K. H. W6rner, Neue Musik in der Entscheidung (II izd.), Mainz 1956. V. Peć.

POLIVKA, Vladimir, ĉeški kompozitor, pijanist i muziĉki kritiĉar (Prag, 6. VII 1896 — 11. V 1948). Studirao na Konzervatoriju u Pragu (J. Prochazka, K. Stecker i V. Novak). Kao pratilac na klaviru (B. J. Kocian, O. Borova-Valouškova) i ĉlan Ĉeškog trija koncertirao na turnejama po Evropi, Americi i u Japanu. God. 1923—30 profesor klavira na Konzervatoriju u Chicagu; od 1930 u Prsgu (od 1939 profesor Konzervatorija). U njegovim ranim vokalnim djelima osjeća se utjecaj V. Novaka, a po povratku iz SAD stvara vlastiti stil, naglašeno antiromantiĉan, uz ĉestu primjenu linearne polifonije. DJELA. ORKESTRALNA: mala simfonija, 1922; simfonijska pjes ma Jaro, 1918; koncert za klavir, 1934; uvertira, 1942; suita, 1928. — KOMORNA : gudaĉki kvartet, 1937; Divertimento za duhaĉki kvintet, 1938; suita za violu i duhaĉki kvintet, 1933; 2 sonate za violinu i klavir, 1918 i 1919; sonata za violu i klavir, 1944. — KLAVIRSKA: sonata, 1932; fantazija, passacaglia i fuga, 1937; preludiji, 1931; Dni v Chicagu, 1926; Krajiny, 1941 i dr. — DRAMSKA: opera Polobuh, 1930; melodrame (Balada o oĉich topiĉovych, 1925); scenska muzika. — VOKALNA: kantate; zborovi; Tichy ocean za glas i klavirski trio, 1930. Ciklusi solo-pjesama: Senatske pisne, 1922; Kfidla, 1932 i Malajske pisne I935- — SPISI: autobiografija Rytmus, 1945; putopis 5 Kocianem kolem svita, 1945; kritike i ĉlanci. LIT.: M. Poštolka, Vladimir Polivka, MGG, X, 1962.

POLKA, ĉeški narodni ples u dvodobnoj mjeri i brzom tempu (nešto sporijem od tempa galopa). Pojavio se na poĉetku XIX st., a na njegov razvoj utjecali su i neki strani plesovi (ecossaise, krakozviak, Schottische). Kao ĉeški narodni ples p. se plesala u obliku kola i prvobitno se zvala nimra i madera. Naziv p. javlja se prvi put 1835; nastao je vjerojatno od ĉeške rijeĉi pulka (polovina), jer su za taj ples znaĉajni ĉesti polukoraci. Melodija polke izgraĊena je obiĉno simetriĉno, s naglašenim ritmiĉkim figurama. Oko 1835 p. prodire u praške salone, a 1839 spominje se već u Beĉu i Petrogradu, 1840 u Parizu, a 1844 pleše se u Londonu i u gradovima SAD. Kao salonski ples p. je ples parova. Brojne su podvrste polke, a svima je zajedniĉka ritmiĉka podloga:

rm i m. Suprotnost linearnoj je vertikalna p., tj. superpozicija ĉitavih akorda koji pripadaju raznim tonalitetima -> primjer). IzmeĊu ovih krajnosti nalaze se sluĉajevi D. Milhaud-. Les Eumenides gde melodija pripada jednom, a akordska pratnja drugom tonalitetu (npr. Preludijum iz klavirskih Pezzi infantili A. Caselle). Najzad, svaka od više simultanih melodija moţe imati sopstvenu harmonizaciju, tako da nastaje po-lifono voĊenje ĉitavih akord-skih kompleksa ( poliharmoni-ja). — Politonalne kombinacije nalaze se i kod C. Debussvja, A. Roussela, M. Ravela, S. Prokofjeva, J. Slavenskog, B. Brittena i mnogih drugih, ali se najviše i najdoslednije njima sluţio D. Milhaud i ĉlanovi grupe Šestorice. Od tridesetih godina XX v. primena poli-tonalnosti nije više tako ĉesta; pojavljuju se i gledišta koja osporavaju njenu vrednost (E. Desderi), pa ĉak i realnost njene egzistencije. P. Hindemith razvija u delu Unterzveisung im Tonsatz teoriju s pomoću koje se svakom akordu — ma koliko sloţenom — moţe odrediti osnovni ton, pa na osnovu toga zakljuĉuje da je nemoguće ĉuti u jednom sazvuĉju više osnovnih tonova — što p. upravo zahteva. Stvarno, u politonalnim sazvuĉjima obiĉno preteţe najdublji akordski kompleks, a ostali deluju kao dodaci (alteracije, miksture); izvesne kombinacije su ĉak objašnjive u smislu tradicionalne harmonije; npr. bitonalna konstelacija Fis-dur + C-dur u primeru br. 2 dala bi se ćela svesti na akord fis-ais-c-cis-e-g, dakle na alterirovani dominatni-^nonakord u h-molu koji sadrţi i ĉistu kvintu cis i smanjenu kvintu c. MeĊutim, od znaĉaja je da harmonski kompleksi koji ulaze u sastav politonalnog sazvuĉja obiĉno zadrţavaju znatan stepen samostalnosti u pogledu tretmana i zvuĉnosti (razliĉito voĊenje glasova, razliĉiti registri i zvuĉne boje). LIT.: J. Deroux, La Musique polytonale, RM, 1921. — D. Milhaud, Polytonalite et atonalite, ibid., 1923.-i. Desderi, La Mušica contemporanea, Torino

n j

Prva objavljena p. potjeĉe iz 1837. Ĉesta je p. u djelima operetnih kompozitora (J. Strauss ml., J. Lanner). U umjetniĉku muziku uveo ju je B. Smetana koji je tom narodnom plesu dao umjetniĉki oblik stvorivši od njega simbol ĉeškoga nacionalnog muziĉkog izraza. Polke su medu ostalima pisali i A. Dvorak i Z. Fibich. Od novijih najpoznatija je Circus-Polka (1942) I. Stravinskog. LIT.: R. C. Hahki, The Polish Origin of the Polka, Kongresni izvještaj, Warszawa 1960. — F. Hoerburger, Polka, MGG, X, 1962. M. Kun.

POLLAK, Irma, pjevaĉica, sopran (Ljubljana, 11. VI 1875 — Zagreb, 30. XI 1931). Pjevanje uĉila kod F. Gerbiĉa u Ljubljani i J. N. Fuchsa u Beĉu. Neobiĉno nadarena pjevaĉica i glumica, već je u šesnaestoj godini postala ĉlanicom ljubljanskog kazališta. Kasnije je pjevala u beĉkom Theater an der Wien, a od 1901 bila je ĉlanica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. Svestrana umjetnica, podjednako uvjerljiva kao operetna subreta, dramska glumica i interpret opernih likova lirskog karaktera. Svoja je najviša dostignuća ostvarila u operetama Poljaĉka krv (Nedbal), Gejša (Jones), Lijepa Jelena (Offenbach), Šišmiš (J. Strauss ml.), Ĉar valcera (O. Straus), Vesela udovica (Lehar) i GrojLuxenburg (Lehar). Od njezinih opernih uloga treba spomenuti Ĉo-Ĉo-San (Puccini, Madame Butterfly), Maricu (Smetana, Prodana nevjesta) i Micaelu (Bizet, Carmen). LIT.: Irma Pollak, Sv. C, 1932, 1.

K. Ko.

POLLAROLO (Pollaroli), 1. Carlo Francesco, talijanski kompozitor i orguljaš (Brescia, oko 1653 — Venecija, krajem 1722). Uĉenik G. Legrenzija. Od 1665 pjevaĉ u duţdevoj kapeli crkve sv. Marka u Veneciji; od 1690 drugi orguljaš, od 1692 drugi kapelnik (1702 dobio poĉasno zvanje Maestro giubilato). Od 1697 uz to poduĉavao na Conservatorio degli Incurabili. Jedan od najplodnijih i najpopularnijih opernih kompozitora svoga vremena. Napisao je oko 80 opera od kojih je većina izvedena u Veneciji; posebnu paţnju posvećivao je instrumentaciji. DJELA. DRAMSKA. Opere: // Licurgo ovvero 11 Cieco d'acuta vista, 1685; Jole, regina di Napoli, 1692; Circe abbandonata, 1692; La Forza della virtu, 1693; La Schiavitit fortunata, 1694; Alfonso primo, 1694; Ottone, 1694; GVInganni felici, 1695; L'Irene, 1695; Rosmonda, 1696; Faramondo, 1699; Le Pazzie degli amanti, 1701; Ascanio, 1702; La Vendetta d'amore, 1707; Publio Cornelio Scipione, 1712; Semiramide, 1713; Marsia deluso, 1714; II Germanico, 1716; Astinome, 1719; L''Arminio, 1722 i dr. ■— Kompozicije za orgulje (sonate, capricci, fuge). —■ VOKALNA. Oratoriji: La Fenice, 1693; Joseph in Aegypto, 1707; Jefte i dr. Duhovne kantate: 24 arije za glas i b. c.; pjesme u venecijanskom narjeĉju za glas i b. c.

2. Antonio, kompozitor (Venecija, oko 1680 — 4. V 1746). Sin i uĉenik Garla Francesca, kojega je od 1702 zamjenjivao.

104

POLLAROLO — POLONEZA

God. 1723 postao je pomoćnik, a 1740 naslijedio je A. Lottija na poloţaju kapelnika crkve sv. Marka u Veneciji i na tom poloţaju ostao do smrti. DJELA. DRAMSKA. Opere: Tigrane, 1695; L'Aristeo, 1700; Griselda, 1701; Demefrio e Tolomeo, 1702; Leucippe e Teonoe, 1719', Luĉio Papirio dittatore, 1721; Plautilla, 1721; Cosroe, 1723; Orlando furioso, 1725; Turia Lucrezia, 1726; / tre voli, 1726; Sulpizia fedele, 1729 i L'Abbandono di Armida, 1729. Pastorale; pasticci; serenade i dr. — CRKVENA: oratoriji (Recognitio fratrum, 1714; Sacrum amoris novendiale, 1716 i dr.); misa za 4 glasa i orkestar; 2 Magnificata; Confitebor; moteti; kantata za alt i b. c; 12 arija za sopran i b. c. LIT.: A. Mondolfi, Pallarolo, 1. Carlo Francesco, 2. Antonio, MGG> X, 1962.

POLLEDRO, Giovanni Battista, talijanski violinist i kompozitor (Piova, Asti, 10. VI 1781 —■ 15. VIII 1853). Violinu uĉio u Astiju, a usavršavao se kod G. Pugnanija u Torinu. Isprva violinist Dvorskog orkestra u Torinu; oko 1804 kratko vrijeme koncertni majstor kazališta u Bergamu. Nakon petogodišnjega boravka u Moskvi i brojnih koncertnih turneja (1812 nastupio u Karlsbadu sa L. van Beethovenom), koncertni majstor Dvorskog orkestra u Dresdenu (od 1814); od 1824 bio je muziĉki direktor na dvoru u Torinu. Premda je kod Pugnanija uĉio samo kratko vrijeme, P. se smatra, uz G. B. Viottija, najznatnijim predstavnikom njegove škole. Polledrov violinski stil karika je izmeĊu tradicije talijanske violinske klasike (Pugnani) i virtuoznosti romantike (Pa-ganini). DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia pastorale; 3 Sinfonie ecdesiastiche 3 koncerta za violinu; 3 niza varijacija za violinu i orkestar. — KOMORNA: 3 trija za 2 violine i bas, 1812; 2 dueta za 2 violine. — Crkvene kompozicije. — Instruktivno djelo Exercices amusants pour violon scul, oko 1814 (novo izd. H. Schardieck). LIT.: B. Schzvarz, Giovanni Battista Polledro, MGG, X, 1962.

POLLINI, Cesare, talijanski muziĉki pisac (Padova, 13. VI 1858 — 26. I 1912). Diplomirao pravo u Padovi; muziku uĉio na Konzervatoriju u Milanu (A. Bazzini). God. 1883—85 i od 1890 do smrti direktor Konzervatorija u Padovi (koji danas nosi njegovo ime). SuraĊivao u ĉasopisima, osobito u Rivista musicale italiana; zauzimao se za teoretske reforme H. Riemanna. Ogledao se kao kompozitor. DJELA. SPISI: Terminologia musicale tedesco-italiana, 1894; Teoria generale della mušica; La Mušica italiana nelle sue principali fasi stor iche. LIT.: G. Sacerdoti, Cesare Pollini, Padova 1912. — S. Leoni, Cesare Pollini nella vita e nell'arte, Padova 1917. — F. Perrino, Cesare Pollini, Rassegna Musicale Ćurci, Milano 1962.

POLLINI, Franc, pijanist i kompozitor (Ljubljana, 25. III 1762 — Milano, 17. IX 1846). Uĉenik W. A. Mozarta u Beĉu i od 1793 N. A. Zingarellija u Milanu, bio je od 1809 profesor klavira na Milanskom konzervatoriju. Rani klasicist, djelomice još pod utjecajem rokokoa, P. sa svojom klavirskom tehnikom tvori most od starih majstora k F. Lisztu. Osim klavira vir tuozno je svirao violinu, a bio je i izvrstan pjevaĉ (pjevao je u mnogim gradovima Italije). Kao roĊak Ţ. Zoisa nastupao je u ljubljanskom diletantskom kazalištu u slovenskim i njemaĉkim igrokazima.

DJELA. KOMORNA: Sonata facile za klaviĉembalo ili harfu s violinom obi. op. 33; Ode III di Anacreonte za 2 violine, violu i kontrabas op. 39; Grande Sonale-Caprice et Variations za harfu i klavir. — KLA VIRSKA: Variazioniop. 10; Toccata op. 31; Divertimento pastorale op. 34; Scherzo di Fantasta op. 37; Preludio canlabile e Rondo op. 44; Introduction et Toccata op. 50; Scherzo op. 56. Za klaviĉembalo: Tre Sonate op. 26; Capriccio op. 28; listro Armonico op. 57; Fantasta op. 58. —DRAMSKA. Opere: // Genio insubre i La Casetta nei boschi, 1798; melodrama L'Orfanella svizzera. — VOKALNA : oratorij Stabat mater za 2 gl., 2 violine i violonĉelo; kantata // Trionfo della paĉe, 1801; canzonette; romance; ariette i dr. za glas i klavir ili klaviĉembalo. — Instruktivna djela Metodo per clavicembalo, Trentadue esercizi in forma di toccatta, 1820. LIT.: H. Costa, Ein Portraten-Album aus dem vorigen Jahrhunderte, Mitteilungen des historischen Vereins fiir Krain, 1863. — P. Radics, Frau Mušica in Krain, Ljubljana 1877. — F. Ks. Lukman, Rod Pollinijev in ljubljanski zdravnik dr Janez Krizostom Pollini. Kronika, Ljubljana 1940. — W. Georgii, Klavier-Musik, Zurich i Freiburg i. Br. 1950. — D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, II, Ljubljana 1959. — Isti, Franc Pollini, MGG, X, 1962. — Isti, Histoire de la musique slovene, Maribor 1967. D. Co.

POLLINI, Maurizio, talijanski pijanist (Milano, 5. I 1942 —). Uĉenik C. Lonatija i C. Vidussa, jedan je od najistaknutijih muziĉkih umjetnika svoje generacije u Italiji. Na muziĉkom horizontu zablistao je poput meteora 1960 u Varšavi, kada je na Chopinovu natjecanju pijanista premoćno osvojio prvu nagra du. Put u širok svijet, koji mu je kao laureatu tako znaĉaj nog konkursa bio otvoren, P. je iskoristio tek djelomice, jer se zbog bolesti morao povući iz javnog ţivota. Danas, meĊu tim, P. stoji odavno u prvim re dovima koncertanata, što potvr Ċuju nastupi u najvećim svjet skim muziĉkim središtima. P. M. POLLINI je gostovao i u Jugoslaviji.

POLO, andaluzijski ples u umjerenoj 3/8 mjeri s mnogim : kopama. Plešu ga španjolske ciganke uz kastanjete; plešući vaju vesele i šaljive pjesme u kojima se ĉesto ponavljaju isti govi kao ole (otuda i plesu naziv Ole), ay i si. Plesni koraci i fij pokazuju snaţan orijentalni utjecaj. P. je ušao i u umjetniĉku muz Dvije najpoznatije melodije napisao je M. Garcia: Yo soj contrabandhta i Cuerpo bueno (posljednju je upotrijebio G. B u predigri IV ĉinu opere Carmen). P. je, kao posljednji stavak, de Falla uvrstio u ciklus solo-pjesama Siete canciones poput espanolas (1914).

POLO, Enrico, talijanski violinist (Parma, 18. XI 1868 Milano, 3. XII 1953). Studirao na Konzervatoriju u Parn na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi (J. Joachim). Od 1895 { fesor violine na Konzervatoriju u Torinu i koncertni majstc tamošnjem Teatro Regio; 1903—-35 profesor Konzervatorij: Milanu. Tamo je osnovao kvartet Polo koji je 16 godina uţi glas najuglednijega komornog ansambla u Italiji. P. je na: pao i solistiĉki; s pijanistom E. Consolom prvi je u Italiji iz kompletni ciklus Beethovenovih sonata za violinu i klavir. DJELA. INSTRUKTIVNA: U Meccanismo delle 5 prime posizioni violino — Esercizi applicati alle scale (2 sv.); 30 Studi a doppie corde; 12 *! di tecnica, 1914; Tecnica fondamenta delle scale e degli arpeggi. ■— KOM ZICIJE: Reverie za violinu i klavir; nekoliko solo-pjesama (Invocazion pratnju violine i klavira). — IZDANJA: komorna i koncertna djela G. Pugr ja, L. Boccherinija, L. Lea, G. Tartinija, G. B. Viottija, N. Paganinija i instruktivna djela za violinu A. Bazzinija, J. Donta, H. E. Kavsera, N. Pagan i dr. — Preveo na talijanski Physiologie der Bogenfuhrung auf den Streichin, menlen F. A, Steinhausena.

POLOLANIK, Zdenţk, ĉeški kompozitor (Tišnov, 25. 1935 —). Studij kompozicije završio 1961 na Muziĉkoj akadei Leoš Jandĉek u Brnu (V. Petrţelka, Th. Schaeffer). Prista suvremenih i avangardnih muziĉkih tekovina, u svoja djela ui i elemente moravskog narodnog melosa.

DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 1961; II, za 11 duha instrumenata, 1962; III, za orgulje, udaraljke i orkestar, 1962; IV, za gud 1963 i V, 1968. Sinfonietta, 1958; koncert za klavir, 1966; Concerto grossc gitaru, flautu, ĉembalo i gudaĉki orkestar, 1966; Toccata za kontrabas i komi orkestar, 1959; Divertimento za 4 roga i gudaĉki orkestar, 1960. — KOMOR* Tri Mušica spingenta: I, za kontrabas i duhaĉki kvintet, 1961; II, za gud kvartet i ĉembalo, 1962 i III, za bas-klarinet 1 13 udaraljki, 1962; Scherzo trario za ksilofon (gitara), bas-klarinet i violinu, 1961; 3 Scherzi za duh kvintet, 1963; Mušica concisa za flautu, bas-klarinet, klavir, udaraljke i ĉemt 1963; Preludio dodici za 2 klavira i orgulje, 1963; Concentus resonabilis Zi solo instrumenata i magnetofonsku vrpcu, 1963; Pulsazione za udaraljke, l( Mušica trascurala za bas-klarinet i ĉembalo, 1968. — ORGULJSKA: S01 bravura, 1959; Allegro affanalo, 1963; Sonata laetiliae za 2 orgulje, 1962 4 Sound Conversations and Finale, konkretna muzika, 1965. — DRAMSb balet Mechanismus, 1964; marionetski balet Popelka, 1966; opera-oratorij Pjc nad pjesmama, 1969. —VOKALNA: Nabuchodonosor za zbor, 3 trublje i 1 pane, 1961; Zpev mrtvych deti za zbor, 3 trublje i udaraljke, 1963; Vdvn djeĉji zbor i klavir, 1964; Canlus psalmorum za bas, orgulje, harfu i udaraljke, i< Rumor letalis za zbor, 1966. — Missa brevis za djeĉji zbor i orgulje, 1970.

POLONEZA (od franc. polonaise), poljski narodni ple: instrumentalne kompozicije proizašle iz tog plesa, umjereno b tempa (allegro moderato ili andante mosso), u troĉetvrtins mjeri s karakteristiĉnom ritmiĉkom figurom: \

mrm Poljski narodni ples tipa poloneze spominje se od XVI naziva se razliĉito — chodzony (»hodani« prema koraĉanju ples parova), pieszy, wolny — i u narodu se pleše i danas, osot prigodom vjenĉanja. Iz Poljske se najkasnije od XVII st. prosi: p. po drugim zemljama, ali kao dvorski odnosno salonski p] te se odrţala takoĊer do najnovijeg doba najviše u obliku s ĉanog mimohoda parova na plesnim sveĉanostima (u Njemaĉ ĉesto na muziku koraĉnice). U umjetniĉkoj muzici p. dobiva formu instrumentalne ko pozicije tokom XVII st. i to isprva izvan granica Poljske, u n maĉkim i skandinavskim zemljama, te u Francuskoj. U zbirka instrumentalne muzike tog vremena susreće se najprije uz razlii »poljske plesove« (polnisch Dantz) kao improvizirani doda (Proporz), zatim kao samostalna kompozicija s karakteristiĉr akcentuiranim ritmom. Takve instrumentalne poloneze komj nirali su Couperin, Telemann, J. S. Bach (Francuska suita Eduru), Handel, J. Ph. Kirnberger i dr. Poljski kompozit prihvaćaju umjetniĉki oblik i naziv poloneze prema francusk uzorima (polj. polonez) i pridonose njezinoj velikoj popularne u Evropi potkraj XVIII st., posebice M. K. Ogiriski sa dvadese programnih klavirskih poloneza (Les Adieux, Totenpolonaise) J. Kozlowski koji je pored poloneza za klavir, napisao oko poloneza za orkestar, a nekoliko još za zbor i orkestar (meĊu nji: Grom pobiedy rozdazvajsia, do 1833 ruska drţavna himna). Od kraja XVIII st. polonezi se dodaje trio kao srednji, kc trastni dio, pa dobiva trodjelni oblik ABA. P. se tada uvodi i

POLONEZA — POLJSKA MUZIKA klasiĉnu sonatu (W. A. Mozart, Rondeau en Polonaise u klavirskoj sonati u D-duru KV 284) i koncert (Beethoven, Rondo alla polacca u Trostrukom koncertu op. 56), a tokom XIX st. dobiva ĉesto karakter briljantne koncertantne kompozicije (C. M. Weber, Grande Polonaise op. 21 i Polonaise brillante op. 72) pa i obiĉne

salonske muzike. Razvoj instrumentalne poloneze dosegao je svoj vrhunac sa Chopinom. Nadahnute rodoljubnim osjećajima i proţete romantiĉarskim zanosom, njegove su klavirske poloneze postale doskora simboli poljskog borbenog patriotizma. Uz Chopina, vrednije su priloge tom obliku dali i Schubert (poloneze op. 75 i 61 za klavir ĉetvororuĉno), Schumann (8 ĉetvororuĉnih klavirskih p.), Liszt (Fest-Polonaise i dr.) i Wagner (klavirske p. op. 2). U doba procvata p. je ušla i u Singspiel i operu (Hasse, Graun, Weber), a najpoznatije primjere dali su Ĉajkovski (Evgenij Onjegin) i Musorgski (Boris Godunov). LIT.: W. Goslomski, Polonez i menuet, Warszawa 1891. — O. M. Ţukoviski, O polonezie, Lwow 1899. — L. Kamienski, Neue Beitrage zur Entwicklung der Polonaise bis Beethoven, Beethoven-Zentenarfeier, 1927. — Isti, O polonezie staropolskim, Muzyka, 1928, 3. — H. Martens, Polonaise und Mazurka, Berlin 1936. — H. Dorabialska, Polonez przed Chopinem, Warszawa 1938. —■ J. Kurczevjski, Polonez w polskiej muzyce ludowej, Poznari 1950. — J. W. Reiss, Polonez, jego pochodzenie i rozwoj, Poradnik muzyczny, 1950, 121 1951, 1 i 2. — A. Slazvinski, Rytm a harmonia w polonezach Chopina, Kongresni izvještaj, Warszawa 1960. — Z. Stcszezvska, Z zagadnien historii poloneza, Muzyka, 1960, 2. — F. Hoerburger i M. Sobieski, Polonaise, MGG, X, 1962. I. Ać.

POLOVINKA (J), nota koja po svom trajanju odgovara polovini trajanja cijele note. Sadrţi dvije ĉetvrtinke (J), ĉeti'i osminke (J1), osam šesnaestinki (J Apotome). U temperiranoj ugodbi praktiĉki nema razlike izmeĊu dijatonskog i kromatskog polustepena, jer je kromatski p. enharmonijski jednak dijatonskom, npr. kromatski p. c-cis zvuĉi jednako kao dijatonski p. c-des ( -*■ Dijatonika, -> Enharmonija, -> Kromatika, ->■ Temperatura i -> Stepen).

M.

Kun.

POLUTON -> Polustepen

POLJAKOV, Valerij Leonidoviĉ, moldavski kompozitor (Orel, 24. X 1913 —). Studirao na Muziĉkom tehnikumu i na Muziĉko-dramskom institutu u Harkovu. God. 1935—37 su-

105

radnik Kazališta opere i baleta u Kijevu; 1937—-40 savjetnik za folklor u Upravi za umjetniĉke poslove Moldavske SSR u Tiraspolju, voditelj muziĉkog odjela Moldavskog muziĉko-dramskog kazališta i nastavnik na muziĉkoj školi; 1940—41 muziĉki urednik Moldavskog radija. God. 1945—51 boravio u Rigi; od 1951 dirigent je radio-orkestra u Kišinjevu. Njegova se djela odlikuju invencioznom melodikom narodnog prizvuka. Bavi se i muziĉkom kritikom. DJELA. ORKESTRALNA. Šest simfonija: I, 1944; II, 1946; III, 1947; IV, 1950; V 1960 i VI, 1963; simfonijska pjesma Moldavija, 1937. Koncerti: 2 za klavir, 1948 i 1955; za violinu, 1953 i za violonĉelo. Uvertire; suita na mo ldavske teme, 1938. — DRAMSKA: muziĉka komedija Na plavom Dunavu, 1948; 4 baleta; scenska i filmska muzika. — Oratorij Pjesma zori, 1964; lirski valcer za glas i orkestar, 1954; solo-pjesme. — Obradbe latvijskih plesova za orkestar.

POLJAKOVA, Jelena Dmitrijevna, plesaĉica i baletski pedagog (?, 1884 — Santiago, Ĉile, XI 1972). Od 1902 ĉlanica Imperatorskog teatra u Petrogradu, gde nastupa zajedno sa Tamarom Karsavinom. Najpre igra u ansamblu, a zatim kao solistkinja ubrzo osvaja naziv prve primabalerine. Posle Oktobarske revolucije dolazi 1921 u Ljubljanu, a 1922 u Beograd, gde igra, koreografira i bavi se pedagoškim radom. Kasnije postaje profesor u Glumaĉko-baletskoj školi pri Narodnom pozorištu u Beogradu, a zatim otvara privatan baletski studio. U Beogradu koreografira i igra glavne uloge u baletima Krĉko Orašĉić (Ĉajkovski), Šeherezada (Rimski-Korsakov) i Silfide (Chopin), a u koreografiji A. Fortunata igra u baletima Coppelia (Delibes) i Giselle (Adam). Kao igraĉica ispoljavala je briljantnu tehniku klasiĉne baletske igre, a kao pedagog odlikovala se izvanrednim smislom za negovanje tradicije ĉiste klasiĉne baletske tehnike. Iz njene škole izišli su brojni istaknuti baletski umetnici: Nataša Bošković, Janja i Ira Vasiljeve, A. Ţukovski, S. Laketić, Nada Arandelović, R. Levi, Šonja Lankao, M. Jovanović, Vera Kostić i Tamara Polonska. Poslednje godine ţivota provela je u Santiagu, Ĉile. M. z. D. POLJSKA MUZIKA. Narodna. U Poljskoj je još od poganskih vremena narod svojim pjesmama i plesovima pratio sva vaţnija zbivanja u ţivotu. God. 966, za vladanja Mieszka I, kršćanstvo je postalo sluţbenom vjerom u Poljskoj. U kršćanske vjerske obrede koji su se, po zapadnom uzoru, odvijali na latinskom jeziku, prešli su neki poganski obiĉaji i obredi. Ceremonija krštenja bila je sve do XIII st. praćena plesovima poganskoga podrijetla. Pred crkvom i u crkvi, izvodili su se plesovi pod maskama. — Iz bogate riznice poljskih narodnih pjesama danas se samo za malen broj tvorevina moţe utvrditi da potjeĉu iz poganskih vremena. MeĊu njima ima i nekoliko svatovskih pjesama, kao npr. chmiel, raširena u cijeloj Poljskoj u nekoliko varijanata. Poljski je folklor tu i tamo srodan melodijama i ritmovima susjednih naroda; tako je ples gorštaka, zbojnicki, poznat i u Slovaĉkoj, Moravskoj, Madţarskoj, Rumunjskoj, pa ĉak i u Hrvatskoj. Najpoznatiji poljski plesovi — mazurka, krakozoiak i poloneza — pojavljuju se, meĊutim, tek kasnije. Od XVI st. poljski plesovi neprekidno privlaĉe paţnju muziĉara, domaćih i stranih. Neki od najvećih, kao J. Š. Bach, G. Ph. Telemann i F. Schubert, u svojim su djelima primjenjivali njihovu ritmiku i melodiku. Narodni instrumentarij sastoji se već odavno od duhaĉkih i ţicanih instrumenata i udaraljki. Medu duhaĉkim instrumentima osobitu paţnju zasluţuju flaute iz ranoga srednjeg vijeka (nalazišta Kowalewo, Miedzvrzec, Kruszwica i Opole). Najpopularniji duhaĉki instrument dudy ima mijeh i sliĉan je našim gajdama. U obitelj gajda ubrajaju se i sierszenki i kobza. Od ţicanih instrumenata vjerojatno je najprimitivniji luk muzyczny sa tri ţice i mjehurom na donjem dijelu koji sluţi kao rezonator. Uz dva veoma stara saĉuvana instrumenta iz prijelaza od XII u XIII st. (jednomu je ime pramasankd; nalazišta Gdansk i Opole), ostali su ţiĉani instrumenti suka, gesly (dva razliĉita tipa) i maryna. Rod udaraljki zastupaju u poljskom folkloru brojni bubnjevi, keramiĉke ĉegrtaljke i dr. Poljska narodna muzika je jednoglasna; sluĉajevi dvoglasja iz podruĉja Pieninv, u paralelnim kvintama srodno organumu iz IX st., izuzetni su. Heterofonija dolazi u instrumentalnoj plesnoj muzici. U melodici se susreću hemitonska i anhemitonska pentatonika, sve stare crkvene ljestvice te suvremeni dur i mol. Napjevi se vrlo ĉesto kreću u lidijskoj ljestvici. Stare poljske narodne melodije redovito su malog ambitusa, asimetriĉne strukture. Bogate su melizmima, a mnoge zapoĉinju uzlaznom septimom. Osebujnost je poljske muzike u nestalnosti tempa, a karakteristiĉna je i visoka intonacija i grleno pjevanje. Umjetniĉka. Latinsko koralno pjevanje u Poljskoj spominje se prvi put u dokumentima iz 1003 i 1008. Najstariji saĉuvani notni zapisi potjeĉu, meĊutim, iz prijelaza XI u XII st. To su »Missale plenum« iz kaptolske knjiţnice u Gnieznu i »Ordinale« iz kaptolske knjiţnice u Krakovu. Notama bez crta zapisani su

POLJSKA MUZIKA

106

i Sviraĉi rogova, reljef iz XII st.

i evandelistar iz Plocka (oko 1130), »Pontificale« iz Plocka (XII —XIII st.) i »Collectarium« iz LaĊa (1202). Najraniji saĉuvani rukopisi u dijastematskoj notaciji su antifonar klarisa iz Starog Sacza (XIII st.) i »Graduale Romano-Franciscanum« klarisa iz Krakova (pisan 1232—55 i kasnije još do 1340). Smatra se da iz Poljske potjeĉu tekstovi za više od 60 himna i 160 sekvenca. U XIII st. nastale su i prve dramatizacije liturgijskih tekstova. — Najstarija saĉuvana pjesma s poljskim tekstom je »Bogurodzica«. Zapis potjeĉe iz 1407, ali je melodija znatno starija. Na poĉetku XIV st., a moţda već i ranije, pojavljuju se poĉeci višeglasne muziĉke prakse (dvoglasni latinski moteti, organumi). Saĉuvani su u antifonaru klarisa iz Starog S^cza (XIII st.), u spomenutom »Gradualu Romano-Franciscanum« klarisa iz Krakova i u gradualu klarisa iz Starog Sacza (rano XV st.). Vijesti o svjetovnoj muzici seţu do u XI st., kada u Poljskoj djeluju trubaduri. Njihove pjesme prenose vitešku liriku sa zapada na poljsko tlo; najĉešće se upotrebljava vrsta sirventes. Zapisi melodija nisu se saĉuvali. — U Krakovu djeluje 1364—70 i prvi univerzitet (Kazimirov univerzitet) na kojemu, nakon što je obnovljen, već od 1406 studenti upisani na facultas artium obavezno slušaju predavanja o muzici. •—• U XII st. postoje na dvoru krakovskoga vojvode Kazimira Pravednog orgulje, a u XIII st. navodi se poimence i prvi orguljaš. ■— Đaci i vaganti spominju se prvi put 1236, a od poĉetka XIV st. djeluju i gradski muziĉari, trubljaĉi na tornjevima crkava i vijećnica, kao i drugi instrumentalisti, koji od kraja XIV st. posjećuju druge evropske zemlje. Cehovi profesionalnih muziĉara sudjeluju u narodnim i crkvenim sveĉanostima. Stalna, organizirana muzika na dvoru poĉinje od vremena kraljice Jadvige (1384—1399) i kralja Jagela (1386—1434). 0 visokom stupnju muziĉkoga ţivota govore rukopis 52 biblio teke Krasiriski i rukopis 378 narodne biblioteke u Varšavi. Prvi sadrţava 36 polifonih djela, medu njima djela Nikolaja iz Radoma (prva polovina XV st.), anonimnih poljskih kompozitora i stranih muziĉara; u drugom su kompozicije Nikolaja iz Radoma, J. Ciconije i Zachariasa. Djela Nikolaja iz Radoma svjedoĉe o temelji tom poznavanju napredne tehnike onoga vremena. Iz druge po lovine XV st. datiraju prve višeglasne kompozicije s poljskim tek stom: troglasna himna »Chwala Tobie gospodzinie« i obradbe pjesama »O najdroţszv kvviatku« i »Bqdţ wiesola panno czysta«. XVI st. zlatni je vijek poljske muzike. To je doba renesanse, kada se snaţno razvija duhovna i svjetovna muzika, a svjetovna postaje ravnopravna crkvenoj. Karakteristiĉni plesni ritmovi ulaze i u vokalnu i crkvenu muziku. Uz latinski tekst upotrebljava se i poljski, osobito kod protestanata, Ĉeške braće, kalvinista 1 arijanaca. Najpopularniji instrument je lutnja. Za lutnju pišu muziĉari koji su najĉešće i sami virtuozi na tom instrumentu; istiĉu se W. Dlugoraj (oko 1550—1619), J. Reys (jfakub Polak; oko 1545—oko 1605) i Talijan naturaliziran u Poljskoj D. Cato

(oko 1570 — poslije 1615). Madţarski lautist V. Bakfark (Gre 1507—76), niz godina u sluţbi poljskoga kralja Sigismun Augusta II, objavio je 1565 dvije obradbe poljskih narodr napjeva za lutnju. Medu najvaţnije dokumente instrumenta] muzike toga vremena ide tabulatura za orgulje Jana iz Lubli (1537—1548) sa 36 plesova, od kojih su desetak od Nikolaja Krakova (prva polovina XVI st.). U tabulaturi za orgulje sarr stana sv. Duha u Krakovu (1548) nalazi se 66 fantazija, plesc i pjesama uglavnom talijanskoga podrijetla. Vaţan rukopis dokument iz druge polovine XVI st. (uz mncga tiskana dje je tabulatura za lutnju iz Krakova (1555—92). — Uz not tiskare u Krakovu, koje rade od poĉetka XVI st., osnivaju kasnije tiskare i u drugim gradovima. Mnoge svjetovne pjesr bave se historijskim sadrţajima i aktualnim politiĉkim zbivanjin Dvije najljepše ljubavne pjesme komponirali su Nikolaj iz Ki kova (»Aleć nade mnq Wenus«) i anonimni autor (»Oczy me mile — Razvoju duhovne polifone muzike mnogo pridonosi crkve pjevaĉka škola rorantista, osnovana 1543 u Krakovu, u ko; su uĉili najpoznatiji poljski muziĉari. — Duhovna pjesma . narodnom jeziku (pjesme s moralnom poukom, psalmi i d: nastala je u krugu reformacije. Jedan od njenih vaţnih predsta nika, Wadaw Szamotulczyk (izmeĊu 1524 i 1526 — 60), obj vio je 1554 u Niirnbergu jedan motet; to je prvo djelo poljsko, kompozitora tiskano u inozemstvu. Opseţnu i vrijednu zbir] od 150 ĉetvoroglasnih psalama »Melodie na Psalterz Polski«, poljskom prijevodu J. Kochanowskog, ostavio je M. Gomol (oko 1535 —?). U njegovim djelima, koncipiranim preteţi homofono, opaţa se utjecaj poljskih narodnih ritmova i melodi Zbirka je objavljena u Krakovu. Mise i motete komponirali K. Borek, Th. Szadek, Marcin Lwowczyk (Leopolita) (1530 ? ■ vjerojatno 1589), K. Klabon i anonimni kantor iz Zamoši a motete još M. IVartecki, V. Gazvara-Gutek, Sebastian iz Fels tina (vjerojatno izmeĊu 1480 i 1490—1544?) i dr. Na razme renesanse i baroka najznatniji je kompozitor, osim Waclawa Sz motulczvka, M. Zielenski (?—?), kapelnik, orguljaš i autor dv zbornih ofertorija uvijek uz pratnju orgulja, a katkad i instrume. talnih sastava, nadalje trozbornog »Magnificata«, »Communione za 1—6 glasova i instrumentalnu pratnju, te tri instrumentali fantazije. Njegovo stvaranje tijesno je povezano s talijansko muziĉkom kulturom; on izdaje 1611 u Veneciji dvije zbirke svoj kompozicija. Poljsku muziĉku teoriju XVI st. predstavlja Sebastian iz Felsztyna, Jan iz Lublina, J. Liban, M. Kromer Slovak S. Monetarius (Miinzer). ,

Sviraĉi, crkva sv. Trojice, Lublin, 1418

POLJSKA MUZIKA Novi barokni stil, a s njime i upotreba generalbasa, prodro je u Poljsku razmjerno rano. Prvo djelo s numeriranim basom je »Completorium« A. D$bol%ckog

(tiskano

1618).Središta su muziĉke kulture kraljevski dvor (premjestio se 1596 iz Krakova u Varšavu) te dvorovi velikaša i crkvenih magnata, na kojima djeluju preteţno talijanski muziĉari; medu njima su na poljsku muziku najviše utjecali L. Marenzio, G. C. Gabussi, A. Pacelli, G. F. Anerio i M. Scacchi. — Od 1621 djelovala je Sviraĉ viole, Gre,bieri, oko 1520 talijanska opera s kastratima na dvoru grofa Stanislawa Lubomirskog. Njezin repertoar je nepoznat. Od 1628 izvedeno je na kraljevskom dvoru više od deset opernih djela (muzika P. Elerta, M. Scacchija, M. Brunerija i nepoznatih autora). Kraljevska kapela, koja je imala oko 50 muziĉara, nalazila se na visokom izvodilaĉkom stupnju zahvaljujući kapelnicima M. Scacchiju (? — vjerojatno izmeĊu 1681 i 1687) i B. Pekielu (? — vjerojatno 1670). ■— Kao kompozitori instrumentalne muzike najviše paţnje zasluţuju A. Jar-zgbski (canzone), M. Mielczeivski (canzone) i 5. 5. Szarzynski (sonata da chiesa). — Najvrednija crkvena djela iz toga razdoblja su dvije mise za zbor a cappella B. Pekiela; znatno su pridonijeli crkvenoj muzici još M. Mielczezvski, F. Lilius, J. R6ţycki, G. G. Gorczycki, S. S. Szarzynski i D. Stachozvicz. ■—■ Svjetovne pjesme najĉešće su viteške balade i historijske, vojniĉke i lovaĉke pjesme. Utjecaj prosvjetiteljstva m muziĉku kulturu opaţa se u Poljskoj mnogo kasnije nego u drugim zemljama. Zbog ĉestih politiĉkih nemira, opadanja kraljevske moći i slabog razvoja graĊanskoga staleţa poljska umjetnost stagnira. Muzika dolazi u novu razvojnu fazu tek u drugoj polovini XVIII st., kad graĊanska klasa preuzima kulturnu ulogu koju su dotle igrali dvorovi. Podizanje nacionalne svijesti odrazilo se i u muzici. God. 1765 osniva se u Varšavi prvo narodno kazalište, u kojem se 1778 izvodi prva poljska opera (po obliku vaudeville) »N^dza uszcze.šliwiona« M. Kamienskog (1734—1821). U tom su duhu, na poljske tekstove, komponirali i drugi poljski muziĉari kao i Talijan G. Gaetano. U melodici svih vaudevillea prisutni su narodni motivi. Folklor je još jaĉe naglašen u operama J. Stefanija, rodom Ĉeha. Kod poljske publike ta su djela nailazila na mnogo veći uspjeh nego djela stranih kompozitora (Mozartov »Don Giovanni« izveden je 1793). — Uz opernu umjetnost u to se vrijeme razvija simfonijska i komorna muzika i solistiĉka instrumentalna muzika. Prvi Poljak koji je napisao simfoniju je J. Szczuroivski (1740). Simfonije su komponirali i J. D. Holland (1746—1815), A. Milwid (? — oko 1760), W. Burian (? —1777), J. Wanski (1782— 1840), W. Dankozvski (XVIII st.) i dr. U svemu je nastalo gotovo 80 simfonija u stilu ranoga Havdna. Utjecaj beĉke klasike još se bolje oĉituje u komornoj muzici J. Janieioicza (1762—1848) i na polju instrumentalnoga koncerta kojeg je zaĉetnik J. Kleczynski (1837—95). —• U drugoj polovini XVIII st. poĉela se razvijati i klavirska muzika, osobito poloneza. Sveĉane poloneze za orkestar u duhu kantate (sa zborom) prvi je pisao J. Kozlozvski (1757—1831). Njegov uĉenik M. Oginski (1765—1833) komponirao je oko 20 poloneza za klavir koje su pripremile tlo za Chopina. — Osnovano je nekoliko tvornica klavira, što je povoljno utjecalo na širenje klavirske muzike u graĊanskim krugovima. — Iz teške politiĉke situacije zemlje (diobe Poljske, gubitak drţavne samostalnosti) rodile su se mnoge rodoljubne pjesme. Potkraj XVIII st. nastala je narodna himna »Jeszcze Polska nie zgin?la«. Na poĉetku XIX st. p. m. još uvijek ĉesto gradi na vrijednostima Havdnove i Mozartove umjetnosti. Postepeno prodire, meĊutim, i u poljsku kulturu duh rane romantike. U instrumentalnoj muzici on se oĉituje u teţnji za virtuoznim i briljantnim, a na podruĉju opere u sklonosti za historijske teme. Pijanistica i kompozitorka M. Szymanomska (1789—1831), autor virtuoznih klavirskih djela, znatno je pridonijela razvoju klavirske muzike u Poljskoj prije Chopina. Virtuozni stil u velike forme vio-

107

linske muzike uvodi violinski virtuoz K. Lipinski (1790— 1861.). — U to doba razvija se i muziĉko školstvo, za koje su ~ poĉetkom XIX st. stekli posebne zasluge Chopinov uĉitelj J. Elsner (1769— 1854) i K. Kurpinski (1785— 1857). Iako se ogledao kao kompozitor, Elsner je najvaţniju ulogu odigrao kao osnivaĉ i dugogodišnji direktor Visoke muziĉke škole u Varšavi (1820) i kao odgojitelj ĉitave generacije poljskih kompozitora. Kurpinski, kompozitor, nastavnik i muziĉki pisac, utemeljitelj prvoga Sviraĉ lutnje, Gre,bieri, oko 1520 poljskog muziĉkog ĉasopisa Tygodnik Muzyczny (1820—21), bio je dugi niz godina direktor varšavske Opere, za koju je pisao brojne opere i druga scenska djela s naglašenim folklornim znaĉajkama. U to vrijeme nastaju i prva pjevaĉka društva, mnoge tvornice instrumenata i muziĉko-izdavaĉke kuće, a Varšava postaje vaţno muziĉko središte. U toj sredini odrastao je najveći poljski kompozitor F.-F. Chopin (1810—49), veliki pjesnik i rodoljub, prvi istinski nacionalni kompozitor, koji je genijalno izrazio svoje romantiĉke ideje i sklonosti na podruĉju klavirske muzike. Njegove mazurke i poloneze umjetniĉke su sublimacije izvorne narodne muziĉke atmosfere. Pojavom Chopina Poljska stupa u red svjetskih muziĉkih nacija. Chopinova muzika unijela je u evropsku romantiku posve nove elemente. 5. Moniuszko (1819— 72), najveći poljski operni kompozitor XIX st., autor je »Halke«, prve poljske nacionalne opere trajne vrijednosti. Osim brojnim operama, istakao se i izvanrednim solo-pjesmama. Chopinovi i Moniuszkovi suvremenici ţive u sjeni te dvojice velikana. To su, medu ostalima, J. Nowakowski (1800—65), autor orkestralne, klavirske, komorne i vokalne muzike, T. Nidecki (1806— 52), kompozitor popularnih vaudevillea, I. F. Dobrzynski (1807—67), dirigent i svestran kompozitor, prvi veći poljski simfoniĉar, J. Fontana (1810—69) koji je — boraveći stalno u SAD — u svoje klavirske fantazije upleo i crnaĉke motive, i A. Orlozuski (1811—61), violinist, kompozitor i dirigent. Vokalnom lirikom bave se /. Krzyţanowski (1826—1905), E. Kania (1827—87), a osobito su raširene sentimentalne pjesme I. Komorowskog (1824—58). Bogatu tradiciju poljske virtuozne violinske literature, koju je zapoĉeo K. Lipinski, nastavlja violinski virtuoz H. Wieniawski (1835—80). ■—■ Sve veće zanimanje za narodnu muziĉku tradiciju potiĉe muziĉare da i znanstveno obrade folklorne pojave. Prvi poljski melograf je O. Kolberg (1814—90). Uz pomoć nekolicine prijatelja i malenog broja suradnika objavio je sakupljen etnografski materijal u 36 svezaka (12 690 zapisa narodnih pjesama). — Najznatniji kompozitori druge polovine XIX st. povezani su sa stilskim strujanjima u zapadnoj Evropi. To su W. Zelenski (1837—1921) i Z. Noskoivski (1846—1909). Ţeleiiski se stilski oslanja najviše na Schumanna i Mendelssohna; osobito uspješno njeguje solo-pjesmu; simfonijska su mu djela programnog karaktera; za klavir piše lirske i plesne minijature; veliku aktivnost razvio je uz to i kao pedagog na Konzervatoriju u Krakovu. Noskovvski, neoromantiĉar sklon programnoj muzici i bujnoj orkestraciji, autor je prve poljske simfonijske pjesme »Step«. Vrlo je zasluţan i kao pedagog; gotovo svi kompozitori iz grupe »Mlada Poljska« njegovi su uĉenici. Najindividualniji kompozitor toga vremena je J. Zarebski (1854—85), koji je u svojim djelima povezao elemente Lisztova stila s nekim znaĉajkama ranog impresionizma. Na kraju XIX st. osnivaju se konzervatoriji u Krakovu i Lavovu, a 1870 utemeljeno je Muziĉko društvo u Varšavi; u Lavovu se otvara i stalna opera. Medu muziĉkim piscima i kritiĉarima najviše se istiĉu J. Surzynski (1851-—1919), izdavaĉ stare poljske muzike »Monumenta musices in Polonia« (1884—87) i J. Sikorski (1815 ili 1813—96), utemeljitelj i prvi urednik ĉasopisa Ruch Muzyczny (od 1857). MeĊu najsvjetlijim i najvaţnijim razdobljima poljske muziĉke povijesti je XX st. U avangardnoj suvremenoj muzici poljskom

108

POLJSKA MUZIKA — POMYKALO

muziĉkom stvaralaštvu pripada jedno od najistaknutijih mjesta. Na poĉetku stoljeća još je priliĉno jaka skupina konzervativnih kompozitora koja se suprotstavlja radu nove napredne generacije okupljene pod nazivom »Mlada Poljska«. MeĊu predstavnicima romantiĉarske ideologije istiĉu se H. Jarecki (1846—1918), S. Niezviadomski (1859—1936), kritiĉar i autor klavirskih minijatura i solo-pjesama te pijanist svjetskoga glasa, kompozitor i drţavnik /. Paderezvski (1860—1941), autor opere »Manru«, Simfonije u h-molu i Klavirskog koncerta. Istoj skupini pripadaju F. Szopski, F. Brzezinski, H. Melcer-Szczawinski te L. M. Rogoivski (1881—1954)) koji je više godina proveo u Dubrovniku. U njegovim djelima zamjećuju se i tragovi našega fol klora. — Snaţan razvitak simfonijske muzike omogućilo je 1901 osnivanje Varšavske filharmonije. Nešto kasnije, 1905, polaţu kompozitori G. Fitelberg (1879—1953), M. Karlovicz (1876— 1909), K. Szymanowski (1882—1937), L. Roţycki (1884—1953) i A. Szeluto (1884—) prve temelje društva »Mlada Poljska«. Većina muziĉara iz te grupe, kao i mnogi drugi, školuju se na Pariškom i Berlinskom konzervatoriju. Zbog toga se u prvo vrijeme u radu pripadnika »Mlade Poljske« oĉituju utjecaji njemaĉke neoromantike i ekspresionizma te francuskog impresionizma. Veoma raširen kompozicijski oblik postaje simfonijska pjesma. Njezin je glavni predstavnik M. Karlovvicz, a meĊu ostalima simfonijsku pjesmu njeguje i istaknuti autor opera L. Roţvcki. Najveći kompozitor »Mlade Poljske« je K. Szymanowski. Asimilirajući utjecaje mnogih kompozitora i stilova te poljskog folklora, Szymanowski je stvorio osebujan muziĉki jezik koji pokazuje i senzibilnost fantazije i izuzetan smisao za zvukovnu raskoš i rafiniranost. Svestran stvaralac, ostavio je medu mnogim djelima operu »Krol Roger«, balet »Harnasie«, »Stabat Mater« za soliste, zbor i orkestar. Generaciji K. Szymanowskog pripadaju još brojni umjetnici koji su se takoĊer razvili iz romantiĉne škole: E. Morazvski, autor niza simfonijskih pjesama, J. Wertheim, W. Friemann, A. Soltys i dr. —• Prije Prvoga svjetskog rata mnogobrojni poljski pjevaĉi i instrumentalni virtuozi stjeĉu svjetsku slavu, medu njima pijanisti R. Koczalski, I. Friedmann i A. Rubinstein, violinisti B. Hubermann i P. Kochanski te pjevaĉica J. Korolezvicz-Waydozoa. —■ U prvim desetljećima XX st. osnivaju se mnoge vaţne muziĉke ustanove, npr. muzikološke katedre na univerzitetima u Krakovu ("1911), u Lavovu (1912) i u Poznanu (1922). Od 1911 izlazi i prvi poljski znanstveni muziĉki ĉasopis Kvartalnik muzyczny. Velik broj kompozitora koji djeluju u razdoblju izmeĊu dva rata školovao se izvan Poljske. T. Szeligotnski (1896—1963), B. Woytowicz (1899 —) i M. Kondracki (1902 —) studirali su u Parizu kod N. Boulanger; J. Koffler (1896—1943 ili 1944) uĉenik je A. Schonberga, P. Perkoivski (1901 —■) A. Roussela, a J. Maklakiemicz (1899—1954) P. Dukasa. Najtalentiraniji muziĉar te generacije je A. Tansman (1897 —), autor simfonija koji stvara pod utjecajem nove francuske škole, neobaroka i politonalnosti I. Stravinskoga. Neobarok uvodi u poljsku muziku B. Szabelski Ci896 —) koji kasnije, meĊutim, primjenjuje i punktualnu tehniku. Toj generaciji pripada K. Sikorski C1895 —) koji je odgojio mnoge predstavnike današnje poljske muzike. — Meduratna generacija poljskih muziĉara ne pokazuje, za razliku od pripadnika »Mlade Poljske«, veće zanimanje za narodni muziĉki izraz. U razdoblju izmeĊu dva rata došlo je do nezapamćenog uspona brojnih muziĉkih talenata. Ojaĉao je interes za simfonijsku muziku. Djela su na visokom kompozicijskom stupnju. Tijesni su dodiri sa zapadnoevropskom muzikom, a stilska usmjerenja vrlo razliĉita. Ratni dogaĊaji 1939 prekidaju aktivnost na svim podruĉjima kulture, pa i na podruĉju muzike. Poslije Drugoga svjetskog rata istiĉu se medu ostalim kompozitorima A. Szalozvski (1907 —), Z. Mycielski (1907 —), G. Bacezvicz (1913—1969), W. Lutoslazvski (1913 —), W. Rudzinski (1913 —), M. Spisak (1914—1965), A. Panufnik (1914 —■) i R. Padletvski ("1915—1944). Neki od njih napuštaju Poljsku, npr. Panufnik. Njegova su djela gdjekad proţeta narodnim duhom (»Sinfonia rustica«), a svojom »Tragiĉnom uvertirom« postigao je meĊunarodni uspjeh. I A. Malatvski (1904—1958) priklanja se u poĉetku nacionalnom izrazu; u kasnijim kompozicijama primjenjuje i radikalne suvremene postupke. Lutoslawski je jedan od najvećih i najznaĉajnijih suvremenih stvaralaca. Mnoge njegove kompozicije (»Muzyka ţaiobna«, Simfonijske varijacije, Mala suita) ubrajaju se medu najuspjelija ostvarenja suvremene evropske muzike. Ekstremno moderne kompozicijske forme i tehniku zastupaju mlaĊi poljski kompozitori. MeĊu njima istiĉu se K. Serocki (1923 ■—), T. Machl d neumatskoj notaciji znak za skupinu od tri note od kojih je srednja najdublja (npr. c-h-c- ili f-e-a). P. se u santgalskim rukopisima biljeţio fy a u koralnoj notaciji Pj P. se gdjekad zove i diviš resupinus. PORRECTUS FLEXUS (od lat. porrigere pruţiti, pruţati se i flexus zavoj), neuma porrectus kojoj je dodan silazni punctum. U neumatskoj notaciji biljeţio se /D a u koralnoj NT". PORRINO, Ennio, talijanski kompozitor (Cagliari, 20. I 1910 — Rim, 25. IX 1959). Studirao na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu (G. Mule, C. Dobici); diplomirao 1932; do 1935 usavršavao se kod O. Respighija. God. 1936—45 predavao na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu; uz to se bavio dirigiranjem i muziĉkom kritikom. Od 1946 na Konzervatoriju u Napulju bibliotekar i od 1947 profesor kompozicije. Kratko vrijeme profesor na Rimskom konzervatoriju, od 1956 bio je direktor Konzervatorija u- Cagliariju. U poĉetku pod utjecajem O. Respighija i neoklasicistiĉkih tekovina, P. je našao vlastiti kompozitorski izraz. Pisao je u duhu talijanskoga muziĉkog folklora, posebno sardinijskog, ali uz stalnu primjenu naprednih izraţajnih sredstava, unoseći osvjeţenje u talijansku muziku svoga vremena. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonietta dei fanciulli, 1947; simfonijske pjesme Sardegna, 1933 i La Visione di Ezechiele, 1935; Concerto dell' Argentarola za gitaru, 1953; Concertino za trublju, 1934; Sonata drammatica za klavir i orkestar, 1947; Ostinato za klavir i gudaĉe, 1951; Sonar per mušici za ĉembalo i gudaĉe, 1959; uvertira Tartarino da Tarascona, 1932; Sinfonia di una fiaba, 1936; Notturno e danza, 1936; 3 Canzoni italiane, 1937: plesovi // Ratto dl Persefone, 1938; Nuraghi, tri sardinijska plesa, 1952. — KOMORNA: I Cnnti della schiavitu za klavir, violinu i violonĉelo, 1933; Lamenlazione za violinu i klavir, 1942; preludij, arija i seherzo za trublju i klavir, 1942. — KLAVIRSKA: Preludio in modo religioso, 1942 (prer. i za orkestar, 1943); Ostinato, 1942 (prer. i za orkestar, 1943); Sonata drammatica za klavir i recitatora ad libitum, 1947 i dr. — Djela za orgulje. — DRAMSKA. Opere: Gli Orazi, 1941; Hutalabi (na vlastiti tekst), 1944 (izv. 1956); L'Organo di bambit, 1955 i Shardana (na vlastiti tekst), 1959. Baleti: Proserpina, 1938; Altair, 1942; Mondo tondo, 1949; // Ladro di diantanti, 1955 i La Bambola malata, 1959 i Esculapio al neon (neiz.) Filmska muzika. — VOKALNA. Oratoriji: Proserpina, 1937; E un uomo vinse 10 spazio!, 1938 (u spomen G. Marconiju) i // Processo di Cristo, 1949. Ciklusi za glas i orkestar / Canti di stagione, 1934 i / Canti delVesilio, 1945; Traccas za sopran ili tenor, gudaĉe i klavir, 1931; zborovi; Suite italiana za sopran, flau tu, violonĉelo i klavir, 1952; solo-pjesme. LIT.: F. L. Lunghi, Ricordo di E. Porrino, L'Approdo Musicale, 1959. — F. Karlinger, Ennio Porrino e la Sardegna, Cagliari 1961. — Isti, Ennio Porrino, Miinchen 1961. — Ĉasopis II Convegno posvetio E. Porrinu posebni broj, 1961, 10. — F. Karlinger, Ennio Porrino, MGG, X, 1962. — M. Rinaldi, E. Porrino, Cagliari 1965.

PORRO, Pierre-Jean, francuski gitarist, muziĉki nakladnik i kompozitor, vjerojatno talijanskog podrijetla (Beziers, 1759 ili 1750 —• Montmorencv, 31. V 1831). Od 1783 uĉitelj gitare u Parizu. Od 1784 izdavao Journal de Guitare u kojem je objavljivao kompozicije za gitaru. Uspjeh toga pothvata potakao ga je da 1786 osnuje izdavaĉku kuću. Svojim izdanjima P. je izvršio snaţan utjecaj na razvoj francuskog muziĉkog ukusa svoga vremena. Tiskao je duhovna i svjetovna djela majstora prethodne generacije (F. Durante, N. Jommelli, G. B. Pergolesi kao i suvremenih kompozitora, osobito W. A. Mozarta i J. Havdna). DJELA: 2 koncerta za gitaru i orkestar; kompozicije za razliĉite komorne sastave; sonate, serenade, potpuriji i dr. za gitaru i 1 ili 2 druga instrumenta ; kompozicije za gitaru ili liru (preludiji, plesovi). — Kompozicije za sola, zbor i orkestar ili orgulje; himne za izbor; pjesme za 1 ili 2 glasa uz pratnju gitare ili lire ili harfe ili klavira (romance, ehansoni). — Instruktivna djela za gitaru. — U njegovoj nakladi izišla su 3 koncertantna dua za 2 violine I. M. Jarnovića. — Škola za gitaru Tableau Methodique. LIT.: F. Donnadieu, Musiciens et compositeurs bitterois. Porro (Pierre Jean), Bulletin de la Societe archeologique, scientifique et litteraire de Beziers, Beziers 1897. — B. Bardet, Pierre-Jean Porro, MGG, X, 1962.

PORTA, Costanzo, talijanski kompozitor (Cremona, oko 1529 — Padova, 19. V 1601). Franjevac; uĉenik A. Willaerta u

Veneciji, gdje se sprijateljio sa C. Merulom. Magister ehori tedrale u Osimu; crkveni kapelnik u više talijanskih grad (Ravenna, Loreto, Padova). Jedan je od velikih majstora klasi polifonije; raširenošću svojih kompozicija i djelovanjem na br< uĉenike (L. Grossi da Viadana, L. Balbi, G. Diruta) odigrai u svojem vremenu prvorazrednu ulogu. U njegovu stvarala; jasno se vidi razvoj od strogoga polifonog stila nizozems obiljeţja iz Willaertove škole, do višezbornih konstrukcija rakteristiĉnih za venecijansku muziku kraja XVI st. Portin meĊutim, prvenstveno je odreĊen majstorskom primjer kontrapunkta. DJELA. INSTRUMENTALNA: fantazija: ricercar za 4 glasa; Gcron za 8 glasova.—VOKALNA: madrigali za 4 glasa, 1 sv., 1555; madrigali za 5 sova 4 sv., 1559—86; brojni madrigali i nekoliko drugih kompozicija u razlk zbirkama onoga vremena; madrigali u rkp.'— CRKVENA: 12 misa za 4—6 gla 1 sv., 1578; Introitus missarum za $ glasova, 2 sv. 1566; psalmi i cantica za 8 gl va, 1605; moteti za 4—8 glasova, 6 sv., 1555—1605; himne za 4 glasa, 1602; nije za 8 glasova, 1575; psalmi, moteti i dr. u zbirkama onoga vreme na. E ne kompozicije u rkp.: misa Da Pacem Dominus za 8 glasova; Aiissa Ducal 13 glasova, u 3 zbora; Aiissa Mortuorum za4glasa; Magnificat za 24 glasa, 1 lamentacije za 5 glasova. — Kanon za 4 glasa (po volji za 5—7 glasova), 2 san na portretima C. Porte. — Traktat o kontrapunktu. NOVA. IZD.: 2 madrigala za 4 glasa obj. L. Torchi (L'Artc musicat Italia, I, 1897); po i madrigal za 5 glasova obj. A. Einstein {The Golden; of the Madrigal, 1942) i R. Monterosso (Mostra bibliografica dei musicisti monesi, 1951); po 1 misu obj. J. Schmidt-Gorg (Mušica Divina, 1950) i O. schiati (Das Chorwerk, 1965); 3, zatim 2 moteta za 4 glasa obj. C. Proske (Mi Divina, 1855 i 1859). Izdanje cjelokupnih djela priprema O. Mischiati. LIT.: A. Garbelotto, II Padre Costanzo Porta da Cremona, OFM Cc Miscellanea Francescana, Roma 1955. — R. Lunelli, Nota complementare musicista C. Porta, ibid., 1956. — L. Pibernik Pructt, The Masses and Hy of C. Porta (disertacija), Ann Arbor 1960. — O. AUschiati, Costanzo Pc MGG, X, 1962.

PORTA, Giovanni, talijanski kompozitor (Venecija, 1 1690 — Mtinchen, 21. VI 1755). Od 1706 ţivio u Rimu; ĉ kapele kardinala P. Ottobonija, kojom je ravnao A. Ćore kasnije sam vodio kapelu. God. 1716 vraća se u Veneciju, Conservatorio della Pietd (direktor A. Vivaldi); od 1725 zbc voda ustanove, kasnije direktor. IzmeĊu 1718 i 1720 bora vjerojatno u Londonu, gdje je 1720 izvedena njegova opera 1 initore. Od 1737 do smrti dvorski kapelnik u Miinchenu. Njeg^ opere tipiĉni su primjeri napuljskog stila onoga vremena, je cijenjen i kao crkveni kompozitor. DJELA. DRAMSKA. Oko 30 opera: Amore e Fortuna, 1712; L'Agri, 1717; Numitore, 1720; Teodorico, 1720; L'Amor lirannico, 1722; Farnace, I" Ifigenia in Aulide, 1738; Da/ne, 1738 i Artaserse, 1739. — Oratorij Innoccu triumphus, scu Genovefa, 1736; kantate. — CRKVENA: 19 misa; 5 Creda psalma; 6 Magnificata; 3 litanije i dr. LIT.: G. v. Westermann, Giovanni Porta als Opernkomponist(disertac Miinchen 1921. — P. Kast, Giovanni Porta, MGG, X, 1962.

PORTAMENTO (franc. port de voix; od tal. portar la v< nositi glas), u vokalnoj literaturi kao i u djelima za gudaĉk duhaĉke instrumente, povezivanje dvaju tonova veoma brz pasaţom ljestviĉnih tonova, koji se doduše svi ĉuju, ali ner govijetno, prelijevajući se jedan u drugi. Na instrumentima s tipkama ili na harfi, te na trombonu p tamentu srodan efekt postiţe se -» glissandom u kojemu se n Ċutim svi tonovi pasaţe ĉuju jasno i razgovijetno. Najĉešće biljeţi kosom crtom koju spaja poĉetni i završni ton portamer Taj se naĉin izvoĊenja portamenta upotrebljava u jazzu trombonu. Upotrebljavan umjereno, p. pojaĉava emocionalnu izraz nost muzike. Primjenjivan, meĊutim, odviše ĉesto, on pos1 neukusna manira. Ĉesto se pogrešno izrazom p. oznaĉuje poseban naĉin ai kulacije ->■ portato . L. Vr PORTATIV (od lat. portare nositi; engl. portative org, franc. portatif, njem. Portativ, tal. organo portativo, portati ninfale), male prijenosne orgulje, raširene u kasnom srednj vijeku kao instrument crkvenih procesija i kućnog muzicirar Naziv je nastao po tome što je sviraĉ svirajući mogao instrurm sam nositi ili drţati na koljenima. U Italiji se u XIV st. p. zva organetto (orguljice). P. se sastojao od pravokutne škrinjice, na kojoj je bio usad jedan, ĉešće dva, a ponekad i tri niza svirala (u svemu oko 6—2 Svirale su bile poredane po veliĉini od veće prema manjoj lijeva na desno. Najdublji ton nalazio se izmeĊu c1 i /', a ĉil opseg instrumenta obuhvaćao je 1—2 oktave. Gradili su se portativi s bordunskim sviralama koje su bile znatno veće ostalih pa su ih većinom postavljali u poseban »bordunski tora (Bordunturm). Kako je p. trebalo prigodice i nositi, instrumi se mogao s pomoću remena objesiti o vrat. Sviraĉ je desnom i kom prebirao po tipkama, a lijevom rukom pokretao mijeh. P. je bio samo melodijski instrument, pa se najĉešće svirao sastavu s drugim instrumentima izvodeći u višeglasnoj komp ziciji jednu od dionica. Ĉesto se upotrebljavao kao jednoglas

PORTATIV — PORTUGALSKA MUZIKA muzika uz ples. Zvuk mu je bio, prema opisu, njeţan, umilan, priliĉno tih, katkad poput daška. Najstariji likovni prikaz portativa potjeĉe iz XII st. Instrument se iz Engleske i Francuske proširio po drugim zemljama. Osobito je bio omiljen u XIII— XV st. kada je prikazan i na mnogim slikama ponekad u rukama poznatih muziĉara kao npr. F. Landina i G. Dufaya. Od XVI st. interes za p. opada u korist pozitiva, a u XVIII st. posve išĉezava iz prakse. Kod nas se p. spominje u Dubrovniku (1384), gdje ga je gradio Ivan Andaluţanin iz Sevilje (Johannes Andalm de Sibiglia). U Hercegovini je herceg Stjepan posjedovao »organić« sa srebrnim cijevima. LIT.: H. Hickmann, Das Portativ (disertacija), Kassel 1936. — L. Parigi, L'Organo portativo, RAM, 1949. — £>. Pelrović, Najraniji zapisi o gra diteljima 1 orguljama u Dubrovniku, Zvuk, 1969, 94. — K. Kos, Muziĉki instrumenti u srednjovjekovnoj likov noj umjetnosti Hrvatske, Rad JAZU, 1969, 335A. Vi. i L. Ša.

PORTATO (tal. portare nositi, ponijeti), izvoĊenje nekoga motiva ili fraze na naĉin koji se nalazi po sredini izmeĊu legata i staccata. Naziv se ĉesto pogrešno zamjenjuje nazivom -> portamcnto.

PORT DE VOIX -> Portamento

113 Nezv England Conservatory u Bostonu; 1946—65 profesor na Yale University. Porterov posve osoban stil odaje raznorodne elemente: utjecaj njemaĉke i francuske muzike, studij polifonije O. di Lassa i ukorijenjenost u ameriĉkom tlu. Forma njegovih djela je ĉvrsta i jasna, instrumentalna faktura lagana, a harmonije su ĉas modalne, ĉas smiono disonantne i politonal-ne. Osobito je karakteristiĉna ţiva, ĉesto sinkopirana ritmika. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1934 i 1964; Conccrto concertanlc za 2 klavira, 1953; koncert za violu, 1948; koncert za ĉembalo, 1960; fantazija za violonĉelo i mali orkestar, 1950; Fatllasy on a Pastoral Themc za orgulje i gudaĉe, 1943; Con-certino za duhaĉe, 1959; Nezv England Episodes, 1958 i dr. — KOMORNA. Deset gudaĉkih kvarteta: I, 1923; II, 192«;; I I I , 1930; IV, 1931; V, 1935; VI, 1937; VII, 1943; VIII, 1950; IX, 1958 i X, 1965. Gudaĉki sekstet na slavenske narodne napjeve, 1947; kla-virski kvintet, 1927; mali trio za flautu, violinu i violu, 1928; kvintet za klarinet i gudaĉke instrumente, 1920; kvintet na temu iz djetinjstva za flautu i gudaĉke instrumente, 1940; Divertimento za duhaĉki kvintet, 1962; 2 sonate za violinu i klavir, 1925 i 1929; sonata za rog i klavir, 1946 i dr. — Klavirske kompozicije (sonata, 1930). — Kompozicije za orgulje. — Scenska muzika. — Pjesme za glas, flautu i klavir i za glas i klavir. — SPISI: A Study of l6th Ccntury Counterpoint..., 1948; A Study of Fugue Writinf>..., 1951; studije; ĉlanci. LIT.: H. Elvicll, Quincy Porter, Modern Music, 1946, 1. — H. Boatzvright, Quincy Porter, Bulletinof American Ćomposers Alliancc, 1957, 3. — B. Schwarz, William Quincy Porter, MGG, X, 1962.

PORTER, Cole, ameriĉki PORTUGAL (Portogal-lo), kompozitor (Peru, Indiana, 9. VI Marcos Antonio da Fon-seca 1893 — Santa Monica, Ka(pravo ime Ascen9ao), lifornija, 15. X 1964). Uĉio na portugalski kompozitor (LisaVale University (Ne\v Haven), zatim još neko Sv. Cecilija s portativom, Koln, oko 1500 bon, 24. III 1762 — Rio de Janeiro, 7. II 1830). vrijeme pravo i muziku na Harvard University Uĉenik S. Car-valha na Semindrio da Patriarcal u (Cambridge). Nakon Prvoga svjetskog rata usavršavao se na Scho- Lisabonu; tamo je 1785—92 dirigent na Teatro do Salitre. Uspjesi li Cantorum u Parizu (V. d'Indv). Vrativši se u SAD posvetio njegovih kazališnih djela ohrabrili su ga da okuša sreću u Italiji, se stvaranju muziĉkih komedija i musicala, od kojih su mnogi gdje je boravio 1793— 99 i stekao velik ugled. God. 1800 postigli golemu popularnost; postao je dvorski dirigent i direktor kazališta San Carlos u musical Kiss me, Kate izveden je na Lisabonu. Kada se portugalski dvor pred francuskom invazijom Brodwayu više od 1000 puta (kod nas se sklonio u Brazil, došao je P. 1810 u Rio de Janeiro i iduće godine izvodi pod naslovom Poljubi me Kato). preuzeo duţnost dvorskoga muziĉkog direktora. Od 1813 bio je i Njegova je muzika jednostavna, leţerna i direktor Konzervatorija u Vera Cruzu. Njegove opere (najuspjelije zabavna. Velika je Por-terova prednost Fernando nel Messico i Novo entremer da Castanheira) što je i autor komponirane su u stilu napuljske škole. m **&, •• T 3 spretno DJELA. DRAMSKA: oko 40 talijanskih opera (Cinna, 1793; Gli Avventurieri, 1795; Zulima, 1796; // Molinaro, 1797; Fernando nel Messico, 1798; sastavljenih i duhoAdrasto, Re d' Egitto t 1800; Zaira, 1802; Meropc, 1804; Arlaserse, 1806) i oko vitih tekstova za vlastita djela. 20 opera na portugalski tekst (A Ĉasa de cafe, 1787; Novo entremer da CastanDJELA. DRAMSKA : više od 25 musicala i muziĉkih TCvi)a:Hitchy-Koo, 1919; 50 Million Frcnchmcn, \919\The Gay Divorcc,\9ii\Anything goes, 1934; Jubilce, 1935; Red,Hot and Bluc, 1936; Leave it to me, 1938; Dubarry' zvas a Lady, 1939; Lct's face it, 1941; Something for thc Boys, 1943; Kiss me, Kate, 1948 (najpopularnije djelo); Out of this World, 1950; Can~Can, C. PORTER 1953; Silk Stockings, 1955 i dr. Filmska muzika. — Veći broj šlagera medu njima popularni Begin the Bcguine, Kight and Day i / Love You zbirke šlagera obj. pod naslovom Songs, 1954 i The Cole Porter Song Book, 1959. LIT.: K. Brodcr, Cole Porter, MGG, X, 1962.

PORTER, Quincy, ameriĉki kompozitor i violinist (Nevv Haven, Connecticut, 7. II 1897 — Bethany, Connecticut, 12. XI 1966). Na Yale Sthool of Music u Ne\v Havenu uĉio violinu i violu kod H. Dittlera, a kompoziciju kod D. S. Smitha i H. Parkera; usavršavao se 1920—21 na Scholi Cantorum u Parizu (L. Capet, V. d'Indy). Violinist u njujorškim kazališnim orkestrima, kompoziciju uĉio još kod E. Blocha. God. 1922 —28 i 1931—32 predavao na Cleveland Institute of Music; u meĊuvremenu ţivio u Parizu. God. 1932—38 profesor na Vassar College (Poughkeepsie, N. Y.); od 1938 dekan, a 1942—46 direktor

heira, 1788; Idilio, 1788; Gratiddo, 1789; O Amor artifice, 1790; A Ĉasa de campo, 1802). — CRKVENA: 10 misa; kantate; 2 Te Dcuma uz orkestar; psalmi uz orkestar i a cappella; moteti, više Aliserere. LIT.: M. de Carvalhdes, Marcos Portugal na sua mušica dramatica, Lisboa 1910 (dodatak 1916). —J.-P. Sarrautte, Dois manuscritos de Marcos Portugal, Gazeta Musical e de tordas as Artes, 1959 i 1960. —J. de Freitas Branco, Marcos Antonio Portugal, MGG, X, 1962.

PORTUGALSKA MUZIKA. Portugalska narodna muzika ima sliĉnosti sa španjolskom, ali se od nje razlikuje po karakteru: mirnija je i suzdrţanija, ĉesto refleksivna, pa i melankoliĉna, a arapski je utjecaj, osobito u planinskim podruĉjima, manji, jer je i arapska vlast u Portugalu trajala kraće nego u susjednoj Španjolskoj. Portugalski napjevi temelje se na starocrkvenim ljestvicama, posebno frigijskoj, lidijskoj, eolskoj i miksolidijskoj. Susreću se i razliĉiti oblici pentatonike, rjeĊe nekih orijentalnih ljestvica. Ritam drevne narodne portugalske pjesme je slobodan i upućuje na blizinu gregorijanskoga korala. Cantigas (cart(ao) je opći naziv za pjesmu od epske recitativne, koju pjeva solist bez pratnje, do ţivahne plesne popijevke. Narodna je muzika većinom jednoglasna; višeglasne pjesme pribliţuju se tipu gytnela. Karakteristiĉan oblik je fado (fadinho), gradska plesna pjesma uz pratnju gitare, danas u znatnoj mjeri iskvarena stranim utjecajima. Nekada je postojalo više varijanti tog oblika, no sve su bile dvodijelne i imale istu ritmiĉku okosnicu.

114

PORTUGALSKA MUZIKA — POSPIŠ BALDANI

Povijest portugalske umjetniĉke muzike poĉinje za vladanja kralja Diniza (1261—1325). Taj kralj-trubadur osnovao je sveuĉilište sa sjedištem naizmjence u Lisabonu i Coimbri, na kojem se predavala i muzika. Od portugalske trubadurske umjetnosti saĉuvane su samo pjesme koje se pripisuju Martinu CoĊaxu (XIII st.) u tzv. pergamentu »Vindel«. Znaĉajke trubadurske muzike prisutne su i u zbirci duhovnih pjesama »Cantigas de santa Maria« što ju je sastavio kralj Alfonso X el Sabio (1226—• 1284). Portugalska trubadurska pjesma znatno je jednostavnija od francuske. Posebno joj je obiljeţje ĉesta ironija i istaknuta uloga ţonglera (joglar). Posljednji trubadur bio je komediograf Gil Vicente (1465—1536); on je vjerojatno sam komponirao muziĉke umetke za svoje farse i autos. Polifonija se spominje tek u X st.; u jednom dokumentu iz 959 govori se o organumu. — U XV i XVI st. razvija se instrumentalna muzika. Karakteristiĉni instrumenti su vihuela (viola) i harfa. Damino de Goes (1502—1574), obrazovan u Flandriji, prvi je portugalski polifoni kompozitor (moteti i chansoni). Vaţni izvori za upoznavanje portugalske muzike XVI st. su djela portugalskih muziĉara uvrštena u zbirke »Cancionero musical de Palacaio« (1530) i »Cancionero de Uppsala« (1556). U XVII st. visoku je umjetniĉku razinu u polifonoj muzici dosegla škola u Evori kojoj su na ĉelu bili Manuel Mendes (oko 1547—1605) i njegovi uĉenici Duarte Lobo (1565—1646) i Felipe de Magalhdes (? — poslije 1648). Posljednji veliki kompozitor ove škole je Dias Melgaz (Diego Melgafo; 1638—1700). Vokalna polifonija njegovala se i u Coimbri, a osobito na lisabonskom dvoru Joaoa IV (1604—1656) koji je i sam komponirao. Medu najvaţnijim muziĉarima na tom dvoru bio je Manuel Cardoso (oko 1571—1650), uĉenik škole u fivori, u ĉijim se misama odrazuje virtuozitet flamanske polifonije; Joao Lourengo Rebello (Joao Soares; oko 1610—1661) komponirao je psalme, himne i mise u Palestrininu stilu (jednu za 39 glasova). Prvo štampano djelo instrumentalne muzike u Portugalu je zbirka od 57 kompozicija u strogom polifonom stilu »Flores de mušica« (1620) orguljaša Manuela Rodrigueza Coelha (1583—?). Najstarije portugalsko teoretsko djelo je »Arte de mušica« (1626) Antonia Fernandeza. Višegodišnje djelovanje u Portugalu muziĉara napuljske škole (D. Scarlatti, D. Perez) dalo je nove poticaje i razvoju portugalske muzike. Carlos de Seixas (1704—1742), nazvan »portugalski Scarlatti«, napisao je oko 150 sonata za ĉembalo, a Francisco Antonio d'Almeida tvorac je prve portugalske opere (»La Pazienza di Socrate«, 1733) koja, meĊutim, ostaje potpuno u stilu talijanske opere. Kao kompozitor opera, klavirske i crkvene muzike istaknuto mjesto zauzima Joao de Sonsa Carvalho (1745—1796); njegove operne uvertire temelj su portugalske simfonijske muzike. Njegov uĉenik Marcos Antonio Portugal da Fonseca {Mare' Antonio Portogallo; 1762—1830) uţivao je velik ugled kao kompozitor talijanskih opera koje su se izvodile i u Italiji i Njemaĉkoj u Parizu, Londonu i Rio de Janeiru. Carvalhov je uĉenik i Joao Domingos Bomtempo (1775—1842), utemeljitelj Filharmonijskog društva u Lisabonu (1835) i prvi portugalski simfoniĉar (simfonije u stilu J. Havdna i W. A. Mozarta). Svjetsku slavu postigla je u to vrijeme pjevaĉica Luisa Todi (1753—1833). Operni kompozitori XIX st. oslanjaju se uglavnom na talijanske i francuske uzore. Medu njima se istiĉu Augusto Machado (1845—1924), pijanist Oscar da Silva (1870—1958), koji je komponirao i komornu i klavirsku muziku, i Alfredo Keil (1850— 1907), autor portugalske himne, ĉije opere odaju teţnju za nacionalnim muziĉkim izrazom (»Don Branca«, »Serrana«). Uspjele opere proţete koloritom portugalske narodne muzike komponirao je Ruy Coelho (1892—; »Ines de Castro«, »Entre Giestas«, »Ta'-mar«). Folklornim izrazom sluţi se u svojim orkestralnim i vokalnim djelima i Lisztov uĉenik Jose Viana da Mota (1868—1948); on je stekao velikih zasluga i kao vrstan pedagog te reformator portugalskog muziĉkog školstva (1919—38 direktor Konzervatorija u Lisabonu). Nacionalnom smjeru pripada i muzika Francisea de Lacerde (1869—1934), koji je djelovao i kao muzikolog, dirigent i organizator. Nova strujanja u evropskoj muzici na prijelazu u XX st. našla su svoj odraz i u djelima portugalskih kompozitora. Kompozitor, muziĉki pisac i pedagog Luiz Freitas Branco (1890— 1955) uveo je impresionizam kojemu je dao nacionalno obojen izraz. Politonalnim i poliritmiĉkim kombinacijama u komornim i orkestralnim djelima sluţi se prvi u Portugalu Frederico de Freitas (1902—); baleti mu se, meĊutim, temelje na narodnoj muzici (»Verde Gaio«, »Imagena da terra e do mar«). Kao organizator muziĉkoga ţivota istaknuo se Ivo Cruz (1901—), utemeljitelj pjevaĉkoga društva Sociedad Coral de Duarte Lobo (1931), Komornog orkestra (1935), koji je uskoro prerastao u simfonijski, i serije koncerata Pro Arte (1951). Njegova djela pokazuju, uz folklorne utjecaje, i znaĉajke impresionizma i neoromantizma. Fernando Lopes Grafa (1906—) stvara najprije pod utjecajem A.

Schonberga, no kasnije se, po uzoru na B. Bartoka i M. de Fallu, p klanja nacionalnom stilu; djeluje i kao etnomuzikolog. U XX st. i; ĉu se još Claudio Carneyro(\% ArmanĊo Yose Fernam (1906—), Joly Braga Santos, L. F. Pires, M. L. Martins, de Sousa, J. Peixinho i A.-L. Cassuto. — Medu portugalskim produktivnim umjetnicima velik su ugled postigli dirigenti de Freitas Branco, Silva Pereira, Ivo Cruz i A. de Almeida, pi ništi Sergio Varela Cid, Campos Coelho, Segueira Costa, Ab Motta, Florinda Santos i Fernando Laires, violinisti Luis i Va Barbosa te pjevaĉ Tomds Alcaide. Etnomuzikologijom bave Rebelo Benito, Margot Dias, Rodney Galop, Michel Giacome Antonio Yoyce, Virgilio Pereira, Artur Santos i Hugh Traĉ Najviše su muziĉko-odgojne ustanove današnjega Portugala kc zervatoriji u Lisabonu i Oportu. LIT.: E. Vieira, Dicionario biografico de musicos portugueses (2 s Lisboa 1900. — U. Prota-Giurleo, Musicisti napolitani alla corte di Portoj nel 1700, Napoli 1924. — L. de Freitas Branco, A mušica em Portugal, Lis 1929. — P. Batalha Reis, Da origem da mušica trovadoresca em Portugal, I boa 1931. — A. Pint o, Muš ica mod erna port uguesa, Lisboa 1935. — de Sampayo Ribeiro, A Mušica em Portugal nos seculos XVIII e XIX, Lis 1936. — J. E. dos Santos, A Polifonia classica portuguesa, Lisboa 1937. R. Gallop, Cantares du povo portuguese, Lisboa 1937. — S. Kastner, Con bucion al estudio de la mušica espariola y portuguesa, Lisboa 1941. — K. Schi ler, Folk Music and Poetry of Spain and Portugal, New York 1941. -— F. Lc Graca, A mušica portuguesa e os seus problemas (2 s v.): I, Oporto 1944, Lisboa 1959. — J. Mazza, Diccionario biografico de musicos portugue Evora 1944—45. — L. de Freitas Branco, Historia de mušica popular em Pol gal, Lisboa 1946. — J. J. AIarqucs, Cronologia da Opera em Portugal, Lis 1947. — 5. Corbin, Essai sur la musique religieuse portugaisc au Moyen i Pariš 1952. — F. JLopes Graca, A Cancao popular portuguesa, Lisboa 1953 izd. 1956). — M. Joaquim, Vinte livros de Mušica Polifonica do Paco Ducal yila Vicosa, Lisboa 1953. — J. Subira, Historia de la mušica espanola e hispa americana, Barcelona 1953 (na njem. preveo A. Cherbuliez pod naslovom A sikgeschichte von Spanien-Portugal-Lateinamerika, Ziirich i Stuttgart 19? — Ai. A. de Lima Cruz, Historia de mušica portuguesa, Lisboa 1955. — Kastner, Notas sobre la mušica en la catedral de Tuy, Barcelona 1958. — J Organos antiguos en Espana y en Portugal (siglos XVI—XVIII), Barcel< 1958—61. —J. de Freitas Branco, Historia da mušica portuguesa, Lisboa 15 — Isti, Alguns aspeetos da mušica portuguesa contemporanea, Lisboa 15

Today, MQ, 1965.

-

-

• -

-

N. Nj

PORUMBESCU, Ciprian, rumunjski kompozitor (Sipotel -Sucevei, 14. X 1853 —■ Stupca, 6. VI 1883). Muziku uĉio domovini i na Konzervatoriju u Beĉu; uĉitelj mu je bio i A. Bruc ner. Dirigent muziĉkoga društva Romania Juna u Beĉu (1879 81) i profesor na rumunjskoj školi u Bra§ovu (1881—82). Ul meljitelj rumunjske nacionalne škole, P. je zbog svoga patriotizi zatvoren; umro je veoma mlad, od tuberkuloze. Mjesto u koje je umro zove se danas Ciprian Porumbescu. DJELA: Paraphrase sur un theme roumain za orkestar, 1882. — KOAIO NA: gudaĉki kvintet, 1875; kvintet s flautom, 1875; kompozicije za violini klavir. — Muziĉka komedija Candidalul Lime sau Rigorosul nologic, 18' opereta Crai Nou, 1882. — Zborovi; solo-pjesme. LIT.: V. Branisce, Ciprian Porumbescu, Lugoj 1908. — Ai. G. Poslušni Ciprian Porumbescu, Bucuresti 1926. — C. Moranu, Ciprian Porumbe* Czernowitz 1926. — C. Jsopescu, II Musicista Ciprian Porumbescu a R01 Livorno 1931. — L. Aiorariu, La Semicentenarul Ciprian Porumbescu, Suce; 1933. — J. Brediccanu, Ciprian Porumbescu, Gazeta Transilvaniei, 1933. 5. Pavelescu, Viaja lui Ciprian Porumbescu, Suceava 1940. — G. Breazul, \i viata si opera lui Ciprian Porumbescu, Contemporanul, 1953. — V. Costi Ciprian Porumbescu, Bucuresti 1957. — G. Breazul, Ciprian Porumbesi Bucuresti 1960.

POSER, Hans, njemaĉki kompozitor (Tannenbergsth; Vogtland, 8. X 1917 — Hamburg, 1. X 1970). Kao ratni ţaro ljenik u Kanadi (do 1940) studirao putem dopisivanja kod Hindemitha i H. Grabnera, poslije rata nastavio studije kc E. G. Klussmanna u Hamburgu. Od 1947 nastavnik (od 19c profesor) na Visokoj muziĉkoj školi u Hamburgu. Kompozic; mu se odlikuju formalnom jasnoćom i profinjenom instrume: tacijom. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija za gudaĉe; Concerlino za klav: koncert za orkestar, 1949; Concerto grazioso za gudaĉe. — KOAiORNA: gudaĉka kvarteta; sonata za obou i klavir; sonata za rog i klavir; 3 sonatine blokflautu. — KLAVIRSKA: sonata; 4 sonatine; bagatele i dr. Sonata i su; za klavir 4-ruĉno. — Televizijska opera Die Auszeichnung (na vlastiti teks 1959. — VOKALNA: Tili Eulenspicgel, capriceio za soliste, zbor i orkesta Fabeln des Asop za muški zbor i klavir; Gesang Jeremiae za zbor; Datnon u, Daphne, lirski koncert za sopran, bariton i klavir; solo-pjesme. — Školska omladinska muzika (dueti i terceti za blokflautu; djeĉje pjesme). ^ LIT.: B. Hansen, Hans Poser, MGG, X, 1962.

i

POSPIŠ BALDANI, Ruţa, pjevaĉica, alt (Varaţdinsl Toplice, 25. VII 1942—). Pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi Varaţdinu (A. Opolski) i na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (A Borĉić), gdje je diplomirala 1966; na opernoj pozornici debitira 1961 u Zagrebu kao Muratov adutant (Prokofjev, Rat i mir te je odmah angaţirana. MeĊunarodnu umjetniĉku karijei zapoĉela 1962 nastupom u napuljskom San Carlu, a već 19c gostovala je na Metropolitanu u New Yorku, kao najmlaĊi soli u povijesti toga kazališta. Altistica pastoznih dubina i sonorr

POSPIŠ BALDANI — POTTER zaobljenih visina, interpret velike muziĉke izraţajnosti i izvanredne scenske pojave, P. je ostvarila u relativno kratkom vremenu niz pjevaĉkih kreacija koje su joj osigurale mjesto na prvim svjetskim opernim pozornicama. Ulogama, kao što su Azucena, Ulrika i Amneris (Verdi, Trubadur, Krabuljni ples i Aida), Carmen (Bizet), Marina (Musorgski, Boris Godunov), Konĉakovna (Borodin, Knez Igor), Vandana (Gotovac, Dal' maro) i dr. treba kasnije pribrojiti i niz kreacija u Wagnerovu repertoaru. Istiĉe se i kao oratorijska i koncertna pjevaĉica. K. Ko.

POSPIŠIL GRIFF, Marta, pjevaĉica, alt (Kriţevci, 30. I 1892 — R. POSPIŠ BALDANI Zagreb, 19. III 1966). Ţena pjevaĉa Aleksandra Griffa; pjevanje uĉila na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu (G. Sarkotić) i u Beĉu (E. Herzog Tulner); na opernoj pozornici debitirala 1914 u Zagrebu kao Katinka (Smetana, Prodana nevjesta). Bila je ĉlanica Zagrebaĉke opere (do 1934). Pjevaĉica izvanredne ljepote glasa metalnog prizvuka, ostvarila je niz altovskih i mezzoso-pranskih uloga, medu kojima su Azucena, Ulrika i Eboli (Verdi, Trubadur, Krabuljni ples i Don Carlos), Carmen (Bizet), Grofica i Olga (Ĉajkovski, Pikova dama i Evgenij Onjegin), Marina (Musorgski, Boris Godunov), Dalila (Saint-Saens, Samson i Balila) i dr. Istakla se i kao oratorijska pjevaĉica, K. KO. POSTLUDIJ (lat. postludium; engl. i i rane. postludc, njem. Nachspiel, tal. postludio), kraća instrumentalna kompozicija koja se izvodi nakon kojega većeg djela. Izraz p. upotrebljava se najĉešće u or-guljaškoj praksi za kompoziciju (ĉesto slobodnu improvizaciju orguljaša) kojom M. POSPIŠIL GRIFF završava bogosluţje. P. je i kraći instrumentalni odlomak na završetku vokalno-instrumentalne kompozicije (npr. završni taktovi klavirske pratnje u solopjesmama). Za razliku od finala ili epiloga p. nema odreĊen oblik, a sadrţajno ne mora biti povezan s muzikom na koju se nadovezuje. POŠ (Posch), Isaac, kompozitor (?—Celovec, 1621 ili 1622). 0 njegovu se ţivotu zna samo toliko da je od 1614 bio orguljaš u sluţbi koruških staleţa i to vjerojatno na St. Egydu u Celovcu. Nije iskljuĉeno da je djelovao i u Kranjskoj, gdje je povremeno boravio, pa i u samoj Ljubljani. Svojim zbirkama instrumentalnih kompozicija P, se uvrstio u najznatnije majstore varijacijskih suita. U svoja djela unosio je već i karakteristiĉna obiljeţja monodijskog stila. DJELA: 2 zbirke instrumentalnih suita Musicalische Ehrnfreudl (4-gl.), 1618 i Musicalische Tafelfreudt (5-gl.), 1621 fskupno izd. obiju zbirki, 1626); I - g l . do 4-gl. koncerti sa b. c. Harmonia concerlans, 1623. LIT.: K. Gciringer, Isaac Posch, SMW, 1930. — //. J. Moscr, Die Musik im fruhcvangclischen Osterreich, Kassel 1954. — li. Fedcrhofer, Beitrage zur altercn Musikgeschichte Kiirntens, Carinthia 1955. — D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, I, Ljubljana 1958. •— //. Fedcrhofcr, Unbekannte Dokumente zur Lebensgeschichte von Isaac Posch, AML, 1962. — K. Gciringer, Isaac Posch, MGG,X, 1962. — D. Cvetko, Histoire de la musique slovene, Maribor 1967. — J. Ho/lcr, Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. stoletja, Ljubljana 1970. D. Co.

POŠTANSKI ROG (tal. cornetta da postiglione, njem. Posthorn), vrst prirodnog roga, vrlo malih dimenzija; ima koniĉnu kruţno savijenu cijev, bez ventila. Upotrebljavao se katkad i kao muziĉki instrument, ali je u prvom redu sluţio kao signalni instrument u poštanskoj sluţbi, pa je ĉak postao simbolom te sluţbe. Iz poštanskoga roga razvio se, dodavanjem mehanike s ventilima, -> kornet. POTHIER, (Dom) Joseph, francuski muzikolog (Bouzemont, kraj Saint Diea, 7. XII 1835 —■ Conques, Belgija, 8. XII 1923). Benediktinac u Solesmesu, gdje je od 1866 nastavnik

115

teologije. Od 1893 prior opatije Liguge (Vienne), od 1895 u samostanu St. \Vandrille kraj Rouena. Kada je opatija ukinuta boravio je u Rimu, a 1912 prešao u Belgiju. P. je, uz svojeg uĉitelja Dom Guerangera i svojeg uĉenika Dom Mocquereaua jedan od najboljih poznavalaca gregorijanskoga korala i jedan od voda koralne restauracije. God. 1904 postao je predsjednik odbora za izraĊivanje novog, sluţbenog izdanja korala (Editio vaticana); zbog razilaţenja s mladom školom Solesmesa (A. Mocquereau) povukao se 1912. S Mocquereauom pokrenuo 1889 izdavanje najvaţnijih srednjovjekovnih koralnih rukopisa u seriji Pale'ographic musicale. God. 1892—1914 ureĊivao Revne du Chant Gregoricn. DJELA. SPISI: Les Melodies gregoricnnes d'apres la (radition, 1880 ( I I I izd. 1890; njem. prijevod 1881; tal. prijevod 1890); Le Chant de l'eglise de Lyon, du VIII" au XVIII" sieclc, 1881; De la virga dam les neumes, 1882; Methode du chatil gregoricn, 1902; De la syllabc penultimc des proparoxytons dans 1c chant gregoricn, 1906; veoma brojne rasprave u Revue du Chant Gregorien, od 1892. — IZDANjhA: Liber gradualis a S. Grcgorio Magno olim ordinatus..., 1883; Hymni de lempore cl de Sanctis, 1885; Proccssionale monaslicum, 1888; Variac Prcces, cx liturgia tuni hodicrna tum antiqua collcctae aut usu receplae, 1888; Libcr anliphonarius, 1891; Libcr responsoralis, 1895; Liber gradualis juxta anliquorum codicum /idem restitutus, 1895; Graduale Sacrosanctae Romannae Ecdesiac, 1908; Antiphonarius Sacrosanctae Romanac Ecclesiac, 1912. — KOMPOZICIJU: Cantus Mariales, 1903 i dr. LIT.: F. Vclluz, Etude bibliographique sur les mćlodics gregorienncs de Dom Joseph Pothier, Grenoble 1881. — P. Schmetz, Dom Pothiers Liber Gradualis, Mainz 1884. — F. Mocquereau, Le rev. pere Joseph Pothier, Revue Gregorienne, 1924. — \V. Irtenkauf, Joseph Pothier, MGG, X, 1962.

POTIRON, Henri, francuski kompozitor i muzikolog (Rezeles-Nantes, 13. IX 1882 — Roye, Sommc, 12. IV 1972). Studirao u Parizu. Od 1907 orguljaš crkve Ste Genevieve des Gran-des Carrieres, od 1910 regens ehori bazilike Sacrć-Coeur, od 1923 nastavnik na Institut Gregorien u Parizu. U svojim misama obraduje gregorijanske melodije u polifonoj tehnici koja se oslanja na renesansni stil. Znatan dio svoga dugogodišnjeg rada posvetio je problemu pratnje gregorijanskih melodija. DJELA. SPISI: Mćthode d'hannonie appliquee a Vaceompagnement du chant gregoricn, 1910; Cours d'aceompagnement du chant gregoricn, 1928; Lccons pratiqucs d'aceompagnement du ehant gregoricn, 1937—38; Analysc tnodale du chant gregoricn, 1948; L'Origine des modes gregoriens, 1948; Les Modcs grces antiques, 1950; Petit traitć de contrepoint, 1951; La Notation et la musiauc grecque; La Composition des niodes gregoriens, 1952; Boece theoricicn de la musique grccquc (disertacija), 1954; Aceompagnement du chant gregorien selon les lypes modaux, 1960. Studije i ĉlanci. — KOMPOZICIJE: suite za orgulje; 9 misa; brojni moteti. — Sastavio orguljsku pratnju uz cjelokupni gregorijanski reper toar liturgijske prakse (8 sv. i dodatni svešĉići), od 1929. LIT.: F. Porlicr, Henri Potiron, MGG, X, 1962.

POTOĈNIK, Blaţ, kompozitor, pjesnik i pisac (Struţevo kraj Kranja, 31. I 1799 — Št. Vid kod Ljubljane, 20. VI 1872). Muziku uĉio vjerojatno kod A. Hollera i G. Rihara u Ljubljani. Nakon smrti orguljaša A. Hollera postavljen je 1825 za kapelana i kantora ljubljanske katedrale, gdje se zajedno s orguljašem G. Riharom brinuo za pjevanje u crkvi. Nadaren muziĉar, kojega su suvremenici voljeli i cijenili, unosio je u svoje radove i obiljeţja narodne muzike. U Slovenskoj grlici i Lavoriki objavio je više vlastitih svjetovnih pjesama s melodijama, od kojih su neke postale narodnom svojinom (Dolenjska, '/.vonikarjeva, Ljubezen do domovine i dr.). DJELA: Svete pesni za vsc velike praznike in godove med letani (2 sv.), 1827, 43; Das Officiutn in Nativitate Domini und Hebdomadae Sanctac Rcsurreclionis Dotnini in Choralnotcn gesetzt. Mit vorausgeschichkter und praktischcr Anlcitung zum grcgorianischcn Choral-Gcsang, 1859. LIT.: F. Rakuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. — F. Lampe, Blaţ Potoĉnik, ţupnik šentviški, Dom in svet, 1891, 11. —J. Bcnkoviĉ, Blaţ Potoĉnik in njegova doba, Slovenec, 1899, 25 —27. — Al. Pirnat, Blaţ Potoĉnik, slovenski pesnik, Ilustrovani narodni koledar, 1900. — A. Dolinar. Pregled slovenske cerkovne glasbe, Cerkveni glasbenik, 1940. — D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, II i I I I , Ljubljana 1959—60. D. Co.

POTPOURRI -> Karišik POTTER, Philip Cipriani Hambly, engleski kompozitor 1 pijanist (London, 2. X 1792 — 26. IX 1871). Muziku uĉio u Londonu i kod E. A. Forstera u Beĉu. Kao pijanist nastupio prvi put javno 1816 u Londonu na izvedbi vlastitoga seksteta. Na Beethovenov poticaj nastavio studij klavira i razvio se u izvrsnog interpretu Mozartovih i Beethovenovih djela; koncertirao u Nje maĉkoj i Italiji. Od 1822 bio je profesor na Royal Acadcmv of Music u Londonu (1832—59 direktor); uz to je vodio Madrigal Society (1855—70). DJELA. ORKESTRALNA: 10 simfonija, 1821—46; 4 uvertire (Antony and Cleopatra, 1835; Cymbelinc, 1836; The Tenlpcst, 1837). Za klavir i orkestar: 2 koncerta, u d-molu i Es-duru, 1832 i oko 1833; Introduzionc c Rondo, 1827; Variazioni di bravura, 1829; Conccrtante on »Les Folies d'Espagnc«, 1829; Ricercate, 1851. — KOMORNA: sekstet za klavir, flautu i gudaĉki kvartet op. 11, oko 1816; sekstet u Es-duru, 1838; Thrce grand trios op. 12; Duo concertante za violinu i klavir op. 14. — KLAV1RSKA: 4 sonate, op. 1, 3 i 4, 1817—19; varijacije op. 2 i 5, 1819 i 1826. Kompozicije za 2 klavira. — Redigirao Beethovenova, Mozartova i Schumannova djela za klavir. LIT.: G. A. Macfarrcn, On Cipriani Potter: his Life and Work, Proccedings of the Musical Association, 1884. — The Homes of Cipriani Potter, Musical Opinion, 1927—28.

116

POUEIGH — POULENC

POUEIGH, Jean (pseudonim Octave Sere), francuski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Toulouse, 24. II 1876 — Olivet, Loiret, 14. X 1958). Muziku uĉio na Konzervatoriju u Toulouseu i Parizu (G. CaussaĊe, Ch. Lenepveu, G. Faure) te kod V. d'Indvja. Pripadao je u Parizu krugu muziĉara oko Schole Cantorum. Komponirao je pod utjecajem V. d'Indyja i G. Faurea. Istakao se kao muziĉki kritiĉar i melograf. DJELA: orkestralne kompozicije iz vlastitih opera i baleta (simfonijska slika; suita; preludiji; plesovi). —■ Sonata za violinu i klavir, 1906. — Klavirske kompozicije (Pointcs seches, 1907). — DRAMSKA: opere Le Meneur dc louves iPerkain. Baleti Fiinn, 1902 i Frivolant, 1914. Filmska muzika. — VOKALNA: Les Lointains za soliste, zbor i orkestar, 1903; La Ronde du Ble-d'Amour za mješoviti zbor i orkestar, 1911; solo-pjesme. — SPISI: Musiciens frattfais d'aujourd'hui (s bibliografijom), 1911 (IX izd. 1921); Le Folklore dcs pays d'oc, 1952. Ĉlanci i kritike. — IZDANJA: ĉasopis Les Chansons dc France, 1907— 1908; Chansons populaires des Pyre'nćcs francaises, I, 1926 (II izd. 1933; daljih 6 sv. neobjavljeno). — Obradbe francuskih narodnih pjesama. LIT.: B. Simionesco, Jean Poueigh, Pariš 1925. — 5. Wallon, Marie Octave Gerard Jean Poueigh, MGG, X, 1962. ,

POUGIN, Arthur (pravo ime Paroisse-Pougin), francuski muzikolog (Chateauroux, Indre, 6. VIII 1834 — Pariz, 8. VIII 1921). Uĉio na Pariškom konzervatoriju violinu (D. Alard) i harmoniju (N. H. Reber). God. 1855 dirigent u kazalištu Beaumarchais, zatim violinist u Musardovu orkestru, 1856—59 dirigent kazališta Folies-Nouvelles i 1861—63 violinist kazališta Opera-Comique. Nakon toga bavio se samo knjiţevnošću i muzikologijom. SuraĊivao je u brojnim listovima i ĉasopisima (Le Soir, La Tribune, L'Evenement, Journal Officiel, France musicale, Art musical). God. 1885—1914 bio je glavni urednik ĉasopisa Le Menestrel, 1896—1906 predavao na Sorbonnei. Najznatni-ji francuski muzikolog prije R. Rollanda, A. Pirroa, J. Combarieua i M. Emmanuela. Marljivo radeći sabrao je golem materijal; osvijetlio je ţivot i rad mnogih francuskih muziĉara, pa je upravo on bio najpozvaniji da nadopuni veliku Fetisovu enciklopediju Biographie universelle des musiciens. Njegovo je najvaţnije djelo biografija G. Verdija. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA. SPISI: Andre Campra, 1861; Gresnick, 1862; Dezede, 1862; Floquet, 1863; Martini, 1864; Devienne, 1864 (ovih šest manjih biografija izdao je P. zajedno pod naslovom Musiciens francais du XVIII' sieclej; Meyerbeer, 1864; F. Halevy ecrivain, 1865; William Vincent Wallace, 1866; Almanack . . . de la musique, 1866 (takoĊer i za 1867 i 1868); De la lillerature musicale en France, 1867; De la situation des compositeurs de musique et dc Vavcnir de l'art musical en France, 1867; Leon Kreutzer, 1868; Bellini, 1868; A. Grisar, 1870; Rossini, 1871; Auber, 1873; A propos de Vexecution du »Messie« de Haendcl, 1873; Notice sur Rode, 1874; Philidor, Chronique musicale, 1874—75; Boieldieu, 1875; Figures de Vopera-comique: Elleviou, Mad. Dugazon, la tribu dcs Gavaudan, 1876; Ra-meau, 1876; Adolphe Adam, 1876; La Queslion de la liberte dcs thedtres, 1879; La Question du thedtre lyrique, La Menestrel, 1879; Duny et les commencemenls de V opera-comique, ibid., 1880; Les vrais createurs de Vopera francais: Perrin et Cambert, 1881; Giuseppe Verdi, 1881 (tal. prije.vod); Viotti, 1881; Moliere et Vopćra-comiquc, 1882; Dictionnaire historiquc et pittoresquc des thedtres et des arts, 1885; U Opera-Comique pcndant la Revolution, 1891; Acteurs ct actri-ces d'aulrefois, 1897; Essai historique sur la musique en Russie, 1897 (II jzd. 1904); La Jeunesse de Mme Desbordes-Valmorc, 1898; Le Thedtre ct les spectaclcs a Vexposition, 1900; J. J. Rousseau musiden, 1901; La Comedie-Francaise ct la

migne du XV1 C au XVIII' siecle, 1924 (posth.). — IZDANJA: 2 sv. dopuna za Fetisovu Biographie universelle des musiciens et bibliographie generale de la musique, 1878—80; prošireno novo izd. Dictionnaire lyrique F. elementa i P. Laroussea, pod naslovom Dictionnaire dcs općras, 1899. LIT.: F. Raugel, Arthur Pougin, MGG, X, 1962. J. As.

POULENC, Francis, francuski kompozitor i pijanista (Pariz, 7. I 1899 — 30. I 1963). Sa 15 godina postao uĉenik klavira R. Vinesa; on ga je upoznao sa E. Satieom i G. Auricom, muziĉarima koji su znatno uplivisali na Poulencov razvoj. Posle Prvog svetskog rata, po otpustu iz vojske, pristupio grupi Šestorice. Dragocene savete u kompoziciji primio je od Ch. Koechlina. Sa D. Milhaudom putovao po Evropi; u Austriji susreo A. Berga, A. Weberna i A. Schonberga, zatim krenuo u Italiju. Presudna je za njega bila 1924, kad su Ballets russes S. Djagiljeva izveli njegov balet Les Biches, koji je kod publike i kritike naišao na golem uspeh. — Već od ranih poĉetaka P. je pokazivao primetne crte originalnosti i imao svoj odreĊeni stil komponovanja. Pod uticajem Satieovih nazora, koji su odgovarali njegovim sklonostima, on je ustao ne samo protiv sentimentalnosti i retorike romantizma, nego i protiv ekstremne rafinovanosti impresionizma, traţeći povratak ka prirodnom i jednostavnom — i prostom, ma bilo i banalno. U instrumentalnoj i kamernoj muzici neki moţda prestrogi kritiĉari zameraju Poulencu nepreciznost smisla i nejasnoću utiska. Ali ĉim ima pred sobom neki tekst: poeziju, libreto ili scenario, P. pokazuje punu jasnoću i sigurnost. Za klavir, koji mnogo voli i odliĉno svira, P. je takode napisao nekoliko izvrsnih dela. No najznaĉajnije i najbolje njegove stranice nalaze se u vokalnoj muzici. Solo-pesme, pisane po leţernom formalnom okviru, graciozno, s tananim prozraĉnim tkanjem ■— u ĉemu je P. majstor — odlikuju se ĉas neţnošću i intenzitetom osećanja, ĉas duhovitom šalom. Izraz je saţet, francuski jasan, satira ume da bude britka,

a kvalitet zvuka uvek je c tan i tehniĉka usavršenost ne popušta. Stil na prv izgleda sirov, ali pri p jem pristupu otkriva se n y^t ^a sakrije veštinu. vanredno plodan i na poi horske a cappella muzike ţda ga je ta sklonost ka ho zvuku privela i ka crkvei mahom horskoj — muzic zauzima vidno mesto u lencovu stvaranju. Uz ba! Biches istiĉe se medu nje scenskim delima i vesela Les Mamelles de Tiresias. red frivolne maske, ona stavlja F. POULENC znaĉajno delo —• r naĉin i remek-delo. Tehnika je virtuozno laka, a parodija frap duhovita; tu skoro nema nijedne fraze koja ne bi bila aluz stilski najrazliĉitije kompozitore: R. Straussa i J. Offenl M. Ravela i A. Messagera. Ali ovakvi satiriĉni izleti ne bi takav srećan efekat, da nemaju ĉvrste temelje u sigurnom vidualnom stilu. Mnogo uspeha ima Poulencova opera Les . gues des Carmelites, izvedena na velikom broju evropskih i evropskih pozornica. U njoj su snagom recitativa i melo topline oţivljeni sudbonosni trenuci pred smrt jednog sami skog kolektiva. P. je i po vrlinama i po manama potpuno ĉovek svoga, j vremena. Još više no drugovi iz grupe Šestorice, on je rr izlagao direktno, bez okolišenja i davao joj sve više hi i groteske, do granice vulgarnog — a katkad i preko nje. se njegovoj kantati Le Bal Masque zamerala opšta ■— deti — trivijalnost i plitka, uprošćena harmonija koja, iako zaĉ sitnim disonancama, ostaje gola. Ali moralo se priznati da iskren i da pisanjem ovakve muzike zadovoljava svoju ps: potrebu. Kod njega se u ĉudno mirnoj koegzistenciji s\ krajnje suprotnosti: ozbiljnost i ironija, izradenost do dei elegantne skice od malo poteza, priliĉno suha virtuozne klavirskim delima) i meka osećajnost (u vokalnoj muzici), savremenim kompozitorima P. se istiĉe vanrednim dare melodiju, gipku, delikatnu i duhovito izraţajnu (naroĉito u pesmama). Mada u njemu nema ništa od epigonstva, u nje se muzici jasno vide neki uticaji: za lirsku vokalnu liniju frari muzika oko poĉetka ovog veka, za ţive melodije opera-con a briljantna klavirska muzika podseća na stare clavecinisti svima tim raznorodnim uticajima kompozitorova mašta un da vid reda i stila. Negde (npr. u solo-pesmama) P. reda, n niţe materije nesloţive i nepodobne da idu zajedno, i on osvetljava ţivom, svezom ironijom, koja toj ĉudnoj smeši smisla i ukusa, pa i rafinovanosti stila. A za to je potrebno sigurnost ukusa, odluĉnost poteza i pravi rasni dar mu duhovitosti. DELA. ORKESTARSKA: simfonijeta, 1947. Koncerti: Concert pćtre za ĉembalo ili klavir, 1928; za klavir, 1949; za 1 klavira, 1932 i za o gudaĉe i timpane, 1938. Aubadc, koreografski koncert za klavir i i8instrun 1929; Suite francaise (prema C. Gervaiseu, XVI st.) za 9 duvaĉkih instrurr bubanj i ĉembalo ili harfu ili klavir, 1935; Deux Marches ct un Interni kamerni orkestar, 1937. — KAMERNA: gudaĉki kvartet, 1946 (uništen za obou, fagot i klavir, 1926; sekstet za flautu, obou, klarinet, fagot, coi caccia i klavir, 1932. Sonate: za violinu i klavir, 1943; za violonĉelo i klavir, za flautu i klavir, 1947; za obou i klavir, 1962; za klarinet i klavir, 1962 klarineta, 1918; za klarinet i fagot, 1922 i za trublju, trombon i corno da 1 1922. Bagatelle za violinu i klavir, 1931; elegija za rog i klavir, 1957. — KL/ SKA: Proccssional pour la cremation d'un mandarin, 1915; Trois Mouv perpćlucls, 1918; svita, 1920; Promenades, 1924; svita Napoli, 1925; Deu vdlcttes, 1928; Trois Pieces, 1928; Huit Nocturnes, 1929—38; Douze Impi tions, 1932—42; Feuillcts d'Album, 1933; 3 intermezza, 1934, 1934 i Les Soirics de Nazelles, 1936; Bourree d'Auvergne, 1937; Me'lancolic, Improvisations br. 13, 14 i 15, 1959 i dr. Sonata za klavir 4-ruĉno, 1918 klavira: sonata, 1953; L'Embarqucnicnt pour Cvlhere, 1951 i Ele'gic, I9( DRAMSKA. Opere: Les Mamelles de Tiresias (G. Apollinaire), 1947; Les gues dcs Carmelites (G. Bernanos), 1957 i La Voix humaine (J. Cocteau), Baleti: Les Maries de la Tour Eiffel(sa G. Auricom, G. Tailleferre, D. Milha i A. Honeggerom), 1921; Les Biches (sa horom; na tekstove XVII v.), (ponovo orkestrovao 1940J; L'Eventail de Jeanne (u saradnji sa 9 drugih k< zitora), 1929; Les Animaux modeles (prema La Fontaineu), 1942 i Hoops, Scenska muzika za dela J. Cocteaua i R. Radigueta, nadalje J. Giraut J. Anouilha, J. M. Barriea i dr. Filmska muzika. — VOKALNA. Ka Le Bal masque, 1932; Secheresses, 1937; Figure humaine (P. Eluard), 1943 Soir de neige, 1944. La Dime de Monte Carlo (J. Cocteau), monolog za s i orkestar, 1961; Chansons villagcoises za glas i mali orkestar, 1942. H> Chansons a boire, 1922; Sept Chansons, 1936; Pctiles voix, 1936; Chansons faiscs, 1945; Qualre petites prieres, 1948 i Laudes de St. Antoine de Padoue, Rhapsodie nĉgre za bariton, klavir, gudaĉki kvartet, flautu i klarinet u C, Ciklusi solo-pesama: Le Bestiare ou Cortige d'Orphee (G. Apollinaire) z; i klavir ili kamerni sastav, 1919; Cocardcs (J. Cocteau) za glas i klavir ili an: duvaĉkih instrumenata i udaraljka, 1919; Poemes de Ronsard, 1924—25; < sons gaillardes (anonimni tekstovi iz XVII v.), 1926; Airs chcmlćs (J. Mo 1927—28; Trois Poemes de Louise Lalanne (L. L. je pseudonim G. Apollin; 1931; Ouatre Poemes (G. Apollinaire), 1931; Cinq Poemes (M. Jacob), Huit Chansons polonaises, 1934; Quatre Chansons pour cnfants (Jabonne), 11

PORTATIV

Detalj poliptiha L. Dobriĉevića Marinova u crkvi sv. Marije, Dubrovnik, 1465—66

POULENC — POVEĆANI SEKUNDAKORD 35; Cinq Poemes (P. Eluard), IS35; Tel jour telle nuit (isti), 1937; Trois Poemes (L. de Vilmorin), 1937; Deux Poemes (G. Apollinaire), 1938; Miroirs brulants CP. Eluard), 1938; Banaliles (G. Apollinaire), 1940; Mitamorphoses (L. de Vil morin), 1943; Deux Poemes (L. Aragon), 1943 i Trois Chansons de F. Garcia Lorca, 1947. Niz solo-pesama pojedinaĉno. Histoire de Babar le petit elephant (J de Brunhoff) za recitatora i klavir, 1940—45. — CRKVENA: misa, 1937; Litanies d la Vierge Noire (Notre-Dame de Rocamadour), 1936; 4 moteta, 1938— 39; Exultate Deo, 1941; Salve Regina, 1941; Stabat Mater, 1950; Sept Repons des Fenebres, 1962 i dr. — SPISI: Entretiens avec Claude Rostand, 1954; E. Chabrier, 1961; Moi et mes amis, confidences recueillies par S. Audel, 1963; Journal de mes melodies, 1964; Correspondance 1915—63, 1967 (obj. H. de Wendel). LIT.: L. Durey, Francis Poulenc, The Chesterian, 1922. •— A. Georges, Francis Poulenc, ibid., 1925. — H. Prunieres, Francis Poulenc, The Sackbut, 1928. — A. Sckaeffner, Francis Poulenc, musicien francais, Contrepoints, 1946. — H. Hell, La Musique religieuse de F. Poulenc, RM, 1952. — /. Vein, Fran cis Poulenc, The Chesterian, 1954. — H. Hell, Francis Poulenc, musicien fran cais, Pariš 1958. — Isti, Francis Poulenc, MGG, X, 1962. — W. K. VCerner, The Harmonic Style of F. Poulenc. Ann Arbor 1966. — II. Medeedes, . ITvjieHK, MocKBa 1970. P. B.

POURTALES, Guy de, francuski muziĉki pisac (Berlin, 4. VIII 1881 — Lausanne, 12. VI 1940). Ţivio u Parizu kao knjiţevnik i muziĉki kritiĉar. Prouĉavao ţivot i rad velikih kompozitora iz XIX st. Pišući o njima, uklapao ih je u opći romantiĉki okvir misli i stvaranja. Teţište Pourtalesova izlaganja nije toliko na struĉnoj analizi djela, koliko na minucioznom ispitivanju biografskih pojedinosti i njihova znaĉenja u ţivotu i razvoju pojedinih umjetnika. Pourtalesov stil odlikuje se literarnom kvalitetom, ţivošću i rjeĉniĉkim bogatstvom te profinjenim darom zapaţanja. DJELA: La Vie de Franz Liszt, 1925; Chopin, ou le poite, 1927 (hrvatski prijevod, 1944); Wagner, histoire d'un artiste, 1932 (prošireno izd. 1942); Berlioz et l'Europe romantique, 1939. Uz ova djela objavio je i niz drugih, medu njima: Louis II de Baviere ou Hamlet-roi; Nietzsche en Italie; više eseja, romana i dr.

POUSSĆ (franc. gurnut, tjeran), u literaturi za gudaĉke instrumente upućuje da ton oznaĉen tim izrazom ili obiljeţen znakom V (rjeĊe A) treba izvesti povlaĉeći gudalom od vrha prema ţabici ( -> Tire). POUSSEUR, Henri, belgijski kompozitor (Malmedv, 23. VI 1929 —•)• Muziku studirao na Konzervatoriju u Liegeu i Bruxellesu; u kompoziciji samouk. God. 1950—59 uĉitelj muzike. Nakon nekoliko godina rada u studijima za elektronsku muziku u Kolnu i Milanu, osniva (1959) i vodi Studio de musigue electronique Apelac u Bruxellesu. Od 1957 predaje na ljetnim teĉajevima u Darmstadtu, od 1963 na Muziĉkoj akademiji u Baselu, zatim u Buffalu (SAD). Za razvoj njegove stvaralaĉke liĉnosti bili su presudni susreti sa P. Boulezom i K. Stockhausenom. P. ide medu vodeće avangardne kompozitore. Inteligentan i senzibilan istraţivaĉ, pronalazi i ostvaruje nove, ĉesto i radikalne formulacije u strukturi i zvukovnosti svojih djela, osobito na polju serijelne, aleatoriĉke i elektronske muzike. Za modernu muziku zauzima se i brojnim predavanjima. DJELA: Symphonie a auinze solistes, 1955; Couleurs croisees za orkestar, 1967; Trait za 15 gudaĉa. — KOMORNA: Modes T .2. gudaĉki kvartet; Ode za gudaĉki kvartet, 1961; Quintette d la memoire d' A. Webern za violinu, violonĉelo, klarinet,-bas-klarinet i klavir, 1955; Repons za 7 instrumentalista, 1960; Exercices za klarinet solo, 1956; Madrigal I za klarinet solo, 1961; Madrigal II za flautu, violinu, violu da gamba i ĉembalo, 1962; Madrigal III za klarinet, violinu, violonĉelo, 2 sviraĉa udaraljki i klavir, 1962; Caracleres madrigalesque za obou solo, 1965; Echos I za violonĉelo solo. — KLAVIRSKA: Prospection pour un piano-triple d sixieme ds ton, 1953; Exercices (Variations I i Impromptu et Variations II), 1956 i 1959; Caracteres, 1961; Apostrophes et six reftexions, 1968. Mobile za 2 klavira, 1958. — ELEKTRONSKA: Seismogrammes, 1954; Scambi, 1957; Rimes pour differenles sources sonores za orkestar i magnetofonsku vrpcu, 1959; Trois visages de Liege za magnetofonsku vrpcu i elektronske zvukove; Gardens zvilhout Walls, 1962. — Votre Faust, »varijabilna fantazija operne vrste«, 1963; Electre, »action musicale« (»mvtophonie«) za magnetofonsku vrpcu, uz govoreni tekst, instrumentalne i elektronske dijelove, 1968; filmska muzika (elektronska). — VOKALNA: Portrail de Votre Faust za 4 glasa i 12 instrumentalista; Sept versets des Psaumes de la penitence za zbor, 1963; Trois chants sacres za sopran i gudaĉki trio, 1951; Miroir de Votre Faust za klavir i sopran ad libitum. — SPISI: Webern und die Theorie, Darmstadter Beitrage zur Neuen Musik, 1958; Theorie und Praxis in der neuesten Musik, ibid., 1959; Fragments theoriques I sur la musique experimentale, 1970; studije i ĉlanci u brojnim evropskim i ameriĉkim publikacijama, osobito Die Reihe i Incontri musicali. Preveo na francuski i popratio komentarom spise A. Berga, Ecrits d' A. Berg, 1956. LIT.: G. M. Kb'nig, Henri Pousseur, Die Reihe, 1958. — W. E. von Leviinski, Henri Pousseur, MGG, X, 1962. — U. Dibelius, Moderne Musik 1945— 1965, Miinchen 1966.

POVEĆANI INTERVALI. Ĉisti i veliki intervali postaju povećani kromatskim sniţenjem donjeg ili kromatskim poviše njem gornjeg tona. Kada kromatska promjena poveća razmak izmeĊu tonova intervala za polustepen, interval je jedanput povećan, npr. c-d (cijeli stepen) = velika sekunda, a ces-d ili c-dis (cijeli stepen + polustepen) = povećana sekunda. Poveća njem za dva polustepena dobiva se dvostruko povećani interval, npr. ces-dis (2 cijela stepena) = dvostruko povećana sekunda. Svi su povećani intervali teoretski disonantni, premda zvukovno mnogi od njih enharmonijski odgovaraju konsonantnim inter valima (c-gis — disonantna povećana kvinta enharmonijski od govara konsonantnoj maloj seksti c-as). M. Kun. POVEĆANI KVINTAKORD -> Povećani trozvuk

117

POVEĆANI KVINTSEKSTAKORD, alterirani akord koji se sastoji od velike terce, ĉiste kvinte i povećane sekste (-> Alterirani akordi, -> German Sixth, -> Kvintsekstakord):

P. k. pojavljuje se najĉešće na VI stupnju u molu i na sniţenom. VI stupnju u duru (tj. kao prvi obrat alteriranog septakorda povišenoga IV stupnja) u funkciji -» dominante dominante; javlja se zatim na sniţenom II stupnju u duru i molu (tj. kao prvi obrat alteriranog septakorda VII stupnja) u dominantnoj funkciji, te na IV stupnju u duru (tj. kao prvi obrat alteriranog septakorda povišenoga II stupnja) u subdominantnoj funkciji (-> Dominantne harmonije, ->■ Subdominantne harmonije):

C-dur

C-dur Ic-mol)

§ il" ---------

1 |o —" lb) 0 ---- =B

(DD)

(D)

(D)

»

(S)

(T)

(T)

P. k. enharmonijski je identiĉan s -> dominantnim septakordom, stoga je vrlo pogodno sredstvo za enharmonijske -> modulacije: |Q ,

,j

J,

j

|

bJ

---br

J

U

-|

(,o

M

bo

J

------- 1* N. Dć.

POVEĆANI SEKSTAKORD, alterirani akord koji se sastoji od velike terce i povećane sekste (-¥■ Alterirani akordi, —> Italian Sixth, -> Sekstakord) :

'f P. s. pojavljuje se najĉešće na VI stupnju u molu i na sniţenom VI stupnju u duru (tj. kao prvi obrat alteriranog kvintakorda povišenoga IV stupnja) u funkciji -> dominante dominante; zatim na sniţenom II stupnju u duru i molu (tj. kao prvi obrat alteriranog kvintakorda VII stupnja) u dominantnoj funkciji (-> Dominantne harmonije): O-

C-dur (c-mol)

(D)

(DD)

(T)

(D)

P. s. enharmonijski je identiĉan s nepotpunim -> dominantnim septakordom, pa se takoĊer iskorišćuje u enharmonijskim -> modulacijama:

9: i|.

£

^ Jrt,,i~i

»f ' r

rrf ~to -----------

C-.l

Vila Ges:V7

I?

N. DĆ.

POVEĆANI SEKUNDAKORD, pravi -> alterirani akord ili alterirani akord u uţem smislu. Sastoji se od velike sekunde, povećane kvarte i povećane sekste, a po svojoj je intervalskoj strukturi treći obrat alteriranog -> dominantnog septakorda s povećanom kvintom (-> Sekundakord):

2

POVEĆANI SEKUNDAKORD — POWELL

118

P. s. pojavljuje se najĉešće na IV stupnju u duru (tj. kao treći obrat alteriranog septakorda V stupnja) u dominantnoj funkciji i kao takav rješava se u kvintakord ili sekstakord I stupnja, a upotrebljava se i u kromatskim spojevima sa raznim drugim akordima (-> Dominantne harmonije):

B. Smetana: Prodana nevjesta

o Ito

ItStfg

aN. Dć.

POVEĆANI TERCKVARTAKORD, pravi -> alterirani akord ili alterirani akord u uţem smislu. Sastoji se od velike terce, povećane kvarte i povećane sekste, a po svojoj je intervalskoj strukturi drugi obrat alterirancg -> dominantnog septakorda sa smanjenom kvintom (-> French Sixth, ->• Terckvartakord):

Povećanim trozvukom mnogo su se sluţili impresionist kompozitori, ali ne i u funkcionalno-harmonijskom smii ( -> Harmonija), već na bazi cjelotonske ljestvice: —o—&

3

l>5

P. t. pojavljuje se najĉešće na VI stupnju u molu i na sniţenom VI stupnju u duru (tj. kao drugi obrat alteriranog septakorda II stupnja) u funkciji -> dominante dominante; zatim se javlja na sniţenom II stupnju u duru i molu (tj. kao drugi obrat alteriranog septakorda V stupnja) u dominantnoj funkciji (-> Dominantne harmonije): n C-dur (c-mol)

N. D<

POVIA, Frano, talijanski violinist i kompozitor (Dubrovi 9. I 1912—). Studij violine završio na Konzervatoriju u Mila kompoziciju uĉio u Rimu (C. Dobici). God. 1933—38 i 1942uĉitelj muzike u Dubrovniku i 1947—58 profesor Muziĉke št u Sarajevu. Sada djeluje u Rimu. Iako pod utjecajem suvrem talijanske muzike u svoja je djela unosio i obiljeţja jugoslavens^ narodnog melosa. DJELA. ORKESTRALNA: Partita illirica, 1945; Rapsodija; suita gudaĉki orkestar i dr.^— Majski concertino za violinu i klavir. — Balet Trc ĉiĉa; muziĉka bajka Ţaba djevojka. — VOKALNA: Oda Neretvi (H. Hu za hor i orkestar. Solo-pjesme: Ciklus jednostavnih pjesama (D. Gervais); soneta Francesca Petrarke; Tri Hamidove pjesme (H. Dizdar); Magiĉne pjesme M. Poz.

(D) (D)

(DD)

(T)

P. t. se upotrebljava i u enharmonijskim modulacijama, jer se moţe enharmonijski promijeniti u alterirani dominantni septakord sa smanjenom kvintom, a taj je opet obrat povećanog terckvartakorda, udaljenog za interval povećane kvarte ili smanjene kvinte (-»■ Modulacija):

POVIJEST MUZIKE -> Historija muzike POVISILICA t (engl. sharp, franc. diese, njem. Krei tal. diesis), predznak koji povisuje ton za kromatski polustep Kod nas i u zemljama njemaĉkog jeziĉnog podruĉja naziv r pred kojom stoji p. dobiva nastavak -is (npr. c-cis). U Engle; dodaje se u tom sluĉaju uz naziv note rijeĉ sharp (npr. c-sha u Francuskoj diese (npr. ut diese), a u Italiji diesis (npr. do die. (-> Dvostruka povisilica, ~> Predznaci). c

f

ff

V*'-

*«= N. Dć.

POVEĆANI TROZVUK (povećani kvintakord; engl. augmented triad, franc. accord de guinte augmentee, njem. iibermassiger Dreiklang, tal. triade aumentata), akord koji se sastoji od velike terce i povećane kvinte poĉevši od najniţeg tona naviše, odnosno akord od dvije velike terce, smještene jedna iznad druge:

Povećani se trozvuk Nalazi na III stupnju harmonijske mol-ljestvice. Budući da je interval izmeĊu susjednih tonova povećanog trozvuka (velika terca) isti i kod obrata, jer je smanjena kvarta enharmonijski identiĉna s velikom tercom, to svaki ton povećanog trozvuka moţe biti temeljnim tonom, s time, da se u svakom pojedinom sluĉaju akord drukĉije piše. Tako nastaju tri povećana trozvuka, sastavljena uvijek od istih, samo enharmonijski promijenjenih, tonova:

b6

Kako se jedan te isti povećani trozvuk moţe kao -> alterirani akord nalaziti u razliĉitim tonalitetima, to i taj trozvuk — pored smanjenog i dominantnog septakorda — ide meĊu akorde, koji su vrlo pogodni za -> modulaciju uopće, a naroĉito za enharmonijsku:

POVRATILICA -> Razrješnica POWEIX, Bud (pravo ime Earl), ameriĉki pijanist i kom zitor (New York, 27. IX 1924 — 31. VII 1966). Potjeĉe iz obi) muziĉara. Karijeru zapoĉeo sa 15 godina svirajući najprije. Coney Islardu u raznim lokalima. God. 1941—43 sudjeluje' eksperimentalnim sessions u njujorškom Minton's Playhouse jedan od zaĉetnika be-bopa; 1943—44 u orkestru C. Willian zatim u sastavima J. Kirbvja, D. Gillespieja, A. Eagerai S. Catle te u triju s kojim nastupa po najpoznatijim jazz klubovima M Yorka. Od 1959 preteţno boravi u Parizu, u triju The T) Bosses (sa K. Clarkeom i P. Michelotom). Snimio niz ploĉa solist i s razliĉitim sastavima. P. je prvi i najznaĉajniji pijai bebopa te se s pravom smatra utemeljiteljem pijanistiĉkog s modernog jazza. Najznaĉajnije su mu kompozicije: Hallucinatio Oblivion; Boucing zvith Bud; Parisian Thoroughfare; The Fn So Sorry Please i John's Abbey. POVVELL, John, ameriĉki pijanist i kompozitor (Richmo Virginia, 6. IX 1882 — Charlottesville, Virginia, 15. VIII 191 Završivši studij na University of Virginia, uĉio od 1902 u B klavir (Th. Leschetizkv) i kompoziciju (K. Navratil). Izvrs pijanist, prvi puta nastupio u Berlinu 1907, zatim u Beĉu, Par i Londonu. Od 1912 ţivio u SAD; 1920 i 1928 nastupao ponoi u Evropi. Sakupljao i prouĉavao ameriĉku narodnu muzik organizirao brojne festivale narodnih pjesama. Powellov inte za ameriĉki folklor oĉituje se i u njegovim kompozicijama (Rh sody Negre, Natchez on the Hill i In Old Virginia), pisanin konzervativnom, kasnoromantiĉkom duhu. DJELA. ORKESTRALNA: Virginia Symphony, 1937; koncert za kla koncert za violinu, 1912; Rhapsody Negre za klavir i orkestar, 1918; uvei In Old Virginia, 1921; suita A Set of Three, 1935; Natchez on the Hill, tri rodna plesa iz Virginije, 1931; Green Willoio; Jockie to theFair; Pretty Sally KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1910. Za violinu i klavir: Sonate Virginianes 1908; 2 sonate, 1919 i 1928 i From a Loved Past, 1931. — KLAVIRSKA: nate psyhologique, 1912; Sonata teutonica, 1914; Sonate noble, 1921; suita the South, 1909; varijacije i dvostruka fuga na temu F. C. Hahra, 1911; the Fair, 1912. In the Hammock za 2 klavira 8-ruĉno, 1920; Dirge za 2 kla\ 1929. — Opera Judith and Holofernes. —■ Zborovi; solo-pjesme. — Obra. narodnih pjesama. LIT.: N. Broder, John Powell, MGG, X, 1962.

POWER — POZITIV POWER, Lionel (Leonel Power; Leonell Polbero, Powero), engleski kompozitor (? — Canterburv, 5. VI 1445). Uz J. Dunstablea najpoznatiji engleski kompozitor svoga vremena. Djelovao već u prvom desetljeću XV st. Zna se da je podrţavao veze sa samostanom benediktinaca u Canterburvju. God. 1423 postao ĉlan samostanske zajednice, ali je samo nekoliko godina proveo u samostanu. Od 1441 do smrti sluţbovao u katedrali, gdje je posljednjih godina ţivota vjerojatno bio uĉitelj zborskih djeĉaka. U njegovim zrelim kompozicijama sjedinjuje se meka zvuĉnost engleskog diskanta s melodijskom draţesti i istanĉanom ritmi kom francuskog chansona. Lionelova misa Alma Redemptoris ide medu prve misne ordinarije u kojima je upotrijebljen isti tenor (cantus firmus) kroz sve dijelove. Njegov traktat o diskantu pripada grupi preteţno engleskih udţbenika koji upućuju zborskog pjevaĉa u jednostavno improviziranje. DJELA. CRKVENA: misa Alma Redemptoris Mater za 3 glasa. Dvadesetid va mis na sta vka : 1 Kyrie za 3 gl.; 6 Lit in terra (1 za 2—5 gl., 1 z a 4 gl., 4 za 3 gl.); 4 Patrem za 3 gl.; 7 Sanctus (2 za 4 gl., 5 za 3 gl.); 4 Agnus (i za 4 gl., 4 za 3 gl.). Ĉetrnaest moteta (2 za 4 gl., 12 za 3 gl.). — Traktat o diskantu Tretis... upon the Gamme. NOVA IZD.: po jednu ili više kompozicija obj. W. Barclav Squire (SBIMG, 1900—01), G. Adler i O. Koller (DTO, lQ2o), R. v. Ficker i A. Orel (DTO, 1920), A. Ramsbotham, H. B. Collins i A. Hughes (The Old Hali Manuscript, 1933—38)1 L. Feininger (Documenta Polyphoniae Liturgicae S. Ecclesiae Ro-manae, 1947) i dr.; traktat o diskantu obj. S. B. Meech (Speculum, 1935), M. Bukofzer (Geschichte des englischen Diskants, 1936) i T. Georgiades (Englische Diskanttraktate, 1937). LIT.: F. L. Harrison, Leonel Power, MGG, VIII, 1960. — Ch. Hamm, The Motets of Leonel Povver, Studies in Music Historv. Essavs for O. Strunk, Princeton 1968.

POZAJIĆ, Mladen, dirigent i kompozitor (Ţupanja, 6. III 1905—). Na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu studirao kompoziciju (B. Bersa), dirigiranje (F. Lhotka) i klavir (S. Stanĉić); 1927 diplomirao na odjelu za dirigiranje. Studij kompozicije nastavio 1927—28 na Scholi Cantorum u Parizu (V. d'Indv) i 1928—29 na Muziĉkoj akademiji u Beĉu (J. Mara). Najvaţnije mjesto u Pozajićevu umjetniĉkom radu zauzima njegova dirigentska djelatnost. Poĉeo je u Zagrebu kao zborski dirigent te je 1925—45 vodio brojne zborove (Sloga, Oratorijski zbor sv. Marka, Jablan, Radić, Zora, Lisinski, Sloboda i dr.). God. 1931 osnovao je komorno-vokalno društvo Zagrebaĉki madrigalisti, prvi sastav te vrsti u našoj zemlji, koje je pod njegovim umjetniĉkim vodstvom (1931— 41) izvelo niz vrijednih djela, osobito kompozitora XVI—XVIII st.; 1941 utemeljio Komorni zbor Radio-Zagreba i djelovao kao njegov dirigent do 1945. Sa zagrebaĉkim vokalnim ansamblima P. je izveo oko 1000 zborskih i zborsko-orkestralnih djela (O. Vecchi, L'Amfiparnaso; J. S. Bach, Magnificat; W. A. Mozart, Kronungsmesse i Requiem; F. Liszt, Christus; G. Rossini, Stabat Mater, i dr.). U radu sa zborom P. se odlikuje posebnim pjevaĉkim tretmanom zborskih dionica i beskompromisnim stavom u rjogledu dikcije. Kao simfonijski dirigent stekao je ugled u zemlji i inozemstvu. Nastupao je s filharmonijskim i simfonijskim orkestrima u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, Skopju, Dubrovniku i Mostaru, a kao dirigent gostovao je u Njemaĉkoj, Austriji, Madţarskoj, Poljskoj, Francuskoj i Švicarskoj. Kao operni dirigent u Sarajevu P. je 1947—63 izveo niz djela standardnog opernog i baletnog repertoara, medu kojima su naroĉito zapaţene izvedbe Mozartovih opera, kao i djela suvremenih autora (B. Bartok, G. Menotti, W. Egk i dr.). P. se istiĉe i kao koncertni pratilac i prevodilac tekstova operne i koncertne literature. Pedagoškom djelatnošću P. je zapoĉeo u Zagrebu, gdje je 1930—45 bio nastavnik na srednjoj školi i profesor Muziĉke akademije; 1956—72 bio- je profesor na novoosnovanoj Muziĉkoj akademiji u Sarajevu, a zatim nastavlja i dalje pedagoškom i reproduktivnom aktivnošću. P. se osobito istakao kao nastavnik orkestra i zbora, a kao profesor dirigiranja odgojio je više mladih umjetnika, meĊu kojima su M. Homen, A. Kusturica, 2. Miler i dr. Uz to je razvio i ţivu organizatorsku djelatnost: u Zagrebu je 1938, s nekoliko istaknutih solista, osnovao Udruţenje muziĉkih reproduktivnih umjetnika. SuraĊuje u više muziĉkih ĉasopisa, urednik je Muziĉke enciklopedije, a istiĉe se i kao predavaĉ. Njegov kompo-zitorski rad obuhvaća razmjerno mali broj djela, napisanih

M. POZAJIĆ

119

uglavnom pod utjecajem našega muziĉkog folklora. Posebno se istiĉu Pozajićeve ukusne obradbe, odnosno transkripcije kompozicija starih hrvatskih autora za razliĉite vokalne sastave (I. Lukaĉić, J. Juratović, V. Lisinski, F. Pintarić, I. Zajc, F. S. Vilhar, V. Novak). DJELA. ORKESTRALNA: simfonijski ples Djeveruša, 1936; Mali koncert na tuĊe teme za flautu i gudaĉki orkestar, 1939. — KOMORNA: Studija o jednom motivu za gudaĉki kvartet, 1929; Duet za 2 violine, 1929; Berceuse za violonĉelo i klavir, 1923; 3 stavka za 2 oboe, engleski rog i fagot, 1925; Mala suita za 4 roga, 1926; Bourre'e za flautu i klavir, 1928; Skica za rog, 2 trublje i trombon, 1955; Agogiĉke studije za 4 trublje, 1967; Toĉkovi za violinu, violu i klavir, 1972. — KLA VIRSKA; sonatina (4-ruĉno), 1925; 3 obradbe narodnih pjesama, 1960; 4 preludija, 1928; fuga, 1928; 2 studije, 1936; 7 slobodnih obradbi narodnih pjesama, 1924. — VOKALNA: Prosidba za 16-gl. dvostruki mješoviti zbor, 1926. Mješoviti zborovi: Prva rapsodija, 1946; Dunje ranke, 1937; Snijeg pada, 1948; Kajkavske narodne popevke, 1928; Bosanske narodne pjesme, 1950; In tyrannos, 1971 i Ptice, 1975. Muški zborovi: 8 harmonizacija hrvatskih narodnih pjesama, 1927; Svijetla noć, 1935 i Puno je vremena, 1959. Ţenski zborovi: Jugoslavenske narodne pjesme, 1928 i Konjuh planinom, 1961. Djeĉji zborovi: IO obradbi narodnih pjesama, 1931 i 2 djeĉje humoreske, 1937. Masovne pjesme. Solo-pjesme: ciklus Ĉeţnja za dikom za bariton, 1928; Iz djeĉjih novina za sopran, 1937; Tri narodne pjesme za sopran, 1936; Siroĉe sam za bas, 1951; Novi dan za tenor. — DRAMSKA. Scenska muzika za drame: Otelio i Kralj Lear (Shakespeare); Mećava (Budak); Pesma (Daviĉo-Đoković) i dr. — SPISI: A mai horvdt ţene, A Ţene, Budapest, 1938; Nekoliko rijeĉi o dirigiranju, 1942; Uvodunaukuo harmoniji, 1942; Savjeti mladom zborovodi, Proljeće, 1942 i dr. LIT.: V. Piškurić, Oratorijski zbor sv. Marka, Zagreb 1932. — Zagrebaĉki madrigalisti, jubilarni progra m, Zagreb, 7. V 1940. — 30 godina Pozorišta NRBiH u Sarajevu, bilten, Sarajevo 1951. — M. Lasić, Savremenici, OsloboĊenje, Sarajevo, 5. X 1958. — Z. Kuĉukalić, Likovi savremenih bosansko-hercegovaĉkih kompozitora, Sarajevo 1961. — 5. Špiriĉ, Mladen Pozajić, Narodno pozorište Sarajevo 1921—71, Sarajevo 1971. J. As.

POZAJMICA, upotreba tuĊe muziĉke materije u delu koje je inaĉe originalna kompozicija, a ne prerada, transkripcija, parafraza i si. Najĉešće se od drugog autora uzima tema za varijacije (npr. Brahmsove varijacije na temu Havdna, Handela, Schumanna, Paganinija) rede tema za fugu (npr. Bachove fuge na teme A. Corellija, G. Legrenzija, Fridrika Velikog). Renesansna praksa je poznavala preuzimanje i preradu celih odlomaka iz tuĊeg dela, npr. uparodijskim misama (-> parodija), a u doba baroka se smatralo originalnom kompozicijom preraĊivanje ĉitavog dela drugog autora (npr. Bachove prerade Vivaldijevih koncerata vaţe kao Bachova dela). Katkad se citat tuĊe teme upliće u delo u sluţbi odreĊene zamisli (odavanje poĉasti, programska ili idejna sadrţina, satiriĉka parodija i dr.). Tako npr. barokni tombeau (franc, tuţaljka) obiĉno sadrţi neku temu preminuloga kompozitora u ĉiji je spomen napisan. P. I. Ĉajkovski upotrebljava u Uvertiri 1812 francusku i rusku himnu u sim boliĉnom programskom smislu. A. Berg citira u Lirskoj sviti poĉetak Tristana R. Wagnera, a u violinskom koncertu koral Es ist genug J. S. Bacha; tema iz Rossinijevog Seviljskog brijaĉa što se citira u Igri karata I. Stravinskog, deluje kao burleskna dosetka. Dešava se da kompozitor citira i sopstveno delo, opet odreĊenom namerom (W. A. Mozart, odlomak iz opere Figarova ţenidba u operi Donjuan; R. Strauss teme iz ranijih dela u auto biografskom Ţivotu junaka). Upotreba muziĉke ideje ĉije je au torstvo anonimno ili kolektivno (npr. narodne melodije, gregori janski koral) ne smatra se pozajmicom. v. Peć. POZAUNA -> Trombon POZITIV (od lat. ponere, postaviti, staviti; engl. positive organ, franc. positif, njem. Positiv, tal. organo positivo), manje kućne, komorne ili crkvene orgulje, obiĉno sa 3—7 registara, jednim manualom i u pravilu bez pedala. Naziv potjeĉe otuda što je p. redovito za sviranja bio postavljen, na jednome mjestu, na podu, na stolu, i si., za razliku od -* portativa koji je sam sviraĉ svirajući nosio ili drţao. U praksi se p. pojavio poslije portativa, proširivši se poĉetkom XV st. kao instrument svjetovnog, kućnog muziciranja (katkad i u obliku tzv. stolnog pozitiva ■— njem. Tischpositiv), te manjih crkvenih prostora ili kapela. Najmanji oblici pozitiva mogli su se lako prenositi, pa su ih prigodice koristili u ophodima vozeći ih na malim koĉijama ili noseći ih na nosilima ili preĉkama (Tragpositiv). Kod pozitiva je mijeh uvijek tlaĉila posebna osoba (kalkant), većinom na ruĉni pogon (poluga, remenje). RjeĊi su oblici graĊeni poput katedre s mjehovima smještenim u postolju ispod orguljaševa sjedišta. Zvukovnu osnovicu ĉini, kod većih pozitiva, obiĉno poklopljenica od 8' (copula maior), na koju se nadovezuje glavni registar principal 4' s alikvotima (ili flauta 4' i principal 2, s alikvotima); kod manjih instrumenata je poklopljenica od 4' (copula minor) s principalom 2' i alikvotima; kod kasnijih pozitiva susreću se i mješanice (cimbal) a ponekad i po koji jeziĉnjak (regal, krummhorn). P. se svirao solistiĉki i u razliĉitim ansamblima. U doba baroka to je bio poglavito instrument generalbasa, a odrţao se sve do sredine XVIII st. kada ga istiskuje iz prakse ĉembalo. Dulje se zadrţao jedino u manjim seoskim crkvama gdje je uglavnom sluţio za pratnju pjevaĉkog zbora.

120

POZITIV — PRAETORIUS

Najstariji saĉuvani p. djelo je Caspara Colera iz 1489 (ĉuva kritiĉki stav, smatrajući tu metodu dobrom za rad na opć se u Dresdenu). U Hrvatskoj su saĉuvani vrijedniji pozitivi: ko- zovnim školama, a nedostatnom za svladavanje solfegg morni p. u kapeli Muzeja grada Varaţdina (izgradio Rudolf struke. P. se zalaţe za humaniziranje muziĉkog odgoja Rapold iz Brucka na Muri za kapelu dvorca u Borlu, 1668), p. kvalitetnog njegovanja pjevanja, sviranja, slušanja muzike u kapeli sv. Florijana u Zlogonju kraj Trakošćana (oko 1690), u ziĉkog stvaralaštva. Osim muziĉko-pedagoškim i publicis kapelici Purgi Lepoglavskoj (moţda djelo Janeĉeka, oko 1755), radom bavio se i muziĉkom kritikom u dnevnim listo 1 u sv. Antunu u Matencima kraj Stubice (A. Romer, 1768), p. struĉnim ĉasopisima. iz Kapelšćaka, danas u Zagrebu (oko 1780), u sv. Duhu kraj DJELA. Ĉlanci: Studija 0 solmizaciji, Sv. C, 1944, 1—2; Novi pul Zeline (poĉetak XIX st.), u kapeli sv. Katarine u Petrinji i u sv. muziĉke nastave, Muziĉke novine, 1947, 7; Teorija muzike i njeno mjesto t pjevanja, Pedagoški rad, 1951, 2—3; Za ostvarenje općeg muziĉkog odgo. Roku u Zagrebu (oba P. Pumpp, oko 1830 i 1833). ziĉke novine, 1952, 12; Muziĉki odgoj slijepih na novim putevima. S\ U novije doba ponovo se grade male orgulje tipa pozitiva škola, 1952, 3; Problem funkcionalnih metoda u nastavi solfeggia, Muziĉke T 953» 5—7> Evolucija muziĉke poĉetnice, Školske novine, 1954, 12; Liĉi namijenjene muziciranju u ansamblima koji izvode srednjovjeziĉkog pedagoga kao d kovnu, renesansnu ili baroknu muziku s autentiĉnim Ini odgojni faktor, M instrumentarijem. škola, 1959,4; Pjesma I tralni faktor muziĉkog u Usporedo s razvojem i osnovnoj školi, ibid 4; gajenjem pozitiva kao Aktivna muziĉka m razredu — temelj muzi samostalnog instrumenta, goja, ibid., 1 9 6 3 , 3 ; / poĉinje se p. već od XV st. teoretska pitanja naše kc prikljuĉivati velikim pedagogije, Pedagogi 3 ; Dobro i zlo u rnuz dagoškoj orguljama s nekoliko praksi naših Muzika i manuala; kao posebno škola, 1966, elementi u zvuĉno tijelo p. dobiva u obrazovanju nika muziĉkog odgoja,, 1970, 4; Novi duh sviraoniku vlastiti (drugi ili n odgoja u osnovnoj školi treći) ma-nual. Kod 1 najvećih orgulja baroka zovanju, 1972, 2. —• priruĉnici: Metodika susreće' se gdjekad više nastave, 1950- J'jesmc vrsta ugraĊenih pozitiva; 2 p. u ogradi pjevališta —55; Svirajmo ua pji Evom Poţgaj), 1967; A (Riick-positiv), p. u bazi ili glazbenog odgoja u < u središtu orgulja (Brustškoli, 1974. positiv), p. ugraĊen u vrhu PRAĈ (Pra orgulja (Oberposi-tiv, Ivan (Jan Bohum Kronpositiv), pa i p. po hann Gottfried) strani orgulja (Seitenkompozitor i mi positiv). Po svojoj disĉeškog podrijetla ka, poziciji pozitiv ĉini uvijek ? — Petrograd 1818). zvukovno karakteristiĉnu, sed uravnoteţenu i izborom registara zatvorenu POZITIV, Kapelšćak, MeĊimurje, XVIII st. Potkraj setih godina XVIII st. nastanio se u cjelinu, posebno odabranih i preteţno uţe menzuriranih i blaţe Petrogradu; 1780—c na Smoljnom institutu, uz to od intoniranih registara, naprama istovrsnim registrima u sastavu 1784 predavao kla stavnik školi dvorskoga kazališta. glavnog korpusa orgulja (Hauptzoerk). Svrha je ukljuĉivanja pozitiva Objavio zbirku ruskih muziĉkoj nih pjesama (u I izd. 100 pjesama, u orgulje (Nebemverk) teţnja za postizavanjem kontrasta s manjim u II izd. 150; Ċjelor 1vlastitoj obradi), koja je obuhvaćala zvukovnim tijelom naprama velikomu. stare seoske melodije ĉajne pjesme, gradske pjesme XVIII st. LIT.: H. BornefdĊ, Das Positiv, Kassel 1941 (novo izd. 1947). —E. Bonitz, i kompozicije na te poznatih pjesnika. Iako je sabrana Das Positiv und die Orgel der Zukunft, Dresden 1944 (II izd. 1951). — K grada raznorodna i dijelom narodna, Praĉova je zbirka Quoika, Das Positiv in Geschichte und Gegenvvart, Kassel 1957- — L. Saban, Dva rijetka pozitiva 19. stoljeća u Hrvatskom Zagorju, Vijesti muzealaca i kon decenijima smatrana mentom izvorne narodne pjesme. zervatora Hrvatske, 1969, 2. — Isti, Dva pozitiva 17. stoljeća u Muzeju grada Tako je N. Rimski-Koi 22 pjesme iz te zbirke uvrstio u Varaţdina, Godišnjak gradskog muzeja, Varaţdin 1970, 4. L. Sa. svoju zbirku iz 1877, a i, melodije koje je upotrijebio L. van POŢENEL ŠTRUKELJ, Jadviga, pijanistica (Postojna, Beethoven u gudaĉkim tetima op. 59 potjeĉu iz ove zbirke. 17. X 1901—). Završivši studij na Konzervatoriju Glasbene matice Praĉova klavirska djelaj lje se ĉesto na ruskim narodnim u Ljubljani (1923), usavršavala se 1924—26 na Ecole Normale napjevima. de Musigue u Parizu i na majstorskoj školi Blanche Selva u Parizu, DJELA: sonata za violonĉelo i klavir op. 6, 1802; Fandango za 1 violinu Brivesu i Barceloni. God. 1934—45 profesor na muziĉkoj školi ad libitum, 1795. — KLAVIRSKA: Eoabutaa couama us pycct cen, 1806; plesovi i varijacije na narodne melodije; IlenaAuibtu Mapui Kutuzova), Sloga i od 1945 na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. Solistiĉku 1813; floRHan uiKo.ia dnn tfiopmenuano, 1816. — IZDANJj pauu karijeru zapoĉela još za vrijeme studija, i to u Parizu i Nantesu Hapodubix pyccKux necen c ux tojiocaMu (sa N. A. Lvovomi (II izd. a zatim je koncertirala u mnogim jugoslavenskim gradovima, 1806; V izd. u redakciji V. M. Beljajeva, 1955). Klavir vaci opera Fope6ozambipb Koco.uemoeuH V. Martin y Solera i maćkoj, do 1664 dvorski kompozitor i kapelnik u Sorauu; kra vrijeme kantor u Triebelu (1664), i od 1665 ponovno u Šora kantor i od 1682 takoĊer dvorski muziĉki direktor. U Printzi stvaranju prvo mjesto pripada teoretskim spisima, od kojih pored Phrynis, najvaţniji Compendium. Nadovezujući se djt miĉe na Descartesa, P. je prvi na matematiĉkoj osnovi teore odredio moderni takt (njegovu metriĉku akcentuaciju, dijelje i periodiĉko nizanje) i dao mu ĉvrstu sistematsku struktu Historische Beschreibnng der Edelen Sing- und Kling-Kunst r starija je muziĉka historija (u obliku kronike) na njemaĉk jeziku. DJELA. SPISI: Compendium musicae... otnnia ca qurtc ad Odcn arlific componendam requiruntur, 1668; Phrynis Mitilcnaeus, odcr Satyrischcr Con nist, 1676—79; Alusica modulaloria vocalis, 1678; Compendium musicae sifc toriae ct modulatoriac vocalis, 1689; Excrcitationcs musicae thcorctico-practica, 1689; Historische lUschreibung der Edelen Sing- und Kling-Kunst (sadrţa1 kratku autobiografiju), 1690; autobiografija u Ehrcnpfortc J. Matthesona, 1 (u redakciji Printzova sina). — KOMPOZICIJE: Canzoiu'tle d'avanli in netiacomposte ct in una Opera cantata ma a presente con ritornelli, sonatu sinfojiie ampliate e con cinque viole ornate za 7 glasova, 1679. LIT.: E. Schmitz, Studien zu W. C. Printz als Musikschriftsteller, MI 1904. — H. Heckmann, W. C. Printz (1641—1717) und seine Rhvtmusk (disertacija), Freiburg im Breisgau 1952. — Isti, Der Takt in der Musikle des 17. Jahrhunderts, AFMW, 1953. — Isti, VJ'olfgang Caspar Printz, MGG. 1962.

PRIPJEV (engl. i franc. refrain, njem. Kehrreim, tal. ripre: muziĉka misao (fraza, reĉenica ili veći odlomak) koja se pona' na stanovitim mjestima kompozicije, redovito na kraju kiti odnosno na kraju odreĊenih odlomaka. P. je prvenstveno pj niĉki pojam i stoga je najĉešći u vokalnoj muzici. Ondje je dovito ostvaren i u tekstu i u melodiji. Primjena pripjeva susreće se već u crkvenom pjevanju rar kršćanstva —■ eksklamacije kao amen ili aleluja pjevao je pul zbor nakon pojedinih redaka psalma. Naziv refrain javlja s muziĉkoj praksi oko 1260. Osobito su ĉesto trubaduri i tru\ postizavali formalnu zaokruţenost pripjevom. Najznatniji primjeri plesna —' balada sheme a-a-b — pripjev i -> viri s formalnom okosnicom A-b-b-a-A (A je p. koji se pjevao poĉetku i na svršetku kitice). P. je i vaţan konstruktivni elem -' rondeaua. U talijanskoj ballati XIV st. p. se zove ripresa, ; španjolskoj pjesmi villancico naziva se estribillo. I u kasni vokalnim oblicima, osobito onima u kojima se oĉituje utje narodne muzike, ĉest je p. (engleski ayre, francuski air a. bc i dr.). U baroku se naziv refrain susreće i za višekratno ponavlja većih odlomaka osobito u talijanskoj solistiĉkoj kantati, u zb nim nastupima u operi i u oratoriju. U instrumentalnim rit nellima XVII st. javljaju se takoĊer na stanovitim mjestima i muziĉke misli. I druga neka ponavljanja u instrumentalnoj teraturi srodna su principu pripjeva u vokalnoj muzici. P. susreće i u strofnim solo-pjesmama, osobito kod kompozitj rane romantike (F. Schubert). «

PRIPJEV — PROD'HOMME

129

P. je veoma ĉest u narodnim pjesmama i plesovima svih naroda i svih vremena. Nerijetko su to stereotipni dodaci koji produljuju stih ili kiticu (npr. u našim dodolskim pjesmama p. »oj dodo, oj dodole«). U zabavnoj muzici, osobito kod šlagera, p. je ĉesto najmarkantniji odlomak pjesme, pa po njemu ona dobiva i naslov.

stil u Palestrinino doba, no i u tom sluĉaju moţe se princip ĉiste ugodbe provesti samo na štetu stalne visine tona, npr.:

LIT.: H. Mersmann, Musikalische Werte des Kehrreims, Jahrbuch fiir Volksliedforschung, 1928. — H. Orenstein, Die Refrainformen des Chansonniers de l'Arsenal (disertacija), Wien 1937. —■ K. Gudeviill i F. Hoerburger, Refrain, MGG, XI, 1963. M. Kun.

U ovom primjeru tonovi oznaĉeni crnim notama imaju ove frekvencije :

PRIRODNA UGODBA (engl. just intonation, njem. reine ili natiirliche Stimmung), sistem ugaĊanja tonova kod kojeg je visinski odnos medu tonovima odreĊen toĉnim matematiĉkim odnosima frekvencija titranja na temelju niza prirodnih (alikvotnih, parcijalnih, harmonijskih) tonova. U prirodnoj ugodbi ne primjenjuje se nikakvo izjednaĉivanje, tj. temperiranje visine tonova, pa se naziva i netemperirana ili ĉista ugodba. Frekvencija pojedinih tonova u prirodnoj ugodbi najlakše se eksperimentalno dokazuje s pomoću sirene. Ako se sirena sa 8 nizova otvora jednoliko vrti i ako se redom duše u svaki od tih o s a m n i z o v a , d o b i v a s e o s am t o n o v a r a z l i ĉ i t i h v i s i n a . P o m n o ţi l i se br oj o tv ora u p oj ed i nom n i zu s br o jem o kre ta ja s ire ne u sekundi, dobiva se frekvenc ija, tj. visina pojedinog od tih osam tonova. Ima li npr. prvi niz 24 otvora, visina je prvoga tona 24 X o (o = broj okretaja sirene u sekundi). Ţele li se dobiti tonovi dur -l j e s tv ic e, m ora d ru g i n iz im a t i 2 7 o t vo ra, t reć i 3 0, ĉe tv r t i 32, peti 36, šesti 4 0, sedmi 45, a osmi 48. Visinski odnos pojedinih tonova intervala u prirodnoj ugodbi i z r a ĉ u n a va s e u v i j e k n a t em e l j u m a t em a t i ĉ k o g o d n o s a t o n o v a kvin te i terce ĉiste ugodbe. Relativna frekvencija ton ova dobi v a se najjednostavnije prema obrascu 3 m x 5" (m = broj kvinti, a n = broj terci što ih sadrţi pojedi ni i nterval). Tako su npr . frekvencije tono va C -dur ljest vi ce u prirodnoj ug odb i C D = 2 kvinte E — terca F — silazna kvinta G = kvinta 1 32 51 3- 1 3' 1 9 5 ~ 3 A = uzlazna terca — silazna kvinta H = terca -f- kvinta 5 l — 3" 1 5 x 3 X T 5 Svrstaju li se ti tonovi u okvir jedne oktave, dobivaju se frekvencije: cl dl el f1 g1 a1 hl c2

za c ' = i : i 1

c = 24 : 24

-i- ± A A

J_

1?

2

8 4 3 2 3 8za 27 30 32 36 40 45 48

razmak medu 9 10 16 9 10 9 16 tonovima T "9" 15 ¥ "9" ¥ 15 U prirodnoj ugodbi postoje dakle tri oblika sekunde, tj. in tervalskog razmaka izmeĊu dvaju susjednih tonova: —

— : 9 —. Interval omjera — je veliki cijeli stepen, omjera — je mali ci15

o

9

jeli stepen, a — polustepen. Omjer frekvencija velikog cijelog stepena i malog cijelog stepena jednak je sintoniĉkoj komi: 10 p 80 U prirodnoj ugodbi trozvuci glavnih stupnjeva dur-ljestvice (tonike, subdominante i dominante, npr. u C-dur ljestvici: ce-gj f-a-c i g-h-d) akustiĉki su ĉistiji od istih trozvuka u bilo kojem temperiranom sistemu. MeĊutim, daleko veći od te malene prednosti su nedostaci prirodne ugodbe. To su: razlika od jedne sintoniĉke kome izmeĊu velikog i malog cijelog stepena; zatim disonantnost kvinte na drugom stupnju dur-ljestvice (u C-duru d-a), jer je titrajni omjer te kvinte — umjesto — i, konaĉno, u prirodnoj ugodbi nemoguća je modulacija iz jednog tonaliteta u drugi, jer je frekvencija jednog te istog tona u razliĉitim tonalitetima razliĉita. Tako se npr. ton a u donjem tetrakordu G-dur ljestvice dobiva kao odnos drugoga tona u nizu, u kojem je prvi ton ;,au C-dur ljestvici kao odnos frekvencije šestoga tona prema prvom u nizu, tj. prema tonu c. Ta razlika postaje još veća kad se uvedu kromatski tonovi. Prirodna ugodba, kojoj je temelj akustiĉki ĉista terca, smatrala se idealnom za vokalni a cappella

£= 1

1

5

.,

5

4

20

.

20

2

40 .

c 1 = 1; a 1 = — ; d 2 = — X— = —i g 1 = — x — = — ' 3 3 3 9 * 9 3 27 ponovno c 1 = — x — = —, tj. prvi c 1 i drugi c 1 razlikuju se 27 3 81 u visini za sintoniĉku komu. Zbog tih nedostataka u muziĉkoj je praksi već davno uveden sistem izjednaĉivanja (temperiranja) visine tonova. (—> Temperatura.)

PRIRODNI TONOVI, kod duhaĉkih instrumenata oni tonovi koji se dobivaju bez skraćivanja ili produljivanja cijevi instrumenta. To su alikvotni tonovi osnovnog tona instrumenta i njihovu toĉnu visinu sviraĉ postiţe reguliranjem veliĉine mlaza uzduha u cijevi, tj. razliĉitim naĉinima duhanja. P. t. nisu na svim instrumentima jednaki. Na klarinetu npr. to su samo tonovi u alikvotnom nizu, oznaĉeni neparnim brojevima (kvinta, decima itd.). PRISTER, Bruno, kompozitor (Zagreb, 21. I 1909—). Na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu studirao kompoziciju (K. Odak) i povijest muzike; diplomirao u Historijskom odjelu. God. 1928 —41 ĉinovnik u Zagrebu, 1945—46 nastavnik na Muziĉkoj školi u Splitu, zatim u Zagrebu referent u Ministarstvu prosvjete SRH i od 1947 gimnazijski profesor i rukovodilac Muziĉkog servisa; 1962—65 bio je struĉni suradnik Zavoda za školstvo grada Zagreba. DJELA. ORKESTRALNA: Scherzo quasi Tarantella, 1953; Uvertira, 1944; Igra mladosti, 1960; koreografska poema Bar-Kochba, 1963. — KLAVIRSKA: preludij Dachau, 1946; fantazija i fuga, 1945. — VOKALNA: Pjesma hromog Ċavla CM. Krleţa), balada za bariton i orkestar, 1940 (nova verzija 1974); Pjesma Zagrebu za tenor, zbor i orkestar, 1956; Pjesma proljeća za zbor i orke star, 1956; kantata Pjesma nad pjesmama. Zborovi (Crna ţetva); masovne pje sme (Pjesma tenkista, Pjesma rudara, Pjesma mladosti, Armija stupa) ', solo-pjesme {Ĉetiri pjesme iz Izraela, 1943; Ciganske varijacije, 1955; Dvije pjesme, 1958). Kompozicije za djecu. — Obradbe jevrejskih melodija i dr. K. Ko.

PRIVIDNA KONSONANCA -> Konsonanca i disonanca PRIVREMENA TONIKA -> Sekundarne dominante PRIVŠEK, Joţe, kompozitor i dirigent (Ljubljana, 19. III 1937 —). U Ljubljani završio Srednju muziĉku školu; kompoziciju uĉio privatno kod L. M. Škerjanca; usavršavao se kod H. Pomerova na Berklee School oj Music u Bostonu, SAD. Već od svoje šesnaeste godine vodi prve vlastite male jazz-sastave. Od 1954 pijanist, a od 1960 najprije pomoćni i zatim glavni dirigent Plesnog orkestra Radio-televizije Ljubljana. Jedan od najuglednijih jugoslavenskih dirigenata plesnih i jazz orkestara, P. je komponirao brojna djela za te sastave i napisao oko 200 aranţmana. Istiĉe se i kao autor muzike za filmove. Dobitnik je brojnih nagrada na zabavno-muziĉkim festivalima. DJELA. ORKESTRALNA: Balet v barvah, 1962; Prva blejska suita, 1965; Zgodba ki je ni, 1966; Obarvano, 1966; H. T. 1967; Kriţanke 72, 73 i 74; Odjednom jednog dana, 1974 i dr. — ZABAVNE MELODIJE: Vozi me vlak; Neke davne zvijezde; Ne pali svjetlo u sumrak; Kadar pade deţ; Maĉek v ţaklju; Mini maxi; Solza ki je ne prodam; Mali bodiva prijatelji; Zato sem noro te ljubila; Zelene godine i dr. M. Maz.

PRO ARTE, gudaĉki kvartet; utemeljio ga 1959 M. Miletić u Zagrebu; danas (1976) u sastavu: Silvio Orlando i Mladen Kralj, violine, Miroslav Miletić, viola (umjetniĉki voĊa) i Ţeljko Švaglić, violonĉelo. Preteţno interes ansambla su djela suvremenih kom pozitora, osobito jugoslavenskih. Osim u Jugoslaviji, kvartet je gostovao u svim zemljama Evrope, zatim u SAD i Kanadi, nastupao je na brojnim meĊunarodnim festivalima suvremene muzike, snimao za radio i televiziju, kao i za gramofonske ploĉe. Ansambl je u prvo vrijeme njegovao iskljuĉivo suvremeni komorni repertoar, ali je poslije proširio svoje djelovanje i na standardnu kvartetsku literaturu, stekavši na oba podruĉja laskava priznanja u zemlji i inozemstvu. K. Ko. PROD'HOMME, Jacques-Gabriel, francuski muzikolog i kritiĉar (Pariz, 28. XI 1871 — Neuilly-sur-Seine, Pariz, 18. VI 1956). Studirao filologiju i historiju muzike na Ecole des Hautes-Etudes Sociales u Parizu. Od 1895 do 1912 muziĉki referent kod više listova (L'Enclos, La Revue socialiste, Droits de l'homme, Messidor, Paris-Journal i dr.); 1897—1900 u Miinchenu urednik Deutsch-franzosische Rundschau. God. 1904 sa L. Dauriacom i J. Ecorchevilleom utemeljio francusku sekciju Internacionalnog

130

PROD'HOMME — PROGRAMSKA MUZIKA

muzikološkog društva. Od 1931 bio je arhivar Muzeja Pariške opere i 1935—40 bibliotekar Pariškoga konzervatorija. God. 1917 osnovao je, zajedno sa L. de La Laurencieom, Societe Franfaise de Musicologie. Kao pisac, prevodilac i kritiĉar suraĊivao u brojnim francuskim i stranim muziĉkim ĉasopisima. U svojim glavnim djelima bavio se ţivotom i radom L. v. Beethovena i H. Berlioza. DJELA: Le Cycle Berlioz (2 sv.: I, La Damnation de Faust i II, L'Enfance du Christ), 1896 i 1898; Guide musical et ilude analytique de l'Anneau du Nibelung (sa Ch. A. Bertrandom), 1902; Hector Berlioz, 1904 (II izd. 1913; njem. prijevod 1906); Les Symphonies de Beethoven, 1906 (XV izd. 1938); Poganini, 1907 Camer. prijevod 1911); Franz Liszt, 1910; Gounod (2 sv.; sa A. Dandelotom), 1911; La Jeunesse de Beethoven, 1921 (II izd. 1927); Richard VCagner et la France, 1921; L'Opera, 1669—1925, 1925; Pensees sur la musique et les musiciens, 1926; L'Ecole royale et le Conservatoire de Pariš (sa E. Crauzatom), 1929; Vingt chefs-d'oeuvre, 1930; Les Sonates pour piano de Beethoven, 1937 (II izd. 1950; njem. prijevod 1948); L'Immortelle bien-aimee de Beethoven, 1946; Gluck, 1948; F. J. Gossec, 1949. — IZDANJA: R. Wagner, Oeuvres en prose (13 sv.; sa F. Hollom, F. Cailleom i L. van Vassenhoveom), 1908—25; Ecrits de musiciens (XV e — XVIII e siecles), 1912; Beethoven raconte par ceux qui Vont vu, 1927; Mozart raconte par ceux qui Vont vu, 1928; Schubert raconte par ceux qui Vont vu, 1928; Wagner raconte par ceux qui Vont vu, 1929; Souvenirs de voyage de Berlioz, 1932. — Prijevodi: A. Schurig, Mozart, 1925; R. Schumann, Les Ecrits divers sur la musique et les musiciens, 1946; L. van Beethoven, Les Cahiers de conversation 1819—1827, 1946; W. Furtvvangler, Enlretiens sur la musique (sa F. Goldbeckom), 1953; libreta Mozartovih, Havdnovih i Wagnerovih opera. LIT.: M. Garros, J.-G. Prod'ho mme, Revue de Musicologie, 1957. — F. Raugel, Jacques-Gabriel Prod'ho mme, MGG, X, 1962.

PROGRAMSKA MUZIKA (engl. programme music, franc. musigue a programme, musigue programmatigue, ital. mušica a programma, nem. Programm-Musik), muziĉka dela inspirisana i stvorena na osnovu izvesnog sadrţaja iz oblasti legende, literature, istorije, drugih umetnosti ili prirodnih pojava. Sa tim u vezi, programska dela uvek nose naslov iz kojega se vidi sadrţaj, slika ili raspoloţenje obraĊeno u delu. Nasuprot programskoj muzici uobiĉajeno je postaviti -> apsolutnu muziku ili apstraktnu muziku. Dela takve vrste nemaju program iz spoljnjeg sveta. Ona nose ĉisto muziĉke naslove koji ne pokazuju direktnu vezu sa nekim konkretnim sadrţajem izvana. Takvi su nazivi: preludijum, tokata, fuga, sonata, simfonija, koncert i dr. Etimološka veza tih termina sa nekim pojmom odreĊenog znaĉenja je samo istorijska, a sadrţaj takvog dela razvija se po unutarnjoj logici konstrukcije muziĉkog tkiva. Mada se kod dela apsolutne muzike ĉesto nalaze i termini koji već bliţe opredeljuju njen karakter — grave, grazioso — ona ipak ne ulaze u oblast programa u muzici. Programnost se u muzici moţe izraziti na više naĉina, meĊu kojima se dva bitno razlikuju jedan od drugoga. Prvi i ujedno najjednostavniji i najpovršniji je tonsko slikanje, oponašanje zvuĉnih pojava iz prirode i ţivota (cvrkutanje ptica, ţuborenje potoka, huka talasa, grmljavina, sevanje munje). Tu program ne zadire dublje u muziĉko delo, ne postaje muziĉki materijal, već je sluĉajan otisak, sliĉan fotografiji. U takvim zvuĉnim slikama (nem. Tonmalerei) većinom se ispoljava tehniĉka veština kompozitora, naroĉito u orkestarskim delima. Oponašanje zvukova obilato se upotrebljava u tzv. primenjenoj muzici, na primer za film. Drugi oblik programske muzike je obraĊivanje nekog izvanmuziĉkog sadrţaja ĉisto muziĉkim jezikom, osloboĊenim od konkretnih asocijacija koje izaziva oponašanje zvukova; kompozitor prenosi u muziku raspoloţenja koja doţivljuje u vezi sa tim vanjskim sadrţajem. U tom se sluĉaju ĉesto sluţi simbolima, koji nisu element tonskog slikanja, već muziĉki motivi, uslovno vezani za neku pojavu ili raspoloţenje. Tako signal na trubi podseća na vojniĉku trubu, na boj, heroizam i pobedu, rog na štimung u šumi i lov, a mirna melodija na flauti ili oboi na pastirsku svirku i pastoralne prizore. Isto tako visoki i svetli registri pojedinih instrumenata doĉaravaju radost i veselje, dok se niskim, tamnim registrima dubokih instrumenata moţe uspešnije prikazati širina, ozbiljnost, potištenost i prostornost. Takovu vrstu pro gramske muzike jasno je definisao L. van Beethoven primedbom uz svoju Pastoralnu simfoniju: »Više izraz osećanja nego slikanje« (»Mehr Ausdruck der Empfindung als Malerei«). I mada u njoj ima pomalo i oponašanja zvukova iz prirode (cvrkut ptica, grmljavina, pljusak), u tom se delu u prvom redu oseća raspoloţenje autora. I vodeći su motivi (provodni motivi, lajtmotivi) uslovni simboli. Uslovni zbog toga što ih kompozitor odreĊuje da budu simbol i muziĉki pojam za izvesno lice, raspoloţenje ili predmet. Vodeći motiv moţe i da se menja, kad se promeni liĉnost ili stvar koju on zastupa. Brojni se primeri za to nalaze u delima R. Wagnera, H. Berlioza i drugih. Ako u delima takve vrste programske muzike ima i tonskog slikanja, ono tu nije krajnji cilj, već sredstvo da se uspešnije doĉara raspoloţenje. Primeri programske muzike, većinom tonskog slikanja, nalaze se još kod starih Grka. Poznati sviraĉ na aulosu Sakadas opisuje borbu Apolona sa zmajem Pitosom. Timotej, u naša bacanje i let kamena i pad Golijatov. Divni se primeri gramske muzike susreću kod majstora clavecina F. Coupe; To su uspele muziĉke slike raĊene savršenim poznavanjem i rišćenjem tehnike sviranja na clavecinu (Soeur Monique, Moissonneurs, Les Vergers flergers fleuris, Le Rossignol en an Les Papillons, Le Carillon de Cythere, Le Moucheron, Les p moulins a. vent). Kod J. S. Bacha na program nailazimo m miĉno u Pasiji po Mateju, a njegov Capriccio sopra la lontam del suo fratello dilettissimo, iako naivan, proţet je vrlo iskre raspoloţenjem. Na srodnim principima raĊene su i Le Staj A. Vivaldija. Kod J. Haydna takoĊe ima dosta primera prograr muzike; tako u oratoriju Die Schopfung zanimljiv je deo u k se opisuje haos. Programska obeleţja nalaze se i u nekim njege simfonijama. I kod L. van Beethovena ima programske muzik tradicijama dotadanjih opisa bitaka napisao je Wellington's sa svim osobinama sliĉnih kompozicija te vrste. MeĊutim, lepši primer programske muzike je njegova Pastoralna simfo. Mada je p. m. bila zastupljena u svim epohama, u svim' ciplinama i u svim oblicima, ona je svoj pravi oblik dobila' u romantici. Tada je stekla svoje jasno estetsko opredelje pa se u to doba javlja i termin apsolutna muzika pod koji u svi oblici bez jasnijeg programskog opredeljenja. Krajem XI3 se bila razvila i polemika oko prednosti programske, odne apsolutne muzike. Kasnije se uvidelo da ti pravci ne predstavi ni krajnosti ni suprotnosti i da ni jedan ni drugi ne mogu unaf odrediti vrednost dela. Zahvaljujući svom posebnom izraţaji jeziku, muzika je osloboĊena konkretne veze sa pojmovima sj nog sveta. Svaki slušalac na svoj naĉin doţivljuje delo i u za nosti od raspoloţenja i bogatstva fantazije tumaĉi sadrţaj mu2 Zanimljivo je da je L. van Beethoven 1816 imao nameru da svoje klavirske sonate, koje su kasnije postale klasiĉni prir apsolutne muzike, stavi tekst koji ga je inspirisao pri kompc vanju. Da je to uĉinio trebalo bi ih uvrstiti u programski : tor. Ovaj primer oĉito pokazuje kako su labave i nesigurne i niĉe izmeĊu apsolutne i programske muzike. Osnivaĉi romantiĉne ere programske muzike bili su H. 1 lioz i F. Liszt. Glavno Berliozovo delo u ovoj oblasti je Far, tiĉna simfonija. RaĊena sa svim osobinama romantiĉarskog stil: ţivim kontrastima, koloristiĉkim efektima, neposrednom i ţajnošću — ona predstavlja i novi naĉin programskog izlaga Berlioz se ne ograniĉava samo na to da daje naslove stavovi već uz partituru prilaţe iscrpan program, u kome opisuje s stav. Primenjuje i neku vrstu lajtmotiva, koju je nazvao idee j a koja se javlja u svakom stavu (u finalu izmenjena). F. L je osnivaĉ novog oblika, prilagoĊenog karakteru programai koncepcije. To je simfonijska poema, najĉešće pisana u jedn stavu, sa priliĉno slobodnom unutarnjom formalnom struktur podreĊenom obradi siţea. Njegove su poeme, meĊu ostali Tasso, Les Preludes, Orpheus, Simfonija o Faustu, Prometh Hamlet, Die Ideale. Posle Berlioza i Liszta p. m. je postala omilje podruĉjem gotovo svih kompozitora romantiĉara, ali i n( predstavnika kasnijih pravaca. U vaţnija dela programske muzike XIX i XX v. idu: F. M delssohn, uvertira Die Hebriden; R. Schumann, mnoge klavii kompozicije (Carnaval); E. Grieg, klavirska dela i svite iz mu za dramu Peer Gynt; B. Smetana, kvartet Iz mog ţivota i ciklus orkestar Ma vlast; C. Saint-Saens, simfonijska poema Dc Macabre; N. Rimski-Korsakov, orkestralna svita IUexepa3c M. P. Musorgski, Hsauoea nonb Ha JIucou eope; R. Stra simfonijske poeme Don Juan, Tili Eulenspiegel, Tod und V, la"rung,Ein Heldenleben, Eine Alpensymphonie i Sinfonia domi ca; P. Dukas L'apprenti sorcier; I. Stravinski (Peuepeepn; Elgar, Falstaff; A. Honegger, Pacific 231 i Rugby\ G. Hc The Planets; O. Respighi, Fontane di Roma i Pini di Roma. Z ĉajnih dela programske muzike ima kod impresionista, 1 kod C. Debussvja (preludiji za klavir, simfonijske poeme Pre, a Vapres-midi d'un faune i La Mer). Programski zamišljene kc pozicije pišu osobito ĉesto sovjetski muziĉari. Od dela programskog karaktera u jugoslovenskoj mu treba da se spomenu simfonijske poeme P. Konjovića Ma

PROGRAMSKA MUZIKA — PROHODNI TON Ĉudra, V. Vuĉkovića Burevesnik, M. Vukdragovića Put u pobedu, S. Rajiĉića Mali Radojica, B. Arniĉa Ples ĉarobnica, M. Kozine Bela Krajina, Ilova Gora; orkestarska dela Sunĉana polja B. Berse, Karneval A. Dobronića, Oraĉi J. Gotovca, klavirska kompozicija Roblje ide N. Devĉića i dr. LIT.: M. Vancsa, Zur Geschichte der Programm-Musik, Berlin 1905. — F. Niecks, Programme Music in the Last Four Centuries, London 1907. — 0. Klauwell, Geschichte der Programm-Musik, Leipzig 1910. — E. Nezvman, Programme Music, Musical Studies, London 1910. — A. IVellek, Doppelemphinden und Programm-Musik (disertacija), Wien 1928. —■ K. Schubert, Die Programm-Musik, u Martensovoj zbirci Musikalische Formen in historischen Reihen, sv. 13, Berlin 1934. — A. Schering, Das Symbol in der Musik, Leipzig 1941. —■ R. Raffalt, Uber die Problematik der Programmusik (disertacija), Tiibingen 1949. — B. BaHCAoe, O5 OTpa>KeHHH aeHCTBHTejibHocTH B MV3biKe, MocKBa 1953. — H. Unverricht, Horbare Vorbilder in der instrumentalischen Musik bis 1750. Untersuchung zur Vorgeschichte der Program musik (2 sv.; disertacija), Berlin 1954. — N. E. Ringbom, Uber die Deutbarkeit der Tonkunst, Helsinki 1955. — V. Zucherkandl, Sound and Svmbol, London 1956. — Z. Lissa, Uber das Spezifische der Musik, Berlin 1957. — F. Homes, Music and Its Meamings, London 1958. — A. Sychra, Die Einheit von »apsoluter« Musik und Programmusik, Beitrage zur Musikwissenschaft, 1959- — A. Copland, Music and Imagination, New York 1959. — Isti, The Sense of Music, Princeton 1959. — E. UIuiuosa-ropcKan, ITporpaMMHaH my3biKa, MocKBa 1961. — H. G. Hoke, Programmusik, MGG, X, 1962. D. Sn.

PROGRESIJA, u harmoniji, odreĊeni slijed dvaju ili više akorda za redom, npr. akoidi V—VI stupnja, akordi II—V—I stupnja itd. PROGRESSIVE JAZZ -> Jazz PROHASKA, Jaro, austrijski pjevaĉ, bariton (Beĉ, 24. I 1891 — Munchen, 28. IX 1965). Pjevanje studirao na Muziĉkoj akademiji u Beĉu; na opernoj pozornici debitirao 1922 u Liibecku i tamo angaţiran do 1925. God. 1925—31 u Niirnbergu i 1931—52 na Drţavnoj operi u Berlinu; tamo je od 1947 predavao pjevanje na Visokoj muziĉkoj školi i 1952—59 bio direktor Operne škole. Gostovao je na mnogim evropskim opernim pozornicama, 1934— 45 redovito sudjelovao na festivalu u Bavreuthu. U njegovu opernom repertoaru najistaknutije mjesto zauzimaju uloge u Wagnerovim djelima, osobito Amfortas u Parsifalu. PROHASKA, Karl, austrijski kompozitor (Modling kraj Beĉa, 25. IV 1869 — Beĉ, 28. III 1927). Studirao u Berlinu (A. Assmayer, E. d'Albert, H. von Herzogenberg) i Beĉu (F. Krenn, E. Mandyczewski). Profesor na Konzervatoriju u Strassburgu i muziĉki asistent festivala u Bavreuthu; 1901—05 dirigent Varšavske filharmonije. Od 1908 u Beĉu predavao na Konzervatoriju, a od 1924 bio je profesor na Visokoj muziĉkoj školi. Nastavljajući u kompoziciji tradiciju R. Schumanna i J. Brahmsa, traţio je nova harmonijska izraţajna sredstva. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska fantazija, 1915—16; serenada, 1917; passacaglia i fuga, 1923. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1902; gudaĉki kvintet, 1920; klavirski trio, 1920; sonata za violinu i klavir, 1899. — 17 varijacija i fuga na vlastitu temu za klavir, 1920. — Preludij i fuga za orgulje, 1925. — Opera Madeleine Guinard, 1930. ■— VOKALNA: oratorij Friihlingsfeier, 1913; zborovi; ciklus solo-pjesama Pierrot lunaire, 1920 i dr. LIT.: H. Jancik, Karl Prohaska, MGG, X, 1962.

PROHASKA, Miljenko, kompozitor i dirigent (Zagreb, 17. IX 1925—). Studij kontrabasa završio na muziĉkoj školi Vatroslav Lisinski, a zatim diplomirao u teoretsko-nastavniĉkom odjelu na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (1956). God. 1947—54 ĉlan Zagrebaĉke filharmonije, Simfonijskog i Komornog orkestra Radio-televizije Zagreb i Orkestra jugoslavenske Ra-diodifuzije. Utemeljitelj (1947) i od 1957 dirigent Plesnog orkestra Radiotelevizije Zagreb, od 1971 istodobno dirigent zagrebaĉkog kazališta Komedija. Kao dirigent gostovao u Austriji, Njemaĉkoj, Nizozemskoj, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Italiji, Engleskoj, Španjolskoj, Poljskoj, SSSR, Irskoj, SAD i dr. Istakao se i kao ĉlan Zagrebaĉkog jazz-kvarteta. Jedan od najuglednijih jugoslavenskih kompozitora na podruĉju jazza i zabavne muzike, P. je znatno pridonio razvoju tih muziĉkih grana i to ne samo kao stvaralac, nego i M.PROHASKA kao dirigent i aranţer. Više njegovih djela snimljeno na gramofonskim ploĉama u domovini i inozemstvu. P. je bio predsjednik Udruţenja kompozitora lake muzike Hrvatske (1954—-57), Društva hrvatskih skladatelja (1967 —68), Festivalskog odbora Zagreb (1967—69), Estradnih radnika Jugoslavije itd. P. je suautor prve jugoslavenske rock-opere Gubec-beg (1975; sa I. Krajaĉem i K. Metikošem).

131

DJELA. JAZZ: Opus, 1952; 2 koncerta za jazz -orkestar, 1955 i 1963; Tema za Silvija za bubnjeve i jazz-orkestar, 1962; Uvertira, 1962; Intima, 1962; Na svoj naĉin, 1962; Susreti, 1963; Dilema za alt-saksofon i jazz-orkestar, 1964; Bagatele, 1964; Concertino za jazz-kvartet i gudaĉe, 1965; Scherzo, 1965; Opsesija; Bossa Nova 11; Gledam noću sve što ne mogu vidjeti danju; Varijacije na temu Patelin; Minijature, I—I I I ; Rondo; Skice; Balada za trublju i jazz-orkestar; Enigma; Sretna kuda; La Playa; Blues 1; Folklorne meditacije; Lamento; Sjećanje na Patelina; Tema za pop-LP.; Intima 74; Sinteze I i dr. —• LAKA ORKESTRALNA: Mala fantazija, 1958; Suita, 1959; Uvertira br. 1; Razmišljanja, 1963; Scherzo, 1965; Skice za alt-saksofon i orkestar, 1967 i dr. — DRAMSKA : baletne muzike Kantata mladosti, 1961 i MeĊuigra, 1964. Muzika za radio-drame i televiziju; filmska i scenska muzika. — ZABAVNE MELODIJE: Na rastanku; Kad blista sunca trag; Mali cvrĉak; Uspavanka; Na šum skom puteljku; Zbog jedne davne melodije, 1970; Štela bi biti list, 1970; Fakin od porta, 1974 i dr. — Kompozicije za djecu. — Brojni aranţmani za instrumentalne i vokalne sastave. LIT.: M. Kriţić, 25 godina muziĉkog rada Miljenka Prohaske, Telegram, 8. V 1964. — K. Kovaĉević, Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965, Zagreb 1966. K. Ko

PROHODNI TON (engl. passing tone, passing note, franc. note de passage, njem. Durchgang, Durchgangsnote, Durchgangston, tal. nota di passaggio), neakordiĉki ton, koji predstavlja melodijsku sponu izmeĊu dvaju akordiĉkih tonova jedne te iste harmonije ili dviju razliĉitih harmonija (-* Akordiĉki tonovi, -> Neakordiĉki tonovi, -> Sluĉajne harmonije, ~> Zaostajalica): *l

J *J

U prohodnom tonu jednako je sadrţano i postepeno kretanje i kretanje u istom pravcu bez vraćanja, ĉime se on upravo i razlikuje od —> izmjeniĉnog tona. Kod većeg razmaka izmeĊu akordiĉkih tonova, koji se povezuju prohodom, moţe nastupiti i više prohodnih tonova uzastopce:

Prohodni tonovi mogu biti dijatonski, kao u gornjim primjerima ili kromatski: * *

♦•

Jedan od ĉestih sluĉajeva prohodnog tona jest prohodna septima, koja s akordiĉkim tonovima akorda, s kojim se pojavljuje, redovito tvori septakord, odnosno jedan od njegovih obrata:

r '6 5

-6

Prohod se moţe istodobno odvijati i u dva i više glasova u paralelnom pomaku:

ili u protupomaku:

PROHODNI TON — PROKOFJEV

132

I ĉitav akord moţe imati ulogu prohodnoga akorda ili prohodne harmonije, kao tzv. prohodni -> kvartsekstakord ili, kao u idućem primjeru, -> sekstakord a-c-f:

Prohodni tonovi, koji nastupaju istodobno s kretanjem akordiĉkih tonova, ili istodobno s promjenom akorda, srodni su slobodnim, odnosno nepripravljenim zaostajalicama, pa ih mnogi teoretiĉari i tumaĉe kao -> zaostajalice:

f * a

s=^ TT S

N. Dć.

PROKOFJEV, Sergej Sergejeviĉ, ruski kompozitor (Son-covka, Jekaterinoslavska gubernija, Donbas, 23. IV 1891 — Moskva, 5. III 1953). U ranoj mladosti pokazivao je sklonost za muziku te ga je mati uĉila da svira klavir. U petoj godini piše prvu kompoziciju. God. 1904 ulazi u Petrogradski konzervatorijum u klasu A. K. Ljadova, L I ,j,- |jL i *8| sa kojim se ĉesto sukobljuje

a

i ^PlIiK i*,-

aj

m *

I ^^J^^k Palestrina, Giovanni Pierluigi da). Koncil je svoje vijećanje o crkvenoj muzici zakljuĉio kratkim dekretom s općim formulacijama. Ali u crkveno-muziĉkoj praksi već su same rasprave indirektno potaknule teţnju za obnovom. Tako su npr. G. Animuccia (1563), Palestrina (1567) i V. Ruffo (1574) u predgovorima izdanja svojih djela naglasili da su ih komponirali u skladu sa zahtjevima koncila. Istodobno su i opća humanistiĉka strujanja onoga doba odgovarala tim nastojanjima. Doskora su uzorom protureformacijske crkveno-muziĉke koncepcije postala djela Palestrine i njegovih sljedbenika i suvremenika koji izgraĊuju i njeguju stil tzv. -> rimske škole. No, dok su predstavnici rimske škole zastupali tradicionalno i dogmatsko rimsko gledište umjerenosti, uzdrţljivosti i usklaĊenosti, muziĉari venecijanske škole, pred svima G. Gabrieli, dali su nov prilog muzici katoliĉke protureformacije u ekstatiĉnoj strastvenosti i mistiĉnom zanosu nove poboţnosti. U rimskim protureformacijskim nastojanjima znaĉajna je i djelatnost F. Nerija koji je u svojim duhovnim vjeţbama za vjernike oţivio tradicionalne.puĉke laude; one će se postepenim preobraţavanjem i obogaćivanjem razviti u —> oratorij. Teţnja za razumljivom muziĉkom interpretacijom teksta dovela je i do revidiranog izdanja liturgijskih odnosno, gregorijanskih napjeva poznatog pod naslovom Editio Medicaea (u redakciji F. Anerija i F. Suriana, 1615), u kojemu su bogati melizmi svedeni na manju mjeru, skraćivani pa i izbaĉeni. Iako je Italija bila glavno ţarište protureformacijskih kretanja u crkvenoj muzici, znaĉajni su i doprinosi španjolskih muziĉara, pa i Nizo-zemaca koji tada djeluju u drugim evropskim drţavama (O. di Lasso, Ph. de Monte). Protureformacijska djelatnost u muzici odrazila se i u našim zemljama. U Sloveniji, gdje je protestantizam bio priliĉno jak, protureformacijski je pokret vodio ljubljanski biskup Tomaţ Hren. On je reformaciju suzbijao sliĉnim oruţjem, pa je na prijelazu u XVII st. poĉeo sastavljati pjesmaricu s tekstovima na slovenskom jeziku, no ona nije nikad izašla. Hrenovu zamisao ostvario je znatno kasnije Matija Kastelec u pjesmarici Bratovske buavice S. Roshenkranza (1678). U Hrvatskoj se reformacija širila u manjem opsegu i nešto kasnije pa je i protureformacijski pokret uzeo maha tek od poĉetka XVII st. U tom razdoblju katoliĉke obnove sastavio je isusovac Nikola Krajaĉević zbirku hrvatskih naboţnih pjesama Molitvene knyisicze vszem Christusevem vernem szlovenskoga jezika, prisztoyne i hasznovite (obj. prije 1628), a pisac i kompozitpr Atanazije Jurjević (Grgiĉević) spjevao je i uglazbio zbirku Pisni za

138

PROTUREFORMACIJA I MUZIKA — PRUNIERES

naypoglavitiye, naysvetiye i nayveseliye dni svega godischia sloxene: i kako se u organe s' yednim glasom mogu spivati, napravgliene (1635). LIT.: M. Stojković, Rimska papinska protureformacija u juţnoslovjenskim zemljama, Nastavni vjesnik, 1914, 8. — H. Osthoff, Einwirkungen der Gegenreformation auf die Musik des 16. Jahrhunderts, PJB, 1934. — H. Beck, Das Konzil von Trient und die Probleme der Kirchenmusik, KMJB, 1964. I. Ać.

PROUT, Ebenezer, engleski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Oundle, Northamptonshire, 1. III 1835 — London, 5. XII 1909). Završio studij filozofije; u muzici uglavnom samouk. Crkveni orguljaš u Islingtonu kraj Londona (1861-—-73); nastavnik klavira na Crystal Palaĉe School of Art u Londonu (1861—85); 1876—82 profesor harmonije i kompozicije na National Training School of Music i od 1879 na Royal Academy of Music; od 1884 profesor harmonije na Guildhall School of Music. God. 1894 postao je profesor muzike na Univerzitetu u Dublinu. Urednik ĉasopisa The Monthly Musical Record (1871—74) i muziĉki kritiĉar; 1876—90 vodio Hackney Choral Association. Proutovi teoretski radovi upotrebljavaju se u nastavi djelomice još i danas. DJELA. ORKESTRALNA: 4 simfonije; 2 koncerta za orgulje; 2 uver tire; suite. — Komorna djela. — Opera Love and Taxation, 1883 (neizv.). — VOKALNA. Kantate: Hereward; Alfred; The Red Cross Knighl i dr. The Song of Judith za alt i orkestar; Freedom za bariton i orkestar; zborovi. — Crkvene kompozicije. — SPISI: Instrumentation, 1878 (III njemaĉko izd. 1904); Harmony, Its Theory and Practice, 1889 (XX revidirano izd. 1903); Counterpoint, Strict and Free, 1890 (VII izd. 1900 ?); Double Counterpoint and Canon, 1891; Fugue, 1891 (IV izd. 1900); Fugal Analysis, 1892; Musical Form, 1893 (V izd. 1903?); Applied Forms, 1895 (IV izd. 1910 ?); The Orchestra (2 sv.), 1898—99 (njem. prijevod 1905—06); Some Notes on Bach's Church Cantatas, 1907 i dr. LIT.: R. A. Harman, Ebenezer Prout, MGG, X, 1962.

PROVEDBA (engl. development, franc. developpement, njem. Durchfiihrung, tal. svolgimento), bitni sastavni dio fuge i sonatne forme; nalazi se i u većim višedjelnim oblicima kao što su dvodijelna i trodijelna pjesma, rondo i tzv. slobodne forme (npr. u programnoj muzici) i to redovito kao dio koji slijedi nakon ekspozicije teme te razraĊuje tematsku gradu. Fuga ima obiĉno tri provedbe u kojima se tema na razliĉite naĉine provodi odnosno imitira kroz pojedine glasove (-> Fuga, -> Preobraţaj teme, -> Stretto). U klasiĉnom sonatnom obliku p. se nalazi izmeĊu ekspozicije i reprize kao središnji, kontrastni dio stavka. U provedbi se tematska grada, izloţena u ekspoziciji, razraĊuje na razliĉite naĉine: prema naĉelima motiviĉke razradbe, tj. rastavljanjem teme na motiviĉke elemente, prema naĉelima modulacije, modifikacije, s pomoću kontrapunktiĉkih tehnika i si. Ĉesto se u provedbi javlja i novi tematski ili motiviĉki materijal, a ponekad je njezin razvojni tok prekidan i prividnim reprizama. Temeljni tonalitet djela u provedbi se redovito izbjegava da bi se saĉuvao za što izrazitiji nastup reprize. U klasiĉnoj sonatnoj provedbi dovodi se razvojni tok cijeloga stavka, u dinamiĉkom i dramatskom porastu napetosti, do klimaksa i prijelaza u reprizu (—»- Repriza, —> Sonatni oblik). LIT.: W. Broel, Die Durchfiihrungsgestaltung in Beethovens Sonaten satzen, Neues Beethoven-Jahrbuch, 1937. — F. Neumann, Der Typus des Stufengangs der Mozart'schen Sonatendurchfuhrung (disertacija), Graz 1958. I. Ać.

PROVENZALE, Francesco, talijanski kompozitor (Napulj, 1627 — 6. IX 1704). God. 1663—74 kapelnik na napuljskom Conservatorio di Santa Maria di Loreto, gdje je organizirao kazališne predstave, i 1673—1701 na Conservatorio della Pietd de' Turchini. God. 1680 postao maestro onorario kraljevske kapele; 1686—99 vodio kapelu Tesoro di San Gennaro u napuljskoj katedrali; od 1690 bio je u kraljevskoj kapeli zamjenik A. Scarlattija. P. je utemeljitelj Napuljske operne škole. Njegove dvije saĉuvane opere (II Schiavo di sua moglie i La Stellidaura vendicata) odaju melodiĉku invenciju, smisao za izraţajne harmonije, za doĉaravanje elegiĉkih raspoloţenja i za komiku. U buffonesknim epizodama ĉesto iskorišćuje talijanske narodne pjesme te povike napuljskih uliĉnih prodavaĉa. Arije preteţno komponira u dvodijelnoj i trodijelnoj formi, prilagoĊujući ih sadrţaju; ariju da capo upotrebljava bez shematizma. U crkvenim kompozicijama P. mjestimice vrlo vješto obraĊuje narodne crkvene pjesme. Njegov je uĉenik A. Scarlatti. DJELA. DRAMSKA. Opere: Ciro, 1653; Xerse (preradba opere F. Cavallija), 1655; Artemisia, 1657; // Theseo overro UIncoslanza trionfante, 1658; L'Eritrea (preradba opere F. Cavallija), 1659; // Schiavo di sua moglie, 1671; La Stellidaura vendicata (Difendere V offensore), 1674. — VOKALNA: 3 oratorija; kantate; arije. — CRKVENA: La Passione za 5 gl. i violinu: 2 mise; rekvijem; moteti za 2 gl.; Pange Lingua za 2 gl. i instrumente (takoĊer za 8 gl. violinu i b. c. ili za 9 gl. i violinu); Beatus vir za glas i violinu. LIT.: R. Rolland, Histoire dc l'opera avant Lully et Scarlatti, 1895. —■ H. Goldschmidt, Francesco Provenzile als Dramatiker, SBIMG, 1905 —06. —• G. Pannain, Francesco Provenzale e la lirica del suo tempo, RMI, 1925. — U. Prota-Giurleo, Francesco Provenzale, Archivii, Roma 1958. — A. Mondolfi, Francesco Provenzale, MGG, X, 1962. — Ista, Vita e stile di Francesco Provenzale. La Questione dell' Alessandro Bala, Conservatorio di S. P ietro a Majella, Annuario 1962—63, Napoli 1963.

PROVODNI MOTIV -> Lajtmotiv

PRSTOMET (prstored; engl. fingering, franc. doigte, diteggiatura, nem. Fingersatz, Applikatur), metod po kome prsti stavljaju na dirke, na pozicije na gudaĉkim instrument ili na rupe i poklopce duvaĉkih instrumenata. Reĉ se od; i na brojke koje se stavljaju iznad ili ispod nota i oznaĉavaju koji treba upotrebiti. Klavirski p. ukljuĉuje sve prste jedne ruke, koji se stavi na razna mesta klavijature u razliĉitim rasponima (pozicijam mogu biti upotrebljeni svi ili delimiĉno, simultano ili sukcesr Prvi zabeleţeni klavirski p. potiĉe od E. N. Ammerbacha (C oder Instrumenttabulatur, 1571). Karakteristika njegova, ka skoro svih prstoreda koji su se upotrebljavali dugo posle nj' je potpuno izbegavanje upotrebe palca i malog prsta. F. Coup' {L'Art de toucher le clavecin, 1716) prvi uvodi i palac u akc ali vrlo obazrivo; samo na prvoj noti uzlazne lestvice, u pron prsta na istoj dirci i u rasponima. J. S. Bach je izveo veliki preok njegov p. utvrĊuje mesto palca u lestvici i ĉini mogućim upotr i palca i malog prsta u svakoj mugućoj poziciji. On primenju podmetanje palca. M. Clementi, J. N. Hummel i C. Cze usvojili su ovaj p.;onisu uz to napustili i premetanje duţih prs preko kraćih. MeĊutim, ni kod njih se palac ne upotrebljava crnoj dirci. Tek F. Chopin i F. Liszt oslobodili su upotr palca od svih ograniĉenja. Klavirski p. obeleţavao se na nekoliko naĉina, ali uvek 1 da numerisanje poĉinje od palca. U poĉetku se u Nemaĉkoj u trebljavao prstored o 1 2 3 4, a u Engleskoj x 2 3 4. U o lim zemljama oduvek je bio u upotrebi današnji naĉin oznaĉiv: I 2 3 4 5. A. Tri. Prstomet na orguljama temelji se na istim naĉelima kao ' virski p. Njima je srodan i p. na harmonici, osobito na klavir: harmonici. Harfa se svira palcem (1), kaţiprstom (2), srednjim prsi (3) i prstenjakom (4). Kod gudaĉkih instrumenata pritiskom prsta skraćuje se ljina ţice i na taj naĉin dobivaju viši tonovi. U tu svrhu upoti ljavaju se prsti lijeve ruke i to svi osim palca. Brojem / oznai se kaţiprst, brojem 2 srednji prst, brojem 3 prstenjak, a broje mali prst. Znakom o obiljeţuje se nota koju treba izvesti na pi noj ţici. Ĉetiri prsta poloţena na ţicu u prirodnom razmaku o hvaćaju interval ĉiste kvarte. Razmicanjem prstiju taj se op moţe i povećati. Kad prvi prst skraćuje ţicu da ona daje tor polustepen ili cijeli stepen više od tona prazne ţice, tada p sviraju u prvom poloţaju (engl. i franc. position, njem. Lage, posizione). Drugi poloţaj poĉinje drugim tonom dijatonskog 1 ĉiji poĉetni ton daje potez gudala po praznoj ţici (npr. di poloţaj na ţici g poĉinje tonom a), u trećem poloţaju prvi j skraćuje ţicu da ona proizvodi treći ton u nizu itd. Zakljuĉu prema saĉuvanim likovnim spomenicima, već je srednji v poznavao tehniku sviranja gudaĉkih instrumenata u neko poloţaja. U novijoj violinskoj literaturi treći poloţaj upotrebi se od poĉetka XVII st. (B. Marini), a već A. Vivaldi primjen sedam poloţaja. LIT.: L. Adam, Methode ou principe general de doigte, Pariš 1798 C. Neate, An Essay on Fingering, London 1855. — L. Kohler, Der KlE -Fingersatz, Leipzig 1862. — O. Klautvell, Der Fingersatz im Klaviers Leipzig 1885. — G. A. Michelsen, Der Fingersatz beim Klavierspiel, Lei 1896. — S. Babitz, On Using J. S. Bach's Kevboard Finge rings, Music Letters, 1962. M. Kur

PRUFER, Hermann Bernhard Arthur, njemaĉki muzikt (Leipzig, 7. VII 1860—Wurzburg, 3. VI 1944). Završio pra muziku studirao kod F. Stadea, na Konzervatoriju u Leipzi; kod O. Paula i H. Kretzschmara na tamošnjem univerziti bio je i uĉenik Ph. Spitte u Berlinu; promovirao 1890 u Leipz God. 1895 habilitirao se za docenta na Univerzitetu-u Leipzi 1902 postao profesor. DJELA: Vntersuchungen uber den ausserkirchlichen Kunstgesang in den e gelischen Schulen des 16. Jahrhunderts (disertacija), 1890; J. H. Schein, 1 Die Biihnenfestspiele in Bayreuth, 1899 ( I I prošireno izd., pod naslovom Werk von Bayreuth, 1909); Sebastian Bach und die Tonkunst des 19. Jahrhuna 1902; J. H. Schein und das iveltliche deutsche Lied des 17. Jahrhunderts, 1 R. Wagner in Bayreuth, 1910; Einfiihrung in R. Wagners »Feem, 1912; Die A] als tbnende Faust-Idee, 1920; Tristan und Isolde, III izd. 1928; Deutsches L im Volkslied und Wagners Tannhauser, 1929; Tannhauser und der Sanger) auf der VCartburg, 1930. — IZDANJA: Brieftoechsel zzvischen C. von VCit feld und E. Krilger, 1898; cjelokupna djela J. H. Scheina (7 sv., 1901—23; 1 u IV sv., pod naslovom J. H. Scheins Cymbalum Sionium, obj. i u Festsc R. v. Liliencron, 1910). LIT.: P. Biilovi, Arthur Prufer, Neue Zeitschrift fiir Musik, 1930.

PRUNIERES, Henry, francuski muzikolog (Pariz, 24. 1886 — Nanterre, 11. IV 1942). Muzikologiju studirao Sorbonnei u Parizu (R. Rolland); 1908 katalogizirao muz fundus biblioteke Laurenziana u Firenci. God. 1909—14 preda na Ecole des Hautes-Etudes Sociales. God. 1920 osnovao i 1939 ureĊivao ĉasopis La Revue Musicale koji je pod njego' vodstvom stekao meĊunarodni ugled, okupivši velik broj is1 nutih muzikologa i muziĉkih pisaca iz mnogih zemalja. P.

PRUNIERES — PSALAM mnogo zasluga stekao prouĉavajući staro francusko muziĉko kazalište, od vremena dvorskoga baleta do Lullvjeve smrti; posebno su vrijedni njegovi doprinosi upoznavanju Lullvjeva ţivota. DJELA: Lully, 1910 ( I I izd. 1927); La Musigue de la chambre et de l'e'curie, 1912; L'Opera ilalien en France avant Lully (disertacija), 1913; Le Ballet de Cour en France avant Benserade et Lully (dodatna teza), 1914; C. Montevcrdi, 1924 (II izd. 1931); La Vie et V oeuvre de Claudio Monteverdi, 1926; La VieC illustre et libertine de J. B. Lully, 1929; Cavalli et V opera venilien au XVI1 siecle, 1931; Nouvelle histoire de la musique (2 sv., nedovršeno), 1934—36 (engleski prijevod 1945). Studije: Lecerf de la Vieville et le classicisme musical, Alercure musical et Bulletin francais de la Societe internationale de Musique, 1908; La Jeunesse de Lully (sa L. de La Laurenciejem), ibid., 1909; Recherches sur les annees de jeunesse de Lully, RMI, 1910, 3; Notes sur la vie de Luigi Rossi, SBIA4G, 1910—11; Notes sur V origine de V ouverture francaise, ibid., 1910—11; Lully fils de meunier, Mercure musical et Bulletin franccis de la Societe internationale de musique, 1912; Jean de Cambrefort, Surintendant de la musique de la chambre du roy, Annee musicale, 1912; Les Representations du »Palazzo d'Atlantc« d Rome (1692J, SBIMG, 1912—13; Lully andththe Acadćmie de Musique et de Dansc, MQ, 1925; Opera in Venice in the I7 Century, ibid., 1931; Musical Symbolism, ibid., 1933 i dr. — IZDANJA: Maitres du Chant (6 sv.; francuski i talijanski airi i arije), 1924—27; cjelokupna djela J. B. Lullyja (nedovršeno; izašlo 10 sv.), 1930—39. Objavio je i novo izd. Stendhalova djela Vie de Rossini (2 sv.), 1923. LIT.: A. Casella, Henry Prunieres, RAM, 1942. — Ch. van den Borren, Hcnry Prunieres, Revue Belge de Musicologie, 1946 —47. — Poseban broj RM posvećen Prunieresu, 1952—53. — G. Thibault, Henry Prunieres, MGG, X, 1962.

PRVO BEOGRADSKO PEVAĈKO DRUŠTVO -> Beo-

gradsko pevaĉko društvo

PSALAM (engl. psalm, franc. psaume, njem. Psalm, tal. sabno; prema grĉkom rpct.\i±6~ od 9iXX prebirati po ţicama), naziv za

brojne molitvene pjesme pohvalnice što ih sadrţava Biblija. Ušli su u jevrejsko bogosluţje, a prevedeni na grĉki odnosno latinski i u kršćansku liturgiju kao dio ĉasoslova i razliĉitih drugih molitava. Biblijska zbirka od 150 psalama sastavljena je zapravo od više manjih zbirki nastalih izmeĊu Souterliedekens, ali melodije nisu nove; to su preteţno popularni tadašnji folklorni nizozemski napjevi. Nove motetske kompozicije na tekstove psalama napisao je, na poĉetku XVII st., u Nizozemskoj jedino J. P. Sweelinck (cjelokupni psaltir, 1604—21). U Njemaĉkoj je takve popijevke pisalo više protestantskih kompozitora (J. Heugel, TENOR 1=1

INIT1UM TENOR

Lauda- bo. J. Lau-da 2. 9. D.

Lau-da-

bo

anima mea Nali confidere in prirtci- pi- bus: Dominus custodit ad-ve-nas, pupillam et vidu- um sus-ci- pi-et: Gl ori a p a - - - — — ---------------- — ----------- -tri et fi- li- 0: Sicut erat in princ/pio et nuncet sem- per:

De-um rne-

139

vi- ta __

TERM1NATI0

in filiis bominum in qui-bus et vias peceatoet spi- - - - - - - riet in saecula saeou-

Do-mi-num, laudabo Dominum in vi- ta mea: psollam Domino meo quam-di- u fu- e- ro. non est sa/us. rum d/s- per- det. tu- i san- eto, lo- rum.A- - - -men.

me- a.

U falsobordone-psalmima postojao je još jedan naĉin izvoĊenja: psalmi su se pjevali dvozborno, no prvi bi zbor izvodio jedan stih jednoglasno, a drugi bi zbor pjevao idući stih akordiĉki. U XVI st., u kojemu su upravo tekstovi psalama dali gradu za mnogobrojne motete i druge duhovne kompozicije, višeglasni se p. dalje razvija na temelju jednostavne polifonije. Strogo falsobordonske, ili

oko 1555—70; Hemmel, 1560). Vaţan je kancional L. Osiandera (1586). Ostali su njemaĉki kompozitori koji su obraĊivali psalamske napjeve: S. Calvisius, M. Franck, M. Praetorius, H. L. Hassler, J. H. Schein, H. Schtitz, J. Eccard. I u reformiranoj Engleskoj pojavljuju se psaltiri i obradbe (J. Dovdand, G. Farnabv, Th. Ravenscroft).

PSALAM — PSALMODIJA

140

U razdoblju baroka poprimaju i psalmi barokna obiljeţja: nastaju psalamski koncert i psalamska kamata. Tekstovni repertoar, koji je i inaĉe postajao sve ograniĉeniji, svodi se u XVIII st. na nekoliko psalamskih tekstova koji se neprestano ponavljaju (Dixit Dominus, Laudate pueri, Miserere). Psalamsku kantatu gajili su, u prvom redu, G. F. Handel, G. B. Pergolesi, A. Vivaldi, G. B. Martini, B. Marcello. U Njemaĉkoj su, u vrijeme baroka uz motetske psalme pisali i psalamske koncerte. O poloţaju tih djela u liturgiji ne zna se mnogo. Poznato je da su se izvodila i izvan crkve, na feudalnim dvorovima u razliĉnim prilikama. Pišu se i psalamske kantate (J. Kuhnau, Ph. E. Bach, J. A. Hasse, Ch. W. Gluck). U baroknoj Francuskoj tekstovi psalama pruţaju kompozitorima priliku da pišu velike koncertne motete-kantate (J. B. Lullv, J. Ph. Rameau, M. R. de Lalande, A. Campra, M. A. Charpentier i dr.). U Engleskoj se — na tekstove psalama, prevedene na engleski — piše -> anthem koji ima oblik moteta ili kantate (H. Purcell, G. F. Handel). U XIX i XX st. psalmi i dalje daju muziĉarima pobude za stvaranje. Na tekstove psalama pisali su svoja djela F. Schubert, F. Mendelssohn, H. Marschner, J. Raff, A. Bruckner, J. Brahms, F. Liszt, M. Reger, F. Schmitt, zatim H. Kaminski, W. Fortner, E. Pepping, A. Roussel, Z. Kodalv (Psalmus Hungaricus), I. Stravinski, A. Honegger, A. Schonberg, G. Petrassi, kod nas A. Lajovic i dr. Mnoge od tih kompozicija pisane su za velike sastave (soliste, zbor i orkestar). LIT.: K. On, Entvvicklungsgang der mittelalterlichen Choralmelodien, Gregorianische Rundschau, 1905—06. — F. Leitner, Der gottesdienstliche Volksgesang im jiidischen und christlichen Altertum, Freiburg i. Br. 1906. — A. Gasloue, Les Origines du chant romain, Pariš 1907. — P. Wagner, Einfiihrung in die gregorianischen Melodien (3 sv.), Leipzig 1911—21 (novi otisak Hildesheim 1962). — A. Z. Idehohn, Parallelen zvvischen gregorianischen und hebraisch-orientalischen Gesangweisen, ZFMW, 1921—22. —A. Gastoue, Chant juif et chant gregorien, Revue du chant gregorien, 1930—31. — E. Werner, The Common Ground in the Chant of Synagogue and Church, Atti del congresso, Roma 1951. —■ C. Gindde, Doppelchor und Psalmvortrag im Friihmittelalter, MF, 1953. — E. Gerson-Kiwi, Musique dans la Bible, Dictionnaire de la Bible, Suppl. V, Pariš 1956. — C. Haeg, Les Rapports de la musique chrćtienne et de la musique de l'antiquite classique, Byzantion, Bruxelles 1958. — \V. Apel, Gregorian Chant, Bloomington 1958. — Ch. Engelbrecht, Die Psalmvertonung im 20. Jahrhundert, Gestalt und Glaube, Spomenica O. Sohngenu, Witten i Berlin 1960. — H. J. Kraus, Psalm (2 sv.), Neukirchen 1960 ( I I izd. 1962). — L. Kum, Untersuchungen zur Textstruktur solistischer Psalms, KMJB, 1961. — E. Werner, B. Stablein i L. Finscher, Psalm, MGG, X, 1962. — L. Fimcher, Zur Cantus firmus-Behandlung in der Psalm-Motette der Josquinzeit, Spo menica H. Albrechta, Kassel 1962. J. As.

PSALMODIJA, u uţem smislu, naziv za sve naĉine na koje se u katoliĉkoj crkvi jednoglasno pjevaju psalmi. U širem smislu p. obuhvaća sve gregorijanske napjeve koji se pjevaju na naĉin

c

a

b

a

c

— r-1

0

b

■*-

9

— b q-

a

■u —■

■ —.

■

3

5 C

•

-»— b U •

d

b-

■■

||

-- 3

—i

■

a

d

• —■ --- »■

--- jnb ■ ■ — 1— • ■

^ ~ —

d

■ ■ 1

-r-»------ m

1

------

"I ---------•■

.

!■a

si C a = INITIUM : b = TENOR; (TERMINAT1O)

m

m C= MEDIATIO;

d= F1NALIS

Psalamski tonusi u jednostavnom obliku s prvom završnom kadencom

psalama. Pri pjevanju psalama znatan se dio teksta od d< vremena recitira na jednom te istom tonu, ĉime se postizava puno razumijevanje pjevane rijeĉi. U tomu p. podsjeća na dl praksu izvoĊenja epskih, junaĉkih pjesama, kultnih i mag formula i tuţaljki. I njihov se tekst, kao i kod psalmodijt vodi prema odreĊenoj shemi koja se neprestano ponavlja, moţe prouĉavati i razjašnjivati sa nekoliko gledišta. S ob; na njezino mjesto u ukupnosti crkvenih zbivanja, p. se poja' u okviru misnoga teksta i teksta ĉasoslova, jer se i u jednor drugom tekstu nalazi velik broj psalama ili njihovih odlor P. je, prema tome, osebujno recitiranje, no u njemu ima i n s izrazitijim melodijskim karakterom, pa se upravo prema mogu razlikovati tipovi psalmodije s više ili manje razvij melodijskim kretanjem. U pogledu naĉina na koji izvoĊaĉi jeluju u pjevanju psalama, p. je trovrsna. U direktnoj ili kor, iranoj psalmodiji psalam izvodi jedan pjevaĉ ili više njih: iz se svi stihovi (verseti, versiculi) psalma; tu nema umetanja kakvih pripjevnih odlomaka. Tako pjevan psalam zvao se c tus, directaneus, in directum. Ovo je najjednostavniji naĉin pjepsalama, osobito ako pri tomu sudjeluje samo jedna osoba. ponsorijski naĉin sastoji se u tome da solist pjeva sve stihove psa zbor (schola) odgovara poslije svakoga stiha, umećući, p pripjeva, jedan od stihova ili kakvu sentenciju što ju je s otpjevao prije poĉetka psalma. U responsorijskoj psalrr muziĉki je dio evoluirao obogaćujući se melizmima. To vi podjednako i za solistov udio i za odgovor zbora. Budući da taj naĉin izvoĊenje psalma dulje trajalo, pojedini su se st: izostavljali, a kratili su se i odgovori zbora (osobito prva pok odgovora). Antifonijski naĉin, nešto mladi od prvih dvaju, se proširio i na Istoku i na Zapadu, osobito u samostanim zapadnu crkvu uveo ga je sv. Ambrozije, milanski biskup, kc povodio za uzorima iz Sirije. Zbor se ovdje podijeli u dva s koja naizmjence pjevaju stihove psalma. Prije psalma i pc psalma otpjeva se pripjev (antifona). Antifonijsko je pjev dakle, pjevanje izrazito zbornoga tipa. Bogata je primjena o naĉina pjevanja u ĉasoslovu, ubrajajući i cantica (Magnij Benedictus Dominus Deus Israel, Nunc dimittis). Sva ta tri tip voĊenja psalma potjeĉu iz starohebrejskoga bogosluţja. Strukturu psalmodije tvori pjevanje teksta po odreĊeno; citativno-melodijskoj shemi koja se ponavlja onoliko puta liko ima stihova u psalmu. Svaka takva -shema, obiĉno se psalamski tonus, sastoji se od nekoliko karakteristiĉnih dijel initium, tj. uvodna kraća uzlazna melodijska formula, koj pojavljuje samo na poĉetku prvoga stiha, a povezuje svrš prethodne antifone s tonom na kojemu se u prvom dijelu recitira znatan dio teksta. Taj recitativni odlomak na istom naziva se tenor, repercussio, tuba, a i dominanta. Naziv domir opravdava ĉinjenica da je taj ton zapravo dominanta onoga si crkvenog naĉina u kojemu se odreĊeni psalam pjeva. Prva f vina stiha završava kraćim melodijskim pomakom zvanim n atio. Ako je ta prva polovina podulja, tenor se na prikladn mjestu prekida spuštajući glas, obiĉno za sekundu; odmah tim vraća ga na prijašnju visinu. To se mjesto zove flexa. T je izveden mediatio, poĉinje drugi dio stiha. On je podiji u dva odsjeka: ponovo tenor (na istom tonu kao u prvom dij a zatim poĉinje završna kadenca nazvana terminatio ili fir, Mediatio odreĊenoga tonusa psalma uvijek je isti, a termii moţe biti i drukĉiji, jer postoji više završnih formula za ; tonus psalma (tzv. differentiae). Finalis ima k tomu zadatak poveţe završetak psalma s ponavljanjem antifone koja se pc pojavljuje u potpunom obliku (prije poĉetka psalma ona se i. izvodi skraćeno). Budući da posljednji stih svakoga psalma u' sadrţava malu doksologiju (tj. »Slava ocu i sinu...«), liturg knjige ĉesto navode differentiae na nizu vokala Euouae, uzeti završnih rijeĉi doksologija ( . . saeculorum. Amen). U priloţe primjeru (to je 146. psalam s antifonom) vide se sve pojedii psalmodijske strukture o kojima je upravo bilo govora. Postoji 8 psalamskih tonusa. Oni se podudaraju sa 8 st crkvenih naĉina, ali svaki od njih pokazuje i druge specifiĉi vezane poglavito uz initium i završnu kadencu. Uz tih osan nusa postoji još jedan, tzv. tonus peregrinus, na koji se pjeva ps; In exitu Israel. Za nj je karakteristiĉno, da se tenor u dru dijelu stiha ne pjeva na istom tonu kao u prvom dijelu. T spomenuti i to da tonusi psalama mogu uz obiĉnu formu im sveĉanu. LIT.: F. Hajduković, Psalterium parvum, Zagreb 1905. — P. Garbai Ricerche sull'antica salmodia ambrosiana, Rassegna gregoriana, 1911. Gastoue, Uber die acht Tone, KMJB, 1930. — U. Grisomali, Psalmodi nauka o pjevanju psalama, Split 1930. — P. Ferretti, Estetica gregoriar Roma 1934 (franc. prijevod, Pariš 1938). — E. Jammers, Der Rhvthmus Psalmo die, KMJB, 1936—38. — G. Murray, The Primitive Psalm-T Luturgv, 1946. — J. Smils van VC'aesberge, L'Evolution des tons psalmod au Moyen age, Atti del congresso internazionale di mušica sacra, Roma Tournai 1952. — H. Avenary, Formal Structure of Psalms and CanticL

PSALMODIJA — PSIHOLOGIJA, MUZIĈKA Ear!y Jewish and Christian Chant, Mušica disciplina, 1953. — E. Werner, Die Urspriinge der Psalmodie, Kongresni izvještaj, Wien 1954. — Isti. The Origin of Psalmody, Hebrew Union Collcge Annual, 1954.-—N. H. F. Muller.'Die liturgische Vergegenwartigung der Psalmen (disertacija), Leipzig 1957. — E. K'ermr, B. Stablein i L. Finscher, Psalm, MGG, X, 1962. — Z. Falvy, Zur Frage von DirTerenzcn der Psalmodie, STMW, 1962. — H. Avenary. Studies in the Hebrew, Syrian and Greek Liturgical Recitative, Tel Aviv 1963. — J. Claire, La Psalmodie responsorialc antique, Revue grćgorienne, 1963. -— H. Bcrgcr, Untersuchungen zu den Psalmdifferenzen, Regensburg 1966. J. As.

PSALTIR (lat. psalterium od grĉ. ^aVrTjpiov), 1. knjiga psalama u kojoj je sabrano 150 pjesama razliĉita podrijetla i vrste (himne, tuţaljke, zahvalnice, zavjetne pjesme itd.). Saĉinjava dio starozavjetne Bi blije te se ubraja u tzv. kanonske knjige. Stvarali su je razni jevrejski autori u raz-

&.'•»•

dobiju od jednog tiIt # sućljeća; dovršena je " ***** ***• • - . ■ ■ , ■ ■ , » definitivno najkasnije ; \ u Jevrejska muzika). U kršćansku crkvu p. ulazi od njenih poĉetaka kao molitvena knjiga, odnosno pjesmarica. Postoje razliĉite verzije teksta (Psalterium Ambrosianum, Psalterium Romanum); sluţbenu verziju katoliĉke liturgije, tzv. Psalterium Gallicanum, saĉinio je crkveni pisac Jeronim, oko 386, prema starijim latinskim prijevodima (prema toj verziji je naĉinjena i najnovija revizija psaltira, 1969). Tokom stoljeća nastali su i mnogobrojni prijevodi psalama na narodne jezike. Jedan je od najvaţnijih staroslavenskih prijevoda Psaltir sinajski iz XI st. (obj. u Zagrebu L. Geitler, 1883). Lutherov njemaĉki prijevod psaltira postao je podlogom za komponiranje protestantskih crkvenih PSALTIR pjesama. Hugenotski psaltir u prepjevu C. Marota i Th. Bezea, proširio se u zemljama koje su prihvatile kalvinizam i doţivio mnogobrojne i raznovrsne muziĉke obrade (višeglasni francuski psalmi C. GouĊi-mela). 2. (grĉ. Punktualizam

145

m VP-

Fagott

Trompete

:*,Đl|,ElltFlt1Glt,A(,m * DMmpfer

DSmpfer

PUNKTUALIZAM. K. Stockhausen, AV. 1 Kontra-punkte

PUNTO, Giovanni -> Stich, Jan Vdclav PURCELL, 1. Henry, engleski kompozitor (Westminster, izmeĊu 21. XI 1658 i 11. VIII 1659 •—■ London, 21. XI 1695). Sliĉno kao i J. S. Bach, i P. potiĉe iz porodice u kojoj je muzika u nizu generacija bila glavno zanimanje. P. je stupio u deĉji hor kraljevske kapele u šestoj godini. Pretpostavlja se da je 1672 bio uĉenik P. Humfreva, tadašnjeg dirigenta hora, a kasnije J. Blowa. God. 1676 izvode se nje govi prvi anthemi; 1677 naimenovan je — posle smrti M. Lockea •— za »kompozitora dvorskih vi olina«, tj. za kompozi tora i dirigenta dvor skog orkestra. God. 1679 P. postaje orgu ljaš u Westminsterskoj opatiji (nasledio je J. Blowa); 1680 poĉinje da piše scen H.PURCELL sku muziku za razne drame; kontakt sa pozornicom neće prekinuti sve do smrti. Iste godine kompo nuje prvo iz velikog niza prigodnih vokalnih dela; odu Song to Welcome Home His Majesty from Windsor, a 1682 postavljen je za jednog od triju orguljaša kraljevske kapele. God. 1683 objavljuje 12 sonata za dve violine i bas-violu sa orguljama ili harpsikordom. Krajem iste godine postaje »ĉuvar kraljevskih instrumenata«. Ta ugledna titula donosi mu i znatno povećanje prihoda. Navršivši jedva 24 godine, P. već zauzima istaknuto i znaĉajno mjesto u londonskim muziĉkim krugovima. Povodom krunisanja Jakova II (1684) on piše himnu My Heart is Inditing, a 1687 ĉuvenu »roĊendansku odu« Sound the Trumpets; ta je oda postala toliko popularna da su kompozitori još ĉitavih 100 godina citirali, u sliĉnim delima, njezine delove. IzmeĊu 1688—1690

PURCELL

146

komponovao je P. svoje najpoznatije delo, operu Dido and Aeneas, na tekst N. Tatea. Od 1690 P. sve ĉešće komponuje scenska dela, naroĉito na Drvdenove tekstove, od kojih su najvaţnija Dioclesian, King Arthur, Indian Qneen, The Tempest, Don Quixote i slobodna prerada Sna letnje noći W.,Shakespearea pod naslovom The Fairy Queen. Pesme iz ovog komada pripadaju nizu najlepših Purcellovih pesama. Zanimljivo je da ni jedna od njih nije napisana na Shakespeareov tekst. God. 1694 komponovao je grandiozni Te Deutn, najveliĉanstvenije delo engleske crkvene muzike, Jubilate in D i ĉuvenu himnu za pogreb kraljice Marije, Thou Knoivest, Lord. Umro je od tuberkuloze, a sahranjen je u Westminsterskoj opatiji. P. je nesumnjivo jedan od najvećih i najoriginalnijih engleskih kompozitora. On je otpoĉeo novu eru u engleskoj muzici (koju su puritanci bili unazadili i delom uništili), stvorivši novi, specifiĉno engleski stil. Najvaţniji deo svog instrumentalnog stvaranja on je posvetio gudaĉkim instrumentima. To su pre svega fantazije u kojima uglavnom nastavlja rad kompozitora iz prethodnog stoleća, u prvom redu W. Byrda i O. Gibbonsa. MeĊutim, P. je uspeo da da fantazijama novi izraz, da ih oplemeni svojom melodikom, da razbije konvencionalnost polifonih kalupa, da ih osveţi elementima narodne muzike. Njegov kontrapunkt mnogo je intenzivniji, obrti su duhovitiji, oblik je doteraniji i savršeniji, a karakter svetovniji no kod njegovih prethodnika. Svoje sonate pisao je po uzoru na sliĉna italijanska dela (G. B. Vitali). One imaju ĉetiri do sedam stavova koji nisu stilizovane igre već instrumentalni komadi na bazi varijacija ili fugata. Osim prvog, svi stavovi nose oznake tempa i izmenjuju se po principu polagano —■ brzo. Ĉesto je jedan od njih canzona. On je najviše i katkada upravo genijalno polifono raĊen; u njemu naroĉito dolazi do izraţaja Purcellova melodijska invencija. U ostalima stavovima preovladuje umereni kontrapunkt i sklonost ka homofoniji. Osobito treba naglasiti da je basova deonica u velikoj meri samostalna i kao generalbas veoma briţljivo izraĊena. Za razliku od fantazija, koje su komponovane za ansambl viola bez pratnje, sonate su pisane za violine i bas uz pratnju orgulja ili ĉembala. Njihov jedini nedostatak je nedovoljno korišćenje tehniĉkih i izraţajnih mogućnosti violine. Od ostalih instrumentalnih dela valja istaknuti još uvertire i violinske sonate. Muzika za ĉembalo, sem izvrsne Tokate u A-duru (dugo vremena pogrešno pripisivane J. S. Bachu), pedagoškog je karaktera i dokazuje da u Purcella nije bilo većeg interesovanja za instrumente s dirkama. Na polju crkvene muzike, pored već spomenutog Te Deuma i Jubilate, najznaĉajniji su anthemi. Oni su komponovani na tekstove psalama, a rede na tekstove iz Novog zaveta. Pisani su za glas i gudaĉki orkestar koji osim pratnje izvodi i samostalne delove (ritornelli). Purcellovi anthemi nisu crkvena muzika u uţem smislu. U njima on, idući za sadrţajem, dramatizuje tekstove psalama kontrastima i sukobima. Opisujući raspoloţenje i istiĉući dramske i lirike momente teksta, P. se u njima pokazao i kao izvanredan majstor homofonog i polifonog stila (anthemi sa 10 realnih glasova ili sa petorostrukim kanonom nisu retki). Harmonije su mu originalne i smele, melodije sveţe i

upeĉatljive. Vrlo bogato figuriram i pokretni generalbas — karakteristiĉan za Purcellov stil —• igra i u anthemima ulogu. Za basovu deonicu P. ĉesto uzima popularne na pesme i tako ostvaruje posebnu draţ. Mada se u Purcellovim muziĉko-scenskim delima o izvesni italijanski i francuski uticaji, on je u njima, posel operi Dido and Aeneas, ostvario svoj osobeni stil. U njoj je da fino muziĉki uobliĉi dramsku radnju, ostvarujući ĉvrs dinstvo reci i tona. Njegova priroda u osnovi je lirska, puni nosti i emocija, no P. je u operi Dido and Aeneas pokazao i n dramske izraţajnosti i snage. Muziĉke misli su sveţe i iz' melodije su iskrene i uzbudljive, fraza je elegantna i ugl; a deklamacija besprekorna. Upotrebom recitativa accompc P. postizava snaţne efekte, potresne i napete gradacije, kao odliĉan pevaĉ, veliku paţnju posvetio i pravilnom na vanju reći, duţini slogova, logiĉnom akcentu, kao i drarr graduiranju teksta, koje je na odgovarajući naĉin provodi* muzici. Hor je u operi dinamiĉan i vaţan izraţajni ĉinilac, kestar ĉesto tumaĉ najdubljih i najtamnijih osećanja i ras ţenja. Dido and Aeneas prva je engleska opera i Purcellovo ni delo, kruna njegova stvaranja. Ono nije s vremenom ništa bilo od svoje lepote, snage i vrednosti te se i danas ĉesto i; DELA. INSTRUMENTALNA: sonata u D-duru za trubu, gudaĉke mentei b.c. Za gudaĉke instrumente i b.c.: 3 uvertire; 12 sonata za 2 violine, b lui b. c, 1683 i 10 sonata za 2 violine,bas icontinuo,io97(posth.).Za gudaĉke mentc bez b. c.: 3 fantazije (3-gl.), 1680 (?J; 9 fantazija (4-gl.), 1680; fantazija i pavana u g-molu (4-gl.) i 2 In Nomine (6-gl. i 7-gl.). Marš i kancona za 4 1695. Za ĉembalo: 8 svita u zbirci A Choise Collcclion of Lessons, 1696; tokatau ru(dugo vremena se drţalo da je to kompozicija J.S.Bacha); menueti; air ludij i dr. Dela za orgulje. — DRAMSKA : opera Dido and Aeneas, 1689. sa dijalozima; The Prophetess, or The History of Dioclesian, 1690; Kina j or The British Wonhy, 1691 ; The Fairy Queen (prema Midsummer Night's W. Shakespearea), 1692; The Indian Queen, 1695 i The Tempest, or T ehanted Island (prema W. Shakespeareu), 1695. Scenska muzika i pojedini ili pesme za više od 40 pozorišnih komada. — VOKALNA. Kantate: Damon, Hark za 2 soprana, bas, violine, flaute i b. c.; Hark How the Wild cians Sing za 2 tenora, bas, violine i b. c.; How Pleasant is ihis hlovery P sopran, tenor, flautu i b. c, 1688; // Ever I More Richcs Did Desire za 2 se tenor, bas, violine i b. c.; In a Deep Vision's Intellectual Scene za 2 soprai i b. c.; Oh! What a Scene za sopran, bas, flautu i b. c.; See Where She sopran, bas, violine i b. c.; Soft Notes and Gently Raised za sopran, bas, f b. c. i We Reap Ali the Pleasures za sopran, tenor, bas, flaute i b. c. H01 b. c.; catches; terceti i dueti uz b. c.; brojna prigodna vokalna dela (i Welcome Home His Majesty from Windsor, 1680; himna My Heart is h 1684; oda Sound the Trunpets, 1687 i dr.). — CRKVENA: Te Deum i J u D-duru, 1694; Magnificat i Nunc dimittis u g-molu; više od IO većil kraćih anthema; oko 10 himni; 5 psalama; oko 15 oda; oko 10 duhovnih k brojne prigodne kompozicije (himna za pogreb kraljice Marije Thou Ki Lord i dr.). — P. je revidirao i dopunio XII izd. dela Introduction to Ih of Musick J. Plavforda, 1694. NOVA IZD.: Purcell-Societv obj. je celokupna dela (32 sv., 1878 — Uz to obj. su u novije vreme po nekoliko sonata H. David (1933).. W. G. W ker (1936), M. Tippett i W. Bergmann (1953), T. Dart (1957), H. Fe (1958), R. Donington i W. Emery (1959) i A. Goldsbrough (1959). Pojed kamerne kompozicije obj. su H. Brvant (1925), H. Just (1930, 1931 i W. Bergmann (1948), O. Stevens i T. Dart (1953) i L. Ring (1953) klavirskih kompozicija obj. W. B. Squire (1918), a orguljskih H. McLean ( — Klavirski izvod opere Dido ani Aeneas obj.su, medu ostalima, W.H. Cun (1888) i E. J. Dent (1925), a partituru E. J. Dent (1955) i B. Britten ( operu King Arthur obj. W. H. Cummings (1897) i J. A. Fuller-Maitland ( a operu The Fair Queen J. S. Shedlock (1914). Orkestarske svite iz poj scenskih muzika obj. su G. Holst (1922, 1925 i 1928), H. Hockner (1926 i T. Dunhill (1932), I. Holst (1938), G. M. Cooper i M. Hayward (1944), a tire W. G. Whittaker (1938) i R. Noble (1959). — Pojedine svetovne i i ode obj. su M. Tippett i W. Bergmann (1955) i H. Just (1959), a pesme Cummings (1891), G. E. P. Arkvvright (1901), E. Reeves (1927), A. Son (1927 i 1929), B. Britten (1947, 1948 i 1960), S. Kagen (zbirku od 40 pes; 4 sv., 1958—59) i dr. — Crkvene kompozicije (5 sv.) obj. je preduzeće N (od 1829); pojedina crkvena dela obj. su J. E. West (1907), I. Atkins ( F. Blume (1932), H. Just (1953 i 1960), W. Shaw (1956, 1957 i 1958), Dent (1957) i F. B. Zimmermann (1960). LIT.: W. H. Cummings, Purcell, London 1881 (novo izd. 1923). — Bridge, Purcell's Birthplace and Residences, The Musical Times, i8< J. A. Fuller-Maitland, Foreing Influences on Henry Purcell, ibid., 18 A. Hughes-Hughes, Henry Purcell's Handwriting, ibid., 1896. — W. B. I Purcell's Music for the Funeral of Mary II, SBIMG, 1902—03. — Isti cell's Dramati'c Music, ibid., 1903—04. — Isti, Purcell as Theorist, ibid., ) 05. — J. F. Runciman, Purcell, London 1909. — G. E. P. Arkvjright, Pl Church Music, Musical Antiquary, 1909—10. — P. A. Scholes, H. P Sketch of a Busy Life, MQ, 1916. — A. Gray, Purcell's Dramatic Music ceedings of the Musical Association, 1917. — W. B. Squire, Purcell's and Aeneas«, The Musical Times, 1918.—Isti, Purcell's «Fairy Queen\ibid. —J. Oettel, Purcells Opern, Leipzig s. a. — E.D.Rendall, Purcell's Dr; Music, Music and Letters, 1920. —• P. E. Svanepol, Das dramatisehe Sci Purcell's (disertacija), Wien 1926. — A. Mangeot, The Purcell Fantasic their Influences on Modern Music, Music and Letters, 1926, — D. Ai Henrv Purcell, London 1927 (njem. Leipzig 1929). — H. Dupre, Purcell, -nonv, The Musical Times, 1934- — F. de Quervain, Der Chorstil Henry Pu Leipzig i Bern 1935. —J. A. IVestrup, Fact and Fiction about Purcell, Proce of the Musical Association, 1935—36. — '«•> Purcell, London 1937 (I 1960; franc. 1947). — P. F. Svanepol, Purcell, London 1937. — G. M. C The Chronology of Purcell's Works, The Musical Times, 1943. — //. M. 1 Henry Purcell and the Ground Bass, Music and Letters, 1948. — S, 1 Lingorovi, Der Instrumentalstil von Purcell, Bern 1950. — A'. Dema Purcell Pariš 1951. — G. van Ravenzwaaij, Purcell, Haarlem 1954. — R. Henry Purcell: Zeit, Leben, Werk, Leipzig 1955. — H. Wessely-Kropik, Purcell als Instrumentalkomponist,STMW, 1955.— /. Holst (redaktor), Zl

H. PURCELL, Fairy Queen, uvertira, autograf

PURCELL — PYROPHON Hcnry Purcell Essays on His Alusic, London 1959. —M Tilmoulh, The Technique and Forms of Purccll's Sonatas, Music and Letters, 1959. — F B. Zimmcnnann. Purcell's Alusical Heritage, Ann Arbor 1959. — R. E. Moore, Henry Purcell and the Restoration Theatre, London 1961. — F. B. Zimmermann, An Analytical Thematic Catalogue of Henry Purcell's Works, London 1962. D. Jć.

2. Datiiel, kompozitor i orguljaš (vjerojatno London, izmeĊu 1660 i 1670 —• London, pokopan 26. XI 1717). Brat Henrvja; ĉlan djeĉaĉkog pjevaĉkog zbora Chapel Royal u Londonu. Tu je bio uĉenik P. Humphrevja. God. 1688—95 orguljaš u Magdalen Collegeu u Oxfordu. Ţivio zatim u Londonu kao kompozitor kazališne muzike, a od 1713 kao orguljaš crkve sv. Andrije. Nadaren muziĉar, stvarao je pod neposrednim utjecajem svoga brata. DJELA. INSTRUMENTALNA. Sonate: 3 za violinu i b. c. i 3 za flautu b. c, 1698; 9 za flautu i b. c, 1698—1710; 3 za 2 flaute i b. c, oko 1710 i 3 za trublju i gudaĉe. — A Collaction of Lessans and Aires for the Harpsichord. . ., 1702; The Psalm Set... za orgulje i l i ĉembalo, 1718. — DRAMSKA: maska The Judgment of Pariš, T.700; brojni muziĉki igrokazi; scenska muzika. — VOKALNA: kantata Shepherds, Tune your Pipcs; 6 kantata za glas i b. c; ode; oko 40 dueta 1 pjesama. — Magnificat, Services; Anthemi. NOVA IZU.: pojedine sonate obj. su: J. Slatcr (1926), E. Hunt (1940J, Ph. Jarnach (1952) i F. J. Giesbert (1959). Nekoliko crkvenih kompozicija obj. J. Stainer (1900). LIT.: J. A. Weslrup, Purcell, 1. Her,ry (II), 2. Daniel, MGG, X, 1962.

PUSCHMAN, Adam, njemaĉki Meistersinger (Gorlitz, 1532 — Breslau, 4. V 1600). Oko 1555—60 uĉenik H. Sachsa u Nurnbergu; 1569—78 ţivio u Gorlitzu, zatim privatni uĉitelj u Breslauu. Njegovo djelo Grunntlicher Bericht des deutschen Meister Gesanges und der deutschen Versen oder Ritlmis (1571) autoritativan je prikaz meistersingerskih pravila (novo izd. priredio R. Jonas, Neudruck dcutseker Literatuncerke, LXXIII, 1888). Brojne pjesme i nekoliko vlastitih melodija (Tiine) saĉuvane su u njegovoj rukopisnoj zbirci Singebuch (obj. djelomice G. Miinzer, Das Singebuch des Adam Puschman nebst den Originalmelodien von M. Beheim und H. Sachs, 1906). LIT.: E. Go'tze, Adam Puschman, Zeitschrift fur deutsche Philologie, 1915. — H. Husmann, Adam Puschman, MGG, X. 1962.

PUSTET, njemaĉko muziĉko izdavaĉko poduzeće. Osnovao ga je 1826 Friedrich P. (1798—1882) u Regensburgu (neko su vrijeme postojale filijale u Rimu, New Yorku i Cincinnatiju\ Kao sluţbeni tipograf Vatikana (od 1852) Friedrich P. je 1868—98 jedini imao pravo štampanja zbornika gregorijanskih napjeva Editio Medicaea; kad se pojavila Editio Vaticana, to je pravo naklada P. dijelila s još nekolicinom izdavaĉa. Veliki je procvat doţivjelo poduzeće u vrijeme cecilijanskoga pokreta, pod upravom Friedricha P. st. (1897—1962), potomka osnivaĉa tvrtke, kad je objavljivalo kompozicije i spise vodećih predstavnika cecilijanizma (P. Wagner, K. Proske, F. X. Witt, L. Perosi, M. Haller, P. Griesbacher, J. Renner, F. X. Haberl, C. Ett) i glasila pokreta {Caecilienverein-Organ, 1868—1937; od 1911 pod naslovom Fliegende Bldtter fur katholische Kirchenmusik; Caecilienkalender, 1876—1932). God. 1921 pripojena mu je izdavaĉka kuća Kosci iz Kemptena. Danas vodi nakladu Friedrich P. ml. (1927 —), sin Friedricha P. st. Uz pojedinaĉna djela s podruĉja crkvene muzike objavljuje i zbirke Die Chorsammlung (od 1945) i Sammlung von Orgelstiicke alter Meister Cantantibus Organis (od 1958), kao i ĉasopise Mušica Divina i Regensburger Tradition. Medu izdanjima P. istaknuto mjesto pripada zbirci studija o crkvenoj muzici (20 sv., 1909—20; redaktor K. Weinmann). LIT.: O. Denk, F. Pustet, Vater und Sohn, Regensburg 1904. ■— A. Schartiagl, Pustet, MGG, X, 1962.

PUŠKIN, AleksanĊr Sergejeviĉ, ruski pjesnik, dramatiĉar i pripovjedaĉ (Moskva, 6. VI 1799 — Petrograd, 10. II 1837). Njegova poezija privukla je brojne kompozitore bogatstvom slika, muzikalnošću stihova i plastiĉnošću oblika. Ĉajkov-ski je napisao: »Puškin se snagom genijalnog talenta ĉesto otiskivao iz tijesnih sfera stihotvorĉestva u beskonaĉni svijet muzike«. Puškinova su djela potakla nastanak brojnih muziĉko-scenskih, simfonijskih, zborskih i komornih kompozicija. Prema njegovim sadrţajima stvoreno je pedesetak opera, poĉev od Ruslana i Ljudmile M. I. Glinke, preko majstorskih ostvarenja Dargomiţskoga, Ĉajkovskoga, Musorgskoga, Rimskog Korsakova i Rahmanjinova do djela sovjetskih kompozitora. Neke njegove priĉe i dramski komadi uglazbljeni su i po nekoliko puta. Puškinova tragedija Mozart i Salieri temelji se u cjelini na muziĉkoj temi, a na melodiju Gruzijske pjesme, koju je obradio Glinka, P. je napisao stihove. Bio je sprijateljen s mnogim muziĉarima. O samom pjesniku napisao je B. Sehter operu FlyuiKuii « u3iiiaHiiu, a posve-

147

ćene su mu brojne kantate i druga muziĉka djela (Glazunov, Ljadov, Ipnlitov-Ivanov). LIT,: I7yiuKnH n poMancax 11 necHHX ero coBpejvemniKOB (c 1816 flo 1837 r.), MocKBa 1936. — E. UlmeuHnpecc, 113 My3biKajibH0H nynn!) My3biKajTbHaH WH3HL, AlocKna 1963, 9.

PUTTAR-GOLD, Nada, pjevaĉica, mezzosopran (Varaţdin, 5. XI 1923—). Studij pjevanja završila na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (L. Vrbanić) i tamo debitirala na opernoj pozornici 1949 kao Vanja (Glinka, Ivan Susanjin). Do 1957 ĉlanica Zagrebaĉke opere, 1957—61 na Gradskoj operi u Berlinu, 1961—66 solistica Drţavne opere u Frankfurtu na Majni i od 1966 ponovo u Zagrebu (1974 proslavila 25. godišnjicu umjetniĉkog rada). Umjetnica profinjene muzikalnosti ĉiji se mezzosopran odlikuje plemenitom sonor-nošću u svim registrima, spada u red prvih predstavnika svoga faha. Medu njezinim kreacijama posebno mjesto zauzimaju uloge u Wagnero.vim operama: Or-truda (Lohengrin), Fricka (Rajnino zlato i \Valkilra), Erda (Siegfried), Waltrauta (Sumrak bogova) i Kundrv (Parsifal). S podjednakim se uspjehom N. PUTTAR-GOLD istiĉe u Verdijevim ope rama kao Azucena (Trubadur), Ulrika (Krabuljni ples), Amneris (Aida) i Eboli (Don Carlos), u Straussovim kao Herodijada (Saloma), Drvada (Ariadna na Naksosu) i Flairon (Capriccio), te u naslovnoj ulozi Jenufe (Janaĉek). Zapaţeni su njezini koncertni i oratorijski nastupi. K. -Co. PUY (pui), naziv za srednjovjekovne literarne i muziĉke festivale, redovito povezane s natjecanjima i dijeljenjem nagrada, koje su u XI—XVI st. prireĊivali obrtniĉki cehovi u Francuskoj. Poneki p. odrţavali su se do XVIII st. Medu njima najpoznatiji je bio Puy u Evreuxu; on se 1570—-1790 odrţavao svake godine na dan sv. Cecilije. Njegovi laureati, nazvani roy de puy, bili su medu ostalim O. di Lasso (1575), J. Titelouze i F. E. du Caurrov. Natjecanja trubadura posluţila su kao uzor sliĉnim priredbama njemaĉkih Minnesingera, kao što je npr. bio Sangerkrieg auf der Wartburg (R. Wagner ga je prikazao u svojoj operi Tannhauser). LIT.: Th. Bornin i A. Chassant, Puy de musique, erige a Evreux, Evreux 1837. — H. M. Schlelterer, Musikalische Wettstreite und Musikfeste in 16. Jahrhundert, MFM, 1890. — Af. Brenet, Les Concerts en France sous 1' Ancien Regime, Pariš, 1900. K. Ko.

PYLKKANEN, Tauno (Kullervo), finski kompozitor (Helsinki, 22. III 1918—). Studirao u Helsinkiju na Univerzitetu i na akademiji Sibelius (L. Madetoja, S. Palmgren), gdje je 1941 diplomirao. Usavršavao se u Parizu, Rimu i Beĉu. Od 1943 muziĉki urednik Finskog radija i kritiĉar lista L'usi Suovii; uz to J 947—50 ureĊivao ĉasopis Musiikki. Od 1960 umjetniĉki je direktor Narodne opere u Helsinkiju. Isprva pod snaţnim utjecajem talijanske veristiĉke škole (zovu ga »Puccinijem sjevera«); kasnije piše nacionalno obojena djela. Opere su mu donijele priznanje i izvan zemlje. Jedan je od najpoznatijih suvremenih finskih kompozitora. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1945; simfonijeta, 1943. Simfonijske pjesme: Ballade, 1939; Lapin kesa, 1941, Kullervon sotaanlahto, 1942; Kaskirunoelma, 1948; Ultitna Thule, 1949; Lapin kuvia, 1949 1 Kcsankuvia za gudaĉe, 1956. Koncert za violonĉelo, 1950; suita za obou i gudaĉe, 1946; Marathon-Overture, 1947; suita, 1940; simfonijska fantazija, 1948; simfonijski preludij, 1952 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1945; Divertimento za flautu, obou, violonĉelo i harfu; sonata za violonĉelo i klavir, 1942; nokturno za violinu i klavir, 1943; Fantasia appassionata za violonĉelo i klavir, 1954. — DRAMSKA. Opere: Jaakko llkka, 1937; Batsheba Saarenmaalla (u 1 ĉinu), 1940 (rev. 1958I; Mare ja hanen poikansa, T943, Simo Hurtta, 1948; SuĊen morsian (u 1 ĉinu), 1950; komorna opera Varjo, 1952. En Skusga fu 1 ĉinu), 1954; Opri ja Oleksi, 1958, Ikaros, 1960; Vangit, 1964 i Tuntematon Sotilas, 1967. Baletna fantaziia Kaarina Maununtytdr, 1961 Scenska i filmska muzika. — VOKALNA. Kantate: Marjatan kaki. 1942; Suomen synty, 1942; Kuoleman joutsen, 1943; Karjalan virsi, 1943; Aieiropolis, 1955 i dr. Zborovi; solo-pjesme. LIT.: N. E. Ringbom, Tauno (Kullervo) Pylkkanen. MGG. X, 1962.

PYROPHON (njem. Flammenorgel), instrument, što ga je 1875 konstruirao G. F. E. Kastner. Ton je u cijevima proizvodio plinski plamen koji se palio putem elektriĉne struje ukljuĉene pritiskom na odreĊenu tipku. Opseg instrumenta bio je C-c*.

QANUN -* Kamin QUADRILLE -> Ĉetvorka QUADRUPLUM, u višeglasnom stavku pariške škole Not-reDame (->• /4rs antiqud) naziv za ĉetvrti glas. U ĉetvoroglasnom motetu tog vremena q. je najviša dionica s najmanjim i najpokretljivijim notmm vrijednostima. QUAGLIATI, Paolo, talijanski kompozitor (Chioggia, oko 1555 — Rim, 16. XI 1628). Poslije 1574 orguljaš u Rimu (od 1609 u crkvi 5. Aiaria Maggiore); neko je vrijeme uz to u sluţbi kardinala Odoarda Farnesea, a posljednje godine ţivota proveo je u sluţbi obitelji Ludovisi. Bio je uĉitelj ĉembala G. B. Donija. Kao kompozitor teţio je za sintezom politonog i koncertantnog stila. Mnogo je pridonio popularizaciji monodijskog stila u Rimu. Dueti i solistiĉke kompozicije (monodije) djelomice s obligatnom violinom ili s violinom i teorbom, u njegovoj zbirci La Sfera armoniosa, anticipiraju komorni duet i komornu kantatu. Carro di Fedelta d' Amore za 5 pjevaĉa, violinu, ĉembalo, lutnju, teorbu i druge instrumente sadrţe solistiĉke odlomke, ansamble, kratku predigru i interludije, te finale s potpunim ansamblom i ide u red najranijih muziĉko-scenskih pokušaja u Rimu. DJELA: Canzonette spirituali za 3 glasa, 1585; Canzonette personate et cantare za 3 glasa (2 sv ), 1588; Ricercate et canzonipersonare et cantare za 4 glasa 1601; Madrigali concertati za 4 glasa, 1608; Carro di Fedelta d'Amore, 1611; Motecta octonis et Psaltnus vDixit Dominus* za 12 glasova, 1612; Afjelti amorosi spirituali za 1—3 glasa, 1617; Motelti e dialoghiza 2—5 i 8 glasova (3 sv.), 1620— 27; La Sfera armoniosa za 1—2 glasa, 1623; pojedinaĉne kompozicije u suvremenim zbirkama. NOVA IZD.: nekoliko kompozicija obj. W. Ambros {Geschichte der Musik, IV, 1878); 1 tokatu L. Torchi (/>''Arte musicale in Italia, III, 1897—1907); 2 stavka J. Killing {Die kirchenmusikalischt Schalze der Bibliotlet da Abb. Santini, 1910), 1 ariju L. LandshofT (Alte Meisler des Bel canto); 1 duet H. Rjemann {Musikgeschichle in Beispielen, 1912; II izd. 1921); nekoliko stavaka A. Einstein {The Italian Madrigal, II, 1949); Carro di Fedelta d'Amore i La Sfera armoniosa obj. V. Gotwa]s i Ph. Keppler (1957). LIT.: A. Cametti, Paolo Quagliati, organista e compositore, Rassegna Dorica, 1930. — P. Kast, Paolo Quagliati, MGG, X, 1962.

QUANTZ, Johann Joachim, njemaĉki flautist i kompozitor (Oberscheden, Hannover, 30. I 1697 — Potsdam, 12. VII 1773). God. 1716 postao u Dresdenu ĉlan gradskog orkestra; 1717 bio je na dopustu u Beĉu i tamo je neko vrijeme uĉio kontrapunkt kod J. D. Zelenke. Iduće go dine stupio u kraljevsku polj sku kapelu (koja je naizmjence djelovala u Dresdenu i u Varšavi), i to najprije kao oboist, a zatim kao flautist (flautu je uĉio kod ĉuvenog pedagoga P. G. Buffardina). God. 1724 u Rimu uĉio kontrapunkt kod F. Gasparinija. Nakon toga bo ravio je u više talijanskih gra dova te Parizu, a 1727 vratio se u Dresden; iste godine boravio je 3 mjeseca u Londonu. God. 1728 svirao je u Berlinu pred prijestolonasljednikom, budu ćim Fndrikom Velikim, i toli ko mu se svidio da je prijestoj. j. QUANTZ

lonasljednik i sam poĉeo kod Quantza uĉiti flautu. Postavši vi rom, Fridrik ga je 1741 pozvao k sebi u Berlin i Potsdam i 1 novao dvorskim kompozitorom i komornim muziĉarom. Na poloţaju ostao je Q. do smrti. Za Fridrika Velikog, koji je bio izvrstan flautist, napisa Q. oko 300 koncerata i 200 drugih kompozicija za jednu i c flaute, trija i kvartete s flautom i dr. Pisao je i solo-pjesme i d kompozicije. Q. je i autor vrijednih djela Anzveisung ime ein , sikus und eine Musik zu beuerteilen sei (Hamburger Unterhaltun 1770) i, osobito, Versuch einer Amveisung, die Flote traver zu spielen (1752, II izd. 1780, III izd. 1789; na franc. 1752; landsk', 1754; engl. pod naslovom Easy and Fundamental structions... oko 1780). Ovo djelo nije samo škola za flautu v neobiĉno vaţan izvor za upoznavanje ondašnje muziĉke pr (izvoĊenje ukrasa, bassa continua i dr.) i muziĉko-estetskih dišta. Q. se uspješno bavio i usavršavanjem mehanizma i instrumenta (uveo je drugi poklopac i posebnu napravu za a diranje). U I sv. Marpurgovih Historisch-kritische Beitra'ge Aufnahme der Musik (1755) objavio je Q. autobiografsku sk NOVA IZD.: po 1 koncert obj. su: W. Barge (1884, I I I izd. 1948 Fischer (1927), W. Upmever (1951), W. Schrocder (1956), J. Weissen (1958), a 2 koncerta H. D. Sonntag (1958 i 1959); po 1 trio-sonatu obj. M. fert (Organum, 1935), E. Kint (1937), W. Hirke (1939; II izd. 1950), K. menthal i H. Ruf Ci957); 6 dueta za 2 flaute obj. G. Miiller (1937; II izd. 15 7 sonata za flautu i b. c. O. Fischer (1921). — Versuch einer Anzveisung, skraćenom obliku izd. A. Schering (1906; II izd. 1926), a u potpunom i Schmitz {Documenta Musicologica, 1953); autobiografiju obj. W. Kahl {St biographien deutscher Musiker des XVIII Jahrhunderts, 1948; na engl. pr P. Nettl, 1951). LIT.: A. Quantz, Leben und Wirken des Flotisten J. J. Quantz, B 1877. — A. Raskin, J. J. Quantz, sein Leben und seine Kompositionen (dis ĉija), Kbln 1923. —- A. Martens, Friedrich der Grosse und Quantz, ZFM, 1 — R. Schafke, Quantz als Asthetiker, AFMW, 1924, 2. — O. Sarlonus, Nachkommenschaft des Zacharias Quantz, Hannoversch-Munden 1924 H. P. Schmitz, Querflote und Querflotenspiel in Deutschland wahrend Bachzeitalters, Kassel i Basel 1952. — E. Halfpenny, A French Commen on Quantz, Music and Letters, 1956. — E. R. Reilly, J. J. Quantz's »Ver einer Anweisung« (disertacija), Ann Arbor 1959. —■ A. H. Christtnann, j Quantz on the Musical Practices of His Time (disertacija), Ncw York 1 — F. Bose, Johann Joachim Quantz, MGG, X, 1962. J. A

QUARANTA, Felice, talijanski kompozitor i dirig (Torino, 14. V 1910 —). Studirao na Konzervatoriju u Tor (L. Gallino, G. F. Ghedini) i na istoj ustanovi od 1940 preda solfeggio i 1954—69 bio profesor kompozicije. Od 1969 direl Konzervatorija u Alessandriji, a od 1970 muziĉki rukovod Teatra Carlo Felice u Genovi. Bavi se problemima muziĉke pe gogije i metodike, a nastupa i kao dirigent. DJELA. ORKESTRALNA: koncert, 1945; Capriccio concertante za Ċaĉe i klavir, 1946; Concerlo breve za violinu, 1955; Concerto d'archi e pianofi 1955. — KOMORNA: Invenzioni da concerto za obou i 7 instrumenata, l| Momenti za flautu, klarinet, fagot, violinu, violu, violonĉelo i udaraljke, i' Trattenimento musicale za violinu, violonĉelo, klarinet, harfu i vibrafon, I< Combinazioni za klavir, violinu i saksofon, 1950; Mušica za gudaĉki trio, li Miniature za violinu i klavir, 1933; Nornos za violonĉelo i klavir, 1957- —Korr zicije za klavir. — VOKALNA: kantate Saut, 1930 i San Gabriel, 1966. Cat 1940; Psalam XXIII, 1948; 5 Canzoni Tsu Yeh, 1964; El lagano vieji sopran i komorni ansambl, 1968. Solo-pjesme. — Invito alla Mušica (3 '■ 1964 (sa L. Lessonom).

QUATREMŢRE DE QUINCY, Antoine-Chrysostdr francuski arheolog i muziĉki pisac (Pariz, 25. X 1755 — 28. 2 1849). Sekretar Pariške akademije umjetnosti, od 1824 profe arheologije u odsjeku za Antiku u Nacionalnoj biblioteci, svojim radovima o muzici zalagao se za klasiĉnu uravnoteţen i borio se protiv pretjeranosti romantike. Oĉitovao je temel poznavanje francuske i talijanske muzike i siguran estetski s Medu prvima je traţio zakonsku zaštitu autorskih prava i zabn svake cenzure.

QUATREMERE DE QUINCY — QUODLIBET DJELA: De la nature des operas bouffons italiens, Mercure de France, 1789; niz biografskih skica, tzv. eloges, o G. Paisiellu (1817), P. A. Monsignyju (1818), E. N. Mihulu (1819), F. J. Gossecu (1829), Ch. S. Catelu (1830), A. F. Boildieuu (1834) i dr. (naknadno obj. pod naslovom Recueil de notices historiques lues dans les seances publiques de l'Academie, 1834 i Suite du recueil, 1837). LIT.: A. Boschoi, Le Centenaire d'un estheticien, Quatremere de Quincy, Pariš 1940. — M. Briquet, Antoine-Chrvsostome Quatremere de Quincy, MGG, X, 1962.

QUEROL GAVALDA, Miguel, španjolski kompozitor i muzikolog (Ulldecona, 22. IV 1912 —). God. 1926—36 ţivio u benediktinskom samostanu u Montserratu, gdje je, uz knjiţevnost i filozofiju, uĉio i muziku. Studij nastavio u Barceloni kod J. Lamote de Grignona, od 1943 na univerzitetima u Saragossi i Barceloni. God. 1946 postao sekretar u Institute Espanol de Musicologia; od 1947 je uz to i profesor muzikologije na Univerzitetu u Barceloni. Medu njegovim brojnim kompozicijama istiĉu se crkvena djela, komorna muzika i raznovrsni muški vokalni kvarteti. Vrijedne estetske studije posvećene su muziĉkoj povijesti njegove zemlje. DJELA. INSTRUMENTALNA: Sinfonia Ciclica, 1958 i Serenata enrondo, 1940 za orkestar.— Dva gudaĉka kvarteta, 1945; Tres momentos za gudaĉki kvartet, 1934—44. — Sonata romdntica catalana i dr. za klavir, 1944. — DRAMSKA: baleti La Dama del firmamento, 1943 i El Rapto de la princesa, 1948; zarzuela Balada Bohemia. ■—■ VOKALNA: oratorij L'Hivern a Montserrat, 1936; brojna zborna djela (3 poeme, 1947—51; Passacaglia vocal, 1952); 20 madrigala; oko 50 solo-pjesama. — CRKVENA: 2 mise; rekvijem 1939; brojni moteti; psalam In exitu Israel de Aegipto za 4 muška glasa i gudaĉki orkestar, 1952. — SPISI: La Escuela estetica catalana contempordnea (disertacija), 1953; La Mušica en las obras de Cervantes, 1948; La Mušica religiosa espanola del siglo XVII, Atti del Congresso internazionale di mušica sacra, Roma 1950; Morales visto por los teoricos espanoles, Annuario Musical, 1953; El Romance polifonico en el sišlo XVII, ibid., 1955; El Vitlano de la epoca de Cervantes y Lope de Vega y supervivencia en el folklore contempordneo, ibid., 1956; Nuevos datos para la biografia de M. Gomez Camargo, Homenaje a Mons. H. Angles (Miscellanea), 1958—61; Los Corresponsales de M. Gomez Camargo, Annuario Musi-cal, 1959; La Estetica musical de J. Maragall, ibid., 1960; brojni ĉlanci. — IZDANJA: Cancionero musical de la Ĉasa de Medinaceli, Monumentos de la mušica Espanola, VIII—IX, 1949—50; Francisco Guerrero, Canciones y vil-lanescas espirituales, ibid., XVI, 1955 i 1957; Romances y Letras a tres voces, ibid., XVIII, 1956; Antologia de Villancicos y Romances de los siglos XV—XVII, 1964.

QUIETO (tal. mirno, spokojno), oznaka za interpretaciju. Dodaje se i kao pobliţa uputa uz oznake za tempo (andante q.J. QUILISMA (od grĉ. xuXtvfteiv valjati, kotrljati), u neumatskoj notaciji ukrasni znak koji se nalazi uvijek izmeĊu tonova uzlazne terce (redovito male, rjeĊe velike terce). Nije toĉno utvrĊeno kako se q. izvodila. Moţda se interpretirala kao vi-rato, a moţda je prikazivala i kakav melodijski ukras. U traktatima srednjeg vijeka zvala se i nota volubilis, nota gradata, nota denliculata, a izraz nota vinnula najĉešće se odnosi upravo na quilismu. U neumatskim rukopisima biljeţila se Cu/ a u koralnim knjigama Vatikanskog izdanja zapisuje se znakom § ( -^Neumatska notacija). LIT.: C. Vivell, Das Quilisma, Gregorianische Rundschau, 1905. — W. Wiesli, Das Quilisma im Cod. 359 der Stiftsbibliothek St. Gallen, Immensee 1966. M. Kun.

QUINAULT, Philippe, francuski pjesnik i libretist (Pariz, kršten 5. VI 1635 — 26. XI 1688). Autor prvih francuskih libreta literarne vrijednosti. God. 1670 postao ĉlan Francuske akademije; tada poĉinje njegova dugotrajna suradnja sa J. B. Lullvjem. Za njega je, izmeĊu 1672 i 1686, napisao niz libreta koja su još više od stotinu godina poslije njegove smrti privlaĉila paţnju mnogih kompozitora poput F. A. Philidora, F. J. Gosseca, N. Piccinnija, G. Paisiella, Ch. W. Glucka, J. C. Bach a, J. Mvsliveĉeka. Svojim libretima Q., nazvan »phoenix de la poesie chantante«, stvorio je tip francuske lirske tragedije. DJELA. Libreta za opere: Les Festes de l'amour et de Bacchus, 1672; Cadmus et Hermione, 1673; Alceste ou le triomphe d'Aldde, 1674; Thisee, 1675; Atys, 1676; Isis, 1677; Proserpine, 1680; Persee, 1682; Phaeton, 1683; Amadis de Gaule, 1684; Roland, 1685; Armide et Renaud, 1686. Za balete: Le Triomphe de l'Amour, 1681; Le Temple de la paix, 1685. -— Cjelokupna djela pod naslovom Theatre de Ph. Quinault (5 sv.) obj. P. Ribou, 1715. LIT.: F. Lindemann, Die Operntexte Ph. Quinaults (disertacija), Leipzig 1904. — E. Richter, Philippe Quinault, sein Leben, seine Tragodien und seine Bedeutung fur das Theater Frankreichs und des Auslandes (diser tacija), Leipzig 1910. — E. Groš, Ph. Quinault, Pariš i Aix-en-Provence 1926. — J. B. A. Buijtendorp, Philippe Quinault, sa vie, ses tragedies et ses tragi-comedies (disertacija), Amsterdam 1928. — R. Schaal, Philippe Quinault, MGG, X, 1962.

QUINET, Fernand, belgijski violonĉelist, kompozitor i dirigent (Charleroi, 29. I 1898—Liege, 24. X 1971). Studirao u Bruxellesu (L. Du Bois). God. 1916 jedan od osnivaĉa gudaĉkoga kvarteta Pro Ane (Onnou, Halleux, Prevost, Q.) u kojem sudjeluje sve do 1922. Zatim dirigira koncertima u Charleroiu, Liegeu i Bruxellesu. Od 1927 direktor Konzervatorija u Charleroiu, profesor na Konzervatoriju u Bruxellesu, a od 1938 direktor Konzervatorija i Simfonijskoga orkestra u Liegeu. DJELA. ORKESTRALNA : Esquissessymphoniques; 3 Mouvemenls symphoniques, 1931; 3 Piices, 1952; Fanfare. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; L'Ecole buissonniere za gudaĉki kvartet; klavirski trio Charade; sonata za violinu i klavir; Jeu radiophonique; suita za 3 klarineta. — Scenska muzika.

149

— VOKALNA: kantata La Guerre, 1921; Moralites non legendaires za glas i 18 instrumenata, 1930; Trois Chansons hebraiques\ ciklus solo-piesama La Bonne Aventure. — Instruktivni radovi. LIT.: P. Tinel, Fernand Quinet, MGG, X, 1962.

QUINET, Marcel, belgijski kompozitor i pijanist (Binche, Hennegau, 6. VII 1915 —). Studirao na Konzervatoriju u Monsu i Bruxellesu (L. Jongen, J. Absil). Od 1943 profesor klavira na Konzervatoriju u Bruxellesu; od 1951 direktor muziĉke škole u St. Josse-ten-Noode. God. 1956—59 i od 1968 do 1971 predavao takoĊer na institutu Reine Elisabeth u Bruxellesu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta za flautu, obou, klarinet, fagot, rog, timpane i gudaĉe, 1953 ; 2 koncerta za klavir (1955 i 1964); Concertino za duhaĉki trio i komorni orkestar, 1961; Concertino za flautu i gudaĉe; Trois Esquisses concertantes za violinu i orkestar, 1946; Divertissement, 1945; Trois Pieces, 1951; varijacije, 1956; serenada za gudaĉe, 1956; divertimento za komorni orkestar, 1958; Ouverture pour un Festival, 1967. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1948; klavirski kvartet; sonata za duhaĉki trio, 1961; duhaĉki trio, 1968; duhaĉki kvin tet, 1949; Petites pieces za duhaĉki kvintet, 1946; Petite suite za 4 klarineta, 1961; balada za violinu i duhaĉki kvintet, 1964. — Tokata za klavir. -— Balet La Nef des fous, 1969. — Kantata La Vague et le sillon, 1945.

QUINTANAR, Hector, meksiĉki kompozitor i dirigent (Mexico, 15. IV 1936 —). Kompoziciju studirao u Mexicu (C. Jimenez Mabarak, C. Chavez), elektronsku muziku u New Yorku (A. L. Richter), a konkretnu muziku u Parizu (J.-E. Marie) i Mexicu. Profesor Nacionalnog konzervatorija, direktor suvremenih festivala Nacionalnog instituta lijepih umjetnosti i operni dirigent. U njegovim se djelima zapaţaju utjecaji C. Debussvja, A. Weberna i K. Pendereckog. DJELA. ORK ES TRALN A. Tri s imfo nije : I, Sinfon ia modal, 1962 ; II, ni Brahmsovu stilu", 1963 i III, 1964; simfonijska pjesma El Viejo y el mar, 1963; Galaxis, 1968; Sideral II, 1969 — KOMORNA: dvostruki kvartet za gudaĉe i duhaĉe, 19Ć5; gudaĉki trio, 1966; sonata za violinu i klavir, 1967; sonata za 3 trublje, 1967; Sitnbolos za komorni ansambl, 1969; llapso za komorni sastav, 1970. — Sideral I za magnetofonsku vrpcu, 1968. — VOKALNA: Fabula za zbor i orkestar, 1964; Aclamaciones za zbor, magnetofonsku vrpcu i orkestar, 1967; Solutio? za sopran i klavir, 1969.

QUINTFAGOTT (tenorfagot, njem.; engl. tenoroon, franc. basson auinte, tal. fagottino), manji fagot kojega je opseg za kvintu viši od normalnog instrumenta. Konstruiran je na poĉetku XIX st., ali se nije dugo zadrţao u izvodilaĉkoj praksi. QUINTUS (pars quinta, quincuplum; lat., peti), u višeglasnim kompozicijama XV i XVI st. peta dionica. Obiĉno se dodavala naknadno te je bila namijenjena ĉas altu, ĉas tenoru, a ĉas opet basu. Knjiga, u koju su se upisivale dionice quintusa, sadrţavala je, prema tome, odlomke za razliĉite vrste glasova te je stoga, kad se izvodilo nekoliko pjesama redom, prelazila od izvodilaca jedne dionice pjevaĉima druge. Zato se q. ĉesto naziva i vagans (lutajući). QUIROGA, Manuel, španjolski violinist (Pontevedra, 15. IV 1892 —■ 19. IV 1961). Studirao na konzervatorijima u Madridu (J. Hierro) i Parizu. Koncertirao na brojnim turnejama po Engleskoj, Francuskoj, Španjolskoj i Americi, ĉesto zajedno sa J. Iturbijem. Ubrzo je postao istaknut predstavnik španjolskoga stila u sviranju, koji je u svijetu popularizirao P. Sarasate. Nakon prometne nesreće u New Yorku 1937, povukao se s koncertnog podija. Ostavio je nekoliko violinskih djela virtuoznoga karaktera i komiĉnu operu Los Amos des Barrio (193&). QUITTARD, Henri Charles Ćtienne, francuski muziĉki historiĉar (Clermont-Ferrand, 13. V 1864 — Pariz, 21. VII 1919). Uĉenik C. Francka, posvetio se 1900 studiju muziĉke historije. Bio je muziĉki kritiĉar listova Le Matin i 1909—19 Le Figaro, 1912 postao je arhivar biblioteke pariške Opere. SuraĊivao je u brojnim struĉnim publikacijama {RM, SBIMG, Revue International de Musique, Bulletin de la Societe Franpaise de Musicologie, Tribune de St-Gervais, enciklopedija L. de La Laurenciea i dr.). U svojim muzikološkim radovima poklanjao je posebnu paţnju francuskoj muzici XVI i XVII st., ukazujući na vrijednost kompozicija starih majstora za lutnju, ĉembalo i orgulje, te opera J. B. Lullvja i J. Ph. Rameaua. DJELA: Les Anneesde jeunesse de J. Ph. Rameau, Revue d'histoire et de critique musicale, 1902; Un Musicien en France au XVIl e siecle: Henry du Mont, 1906; Les Couperins, 1913.— Izdao je veći broj djela L. Couperina, A. Franc isquea, Ch. de Chambo nnieresa, G. Carissimija i E. N. Mehula. LIT.: F. Raugel, Henri Quittard, MGG, X, 1962.

QUODLIBET, oblik u kojem autor povezuje dvije ili više melodija ili tekstova razliĉita karaktera u cjelinu, ĉesto za postizanje humoristiĉkih efekata. Razlikuje se nekoliko tipova quodlibeta: 1. Najvaţniji je polifoni q. U njemu su razliĉite melodije s razliĉitim tekstovima, ĉesto i na razliĉitim jezicima, povezane poštujući principe kontrapunkta. Takav q. je i motet XIII st. u kojemu npr. dionica nad tenorom izvodi refren neke poznate trubadurske pjesme na francuskom jeziku, dok tenor istodobno pjeva gregorijanski koral s latinskim rijeĉima. Najĉešće su upotrebljavali polifoni q. njemaĉki muziĉari XV i XVI st. (L. Senfl,

150

QUODLIBET — QUOIKA

M. Franck). Srodni quodlibetu bili su u XVI st. francuski -»■

fricassee, španjolska -*■ ensalada i talijanski -*■ cento (centone).

Poznati primjer quodlibeta je finale Goldberg varijacija J. S. Bacha; u njemu se istodobno pojavljuju melodije poznatih suvremenih popularnih pjesama Ich bin so lang nicht bei dir g'wessen i Kraut und Riiben. U XVIII st. nalazimo q. u mnogim humoristiĉkim muziĉkim stavcima; u njima je nekoliko poznatih melodija povezano bez obzira na strogu polifoniju (W. A. Mozart, Galimathias musicum, K. V. 32). 2. Jednostavniji tip quodlibeta od polifonog je onaj u ko jemu se razliĉite melodije ne pojavljuju istodobno već slijede jedna za drugom, sliĉno kao i u potpourriju. 3. Gdjekad je tehnika quodlibeta primijenjena samo na tekst, bez obzira na muziĉki oblik. Kao i razliĉite melodije, tako se i razliĉiti tekstovi pojavljuju istovremeno ili slijede jedan za dru gim. Tekstovni q. nalazi se najĉešće u XVIII st. i obiĉno je humoristiĉkog sadrţaja. NOVA IZD.: veći broj quodlibeta obj. su u novim izdanjima zbirki: R. Eitner, Das deutsche Lied des 16. und 17. Jahrhunderts IMFM, 1876 i 1880) i Der ander theil... Liedlein G. Forstera (Publikationen Aeltherer Piaktischer und Theoretischer Musikwerke, 1905); E. F, Schmid, Ergotzliche Lieder und Quodlibets aus dem /6. und 17. Jahrhunderl (1928, II izd. 1953); F. J6de, Die Singstunde (1928—38); H. J. Moser i M. Seiffert, Ohrenvergniigendes und Gemulhergotzendes Tafel-Confecl V. Rathgebera i J. C. Sejferta (Das Erbe deutscher Musik, 1942); 3 quodlibeta M. Francka obj. K. Gundewill(Das Chorvverk. 1956). LIT.: A. Raphael, Uber einige Quodlibets mit dem Cantus firmus »ORosa bella«, MFM, 1899. — E. Bienenfeld, W. Schmeltzls Liederbuch und das Quodlibet des 16. Jahrhunderts, SBIMG, 1904—05. — P. Glorieux, La Litte-

rature quodlibetique de 1260 a 1320 (2 sv.), Pariš 1925 —35. -— H. J. Corvdon, das ist: Geschichte der mehrstimmigen Generalbassliedes v Quodlibets im deutschen Barock (2 sv.), Braunschweig 1933 (novi otis; desheim 1966). — G. Kraft, Zur Entstehungsgeschichte des Hochzeits bets (BWV 524), Bach-Jahrbuch, 1956. — K. Petermann, Das Quodlib< Volksliedsquelle (disertacija), Leipzig 1960. — W. Rogge, Studien zuden ( bets von M. Franck und ihrer Vorgeschichte (disertacija), Kiel 1560 (cb fenbiittel i Zurich 1965). — H. Albrecht, Ein quodlibetartiges Magnifi der Zwickauer Ratsschulbibliothek, Spomenica H. Besseleru, Leipzij — K. Gudezuill, Urspriinge und nationale Aspekte des Quodlibets, Ko: izvještaj, New York 1961. — Isti, Quodlibet, MGG, X, 1962. —M.R. Me Quodlibet Revisum, AML, 1966. M. I

QUOIKA, Rudolf, njemaĉki muzikolog i kompozitor ( danas Ţatec, Ĉeška, 6. V 1897 — Freising, 7. IV 1972). 1918—41 uĉitelj i orguljaš; uz to studirao historiju muzi] Njemaĉkom univerzitetu u Pragu kod H. Rietscha i P. N 2ivio je u Freisingu. God. 1932—-38 ureĊivao je ĉasopis za crl muziku Der Chorbote. Posebno se bavio problematikom or pa njegove studije s tog podruĉja idu medu temeljna djela c instrumentu. DJELA. SPISI: Kirchentnusik als liturgisches Prinsip y 1949; Vom zverk sur Registerorgel* 1952 (II izd. 1966); Die altosterreichische Orgel, A. Schzveitzers Begegnung mit der Orgel, 1954 (II izd. 1965); Rogge* Orgelbiichlein, 1956; Die Musik der Deutschen in Bohmen und Mahren, Das Positiv, 1957; Musik und Musikpflege in der Benediktinerabeit Se) 1958; Altosterreichische Hornzuerke, 1959, Die neue Orgel in Vilsbiburg, Der Orgelmacher Jacob Schedlich, AFMW, 1961; Der Orgelbau in den St. ldndern t 1962; Die Musikpflege in der Benediktinerabtei Braunau in Bi 1962; Die Orgelzoelt um A. Bruckner, 1966; Die Orgelbau in Bohmen und hren, 1966; ĉlanci. — Objavio zbirku Orgelzverke altbohmischer Meisier ( 1949. — KOMPOZICIJE', komorna djela; 2 koncerta za orgulje, 1956 \ orguljske sonate i tokate; Lukas-Pasnon 19 8 kantate; mise; moteti.

RAABE, Peter, njemaĉki dirigent i muzikolog (Frankfurt an der Oder, 27. XI 1872 — Weimar, 12. IV 1945). Studirao kod W. Bargiela na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu te na univerzitetima u Berlinu, Munchenu i Jeni. Od 1894 kazališni dirigent u Konigsbergu, Zwickauu, Elberfeldu i Amsterdamu; 1903—06 vodio orkestar Kaim u Munchenu, 1906—07 Mannheimski orkestar. God. 1907—-20 dvorski dirigent u Weimaru i od 1910 kustos tamošnjega muzeja Franz Liszt; 1920—34 generalni muziĉki direktor u Aachenu gdje je uz to od 1924 predavao na Visokoj tehniĉkoj školi. Kao dirigent izvodio, pored standardnih koncertnih kompozicija i opera, mnoga djela manje poznatih muziĉara. Gostovao u Belgiji, Nizozemskoj i Engleskoj. Napisao je jednu od najvrednijih monografija o F. Lisztu. Bio je suurednik ĉasopisa Deutsche Musikkultur (1936—44). Ogledao se i kao kompozitor. DJELA. SPISI: Festschrift zum Jubildum des 50 jahrigen Beslehcns der Abonnements-Konzerte der Grossherzoglichen HojkapeUc in Weimar, 1909; Die Entstehungsgeschichle der Orchesteruerke Liszts (disertacija), 1916; Grossherzog Carl Alexander und Liszt, 1918; Franz Liszt, Leben und Schaffen (2 sv. sa katalogom), 1931; Kulturzville im dcutschen Musikleben, 1936; Deutsche Meister, 1937; Wcgc zu Weber, 1943; Wege zu Liszt, 1944; Wene zu Bruckner, 1948 (posthumno). Brojne studije i ĉlanci: F. K'eingarlner als schaflender Kuns'lcr, Die Musik, 1907—08; Uber die Vi'erktreue und ilire Grenzen, Festschrift Fritz Stein, 1939 i dr. — IZDANJA: urednik (sa F. Busonijem) izdanja cjelokupnih djela F. Liszta, 34 sv., 1907—36 (nepotpuno); u tom izdanju redigirao sv. VII, 1—3, Lieder und Gesćinge i sv. II, 12, Ungarische Rhapsodicn.

RAASTED, Niels Otto, danski kompozitor i orguljaš (K0benhavn, 26. XI 1888 — 31. XII 1966). Studirao u Kebenhavnu i na Konzervatoriju u Leipzigu (M. Reger, K. Straube, R. Teichmuller). Orguljaš u Odenseu i od 1924 u katedrali u Kobenhavnu (od 1931 kantor). God. 1925 osnovao u Kobenhavnu Bachovo društvo koje je vodio do 1946. Koncertirao u Njemaĉkoj, skandinavskim zemljama i Belgiji, a bavio se i muziĉkom kritikom. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: op. 7, 1914; op. 73, 1938 i Sin/onia da chiesa op. 76, 1944. Suita Hans Christian Andersen, 1940; Kuvia suomesta, 1928; varijacije i ffiga na Buxtehudeovu te mu. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1914, 1918 i 1920. Sonate: za violinu i klavir; za obou i klavir i za violinu i orgulje, 1928. Serenata za flautu, obou, violu i violonĉelo, 1925. — Kompozicije za klavir (sonata, 1962). •— Kompozicije za orgulje (6 sonata). — VOKALNA: oratorij Saul, 1923; kratki oratorij Kristi Fadsel, J933; Passionsmusik za sole, zbor, gudaĉe i orgulje, 1949; kantate; Sangen om Kobenhavn, tema s varijacijama za sole, djeĉji zbor, zbor i orkestar, 1939; zborovi (.Kong Vaar, 1947); solo-pjesme.

RAATS, Jaan, estonski kompozitor (Tartu, 15. X 1932 —). Studij kompozicije završio 1957 na Konzervatoriju u Tallinu (H. Eller). God. 1955—56 muziĉki urednik Estonskog radija, od 1957 direktor je Estonske televizije u Tallinu. U poĉetku pod utjecajem D. Šostakoviĉa, kasnije razvio vlastiti stil neobaroknog obiljeţja. DJELA (iz bor). ORKES TRALN A. Šest simfo nija : I, 1957; II, 1958; III, 1959; IV, 1959; V, 1966 i VI, 1967. Koncert za komorni orkestar, 1961; koncert za violinu, 1963. — Ĉetiri gudaĉka kvarteta. — KLAVIRSKA: 4 sonate; 24 preludija, 1969. — Školska kantata, 1968.

RABAUD, Henri, francuski kompozitor i dirigent (Pariz, 10. X 1873 — 11. IX 1949). RoĊen u obitelji muziĉara; majka mu je bila pjevaĉica, a otac Hippolyte R. (1839—-1900) violonĉelist i profesor Pariškog konzervatorija. Studirao na Konzervatoriju u Parizu kod A. B. Taudoua, A. Gedalgea i J. Masseneta; 1894 osvojio Prix de Rome kantatom Daphne. Idućih godina (do 1904) na studijskom putovanju u Italiji, u Bavreuthu i Munchenu. God. 1908—-18 dirigent pariške Opere; 1918—19 vodio simfonijski orkestar u Bostonu; 1920—41 bio je direktor Konzervatorija u Parizu. Iako podloţan utjecaju wagnerijanske drame, R. je zadr-

ţao svoj tipiĉno francuski, klasicistiĉki operni izraz, oĉitujući smisao za jasnoću vokalnog i instrumentalnog sloga, za uravnoteţenost strukture i slikovitost. Najveći je uspjeh postigao komiĉnom operom Maronf. R. je medu prvim komponirao umjetniĉki dotjeranu filmsku muziku (za nijeme filmove). DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, I, u d-molu op. I, 1893 i II, u e-molu op. 5, 1900. Simfonijske pjesme La Procession nocturne (po Le-nauovu Faustu), 1899 i P.glogue »poeme virgilien«, 1899; Fantaisie sur des thetnes slaves, 1896; Divertissemetit sur des chansons russes op. 2, 1899; Lamen-to, 1930; Prelude et toccata za klavir i orkestar, 1945 i dr. H. RABAUD — KOMORNA: Suite anglaise za gudaĉki kvartet op. 3, 1898; duhaĉki trio, 1949; Concertino i Allegre de concert za violonĉelo i klavir. — DRAMSKA. Opere: La Fille de Roland, 1904; Mdrouf, savetier du Caire (prema priĉi iz 1001 noći), 1914; L'Appel de la mer, 1924; Rolande et le mauvais gareon, 1934; Martine, 1947; Le Jeu de l'amour et du hasard (prema Marivauxu), 1954. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Job op. 9, 1900; kantate Daphne, 1894 i L'Ete, 1895; Deuxiimc poeme lyrique sur le Uvre de Job za bariton i orkestar, 1905; Psalam IV za sole, zbor i orkestar, 1901; Hymne a la h'rance eternelle (V. Hugo) za zbor, 1916; solo-pjesme. LIT.: A. Coeuroy La Musique francaise moderne. Pariš 1922. — P. Landormy, La Musiquc francaise apres Debussv, Pariš 1943- — M. d'OUone, Henri Rabaud. Sa vie et son oeuvre, Pariš 1958. — G. Ferchault, Henri Rabaud, MGG, X, 1962.

RABE, Folke, švedski kompozitor i trombonist (Stockholm, 28. XI 1935 —). Uĉenik u kompoziciji K.-B. Blomdahla i G. Ligetija. Trombonist u švedskim jazz-ansamblima, producent na Švedskom radiju i televiziji, 1964—68 asistent u seminaru za kompoziciju na Muziĉkoj akademiji u Stockholmu, od 1968 profesor. Istaknuti predstavnik muziĉke avangarde u svojoj zemlji; vaţne stvaralaĉke pobude dobio je suraĊujući u San Franciscu s Ann Halprin's Dancers' VCorkshop (P. Oliveros, M. Subotnick, R. Erickson, T. Riley). Uspješno se bavi i muziĉkom publicistikom. DJELA (izbor): Piece za govorni zbor, 1961 (sa L. O' Mansson); Bolos za 4 trombonista, 1962 (sa J. Barkom); Rondes za mješoviti ili muški zbor, 1964; Polonaise, scenska igra za 4 trombona, 1965 (sa J. Barkom); Eh? za 4-kanalm magnetofon, 1967; Pipelines za 4 trombona, 1969 (kolektivno djelo). Elektronske kompozicije Smolensk Delyami, 1968 i Intreytya, 1969 (obje sa J. Barkom 1 B. Halphersom). — SPISI: VCahrheiten, Begegnung, 1967; Ljudverkstad, Rikskonserter, 1969; FBrkrossande sergcr jor dragspelet?, Tonfallet, 1970.

RABICH, Ernst, njemaĉki kompozitor, zborovoda i muziĉki pisac (Herda, Thiiringen, 5. V 1856 — Gotha, 1. II 1933)Crkveni orguljaš (1880—1918), dirigent pjevaĉkog društva Liedertafel (1881—1921) i uĉitelj muzike (1880—1922) u Gothi. UreĊivao ĉasopis Blatter fiir Haus- und Kirchenmusik (1897—1914) l izdavao zbirku monografija i rasprava Musikalisches Magazin (do 1928). DJELA. KOMPOZICIJE. Za sole, zbor i orkestar: Die Marlinsv-and; Friihlingsfeier; Columbus; Dornrbschcn i Die Braut von Messina. Das hohe Lied der Arbcit za muški zbor i orkestar; muški zborovi; Meisterlieder za solo glas i dr. — SPISI: Der evangelische Kirchenmusikslil; Der kunfnge Musikunterncht in der hoheren Schule; Musikgeschichtiiche Priifungsaufgaben (2 sv.); £1« Beitrag zur Geschie.hu des dcutschen Konzerlioesens i dr. — IZDANJA : zbirka moteta Psalter und Harfe { obitelji ciganskih muziĉara; prvi uĉitelj bio mu je otac, a već osmogodišnji djeĉak postaje i sam ĉlan kapele. Od 1902 u ciganskim kapelama u Budimpešti i razvija svoju teh do virtuoznosti. God. 1910 boravi u Parizu; 1914 u Ţenevi s< na sebe pozornost E. Ansermeta i I. Stravinskog kojeg upo: s tehnikom cimbala. Posljedica toga su kompozicije Stravins Ragtime i Renard te transkripcije klavirskih kompozicija ] et Polka za cimbal uz pratnju klavira. Kasnije R. napuštt bavnu muziku, prouĉava djela J. S. Bacha, D. Scarlattija i cuskih clavecinista i izvodi ih na cimbalu u mnogim evrop gradovima. Od 1927 ţivi u Francuskoj, a 1935 se vraća u Mac sku; od 1938 do smrti bio je profesor cimbala na Visokoj muz školi F. Liszt u Budimpešti. Primjenom nove tehnike svi: i preinakom samog cimbala, R. ga je uĉinio koncertnim instrui tom. PreraĊivao je klavirske kompozicije J. S. Bacha, F. A. portija, F. Couperina, C. Daquina, J.-B. Lullvja, J.-Ph. Rami D. Scarlattija i dr. za cimbal uz pratnju klavira; aranţirt narodne plesove (madţarske, rumunjske, srpske) i sasta fantazije za cimbal. LIT.: F. Bonis, Racz Aladar 1886—1958, Film-Szinhaz-Muzsika, pest 1958.— y. Raez-Barblan, I. Stravinsky vu par le cymbaliste A. Feuilles Musicales, Lausanne 1962. — F, Bonis, Aladar Racz, MGG, X,

RAĈlUNAS, Antanas Iono, litavski kompozitor (Uţljt Litva, 17. IX 1905 —). Studij kompozicije završio 1933 na . zervatoriju u Kaunasu, 1936—39 usavršavao se u Parizu na normale de musique. Neko vrijeme predavao u Kaunasu. Od profesor kompozicije na Konzervatoriju u Vilniusu. j DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 1933; I I , 1946; III, IV, 1959 i V, 1961. Simfonijske pjesme Veće kraj rijeke Neris, 1937 i Ju i Ramune. Suita Slike iz Litve, 1955. — Kompozicije za violinu, za violo za obou. — Kompozicije za klavir (2 sonate, 1931 i 1947). — DRAM. Opere: Tri talismana, 1936; Na jantarskoj obali, 1940; Marite, 1953 i sunca, 1965. — VOKALNA: oratorij Sovjetska Litva (Sunce s istoka),^ kantata OsloboĊenoj Litvi, 1945; Poema za muški zbor, sopran i orkestar,' zborovi; solo-pjesme. — Obradbe litavskih narodnih pjesama. :

RAĈJE KRETANJE -> Retrogradni pomak RADAN, Aleksije, klarinetist (Sarajevo, 1. IV 1932 Studirao na Muziĉkoj akademiji u Beogradu i Sarajevu (B. B God. 1956—57 ĉlan orkestra Sarajevske opere i Filharmoni potom na Radio-Sarajevu muziĉki redaktor i ĉlan Simfoni orkestra. Od 1962 bavi se iskljuĉivo koncertnom aktivnoi pedagoškim radom; danas (1975) docent je na Muziĉkoj akade Objavio je 12 etida za klarinet (1972). s. 5 RADDOLCENDO (od tal. raddolcire zasladiti), oz koja upućuje da interpretacija naznaĉenog odlomka mora I u izrazu sve mekša i blaţa dok ne prijeĊe u dolce. Ĉesto upotrebljavao F. Liszt. 1 RADEGLIA, Vittorio, talijanski kompozitor hrva! podrijetla (Dubrovnik, ? X 1863 — Carigrad, ? 1941). Od studirao na Pariškom konzervatoriju (Th. Dubois, E. Guir;

RADEGLIA — RADICATI 1884 osvojio prvu nagradu iz harmonije, a 1885 iz fuge. Nastanivši se u Carigradu posvetio se privatnom pouĉavanju muzike, a kratko vrijeme predavao i na Carigradskom konzervatoriju; mjesto je napustio zbog bolesti. Autor je jedne od turskih himni iz vremena sultana. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u c-molu; Poema fanlaslica; Ouvcrlure lurque; Suite piltoresque\ suita; baletna suita LeCygnc enehanle; Rhapsodie oricntale. — KOAiORNA: gudaĉki kvartet; klavirski kvartet; klavirski kvintet; sonata za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir; suita za violonĉelo i klavir; Fantasta oricntale za violinu i klavir; Serćvade romantique za viol i n u i klavir. — KLAVIRSKA: suita; Suite orienlale; Suite pitloresque'. nokturni; Paysage oriental; Noveletla; Serenade aux etoiles; Troismorceaux i dr.— DRAMSKA. Opere: Cohtnba. 1887; La Genima del Karfutikel, 1891; Suprema vis, 1902; Amore oeeutto, 1904; Schaabatt, 1918 i Par Vamour et Vunion.— VOKALNA : oratorij La Vita di Cristo; dvije kantate; muški zborovi, solo-pjesme. — Crkvene kompozicije (misa, rekvijem).

RADENKOVIĆ, Milutin, kompozitor i muziĉki kritiĉar (Mostar, 6. IV 1921 —•)■ Studije kompozicije završio 1945 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (S. Hristić); usavršavao se u Parizu. Od 194^ u Beogradu profesor na muziĉkim školama Stanković i Slavenski, zatim je 1958 prešao na Muziĉku akademiju; sada je vanredni profesor Fakulteta muziĉkih umetnosti. Iz generacije prvih posleratnih apsolvenata Muziĉke akademije u Beogradu, istakao se kamernim i orkestarskim delima lirskog karaktera. Bavi se teorijskim radom i muziĉkom kritikom (Veĉernje novosti, Borba, Politika, Radio-Beograd, Zvuk). DELA. ORKESTARSKA: simfonijska svita Utisci iz predgraĊa; Concerlino za klavir, 1958 (Beograd, 7. V 1959); Dramatiĉna uvertira, 1960 (Beograd, 7. X 1960). — KAAIERNA: gudaĉki kvartet; klavirski trio; svita za violinu i klavir. — KLAVIRSKA: 2 sonate; 12 prelida; Balada, Susreli, svita; Pet improvizacija. — VOKALNA: ciklus Mrtvo lišće, 1943; Ĉetiri pestne, pesme za deĉji hor. — SPISI: Sekvenca u klasiĉnoj instrumentalnoj fugi (rkp.); Pregled nauke o harmoniji, 1962 (sa V. Periĉićem). D. Pl.

RADEV, i. Gregor, pjevaĉ, bas (Constanta, 13. I 1910—). Pjevanje uĉio na Konzervatoriju u Brnu i privatno kod V. Bevilacque u Trstu i F. Lunzera u Zagrebu; na opernoj pozornici debitirao 1935 u Brnu kao Fiorello (Rossini, Seviljski brijaĉ). Napustivši studij tehnike posvetio se kazalištu. U Zagrebu je prvi put nastupio 1938 u ulozi Konĉaka (Borodin, Knez Igor), a od 1939 bio je stalni ĉlan Zagrebaĉke opere. U svojoj je umjet niĉkoj karijeri ostvario niz basovskih uloga karakternog i buffo ţanra. Pjevaĉ velike muziĉke kulture, R. je osobit smisao po kazivao za scensko oblikovanje. Medu njegovim ulogama isti cale su se Don Bartolo (Rossini, Seviljski brijaĉ), Robinsone (Cimarosa, Tajni brak), Don Pasquale (Donizetti), Dulcamara (Donizeti, Ljubavni napitak), Kecal (Smetana, Prodana nevjesta), Varlaam (Musorgski, Boris Godi/nov), Konĉak i Skula (Borodin, Knez Igor) i dr. K. Ko. 2. Marijana, pjevaĉica, mezzosopran (Constanta, 21. XI 1913 —■ Zagreb, 17. IX 1973). Sestra Gregora; studij pjevanja završila na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. Reizer), a usa vršavala se u Italiji. Na oper noj pozornici debitirala 1941 u Trstu kao Eboli (Verdi, Don Carlos), a zatim postala ĉlanica Zagrebaĉke opere kojoj je, uz kraće prekide, ostala vjerna do smrti. Potkraj ţivota bavila se i pjevaĉkom pedagogijom. Um jetnica visoke pjevaĉke kultu re, profinjene muzikalnosti i iskonskog temperamenta s vrlo razvijenim smislom za glumu, R. spada medu najistaknutije jugoslavenske pjevaĉice. Svo jim raskošnim mezzosopranom pastoznih dubina i blistavih, metalno obojenih visina ostva rila je niz kreacija, medu ko jima su se posebno isticale M. RADF.V Carmen (Bizet), Marina (Mu sorgski, Boris Godunov), Grofi ca (Ĉajkovski, Pikova dama), Amneris i Azucena (Verdi, Aida i Trubadur), Lotta (Massenet, Werther), Jela (Brkanović, Ekvinocij) i dr. Bila je ĉest gost u Italiji {Scala u Milanu, Maggio musicale u Firenci), Austriji, Njemaĉkoj, Francuskoj, Belgiji, Nizozemskoj, Švicarskoj, Engleskoj (londonski Covent Garden), SSSR (Moskva i Lenjingrad), SAD i dr. Ne manje uspjehe postizala je kao oratorijski pjevaĉ i interpret vokalne lirike. Za svoje izuzetne umjet niĉke domete u više je navrata nagraĊivana visokim jugoslavenskim ordenima i nagradama. K. Ko. RADIĆA, Ruben, kompozitor (Split, 19. V 1931 —). Na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu 1957 završio studij dirigiranja (S. Zlatić) i 1958 studij kompozicije (M. Kelemen); u kompoziciji se usavršavao kod R. Leibovvitza u Parizu i V. Frazzija

153

na akademiji Chigiana u Sieni. God. 1959—63 asistent i docent na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu, od 1963 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (od 1973 proĉelnik Teoretsko-pedagoškog odjela). Istaknuti predstavnik avangardnog muziĉkog smjera u Hrvatskoj, R. se već od samog poĉetka opredijelio za muziĉka strujanja današnjice, ustajući otvoreno protiv romantiĉkih tradicija. Izišavši iz Keleme-nove i Leibovvitzove škole, i sam je prionuo da putem radikalnih eksperimenata os-stvari vlastiti stil, pa je od djela, u kojima se još naziru funkcionalni odnosi, preko dodekafonije i totalne organizacije došao do rješenja u kojima strukturalistiĉka koncepcija zauzima glavno mjesto. Radiĉin afinitet prema sintezi horizontalnog i vertikalnog naĉina muziĉkog mišljenja, koji će doći do izraţaja u njegovim R. RADIĆA kasnijim djelima, naslućuje se već u njegova Ĉetiri dramatska epigrama za klavirski kvintet, izvedena 1959 u Sieni. Lirske varijacije za orkestar dokument su njegova pokušaja da totalnu organizaciju podredi realizaciji muziĉke ideje. U svih pet varijacija tema ostaje nepromijenjena, pa se moţe govoriti o invencijama na osnovne elemente, na trajanje, dinamiku, volumen zvuka i si. Inspiriran zapisima duševnih bolesnika, R. je u Interferencijama 19 i 10 pokušao da istodobnim nastupom dviju ili više orkestralnih skupina (boja) ne doĊe do njihova stapanja, već da i nadalje svaka skupina zadrţi svoje izvorno obiljeţje. »U apokaliptiĉkoj prirodi ovih tekstova kao da leţi... potresan dokument jedne civilizacije...« Nesuvisli zapisi luĊaka povjereni su recitatoru, dok zbor pjeva samo vokalize. Koncert za orgulje i orkestar Snstajanje moţe se podijeliti u tri odsjeka. U prvom dijelu kompozicije radi se o pribliţavanju orkestra i orgulja, u drugom dijelu oni teku paralelno, a u trećem se razilaze do izvjesne udaljenosti u kojoj ostaju do završetka. Karakteristiĉno je za muziku da su u njoj podjednako prisutne tzv. otvorene i zatvorene strukture, pri ĉemu posljednje diktiraju trajanje pojedinih podsekcija. Svoj najviši domet do danas (1975) R. je ostvario u kompoziciji za orkestar i klavir pod naslovom Extensio, koja se temelji na ravnopravnom modificiranju svih muziĉkih elemenata igre i na »njihovu asociranju u doţivljaj negativne i pozitivne akcije«. Pet parametara akcije su: trajanje, struktura, boja, registar i dinamika. No, gradacija nije ostvarena postupnim rastom parametra akcije, nego na principu kontrasta; posljednji kontrast sastoji se od potpune statiĉnosti kojoj se suprotstavlja maksimalna mobilnost. D/KLA. ORKESTRALNA: Koncert za komorni orkestar, 1956; Conccrlo grosso, 1957; Concerto abbreviato za orkestar i obligatni violonĉelo, 1960; Lirske varijacije za gudaĉe, 1961 (London, 3. VI T962); Koreografska muzika, 1962; Formacije, 1963; Interferencije 19 i 10 za recitatora, zbor i orkestar, 1965 (Zagreb, 17. V 1965); Sustajanje za orgulje i orkestar, 1967 (Zagreb, 12. V 1967), Kompozicija za komorni orkestar i Martenotove valove, 1968; I:xtensio (Proleţnost) za orkestar i klavir, 1973 (Zagreb, 14. V 1973). — KOMORNA: Ĉetiri dramatska epigrama za klavirski kvintet, 1959 (Siena, 12. IX 1959); Paean za udaraljke, duhaĉki i gudaĉki kvartet, 1963 (Varšava, 27. IX 1963); ĉanon infinitus za gudaĉki kvartet, 1972.-—KLAVIRSKA: Dva komada, I$6r; Kompozicija br. 3, 1966. Dijalog za 2 klavira, 1958. — Opera Ranjeni dlan, 1971. — Tri pjesme, 1961. — Spis Mogućnost izbora polazišnih postupaka pri stvaranju vokalnoinstrumentalnog djela. Novi zvuk, 1972. LIT.: K. Kovaĉević, Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965. Za greb 1966. — E. Krpan, Ruben Radića ili borba protiv rasapa, Novi zvuk, Zagreb 1972. K. Ko.

RADICATI, Felice Alessandro, talijanski violinist i kompozitor (Torino, ? 1775 — Bologna, 19. III 1820). Uĉio kod G. Pugnanija i 1800 zapoĉeo koncertnu karijeru turnejama po Italiji i Francuskoj. Gostovao u Beĉu (1805 i 1807), Londonu (1806—07 i 1812), Dublinu (1811) i Lisabonu (1812), dijelom angaţiran i na izvedbama vlastitih opera. Vrativši se u Italiju, od 1815 u Bologni dirigent Gradskog orkestra, kapelnik crkve San Petronio i profesor violine na Konzervatoriju. Uĉenici su mu bili G. Ghebart, C. Emiliani, G. Manetti i dr. Istaknuti predstavnik piemonteške violinistiĉke škole, R. je dao vrijedan prilog talijanskoj instrumentalnoj muzici svojega doba (nazivan je »obnoviteljem talijanskog kvarteta«). U svojim komornim djelima nadovezuje se na Boccherinija i beĉku klasiku, ali pokazuje i izrazito romantiĉke crte. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u Es-duru; koncert u Es-duru s obligatnim klarinetom, 1816; koncert u D-duru za violinu, 1819. —KOAIORNA.

154

RADICATI — RADIĆ

Pet gudaĉkih trija: I—III za violinu, violu i bas op. 7; IV Trio billant za 2 violine i violonĉelo op. 13 i V za violinu, violu i bas op. 20. Devet gudaĉkih kvarteta op. 8, 11, 14, 15 i 16. Tri gudaĉka kvinteta op. 17, 21 i 22. Grande Sonata za violinu i violu op. 10; Theme varie za violinu s pratnjom II violine, viole i basa op. 18; 12 dueta za 2 violine; 6 varijacija za 2 violine; više kompozicija za violinu solo. — DRAAiSKA. Opere: // Sultano generoso, oko 1805; ti Coriolano, 1809; Fedra, 1811; L'Intrigo fortunato, oko 1815; Castore e Polluce, 1815; Blondello, ossia Riccardo cuor di Leone, 1816; La Lezionc singolare, bez god.; / due prigionieri i // Medico per forza, obje oko 1820. — VOKALNA: Arie e cavatine za glas i orkestar; Ariette italiane za glas i klavir; In questa lombaoscura,cnict\.n i dr. — Spis Applicazionc del mutno insegnamento alla mušica, 1819. LIT.: C. Pancalai, Cenni intorno Fclice Radicati, Bologna 1828. — C. Sartori, II Regio Conservatorio di mušica »G. B. Alartini* di Bologna, Firenze 1942. —A. Bonaccorsi, Musiche dimcnticate del Sette-Ottocento, La Rassegna musicale 1956. — F. Golhel, Felice Alessandro Radicati. A1GG, X, 1962.

RADICE, Attilia, talijanska plesaĉica, koreograf i pedagog (Taranto, 8. I 1914 —■). Studij klasiĉnog baleta završila 1932 na školi milanske Scale (A. Gini, E. Cecchetti, C. Fornaroli) i iste godine postala u tom kazalištu primabalerina. God. 1935—57 prvakinja baleta Rimske opere, a zatim direktor Baletne škole u toj kazališnoj ustanovi. Od 1945 bavila se i koreografijom. Gostovala je u mnogim talijanskim gradovima, u Austriji, Njemaĉkoj, Jugoslaviji i Juţnoj Americi. Njen je repertoar obuhvaćao uloge klasiĉnog baleta (L. Delibes, Coppe'lia; P. I. Ĉajkovski, LabuĊe jezero) i modernoga plesa (C. Orff, Carmina burana; I. Stravinski, Le Sacre du Printemps; B. Bartok, Ungarica). RADICIOTTI, Giuseppe, talijanski muzikolog (Iesi,25.1 1858 — Tivoli, 6. IV 1931). Studirao na Univerzitetu u Rimu. Od 1881 profesor gimnazije i liceja u Tivoliju. SuraĊivao u mnogim ĉasopisima: Rivista musicale italiana, Rivista della Societd internazionale di mušica, II Pianoforte, Cronache musicali. Medu prvima u Italiji postavio prouĉavanje muziĉke historije na metodiĉku i znanstvenu osnovu. Istraţivao je osobito povijest muzike svoga rodnoga kraja Le Marche, te djelatnost G. B. Pergolesija i G. Rossinija o kome je napisao do danas najtemeljitiju monografiju. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA. SPISI: Lettere inedite di cclebri musicisti annolatc c prccedutc dalle biograjie di Pietro, Giovarmi e Rosa Morandi a cui sono direlte, 1892; Teatro, mušica e musicisti in Semgallia, 1893; Conlributi alla sloria del teatro c della mušica di Urbino, 1899; Teatro, mušica e musicisti in Recanati, 1904; // Genio musicale deimarchigiani e ungiudizio delprof. Lombroso, 1905; / Teatri e la cultura musicale

jne rasprave 1 ĉlanci u razhĉnim ĉasopisima. LIT.: L. Parigi, Giuseppe Radiciotti, La Critica musicale, 1918. — A. Belardinelli, Giuseppe Radiciotti, Icsi 1933. — 5. Simonetti, Giuseppe Radiciotti, MGG, X, 1962.

RADICS, Peter, historiĉar (Postojna, 26. IX 1836 — Ljubljana, 24. IX 1912). Studirao filozofiju u Grazu. Neko vrijeme srednjoškolski profesor u Ljubljani, bavio se zatim novinarstvom. Nakon studija paleografije kod Sickela u Beĉu vratio se u Ljubljanu, gdje je djelovao do smrti. Napisao je mnoge rasprave, studije i ĉlanke na slovenskom i njemaĉkom jeziku, u kojima je obraĊivao dogaĊaje iz slovenske prošlosti. Posebno je zanimanje poklanjao muzici. Treba istaknuti da se R. u svojim radovima s osobitom naklonošću odnosio prema slovenskom elementu, istiĉući uvijek njegov udio u historijskim zbivanjima. DJELA: Frau Mušica in Krain, 1877; Tri zgodovinske pesmi v slovenskem jeziku, 1912; Die Geschichle der philharmonischen Geselhchafl in Laibach, neobj. (to je proširena verzija djela F. Keesbachera Die philharmonische GcseHschaft in Laibach iz 1862). LIT.: V. Steska, Peter Pavel Radics, Carniola, 1912, 4. — D. C~>etko t Les Formes et les resultats des efforts musicologiques vougoslaves, AML, 1959, — Isti, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, I I I , Ljubljana 1960. D. Co.

RADIĆ, Dušan, kompozitor (Sombor, 10. IV 1929 —). Kod M. Ţivkovića na Muziĉkoj akademiji u Beogradu diplo mirao kompoziciju (1954) i za vršio postdiplomske studije (1962); usavršavao se 1957— 58 u Parizu kod D. Milhauda i O. Messiaena. Ne upuštajući se u izrazito avangardne ekspe rimente, R. se već prvim delima opredelio za svezi i pregnantni neoklasiĉni izraz — jednostav niji i leţerniji u nekim delima (Ljubav, to je glavna stvar, Ba lada o mesecu lutalici), smeliji i apartniji u drugim (Spisak) — obeleţen peĉatom našeg tla, usprkos tome što se samo pone kad oslanja na elemente folklo ra (Gungulice), a najsamosvojniji u vokalno-instrumentalnim opusima (najĉešće na stihove D. RADIĆ

Opsednuta vedrina i dr.), koji predstavljaju Radićeva najznaĉaj ostvarenja. R. je dobitnik više nagrada (Oktobarska nagrada 1 grada z,i Ćele-kulu); od 1972 dopisni je ĉlan SANU. DJELA. ORKESTARSKA: simfonija, 1968; simfonijeta, 1954; simfonijske slike, 1953; Concertino za klarinet, 1956; Divertimento za gu orkestar, vibrafon i udaraljke, 1956; Varijacije na narodnu lemu, 1952 (prvo za klavir); koreografske poeme Iz moje zemlje, 1971. — KAMERNA; Pe, igra za violinu i klavir, 1950 (preraĊena za gudaĉki orkestar); Rondo za vi i klavir, 1950; komadi za harfu. — KLA VIRSKA: svita, 1946; 3 preludij 1947; Sonata lesta, 1950; sonatina, 1952. — DRAMSKA: muziĉka komt balet Ljubav, to je glavna stvar (po Moliereovoj farsi »Plemeniti gospod Pourceaugnaca«), 1962 (Beograd, 15. XII 1963); balet Balada o mesecu lm 1957 (Beograd, 19. X 1960). Filmska muzika. — VOKALNA. Kantat oĉekivanju Marije, 1955; Prizori sa sela, koreografska kantata, 1956; Ćelcepsko viĊenje u 4 pevanja, 1957 (Sarajevo, 23. XI 1958; kao balet-pantm Beograd, 19. X 1960); Uspravna zemlja, 1965 (iz nje se posebno izvodi grane vremena za recitatora i orkestar); Vukova Srbija, 1971 i Oratorio prc 1973. Ciklus od 13 krokija Spisak (verzija za sopran i klavir, 1952, Beo 17. I I I 1954; verzija za sopran, mezzosopran i 11 instrumenata, 1955, Stockl 3. VI 1956); Predeli, melodram za recitatora i klavir, 19^3; ciklus Opse> vedrina za ţenski hor i 2 klavira, 1956 (prer. 1962); Gungulice za mešoviti 1953. Solo-pjesme: Pet pesamaz.2. duboki glas, 1952 (preraĊeno za orkestar, 1 Trenuci bez razloga, 1953, ProbuĊene senke, 1963. Deĉje pesme. LIT.: P. Stefanović, Dva ševa munje u našoj muziĉkoj ţabokreĉini, ţevne novine, 25. I I I 1954. — Isti, Nad novim opusom Dušana Radića, 3. I I I 1957. — Z. Kuĉukalić, Ćele-kula Dušana Radića, Zvuk, 1960, 33—3 5. Đurić-Klajn, Dva dela Dušana Radića, Politika, 21. X 1960. — D. Sko Ljubav, to je glavna stvar — muziĉka komedija-balet Dušana Radića, ; 1963, 61. — V. Periĉiĉ, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. V. Pi

RADIĆ, Majda, pjevaĉica, mezzosopran (Šibenik, 17 1933 —). Studij pjevanja završila 1959 na Muziĉkoj akadt u Zagrebu (L. Vrbanić); na opernoj pozornici debitirala u Zagrebu kao Djevojka (Boro-din, Knez Igor). God. 1959— 71 ĉlanica Zagrebaĉke opere, od 1971 u SAD, gdje nastupa na koncertima i na operama u Floridi i Chicagu. Umjetnica izvrsno školovanog glasa, podjednako zvuĉnog u svim registrima, jasne dikcije i sugestivne izraţajnosti, ostvarila je više veoma zapaţenih altovskih i mezzosopranskih kreacija, kao što su Orfej (Gluck, Orfej i Euridika), Rosina (Rossini, Seviljski brijaĉ), Amneris i Eboli (Verdi, Aida i Don Carlos), Dalila (Saent-Saens, Samson i Dalila), Carmen (Bizet), Kerubin (Mozart, Figarov pir), Melisanda (Debussy, Pelleas i Melisanda), Marina (Musorg-ski, Boris Godunov), Konĉakov-na (Borodin, Knez Igor), Don-na Clara (Prokofjev, Vjenĉanje u samostanu), M. RADIĆ Lukrecija (Britten, Otmica Lukrecije) i Arijel lek, Oluja). Gostovala u Italiji, Francuskoj, Njemaĉkoj, Aus Grĉkoj, SSSR, SAD i Japanu, a istiĉe se i kao komorna i 01 rijska pjevaĉica. Za svoje umjetniĉke domete dobila je 1967 gradu Milka Tmina. R. je ţena dirigenta P. Dešpalja. K. F RADIĆ, Stjepan, pijanist (Zagreb, 9. XI 1928 —). vir uĉio kod M. Matz, zatim kod I. Maĉeka i P. Dumiĉićai 19. 55 kod S. Stanĉića na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (dob nagrade Vatroslav Lisinski); usavršavao se 1958—59 na ak miji Santa Cecilia u Rimu (C. Zecchi) i stekao naslov magi God. 1956—61 komorni pratilac na Radio-televiziji Zaj od 1961 asistent, zatim docent i profesor na zagrebaĉkoj Muziĉkoj akademiji. Uz to 1953 —60 ĉlan klavirskog trija Ra-dio-Zagreba (R., Z. Balija, M. Nagy). Laureat brojnih natjecanja u zemlji i inozemstvu, R. je rano stekao meĊunarodnu reputaciju, što su potvrdili njegovi nastupi u Italiji, Austriji, Danskoj, SSSR, Turskoj, Kini, Bugarskoj i dr. U bogatom Radićevom koncertnom repertoaru posebno mjesto zauzimaju djela romantiĉnog i novijeg razdoblja koja u njegovoj interpretaciji poprimaju osobito zvukovno obiljeţje. Od 1974 nastupa u klavirskom duu s pijanistom J. Murajem. K. Ko.

V. Pope: Spisak, Ćele-Kula,

S. RADIĆ

RAD I MUZIKA — RADIOFONIJA RAD I MUZIKA nalaze se u višestrukoj vezi. Neki autori, osobito K. Biicher i R. Wallaschek, tumaĉili su podrijetlo muzike utjecajem rada. Ovo je jednostrano stajalište kasnije zabaĉeno. No rad, naroĉito kolektivni, nesumnjivo je izvršio snaţan utjecaj na muziĉku praksu u primitivnim zajednicima. Osim toga, znatniji razvitak muziĉke nadarenosti pojedinaca i muzike, kao samostalne umjetniĉke i profesionalne djelatnosti, bio je omogućen društvenom podjelom rada. Razliĉita oruĊa, koja se upotrebljavaju kao instrumenti, te instrumenti ĉije je podrijetlo u oruĊu takoĊer govore o utjecaju rada na primitivnu muziku. Nadalje, povijest muzike pozna (npr. kod primitivnih naroda, u staroj Grĉkoj i u srednjovjekovnoj Evropi) pjesme i napjeve odreĊene za pratnju razliĉitih radnih djelatnosti, prema kojima se i razli kuju; isto su tako poznati plesovi i napjevi pojedinih radnih djelatnosti i zanata. Ali i sama muziĉka djelatnost je radna djelatnost, sa stanovitom društvenom i ekonomskom vrijednošću, koja je u razliĉitim društvenim sredinama na razliĉite naĉine priznata. Muziĉka djelatnost izaziva na društvenom i ekonomskom podruĉju niz drugih radnih djelatnosti, kao tiskanje muzikalija, organiziranje muziĉkog ţivota, izradbu snimaka itd. Prema tome, muziĉka djelatnost uvjetuje te radne djelatnosti, a one uvjetuju nju. U novije vrijeme muzika se prouĉava kao psihološka pomoć radniku pri radu u tvornici, gdje pod odreĊenim okolnostima moţe povoljno utjecati na raspoloţenje, smanjenje umornosti i na samu produktivnost rada. LIT.: R. Wallaschek, Primitive Music, 1893 (proširen njem. prijevod 1903). — K. Biicher, Arbeit und Rhvthmus, Leipzig 1901. — Gh. Lalo, L'Art et la vie sociale. — A. SchaeJJner, Origine des instruments de musique, Pariš 1936. — M. Belvianes, Sociologie de la musique, Pariš 1951. — J. Descotes, La Musique fonctionnelle, Polvphonie, Pariš 1952, 7—8. —P. R. Farnszvorth, The Social Psychology of Music, New York 1958. I. Su.

RADIOFONIJA (engl. Broadcasting, franc. radiodiffusion, njem. Rundfunk, tal. radiodiffusione), prijenos zvuĉnih signala na veću ili manju udaljenost elektromagnetskim valovima. Radio je nastao na temelju niza otkrića s podruĉja fizike, posebno akustike i elektromagnetizma. Njegovom konaĉnom oblikovanju najviše su pridonijeli J. C. Maxwell, u prvom redu, a zatim i H. Hertz, N. Tesla, A. Popov, G. Marconi, Lee de Forest, H. Rukop, E. H. Armstrong i dr. Beţiĉni prijenos rijeĉi prvi put je praktiĉno primijenjen u Prvome svjetskom ratu. MeĊutim, eksperimentalne radio-emisije odrţavane su ranije: u SAD je prvi poznati radio-program emitirao 1906 R. A. Fessenden s eksperimentalne stanice u Brant Rocku (Massachusetts), a E. Caruso je prvi pjevaĉ ĉiji se glas širio eterom (1910). U Evropi su 1913 odrţane eksperimentalne emisije koncerata iz radio-laboratorija kraj Bruxellesa. Prva udruţenja radio-amatera osnivaju se u SAD već 1912, a u Evropi tek nakon 1920. Prve javne radio-emisije umjetniĉke muzike odrţane su u Engleskoj 1919—20 s odašiljaĉa u Chelmsfordu (Essex), odakle se tokom godine dana svakodnevno emitirao kraći govorni i muziĉki program, zatim krajem 1920 u Njemaĉkoj, gdje je emitiran instrumentalni koncert s radio-stanice u Konigsvvusterhausenu. God. 1920 osnovana je u SAD prva redovita radio-stanica na svijetu KDKA Pittsburg, a od 1922 radi u Velikoj Britaniji British Broadcasting Corporation (BBC), najveća evropska radio-organizacija. Istodobno su 1922 osnovane radio-stanice u Francuskoj (Pariz) i SSSR (Moskva), zatim 1923 u Belgiji, Njemaĉkoj, Ĉehoslovaĉkoj, Brazilu, 1924 u Italiji, Austriji, Nizozemskoj, Norveškoj i ubrzo širom svijeta. U Zagrebu je 15. V 1926 proradila prva radio-stanica na Balkanu. Već 1925 osnovana je MeĊunarodna unija radiodifuzije (franc. Union internationale de radiodiffusion), koja od 1950 nosi naslov Evropska unija radiodifuzije (franc. Union europeenne de radiodiffusion, engl. European Broadcasting Union), s administrativnim sjedištem u Ţenevi i tehniĉkim središtem u Bruxellesu. Ta meĊunarodna organizacija sjedinjuje sluţbe radio-difuzije i televizije većine evropskih zemalja (ukljuĉivši Jugoslaviju) i odreĊenog broja izvanevropskih, a svrha joj je da koordinira njihove aktivnosti, i to na tehniĉkom, pravnom i programskom podruĉju. Ta ustanova koordinira i emisije tzv. Eurovizije. Danas je tehnika emitiranja i prijema elektromagnetskih valova toliko usavršena da praktiĉno ne postoji razlika izmeĊu muziĉkog doţivljaja u koncertnoj dvorani i slušanja FM (kratica za frekvencijsku modulaciju) stereo-emisija na prvoklasnim Hi-Fi ureĊajima. R. je i u govornim i u muziĉkim emisijama bitno unapreĊena otkrićem stereofonije. Ipak, stereofonija ne bi bila moguća u radiofoniji da nije prethodno prošireno podruĉje radio-emisija na VHF (od engl. very high frequency vrlo visoka frekvencija) pojas od 30 do 300 MHz (megaherca), u praksi samo od 87,5 do 108 MHz. Nepostojanost prijema kratkih valova i soniĉna defektnost i deficitarnost emisija na srednjim valovima onemogućuju svaku ambiciozniju upotrebu radija za muziĉko uţivanje. Ipak, BBC eksperimentira sa stereo-emisijama već 1926, upotreb-

755

RAD I MUZIKA. Ţene mijese kruh uz zvukove aulosa, grĉka terakota, ^ - VI st.

ljavajući dva srednjovalna odašiljaĉa, jedan za lijevu, drugi za desnu informaciju. Razvoj ureĊaja za stereofonska snimanja i za Hi-Fi reprodukciju zvuka omogućuje redovitije stereofonske radioemisije, za koje se, 1958, još uvijek eksperimentalno, koriste srednji val, VHF i TV-odašiljaĉi. Perspektivno rješenje nalaţe drugi princip: stereo-signal mora biti emitiran samo na jednom kanalu bez bitnijeg povećanja pojasne širine kanala. Takav Multiplex stereo-signal, uveden u SAD 1961, u Engleskoj (Wro-tham) 1962, zasnovan je na principu pilot-ton-sistema od 19 kHz (kiloherca) i prigušenog nosaĉa 38 kHz (univerzalno prihvaćen Zenith GE sistem), koji u transmitiranom spektru nose sumu i razliku lijeve i desne informacije. Samo na prijemniku s ugraĊenim dekoderom mogu se primati Multiplex stereo-signali. Stari mono-prijemnik, s UKV-valnom duţinom, moţe primiti jedino sumu lijeve i desne informacije (L- + D), ali ne moţe reproducirati i prostornu separaciju kanala, bez ĉega nema stereofonije. Stereofonska radio-emisija u ţivom, neposrednom prijenosu iz koncertne dvorane, bolje je kvalitete i daleko impresivnije prostorne distribucije od najuspjelije snimke na modernoj gramofonskoj ploĉi. Ako se pojavom televizije smatralo da je radio ugroţen, jer je ĉovjek perceptivniji vizuelno nego auditivno, sada nadmoć FM stereo-emisije u zvuĉnoj vjernosti ĉini televizijski prijenos slabijim. Ova nadmoć radija postaje još veća uvoĊenjem kvadrofonskih (4-kanalnih) emisija, koje, ĉak i u najmanjoj sobici, stvaraju iluziju ne samo izvornog muziciranja nego i prostora u kojem se program izvodi. U SAD već se više godina eksperimentira s kvadrofonskim emisijama po sistemu CBS SQ i Sansui QS, s izgledima da 1976 definitivno zamijene stereo-emisije. Relativne su nepogodnosti stereo-kvadrofonskih FM-emisija: mali radijus VHF-odašiljaĉa i šum pozadine. Nastojanja da se dobije FM stereo-prijem na udaljenosti većoj od 100 km od odašiljaĉa ukljuĉuje svladavanje prirodnih zapreka. VHF-signali nošeni FM informacijom kreću se prostorom relativno blizu Zemljine površine, te korisna maksimalna udaljenost od odašiljaĉa nije veća od horizontalnog pravca izmeĊu vrhova otpremne i prijemne antene. Vrijedi pravilo: maksimalna korisna udaljenost u kilometrima pribliţno je jednaka 3,5 \h, gdje je h visina antene odašiljaĉa u metrima; npr., za h — 390 m, maksimalna korisna udaljenost prijemnika ne smije biti veća od oko 69 km. Iako se VHFvalovi, kao i svjetlosne zrake, prostiru pravocrtno, pod utjecajem raznih promjena u atmosferi i troposferske refrakcije njihova putanja moţe postati krivulja koja se podudara sa zaoblje-nošću Zemlje, koju potpomaţe i difrakcija valova sa Zemljine površine, te se korisna udaljenost za prijem FM-stereo informacije moţe povećati za 25—35%. U najsretnijim klimatskim i geografskim okolnostima ona moţe biti pribliţno 170 km. Druga nepogodnost, šum, neće više biti neprijatelj visoke vjernosti FM stereo-emisija i kvadrofonskih emisija. Kljuĉ dosadašnjeg rješenja za prigušenje šuma bio je tzv. pre-emphasis, umjetno isticanje najviših frekvencija pri emitiranju, i tzv. de-emphasis, korekcija, tj. reciproĉno prigušenje najviših frekvencija, a time i šuma, u FM stereo-prijemniku. Krajem 1974 usvojen je u SAD prijedlog za Dolbvziranje FM stereo-emisija (naziv Dolby, sinonim je za redukciju šuma i buke). Naime, dosadašnja vremenska konstanta pre-emphasisa od 75 mikrosekundi moţe biti zamijenjena konstantom od 25 mikrosekundi, ali samo u FM emi-

156

RADIOFONIJA

šijama s Dolby-uredajem za kodiranje. Time je odnos program — šum unaprijeĊen za daljih 10 dB (decibel), proširen linearni frekventni opseg i dinamiĉki rang, kao i izbjegnuta potreba za uobiĉajenim intervencijama tonskim kontrolama na pretpojaĉivaĉu da se umanji prenaglašena svjetlost zvuka. Zasad samo dva prijemnika imaju konvertor za vremensku konstantu de-emphasisa od 75 na 25 mikrosekundi. To su: Sequerra i Marantz 4400. S tehniĉkog gledišta, r. sada ima izvanredu perspektivu za neslućeno povećanje Hi-Fi standarda. Da li će to i iskoristiti, ovisi jedino o nivou programskih ekipa i ambicija kadrova u ra-diostanicama. U muziĉkom ţivotu XX st. r. je imala veliku ulogu, koja neprestano postaje sve veća. U nas je prosjeĉno 60% cjelokupnog radio-programa posvećeno muzici. Prednost imaju zabavna i narodna muzika. Postepeno raste postotak umjetniĉke muzike, a proporcionalno njemu i odgojna uloga radija. Na Drţavnoj visokoj muziĉkoj školi u Berlinu otvoren je 1930 odjel za odgoj budućih urednika radija, prvi te vrste u Evropi. Danas takve odjele imaju i druge muziĉke akademije i visoke muziĉke škole. Muziĉka akademija u Zagrebu otvorila je 1971 Odjel za tonske majstore, prvi u Jugoslaviji. U okviru većih radio-stanica djeluju simfonijski i komorni orkestri te manji instrumentalno-vokalni ansambli. Materijalno neovisni o odazivu publike, ti orkestri i zborovi ĉesto su jedini izvodioci manje poznatih starih djela, a još više suvremene muzike mladih neafirmiranih autora. Mnoge radio-stanice organiziraju sa svojim ansamblima serije javnih koncerata za koje ĉesto naruĉuju nova djela, dajući poticaj za stvaranje repertoara. Veliku vrijednost imaju takoĊer i direktni prijenosi, osobito kvalitetnih izvedaba i vaţnijih muziĉkih festivala. Posebno su velike zasluge radiofonije za razvoj konkretne i elektronske muzike. LIT.: P. W. Dykema, Music as Presented by the Radio, New York 1935. — E. Rocca, Panorama dell'arte radioionica, Milano 1938. — G. Chase, Music in Radio Broadcasting, New York 1940. — U. Haver, Musikiibertragung, Musikausiibung und Komposition funkeigener Werke (disertacija), Miinchen 1945. — E. La Prade, Broadcasting Music, New York 1947. — E. Zicgler, Deutscher Rundfunk in Vergangenheit und Gegenwart (disertacija), Heidelberg 1950. ■— G. Chester i R. G. Garnet, Radio and Television: an Introduction, New York 1950. — C. Siepmann, Radio, Television and Sociely, Oxford 1950. — G. W. Baruch, Musiktheoretische Aufgaben und Moglichkeiten des Rund funks, Izvještaj s muzikološkog kongresa, Luneburg 1950. —■ A. Silbermann, La Musique, la radio et l'auditeur, Pariš 1954 (na njemaĉkom 1959). — H. Reinold, Musik im Rundfunk, Kolner Zeitschrift fiir Soziologie und Sozial psvchologie, 1955. — M. Rinaldi, La Mušica nelle transmissioni radiotelevisive, Caltanissetta-Roma 1960. — 5. Goslich, Funkprogramm und Mušica viva, Lippstadt 1961. — E. Pils, Rundfunk- Stereophonie, Stuttgart 1964. — G. A. Brtggs, Aerial Handbook, London 1968. — J. Borwick, Living with Hi-Fi, 1972. — High Fidelitv and Musical America, brojevi od februara 1973 i septembra 1974. — Hi-Fi News, novembar 1974 D. Dra.

JUGOSLAVIJA. Bosna i Hercegovina. Historija radiofonije u Bosni i Hercegovini zapoĉinje 1941, kada je osnovana Radio-stanica u Sarajevu. Svega ĉetiri dana nakon OsloboĊenja, 10. IV 1945, zapoĉeo je Radio-Sarajevo svoju djelatnost, a prva je emisija ostvarena putem malog vojnog predajnika jaĉine 200 W (0,2 kW). Radio-Sarajevo emituje danas (1975) ĉetiri programa: I, tzv. republiĉki, namijenjen širokom krugu slušalaca u trajanju 19—20 sati dnevno na srednjetalasnom predajniku (600 kW) i ultrakratkom talasu; II, koji se emituje radnim danom po 8 sati; III, ekskluzivni program, radnim danom 3—4 sata, te lokalni »202«, radnim danom po 6 sati. Drugi i treći program emituju se na srednjetalasnom predajniku (100 kW) i na ultrakratkom talasu. U osnovnoj organizaciji Muziĉke produkcije djeluju Simfonijski orkestar (šef Radivoj Spasić), Mješoviti hor (šef Julio Marić), Zabavno-revijalni i plesni orkestar, Narodni i tamburaški orkestar, te nekoliko malih ansambla koji se formiraju za potrebe Radija i Televizije. Svi ovi ansambli uz to vrlo aktivno uĉestvuju u muziĉkom ţivotu Republike. Muziĉkoj produkciji pripada i Fonoteka sa oko 10 000 ploĉa i preko 15000 magnetofonskih vrpci sa snimcima ansambala Radio-televizije Sarajevo i ostalih jugoslovenskih radio-stanica, jugoslovenskih muziĉkih umjetnika i dr. U BiH postoje (1975) još 33 lokalne radio-stanice koje dje lomiĉno emituju i vlastite programe razliĉitog trajanja. One medu ostalim djeluju u Tuzli (od 1953), Brĉkom (1960), Jajcu (1966), Banjaluci (1967), Bihaću (1967), Doboju (1967), Mostaru (1969), Prijedoru (1969), Zavidovićima (1969), Goraţdu (1970) i Bijeljini (1971)M. Las. Crna Gora. Radio-stanica u Cetinju proradila je neposredno poslije OsloboĊenja, i to emisijom 27. XI 1944 preko odašiljaĉa ograniĉene snage (oko 2 kw). Od muziĉkih ansambla postojao je u to vrijeme samo salonski orkestar koji je nastupao pod vodstvom Jovana Miloševića. U Cetinju je radio-stanica radila do aprila 1949, a onda se preselila u Titograd (1. V 1949); njen odašiljaĉ u Golubovcima imao je jaĉinu od 20 kw. U poĉetku su u

okviru radio-stanice formirani Tamburaški orkestar, Zabav kestar, Mali simfonijski orkestar i Mješoviti hor. Simfon orkestrom koji je brojao 60 ĉlanova dirigovao je Mirko ( lović, a horom, takode od 60 pjevaĉa, Marko Rivijer. Pore. su kao dirigenti nastupali J. Ţnidar, J. Plecitv i M. ĐurovL kestri su ukinuti 1953, a hor 1958. Godinu dana kasnije os je Simfonijski orkestar koji radi i danas te svojim solidnim Ċaĉkim kvalitetima doprinosi ne samo boljem programu I -Titograda, nego i popularizaciji muziĉke umjetnosti u Gori. G. Hrvatska. Razvitak radiofonije zapoĉinje u Hrvatskoj Prvoga svjetskog rata. Tada se pojavljuju prvi radio -ai i konstruktori primitivnih prijemnika. God. 1923 dones pravilnik (kasnije nekoliko puta izmijenjen) prema kojei trebalo traţiti dopuštenje za posjedovanje prijemnog aj uz plaćanje godišnje takse. Poĉetkom 1924 osnovan je 1 klub Zagreb. Postepeno se iskristalizirala i ideja da se u Za podigne radiofonska emisiona stanica; 1. XI 1925 dobivt koncesija, a 26. III 1926 osnovana je Radio-stanica Zagrel dio-klub Zagreb ustupio je za smještaj Radio-stanice svoje storije na Markovu trgu 9, a aparaturu je instalirala ber tvrtka Telefunken. Bila je to prva radio-stanica na Balkam Dana 15. V 1926, u 20,25, na valu od 350 metara, s jaĉ od 0,35 kW, Radio-Zagreb je emitirao svoj prvi program, gram je poĉeo hrvatskom himnom »Lijepa naša domovina* je na harmoniju svirao K. Odak; zatim su, izmeĊu ostale Miranov i M. Pozajić izveli Sonatu za violinu i klavir L. van hovena. Sveĉano otkriće spomenika J. J. Strossmaveru u Za (7. XI 1926) prvi je dogaĊaj iz kulturnoga ţivota što ga je ; baĉka Radio-stanica prenosila izravno s terena. Bio je to prvi radio-prijenos u ovom dijelu Evrope. Dvanaest dana nije izvršen je izravni prijenos iz Hrvatskog narodnog kaz; emitiran je drugi ĉin opere »More« F. Lhotke. God. 192) XI) prenošena je cijela opera »Rusalka« A. Dvofaka. Radio-Zagreb bio je prva jugoslavenska radio-stanica s punim dnevnim programom. U poĉetku je imao samo 290 platnika, a već 1935 bilo ih je gotovo 19000. Daljni razvitije sporiji, jer je Radio-Zagreb poslovao na bazi privatnog tala i jer nije bilo vlastite radio-industrije pa je njegova em: snaga bila premalena. U stanu narodnih heroja Josipa i Stjepana Engela u Za proradila je u julu 1941 prva ilegalna radio-stanica KP JUJ vije. To je prva radio-stanica u okupiranoj Evropi koja je po narod na oruţani ustanak i borbu protiv fašizma. Nakon OsloboĊenja r. se u Hrvatskoj snaţno razvija, os od 1949, otkad Radio-stanica u Zagrebu emitira snagom 01 kW, tj. snagom nekoliko stotina puta većom od one koje zapoĉela. Od 1945 djeluju uz to Studiji Radio-stanice Z; u Rijeci, Dubrovniku i Osijeku, a od 1954 i u Splitu i u God. 1971 integrirana je i radio-stanica Zadar. Radio-stanica u Zagrebu veoma je vaţna za širenje mi kulture u svim krajevima Hrvatske. Broj slušalica iz svir jeva naroda vrlo je velik i neprestano se povećava. Mnoga naših kompozitora nastala su na narudţbu Radio-stanice Za njezini kvalitetni ansambli (Simfonijski orkestar, Komom kestar, Zagrebaĉki solisti, Zbor, Plesni orkestar, Zabavni star, Tamburaški orkestar) mnogo pridonose popularizaciji i i domaće muzike. God. 1945 proradila je i Radio-stanica Zagreb II koja se nije fuzionirala s Radio-stanicom Zagreb. God. 1953 osni je, zbog potrebe lokalnih radio-emisija i veće raznolikosti grama, Radio-stanica Sljeme (sa snagom od 2 kW) kao drugi gram Radio-stanice Zagreb. Nakon prekida, 1971 poĉinje ] vno emitiranje Radio-Sljemena (snaga 7 kW). Dana 15. V 1956 upravo 30 godina nakon prve emisijt dio-stanice, emitiran je prvi televizijski program (film o 3< dišnjici Radio-stanice u Zagrebu). Otada ova ustanova nosi Radio-televizija Zagreb (RTZ). Od ansambala koji djeluju u okviru Radio-televizije Z; istakli su se osobito Simfonijski orkestar RTZ i Komorni ori RTZ, Zagrebaĉki solisti, Zbor Radio-televizije Zagreb i 1 orkestar RTZ. Već 1930 poĉeo je unutar Radio-stanice Zagreb radom dioorkestar, kao orkestar manjeg sastava. Prvi stalni dir bio je M. Špiler. Kasnije se taj orkestar postepeno pove< sve dok nije dosegao sastav simfonijskog orkestra. God. postao je Drţavnim simfonijskim orkestrom Hrvatske, a t je nakon toga promijenio ime u Zagrebaĉka filharmonija. Zbog sve širih programskih potreba, 1951 utemeljio je R; Zagreb Komorni orkestar koji se ubrzo, sa svojim dirigentoi Janigrom, te brojnim gostima (E. van Remoortel, C. Zecchi i a kasnije sa S. Šulekom i P. Dešpaljem na ĉelu, afirmirao x

RADIOFONIJA goslaviji i inozemstvu. Orkestar se postepeno dopunjavao; od 1956 djeluje najprije kao Simfonijski orkestar jugoslavenske radio-televizije, od 1957 kao Simfonijski orkestar i od 1975 kao Zagrebaĉki simfoniĉari RTZ. Osim standardnog repertoara orkestar je naroĉito zasluţan za propagiranje domaće i suvremene muzike. Orkestrom ravnaju brojni domaći i inozemni dirigenti, a stekao je ugled i na inozemnim gostovanjima. Zagrebaĉki solisti formirani su 1954 od najboljih gudaĉa Komornog orkestra. Taj mali ansambl, sastavljen od 13 gudaĉa (kojima je kasnije pridodan ĉembalo), stekao je pod umjetniĉkim vodstvom A. Janigra svjetsku slavu i uvrstio se medu najbolje komorne orkestre u svijetu. Na svojim brojnim inozemnim gostovanjima u gotovo svim zemljama Evrope, Sjeverne i Juţne Amerike, te nekoliko koncerata i na drugim kontinentima, Zagrebaĉki solisti postali su svojevrsni ambasadori jugoslavenske muziĉke kulture. Od 1968 Zagrebaĉki solisti djeluju kao komorni sastav sami, bez dirigenta, nastavljajući s koncertima i gostovanjima u zemlji i inozemstvu. Zbor Radio-lelevizije Zagreb (ranije Komorni zbor Radio-Zagreba) sastavljen od pedesetak profesionalnih pjevaĉa, od kojih su mnogi vokalni solisti, reprezentativan je pjevaĉki zbor Zagreba i Hrvatske. Na snimanjima za RTZ kao i na mnogobrojnim javnim koncertima u Zagrebu i po cijeloj Jugoslaviji, Zbor RTZ je pod vodstvom svojih stalnih dirigenata M. Pozajića, S. Zlatica, S. Rainisa i I. Kuljerića, samostalno i skupa sa Zagrebaĉkim simfoniĉarima RTZ ili sa Zagrebaĉkom filharmonijom realizirao širok repertoar od vokalne muzike sviju stilova do velikih vokalno-instrumentalnih formi, poklanjajući naroĉitu paţnju interpretacijama domaće muzike. U posljednje je vrijeme Zbor RTZ naroĉito zasluţan za izvoĊenje djela suvremene muzike, ukljuĉivši nastupe na Zagrebaĉkom biennalu, Jugoslaven skoj muziĉkoj tribini u Opatiji, Danima hrvatske glazbe, Ljetnim igrama u Dubrovniku itd. Koncertirao je i u Italiji, Francuskoj, Austriji i Njemaĉkoj. Plesni orkestar RTZ djeluje na Radio-Zagrebu, a kasnije na RTZ neprekidno od 1945. To je veliki jazz-orkestar, sastavljen od profesionalnih muziĉara, koji pod ravnanjem M. Prohaske njeguje posebni stil interpretacije. Afirmirao se ne samo u Jugoslaviji, već i u inozemstvu. Medu ĉlanovima Plesnog orkestra nalaze se i mnogi istaknuti kompozitori i aranţeri jazza i zabavne muzike. Uz Plesni orkestar, na RTZ djeluje i Zabavni orkestar koji pod ravnanjem Z. Ĉernjula njeguje razne stilove jazza i zabavne muzike. Oba orkestra ĉine sastavni dio i velikih revijskih orkestara. Njegovanju i oţivljavanju izvorne hrvatske narodne muzike posvećen je Tamburaški orkestar RTZ, koji se prema potrebi pretvara u Mandolinski sekstet, za interpretaciju dalmatinskih gradskih pjesama. A. Uo. Makedonija. Prva radio-stanica u Skopju zapoĉela je radom 28. I 1941. Ova stanica radi danas (1975) sa odašiljaĉem od 1000 kW, a ima dva programa. Prvi u trajanju od 19 ĉasova i 15 minuta, drugi u trajanju od 7 ĉasova i 30 minuta. Muziĉki program obuhvata 64% celog emitiranja. Sam muziĉki program sadrţi 26% ozbiljne, 44% zabavne i 30% narodne muzike. Prvi instrumentalni ansambl za nego van je ozbiljne muzike formiran je krajem 1944 pod nazivom Drţavni simfonijski orkestar. Već 1946 on je brojao preko 60 muziĉara te je aktivno delovao u koncertnom ţivotu glavnoga grada SR Makedonije. God. 1949 taj je ansambl, zajedno sa svojim stalnim dirigentom Todorom Skalovskim, prešao u Skopsku operu. Od 1968 zapoĉinje sa radom Kamerni gudaĉki orkestar RTV Skopje (17 ĉlanova), na ĉijem su repertoaru kompozicije renesansnih, baroknih i savremenih autora, ali je njegov osnovni zadatak da populariše i afirmiše makedonske i druge jugoslovenske muziĉke stvaraoce, pri ĉemu vaţnu ulogu igra dirigent Oldţih Pipek. Poĉetkom 1945 osnovan je pri Radio-Skopju prvi poluprofesionalni hor, sastavljen uglavnom od pevaĉa-amatera (60 ĉlanova), koji je odigrao pozitivnu ulogu u stimulisanju makedonskog muziĉkog stvaralaštva; dirigenti su bili Petre Bogdanov Kocko, Todor Skalovski, Trajko Prokopiev i Stefan Gajdov. God. 1948 hor se pretvorio u profesionalni ansambl i prešao u Skopsku operu, a pri Radio-Skopju formiran je novi poluprofesionalni hor sa dirigentom Stefanom Gajdovim. Današnji Radio-hor, koji radi takode na poluprofesionalnoj bazi, zapoĉeo je radom 1967 sa dirigentima T. Skalovskim i Draganom Šuplevskim, a broji 50 ĉlanova. Od svoga osnivanja do danas (1975) Radio-hor nastupao je na brojnim koncertima u Skopju i u drugim makedonskim gradovima, a gostovao je i u inostranstvu, izvodeći uz dela jugoslovenskih kompozitora i strane autore. U okviru Radio-Skopja deluju još Narodni orkestar (11 ĉla nova), Ansambl narodnih instrumenata (10 ĉlanova), Orkestar ĉalgija (8 ĉlanova) i Plesni orkestar (17 ĉlanova). V. Ni.

157

Slovenija. Zaĉeci radiofonije u Sloveniji seţu u 1924, a povezani su s pionirskim djelovanjem M. Osane koji je (8. III) na odašiljaĉu od 2 kW vlastite konstrukcije zapoĉeo pokusnim emitiranjem; 25. I 1926 on je direktno prenosio koncert Glasbene matice u Ljubljani. Odluka o izgradnji radio-stanice u Ljubljani donesena je 1927 i ona je zapoĉela radom 1. IX 1928. Odašiljaĉ jaĉine 2,5 kW izgradila je firma Telefunken iz Berlina. Isprva je emitiranje programa trajalo 6 sati, no program se postepeno proširivao; vaţan udio u njemu imala je muzika. Stanica je prestala radom 6. IV 1941, kada su je njemaĉki avioni potpuno uništili. Usred Ljubljane, okupirane od talijanskih ĉeta, oglasio se 1. XI 1941 Radio Osvobodilne fronte (ROF). Poticaj za to dao je CK KPJ. Emitiranje se vršilo preko malog prenosnog odašiljaĉa, koji su aktivisti OF prozvali »Kriĉaĉ«, s valnim duljinama od 20 m i 40 m. Djelovao je do aprila 1942, kada su Talijani izdali naredbu o predaji radio-prijemnika. Nešto pojaĉan, »Kriĉaĉ« je dalje sluţio za vezu izmeĊu Glavnog štaba Slovenije i Vrhovnog štaba NOV i POJ. To je jedini partizanski odašiljaĉ koji je ostao saĉuvan (danas u Vojnom muzeju u Beogradu). Na osloboĊenom teritoriju u Beloj Krajini je Osvobodilna fronta kasnije postavila jaĉi odašiljaĉ. Radio-stanica u Ĉrnomelju djelovala je od jeseni 1944 do maja 1945. Ona je odigrala vaţnu ulogu i bila je jedina partizanska stanica koja je prenosila koncerte uglednih muziĉkih umjetnika-partizana i partizanskih zborova i ansambla. Odmah nakon OsloboĊenja, 9. V 1945 zapoĉeo je radom RadioLjubljana 6 sati dnevno, dijelom s opremom okupatorskog radija koje je skupina rodoljuba uspjela oĉuvati od uništenja, a dijelom s tehnikom jedinica NOV; 11. V 1945 javio se prvi put Radio-Maribor, a 24. V 1945 Radio-Slovensko Primorje. Radio-difuzna mreţa u Sloveniji sistematski se i ustrajno širila, iako je zbog konfiguracije terena trebalo svladati mnoge poteškoće. God. 1951 Radio-Ljubljana dobila je srednjovalni odašiljaĉ jaĉine 135 kW, koji su kasnije zamijenila dva odašiljaĉa, svaki od 100 kW; 1954 postavljen je prvi jugoslavenski odašiljaĉ sa frekvencijskom modulacijom manje jaĉine, a 1968 uvedena je stereofonija. U sklopu Radio-Ljubljane djeluju Radio-Maribor i Ra-dioKoper, a uz to postoji još 14 lokalnih radio-stanica: Celje, Šmarje pri Jelšah, Murska Sobota, Radije ob Dravi, Slovenjgradec, Ptuj, Trţiĉ, Brezice, Jesenice, Trbovlje, Ljubljana-Študent, Sevnica, Ormoţ i Cerkno. Što se tiĉe televizije, nije nezanimljiv podatak da se Ljubljanĉanin Anton Codelli već 1926 bavio problemom nastanka televizijske slike na mehaniĉkom principu. Prvi ozbiljan korak na uvoĊenju televizije u Sloveniji i Jugoslaviji bilo je osnivanje laboratorija za prouĉavanje televizijske tehnike na Institutu za elektroveze u Ljubljani (1949). Televizija-Ljubljana prenosila je 19. III 1957 prvi put zagrebaĉki televizijski program: 12. V 1957 emitirala je prvi vlastiti program iz zagrebaĉkog studija, a 11. X 1958 zapoĉela je emitirati vlastiti program iz svoga studija; od 5. II 1971 emitira se svakodnevno u Kopru televizijski program u boji. Radio-televizija Ljubljana imala je u aprilu 1975 520 921 radiopretplatnika i 351 411 televizijskih pretplatnika. Postoje ĉetiri radio-programa. Prvi traje 20 sati, drugi 10 sati, treći 5 sati dnevno; ĉetvrti je program Radio-Maribora i Radio-Kopra. Na muziĉke emisije otpada pribliţno 70% programa. Prvi televizijski program RTV Ljubljane trajao je 1972 tjedno 76 sati, od ĉega 38 sati vlastite produkcije; drugi program trajao je 16 sati tjedno, od ĉega 3 sata vlastite produkcije. Muziĉka produkcija RTV Ljubljana ostvari godišnje 14—17 tisuća minuta vlastitih snimaka. Vaţnu ulogu u proizvodnji igraju vlastiti ansambli: Simfonijski orkestar (osnovan 1955), Veliki plesni orkestar (1945), Komorni zbor (1945) te Omladinski zbor (1957) i Djeĉji zbor (1957). Prva tri navedena ansambla idu medu naj bolje u Jugoslaviji a posjeduju i meĊunarodnu reputaciju. God. 1970 RTV Ljubljana osnovala je vlastitu produkciju kaseta i gramofonskih ploĉa. Njezin je repertoar, za sada, ograniĉen gotovo iskljuĉivo na zabavnu muziku. D. Po. Srbija. Prva radio-stanica u Srbiji puštena je u pogon 24. III 1929 sa emisionom snagom od 2,5 kW. Otpremnik i svi ostali ureĊaji bili su proizvod engleske firme Marconi. Radio-stanica je bila vlasništvo akcionarskog društva (Radio a. d.) koje je dobilo od drţave koncesiju na 15 godina i nalazilo se pod formalnom kontrolom drţave. God. 1937 otpremnik je pojaĉan na 20 kW, a 1939 na 25 kW. Dana 8. III 1936 poĉela je sa radom kratkotalasna radio-stanica u Beogradu sa snagom od 1 kW, koja je kasnije povećana na 10 k\V. Ova stanica bila je u drţavnim rukama. OsloboĊenjem zemlje poĉinje nova faza radiofonije u Beogradu. Mada su okupatori pri povlaĉenju uništili obe radio-stanice, već poĉetkom novembra 1944, osposobljen je srednjetalasni predajnik. Njegova je jaĉina stalno rasla i sada (1975) iznosi 2 X 200 kW.

Imam

158

RADIOFONIJA — RADOVANOVIĆ

Danas Radio-Beograd emituje 5 programa, od kojih jedan za inostranstvo, sa ukupnom snagom predajnika od preko 600 kW. Prvi program se emituje radnim danom 20 ĉasova (subotom i nedeljom 24 ĉasa), II program 8 ĉasova (subotom i nedeljom 13), III program svakodnevno po 4 ĉasa, a Beograd 202 po 18 ĉasova, dok se program za inostranstvo emituje svakodnevno po 11 ĉasova. Od 1960 u Srbiji se razvio veliki broj lokalnih radio-stanica, koje emituju 3—18 ĉasova dnevno. Sada u SR Srbiji ima 46 lokalnih stanica, od ĉega na uţem podruĉju 23, u SAP Vojvodini 20 i u SAP Kosovo 3. Ukupna snaga predajnika iznosi preko 2000 kW.

Prvi program Radio-Beograda emituje 23,30 % ozbiljne, 44,09 °„ zabavne i 32,61 % narodne muzike; II program 8,93% ozbiljne, 62,09 °„ zabavne i 28,98 % narodne muzike; III program 97,57 ozbiljne i 2,43 % zabavne muzike, a Beograd 202 60 "i, zabavne i 40 % narodne muzike. U okviru radio-stanice u Beogradu deluju razni instrumentalni i vokalni sastavi ozbiljne, zabavne i narodne muzike. Ra-dioorkestar Beograd nastupio je prvi put 24. VII 1929 i imao je 12 ĉlanova. Veliki simfonijski orkestar nastaje 1934, a njegov prvi dirigent bio je Fjodor Selinski. — Posle OsloboĊenja Radio-orkestar brojao je oko 35 ĉlanova i radio je nezavisno od Simfo nijskog orkestra, kojim je do 1946 rukovodio Mihailo Vukdragović i zatim (do 1951) Krešimir Baranović. Stalni dirigent Radio-orkestra do 1950 bio je F. Selinski, zatim Livio Benedetelli i 1951—53 Đura Jakšić; 1953 orkestar je prestao da radi. — Sada u Radio-Beogradu postoje sledeći stalni ansambli: Simfonijski orkestar RTV Beograd (56 ĉlanova), dirigent Mladen Jagušt; Dţez-orkestar (17 ĉlanova), dirigent Vojislav Simić; Gudaĉki zabavni orkestar (36 ĉlanova), dirigent Ilija Genić; Karodni or kestar (10 ĉlanova), rukovodilac Rade Jašarević, i Radio-hor (60 ĉlanova), dirigent (od 1949) Borivoje Simić. Radio-hor osnovan je 1944, a njegovi su prvi dirigenti bili Milan Bajšanski (1944 —46) i Svetolik Pašćan (1946—49). Hor je snimio niz gramofonskih ploĉa u zemlji i inostranstvu, a gostovao je i u brojnim stranim zemljama. D. Jć. RADNAI, Miklos, madţarski kompozitor i muziĉki pisac (Budimpešta, 1. I 1892 — 4. XI 1935). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (H. Koessler, V. Herzfeld), usavršavao se u Mlinchenu kod F. Mottla. God. 1912—19 profesor muziĉke škole Fodor, 1919—25 Muziĉke akademije i od 1925 do 1935 direktor Budimpeštanske opere koju je reorganizirao; znatno obogatio njen repertoar djelima suvremenika (Stravinski, Hindemith, Milhaud i dr.). Nadovezujući se na njemaĉku kasnu romantiku i francuski impresionizam, u svoja je djela unosio i madţarski nacionalni prizvuk. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Me se (Priĉa) op. 9, 1915; Suite symphonique, 1912; koncert za violinu, 1933; fantazija za violonĉelo i orkestar, 1919; Ot poema suita, 1925; Nydri kepek (Ljetne slike), 1916; Rapszodia, 1932; Mosaique za mali orkestar. ■— KOMORNA : gudaĉki kvartet, 1916; Diverlimenlo za gudaĉki kvartet, 1930; klavirski trio, 1912; sonate: za violonĉelo, i klavir, za violu i klavir, za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Arany (Zlato), 1911; Az cgyszeri szerdmesck (Ljubavnici jedanput), 1921. Baletna pantomima Az infansno sziiletesnapja (RoĊendan iniantkinje), 1918. — VOKALNA: Magyarok szi?nfonwja (Simfonija Aladţara), za soliste zbor i orkestar, 1923; Orkan vitez za tenor i orkestar, 1917; zborovi: solo-pjesme. — SPISI: A modulćcić elmeleti es gyakor!ati ke'zikonyve (Teoretski i praktiĉki priruĉnik modulacije), 1918; Osszhangzatlan (Nauka o harmoniji), 3924; A ne'pdal es a zenemuveszet (Narodna pjesma i muziĉka umjetnost), Zenei Szemle, 1924; ĉlanci. LIT.. Gy. Vadas, Radnai Miklos, A Ţene, 1928. ■— E. Gaul, Emlćkezes Radnai Miklosra, ib id . , 1942. — /'. Bonis, Miklos Radnai, MGG, X, 1962.

RADNIĈKO PJEVAĈKO DRUŠTVO, osnovano 1918 u Podgorici (današnji Titograd); imalo je muški hor sa oko 30 pjevaĉa i gudaĉki kvintet. Dirigent je bio Luka Krcunović. Svoje programe ansambli su izvodili na sijelima i svadbama, a povremeno su prireĊivali i svoje »zabave koje su koristili za širenje naprednih ideja, jer je društvo bilo pod uticajem Komunistiĉke partije. Hor se uveţbavao uz pomoć violine, jer u društvenim prostorijama nije bilo klavira. Društvo je prestalo sa radom 1926. G. Kr.

RADOBOJ, Ludmila, pjevaĉica, sopran (Varaţdin, 15. II 1895 —). Studij pjevanja završila na Konzervatoriju HGZ u Zagrebu (L. Bruckl), a na opernoj pozornici debitirala 1920 u Zagrebu kao Treći djeĉak (Mozart, Ĉarobna frula). Od 1922 bila je punih 30 godina ĉlanica Zagrebaĉke opere u kojoj je ubrzo preuzela gotovo cijeli sopranski mladodramski i dramski fah. Njezina muzikalnost i smisao za pjevaĉku i glumaĉku karakterizaciju pridonijeli su da ostvari nekoliko zapaţenih kreacija. Medu njima su bile uloge Grofica (Mozart, Figarov pir), Senta, Ortruda i Venera (Wagner, Ukleti Holandez, Lohengrin i Tannhauser) Leonora (Verdi, Moć sudbine), Marta i Magdalena (d'AIbert, U dolini i Mrtve oĉi), Herodijada (R. Strauss, Saloma), Santuzza (Mascagni, Cavalleria rusticana), Marica i Ludmila (Smetana, Prodana nevjesta), Jaroslavna (Borodin, Knez Igor), Jenufa (Jana-

ĉek), Irmengarda (Lisinski, Porin), Eva i Jelena (Zajc, Ni Šubić Zrinjski), Ţena (Baranović, Striţeno-košeno) i dr. K. KJ RADOLE, Giuseppe, talijanski etnomuzikolog (Bari Istra, 6. II 1921 —). Studirao kompoziciju (A. Illersberg, Levi), klavir (C. Tome) i gregorijansko pjevanje; 1950 diplom iz kompozicije na Konzervatoriju u Pesaru. Svećenik; dje u Trstu kao kapelnik crkve .S. Giusio i nastavnik na Konzei toriju. Suradnik je radija, a bavi se i kompozicijom. DJELA: Canti popolari istriam (2 sv.), 1965—68; Fiabe istrianc rac Mušica e musicisti in Istria nel Cinque e Seicent ta Istriana di Archeologia e Stona patria, 1965.

RADOŠEVIĆ, Ana, koreograf i operski reditelj ĉeškog j rekla (Ĉeške Budejovice, 4. IX 1916—). Glumaĉku školu, vanje i balet uĉila u Pragu. God. 1935 angaţovana na letn festivalu u Františkovvm Laţnima, zatim u Velikoj operet Pragu. Od 1936 u Jugoslaviji, R. gostuje kao subreta u Hr S I- OTI narodnom kazalištu, pohaĊi školu modernog baleta Ane Maletić i uĉi klasiĉni balet kod Ane Roje u Zagrebu, loţivši ispit 1939 za pedagoga modernog baleta u Beogra prelazi u Sarajevo, gde osniva vlastitu školu. Sa grupom napr nih omladinaca (Oskar Danon, Vojo, Dimitrijević, Ismet Mi zinović) saraduje na predstavama sintetiĉkog pozorišta kao i; ĉiĉa i koreograf. Zbog antimilitaristiĉke predstave Zašto p, mala lima biva progonjena od policije. Po izbijanju rata pre u ilegalnost, a septembra 1942 postaje ĉlanica Kazališta nar nog osloboĊenja, gde igra kao glumica i balerina. Po Oslobode Beograda postaje ĉlan Narodnog pozorišta, najpre kao igraĉ zatim kao rukovodilac Baleta; 1947—51 bila je direktor Sred baletske škole. Do 1958 asistent reditelja, prvom samostaln reţijom Mozartove Otmice iz Saraja zapoĉinje uspešan rad tom podruĉju (Satnson i Dalila, Prodana nevesta, Ljubav, ti glavna stvar D. Radića i dr.). Od 1970 u penziji, no nasta, radom i to posebno na televiziji, gde postavlja ilustrativne letske taĉke i televizijske balete (Burlesknc balade D. Rad Kameleon Z. Hristića i dr.). Njene koreografije se odlikuju plas nošću i maštovitošću naroĉito u odnosu na scensko oblikova prostora, dok su operske reţije izuzetno ozbiljno prostudirane samo u odnosu na karakter dela, njegove scensko-muziĉke kc ponente, već i u odnosu na pevaĉe, nosioce glavnih partija ko; njenim reţijama dobijaju mogućnost potpunog iskazivanja s\ glumaĉke i umetniĉke liĉnosti. Od 1960 R. je ĉesti gost doi ćih i inostranih operskih scena na kojima reţira i postavlja s\ koreografije (Firenca, Venecija, Dallas-SAD, London, Mila Amsterdam, Barcelona, Kairo, Novi Sad, Sarajevo). M. z. D RADOUX, 1. Jean-Theodore, belgijski kompozitor i gotist (Liege, 9. XI 1835 — 20. III 1911). Potjeĉe iz obil muziĉara; studirao na Konzervatoriju u Liegeu i kod Halev u Parizu; 1859 osvojio belgijski Prix de Rome kantatom Le j errant. Od 1856 profesor fagota, te od 1872 direktor Konzer torija u Liegeu. Kompozitor neoklasicistiĉkog stila, ubraja meĊu najznatnije belgijske muziĉare svoje generacije. DJELA. ORKESTRALNA. Simfonijske pjesme: Ahasverus; Le Festit Ballhazar i Godefroid de Bouillon; 7 uvertira (Epopee nationale, 1863); 2 s fonijska komada Ele'gie i Marche Kabyle, 1864; fuga; 3 marša (Gra-ide ma nationale belge). — KOMORNA: sonatina za 2 fagota; 6 malih komada za ■ linu i dr. — Klavirske i orguljske kompozicije (3 fuge). — DRAA1SKA. Opi Le Bearnais, 1868; La Coupe enehantee 1871; Andre Doria; Le Mircle i Aventure sous la ligne. — VOKALNA: oratoriji Cain i Patrie, 1877. Kant Le Juif errant, 1859; La Fille de Jephte i Le Printemps. Muški zborovi (Espera Foit Charite) ; 2 zbirke solo-pjesama. Crkvene kompozicije (Te Deum). — SPI Daussoigne-Mehul, 1882; Vieuxtemps, sa vie, ses oeuvres, 1891; La Musiqu> les ecoles nationales, 189b; instruktivna djela. LIT.: 5'. Dupuis, Notice sur Jean-Theodore Radoux, Bruxelles 1925* 2.

Charles (Radoux-Rogier), kompozitor (Liege, 30. ^ 1877 — 30. IV 1952). Sin i uĉenik Jean-Theodorea; 1907 dol belgijski Prix de Rome kantatom Genevieve de Brabans. Od is profesor na Konzervatoriju u Liegeu i od 1930 inspektor rr ziĉke nastave u Belgiji. Muziĉki kritiĉar (Journal de Liege), < ganizirao muzej Gretry u Liegeu i utemeljio klavirski kvar Ad Artem u kojemu je sudjelovao kao pijanist. Prouĉavao valon folklor. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u c-molu; simfonijski triptih Glebe heureuse; Poeme en forme de legende; Vision burlesque; Tryptique ehan, tre; Danse tzigane; Fantaisie za violinu i orkestar; Scenes grecques za violonć i orkestar. — Komorna i klavirska djela. — DRAMSKA. Opere: Le Poeme Roseclaire; Le Sanglier des Ardennes, 1905 i Oudelette, 1912. — VOKAL>kantata Oedipe a Colon, 1901. Za sole zbor i orkestar: Adieu, absence, reto La Bretagne, Chanson d' Haleviijn; A Andre Modeste Grelry; Venise; Les Avet, res d'un papi/Ion et d'une bete a Bon Dieu. Solo-pjesme. ■— Napisao: Abt de Contrepoint simple. LIT.: E. Closson i Ch. van den Borren, La Musique en Belgique, Bruxe 1950. — J. Quilin, Radoux, 1. Jean Theodore, 2. Charles R. - Rogier, MG X, 1962.

RADOVANOVIĆ, Vladan, kompozitor, slikar i knjiţevi (Beograd, 5. IX 1932 —). Muziĉku akademiju završio 1956

RADOVANOVIĆ — RAGTIME Beogradu (M. Ţivković); 1955 radi u Studiju za eksperimentalnu muziku u Varšavi; 1968 upoznaje reţim rada Groupe de la Recherche Musicale u Parizu. God. 1957—71 profesor u Muziĉkoj školi Stanković u Beogradu, od 1966 radi u Elektronskom studiju III programa Radio-Beograda, u ĉijem je osnivanju uĉestvovao i ĉiji je rukovodilac od 1971. Nezavisno od avangardnih zbivanja u umetnosti i svetu,gotovo istovremeno sam istraţuje u sliĉnim smerovima i razliĉitim medijima: 1956 »priĉinjavanja« (projekti dogaĊaja), 1957 »taktilni objekti«, 1958 »ideogramska poezija« (projekt velikog zvuĉnog taktizona), 1956—63 Pustolina, zvuĉno-vizuelno-prostorna poema (prvo delo ove vrste u nas), 1961 kompozicije za traku, 1966—68 prva ĉisto elektronska kompozicija, 1969 tekstovi u geometrijskim oblicima, 1975 tape-art. Dok u umetnosti van muzike radi na neprekidnom proširivanju medija i stvaralaĉke svesti, prevazilazeći ĉesto granice umetnosti u klasiĉnom smislu, u muzici zastupa shvatanje tzv. »objektne« umetnosti sa zahtevima visoke kontrole, sloţenosti i delovanja. U Radovanovićevom muziĉkom stvaralaštvu razlikuju se tri faze: neoklasicizam do 1956 (Symphonia concertante, Korali i fuga), panmodalna polifonija sakralno-kosmiĉkog karaktera i od 1967 razvijanje obeleţja avangarde šezdesetih godina, hipersloţne strukture, polifonija slojeva, rad na svima parametrima (Spheroon). R. je izlagao svoja dela naviše samostalnih i kolektivnih izloţbi u zemlji i inostranstvu, a za svoj rad dobio je više nacionalnih i internacionalnih nagrada. DELA. ORKESTARSKA: Symphonia concertante, 1956; Sonora, 1969— 71. — HOR I ORKESTAR (merni sastav): Korali i fuga, 1957; Kamerni stav, 1969; Spheroon, 1962—67; Vokalinstra, 1972—75. — GLAS I KAMERNI SASTAV: Prazvuk, 1961; Pentaptych, 1962.'—KAMERNA: Evolucija za 18 gudaĉa, 1970; Stringent za 15 gudaĉa, 1972—73; 4 svite za razne instrumente i klavir i dr. — KLAVIRSKA: 3 sonate za 2 klavira, 1953, 1954 i 1955; 48 prelida, 1954—55; 3 sonatine, 1953 —54. — BEZ ODREĐENE NAMENE: 7 polifonija. — Invencije za magnetofon. — ELEKTRONSKA: Elektronska studija 1 ai b, 1965—68; Elcctra, 1973—74. — SPISI. Knjige: Pustolina, 1968; Noćnik, 1972. Ĉlanci: Broj kao sluĉajnost zvuka u dodekafonskom i serijalnom sistemu, Zvuk, 1961, 51; Teorija i kritika u odnosu na muziĉko stvaralaštvo, Simpozijum o jugoslovenskoj muzici, 1971; Spektar zvuka. Danas, 21. VII 1961; The Radio Belgrade Electronic Studio — Philosophy and Esthetic Oricntation, Interface, 1975, 4. R. Pej.

RADOVIĆ, ĐorĊije, kompozitor i melograf (Podgorica, 27. II 1929—). U Titogradu završio srednju muziĉku školu i studij na Odsjeku za muziku Više pedagoške škole. Od 1949 urednik je Radio-Titograda, gdje doprinosi da se razvije grana narodne muzike. R. se bavi melografskim radom i organizuje zapisivanje narodnih napjeva. Komponovao je nekoliko djela za hor i orkestar, a napisao je i preko 50 obrada narodnih pjesama i igara. Iz njegova opusa izdvaja se orkestarska Pjesma i igra, na stala pod neposrednim uticajem crnogorskog muziĉkog folklora, koja je stekla popularnost. G. Kr. RADOVIĆ, Milivoj, pjevaĉ, bariton (Nova Bukovica kraj Virovitice, 22. II 1915—). Diplomirani inţenjer agronomije; pjevanje uĉio u Zagrebu na Muziĉkoj akademiji (M. Vušković, L. Vrbanić) i privatno kod Z. Šira i L. Oţegović, u Novom Sadu (R. Ertl) i Skopju (D. Schiaqui). Agronom u Slavoniji, Baranji i Zagrebu; na opernoj pozornici debitirao 1953 u Zagrebu kao Escamillo (Bizet, Carmen). Operni solist u Novom Sadu (1954—■ 56), Skopju (1956—57), Osijeku (1957—60 i 1961—62) i Sa rajevu (1960—61); od 1962 ĉlan je zbora Radio-televizije Zagreb. Od tridesetak Radovićevih uloga istiĉu se: Scarpia i Marcello (Puccini, Tosca i La Boheme), Amonasro, Jago i Germont (Verdi, Aida, Otelio i La Traviata), Telramund (Wagner, Lohengrin), Don Basilio (Rossini, Seviljski brijaĉ), Knez Igor (Borodin), Evgenije Onjegin (Ĉajkovski), Tonio i Taddeo (Leoncavallo, Pagliacei), Gerard (Giordano, Andrea Chenier), Nikola Šubić Zrinjski (Zajc) i Sima (Logar, Ĉetrdesetprva). R. nastupa i kao koncertni pjevaĉ, a bavi se i kompozicijom. K. Ko. RADUNSKI, Aleksandar Ivanoviĉ, sovjetski plesaĉ, koreograf i pedagog (Moskva, 3. VIII 1912 —). Studij klasiĉnog baleta i koreografije završio 1930 na baletnoj školi Velikog kazališta u Moskvi (M. M. Gaboviĉ) i iste godine postao ĉlan tog ansambla. Istakao se kao izvanredan karakterni plesaĉ u baletima Bahĉisarajska fontana (Asafjev), Coppelia (Delibes), Mirandolina (Vasiljenko) i dr. Od 1937 bavi se koreografijom; velik je uspjeh postigao postavom baleta Mala roda (1937) i Svjetlana (1939) D. Klebanova, Crveni mak (Gliere) i osobito baletom Konjić Grbonjiĉ (Šĉedrin, 1960). Od 1962 glavni je koreograf sovjetskog Armijskog ansambla. RADZIVVILL, Antoni Henryk, knez, poljski mecena i kompozitor (Vilnius, 13. VI 1775 —• Berlin, 7. IV 1833). Od 1815 namjesnik u Poznanu, zimi je većinom boravio u Berlinu; suvremenici su ga hvalili kao dobrog pjevaĉa i violonĉelista. Bio je širokogrudan mecena; L. v. Beethoven posvetio mu je uvertiru Zur Namensfeier op. 115, F. Mendelssohn klavirski kvartet op. 1, F. Chopin klavirski trio op. 8. R. je godinama komponirao muziku za Goetheova Fausta, ali ju je ostavio nedovršenom (obj. 1835 pod naslovom Composition zu Goethes Faust).

159

LIT.: F. Brandstetter, Goethes Faust und die Composition des Fursten Radziwill, Danzig 1848. — J. Simon, Faust in der Musik, Berlin 1906. — Z. Jachimecki i W. Pćzniak, A. RadzivviH i jego do muzvka »Fausta«, Krakow 1957. — R. Sietz, Furst Anton Heinrich Radziwill, MGG, X, 1962.

RAEBURN, Boyd Albert, ameriĉki jazz-saksofonist i kompozitor (Faith, South Dakota, 27. X 1913 — Lafavette, Indiana, 2. VIII 1966). Muziku uĉio privatno i na Univerzitetu u Chicagu. Od 1933 vodio vlastite ansamble. God. 1944 osnovao u New Yorku orkestar kojega su, meĊu ostalima, ĉlanovi bili D. Gillespie, B. Harris, D. Lamond i Al Cohn. S tim je orkestrom postigao popularnost kao odliĉan interpret swinga; 1948 osnovao je novi orkestar s kojim je odlazio na turneje do 1950. Otada je, do 1957, nastupao samo povremeno kao saksofonist. R. je prošao razvojni put od svvinga do progresivnog jazza. RAELI, Vito, talijanski muziĉki pisac (Tricase, Lecce, 8. VII 1880 — Tricase, Lecce, 7. V 1970). Uĉio muziku u Lecceu; doktorirao pravo u Napulju. Od 1905 u Rimu, više godina urednik ĉasopisa Mušica; 1920 osnovao i do 1943 ureĊivao ĉasopis Rivista Nazionale di Mušica. Suradnik mnogih talijanskih muziĉkih ĉasopisa (Rivista musicale italiana, Mušica d'oggi i dr.). DJELA: Collezione e arehivi romani di štampe e manoscriiti musicali, 1 9 J 9 ; Nel secolo di G. Pierluigi da Palestrina ndla Cappella della Basilica Liberiana {1550—1600), 1920; Da V. Ugolini ad O. Benevoli nella Cappella della Basilica Liberiana (1603—1646), 1920; Da C. Cecchelli a R. Lorenzini, 1920; L'llalia musicale prima, durante e dopo la guerra, 1922; Maestri composilori puglicsi, 1925 i 1928. Studije i ĉlanci. LIT.: S. Simonetli, Vito Raeli; MGG, X, 1962.

RAFF, Joseph Joachim, njemaĉki kompozitor (Lachen kraj Ziiricha, 27. V 1822 — Frankfurt, 24. VI 1882). Uglavnom samouk, kasnije suraĊivao u Weimaru sa F. Lisztom (1850—• 56). Tu se pridruţio novonjemaĉkoj školi i postao njezinim pobornikom, pišući ĉlanke u Neue Zeitschrift ftir Musik. God. 1856— 77 uĉitelj klavira u Wiesbadenu, od 1877 direktor Hochova konzervatorija u Frankfurtu na Majni. Kao kompozitor ipak je bliţi klasicizmu nego novonjemaĉkoj školi i ne pokazuje veće originalnosti.

DJELA. ORKESTRALNA: 11 simfonija, 1863—82; simfonijeta za gudaĉki orkestar. Koncerti: za klavir; 2 za violinu te za violonĉelo. Cazatiue za violinu i orkestar; suita za klavir i orkestar te za violinu i orkestar; Ode au prin~ lemps za klavir i orkestar; 5 uvertira; 4 suite. —■ KOMORNA: 8 gudaĉkih kvarteta; gudaĉki sekstet; gudaĉki oktet; 4 klavirska trija; 2 klavirska kvarteta; klavirski kvintet; 5 sonata za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir; više kompozicija za violinu i klavir, za violonĉelo i klavir, za rog i klavir. — KLAVIRSKA: 2 sonate; 3 sonatine; 7 suita; djela za klavir ĉetvororuĉno i za 2 klavira. — Šest opera; scenska muzika. — VOKALNA: oratorij Weltende~ Gerichl-Neue \Velt; zborovi s orkestrom i a cappella; kvarteti; terceti; dueti; solopjesme. — Crkvene kompozicije. — SPISI: Die Wagnerfrage, 1854; Die Stellung der Deutschen in der Geschichle der Musik, 1855. LIT.: E. A. Schafer, Chronologisches-svstematisches Verzeichnis der Werke J. Raffs, Wiesbaden 1888. — R. Gandolfi, La Mušica di Gioachino Raff, Firenzc 1904. — //. Raff, Joachim RafT. Ein Lebensbild, Regensburg 1925. — R. Sietz, Joseph Joachim Raff, MGG, X, 1962.

RAFFAELLI, Josip, kompozitor (Hvar, 20. III 1767 — 2. III 1843). Završio teologiju u Hvaru, a zatim 1792—1801 boravio u Veneciji i Padovi, gdje je uĉio muziku kod F. Bertonija; neko je vrijeme bio i kapelnik u gradiću Este kraj Padove. Po povratku u domovinu djelovao je u Hvaru, od 1804 bio je najmanje pet godina regens ehori u crkvi sv. Duje u Splitu i napokon orguljaš i kapelnik katedrale u Hvaru, gdje je bio kanonik. Kao izraziti meloĊiĉar bio je pod utjecajem talijanske operne muzike XVIII st. DJELA: varijacije u A-duru za ĉembalo ili klavir. — CRKVENA: misa u Bduru za zbor i orkestar (orgulje), 1812; misa u Es-duru za sole, zbor i orkestar, 1815 i misa u G-duru; 7 Misererc; 4 Tantum ergo', 3 Stabat Mater; 3 Salve regina; Magnificat u C-duru za zbor i orgulje, 1814; Sacerdotes Domini u Es-duru za sole, muški zbor i orgulje; Domine ne infurore; Beali ouorum remissae u G-duru za tenor, zbor i orgulje, 1832; Sepulto Domino u F-duru za muški zbor i dr. LI i\: J. Dulĉiĉ, Spomen na svećenika i glazbenika Josipa RafTaellija na domaku ico-godišnjice njegove smrti, Sv. C, 1942, 1. — Isti, Još o glazbeniku Josipu Raffaelliju, ibid., 1943, 4—5. —J. Šanjek, O ţivotu i radu Josipa Raffaellija, Prilozi povijesti muzike na otoku Hvaru, Split 1958. —J. Andreis, Music in Croatia, Zagreb 1974, str. 108—112. K. Ko.

RAGA -> Indijska muzika RAGTIME (od engl. ragged time isprekidani takt), naziv za stil klavirske muzike s karakteristiĉnim sinkopiranim rit mom; razvio se oko 1870 iz afriĉko-ameriĉkog muziĉkog folklora, posebice iz naĉina sviranja banja primijenjenog na klavir. R. se izvodio isprva po zabavištima i gostionicama ameriĉkog srednjeg Zapada (Sedalia) odakle se proširio po SAD. Procvat doţivljuje izmeĊu 1896 i 1917, kada ga u virtuoznom obliku njeguju profesionalni, školovani muziĉari Crnci a i bijelci. U ragtimeu se sjedinjuju elementi evropske muzike (koraĉnica, polka, ĉetvorka) i afriĉkog folklora. Harmonija i melodika su tonalni, a karakteristiĉan ritam se temelji na pravilnoj 2/4 (ili 4/4) mjeri koraĉnice u lijevoj ruci kojoj se u desnoj ruci suprotstavlja sinkopiranje, tj. protu-naglasci (-> off-beat), obiĉno u osminkama:

I JT1J71

160

RAGTIME — RAHMANJINOV

Izvorni oblik je u pravilu obuhvaćao 4 motiva rasporeĊena: AABBCCDD. R. se smatra temeljnim ishodištem za razvoj jazza u okviru kojega je dalje ţivio od 1920—30. Glavni su predstavnici ragtimea pijanist Scott Joplin, autor poznatog Maple Leaf Rag koji se i danas obraduje kao jedna od tema jazza, zatim Tom Turpin, James Scott, Joseph Lamb i Jelly Roll Morton. Oko 1900 su r. poĉele izvoditi i tipiĉne instrumentalne kapele (RagtimeBanĊs), posebice u New--Orleansu, pa je tako došlo do njegova utjecaja na postanak jazza. U umjetniĉkoj I. Stravinski, Ragtime, naslovna strana P. Picassa muzici r. je inspirirao A. Dvofaka (simfonija u e-molu »Iz novoga svijeta« i kvartet op. 96), I. Stravinskog (Piano rag-music, Ragtime za 11 instrumenata, Histoire du soldat), D. Milhauda (3 Rag caprices) i druge. LIT.: B. O. Simms i E. Borneman, Ragtime Historv and Analvsis, The Record Changer, 1945. — R. Blesh i J. Harriet, They ali played Ragtime, New York 1950 (II izd. 1959). M. Maz.

RAGUENET, Francois, francuski knjiţevnik (Rouen, oko 1660 ■— Pariz, 1722). Autor rasprave Parallele des Italiens et des Francois en ce qui regarde la musique et les operas (1702; engl. 1709; franc. i njem. 1722 u Critica mušica J. Matthesona). Suvremenici su spis tumaĉili kao reakciju na vladavinu Lullvjeva stila u francuskoj operi i kao napad na francusku muziku općenito. U svom odgovoru (1704) na ovu raspravu J. L. Le Cerf de la Vieville de Fresneuse brani francusku muziku, na što R. odgovara raspravom Defense du Parallele des Italiens et des Francois, en ce qui regarde la musiaue et les operas (1705). Raguenetovi sudovi uglavnom su umjereni i objektivni. Premda ga je privlaĉila talijanska operna umjetnost on je vidio i njezine slabosti, pa navodi i mnoge odlike francuskoga opernog stila. Polemika što su je izazvali Raguenetovi spisi moţe se smatrati uvodom u kasniju borbu izmeĊu pristalica talijanske i francuske opere (->• Buffonisti i antibuffonisti). LIT.: P.-M. Masson, Musique italienne et musique francaise, RMI, 1912. — E. Borrel, Francois Raguenet, MGG, X, 1962.

RAHMANJINOV (Rahmaninov), Sergej Vasiljeviĉ, ruski kompozitor, pijanista i dirigent (Oneg, Novgorodska gubernija, 1. IV 1873 — Beverlv Hills, Kalifornija, 28. III 1943). Potomak muziĉki obrazovane porodice; njegov deda bio je odliĉan pijanista (uĉenik J. Fielda) i kompozitor, a takoĊe i otac. Sergej uĉi klavir od 1883 na Petrogradskom konzervatorijumu; 1885 prelazi na Moskovski konzervatorijum, gde su mu profesori najpre N. S. Zverev, potom A. Siloti, a u kompoziciji A. Tanjejev i A. Arenski. God. 1891 diplomira klavir, a, 1892 kompoziciju jednoĉinkom A MKO . Iste godine debitira kao pijanist izvodeći pored os talog i svoj Prelude u cis-molu iz op. 3, koji je uskoro postao jednom od najpopularnijih klavirskih kompozicija u svetu. God. 1894 odlazi na prvu koncertnu turneju po Rusiji i ubrzo stiĉe reputaciju. Uz to mnogo komponuje: Prvi kla virski koncert u fis-molu, Trio elegiaque op. 9 posvećen uspo meni Ĉajkovskog, pa klavirske cikluse op. 3 i op. 10 i Prvu simfoniju u d-molu (1895) koja na praizvedbi 1897, pod dirigentskom palicom Glazunova doţivljava potpuni neuspeh. Obeshrabren time R. nije S. V. RAHMANJINOV pune tri godine komponovao ni-

jedno novo delo. God. 1897 R. debituje u Moskvi kao diri; u privatnoj operi S. I. Mamontova, gde prihvata mesto dru dirigenta. U sezoni 1897—-98 i god. 1899 gostuje prvi u Londonu kao pijanista, dirigent i kompozitor na konci Filharmonijskog društva. Vrativši se u domovinu kon nuje svoj Drugi klavirski koncert op. 18 u c-molu (1901), < koje ga je proslavilo širom sveta. Od 1904 do 1906 angaţc je kao dirigent u moskovskom Velikom teatru; tu je njegov veoma uspešan: on se zalaţe za izvoĊenje ruskih opera, nastt da uspostavi njihov originalni muziĉki tekst; tako su pod njego vodstvom doţivele novu scensku postavu opere Glinke (1 Susanjin), Musorgskog (Boris Godunov), Dargomiţskog ( salka), Ĉajkovskog (Pikova dama) i dr. God. 1906 R. se po\ sa poloţaja prvog dirigenta opere i odlazi u inostranstvo. Ot sa povremenim vraćanjem u domovinu, poĉinje njegov nerr ţivot putujućeg umetnika. God. 1906—09 ţivi u Dresdenu, tim odlazi na turneju po SAD gde nastupa kao pijanist i dirij •—■ interpret vlastitih dela, u Philadelphiji, Chicagu, New Yo Bostonu (sa slavnim Bostonskim simfonijskim orkestrom) i Vrativši se u domovinu, 1910, razvija plodnu aktivnost: ' Filharmonijske koncerte (191 r—13), saraduje u Ruskom mu kom društvu i Ruskom muziĉkom izdavaĉkom preduzeću, u prireĊuje koncerte po Rusiji i evropskim središtima i mnogo k ponuje. Poziv iz Skandinavije za niz koncerata pruţa mu gućnost da legalno, posle izbijanja Oktobarske revolucije, sa rovitzom napusti zemlju, ovog puta zauvek. Godinu dana prc u skandinavskim zemljama i Parizu, odbija ponude za m stalnog dirigenta orkestra u Cincinnatiju i Bostonu i definit: se odluĉuje za karijeru putujućeg virtuoza. Briţljivo sprema repertoar i krajem 1918 nastanjuje se u Americi da bi zap< trijumfalnu karijeru vrhunskog pijanistiĉkog virtuoza, konc rajući širom sveta, što traje sve do njegove smrti. Letnje me provodi redovno od 1931 do 1939 na Firvaldštetskom jezei Švajcarskoj. Za vreme Drugog svetskog rata daje niz konce u korist sanitetskog materijala za Crvenu armiju. Malo im u Beverlv Hillsu u Kaliforniji poslednje je utoĉište njegova mirnog ţivota. Dve liĉnosti—Rahmanjinov i Skrjabin—dominiraju u rus: muziĉkom ţivotu prvih decenija XX v., Skrjabin novator, a Rah njinov ĉuvar tradicija i naslednik romantiĉarske linije Ĉajkovs Kompozitor primarno pijanistiĉke inspiracije, R. u svojoj virskoj muzici sledi Chopina i Liszta ali mu je klavirska fak zgusnutija gotovo zasićena, npr. preteranim redanjem dopad figuracije u levoj ruci. U pojedinim njegovim ranim delima ( ska rapsodija, simfonijska pesma Knez Rostislav) opaţaju uticaji Balakireva i Borodina, ali oni posle sasvim nestaju. 1900 R. je kao stvaralac potpuno izgraĊena liĉnost. Specif stil Rahmanjinova posle se nije bitno menjao ni dalje raz\ pa u kasnijim delima ĉesto dolazi do jednoliĉnog ponavlj vlastitih postupaka. Teme njegovih dela širokog su raspoi daha, vanredne melodijske lepote; romantiĉka harmonska j loga, ali u biti dijatonska, sveza je, zanimljiva i ĉesto veoma e tna; arhitektonska struktura — u granicama tradicionalnih ot — znalaĉki izraĊena. Od njegovih dela većeg formzta Dru Treći klavirski koncert pa Rapsodija na temu Paganinija ubn se u najĉešće izvoĊena dela klavirske literature. Njegove pe pravi su biseri ruske vokalne lirike. Klavirske kompozicije zn proširuju izraţajne mogućnosti ovog instrumenta, naroĉito o: nalnim crteţima svojih pokretnih deonica. Kroz sva njegova provlaĉi se jedna lirska, setna crta — njegova liĉna, tipiĉno manjinovska melankolija. Dies irae, motiv smrti, primenje njegovim delima u više navrata, prati kao tamna senka ĉitav gov ţivot i muziĉki opus. Kao reproduktivni umetnik R. je pridoneo podizanju ri izvoĊaĉke umetnosti do najvišeg stepena. Pijanist jedinstv sposobnosti, imao je vanrednu moć muziĉkog memoriranja, to je u tanĉine prouĉavao arhitektonske, akustiĉke i emocion elemente svake kompozicije, tako da je njegova interpret; delovala veoma sugestivno. Za dirigentskim pultom traţii krajnju tehniĉku doteranost i najsuptilnije iznijansiranu inter taciju. DELA. ORKESTARSKA. Tri simfonije: I, u d -mo lu op. 13, 1895 u e-molu op. 27, 1907 i III, u a-molu op. 44, 1936. Tri simfonijske po MaH(f)ped; Knn3b Pocmucjias, 1891 i Ocmpoe Mepm&bix op. 29, 1908. ( koncerta za klavir: I, u fis-molu op. 1, 1891 Cprer. 1917); II, u c-molu op 1901; III, u d-molu op. 30, 1909 i IV, u g-molu op. 40, 1927. Rapsodija na Paganinija za klavir i orkestar op. 43, 1934; Intermezzo, 1892; fantazija Yme 7, 1893; Capriccio bohemien op. 12, 1894; Simfonijski plesovi op. 45, 194c KAMERNA: gudaĉki kvintet (mladenaĉko delo); Trio elegiaque Nr. 1 u g-r 1892 i Nr.2 u d-molu op. 9, 1893; Romance i Scherzo za gudaĉki kvartet, (prer. za gudaĉki orkestar 1891); sonata u c-molu za violonĉelo i klavir op 1901; 2 kompozicije za violinu i klavir op. 6, 1893; 2 kompozicije za violo: i klavir op. 2, 1892. — KLAVIRSKA: 2 sonate, I, u d -molu op. 28, I' II, u bmolu op. 36, 1913 (revidirane 1931); 5 Morceaux de fantaisie o

RAHMANJINOV — RAJIĈIĆ 1893 (sadrţi popularni preludij u cis-molu, Elegiju i Polichinelk); 7 Marccaux de salon op. IO, 1894; 6 Moments musicaux op. 16, 1896; Morceau de fantaisie, 1899; 3 nokturna, 1887—88; 10 preludija op. 23, 1901—03; varijacije na temu Chopina op. 22, 1903; 13 preludija op. 32, 1910; dva ciklusa Etudes-lableaux op. 33, 1911 i op. 39, 1916—17; varijacije na temu Corellija op. 42, 1932 ; Orkntal Skctch. Za klavir 4-ruĉno: 6 dueta op. 11 i Polka italicnne (u 2 verzije). Za klavir 6-ruĉno: Valse i Romance. Za 2 klavira: rapsodija na ruske teme, 1891; 2 suite-fantazije, br. 1 op. 5, 1893 i br. 2 op. 17, 1901. — DRAMSKA. Opere: A/ ICKO (prema Puškinovoj poemi Cigani), 1892; Cxynou pbitfapb (na tekst Puškina), 1904 i 0paHHecKa da PUMUHU (prema Danteu), 1904. Balet Poganini (u suradnji sa Fokinom), 1939. — VOKALNA: kantate Becna za bariton, hor i orkestar, 1902 i KonoKona za sole, hor i orkestar, 1913; Tpu pyccKue necnu za hor i orkestar, 1927; šest pesama za ţenski ili deĉji hor i klavir; oko 80 solo-pesama u ciklusima op. 4, 8, 14, 21, 26, 34, 38 i pojedinaĉno. — CRKVENA: JJumypiuH lioauna 3namoyctna T.& mešoviti hor, 1910; BceHouiHoe 6ćehve za mešoviti hor, 1915; motet Deus meus. — OBRADE: koncertantne prerade za klavir dela J. S. Bacha, F. Mendelssohna (seherzo iz Sna letnje noći), Bizeta (menuet iz Arlcţanke), Musorgskog (HopaK) i dr. Prerade za klavir 4-ruĉno baleta Trnortiţica P. I. Ĉajkovskog i Šeste simfonije Glazunova. NOVA IZD.: sabrana klavirska dela obj. u redakciji K. H. MrvMHOBe (4 sv., 1948—51); celokupno izd. solo pesama obj. 1957 (II izd. 1963). Pojedina ranije neobjavljena dela izdaju se u novije vreme u SSSR (npr. I simfonija). LIT.: E. Brezverton, Rachmaninov's Songs, Music and Letters, 1934. — O. von Riesemann, Rachmaninoff's Recollections (memoari Rahmanjinova), London i New York 1934. — W. I.yle, Rachmaninov: a Biographv, London 1939- — £- B. Acafibee, C. B. Paxj«aHHHOB, MocKBa 1945. ■— CoBeTCKaHMy3i.iKa (broj posvećen Rahmanjinovu), 1945,4.—A. Gronozvicz, Sergei Rachmaninoff, New York 1946. — U". R. Anderson, Rachmaninov and his Concerts, London 1946. — T. 3. Hbnnoeui (urednik), C. B. Pax.waHnHOB. COOPHHK cTaTeii n MaTepnajrOB (s notnim primerima i popisom dela), MocKBa i JleHHHrpa^ 1947. — //. 0. E3.i3a (urednik), PaxMamiHOR H pvccnaH onepa (zbirka studija), iMocKBa 1947. — A. Co/ioeifoe, C. B. Pax.wannliOB, MocKBa i JIeHHHrpa;i 1947. — B. M. Eoidauoe-EepesoecKuu (urednik), Mono/tbie TOAHI Cepren BacmiteBHMa PaxMaHHHOBa. FlHCbMa. BocriOMHtiaHnH, JleHHHrpafl i MocKBa 1949. — J. Cuhhazi), Sergei Rachmaninov, London 1949. — V. Serov. Rachmaninoff, New York 1950 (Pariš 1954). — A. CoAOeuot, opTeribHHHfaie KOHuepTti Pax.MaHHHOBa, MocKBa n JleHHHrpafl 1951 ( I I izd. 1960).—A. JJ. AaeKceee, C. B. PaxMamiiiOB, MocKBa 1954.— 3. Anemnuit (urednik), TTucbMa (1890— 1943 rr.), MocKBa 1955. — 4'. Bertensson i J. Lcvda, S. Rachmaninov,', New Ynrk 1956. —3.AnemnHM (urednik), BocnoMHHamiH o PaxMaHnliOBe, I — II, Moskva 1957 ( I I dopunjeno i/d. 1962). — E. Hajek, Sergije Rahmanjinov, Zvuk, 1958, 19 — 20.— A. KauduncKuu, Onepbi Pax.waiiHHOBa, MocKBa 1960. — G.Abraham, Sergei Rachmaninosv, MGG, X, 1962.— O. CoKo/iona, C HM f]K)HHMecKoe npOH3BeneHiie PaxMamiHOBa, MocKBa 1564. —K). IIOHU3OSHUH, PaxMaHnHOB-niiaHncT-MHTepnpeTaTopco6cTBeHb]X npoM3BefleHHH,MocKBa [965. ■— N. D. Bajanov, Rahmanjinov, Bucuresti 1966. — J. M. Charton, Les Annees francaises de S. Rachmaninov, Pariš 1970. E. Hk.

RAIMONDI, Gianni, talijanski pjevaĉ, tenor (Bologna, 17. IV 1923 —). Pjevanje uĉio u Bologni i tamo 1947 debitirao na opernoj pozornici kao Vojvoda (Verdi, Rigoletto). God. 1956 nastupio u milanskoj Scali kao partner Marije Callas (Alfredo u Verdijevoj La Traviati, Lord Percy u Donizettijevoj operi Anna Bolena i dr.), a zatim ga je umjetniĉki put preko veronske Arene, Drţavne opere u Beĉu, Miinchena, londonskog Covent Gardena, Barcelone i drugih evropskih opernih kazališta odveo u San Francisco, Buenos Aires i 1965 na njujorški Metropolitan. U njegovom opseţnom repertoaru posebno se istiĉu tenorske kreacije u talijanskim operama. Snimio je više gramofonskih ploĉa. RAIMONDI, Pietro, talijanski kompozitor (Rim, 20. XII 1786 — 30. X 1853). Studirao na Conservatorio della Pietd de' Turchini u Napulju (G. Tritto). Po završetku studija boravio u raznim talijanskim gradovima kao nastavnik muzike i operni kompozitor. God. 1824—32 direktor dvorskoga kazališta u Napulju, gdje je od 1825 i profesor Konzervatorija. God. 1833—52 predavao kontrapunkt na Konzervatoriju u Palermu. Krajem 1852 postao zborovoda (nasljednik F. Basilija) crkve sv. Petra u Rimu. U Raimondija bio je osobito razvijen smisao za postavljanje i rješavanje i najteţih kontrapunktskih zadaća. Po tradiciji rimske škole pisao je ĉesto za veliki broj dionica (ĉetiri 4-gl. fuge, koje su se mogle izvesti i odjednom kao 16-gl. ĉetverostruka fuga; 64-gl. fuga, sastavljena od šesnaest 4-gl.). Vrhunac kontrapunktskog umijeća pokazao je u svojoj biblijskoj trilogiji Futijar, Giuseppe, Giacobbe. DJELA: instrumentalne fuge za 4—64 glasa. — Šezdeset i dvije opere; 21 balet. —Pet oratorija; oratorijska trilogija Putifar, Giuseppe i Giacobbe, 1852, 4 mise i 2 rekvijema uz orkestar; 2 mise i 2 rekvijema za zbor a cappella; 150 psalama za 4—8 glasova (15 svezaka); Credo za 16 glasova; Te Deum; Miserere; Tantum Ergo; Stabat Alaler; litanije; moteti. — Priruĉnik Lassi mitnerati e fugau (2 knj. po 90 Partimenti svaki na zasebni b. c. sa 3 razliĉna rješenja). LIT.: F. Cicconetii, Memorie intorno a Pietro Raimondi, Roma 1867. — C. Gray Pietro Raimondi, The Music Review, 1940. — A. Damcrini, Pietro Raimondi, MGG, X, 1962.

RAINEY, Ma (Gertrude Malissa Nix Pridgett), ameriĉka jazz-pjevaĉica (Columbus, Georgia, 26. IV 1886 — 22. XII 1939). Pjevati je zapoĉela na prijelazu stoljeća s ansamblom Rabbit Foot Minstrels svog supruga Williama »Pa« Raineva. Do 1923 nastupala u razliĉitim crnaĉkim lokalima. Tada je snimila i seriju ploĉa za tvrtku Paramount i njena je popularnost naglo porasla. Pjevala je sa L. Armstrongom, J. Smithom i T. Ladnierom. Njezina odliĉna interpretacija bluesa donijela joj je nadimak »Mother of The Blues«. Neko je vrijeme pjevala uz vlastiti instrumentalni sastav Georgia Jazz Band; 1933 se povukla iz muziĉkog ţivota. Snimila je više od 200 ploĉa. Komponirala je See See Rider (1923). Izravno je utjecala na Bessie Smith.

161

RAINIER, Priaubc, juţnoafriĉki kompozitor (Howick, Natal, 3. II 1903 •—). Studirala na South African College of Music u Cape Townu i na Royal Academy oj Music u Londonu (R. Woof, J. B. McEwen); uĉila i kod Nadije Boulanger u Parizu. Od 1942 profesor na Royal Academy of Music u Londonu. Vitalni element njezinog osebujnog muziĉkog govora oĉituje se u bogatoj ritmiĉkoj figuraciji kojoj su melodijska linija i harmonijska struktura trajno podreĊene. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia da camera za gudaĉe, 1947; koncert za violonĉelo, 1964; Jncantation za klarinet i orkestar, 1933; Phala-Phala, »plesni koncert«, T961; baletna suita, 1950; Aeauora Lunae. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1924, 1939 i 1951; gudaĉki kvintet, 1924; trio -suita za violinu, violonĉelo i klavir, 1960; Quanta za obou i gudaĉki trio; duhaĉki kvintet, 1956; 6 kompozicija za duhaĉki kvintet, 1960; sonata za violu i klavir, 1945; suita za klarinet i klavir, 1943; suita za violonĉelo; Pastoral Tryptich za obou, 1960 i dr. — Barbaric Dance Suite za klavir, 1949; Piecesfor Keyboard za klavir 1 za ĉembalo (2 sv.), 1952. — Filmska muzika. — VOKALNA : zborovi; Cycle for Declamalion za tenor solo, 1954; solo-pjesme uz gitaru, uz flautu i uz klavir. — Requicm za tenor i zbor, 1955. LIT.: J. Amis, Priaulx Rainier, The Musical Times, 1955. — P. A. Evans, Priaulx Rainier, MGG, X, 1962.

RAISA, Rosa (pravo ime Rose Burstein), poljska pjevaĉica, sopran (Bialvstock, 23. V 1893 — Los Angeles, 28. IX 1963). Odrasla u Napulju i tamo uĉila na konzervatoriju San Pietro a Majella; studij završila kod Barbare Marchisio u Milanu. Na opernoj pozornici debitirala 1913 u Parmi i već iste godine pjevala na milanskoj Scali, a zatim postigla velike uspjehe u rimskom kazalištu Costanzi i u Teatro Colon u Buenos Airesu. Od 1916 operna prvakinja u Chicagu, odakle je poduzimala brojne turneje po Evropi, nastupajući redovito u londonskom Covent Gardenu, milanskoj Scali, pariškoj Operi, na festivalima u Veroni, Firenci i drugdje. Njezin tamno obojen dramski sopran omogućio joj je da kreira niz prvih opernih uloga koje su se odlikovale profinjenim zvukovnim modulacijama i dramskom uvjerljivošću. Dirigent A. Toscanini angaţirao ju je da na praizvedbama u Milanu pjeva uloge Asterije (Boito, Nerone) i Turandot (Puccini). Povukavši se 1937 iz javnoga muziĉkog ţivota, otvorila je u Chicagu pjevaĉki studio koji je vodila sa svojim muţem, baritonistom Giacomom Riminijem. RAITIO, Vaino (Eerikki), finski kompozitor (Sortavala, 15. IV 1891 — Helsinki, 10. IX 1945). Studirao muziku u Helsinkiju, Moskvi, Berlinu i Parizu. God. 1926—32 nastavnik na Muziĉkom institutu u Viborgu, a zatim se posvetio iskljuĉivo komponiranju. Od 1935 ţivio u Helsinkiju. Uz A. Merikanta, R. se nalazi u prvim redovima finskih kompozitora koji su dvadesetih godina XX st. pod utjecajem evropskih radikalnih strujanja. U svojim koloristiĉki efektivnim simfonijskim pjesmama sluţio se elementima moderniziranog impresionizma na osoban naĉin; samostalni stil oĉitovao je i u opernom stvaranju, razvivši recitativni naĉin usko vezan s finskim govorom. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1918. Simfonijske pjesme: Fantasta eslatica, 1921 ; Antigone, 1921; Nocturne, 1922; Fantasia poetica, 1923; Kuutamo Juppiterissa, 1923; Joutsenel, 1937; Sinfoninen balladl i Lemminkaisen diti. Koncert za klavir: dvostruki koncert za wolinu i violonĉelo; Poema za violonĉelo i orkestar; suite Le Balet grotesque i Kesdkuvia; seherzo Felis dome-slica i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; klavirski kvartet; klavnski kvintet; sonata za violinu i klavir: kompozicije za violinu i za violonĉelo. — Djela za klavir i za orgulje. — DRAMSKA. Opere: Jeflan tytar, 1931; Princessa Cecilia, 1936; Vdindmoisen kosima (u 1 ĉinu); Kaksi kuningatarta, 1944 i Lyydian kuningas, 1956. Balet Vesipatsas, 1931; scenska muzika. — Zborovi; solo-pjesme. LIT.: 5. Ranta, Vaino Raitio, u knjizi Suomen saveltajia, Porvco 1945. — N. E. Ringbom, Vaino Raitio, MGG, X, 1962.

RAJIĈIĆ, Stanojlo, kompozitor (Beograd, 16. XII 1910 —■). Studirao u Muziĉkoj školi u Beogradu gde je završio klavir kod Ruţe Vinaver; zatim završava na Konzervatorijumu u Pragu kompoziciju u klasi R. Karela i klavir u klasi A. Šime, a na Majstorskoj školi klavir u klasi K. Hoffmeistera i kompoziciju kod J. Suka; klavir je studirao i u Beĉu (Kerschbaumer). Po povratku u Beograd (1936) postaje nastavnik klavira u Muziĉkoj školi Stanković (1937—-40), a istovremeno predaje klavir i u Srednjoj muziĉkoj školi pri Muziĉkoj akademiji (1937—39). Od 1940 predaje kompoziciju na Muziĉkoj akademiji, danas Fakultetu muziĉke umetnosti (od 1954 redovni profesor). Redovni je ĉlan SANU i dopisni ĉlan Slovenske akademije znanosti in umetnosti. God. 1958—63 bio je direktor Muzikološkog instituta SANU. R. je dobitnik Herderove nagrade (1975). R. ide u red najplodnijih savremenih srpskih kompozitora. Razvojna linija njegove kompozitorske delatnosti ogleda se u velikom broju dela gotovo iz svih oblasti muziĉkog stvaranja. Kompozicije iz mladih, praških i post-praških dana odišu modernim shvatanjima srednje Evrope tridesetih godina XX v. U okviru ovih stremljenja, sa izrazitom muzikalnošću, izraţenom u proţivljenim muziĉkim mislima i motoriĉnom pokretu, sa primesama nešto uopštenog muziĉkog folklora, formira se mu ziĉki jezik zrelog Rajiĉića. Njegova dela su bogata i originalna po invenciji, harmonski jezik je zvuĉan i izrazit, formalne strukture skladne i promišljene, što naroĉito vaţi za sonatne konstrukcije;

162

RAJIĈIĆ — RALF

orkestracija je sonorna, sa jasno funkcionalnom upotrebom instrumenata i instrumentalnih grupa. Njegove simfonijske forme sazdane su na osnovama tradicionalnih oblika. Rajiĉićeva Peta simfonija in G nosi sve odlike modernog simfonizma, kako po snaţnim sonatno-Ċram-skim kontrastima i prirodnom, vitalnom dinamizmu, tako i po melodici, harmoniji, zvuku orkestra i razmerama. Od većeg broja koncerata — 3 za violinu, 3 za klavir, 2 za klarinet i po jedan za violonĉelo i za fagot — naroĉito se istiĉu II i III koncert za violinu i I I I za klavir. I sam pijanist, R. u svojim instrumentalnim kompozicijama ispoljuje izrazit smisao za instrumentalni S. RAJIĈIĆ stil, vrlo ĉesto virtuozno naglašen. Znaĉajna su i njegova vokalno-instrumentalna dela. U ciklusima pesama Na Liparu (na stihove Đ. Jakšića) i Lisje ţuti (B. Radiĉević), oba za glas i orkestar, R. daje reljefne zvuĉne slike obraĊenog teksta kroz izvestan prizvuk umetniĉki tretiranog narodnog melosa. Opera Simonida predstavlja sintezu Rajiĉićevog vokalno-instrumentalnog stila, formuliranog i izraţenog kroz veći broj raznolikih, ranije napisanih vokalnih kompozicija i — sa druge strane — njegovog dramatskog simfonijskog jezika. Baletska muzika Pod zemljom, raĊena u bogatoj formi simfonijske poeme, jeste delo u kome su snaţnim muziĉkim jezikom obraĊeni kontrasti ţivota i smrti u rudarskom ambijentu.

DELA. ORKESTARSKA. Šest simfonija: I, 1935 (2 srednja stava izve dena u Pragu, 14. VI 1935; ćelo delo izvedeno u Beogradu, 23. XII 1938); II, 1941; I I I , 1944; IV, 1946; V, in G, 1959 (Sarajevo, 23. II 1960) i VI, in E, 1967. Simfonijske poeme: Pod zemljom (prvobitno muzika za balet, Beograd, 5. VI 1940); Mali Radojica, 1942 (Beograd, 7. XII 1945); Smrt majke Jugovića, 1942; Marko pije uz ramazan vino, 1942 i Zidanje Skadra, 1942. Tri koncerta za klavir: I, 1940; II, 1942 i III, 1950 (Beograd, 28. XI 1950); 3 koncerta za violinu: I, 1941; I I , 1946 (Beograd, 28. X 1947^ i III, 1953 (Beograd, 23. X 1956); 2 koncerta za klarinet: I, 1943 i II, 1962 (Beograd, 21. V 1963); koncert za violonĉelo, 1949 (Beograd, 17. XI 1949) i koncert za fagot, 1969. Uvertira, 1934; Koncertna uvertira, 1950; Rapsodija, 1939; Simfonijska svita, 1940; simfonijska igra Rumenka, 1949. —- KAMERNA : klavirski trio, 1934; 2 gudaĉka kvarteta, 1938 i 1939 (Beograd, 26. II 1940); sonata za violinu i klavir, 1938; Dva komada za violinu i klavir, 1928; Capriccio za violonĉelo i klavir, 1938; Etida za violinu i klavir, 1950; Pesma i igra za fagot i klavir, 1950. — KLAVIRSKA: 5 sonata, 1941—44; 4 svite, 1935—43; sonatina, 1948; 14 etida, 1942; 5 humoreski, 1943; 2 igre, 1943; Toccata, 1943; Balada, 1943; Rapsodija, 1943 i dr. — DRAMSKA. Opere: Simonida, 1956 (Sarajevo, 24. V 1957; II verzija 1958, I I I verzija u jednom ĉinu, 1967); Karadorde, 1971 i Dnevnik jednog luĊaka, 1974. Baleti: Pod zemljom, 1940; Premija, 1940; Poema, 1944 i Slika, 1945. Scenska muzika za San letnje noći i Romeo i Julija W. Shakespearea, 1954. Muzika za deĉje komade Dvanaest meseci, 1949 i Sneţana, 1950. Hlmska muzjka. — VOKALNA : kantata Slepac na saboru, 1961. Ciklusi za glas i orkestar: Ĉetiri pesme Branka Radiĉevića, 1950; Ka Liparu, 1951; Lisje ţuti, 1953 i Magnovenja, 1965. Ciklusi za glas i klavir: Ĉuvari sveta, 1938; Jazz, 1939; Jesen, 1940 i // motoriĉnih pesama, 1940. Solo-pesme: Lik i luk; Zima na selu; Veće; Grudobolja; Vragolije i dr. Horovi: Zvona zvone, 1941 i Ţalost za dragim, 1959. Deĉje pesme (zbirke Pesme mog cvrćka za glas i klavir, 1948 i Mladost za deĉji hor, 1952). Melodrami: Gavran, 1942; Kineska tuţbalica, 1942; Bila sam osuĊena, 1942; Pesma mrtvih proletera, 1944; Grob u ţilu, 1944; Nepresahli izvori, 1967; ciklus Šantićevih pesama, 1968. — Obrade narodnog melosa. LIT.: J. Andreis, Stanojlo Rajiĉić: »Na Liparu", Muziĉke novosti, 1953, 5. — Z. Kuĉukalić, »Simonida« Stanojla Rajiĉića, Zvuk, 1957, 13—14. — M. Lasić, Opera modernog muziĉkog izraza, OsloboĊenje, 26. V 1957. — S. Đurić -Klajn, »Simonida« Stanojla Rajiĉića, Politika, 21. IV 1958. — D. Skovran, Simfonija in G Stanojla Rajiĉića, Zvuk, 1961, 51. — V. Periĉić, »Magnovenja«, novi vokalni ciklus Stanojla Rajiĉića, ibid., 1966, 68. — Isti, Stanojlo Rajiĉić, Pro mušica, 1968, 34. — M. Koren, Sa poprišta veĉnog Vizama i Rima, Tele gram, 25. X 1968. — V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. — Isti, Novo delo — Simfonija in E Stanojla Rajiĉića, Pro mušica, 1971, 54. — Isti, Stvaralaĉki put Stanojta Rajiĉića, Beograd 1971. D. Sn.

RAJTER, L'udovit, slovaĉki dirigent i kompozitor (Pezinok, Bratislava, 30. VII 1906 —). Muziku uĉio u Bratislavi na Muziĉkoj akademiji u Beĉu (F. Schmidt, J. Marx, C. Krauss, A. Wunderer). God. 1929—32 nastavnik na Gradskoj muziĉkoj školi u Bratislavi, a istodobno uĉi kompoziciju na Majstorskoj školi u Budimpešti kod E. Dohnanyija. Od 1933 u Budimpešti, gdje djeluje na Radio-stanici i na Visokoj muziĉkoj školi. Od 1945 u Bratislavi, dirigent Ĉehoslovaĉkog radija, a od 1949 dirigent Slovaĉke filharmonije i profesor na Visokoj muziĉkoj školi. Ĉesto gostuje u inozemstvu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta, 1928; 3 suite, 1929, 1930 i 1950; Divertintento, 1929; Slovensky tanec, 1927; Tri slovanske tance, 1949.— KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1928, 1938 i 1945; kvartet za 4 violine, 1953; klavirski trio, 1926; 2 duhaĉka kvinteta, 1946 i 1962, kvintet za klavi r, obou, klarinet, rog i fagot, 1929; sonatina za kontrabas i klavir. — Pet kompozicija za klavir, 1927. —Preludij i fuga za orgulje, 1927. —Balet Majales, 1937.— Obradbe slovaĉkih narodnih pjesama. LIT.: Z. Novdćek, Suĉasna slovenska hudobna tvorba, Bratislava 1955.

RAKIJAŠ, Branko, kompozitor i muziĉki pisac (K kraj Bjelovara, 22. V 1911—). Studirao na Filozofskom tetu u Zagrebu; muziku uĉio na zagrebaĉkoj školi Poly (F. Luĉić, E. Krauth), zatim 1941—45 kod P. Miloševi Butakova u njemaĉkom zarobljeniĉkom logoru; diplomirE na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. Milošević). Pro Srpskim Moravicama, Slavonskom Brodu i Zagrebu, o republiĉki inspektor za muziku SR Hrvatske u Zagre 1961 docent i od 1972 redovni profesor na Fakultetu za kulturu. Uz pedagoški rad bavio se dirigiranjem i mu kritikom. Organizirao i vodio više seminara namijenjeni! nom usavršavanju uĉitelja i nastavnika muzike; bio je pred republiĉke komisije za reformu muziĉkog školstva i ĉlan i Komisije za reorganizaciju umjetniĉkog školstva u SFRJ izabran za pedagoškog savjetnika. DJELA. ORKESTRALNA: Marš, 1943; Pastorale symphoniqu Preludij i fuga, 1957; Pjesme iz MeĊimurja, 1963. — KOMORNA: kvartet Zvjezdane noći, 1974; 2 duhaĉka trija: I, Proljetna suita, 1966 mom draganom, 1970; trio za klavir, obou i violonĉelo, 1964; Sonatu, za flautu i klavir, 1965; Proljetni cvjetovi za klarinet i klavir, 1972. VIRSKA: suita, 1944; Slike iz djetinjstva, 1961. — VOKALNA: C glas, ţenski zbor i orkestar, 1955. Za bariton, djeĉji zbor i orkestar: Tt basne, 1955 i Pjesme o mom zaviĉaju, 1969. Za djeĉji zbor i klavir: ĉ morem, 1961; Razgovor s uvelim lišćem (uz recitatora), 1968; Momeni 1969 i Humoreske, 1970. Zborovi {Tri kola, Poruka djevojci, Šokica, 1 Loza ţuti, Lirski diptihon i dr.); solo-pjesme. — SPISI: Novi momentiu Franje Ks. Kuhaĉa, Zvuk, 1966, 68; Muziĉka škola u Zagrebu, katalo; muziĉkog školstva u Hrvatskoj 1788—1968, 1968; Interesantan histen kument o postojanju kriţevaĉkog Glazbenog zavoda, Zvuk, 1969, 98 muziĉkog školstva u GraĊanskoj Hrvatskoj i Slavoniji u razdoblju 177 Muzika, 1968—69; Ugovor o pripojenju zagrebaĉke muziĉke škole iz St. školi Musikvereina, Arti musices, 1, 1969; Tragovi o postojanju kn Glazbenog zavoda poĉetkom XIX st., Kriţevaĉki zbornik, 1970; Pojai ĉenje zagrebaĉke Muziĉke škole iz XVIII st, u razvoju naše muziĉke kultw 1970, 104—105; Znaĉenje Kuhaĉeva "Katekizma glazbe* u našoj muţići. i praksi, Arti musices, 2, 1971; Razvoj muziĉke terminologije u Hrvatsk Kuhaĉa, u razdoblju 191H—1941, ibid., 6, 1975. Ĉlanci; recenzije; ki INSTRUKTIVNA. Knjige i skripta: Muziĉki odgoj djeteta, 1961; Pjest 1963; Osnove muziĉke kulture, 1967; Muzika u fiziĉkoj kulturi, 1968; R u kulturi 1970. K

RAKOV, Nikolaj Petroviĉ, sovjetski kompozitor (1 14. III 1908 —). Studij violine završio 1930 na Muziĉko nikumu A. i N. Rubinsteina u Moskvi (A. Berlin), a stud pozicije 1931 na Moskovskom konzervatoriju (R. Glie kojem predaje instrumentaciju od 1932 (od 1943 profeso stupao kao violinist i dirigent. Njegova se djela odlikuju lii i jasnoćom izraza. U simfonijama, a osobito u suitama, ni nalan naĉin povezuje elemente muziĉkoga folklora sa svojin tralnim stilom. Svoj najviši domet ostvario je u Prvom ki za violinu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1940 i MonodeoKna: MajienbKan CUM 0 OHUH , 1962;* simfonijeta za gudaĉe, 1958; 3 kor violinu, 1944, 1954 i 1961; Concertino za violinu i gudaĉe, 1959; 5 kor za 2 violine i gudaĉe, 1958; PyccKan yeepmwpa, 1947; uvertira : narodnih instrumenata, 1952. Suite: MapuucKan, 1931; Tant^esajihiic suita za duhaĉki orkestar, 1935; VepouneCKan za duhaĉki orkestar KoHuepmnan, 1949 i Bajiemnan, 1950. Simfonijska slika B cmennx cmana, 1947; JIupuHeCKUe naneebi, 1951- — KOMORNA: gudaĉi tet; sonata za violinu i klavir, 1951; sonata za obou i klavir, 1951 KLAVIRSKA: 2 sonatine, 1950 i 1954; 5 preludija, 1936; TI OJM I\AaccuueCKan ctouma, 1943 i dr. Kompozicije za 2 klavira. — Ror glas i klavir. — Obradbe narodnih pjesama. LIT.: M.IIonos, O TBOpneCTBe H. PaKOBa, CooeTCKaH jviy3biK IO. —A. COJIOSUOS, H. n. PaKOB, MocKna 1958. — D. Lehmann, Petrowitsch Rakow, MGG, X, 1962.

RAKUŠA, Fran, muziĉki pisac i zborovoda (Cvt Štajerska, 1859 — Trst, 25. IV 1905). Uĉitelj u Humu, S fenku, Dobovi kraj Brezica i na ćirilometodskoj školi u gdje je ostavio uĉiteljsku sluţbu i postao bankovni ĉii U muzici uglavnom samouk, ali vješt zborovoda pjevaĉki!" tava u mjestima gdje je sluţbovao. SuraĊivao je u ĉasopisim govo je najvaţnije djelo Slovensko petje v proteklih dobah (i8<

dina muziĉka knjiga te vrste u ono vrijeme. U njoj je R. u obrisima prikazivao razvoj slovenske muzike i obradio bi' mnogih slovenskih kompozitora. Rakušina je knjiga vaţai za prouĉavanje slovenske muziĉke prošlosti. LIT.: D. Cvelko, Les Formes et les resultats des efforts mušice vougoslaves, AML, 1959. — Isti, Zgodovina glasbene umetnosti na Slo\ III, Ljubljana 1960. D

RALF, švedska obitelj muziĉara, braća. 1. Oscar (Georg), pjevaĉ, tenor (Malmo, 3. X 18! Pjevanje uĉio u Lundu, na Opernoj školi u Stockholmu (J. I i kod B. Bratta; na opernoj pozornici debitirao 1918 u holmu kao SiegmunĊ (Wagner, Walkiird) i tamo angaţi 1940. Gostovao je 1925 u pariškoj Opera Comigue kao (Wagner), a 1927 u Bayreuthu. Preveo je na švedski više opernih i 100 operetnih libreta. 2. Einar (Christian), pjevaĉ (tenor) i zborovoda (} 24. VII 1888 —). Profesor Konzervatorija u Stockholmu —40 direktor), vodio je više pjevaĉkih zborova s kojima štovao i u inozemstvu. Od 1937 ĉlan je švedske Muziĉke akai

RALF — RAMEAU 3. Torsten (Ivan), pjevaĉ, tenor (Malmo, 2. I 1901 — Stockholm, 27. IV 1954). Studirao u Stockholmu i Berlinu (H. Dehmlow); na opernoj pozornici debitirao 1930 u Stettinu kao Cavaradossi (Puccini, Tosca). Od 1933 solist opere u Frankfurtu na Majni, od 1935 u Dresdenu i od 1945 na Metropolitanu u New Yorku; bio je stalan gost mnogih svjetskih opernih scena. Od 1948 ţivio je u Stockholmu, gdje je 1952 posljednji put nastupio na koncertnom podiju i u operi. Najistaknutije uloge u njegovu repertoaru bile su Otelio, Radames i Alfredo (Verdi, Otelio, Aida i La Traviata), Tristan (Wagner, Tristan i Izolda), Cavaradossi (Puccini, Tosca), Tamino (Mozart, Ĉarobna frula) i Turridu (Mascagni, Cavalleria rusticana). Na praizvedbi opere Daphne R. Straussa 1938 u Dresdenu R. je pjevao ulogu Apolla. RALLENTANDO (krat. rallent., rali.; tal. rallentare usporiti), oznaka za postepeno usporavanje tempa. Srodna je oznaci -> ritardando, ali zahtijeva još veće usporenje. RAMANN, Lina, njemaĉka muziĉka spisateljica i klavirski pedagog (Mainstockh im kraj Kitzingena, 24. VI 1833 — Miinchen, 30. III 1912). Studirala u Leipzigu (K. F. Brendel). Muziĉki pedagogu Geri i u SAD; 1858 otvorila muziĉku školu u Gliickstadtu (Holstein), a 1865, zajedno s Idom Volckmann, Ramann-Volckmannsche Musikschule u Niirnbergu; tu je školu vodila do 1900. Prouĉavala je Lisztova djela i njegov ljudski i umjetniĉki lik. Njezina velika monografija o Lisztu i danas je izvor pouzdanih i korisnih podataka. DJELA: Die Musik ah Gcgcnstand dcr Erziehung, 1868; Aus dcr Gcgenvjart, 1868; Bach und Hdndel, 1868; Atlgemeine musikalische Erziehungs- und Untcrrichtslehre der Jugend, 1869 ( I I I izd., 1898); F. Liszts Oratorium Christus', eine Studie sur zeit- und musikgeschichtlichen Stellung desselben, 1874; Franz Liszt ah Kiinstler und Mensch (3 sv.), 1880—94; Liszl ah Psalmensdnger, 1886. — Instruktivna klavirska djela. — Prevela i objavila cjelokupne spise F. Liszta pod naslovom Gesammelte Schriften (6 sv.), 1880—83; izdala Lisztove klavirske kompozicije s njegovim napomenama i uputama {Liszt-Pddagogiutn, 5 sv., 1901). — Komponirala 4 sonatine i kraća djela za klavir. LIT.: M. llle-Becg, Lina Ramann, Niirnberg 1914. — R. Sietz, Lina Ramann, MGG, X, 1962.

RAMBERT, Marie (pravo ime Mvriam Ramberg), engleska plesaĉica i pedagog poljskog podrijetla (Varšava, 20. II 1888—). Studij baleta zapoĉet u Varšavi prekinula 1906 i pošla u Pariz gdje je studirala medicinu i moderan ples u stilu I. Duncan. God. 1910 stupila u školu J. Dalcrozea i tri se godine intenzivno bavila ritmikom. Za boravka u Dresden-Hellerauu (1912) upoznala S. Djagileva, koji ju je kao struĉnjaka za ritmiku angaţirao u trupi Ballets Russes. Tu se ponovo oduševila za klasiĉni balet i nastavila studij kod E. Cecchettija i kasnije kod A. S. Astafijeve u Londonu; tamo je 1920 otvorila vlastitu školu. Izvrstan pedagog, R. je odgojila nekoliko generacija baletnih umjetnika Engleske (F. Ashton, A. Tudor, A. Howard, W. Gore, N. Morrice, J. Cranko, P. Argyle, C. Franca, S. Gilmore). Sa skupinom svojih uĉenika osnovala je 1930 ansambl Ballet Club (od 1935 Ballet Ramberl; od 1940, nakon spajanja s Loadon-Ballet, mijenja naziv u Rambert-London-Ballet; 1941 raspušten; 1943 reorganiziran te djeluje još i danas). Uz M. de Valois, R. je utemeljitelj moderne baletne umjetnosti u Engleskoj. LIT.: A. L. Haskell, The Marie Rambert Ballet, London 1930. — M. Clarke, Dancers of Mercurv, London 1962. — Quinchsilver, Marie Rambert, Memoirs, London 1972.

RAMEAU, Jean-Philippe, francuski kompozitor i muziĉki teoretiĉar (Dijon, 24. IX 1683 — Pariz, 12. IX 1764). Polazio isusovaĉku školu u Dijonu. Temeljitu muziĉku naobrazbu stekao od oca, crkvenog orguljaša. Odluĉio je da postane muziĉar kad mu je bilo 18 godina. Odlazi radi muziĉkog studija u Italiju, ali stiţe samo do Milana te se još 1701, nakon svega nekoliko mjeseci, vraća u domovinu. Od toga vremena više je godina aktivan u raznim krajevima Francuske. God. 1702 je privremeni orguljaš katedrale u Avignonu; iste godine postaje orguljaš katedrale u Clermont-Ferrandu; najkasnije poĉetkom 1706 nalazi se u Parizu. Tu objavljuje prvu knjigu kompozicija za clavecin. God. 1709 naslijedio je oca kao orguljaš crkve Notre-Dame u Dijonu; od 1713 je u Lyonu, gdje iduću godinu postaje orguljaš u dominikanskoj crkvi, a zatim se njegov trag gubi na neko vrijeme. Od 1716 ponovo je orguljaš u Clermont-Ferrandu. Tu nastaje kapitalno teoretsko djelo Traite de l'harmonie. God. 1723 se po drugi put — sad definitivno — nastanjuje u Parizu. Tu je crkveni orguljaš (isusovci; Ste Croix de la Bretonnerie), a stjeĉe i glas kao pedagog. Uz to piše muziku za Thćdtre de la Foire Saint-Germain i Thedtre Italien. Veoma je ţelio prodrijeti u parišku Operu, ali su mu nastojanja ostala bezuspješna — sve dok mu to ne omogućuje njegov mecena, generalni zakupnik poreza A. J.-J. Le Riche de La Poupliniere, ĉiji je privatni orkestar vodio od 1731. Kad se 1733 prvi put izvodi u Operi Rameauova tragedie lyrique (opera) Hippolyte et Aricie, uz njega je samo polovina publike. Glavni su mu protivnici lullvsti: pozivajući se na J. B. Lullvja, oni smatraju Rameauovu muziku suviše zamršenom, nerazumljivom,

163

uĉenom, ĉak i talijaniziranom, premda se R. nadovezivao na Lullvja. Do 1757 pojavljuje se niz novih Rameauovih opera, opera-baleta i pastorala; najĉuvenija scenska djela nastala su 1733— 49. Izvedba opere Dardanus (1739) oznaĉuje vrhunac u bitki ramis-ta i lullvsta. S vremenom je R. stekao zasluţenu slavu; dobivao je narudţbe za dvor i podijeljen mu je naslov Composi-teur de la Chambre du Roi (1745). Mnogo teških ĉasova donio je ostarjelome muziĉaru rat -> buf-fonista i antibuffoni-sta (1752— 54). Ra-meaua, koji je tada već priznat kao najveći predstavnik J.-PH. RAMEAU, suvremeni portret francuskoga opernog stila, napali su ţuĉljivo pristaše talijanske opere buffe (meĊu kojima i J. J. Rousseau). R. uzvraća napadaje, objavljuje nekoliko polemiĉkih spisa (Obser-vations sur notre instinct pour la musique et sur son principe; Erreurs sur la musigue dans VEncyclopedie). R. je jedinstven primjer muziĉara koji je bio jednako genijalan kao teoretiĉar i kao stvaralac. Njegovi teoretski radovi imaju u povijesti evropske muzike univerzalno znaĉenje. Cijeloga se ţivota intenzivno bavio pitanjima muziĉke teorije i trudio se oko razbistrivanja, produbljivanja i uĉvršćivanja svojih postavka, podvrgavajući katkad svoja mišljenja nepoštednoj reviziji, jer mu je prije svega bilo stalo do istine, pa i onda kad je ona narušavala jedinstvenost sistema za kojom je teţio. Njegov Traite de l'harmonie. . . (1722) najranija je studija o harmoniji; u njoj se prvi put jasno prikazuju, logiĉki povezuju i u tanĉine razraĊuju zakoni harmonijskoga mišljenja. Ostali su spisi kljuĉnoga znaĉenja Generation harmonique i Demonstration du principe de Vharmonie. Muzika se već dugo kretala od linearne polifonije prema vertikalnom doţivljaju zvuka, prema harmoniji, ali to se dogaĊalo instinktivno i empirijski; zato je Rameauova izreka: »Nas vodi harmonija, a ne melodija« zvuĉila revolucionarno. R. je teoretski (a u svojoj muzici i praktiĉki) povukao nuţne konzekvencije iz zakona povijesnog razvitka. Kao dijete prosvjetiteljskog dob a s m a t r a o j e d a je temelj harmonije priroda, razum i matematika. Njegova je originalnost i Reduite a ks Principes naturels; novost prije svega u tome što izravno DIVISE EN gJJJTRE L I VK E S. promatra sam akord i što je LI VRE 1. Du rapport des Raifor.5 & I'roportior.s Rirmoaitjues. za njega osnova akorda tkde h propricr^ JcsAccorJ^i prirodni fenomen. Dok je IIVRE II. Dc laEtnature de cout ce qui peut fervir a rcnJre une isprva za odreĊivanje Muflque parfoite. akorda i intervala LlVKE IH. Principes de Compofition. LIVKE IV. prihvaćao tradicionalnu Principes d'Atcompagnemcnt. aritmetiĉku metodu (diR A M EAV, Orgamfte dt I* fahedntt dt oba ţice na mono-kordu) Par MmfiemrCitrmont ett tA kasnije se priklonio fizikalnoj metodi, uzimajući kao temelj rezonanciju zvuĉnih tijela, tj. prirodni niz alikvotnih tonova. Razvio je teoriju temeljnog ili fundamentalnog tona, koja postaje os-

TRAITE L'HARMONIE

D E t'l M P R I M E R I E B » f i i s t i Ti

S

p Vith M .

F

R

A

O C C

X X I I .

J.-PH. RAMEAU, Traite de l yharmonie, 1722, naslovna strana

164

RAMEAU — RAMEY

novom njegove teorije obrata akorda: R. je prvi utvrdio harmonij- Zoroastre, 1749; Linus, 1751 (saĉuvan samo libreto i dionica I violin sku identiĉnost izmeĊu temeljnog oblika akorda i njegovih obrata Paladins, muziĉka komedija, 1760; Abaris, ou Les Boreades, 1764. Pa 1748; Nais, 1749; Acanthe et Cephise, ou La Sympathie, 1751; 1 time što ih je sveo na zajedniĉki temeljni ton. Odatle izvodi princip Zais, et Egle, 1753; Lysis et Delie. Opere-baleti: Les Indes galantes, 1735; L d temeljnog ili fundamentalnog basa (basse fondamentale), princip Hebe, ou Les Talenls lyriques, 1739; Les Fetes de Polymnie, 1745; Le de koji sreĊuje tok neke kompozicije. Fundamentalni bas je slijed la gloirc, 1745; Les Fetes de I Hymen et de l'Amour, 1747; Les Surf 1748. Balet (ballet heroique) Anacrion, 1754. Baletni ĉinov temeljnih tonova nekog slijeda akorda, bez obzira da li ti tonovi Vamour, de ballet): Pygmalion, 1748; La Guirlande, ou Les Fleurs enehantees, 17 zvuĉe realno ili su samo zamišljeni. Sybarites, 1753; La Naissance d'Osiris, ou La Fete Pamilie, 1754; Zephit (?); Rameauu je, kao i drugim francuskim umjetnicima baroknog Anacreon (za novu verziju opere-baleta Les Surprises de Vamour) Jo Nelee et Myrthis. Komedije-baleti: La Princesse de h razdoblja, muzika sredstvo da se njome prikaţe ono što leţi izvan (nedovršen); 1745; Platee, 1745; Les Fetes de Ramire (preradba u 1 ĉinu komediji La dometa nje same. Akordi i njihovo povezivanje, boje pojedinih Princesse de Navarre), 1745. Komiĉna opera (opera comique en vaua Le suzvuĉja, elementi su koji treba da izraze emocije i da opišu pri- Procureur dupe sans le savoir (saĉuvan samo libreto). Muziĉka sur; scenskim tekstovima A. Pirona: L'Endriague, komiĉna opera, 1723 rodu, predmete, pojedine osobe. L'Eurćlement d'Arlequin, 1726 ( ? ; završni vaudeville); La Robe de dissen Kao praktiĉni muziĉar R. slijedi takve principe, ali bez dog- Le Faux prodigue, komiĉna opera, 1726 (1 air); Les Jardins de l'Hymen Rose, (?); Les Courses de Ternpe, pastorala, 1734 (završni divertiss — matizma i uĉenjaĉke pedanterije. U stvari, Rameauov znanstveni 1726 VOKALNA. Kantate: Les Amants trahis za sopran, bariton i b. c rad izveden je iz muziĉke prakse njegova vremena i daje joj teo- 1721; Orphe'e za sopran i b. c, prije 1721; L'Impalience za sopran i b. 1722; Me'dee, prije I' retsku okosnicu. »Evo umjetnika koji je uĉen, ne zato da bi Absence, prije 1722; At, nadoknadio nedovoljnost tV(< ..* "' po umjetniĉkoj vrijednosti 1726; Observations sur thode d'accompagnemcnl većinom ne izdiţu iznad Plan abrege d'une tnethc prosjeka onoga vremena; ĉesto su osrednji, pa i loši. J.-PH. RAMEAU, La Dauphinc, autograf velle d'accompagnemen le clavecin, 1730; Diss Radnja je, kao i u drugim francuskim operama sur les differentes n Rameauova doba, samo prigoda za velike spektakle i plesne d,,aceompagnement pour le, clavecin ou pour Vorgue, 1732; Generalion hi divertissemente, no njegova je zasluga u tome što je preuzete forme que, ou Traite de musique theorique et pratique, 1737; Demonstration dl ispunio ţivom, raznolikom, zanosnom muzikom. Njegove opere cipe de I Harmome, servant de base a lom Van musical lheorique et p 1750; Reflexions sur la maniere de former la voix, Mercure de France posve su nove po razvijenosti i ljepoti orkestralnog parta. Smionošću Observations sur notre instinet pour la musique cl sur son principe 1754harmonije R. postizava neobiĉnu izraţajnu snagu, a po novosti sur la musique dans VEncyclopedie, 1755; Suite des Erreurs sur 'la musia instrumentacije on je jedan od zaĉetnika modernog orkestra. Oluje, I Encyclopedie, 1756; Reponse a MM. les Editeurs de VEncyclopidies averttssement, 1757; Leltre a M. d'Alembert sur ses opinions ei potresi i svi ostali slikoviti prizori iz prirode navješćuju Berlioza i dermer que, 1760; Reponse a la leltre de M. d'Alembert, qu'on vienl de lire Jv simfonijsku pjesmu. Uvertira (osobito za operu Zoroastre) najavljuje de France, 1761; Code de musique pratique ou Methodes pour ap'prer Glucka, jer sadrţi elemente dramskoga zbivanja koje će se odvijati musique, 1760; Origine des sciences, 1761; Lettre aux philosophes, con na sceni. R. se ubraja medu najveće plesne kompozitore svih le corps sonore et la sympalhie des tons, 1762. IZD.: cjelokupna djela priredili su C. Saint -Saens i Ch M vremena. Raspon njegove nepresušne invencije proteţe se od — odNOVA 1911 M. Emmanuel i M. Teneo (1895—1914, nepotpuno, obj. 18 sv veoma profinjenih sarabanda, gavota i menueta do puĉkih, ĉesto cesde clavecin en concerts obj. E. R. Jacobi (1961); cjelokupna djela za c krepkih rigaudona, musettea i tambourina. Nerijetko se plesni obi. E. R. Jacobi (1958; novo izd. 1961); pojedina dramska djela obj u izvatku (od 1880); fragmenti nekih dramskih djela obj. u partitur odlomci (symphonies de dame) scenskih djela tretiraju kao ballets skom u obliku orkestralne suite (od 1895). figures: oni ocrtavaju neku epizodu sadrţaja, slijede tok radnje, pa LIT.: G. de Chabanon, Eloge de Monsicur Rameau, Pariš 1764 su dramatskoga karaktera. Sve Rameauove opere odišu Marel, Eloge historique de Monsleur Rameau, Dijon 1766 _ L Lak plemenitom jednostavnošću: u patosu nema emfaze, u lirizmu meau, Pariš 1908 (III izd. 1919). — L. de La Laurencie, Rameau] Pari: P. Lasserre, L'Esprit de la musique francaise de Rameau a l'invasion nema sladunjave mekoće. Njegova su remek-djela opere — nenne, Pariš 1917. — J. Tiersot, Rameau, MQ, 1928. __ P -M 1 Hippolyte et Aricie, Castor et Pollux i Dardanus te opere-baleti L'Opera de Rameau, Pariš 1930 ( I I izd. 1943). —G. Migot, J.-Ph. Ran le geme de la musique francaise, Pariš 1930. — P.-M. Masson Rame Les Indes galantes i Les Fetes d'Hebe. MQ, 1939. — M. M. Meyer, J.-Ph. Rameau; J. S Bach Ch' R. se ubraja i medu najveće francuske majstore clavecina. Wagner, 1946 (novo izd. Pariš 1951). —J- Gardien, J.-Ph. Rameau, Pariš 1949 Nadovezujući se na F. Couperina on dalje razvija clavecinistiĉki Tie'not, J.-Ph. Rameau, Pariš i Bruxelles 1954. — H. Charlier J -Ph R 1955. — Z. Klitenic, The Clavecin Works of J.-Ph Rameau (d'isci stil. U suitama se izmjenjuju plesovi i stavci ilustrativnog ka- Lyon 1955. — C. M. Girdlcstone, J.-Ph. Rameau, His Life and raktera, s naslovima koji upućuju na izvanmuziĉki sadrţaj (Les Philadelphia London 1957 (franc. prijevod, Pariš 1962). — P. Berthicr, Reftexions si CyĊopes; Tourbillons; Tambourin). R. jaĉe od Couperina istiĉe et la vic de J.-Ph. Rameau, Pariš 1957. — E. G. Ahnell, The Concept of in the Operas of J.-Ph. Rameau (disertacija), Ann Arbor 1958. — J. harmonijski element; brojne figure temelje se na trozvuku, a in- hty Evolution of Rameau's Harmonic Theories, Journal of Music J strumentalni je slog općenito bliţi modernoj tehnici klavira. U The 1959- — R- Suaudeau, Introduction a l'harmonic de Rameau, Clermoi komornim kompozicijama Pieces de clavecin en concerts R. tretira rand 1960. — J. Malignon, Rameau, Pariš 1960. — 6\ Michaela Kean Wrmngs, of J. -Ph. Rameau (disertacija), Washington 19 clavecin kao solistiĉki instrument, a dvama melodijskim instru- Iheoretical M. Girdlestone, W. Pfannkuch i E. R. Jacobi, Jean-Philippe Rameau, mentima dodijeljena je uloga pratnje. U stavku La Forqueray C. X, 1962. — Poseban broj RM, posvećen Rameauu, 1965. B. (iz V koncerta) clavecin se tretira na posve koncertantan naĉin, RAMEAU, Pierre, francuski uĉitelj plesa (XVIII st.). koji nagovješćuje ranu klasiku. lovao na pariškom dvoru. Objavio je bogato ilustrirano teo U kantatama i motetima R. nije dao originalnih doprinosa. djelo Maitre d danser (1725) u kojem je prvi put opisan Unatoĉ tome što je R. kao orguljaš zadivljivao slušaoce, nije ososnovnih pozicija nogu u klasiĉnom baletu. tavio ni jedne kompozicije za orgulje. RAMEY, Phillip, ameriĉki kompozitor (Chicago, 1: DJELA: KOMORNA: Pieces dc clavecin en concerls za clavecin uz violinu ili flautu i violu ili drugu violinu (5 kompozicija, svaka u 3 ili 5 stavaka) 1939—). Kompoziciju studirao na De Paul University (A. Ĉ 1741; Six Concerts transcrits en sextour za 3 violine, violu, violonĉelo i kontranjin)i na Columbia University (J. Beeson); diplomirao io,6< bas ili drugi violonĉelo (prvih 5 kompozicija preradbe su Pieces de clavecin en stent A. Coplanda i L. Bernsteina na njihovim koncertnin concerts:; šesta je preradba 5 stavaka iz zbirke za clavecin Nouvelles suites...). nejama, djeluje i kao muziĉki suradnik u gramofonskoj inĊi — KLAVIRSKA: Premier Livre de pieces de clavecin (10 stavaka), 1706; Pieces de clavecin avec une methode pour la mechaniaue des doigts (24 stavka), 1724; iVoaU svojim prvim djelima upotrebljavao je dodekafonsku te velles Suitcs de pieces de clavecin... avec des remargues sur les diffćrents'genres komponiranja, da bi kasnije prihvatio tekovine avangs de musique (23 stavka), oko 1728; La Dauphine, 1747; Cinq Pieces exlraites des nastojanja. pieces en concert (Rameauove transkripcije iz Pieces de clavecin en concerts) Rameauu se pripisuje još 7 stavaka za clavecin. — DRAMSKA. Opere: Hip-polyte et Aricie, 1733; Samson, 1733 (izgubljena; muzika dijelom preuzeta u operu Zoroastre); Castor el Pollux, 1737; Dardanus, 1739; Pandore 1740-

DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1969 —71; Concen za klavir 1 orkestar, 1962; Orchestral Discourse, 1967; Capriccio za ud; 1966. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1971; sonata za 3 timpana 191! nata za klarinet, 1971; Commentaries za flautu i klavir, 1968; Incantali

RAMEY — RANĈIGAJ violinu i klavir, 1971. — KLAVIRSKA. Ĉetiri sonate: I, 1961, II, 1966; III i IV, 1968. Epigrams, 1967; Winter Music, 1969. ■— Seven, They Are Seven za basbariton i orkestar, 1965.

RAMIN, Giinther, njemaĉki orguljaš, dirigent, kompozitor i muziĉki pisac (Karlsruhe, 15. X 1898 —• Leipzig, 27. II 1956). Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu(R.Teichmuller, K. Straube, S. Krehl). Ţivio u Leipzigu; od 1918 orguljaš u crkvi sv. Tome, od 1920 i orguljaš Gemandhausa, uz to od 1921 nastavnik orgulja na Konzervatoriju (1931 profesor) i od 1940 kantor crkve sv. Tome. Djelovao i kao dirigent zbora Geivandhaus (1933—38 i 1945—51) i zbora Berlinske filharmonije (1935—43). Po svom raznovrsnom i bogatom djelovanju R. je zauzimao istaknuto mjesto u njemaĉkom muziĉkom ţivotu; bio je izvrstan ĉembalist i orguljaš, profinjen interpret klasiĉne orguljske literature kao i sjajan improvizator, sugestivan dirigent i vješt organizator muziĉkog ţivota svoje sredine. Gostovao je u mnogim evropskim zemljama i u SAD. DJELA. KOMPOZICIJE: sonata za violinu i klavir, 1922.—ZA ORGULJE: fantazija, 1924; preludij, largo i fuga, 1927; 2 koralne suite, 1928 i 1954; 5 koralnih predigri, 1931; Canzona COTI fugato, 1937.—Moteti, 1923; Psalam 13 za muški zbor i orkestar, 1932; kraće crkvene kompozicije. — SPISI: Das Organi sten-A ml ( 3 sv.), 1924 —37 ( I I izd. 1952— 56) ; Gedanken zur Kl arung des Orgclproblems, 1929 ( I I izd. 1955); Aufsalze und Vortrdge, 1929 ( I I prošireno izd.

1954); Karl Straube, der Pddagoge, Spomenica K. Straubeu, 1943; Der Thomanerchor in der Gegcnvsarl, Bach-Gedenkschriit, 1950; J. S. Bachs Totalitdt . . ., Musik und Kirche, 1950; J. S. Bach als Ende und Anfang, SMZ, 1954; Dem Vater der Bachpfiege (A. Schvveitzer), Mušica, 1955; brojni ĉlanci. — Izdao Orgehoerke beriihmler Aleister, 1922. LIT.: /.. von Koerber, Der Thomanerchor und sein Kantor, Hamburg 1954. — W. Neumann, Ein Lehcn im Dienste Sebastian Bachs, Mušica, 1956, 4. — Ch. Kamin, Giinther Ramin, Freiburg i. Br. 1958 (novo izd. Ziirich 1968). •— li. Hassc, Hrinnerungen an Gunther Ramin, Berlin J958. — H. Heinlze, Der Organist Gunther Ramin, Musik und Kirche, 1958. — R. lillcr, Gunther Ramin, MGG, X, 1962.

RAMOS (RAMIS) DE PAREJA, Bartolome, španjolski teoretiĉar (Baeza, Andaluzija, oko 1440 —• ?, poslije 1491). Uĉenik J. de Montea. Predavao na Univerzitetu u Salamanki (do 1472), neko vrijeme boravio vjerojatno u Firenci, drţao javna predavanja u Bologni (oko 1480—82), zatim ţivio u Rimu, gdje se spominje još 1491. Njegov je uĉenik G. Spataro. Ramosov traktat na latinskom jeziku Mušica practica (Bologna 1482; jedna od najstarijih muziĉkih inkunabula; novo izdanje J. Wolf, 1901) revolucionaran u svoje vrijeme, jer oštro kida s konvencijom, izazvao je brojne polemike. U njemu je R. postavio proporcije 4 : 5 i 5 : 6 za intervale velike i male terce te tako definirao konsonantni trozvuk. Osim toga, on predlaţe, da se umjesto Guidovih slogova solmizacije, koji se osnivaju na heksakordu, uvedu novi slogovi za cijelu oktavu. R. daje u tom traktatu i jasno tumaĉenje stroge, skroz provedene imitacije u vrijeme kad se ona tek razvijala i (vjerojatno prvi) upotrebljava naziv »fuga« za imitaciju u vokalnoj muzici. U rukopisu je saĉuvan i jedan njegov enigmatski kanon za ĉetiri glasa (obj. F. Vagaggini, 1952). LIT.: A. Sorbelli, Le due Edizioni della Mušica Practica di Bartolome Ramis de Pareja, Gutenberg-Iahrbuch, V, 1930. ■— A. Seay, Florence: The City o( Hothbv and Ramos, Journal of American Musicological Societv, 19 56. — C. V. Palisca, Bartolome Ramos (Ramis) de Pareja. MGG, X, 1962. — O. Aiischiali, Un'inedita testimonianza su Bartolome Ramos de Pareja, Fontes Artis Musicae, 1966. —J. Haar, R. Caperon and Ramos de Pareja, AML, 1969.

RAMOUS, Gianni, talijanski kompozitor (Milano, 12. IV 1930 —). Studij klavira završio 1952 na Konzervatoriju u Bologni (M. Antolini), a zatim se usavršavao kod C. Zecchija; u kompoziciji je samouk. God. 1955—58 nastavnik klavira i direktor muziĉke škole u Algheru, od 1964 profesor je na Konzervatoriju u Genovi. Od 1953 koncertira kao solist i u klavirskom triju; bavi se muziĉkom kritikom, a 1961—-64 bio je glavni urednik ĉasopisa Rassegna Musicale Ćurci.

DJELA. ORKESTRALNA: Variazioni su tema di Bach, 1963; Mušica per arehi I—//, 1960 i 1961; Polimorfia, 1964; 2 koncerta za klavir, 1951 i 1963; Fantasia rapsodica za violu i orkestar, 1955; Prismi, koncert za violinu, duhaĉke instrumente i udaraljke, 1968. — KOAiORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1948, 1949 i 1959; Concerto da camera za 5 instrumenata, 1959; 5 Invenzioni za violinu i klavir, 1948; 3 stavka za klarinet i klavir, 1949. — KLAVIRSKA: sonata, 1966; Toccata e variazioni, 1954; Adagio i fuga, 1956 (preradba 1 I sonate za violinu solo J. S. Bacha). — DRAMSKA: opera La Pesca, 1954; opera-oratorij Orfeo Anno Domini MCA1LVII, 1960; farsa Le Faliche del guerriero, IQ 63. Scenska muzika. — VOKALNA: oratorij La Crucifissione, 1962; kantata Lettera alta madre, 1963; solo-pjesme i dr.

RAMOVŠ, Primoţ, kompozitor (Ljubljana, 2C. III 1921 —). Kompoziciju studirao na Akademiji za glasbo u Ljubljani (S. Osterc), a zatim se 1941 usavršavao u Sieni i 1941—43 kod A. Caselle u Rimu. Od 1945 djeluje u biblioteci Slovenske akademije znanosti in umetnosti u Ljubljani (od 1952 upravitelj); uz to je predavao na Srednjoj muziĉkoj školi (1948—64). Veoma plodan kompozitor i jedan od najistaknutijih predstavnika suvremenog slovenskog i jugoslavenskog muziĉkog stvaralaštva. Nadovezujući se na neoklasicizam i neobarok, prošao je kratku fazu dodekafonije i totalne organizacije zvuĉne materije, poĉetkom 60-tih godina krenuo putem najnovijih muziĉkih traţenja, gradeći svoja djela iz zvuka i samo zbog zvuka.

165

Promjene u gustoći, boji i dinamici bitne su sadrţajne komponente njegova komponira-nja koje se ne oslanja na izvanmuziĉke asocijacije. DJELA (izbor). ORKESTRALNA. Ĉetiri simfo nije : I, 1940; II, 1943; III, 1948 i IV, 1968. Afusiaues fu-nebres, 1955; 7 skladb za gudaĉe, 1960; Intrada, 1962; Profili, 1964; Finale, 1966; Simfoniĉni portret, 1972; Adagio za violonĉelo i orkestar, 1958; Concerto piceolo za fagot i gudaĉki orkestar, 1958; Concertino za trublju i orkestar, 1960; Concerto za violinu, violu i orkestar, 1961; Koncertantna glas-ba za timpane i orkestar, 1961; Kontrasti za flautu i orkestar, 1966; Anli-paralele za klavir i orkestar, 1966; Simfonija med klavirjem in orkestrom, 1970; Sinteze za rog i 3 orkestralne grupe, 1971. — KOAiORNA: sonatina za klarinet, klavir i trublju, 1953 ; sonata za P. RAMOVŠ klarinet i klavir, 1953; trio za 2 violine i violu, 1954; Sonata breve za violinu i klavir, 1956; duhaĉki kvintet, 1959; sonatina za klarinet i klavir, 1959; Kontrasti za klavirski trio, 1961; Aforizmi za violu i klavir, 1961; Zvoĉna slika za rog i klavir, 1962; Enneafonia, 1963; Apel za rog i komorni ansambl, 1963; Fluktuacije za komorni ansambl, 1964; Prolog-Dialog-Epilog za flautu, klarinet i fagot, 1966; Nihanja za flautu i komorni ansambl, 1967; Portret za harfu i komorni ansambl, 1968; Con sardino za trublju, trombon i klavir, 1969; Triplychon za gudaĉki kvartet, 1969; Colloqium za harfu i gudaĉki kvartet, 1970; Signali za klavir i ansambl, 1971: Theme donne za trombon i ansambl, 1972; Ex uno za 2 klavira i 2 perkusioniste, 1973. Za violinu: Aiiniature, 1943; Bagatele, 1954 i Ekstremi, 1970. Monolog za violonĉelo, 1962; Ekspanzije za flautu, 1963; za kontrabas: 3 nokturna, 1972 i Solo, 1972.—• KLAVIRSKA: Sarkazmi, 1951; Tema con variazioni, 1953; sonatina. 1953; Bagatele, 1956; Varijacije, 1960; Pentektasis, 1963; Konstanta in sekvence, 1964; Asimetrija, 1965; Preludij in povratek, 1966; Gibanja, 1967; Dvojica, 1971; 3 preludija, 1972; Quadrumanus, 1972. — ORGULJSKA: Preludij i fuga, 1951; Tokata, 1960; Inventiones pastorales, 1966; Acuta, 1971. — Za harfu: sonatina, 1955; Cirkulacije, 1965; Improvizacije, 1973. — Scenska i filmska muzika. — Zborovi: solo-pjesme. LIT.: /. Pctrić, Primoţ Ramovš, Koncertni list Slovenske filharmonije, 1969—70, 7— 5. — A. Rijavec, Stilska orijentacija Primoţa Ramovša, Zvuk, 1974, 3. A. Rij.

RAMPAL, Jean-Pierre-Louis, francuski flautist (Marseille, 7. I 1922 —). Studij flaute, zapoĉet u Marseilleu, završio na Konzerva'oriju u Parizu (G. Crunelle). Tamo je 1944 utemeljio Quintelte d vent franfais, a 1955 Ensemble Baroque de Pariš. God. 1947 — 51 ĉlan opernog orkestra u Vichvju, od 1955 solist je orkestra Opere u Parizu i od 1958 profesor na Academie Internationale d'ete u Nici. Jedan od najistaknutijih flautista današnjice, R. je dobitnik brojnih meĊunarodnih priznanja. Kao kon-certant gostuje u glavnim svjetskim muziĉkim metropolama. Objavio više obradba za flautu Bachovih, Telemannovih, Couperinovih, Vivaldijevih, Mozartovih i drugih djela. RANCZAK, Hildegard, austrijska pjevaĉica, sopran (Vitkovice, Moravska, 20. XII 1895—). Pjevanje uĉila na Konzervatoriju u Beĉu; na opernoj pozornici debitirala 1920 u Dtisseldorfu i tamo odmah angaţirana. God. 1923—24 ĉlanica opere u J.-P.-L. RAMPAL Kolnu, 1926—28 u Stuttgartu i 1928—44 u Mtinchenu; gostovala je u Amsterdamu, Londonu, Parizu, Rimu, Berlinu i drugim evropskim gradovima, istiĉući se posebno kao Saloma (R. Strauss) i Oktavijan (R. Strauss, Kavalir s ruţom). Na praizvedbi Straussove opere Capriccio 1942 u Miinchenu pjevala je ulogu Clairon. Snimila je i više gramofonskih ploĉa. RANĈIGAJ, obitelj muziĉara. 1. Pavel, orguljaš i kompozitor (Kapla pri Sv. Juriju ob Ta boru, 28. VI 1899 — Ljubljana, 25. XII 1972). Nakon završene orguljaške škole u Celju (1916) studirao klavir i kompoziciju na Konzervatoriju u Ljubljani; diplomirao 1934. Nastavnik na Sred njoj muziĉkoj školi i 1956—63 profesor orgulja na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Iz njegove je škole izašlo više slovenskih muziĉkih umjetnika, medu kojima se posebno istiĉe H. Bergant. Kao orguljski virtuoz priredio više od 200 koncerata; nastupao je i u duu s violinistom J. Šlajsom. Objavio je 43 sveska narodnih pjesama za harmoniku (klavir) i pjevanje i priredio više kompozi cija klasiĉnih majstora za violinu i orgulje. 2. Dika, pijanistica (Ljubljana, 7. XII 1931 —). Kći Pavela; studij klavira završila 1955 na Akademiji za glasbo u Ljubljani;

166

RANĈIGAJ — RAPSODIJA

usavršavala se kod K. Tevlora u Londonu. Kao pijanist debitirala u Ljubljani; sada ţivi u Londonu. 3. Ljubo, pijanist (Ljubljana, 8. IV 1936 —). Brat Dike; diplomirao na Akademiji za glasbo u Ljubljani, gdje je 1962 završio i postdiplomski studij; usavršavao se kod S. Peschka u Salzburgu u interpretaciji kompozicija za glas i klavir. Koncertirao kao pijanist, a zatim se posvetio komornom muziciranju te postao istaknuti klavirski pratilac solo-pjevaĉa. Od 1963 umjetniĉki je suradnik na Akademiji za glasbo u Ljubljani. K. Be. RANDS, Bernard, engleski kompozitor (Sheffield, 2. III 1935 —). Kompoziciju studirao na Univerzitetskom koledţu u Bangoru, a zatim se usavršavao kod R. Vlada u Rimu, L. Dallapiccole u Firenci i L. Berija. Od 1961 predaje na koledţu u Bangoru. DJELA: Mesalliance za klavir i komorni orkestar, 1972; Per csempio za omladinski orkestar. — Quartet Music uz klavir, 1959; 4 kompozicije za violinu i klavir, 1959; Refraction za 24 instrumentalista, 1961; Actions for Six za flautu, violinu, violonĉelo, "harfu i 2 perkusionista, 1963; Formants I {/.es Gestesj za harfu, 1965; Formants II ( Transformaliom) za harfu, violu, violonĉelo, kontrabas, gitaru i udaraljke, 1967; Deja za komorni ansambl, 1972; Memo II za trombon, 1973; .,UAi za harfu i ko morni ansamb l, 1974. — Metalepsis za glas i 3 udaraljke; Serena za glas, flautu, trombon, kontrabas i udaraljke, 1972; Wildtrack II za sopran i orkestar, 1973.

RANGSTROM, AnĊers Johan Ture, švedski kompozitor, dirigent i muziĉki kritiĉar (Stockholm, 30. XI 1884 — 11. V 1947). Studirao kompoziciju u Stockholmu (J. Lindegren) i Berlinu (H. Pfitzner), a pjevanje u Berlinu i Miinchenu. Osim razdoblja 1922—25, kad je kao dirigent boravio u Goteborgu, R. je bio u Stockholmu nastavnik pjevanja i uz to 1907—42 muziĉki kritiĉar više švedskih listova (Svenska Dagbladet, Stockholms Dagblad, Nya Daglight Allehanda). Ĉesto je kao dirigent koncertirao u zemlji i inozemstvu. R. je zastupnik švedskog nacionalno-romantiĉkog smjera. Njegova je muzika originalna, invenciozna i neposredna i u impozantnim orkestralnim freskama i u intimnim raspoloţenjima solo-pjesme, njegovim najvrednijim ostvarenjima. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, August StrinĊberg in memoriam, 1914; II, Milt land, 1919; III, Sdng under stjarnorna, 1929 i IV, Invocatio, 1936. Simfonijske pjesme: En Dithyramb, 1909; Ett midsommarstycke, 1910; En hoslsdng, 1911; Havel sjunger, 1913; Gamla Stockholm, 1939 i Spelmansvar, 1943. Balada za klavir i orkestar, 1937; Poema za violinu i orkestar, 1944; Nenia, 1918; 2 suite, 1918 i dr. — KOAiORNA: Ein Nachtstuck in E. T. A. Hoffmanns Manier za gudaĉki kvartet, 1909; suite In modo antico i In modo barocco za violinu i klavir, 1923. — Sonatina za klavir, 1937; preludiji i dr. za klavir. — DRAMSKA. Opere: Kronbruden (po A. Strindbergu), 1915; Middelalderlig, 1918 i Gilgamesj, 1933—44 (dovršio i instrumentirao J. Fernstrom; izvedena 1952). Scenska muzika za brojne drame Strindberga, Ibsena i Shakes pearea. — VOKALNA: zborovi; oko 80 solo-pjesama uz orkestar; oko 170 solopjesama uz klavir u zbirkama: Lyrik, 1903—09; Pastichen, 1909; Visor (A. StrinĊberg), 1909; Hafvets sommar (T. Rangstiom), 1915; Notlurno (T. Rangstrom), 1918; Legender, Ballader och Romanser, 1923; Trols allt, 1936; Skold och svdrd, 1941; Passad, 1946 i dr. LIT.: K. Hdkanson, Svenska sangkomponister: 2. Ture Rangstrom Ares 1922. — F. H. Tornblom, Ture Rangstrom, Ord och bild, 1934. — Posebni broj ĉasopisa Musikrevv (Stockholm) posvećen T. Rangstromu, 1950. — A. Helmer, Ture Rangstroms otrvckta ungdomssanger, Svensk Tidkrift for Musikforskning, 1960. — Isti, Anders Johan Ture Rangstrom, MGG, X, 1962.

RANKI, Gyorgy, madţarski kompozitor (Budimpešta, 30. X 1907 —). Kompoziciju uĉio kod Z. Kodalva, klavir na Visokoj muziĉkoj školi u Budimpešti; muziĉko obrazovanje dopunio temeljitim studijem muziĉkoga folklora u Parizu. God. 1947—48 vodio muziĉki odjel Madţarskog radija. Kompozitorski rad preteţno posvećuje kazalištu, filmu i radiju. Upotrebljava elemente povijesnih stilova i crpe u folkloru raznih naroda; u kompozicijama lirskog ugoĊaja (pjesme i komorna muzika) najviše se oslanja na madţarski narodni melos.

DJELA. ORKESTRALNA: fantazija 1514 za klavir i orkestar, 1960; Kardtdnc, 1949; Magyar tdncok a XVI szdzadbol za mali orkestar, 1950 i dr. — KOMORNA: Pentaerophonia, 3 kompozicije za duhaĉki kvintet, 1958; kvintet za 4 duhaĉka instrumenta i klavir, 1929; Arisztofanesz-szvit za violinu i klavir, 1947; Serenata aWantiqua za violinu i klavir, 1956; Don Quijote es Dulcinea za obou i klavir, 1951 (verzija za obou i mali orkestar, 1960); sonata za klarinet solo, 1931. — Dvije sonate za klavir, 1931 i 1947. — DRAMSKA: opere Szepek szepe, 1955 i Az ember tragediaja, 1970; djeĉja opera Muzsikus Peter, 1962; radio-opere: A csendhdborito, 1950; Pomdde kirdly uj rujdha, 1953 i A gyoztes ismeretlen; lirska tragedija Egy szerecm 3 ejszakdja', balet Snoiumen, 1939; 1 opereta; 2 Singspiela; više plesnih igara za razne ansamble narodnih plesova; scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantate {A vdros peremen, 1947); Dal a nepek egyetertese'rol za zbor i orkestar, 1952; Here's the Time now za sole, zbor i orkestar, 1960; zborovi; solo-pjesme. LIT.: J. Ujfalussy, Gy6rgy Ranki, MGG, X, 1962. — /. Barna, Gyorgy Ranki, Budapest 1966.

RANTA, Sulho (Veikko Juhani), finski kompozitor, dirigent i muziĉki pisac (Peraseinajoki, 15. VIII 1901 — Helsinki, 5. V 1960). Muziĉko obrazovanje stekao na Konzervatoriju u Helsinkiju (E. Melartin) i na tamošnjem Univerzitetu, gdje je 1925 diplomirao u klasi I. Krohna; usavršavao se u Berlinu, Beĉu, Parizu i u Italiji. God. 1925—32 u Viborgu kazališni dirigent i nastavnik muzike; 1934—56 predavao na Muziĉkoj akademiji u Helsinkiju; uz to bio je vrlo aktivan kao dirigent i muziĉki kritiĉar (1933—-57 referent lista Ilta-Sanomai). Isprva oduševljen pobornik avangardistiĉkih postupaka, R. već tridesetih godina u svoje kompozicije unosi neoklasicistiĉka obiljeţja; tome je smjeru ostao vjeran do kraja svoga bogatog stvaralaštva.

DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, Programmatica, 1931; Piccola, 1932; III, Semplice, 1936; IV, Dell'arte, 1947 i V, Oratorio volgart solima i zborom), 1951. Simfonijske pjesme Imagesboreales, 1933 i En Folksa 1940; Concertino za klavir i gudaĉe, 1932; rapsodija Tuntematon maa za k! 1 orkestar, 1930; koncert, 1939; 14 suita. — KOMORNA: Concertino za gud kvartet, 1935; klavirski trio, 1923, Quartetto inquielo za klavirski kvartet, 1 trio-sonata za violu, violonĉelo i klavir, 1941 Mala kineska suita za flaut violine, violu i udaraljke, 1926; Suite symphonique za flautu, klarinet, rog, Ċaĉki kvartet i udaraljke, 1928; Concertino za flautu, violu, harfu i gudaĉki kvii 1934; 11 kompozicija za violinu i klavir. — 30 djela za klavir (2 sonate). — kompozicija za orgulje.-—Baletna pantomima Kirsikaukukkia, 1929; scens filmska muzika. — VOKALNA: 14 kantata (Kalcvala, 1935); zborovi; pjesama uz orkestar; ciklusi solo-pjesama uz manje instrumentalne sas (akvareli Japan, 1928; Kineske pjesme, 1928); oko 170 solo-pjesama uz kl; djeĉje pjesme. — Psalam 84 za zbor i orkestar. — SPISI: Musiikin valtatt 1942; Savelten valojaja varjoja, 1946; leksikon Musiikin tietokirja, 1948; Mus historia (2 sv.), 1950—56. — Uredio publikacije: Savelten meslareila, 1 Suomen saveltajid, 1945 i Savelten taitureita, 1947. LIT.: N.-E. Ringbom, Sulo (Veikko Juhani) Ranta, MGG, X, 1962.

RANZ DES VACHES (njem. Kuhreigen), vrsta vec starog i danas gotovo izumrlog pastirskog narodnog napj karakteristiĉnog za švicarske kravare. Napjevi su trodijelni melizmatiĉnim vanjskim dijelovima, ĉesto uz pratnju alps roga. Najstariji poznati r. d. v. je Loba loba (stara njemaĉka r za kravu), tiskan u zbirci Bicinia gallica... G. Rhaua (1545' najpoznatiji je Armaillis des Colombettes iz kantona Fribourj kraja XVIII st. R. d. v. je ušao i u umjetniĉku muziku. Pri: jenili su ga A. M. Gretrv u uvertiri opere Guillaume Teli (17c G. Rossini u operi Guillaume Teli (1829); J. Weigl u operi Schmeizerfamilie (1809); M. Kienzl u operi Der Kuhreigen (19] F. Liszt u parafrazi Improvisata sur le Ranz de Vaches (Auj auf die Alp) F. Hubera (1836). LIT.: A. Tobler, Kiihreihen oder Kuhreigen, Jodel und Jodellied in Ap] zell, Ziirich 1890. — L. Gauchal, Etude sur le ranz de vaches fribourgt Ziirich 1899. — C.-A. Moberg, Om Vallatar. En studie i de svenska iaboda musikaliska organisation, Svensk Tidskrift for Musikforskning, J955. ■— Kiihreihen, Lobetanz und Galder, In memoriam J. Handschin, Strasbourg 1

RAPHAEL, Giinter, njemaĉki kompozitor (Berlin, 30. 1903 — Herford, 19. X 1960). Studirao na Visokoj muziĉ školi u Berlinu. God. 1926—34 predavao na Konzervatorij Institutu za crkvenu muziku u Leipzigu. Povukavši se iz javi ţivota, boravio do 1949 u Meiningenu i Laubachu. God. 19453 nastavnik na Konzervatoriju u Duisburgu, a od 1957 do sr profesor Visoke muziĉke škole u Kolnu; uz to je 1956—58 j davao i na Konzervatoriju u Mainzu. Oslobodivši se utjei Brahmsa i Regera, R. je izgradio osobni izraz koji se odlil harmonijskim i ritmiĉkim slobodama, ali i zanimljivim odnos prema tematskoj problematici (snaţne zborske kompozk humor Palmstromsonate, refleksivna misaonost sonate za orgul

DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 1926; II, 1932; I I I , 1. IV, 1947 i V, 1953. Sinfonia breve, 1949; 2 koncerta za violinu, 1929 i l< koncert za orgulje; Concertino za alt-saksofen i mali orkestar, 1951; Concei za flautu i mali orkestar, 1956; simfonijska fantazija za violinu i 11 gudaĉa, 1 3 suite; karakterna studija Zoologica, 1958; Die vier Jahreszeiteti za gud orkestar, 1953. — KOMORNA: gudaĉki trio; 4 gudaĉka kvarteta; gud kvintet; klavirski trio; klavirski kvintet; duhaĉki kvartet, 1945; trio za flau gudaĉe, 1940; kvintet za klarinet i gudaĉe, 1924. Sonate: 3 za violinu i kla 2 za violinu i klavir; 2 za violonĉelo i klavir; za flautu i klavir, 1925; za ob klavir, 1931; za saksofon i klavir; za violinu i orgulje; 2 za violinu; 3 za vi 2 za violonĉelo; 2 za flautu i 1 za fagot. Sonatina in modo Udico za obou i orgi 1959, Ĉetrdeset i pet dueta Dialogue za 2 violine (2 sv.), 1951 i 1957, i dr KLAVIRSKA: Piccola Sonata, 1924; 2 sonate, 1939; Sonatina seria, l< Sonatina giocosa, 1944; tokata za 2 klavira. — ORGULJSKA: sonata, i< 5 koralnih predigri; 19 korala; fantazija; preludiji; fuge; tokata; partite i — VOKALNA: oratorijska simfonija Von der grosscn Weishcil za sole, : i orkestar, 1956; brojna zborna djela (i za više zborova); solo -pjesme uz kl i uz razne instrumentalne sastave {Palmstromsonate za tenor, klarinet, viol klaviri udaraljke, 1950). — CRKVENA. Kantate: Vaterunser, 1937; Busskan, I95 2 ; Judica, 1955 i Herr Goli, dich loben alle zvir. Rekvijem, 1928; Te Dt 1930; 37 moteta; 3 mala duhovna koncerta, 1959. LIT.: H. H. Schaeder, Giinter Raphael, ZFM, 1931. — O. Riemer, I phetische Musik, Mušica, 1947. — W. Stockmeicr, Gunter Raphael, MGG 1962.

RAPPOLD, Marie (rod. Winterroth), anglo-ameriĉka r. vaĉica, sopran (London, 1873 — Los Angeles, 12. V 1957). U nica O. Saengera u New Yorku; na Metropolitanu debitii 1905 kao Sulamith (Goldmark, Kraljica od Sobe) i angaţin do 1920. Gostovala je u Bukureštu i na drugim evropskim op nim scenama te nastupala i na koncertima; 1927—28 bila ĉlanica opere u Chicagu, a zatim je ţivjela u Los Angelesu 1 pjevaĉki pedagog. Njezine najveće operne kreacije bile su D demona, Aida i Leonora (Verdi, Otelio, Aida i Trubadur), El Venera i Elizabeta (Wagner, Lohengrin i Tannhauser), Margar (Gounod, Faust), Michaela (Bizet, Carmen), Elena (Boito, A fistofele) i dr. RAPSOD (grĉ. pai|cpSo;), u staroj Grĉkoj putujući pje' koji je kod sveĉanih zgoda pjevao junaĉke pjesme uz prati lire. R. je i pjesnik koji recitira vlastita djela. Grĉki r. srodan našem guslaru i keltskom bardu. Obojica evociraju heroj dogaĊaje i likove iz prošlosti. RAPSODIJA (grĉ. paTiTEiv spojiti, sastaviti i 4>Svj pjesr, engl. rhapsody, franc. rapsodie, njem. Rhapsodie, tal. rapsodt

RAPSODIJA — RATHGEBER i. u starogrĉkoj poeziji, epska pjesma ili ulomak iz junaĉkog epa (npr. Ilijade) što ga je pjevao rapsod. 2. Poĉetkom XIX st. instrumentalna, rjeĊe vokalna (zborska) kompozicija epskog ili herojskog karaktera s citatima narodnih pjesama ili melodikom srodnom narodnoj muzici. R. je slobodna, neodreĊena oblika i ĉesto djeluje fragmentarno, poput improvizacije; time se pribliţuje fantaziji. Kao naslov prvi je izraz r. upotrijebio W. R. Gallenberg 1802 za svoju klavirsku kompoziciju op. 3. Najpoznatije orkestralne rapsodije su 15 Madţarskih rapsodija F. Liszta, 3 Slavenske rapsodije A. Dvofaka, 2 Rumunjske rapsodije G. Enescua i jevrejska rapsodija Schelomo (za violonĉelo i orkestar) E. Blocha. Popularna Rhapsody in Blue G. Gershwina izraĊena je na elementima jazza. R. u h-molu za klavir J. Brahmsa ne temelji se na narodnim melodijama i srodna je baladi; njegova r. za alt, zbor i orkestar op. 53 po obliku je kantata. Od naših autora rapsodije su pisali S. Hristić (r. za klavir i orkestar), M. Lipovšek (2 r. za violinu i orkestar), F. Lhotka (Sljepaĉka r. i Ţetelaĉka r.) i dr. LIT.: VI. Jankelevilch, La Rhapsodie, Verve et improvisation musicale, Pariš 1955. — W. Kahl, Rhapsodie, MGG, XI, 1963. — W. Salmen, Geschichte der Rhapsodie, Zurich i Freiburg i. Br. 1966. M. Kun.

RASBERGER, Pavel, kompozitor (Ljubljana, 21. I 1882 — Maribor, 6. I 1967). Muziku uĉio na školi Glasbene matice u Ljubljani i na teĉaju za zborovoĊe, orguljaše i uĉitelje pjevanja u Gorici. Glumac i redatelj Narodnoga gledališĉa u Mariboru gdje je, uz drame, reţirao operete i opere. Osim toga djelovao je kao pijanist, korepetitor, orguljaš, zborovoda i dirigent. Premda je u kompoziciji uglavnom samouk, postigao je svojim romantiĉki nastrojenim djelima priliĉan uspjeh. DJELA. DRAMSKA: opera Povodni tnoţ; muzika za igrokaze s pjevanjem Prebrisani amor i Rdeĉi nageljni; operete Zorkana na Jadranu i Liubosumna Lcnka. —■ Kompozicije za mali orkestar. — Zborovi i solo-pjesme. D. Co.

RASSE, Fran?ois, belgijski kompozitor, dirigent i muziĉki pisac (Helchin, Tournai, 27. I 1873 — Bruxelles, 4. I 1955). Studirao na Konzervatoriju u Bruxellesu (E. Ysaye, G. Huberti). Nakon studijskog putovanja u Italiju, Pariz i Berlin, operni dirigent u Bruxellesu (1902—07 i 1910—n), Toulousei (1907) i Amsterdamu (1908—10), te uz to koncertni dirigent u Spau (1904—06), Gentu (1921—28), Ostendeu (1922—38) i Liegeu (1925—-38). God. 1910—25 profesor Konzervatorija u Bruxellesu te 1925—38 direktor Konzervatorija u Liegeu. Njegova muzika, preteţno lirskog karaktera, pisana je u neoromantiĉkom stilu. DJELA. ORKESTRALNA: Symphonie romantique, 1901; Symphonie melodique, 1903; Symphonie rythmique, 1908. Simfonijske pjesme: Douleur, 1911; Joie, 1925 i Aspiration, 1946. Koncert za violonĉelo, 1898; koncert za violinu, 1906; 2 Poeme concerlant za klavir i orkestar, 1918 i 1935; La Dryade za klarinet i orkestar, 1943; 4 suite, 1900—08; Une Vie, 1925; Six Dances, 1939; Lamento, 1942. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1906 i 1950; gudaĉki kvintet, 1914; 3 klavirska trija; klavirski kvartet, 1941; klavirski kvintet; sonata za violonĉelo i klavir, 1916; sonata za violinu i klavir, 1918; Concertino za trublju i klavir. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA: Opere Deidamia, 1905; »1914«, 1919; i Soeur Beatrice, 1938. Balet Le Maitre a danscr, 1908. ■— VOKALNA. Kantate: Comala, 1897; Cloches nuptiales, 1899; Hymnes, 1901; Le Reveil, 1920; Au malin, 1923; Hymne au feu, 1926; Les premieres paroles, 1932 i Le Chant eternel, 1934. Zborovi; oko 45 solo-pjesama. — INSTRUKTIVNA: Solfege, 1910—20; Solfege esthetique et progressif, 1911—40; La Vir-tuosite vocale, 1919—20; Le Medium de la voix, 1919—20; Lecons de concours el d'examens d'harmonie (3 sv.), 1927—jo. — Ĉlanci. LIT'.: R. Moulaert, Notice sur Francois Rasse, Bruxelles 1959. — J. Quitin, Francois Rasse, MGG, XI, 1963.

RASTAVLJENI AKORDI, melodijske figure koje se sastoje od akordiĉkih tonova. R. a. najĉešći su u instrumentalnoj muzici i to prvenstveno za instrumente s tipkama (klavir) i za harfu. Primjenjuju se osobito u literaturi rane klasike, u djelima beĉkih klasiĉara i u kompozicijama romantiĉara. Pojavljuju se kao element pratnje, tj. kao harmonijska podloga melodiji, a pripadnici pretklasiĉne epohe te J. Haydn, W. A. Mozart i L. van Beethoven izgraĊuju ĉesto i teme instrumentalnih djela — osobito sonatnih allegra (Beethoven, Treća simfonija) — od tonova rastavljenih akorda. Tako i prvi stavak klavirske sonate u Cduru (K. V. 545) W. A. Mozarta zapoĉinje rastavljenim toniĉkim trozvukom (kvintakordom); pratnja se takoĊer temelji na tonovima rastavljenih akorda: Allegro

im " JJJJJJJj T. Br.

RASTRAL (od lat. rastrum groblje), jednostavna sprava u obliku valjka ili petorostrukog pera sa drškom, koja crtaĉima

757

nota sluţi za izvlaĉenje linijskoga sistema. Otuda za notni papir sa štampanim crtovljem naziv rastrirani papir. RASTRELLI, i. Vincenzo, talijanski kompozitor (Fano, 1760 — Dresden, 20. III 1839). Pjevanje uĉio u rodnom gradu, kompoziciju kod Padre Matteija u Bologni. Crkveni kapelnik u Fanu i kazališni dirigent u Pesaru,djelovao je zatim u Dresdenu kao uĉitel,j pjevanja; 1795 postao dvorski crkveni kompozitor. God. 1802—06 u Moskvi, a zatim se preko Italije vratio 1807 u Dresden; iz javnoga muziĉkog ţivota povukao se 1831. DJELA. CRKVENA: oratorij Tobia; misa za soliste, zbor i orkestar; Kyrie za zbor i orkestar; Kyrie za 2 zbora i orkestar; 8 ofertorija za soliste, zbor, orkestar i orgulje; 6 Magnificata; 2 Ave Marije; 2 Alma Redemptoris Mater; 2 Salve Regina; moteti i dr.

2. Joseph, kompozitor i dirigent (Dresden, 13. IV 1799 —15. XI 1842). Sin i uĉenik Vincenza; ĉudo od djeteta, već se 1805 producirao kao violinist u Moskvi, a zatim je uĉio još u Bologni (Padre Mattei). Djelovao je u Dresdenu kao crkveni kompozitor i uĉitelj muzike, zatim kazališni dirigent i od 1830 dirigent dvorske kapele. Njegovom smrću prestaje u Dresdenu prevlast talijanske muzike; naslijedio ga je R. Wagner. DJELA. ORKESTRALNA. Za violu i orkestar: Gran Concerlo i Concertino; Trois Marches triomphales za duhaĉki orkestar. —- DRAMSKA. Opere: La Distruzione di Gerusaleme, 1816; La Schiava circassa ossia Imene et Virtit, oko 1820; Le Donne curiose, 1821; Velleda, 1822; Amina ovvero L'Innocenza perseguitata, 1824; Salvator Rosa oder Zwey ndekte in Rom, 1832; Bertha von Bretagne, 1835; Die Neuvermahlten, 1839 i dr. — VOKALNA: Chor der unsichtbaren Geister za zbor i orkestar, 1825; arije za glas i duhaĉki orkestar; solo-pjesme. — CRKVENA: Missa a 4 v. uz orkestar, 1829; Aliserere, 1837; 4 Salve Regina; 2 Regina coeli; 2 Ave Regina; 2 Alma Redemptoris; 3 Magnificata; psalmi za soliste, zbor, orkestar i orgulje; 3 Laudate Dominum; litanije i dr. LIT.: O. Schmid, Die Kirchenmusik in der katholischen Hofkirche zu Dresden, Mitteilungen des Vereins fiir Geschichte Dresdens, 1921. — II. Engel, Deutschland und Italien in ihren musikgeschichtlichen Beziehungen, Regens burg 1944. — G. Hausszvald, Dresdner Kapellbuch, Dresden 1948. — D. Hdrtwig, Rastrelli, 1. Vincenzo, 2. Joseph, MGG, XI, 1963.

RASUMOWSKY, AnĊreas -> Razumovski, Andrej Ki-riloviĉ RATEZ, Emile-Pierre, francuski kompozitor (Besancon, 5. XI 1851 — Lille, 19. V 1934). Uĉio na muziĉkoj školi u Besanconu (P. Demol) i na Konzervatoriju u Parizu (F. E. J. Bazin, J. Massenet). Violinist u Operi Comique i zborovoda u pariškim Concerts Colonne,od 1891 bio je direktor Konzervatorija u Lilleu; tamo je 1893—1906 vodio Societe des Concerts populaires. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta; uvertira; fantazija i fuga za kontrabas i orkestar; Japonerie za violinu i orkestar; suita za trublju i orkestar. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; 4 gudaĉka trija; klavirski kvintet; Sonate dorienne za violinu i klavir; sonata za violu i klavir; sonata za violinu i violonĉelo; sonatina za klarinet i klavir. — Kompozicije za klavir. — DRAMSKA. Opere: Ruse d'Amour, 1885; Lyreric, 1895; Paula, 1904; Le Dragan vert, 1907; Radegonde, 1919 i Les Sirenes, 1928. Balet La Guivre, 1925; scenska muzika za drame. — VOKALNA: kantata Scenes heroique; zborovi; solo-pjesme. — INSTRUKTIVNA: Cent lecons progressives de solfege... (2 sv.), 1908—09; Cinquante lecons de solfege..., 1903 i 1928; Traite d harmonie theorique et pratique, 1908. LIT.: G. Ferchault, Emile-Pierre Ratez, MGG, XI, 1963.

RATHAUS, Karol, poljski kompozitor (Tarnovv, 16. IX 1895 — New York, 21. XI 1954). Od 1913 uĉenik F. Schrekera na Muziĉkoj akademiji u Beĉu gdje je 1919 debitirao kao pijanist i kompozitor; 1922 promovirao (dr phil.) na tamošnjem Univerzitetu. God. 1925—33 predavao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. Ţivio zatim u Parizu i Londonu, a 1938 preselio se u SAD. Od 1940 do smrti bio je profesor kompozicije na Queens College u New Yorku. U ranim se radovima ĉesto sluţio vrlo smjelim izraţajnim sredstvima. U toku razvoja znatno ublaţuje raniji kompozitorski stil, pa se u zrelim djelima pribliţuje izrazu svoga zemljaka K. Szymanowskoga. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1921; II, 1923; III, 1943 i IV, Sinfonia concerlante, 1951. Koncert za klavir, 1939; Concertino za klavir i orkestar, 1927; suita za violinu i mali orkestar, 1930; 2 uvertire, 1929 i 1949; 3 suite, 1931—47; serenada, 1933; Kontrapunktisches Triptychon, 1934; nok turno Jacob's Dream, 1938; Music for Strings, 1942; Polonaise symphonique, 1943; Vision dramatique, 1945; preludij, 1953. ■— KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta, 1921—54; serenada za klavirski trio, 1953; trio za violinu, klarinet i klavir, 1944; Divertimento za 10 duhaĉa; 2 sonate za violinu i klavir, 1924 i 1938; sonata za klarinet i klavir, 1927. — KLAVIRSKA: 4 sonate, 1921—46; mazurke; balade; Landschaft in sechs Farben, 1942 i dr. — Kompozicije* za orgulje. — DRAMSKA: opera Fretnde Erde, 1930; baleti Der letzte Pierrot, 1927 i Le Lion amoureux, 1937; scenska i filmska muzika. ■ — VOKALNA: oratorij Diapason, 1951; kantata O Iuvenes, 1947; zborovi; solo-pjesme. — Rekvijem, 1941; Psalam XXIII, 1945. LIT.:S. Schviarz, Karol Rathaus,MQ, 1955. — Isti, Karol Rathaus, MGG, XI, 1963.

RATHGEBER, Johann Valentin, njemaĉki kompozitor (Oberelsbach, Unterfranken, 3. IV 1682 — Banz, Oberfranken, 2. VI 1750). Ne zna se gdje je uĉio muziku; u Wiirzburgu je studirao teologiju i tamo je 1704—07 bio uĉitelj i crkveni orguljaš. God. 1707 ušao u benediktinski samostan u Banzu; 1711 zareĊen i postavljen za propovjednika i samostanskog zborovodu. Nakon što je 1729—38 bez dozvole crkvenih vlasti proveo na putovanjima kroz njemaĉke krajeve vratio se u Banz i tamo, nakon izdrţane kazne i pokajanja, ostao do kraja ţivota u samostanu. Istaknuti

168

RATHGEBER — RAUTAWAARA

njemaĉki kompozitor kasnoga baroka, R. je ostavio niz djela koja se odlikuju dopadljivošću i raznolikošću. DJELA. INSTRUMENTALNA: Chelys sonora. . . in bis duodenis, hoc est: XXIV concertationibus op, 6, 1728; Musikalischer Zeit-Vertreib auf dem Clavier, bestehend in I.X Schlag-Aricn, ivorunter die letzte X Pastorellen var die K'evnacht-Zeit op. 22, 1743. — Zbirka Ohren-vergnu'gendes und Gemulh-ert>otzendes Tafel-Confecl za 1—4 glasa i ĉembalo iii violon'elo (djelomice uz 2 vio line) I—I I I , 1733, 1737 i 1746 i IV, 1746 (autor IV sveska je T. C. Sevfert). — CRKVENA. Za 4 glasa, 2 violine i b. c.: Oclava mušica clavium octa musicarum in Missis odo musicalibus op. I, 1721; Cornu-Copiae Vespcrarum diversarum op. 2, 1723; Novena principalis constantiniana, hoc est: Missae novem principales op. 3, 1725; Sacra anaphonesis per viginti quatuor Offerloria op. 4, 1726; Harmonia mariano-musica op. 5, 1727; Decas mariano-musica: X missae solcnnes op. 7, 173°, Harmonia lugubris op. 8, 1731; Psaltnodia vesperlina, complectens 4 vespcras inletiras op. 9, 1732; Vox sonora dccantans arias XVI op. TO, 1732; Columba sacra op. 11, 1732; AHssale tutn rurale tuni civile op. 12, 1733; Cilhara Davidis poenitentis op. 13, 1734; Holocaustoma ecclcsiasticuni op. 14, 1734—35; Dominicalc op. 15, 1735; Anliphonalc marianum op. 16, 1736; Psallerium iucundum exhibens Vesperas rurales I V . . . cum V Psalmis residuis op. 17, 1736; Cultus marianus exhibens lilanias laurclanas VI op. 18, 1736; Sacrum quadriformac, conlincns IV missas solcnnes op. 19, 1738; Horlus noviler extniclus . . . sive . . . Ofjcrtoria ruralia XXX op. 20, 1739. NOVA IZD.: izbor (19 komada) iz Aiusikalischer '/.eilvertrcib auf dem Klavier obj. R. Steglich 1933 ( I I I izd. 1960); Ohrenvergniigendes und Gemulhcrgolzendes Tafelconfcct obi. H. J. Moser (Das Erbe deutseher Alusik, 1942) i dr. LIT.: M. Hellmulh, Johann Valentin Rathgeber (disertacija), Erlangen 1943. — E. Kraunvum, Jnhann Valentin Rathgeber, MGG, XI, 1963.

RATTALINO, Piero, talijanski pijanist i muziĉki pisac (Fossano, Cuneo, 18. III 1931 —). Na Konzervatoriju u Parmi završio studij klavira (G. Antoniotti, C. Vidusso) i kompozicije. Nastavnik klavira na konzervatorijima u Cagliariju, Trstu, Veneciji i Parmi, od 1965 profesor je Milanskog konzervatorija; od 1966 istodobno je i urednik ĉasopisa Mušica Universita. DJELA. KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1950; Piccola Suite za kontrabas i klavir, 1960; Divertimento za flautu i klavir, 1961. — KLAVIRSKA: sonata, 1915; varijacije, 1960; 8 Pezzi per fanciulli, 1964; Esercizi di agilita, 1966. — IZDANJA: 40 Piccoli Studi J. B. Cramcra; Oualro Pezzi Sacri G. Verdija i Sonaline M. Clementija (kritiĉko izd.). — SPISI: Studi di interpretazione pia-nistica, 1956; Oli Strumenli musicali, 1968; Chopin, 1969. Studije: Scrilti giovanili di F. Busoni, Mušica d'Oggi, 1959; Gli Inizi della crilica zvagneriana in Italia, ibid., 1962; I.e Sonate per pianoforte di Beelhoven, Mušica Universita, 1967; I.e Riviste musicali italianc del Novecento, Rassegna musicale Ćurci, 1967; I.e Sonate per pianoforte di Beethoven, 1970 i dr.

RATTENBACH, Augusto Benjamin, argentinski kompozitor (Buenos Aires, 5. II 1927 —). Muziku uĉio u Buenos Airesu (T. Fuchs) i na Visokoj muziĉkoj školi u Hamburgu (E. Guernot Klussmann). Ĉlan je društva mladih argentinskih kompozitora (od 1964 predsjednik). DJELA. ORKESTRALNA: Suite Sinfonica, 1955; Passacaglia, 1957; Aiicrovariaciones I za gudaĉe i timpane, 1961; Sinfonielta, 1962; 5 Aiomentos Liricos, 1963; Obstinaciones, 1965; koncert za klavir, 1966; Concertino pasloral za obou i gudaĉe, 1958; Ficcićn za flautu i orkestar, 1963: 5 stavaka za obou i gudaĉe, 1963; Microvariaciones III za klarinet, rog i orkestar, 1964. — KOMORNA: Aiicrovariaciones II za 9 udaraljka, 1961; duhaĉki kvintet, 1957; Serenata za flautu, klarinet, trublju i violonĉelo, 1962; varijacije za gudaĉki kvartet, 1970; Dispersiones za obou, klarinet, rog i fagot, 1973; 5 stavaka za flautu, klarinet i klavir, 1958; gudaĉki trio, 1963; Diplico za klarinet i klavir, 1958; Esqucmas, 1964. — Kompozicije za klavir (sonatina, 1957). — Balet Un Episodio Vulgar, 1961. — VOKALNA: himna Vexilla Rcgis za zbor i orkestar, 1956; Kamata za soliste, zbor i orkestar, 1963; zborovi, solo -pjesme.

RATTI, Eugenia, talijanska pjevaĉica, sopran (Genova, 5. IV 1935 —). Na opernoj pozornici debitirala 1954 u gradu Mestre kao Musette (Puccini, La Bolieme) i 1956 na milanskoj Scali kao Adina (Donizetti, Ljubavni napitak). Koloraturni sopran kristalnih visina, profinjena muzikalnost i izrazit smisao za scensko oblikovanje otvorili su joj put na prve svjetske operne pozornice. U njezinu se repertoaru posebno istiĉu uloge: Elisetta (Cimarosa, Tajni brak), Constanza (Poulenc, Dialogues des Carmćlites), Rita (Donizetti), Rosina (Rossini, Seviljski brijaĉ) i dr. R. je snimila više gramofonskih ploĉa, medu kojima se istiĉu kompletne opere Falstaff, Aida i Krabuljni ples (Verdi), Mjeseĉarka (Bellini), La Boheme (Puccini) i Don Giovanni (Mozart). RATZ, Erwin, austrijski muzikolog (Graz, 22. XII 1898 — Beĉ, 16. XII 1973). Studirao u Beĉu, kompoziciju kod A. Schonberga i A. Weberna, a muzikologiju na Sveuĉilištu kod G. Adlera. Od 1945 bio je profesor na Akademiji za muziku i kazališnu umjetnost u Beĉu. DJKLA: Zur Chronologie der Klaviersonaten E. Schubcrts, Osterreichische MusiUzeitschril't, 1950; Erlebnis und Erkcnnlnis des musikalischen Kunsluerks, ibid., 1950; Uber die Architektonik in den Eugen J. S. Bachs, ibid., 1950; Einfuhrung in die musikalische Eormenlehrc. Uber Eormprinzipien in den Inventionen J. S. Bachs und ikre Bedeutung fiir die Kompositionslcchnik Beethovcns, 1951; Die Originalfassung des Streichquartcltes op. 130 von Beethoven, Osterreichische Musikzeitschnft, 1952; Zum Eormproblcm bei Gustav Mahler, MF, 1955 i I956_

RAUCHEISEN, Michael, njemaĉki pijanist (Rain am Lech, Bavarska, 10. II 1889 —). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Munchenu (F. Mottl, H. Bussemever). Od 1907 u Munchenu violinist i violist Dvorskog orkestra i Društva za komornu muziku; 1912—20 pijanist (solist i pratilac) na muziĉkim matinejama u Volkstheatru. God. 1920—45 i 1950—58 u Berlinu, odakle odlazi na mnoge koncertne turneje, najviše kao koncertni pratilac (1924 na turneji sa F. Kreislerom po istoĉnoj Aziji). God. 1942 osnovao

klavirski trio sa V. Prihodom i P. Grummerom. Od 1962 : u Bernu. Svojim smislom za prilagoĊivanje, velikom muziĉk kulturom i zvukovnim kvalitetama svoga sviranja, R. je pos uzoran klavirski pratilac, osobito vokalnih umjetnika. LIT.: A. K'urz, Michael Raucheisen, MGG, XI, 1963.

RAUGEL, Fćlix, francuski muzikolog i dirigent (Sai Quentin, 27. XI 1881 —). Studirao na Konzervatoriju u Lil i u Parizu kod A. Roussela, V. d' Indvja i H. Liberta. God. 1911 40 crkveni kapelnik u Parizu (Saint-Eustache i Saint-Hor d'Evlatt) i dirigent orkestara Societć Haendel (osnovao ga i< sa E. Borrelom), Societć Philharmonique u Reimsu (od 192c pariškog Socićtć des Etudes Mozartiemies (1930—39). God. 193. 47 bio je zborovoda Francuske radio-difuzije. Izdavao zbi studija Musiciens Celebres i seriju gramofonskih ploĉa Anthoh Sonore. Svojim je radovima pridonio prouĉavanju povijesti orgi u Francuskoj. DJELA: Les Orgues de Vabbaye de St. Mihiel, 1919 (njem. 1930); Organisles, 1923 (I I izd. 1961); Recherches sur les tnaitres de Vancienne fac franeaise d'orgue, 1925; Les anciens bufjels d'orgues du departement de Seine-el-i 1926; Les Grandes Orgues des eglises de Pariš el du deparlemenl de la Scme, 1' Les anciens bufjels d'''orgues du deparlemenl de Seinc-et-Marne, 1928; Palcslt 1930; Les Grandes Orgues de Notre Dame, 1934; Les anciens bufjels d'orgue departement de la Marne, 1938; Les Orgues el les Organistcs de la Cathedrah Strasbourg, 1948; Lc Chant ehoral, 1948; L'Oratorio, 1949; Les Grandes Or de lu Basilique de St.-Nicolas-de-Port, 1949; Notes pour servir a l'hisloirt mus, de La Collegiale de Saint-Quentin, Spomenica H. Besseleru, Leipzig l' ĉlanci ie studije. — IZDANJA: Les Maitres francais de VOrgue au XVII XVIIl siecles (2 sv. sa 50 kompozicija); Recueils de Pieces ancicnnespour O d'Auteurs francais et elrangers du XVI e au XVHI e siecle.

RAUPACH, njemaĉka obitefj muziĉara. 1. Christoph (pseudonim Veritophilus), orguljaš i kom zitor (Tondern, 5. VII 1686 —• Stralsund, Mecklenburg, I7< Sin i uĉenik Georga Raupacha, već je u svojoj trinaestoj goc sudjelovao na priredbama Collegiuma musicuma u Tondernu violinist i pjevaĉ; kasnije je uĉio kompoziciju kod G. Bronn u Hamburgu. Od 1703 do smrti bio je orguljaš crkve sv. Nil u Stralsundu. DJELA. KOA1POZICIJE: sonate i koncerti za razliĉite instrume sonate za ĉembalo; kantate Danket dem Herren..., VC'iinschet Jerusalem G i dr. — SPISI: Veritophili deutliche Bczveisgriinde, ivorauf der rechte Gebrc der Alusik... beruhet, 1717 (red. J. Mattheson); Abgenoligte Beantzvortung beiden Fragen: 1) Ob das Worl Psalmodia apud palres..., ein blosses Singen 1 ein Singen zum musikalischen Instrumenten bedeutet? 2) Ob somohl das Spielen musikalische Inslrumentcn als Singen unter den erslen Chrislen bei ihren sllichen Versammlungen manchesmal... gewcsen}, Critica Mušica J. Matthi na, 1722.

2. Hermann Friedrich, kompozitor (Stralsund, 21. 3 1728 — Petrograd, XII 1778). Sin Christopha; od 1755 u Pet gradu dvorski ĉembalist i do 1758 kompozitor. God. 1762— boravio u Hamburgu i Parizu, gdje je mladi Mozart ĉetiri njeg' sonatna stavka preradio za klavir i orkestar. Od 1768 ponovni Petrogradu, sada na poloţaju drugog dvorskog kapelnika. DJELA: Six sonates pour le clavecin avec aceompagnement de Violon op 1762. — DRAA4SKA. Opere: Alceste, 1758; Dobri vojnici (na ruskom), i: deno 1779 i Siroe, 1760 ili 1766. Oko 15 baleta: Armide et Renaud, 1773; Desespoir d'Armide, 1774 i Semele el Jupiter.

3. Ernst Benjamin Salomon, libretist (Straupitz, Šles 21. V 1784 — Berlin, 18. I I I 1852). RoĊak Christopha i H manna Friedricha; 1816—22 profesor njemaĉke knjiţevnost: Petrogradu. Od 1824 ţivio je u Berlinu. DJELA. Libreti: Agnes von Hohenstaufen, 1829 (muzika G. Sponti Die drei Wiinschc, 1832 (C. Lowe); Alhalie (prema Racincu), 1845 I Mendelssohn); Der Mullcr und sein Kind, 1845 (H. Proch) i u preradbi Traum in der (^hrislnachl, 1845 (F. Hiller); Der versiegelte Burgermeister, I (L. Blech) i dr. LIT.: R. A. Aiooser, Operas, intermezzos, ballets, cantates, oratoi joues en Russie durant le XVIII C siecle, Geneve 1945. — Isti, Annales d musique et des musiciens en Russie au XVIII e siecle (3 sv.), Geneve 1948— — H. G. Hoke, Christoph i Ernst Raupach, MGG, XI, 1963. — E. J. Sin Hermann Friedrich Raupach, ibid.

RAUTAVVAARA, finska obitelj muziĉara. 1. Vaino (Gustaf), uĉitelj pjevanja (Ilmajoki, Vaasa, 21. 1872 — Helsinki, 11. XI 1950). Uĉio na Školi za crkvenu muz u Helsinkiju, a zatim se usavršavao u Italiji, Francuskoj i r> maĉkoj. God. 1902—19 kantor i uĉitelj pjevanja u Vaasi, 1919— na Muziĉkom institutu u Helsinkiju i zatim kantor. 2. Eino (Alfred), pjevaĉ, bariton (Ilmajoki, 14. I I I 1876 Helsinki, 7. VIII 1939). Brat Vainda; pjevanje uĉio u Rir Berlinu, Parizu i Milanu. Od 1912 u Helsinkiju, kantor i od i< nastavnik na Institutu za crkvenu muziku; 1911—24 bio je ĉ opere. 3. Aulikki (Terttu), pjevaĉica, sopran (Vaasa, 2. V 1906 Kći i uĉenica Vainoa; na opernoj pozornici debitirala ic u Helsinkiju. Tamo je 1932—33 zapoĉela umjetniĉku rijeru, odakle ju je put odveo na velike evropske muziĉke festiv u Glvndebourneu (1934—38), Salzburgu (1937), Visbvju (i94< 50), Edinburghu i dr., kao i na prve operne pozornice (Beri

RAUTAWAARA — RAVEL Beĉ, Miinchen, Amsterdam, Bruxelles, Stockholm). Nastupala je kao koncertna pjevaĉica, pjevala je u opereti, a snimila je i više filmova. Poslije Drugoga svjetskog rata vratila se u domovinu; sada je profesorica pjevanja u Helsinkiju. 4. Pentti (Eero), violonĉelist (Vaasa, 28. VI 1911 —■ Helsinki, 31. III 1965). Brat Aulikki; violonĉelo studirao u Helsin kiju, Oslu, Berlinu, Londonu, Parizu (P. Fournier) i Rimu (M. Amfiteatrof). Od 1947 bio je koncertni majstor Simfonijskog orkestra Finskog radija; vodio je i vlastiti gudaĉki kvartet. 5. Einojuhani, kompozitor (Helsinki, 9. X 1928 •—). Sin Einoa; kompoziciju studirao na akademiji Sibelius u Helsinkiju (A. Merikanto), kod A. Coplanda, R. Sessiona i V. Persichettija u Ne\v Yorku i Tangleuoodu, zatim kod W. Vogela u Asconi i R. Petzolda u Kolnu. Predavao muziĉku teoriju na akademiji Sibelius (1957—59) i bio arhivar gradskog orkestra u Helsinkiju (1939—61); 1965—67 vodio je tamo Muziĉku školu, a od 1966 profesor je na akademiji Sibelius. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1956; II, 1957; III, i?6 l i IV, 1964; koncert za violonĉelo, 1968; koncert za klavir, 1969; simfoniia-suita, 1953; Reguiem za limene instrumente i udaraljke, 19S4; Modificata e Pracva-riata, 1957; Arabcscata, 1957; Anadyomene, 1968; Jn Memoriam J. K. Paasikivi, 1968; Cantos I—II za gudaĉe, 1960. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1952, 1958 i 1966; oktet za duhaĉe, 1964; sonata za fagot i klavir, 1965; sonata za vio lonĉelo solo, 1968. — Kompozicije za klavir. — DRAMSKA: opere Kaivos, 1963 i Apollo und Marsyas, 1973; balet The Temptations, 1969. — VOKALNA: kantata llscnaisyyskantaatti (Za nezavisnost), 1967; Misa za vojnika, 1568. Za glas i orkestar: 5 Sonelte an Orphcus, 1959; Dic Liebenden, 1959; solo-pjesme. — CRKVENA: Missa duodecanonica op. 19, 1965 i 2 psalma op. 37 za zbor.

RAUZZINI, Venanzio, talijanski pjevaĉ i kompozitor (Camerino, 18. XII 1746 — Bath, London, 8. IV 1810). Pjevaĉku karijeru zapoĉeo 1765 u Rimu (Teatro della Valle). God. 1767— 72 prvak Munchenske opere, zatim pjeva na talijanskim kazalištima (Milano, Venecija, Padova), 1774—78 u Londonu i zatim u Dublinu. Od 1781 do smrti direktor koncerata u New Assembly Rooms u Bathu, gdje ujedno poduĉava pjevanje. Jedan od najpoznatijih kastrata (sopranist) svojega vremena i vrstan pedagog; njegovi su uĉenici bili J. Braham, Nancy Storace i Elisabeth Billington. Rauzzinijeve su opere pisane u stilu napuljske škole. U instrumentalnim djelima teţište je na sonatnim stavcima koji su ponekad graĊeni dvodijelno, a ponekad u klasiĉnom sonatnom obliku. DJELA: simfonija u D-duru. — Šest gudaĉkih kvarteta, 1776; 15 klavirskih kvarteta, 1775-—86; 15 sonata za violinu i klavir. — Petnaest klavirskih sonata, 1775—86. — Osam opera (Piramo c Tisbe, 1769; L'F.roe Cincsc, 1770; La Regina di Golconda, 1784). — Pet kantata; 45 talijanskih arija i engleskih pjesama. — Rekvijem, 1801. — Instruktivna djela za pjevanje (Tu-clve Solfcggi or Exerciscs, 2 sv., 1808). LIT.: Af. Sands, Venanzio Rauzzini, The Musical Times, 1953. — J. Rcindl, Venanzio Rauzzini als Instrumentalkomponist (disertacija), Wien 1961. — hti, Venanzio Rauzzini, MGG, XI, 1963.

RAVANELLO, Oreste, talijanski kompozitor i orguljaš (Venecija, 25. VIII 1871 — Padova, 2. VII 1938). Uĉio na Liceo Benedetto Marcello u Veneciji. Orguljaš crkve sv. Marka u Veneciji (1893—98), regens ehori crkve sv. Antuna u Padovi (1898— 1902), zatim profesor orgulja na Liceo Benedetto Marcello u Veneciji, a od 1912 direktor Konzervatorija u Padovi. Uz to koncertirao kao orguljaš i djelovao kao muziĉki pisac. Borio se za reformu crkvene muzike, pa se i u svojim crkvenim kompozicijama, u skladu s naĉelima Cecilijanskoga pokreta, nadovezuje na tradicije XVI—XVII st. DJELA: gudaĉki kvartet; klavirski trio; sonata za violinu i orgulje. —■ Kompozicije za klavir i za orgulje. •— Dvije kamate. — 27 misa uz orgulje i l i orkestar; 2 rekvijema; brojni moteti za 2—8 glasova. — Studija Sul ritmo e sull' accompagnamcnlo dcl canto gregoriano, 1912.— Instruktivna djela za orgulje, kontrapunkt, harmoniju i pjevanje. LIT.: A. Garbelotto i M. Cicogna, Oreste Ravancllo, Padova 1939- — A. Damcritri, Oreste Ravancllo, MGG, XI, 1963.

RAVASENGA, Carlo, talijanski kompozitor (Torino, 17. XII 1891 — Rim, 6. V 1964). Kompoziciju uĉio kod G. Cravera; neko vrijeme nastavnik muzike na srednjim školama u Torinu. SuraĊivao u brojnim struĉnim ĉasopisima (Musicisti d'Jtalia, Pensierro »msicale, Mušica); 1925—28 izdavao u Milanu mjeseĉnik L'Araldo musicale. Kompozicije mu se odlikuju nadahnu-tom melodikom i zanimljivom harmonijom. DJ ELA. O RK ES TRALN A: s o nata, 19 24 ; Su ite sin fo nica, 1 92 1; fn Giorno di fešta, 1918; Giudilta e Olofirne, 1920; Quattro schizzi sinfonici, 1923. — KOMORNA : gudaĉki kvartet, 1919; Variazionipittoresche za gudaĉki kvartet, 1915; klavirski trio, 1919; 3 sonate za violinu i klavir, 1916, 1917 (Sonata quasi fantasta) i 1925; 2 sonate za violonĉelo i klavir, 1913 i 1916 /Sonata drammalica) j d r . _ KLAVIRSKA: sonata, 1914; suita, 1912; 3 suite, 1924; Contrasto comico-sentimentale, 1915 i dr. — DRAMSKA. Opere: Una Tragediafiorentina (po O. Wildeu), 1916; // Giudizio di Don Giovanni, 1916 i Trionfo dclla nonna 1936. ■— Solo-pjesme. LIT.: A. Damcrini, Carlo Ravascnga, MGG, XI, 1963.

RAVEL, Maurice (Joseph), francuski kompozitor (Ciboure, Pireneji, 7. III 1875 — Pariz, 28. XII 1937)- Otac mu je bio rodom Švicarac, po zvanju inţenjer, a majka potomak stare baskijske porodice. Obitelj Ravel preselila se u Pariz tri mjeseca

169

nakon roĊenja Mauricea. S muzikom je R. dolazio u dodir od svoje najranije mladosti: sa sedam godina poĉinje uĉiti klavir kod H. Ghysa, a 1887 harmoniju kod Ch. Renea, u dobi od 14 godina primljen je u pripravnu klasu Pariškog konzervatorija, gdje mu klavir predaje E. Anthiome. Dvije godine kasnije, 1891, prelazi u višu pija-nistiĉku klasu Ch. de Beriota; od 1893 pohaĊa uz to klasu harmonije E. Pessarda, zatim od 1897 klasu kontrapunkta A. Gedalgea te kompozicije G. Faurea. U tom razdoblju impresioniraju ga E. M. RAVEL Satie i E. Chabrier, pa se njihovi utjecaji zamjećuju u prvim Ravelovim neobjavljenim kompozicijama: Chabrierov u klavirskoj Sćrenade grotesgue (1893), a Satiejev u pjesmi Ballade de la reine morte d'aimer (1894). Jedan od najjaĉih doţivljaja tog vremena bio je za nj susret s muzikom njegova velikog suvremenika C. Debussyja. U literaturi ga privlaĉe E. A. Poe, Ch. Baudelaire, S. Mallarme i francuski filozofi XVIII st. God. 1895—96 pojavljuju se prva izdanja Ravelovih kompozicija: Menuet antique, klavirsko djelo slobodnih harmonija, te Habanera i Entre cloches za dva klavira pod zajedniĉkim naslovom Les Sites auriculaires. Koliko je Ravelova stvaralaĉka fizionomija bila već u tim najranijim kompozicijama odreĊena i definirana, dokazuje ĉinjenica da je Habaneru nakon 12 godina orkestrirao i uvrstio, gotovo bez ikakvih promjena, u svoju Rhapsodie espagnole. Ali iako je u svojim poĉetniĉkim radovima oĉitovao izvornu nadarenost i individualnost ipak nije prilikom prvih nastupa pred javnošću stekao priznanja. God. 1898 kritiĉari su posve negativno ocjenili Habaneru i Entre cloches, a godinu dana kasnije i uvertiru nikad napisanoj operi Shćherazade. Prvi zapaţeniji uspjeh doţivijuje 1899 s klavirskom kompozicijom Pavane pour une Infante dćfunte, komponiranom u obliku ronda sa sekvencama neriješenih petorozvuka i sa modalnim harmonijama što je u tom periodu za Ravela karakteristiĉno. Kao svakom natprosjeĉnom studentu Pariškog konzervatorija, tako je i Ravelu logiĉan završetak njegovih studija predstavljalo natjecanje za Prix de Rotne. Manje logiĉan bio je ishod tog natjecanja. Kantate Myrrha, Alcyone i Alyssa, što ih je R. 1901, 1902 i 1903 slao ţiriju za Rimsku nagradu, dobile su redom slabije ocjene, a 1905, prilikom ĉetvrtog pokušaja, R. je odbijen već nakon preliminarnog natjecanja. Ova oĉita pristranost jednog dijela ţirija podigla je veliku prašinu, to više što se R. upravo u to vrijeme — javnim izvedbama kompozicija, kao što su Jeux d' eau za klavir, gudaĉki kvartet u F-duru i ciklus pjesama za glas i orkestar Shćherazade — uvrstio medu najdarovitije predstavnike francuske i ne samo francuske nego i evropske mlade kompozitorske generacije. Negodovanje naprednog dijela javnosti prisililo je i samog upravitelja Pariškog konzervato r a ru _ J1L— J ') Th' Duboisa da preda ostavku, a Ro-main Rolland je s tim u vezi pisao: »Ra-vel se ne natjeĉe za Rimsku nagradu kao uĉenik, već kao kompozitor koji je pruţio već brojne dokaze svojega znanja. Divim se kompozitorima koji su imali hrabrosti da mu sude. Tko će za uzvrat suditi njima?«. Na Ra-velov umjetniĉki razvitak ovaj dogaĊaj nije nimalo utjecao. To je ostavilo u njemu samo trajnu averziju prema svim znacima sluţbenih priznanja. God. 1905 znaĉi, naprotiv, poĉetak plodnoga razdoblja. Nastaju kompozicije za klavir: ciklus MiM. RAVEL, Le Tombcau de Couperin, naslovna strana, autograf

170

RAVEL

roirs i sonatina (1905), zatim suite Ma Mere VOye i Gaspard vršena uoĉi Prvoga svjetskog rata. God. 1917 R. je oslol de la nuit (1908). Tekst J. Renarda Histoires naturalles inspi- vojne sluţbe. rira ga na kompoziciju bizarnog ciklusa pjesama (1906) a zaGod. 1920 nastanio se u Montfort-l'Amaurvju. Za I nimanje za »španjolske« teme urodilo je orkestralnim djelima tada zapoĉinje razdoblje bogato javnom djelatnošću: turn Rhapsodie espagnole i operom L'Heure espagnole (1907). Svako od tih u Beĉ (1920), Amsterdam, Veneciju i London (1922), S djela predstavlja odluĉujuću stepenicu u formiranju Ravelova Kanadu (1927—28), na kojima nastupa i kao dirigent vli estetskog stava prema tehniĉkim i sadrţajnim komponentama djela; 1928 prigodom ponovnog posjeta Engleskoj dobiva p( vlastite umjetnosti. Svojom klasiĉnom formom, suzdrţanim doktorat oksfordskog Univerziteta. Tih godina posjećuje : emocionalnim rasponom i tehniĉkim zahtjevima što ih stavlja na vatno Španjolsku i Maroko. U Ravelovu stvaranju to razd izvodioce, Sonatina pruţa idealno instruktivno gradivo za meĊutim, znaĉi još upoznavanje suvremene kompozicijske fakture onoga doba. rezimiranje posi tih Suita od pet djeĉjih rezultata. R. st prizora za klavir ĉetvopotpuno udaljuje o roruĉno Ma Mere l'Oye presionistiĉkog naći (1915 izvedena u orkeraţavanja i pokazuj striranoj verziji kao balet) veću sklonost prem; odlikuje se jednostavnošću, stim klasiĉnim fon i rafiniranom melodikom i zanimanje za tra preciznom muziĉkom francuskih klaves karakterizaci-jom sadrţaja. U XVIII st., posebr Rave-lovu stvaranju tu se Couperina i Ram prvi put pojavljuje motiv fanTako njegova tastiĉnog svijeta bajke Tombeau de Coi protkane ĉarolijama vilenjaka (1917), neka vrsta tite, i patuljaka, motiv koji je kod donosi — u s ' ma njega kasnije tako ĉest. kao što su pri ili Ciklus Miroirs donosi tokata — gotovo španjolske plesne scene, balistiĉku tehniku, graĊene ritmiĉki oštro u efekstavcima, kao što s\ tnoj impresionistiĉkoj atlana ili rigaudon, e\ mosferi; ovo djelo uz to izvorne ritmove : otkriva Ravela kao komfrancuskih plesova pozitora upravo lisztovdvaju klavirskih ki skog pijanistiĉkog rata, nastalih istodi virtuoziteta. Nagovijestio je 1931, onaj u G-za to već u briljantnom dvije ruke preds klavirskom djelu Jeux d'eau, »virtuozni divertime a zapanjit će javnost time u suiti Gaspard de la M. RAVEL, Chansons madecasses, autograf pisan jednostavnim, zraĉnim instrumt Nuit u kojoj je romantika, inspirirana poezijom nim i pijanistiĉkim stilom, dok koncert za A. Bertranda nalik na »divlju zvijer ukroćenu uzdama ukusa«; lijevu ruku, jedr najneposrednijih i ujedno najtragiĉnijih u ovoj kompoziciji R. iscrpljuje, na najvišem stupnju tehniĉkog Ravelovih part iskorišćuje, unatoĉ ograniĉenim okolnostima, virtuoziteta, sve zvukovne i mehaniĉke mogućnosti klavira ĉime sve moguć orkestralnog i pijanistiĉkog virtuoziteta. Uz postiţe gotovo orkestralnu zvuĉnost. Naĉin na koji R. u ciklusu virtuozitet kl; Ravela u to vrijeme privlaĉe i virtuozne pjesama Histoires naturelles — gotovo deklamatorski, slog po mogućnosti violint pored sonate za violinu i klavir pisane pod slog, s punim respektom prema fleksijama francuskoga govora — utjecajem jazza (1 dolazi do punog izraţaja u rapsodiji prevodi u muziku ironiju i sarkazam Renardova teksta opet je Tzigane (1924). Med R. je ostao do kraja vjeran bitnim izazvao, prigodom izvedbe 1906, oštre kritike. Paţnju je, meĊutim, svojim sklonostima: p fantastiĉnom svijetu bajke i blistavom privukla, 1908, prva Ravelova izvorna orkestralna partitura orkestralnom virtuoz God. 1922 on veoma uspješno orkestrira Rhapsodie espagnole, kompozicija ĉvrste forme, efektne melodike Slike s izloţbe M. Mu skog, a 1920 završava koreografsku i majstorskoga instrumentalnog koloriranja. U pariškoj Opera poemu La Valse (zamiš još 1906 s naslovom Wieri). To je comique izvodi se 1911 jednoĉina muziĉka komedija L'Heure briljantna tipiĉno Raveli orkestralna partitura zasnovana na espagnole koju je R. nazvao »muziĉkom konverzacijom«. Ona ritmici beĉkog valcera. C na tekst pjesnikinje Colette L'Enfant predstavlja svojevrsno oţivljavanje talijanske opere buffe: ko- et les sortileges (192 podnaslovom lirska fantazija, još jednom mika situacije tu nije prepuštena komiĉnim obratima teksta već, posvjedoĉuje po; Ravelov osjećaj za svijet djeĉje mašte, naprotiv, sva leţi u komiĉnim obratima filigranske orkestracije; igraĉaka i oţivljenih 1 meta, irealni svijet zakona postojanja i djelo je graĊeno bez scenskih efekata, ali s mnogo gracije i sa propadanja koji ţivi ka afirmirao humanost i moral. smislom za muziĉku karakterizaciju svakog pojedinog lika; u Instrumentacija je suzdrţana, dena na minimum zvukovnog njemu ima i španjolskog kolorita i znalaĉki tretiranih recitativa. izraza da bi se prilagodila jedne nosti razgovijetnih melodija i God. 1909 naruĉuje S. Djagilev od Ravela balet Daphnis et Chloe, forme, podijeljene u »slike«; u monijskoj gradi ima pokušaja prema pastirskom romanu grĉkog pjesnika Longa. Rad na ovoj politonalnosti pored tradicion rješenja. Ravelovo majstorstvo najopširnijoj Ravelovoj partituri trajao je sve do 1912, uglavnom u oblikovanju i orkestra virtuozitetu niti jedno djelo ne zbog ĉestih nesuglasica izmeĊu Djagileva, koreografa Fokina i simbolizira bolje od Bolera (1 te instrumentacijske bravure, samog kompozitora koji nije htio da stvara pratnju, podreĊenu te »kompozicije za orkestar muzike« (po rijeĉima samog akrobacijama velikog baletnog ansambla. Ravelova muzika, autora), tog velikog orkestri crescenda na jednu jedinstvenu »koreografska simfonija« kako ju je sam nazvao, povjerena je temu, ritmiĉki vanredno is Hranu. Moţda nigdje R. nije velikom orkestru, uz dodatak celeste, ksilofona i eliofona, te vokali- odluĉnije dokazao koliko je n; razvoj bio neovisan o estetici zirajućem zboru. Bogatstvo motiva i njihove razradbe, rafinirano muziĉkog impresionizma. posljednje stvaralaĉko razdoblje ritmiĉko nijansiranje, razgovijetna formalna graĊa, poetska atmo- donosi i dva majstorska prii Ravelove solo-pjesme: ciklus sfera i raskošna orkestralna paleta sa tipiĉno ravelovskom di- Chansons madecasses (1927) i Chansons de Don Ouichotte namiĉkom kulminacijom u finalu — ĉine tu partituru jednom (1932), posljednje umjetnikovo c Ravelov opus u cjelini najbolje od najbriljantnijih u francuskoj muzici XX st. God. 1911 piše ilustrira reĉenica koju je Gi namijenio djelu grĉkoga pjesnika R. klavirski ciklus od sedam valcera s epilogom: Valses nobles Longa, djelu što je posl kao podloga baletu Daphnis et et sentimentales, francusku varijantu šubertovske melodike. Iduće Chloe: »To je majstorsko koje, na najvišoj razini godine ih orkestrira i tada se djelo izvodi kao balet pod naslovom ujedinjuje razum, umjetnost i u Kraj svega bogatstva i Adelaide ou le langage des fleurs. dubine osjećajnog ţivota R. je uvije i kao stvaralac, i kao God. 1913 nastaju Trois poemes de Stephane Mallarme uz ko- interpret, i kao kritiĉar tuĊih interprel vlastitih kompozicija morni ansambl. Klavirski trio u a-molu, s ritmikom baskijskog — zazirao od naglašene emocionali od svake vrste podrijetla, s passacagliom kao III stavkom i s efektnim instru- sentimentaliziranja. Krajnje pedantan bio tehniĉkoj izradbi mentalnim koloriranjem, posljednja je Ravelova kompozicija dosvojih djela koja su ĉesto osvajala savrše uglaĊenošću formalne graĊe više nego elementarnošću muz misli. Jedan ritam ili jedna tonska boja bili su mu vaţniji 01 matske razradbe; elegancija i nepogrešiv osjećaj za mjeru

RAVEL — RAVERTA puno nadoknaĊuju dramatiĉnost uvjetovanu evolucijom. Ravelova sonata po gradi sjeća na Couperinovu suitu ili Scarlattijevu sonatu, zaodjenutu u suvremena izraţajna sredstva; u njoj nema tematskog dualizma ni tematskog konflikta. Nasuprot tome to su dragulji melodijske, harmonijske i ritmiĉke invencije kojima najviši sjaj daje Ravelovo blistavo kompozitorsko znanje. Nije dakle ĉudo da takav umjetnik posebnu paţnju poklanja tehniĉkoj dotjeranosti svojih djela, da zahtijeva, kao jedan od najvećih poznavalaca orkestra, od svakog pojedinog instrumentaliste gotovo solistiĉku spremu i izvedbu, da pri samom procesu komponiranja polazi od paţljivo razraĊenog formalnog i modulativnog plana, katkad ĉak i prije nego što je zamislio elementarni muziĉki materijal. R. je, uz Rimski-Korsakova i R. Straussa, najizrazitiji predstavnik modernog orkestralnog virtuoziteta. On je meĊutim u istoj mjeri i virtuozni klavirski kompozitor. Ĉinjenicu da tolika Ravelova klavirska djela doţivljavaju velik, ako ne i veći uspjeh u svojoj orkestralnoj formi (Habanera, Ma Mere V Oye, Valses nobles et sentimentales), pogrešno je dakle traţiti u toboţnjem antipijanistiĉkom, orkestralnom tretiranju klavira, jednako kao što bi bilo pogrešno »pijanistiĉnost« nekih Ravelovih orkestralnih partitura iskoristiti kao dokaz autorova antiorkestralnog koncipiranja. Mnogo je, meĊutim, lakše naći razlog s kojega tolika Ravelova djela, bilo klavirska bilo orkestralna, doţivljavaju koreografsku interpretaciju (Le Tombeau de Couperin, Bolero, Adelaide). Rijeĉ je o stalnoj i vitalnoj nazoĉnosti plesne ritmike koja nedvosmisleno sugerira plesni pokret. Ravel je ĉesto sklon rješavanju bizarnih kompozicijskih problema. U jeku impresionistiĉkoga harmonijskog koloriranja on piše sonatu za violinu i violonĉelo, jedan posve matisseovski muziĉki crteţ u kojemu je sve linija — ĉista i jasna poput Schonbergovih linija. Za njegov Bolero ili Klavirski koncert za lijevu ruku moţe se, s druge strane, reći da su plodovi upornog nastojanja da se metodiĉki svladaju bitna ograniĉenja. Kolikogod isticao hladan intelektualni stav prema problemima umjetnosti R. nerijetko odaje svoju vješto suzdrţanu senzibilnost. Neprikrivena je k tome njegova ljubav za muziĉku prošlost (Le Tombeau de Couperin, La Valse, Daphnis et Chloe), za egzotiku ( Shehera-zade, Tzigane, Chansons tnade-casses), za fantastiĉnost i ireal-nost (Gaspard de la Nuit, L'Enfant et les Sortileges) i nadasve za španjolski kolorit, španjolske teme i španjolsku ritmiku. Da se još ĉvršće odredi Ravelovo mjesto u razvitku francuske muzike u prvoj polovini XX st., neovisno i o impresio-nizmu C. Debussvja (i suviše ĉesto i površno nastoje ga mnogi svrstati u red njegovih sljedbenika), i o ekstremnom avan-gardizmu tipa A. Schonberga ili I. Stravinskog, potrebno je istaći još neke tehniĉke podatke o njegovoj metodi komponiranja. Premda se obilato sluţi kromatikom, R. je kompozitor duboko usaĊenog osjećaja za tonalnu funkcionalnost harmonije. Cjelo-tonsku ljestvicu upotrebljava mnogo rjeĊe nego Debussv, a s politonalnošću tek povremeno eksperimentira. Redanje slobodnih terca veoma ĉesto predstavlja osnov njegovih ekordiĉ-kih konstrukcija. Za razliku od impresionista, kojima je preokupacija harmonija, R. poklanja posebnu paţnju cizeliranju forme, ĉvrstoći ritmiĉkih i melodijskih kontura, briljantnom instrumentalnom koloriranju, a upravo po tom on je u biti muziĉar francuskog duha i rafinmana i uz Debussvja vodeća liĉnost francuske muzike na prijelazu u XX st. DJELA. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir, I, u G -duru, 1931 i II, koncert za lijevu ruku u D-duru, 1931; uvertira Sheherazade, 1898; Rhapsodie espagnole, 1907; La Valse, 1920 (kao balet izvedeno 1929); Bolero, 1928 (iste godine izvedeno kao balet). — KOMORNA : gudaĉki kvartet u F-duru, 1902— 03; klavirski trio u a-molu, 1914; sonata za violinu i violonĉelo, 1922; sonata za violinu i klavir, 1926; Introduction et allegro za harfu, flautu, klarinet i gudaĉki kvartet, 1906; Berceuse sur le nom de Gabriel Faure za violinu i klavir, 1922; Tzigane koncertna rapsodija za violinu i klavir 1924 (iste godine R. transkribirao za violinu i orkestar). — KLAVIRSKA: sonatina, 1905; Serenade grotesque, 1893; Menuet antique, 1895 (orkestrirao R.); Pavane pour une Infante defunte, 1899 (R. preradio za orkestar); Jeux d'eau, 1901; ciklus Miroirs, 1905 (3. i 4. stavak prer. za orkestar); Gaspard de la nuit, 1908; Menuet sur le nom de Haydn, 1909; Valses nobles et sentimentales, 1911 (orkestrirano kao balet, 1912); Pre-lude, 1913; A la maniere de: l.Borodin, 2. Chabrier, 1913; Le Tombeau de Couperin suita, 1914—17 (1, 3, 4. i 5. stavak prer. za orkestar). Les Sites auriculaires, za 2 klavira, 1895. Za klavir ĉetvororuĉno: Ma Mere VOye suita, 1908 (orkestrirano i izvedeno kao balet, 1912) i Frontispice, 1919. —• DRAMSKA: Opere: L'Heure espagnole, 1907 (Pariz, 19. V 1911); L'Enfant et les sortileges lirska fantazija, 1920—25 (Monte-Carlo, 21. III 1925). Baleti: Daphnis et Chloe, 1909— 1912; Adelaide ou le langage des fleurs (koreografirana verzija klavirskog

171

ciklusa Valses nobles et sentimentales), 1912; koreografska poema La Valse, 1920; fanfare za balet V Eventail de Jeanne (zajedniĉko djelo desetorice kompozitora), 1927-— VOKALNA. Kantate: Myrrha, 1901; Alcyone, 1902 i Alyssa, 1902. Trois poemes de Stephane Mallarme za glas, klavir, 2 flaute, 2 klarineta i gudaĉki kvartet, 1913; Chansons madecasses, za glas, flautu, violonĉelo i klavir, 1925— 26; Trois Chansons za mješoviti zbor a capella, 1915—16; Sheherazade za soprani orkestar, 1903. Za glas i klavir: Ballade da la reine morte d' aimer, 1894; Un grand sommeil noir (P. Verlaine), 1895; Sainte, 1896; Deux epigrammes (C. Marot), 1898; Si mome, 1899; Manteau de fleurs, 1903; Le Noel des jouets, 1905; Les Grands vents venus d'outre-mer, 1906; ciklus Histoires naturelles (J. Renard), 1906; Sur V herbe (P. Verlaine), 1907; Vocalise en forme d' habanera, 1907; Cinq melodies populaires grecques, 1907; Chants populaires, 1910; Deux melodies hebraigues, 1914; Ronsard a son dme (P. Ronsard), 1924; Reves, 1927; Don Ouichotte d Dulcinee (P. Morend), 1932. — OBRADBE. Za orkestar: E. Satie, Prelude du Fils des etoiles (iz djela Trois preludcs), 1913; R. Schumann, Carnaval, 1914; E. Chabrier, Menuet pornpeux (iz Dixpieces pittoresques), 1918; M. P. Musorgski, Tableaux d y une exposition, 1922; C. Debussv, Sarabande (iz Pour le piano) i Danse, 1923; F. Chopin, Nocturne, Etude et Valse, 1923. Orkestracija Musorgskijevih opera Hovanšĉina (uz to preradba pojedinih partija u suradnji sa I. Stravinskim), 1913 i Ţenidba, 1923. Za 2 klavira: C. Debussv, Prelude a f apres-midi d'un Faune. —■ SPISI: Reponse d une enqućte sur Wagner, La Grande Revue, 1909; Comptes rendus des Concerts Lamoureux et Co~ lonne, SIM, 1912; A propos des »Images« de Claude Debussy, Les Cahiers d' aujourd'hui, 1913; Reprise de »Boris Godunojf«, Comoedia illustrće, 1913; Les Melodies de Gabriel Faure, RM, posebni broj, 1922. — Fondation Maurice Ravel u Parizu obj. je Catalogue de /' oeuvre de M. Ravel, 1954. LIT.: M. D. Calvocoressi, Le Quatuor de Maurice Ravel, RM, 1904. — Isti, Les »Histoires naturelles« de Maurice Ravel, et l'imitation debussvste, Grande revue, 1907. •— L. Laloy, Maurice Ravel, Mercure musical, 1907. — L. Vallas, Le Nouveau style pianistique, Revue musicale de Lyon, 1907. — M. D. Calvocoressi, Maurice Ravel, Musical Times, 1913. — Roland-Manuel, Maurice Ravel el son oeuvre, Pariš 1914. — G. Jean-Aubry, La Musique francaise d'aujourd'hui, Pariš 1916 (II izd.). — R. O. Morris, Maurice Ravel, Music and Letters, 1921, — C, Gray, Maurice Ravel, A Survey of Contemporarv Music, Oxford 1924. — A. Honegger, L' Enfant et les Sortileges, Musique et theatre, 1925. — G. Auric, L'Enfant et les Sortileges, Nouvelles litteraires, 1925. — La Revue musicale, broj posvećen M. Ravelu, 1925. — F. H. Shera, Debussv and Ravel, London 1925. — S. Goddard, Maurice Ravel, Music and Letters, 1925. — A. Messager, L'Enfant et les sortileges, Le Figaro, 1925. — Roland-Manuel, Maurice Ravel et la Jeune ecole francaise, Nouvelles litteraires, 1927. — Isti, Maurice Ravel et son oeuvre dramatique, Pariš 1928 (V izd. 1950; na engleskom 1947).— Th, Adorno, Ravel, Anbruch, 1930, 4—5. — H. Prunieres, Maurice Ravel, Schweizerische Musikzeitung, 1934. — P. Bingulac, Maurice Ravel, Zvuk, 1935. — La Revue musicale, Hommage a Maurice Ravel, posebni broj, 1938. — A. Casella, Maurice Ravel, Mušica d'oggi, 1938, 3. — W. L. Landoivski, Maurice Ravel, sa vie, son oeuvre, Pariš 1938. — E. Lockspeiser, Roussel and Ravel, Music and Letters, 1938. — Roland-Manuel, Ravel, Pariš 1938 (II izd. 1948; na engleskom 1947; na njemaĉkom 1951). — Isti, Esquisse biographique (napisano po diktatu samog Ravela), RM, 1938. — A. Mantelli, Maurice Ravel, RAM, 1938, 2. — J. Bruyr, Maurice Ravel, La Revue internationale de musique, I, 1938. — Colette, L.-P. Fargue, M. Delage i drugi autori, M. Ravel, par quelque ■— uns de ses familiers, Pariš 1939. — J. Fevrier, Les Exigences de Ravel, La Revue internationale de musique, I, 1939- — P- Landormy, Maurice Ravel, MQ, 1939. — V. Jankelevitch, Maurice Ravel, Pariš 1939 (II izd. 1956; na njemaĉkom 1958; na engleskom 1959; na talijanskom 1962).— M. Goss, Bolero. The Life of Maurice Ravel, New York 1940. — M. £>. Calvocoressi, RaveFs Letters to Calvocoressi, MQ, 1941- — K. Akeret, Studien zum Klavicrwerk von Maurice Ravel (disertacija), Ziirich 1941. — Maurice Ravel, zbornik, Pariš 1945. — H. Jourdan-Morhange, Ravel et nous, Geneve 1945. — A. Chatelain, La Famille de Maurice Ravel et ses origines, SMZ, 1945, 4. — F. Onnen, Maurice Ravel, Stockholm 1946. — N. Demuth, Ravel, London 1947. — A. Machabey, Maurice Ravel, Pariš 1947. — L. P. Fargue, Maurice Ravel, Pariš 1949. — J. Bruyr, Maurice Ravel ou le lvrisme et les sortileges, Pariš 1950. — L. La Pegna, Ravel, Brescia 1950. — W. Tappolet, Maurice Ravel: Leben und Werk, Olten 1950. — V. Perlemuter i H. Jourdan-Morhange, Ravel d' apres Ravel, Pariš 1953. — V. Serov, Maurice Ravel, New York 1953. — M. Gerar i R. Chalupt, Ravel au miroir de ses lettres, Pariš 1956, — J. van Ackere, Maurice Ravel, Bruxelles i Pariš 1957. •— A. Mantelli, Razionalismo e sensibilita di M. Ravel i Prospetto cronologico della vita e delle opere di M. Ravel, L' Approdo musicale, 1958, 2. — F. M. Ilbinua, AlopHC PaBejib, MocKBa 1959. •— R. H. Myers, Ravel: Life and Works, London 1960.-— R. de Fragny, Maurice Ravel, Lyon 1960. — L. Guadagnino, Teatro Raveliano, La Scala, 1960. — M. Rinaldi, Maurice Ravel, Mušica d'oggi, 1961. — R. Rossellini, II Teatro di Ravel, ibid. — C. Rostand, M. Ravel e la mušica strumentale, ibid. — G. Sannemiiller, Ravels Stellung in der franzosischen Musik, H. Albrecht In memoriam, Kassel 1962. — N. Demuth, Ravel, New York 1962. — IO. F. Kpeun, CHMcpoHHHecKue npoH3Be^eHHH M. PaBeJiba, MocKBa 1962. — J. van Ackere, Maurice Joseph Ravel, MGG, XI, 1963. — J, Braun, Die Thematik in den Kammermusikwerken von M. Ravel, 1966. — H. H. Stuckenschmidt, M. Ravel, Variationen uber Person und Werk, Frankfurt am Main 1966. — J. Ch. Martin, Die Instrumentation von M. Ravel (disertacija), Mainz 1967. E. A. S.

RAVENSCROFT, Thomas, engleski kompozitor, teoretiĉar i muziĉki nakladnik (oko 1592 — oko 1633). Muziku uĉio kod E. Pearcea; bio ĉlan zbora crkve sv. Pavla u Londonu i muziĉki uĉitelj u londonskom sirotištu Christ's Hospital. Medu zbirkama koje je izdao istiĉu se Pammelia (1609), Deuteromelia (1609), Melismata (1611) i Musalia (1613), najbogatije zbirke puĉke vokalne muzike (ili muzike puĉkog karaktera) iz renesansne Engleske. Njegova knjiga psalama iz 1621 ide medu najvaţnije psaltire te epohe (sadrţi 55 kompozicija od Ravenscrofta i 50 od raznih većinom istaknutih engleskih autora). Napisao je i traktat A Brief Discourse of the True Use of CharacVring the Degrees... (1614), a u rukopisu su saĉuvane 4 fantazije za 5 viola, 3 anthema, motet i rasprava A Treatise of Musick. NOVA IZD.: W. H. Havergal obj. A Reprint of Ali the Tunes in RavencrofVs Book zvith Indroductory Remarks (1845); velik broj napjeva iz svih zbirki obj. Ch. K. Scott (Euterpe, 1905 —10; novi otisak 1929); po 1 fantaziju obj. N. Dolmetsch (1961) i R. Steimitz (1963). LIT.: J. Mark, Thomas Ravenscroft, The Musical Times, 1924. — Af. Tilmouth, Thomas Ravenscroft, MGG, XI, 1963.

RAVERTA, Carlo, talijanski pjevaĉ, tenor i bariton (Castelnuovo, 13. XI 1843 — Zagreb, 26. I 1908). Prvi tenor Ţajĉeva

772

RAVERTA — RAYNER

razdoblja u Zagrebu, 1869—74 pjevao baritonske uloge. Djelovao je zatim u Pragu i od 1887 ponovo u Zagrebu, gdje je nakon ukidanja opere (1889) nastupao u stagionama i zatim u crkvama. U Zagrebu je vodio mljekarstvo. Potkraj ţivota oslijepio i umro u bijedi, K. KO. RAVNIK, 1. Janko, kompozitor i pijanist (Bohinjska Bistrica, 7. V 1891—). Klavir studirao u Ljubljani i na Konzervatoriju u Pragu. God. 1919 — 39 profesor na Konzervatoriju i 1939—62 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (1951—53 rektor). U poĉetku kasni romantiĉar J. RAVNIK pod utjecajem muziĉkog impresionizma, kasnije prihvatio i neke elemente ekspresionizma. Kao kompozitora najviše ga privlaĉe mali oblici u okviru kojih se posebno istiĉu ostvarenja za klavir Gran-de valse caracteristique i Marche grotesqne, zbor pod naslovom Poljska pesem i solo-pjesma V raskošni sreći. Ravnikov opus relativno je malen ali sva njegova djela odaju zrela umjetnika duboke izra-ţajnosti i suptilna osjećaja za sadrţajnu i formalnu dovršenost. R. se istiĉe i kao izvrstan klavirski pratilac i pedagog iz ĉije je škole izašla cijela generacija slovenskih pijanista. DJELA. KLAVIRSKA: Nokturno, T912; Grande valse caracteristique, 1916; Valse melancholique, 1928; Koncertna etida, 1920; Marche grotesque, 1953. — VOKALNA. Zborovi a cappella: Poljska pesem, 1912; Kam si šla mladost ti moja, 1923; Jezero, 1951; Naš spcv, 1957; Zborovi uz klavir: Zimska pesem, 1927; Kmeliška, 1928. Solo-pjesme: V razkošni sreći, 1921; Melankolija, 2 sv., 1932—52; Slovenske narodne, 1953; Liriĉni spevi, 1958.— CRKVENA : Alissa B. M. V. za zbor i orgulje, 1911; rekvijem u h-molu za bariton, muški zbor i orgulje, 1916; Custodi me, Domine za zbor i orgulje, 1917; Ave Maria za bariton, violinu i orgulje, 1941. LIT.: Đ. Cvelko, Janko Ravnik, MGG, XI, 1963. D. Co.

2. Anton, pijanist i klavirski pedagog (Bohinjska Bistrica, 28. VI 1895—). Brat Janka; studirao na Orguljaškoj školi, Konservatoriju Glasbene matice u Ljubljani i na Majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu. Profesor klavira na Drţavnom konzer vatoriju (1926—40) i 1940—66 na Akademiji za glasbo u Ljub ljani gdje je odgojio niz vrsnih slovenskih pijanista. Nastupao je i kao solist. D. Co. RAVNIK-KOSI, Ruda, harfistica (Ljubljana, 15. VIII 1944 —). Studij harfe završila 1966 ha Akademiji za glasbo u Ljub ljani (J. Portograndi); usavršavala se kod P. Jameta na Konzer vatoriju u Parizu i 1973 završila postdiplomski studij u Ljub ljani. Od 1964 harfistica Simfonijskog orkestra Radio-televizije Ljubljana te istodobno od 1969 ĉlanica ansambla Slavko Osterc i od 1971 docent na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Solistiĉke sposobnosti i tehniĉku spremu posebno je istakla kao interpret koncerata za harfu A. Srebotnjaka i Z. Cigliĉa, te Portreta za harfu i ansambl P. Ramovša koji su snimljeni i na gramofonskim ploĉama. R.-K. koncertira u zemlji i inozemstvu, a za svoje umjet niĉke domete dobila je više nagrada. K. Be. RAVVP-RAUPP, Jan, luţiĉkosrpski kompozitor i muzikolog (Braunschweig, 17. XI 1928—). Unuk i uĉenik B. Kra\vca; kompoziciju studirao na Konzervatoriju u Pragu, iz muzikologije doktorirao 1962 na Humboldtovu univerzitetu u Berlinu. Znanstveni je suradnik i odjelni predstojnik Instituta Njemaĉke akademije znanosti i umjetnosti u Budišinu (Bautzen). R. je autor prve luţiĉkosrpske povijesti muzike. Kompozitor preteţno instrumentalnih djela u duhu luţiĉkosrpske narodne muzike, u svom stvaralaštvu primjenjuje suvremene kompozicijsko-tehniĉke postupke. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Budyšin; Burleska za violinu i orkestar; Simfonijska suita, 1959 (nova verzija 1963); Scherzo, 1962; Metamorphosen, 1963; simfonijski ples Slozvjanska reja; baletna muzika Kokot, 1961. —■ Kompozicije za violinu i klavir. — Solo-pjesme. •— SPISI: Dculschslaunschc Wechselbeziehungen im Volkstanz (sa F. Hoerburgercm), 1957; Ze Serbozv hudţby, 1958; Bjarnat Kraivc-Schneider, Komponisl des sorbischen Volkes, 1961; Sorbische Volksmusikanten und Musikinstrumentc, 1963; Sorbischc Aiusik, 1966. Stadije: Die Beziehungen der sorbischen Musik/olklore su der des Donauraumes, predavanje na Kongresu folklorista u Varaţdinu 1957, obj. 1959; Josip Andrić, chorwatskl pfece'l serbskejc hudţby, Rozbald 1961.

RAVVSTHORNE, Alan, engleski kompozitor (Haslingden, Lancashire, 2. V 1905 — Cambridge, 24. VII 1971). Studirao na Royal Aianchester College oj Music; uĉio klavir i kod E. Petrija u Berlinu. God. 1932—34 nastavnik muzike u Dartington Hallu; od 1935 ţivio u Londonu. Ravvsthorneovo stvaralaštvo stilski je srodno P. Hindemithu. Ĉesto se sluţio oblikom varijacije te pokazivao smisao za efektno kombiniranje instrumentalnih zvuĉnih boja.

DJEiLA. ORK ESTRALN A: 3 s imfo nije, 1 950, 195 9 i 1964. Ko nct 2 za klavir, 1946 i 1951; 2 za violinu, 1947 i 1956; za violonĉelo, 1966; za rinet i gudaĉe, 1936 i za obou i gudaĉe, 1947. Concertante pastorale za fla rog i gudaĉe, 1951; koncert za gudaĉe, 1949. Uvertire: Street Corner, 1 Corteges, 1945; Halle, 1958 i Overture for Farnham, 1967. Symphomc Stu 1939; 'mprovisations on a Theme by C. Latnbcrt, 1961; Divertimento za kom orkestar, 1963; Elegiac Rhapsody za gudaĉe, 1964; Prelude, Fantasia and Posu 1969, — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1939, 1954 i 1965; klavirski 1962; kvartet s klarinetom, 1948; trio za flautu, obou i klavir, 1936; kvintt duhaĉke instrumente i klavir, 1962; koncert za JO instrumenata, 1961. Sor za violinu i klavir, 1960; za violu i klavir, 1954 i za violonĉelo i klavir, 1 tema s varijacijama za 2 violine, 1937. — Klavirske kompozicije.— Balet Alac Chrysanthetne, 1955. Filmska muzika. — VOKALNA: kantate A Can of Alan, I95 2 l The God in the Cave, 1967; Garmen vitale, »suita* za sop zbor i orkestar, 1964; Medieval Diptych za bariton i orkestar, 1962; Prac Cats(T. S. Eliot) za recitatora i mali orkestar, 1954; zborovi; Tankas of the 1 Seasons za tenor i 5 instrumenata, 1965; Lamcnt for a Sparrou- za glasove i h i l i klavir, 1962; solo-pjesme. LIT.: K. Avcry, Alan Rawsthornc, Month.lv Musical Recoid, 1948 //. Hozvells, A Note on Alan Rawsthornc, Music and Lettcrs, 195T. — A F. Dickinson, The Progress of Alan Rawsthorne, The Music Rcvicw, 1951 A. Frank, Modem British Composers, London 1955. — P. A. Evans, t Rawsthorne, MGG, XI, 1963.

RAXACH, Enrique, španjolski kompozitor (Barcelona, i; 1932 —). Uĉenik N. Avmericha u Barceloni, 1962—65 studi na Konzervatoriju u Utrechtu, dirigiranje kod P. Hupper Od

TO^o

ni7(i7pm*;ki

rlr7nvl ianin:

Hipinie

kan

clnhnHan

nmip

.: T. Alarco, Mušica espafiola de vanguardia, Madrid 1970,

RAYET, Jacqueline, francuska plesaĉica (Pariz, 26. 1 1932 —). Klasiĉni balet uĉila na školi Pariške opere gdje je 1 postala ĉlan baletnog zbora, 1956 solist, a 1961 prvakinja. Gos vala u mnogim evropskim gradovima postigavši najveći usp u baletima Blanche-Neige (Yvain), Les Noces fantastiques (Del nov), l'urangalila (Messiaen), Romeo i Juli ja (Prokofjev) te Opi (Webern). RAYMOND, Fred (pravo ime Raimund Friedrich Vese austrijski kompozitor (Beĉ, 20. IV 1900 — Uberlingen, ic 1954). Bankovni ĉinovnik; u muzici samouk. Od 1924 pija: u kabaretima i kompozitor zabavnih melodija. Svjetsku je si stekao 1925 šlagerom Ich hab' mein Herz in Heidelberg verlo: što ga je ponukalo da komponira istoimeni Singspiel (sami Beĉu davao se više od 700 puta). Kasnije je ţivio u Berlinu, S; burgu i od 1951 u Uberlingenu. Od njegovih su opereta najv popularnost stekle Maske in blati, Saison in Salzburg i Gelu Manuela. DJELA. DRAA1SKA. Operete: Lauf ins Gluck, 1934; Bali der Natio 1935; Auf grosser Fahrt, 1936; Alarielii, 1937; Maske in Blau, 1937; Saiso Salzburg, 1938; Das Bctt der Pompadour, 1939; Die Perle von Tokay, l< Christian mit Herz, 1946; Konfetti, 1948; Wohin mit der Fraz?, 1949; Romi im Schloss, 1949; Flicder in Wien, 1949 i Getiebte Manuela, 1951. Singsp Ich hab' mein Herzin Heidelberg verloren, 1927; Damals injena, 1927; Die J frau von Avalun, 1929; Der Konigsleutnant, 1932. Muziĉke komedije: In t kleinen Kondilorei, 1929; Liebling, schzvindet' nicht; revija Die Welt um Ali, nacht, 1927. Filmska muzika (Die Perle von Tokayt. — Šlageri (najpopi niji): Ich hab' mein Herz in Heidelberg verloren, 1925; In einer kleinen Konditc Es geht alles voruber, es geht alles vorbei, 1942. LIT.: A. Wurz, Reclams Operettenfuhrer, Stuttgart 1951 (XII izd. 19 — S. Czech, Das Operettenbuch, Stuttgart 1956. — E. Nick, Fred Raymc MGG, XI, 1963.

RAYMOND, Georges-Marie, francuski muziĉki pisac (Ch; berv, 23. V 1769 — 24. IV 1839). Školovao se u Chambervju i mo od 1794 predavao povijest, zemljopis i matematiku; 1803direktor više škole, a zatim do 1829 nastavnik matematil zemljopisa. Bio je utemeljitelj i tajnik Sociiie Royale de Sav i ĉlan Akademije znanosti u Torinu. Bavio se i kompozicijom.

DJELA. SPISI (muziĉki): Lettre d M. Villoteau, louchanl se vues su possibilile d'une theorie exacte des principes naturels de la musique, suivie d'un moire ct de quelques opuscules, 1811; Essai sur la de'lermination des bases phy. mathematiques de l'art musical, 1813; Musique. Quelques vues sur les bases 1 sicomathematiqucs de l'art musical, 1813; Des principaux systemes de noti. musicale, 1824; Traite elćmcntaire d'harmonie, de contrepoint ct de composi musicale (rkp.). LIT.: G. Birkner, Georges-Marie Ravmond, MGG, XI, 1963.

RAYNER, Sidnev, ameriĉki pjevaĉ, tenor (New OrleE 12. IX 1895 —). Pjevanje uĉio u New Orleansu i Milanu i ta 1921 debitirao u Teatro Adriano kao Rodolfo (Puccini, La . heme). Najprije pjevao na manjim talijanskim opernim pozoi ĉama, 1929 nastupio na Drţavnoj operi u Berlinu u ulozi Cav; dossija (Puccini, Toscd), a iduće godine na Opera Conuqu< Parizu kao Julien (Charpentier, Lonise); 1936—38 bio je i njujorškog Metropolitana (nastupna uloga Don Jose u Bizetc Carmen), na kojem je bio istaknuti predstavnik francuskog i lijanskog lirskog repertoara. R. se isticao kao izvrstan konce pjevaĉ. Kasnije se posvetio pjevaĉkoj pedagogiji.

RAZMILOVIĆ — REBEL RAZMILOVIĆ, Bone, minijaturist (Split, oko 1636—18. X 1678). Studirao u Veneciji, Loretu i Rimu, gdje je 1660 zareĊen za svećenika. Vrativši se u Dalmaciju, od 1668 je redovnik u splitskom franjevaĉkom samostanu u Poljudu. U tom su samostanu saĉuvane dvije njegove oslikane knjige Psalteriuma (1,16701 II, 1675), u kojima je ostavio vrijedna djela sitnoslikarske vještine ukrašavanja crkvenih knjiga (tekstova i nota). Potpisao ih je Fra Bone Rasmilovich, odnosno F. Bonovent. Spalatensis. Malobrojne koralne melodije podudaraju se, uz neznatne razlike, s melodijama iz vatikanskog izdanja koralnih napjeva (himna sv. Franje u prvoj knjizi i nekoliko antifona u drugoj). Obiljeţja Razmilovićeva stila pokazuju i minijature u GraĊuale et Antiphonarium de Sanctis u franjevaĉkom samostanu u Hvaru. LIT.: K. Segvić, Poljud, riznica domaće i strane umjetnosti, Vjesnik Kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga zemaljskog arhiva, XVI, Zagreb 1 14. — hti, Razmilovićevi korali, Sv. C, 1916, I. — Lj. Karaman, Umjetnost u Dalma ciji, Zagreb 1952. — K. Prijatelj, Umjetnost 17. i 18. stoljeća u Dalmaciji, Za greb 1956. — Minijatura u Jugoslaviji, Zagreb 1964, 288. M. Šku.

RAZRJEŠNICA (razrješilica, povratilica, ; engl. natura!, franc. be'carre, njem. Auflosungszeichen, tal. bequadro), predznak kojim se povišeni ili sniţeni ton vraća na osnovni ( ->- Predznaci). RAZUMOVSKI, Andrej Kiriloviĉ, ruski diplomat i ljubitelj muzike (Petrograd, 2. XI 1752 — Beĉ, 23. IX 1836). God. 1792—1809 ruski poslanik u Beĉu. God. 1808—15 uzdrţavao gudaĉki kvartet u kojem je sam svirao drugu violinu (prva violina I. Schuppanzigh, viola F. Weiss, violonĉelo L. Lincke). God. 1815 postao knez; povukao se iz javnog ţivota 1816, ali je i dalje ostao u Beĉu. Poznavao je Havdna i Mozarta; s Beethovenom ga je povezivalo blisko prijateljstvo. Beethoven mu je posvetio svoja tri gudaĉka kvarteta op. 59, a njemu i knezu F. J. M. Lobkowitzu Petu i Šestu simfoniju. Kvartet Razumovskog kasnije je vodio I. Schuppanzigh. LIT.: R. Federhofer-Konigs, Graf Andreas Kyrillowitsch Rasumowsky, MGG, XI, 1963.

RAZUMOVSKI, Dmitrij Vasiljeviĉ, ruski muzikolog (Kijev, 7. XI 1818 — Moskva, 14. I 1889). Još za studija na Sino-dalnoj školi u Kijevu, koju je završio 1843, paţnju Razumovskog privukla je crkvena muzika, kojoj se kasnije posvetio. Kao profesor (od 1866) na novoosnovanom Konzervatoriju u Moskvi razvio je ţivu znanstvenu djelatnost. U središtu njegovih istraţivanja bili su teorija i povijest ruske crkvene muzike, posebno tzv. -> znamensko pjevanje njegova struktura i sistem notiranja (krjuki). Glavno mu je djelo Crkveno pjevanje u Rusiji. DJE! A: O Homubix 6e3nuneuHbX pynonucnx 3naMeHnozo nenun, 1863; I(epKosuoe tieuue e Pocctut- Onbim ucmopw Blok/lama REĈENICA, u muziĉkoj teoriji, pojam pod kojim se razumijeva najmanji dio kompozicije koji je sam za sebe muziĉki smislena i samostalna cjelina. R. moţe ţivjeti i samostalno (npr. u narodnoj pjesmi), pa mora biti melodiĉki i ritmiĉko-metriĉki definirana i zaokruţena. Fraza je odreĊena već elementima melodije i ritma, a r. ukljuĉuje kao konstruktivnu komponentu još i harmoniju. U formalnoj analizi razlikuju se obiĉno mala r. i velika r. Mala r. oblikovana je kao muziĉka misao koja ispunjava ĉetiri suvisla takta; ona moţe biti motiviĉki cjelovita odnosno nedjeljiva, a katkad moţe biti sastavljena od dvije Sveĉano dvotaktne -* fraze: Himna »Hej Slaveni«

J ap

1

i'i J J

fljii još-te ţi - vi

Hej Sla-ve-ni

Ċjjhnarših dje - ćto-va.

U brzom tempu kada se dva takta raĉunaju kao jedan, r. od osam taktova takoĊer je mala: Lv. Beethoven: Prva simfonija u C-duru op. 21, III stavak

Allegro molto e vivace

i'j J |rJ f Velika r. sastoji se od osmorotaktne, zaokruţene muziĉke misli: L.van Beethoven: Klavirska sonata op.13, »Pathetique«,l! stavak

Adagio cantabile

U konstrukciji velike reĉenice takoĊer se mogu razluĉiti ponekad dva dijela od po 4 takta, ali izmeĊu njih nije istaknuta harmonijska diferencijacija u odnosu pitanja i odgovora, kao što je to kod -> periode. Naprotiv, velika je r. to savršenije oblikovana što je više u njoj prevladana periodiĉnost. Suprotno tome, periodu saĉinjavaju dvije reĉenice istom onda kada se meĊusobno nalaze harmonijski u odnosu pitanja i odgovora. Pojam reĉenice upotrebljava se u muziĉkoj teoriji od XVIII st. i to prvenstveno u odnosu na muziku klasike i romantizma. U novijoj literaturi napuštaju se ti termini preuzeti iz jeziĉne sintakse te se nastoji pronaći izvornija, muziĉki prikladnija termi nologija. R. REDA, Siegfried, njemaĉki kompozitor i orguljaš (Bochum, 27. VII 1916 — Miilheim, Ruhr, 13. XII 1968). Crkvenu muziku uĉio u Dortmundu i kod E. Peppinga i H. Distlera u Berlinu. Orguljaš u Bochumu, Gelsenkirchenu i Berlinu; od 1946 proĉelnik odjela za protestantsku crkvenu muziku na Folktsangschide u Essenu; od 1953 uz to direktor crkvene muzike u Mulheimu. Kompozitor preteţno crkvenih djela; nastojao je povezati tradiciju s tekovinama nove muzike. DJELA: koncert za orkestar. — Gudaĉki kvartet.— ORGULJSKA : 3 koncerta, 1947—48; 4 koralna koncerta, 1946—52; sonata, 1960; koralna suita, 1941; Triptyc)wn »O Welt,ich muss dich Iasscn>, 1951; Marienbilder, 1951; Praelu-dium, Fuge und Quadruplum, 1957 i dr. -— CRKVENA: Requicm; Te Dcum za 2 zbora i limene duhaĉe, 1950; Weihnachts-Kyrie za sopran, ţenski zbor, gudaĉe i orgulje, 1955; Psalmus Morle Servati (XXX psalam) za bariton, zbor, komorni orkestar i orgulje, 1966. Za zbor i orgulje: Magnificat sa solistima, 1948; Nun danke! ali, 1959 i Meditation und Fuge iiber »Wir danken Dir, Herr Jesu Christ«, 1959. Za zbor a cappella: Psalmbuch, 1948; Leidensverkundigung und Hcilung

REED

175

eines Blinden, 1949; Die VPeihnachtsgeschichte sa solistom, 1949; Die Ostergeschichte sa 2 soprana, 1951 i dr. Kompozicije za glas i orgulje. LIT.: O. Brodde, Siegfried Redaš Psalmbuch, Musik und Kirche, 1950. — H. Eckert, Gemeinsame Grundlagen des kcmpositoristhtn Scl.Lfi \ns \ r n L. Weber, E. Sehlbach und Siegfried Reda, Beiluge zur rheini sther Mutikgeschichte, VIII, Koln, 1955. — K. Kirchberg, Siegfried Reda, \CGG, XI, 1963.

REDEL, Martin Christoph, njemaĉki kompozitor (Detmold, 30. I 1947 —). Na Visokoj muziĉkoj školi u Detmoldu studirao kompoziciju (R. Kelterborn, G. Klebe, J. Driesskr) i udaraljke (F. Scherz). U kompoziciji se usavršavao kod I. Yuna u Hannoveru. Docent na Muziĉkoj akademiji u Detmoldu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1971 i 1973; Movimento vari-ato, 1967; Slrophen, 1970; Kammersimfonie //, 1973. — KOMORNA: Musik za klavir i udaraljke, 1966; Siiss verendet die entziickte Flote . . . , 1969; Dialoge za obou d'amore i ĉembalo, 1970; Reliefs za komorni ansambl, 1970. — VOKALNA: Svmbolismen za sopran i komorni ansambl, 1969; Epilog za bas--bariton, flautu i gitaru, 1971 i dr.

REDESKINI, Maksimilijan, pisac (?, 1740 — Velesovo, 10. III 1814). Za slovensku muziku u drugoj polovici XVIII st. zanimljiv utoliko, što je izdao zbirku Osem inu shesdeset sveteh pesm (1775), kojima je 1776 dodao 69 napjeva u menzuralnoj notaciji. U predgovoru zbirci R. navodi da je njegovim pjesmama zadaća da istisnu ljubavne napjeve, koji govore o grešnim stvarima; one su trebale prije svega da zamijene sve one narodne pjesme, kojih sadrţaj nije bio u skladu s asketskim katoliĉkim moralom onoga doba. Svoju svrhu zbirka nije postigla i to upravo zbog moralizirajućih tekstova. LIT.: F. Rakusa, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. — D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, I, Ljubljana 1958. — J. Hofler, Tokovi glasbene kulture na Slovenskem do 19. stoletja, Ljubljana 1970. D. Co.

REDLICH, Hans Ferdinand, engleski muzikolog austrijskoga podrijetla (Beĉ, 11. II 1903 — Manchester, 27. XI 1968). Privatno uĉio u Beĉu klavir (P. Weingarten) i teoriju (H. Kauder); muzikologiju studirao na univerzitetima u Beĉu i Miinchenu; studij kompozicije nastavio kod C. Orffa u Munchenu. God. 1924—25 korepetitor na Operi u Berlin-Charlottenburgu, 1925—29 dirigent Gradskog kazališta u Mainzu. God. 1931 promovirao na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. God. 1937 vraća se u Austriju, odakle 1939 emigrira u Veliku Britaniju. Ondje 1941—45 predaje muziku u Worker's Educational Association, Eastern Division i Extra-Mural Departments Univerziteta u Cambridgeu i Birminghamu; uz to do 1955 vodi Music Society u Letchvvorthu. Od 1955 bio je profesor povijesti muzike na Univerzitetu u Edinburghu, a 1962 na Univerzitetu u Manchesteru. Ĉlan redakcijskog odbora izdanja cjelokupnih djela G. F. Handela Hallische Ha'ndelAusgabe. Ogledao se kao kompozitor. DJELA: Gustav Aiahler, 1919; Das Problem des Stilzvandels in Monleverdis Madrigalzverk (disertacija), 1931 (prošireno izd. pod naslevem C. Montezerdi, I, Das Madrigalzverk, 1932); Claudio Monleverdi, Leben und K'erk, 1949 (prošireno izd. na engleskom 1952); Richard Wagner. Tristan, Lohengrin, larsijal, 1948 ( I I I izd. 1951); B. Britten. The Choral Music u djelu B. Britten. A Ccmmentary(izĊ. D. Mitchell i H. Keller), 1952; Bruckncr and Mahlcr, 1955; Alban Berg. Versuch einer K'urdigung, 1957 (skraćeno engl. izd. A. Berg. Ihe Man and his Music, 1957, hebrejski 1959). Studije i ĉlanci. ■— IZDANJA. C. Mcnteverdi: La Favola d'Orfco, 1936; Vespro della Beata Vergine, I verzija 1949, II verzija 1958; 4-gl. misa (1650), 1952; izbor madrigala, od 1954; L'Incoronazionc di Poppea, 1958 i misa In illo tempore, 1962. Meister des Orgelbarock (novo izd. zbirke F. Commera, Mušica Sacra), 1931; J. Gay i J. Chr. Pcpusch, The Bcggars Opera, 1943; W. A. Mozart, koncerti za klavir K. V. 413, 414, 415, 449 i 456, i 1950; G. F. Handel, 12 Concerta grossa op. 6, 1962 (sa A Hoffmanncm) i dr. Izdao takoĊer svezak UnveroJJenllichte Briefe A. Bergs an A. Schonberg, 1963. — Preveo na njemaĉki i obradio opere G. F. Malipiera, A. Caselle i V. Gianninija.

REDMAN, Don (Donald Matthevv), ameriĉki saksofonist i kompozitor (Piedmont, West Virginia, 29. VII 1900 — New York, 30. XI 1964). Uĉio razliĉite instrumente, teoriju, harmoniju i kompoziciju na konzervatorijima u Bostonu i Detroitu. Od 1923 suradnik F. Hendersona, 1927—31 aranţer orkestra McKinney's Cotton Pickers, a zatim do 1940 vodio vlastiti ansambl koji se razvio u jedan od najboljih crnaĉkih jazz-orkestara. Kasnije je djelovao kao slobodan umjetnik; aranţirao je za L. Armstronga, P. Whitemanna, E. Fitzgerald, J. Dorseva, C. Basiea, kao i za mnoge plesne orkestre. God. 1946-—47 gostovao u Evropi. Od 1951 aranţer i umjetniĉki direktor ansambla pjevaĉice Pearl Bailev. Nastupao i na Broadwayu. Istaknut saksofonist i odliĉan aranţer R. je prvi jazz-muziĉar s akademskom naobrazbom. Komponirao je Gee Baby Ain't I GooĊ to You, Save it Pretty Aiama, Cherry i dr. REED, Janet, ameriĉka plesaĉica i pedagog (Tolo-Oregon, 15. IX 1916—). Uĉenica W. Christensena, G. Balanchinea i A. Tudora. God. 1937—41 ĉlanica trupe San Francisco Ballet, a 1943'—46 American Ballet Theatre gdje se istakla na praizvedbama baleta Fancy Free (Bernstein, 1944) i Interply (M. Gould, 1945; obje u koreografiji J. Robbinsa). Bila je zatim 1949 —60 solistica New York City Balleta. Najveći uspjeh postigla je u baletima Bourree fantasque (Chabrier), Western Symphony (Kay) i The Unicom (Chaillev). Od 1959 bavi se pedagoškim radom.

176

REED — REFORMACIJA I MUZIKA

REED, William Henry, engleski violinist, kompozitor i dirigent (Frome, 29. VII 1876 — Dumfries, 2. VII 1942). Studirao na Royal Academy of Music u Londonu. Violinist i koncertni majstor u Londonskom simfonijskom orkestru, te profesor violine na Royal College of Music. Prijatelj E. Elgara, bio je njegov savjetnik pri komponiranju violinskih djela. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija za gudaĉe, 1934; simfonijske pjesme The Lincoln Imp, 1921 i Aesop's Fables, 1924; Rhapsodv za violinu (ili violu) i orkestar; \Villo* the Wisp, 1913; Two Somcrset Idylls za mali orkestar, 1926; varijacije za gudaĉe, 1911. — KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta; koncert za violinu i klavir u a-molu; kompozicije za violinu i klavir. — Solo-pjesme. — Instruktivna djela. — SPISI: Elgar as 1 knezv hini, 1936, lilgar, 1942; — Redigirao i obi. The Violin B. Toursa, 1934. LIT.: P. M. Young, \Villiam Henry Rced, MGG, XI, 1963.

REED, William Leonard, engleski kompozitor (London, 16. X 1910—•). Studirao na Guildhall School of Music u Londonu, na Oxford University i na Roval College of Music u Londonu; doktorirao u Oxfordu 1939. God. 1937—39 lektor British Coimcila u skandinavskim zemljama; 1952—55 boravio u Indiji, Pakistanu, na Cevlonu i na Dalekom istoku; ţivio duţe vrijeme i u SAD. Od 1967 muziĉki direktor u Westminsler Theatre Arts Centre. DJELA. ORKESTRALNA: koncertna rapsodija za violu i orkestar, 1935; suita za klarinet i gudaĉe, 1942; uvertira, 1950; Doctor Johnson's Suite za gudaĉe, 1944; Alountain House Suite, 1949 i dr. — KOMORNA: klavirski trio, 1943; klavirski kvartet; brojna djela za gudaĉki kvartet i kvintet i dr. — Kompozicije za jedan i dva klavira. — Kompozicije za orgulje. ■— DRAA1SKA: opere The Vanishing Island, 1935 ' The Crozv?iing Experiencc, 1958. Musical Annie. Filmska muzika. — Chrislmas Piecc za recitatora, zbor i klavir, 1945; solo-pjesme. — IZDANJA. Zbirke: The Golden Book of Carols, 1947; The Treasury of Chrislmas Music, 1950; Music of Brilain, 1952; The Trcasury of liaster Music, 1963; The Treasury of English Chureh Music (5 sv.; sa G. Knightom), 1965; The Second Treasury of Christmas Music, 1967.

REESE, Gustave, ameriĉki muzikolog (New York, 29. XI 1899—). Na i\' York Universitv studirao pravo i muziku. Od 1927 predaje, s kraćim prekidima na istom Univerzitetu muI zikologiju (od 1955 šef katedre). SuraĊuje u nakladnim poduzećima G. Schirmer (1940 —45 vodio izdavaĉki odjel) i C. Fischer (1945—55 direktor pu blikacija, kasnije savjetnik). God. 1933—44 suurednik, 1944 —45 urednik muzikološkog ĉa sopisa Musical Quanerly; 1935 suosnivaĉ Ameriĉkog muziko loškog društva; 1954 jedan od organizatora Renaissance Sodety of America. Od 1962 ĉlan je Ameriĉke akademije umjet nosti i znanosti. Njegovi priru ĉnici posvećeni muzici srednje ga vijeka i renesanse, prava su remek-djela erudicije. Po nji ma je R. postao jedan od prvih G. REESE autoriteta za muziku srednjega vijeka i renesanse. Reeseu je posvećena knjiga Aspects of AleĊieval and Renaissance Music. A Birthday Offering to Gustave Reese (red. J. La Rue), 1966. DJELA: Music in the Middle Agcs, 1940 (tal. prijevod 1960); Music in thc Renaissance, 1954 (novo izd. 1959); Fourscore Classics of Aiusic Literature: A Guide to Selected Original Sources on Theory and Other VC'ritings on Music Not Available in English, with Descriplive Skelches and Bibliographical Refcrences, 1957. Više rasprava i studija u MQ, Notes, Journal of the American Musicological Societv i drugdje.

REESER, Eduard, nizozemski muzikolog (Rotterdam, 23. III 1908—). Studirao na Univerzitetu u Utrechtu (A. Smijers); promovirao 1939. God. 1930—37 predavao povijest muzike na Konzervatoriju u Rotterdamu; 1937—41 ureĊivao Niemve Rotterdamsche Courant. Od 1947 profesor je muzikologije na Univerzitetu u Utrechtu. Mnogo se zauzima za organizaciju nizozemskoga muziĉkog ţivota (1947—57 predsjednik zaklade Donemus). Od 1957 suurednik Tijdschrift voor Nederlandse Muziekgeschiedenis i ĉlan izdavaĉkog kolegija Neue Bach-Ausgabe. DJELA: De muzikale handsehriften van A. Dicpenbrock, 1933: Alplions Dicpenbrock, 1935; Van Bach tol Beethoven, u kolektivnom djelu Algcmecne Muziekgeschiedenis (red. A. Smijers), 1938; De klaviersonatc mel vioolbegeleiding in het Parijsche muziekleven ten tijde van Mozarl (disertacija), 1939; De zonen van Bach, 1941 (engl. 1 njem. prijevod 1946); De Verceniging voor Nederlandsche Muziekgeschiedenis 1868—1943. Gcdenkboek, 1943; De Geschiedetiis van de uals, 1947 (iste god. i engl. prijevod); Een cevK Nederlandse muzick, 1950; Stijlproeven van Nederlandse muziek, 1962. Studije i ĉlanci. — IZDANJA: Drie Oud-Kederlandsche molelten, 1937; Tzi-aalf Parijsche Klaviersonaten mel vioolbegeleiding, 1939; solo-pjesme A. Diepenbrocka (4 sv.), 1951—59; sabrani spisi, pisma i dokumenti A. Diepenbrocka, 1950 i 1962; kompozicije za klavir J. G. Eckarda, 1956; koncerti za klavir W. A. Mozarta K.V. 37, 39, 4 0141, Neue Mozart-Ausgabe, 1963-

REEVES, (John) Sims, engleski pjevaĉ, tenor (Woolwich, 26. IX 1818—Worthing, 25. X 1900). Na opernoj pozornici

debitirao 1838 u Newcastleu kao bariton; nastavio studij p kod T. S. Cockea u Londonu, G. M. Bordognia u Pari? Mazzucata u Milanu i od 1847 pjevao u londonskim kaza u Drury Lanu i Havmarketu. Uspjehe u operama zasje njegovi nastupi u oratorijima, osobito Handelovim. R. je b bolji engleski tenor izmeĊu 1850—1890. Objavio je: Sims i His Life and Recollection Written by^ Himself (1888); My J or Fifty Years of Artistic Life (1889) i On the Art of Singing LIT.: H. S. Edzvards, The Life and Artistic Career of Sims Reeves,' 1881. — Ch. E. Pearce, Sims Reeves, Fifty Years of Musicien England, 1924. — G. B. Shaw, London Music, London 1950. — Isti, Music in ; 3 sv., London 1956.

REFARDT, Edgar, švicarski muzikolog (Basel, 8. VII — 3. I I I 1968). Završio studij prava s doktoratom 1901, od 1915 posvetio muzikologiji. God. 1921—48 bio je up Orkestralnoga društva u Baselu. Uz K. Nefa, R. je uten švicarske muzikologije. Osobito se predano zauzimao za 1 vanje muziĉke povijesti Švicarske, o kojoj je sam dao brojne v radove. Njegov originalni i veoma informativni Musiker der Schiveiz (1928) i danas je temeljno djelo te vrste. DJELA: H. Huber, Beitriige zu einer Biographie, 1922; Verzeu Aufsalze zur Musik in den nichtmusikalischen Zeitschriften der Universilalsl Basel, 1925; Katalog der Musikabtcilung der Universitat Basel und der . . . zerischen Musikbibliothek, 1925; Historisch-biographisclies Musikerlez Schzveiz, 1928; Schzueizer Aiusikerlexikon (sa W. Schuhom), 1939; Han Leben und Werk eines Schzveizer Musikers, 1944; Th. Frohliche ein S Musiker der Romantik, 1947; Brahtns, Bruckner, Wolf, drei \\iener Ah 19. Jahrhunderts, 1949; Die Ortsgruppe Baselder SchiueizerischenAlusikfoi Gesellschaft, 1949; Alusik in der Schzveiz (izbor studija, izd. H. Ehin Mohr), 1952; Tkematischer Katalog der Instrumcntalmusik in den Hana der Universitatsbibliothek Basel, 1957. Studije i ĉlanci. LIT.: Edgar Refardt zum 70. Geburtstag, SMZ, 1947, 8 —9. Refardt. Zum 85. Geburtstag am 8. August 1962, Schvveizerische N. sehende Gesellschaft, Mitteilungsblatt, August 1962 (sa bibliografijom, H. P. Schanzlin). — //. Ehinger, Edgar Refardt, MGG, XI, 1963.

REFICE, Licinio, talijanski kompozitor (Patrica kraj ! 12. II 1883 — Rio de Janeiro, n. IX 1954). Studirao ni di Santa Cedlia u Rimu (S. Falchi, R. Renzi). God. 15 reden za svećenika; otada pa sve do 1950 predavao na Scuola Pontificia di Mušica Sacra u Rimu; uz to je 191 bio dirigent u crkvi Santa Maria Maggiore. Umro je za vanja u Americi izvodeći duhovnu igru Santa Cedlia, jec svojih najboljih djela. R. ide u red najvećih autora crkven hovne muzike u prvoj polovini XX st. I kao stvaralac i kao ki umjetnik borio se za obnovu talijanske crkvene muzikt gativši je djelima izvorne ljepote, izgraĊenima na naĉelii cilijanskog pokreta. DJELA. DRAMSKA: misterij (azione sacra) Santa Cedlia, 193^ Aiargherita da Cortona, 1938. — VOKALNA: oratoriji Cananea, I Samaritana, 1934 i // Marlirio di Sant' Agnese, 1928. Kantate: La V Naitn, 1912; Aiaria Magdalena, 1917 i Alartyrium S. Agnetis Virgim Za zbor i orkestar: Dantis poetae transitus, 1921; // Trillico francescar, i dr. — CRKVENA: Missa Jubilaei za 6 glasova, 1925; Missa italic Aiessa solcnne da Requiem za 4 glasa i orkestar; Stabat Aiater, 1917; 7 za zbor i orkestar, 1918; psalmi; moteti. — Obj. zbirku crkvenih korr Cantate Domino, canticum sacrum, 1926. LIT.: E. Aiucci, Licinio Refice, Roma 1955. — T. Onofri i E. A\ Compositioni di Licinio Refice, Assisi 1966. — A. Milanoviĉ, Licinic uz 15. godišnjicu smrti, Sv. C, 1969, 4.

REFORMACIJA I MUZIKA. Na poĉetku XVI st. ] se u Njemaĉkoj antifeudalni reformacijski religiozni pokr< danstva i seljaštva. U rascjepkanoj Njemaĉkoj u kojoj je teško tištilo breme feudalnog gospodovanja i vjerski pore formacijski je pokret teţio k nacionalnom osamostaljenju, pijenju Njemaĉke od papinskog Rima i slabljenju papinske on je traţio slobodu jezika u crkvi i jednostavnost obredi novoj »evangeliĉkoj« crkvi utemeljenoj 1518—20. Taj je duboko preobrazio ţivot u onim krajevima u kojima je pobjedu, te je snaţno utjecao i na razvoj muzike u tim podn U protestantizmu, muzici je pripala i uloga pomagaĉa u i borbenoj upornosti. Voda pokreta Martin Luther mn cijenio i volio muziku. On je, prema vlastitim rijeĉima, s da muzika »tješi rastuţene« i »ljude ĉini boljima«. Veliko je zr pridavao muzici u odgoju omladine. Znao je reći da »ne biti dobar odgojitelj onaj koji ne umije pjevati«. U pismu L. tvrdio je da ga je muzika »ĉesto osvjeţila i oslobodila velikih On je bio i muziĉki obrazovan, svirao je flautu i lutnju. I se da je komponirao i neke koralne napjeve, medu kojima i i borbenu himnu protestantizma »Ein fešte Burg ist unser Reformirajući crkveni obrednik i uvodeći narodni j crkvu umjesto latinskoga, Luther je pomišljao u prvom redu kako će aktivnije ukljuĉiti vjernike u ţivot s crkvom. Uloga i imala je ta nastojanja još intenzivnije ostvariti. Luther je uc profesionalni crkveni pjevaĉki zbor moţe, doduše, izvodi ziĉka djela bogate polifonije, ali da baš zbog toga nije pri da postane sponom izmeĊu obreda i aktivnijeg sudje] vjernika u njemu. Vjernici se doista nisu mogli pridruţiti pj

REFORMACIJA I MUZIKA — REGER zamršenih polifonih spletova. Luther je uvidio da treba pojednostavniti zborni slog. Prvi rezultati vidljivi su već u prvoj protestantskoj pjesmarici koju je pod naslovom »Gevstlich Gesangk-Biichlein« 1524 objavio Lutherov prijatelj i savjetnik Johann Walter. U njoj je melodija protestantskog korala povjerena srednjem glasu te je priliĉno jednostavno višeglasno obraĊena. U kasnijim izdanjima te pjesmarice koralna je melodija prenijeta u gornji glas. Bogat repertoar protestantskih korala, toga središta evangeliĉke crkvene muzike, veoma je heterogenog podrijetla. Nastao je preradivanjem njemaĉkih narodnih popjevaka i meistersingerskih napjeva, te katoliĉkih himni i sekvenca. Iskorištene su u njemu i slavenske, osobito ĉeške melodije (husitske), a ima i preraĊenih talijanskih i francuskih narodnih napjeva. Mnogim su melodijama autori Lutherovi suradnici. U jednostavnom cetvoroglasnom obraĊivanju koralnih melodija postepeno su nestajali palifoni postupci, ustupajući mjesto homofoniji. Sam koralni napjev postao je širokom, maestoznom melodijom pregledne strukture i periodizacije. U izvedbu korala ulaze i orgulje. U poĉetku one samo prate koral, kasnije preuzimaju i razvijaju koralnu melodiju. Bit će to osnova instrumentalnih vrsta koje će uzgajati najveći predstavnici protestantske muzike: to su koralne predigre, koralne obradbe, fantazije na koralne melodije. Koral će stoljećima ostati ishodištem velikih i znaĉajnih djela. To se posebno odnosi i na podruĉje evangeliĉke vokalne crkvene muzike (kantate, pasije). U protestantskoj muzici istakao se velik broj kompozitora, medu njima Sethus Calvisius (1556— 1615), Johannes Eccard (1553—-1611), Hans Leo Hassler (1564— 1612) i, nadasve, Heinrich Schtitz (1585—1672), Dietrich Buxtehude (1637?—1707) i Johann Sebqstian Bach (1685—1750). -> Koral. Protestanski koral-, ->• Koralna predigra. LIT.: -> Koral

J. As.

REFRAIN (Refren) -* Pripjev REGAL (od lat. regius kraljevski), 1. poseban tip malih prijenosnih orgulja sa jednom klavijaturom. Najstariji podaci 0 instrumentu toga tipa potjeĉu iz XI i XII st., a od XV st. susreće se i pod imenom regal (vjerojatno od lat. regula, »pravilo« jer je sluţio u crkvi za »reguliranje« pjevanja). Sastojao se od manje kutije u kojoj su bile smještene zraĉnice sa sviralama, jeziĉnjacima od 8', a katkad i od 4' i 16'. S prednje strane kutije nalazila se klavijatura, a sa straţnje 2 mijeha. R. se stavljao na stol i sviraĉ bi s jedne strane prebirao po tipkama a kalkant s druge strane rukama pokretao mjehove. Svirale su bile-od metala ili drva s udarnim jeziĉcem i kratkim rezonatorom. Opseg regala obuhvaćao je 2 do 4 oktave, a zvuk mu je bio dosta grub. Otvaranjem i zatvaranjem poklopca na kutiji mogla se podešavati jaĉina zvuka. R. je u crkvama obiĉno nadomiještao orgulje, ali se ĉesto upotrebljavao i kod plesnih i kazališnih priredbi, kao i u kućnom muziciranju. Bio je raširen osobito u XVII st. kada se na njemu izvodio generalbas. Od kraja XVI st. gradio se i u obliku nalik na veliku knjigu, jer se poslije sviranja instrument mogao sklopiti. Ta se varijanta nazivala Bibelregal. Kao samostalni instrument r. išĉezava iz prakse u XVIII st.

REGAL iz XVII st.

2. R. se od XVI st. ugraĊivao i u velike orgulje kao posebno tijelo. Otuda je naziv r. preuzet za registre jeziĉnjake s kratkim rezonatorom. Ti su registri dobivali ime prema obliku rezonatora kao npr. Geigenregal, Apjelregal, Trichterregal itd. U najnovije

177

doba ponovno se grade registri toga tipa od 16', 8' i 4' i to osobito u Njemaĉkoj i Švicarskoj, s nazivima kao što su: Harfenregal, Holzregal, Trompetenregal, Dulzianregal, Krummhornregal itd. Zvuk im je sitan, njeţan, pun parcijalnih tonova i prikladan za izvo Ċenje baroknih kompozicija. 1. AĆ. REGAMEY, Constantin, švicarski kompozitor, muziĉki pisac i filolog (Kijev, 28. I 1907 —). Od 1920 ţivio u Poljskoj. U muzici preteţno samouk; filologiju i orijentalistiku studirao u Parizu i Varšavi, gdje je 1935 doktorirao indijsku filologiju. Bic je lektor indologije na Univerzitetu u Varšavi i 1937—39 redaktor ĉasopisa Muzyka Polska. Tek za vrijeme Drugoga svjetskog rata poĉinje komponirati. Vratio se u svoju domovinu Švicarsku 1944; od 1945 predaje orijentalne i slavenske jezike na Univerzitetu u Lausannei (od 1946 profesor); istodobno je profesor opće filologije na Univerzitetu u Fribourgu. Od 1954 urednik Feuilles Musicales. R. je kompozitor bogate i izvorne invencije. Njegov je cilj sinteza tradicionalne i moderne muzike. DJELA. ORKESTRALNA: 4 x 5 , koncert za 4 kvinteta (za drvene i limene duhaĉe, za gudaĉe i udaraljke), 1963; Introduclion el allegro, 1946; Variations el theme, 1948; Mnsique pour eordes, 1953; Autographe: I verzija za orkestar, 1963, II verzija za komorni orkestar 1966. — KOMORNA- gudaĉki kvartet, 1948; kvintet za violinu, violonĉelo, klarinet, fagot i klavir, I944;sonata za flautu i klavir i l i ĉembalo, 1945. — Koncertna etida za klavir, 1935. •— Opera Don Robote, 1962. — VOKALNA: Chansons persanes (Omar Khayyam) za bariton i komorni orkestar, 1942; Trois LieĊer des Cloums za bariton i orkestar, 1965 ; Symphonic des incantatiotis za sopran, bariton i orkestar, 1967; Poemes de Jean Tardieu za zbor, 1962; Cincj e'tudespour voix de fetntne ctpiano, 1955 (1956 prer. za glas i komorni orkestar). — SPISI: Treić i forma w muzyce, 1933; Proba analizy ezoolucji w sztuce, 1948; W. AIalcuţynski 1960; Alusiques du 2Oe siecle: presenlation de 80 oeuvres pour orcheslrc de ehambre, 1966 i dr. LIT.: E. Appia, Un Compositeur autodidacte, Constantin Regamev, SMZ, 1951, 5- — H. Jaccard, Initiation a la musique contemporaine: Raffaele d'Alessandro, Constantin Regamev, Julien -Fran koji na pritisak bilo koje tipke na klavijaturi daju ton odgovarajuće visine (npr. ako se udari tipka c :, ĉut će se i ton c1), a zatim registri koji zbog većeg ili manjeg broja stopa — daju, umjesto tona realne visine, tonove za jednu ili nekoliko oktava dublje ili tonove za jednu ili nekoliko oktava više. Tako npr. registri od 16' daju ton za jednu oktavu dublji, a registri od 4' ton za jednu oktavu viši od pritisnute tipke na klavijaturi i si. Glavni temeljni registar orgulja zove se principal (lat. principalis prvi, glavni}. To je otvoreni labijalni r. snaţna, jedra i zdrava tona, koji daje osnovni karakter zvuka, orgulja. Zbog svojih odlika gradi se u svim veliĉinama (16', 8', 4' itd.)> a katkad i u razliĉitim menzurama. Obiĉno su izraĊeni od kositra, ali ih ima i drvenih. Kositrene svirale smještene su na proĉelju orgulja. Principal 32' (engl. double diapason 32*; franc. montre 32'; njem. Grossprincipal; tal. contrabasso doppio) pedalni r., koji se samo rijetko javlja u manualu. Gradi se od drva. Svirale gornje oktave katkad su metalne. Najdublje svirale ĉesto su poklopljene ili zavinute (zbog duţine). Najdublji ton ima 16,5 titraja, te zvuĉi samo kao mrmor. Principal 16' (engl. double open diapason 16'; franc. montre 16'; njem. Principal 16; tal. contrabasso) je drveni r. koji se pojavljuje i u manualu i u pedalu. U manualu je tiho intoniran, kako bi mogao istaknuti diferencijalne tonove, koji se javljaju kod višeglasnog sviranja. Principal 8' (engl. open diapason 8', franc. montre i l i prestani 8 ' j tal. priucipale ili prestante 8') je metalni registar snaţnog i punog zvuka. Kao temeljni r., u većim se orguljama gradi za svaki manual posebno menzuriran, tako da je r. u prvom manualu najjaĉi; ostali su sve tiši i sve uţe menzurirani. Principal 4'ili oktav 4' (engl. octave; franc. prestani 4'; tal. ottava) isto je tako vaţan r. kao i principal 8', pa se ugraĊuje i u najmanje orgulje. Po njemu se osim toga vrši i ugaĊanje orgulja (Stimm-Register), jer se najprije u njemu »poloţi temperatura«, tj. naprave temperirane kvinte ili kvarte i ĉiste oktave. Principal 2' ili superoktav 2' (engl. fifteenth; franc. doublette; tal. decima quintd) i Principal 1' sliĉni su ostalim principalima, samo daju tonove za dvije, odnosno tri oktave više od principala 8'. Medu temeljnim registrima, koji stvaraju karakteristiĉni zvuk orgulja, r. s poklopljenim sviralama (njem. Gedeckt poklopljenica) nadopunjuje ulogu principala. Principali daju, osim svoga temeljnog tona, i dugi niz parcijalnih tonova razliĉite snage, a poklopljenice daju samo svoj temeljni ton, koji je mukao i tup, ali tako pun i snaţan, da pruţa jaku potporu zvuku ĉitavih orgulja. Poklopljenice se grade u veliĉinama od 32', 16' 8' i 4'j i t° od metala ili drva, a oblik im je cilindriĉan ili prizmatiĉan. Prema intonaciji i širini menzure, poklopljenice daju razne nijanse iste temeljne boje, pa su zato dobile razliĉite nazive, npr.: pokloplje-nica od 32': Untersatz, Kontrabass, grand bourdon; od 16': Sub-bas, Zartbas, bourdon., guintaten; od 8': Gedeckt, Lieblichgedeckt, stopped diapason, copula maior, Doppelflote (sa 2 labiuma); od 41: Gedeckt, copula minor, Nachthorn; od 2* i 1*: Feldflote. Od polupoklopljenih registara najĉešći je Rohrfldte (tal. flauto a camino 16', 8', 4', 2' i i')- Svirale su mu drvene ili metalne; na ĉepu imaju usaĊenu cjevĉicu, a daju svijetli, malo nazalni ton. Flaute su registri s drvenim ili metalnim otvorenim sviralama, srednje i uske menzure, s dosta visoko izrezanim labiumom. Zvuk im je mekan i sliĉan orkestralnoj flauti, pogotovu ako su svirale »prepuhane«. Drvene flaute uske menzure poznate su pod imenima: flauto traverso, Querflote, flute traversiere i con-certflute, & grade se u veliĉinama od 8' i 4'. U pedalu se zove Flautotraversalbas i6\ Metalne flaute flute harmonique 8' i flute octaviante 4' se prepuhuju i traţe mnogo zraka, a flauto dolce, flute d'amour od 8' i 4' su blagoga zvuka, uske menzure iy traţe malo zraka. Ovamo idu i Jubalflote od 8' i 4', flageolet 2 i 1% te flautino 2' i najmanji metalni registar flauto piceolo 1' (fifre). Medu širokim flautama istiĉu se Hohljlote (16', 8% 4' i 2') svojim mekanim i punim zvukom, zatim svjeţa i vedra clarabella (8' i 4') i snaţna IValdflote (8', 4' i 2'). Pedalni registar iz roda flauta poznat je pod imenom Flotenbass 8', Bassflote 8', a najĉešće Hohl-flotenbass 8\

180

REGISTAR

Registri s koniĉnim sviralama (kod labiuma široke, a na vrhu uske) dosta su široko menzurirani; 5. i 7. parcijalni ton jaĉe im je izraţen, a zvuk ponešto oštar, svijetao i sliĉan zvuku roga (njem. Gemshorn, tal. Corno di camoscio). Grade se od metala ili kositra, u veliĉinama od 8' i 4', pa od drveta — kao 16'. U ovu skupinu ulaze — osim Gemshorna od 16' 8' i 4' — i Spielflote 8', Flachflote 4', Spitzflote 4', 2', 1' i Sifflote 2' i 1', zatim Blockflote (16', 8', 4' i 2') i Schzvegel (8', 4', 2' i 1'). Registri s okrenutom piramidom (pyramidon 32' i 16' u pedalu; dolce 8' i 4'; dolcissimo 8' i dolcan 8' i 4') uglavnom su mekana i njeţna zvuka, uske menzure i kratkih svirala, s niskim tlakom zraka. Usko menzurirani labijalni registri reskoga zvuka (poput zvuka gudaĉkih instrumenata) podsjećaju na baroknu violu da gamba. Zato i glavni gudaĉki r. u orguljama, oštra i prodorna zvuka, nosi naziv gamba 8' kao manualni r., a violoncello 8', nešto blaţi, ali dosta snaţan, kao pedalni registar. Salicional 8' je manualni r. (u pedalu kao salicetbas 16'), po menzuri sliĉan gambi, ali njeţna i blaga zvuka s primjesom neznatne oštrine. Isto je tako sliĉan zvuku gambe fugara 8' i 4', samo je nešto jasniji; viola 8' i 4' (viola d'amore) mnogo su slabije i lakše izgovaraju, ali su zato ljepšeg i plemenitijeg zvuka, a uz to prikladne i kao solo registri. Aeolina 8' (katkada i 4') daje tih, eteriĉan i blag zvuk. Kada se postave dva niza svirala aeoline tako, da je drugi niz nešto više ugoden, dobiva se nov r. koji pod imenom vox coelestis 8' daje tih, proziran i drhtav zvuk, kao da glasovi lebde negdje visoko. Ako se takav lebdeći r. konstruira iz aeolvie 8' i salicionala 8', zvuk mu je nešto puniji i blaţi, te podsjeća na titranje valova (iinda mariš 8'). Alikvoti i mješanice (miksture) su registri koji uz pomoć umjetno stvorenih parcijalnih tonova nadopunjuju, pojaĉavaju i oplemenjuju zvuk temeljnih registara, jer im daju potrebnu prodornost i sjaj. Oni se nazivaju i dodatnim registrima, jer se redovito ne upotrebljavaju kao samostalni registri, nego se u razliĉnim kombinacijama dodaju pojedinom registru ili skupini temeljnih registara. Jednostavni dodatni registri daju po jedan, a mješanice po 2—6 (katkad i više) alikvotnih tonova. Broj dodatnih registara u orguljama zavisan je o broju temeljnih registara. Ako su temeljni registri zastupani u većem broju, onda se gradi i veći broj dodatnih registara. U malim orguljama, gdje su jeziĉnjaci malobrojni ili ih uopće nema, zgodno odabrani dodatni registri preuzimaju i njihovu ulogu. Dodatni registri su gotovo svi labijalni, široke menzure, s malo vlastitih parcijalnih tonova, graĊeni preteţno od metala, a samo u pedalu koji put i od drva. Od jednostavnih dodatnih registara ili alikvota najĉešće se upotrebljava kvinta (Quintflote). Kad se otvori r. kvinta i pritisne npr. tipka C, ĉut će se ton g, tj. treći parcijalni ton. Prema gradnji svirala kvinte se pojavljuju pod imenima: Gedacktguinte, Rohrquinte, Gemshornauinte, Spitzquinte, Hohlquinte, Ouintflote, Quintprestant, a prema stopi pojavljuju se kao Quintenbass (iof')> Fu'hlquinte (5-J-') i Scharfquinte (23-')- Svirale imaju menzuru kao principali, a boja zvuka kod njin je sliĉna boji zvuka flaute. Grade se obiĉno u tri veliĉine, kako bi se mogle dobro spojiti s glavnim temeljnim registrima. Za šesti alikvotni ton (superkvinta) upotrebljava se larigot (ij'), a za sedmi i osmi, budući da su oni disonantni prema osnovnom tonu, obiĉno se i ne grade posebni registri. Mješanice su dodatni registri, uz pomoć kojih se na umjetni naĉin stvara 2—6, pa i više tonova iz parcijalnoga niza. Svi se tonovi mješanice moraju dobro stapati s osnovnim tonovima temeljnih registara od 8'. Da se to postigne, svirale mješanica moraju davati samo jednostavne tonove, tj. ne smiju imati vlastitih alikvota. Stoga se i grade sa širokom menzurom — poput principala. Za mješanice je karakteristiĉno da sadrţe samo kvinte i oktave osnovnoga tona, no susreću se, iako rijetko, i mješanice s tercom, pa i nonom. Jeziĉnjaci su posebna skupina registara, koji ne samo po konstrukciji svirala, nego i po svojem zvukovnom sastavu ĉine cjelinu dosta stranu općoj karakteristici klasiĉnoga tipa orgulja. Stoga se jeziĉnjaci ■— u omjeru prema ostalim registrima — grade tako da zvuĉni odnos temeljnih registara ostane u svojoj osnovnoj snazi i boji, a jeziĉnjaci da pridonose samo općenitoj punini i izraţajnosti tonova, osobito dubljih. Budući da labijalni registri, koji u višim oktavama obiluju sjajnim zvukom, u dubljim oktavama gube na snazi, te budući da jeziĉnjaci, naprotiv u višim oktavama slabe, a u dubljim rastu, pomno odabrani jeziĉnjaci ispravljaju zvuĉni nerazmjer temeljnih labijalnih registara, te daju, osobito kod sveukupnog zvuka orgulja, potrebnu ravnoteţu. U tu svrhu najvaţniji su jeziĉnjaci od 8\ premda se grade i veći (16', 32' i 64') i manji (4' i 2'). Jeziĉnjaci sa ĉunjastim rezonatorom daju snaţan i prodoran zvuk, sliĉan zvuku limenih instrumenata, pa su zato i prozvani njihovim imenima. Bombardon 32' nalazi se samo u velikim orguljama, i to kao pedalni r. neobiĉne snage

i uĉinka; i tuba 16', posauna 16', serpent 16' pedalni su reg jaka i puna zvuka; posauna 8' ili trombon 8' nešto je širi, te (kad se nalazi u pedalu) obilniji zvuk nego posauna 8', odnt tromba 8', koji je najjaĉi jeziĉnjak s udarnim jeziĉcem u manu Clarino 4' zapravo je trompeta 4', ali je nešto uţe menzuri pa daje jasniji zvuk nego trompeta. Trompette harmoniqw ima dvostruko dulji rezonator koji omogućuje pojaĉavanje t< va u višim oktavama. Jeziĉnjaci s posebno graĊenim rezonator sliĉni su u pogledu zvuka drvenim duhaĉkim orkestralnim strumentima, samo što im je opseg znatno veći. Tako se i fagot (basson, dulcian) gradi u veliĉinama od 16' i 8', s usl menzurom i slobodnim jeziĉcem. Zbog velikog opsega pojedir od ove vrsti jeziĉnjaka, svirale se u dubljim oktavama ĉesto di ĉije intoniraju nego svirale u višim oktavama, pa tako nas registri s dvostrukim nazivima, npr. fagot-oboa 8' (u dubo notama ima karakter fagota, a u visokim karakter orkestn oboe), zatim fagot-clarinetto 8' i dr. Oboa 8' moţe se konstrui bilo sa slobodnim, bilo s udarnim jeziĉcem. Zvuk joj je sli zvuku orkestralne oboe. Da bi se mogao korisno upotrijebiti solo r., redovito se gradi u jednom od gornjih manuala, koj su svirale zatvorene u ormaru sa ţaluzijama. Klarineta 8' sli je istoimenom orkestralnom instrumentu, a gradi se sa cilind nim rezonatorom i, osobito u Njemaĉkoj i Švicarskoj, sa slob nim jeziĉcem (u Engleskoj s udarnim jeziĉcem). Upotrebljav; kao solo r., pa je u tu svrhu smještena meĊu registrima 1 zatvaraju ţaluzije. Vox humani. 8' gradi se sa slobodnim i udarnim jeziĉcem, ali uvijek s vrlo kratkim rezonatorom, na gornjem kraju ima otvor sa strane. Prema svom imenu tre bi oponašati pjevanje ljudskoga grla, pa se u tu svrhu zat \ u ormar sa ţaluzijama i smješta u najdalji dio ormara. Obi se upotrebljava kao solo r., ali kad se spoji s tremolom, d\t. — osobito u srednjim poloţinama višeglasnog muziciranja kao da pjeva mješoviti djeĉaĉki zbor. Zato ga talijanski orgul nazivaju vod corali 8'. U red jeziĉnjaka s jakim rezonaton idu i registri koji se pojavljuju u baroknim orguljama XVI XVIII st., pod zajedniĉkim imenom regali. Njihov je zvuk svje i mekši od zvuka jeziĉnjaka iz kasnijih romantiĉkih orgu Regal 8' gradi se obiĉno u gornjim manualima; zbog svoga nj nog i sitnog zvuka, punog parcijalnih tonova, upotrebljava kao solo registar. Singenregal 8' sliĉan je registru Vox huma te ima pjevni karakter; Krumhornregal 8' zvuĉi kao njeţno š tanje, a Rankett 8' (ili 16') zvuĉi,naprotiv, sasvim jasno i prozir kao i relativni pedalni jeziĉnjak Sordun 16' i 32'. Pod razliĉr nazivima javljaju se još cijeli niz regala (Cymbelregal, Geigenrei Trichterregal, Harfenregal, Subfilregal, Grobgedaktregal, Messi regal i si.), koji predstavljaju samo varijante već spomenu tipova te vrsti jeziĉnjaka (-> Stopa). LIT.: W. Schneider, Die Orgelregister, 1835. — C. Locher, Dictior of Organ Stops, London 1902. — J. J. Wedgwood, Dictionary of Organ St (II izd.), London 1907. — E. E. Truette, Organ Registration, Boston 1919 izd. 1923). —■ G. B. Nevin, A Primer of Organ Registration, Boston 1920. G. A. Audsley t Organ Stops and their Artistic Registration, 1921. — iV. Bonavia-Hunt, Modern Organ Stops, London 1923. —• A. Sangiorgio, F01 e registrazione dell' organo, Bronte 1923. — Ch. Mahrenholz, Die Orgelr ster, Kassel 1928 (II izd. 1944). — Ch. N. Boyd, Organ Registration and Acct paniment (2 sv.), 1932. — L. Swinyard, The Registration of Foreign Or Mustc, London 1936. — Ch. Mahrenholz, Die Berechnung der Orgelmensui Kassel 1938. — G. Frotscher, Deutsche Orgeldispositionen aus 5 Jahrhunden Wolfenbiittel 1939. —■ C. Locher, I Registri dell' organo, Milano 1940. — Smets, Die Orgelregister, ihr Kland und Gebrauch, Mainz 1943. — C. Clw i G. Dixun, The Organ: its Tonal Structure and Registration, London TC — R. Whitwort, Organ Stops and their Use, London 1951. — R. Manari, / de la registracion, Morelia 1951. — E. K. Rossler, Klangfunktion und R' strierung, Kassel 1952. — E. H. Greer, Organ Registration in Theorie and Pi tiĉe, Glen Rock, New Jersey 1957. — 5. Irwin, Dictionary of Pipe Or Stops, New York 1962. A. Vi

2. U VOKALNOJ TEHNICI, pod pojmom registra razumijeva skupina tonova koje pjevaĉ izvodi istim naĉinom vibratori mehanizma. Već oko 1250 Hieronymus de Moravia razlik vox pectoris (lat. prsni glas), vox gutturis (lat. grleni glas) i '1 capitis (lat. glas glave). Pjevaĉki pedagozi i teoretiĉari XVI XVIII st. većinom slijede G. Caccinija pa razlikuju samo v di petto 0 naturale (tal. prsni ili prirodni glas) i voće di testa oi falsetto (tal. glas glave ili falsetto). U XIX st. ponovno se rašii podjela na 3 registra (M. Garcia), a tada se uvodi i sam iz: r. u odnosu na raznovrsne tonove ljudskoga glasa (ĉini se da je prvi u tom smislu upotrijebio A. B. Mara, 1826). 'Zbog popratnih akustiĉkih i vibratornih osjeta smatralo' da razliĉite glasovne registre uvjetuju rezonatorne pojave. U X st. ustanovljeno je da karakteristike pojedinih registara ne ov 0 rezonatornim pojavama, nego ih odreĊuje naĉin vibriraj 1 oblik glasnica. MeĊutim, u praksi su se do danas zadrţali naz nastali na temelju pogrešne predodţbe da rezonancija u odreĊen dijelovima ljudskoga tijela odreĊuje boju pojedine skupine 1 nova, kao što su: registar glave odn. ĉeoni r. (engl. head registe franc. voix de tete; njem. Kopfton, Kopfregister; tal. voće di tes,

REGISTAR — REGNART i prsni registar (engl. chest register, franc. voix de poitrine, njem. Brustton; tal. voće di petto). K. Scheidemantel predlaţe za r. glave naziv rubni glas (njem. Randstimme), a J. Forchhammer (1920) rubni registar (njem. Randregister); za prsni r. upotrebljavaju pojedini pedagozi izraz puni registar (njem. Vollregister). U novije doba uvodi se i podjela na 3 registra s nazivima prema tonskom opsegu, odnosno poloţaju svakoga pojedinog registra (0. Noe i H. J. Moser); to su: duboki, srednji i visoki r. (njem. tiefes, mittleres i hohes Register, tal. registro grave, medio, acuto). Srednji r. predstavlja zvukovno i funkcionalno izjednaĉenje prijelaznih tonova izmeĊu dubokog i visokog registra. Pedagog P. Bruns je na poĉetku XX 3st. 4uspješno primjenjivao u nastavi izvoĊenje tonova oktave c —c u parcijalnom registru. Kod koloraturnih soprana takav poloţaj glasa naziva se ptiĉji registar (njem. Vogelregister). Postepeno, zvukovno izjednaĉeno prelaţenje iz jednoga registra u drugi na istom tonu ili pri izvoĊenju intervala naziva se izjednaĉenje registara (njem. Registerausgleich). Miješanjem registara nastoji se postići izjednaĉen zvuk u ĉitavom opsegu glasa. Kriţanje registara oznaĉuje pojavu kad se stanoviti tonovi mogu izvesti u jednom, dva ili dapaĉe tri registra. Prijelaznim tonovima (njem. Vbergangstdne; tal. note di passaggid) nazvani su1 tonovi u blizini prijelaza iz jednoga u drugi registar (izmeĊu c i /' i za muške i za ţenske glasove). Nagli skok iz jednoga registra u drugi naziva se prekidanje tona (njem. Kicks, promašaj). Privremenom ili trajnom odijeljenošću registara (njem. Registerdivergenz) naznaĉuje pedagog O. Iro (1920) pojavu kada pjevaĉ zbog forsiranog naĉina pjevanja ne moţe tonove stišavati, odnosno pojaĉavati. Stoga treba, prema J. Forchhammeru, njegovati »izjednaĉenje registara, jer o njemu ovisi više od svega da se vaš glas saĉuva, a s time i vaša umjetniĉka i privredna egzistencija«. Svi navedeni nazivi vezani su uz ranije predodţbe o stvaranju tona u ljudskom grlu. Prema tradicionalnom shvaćanju (ili tzv. mioelastiĉkoj teoriji), o kvaliteti glasa i tona odluĉuju samo tri faktora: duljina glasnica, njihova napetost i subglotiĉni tlak zraka. MeĊutim, R. Husson je utvrdio, 1950, o presiji zraka neovisnu, neurogenu, cerebralnu genezu kontrakcija (vibracija) glasnica za vrijeme fonacije. On je dokazao da je larinks (grkljan) kod fonacije samo periferni mišićni organ, podraţen ritmiĉki preko impulsa nervusa rekurensa koji ujedno odreĊuje i visinu tona. Registri i prijelazi glasa vezani su uz podraţljivost nervusa rekurensa, a isto tako i pojedinaĉni tonalni raspon ovisi iskljuĉivo 0 podraţljivosti toga ţivca. Na temelju tih otkrića Husson daje posve novo objašnjenje registara i novu terminologiju. Prsni r. on naziva još i monofazni registar jer kod toga registra motorni impulsi nervusa rekurensa stiţu do vokalnog mišića simultano u jednoj fazi, a ĉeoni r. naziva i bifazni, jer su impulsi podijeljeni na dvije grupe, tj. oni su dvofazni. Zanimljivo je da je M. Garcia, ne poznavajući novija anatomska i fiziološka otkrića, postavio registrima iste granice kao i Husson. I on je izvoĊenje drugoga registra oznaĉio kod muškoga glasa terminom falsetto kao i Husson. Prema Garciji, kao i prema Hussonu, fiziološki se ne moţe provesti sjeĊinjivanje registara. Zvukovna izjednaĉenost tonova u ĉitavom rasponu glasa moţe se postići jedino oblikovanjem vokalne forme rezonatora koordinirajući ga s visinom tonova ili kako Garcia kaţe: »dobro vodenom promjenom istoga vokala«. LIT.: K. Scheidemantel, Stimmbildung, Leipzig 1907 (VII izd. 1920). — J. Forchhammer, Den menneskelige Stemme, Kobenhavn 1920. — Isti, Stimm bildung, auf sprach- und stimmphysiologischer Grundlage (3 sv.), Munchen 1937—38. — U-". Trendelenburg, Untersuchungen zur Kenntnis der Registerbruchstellen beim Gesang, Sitzungbericht Berlin, Physiologisch-mathematische Klasse, 1938. — R. Husson, Etude des phenomenes physiologique et acoustiques fondamentaux de la voix chantee, Pariš 1950. — G. Bellussi, Alcune considerazioni sul problema dei »registri vocali«, Bollettino dela Societa Italiana di fonetica sperimentale, 1950. — R. Husson i C. Chenay, Chronaximetrie recurentielle lice a la classification des voix, Journal de physiologie, 1953. — R. Luchsinger i B. Kage'n, Bemerkungen zur neuro-muskularen Theorie R. Hussons, Folia phoniatrica, 1953. — G. Panconcclli-Calzia, 3000 Jahre Stimmforschung, Marburg 1959. — P. Winckel, Stimmorgane, MGG, XII, 1965. L. Vr.

REGISTRIRANJE, umjetnost odabiranja i kombiniranja registara kod sviranja orgulja. Za orguljaša je r. stvaralaĉki rad, donekle sliĉan ulozi kompozitora pri orkestraciji vlastite ili tuĊe kompozicije. Orguljašu stoji na raspolaganje, osobito kod suvremenih orgulja, ponajprije velik broj registara razliĉnih boja, snage i izraţaja, a zatim i ĉitav niz tehniĉkih pomagala, pomoću kojih on moţe znalaĉki kombinirajući jedne i druge, odabrati potrebne zvuĉne sklopove, koji logiĉki i stilski proizlaze iz estetske koncepcije svake pojedine kompozicije. Korisne upute za registriranje mogu se naći u djelima osobito starijih organografa (G. Diruta, C. Antegnati, Dom E. BeĊos de Celles, S. Scheidt, J. Adlung i dr.), kao i na pojedinim kompozicijama velikih majstora orgulja od G. Frescobaldija, J. S. Bacha i C. Francka do O. Messiaena. LIT.: E. T. Truette, Organ Registration, Boston 1919. — L. Szvinyard, The Registration of Foreign Organ Music, Boston 1936. — E. H. Greer, Organ Registration in Theory and Praxis, Glen Rock 1957. A. Vi.

181

REGNART (Regnard), nizozemska obitelj muziĉara (XVI st.). 1. Augustin (Douai?, XVI st.). Kanonik crkve sv. Petra u Lilleu; 1590 izdao je zbirku od 39 moteta Novae cantiones sacrae, 4, $ et 6 vocum tum instrumentorum cuivis generi tum vive vod aptissimae, u kojoj kao autore navodi svoja ĉetiri brata: Franciscusa (24 moteta), Jacobusa (9), Pascasiusa (3) i Carolusa (3). O Carolusu (Karl, Charles) se zna samo da je bio 1562—65 sopranist u španjolskoj dvorskoj kapeli Filipa II, a Pascasius (Paschaise) se u istoj kapeli vodi 1562 kao klerik. 2. Franciscus (Franz, Fran?ois), pjevaĉ i kompozitor (Douai?, oko 1530 — oko 1600). Prema navodima njegova brata Augusdna, studirao na Univerzitetu u Douaiju a djelovao je u Tournaiju kao pjevaĉ katedrale i kraće vrijeme, 1573, crkveni zborovoda. Oko 1574 postao drugi dirigent dvorske kapele nad vojvode Mathiasa. Osim 24 moteta, objavljenih u bratovljevoj zbirci, komponirao je ĉitavu zbirku chansona na stihove P. Ronsarda, dajući prednost polifoniĉkom, a ne homofonom slogu. Zbirka je objavljena pod naslovom: 50 Chansons a 4 et $ parties convenant tant aux instruments qu' a la voix, 1575; dio chansona objavljen je ponovno s naslovom Poesies de P. Ronsard et autres poetes mises en musiaue a 4 et 5 parties, 1579. Franciscusu se pri pisuje i zbirka misa Missae tres 4 et $ v. (1582) koja se nije saĉu vala. 3. Jacobus (Jacques, Jakob), pjevaĉ i kompozitor (vjero jatno Douai, oko 1540— Prag, 16. X 1599). Najznatniji ĉlan obi telji; na svojim izdanjima potpisivao se kao Flandrus, što potvrĊuje njegovo, mjestimice osporavano, flamansko podrijetlo. Uĉitelj mu je bio, po svemu sudeći, J. Vaet pod ĉijim je vodstvom oko 1557 postao ĉlan dvorske kapele nadvojvode Maksimilijana (budućega cara) u Pragu. Za Maksimilijanove vladavine (1564—76), od 1564 pjevaĉ carske dvorske kapele u Beĉu, 1566 odlazi s dvorom u Augsburg, 1568—70 boravi u Italiji, a nakon povratka imenovan je muziĉkim uĉiteljem zborskih djeĉaka. Pod Rudolfom II (1576 —1612) ponovno se sa dvorom preselio u Prag i ostao najprije na istim duţnostima, zatim je od 1579 zamjenik muziĉkog upra vitelja (Ph. de Montea) carske kapele. God. 1582 odlazi u Innsbruck na poloţaj drugog dirigenta dvorske kapele nadvojvode Ferdinanda, a 1585 postaje glavni dirigent. God. 1596 vratio se u carsku kapelu u Prag gdje djeluje do kraja ţivota kao zamjenik muziĉkog upravitelja. Jacobus se ubraja medu kasnorenesansne nizozemske majstore koji su se najviše pribliţili talijanskom umjetniĉkom izrazu svojega doba. To se oĉituje osobito u njegovim svjetovnim djelima: talijanskim kanconama koje su dijelom oblikovane kao pravi madrigali, a djelomice poput pjesme, zatim u troglasnim njemaĉkim pjesmama, komponiranima na naĉin talijanske villanelle, s istaknutom melodijskom linijom gornjega glasa i sa smislom za poniranje u oblik i sadrţaj talijanske renesansne lirike. Njegove su pjesme doţivjele brojna izdanja. L. Lechner je već 1579 preradio 21 villanellu za 5 glasova, O. di Lasso je upotrijebio villanellu »Venus, du und dein Kind«, ĉija je melodija ušla i u protestantske pjesmarice pa je kao koral upotrebljava i J. S. Bach. Po muziĉkoj gradi su najbliţe talijanskom madrigalu Regnartove petoroglasne njemaĉke pjesme u zbirci iz 1580 koja sadrţi najljepše primjerke njemaĉke vokalne lirike svojega doba. U Regnartovim crkvenim djelima prepleću se elementi nizozemskog i venecijanskog stila, posebice u osmoroglasnoj Pasiji po Mateju. DJELA. SVJETOVNA: 11 1. libro delle Canzone italiane a J v., 1574 i 11 2. libro delle Canzone . . . , 1581 (obje knjige s tekstom prepjevanim na njemaĉki i s naslovom Threni amorum, 1595); Kurtzzveilige leutsche Lieder zu 3 Stimmen, nach ari der Neapolitanen oder zvelschen Villanellen, 1576 (ponovno obj. u 3 knjige 1577—79; novo sabrano izd. tih 3 knj. s naslovom Teutsche Lieder mit 3 Stimmen . . . zuvor . . . in 3 Theil aussgangen, an jetzt aber . . . mit beviilli-gung des Authorn in ein Opus zusamendruckt, 1583); Nezve kurtzzueilige teutsche IJcder mit 5 Stimmen, 1580. — CRKVENA: Missae sacrae ad imitationem se~ lectissimarum cantionum a 5, 6 et 8 v., 1602; Continuatio missarum sacrarum 4, 5, 6, 8 et 10 v., 1603; Corollarium missarum sacrarum . . . 4, 5, 6, 8 et IO v., 1603; Sacrae aliauol cantiones auas Motela $ et 6 v., 1575 j Aliguot cantiones vulgo motecta appellatae 4 v., 1577; Mariale, hoc est opusculum sacrarum cantionum . . . cum 4, 5, 6 et 8 v., 1588; Sacrarum cantionum 4, 5, 6, 7, 8, 10 et 12 v. . . . lib, 1, 1605. Pasija po Mateju za 8 glasova, oko 20 misa, 100 duhovnih pjesama, 2 ode, moteti i kancone u tabulaturama, saĉuvani su u rukopisima. U antologij skim zbirkama iz 1564—1655 obj. je preko 100 duhovnih i svjetovnih kompo zicija koje su dijelom preuzete iz Regnartovih individualno tiskanih zbirka. NOVA IZD.: troglasne njem. pjesme zajedno s Lechnerovom 5 -gl. preradbom obj. R. Eitner (J. Regnart's deutsche 3 sr. Lieder nach Ari der Neapoliianen nebst L. Lechner's 5 st. Bearbeitungen, u Publikationen der Gesellschaft fur Musikforschung, 1895); H. Osthoff obj. 5 deutsche Lieder mit 5 St. vom Jahre 1580 (1928I i nekoliko pojedinaĉnih kompozicija; H. M6nkemeyer obj. 7 villa nella (Antiqua-Chorbuch, II/3, 1951); A. Einstein obj. madrigal Ardo si, ma non t'amo za 5 glasova (DTO, 1934) i dr. LIT.: R. Eitner, J. Regnart, MFM, 1880. — R. Veltcn, Das altere deutsche Gesellschaft-Lied unter dem Einfluss der italienischen Musik, Heidelberg 1914. — A. V/assermann, Die vveltlichen Werke J. Regnarts (disertacija), Wien 1919. •— A. Smijers, Die kaiserliehe Hofmusikkapelle von 1543—1619, STMW, 1919 i 1922. — H. J. Moser, Das deutsche Chorlied zwischen Senfl und Hassler, PJB, 1928. — H. Osthoff, Eine unbekannte Schauspielmusik J. Regnarts, Fest-

182

REGNART — REICHA

schrift J. Wolf, Berlin 1929 (sadrţi i novo izd. opisanog moteta). — Isti, Die Niederlander und das deutsche Lied 1400—1640, Berlin 1938 (u muziĉkom prilogu donosi 3 pjesme). — W. Brauer, J. Regnart, J. H. Schein und die Anfange der deutschen Barocklyrik, Deutsche Vierteljahrsschrift fiir Literaturwissenschaft und Geistesgeschichte, 1939. — H. Federhofer, Regnart, 1. Jacob, 2. Augustin, 3. Franz, 4. Karl, 5. Pascasius, MGG, XI, 1963. — W. Pass, Thematischer Katalog samtlicher Werke J. Regnarts, Wien 1969. I. Ać.

REHBERG, 1. Willy, švicarski pijanist i kompozitor (Morges, 2. IX 1863 — Mannheim, 21. IV 1937). Muziku studirao u Zurichu i na Konzervatoriju u Leipzigu (C. Reinecke) i tamo 1885—90 predavao klavir; istodobno je bio dirigent Pjevaĉke akademije u Altenburgu. God. 1890—1907 u Ţene vi profesor na Konzervatoriju i dirigent abonentskih koncerata; 1907—17 profesor Hochova konzervatorija u Frankfurtu na Majni. Od 1917 bio je direktor Visoke muziĉke škole u Mannheimu (sa M. Welckerom), 1921—26 Konzervatorija u Baselu i 1927—33 ponovno u Mannheimu. DJELA. KOMORNA: sonata za violinu i klavir op. 10; romanca za vio linu (violonĉelo) i klavir op. 12 i dr. — KLAVIRSKA: 2 sonate; 3 Klavier-stiicke op. 2; Kleine Konzerl-Etuden op. 4; 3 Charakterstiicke op. 6; Ave Maria und Impramptu op. 8; Konzertiaalzer op. 13 i dr. — Gliicklich, wer auf Goli ver-traut za zbor; solo-pjesme. — Redigirao brojna Bachova, Handelova, Schuber-tova, Brahmsova i Regerova klavirska djela.

2. Walter, kompozitor, pijanist i muziĉki pisac (Ţeneva, 14. V 1900 — Ziirich, 22. X 1957). Sin i uĉenik Willyja; studirao u Berlinu klavir (E. d'Albert) i kompoziciju (E. Toch). Karijeru zapoĉeo kao koncertant, a 1926—38 bio je profesor klavira na Visokoj muziĉkoj školi i dirigent u Stuttgartu. Od 1936 predavao na Muziĉkoj akademiji u Zurichu i uz to vodio 1955—57 majstorsku klasu klavira na Visokoj muziĉkoj školi u Karlsruheu.

li

DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonische Musik za drvene duhaĉke instrumente i rogove, 1940; Conccrtino alla marcia za klavir i orkestar; Konzerlante Musik za klarinet, rog, klavir i gudaĉki orkestar, 1940; Sinfonische Musik A T . 2 za mali orkestar. — KOAIORNA. Sonate: za violinu i klavir; za vioiu i klavir; za flautu i klavir; za klarinet i klavir; za rog i klavir. Varijacije Alle Vogel sind schon da za violinu i klavir, 1954. — KLAVIRSKA: 2 sonate; 5 Fantasien iiber ein Thema von Verdi; 2 Tanzstudim; koncert u G-duru (za klavir konstrukcije P. von Jank^a). — SPISI (sa svojom ţenom Paulom): F. Schubert, 1946; J. Brahms, 1947; F. Chopin, 1949; R. Schumann, 1954. — Sama Paula R. obj. F. Liszl, 1961. — Redigirao i izdavao djela klasiĉne klavirske literature.

REHFUSS, Heinz Julius, švicarski pjevaĉ, bas-bariton (Frankfurt na Majni, 25. V 1917—). Sin i uĉenik koncertnog pjevaĉa Carla Rehfussa. Pjevao 1937—38 u kazalištu u Bielu i Solothurnu, 1938—39 u Luzernu i 1940—52 u Zurichu; zatim na gostovanjima po velikim opernim kućama Evrope, a kao koncertni pjevaĉ na brojnim turnejama po Evropi, Americi, Aziji i Africi. Danas je profesor solo-pjevanja u ZUrichu; predaje i na ljetnim teĉajevima u Dartingtonu i Darmstadtu. Najznatnije su mu uloge u operama Don Giovanni (Mozart) i Boris Godunov (Musorgski), a istakao se i kao interpret suvremene muzike {Lulu A. Berga, Oedipus Rex I. Stravinskog, Golgotha F. Martina). REHKEMPER, Heinrich, njemaĉki pjevaĉ, bariton (Schvverte, 23. V 1894 — Miinchen, 30. XII 1949). Pjevanje uĉio u Hagenu, DUsseldorfu i na Muziĉkoj akademiji u Munchenu; na opernoj pozornici debitirao 1919 u Coburgu. Opernu karijeru zapoĉeo u Stuttgartu; od 1925 bio je solist Bavarske drţavne opere u Munchenu, stekavši veliku popularnost. R. je bio jedan od najistaknutijih njemaĉkih koncertnih pjevaĉa svojega vremena, pa je ĉesto nastupao pod vodstvom R. Straussa, W. Furtwanglera, H. Knappertsbuscha i drugih velikih dirigenata. Od njegovih opernih kreacija posebno su ostale u sjećanju Don Giovanni, Figaro i Papageno (Mozart, Don Giovanni, Figarov pir i Ĉarobna frula), Rigoletto (Verdi), Wolfram, Amfortas i Beckmesser (Wagner, Tannhduser, Parsifal i Majstori pjevaĉi). God. 1940—45 predavao je pjevanje na Mozarteumu u Salzburgu. Snimio je više gramofonskih ploĉa. REIBEL, Guy, francuski kompozitor (Strasbourg, 19. VII 1936 —). Studij elektronike i fizike završio 1961 na Univerzitetu u Lilleu; kompoziciju i elektroakustiku uĉio 1963—65 na Konzervatoriju u Parizu (O. Messiaen, S. Nigg, P. Schaeffer). Od 1968 asistent P. Schaeffera na Pariškom konzervatoriju, od 1969 suradnik je francuske Radio-televizije (Groupe des Recherches Musicales). DJELA (izbor): Durboth za sopran, limene instrumente, udaraljke i vrpcu, 1965; Antinote za 4-kanalni magnetofon, 1967; Mouvances za 6 pjevaĉa, mikrofone i zvuĉnike, 1967; Variations en etoile za elektronske instrumente, 1967; 3 Pieces dc rumcurs za 5 vokalnih solista, 2 ansambla solista, 6 zborova i 4-ka nalni magnetofon, 1968; Vertiges za prepariranu elektriĉnu gitaru i 4-kanalni magnetofon, 1969; CarnavaI za recitatora, 3 amaterska zbora, 3 dirigenta i vrpcu, 1970; Musique en liesse, muziĉka igra, oko 1970; Jeu d'e'changcs za 3 orkestra, oko 1971.

REICH, Steve, ameriĉki kompozitor (New York, 3. X 1936 ■—). Filozofiju studirao na Cornell University, a kompoziciju na Juilliard School of Music u New Yorku; u kompoziciji se usavršavao kod L. Berija i D. Milhauda u Oaklandu. God. 1964—65 u San Franciscu suradnik Tape Music Center, a zatim osnovao vlastiti elektronski studio u New Yorku, gdje i sada djeluje. Snaţan utjecaj

na njegovo stvaralaštvo izvršile su knjige Studies in African < A. M. Jonesa i Music in Bali C. McPheea. DJELA (izbor): Pitch Charts za više instrumenata, 1963; Aiusic zz više klavira i vrpcu, 1964; Il's Gonna Rain za vrpcu, 1965; Conie Out za ' 1966; Mdodica za vrpcu, 1966; Piano Phase za 2 klavira, 1967; Violin za violinu, vrpcu ili za 4 violine, 1967; My Name Is za 3 ili više magnet 1967; Pendulum Music za elektronske instrumente, 1968; Pulse Music za ! konstruiran instrument, 1969; 4 Organs za 4 elektriĉne orgulje i maracas,) Piano Stare za više klavira, 1969; Phase Palterns za 4 elektriĉne orgulje,* Drumming za udaraljke, djeĉje i ţenske glasove, 1971. LIT.: M. Nyman, Steve Reich, Musical Times, 1971, 3.

REICH, Truda, muziĉki pedagog (Sarajevo, 22. XI 190c U Zagrebu 1932 završila studij germanistike; klavir i or uĉila na Muziĉkoj akademiji. Djeluje kao profesor najpri Bjelovaru, a zatim u Zagrebu na gimnaziji, uĉiteljskoj školi Gradskoj muziĉkoj školi; 1956—60 bila je inspektor za mu odgoj i 1960—67 direktor Škole za ritmiku i ples. Uz to je v omladinske i djeĉje zborove s kojima je gostovala i u Au; Ĉehoslovaĉkoj, Njemaĉkoj i Švedskoj. Suradnik brojnih p diĉnih publikacija u zemlji i inozemstvu, odrţala je brojna davanja s podruĉja muziĉke pedagogije i dr., osobito na R; Zagrebu. Ubraja se medu najzasluţnije osnivaĉe Udru: muziĉkih pedagoga Hrvatske. God. 1956 pokrenula izda' glasila udruţenja Muzika i škola (od 1968 Muzika) kojerr do 1972 bila glavni urednik. DJELA: Ljestviĉar, 1954; Muziĉka ĉitanka, 1958 (XIV izd., 1974); sent State of Mune Education in Yugoslavia (i na francuskom), 1957; ud? Frulica (sa T. Tabakom), 1957; Susreti sa suvremenim kompozitorima Jugos 1972. Studije i ĉlanci. — Izdala: Male pjesme velikih majstora (sa J. Ţganje 1953; Zbornik djeĉjih i omladinskih pjesama, 1955 i antologiju pjesama svijeta, 1961. M. Kl

REICH, Willi, austrijski muzikolog (Beĉ, 27. V 1898 Studirao kompoziciju kod A. Berga i A. Weberna, a muzikol na Univerzitetu u Beĉu; promovirao 1934. Od 1920 mu pisac i kritiĉar u Beĉu; 1932 osnovao polemiĉki muziĉki ĉa: 23 — Eine Wiener Musikzeitschrift i ureĊivao ga do 1937. 1938 u Švicarskoj, najprije u Baselu (do 1947), a zatim u Zur Od 1948 bio je muziĉki kritiĉar novina Neue Ziiricher Zei, od 1958 predavao muzikologiju i povijest muzike na Eidgenoss Technische Hochschule. Reichove zbirke pisama i spisa ve muziĉara, u koje je duhovito uklopio izjave, sudove i sjei suvremenika, predstavljaju — uz opseţnu monografiju A. Berj njegove najvrednije radove. DJELA. SP(Sr : Padre Martini als Lehrer und Theoretikcr (disert; 1934 (rkp.); A Guide to IV'ozzeck, 1931; Alban Berg (s pismima A. Beri Kreneka i T. W. Adorna), 1937; Romantiker der Musik, 1947; A. Tscher 1961; Alban Berg, Leben und Werk, 1963; Arnold Schbnbcrg oder der honser Revolutionu'r, 1968. Brojne studije i ĉlanci. — IZDANJA: Antologije: 1 in romantischer Schau ( Visionen der Dichterj, 1946; Musik in romantischer ■ (Worte der AiusikerJ, 1947 i Gesprache mit Kompontslen: von Gluck bi Eleklronik, 1965; pisma i spisi J. S. Bacha, J. Haydna, W. A. Mozarta, Be vena, Zcltera, Schuberta, Chopina, Mendelssohna, Schumanna, Liszta, Vi'aj Verdija, Brucknera, Wolla, J. Straussa, Mahlera, Berga, Webcrna, Proko Honeggera i Bartoka.— Prijevodi na njemaĉki sa engleskog, francuskog janskog. LIT.: H. Ehingcr, Willi Reich, MGG, XI, 1963.

REICHA (Rejcha), Anton (Antonin), ĉeški kompozi pedagog (Prag, 28. II 1770 — Pariz, 28. V 1836). Nećak i nik Josepha Reiche, dirigenta dvorskog orkestra u Bonm kojem je A. R. svirao (17: 94) flautu. God. 1794—9; vio u Hamburgu, do 181 Parizu, 1802—08 u Beĉu5| tim ponovno u Parizu, je uţivao ugled kao pedag 1818 postao profesorom V pozicije na Konzervatoriju, govi su uĉenici F. Liszt, Gounod, J. Ch. Dancla, Berlioz, C. Franck i dr. U jim teoretskim djelima R. vori o mnogim postupcima, su realizirani u muzici XX tako o potrebi ĉetvrtstep intervala i poliritmije. Od k pozicija najuspjelije su kor ne u kojima dolazi do izr< njegov smisao za A. Rl-ICHA

tretiranje instrumenata.

haĉkih

DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, op. 41, i I I , op. 42, 1 III, l809iIV, 1811. Koncerti: za violonĉelo, 1803; za klavir, 1804; za kla: 1815; Grand solo pour Vharmonica, 1806; Rondo, solo el Varialions na Di dorfovu temu za rog; Andante varie za flautu i orkestar; 4 uvertire; 6 Gr, ouvertures i dr. — KOMORNA: 6 gudaĉkih trija; trio za 3 violonĉela; 2( Ċaĉkih kvarteta; 6 gudaĉkih kvinteta; 6 kvarteta za flautu i gudaĉke instrum kvintet za klarinet i gudaĉke instrumente; oktet za 4 gudaĉka i 4 duhaĉka in menta; decimet; kvartet za flautu, violonĉelo, fagot i klavir; 23 trija za 3 kvartet za 4 flaute; 24 duhaĉkih kvinteta; 12 sonata za violinu i klavir; ć za 2 violine; 22 dua za 2 flaute; 2 Grandes symphonies de salon za komorni sa 1825—27. — KLAVIRSKA: 3 sonate, op. 40, 43 i 46; Pieces pour le clav

REICHA — REIMANN Eludes op. 30; Etudes des transitions op. 31; Etudes op. 97 i 102; 36 fuga; varijacije; 2 fantazije i dr. — DRAMSKA. Dvanaest opera: L'Ouragan, 1802; Arsene regina di Granata, oko 1805; Cagliostro, 1810; Natalie ou La Famille russe, 1816; Sapho 1822 i dr. — VOKALNA: kamate Le'onore i Circi; Die Harmonien der Spharen za dvostruki zbor i orkestar; Musique pour celebrer la memoire des grands hommes za zbor i orkestar. — CRK VENA: Atissa pro defunctis; Requiem, 1808; Te Deum, 1815 i dr. — INSTRUKTIVNA: Traili de melodie, 1814 (XI izd. 1911; prevedeno na talijanski); Cours de composition musicale, 1816 (na tal. preveo L. Rossi; engl. prijevod s opaskama C. Czernyja, 1854): Traite de haute composition musicale, 2 sv., 1824 (na tal. preveo P. Tonassi, na engl. C. Rudolpus; sva 3 priruĉnika preveo na njemaĉki, dopunio i obj. C. Czernv s naslovom Vollstdndiges Lehrbuch der musikalischen Komposilion, 4 sv., 1834); Art du compositeur dramalique, ou Cours complel de composition vocale, 1833; Petit traite d'harmonie pratique a 2 parties (obj. kao dodatak uz komorna dua op. 84). LIT.: J. Delaire, Notices sur Reicha, Pariš 1837. — E. Bu'cken, A. Reicha, sein Leben und Kompositionen (disertacija), Miinchen 1912. — Isti, Beethoven und A. Reicha, M, 1913. — Isti, A. Reicha als Theoretiker, ZFMW, 1919—20. — J. G. Prod'homme, From the Unpublished Autobiographv of A. Reicha, MQ, 1936. — M. Emmanuel, A. Reicha, Pariš 1937. — M. Nedbal, A. Rejcha jako pedagog a theoretik (disertacija), Praha 1952. — J. Buţga, Antonin Reicha (Rejcha), MGG, XI, 1963.

REICHARDT, i. Johann Friedrich, njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Konigsberg, 25. XI 1752 — Giebichenstein kod Hallea, 27. VI 1814). Violinu, klavir i muziĉku teoriju uĉio kod svog oca Johanna u Konigsber-gu, a zatim je tamo studirao pravo. Poslije turneje 1771— 74 po Njemaĉkoj, postao 1775 dirigent na dvoru Fridrika Velikog u Berlinu, no nije se mogao saţivjeti s dvorskim muziĉkim ţivotom, pa se posvetio komponiranju i muziĉkim spisima; mnogo vremena proveo je na putovanjima po Njemaĉkoj, Italiji, u Beĉu, Parizu i Londonu. God. 1783 organizirao je u Berlinu Concerts spiri-tuels po uzoru na pariške. Zbog simpatija prema Francuskoj revoluciji 1791 poslan na trogodišnji dopust, a 1794 — iznijevši svoje uvjerenje i pismeno —■ otpušten iz sluţbe. Nakon toga ţivio je s prekidima u Giebichensteinu. Jedan od prvih kompozitora njemaĉkoga Singspiela i tvorac jedne njegove specifiĉne vrste, Liederspiela, u kojemu se J. F. REICHARDT muziĉki brojevi sastoje iskljuĉivo od napjeva izrazito narodnog karaktera, R. se posebno istakao na podruĉju vokalne muzike. Njegove solo-pjesme, osobito na Goetheove stihove, vaţna su karika u razvoju te muziĉke forme te tvore prijelaz od akademskoga stila Berlinske škole do pojave F. Schuberta. On je razvio veliku skalu formalnih i izraţajnih mogućnosti, od jednostavne pjesme u puĉkom duhu do dramatske deklamacije. Uz to je nastojao da muzikom vjerno odrazi poetski smisao teksta. R. je ostavio i više spisa, iz kojih se veoma dobro moţe pratiti muziĉki ţivot njegova vremena; oni odraţavaju i Reichardtov razvoj muziĉkog mišljenja od racionalnog do emocionalnog. Njegova pisma ubrajaju se u najljepša ostvarenja epistolarne umjetnosti, a autobiografija ide u red najpoznatijih djela muziĉke literature. Izdavao je vaţne muziĉke ĉasopise: Musikalisches Kunstmagazin (1782—91), Musikalisches Wochenblatt (1792), Musikalische Monatsschrift (1792), Musikalischer Almanach (1796) i Berlinische musikalische Zeitung (1805—06). Njegova ţena Juliane (rod. Benda) bila je takoĊer kompozitor. DJELA. ORKESTRALNA: 7 simfonija; 14 koncerata za klavir; koncert za violinu; Overtura di Vittoria. — KOMORNA: 6 gudaĉkih trija; gudaĉki kvartet; 2 klavirska kvarteta; kvintet za klavir, 2 flaute i 2 roga; ir sonata za violinu i klavir; sonata za flautu i klavir. — 12 sonata za klavir. — DRAMSKA. Opere, Singspieli, Liederspieli: Le Fešte galanli, 1767; Hdnschen und Gretchen, 1772; Amors Guckkasten, 1773; La Lanterne magique de Vamour, 1773; Der Holz-hauer, 1775; / sette galami, 1775; La Joie apres la douleur, 1776; Der Hufschmied, 1779; Ino. 1779; Liebe nur begluckt, 1780; Panthee, 1786 (neizvedena); Arte-misia, 1787; Andromeda, 1788; Brenno, 1789; Claudine von Villa Bella, 1789; Protesilao, 1789; Erzvin und Elmire, 1790; L'Olimpiade, 1791; Lilla, 1791; Die Geisterinsel, 1798; Licb' und Treu, 1800; Tamerlan, 1800; Der Jubel oder Juchei, 1800; Lieb und Frieden, 1800; Rosmonda, 1801; Jery und Bdtely, 1801; Das Zauberschloss, 1802; Kunst und Liebe, 1803; L'hereux naufrage, 1808; Branda-mante, 1809; Der Taucher, 1811 i Sakuntala, 1812 (saĉuvana samo uvertira). Melodrame; scenska muzika. — VOKALNA. Oratoriji: An die Musik, 1778; La Passione di Gesu Cristo, 1783 i Auferstehungsoratorium, 1785. Kantate: Can-tate dramatique, 1780; Der Sieg des Messias, 1784; kantata na V psalam, 1785; Cantate in the Prise of Handel, 1785; 2 boţiĉne kantate, 1786; Cantata per giorno natalizio della Principessa Frederica di Prussia, 1787; Gantate auf die Einzveihung der Berliner Universitdt, 1810; Cantate auf den Todder Kbnigin LuisevonPreussens, 1810. Ţalobne ode; ode na tekstove Klopstocka; moteti; psalmi; zborovi; oko 30 zbirka s više od 1000 solopjesama. — SPISI: Ober die deutsche comische Oper, 1774; Briefe eines aufmerksamen Reisenden die Musik betreffend, 2 sv., 1774—76; Schreiben u'ber die Berlinische Musik, 1775; Ober die Pflichlen des Ripien-Violinisten, 1776; Leben des beriihmten Tonkunsllers H. W. Gulden, 1779; G. F. Haendel's Jugend, 1785; Schreiben an den Grafen Mirabeau, Lavater be-

183

tref/end, 1786; An das musikalische Publikum, seine franzosischen Opern Tamerlan und Panthee betreffend, 1787; Studien fu'r Tonkunstlcr und Musikfreunde, 1783 (sa F. Ae. Kunzeonom); Musikalischer Almanach, 1796; Liederspiele, 1804. Redigirao G. S. Lohleins Anweisung zum Violin-Spielen, 1797; preveo na njemaĉki Diclionnaire de Musique J. J. Rousseaua, 1782.

2. Louise, pjevaĉki pedagog i kompozitorica (Berlin, n. IV 1779 — Hamburg, 17. XI 1826). Kći Johanna Friedricha; opće muziĉko i umjetniĉko obrazovanje stekla u roditeljskoj kući, gdje su se okupljali mnogi znameniti gosti. Imala je ugodan glas, a svirala je takoĊer gitaru i harfu. Od 1813 u Hamburgu, uĉila muziku kod J. H. Clasinga, te se poĉela baviti podukom u pjevanju. Utemeljila je zatim ţensku muziĉku školu i ţenski pjevaĉki zbor s kojim je izvodila oratorijska djela. Uglazbila je oko 80 solo-pjesama. DJELA. Zbirke solo-pjesama: 12 Deutsche und italienische romantische Gesdnge, 1806; Choralbuch; 6 Canzoni di Metastasio; 12 Gesdnge uz gitaru; 6 Lieder von Novalis, 1819; 6 Geistliche Lieder unserer besten Dichter (prer. za 4 glasa), 1823. LIT.: H. M. Schlelterer, J. F. Reichardt, Sein Leben und seine musikalische Thatigkeit, Augsburg 1865. — C. Lange, J. F. Reichardt, Halle 1902. — W. Pauli, J. F. Reichardt, Sein Leben und seine Stellung in der Geschichte des deutschen Liedes, Berlin 1903. — F. Flossner, Beitrage zur Reichardt-Forschung (disertacija), Frankfurt 1928. — M. Faller, Johann Friedrich Reichardt und die Anfange der musikalischen Journalistik, Kassel 1929. —■ P. Sieber, Reichardt als Musikasthetiker (disertacija), Basel 1929. — H. Dennerlein, Johann Friedrich Reichardt in seinen Klavierwerken, Miinster 1929. — E. Neuss, Das Giebichensteiner Dichterparadies; J. F. Reichardt und die Herberge der Romantik, Halle 1932 (II izd. 1949). — W. Salmen, Johann Friedrich Reichardt und die euro paische Volksmusik, Annales Universitatis Saraviensis, 1960. — Isti, Johann Friedrich Reichardt und Ostpreussen, Musik des Ostens, 1962. — Isti, Johann Friedrich Reichardt, MGG, XI, 1963. — Isti, Johann Friedrich Reichardt, Ziirich 1964. — R. Prbpper, Die Biihnenwerke J. F. Reichardts, I, Bonn 1965. K. Ko.

REICHEL, Bernard, švicarski kompozitor i orguljaš (Neuchatel, 3. VIII 1901 —■)• Studirao u Baselu (H. Suter, A. Hamm), Ţenevi (E. Jaques-Dalcroze, W. Montillet) i Parizu (E. Levy). Od 1925 u Ţenevi, crkveni orguljaš i nastavnik na Institutu E. Jacques-Dalcrozea, od 1953 na Konzervatoriju. U svojim djelima oţivljuje duh protestantske crkvene muziĉke tradicije, iako primjenjuje i elemente suvremenog kompozicijskog izraza.

DJELA. ORKESTRALNA. Koncerti: za orgulje i gudaĉe, 1946, za violu, 1955 i za ĉembalo, 1960; Piece concertanle za flautu i mali orkestar, 1953; Suite symphonique, 1954; Piece symphonique, 1947; Triptyque symphonique, 1962 i dr. — KOMORNA: Concert printanier za flautu, violinu, violu i violonĉelo, 1957; suita za 4 roga; preludij, passacaglia i postludij za duhaĉki kvintet, 1951; trio za klavir, flautu i violu; trio za 2 flaute i violu; oktet, 1938. Sonate: 2 za flautu, violinu i violonĉelo; za violinu i klavir, 1947 i za violonĉelo i klavir, 1952. Sonatine za violu i klavir, 1946 i za flautu solo; Concertino za klavir i orgulje, 1949; Eglogue za klarinet i klavir, 1957 i dr. — Kompozicije za klavir (20 preludija; 15 Pieceslonales, 1960). — Sonata da Chiesa i dr. za orgulje. — Dramsko djelo Le Myslere de Jeanne d'Arc za recitatora, ţenski zbor, klavir i gudaĉki kvartet, 1938; scenska muzika. — VOKALNA: oratoriji Emmaus, 1953 i Une Terre nouvelle, 1955. Kantate: Cantate psalmique, 1954; Ah! si le ciel se dechirait, 1960; Cantate de Noel i dr. — Zborovi; solo-pjesme. — Ĉetiri psalma za dvostruki zbor i orgulje ad libitum, 1960; oko 30 moteta; korali. LIT.: W. Tappolet, Bernard Reichel, MGG, XI, 1963.

REIMANN, Aribert, njemaĉki kompozitor (Berlin, 4. I I I 1936 —). Sin orguljaša, studirao u Berlinu kompoziciju (B. Blacher, E. Pepping) i klavir (O. Rausch). Od 1957 ţivi u Berlinu kao slobodan kompozitor i traţeni pratilac vokalnih solista (E. Grummer, D. Fischer-Dieskau). Dobitnik brojnih nagrada i priznanja; 1963—64 boravio kao stipendit u Rimu. Tri su vaţna izvora Reimannove kompozitorske inspiracije: muzika A. Weberna, zatim opus A. Berga i susret s indijskom muzikom. Godinama jedva zapaţen od šire javnosti, nametnuo se svojom operom Melusine (1970) i stao u red prvih njemaĉkih kompozitora svoje generacije (W. E. v. Lewinski). DJELA. ORKESTRALNA: Elegie, 1957; Monumenta za duhaĉke instrumente i timpane, 1960; Rondes za gudaĉe, 1967; Loqui, 1969. Koncerti: za violonĉelo, 1959; 2 za klavir, 1961 i 1972. — KOMORNA: Canzoni e ricercari za flautu, violu i violonĉelo, 1961; sonata za violonĉelo i klavir, 1963; Trovers za recitatora i 7 instrumenata, 1967. — KLAVIRSKA: sonata, 1958; Spektren, 1967 i dr. — DRAMSKA: opere Ein Traumspiel, 1964 i Melusine, 197°- Baleti Sloffreste, 1960 i Vogelscheuchen, 1970. — VOKALNA: kantate Lieder auf der Flucht, 1957 i Verra la morte, 1966; Drei spanische Lieder za sopran, flautu, harfu i violonĉelo, 1958; Drei Lieder nach Gabriela Mistral za sopran i klavir, 1959; Anabasis VII za tenor i orkestar, 1959; Ein Totentanz za bariton i orkestar, 1960; Holderlin-Fragmenle za sopran i orkestar, 1963; Epitaph za tenor i 7 instrumenata, 1965; Inane, monolog za sopran, 1969; Zyklus za bariton i orkestar, 1971 i dr. LIT.: W. E. v. Leivinski, Aribert Reimann. Ein Weg in die Freiheit, Me los, 1971, 4. — H. Vogt, Neue Musik seit 1945, Stuttgart 1972.

REIMANN, Heinrich, njemaĉki muziĉki pisac (Rengersdorf, Šleska, 14. III 1850 — Berlin, 24. V 1906). Studirao filologiju u Breslauu, 1875 promovirao; od 1876 sluţbovao kao nastavnik u Strehlenu, Wohlauu, Berlinu, Ratiboru, Glatzu i Gleiwitzu (1885). Od 1887 u Berlinu muziĉki kritiĉar u Allgemeine musikalische Zeitung, orguljaš u Filharmonijskom društvu i profesor orgulja i teorije na konzervatoriju Scharivenka-Klind•uiorth. R. je 1898 utemeljio u Berlinu Bachovo društvo. Bavio se i kompozicijom, najviše za orgulje. Njegov uĉenik bio je K. Straube. DJELA: Robert Schumanns Leben und Werke, 1887; Johannes Brahms, 1898; Musikalische Riickblicke (2 sv.), 1900; Hans von BUIovis Lehrzeit, I, 1909;

184

REIMANN — REINER

J. S. Bach, 1912 (obj. B. Shrader). Brojne studije i ĉlanci. Izdao zbirke za glas i klavir Das deutsche Lied (4 sv.), 1891—93; Internationales Volkslieder-buch (3 sv.), 1893 i Das deutsche geislliche Lied (6 sv.), 1895. — Revidirao II sv. Geschichte der Musik A. W. Ambrosa, 1891. LIT.: Th. M. Langner, Heinrich Reimann, MGG, XI, 1963.

REIMANN, Margarete, njemaĉki muzikolog (Schiltigheim kraj Strasbourga, 17. X 1907—). Privatni uĉitelj klavira i violine; muzikologiju studirala u Kolnu (Th. Krover) i Parizu (A. Pirro); doktorirala 1938 u Kolnu. Od 1940 djeluje u Berlinu, u Institutu za njemaĉka istraţivanja i od 1945 na Visokoj školi za muziku (od 1955 profesor). DJELA: Untersuchungen zur Formgeschichle der franzbsischen Klaviersuite mit besondererBerucksichtigung von Couperins »Ordrcs:

MUZIĈKI PRIZOR. Detalj flamanske tapiserije, XVI st.

REKVIJEM — REMY >mpozicija rekvijema u cjelini potjeĉe od J. Ockeghema (raiji Dufayev r. nije se saĉuvao); u tom djelu, kao i u nešto kas:jem rekvijemu Pierrea de La Ruea koji se izdvaja neobiĉno ubokim poloţajem svih glasova (4—5), nema sekvence Dies ae. Polifoni rekvijemi se u doba renesanse (XV i XVI st.) goro redovito komponiraju na gregorijanske napjeve kao cantus rmuse. Medu mnogobrojnim autorima najznatniji su A. Brumel, lemens non Papa, Ph. de Monte, F. Guerrero, C. Morales, O. i Lasso, G. F. Anerio, T. L. de Victoria i Palestrina. U XVII . u rekvijem prodiru elementi baroknog koncertantnog stila i lijanske višezborne tehnike, a veza sa gregorijanskim koralom ipušta se. Ta obiljeţja prevladavaju tokom ĉitavog baroka; uz 1 r. mjestimice poprima i znaĉajke opernog stila. Najvrednije kvijeme u tom razdoblju komponirali su, u Italiji F. Cavalli, . B. Bassani, A. Scarlatti, F. Durante i N. Jommelli, u Njema;oj H. Biber, J. K. Kerll, J. A. Hasse i F. A. Rossler, a u Franlskoj J. B. Lully, A. Campra i M. A. Charpentier. U doba klasike dvajaiu se rekvijemi C. F. Fascha, M. Havdna i A. Salierija; djelo dinstvene ljepote je nedovršeni rekvijem W. A. Mozarta u komu se austrijska misna tradicija sjedinjuje s njemaĉkim kontrajnktskim nasljeĊem. U XIX st. dolazi do posve razliĉitog priupa kompoziciji rekvijema. Nastaju djela suzdrţanijeg izraza, )svećena liturgiji (A. Bruckner, F. Liszt, C. Saint -Saens), 10 i monumentalni rekvijemi, s većim vokalno-instrumentalnim .stavom, namijenjeni sveĉanijim crkvenim obredima ili koncert)m izvoĊenju (L. Cherubini, H. Berlioz, G. Verdi, G. Faure); u razito necrkvenu, koncertnu kompoziciju ide r. A. Dvofaka. todobno, sve ĉešće nastaju rekvijemi posvećeni uspomeni na :ku osobu, ali po sadrţaju slobodniji, odnosno posve nevezani : liturgijski tekst i tradicionalni oblik (Brahmsov Em deutsches equiem na tekstove iz njemaĉkog prijevoda Biblije; Brittenova infonia da Reguiem za orkestar, zasnovana na glavnim dijeloma mise za mrtve, kao i njegov vokalno-instrumentalni War equiem). Pored slobodno oblikovanih rekvijema (G. Ligeti) eguje se i dalje tradicionalna forma (L. Perosi, I. Pizzetti, M. lurufle i dr.). LIT.: A. Schnerich, Messe und Requiem seit Haydn und Mozart, Wien leipzig 1909. — F. Perdrizet, La Messe des Morts, Avignon 1929. — V. Goller, er Gesang bei der Totenmesse, Klosterneuburg 1930. — C. W. Fox, The >lyphonic Requiem before 1615, Bulletin of the American Musicological So £ ty, 1943- — R- J- Schafjer, A Comparative Study of Seven Polyphonic Reliem Masses (disertacija), Xew York 1952. — C. Gay, Formulaires anciens iur la Messe des defunts, Etudes gregoriennes, 1957. — H. T. Luĉe, The Reliem Mass from its Plainsong Beginnings to 1600 (disertacija), Florida State niversity, Tassahassee 1958. — H. A. Durand, Sur une pretendue Messe :s Morts de Gilles et Campra, Revue de Musicologie, 1960. — A. Seay, Re- ' liem, MGG, XI, 1963. I. Ać.

RELATIVAN SLUH, sposobnost raspoznavanja meĊusobnog Inosa tonova: prema funkcijama u tonalitetu, prema visinskoj ţlici ili prema skupnom dojmu u akordu. Osoba sa školovanim lativnim sluhom moći će neki ton prepoznati kao toniku ili jminantu zadanog tonaliteta, a interval izmeĊu dva tona raspolati kao, npr., malu sekundu ili veliku sekstu i bez oslonca na ■nalitet. Relativan je i tzv. harmonijski sluh kojim se i bez interilske analize raspoznaju, po dojmu, razliĉite vrste akorda. Sve !0 kod relativnog sluha nije uvjetovano sposobnošću sigurnog spoznavanja apsolutne visine tona ili akorda bez ikakva osnca; npr. slušaĉ je siguran da ĉuje mol-akord, ali ne moţe odreiti, da li je to f-mol ili g-mol. Postoji opća suglasnost da je za uziĉara odluĉan upravo r. s., dok mu -> apsolutan sluh nije rijeko potreban. LIT.: H. Riemann, Tonho henbewusst sein und I nt er valls inn, ZIMG, U2. — C. E. Seashore, T he P sycho lo gy of Mus ica l T alent , Bo st on i New Yor k »19. — G. Revesz, Pr iifung der Musika lit at , Zeit schr ift fiir P sycho lo gie, 1920. ■O. A braham i E . M . Hornbost el , Zur P sycho lo g ie der T o ndist anz, ibid. , 1926. ■G. R evesz, I nle id ing t ot de muziekpsyc holo gie, Amst erdam 1944 (II izd. 146 ; n je m. Ber n 1 946, e ng l. Lo ndo n i N ew Yo r k 19 53. t a l. F ir e nz e 19 54) . ■A . W e l l e k , G e ho r p s yc ho lo g i e , M G G , I V , 1 9 5 5 . — I s t i , M u s i k p s yc h o lo g i e ld Mus ika st het ik, Fr ank fur t am Ma in 196 3. —J. Z osel , Die Unt er sc hkdse mp ldlichkeit fur »Tonhohen« (Frequenzen) als ent wicklungspsychologisch.es r it er iu m ( disert acija) , Mainz 1963 (o bj. i Ar chiv fur die gesamt e P sycho lo gie, 16~). } . P j.

RELLSTAB, 1. Johann Carl Friedrich, njemaĉki muĉki pisac (Berlin, 27. II 1759 — 19. V 1813). Uĉenik J. F. Agri-)le i K. Fascha. Naslijedio oĉevu štampariju i poĉeo izdavati .uzikalije. Od 1806, kad je u ratu izgubio imetak, bavio se poduivanjem; bio je muziĉki kritiĉar lista Vossiche Zeitung (1808—13). od. 1787 organizirao redovite diletantske koncerte. DJELA. SPISI: Versuch iiber die Vereinigung der musikalischen und oratorihetiDcklamation, 1786 ili 1787; Vber die Bemerkungen eines Reisenden,die berlini\en Kirchenmusiken, Konzerte, Opern und die konigliche Kammermusik betreftd, 1788; Anleitung fiir Clavierspieler,denGebrauch der Bachschen Fingersetzung, '. Manieren und den Vortrag betrefjend, 1789. —• KOMPOZICIJE: simfonije, rertire. — Kompozicije za klavir, violinu i b. c. — Singspiel Die Apotheke. — ri kantate; brojne solo-pjesme. LIT.: O. Guttmann, Johann Karl Friedrich Rellstab (disertacija), Leipzig lio.

2. Heinrich Friedrich Ludvvig, knjiţevnik i muziĉki pisac lerlin, 13. IV 1799 — 28. XI 1860). Sin Friedricha; muziku

187

uĉio kod L. Bergera i B. Kleina. Od 1823 ţivio u Berlinu, gdje je 1826—48 bio muziĉki kritiĉar lista Vossische Zeitung; suraĊivao je i u ĉasopisima Berliner Musikalische Zeitung, Neue Berliner Musikzeitung, Cdcilia (Berlin) i dr. God. 1830—41 ureĊivao ĉasopis Iris im Gebiet dts Tonkust u kojem je iznio svoj stav protiv novoromantiĉnog pravca. Od Rellstaba potjeĉe naziv Mondseheinsonate 7.& Beethovenovu klavirsku sonatu op. 27 br. 2. R. je u svoje vrijeme bio najutjecajniji muziĉki kritiĉar u Berlinu i jedan od najistaknutijih u cijeloj Njemaĉkoj. DJELA: Henrietle, oder die sehone Scingerin, eine Geschichte unserer Tage (pod pseudonimom Zuschauer), 1826; Vber mein Verhaltnis ah Critiker zu Herrn Spontini . . . , 1827; Berlins dramatisehe Kiinsller, 1829; Gesange der jiingeren Liedertafel zu Berlin, 1835; Musikalische Beurtheilungen, 1848; Die Gestaltung der Oper seit Mozart, 1859. Biografije: F. Liszt, 1842; L. Berger, 1846; L. van Beethoven; F. Mendelssohn; B. Klein i dr. Ĉlanci i studije. — Novele s muziĉkim sadrţajem. Memoari Aus meinem Leben (2 sv.), 1861. LIT.: K. F. Miiller, Spontini und Rellstab, Berlin 1833. — /-. E. Kossalz, Aphorismen iiber Rellstabs Kunstkritik, Berlin 1846. — L. R. Blengert, Ludwig Rellstab (disertacija), Leipzig 1918. — E. Kbnig, Ludwig Rellstab (disertacija), Wroclaw 1938. — H. Heussner, Rellstab, 1. Johann Carl Friedrich, 2. Heinrich Friedrich Ludvvig, MGG, XI, 1963.

REMENYI, Ede (pravo ime Eduard Hoffmann), madţarski violinist (Miskolc, 17. I 1828 •— San Francisco, 15. V 1898). Uĉenik J. Bohma na Konzervatoriju u Beĉu; debitirao 1846 u Budimpešti. Zbog aktivnog sudjelovanja u madţarskoj revoluciji, 1849 pobjegao u SAD. Vrativši se u Evropu 1850, koncertira najprije u Parizu, zatim 1852—53 na turnejama po Njemaĉkoj, na kojima ga prati J. Brahms. Nakon kraćeg boravka u Weimaru kod F. Liszta, angaţiran je 1854—59 kao solist kraljice Viktorije u Londonu. Pošto je 1860 amnestiran, neko vrijeme koncertira po Madţarskoj, a 1870—71 prihvaća mjesto koncertnog majstora Nacionalnog kazališta u Budimpešti. U meĊuvremenu nastupa u Francuskoj, Belgiji, Nizozemskoj, Engleskoj, SAD, Kanadi i Meksiku, a 1887 poduzima svjetsku turneju koja ga vodi do Kine, Japana i juţne Afrike. Kao violinski virtuoz R. je zanosio slušatelje poletnim, temperamentnim sviranjem i izrazito individualnim interpretacijama. Liszt ga je veoma cijenio i posvetio mu je (Concerto pour Remenyi, 1860, oko 1911 izgubljen) i Epithalam za violinu i klavir. R. je osobito propagirao djela madţarskih kompozitora. DJELA: koncert za violinu, 1865. — Kompozicije za violinu; violinske transkripcije djela Bacha, Chopina, Fielda, Schuberta i dr. — Klavirske kompozicije (mazurka, Rakoczi — indulo itd.). — Obradbe madţarskih pjesama i plesova (Eredeti magyar nepdalok es csdrddsok, 3 sv.). LIT.: K. Abrdnyi, Ede Remenyi, Jellemkepek a magvar zenevilagbol, 1900. — G. D. Kelley i G. P. Upton, Eduard Remenyi, Musician, Litterateur and Man, Chicago 1906. — E. Sas, Remenyi, Budapest 1934. — E. Major, Kde Remenyi, MGG, XI, 1963. — O. Goldhammer, Liszt, Brahms und Remenvi, Studia Musicologica, 1963. —J. Bouzvs, Ein ungarischer Violinmeister in Stidafrika, Budapest 1968.

REMOORTEL, Eduard van, belgijski dirigent (Bruxelles, 30. V 1926 —). Studirao violonĉelo, komornu muziku i kompoziciju na Konzervatoriju u Bruxellesu; dirigiranje uĉio na Konzervatoriju u Ţenevi i privatno kod J. Kripsa. Vrativši se u Belgiju, zapoĉeo vrlo uspješnu umjetniĉku karijeru kao dirigent Concerts Populaires u Bruxellesu. Uskoro zapoĉeo brojna gostovanja po Francuskoj, Italiji, Engleskoj, a kasnije i po Americi. Gostovao je i u Jugoslaviji. Od 1951 glavni dirigent Belgijskog nacionalnog orkestra, a od 1958 stalni dirigent simfonijskog orkestra u St. Louisu (SAD). Jedan je od najdarovitijih suvremenih belgijskih dirigenata. Od 1965 umjetniĉki je savjetnik Nacionalnog orkestra u Monte Carlu. REMUSAT (Remuzat), Jean, francuski flautist (Bordeaux, 11. V 1815 — Shanghai, 1. IX 1880). Studije završio na Konzervatoriju u Parizu (J. L. Tolou). Solist na Queen's Theatre u Londonu, na Thedtre-Lyrique u Parizu i zatim u Shanghaju. Velike je uspjehe postizavao na umjetniĉkim turnejama u mnogim zemljama. R. je — poput njegova uĉitelja — bio odluĉan protivnik Bohmova sistema poklopaca na flauti. Ostavio je brojna virtuozna djela za flautu solo, dua za 2 flaute, za flautu i violinu i dr., te priruĉnik za flautu. REMY, W. A. (pravo ime VVilhelm Mayer), austrijski pijanist i kompozitor (Prag, 10. VI 1831 — Graz, 22. I 1898). Studij prava s doktoratom završio 1856 u Pragu; u muzici uĉenik K. F. Pitscha. Od 1862 u Grazu, najprije (do 1870) direktor Muziĉkoga društva za Štajersku, zatim se posvetio pedagoškom radu i kompoziciji. Njegovi su uĉ-nici bili F. Busoni, F. Weingartner, E. N. Reznicek, R. Heuberger, W. Kienzl, A. Doppler, V. Zack, J. Gauby, F. Prelinger, R. Sahla, F. von Schreiner i Srećko Albini. DJELA. ORKESTRALNA: 5 simfonija; simfonijska pjesma Helene; simfonijska fantazija VCildfeuer; uvertire Jean Cavalier, 1848 i Sardanapal, 1870. — Koncertna opera Waldfrdulein, 1876. — VOKALNA: kantate Oslliche Rosen i Liederspiel; zborovi; solo-pjesme i dr. LIT.: W. Kienzl, W. A. Remy, Neue Musikzeitung, 1890. — F. Busoni, Nachruf fur Dr. Mayer, ibid. (takoĊer u Von der Einheit der Musik, Berlin 1922). — W. Suppan, W. Mayer (W. A. Remy), Neue Chronik zur Geschichte

188

REMY — RENESANSA

und Volkskunde der innerosterreichischen Alpenlander, 1961. — E. Hilmar, Eine stilkritische Untersuchung der Werke F. Busonis aus den Jahren 1880 —1890 (disertacija), Graz 1962. — W. Suppan, W. A. Remy, MGG, XI, 1963.

RENAUD, Maurice, francuski pjevaĉ, bariton (Bordeaux, 24. VII 1861 — Pariz, 16. X 1933). Studirao na konzervatorijima u Parizu i Bruxellesu, gdje je debitirao 1883 i odmah angaţiran. Od 1890 bio je ĉlan pariške Opera Comigue, a već iduće godine pjevao je na Operi, zatim na milanskoj Scali, londonskom Covent Gardenu i drugim evropskim opernim kazalištima. God. 1906—-12 gostovao je najviše u SAD, na njujorškoj Manhattan Operi, u Chicagu i na Metropolitanu. Karijeru je nastavio u domovini, a onda se povukao iz javnoga muziĉkog ţivota i posvetio pjevaĉkoj pedagogiji. R. je bio jedan od najistaknutijih francuskih pjevaĉa svojega doba. Njegove su se kreacije odlikovale izvanrednom muzikalnošću, rijetkom profinjenošću stila i savršenim svladavanjem tehnike pjevanja. Repertoar mu je opsezao niz opernih likova, medu kojima su posebno zauzimale uloge u Wagnerovim operama: Beckmesser (Majstori pjevaĉi), Telramund (Lohengrin) i Alberich (Rajnino zlato), zatim Mefistofele (Boito), Don Giovanni (Mozart) i dr. RENAULT, Michel, francuski plesaĉ (Pariz, 1927 —). Studij klasiĉnog baleta završio kod S. Perettija i G. Ricauxa; debitirao 1944 na sceni Pariške opere, a dvije godine kasnije postao prvi plesaĉ, najmlaĊi u povijesti te ustanove. Izvanredan tehniĉar, s jednakom lakoćom i izraţajnošću interpretira uloge klasiĉnog baleta i modernog plesa (H. Sauguet, Les Mirages; A. Adam, Giselle; S. Prokofjev, Romeo i Julija; J. OfTenbach, La Belle Helene). R. se bavi i revijskim koreografijama. RENDANO, Alfonso, talijanski pijanist i kompozitor (Carolei, Cosenza, 5. IV 1853 — Rim, 10. IX 1931). Studirao u Napulju kod S. Thalberga, u Parizu kod G. Mathiasa i u Leipzigu kod E. F. Richtera i C. Reineckea. Koncertirao u Italiji, Engleskoj, Francuskoj, Njemaĉkoj, Austriji i Madţarskoj. Istakao se interpretacijom kompozicija J. S. Bacha. Neko vrijeme profesor klavira na Konzervatoriju u Napulju; tu je tri godine vodio vlastitu muziĉku školu. R. je uveo u praksu treći pedal (pedale indipendente), smješten izmeĊu dva uobiĉajena, s pomoću kojega se moţe produţiti zvuĉanje odreĊenoga tona ili akorda. DJELA: koncert za klavir i orkestar, oko 1879; Marcia funebre per la morte di un pellirosso. — Komorne (klavirski kvintet, 1879) i klavirske kompozicije. — Opera Consuello, 1902. — Vokalna djela. LIT.: L. Torchi, Consuelo di Alfonso Rendano, RMI, 1903. — G. Puccio, Alfonso Rendano, Roma 1937. — F. Perrino, Alfonso Rendano, Rassegna musicale Ćurci, 1961.

RENDLA, Vitezslav, muziĉki pedagog i dirigent (Stajerlakanina, Transilvanija, 29. XI 1868 — Beograd, 20. I 1933). Uĉio kod oca, ĉeškog muziĉara. Od 1890 do smrti u Beogradu, ĉlan pojedinih kamernih ansambla i orkestara, nastavnik violon ĉela, flaute i kontrabasa i dirigent orkestra u Srpskoj muziĉkoj školi i Muziĉkoj školi i kapelnik vojne muzike VI puka. Komponovao velik broj marševa, uvertira i spletova, preteţno za vojne orkestre. S. D. K. RENER, Adam (Renerus Leodiensis, Adam von Liittich), nizozemski kompozitor (Liege, oko 1485 — Altenburg, oko 1520). God. 1498 stupio u dvorsku kapelu cara Maksimilijana I, 1500 odlazi na studij u Brabant, a od 1507 do smrti historio graf je i kompozitor na dvoru izbornoga kneza Friedricha Mudrog u Torgauu. Medu njegovim djelima najvredniji su magnifikati i mise u kojima se oĉituje teţnja za slobodnijom, varijativno-moti-viĉkom obradom cantus firmusa. DJELA: 3 njemaĉke polifone pjesme. — CRKVENA: 9 misa za 4 glasa; 4 proprijuma mise; 11 moteta za 3—6 glasova; 8 magnifikata u 8 starocrkvenih naĉina; psalmi; himne; sekvence. Dio ostavštine obj. G. Rhaw, 1539 —45. NOVA IZD.: 2 pjesme obj. R. Eitner i J. J. Maier (Publikalionen Aelterer Praktischer und Theoretischer Musikzverke, 1880); 1 himnu G. Eisenring (Zur Geschichte des mehrstimmigen Proprium tnissae bis um 1560, 1912); 2 magnifikata Th. W. Werner (AFMW, 1919); 4 psalma H. J. Moser (Musikdrucke G. Khaws, 1960). LIT.: Th. W. \Verner, Die Magnificat-Kompositionen Adam Reners, AFMW, 1919—20. — J. Kindermann, Die Messen Adam Reners . . . (disertacija), Kiel 1962. — Isti, Adam Rener Leodiensis, MGG, XI, 1963.

RENESANSA (od franc. renaissance preporod; tal. rinascimento), razdoblje evropske socijalne, politiĉke, vjerske, kulturne i umjetniĉke historije koje obuhvaća otprilike XV i XVI st. Termin je uveden već u XVI st. (Vašari, 1550) u odnosu na likovne umjetnosti, a kasnije je prihvaćen i u muzici. Ali renesansu su kao muziĉko razdoblje razni autori obraĊivali i odreĊivali vrlo razliĉito, dovodeći ponekad ĉak u pitanje opravdanost tog pojma. Prvi je pokušao osvijetliti renesansu kao jedinstvenu muziĉku epohu A. W. Ambros (III knj. njegove Geschichte der Musik nosi naslov Geschichte der Musik im Zeitalter der Renaissance bis zu Palestrina, 1868); iako je on obuhvatio samo kompozitore aktivne otprilike od sredine XV do polovine XVI st., a izostavio generaciju iz prve polovine XV st. sa G. Dufavem na ĉelu, te

u XVI st. Palestrinu i njegove suvremenike, njegova konce s nizozemskim majstorima u vodećoj ulozi odrţala se u os do danas. Ambrosove postavke prihvaća A. Pirro (Histoire < musique de la fin du XIVe siecle a la fin du XVI', 1940), ali po granice muziĉke renesanse na Dufavevu generaciju kao poĉ i na Palestrinu kao završetak. H. Riemann daje drugom c svog priruĉnika za muziĉku povijest naslov Das Zeitalte, Renaissance (1920), smatrajući da ta epoha zapoĉinje s poj: Ars novae (dakle oko 1320), a završava oko 1600 (s Palestrir H. Besseler (Die Musik des Mittelalters und der Renaisi 1931) izbjegava da povuĉe oštre granice izmeĊu srednjeg \ i renesanse pa uvodi razdiobu na poglavlja: Zeitalter der C Die Burgundische Epohe (XV st.), Das niederldndische Zei (XVI st.), ali time razdvaja sjever od juga, kao i XV od st. te narušava jedinstvo renesansnog razdoblja. U svojoj jesti nizozemske muzike (1959) Ch. van den Borren obr nizozemsku muziku XV st. kao »Stoljeće burgundskih kne (poĉevši od Dufava do Tinctorisa), a poĉetak renesanse pov s »trijumfom skroz provedenog imitacijskog stila« (oko 1520te završava s »klasiĉnom polifonijom« u drugoj polovici X\ Ova podjela, meĊutim, zapostavlja proces odsudan za ĉ renesansu, tj. stapanje talijanske osnove sa sjevernjaĉkom t ĉijom, oploĊivanje talijanske klice s nizozemskim sjeme Najcjelovitiju i najiscrpniju povijest muzike u doba rene napisao je G. Reese (Music in the Renaissance, 1954), koji pojmom obuhvaća vremensko razdoblje poĉev od G. Di (oko 1400—74) do Palestrine (oko 1525—1594) i braće Ga (Andrea, oko 1510—1586; Giovanni oko 1554/57—1612). Veliki renesansni muziĉki teoretiĉar Johannes Tinctoris bolje je kao suvremenik oznaĉio poĉetak nove epohe kada ji pisao (1477) da su se otprilike oko 1430—40 pojavile kompo dostojne slušanja (»auditu dignum ab eruditis existima a da njihovo podrijetlo treba traţiti kod Engleza oko Dunsta koje slijede »Gallici« oko Dufava. To se razgraniĉenje poĊi s poĉetkom dominacije nizozemskih muziĉara u Evropi. N; izmeĊu 1430 i 1570 otprilike, muziĉari rodom iz nizozen provincija zauzeli su vodeće poloţaje ne samo u vlastitoj d> vini nego i u gradovima, na dvorovima i katedralama di evropskih zemalja, a njihovo je stvaralaštvo imalo opće pri: vrijednost, što se vidi iz rukopisnih zbirki i od 1500 iz tisi izdanja. Nizozemska je dominacija u svakoj zemlji popr drukĉije razmjere. U Italiji su gotovo kroz cijelo razdoblje šanse domaći muziĉari ostali zasjenjeni doseljenim Nizozerm što je rezultiralo neprekidnim prepletanjem i plodonosnim i njavanjem elemenata nizozemske i talijanske muzike. Te Palestrinina generacija potisnula Nizozemce, utirući put vo poziciji koju će Talijani zauzeti u doba baroka. U Franc su nizozemski muziĉari uţivali najviša priznanja i pok ali ih poslije smrti J. Ockeghema (1495) dostiţu i nadm Francuzi. Zapravo se u Francuskoj a i u Engleskoj nizoze prodor svodio uglavnom na stilske i odgojne utjecaje. U Njemaĉkoj su u XV st. odluĉujuću ulogu imali dc muziĉari, ali su poslije 1500 Nizozemci postali daleko nad niji. I u Španjolskoj su najveći ugled uţivali nizozemski maj iako se od kraja XV st. pojavljuju pojedini španjolski kom tori, znaĉajni i u meĊunarodnim razmjerima (C. Morales i Na prijelazu iz srednjega vijeka u renesansu, od kraja st. do otprilike 1420, vaţnu su ulogu odigrali engleski kompo: J. Dunstable i njegovi suvremenici (L. Poiuer, J. Benet, J. E J. Plummer). Oni su postavili osnove »pankonsonantnog« (tzv. engleski -> diskani), na kontinentu poznatog kasnije fauxbourdon, i potakli oblikovanje misnog Ciklusa, koji će p< glavna velika forma muziĉke renesanse. Gotovo istodobno, : zemski je kompozitor J. Ciconia, boraveći u Italiji, utro put : zemskim muziĉarima i talijansko-nizozemskoj sintezi. Uz 1 su vaţni i Talijani Matteo da Perugia, Antonio da Civia teoretiĉar Prosdocimo de Beldemandis. U Francuskoj i na gundskom dvoru u to se doba istiĉu R. Loqueville, P. Fon (Fontayne), te J. Carmen, J. Cesaris, J. Legrant i J. Tapi S generacijom koju predvodi G. Dufay zapoĉinje razvoj » muzike« o kojoj je pisao Tinctoris. Glavna su njena obi] u tom ranorenesansnom stadiju: pjevnost melodijskih lin harmonijska punoća, ostvarena tehnikom faux-bourdona, 2 postepeno prodiranje ĉetvoroglasja i vokalizacije dionica ( njuje se broj instrumentalnih dionica). Pored mise, koja pc velika cikliĉka kompozicija s više stavaka povezanih zajedni cantus firmusom, poĉinju se tada izgraĊivati novi oblici mo latinski tenorski motet u kojemu će iduće generacije dati 1 svojoj kontrapunktiĉkoj vještini (kanonske tehnike i si.) i motetska pjesma odnosno motet sliĉan pjesmi, jednosta' manjih razmjera, sa slobodno komponiranim tenorom i glav melodijom u gornjem glasu (diskantu), koji će se postepeno rc

RENESANSA u dotjerani polifoni oblik homogene grade i ravnopravnih glasova. Glavna je svjetovna forma toga vremena chanson s istaknutom melodijskom linijom u gornjem glasu koji obiĉno podupiru dvije instrumentalne dionice. Uz Dufava istiĉu se njegovi bliţi suvremenici G. Binchois, N. Grenon, J. Franchois de Gembeloux, Johannes de Limburgia, R. Liebert, J. Brassart, braća Arnold i Hugho de Lantins, J. Vide te Englezi W. Frye i R. Morton. U idućoj etapi ĉetvoroglasje postaje pravilom polifonog sloga, a glasovi se po vaţnosti izjednaĉuju u korist veće homogenosti; usporedo s tim uĉvršćuje se vokalizacija što se oĉituje u pjevnom karakteru sviju dionica (iako su se pojedini glasovi ĉesto i dalje izvodili instrumentalno). Osobito je znaĉajan proces stilskog ujednaĉenja izmeĊu dotad vrlo razliĉitih muziĉkih vrsta, koji je oko 1500 doveo do sve izrazitijeg oblikovanja jedinstvenog stila, tzv. ars perfecta. Dijelom je to bio rezultat temeljitih promjena u naĉinu komponiranja: dok se ranije prakticirala tehnika sukcesivnog stvaranja sada se prelazi na simultano koncipiranje i izraĊivanje sviju glasova kompozicije, djelo se »komponira« planski kao cjelina, što će za sva buduća vremena ostati pravilom. Ove su se promjene i postupci realizirali postepeno kroz dvije generacije. Prva djeluje otprilike od sredine XV st. do 1490 i ĉini most izmeĊu rane i visoke renesanse. Na ĉelu su joj J, Ockeg-hem i A. Busnois, a uz njih se istiĉu Hayne van RENESANSA. Agostino di Duccio, Ghizeghem, J. Barbireau, J. Regis, J. Martini, G. Faugues, Ph. Caron i J. Tourotit. S drugom generacijom, aktivnom oko 1480—1520, već nastupa visoka renesansa, a glavni su njeni predstavnici Josquin Des Pres, Gaspar van Weerbecke, L. Compere, H. Isaac, J. Obrecht, Pierre de La Rue, J. Mouton, A. Agricola, A. Brumel i od Talijana F. Gaffurius. Njihovi su suvremenici A. Divitis, A. de Fevin, J. Ghiselin- Verbonnet, M. de Orto, M. Pipelare, J. Crispin van Stappen, J. de Stockem i mnogi drugi. Najjaĉa je i najutjecajnija liĉnost ĉitave te središnje skupine renesansnih majstora Josquin Des Pres u ĉijem su djelu humanistiĉke teţnje onoga vremena ostvarene u punoj mjeri: grada, oblikovanje i izbor motiva, sve je prilagoĊeno interpretaciji teksta, najveća se vaţnost polaţe na pravilnu deklamaciju, izraţaj i mjestimice na muziĉku slikovitost, glasovi su vanredno ujednaĉeni, imitacija je provedena kroz sve glasove, a postignuta je i ravnoteţa izmeĊu polifonog tkiva i harmonijske okosnice. Josquin Des Pres i većina njegovih nizozemskih suvremenika boravili su kraće ili dulje vrijeme u Italiji, gdje je u to doba došlo do procvata dvaju izvornih talijanskih oblika, svjetovne frottole i duhovne laude, koji su odigrali odluĉujuću ulogu u razvitku visoke renesanse. Talijanska je svjetovna muzika u znatnoj mjeri crpila svoju vitalnost iz narodnog stvaralaštva. Tokom XV st. proširili su se u Italiji razliĉiti oblici puĉkog karaktera, strambotti, giustiniane, canli carnascialeschi, canzone, frottole i si., vedra, šaljiva pa i frivolna sadrţaja i vrlo jednostavne muziĉke graĊe. Isprva su se te pjesme improvizirale, a oko 1470—80, dobivaju umjetniĉki dotjeranije višeglasne oblike, te se notiraju. Višeglasna frottola i njezin duhovni pandan lauda temeljile su se na harmonijama dura i mola, te su bile gotovo homofone grade; polifoni rad je u njima pojednostavnjen u korist melodijske izrazitosti gornjega glasa, ritam ţivahan, ĉesto blizak plesnom. Frottolu i laudu tog tipa njegovali su na prijelazu u XVI st. B. Trombondno, M. Cara, G. Broccho, M. Pesenti, A. Capreolo, S. Fešta, J. Fogliano, P. Capretto i mnogi drugi talijanski kompozitori,, a prihvaćaju je i doseljeni Nizozemci (Josquin Des Pres, A. Agricola, Isaac, Compere). Na taj se naĉin ova jednostavna, puĉki obojena, vedra i neopterećena talijanska umjetnost vrlo brzo stopila s uglaĊenom, formalno sloţenom muzikom koju su sa sjevera donijeli Nizozemci a ta je sinteza postala temeljem nizozemsko-talijanskog stila visoke renesanse, stila koji se

189

do danas smatra najĉistijim izrazom renesansnog duha. Kao plod te sinteze razvija se oko 1530 na talijanskom tlu glavni oblik visokorenesansne svjetovne muzike — madrigal. Dok se u misi, a donekle i u motetu, kompozitori iz prve polovine XVI st. nisu bitno udaljili od tradicionalnog polifonog oblika i naĉina, izgraĊenog u doba Josquina, madrigal je postao glavni tumaĉ novih tendencija za afektivnim i ekspresivnim muziĉkim govorom. U toj su se visoko odnjegovanoj pjesniĉko-muziĉkoj vrsti provodili svi napredni i novi kompozicijski postupci onoga doba, od jednostavne dijatoniĉke akordike (na sve izrazitijoj tonalnoj podlozi) do slobodne disonance i kromatike, od prostog oponašanja prirode do gotovo romantiĉki profinjenog muziĉkog slikanja ugoĊaja, od afektivnog prikazivanja sadrţaja do snaţne dramatike. U madrigalu su došla do izraţaja i humanistiĉka nastojanja za oţivljavanjem antiĉke umjetnosti (enharmonija), a taj će oblik odigrati vaţnu ulogu i u pripremanju muziĉkog baroka. Sve jaĉa afektivnost i dramatiĉnost zahtjevat će drugaĉija, nova melodijska i harmonijska sredstva; melodijska prevlast gornjega glasa dovest će do monodije, tj. solistiĉkog pjevanja uz instrumentalnu pratnju, a dramatski oblikovani madrigal (madrigalska komedija) utrti će put operi. U izgraĊivanju madrigalistiĉkog stila i forme sudjelovalo je nekoliko generacija talijanskih i nizozemskih kompozitora, isprva više-manje ravnopravno, a u posljednjoj fazi s Talijanima na ĉelu. U mramorni reljefi, Rimini, oko 1450 prvoj fazi (djela obj. do 1550) istiĉu se C. Fešta, Ph. Verdelot, J. Arcadelt, Alfonso della Viola, J. Gero. Klasiĉnu fazu (otprilike do 1580), odnosno puni procvat renesansnog madrigala zastupaju A. Willaert i njegovi izravni uĉenici C. de Rore, A. Gabrieli, N. Vicentino, zatim J. Berchem, F. Corteccia, D. M. Ferrabosco, V. Ruffo, a u idućoj generaciji O. di Lasso, Ph. de Aionte, Palestrina, J. de Wert i mnogi drugi. U posljednjoj, kasnoj fazi, koja već prelazi u barok (do 1620), najznatniji su C. Gesualdo di Venosa, L. Marenzio i C. Monteverdi. Stil i muziĉki jezik madrigala znatno je utjecao i obogatio druge vrste, osobito motet, u kojemu se još mnogi u prvoj polovini XVI st. drţe nasljeĊa (N. Gombert, Clemens non Papa, Th. Creguillon, P. de Manchicourt). Kasnije, meĊutim, većina prelazi na izraţajnije muziĉko tumaĉenje sadrţaja, na jasniju deklamaciju, prozraĉniju polifonu gradu zasnovanu već na tonalnim harmonijama, te na veći broj glasova što vodi do višezbornosti (Willaert, Gabrieli). U tom stadiju visoke i zatim kasne renesanse, kada se u Evropi još uvijek dominantnim nizozemskim muziĉarima sve više i ravnopravnije pridruţuju Talijani, glavna su muziĉka središta Venecija i Rim, te Firenca, Bologna, Padova, Ferrara, Mantova i Milano. U Veneciji se oko A. Willaerta okupila ĉitava skupina istaknutih talijanskih i nizozemskih kompozitora, predstavnika tzv. venecijanske škole, koji su dali temeljne priloge izgraĊivanju madrigala, višezbornog stila, a takoĊer i samostalne instrumentalne muzike. Pripadnici su te škole Annibale Padovano, J. Buus, M. A. Cavazzoni, B. Donato, A. Gabrieli, C. Merulo, G. Parabosco, C. Porta, C. de Rore, N. Vicentino, G. Zarlino i dr. Istodobno u Rimu, poglavito u Papinskoj kapeli, djeluju tokom XVI st. muziĉari raznih narodnosti, Francuzi, Nizozemci, Španjolci, Talijani (Carpentras, C. Fešta, F. de Penalosa, A. de Silva, C. Morales, B. Escobedo, J. Arcadelt); stoga su se tamo neprekidno ukrštavale i usklaĊivale razliĉite struje, a polifonija se postepeno usavršavala i proĉišćavala, da bi se najzad, u djelima Palestrine i njegovih suvremenika (G. Ani-muccia, G. M. Nanino, T. L. de Victoria), ostvario karakteristiĉan jedinstveni stil rimske škole, tzv. prima pratica, koji će ostati uzorom i za crkvenu muziku XVII st. Dok je tako centar muziĉkog razvoja postala u XVI t. Italija s nizozemsko-talijanskom skupinom na ĉelu, ostale su e.'ropske

190

RENESANSA

zemlje dijelom prihvaćale njihova dostignuća, a djelomice izgraĊivale vlastite naĉine i oblike, koji su meĊutim ostali bez utjecaja na glavna zbivanja. U Engleskoj se dugo odrţalo starije tradicionalno višeglasje tako da renesansni imitacijski stil iz doba Josquin Des Presa tek sredinom XVI st. prodire u crkvena djela J. Ta-vernera, J. Redforda, B. Sampsona, Th. Tallisa i dr. A poslije re-formacije nastaju i oblici anglikanske crkvene muzike — anthem, service i psalam na engleskom (J. Merbecke, Ch. Tye, R. Whyte, R. Farrant, J. Shepherd, Th. Tallis). Ţivlje se razvijala svjetovna muzika (carol), osobito u drugoj polovici XVI st. kada dolazi do procvata engleskog madrigala (J. Wilbye, Th. Welkes, Th. Morley). Usporedo se izgraĊuju posebne, engleske vrste instrumentalne muzike, poĉev od 1530 -> In nomine za orgulje ili manje sastave viola, a potkraj stoljeća muzika za virginal (W. Byrd, J. Buli, G. Farnaby, Th. Tomkins, O. Gibbons) i za komorne sastave, tzv. consorts (Th. Morley,J. Domland, Th. Campian i dr.) s kojom će engleski majstori na pragu baroka ponovno plodonosno utjecati na evropsku muziku. U Njemaĉkoj je naslijeĊena praksa sukcesivnog komponiranja na tenorski cantus firmus prevladava od druge polovine XV st. pa do 30-ih godina XVI st., podjednako u crkvenoj i u svjetovnoj muzici (tzv. tenorski Lied), a poslije reformacije ĉak i u protestantskim pjesmama. Oko 1500 najpoznatiji su majstori takvog tradicionalnog njemaĉkog višeglasja A. von Fulda, H. Finck, P. Hofhaimer, Th. Stoltzer, E. Lapicida. Upravo se tada poĉinju jaĉe širiti i prihvaćati djela majstora nizozemske visoke renesanse, osobito posredstvom H. Isaaca, tako da s idućom generacijom, koju reprezentira ponajprije L. Senfl, a uz njega B. Ducis, J. Walter, Arnold von Bruck, S. Dietrich, B. Resinarius i dr., nastaje već prava »njemaĉka« renesansna polifonija. Pored standardnih forma, njeguju se i posebni oblici popularni u Njemaĉkoj: latinske ode prema antiĉkim (Horacije) ili humanistiĉkim pjesnicima (pjesmarice Arnta von Aicha, G. Forstera i dr.) i kasnije noviji tip jednostavnije, puĉki obojene, svjetovne pjesme (C. Othmayr, J. vom Brandt) te biciniji i triciniji koji se komponiraju još i u XVII st. U drugoj polovici XVI st., kada u Njemaĉkoj dolazi do prave invazije nizozemskih muziĉara, renesansni nizozemski stil se posve udomaćio i stopio s njemaĉkim nasljeĊem, a njeguju ga osobito uĉenici i sljedbenici O. di Lassa — J. Eccard,J. a Burek, L. Leehner, J. Rener, G. Otto, L. Schroter i dr. Samostalnije se, meĊutim, razvija u Njemaĉkoj instrumentalna muzika, i to u oblicima neovisnim od vokalnih modela, posebice za orgulje odnosno za ĉembalo (E. N. Ammerbach, L. Kleber H. Kotter) i za lutnju (braća Neusidler, S. Ochsenkhun). U Španjolskoj se vrednija polifona djela domaćih autora javljaju od druge polovine XV st. (J. de Anchieta, J. Cornago), meĊutim u crkvenu muziku ubrzo prodire nizozemski utjecaj i širi se osobito za vladavine Karla V, kada u zemlju dolaze nizozemski muziĉari (N. Gombert). No, na podruĉju svjetovne muzike nastaju potkraj XV st. izvorni španjolski, puĉki obojeni višeglasni oblici posebice troglasni villancico; njeguju ga P. de Escobar, J. Eneina, F. de Penalosa i dr., ĉija su djela sabrana u najpoznatijem španjolskom zborniku onoga vremena »Cancionero de Palacio« (krajem XV st). U prvoj polovini XVI st. istaknutiji su polifoniĉari B. Escobedo, J. Escribano, P. Fernandez, P. Ordonez, A. de Ribera, M. Robledo i, najznatniji u toj skupini C. Morales, predstavnik visoke renesanse, dok kasnu renesansu, s jaĉim nizozemsko-talijanskim utjecajima, zastupaju R. i F. Caballos, F. Guerrero, A. Torrentes i velik majstor Th. L. de Victoria koga po stilu i umjetniĉkom dometu izjednaĉuju s Palestrinom i svrstavaju u Rimsku školu, iako njegova muzika nosi i poseban španjolski peĉat, a stilski se dijelom već pribliţuje baroku. Španjolski su kompozitori dali muziĉkoj renesansi i svoj doprinos na podruĉju instrumentalne muzike s djelima vihuelista (L. Milan, L. Narvaez, A. de Mudarra, E. de Valderrabano, M. de Fuenllana, E. Daza), violista (D. Ortiz) te orguljaša i ĉembalista (A. de Cabezon, V. de Henestroza). Za razliku od Engleske, Njemaĉke i Španjolske, Francuska je postala priliĉno samostalnom i nezavisnom od stranih utjecaja. U XVI st. razvio se u Francuskoj poseban, posve samosvojni smjer koji je zahvatio podjednako sve vrste i oblike, pripravljajući ulogu koju će francuska muzika dobiti u doba baroka. Glavna su obiljeţja tog francuskog renesansnog stila: jednostavnost melodijskih linija i harmonija, ritmika graĊena na naĉin taktnih mjera, sklonost manjem broju glasova (većinom ĉetvoroglasje), i preteţno silabiĉkoj gradi zbog teţnje za što razumljivijim tekstom, te općenito, suzdrţajniji naĉin izraţavanja i oblikovanja. Crkvenu muziku toga tipa stvara velika većina francuskih kompozitora XVI st., poĉev od generacije koju predstavljaju C. Janequin, C. de Sermisy, P. Cadeac, P. Certon do generacije aktivne na prijelazu u XVII st., kojoj pripadaju C. Goudimel, C. Lejeune, G. Costeley, E. Du Cauroy, J. Mauduit i drugi.

Francuski višeglasni stil dolazi još jaĉe do izraţaja u \ cifiĉno francuskoj ehansoni XVI st. koja je posve razliĉita polifonih ehansona nizozemskih majstora. Ona se odlikuje jeć stavnom, ĉesto puĉki obojenom melodikom, preteţno akor kom graĊom, jasnom deklamacijom teksta, slikovitim deskrij jama, tonskim oponašanjem, duhovitošću, humorom, a neriji i frivolnošću. Tu tzv. parišku ehansonu njeguju gotovo svi f cuski kompozitori iz prve polovine XVI st. (C. Janequin, C Sermisy, P. Cadeac, G. Le Heurteur), a njezin se utjecaj prc i izvan granica Francuske te dopire sve do praga baroka, nal; svoj nastavak u instrumentalnoj canzoni francese. U drugoj lovini XVI st. francuska ehansona se podiţe na višu, umjeti uglaĊeniju razinu da bi udovoljila teţnjama J. A. de Baifa i govih pristaša za oţivljavanjem antiĉke umjetnosti u obliku musique mesuree d Vantique. C. Le Jeune, G. Costeley, Th. de C ville, J. Mauduit i dr., komponiraju u tom razdoblju kasne nesanse svjetovne i duhovne, preteţno homofone ehansom tekstove spjevane prema antiĉkim metriĉkim stihovima { mesuree). Time se pripravlja razvitak francuskog baroknog ai posredno i francuskog baleta i opere. Francuska je u XVI st. la znatnije priloge i osamostaljivanju instrumentalne muzike jim plesnim oblicima (basse-danse, branle, courante itd.) koji f hode baroknoj suiti. Usporedo s poĉecima razvoja samostalne instrumentalne 1 zike, u doba renesanse se obogaćuje instrumentarij i intenz širi gradnja instrumenata. U bogatom instrumentariju renes; nalaze se ĉitave obitelji ţicanih, trzalaĉkih i gudaĉkih instru nata (lutnja, viola da gamba, viola da braecio itd.), te duhaĉa (fle bombarde, cornetti, tromboni, trublje itd.), instrumenata s tipk (orgulje, pozitiv, portativ, ĉembalo, klavikord, spinetta) i udara Isprva se instrumenti upotrebljavaju većinom kao pod vokalnim dionicama, a zatim nastupaju i samostalno, solisi (lutnja, orgulje) te u doba kasne renesanse, takoĊer u komor sastavima (engleski consorti, talijanske instrumentalne canzo: sonate G. Gabrielija), ali i nadalje bez individualizacije pojed tipova instrumenata. Tako se u podnaslovima kompozicija reću upute: »za sve vrste instrumenata« ili »za pjevanje ili' ranje« (»tam viva voće, tam instrumentis«). Tek će se u c baroka pojaviti izrazito instrumentalna djela prilagoĊena sp fiĉnim tehniĉkim svojstvima pojedinih instrumenata. Muziĉku teoriju i znanost obogatili su u doba renespnse Tinctoris, B. Ramos de Pareja, A. Petit Coclico, H. Glarea F. Gajjurius, N. Vicentino i G. Zarlino, koji formuliranjem pc durskog i molskog trozvuka postavlja temelje moderne naul harmoniji. Dalekoseţno je znaĉenje imao za širenje muz kulture pronalazak štampe koja se oko 1470—1500 poĉinje ristiti i za izdavanje muziĉkih djela. Glavna su središta muz tiskarske i nakladniĉke djelatnosti u doba renesanse Vem (O. Petrucci), Rim (A. Antico), Pariz (P. Attaignant), L (J. Moderne), Antwerpen (T. Susato), Augsburg (E. Ogi Mainz (P. Schojfer), Niirnberg (H. Formschneyder), Frank na Majni (Ch. Egenolff). MeĊutim, najznaĉajnije su tekovine muziĉke renesanse najprije oslobaĊanje kompozitora od unaprijed odreĊenih mo< i shema, prijelaz na simultano (a ne sukcesivno) oblikov; djela kao cjeline, te postizavanje stvaralaĉke slobode i individ nosti. Dalekoseţno znaĉenje ima i posve novo, humanisti shvaćanje odnosa muzike i teksta, potreba i teţnja za njiho usklaĊivanjem (Zarlino je 1558 u svom priruĉniku »Istituz harmoniche« formulirao naĉela po kojima se tekst povezuj muzikom), za stvaranjem muzike koja odgovara sadrţaju (»im zione della parola«), što će otada ostati trajno prisutan prob i cilj kompozitora. Procvat sve sloţenijih tehnika i oblika višeglasja, zahtjeva sve veće kompozitorsko umijeće, a i izvodilaĉku vještinu, je u doba renesanse dovelo do obrazovanja profesionalnih mi cara sviju vrsta. Kompozitori, pjevaĉi i instrumentalisti iz iz srednjovjekovne anonimnosti i postaju slavne liĉnosti (pc od G. Dufava do O. di Lassa koga je slavila ĉitava Evro; Muzika je u doba renesanse dobila daleko veće i šire znaĉen ulogu nego što je dotad imala. Ona je ne samo neizostavni sast; dio crkvenih i dvorskih sveĉanosti nego i društvenog ţivoi višeg obrazovanja. Tome su pridonijele daleko šire i jaĉe me sobne veze i djelovanja. Osnivaju se skupovi umjetnika, »aka mije« i si., u kojima se po prvi put udruţuju profesionalni um nici i amateri razliĉitih zvanja i staleţa, arhitekti, slikari, pjesr muziĉari pa i uĉenjaci, da bi raspravljali o stvaralaĉkim dos nućima i idejama. Osim toga, muziĉari mnogo više mijen; boravišta, putuju i stiĉu nova iskustva, što dovodi do toga di u XV—-XVI st. postepeno izgraĊuju i utvrĊuju jedinstvena um niĉka mjerila za ĉitavu Evropu. Djela Josquin Des Presa, Willi ta, Palestrine, O. di Lassa, Ph. de Montea ili A. Gabrijelija ste

RENESANSA — REPEŢ su u to doba neprijepornu, posvuda priznatu vrijednost, te su se izvodila kako u Madridu tako i u Krakovu, Londonu, Stockholmu i dr. To je posve novo, epohalno dostignuće koje takoĊer potvrĊuje da je renesansa cjelovito razdoblje muziĉke povijesti. LIT.: J. Burckhardt, Die Kultur der Renaissance in Italien, Basel 1860 (VII izd. 1952). — A. W, Ambros, Geschichte der Musik, III, Breslau 1868 ( I I I izd. 1891, novi otisak 1967). — A. Schering, Studien zur Musikgeschichte der Friihrenaissance, Leipzig 1914. — D. Frey y Gotik und Renaissance als Grundlagen der modernen Weltanschauung, Augsburg 1929. — H. Zenck, Zarlinos Institutioni harmoniĉne als Quelle zur Musikanschauung der italieni schen Renaissance, ZFMW, 1929—30. — H. Besseler, Die Musik des Mittelalters und der Renaissance, Potsdam 1931. — H. Birtner, Renaissance und Klassik in der Musik, spomenica Th. Kroyeru, 1933- —■ E. J. Dent, Music of the Renaissance in Italy, London 1934. — H. Klotz, Uber die Orgelkunst der Gotik, der Renaissance und des Barock, Kassel 1934. — H. Brandes, Studien zur musikalischen Figurenlehre im 16. Jahrhundert (disertacija), Berlin 1935— K. G. Fellerer, Zur Erforschung der antiken Musik im 16.—18. Jahrhundert, PJB, 1935. — E. Elsner, Untersuchungen der instrumentalen Besetzungspraxis der weltlichen Musik im 16. Jahrhundert in Italien (disertacija), Berlin 1935 — E. (Gerson) Kizvi, Studien zur Geschichte des italienischen Liedmadrigals

On the Performance of Renaissance Music, Proceedings of the Mi National Association, 1941. — J. Schmidt-Gorg, Niederlandische Musik des Mittelalters und der Renaissance, Bonn 1942. — W. Rubsamen, Literary Sources of Secular Music in Italy (ca. 1500), Berkeley 1943. — P. O. Kristeller, Music and Learning in the Early Italian Renaissance, Journal of Renaissance and Ba -roque Music, 1947—48. — B. Pattison, Music and Poetry of the English Renaissance, London 1948. — Ch. van den Borren, Geschiedenis van de muziek in de Nederlanden (2 sv.), Antwerpen 1948—51. — A. Einstein, The Italian Madrigal (3 sv.), Princeton 1949. — G. S. Bedbrook, Keyboard Music from the X(t; ^dle Age to the Beginnings of the Baroque, London 1950. — M. Bukofzer,

____

____ IUlIlCllt.šllbLli III

UCI

CUiUpaiil_llCIl ivlLl^lN,

JN.UIlgI CilU __

, ____ ,,

_.

berg 1953. —• J. M. Chomihsky> Muzyka polskiego Odrodzenia (zbirka primjera), Warszawa 1953. — G. Reese, Music in the Renaissance, New York 1954 (II izd. 1959). — E. E. Lowinsky, Music in the Culture of the Renaissance, Journal

Bern 1956. — H. Ch. Wolff, Die Musik der alten Niederlander (15. und 16. Jahrhundert), Leipzig 1956. —• H. H. Fe Feicht, Polifonia Renasansu, Krakow 1957. —

Zbornik IIIIMondo z,borniK Mondoantico anticonel nelRinasci Rinascimento, hirenze 1958. — :\. C. Carpentcr, Music in the Medieval and Renaissance Universities, Norman 1958. — A. Harman, Man and his Music, I, Medieval and Early Renaissance Music, London 1958. — Isti i A. Milner, Man and his Music, II, Late Renaissance

iiaiicuiscnen Kenaissance una aes aeucscnen numanismus, rt. Albrecht in memoriam, Kassel 1962. — F. Blume, Renaissance, MGG, XI, 1963. — H. Besseler, Das Renaissanceproblem in der Musik, Festschrift B. Stablein, Kassel rofi? T \r.

RENNER, Joseph, njemaĉki orguljaš i kompozitor (Regensburg, 17. II 1868 — 17. VII1934). Sin zborovode i kompozitora Josepha Rennera. Uĉio na Školi za crkvenu muziku u Regensburgu i na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu (J. Rheinberger). Od 1893 do smrti orguljaš katedrale u Regensburgu; od 1896 predaje orgulje na Školi za crkvenu muziku. Kao kompozitor crkvene muzike odvaja se od cecilijanskoga pokreta po subjektivnom izrazu i bogatoj upotrebi kromatike. DJELA: Romantische Ouvertiire za orkestar; Zzvei Sliiche za gudaĉe. —

Gudaĉki kvartet; serenada za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije. — ZA ORGULJE: 2 sonate; 3 suite; 12 trija; tema sa varijacijama; Pastorale; Fan-tasie Uber das osterliche Alleluja; Toccata; Zmolf Tonstucke; Sechzehn Tonstucke uber Choral-Mclodien; preludiji. — Singspiel Joseph Haydn. — Zborovi; solo--pjesme; duhovne pjesme uz pratnju orgulja. — CRKVENA: 11 misa; 14 rekvijema; Te Deum; moteti i dr. — SPISI: Moderne Kirchenmusik undChoral, 1902; J. Rheinbergers Messen, KMJB, 1909 i Mušica Sacra, 1918;.7. Rheinbergers Messen in liturgisch erganzter Ausgabc, Caecilienvereinsorgan, 1910.

LIT.: A. Scharnagl, Joseph Renner, MGG, XI, 1963.

RENOSTO, Paolo, talijanski pijanist i kompozitor (Firenca, 10. X 1935 —). Na Konzervatoriju u Firenci studirao klavir (R. Nardi) i kompoziciju (P. Fragapane, L. Dallapiccola, R. Lupi); na ljetnim teĉajevima u Sieni specijalizirao se za filmsku muziku (F. Lavignino), a na Mozarteumu u Salzburgu uĉio je dirigiranje (B. Maderna). Pijanist, dirigent i muziĉki urednik Talijanske radiotelevizije, kao kompozitor najviše se bavi muzikom za film, kazalište i televiziju. DJELA (izbor): Dinamica I za flautu, 1961; Differenze za 15 duhaĉa i gudaĉa, 1963; Dissolvcnza za instrumentalni ansambl, 1964; Mixage za flautu i

191

klavir, 1965; Avant d'e'crire za violu i klavir, 1965; Scops, strukture i improvizacije za violu i orkestar, 1966; Du Cole sensible za 11 gudaĉa, 1967; The Al(do)us Quartet za gudaĉki kvartet ili trio, 1967; Ar-loth za jednoga sviraĉa na oboi, engleskom rogu, musetti ili oboi d'amore, 1967; Players za više instrumenata, 1969; Forma op. 7 za orkestar, 1969; Nacht za 2 orkestra, 1969; Nacht za ţenski glas, 1969; Per Marisa T za klavir, 1970. — Andante amoroso, muziĉki teatar, 1970; La Camera degli sposi opera u jednom ĉinu, 1972.

RENSIS, Raffaellc de -* De Rensis, Raffaello RENZI, Armando, talijanski pijanist i kompozitor (Rim, 22. VII 1915 —). Studirao u Rimu, na Konzervatoriju (A. Bus-tini, F. Germani) i na akademiji Santa Cecilia (A. Casella, I. Pizzetti, B. Molinari). God. 1935—42 dvorski orguljaš i zatim prvi orguljaš u Vatikanu; 1955—65 bio je profesor klavira na Rimskom konzervatoriju, od 1960 dirigent kapele Giulia, a od 1965 profesor je harmonije na Papinskom institutu za crkvenu muziku. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Alma Ceres, 1945; 3 Intermezzi per l'Orfeo, 1939; Adagij e rondo variato za klavir i orkestar, 1940; 3 Canzoni Iragiche za bas-klarinet i orkestar. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1941; 5 Bagatelle za 4 duhaĉa, 1944; fantazija za gudaĉki trio, 1947; Mntrnosyne za flautu i klavir, 1951; Sonata drammatica za bas-klarinet i klavir, 1952; Sonati breve za violinu i violu, 1952; sonata za rog i klavir, 1955. —- Klavirske kompozicije. — DRAMSKA: opere La Regina in berlina, 1952 i La Bugiarda meravigliosa, 1952. Scenska muzika. — CRKVENA. Oratoriji: La Morte d'Ippolito, 1939; Sanctam per saecula, 1961 i Agamemnone; kantata Vcxilla regis, 1941;

Cantico di Mose; Magnificat za dvostruki zbor i 2 orgulje.

REPERTOAR (franc. repertoire), zbir dela koja solist ili ansambl ima nastudirana i spremna za javno izvoĊenje, kao i scenska dela koja operska, odnosno pozorišna kuća daje u toku jedne sezone. Pravi r. imaju samostalne operske kuće, dok se npr. u Italiji operski ţivot odvija na principu stagiona i zadovoljava — kao još u XVII i XVIII v. — serijskim izvoĊenjem malobrojnih dela u toku zimskoga polugodišta. U širem smislu se reĉ r. upotreb ljava za ukupnost poznatih i ĉesto izvodenih dela uopšte — nezavisno od odreĊenog izvoĊaĉa ili ansambla (npr. operski, simfonijski, klavirski, violinski r.; klasiĉni, italijanski, slovenski r.; sopranski, baritonski r. itd.). Otuda za uopšte poznato delo, koje se ĉesto nalazi na programu naziv repertoarno delo. v. Peć. REPERTOIRE INTERNATIONAL DES SOURCES MUSICALES (RISM; njem. Internationales Quellenlexikon der Musik; engl. International Inventory of Musical Sources), meĊunarodna serija muzikoloških izdanja. Organizatori su pothvata MeĊunarodno društvo muziĉkih biblioteka (AIBM) i MeĊunarodno društvo za muziĉku nauku (IGi\iW). Svrha je izdavanje općega kataloga, svrstanog alfabetskim redom po imenu autora, svih rukopisnih i štampanih muziĉkih djela nastalih prije 1800. To je potrebno da bi se olakšao rad muzikoloških istraţivanja, a i zato da se nakon uništenja i oštećenja velikog broja evropskih knjiţnica i zbirka u Drugom svjetskom ratu, kao i zbog drugih promjena u knjiţniĉkim fondovima, konaĉno ustanovi što je ostalo i gdje se što nalazi. Ideja je nastala 1949 u Firenci, prilikom Prvoga meĊunarodnoga kongresa muziĉkih biblioteka. Vodstvo je povjereno Mješovitoj meĊunarodnoj komisiji RISM, sastavljenoj od ĉlanova AIBM i IGMW. Program RISM definitivno je potvrĊen 1952 u Utrechtu za vrijeme Petoga meĊunarodnog muzikološkog kongresa. Za ostvarenje plana osobito su zasluţni F. Blume i V. Fedorov. Program rada podijeljen je u dva smjera. S jedne se strane priprema Repertoire u uţem smislu, a takva kompilacija iziskuje mnogo godina rada. Centrala se nalazi u Kasselu, vodi je F. W. Riedel. Ustanovljeni su u pojedinim evropskim zemljama odbori koji prema zajedniĉkim, ujednaĉenim direktivama prikupljaju podatke i šalju ih sjedištu u Kassel. S druge se strane pokrenuo rad na seriji svezaka (Sirie melhodiaue) koji se mogu izdati u kraćem roku a sadrţavaju specijalan materijal koji neće ući u RISM u uţem smislu. Centralni je sekretarijat te grane u Parizu, direktor je F. Lesure. Prema planu pariškog sekretarijata, predviĊeni su ovi svesci Serie methodigue (neki su već objavljeni): 1. Recueils imprimćs, XVI'—XVII" siecle (red. F. Lesure), 1960; 2. The Theory of Music from the Carolingian Era up to 1400. Manuscripts (red. J. Smits van Waesberghe), 1961; 3. Quellenlexikon der Tropen und Sequenzen (red. H. Husmann); 4. Recueils imprimes du XVIIP siecle (red. F. Lesure); 5.th Source Inventory of Manuscripts of Polyphonic Music of the is and 14"1 Centuries (red. G. Reanev); 6. Byzantine Music, I (red. C. Hoeg i O. Strunk); 7. Quellenlexikon der Tabulaturen fiir Zupfinstrumente (red. W. Boetticher); 8. Ecrits sur la musigue imprimes, anterieurs a 1800 (red. F. Lesure); 9. Libretti italiani a štampa anteriori al 1800 (red. C. Sartori); 10. Manuscrits de musigue polyphonique des XIV e et XVe siecles (red. N. Bridgman i K. von Fischer) i 11. Quellenlexikon der Musik fiir Tasteninstrumente (red. F. W. Riedel). J. As. REPEŢ, Filip Jakob, orguljaš i pjesnik (Cerknica, 12. IV 1706 — Loţ, 11. IX 1773). Orguljaš u Loţu. Izdao je ĉetiri

192

REPEŢ — RESPIGHI

zbirke pjesama: Stima Boshia, Romarske bukvize, Nebeshku blagu i Romarsku drugu blagu. Zbirke sadrţe samo tekstove bez napjeva, a ne navode se ni melodije na koje se pojedine pjesme pjevaju. Svrha im je oĉito bila moralizirajuća. Duhovni sadrţaj trebao je da istisne ljubavne napjeve, koji nisu bili u skladu s katoliĉkim moralom onoga doba. Repeţove zbirke nisu ostvarile ţeljena cilja. LIT.: F. Rakuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. — F. Kidrić, Zgodovina slovenskega slovstva, Zbori, 1929—38. — J. Mantuani, Razvoj slovenske glasbe, Cerkveni glasbenik, 1934. — D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, I, Ljubljana 1958. — .7. Hdfler, Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. stoletja, Ljubljana 1970. D. Co.

REPRIZA (prema franc. reprise odnosno tal. ripresa ponavljanje), općenito, ponavljanje, ponovna izvedba nekog muziĉkog djela ili opetovanje pojedinog odlomka jedne kompozicije. Prvotno je u franc. muziĉkoj terminologiji reprise bio naziv za znakove ponavljanja |i: :!|, a i za sam odlomak koji se opetovao. 1. U plesnim oblicima XVI st. r. je naziv za varirano ponav ljanje plesa (npr. gagliarde, pavane, branlea i si.), a u dvodjelnim plesovima suite XVII i XVIII st., za drugi dio koji sadrţava i tematsku gradu prvog dijela (AAX), većinom transponiranu u tonalitet dominante. 2. U klasiĉnom sonatnom obliku r. je treći dio stavka u ko jemu se ponavlja grada -> ekspozicije, ali izmijenjena, prije svega harmonijski; dok se u ekspoziciji glavne teme nalaze u tonalnoj opreci dotle u reprizi one nastupaju jedinstveno, obje u glavnom tonalitetu. Time se zapravo u sonatnoj reprizi, kao završnom dijelu, uĉvršćuje glavni tonalitet stavka. MeĊutim, r. se od ekspo zicije razlikuje i u drugim pojedinostima. Tako npr. u reprizi se moţe opetovati prva i druga tema stavka u cjelosti, dok most izmeĊu njih moţe biti skraćen; ponekad i same teme mogu biti skraćene il i ĉak jedna od njih izostavljena; u reprizi se katkad javlja i nova tematska grada, osobito kao kontrapunkt u drugoj temi. R. moţe nastupiti pripravljeno ili posve iznenadno, kada se npr. izravno nadovezuje na srodni tonalitet. U sonatnom stavku instrumentalnih koncerata nastupa solistiĉka kadenca najĉešće neposredno prije završetka reprize. LIT.: E. H. Bcurmann, Die Reprisensonaten C. Ph. E. Bachs, AFMW, 1956. — //. Schzvarting, Ungewohnliche Repriseneintritte in Havdns spaterer Instrumentalmusik, ibid., 1960. — M. Just, Musik und Dichtung in Bogenform und Reprisenbar, Festschrift W. Gerstenberg, Wolfenbuttel i Zurich 1964.

REQUIEM -> Rekvijem '" Ac' RES FACTA (lat. izraĊeno djelo), pojam koji se javlja u renesansnoj muziĉkoj teoriji u dva znaĉenja: najprije oznaĉuje višeglasnu kompoziciju potpuno izraĊenu i ispisanu u svim dionicama za razliku od improviziranog višeglasja, tj. kontrapunkta što ga je pjevaĉ izvodio na odreĊeni cantus firmus nad knjigom (»super librum cantare«), bez priprave (J. Tinctoris, Liber de arte contrapuneti, 1477). Kasnije se pod r. f. razumijeva figurirano višeglasje, tj. figurativni kontrapunkt za razliku od jednostavnog (tzv. contrapunetus simplex — nota protiv note), bez obzira na to jesu li obje vrste ispisane ili improvizirane (G. Guerson, Utilissimae musicales regule necessarie plani cantus, simplicis contra puneti, rerutn factarum . . . , oko 1500). Pretpostavlja se da je latinski naziv r. f. izveden iz francuskog ehose faite, koji se javlja potkraj XV st. u dokumentima o višeglasnoj muziĉkoj praksi, a zatim (od XVI st.) i u francuskim teoretskim priruĉnicima, a odnosi se općenito na -> figuralnu muziku kao suprotnost koralnoj, tj. jednoglasnoj liturgijskoj (franc. plain ehant). U muzikološku literaturu je Ch. E. H. de Coussemaker ponovno uveo pojam r. f. koji se otada (XIX st.) javlja osobito u Njemaĉkoj u razliĉitim ĉak i protuslovnim znaĉenjima: kao oznaka za ispisanu kompoziciju ili jednu njezinu notiranu dionicu, za razliku od improvizirane, jednostavne ili figurirane, a mjestimice i kao oznaka za izvorni, neornamentirani oblik neke kompozicije; to je znaĉenje posve suprotno nekadašnjem pojmu r. f. koji se odnosio upravo na figuralnu muziku. LIT.: E. T. Ferand, Improvised Vocal Counterpoint in the Late Renaissance and Early Baroque, Annales musicologiques, 1956. — Isu, What is »Res facta«?, Journal of the American Musicological Societv, 1957. — J. Prim, »Chant sur le livre« in French Churches in the i8th Centurv, ibid., 1961. — E. T. Ferand, Res facta, MGG, XI, 1963. I. Ać.

RESPIGHI, 1. Ottorino, talijanski kompozitor i dirigent (Bologna, 9. VII 1879 — Rim, 18. IV 1936). God. 1891—99 uĉio violinu kod F. Sartija na Liceo Musicale u Bologni. Na tom je zavodu od 1898 studirao i kompoziciju kod L. Torchija, a zatim kod G. Martuccija. God. 1900 dobiva namještenje kao prvi violinist u opernom kazalištu u Petrogradu. Tu je 1901 u instrumentaciji bio uĉenik N. Rimskog Korsakova koji je u njemu razvio smisao za orkestralni kolorit. Iduće je godine neko vrijeme uĉio kod M. Brucha u Berlinu. Od 1903 do 1908 prireĊivao je koncerte kao violinist i nastupao kao violinist u kvintetu B. Mugellinija. God. 1908—09 pijanist je u školi pjevanja E. Gardini-Gerster u Berlinu. Od 1913 predavao je kompoziciju na Liceo

[ -i,

Musicale di Santa Cecilia u mu. Kad je 1923 taj ZE podignut na stupanj konze torija, imenovan je R. za nj va prvog direktora; na tor mjestu ostao samo dvije g ne, ali je i dalje zadrţao k iz kompozicije i instrume ĉije. U to vrijeme R. je jt od najpoznatijih i najugledi talijanskih kompozitora. O: vedbe simfonijske pjesme 1 tane di Roma (1917) nj ej ime sve više privlaĉi paţnji lijanske muziĉke javnosti brzo prelazi granice Itali U razvoju novije talija muzike Respighijev je umj ĉki lik nerazdvojno vezai kompozitore koji su u p decenijima XX st. izvršili r obnovu i dokrajĉili apsol O. RESPIGHI prevlast muziĉke pozornice u Italiji. Uz Busonija, Casellu, ME era i Pizzettija i R. je dao znatan doprinos preobraţavanju talija muziĉke kulture, osobito na podruĉju orkestralne muzike, tad priliĉno zanemarene. On se ipak i razlikuje od naved muziĉara. Njegov muziĉki govor ne pozna smjelih Casellh Malipierovih harmonijskih oporosti i oštrina. Respighijev muzika, uza sve slobode i bogatstvo harmonije, u osnovi ton a uz to je u prvome redu i koloritna. R. je nesumnjivo na slikar u tonovima što ga je dala Italija. Njegova blistava, rask orkestralna paleta, udruţena s profinjenom harmonijskom 0 ljivošću, bila je kao stvorena za izgraĊivanje paetskih tor prizora za koje je R. nalazio pobude navlastito u prošlosti F i u njegovoj veliĉanstvenoj umjetnosti. Tonsko ga slikanje ne zavodi u naivno oponašanje. On ostaje muziĉar koji o: da muziĉko djelo mora postati organskom cjelinom koja < pored vanmuziĉkog programa, ne smije pretvoriti u kaot bezobliĉnost. R. je poznat u prvom redu po nizu simfonijskih pjesam: kojih su neke ušle u standardni simfonijski repertoar. Najv nija je medu njima svakako Fontane di Roma u kojoj ĉetiri dn rimske ĉesme oţivljuju u razliĉno doba dana, u ĉas nestašnoj: veliĉanstvenoj igri vode, u prizorima pastoralnog, mitske romantiĉki-meditativnog karaktera. U ovom se djelu Respigl kolorizam, udruţen tu i tamo sa znaĉajkama muziĉkog imprt nizma, prvi put pojavio u ĉitavoj svojoj osebujnosti. Vizije R današnjeg i prošlog, uz šum njegovih borova, vodile su urr nika pri komponiranju simfonijske pjesme Pini di Roma u k se niţu kontrastne scene djeĉjega veselja, mistiĉnih uspomen; katakombe i defiliranja pobjedonosnih rimskih legija. Rin dugo napajao Respighijevu maštu koja je izgradila osebi umjetniĉku sintezu razvoja toga grada u simfonijskoj pj< Fešte romane. U njoj se niţu utisci iz carskog, papinskog, feu nog i modernog Rima, gdjekad i uz pomoć naturalistiĉke kriptivnosti (u stavku Circenses). U svom programnom stvar inspirirao se R. i likovnom umjetnošću (Vetrate di ehiesa, Tri Botticelliano). Muziĉkom kazalištu R. je dao više djela, ali ona zaos za njegovim simfonijskim kompozicijama. Povremena eklel nost njegova umjetniĉkog jezika jaĉe se oĉitovala upravo na ziĉkoj pozornici. Prvo znatnije scensko djelo Respighijev. opera Belfagor u kojoj su zanimljivo udruţeni elementi koi nog, nadnaravnog i grotesknog; u njoj je dramatiĉar još potci simfoniĉaru. OslobaĊanje vokalno-melodijskog oĉituje st romantiĉnoj operi ha Campana sommersa (prema Hauptmann drami Die versunkene Glocke). U svom najboljem opernom c La Fiamma R. je vratio prvenstvo pjevaĉu, a vratio se i na f ĉije tradicionalne talijanske melodrame. Djelo je izgraĊene sretnim opreĉnostima; u njemu je doĉaran kolorit bizan Ravenne. Snaga nedopuštene ljubavi nosilac je radnje 1 negdašnji progoni vještica daju posebnu boju. Dramatski i ziĉki vrhunac opere —■ u kojemu se ljubav, mrţnja i smr neoĉekivan naĉin isprepleću — nalazi se u trećem ĉinu. Zanimanje za zbivanja iz prošlosti ostavilo je u Respighi radu i drugih znaĉajnih posljedica. Upoznavši i osobine gr rijanskoga korala i starih tonaliteta, posluţio se njima u djela. U tom je pogledu već i njihov naslov karakteristiĉan (Dc gudaĉki kvartet, Miksolidijski koncert za klavir i orkestar, < certo gregoriano za violinu i orkestar). R. se zaustavljao i na ţoj muziĉkoj prošlosti. Veoma je ukusno obradio i preradio, djela poznatih i nepoznatih autora XVI, XVII i XVIII st.

RESPIGHI — RETROGRADNI POMAK tom podruĉju njegovi su najveći uspjesi tri serije Antiĉke arie e danze per Kuto i suita Gli Uccelli. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia drammatica, 1915. Simfonijske pjesme: Fontane di Roma, 1916; Pini di Roma, 1924 i Fešte romane, 1929. Koncert za klavir, 1902; Concerto in modo misolidio za klavir, 1924; Concerlo all'an-tica za violinu, 1908; Concerto gregoriano za violinu, 1921; Fantasta za klavir i orkestar, 1907; Toccata za klavir i orkestar, 1928; Poema autunnale za violinu orkestar, 1925; Adagio con variazioni za violonĉelo i orkestar, 1924; Concert" a dnque za obou, trublju, violinu, kontrabas, klavir i gudaĉki orkestar, 1933; Ouverture carnevalesca, 1913; uvertira Belfagor, 1926; suita u G-duru za gudaĉki orkestar i orgulje, 1905; Notturno, 1905; Burlesca, 1905; Ballata delte Gnomidi, 1920; Vetrate di chiesa, 1926; Impressioni brasiliane, 1927; Trittico Botlicelliano, 1927; Metamorphoseon modi XII, 1930; Antiche arie e danze per liuto: I serija, 1917; II, 1924 i III, za gudaĉki orkestar, 1931. Rossiniana (prema Rossinijevoj kompoziciji Les Riens), 1925; Gli Uccelli za mali orkestar (obradbe kraćih djela B. Pasquinija, J. Ph. Rameaua, J. de Gallota i nekog nepoznatog autora), 1927; Hunting Tozuer za duhaĉki orkestar. — KOMORNA : gudaĉki kvarteti u D-duru, 1907 i Quartetto dorico, 1924; gudaĉki kvintet, 1907; sonata u h-molu za violinu i klavir, 1917; Sei pezzi za violinu i klavir, 1904; Cinque pezzi za violinu i klavir 1907; scherzo Suite della tabacchiera za duhaĉki sekstet i klavir ĉetvororu-ĉno, 1930. — KL A V IRSKA : Sei pezzi, 1904; Tre preludi sopra melodie gregoriane, 1921; Sei pezzi a quattro mani per bambini, 1926. — Tre preludi za orgulje, 1912. — DRAMSKA. Opere:Re Enzo, 1905; Semiramn, 1910; Marie-Victoire, 1910 (neizv.); La bella addormentata nel bosco, 1922 (prer. 1934); Belfagor, 1923; La Campana sommersa, 1927; misterij Maria Egiziaca, 1932; La Fiamma, 1934; Lucrezia (posth.), 1937. Baleti La Boutique fantasque (na muziku G. Rossinija), 1919; Scherzo veneziano, 1920 i Belkis, regina di Sctba, 1932. — VOKALNA: La Primavera za sole, zbor i orkestar, 1923; Lauda per la nativita del Signore za sole, zbor i orkestar, 1929; Aretusa za mezzosopran i orkestar, 1911; La Sensi-tiva za mezzosopran i orkestar, 1918; // Tramonto za mezzosopran i gudaĉki kvartet, 1914; nekoliko ciklusa solo-pjesama, medu njima Liriche, 1906; (Jinque canti all'antica, 1906; Ouattro rispetti toscani, 1914; Deitd silvane, 1917. — Preradio je i obradio djela J. S. Bacha, G. Frescobaldija, T. Vitalija, C. Monteverdija (opera Orfeo), A. Vivaldija, P. Locatellija i drugih. — Sa A. A. Lucianijem napisao je i objavio Orpheus, iniziazione musicale, storia della mušica, 1925 (novo izd. 1951). LIT.: 5. A. Luciani, »Belfagor« di O. Respighi, Milano 1923. — Isti, Ottorino Respighi, Bolletino bibliografico musicale, 1926. — M. Saint-Cyr, Ottorino Respighi, Musicisti contemporanei, Roma 1932. — M. Mila, Problemi di gusto e arte in Ottorino Respighi, RAM, 1933. — Isti, Un Musicien au tournant des epoques: Ottorino Respighi, RM, 1933.'—R. de Rensis, Ottorino Respighi, Torino 1935 (franc. prijevod 1957). — 5\ A. Luciani, In memoria di Ottorino Respighi, Bolletino dei musicisti, 1936. — M. Labroca, Ottorino Respighi, RAM, 1936. — Blatter der Staatsoper Berlin, 1939, poseban broj posvećen Respighiju. — A. Capri, L'Arte di Ottorino Respighi, Mušica, Firenze 1946. — E. Respighi, Ottorino Respighi. Dati biografici ordinati, Milano 1954 (engl. prijevod, Lon don 1962; njem. prijevod, Frankfurt a. M. 1962; oba znatno skraćena). — V. Terenzio, Appunti su Respighi, RAM, 1956. — Mušica d'oggi, 1961, poseban broj posvećen Respighiju. — A. Damerini, Ottorino Respighi, MGG, XI, 1963. — Ottorino Respighi. Catalogo delle opere (s predgo vorom M. Labroce), Mi lano 1005. J. As.

2. Elsa (rod. Olivieri-Sangiacomo), pjevaĉica i kompozitor (Rim, 24. III 1894 —). Ţena i uĉenica Ottorina; na rimskom konzervatoriju Santa Cecilia uĉila još kod G. Sgambatija i R. Renzija. Ĉesto koncertirala kao pjevaĉica uz klavirsku pratnju svoga muţa. God. 1969 osnovala u Veneciji zakladu Fondo Respighi. DJELA: simfonijska pjesma Serenata di maschera, 1918; Suite di danze. — Intermezzo romantico za violu, flautu i harfu. — DRAMSKA: opere Alcesti, 1941 i Samurai, 1945; operna priĉa Fior di neve. — VOKALNA: II Pianto della madonna za soliste, zbor i orkestar, 1939; 3 Canzoni za zbor i orkestar, 1 J 9 9j 3 Canti corali za zbor; solo-pjesme i dr. — Ottorino Respighi. Dati bio~ grafici ordinati, 1954.

RESPONSORIALE, stariji lat. naziv za zbirku gregorijanskih napjeva solistiĉkoga karaktera. Po sadrţaju jednak je -> graĊualu. RESPONZORIJ (lat. responsorium odgovor), naziv za gregorijanske napjeve, koji su se razvili iz nekadašnje responzorijalne psalmodije. R. se sastoji od niza preteţno solistiĉkih stihova (versiculum) i zbornih pripjeva (responsorium). Kratki responzoriji (responsoria brevia) graĊeni su jednostavno, a dugi (responsoria prolixa) melizmatiĉki su bogatiji. Ovamo idu u prvom redu graduali i aleluje, kao i responzoriji matutina. Od polifono komponiranih responzorija najpoznatiji su responzoriji (27) za -> Tenebrae L. Vittorije, M. A. Ingegnierija i nekih drugih autora. U katoliĉkoj liturgiji r. je i naziv za pjevani odgovor zbora na pjevane molitve i pozdrave svećenika. Moţe biti jednoglasan ili višeglasan, uz instrumentalnu pratnju ili bez nje, a razvio se iz jednostavnih recitacija psalamskih stihova (toni versiculorum), odnosno molitava (toni orationum) i njihovih kratkih replika. LIT.: H. Hucke, Responsorium, MGG, XI, 1963.

A- Vi.

RESPONZORIJALNO PJEVANJE, u liturgijskoj muzici, naziv za naizmjeniĉno pjevanje solista i zbora, kao opreka antifonalnom pjevanju, koje se sastoji u izmjenjivanju dvaju zborova ili dviju zbornih skupina. R. p. moţe biti višestruko: silabiĉkog oblika (u ĉasoslovu u tzv. »malim ĉasovima«) i melizmatiĉkog oblika (u ĉasoslovu u prvom redu kod matutina). Ovaj drugi, širi oblik zapoĉinje zbor opseţnom muziĉkom reĉenicom, (a), na koju se nadovezuje stih, što ga izvodi solist (b), a odgovara zbor pjevajući ponovo cijelu prvu reĉenicu (a) ili samo njezin posljednji odlomak (a). A. Vi. RESTORI, Antonio, talijanski filolog i muziĉki pisac (Pontremoli, Massa Carrara, 10. XII 1859 — Genova, 30. VI 1928). Studirao filologiju na Univerzitetu u Bologni; predavao romanske jezike i knjiţevnost na Univerzitetu u Messini (1897—1910) i Genovi (1910—28). R. se intenzivno bavio problemima svoje

193

struke, a uz to istraţivao svjetovnu muziku srednjega vijeka, osobito umjetnost trubadura i provansalsku muziku. DJELA: Poesie spagnuole di Ginevra Bentivoglio, con tavoli musicali (obj. M. Menendez Pelavo u Miscelanea, 1889); Notazione musicale dell' anlichissima Alba bilir".-°., 1892; Mušica allegra di Francia nei secoli XII e XIII, 1893; Un Cod'i^ musicale pavese, Zeitschrift fiir romanische Philologie, 1894; La Musiquc des chansons francaises, u djelu P. de Julevillesa, Histoire de la langue et de la litterature francaises, I, 1895; Per la storia musicale dei Trovatori provenzal i, RMI, 1896; // Canto dei soldati di Modena dell' 899, ibid., 1899; La Gaite de la Tor, aubade del secolo XIII, 1904 i dr.

RESZKE, 1. Jean de (Jan Mieczyslaw), poljski pjevaĉ, tenor (Varšava, 14. I 1850 — Nica, 3. IV 1925). Uĉitelji su mu bili A. Cotogni u Milanu i G. Sbriglia u Parizu; debitirao 1874 u Veneciji. Isprva pjevao baritonske uloge (Venecija, London, Dublin, Pariz). U tenorskoj ulozi prvi put nastupio 1879 u Madridu kao Robert (Meverbeer, Robert le Diable). Neko vrijeme koncertni pjevaĉ; 1885—91 prvak Pariške opere. Od 1888 do 1900 redovito je gostovao u londonskom Covent Gardenu, a 1891 —1901 pjevao je na Metropolitanu u Ne\v Yorku, kao i u Varšavi, Petrogradu i Parizu. Od 1902 bio je uĉitelj pjevanja u Parizu. Kao jedan od najboljih interpreta tenorskih uloga u Wagnerovim operama ponovno je oţivio Wagnerov repertoar na Metropolitanu. Svoj najviši domet ostvario je u ulozi Tristana (Tristan und Isolde). 2. Edouard de, pjevaĉ, bas (Varšava, 23. XII 1853 — Garnek, Czestochowa, 25. V 1917). Brat Jeana; uĉio u Italiji kod F. Colettija i Stellera; debitirao 1876 u pariškom Thedtre Italien. Pjevao u Italiji, Lisabonu i Londonu; 1885 angaţiran na Pariškoj operi, 1891 na Metropolitanu u New Yorku. Nakon mnogih turneja i gostovanja na najvećim svjetskim opernim pozornicama povukao se 1903 na svoje dobro u Poljskoj. Osobito je priznanje i slavu stekao kao interpret Wagnerova repertoara i u ulozi Mefistofela (Gounod, Faust). LIT.: H. Klein, Edouard de Reszke: The Career of a Famous Basso, The Musical Times, 1917. — C. Leiser, Jean de Reszke and the Great Days of Opera, New York i London 1934. — P. G. Htirst, Jean de Reszke: Fourtv Years of Opera, 1874—1914, London 1958. — H. Kuhner, De Reszke, Jean i Edouard, MGG, XI, 1963. RIJTI, Rudolph, ameriĉki kompozitor, pijanist i muziĉki pisac

(Uzice, 27. XI 1885 — Montclair, New Jersev, 7. II 1957). Studirao na Univerzitetu i Muziĉkoj akademiji u Beĉu. God. 1911 prvi izveo Drei Klavierstiicke op. 11 A. Schonberga i od tog vremena propagirao modernu muziku. Bio je inicijator muziĉkoga festivala u Salzburgu, 1922, i jedan od osnivaĉa Internacionalnog društva za novu muziku (SIMC). Od 1930 muziĉki kritiĉar beĉkoga lista Das Echo; 1938 morao je napustiti Austriju. Nastanio se u SAD gdje su nastala njegova najbolja djela. Retijevu knjigu Tonality, Atonality, Pantonality, smatra E. Wellesz »najboljom studijom o razliĉitim harmonijskim smjerovima u modernoj muzici«. DJELA. ORKESTRALNA: Symphonia mystica, 1951; 3 koncerta za klavir, 1944, 1947 i 1954; Concertino za violonĉelo i orkestar, 1953; Triptichon, 1952— 53; Three Allegories, 1955—56; passacaglia za violinu i orkestar, 1947- — Gudaĉki kvartet; sonata za violinu i klavir, 1948. — Klavirske kompozicije. — Opera Ivan and ihe Drum, 1933; opera-balet David and Goliath, 1935. — The Greatest of Ali za soliste, zbor i gudaĉe, 1943; solo-pjesme. — SPISI: The Thematic Process in Music, 1951; E. Wellesz, Musician and Scholar, MQ, 1956; Tonality, Atonality, Pantonality, 1958; Thematic Patterns in Sonatas of Beethoven (posth.), 1967. LIT.: E. Simon, Rudolph Reti, MGG, XI, 1963.

RETROGRADNI POMAK (engl. retrograde motion, franc. mouvement retrograde, njem. Krebsgang, tal. moto retrogrado), u

kompozicijskoj tehnici, općenito postupak izvoĊenja jedne melodijske linije ili ĉitavog jednog odlomka obrnutim redom, od kraja prema poĉetku. U polifonoj kompoziciji r. p. je vrsta imitacije; naziva se još i rakova imitacija (lat. imitatio cancrizans ili cancricans), a provodi se na taj naĉin da se tema imitira obrnuto od posljednjeg tona prema prvome. Posebna je varijanta kombinacija retrogradnoga pomaka s -> obratom ili tzv. retrogradna inverzija (lat. imitatio cancrizans motu contrario), kod koje se melodijska linija imitira obrnutim redom od posljednjeg tona prema prvome i u protupomaku. U priloţenom primjeru donji glas preuzima u petom taktu retrogradno dionicu prvih ĉetiriju taktova gornjeg glasa. Istodobno gornji glas preuzima u petom taktu dionicu prvih ĉetiriju taktova donjeg glasa takoĊer obrnutim redom, tj. retrogradno. Primjer se moţe i okrenuti i cijeli ĉitati od kraja prema poĉetku:

rrrr

&FT^

r1 1 1

Tffrr

li

194

RETROGRADNI POMAK — REUTTER

Retrogradni pomak u obratu moţe se izvoditi strogo ili slo bodno ( H > Obrat). U muziĉkoj praksi se r. p. primjenjuje već u višeglasju iz razdoblja -> Notre-Dame (XII—XIII st.); u ru kopisnoj zbirci kompozicija te škole nalazi se, pri završetku jedne klauzule na Dominus, dionica cantusa u rakovom pomaku, na što upućuje i tekst Nus-mi-do (obrnuti redoslijed slogova rijeĉi Do-mi-nus). Poznati je primjer iz doba Ars novae troglasni rondeau G. de Machaulta s popratnim tekstom Ma fin est mon commencement (Moj kraj je moj poĉetak); dionica tenora se u tom djelu izvodi iz retrogradnog pomaka gornjega glasa, a contratenor je napisan do polovine s time da dalje izvodi vlastiti r. p. Osobito su r. p. njegovali renesansni polifoniĉari (XV—XVI st.) i to kao vrstu kanonske imitacije. Kasnije se susreće rijetko, npr. kod J. S. Bacha kao Canon a 2 u djelu Das musikalische Opfer. J. Haydn je ostavio dva primjera: Canon cancrizans a tre (iz 1791) s retro gradnim pomakom u obratu koji se moţe izvoditi s okrenutim notama, odnosno kao u zrcalu, i Menuetto al rovescio (iz klavirske sonate u A-duru, br. 26) u kojemu se ĉitav odlomak izvodi od jedne središnje osi retrogradno. U novije je doba r. p. postao vaţan konstruktivni element dodekafoniĉke metode komponiranja (-> Dodekafonija). 1. AĆ. REUCHSEL, 1. Amedee, francuski kompozitor (Lyon, 21. III 1875 —• Montereau, 10. VII 1931). Studirao na Konzervatoriju u Bruxellesu i kod G. Faurea u Parizu. Niz godina orguljaš pariške crkve Saint-Denis-du-Saint-Sacrement. DJELA: Poeme heroigue za violonĉelo i orkestar. •— KOMORNA: gudaĉki kvartet; klavirski trio; klavirski kvartet; sekstet za duhaĉke instrume nte i klavir; 2 sonate za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir; balada za obou i klavir. — Klavirske kompozicije. — Tri sonate za orgulje. — Opera La Moisson rouge ( sanglante ), 1913. — Oratorij Daniel; oko 40 muških zborova; solo-pjesme. — SPISI: Theorie complete de la musique; L'Education musicale populaire. — Re digirao zbirku Solfege classique et moderne (18 sv.), 1913.

2. Maurice, violinist, orguljaš, kompozitor i muziĉki pisac (Lyon, 22. XI 1880 — 12. VII 1968). Brat Amedeea; studirao kod svog oca Leona i na Pariškom konzervatoriju. God. 1900—50 predavao muziku, bio orguljaš i bavio se muziĉkom publicistikom u Lyonu; od 1903 ureĊivao ĉasopis L'Express musical de Lyon. Kao violinist i virtuoz na violi d'amore koncertirao po zapadnoj Evropi. DJELA. Za violinu i orkestar; koncertni stavak; Suite italienne; Suite romantique i Poeme Ele'giaque. Syphax za saksofon i orkestar; Suite dam le style ancien za gudaĉki orkestar. — Nekoliko gudaĉkih trija i gudaĉkih kvarteta. — Kompozicije za orgulje. — Balet Myrlho, 1924. — Solo-pjesme. — Misa; 3 psalma; moteti. —■ SPISI: La Musique a Lyon (II izd., 1903); L'Ecole dassique du violon, 1905; Un Violiniste en voyage (III izd., 1907); Notes d'Italie.

REUSNER (Reussner), Esaias, njemaĉki lautist i kompozitor (L6wenberg, Šleska, 29. IV 1636 — Berlin, 1. V 1679). Uĉio kod svog oca uglednog lautiste i kompozitora. Od 1651 lautist kneginje Radzvvill u Poljskoj, od 1655 u dvorskoj kapeli u Briegu, od 1672 crkveni teorbist u Leipzigu gdje je uz to poduĉavao lutnju na Univerzitetu, te od 1674 lautist u dvorskoj kapeli brandenburškog izbornog kneza u Berlinu. Njegove kompozicije za lutnju pokazuju neobiĉnu harmonijsku invenciju; majstor je suita u kojima ĉesto stavlja kao uvodni stavak preludij ili sonatinu. DJELA: zbirka suita Musicalische Gesellschaffts-Ergelzung za 3 gudaĉka instrumenta i b. c, 1670; 100 kompozicija Musicalischer Blumenstrauss za razliĉite instrumente, 1673. Zbirke kompozicija (preteţno suita) za lutnju: Deliliae Testudinis: Praeludiis, Paduanis, Allemandis, Courantis, Sarabandis, Giguis et Gavottis conditae, 1667 (ista zbirka pod naslovom Erfreuliche Lautenlust, 1697); Musicalische Tafjel-Erlustigung..., 1668 (kao orkestralne suite za violinu, 2 viole i b. c. u obradbi J. G. Stanleva, 1668); Neue Lauten-Fruchte, 1676; 100 Geistliche Melodien Evangelischer Lieder u tabulaturi za lutnju, 1678. NOVA IZD.: izbor suita za lutnju obj. W. Gervvig i F. Blume (Sdmtliche Suiten fiir di Laute, 1928); Musicalische Taffel-Erlustigung obj. F. J. Giesbert (1938); izabrana djela obj. H. Neemann (Erbe deutscher Musik, 1939); 3 suite obj. F. J. Giesbert (1950). LIT.: G. Sparmann, Esaias Reusner und die Lautensuite (disertacija), Berlin 1926. — K. Koletschka, Esaias Reusner der jungere und seine Bedeutung fiir die deutsche Lautenmusik des 17. Jahrhunderts, SMW, 1928. — Isti, Esaias Reusner Vater und Sohn und ihre Choralbearbeitung fur die Laute, Spomenica A. Koczirzu, Wien 1930.—K.Dorfmullcr, Reusner, 1. Esaias d. A, 2. Esaias d. J. MGG, XI, 1963.

REUSS, August, njemaĉki kompozitor (Lilienfeld kraj Znojma, 6. III 1871 — Miinchen, 18. VI 1935). Uĉenik L. Thuillea u Miinchenu. Kazališni dirigent u više njemaĉkih gradova, od 1927 profesor kompozicije na Trappovu konzervatoriju, a od 1929 na Akademie der Tonkunst u Miinchenu. Isprva komponirao u kasnoromantiĉnom stilu, a zatim postepeno izgradio vlastiti naĉin izraţavanja, primjenjujući stroge polifonijske postupke. DJELA. ORKESTRALNA. Simfonijske pjesme: Der Tov und der Tod, 1901; Johannisnacht, 1903; Judith, 1903; Sommer-ldylle, 1920; koncert za klavir, 1924; serenada za violinu i mali orkestar, 1921. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija (I, 1921); 2 gudaĉka kvarteta u d-molu i E-duru, 1906 i 1914; klavirski trio, 1912; klavirski kvintet, 1901; duhaĉki oktet, 1918; 2 sonate za violinu i klavir; I, 1909 i II, Romanlische Sonate, 1918. — KLAVIRSKA: sonata u c-molu, 1911; Drei Stimmungen; Landsommertage, 1904; fantazija za 2 klavira. — Opera Herzog Philipps Brautfahrt. 1909; pantomime. — Zborovi; oko 50 solo-pjesama. — Monistische Funktionslehre (rkp.); kritike i ĉlanci. LIT.: A. Wiirz, August Reuss, MGG, XI, 1963.

REUTER, Florizel von, ameriĉki violinist i komf njemaĉkoga podrijetla (Davenport, Iowa, 21. I 1890—). \ uĉio kod M. Bendixa u Chicagu, E. Saureta u Londonu, C. ' sona i E. Ysayea u Bruxellesu te H. Marteaua u Zenevi, k ziciju kod E. Humperdincka u Berlinu, E. Jaques-Dalcrc Ţenevij te P. Dukasa i V. d'Indvja u Parizu. Koncertir Evropi i Americi; 1907—14 ţivio preteţno u Njemaĉkoj, do 1916 bio direktor Muziĉke akademije u Zurichu. Od vodio je majstorsku klasu za violinu na Muziĉkoj akade: Beĉu, od 1939 predavao je na konzervatoriju Klindzvorthwenka u Berlinu, a od 1951 bio je violinski pedagog u Wa (Wisconsin), SAD. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Homo victor u C-duru i simfonijska pjesma Zeus, 1917; koncert za klavir, 1942; 2 koncerta za 1933 i 1957; preludij i dvostruka fuga za veliki orkestar i orgulje, 1900; At Rhaps dy. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1957; sonata za violinu i 1941; Rumanian Dances za violinu i klavir; introdukcija i scherzo-taran 2 violine. — DRAMSKA. Opere: Hypathia; Die Brauteiche, 1916; Des kecke Gabe i Postmeister Wyrin, 1945. — SPISI: Fiihrer durch die Solo musik, 1926; Psychical Experiences of a Musician, 1928. — Izdao Pfa der Bogenfiihrung F. A. Steinhagena (V izd. 1928). — Revidirao djela N ninija i drugih autora.

REUTER, Fritz, njemaĉki kompozitor i muziĉki teoi (Dresden, 9. IX 1896 ■—4. VII 1963). U Leipzigu studirao ki ziciju na Konzervatoriju (S. Krehl), a muzikologiju na Uni tetu (H. Riemann, A. Schering, H. Abert); doktorirao U Leipzigu nastavnik teorije na Konzervatoriju i na Im za crkvenu muziku; uz to od 1924 predavao metodiku š muzike na Konzervatoriju i na Univerzitetu, a 1932—33 storiju muzike. God. 1945—48 dramaturg i dirigent Volkso Dresdenu. Od 1949 direktor Instituta za muziĉki odgoj na Uni tetu u Halleu i 1955—-62 na Humboldtovu univerzitetu u Bt DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije; koncert za violinu, 1955; za violonĉelo, 1927; koncert za orgulje i gudaĉe; koncert za ĉembalo; Dc nische Suite, 1927; suita za duhaĉe; serenada; Kleine Feslmusik.— KOMC gudaĉki kvartet; gudaĉki sekstet; trio za flautu, klarinet i fagot; sonata za i klavir, 1953; suita za violonĉelo solo, 1928; suita za trublju solo; duo za i violonĉelo; Canzone und Fuge za 2 violonĉela i dr. — Klavirske kcmp — Kompozicije za orgulje (tokata i dvostruka fuga). — DRAMSKA. Ein Funken Liebe, 1948; Verbolenund veruehrl i Der Hasenhitter Hans. Si Scherz, List und Rache, 1949. — VOKALNA: oratorij Das Spiel vom dt Bettelmann. Kantate: Orpheus, Eurydike, Hermes, 1929; Deutsche L 1956; Arbeil ist Leben, 1960 i Gartenfreuden, 1961; Hultcns letzte Tage, za bariton i orkestar, 1929; Der Slruwelpeter za sole i l i zbor i komorni o 1930; zborne kompozicije; solo-pjesme. — Misa, 1949. •— SPISI: Ge der friihdeutschen Operin Leipzig 1693-1720 (disertacija), 1922; Das musi Horen auf psychologischer Grundlage, 1925 ( I I izd. 1942); Musikpiidal Grundziigen, 1926; Zur Methodik der Gehorubungen und des Musikdiklat: Aufgaben zur Harmonielehre nach dem System Karg-Elerls, 1928; Pr, Gehorbildung, 1928; Methodik des musiktheoretischen Unterrichts auf 1 licher Grundlage, 1928 (II izd. 1950); Praktisches Partilurspielen, 1951 1954); Die Beantzuortung des Fugenthemas, 1929; Praktisches Generalba 1952 (II izd. 1954); Praktische Harmonik des 20. Jahrhunderts, 1952; Gru der Musikerziehung (separat), 1957 i dr. LIT.: D. Hdrtwig, Fritz Reuter, MGG, XI, 1963.

REUTTER, Georg ml. (Johann Adam Joseph Georg), austrijski kompozitor i orguljaš (Beĉ, kršten 6. I\ — l i . III 1772). Sin i uĉenik orguljaša i kompozitora C Reuttera st.; kompoziciju uĉio kod A. Caldare. Oko 1730 b u Rimu i Veneciji, a iduće se godine vratio u Beĉ, gdje je ii van dvorskim kompozitorom; 1736 preuzeo je od oca p prvoga kapelnika u katedrali sv. Stjepana. Od 1741 bio je dvorski kapelnik, a deset godina kasnije prvi; tu je duţnosi do 1769. Nadovezujući se na Caldaru, R. je u svojem bo, opernom stvaralaštvu bio zastupnik ranonapuljske škole. Nj djela s podruĉja crkvene muzike, napisana najviše za svakod upotrebu, bila su veoma popularna, jer od izvodioca nisu jevala visoku tehniĉku vještinu, a zbog upotrebe trubalja, bona i timpana djelovala su veoma sveĉano. ' DJELA. DRAMSKA. Opere: Archidamia, 1727; La Forza dell'at 1728; Dialogo tra Minerva ed Apollo, 1728; Alcide trasformato in Dio, \12§; 1 gnanimita di Alessandro, 1729; Plotina, 1730; IVasser, Feuer, Luft und Er 1730; La Pazienza di Socrate con due mogli, 1731; Dialogo tra Vlnclina U Bene, 1731; La Generositd di Artaserse con Temistocle, 1731; Dialogo tr rora e U Sole, 1731; // Tempo e la veritd, 1731; Pastorale a 2 vod, 1732; .2 1732; Alessandro U Grande, \Tii; Ciro in Armenia, 1733; La Gratilu Mitridale, 1734; Da/ne, 1734; // Palladio conservato, 1735; // Sacrificio in 1735; David, oko 1735; La Speranza assicurata, 1736; Diana vendicala Statira, 1736; // Parnaso accusalo e difeso, 1738; L'Alloro illustrato, 173! lobnis, Segen, Freude, Ehre, 1738; L'Eroina d'Argo, 1739; Atnor prig 1741; Complimenlo, 1748; VAugurio di felicita, 1749; La rispettosa ten 1750; La virtuosa emulazione, 1751; Primo omaggio di canto, 1753; < menlo, 1754; // Tributo di rispetto e d'amore, 1754; La Corona, 1754; Li 1755; II Sogno, 1757; Le Grazie vendicate, 1758 i dr. — CRKVENA. Ol Die Grablegung Christi, 1726; Abel, 1727; Elia, 1728; Bersabea ovvero timento di David, 1729; // Martirio di S. Giovanni Nepomućeno, 1731; IM provvidenza in Ismael, 1732; // Rilorno di Tobia, 1733; La Betulia liberala Gioas re di Giuda, 1735; La Maria lebbrosa, 1739 i Ahasver (nedovrš misa; 6 rekvijema; 17 graduala; 27 ofertorija; 126 moteta; 151 psalam; 63 i sekvence; 48 antifona; 7 responzorija; 20 litanija i dr. LIT.: L. Stollbrock, Leben und Wirken des . . . Johann Georg K VFMW, 1892. — N. Hofer, Die beiden Reutter als Kirchenkomponisten tacija), Beĉ 1915. — E. Badura-Skoda, Reutter, Georg d. A. i Georg d. J„ XI, 1963.

REUTTER — REY REUTTER, Hermann, njemaĉki pijanist i kompozitor (Stuttgart, 17. VI 1900—). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu (W. Courvoisier, F. Dorfmiiller). Koncertni pijanist, od 1932 predavao kompoziciju na Visokoj muziĉkoj školi u Stuttgartu. God. 1936—45 bio je direktor Hochova konzervatorija u Frankfurtu na Majni, a zatim od 1952 ponovo profesor na Visokoj muziĉkoj školi u Stuttgartu (od 1956 direktor). Najveću originalnost u povezivanju tradicionalnih i modernih stilskih sredstava postigao je u solo-pjesmama, u kojima dolazi osobito do izraţaja njegov lirski temperament i izvrsno poznavanje ljudskoga glasa i pjevaĉke tehnike. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija za gudaĉe, 1959; ko ncert za klavir 1 komorni orkestar, 1926; koncerti za klavir, 1929 i 1948; koncert u 1 stavku za 2 klavira, 1951; koncert za violinu, 1933; koncert za klavir, violinu i v'olonĉelo; Concertino za klavir i gudaĉe, 1947; Symphonische Phanlasie za klavir i orkestar, 1938; koncertantne varijacije za klavir i orkestar, 1952; Capriccio, Aria und Fi nale za klavir i orkestar, 1963; Prozession, dijalog za violonĉelo i orkestar, 1957; Tanz-Variationen, 1951. — KOAiORNA: gudaĉki kvartet op. 12; klavirski trio, 1923; sonata za violinu i klavir, 1928; sonata za violonĉelo i klavir; Musik za violu i klavir; rapsodija za violinu i klavir; tema s varijacijama za rog 1 klavir i razna druga djela za 1 duhaĉki instrument i klavir; Pfingstmusik za 2 violine. — KLAVJRSKA: Fantasta apocalyptica; varijacije na Bachov koral; Die Passion in 9 Inventionen; Tanz -Suite i dr. — DRAMSKA. Opere: Saul, 1928 (prer. 1947); Der verlorene Sohn, 1929 Cprer. pod naslovom Die Ruckkehr des verlorenen Sohnes, 1952); Doktor Johnnnes Faust, 1936 Cprer. 1955); Die Prinzessin und der Schweinehirt, 1938; Odysseus, 1942; Der Weg nach Freudenstadl, 1948 Cprer. pod naslovom Ballade der Landstrasse, 1952); Don Juan und Faust, 1950; Die Witwe von Ephesus, 1954; Die Bruckevon San Luis Rey, 1954. Misterij Der Lubecker Totentanz, 1948; scenski koncert Der Tod des Empedokles, 1966. Baleti: Die Kirntes von Delft, 1937; Topsy, 1950 i Notturno Montmartre, 1952. — VOKALNA : oratorij Der grosse Kalender, 1933. Kantate : Der gluckliche Bauer, 1932; Solo-Kantale; Gesang des Deulschen, 1938 i Pandora, 1949. Za zbor i orkestar, odn. solo, zbor i orkestar: Der neue Hiob, 1930; Chorfantasie, 1939; Grosses Welttheater, 1951 i dr. Hochzeitslieder za zbor i klavir, 1941. Za sole (solo) i orkestar, ponekad uz instrumente, i l i za sole Csolo) i 1 i l i više in strumenata: Lyrisches Konzert, 1948; Spanischer Totentanz, 1953; Aus dem Hohelied Salomonis, 1956; Welllicht, 1959; Andalusiana, 1966 i dr. Zborovi a cappella, Sechs Gedichle aus Goelhes »Westdstlichem Divan« za sopran, bariton i klavir, brojne solo-pjesme. LIT.: A. Rodemann, H. Reutter, Melos, 1948. —H. O. Kersten, H. Reutter, ibid., 1950. —K. M. Komma, H. Reutter, Mušica, 1960. —J. Muller-Blaltau, H. Reutter, Neue Zeitschrift fur Musik, 1960. — 5. Goslich, Hermann Reutter, MGG, XI, 1963. — H. Reutter, Werk und Wirken. Festschrift der Freunde(izd. H. Lindlar), Mainz i New York 1965.

REVESZ, Geza, madţarski psiholog (Siofok, 9. XII 1878 — Amsterdam, 19. VIII 1955). Završio pravo u Budimpešti, kao i studij eksperimentalne psihologije na Univerzitetu u Gottingenu (1906 dr phil.). Od 1906 predavao psihologiju na Univerzitetu u Budimpešti, gdje je osnovao prvi madţarski univerzi tetski laboratorij za psihologiju. God. 1920 nastanio se u Amsterdamu; ondje je od 1932 bio na Univerzitetu profesor i direktor Psihološkog instituta, koji se pod njegovim vodstvom (do 1950) razvio u jedan od najvećih u Evropi. Bavio se psihologijom tona i razvio tzv. teoriju dviju komponenta tonske visine (1912), u kojoj je, nadovezujući se na H. Lotzea i F. Brentana, znanstveno objasnio razliku izmeĊu visine tona i kvalitete tona. Istraţivao i psihologiju muziĉke nadarenosti. DJELA. Knjige: Zur Grundlegung der Tonpsychologie, 1913; Ertvin Nyiregyhazy, Psychologische Analyse eines musikalisch hervorragenden Kindes, 1916 Cna engleskom: The Psychology of a Musical Prodigy, 1925); Das frilhzeitige Auftreten der Begabung und ihre Erkennung, 1921; Gibt es einen Horraum?, 1937; Inleiding tol de Muziekpsychologie, 1944 (prošireno njemaĉko izd. 1946; na engleskom 1953; na talijanskom 1954); De creatieve begaafdheid, 1946; Talent und Genie, Grundziige einer Begabungspsychologie, 1952. Studije (izbor): Nachtveis, dass in der sogenanten Tonhohe zwei voneinander unabhdngige Eingenschaften zu un-lerscheiden sind, Nachrichten der Gottinger Gesellschaft der Wissenschaften, 1912; Uber die beiden Arten des absoluten Gehors, ZIMG, 1913; Uber musika-lische Begabung, Kongresni izvještaj, Leipzig 1914; Uber das musikalische Wun-derkind, Zeitschrift fur padagogische Psvchologie, 1918; Prufung der Musika-litdt, Zeitschrift fiir Psvchologie, 1920; Zur Geschichte der Zzveikomponententheorie in der Tonpsychologie, ibid., 1926; »Tonsystem« jenseits des musikalischen Gebietes, musikalische »Mikrosystemev und ihre Beziehungen zu der musikalischen Akustik, ibid., 1935; Der Ursprung der Musik, Internationales Archiv fiir Etnographie, 1941; Over het verband tusschen mathematische en muzikale begaafdheid, Euclides 1943 Cna njemaĉkom 1946); Colour Mixture and Sound Mixture, Acta Psvcho-logica, 1949; Musikpsychologie und Musika'sthetik, Universitas, 1948; Die Verer-bung der musikalischen Anlage, ibid., 1950. LIT.: Ph. Lersch, Geza Revesz, Jahrbuch der Bavrischen Akademie der Wissenschaften, 1956. — H. C. J. Duijker, G. Revesz 1878—1955, Algemeen Nederlandsch Tijdschrift voor Wijsbegeerte en Psvchologie, 1956, 49. —■ A. Wellek, Nachruf auf Geza Revesz, Psvchologische Rundschau, 1556. — Isti, Geza Revesz, MGG, XI, 1963.

REVIJA (franc. revue pregled, smotra), muziĉko-scensko djelo s govorenim dijalozima, pjevanim toĉkama (zborna pjesma, chanson, šlager), solistiĉkim i skupnim plesovima, koji su katkad i varijetetskog znaĉaja, s bogatom i raskošnom dekoracijom. R. je tipiĉan oblik velegradskog zabavnog ţivota, a pojavila se oko 1830 u Parizu (Moulin Rouge, Folies-Bergere, Chat Noir). U njoj su se redale slike iz suvremenog zbivanja meĊusobno tematski povezane, ali bez ĉvršćeg dramatskog jedinstva; u poĉetku joj je sadrţaj bio kritiĉko-satiriĉni. Muziĉke toĉke, osobito šlageri, nisu bili organski dio cjeline, pa su mnogi od njih i nadţivjeli reviju u kojoj su se pojavili. Kasnije su se raskošne revijske scene umetale i u operete. Operetna r., popularna u prvim desetljećima druge polovine XIX st., gubi aktualno-satiriĉka obiljeţja i po-

195

staje iskljuĉivo raskošan scenski oblik zabavne muzike. Oko 1800 pariška je r. veliki zabavni spektakl u kojem sudjeluje osobito mnogo plesaĉica. Taj tip velike zabavne r. preuzeli su potkraj XIX st. Nijemci (Berlin, Metropoltheater), HolanĊani i Englezi. Oko 1920—30 bila je popularna kabaretska r. Ĉesto, osobito u Berlinu, sadrţaj joj se temeljio na suvremenim politiĉkim do gaĊajima. Oko 1930 r. nestaje s evropskih pozornica. U Americi se iz r. razvio show. Tu je teţište na plesnim scenama velikog zbora plesaĉica koje napadnom preciznošću izvode plesne po krete srodne gimnastiĉkim. U filmskoj i televizijskoj praksi poj movi r. i show nisu uvijek jasno razgraniĉeni. M. Kun. REVUCKI, Levko Mikolajeviĉ, ukrajinski kompozitor (Irţavec, Priluki, Poltavska gubernija, 20. II 1889—). Na Kijevskom konzervatoriju diplomirao kompoziciju 1916 (R. M. Gliere); završio i pravni fakultet. Od 1924 predavao u Kijevu na muziĉko-dramskom institutu M. V. Lisenko, 1934 na Konzervatoriju (od 1935 profesor); od 1941 profesor je na Konzervatoriju u Taškentu, a od 1944 ponovo u Kijevu. Znatno je utjecao na razvoj muziĉkog ţivota u Ukrajini. Djela su mu proţeta ukrajinskom narodnom metodikom, lirskim ugoĊajima i optimizmom. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: u A-duru, 1915 i u E-duru, 1926 (prer. 1940). Dva koncerta za klavir, 1914 i 1934. — KLAVJRSKA: sonata, 1912 (prer. 1950); preludiji, 1914 i 1916—21; Ko3auoK, 1954 Cprer. za orkestar B. Ljatošinski). — VOKALNA: kantata-poema Xycmuna CT. Ševĉenko). Pjesme: Ilicun npo napmito; llicHti npo KomoscbKozo; Opnuna CIM'JI i dr. — Obradio cikluse ukrajinskih narodnih pjesama: Ko3aubKi nicui; raauubKi nicni. — Preradba opere Tapac Eyjib6a M. Lisenka Csa B. Ljatošin-skim), 1936 Cnova verzija 1955). LIT.: F. Kucenboe, JI. M. PeBym>KnH, KH'IB 1949. — JI. M. PenyuKUU, ABTo6iiorp. 3ai«eTKa, CoBeTCKa« My3biKa, 1954, 7. — T. IUe$$ep, JI. M. PeBViibKHH, KniB 1958. — M. EH/IUK, JI. M. PCBVUKHH, MocKBa 1963. — M. Antonowylsch, Lewko Mykolajewytsch Rewutsky, MGG, XI, 1963.

REVUELTAS, Silvestre, meksiĉki kompozitor (Santiago Papasguiaro, 31. XII 1899 — Mexico, 5. X 1940). Muziku studirao na Konzervatoriju u Mexicu i na Musical College u Chicagu (F. Borovvski); bio je i uĉenik O. Ševĉika u New Yorku. Vodio više orkestara u SAD; od 1928 dirigent simfonijskog orkestra i razliĉnih instrumentalnih grupa u Mexicu, gdje je uz to bio profesor violine i komorne muzike na Konzervatoriju. Kao dobrovoljac sudjelovao u španjolskom graĊanskom ratu. Revueltasova djela odlikuju se ţivim ritmovima, svijetlim bojama i neobiĉno graĊenim melodijama, inspiriranim meksiĉkom narodnom muzikom. »Njegov je stil pun fantazije i snaţan. To je iskonska meksiĉka umjetnost« (D. Ewen). DJELA. ORKESTRALNA. Simfonijske pjesme: Esquinas, 1930; Cuauhnahuac,re1930; Ventanas, 1932; Colorines, 1932; S X Radio, 1933; Janitzio, 1933 (P r. 1936); Caminos, 1934; Homenaje a Federico Garcia Lorca, 1936; Sansemay&, 1938; La Noche de los Mayas, 1939; Itinerarios, 1940 i Paisajest 1940. Tokata za violinu i mali orkestar, 1933. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, 1930, II, Magueyes, 1931 i III, Mušica de Feria, 1932; Primera, Segunda, Tercera Pieza seria za duhaĉki kvintet, 1940; kompozicije za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA: baleti El Renacuajo paseador, 1935 i La Coronela (dovršili B. Galindo i C. Huizar), 1940. — Filmska muzika. — VOKALNA. Za glas i orkestar: Duo para pato y canario, 1931; Ranas, 1931; 5 Canciones, 1940; Parias, 1940 i dr. Solo-pjesme. LIT.: Q. Mayer-Serra, Silvestre Revueltas and Musical Nationalism in Mexiko, MQ, 1941. — A. Fuchs, Zwei mexikanische Komponisten, Melos, 1952, 12. — G. Contreras, Silvestre Revueltas, Mexico 1954. — N. Slonimsky, Silvestre Revueltas, MGG, XI, 1963.

REY, francuska obitelj muziĉara. 1. Jean-Baptiste (I), dirigent i kompozitor (Lauzerte, Tarn-et-Garonne, 18. XII 1734 — Pariz, 15. VII 1810). Kazališni dirigent u Toulousei, Montpellieru, Marseillesu, Bordeauxu i Nantesu, od 1776 u Parizu na dvoru Luja XVI i u Operi (od 1781 prvi dirigent). Uz to 1781—85 vodio Concerts spirituels i 1799—1802 predavao harmoniju na Konzervatoriju. Vrstan dirigent, zasluţan za umjetniĉki uspon Pariške opere na kojoj je djelovao više od 30 godina. DJELA. Opere: Apollon et Coronis (s bratom Louis-Charles-Josephom), 1781 i Diane et Endymion, 1791. — Dvije Messes solennelles; 2 moteta za zbor. — Sol/eges, 1802 (novo izd. 1825).

2. Louis-Charles-Joseph, violonĉelist i kompozitor (Lau zerte, 26. X 1738 — Pariz, 12. V 1811). Brat Jean-Baptista ĉlan kazališnih orkestara u Montpellieru i Bordeauxu (1757—66), zatim u Parizu ĉlan dvorskog opernog orkestra. Njegova ţena, poznata pod imenom Mademoiselle R., bila je istaknuta plesaĉica. DJELA: trija za 2 violine i violonĉelo; 6 sonata za violonĉelo i b. c, 1768; 6 dua za 2 violine ili 2 violonĉela, 1769; Airs varies za violinu i violonĉelo. — Opera Apollon et Coronis Cs bratom Jean-Baptistom), 1781. Baleti Le Forgerony 1756 i Le Suisse dupe, 1757.

3. Jean-Baptiste (II), instrumentalist, kompozitor i teo retiĉar (Tarascon, oko 1760 — Pariz, 1822). RoĊak Jean-Baptista (I) i Louis-Charles-Josepha. Prema F.-J. Fetišu samouk u svirci na ĉembalu, violini i violonĉelu. ZborovoĊa katedrala u Viviersu i Uzesu, a od 1796 violonĉelist Pariške opere. Komponirao instrumentalna djela; napisao Exposition elementaire de l'harmonie (1807) i Cours elementaire de musique et de pianoforte.

196

REY — REZONATOR

LIT.: R. Cotte, Rey, Jean-Baptiste (I), Louis-Charles-Joseph, Mademoiselle Rey i Jean Baptiste (II), MGG, XI, 1963.

REY, Cemal Re?id (Djemal-Rešid), turski kompozitor 1 dirigent (Carigrad, 25. X 1904 —). Studirao na Konzerva toriju u Ţenevi i u Parizu (M. Long i R. Laparra). Od 1923 profesor klavira i kompozicije na Konzervatoriju u Istanbulu. God. 1938—40 šef muziĉkog odjela Radio-Ankare. God. 1946 u Istanbulu osnovao i vodio Filharmonijsko društvo; 1949—69 dirigent je simfonijskog orkestra Radio-Istanbula. Gostovao kao dirigent u razliĉitim evropskim muziĉkim centrima (Atena, Na pulj, Rim, Pariz i dr.). U svojim kompozicijama nastoji sjediniti istoĉnjaĉku kantilenu i tehniĉka dostignuća evropske muzike. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1941. Simfonijske pjesme: La Legende du Bebek, 1928; Karagb'z, 1931; Initiation, 1935; L'Appel, 1950 i Le Conquerant, 1956. Dva koncerta za klavir, 1933 i 1948; koncert za violinu, 1939; fantazija Renk-Prisme za klavir i orkestar, 1933; Variations sur une chanson d'Istatnboul za klavir i orkestar; Introduction et danse za violonĉelo i orkestar, 1928; Pieces concertantes za violonĉelo i orkestar, 1952; Colloque instrumental za flautu, 2 roga, harfu i gudaĉe, 1958; simfonijske impresije Paysages du soleil, 1931; Instanlanes za komorni orkestar, 1931; Scenes turques, 1932. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1935; klavirski kvartet, 1939; In 5-8 Time za duhaĉki kvintet, 1932; Short Pieces za violinu i klavir, 1936. — KLAVJRSKA: sonata, 1936; Scenes turques, 1928; Paysages du soleil, 1931; Pelerinage dans la ville qui n'est plus que souvenir, 1941; fantazija, 1948. Sonata za 2 klavira, 1924. — DRAM SKA. Opere: Faire sans dire, 1920; Yann Marek, 1922; Sultan Cem, 1923; L'Enchanlsment, 1924; Zeybek, 1926; A Tragedy in the Village, 1929 i Celebi, 1947. Operete. Scenska i films ka muzika. — VOKALNA: Mystique za glas i orkestar, 1938; zborovi (obradbe narodnih pjesama iz Male Azije, 1926); solo -pjesme (_Douze chants d'Anatolie, 1925—27). LIT.: E. Borrel, Djema l-Reschid Rey, MGG, XI, 1963.

REY, Frederic le (pseudonim Pharey), francuski kompozitor (Cherbourg, 19. V 1858 — Asnieres, 6. III 1942). Uĉenik L. Delibesa na Pariškom konzervatoriju. Najveći i najpopularniji dio njegova stvaralaštva su operete: Dans les nuages, 1886; Eros, 1889; Hermann et Dorothee, 1894; La Megere apprivoisee, 1895; Soeur Marthe, 1898; Les Petites vestales, 1900; La Reine de Golconde, 1913; Le Gage d'amour, 1917; Amphitryon, 1919; Lucinde, 1920. Komponirao je opere i orkestralna djela (5 simfonijskih pjesama; plesovi). REY-COLACO, AIexandre, portugalski kompozitor, pijanist i pedagog (Tanger, 30. IV 1854 — Lisabon, 11. IX 1928). Studirao na Konzervatoriju u Madridu, zatim u Parizu (G. Mathias, Th. Ritter) i Berlinu (K. H. Barth, E. Rudorff, Spitta). Predavao klavir na Berlinskoj visokoj muziĉkoj školi, a 1887 preselio se u Lisabon, gdje je kao profesor Nacionalnog konzervatorija odgojio više istaknutih pijanista. Koncertirao u Lisabonu, Parizu, Berlinu i Madridu. Zalagao se i za komorno muziciranje u Portugalu. Kompozicije mu se temelje na portugalskim i španjolskim narodnim pjesmama i plesovima; harmonijski govor djeluje ĉesto impresionistiĉki, a stil katkad podsjeća na Albeniza. DJELA. KLAVIRSKA: Cancao do Mondego, 1894; Cante flamenco, 1895; Vira, 1922; Bailarico, 1922; Cantigas de Portugal; Album de Fados i dr. — VOKALNA. Pjesme uz klavir: Concdo do Berco; La Nana; Trovas; Canto de la Trilla. LIT.: J. de Freitas Branco, Historia da Mušica Portuguesa, Lisabon 1959. — H. Ferdinand, Alexandre Rey-Colaco, MGG, XI, 1963.

REYER (pravo ime Rey), Louis-Ćtienne-Ernest, francuski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Marseille, 1. XII 1823 — Le Lavandou kraj Hveresa, 15. I 1909). Uĉio kod Louise Farrenc u Parizu. Od 1866 bibliotekar (nasljednik H. Berlioza) Pariške opere, od 1866 uz to muziĉki kritiĉar dnevnika i ĉasopisa: La Presse, Revue de Pariš, Courrier de Pariš, Revue francaise, Moni-teur universel, Revue i Journal des Debats. Gorljivi pobornik Wagnerove muzike (da bi mu prezime zvuĉilo »njemaĉki«, dodao mu je nastavak -er), zauzimao se takoĊer za Berlioza, te za C. Francka, G. Bizeta, E. Laloa i druge mlade francuske kompozitore onoga doba. U svojim kompozicijama pokazivao je osobit smisao za orkestralni kolorit. DJELA. DRAMSKA. Opere: Maitre Wolfram, 1854; La Statue, 1861; Erostate, 1862; Sigurd, 1884 i Salammbo, 1890. Balet Sacountald, 1858. — VOKALNA: oda-simfonija Le Selam, 1850; kantata Victoire, 1859; himna L'Union des arls, 1862; dramska scena La Aladeleine au desert za bas i orkestar, 1874; zborovi; solo-pjesme. — Crkvena djela (misa, 1847); — Zbirke ĉlanaka: Notes de musique, 1875 i Ouarante ans de musique, 1909. LIT.: A. Jullien, Ernest Reyer, Sa vie et ses oeuvres, Pariš 1909. —■ H. Roujon, Notice sur la vie et les travaux de Ernest Reyer, Supplement au Jour nal des Debats, 1911.— H.de Curzon,Ernest Reyer:sa vie etses oeuvres, Pariš 1924. —■ G. Ferchault, Louis Etienne Ernest Reyer, MGG, XI, 1963.

REYNOLDS, Roger, ameriĉki kompozitor (Detroit, 18. VII 1934 —•)• Kompoziciju studirao na University of Michigan (R. L. Finnev, R. Gerhard) i u Tanglevvoodu; 1962—63 radio u Elektronskom studiju Zapadnonjemaĉkog radija u Kolnu, a 1964 u pariškom Centre de Musique. God. 1967—69 bio je organizator festivala japanske i ameriĉke muzike u Tokiju. Od 1969 profesor je muzike na University of California u San Diegu. U njegovim djelima ima utjecaja Ch. Ivesa, kao i elemenata iz muzike J. Cagea i E. Varesea. DJELA (izbor): The Emperor of Jce Cream za 8 vokalnih solista, klavir, udaraljke i kontrabas, 1962; Fantasy for Pianist, 1964; Gathering za duhaĉki

kvintet, 1964; Quick Are the Mouths of Earth za obou, 3 flaute (piccolo), lonĉela, trublju, trombon, bas-trombon, 2 pcrkusionista i klavir, 1965; . za zbor i orkestar, 1965; Blind Men za zbor i instrumentalni ansambl, Treshold za orkestar, 1967; Ping za instrumente, elektronske zvukove i pl 1968; Traces za klavir, violonĉelo, flautu i vrpcu, 1969; Again za instrument kanalni magnetofon, 1970. //O, muziĉki teatar, 1971.

REYSCHIL (Reischil, Reyschel), Ivan, violinist, pij i kompozitor (Pardubice, oko 1811 — Zagreb, 1877). Škoi se vjerojatno u Ĉeškoj. God. 1839 već se nalazio u Zagrebi mo mu je upućena ponuda za mjesto kapelnika gradske g] u Varaţdinu. Došavši u Varaţdin postao je iste godine i uĉit< glazbene škole Muziĉkog društva; na školi je poduĉavao 1< i duhaĉke instrumente. U Varaţdinu je djelovao do 29. VII ] zatim odlazi u Zagreb gdje je bio ĉlan kazališnog orkestr; Zagrebu je komponirao operetu Mornari i Ċaci (tekst Fi Šuler), izvedenu u veljaĉi 1868, o ĉemu izvještavaju tad; novine i ĉasopisi. REZNICEK, Emil Nikolaus, austrijski kompozitor i rigent (Beĉ, 4. V 1860 — Berlin, 2. VIII 1945). Studirao na J zervatoriju u Leipzigu (C. Reinecke, S. Jadassohn). Kazs dirigent u Zurichu, Mainzu, Stettinu i Berlinu, 1888—95 ■ muziĉar u Pragu te dvorski dirigent u Weimaru i 1896—■ Mannheimu. God. 1902 nastanio se u Berlinu i tu organizira 1905 vrlo uspjele koncertne priredbe za komorni orkestar ko je i ravnao; kraće je vrijeme bio profesor kompozicije na koi vatoriju Klindzoorth-Scharvoenka. Zatim je 1906—09 bio diri Opere i Filharmonije u Varšavi, a 1909—n na Komiĉnoj ( u Berlinu. God. 1920—26 predavao kompoziciju i instrui taciju na Visokoj školi za muziku u Berlinu. Od njegovih brc djela, koja po stilu pripadaju kasnoj romantici, istiĉu se na pi mjestu opere, a medu njima komiĉna opera Donna Diana; 1 tira te opere, briljantna i prštava, postigla je svjetski uspjeh. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, Tragische u d-molu, II, Ironische u B-duru, 1905; III, u D-duru za mali orkestar, 1919; IV, u f-: 1920 i V, Tanzsymphonie, 1924. Simfonijske pjesme: Schlemihl, 1912; Der . za alt, zbor i orkestar, 1913 i Befreiles Deutschland, 1933; koncert za vii 1925; Introduklion und Valse-Caprice za violinu i orkestar u e-molu, 1925. 1 tire: Lustspiel-Ouverliire, 1903; Idylische Ouverture; Raskolnikojf (pod tir slovom napisao R. 2 uvertire, 1925 i 1929) i Fruhlingsouverture, 1934. Dvij te; Suite im alten Stil, 1931; Symphonische Variationen iiber Kol Nidrey, serenada za gudaĉki orkestar. — KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: cmolu; II, u cis-molu; II I, u d-molu i IV, u B-duru. — Klavirske i orgi kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Die Jungfrau von Orleans, 1887; tanella, 1888; Emmerich Forlunat, 1889; Donna Diana, 1894 (prer. 1933) Eulenspiegel, 1902 (prer. 1927); Ritter Blaubart, 1920; Holofernes, 1923: tuala, 1927; Benzin, 1929; Spiel oder Ernsl, 1930; Der Gondoliere des L 1931; Das Opfer, 1932; Tenor und Bass, 1934. Balet Das goldene Kalb. Op Die Angst von der Ehe, 1914; scenska muzika. — VOKALNA: Ruhm und 1 keit za tenor i orkestar; In memoriam za soliste, mješoviti zbor, orgulje i ga orkestar, 1916; zborne kompozicije; solo-pjesme. —Misa, 1898; rekvijem, Vater unser za zbor, 1919. LIT.: O. Taubmann, Emil Nikolaus von Reznicek, Leipzig 1907. — Chop, Emil Nikolaus von Reznicek, sein Leben und seine Werke, Wien 192 R. Specht, Emil Nikolaus von Reznicek. Eine vorlaufige Studie, Leipzig 192 F. von Reznicek, Gegen den Strom. Leben und Werk von Emil Nikolau; Reznicek. Mit einer Darstellung der Kompositionen von L. Nowak, 1960. — H. Jancik, Emil Nikolaus Freiherr von Reznicek, MGG, XI,

REZONANCIJA (lat. resonare razlijegati se, jaĉati, '! se; engl. resonance, franc. resonance, njem. Resonanz, tal. tras sione del suono), prijenos energije titranja s jednog izvora na d izvor iste frekvencije. R. se javlja kod svih vrsta titranja: m< niĉkih, akustiĉkih i elektriĉnih. To je prisilno titranje nel sredstva koje nije direktno pobuĊeno na titranje. Ako se dvije glazbene viljuške s istom frekvencijom titranja (tj. koje 1 istu visinu tona) postave jedna blizu druge i ako se jedna od pobudi na titranje (udarcem batića) odmah će i druga (iako pobuĊena) zatitrati. To se moţe ustanoviti, ako se priguši titr prve viljuške. U sluĉaju titranja ţice mogućnost rezonar daleko je veća, jer i alikvotni tonovi, koje ţica proizvodi, pc duju na rezonanciju. Ţica C na klaviru npr. stavlja u titr putem rezonancije sve ţice, koje su iste visine kao alikv tonovi tona C (c, g, c1, e' itd.). To se dokazuje pokusom s Helmh zovim rezonatorima ( -> Akustika. Analiza zvuka). Kod muzii instrumenata vaţni su glavni rezonatori, tijela, koja rezoni na svaku frekvenciju (visinu tona), pa pojaĉavaju ton i ( mu punoću i boju. R. elektriĉnih titraja nastaje na isti naĉin kao i r. mehanic odnosno akustiĉkih titraja: jedan elektriĉni titrajni sistem buduje na titranje drugi ugoden na istu frekvenciju. Elektriĉn pojaĉava energiju koju prima radio-prijemnik, a uz to iz 1 valova, koji dolaze u prijemnik, izdvaja frekvenciju stanice k ţelimo slušati. A. Ki REZONATOR (lat. resonare razlijegati se, jaĉati, oriti 1. akustiĉki instrument u obliku šuplje posude koja sluţi za pi ĉavanje zvuka kod rezonancije. Poznati Helmholtzov r. za oc divanje frekvencije i jakosti zvuka šuplja je limena ili stakl kugla sa dva malena otvora. Kroz jedan, okrenut prema izv zvuka, nadolaze u kuglu zvuĉni valovi, pa se u njoj javlja re

REZONATOR — RICCI nancija, a na drugi se postavi instrument za analizu zvuka (uho odnosno Koenigov manometriĉki plamenik; -» Akustika. Analiza zvuka). 2. Dio muziĉkog instrumenta koji rezonira zajedno s izvorom zvuka te tonovima instrumenata daje punoću i boju. Kod klavira je to škrinja u kojoj su napete ţice, a kod gudaĉkih instrumenata tijelo (korpus) instrumenta. Gdjekad se naziva i ormarić za rezo nanciju ili tijelo za rezonanciju. A. Ku. Rf, rfz, kratice za -> rinjorzando RHAU (Rau, Rhaw, Ravv), Georg, njemaĉki kompozitor, muziĉki teoretiĉar i štampar (Eisfeld a. d. Werra, 1488 — Wittenberg, 6. VIII 1548). Studirao na Univerzitetu u Erfurtu i Wittenbergu, gdje je ĉetiri godine uĉio i kod nekoga štampara. God. 1518—20 kantor na školi sv. Tome i predavaĉ na Univerzitetu u Leipzigu. Opredijelivši se za protestantizam, napustio poloţaje u Leipzigu i 1520—22 bio uĉitelj u Eislebenu i Hildburghausenu. Oko 1523 osnovao štampariju u Wittenbergu, u kojoj je osim prvih Lutherovih spisa tiskao brojne zbirke protestantskih kompozicija. R. je u tom radu oĉitovao siguran kriterij u procjenjivanju umjetniĉkih vrijednosti, pa su njegova izdanja vaţna ne samo kao historijski dokumenti rane protestantske muzike već i kao antologije muziĉkih ostvarenja prvih Lutherovih pristalica. R. je vjerojatno i sam autor više kompozicija iz tih zbirki. DJELA: Missa de špiritu sancto za 12 glasova (izgubljena). ■— Udţbenici Enchiridion utriusgue musicae practicae, 1517 (XII izd. 1533) i Enchiridion musicae mensuralis, 1520 (X izd. 1553). — IZDANJA. Zbirke: Selectae harmoniae... de Passione Dotnini, 1538; Symphoniae j'ucunde ___ , 1538; Officia paschalia __ , 1539; Vesperarum precum officia, 1540; Opus deccm missarum, 1541; Novum ac insigne opus musifum _ S. Dietricha, 1541; Tricinia... tatina, germanica, bra~ bantica el gallica, 1542; Sacrorum hymnorum liber primus, 1542; Responsoriorum... de tempore ct feslis... B. Resinariusa, 1543; Postremum vespertini officii opus..., 1544; Nezve deudsche geistliche Gcscnge..., 1544; Wittembe'rgisch deudsch geistlich Gesangbiichlein J. Waltera, 1544; Officiorum de nativitau..., 1545; Bicinia gallica, latina, germanica..., 1545; Novum opus musicum... sacrorum hymnorum continens S. Dietricha, 1545. Traktati: M. Agricola,Majica instrumentaHs deudsch, 1529; isti, Eiti kurz deudsche Mušica, 1528 (III izd. 1533); isti, Mušica figuratis deudsch, 1532; isti, Von den Proporcionibus, 1532; isti, Rudimenta fnusices, 1539; N. Listenius, Rudimenta musicae, 1533! W. Philomathes, Musicorum libri qualuor, 1534; J. Spangenberg, Quesliones musicae, 1536; isti, Prosodia, 1538; J. Walter, Lob und Jyreis der Ibblichen Kunst Mušica, 1538 i dr. NOVA IZD.: G. Rhaus Musikdrucke aus dem Jahren 1538—45 obi. H. Albrecht (od 1955 nadalje); Newe deudsche geistliche Gesenge (1544) obj. J. Wolf(DDT, 1908; II izd. 1958); Bicinia germanica (1545) obj. H,, Reichenbach (1926); Sacrorum Hymnorum... obj.«R. Gerber (Das Erbe deutscher Musik, 1943); Deudsche Zwiegcsdnge aus G. Rhaus Bicinia gallica (1545) obj. K. Ameln (IV izd. 1950); faksimil priruĉnika Enchiridion utriusque musicae practicae obj. H. Albreclit (Documenta musicologica, 1951). LIT.: VC. W6lbing, Der Drucker und Musikverleger G. Rhaw (disertacija), Berlin 1922.— W. Gosdau, Die religiose Haltung in der Reformationsmusik, nachgewiesen an den »Newen deudschen geistlichen Gesengen« des Georg Rhaw, 1544, Kassel 1933. — L. Schrade, The Editional Practice of Georg Rhaw, The Musical Heritage of the Church, Valparaiso, Indiana 1949 (novo izd. 1954). — H. Albrecht, Zur Rolle der Kontrafaktur in Rhaws »Bicinia« von 1545, Spo menica M. Schneideru, Leipzig 1955. — M. Geck, Georg Rhau, MGG, XI, 1963. M. Kun.

RHEINBERGER, Joseph, njemaĉki kompozitor i orguljaš (Vaduz, Liechtenstein, 17. III 1839 — Mtinchen, 25. XI 1901). Uĉio na Miinchenskom konzervatoriju i privatno kod P. Lachnera. Na tom zavodu predavao 1859 klavir, iduće godine kompoziciju, a kasnije i orgulje. Od 1860 do 1866 orguljaš u crkvi sv. Mihajla, 1864 postao zborovoda Miinchenskog pjevaĉkog društva. Kad je H. v. Btilow 1867 reformirao Konzervatorij imenovao je Rheinbergera profesorom za orgulje i kompoziciju. Istaknuti kontrapunktiĉar, Rh. je bio neobiĉno cijenjen kao pedagog. Medu brojnim njegovim kompozicijama istiĉu se sonate za orgulje koje bez sumnje idu u red najvrednijih djela cjelokupne literature za taj instrument. U njima, kao i u drugim orguljskim djelima, Rh. se izdigao iznad brojnih Bachovih epigona. Tu je on našao vlastiti stil i u izrazu i u obliku (od 20 sonata 17 sadrţe fugu u kojoj posebna coda ĉesto zamjenjuje strettu i konvencionalni pedalni ton). DJELA. ORKESTRALNA: Florentiner Symphonie u F-duru op. 87, 1876; simfonijska pjesma Wallenstein op. 10, 1867; koncert za klavir, 1876; 2 koncerta za orgulje. Uvertire: Der Widerspensligen Zdhmung; Demetrius i Akade-mische Festouvertilre. Fantasie; Passacaglia. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; 2 gudaĉka kvinteta; 4 klavirska trija; klavirski kvartet; klavirski kv intet; nonet; 2 sonate za violinu i klavir: u Es-duru i u e-molu; sonata za violonĉelo i klavir u C-duru; sonata za rog i klavir; sonata za klarinet i klavir u es -molu. — KLAVIRSKA : 4 sonate; sonata za klavir4-ruĉno; duo za 2 klavira. — ORGULJSKA: 20 sonata; 22 fughette; brojne kraće kompozicije. — DRAMSKA: opere Die sieben Raben, 1869 i Des Tiirmers Tochterlein, 1873; Singspieli Der arme Heinrich, 1863 i Das Zaubervjort, 1888. Scenska muzika. — VOKALNA: oratorij Der Stern von Bethlehem; legenda Cristophorus za sole, zbor i orkestar, 1880; Monofort za sole, zbor i orkestar; zborovi uz orkestar i a cappella; ĉetvoropjevi; dvopjevi; 66 solo-pjesama. — CRKVENA: 14 misa; 3 rekvijema; 2 Stabat Mater; 23 moteta; himne i dr. LIT.: R. Molitor, Joseph Rheinberger und seine Kompositionen fur Orgel, Leipzig 1904, — H. Grace, The Organ Works of Rheinberger, London 1925 (II izd. 1932). — Joseph Rheinberger. Gedenkschrift zu seinem 100. Geburt stag, Vaduz 1940. — A. WiXrz, Joseph Gabriel Rheinberger, MGG, XI, 1963.

RHENE-BATON -> Baton, Rene

197

RHYTHM & BLUES, stil jazz-muziciranja ameriĉkih Crnaca, koji se razvio tridesetih godina u Harlemu (New York) pod utje cajem svvinga; temelji se na bitnim obiljeţjima jazza, bluesu i ritmu (otuda naziv), ali se oni pojavljuju u pojednostavnjenom obliku. Glavna su obiljeţja toga stila jednostavna melodija (blues) s jako akcentuiranim ritmom i punktiranim osminkama (tipa boogie-woogie). Pedesetih godina Rh. & B. ponovno oţivljuje, ali se komercijalizira i poprima karakter šlagera (--> Rok and Roll). Najpoznatiji su predstavnici toga stila Louis Jordan, Big Jay McNeelv i Ray Charles. M. Maz. RIADIS (pseudonim prema skraćenom majĉinom prezimenu Eleftheriadis; pravo prezime Khu), Emilios, grĉki kompozitor (Solun, 13. V 1885 — 17. VII 1935). Muziku je studirao u Solunu, Munchenu (F. Mottl, A. Beer-Walbrunn) i Parizu (G. Charpentier, M. Ravel). Od 1915 profesor klavira na Konzervatoriju u Solunu. Njegov vokalni stil, proţet puĉkim i istoĉnjaĉki obojenim elementima, odaje utjecaje francuskih impresionista. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Zalaz Sunca u Solunu; Biblijski plesovi; Poziv na mir (nedovršeno). — KOMORNA: gudaĉki kvartet; klavirski kvintet; 2 sonate za violonĉelo i klavir. — Prelude, hommage u Ravel i druge klavirske kompozicije.— DRAMSKA. Opere: La Routeverle i Lc Chant sur le Jleuve. Scenska muzika. — VOKALNA: zborovi uz pratnju klavira; 2 plesne pjesme za 2 ţenska glasa, violinu, violu i klavir; oko 200 solo pjesama. — Liturgie de Saint Jean Chrysostmne 3 1931; Te Deum. — Obradbe grĉkih i albanskih narodnih pjesama. LIT.: O. Merlier, Predgovor Riadisovoj kompoziciji Liturgie de Saint Jean Chrvsostome, Atena 1952. — M. E. Dounias, Emilios Riadis, MGG, XI, 1963.

RIBATTUTA (tal. odboj, povratni udarac; njem. Zuruckschlag), muziĉki ukras koji su naroĉito ĉesto upotrebljavali talijanski pjevaĉi u XVII i XVIII st., a sluţio je kao priprava za triler. Poĉimao je polaganim, a onda sve brţim izmjenjivanjem jednog tona s njegovim gornjim susjednim tonom:

Ukras r. razvio se iz vokalnog tremola. RIBAUPIERRE, Andre de, švicarski violinist (Clarens, Vaud, 29. V 1893 —■ Rochester, New York, 17. I 1955). Uĉenik W. Gorskog i E. Ysayea. Koncertirao po cijelom svijetu. Predavao u Lausannei (1914—21), Cincinnatiju (1921—24), Clevelandu (1924—29) i Ţenevi (od 1929); uz to vodio violinske teĉajeve na Ecole normale de Alusique u Parizu. God. 1915 osnovao u Lausannei, s bratom Emileom (takoĊer violinistom) i sestrom Mathildeom muziĉku školu Institut Ribaupierre koja je vrlo brzo postigla velik ugled. Kao solist i voĊa gudaĉkih kvarteta Quatuor de Lausanne (do 1948) i Ribaupierre, stekao je meĊunarodno priznanje. Ne manji uspjeh postigao je kao interpret sonata za violinu i klavir u komornom duu s pijanisticom J. Blancard. Od 1948 bio je profesor na Eastman School of Alusic u Rochesteru. RIBERA Y TARRAG6, Julian, španjolski muzikolog (Carcagente, Valencia, 19. IX 1858 —• 2. V 1934). Na Univerzitetu u Madridu promovirao filozofiju i knjiţevnost; specijalizirao ie grĉki te arapsku povijest i knjiţevnost. Od 1887 profesor arapskog na Univerzitetu u Zaragozi; od 1905 profesor španjolsko-arapske knjiţevnosti na Univerzitetu u Madridu. Mnogo je pridonio upoznavanju arapske kulture, ali je i preuveliĉao njen utjecaj na španjolsku muziku i srednjovjekovnu evropsku monodiju. DJELA (muzikološka): El Cancionero de Aben Cuztnan, 1910; La Miisica de las Cantigas. Estudio sobre su origen y naturaleza, 1922; La Mušica andaluza medieval en lascancionesde los lrovadores,troveros y Minnesinger (3 sv.), 1923—25 (sadrţava 356 transkripcija srednjovjekovnih me lodija); De mušica y metrica gallegas, u svesku Homcnaje a don R. Menendez Pidal, 1925; La Miisica drabc medieval y su influencia en la espanola, 1927; Para la historia de la mušica popular, Boletin de la Real Academia de la Historia, 1927; La Mušica de la jota aragonesa, 1928; Mušica in Ancient Arabia and Spain, 1928. LIT.: AI. Querol, Julian Ribera, MGG, XI, 1963-

RIBNIKAR, Stana -* Đurić-Klajn, Slana RICCI, Corrado, talijanski historiĉar umjetnosti i muziĉki pisac (Ravenna, 18. IV 1858 — Rim, 5. VI 1934). Direktor umjetniĉkih galerija u Parmi, Milanu i Firenci. God. 1906—19 predstojnik odjela za lijepe umjetnosti u ministarstvu prosvjete i od 1919 direktor Arheološkog muzeja u Rimu. DJELA: Per la storia del Tealro Comunale di Bologna, 1884; Claudio Monteverdi e la Corte di Mantova, Cronaca Bizantina, 1886; / Teatri di Bologna nei secoli XVII e XVIII, 1888; Burney, Casanova e Farinelli in Bologna, 1890; Mozarl a Bologna, Gazzetta musicale, 1891; / primi cento concerti della Societd del Quartetlo di Bologna, 1879-1896, 1897; Arrigo Boito, 1919; Figure e figuri del mondo teatrale, 1920; La Scenografia italiana, 1930. Ĉlanci i rasprave. — Nekoliko opernih libreta. LIT.: Corrado Ricci. In memoria, Roma 1935.

RICCI, 1. Luigi, talijanski kompozitor (Napulj, 8. VII 1805 — Prag, 31. XII 1859). Studirao na Conservatorio di San Sebas-

198

RICCI — RICH

tiano u Napulju (N. A. Zingarelli). Boravio u raznim talijanskim gradovima (Napulj, Parma, Rim, Torino, Milano), gdje su se, većinom sa mnogo uspjeha, izvodile njegove opere. Od 1837 dirigent i direktor Opere u Trstu. Razvio je vlastiti operni stil, mdovezujući se na G. Donizettija. Djela su mu poletna i spontana, originalno instrumentirana, puna melodijske draţi i svjeţine. DJELA. DRAMSKA. Više od 30 opera: Colombo, 1829; L'Orfanclla di Ginevra, 1829; Chiara di Rosemberg, 1831; Chi dura vince, 1834; La Solitaria delle Asturie, 1844,- // Birraio di Preston, 1847; La Fešta di Piedigrotta, 1852 i // Diavolo a quattro, 1859 (5 opera zajedno s bratom Federicom). — Kantate; zbor La Serenata', himna Parthenope', solo-pjesme. — Više od 20 misa.

2. Federico, kompozitor (Napulj, 22. X 1809 —■ Conegliano, Treviso, 10. XII 1877). Brat Luigija; studirao na Conservatorio di San Sebastiano u Napulju (P. Raimondi, N. A. Zingarelli, L. Ricci). Boravio u raznim talijanskim gradovima, u Madridu 1 Lisabonu. God. 1852—69 kapelnik na školi carskih kazališta u Petrogradu. Od 1869 ţivio u Parizu, od 1876 u Coneglianu. Opera Crispino e la Comare, koju je komponirao s bratom Luigijem, po scenskoj komici i inventivnoj melodici nadmašuje nji hova ostala zajedniĉka, a i samostalna djela; odrţala se do novijeg vremena na repertoaru svjetskih pozornica. DJELA. DRAMSKA. 20 opera (5 opera s bratom Luigijem): La Prigione di Edimburgo, 1838; Un Duello sotto Richelieu, 1839; Corradod'Altamura, 1841; Michelangelo e Rolla, 1841; Dr. Rose o La Dogaresse, 1872 i Une Fete d Venise, 1872. — Simfonija. — Kantate; zbirke solo-pjesama; solfeggi. — Dvije mise i druge crkvene kompozicije. LIT.: F. De Villars, Notices sur Luigi et Federico Ricci, Pariš 1866. — L. de Rada, I Fratelli Ricci, Firenze 1878. — L. Gasparini, Luigi e Federico Ricci musicisti napoletani, Napoli 1951. — E. Gara, Luigi Ricci uno dei due Goncourt dell'Opera BurTa, La Scala, 1959. — C. De Jncontrera, Luigi Ricci, Trieste 1959. — 5. Bak-de Lagrevol, Ricci, 1. Luigi, 2. Federico, MGG, XI, 1963.

RICCI, (Francesco) Pasquale, talijanski kompozitor (Como, 17. V 1732 —• Loveno di Menaggio, Como, 7. XI 1817). Pripadnik reda Male braće konventualaca; od 1759 kapelnik katedrale u Comu. God. 1768—77 boravio u Njemaĉkoj, Francuskoj, Engleskoj i Nizozemskoj, a zatim ponovno u Comu. R. je u Milanu utemeljio jednu Muziĉku akademiju. DJELA (objavljena): 3 simfonije, oko 1765; 6 simfonija op. 2, oko 1770; 6 Quintetti a plusieurs instrutnents obliges op. 5, oko 1770; 3 Symphonies concer-lantes op. 9, oko 1775; Dies irae za zbor i orkestar op. 7, oko 1775; 6 gudaĉkih kvarteta op. 8, oko 1775; 6 gudaĉkih trija, oko 1770; 6 sonata za ĉembalo, violinu i violonĉelo op. 4, oko 1770; Divertimento za ĉembalo i violinu, oko 1770; Minuetti, ballabili e notturni, oko 1775 i dr. —U rukopisu: koncert za flautu; koncert za violonĉelo; simfonija za više instrumenata; uvertira; 2 kvinteta sa 2 roga ad libitum; gudaĉki kvartet; više sonata; 6 gudaĉkih trija; 6 dueta; crkvena djela i dr. LIT.: Ch. Cudivorth i F. Golhel, Francesco Pasquale Ricci, MGG, XI, 1963.

RICCI, Ruggiero, ameriĉki violinist (San Francisco, 24. VII 1918 —). Uĉenik L. Persingera u San Franciscu i G. Kulenkampfa u Švicarskoj. Zapoĉeo umjetniĉku karijeru kao desetogodišnji djeĉak u rodnom gradu, a 1929 nastupio u Carnegie Hallu u New Yorku. Koncertirao u SAD i Evropi. Istiĉe se izvanredno lijepim i intenzivnim tonom i briljantnom tehnikom. Uz klasiĉan repertoar njeguje i djela suvremene violinske literature. Posebno je zapaţen kao interpret djela N. Paganinija. RICCI, Vittorio, talijanski kompozitor i uĉitelj pjevanja (Terranuova Bracciolini, Arezzo, 18. III 1859 — Firenca, 24. IV 1925). Uĉenik G. Tacchinardija u Firenci i G. Sbriglie u Parizu; dvadesetak je godina djelovao kao profesor pjevanja u Edinbourghu i zatim se nastanio u Firenci. Vaţna su njegova didaktiĉka djela o tehnici pjevanja.

DJELA. VOKALNA: Humanitas za sole, zbor i orkestar, 1895; Lord Ullins Daughter za bariton i orkestar; // Mercaio degli gnomi za sole, ţenski zbor i orkestar; 2 Sonetti danteschi za tenor i orkestar; Scene delta foresta za bariton i orkestar; Maggiolata za soliste, zbor i gudaĉki kvartet; Le Violelle za zbor i klavir. Solo-pjesme; dueti; Solfeggi (8 sv.), 1912; Exercizi giornalieri (3 sv.) i dr. — SPISI: La Crisi del bel canto, 1915; // Pianista, 1915 (novo izd. 1926); U'Orchestraziont, 1920; La Tecnica del canto in rapporto con la pralica antica e la teoria moderna, 1920; // Bel canto, 1923; Voice Production and Singing i dr. — IZDANJA: Antiche gemme italiane; Canzoni italiane del sec. XVII; 6 Canzoni di Arne i dr. LIT.: A. Vczzani, Vittorio Ricci, II Pensiero musicale, Bologna 1925.

RICERCAR (ricercare, ricercata, recercata od tal. ricercare traţiti, ispitivati, istraţivati), jedna od najstarijih vrsta instrumentalne kompozicije, raširena od XVI do XVIII st. Prvobitno je izraz ricercare znaĉio u muzici ispitivanje, podešavanje, usklaĊivanje instrumenta, intoniranje, pa su se njime oznaĉivali općenito instrumentalni stavci uvodnog karaktera. Naziv se u tom smislu susreće prvi put u tabulaturama za lutnju F. Spinaccina (1507), G. A. Dalze (1508) i F. Bosanca (1509 i 1511). Taj je prvotni tip ricercara imao, u skladu sa svojom uvodnom funkcijom, preteţno improvizacijsku gradu, oblikovanu izrazito instrumentalno; puni akordi izmjenjivali su se s pasaţama; ĉesto je prvi dio bio ţivahan, pokretljiviji (tastar de corde), a drugi dio mirnijeg toka (U ricercar dietro). Osobito se prakticiralo redanje ricercara po tonalitetima (r. de tutti li toni, r. sopra li toni), pa je r. katkad

imao više karakter vjeţbe. Takav slobodno oblikovani r., uvo ili instruktivnog tipa, komponirao se ne samo za lutnju ni za druge instrumente onoga doba: za orgulje odnosno ĉen (M. A. Cavazzoni, 1523), za violu da gamba (S. Ganassi, : D. Ortiz, 1553; G. Bassano, 1585), za trublju (G. Fantini, 1 te za violonĉelo (D. Gabrielli, 1689; G. B. Degli Antoni : 1690). Usporedo se, od sredine XVI st., razvija imitacijski gi r. i to preteţno kao kompozicija za orgulje ili za instrumer komorni sastav, koja se redovito notirala u posebnim sves za svaku dionicu, a poslije 1600 i u partituri. Imitacijski r. ] ponirao se isprva po uzoru na vokalni polifoni oblik moteta imao višedjelnu formu, s više tema. Konstrukcija je prema bila motetska, ali slog i stil su sve više dobivali izrazito instrui talni karakter, što se oĉitovalo npr. u intervalima i skoko\ pjevaĉki nepodesnim, te u diminucijama, pasaţama i ukra; svojstvenima instrumentalnoj tehnici. Prvi imitacijski riĉe za instrumentalni ansambl nalaze se u zbirci Mušica nova ac modata per cantar et sonar (1540) koja sadrţava djela G. Sej A. Willaerta, G. Parabosca, G. Cavazzonija i dr., a za or ih je prvi komponirao G. Cavazzoni (1543). Od sredine XVI st. pa sve do poĉetaka XVIII st. imitai se r. njeguje osobito u Italiji (J. Buus, A. Willaert, A. Padoi C. Merulo, Giovanni Gabrieli, P. Quagliati, G. M. Trabac Cifra, A. B. Della Ciaja i mnogi drugi) i u njemaĉkim zeml (H. L. Hassler, Ch. Erbach, J. J. Froberger, J. K. Kerll, . F. Fischer, N. A. Strungk, J. H. Buttstett) te u Španjolskoj se naziva i tiento (A. de Cabezon, F. Correa de Arauxo). U se razdoblju imitacijski r. oblikuje na nekoliko naĉina: pc matski i višedjelno (A-B-C-D); politematski i višedjelno, manjim brojem tema koje u završnom dijelu nastupaju s (A-BC-ABC); politematski, ali s istodobnom obradbom ti monotematski s primjenom razliĉitih kontrapunktskih vje (augmentacija, diminucija i si.). Taj se tip kontrapunktiĉki gato razraĊenog ricercara s jednom glavnom temom pribl: najviše fugi, ali ostaje bez medustavaka, karakteristiĉnih za (u to su doba nazivi r. i fuga katkad sinonimi). Monotem; ricercare komponirali su medu ostalim A. Gabrieli, G. Fr< baldi, J. K. Krieger, J. Pachelbel i D. Buxtehude. Razvita cercara okrunio je J. S. Bach sa dvije kompozicije što ih je uv u zbirku Musikalisches Opfer (1742); prvi je troglasan, a c šestoroglasan s akrostihom na izraz r. u naslovu: Regis 1 Cantio Et .Reliqua Canonica, Arte .Resoluta. MeĊutim, r. zap u XVIII st. išĉezava, ustupajući mjesto fugi. U novije doba kompozitori skloni oţivljavanju starih fc ponovno poseţu za ricercarom, posebice G. F. Malipiero Casella i B. Martinu (3 r. za komorni orkestar), dok I. Strav oznaĉuje nazivom r. II i IV dio svoje Kantate (1951—52) ljefnu je instrumentaciju Bachova šestoroglasnog ricercara ĉinio A. Webern (1935). LIT,: H. Opiensky, Quelques considerations sur l'origine des rici pour luth, Publications de la societe francaise de musicologie, 1933. — ' Sutherland, Studies in the Development of the Kevboard and Ensemble I care from Willaert to Frescobaldi (disertacija), Cambridge (Massachu: 1942. — K. Jeppesen, Die italienische Orgelmusik am Anfang des Cinquei Kobenhavn 1943 (II izd. 1960). — G. A. Sutherland, The Ricercari of J. MQ, 1945. — W. Apel, The Early Development of the Organ Ricercar, N Disciplina, 1949. —• H. H. Eggebrecht, Terminus »Ricercar«, AFMW, — F. Torrefranca, Origine e significato di Repicco, Partita, Ricercare, S zatura, Kongresni izvještaj, Utrecht 1952. — R. Murphy, Fantasia and Rii 1 —*

«-1— -»

■• j£ t- V*

1

t t*r\ turi'

/"^if ftrfnf*nn^

^.T& HT

U n irAn

f r\ & A

______

TJ

TJ

T^rrtiitnviii* ti t

zaiura, rs.ongicsm izvještaj, LJIICCJ.IL iy3^. — i\. jviurpny, ranuMa dnu i\n in the i6th Century (disertacija), New Haven 1954. — H. H. Eggebrecht, dien zur musikalischen Terminologie, Wiesbaden 1955 (II izd. 1968). Murphy, Fantaisie et Recercare dans les premieres tabulature s de luth du

1963.

RICH, Buddy (pravo ime Bernard), ameriĉki jazz-but i pjevaĉ (New York, 30. VI 1917 —). Nastupati je poĉec kao dijete u predstavama svojih roditelja. Karijeru jazz-bubi zapoĉeo 1938 u orkestru Joea Maršale, zatim angaţiran u c strima Bunnvja Berigana (1938), Artiea Shawa (1939), Tomi Dorseva (1939—42 i 1944—46) i Bennvja Ĉartera (1942). ( 1946 osnovao vlastiti veliki jazz-orkestar, a 1947 odlazi na neju u organizaciji Jazz At The Philharmonic Normana Grs Od 1951 ĉlan je sastava Big Four (s Charliejem Venturom i Cl byjem Jacksonom), 1953—54 orkestra Harrvja Jamesa s k 1957 odlazi na turneju po Evropi, 1954—55 ponovno je u sas T. Dorseva a 1958—-59 vodi vlastiti kvintet. Nakon prekida : bolesti, od 1960 nastupa, najprije kraće vrijeme kao pjt zatim kao bubnjar s vlastitim combo-sastavom te 1960—61 duţima turneju po Dalekom Istoku. God. 1966 utemeljio r veliki jazz-orkestar s mladim glazbenicima, s kojim gostuje

RICH — RICORDI Evropi (na jazz festivalu u Pragu). Sudjelovao na festivalu jazza u Newportu (1965), nastupao i na televiziji te snimio velik broj ploĉa s razliĉitim sastavima. Dobitnik je Zlatne nagrade Esauiera, 1947. Tipiĉan predstavnik swinga, ubraja se meĊu najbolje bubnjare u povijesti jazza. RICHARDSON, Alfred Madeley, engleski orguljaš i muziĉki teoretiĉar (Southend-on-Sea, Essex, 1. VI 1868 — New York, 23. VII 1949). Muziku studirao na Royal Academy of Music u Londonu (Ch. H. Parry, W. Parratt, E. Pauer) i na Univerzitetu u Oxfordu, gdje je doktorirao 1897. Crkveni orguljaš, 1897—1908 u Southtuark Cathedral u Londonu; istodobno osnovao i vodio pjevaĉko društvo. Od 1909 ţivio u SAD; isprva u Baltimoreu, a od 1912 predavao na Institute of Musical Art u New Yorku. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA. SPISI: Choir Training Based on Voice Produclion, 1899; The Psalms. Their Structure and Musical Rcndering, 1904; Church Music, 1904; The Southwark Psalter, 1904; Modern Organ Accompaniment, 1907; The Choirtraincr's Art, 1914; The Southwark Canlicles, 1918; Extempore Playing, 1922; Melps to Fuguc VCriting Based on Bach's »Das Wohltemperierte Klavier«, 1930; The Medieval Modes, 1933; Fundamenlal Counterpoint, 1936.

RICHTER, Ernst Friedrich Eduard, njemaĉki muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Gross Schonau, Lausitz, 24. X 1808 — Leipzig, 9. IV 1879). Uĉio kod Ch. Th. Weinliga u Leipzigu. Od 1843 nastavnik na Konzervatoriju u Leipzigu, uz to vodio Singakademie, zatim djelovao kao crkveni orguljaš. Od 1868 bio je kantor crkve sv. Tome. Veliku su popularnost stekli njegovi priruĉnici iz muziĉke teorije; prevedeni su i na mnoge strane jezike. Njegove kompozicije nemaju trajnije vrijednosti. DJELA. KOMPOZICIJE: gudaĉki kvarteti; sonate za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije. — Kompozicije za orgulje. — Oratorij Chrislus der Erloser, 1849; Dithyrambe za zbor i klavir, 1859; solo-pjesme. — Crkvena djela. — TEORETSKA. Praktische Studien zur Theorie der Musik: I, Lehrbuch der Harmonie, 1853 (XXXVI izd. 1953); II, Lehrbuch der Fuge, 1859 (IX izd. 1921) i III, Lehrbuch des einfachen und doppelten Kontrapunkts, 1872 (XV izd. 1920); Katechismus der Orgel, 1868 (IV izd. 1896). LIT.: B. Stockmann, Ernst Friedrich Eduard Richter, MGG, XI, 1963-

RICHTER, František (Franz) Xaver, ĉeški kompozitor (Holešov, Moravska, 1. XII 1709 ■— Strasbourg, 12. IX 1789). 0 njegovu ţivotu nema toĉnih podataka do 1740, kad postaje drugi kapelnik dvorske kapele u Kemptenu; od 1747 na mannheimskom dvoru violinist i pjevaĉ (kasnije komorni kompozitor). Od 1769 do smrti bio regens ehori katedrale u Strasbourgu. Imao je velik ugled i kao nastavnik. U Mannheimu je komponirao preteţno instrumentalna djela, a u Strasbourgu se bavio ponaj više vokalnom muzikom za crkvene potrebe. R. je jedan od naj istaknutijih predstavnika -> Mannheimske škole i njezina ranoklasiĉnog stila. ' U pjevnosti brzih stavaka nagoviješta, prema C. Schoenbaumu, Mozartove simfonije, u harmoniji gdjekad izne naĊuje rafiniranim spojevima, a zanimljivo je i kretanje njegovih basovih dionica. U crkvenim djelima otkriva se njegovo veliko kontrapunktsko umijeće. Kao teoretiĉar nadovezuje se na J. J. Fuxa i M. Spiessa. DJELA. INSTRUMENTALNA: 83 simfonije (51 simfo nija štampana); 13 koncerata za klavir; 8 koncerata za flautu; koncert za obou; koncert za visoku trublju (clarino). — Šest gudaĉkih kvarteta; 12 sonata za 2 violine i violonĉelo; 8 trija za 2 violine i b. c; 12 sonata za obligatni ĉembalo, violinu (flautu) i vio lonĉelo; 6 komornih sonata na obligatni ĉembalo, flautu (violinu) i violonĉelo; Divertimento za flautu, violonĉelo i klavir; 6 sonata za flautu i b. c; 6 dueta za flaute. — CRKVENA. Dva oratorija: La Deposizione della croce di Gesii Cristo 1 Oratorium in duas partes divisutn. Više od 30 misa; 3 rekvijema; 3 Te Deuma; Stabat Mater i dr. Udţbenik kompozicije Harmonische Belehrungen oder grundliche Aniveisung zur musikalischen Ton-Kunst oder reguldren Composition (obj. u prijevodu Ch. Kalkbrennera pod naslovom Traite d harmonie et de composition, 1804). — Tematski popis Richterovih crkvenih djela iz arhiva katedrale u Strass burgu obj. F. X. Mathias (Festschrift H. Riemann, 1909). NOVA IZD. H. Riemann obj.: 4 simfonije (DTB, III, 1 i VII, 1); 6 gudaĉkih kvarteta (DTB, XV); trio za flautu (violinu), violonĉelo i klavir u g-molu (DTB, XVI) i sonatu za flautu, violonĉelo i klavir u A-duru (Collegium Musicum, 1904); pojedina djela obj. R. Sondheimer, W. Upmever, A. Hoffmann, E. Hradecky i Ċr. LIT.: W. Barth, Die Messenkompositionen F. X. Richters (disertacija), Miinchen 1941 (rkp.). —■ W. Ga'ssler, Die Sinfonien von F. X. Richter und ihre Stellung in der vorklassischen Sinfonik (disertacija), Miinchen 1942 (rkp.). — T. Volek, F. X. Richter, Hudebni Rozhledv, 1959. — R. Munsler, Franz Xaver Richter, MGG, XI, 1963.

RICHTER, Hans, austrijski dirigent (Gyor, Madţarska, 4. IV 1843 — Bavreuth, 5. XII 1916). U Beĉu 1860—65 uĉio na Konzervatoriju kompoziciju (S. Sechter), violinu i rog, te tamo zapoĉeo umjetniĉku karijeru kao kornist orkestra kazališta Kdrtnertor (1862—66). God. 1868—69 zborovoĊa Miinchenske opere i zatim dirigent Opere u Budimpešti (1871—75). U Beĉu je od 1875 bio dirigent dvorske opere; 1875—97 vodio je tamo i Filharmoniju, a 1880—83 dirigirao i koncertima Društva prijatelja muzike. Od 1897 dirigent ranijeg Halleova orkestra u Manchesteru. Već od 1876 redovito nastupao na sveĉanim igrama u Bavreuthu. U Londonu je 1879—97 vodio Orchestral Festival Concerts, poznat kasnije pod njegovim imenom (Richter Concerts). R. ide u red najvećih dirigenata svoga vremena. Usko vezan uz R. Wagnera i njegovu umjetnost, on je od 1876 bio jedan od

199

glavnih stupova sveĉanih igara u Bavreuthu. MeĊutim, R. nije bio samo uzoran interpret Wagnerovih djela, već je — obdaren smislom za stilsko oblikovanje — podjednako sugestivno ostvarivao i druga djela klasiĉnoga i romantiĉnog repertoara. To se osobito odnosi na kompozicije J. Brahm-sa, od kojih su mnoge doţivjele svoju praizvedbu pod njegovom palicom. LIT.: L. Karpath (redaktor), R. Wagners Briefe an_Hans Richter, Wien 1924. — O. Šourek, Antonin Dvorak a Hans Richter, Praha 1942 (njemaĉki, Spomenica E. H. Miiller von Assovvu, Salzburg 1942). — R. Schaal, Ha ns R ic hte r, MGG, XI, 1963-

H. RIC HTER

RICHTER, Karl, njemaĉki orguljaš i zborovoĊa (Plauen, 15. X 1926 —). Prvo muziĉko obrazovanje stekao na Kreuzschule u Dresdenu, a zatim studirao na Crkvenom muziĉkom institutu u Leipzigu (K. Straube, G. Ramin). Umjetniĉku karijeru za poĉeo kao orguljaš crkve sv. Tome u Leipzigu. Od 1951 profesor je na Visokoj muziĉkoj školi u Munchenu, gdje je uz to orguljaš u crkvi sv. Marka i dirigent Miinchner Bach-Chora. Kao orguljaš koncertira i u inozemstvu (Francuska, Italija, Nizozemska, Švicarska, SAD i dr.). RICIERI (Riccieri), Giovanni Antonio, talijanski pjevaĉ i kompozitor (Venecija?, 12. V 1679 — Bologna, 15. V 1746). Muziku uĉio u Faenzi, Vicenzi (G. Castelfranco, M. Zanoli) te kod D. Freschija i F. P. Alghisija; 1700 debitirao kao sopranist u Ferrrari (Teatro Bonacossi). Od 1701 pjevao je u ponovno uspostavljenoj kapeli crkve S. Petronio u Bologni; još iste godine pjevaĉ u tamošnjoj Accademia Filarmonica, a od 1704 i kompozitor; na tom je poloţaju bio do 1716. God. 1722—26 bio je u sluţbi grofa S. M. Rzewskog u Poljskoj. U Italiju se vratio 1728, zatim je 1732 postao franjevac konventualac u Bologni, ali je uskoro napustio red. Ţivio je poslije u Padovi, Veneciji i Bologni; od 1744 do smrti bio je kapelnik u Centu kraj Bologne. Njegovi su uĉenici bili A. Bernacchi, Padre Martini, G. M. Nelvi i A. Caroli. DJELA: opera L'Armidoro. — CRKVENA. Oratoriji: // Difensor della fede, 1713 ; La Nascita di Giesit Bambino, 1713; La Tentazione d'incredulita ch'ebbe Santa Caterina, 1714; // Ćore humano combattuto da due amori, 1716; II Sacrifizio d'Isacco, 1738. Za glasove i instrumente: Messa in 2 ćori; Lezioni della Settimana Santa; Requiem e Kyrie; Kyrie e Gloria alla pastorale per la notle di Natale; Magnificat; Kyrie e Gloria, 1703; moteti; psalmi i dr. LIT.: L. F. Tagliavini, Giovanni Antonio Ricieri, MGG, XI, 1963.

RICORDI, talijansko muziĉko nakladno poduzeće. Osnovao ga je Giovanni R. (1785—1853). On je 1807 boravio u Leipzigu i kod tvrtke Breitkopf und Hartel upoznao tehniku bakrotiska. Vrativši se u Milano, otvorio 1808 nakladno poduzeće i iste godine objavio prvu publikaciju, zbirku opernih arija Giornale di Mušica vocale Italiana. Ĉasa Ricordi (C. R.) razvila se brzo u najveće talijansko nakladno poduzeće. God. 1813 stavila je u prodaju oko 800 izdanja djela talijanskih opernih kompozitora, u prvom redu G. Rossinija, V. Bellinija i G. Donizettija. Iduće godine objavljen je prvi katalog naklade R. Od 1842 R. izdaje vrijedan muziĉki ĉasopis Gazzetta Musicale di Milano, a 1844 zapoĉinje s tiskanjem Verdijevih djela. Po Giovannijevoj smrti preuzeo je upravu naklade njegov sin Tito I R. (1811—1888) koji je bio aktivan u poduzeću već od 1825. On je nakladi pripojio poduzeća Fratelli Clausetti i Ĉasa Lucca te otvorio podruţnice u nekoliko talijanskih gradova, u Parizu i u Londonu. Tita je naslijedio sin Giulio R. (1840 —1912), pisac, slikar i kompozitor (od oko 1910 pod pseudonimom J. Burgmein), oĉev suradnik od 1863. Za njegove vrlo uspješne uprave nakladi R. prikljuĉena su poduzeća Escudier, Pigna, C. Schmidl i B. Carelli. On je otvorio podruţnice u Leipzigu i New Yorku. Ponovno je 1866 pokrenuo ĉasopis Gazzetta Musicale (od 1902 Mušica e Musicisti, od 1906 Ars et Labor), Kao kompozitor Giulio R. je blizak G. Pucciniju s kojim ga je vezivalo i osobno prijateljstvo. DJELA: orkestralne, komorne i klavirske kompozicije. — Operna priĉa La Prindpessa invisibile, 1869; balet Un Capriccio (s M. Salom), 1866; operete La Secchia rapita, 1910 i Le Tapis d'orient, 1912. — Pjesme. — Ĉlanci.

Tito II R. (1865—1933) vodio je nakladu sa znatno manje uspjeha od svoga oca Giulija te se 1919 povukao. Upravu su tada preuzeli dotadašnji suradnici Carlo Clausetti i Renzo Valcarenghi. Renzov sin Guido V. (1893—1967) osnovao je samostalne podruţnice R. Americana u Buenos Airesu (1924) i R. & C. u Brazilu (1927). God. 1956 naklada R. je reorganizirana, pa otada

200

RICORDI — RIEMANN

djeluje pod nazivom Societa R. Danas je vode Carlo Origoni, Eugenio Clausetti i Guido Rignano. Izdanja naklade R. kompendij su talijanske muzike od poĉetka XIX st. do danas. U prošlom stoljeću poduzeće se orijentiralo na izdavanje operne muzike. U XX st. proširuje djelatnost na izdavanje instrumentalnih i didaktiĉkih djela. U katalogu iz 1902 (obuhvaća više od 100 000 brojeva) nalaze se i imena suvremenih talijanskih kompozitora. Medu reprezentativnim izdanjima istiĉu se instrumentalna djela D. Scarlattija, A. Vivaldija, zbirka Istituzioni e Monumenti Ċell'Arte Musicale Italiana{i Rigel, Henri Joseph RIEGER, Fritz, njemaĉki dirigent (Oberaltstadt, c Stare Mĉsto, ĈSSR, 28. VI 1910 —). Na Konzervatoriju u P studirao klavir (F. Langer), kompoziciju (F. Finke) i dirigi: (G. Szell). Umjetniĉku karijeru, zapoĉetu 1931 u Pragu kat rigent Njemaĉke opere, nastavio u Usti, Bremenu i Mannhe 1949 preuzeo je vodstvo Filharmonijskog orkestra u Mlinci (Generaltnusihdirektor). Za 15-godišnjeg djelovanja u Muncli u kojem je razdoblju bio stalni gost tamošnje Drţavne operi je stekao meĊunarodni ugled, osobito kao interpret muzike siĉnih i romantiĉnih kompozitora. Zahvaljujući njemu, Miinc ska filharmonija uvrstila se u red prvih svjetskih orkestara potvrĊuju i brojna gostovanja u inozemstvu. Da bi mogao 1 voljiti sve ĉešćim pozivima na gostovanja u svim krajevima jeta, R. se 1965 povukao s poloţaja šefa dirigenta. Od 197: šefdirigent Simfonijskog orkestra u Melbourneu. RIEGGER, Wallingford, ameriĉki kompozitor (Alb Georgia, 29. IV 1885 — New York, 2. IV 1961). Kompoz studirao na Institute of Musical Art u New Yorku, kod M. Bn u Berlinu i kod E. Stillman-Kelleva. Uz to studirao violor kod A. Hekkinga. Operni dirigent u Wiirzburgu i Konigsbe od 1916 u SAD, nastavnik muzike na raznim univerzitetima. 1922 do smrti ţivio u Nevv Yorku. Bavio se i izdavaĉkom dj> nošću. Zapoĉeo je kao kasni romantik, no uskoro je stao eksj mentirati, a kasnije je poĉeo primjenjivati i dodekafoniĉke stupke. Snaţna i originalna liĉnost, R. je umio spojiti mod izraz sa tradicionalnim oblikovanjem. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfo nije: I, za mali orkestar, ] I I , 1945; III, 1947 i IV, 1957; simfonijeta, 1959; varijacije za klavir i ork< 1953; varijacije za violinu i orkestar, 1958; varijacije za violinu, violu i gu 1956; fantazija i fuga za orgulje 4-ruĉno i orkestar, 1931; uvertira, 1955; J val Overture, 1957; Suite for Younger Orchestras za razne kombinacije gu duhaĉa i klavira, 1954; Dichototny za komorni orkestar, 1932; Consutntni 1939 (rev. pod naslovom Music for Orchestra, 1950); Quintuple Jazz, J< dr. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1939 i 1948; Canon on a Ground Bi Purcell za gudaĉki kvartet, 1951; klavirski trio, 1920; klavirski kvintet, ] duhaĉki kvintet, 1952; nonet za limene duhaĉke instrumente, 1951; Movt za 2 trublje, trombon i klavir, 1957; koncert za klavir i duhaĉki kvintet, ] Divcrtissement za flautu, harfu i violonĉelo, J933: sonatina za violinu i k 1947 i dr. — Klavirske kompozicije (Nem and Old, 1944). Djela za 2 klavir Kompozicije za orgulje. — DRAMSKA. Baleti: Frenctic Rhylhms za k: flautu, klarinet i bubnjeve, 1933 ; Trilogy (I, Theatre Piece za klavir i instrum 1936; II, With My Red Fires za klavir i instrumente, 1936 i I I I , Nezv L za klavir 4-ruĉno, bubnjeve i druge instrumente, 1935); Machine Ballet za k i orkestar, 1938 i dr. — VOKALNA: kantata In Certainty of Song, 195 Shakespeare Sonnet za bariton, zbor, klavir i komorni orkestar, 1956; La t dame sans merci za 4 glasa i 8 instrumenata, 1923; solo-pjesme i dr. LIT.: R. F. Goldman, VVallingford Riegger, MQ, 1950. — J. B. Sch An Analvtical Study of the Principal Instrumental Compositions of W. Ri( (disertacija), Evanston 1954. — W. Riegger, J. Becker, H. Cozvell i R. F. i man, A tribute to W. Riegger, Bulletin of the American Composers Alliance, — R. F. Goldman, Wallinglord Riegger, MGG, XI, 1963.

RIEHL, Wilhelm Heinrich, njemaĉki historiĉar kultu muziĉki pisac (Biebrich, 6. V 1823 — Miinchen, 16. XI 18 Od 1859 u Munchenu, profesor na Univerzitetu, te od 1885 i dobno direktor Bavarskog narodnog muzeja; 1876—92 pred; povijest muzike na Kraljevskoj muziĉkoj školi u Munchenu. muziĉki historiĉar posebno se zanimao za male majstore. Mu je pristupio sa širega gledišta njene povezanosti s poviješću un" nosti, knjiţevnosti i kulture. Bavio se i kompozicijom. DJELA. SPISI: Musikalischc Charaklerkopfe. Ein kunslgeschichh Skizzenbuch (2 sv.), 1853—60 (IX izd. 1927); Briefe an einen Staatsmann unsere musikalisehe Erziehung, 1853; Freie Vortrage (2 sv.), 1873—85; A. C im Wendepunkte zweier musikgeschichtlicher Epochen, 1882; Zur Geschicht' romantischen Oper, 1928; Musiker-Geschichtcn, 1928. LIT.: J. Miiller-Blatlau. Musikgeschichte und Musikpolitik bei Wil' Heinrich Riehl. Deutsche Musikkultur, 1937.— V. Geramb, Wilhelm Heii Riehl, Salzburg 1954. — R. Schaal, Wilhelm Heinrich von Riehl, MGG, 1963-

RIEMANN, Hugo, njemaĉki muzikolog, teoretiĉar i kom zitor (Grossmehlra kraj Sondershausena, 18. VII 1849 — Leip 10. VII 1919). Najprije studirao pravo, germanistiku i povi u Berlinu, a filozofiju u Tiibingenu. Vrativši se iz rata 1870—

RIEMANN posvetio se sasvim muzici i muziĉkoj nauci; uĉio je na Univerzitetu (O. Paul) i na Konzervatoriju (C. Reinecke, E. F. Rich-ter) uu Leipzigu, a doktorirao (1873) Gottingenu (kod E. Kriigera i H. Lotzea). Nekoliko je godina zatim bio dirigent i nastavnik u Bielefeldu. God. 1878 habilitirao na Univerzitetu u Leipzigu, ali je već 1880 otišao za dirigenta pjevaĉkog društva u Bromberg. Godinu dana kasnije preselio se u Hamburg, gdje je do 1890 predavao klavir i teoretske predmete na Konzervatoriju. God. 1890— 95 predavao je na Konzervatoriju u Wiesbadenu. Od 1895 djelovao je u Leipzigu na Univerzitetu H. RIEMANN (najprije docent, od 1901 izvanredni profesor). God. 1908 utemeljio je muzikološki institut Leipziškog univerziteta (s naslovom Collegium musicum) i postao direktor te ustanove, a 1914 imenovan je direktorom novoosnovanog Drţavnog istraţivaĉkog instituta za muziĉku nauku. U evropskoj muzikologiji R. je jedinstvena pojava, lik svestrana uĉenjaka s kojim se po širini interesa ne moţe usporediti nijedan drugi muzikolog. Ostavio je više od 60 knjiga, u kojima su obraĊena sva muziĉka podruĉja, više od 200 pojedinaĉnih studija, oko 70 kompozicija, ne raĉunajući mnogobrojna tuĊa djela (knjige i muzikalije) što ih je priredio za tisak i objavio. R. je bio muzikolog golema znanja, neobiĉne moći koncentracije, pun ideja koje su revolucionirale muziĉku nauku njegova doba. U svom nauĉavanju zastupao je autonomno muziĉko shvaćanje umjesto kasnoromantiĉarskog poetsko-literarnog poimanja muzike. Time je udario temelje i danas mjerodavnom stajalištu. Ispitujući kritiĉkim okom mnoge dotadašnje tekovine muziĉke nauke i podvrgavajući ih reviziji koju su zahtijevali rezultati njegovih temeljitih i plodnih istraţivanja, on je smjelo iznosio nove probleme i pridonosio njihovu rješavanju. Ovdje se ne mogu navesti sve pojedinosti kojima je R. trajno obogatio nauku. Treba spomenuti, meĊu ostalima, njegovu epohalnu obnovu tumaĉenja harmonijskih pojava na osnovi funkcionalne teorije i uloge sporednih suzvuka kao zamjenika toniĉke, dominantne i subdominantne funkcije; nadalje, izlaganje novih naĉela fraziranja i agogike, pa nauku o tonskim predodţbama. Dao je novo znaĉenje i muziĉkoj analizi, izgradivši sistematski analitiku i nauku o kompoziciji koja ide od motiva do simfonije. R. je veoma vaţan i kao muziĉki historiĉar: umjesto starije historiografije zasnovane prvenstveno na osvjetljavanju pojedinih liĉnosti, on je nastojao prikazati povijesni razvitak prema muziĉkim oblicima i stilskim naĉelima. Osvjetlivši na poseban naĉin razdoblje Ars novae, otkrio je i neke nove barokne oblike (varijacijsku suitu). Njegova je zasluga što je konaĉno valjano ocijenjena djelatnost muziĉara iz tzv. Mannheimske škole. R. je i najveći muziĉki leksikograf svojega vremena. Njegov je leksikon, po cijelom svijetu proširen i preveden na mnoge jezike, postao standardni leksiĉki priruĉnik. Već po obliku, kakav mu je R. dao, to je zaista uzorno sastavljen priruĉnik s pouzdanim informacijama koje su plod dugogodišnjega savjesnog prikupljanja podataka i istraţivanja. R. je za ţivota imao i protivnika koji su osporavali vrijednost pojedinih njegovih tvrdnja. Oni su gdjekad imali i pravo (njegove su analize, na primjer, bile ponešto jednostrane, jer su se oslanjale gotovo samo na formalno-stilistiĉka obiljeţja). Neke Riemannove postavke vrijeme je revidiralo i izmijenilo. To ipak nipošto ne umanjuje opće znaĉenje golema doprinosa toga velikog uĉenjaka ĉije je djelovanje ostavilo neizbrisive tragove u razvitku novije evropske muziĉke nauke. R. je odgojio priliĉan broj uĉenika. MeĊu njima su C. Fuchs, R. Miinnich, A. Schering, W. Gurlitt, G. Becking, R. Steglich, H. Erpf, M. Unger, S. Straţnicki i dr. DJELA. Kako bi popis Riemannovih djela, koia su toliko raznovrsna, bio pregledan, ovdje se navode po strukama. Na taj naĉin postaje još oĉitija sveobuhvatnost njegova nevjerojatno širokog znanstvenog interesa. HISTORIJSKA: Studien zur Geschichte der Notenschrift, 1878; Die Entzvickelung unserer Notenschrift, 1882; Die Martyrien der byzantinischen liturgischen Notation, 1882; Katechismus der Musikgeschichte, 1888 (V izd. pod naslovom Abriss der Musikgeschichte u 2 sv., 1914; prevedeno na engl., ruski, tal. i ĉeški); Notenschrift und Notendruck, 1896; Der Mensural-Codex des Magister Nikolaus Apel von Kb'nigshofen, KMJB, 1897; Geschichte der Musiktheorie im IX—XIX. Jahrhundert, 1898 (III izd. 1961); Epochen und Heroen der Musikgeschichte, 1900; Geschichte der Musik seit Beethoven (1800—1900), 1901; Handbuch der Musikgeschichte, 5 sv.: I,, Altertum, 1904; I2, Mittelaller, 1905; lit, Renaissance, 1907; II2, Die Generalbass-Epoche, 1912 i II 3 , Die grossen deutschen Meister, 1913. Zur Geschichte der deutschen Suite, SBIMG, 1904—05; Das Kunstlied im 14. bis 15. Jahrhundert, ibid., 1905—06; Das Problem des Choralrhythmus, PJB, 1905; Verloren-

201

gcgangene Selbstverstdndlichkeiten in der Musik des 15.—16. Jahrhundcrts. —■ Die Mušica ficta, 1907; Kleines Handbuch der Musikgeschichte mit Periodisierung nach Stilprinzipien und Formen, 1908 (VIII izd. 1958); Grundriss der Musiktvissenscha/t, 1908 (IV izd. 1928, priredio J. Wolf); Die byzaminische Notenschrift im 10.—75. Jahrhundert (2 sv.), 1909—15; Kompendium der Notenschriftkunde, 1910; Der Basso ostinato und die Anfdnge der Kantate, SBIMG, 1911 —12; Folklorislische Tonalitdtsstudien, 1916; L. van Beethovens samtliche Kla-vierSolosonaten, Asthetische und formahechnische Analyse mit historischen No-tizen, 3 sv., 1918—19 (IV izd. 1920); Musikgeschichte in Beispielen, 3 sv. (zbirka primjera), 1911—12 (IV izd. 1929). — TEORETSKA. OSNOVNA TEORIJA MUZIKE: Elementar-Musiklehre, 1833; Katechismus der Musik (Allgemdne Musiklehre), 1888 (VII izd 1920; prevedeno i na engleski); Katechismus des Musik-Diktats, 1889. HARMONIJA: Die Hiilfsmittel der Modulation, 1875; Musikalische Syntaxis, 1877; Skizze einer neuen Methode der Harmonielehre, 1880 (1887 prer.iobj. pod naslovom Handbuch der Harmonielehre, VIII izd. 1920; franc. prijevod 1902; tal. prijevod 1906; španjolski 1906); Die Natur der Harmonik, 1882; Svstematische Modulationslehre, 1887 (ruski prijevod, 1895); Anleitung zum Generalbass-Spielen, 1889 (VI izd. 1927; španjolski prijevod 1928); Katechismus der Harmonie- und Modulationslehre, 1890 (VII izd. kao Handbuch der Harmonieund Modulationslehre, oko 1920); Vereinfachte Harmonielehre, 1893 (engl. prijevod 1896; franc. 1899; ruski 1896 i 1901); Das Problem des harmonischen Dualismus, 1905; Elementar-Schulbuch der Harmonielehre, 1906 ( I I I izd. 1918); Gibt es Poppelharmonien?, Pedrell-Festschrift, 1911. KONTRAPUNKT I FUGA: Neue Schule der Melodik, 1883; Lehrbuch des einfcchen, doppelten und imitierenden Kontrapunkts, 1888 (IV—VI izd. 1921; engl. prijevod, 1904); Katechismus der Fugen-Komposition (3 sv.), 1890—94 (sadrţi analize djela J. S. Bacha Das Wohltemperierte Klavier i Die Kunst der Fuge; u kasnijim izdanjima obj. pod naslovom Handbuch der Fugen-Komposition). INSTRUMENTI, KOMPOZICIJA: Katechismus der Musikinstrumente, 1888 (prevedeno na engl. i na španjolski); Grundriss {Katechismus) der Komposilions-lehre (Musikalische Formenlehre), 1889, 2 sv. (VII—VIII izd. 1922); Katechismus der Gesangskomposition, 1891 ( I I I izd. 1921); Anleitung zum Partiturspiel, 1902 (I I izd. 1911; engl. prijevod 1903; španjolski 1928); Grosse Kompositions-lehre, 3 sv.: I, Der hotnophone Satz, 1902; II, Der polyphone Satz, 1903 i III, Der Orchestersatz und der dramalisehe Gesangstil, 1913; Katechismus der Orchestrierung, 1902 (V izd. kao Handbuch der Orchestrierung, 1921; ĉeški prijevod 1903; engl. 1906). ESTETIKA, FRAZIRANJE, RITMIKA, METRIKA: Musikalische I.ogik (Uber das musikalische Horen; disertacija), 1873; Der Ausdruck in der Musik, 1884; Musikalische Dynamik und Agogik. Lehrbuch der musikalischen Phrasierung, 1884 (ruski prijevod 1912); Wie horen wir Musik}, 1888; Katechismus der Phrasierung (sa C. Fuchsom), 1890 (1900 pod naslovom Vademecum der Phrasierung; VIII izd. pod naslovom Handbuch der Phrasierung, 1912); Grundlinien der Musik-Asthetik, 1890 ( I I izd. s naslovom Katechismus . . . , 1903; engl. prijevod 1895); Die Elemente der musikalischen Asthetik, 1900 (franc. prijevod 1906; španjolski 1914); System der musikalischen Rhvtmik una Melrik, 1903; Ideen su einer Lehre von den Tonvorstellungen, PJB, 1914—15; Neue Beitrage zu einer Lehre von den Tonvorstellungen, ibid., 1916. AKUSTIKA: Die objektive Existenz der Untcrtb'ne in der Schallzvelle, 1877; Katechismus der Akuslik, 1891 ( I I I izd. s naslovom Handbuch ..., 1921). — LEKSIKOGRAFIJA: Musik-Lexikon, 1882 (do X izd. u jednom svesku; XI preraĊeno izd. u 2 sv., 1929, priredio A. Einstein; XII preraĊeno izd. u 3 sv., I i II sv. kao Personenteil u redakciji W. Gurlitta, 1959—61, I I I sv. kao Sachteil u redakciji W. Gurlitta i H. H. Eggebrechta, 1967, uz to 2 dopunska sveska u red. C. Dahlhaus a 1972 i 1975; engl. prijevod priredio J. S. Shedlock, 1893—97; franc. prijevod priredio G. Humbert 1895—98, a I I I , znatno preraĊeno franc. izd. s posebnim obzirom na razvoj franc. muziĉke kulture uredili A. SchaerTncr, M. Pincherle, Y. Rokseth i A. Tessier, 1931; izvadak iz I I I franc. izd., s podacima o poznatijim muziĉarima prošlosti i sadašnjosti, objavila, uz nadopune, S. Dreyfus -Roche, 1954, pod naslovom Dictionnaire des grands musiciens et de leurs oeuvres; dansko izd. skraćeno, ali dopunjeno podacima iz danskoga muziĉkog ţivota, obj. H. V. Schvtte, u 2 sv., pod naslovom Nordisk Musik-Lexikon, 1888—92; ruski prijevod priredili J. O. Engel i B. Jurgenson, 1901—04); Opern-Handbuch, 1887 (II izd. 1893 s dopunama). — DIDAKTIĈKA: Vademecum fiir den ersten Klavier-unterricht, 1876; Systematische Treffiibungen fiir den Gesang, 1880; Vergleichende theoretischpraktische Klavier-Schule, 1883; Katechismus der Orgel, 1888 (II izd. 1901); Katechismus des Klavierspiels, 1888 (VII izd. 1922; obj. i na engl., ruskom i Ĉeškom); Normal-Klavierschule fiir Anfanger, 1906 i dr. Riemannovi sabrani ĉlanci i studije, napisani prije 1900, obj. su pod naslovom Prdludien und Studien, Gesammelte Aufsdtze zur Aeslhetik, Theorie und Geschichte der Musik, 3 sv., 1895—1901. — KOMPOZICIJE: simfonija. — Dva gudaĉka kvarteta, op. 26 i op. 54; klavirski trio op. 38; varijacije na temu Beethovena za gudaĉki kvartet op. 53; sonata za violinu i klavir. — Sonata za klavir; Kla-viersonatinen; 16 Kinderstiicke; 15 Variationen in Kanonform iiber ein Thema von Haydn; veći broj kraćih klavirskih kompozicija, valcera, mazurka, etida itd. — Pjesme. — IZDANJA. Spisi: A. B. Marx, Die Lehre von der musikalischen Komposition, novo prer. izd. I—II i IV sv., 1887—88 i 1890, F. A. Ge-vaert, Nouveau traile d'instrumentation prijevod s naslovom Neue Instrumenten-lehre, 1887 i Les Origines du ehant liturgique s naslovom Der Ursprung des ro-mischen Kirchengesangs, 1891; G. Morphv, Les Luthistes espagnols, prev. s naslovom Die spanisehe Lauten-Meister des 16. Jahrhunderts, 1902; Ch. M. Widor, Technique de l'orchestre moderne kao Die Technik des modernen Orchesters, I9°4i A. W. Thayer, Ludiaig van Beethovens Leben, njem. izd. u prijevodu H. Deitersa dovršio je i dopunio R. izdavši IV i V sv., 1907—08 te nova preraĊena izd. I, II i III sv., 1910—15. Kritiĉka izdanja tuĊih kompozicija: Sinfonien der »pfalz-bayerischen« Schule (s uvodnim komentarom i tematskim katalogom) u seriji DTB, I I I , 1, VII, 2 i VIII, 2; Mannheimer Kammermusik des 18. Jahrhunderts, DTB, XV i XVI; Agostino Stejfani: Kammerduette, DTB, VI, 2; Der Oper Alarico von A. Steffani und Auszvahl aus den anderen Opern, DTB, XI, 2 i XII, 2; Johann Schobert, Ausgezvahlte Werke, DDT, XXXIX. Praktiĉka izdanja: zbirke Altmeister des Klavier-Spiels, 2 sv.; Collegium Musicum. Auszvahl dlterer Kammermusikzverke, 50 svešĉića (djela dell'Abaca, Pergolesija, Porpore i dr.); Hausmusik aus alter Zeit. Intime Gesange mit Instrumental -Begleitung aus dem 14. und 15. Jahrhundert; Sechs bisher ungedruckle Chansons von Gilles Binchois, 1892; Old Chamber Music, 4 knj., 1896; Carl Slamitz, 5 klavier-Sonaten mit begleilender Violine. — U Riemannovu ĉast obj. je 1909 spomenica Riemann-Feslschrift, Gesammelte Studien . . . (red. C. Mennicke) koja sadrţi biografsku skicu, popis djela i sabrane studije do 1909; II Rieman- Festschrift zum 70. Geburtstag . . . (red. M. Unger), 1919 (u rkp.). LIT.: R. Heuler, Dr. H. Riemann als Volksschulgesangpadagog, Sonde, Wiirzburg 1910. — J. Wolf, H. Riemann, ein Festgruss, AFMW, 1918—19. — ZFMW, juli 1919 (broj posvećen Riemannu s prilozima A. Einsteina, W. Gurlitta, G. Beckinga, R. Steglicha i W. Altamanna). — H. Grabner, Die Funktionstheorie Hugo Riemanns und ihre Bedeutung ftir die praktisehe Analvse, Munchen 1923. — W. Gurlitt, Aus den Briefen Max Regers an Hugo Riemann, PJB, 1936. — H. L. Denecke, Die Kompositions-Lehre Hugo Riemanns (disertacija), Kiel 1937. — W. Gurlitt, Hugo Riemann (1849—1919), Wiesbaden 1951. — H. C. Wolf, Hugo Riemann, der Begrunder der svstematischen Musikbetrachtung, Festschrift Max Schneider, Leipzig 1955. — H. Federhofer,

202

RIEMANN — RIETSCH

Die Funktionstheorie Hugo Riemanns und die Schichtenlehre H. Schenkers, Kongresni izvještaj, Wien 1956. — H. Besseler, Das musikalische Horen der Neuzeit, Berlin 1959. — H. Ch. Wolff> Hugo Riemann, MGG, XI, 1963. — G. Sievers, Die Grundla^en Hugo Riemanns bei Max Reger, Wiesbaden 1967. J. As.

RIEMANN, Ludwig, njemaĉki muzikolog (Liineburg, 25. III 1864 — Essen, 25. I 1927). Violinu i klavir uĉio u Duisburgu (O. von K6nigslow, H. Griiters), a zatim studirao na Institutu za crkvenu muziku u Berlinu (O. Loschhorn, J. Alsleben, W. Bargiel). Od 1889 profesor na gimnaziji u Essenu. Pridonio je unapreĊenju muziĉkog odgoja na općeobrazovnim školama, a dao je i znatniji prilog metodici klavira. Glavno mu je djelo Das Wesen des Klavier-Klangs. Bavio se i kompozicijom. DJELA. SPISI: Populdre Darstellung der Akustik in Beziehung zur Mu sik, 1896; tjber eigentumliche bei Natur- und orientalischen Kulturvolkern vorkommende Tonreihen und ihre Beziehungen zu den Gesetzen der Harmonie, Beilage zum Jahresprogramme des Koniglichen Gvmnasiums Essen, 1899; Vber Tonskalen altdeutscher Musikinstrwnenten mit messbaren Griffen, MFM, 1904—05; Der Volksgesang zur Zeit der Kirchentonarten, ZIMG, 1908—09; Vber die Volksmusik in den deutschen Alpenldndern, ibid., 1909—10; Musikdsthetische Betrachtung u'ber Ijo Klavierstiicke, 1909; Die Beziehungen der heutigen Volksmusik zur Kunstmusik, Liliencron-Festschrift, 1910; Das Wesen des Klavierklanges und seine Beziehungen zum Anschlag, 1911; Kurzgefasste praktische Modulationsiibung, 1915; Tonalitat und Atonalitdt, Neue Musikzeitung, 1922; Das Erkennen der Ton- und Akkordzusatnmenhange in Tonstiicken klassischer und moderner Literatur, 2 sv., 1925—26. — Gesangschule, 1900. — IZDANJA: Einstimmiges Choralbuch, 1902; Die Spinnstube (zbirka narodnih pjesama), 1913; F. A. Streinhausen, Die Physiologischen Fehler und die Umgestahung der Klavier-Technik, II izd., 1913. LIT.: F. Oberborbeck, L. Riemann, Leben und Werk, Essener Volkszeitung, 1927. — W. Schaun, Nachruf fiir Prof. L. Riemann, ZFM, 1927. — F. Feldens, In memoriam L. Riemann, Akropolis, 1936. — F. Goebels, Ludwig Riemann, MGG, XI, 1963.

RIEPEL, Joseph, austrijski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Horschlag, kršten 22. I 1709 — Regensburg, 23. X 1782). U Grazu studirao filozofiju, a u Dresdenu muziku (J. D. Zelenka). Nakon boravka u Poljskoj, od 1751 ţivio u Regensburgu kao komorni muziĉar na dvoru kneza Thurn - Taxisa. U svom pedagoškom radu R. je medu prvima teoretske postavke izvodio iz prakse. Tog se naĉela drţao i u svojim priruĉnicima, pisanim u obliku dijaloga, pa ga neki smatraju »utemeljiteljem klasiĉne nauke o oblicima« (E. Schvrarzmaier). DJELA. Priruĉnik Anfangsgru'nde zur musikalischen Setzkunst... zamišljen u 10 sv. (obj. samo 6 sv.): I, De rhythmopoeia oder von der Tactordnung, 1752; II, Grundregeln zur Tonordnung insgemein, 1755; III Griindliche Erklarung der Tonordnung, 1757; IV, Erlduterung der betruglichen Tonordnung, 1765; V, unentbehrliche Anmerkungen zur Contrapunct, 1768 i VI, Vom Contrapunct, posth. Harmonisches Sylbenmass... (3 sv.), I i II sv. 1776. III sv. rkp.; Basschliissel, das ist Anleitung fiir Anfdnger und Liebhaber der Setzkunst..., 1786 (obj. njegov uĉenik Schubarth). — Kompozicije: simfonije; 3 koncerta za violinu i gudaĉe; koncerti za klavir i orkestar; crkvena djela. LIT.: W. Twittenhoff, Die musiktheoretischen Schriften J. Riepels (disertacija), Halle a. S. 1933 (prošireno izd. 1935). — J. Merkl, Joseph Riepel als Komponist (disertacija), Erlangen 1936. — E. Schzvarzmaier, Die Takt- und Tonordnung J. Riepels (disertacija), Wolfenbiittel 1936. — A. Feil, Satztechnische Fragen in den Kompositionslehren von F. Niedt, J. Riepel und H. Chr. Koch (disertacija), Heidelberg 1954. — H. G. Hoke, Joseph Riepel, MGG, XI, 1963.

RIES, 1. Ferdinand, njemaĉki pijanist, dirigent i kompozitor (Bonn, kršten 28. XI 1784 — Frankfurt na M., 13. I 1838). Sin i uĉenik Franza Antona Riesa u Bonnu, studij klavira na stavio u Beĉu kod L. van Beethovena, gdje je uĉio i kompoziciju kod J. Albrechtsbergera. Nakon koncertnih turneja po sjevernoj Njemaĉkoj, Skandinavskim zemljama i Rusiji (1810—12), 1813— 24 u Londonu koncertni pijanist i vrlo cijenjen klavirski pedagog. Ţivio zatim u Godesbergu, a od 1830 u Frankfurtu na Majni gdje je 1836 bio dirigent Cecilijanskoga društva. Gostovao u Italiji (1832) i Parizu (1836 i 1837). R. je od 1825 u nekoliko navrata vodio Niederreinische Musikfeste na kojima je izveo Beethovenovu Devetu simfoniju. Svoj kompozitorski stil razvio je pod Beethovenovim utjecajem, ali ga je — kako je sam umjetnik kazao — previše imitirao. Ostao je poznat po svom biografskom djelu o Beethovenu. DJELA. ORKESTRALNA: 6 simfonija; 8 koncerata za klavir; koncert za violinu; 4 uvertire. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta; 5 gudaĉkih kvinteta; 5 klavirskih trija; 3 klavirska kvarteta; klavirski kvintet; 2 seksteta; septet; oktet. Sonate: 15 za violinu i klavir; za violonĉelo i klavir; 5 za flautu i klavir; za rog i klavir te za klarinet i klavir. — KLAVIRSKA: 10 sonata; 13 ronda; 63 niza varijacija; 40 preludija, fantazije; 3 sonate za klavir 4 -r. — DRAMSKA. Opere: Die Rduberbraut, 1828; Liska (The Sorceress), 1831 i Eine Nacht auf dem Libanon. — Oratoriji Der Sieg des Glaubens, 1831 i Die Konige Israels, 1837. —• Biographische Notizen u'ber L. van Beethoven (sa F. G. Wegelerom), 1838 (suplement 1845; novo izd. A. Kalischer, 1906).

2. Hubert, violinist i kompozitor (Bonn, 1. IV 1802 — Berlin, 14. IX 1886). Brat Ferdinanda; uĉio violinu kod svog oca Franza Antona Riesa i kod L. Spohra, a kompoziciju kod M. Hauptmanna. Od 1825 ĉlan dvorskog orkestra u Berlinu (od 1836 koncertni majstor), od 1835 direktor Berlinskog filharmonijskog društva; 1849—72 predavao violinu na Kazališnoj instrumentalnoj školi. Vrijedna su njegova instruktivna djela za violinu. DJELA: 2 koncerta za violinu i orkestar; 3 gudaĉka kvarteta. — Violin-schule fiir den ersten Unlerricht, 1842 (engl. izd 1873); 15 Violinstudien von

mdssiger Sclmierigkeit; 50 Intonationsu'bungen; 12 Violinstudien in Forn Konzerstucken ; Erzdhlungen aus alter Zeit (30 dueta). LIT.: L. Vberfeldt, Ferdinand Rjes, Jugendentwicklung (disert; Bonn 1915. — R. Sietz, Ries, 1. Ferdinand, 2. Hubert, MGG, XI, 1963.

RIESEMANN, Bernhard Oskar, njemaĉki rnuzil (Reval, 29. II 1880 — St. Niklausen kraj Luzerna, 28. IX i< Studirao muzikologiju na Univerzitetu u Miinchenu (A. S berger, L. Thuille), Berlinu (O. Fleischer, N. Friedlaer i Leipzigu (H. Riemann); promovirao 1907. Do Prvoga svjet rata muziĉki kritiĉar, pisac i dirigent u Moskvi; kasnije : preteţno u Miinchenu. Znatno pridonio studiju notacije i f jesti staroruskoga crkvenog pjevanja. Vrijedan materijal sac vaju i monografije manje poznatih ruskih kompozitora, ali i Glinke. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA. SPISI: Die Notationen des altrussischen Kirchengesanges (di ĉija), 1908; Zur Frage der Entzifferung altbyzantinischer Neumen, V&stschr Riemann, 1909; Monographien zur russischen Musik (2 sv.), 1923 i 1926 ('. posvećenMusorgskom). Studije iĉlanci.—Prijevodi: N. Rimski-Korsakov, 1 nik meines musikalischen Lebens, 1928; A. Skrjabin, Promelheischc Phant 1924 i L. Sabanjejev, Geschichte der russischen Musik, 1926. — IZDA1 Ljadozu-Album fiir Klavier, 1932 (izbor djela i predgovor). LIT.: G. VCaldmann, Bernhard Oskar von Riesemann, MGG, XI,

RIETHMULLER, Helmut, njemaĉki kompozitor i diri (Koln, 16. V 1912 —• Berg, Starnbergersee, 28. II 1966). dirao muzikologiju, klavir i kompoziciju u Kolnu, Beĉu i De cenu. Dirigent, pijanist i struĉni suradnik radio-stanica u K 1 Berlinu (1937—46). U Kolnu 1937 osnovao i do 1939 v Rheinisches Kammerorchester. God. 1947—-57 profesor na sokoj muziĉkoj školi u Weimaru; 1959—62 vodio muziĉki c Bavarskog radija u Munchenu i zatim radio na televiziji. Kon zicije su mu umjereno moderne i u osnovi polifone. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1942 i 1954; Sinfonielta se 1957; 2 koncerta za klavir, 1950 i 1951; koncert za. violonĉelo, 1953; serena> flautu, harfu i gudaĉe; suita, 1934; Hymnische Musik, 1940; Romanze za gut Sinfonische Impressionen,l943; Toccata, 1944; Feierliches Ostinalo, 1946; Pa 1948. — Komorna muzika. —Sonata za klavir.— Suita za orgulje. — DRAMS opera Die Mitschuldigen; balet Rheinisches Winzerfest, 1944. Muzika za f za radio. — VOKALNA: oratorij Die sieben Bitten; zborske kompoz: solopjesme. — Obradbe narodnih pjesama. LIT.: G. Kraft, Helmut Riethmiiller, MGG, XI 1963.

RIETI, Vittorio, talijanski kompozitor (Aleksandrija, . pat, 28. I 1898 —). Studirao u Milanu (G. Frugatta) i Rimu Respighi). God. 1925—40 boravio naizmjence u Rimu i Par od 1940 u SAD, nastavnik kompozicije u Baltimoreu (1948— Chicagu (1950—53) i 1960—64 na New York College of M, Bliz grupi Šestorice, u Parizu je osobite uspjehe postigao bi nom muzikom za trupu S. Djagileva i scenskom muzikom kazalište L. Jouveta. I u Americi njegovi su baleti, u koreogi G. Balanchinea, naišli na veliko priznanje. U Rietijevim djel neoklasicistiĉkih tendencija susreću se elementi briljantni humora i svjeţine talijanskog narodnog melosa. DJELA. ORK ESTRALN A. Pet simfo nija : I, 1929; II, 1931; HI, fonietla, 1932; IV, Sinfonia Tripartita, 1944 i V, 1945. Koncerti: 3 za kl 1926, 1937 i 1956; za 2 klavira, 1952; Concerto napoletano za violinu, 1 2 za violonĉelo, I, 1934; za ĉembalo, 1930; za duhaĉki kvintet, 1923; Gon du Loup za orkestar, 1938. Tri suite i dr. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvai 1926, 1941, 1953 i 1960; duhaĉki kvintet, 1958; Concertino za 5 klarineta, 1 sonata za flautu, obou, fagot i klavir, 1925; partita za ĉembalo i l i harfu, fl: obou i gudaĉki kvartet, 1945; Madrigali za 12 instrumenata, 1928 i dr. — K V IRSKA: sonata; Poema fiesolano, 1921; suite, 1926; kompozicije za 2 klavir Sonata alVantica za ĉembalo. — DRAMSKA. Opere: Orfeo, 1928; T< nelbosco, 1934; Don Perlimplin (prema F. G. Lorki), 1932; The Pet Shop, i The Clock, 1960. Radio-opera Viaggio d'Europa, 1954. Baleti: L'Arca di 1923; Robinson et Vendredi, 1924; Barabau, 1925; Le Bali, 1929; Davidtr phant, 1936; Hippolyte, 1937; The Mute Wife (na teme N. Paganinija), I Oedipus, 1944; Wall z A cademy, 1944; T he Ni ght Shadot v i l i L a Sonnan (na teme V. Bellinija), 1946; Trionfo di Bacco e Arianna, 1948; The Um. 1950 i Native Dancers, 1959. Scenska i filmska muzika. — Kantata L7j Wandering, 1939; solo pjesme. LIT.: A. Casella, Vittorio Rieti, Musikblatter des Anbruch, 1925. Schwarz, Vittorio Rieti, MGG, XI, 1963.

RIETSCH, Heinrich, austrijski muzikolog i kompoz (Falkenau a. d. Eger, 22. IX 1860 — Prag, 12. XII 1927). Beĉu uĉio muzikologiju kod E. Hanslicka i G. Adlera, a kom ziciju kod F. Krenna, E. Mandyczewskog i R. Fuchsa. Od 1 predavao muzikologiju na tamošnjem Univerzitetu; od 1900 je profesor muzikologije na Njemaĉkom univerzitetu u Pr< Njegovi su uĉenici R. Lach, R. Haas i P. Nettl. Postigao je va rezultate o prouĉavanju djela njemaĉkih Minnesangera i pi jesti Lieda. DJELA. SPISI: Die Tonkunsl in der 2. Hdlfte aes 19. Jahrhunderts, (II izd. 1906); Die deutsche Liedioeise, 1905; Die Grundlagen der Tonkunsl, (II izd. 1918); studije i rasprave. — IZDANJA: Die Mondsee-VCiener Lit handschrifl und der Mbnch von Salzburg (s F. A. Maverom), 1896; G. M L Florilegium musicum, I—II (DTO, I, 2 — II, 2, 1894—95; novo izd. 19 J. J. Fux, Concentus musico-instrumentalis (DTO, XXIII, 2, 1913); faks beĉkog Minnesanger-fragmenta 2701 s komentarom (DTO, XX, 2). — K(. POZICIJE: simfonijska pjesma Miinchhausen; komorna i klavirska djela; o Walther von der Vogelweide, 1902; zborovi; solo-pjesme. LIT.: P. Nettl, Verzeichnis der wissenschaftlichen und kunstleris< Arbeiten von Rietsch bis 1920, ZFMW, 1920. — Isti, Heinrich Rietsch,il 1927—28. —■ H. Federhofer, Heinrich Rietsch, MGG, XI, 1963.

RIETZ — RIGHINI RIETZ, Julius, njemaĉki dirigent i kompozitor (Berlin, 28. XII 1812 — Dresden, 12. IX 1877). Uĉio violonĉelo kod B. Romberga i M. Ganza, a kompoziciju kod K. F. Zeltera. Od 1828 ĉlan orkestra u berlinskom Konigstadtisches Thealer, 1834 odlazi na poziv F. Mendelssohna u Diisseldorf, gdje je najprije drugi dirigent Opere, zatim nasljeduje Mendelssohna kao prvi dirigent, a 1836—47 kao gradski muziĉki direktor vodi pretplatniĉke koncerte, pjevaĉki zbor i crkvenu muziku. God. 1847 odlazi u Leipzig, gdje je dirigent Pjevaĉke akademije, Opere (od 1854) i orkestra Gemandhaus, te profesor Konzervatorija. God. 1860—77 dirigent Opere, dvorske i crkvene muzike te direktor Konzervatorija u Dresdenu. Njegovi su uĉenici W. Bargiel, O. Dessoff i F. Draeseke. Kao kompozitor R. je bio pod Mendelssohnovim utjecajem. Jedan od najznatnijih dirigenata svoga doba, osobitu je paţnju posvećivao Mozartovim operama i Mendelssohnovim orkestralnim kompozicijama. DJELA. ORKESTRALNA : 3 simfonije. Koncerti: za violinu; 2 za violonĉelo i 1 za klarinet. Konzertstiick za obou i orkestar; Capriccio za violinu i orkestar; uvertire. — Komorne kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Die Eremi-ten, 1834; Der Korsar, 1850 i Georg Neumark und die Gambe, 1859. Scenska muzika. — Kantate (Dithyrumbe); zborovi; solo-pjesme. — Mise; psalmi; moteti; korali.— Izdao cjelokupna djela F. Mendelssohna te kompozicije J. S. Bacha, L. van Beethovena, W. A. Mozarta i C. M. Webera. LIT.: Pauline Viardot-Garcia to Julius Rietz, MQ, 1915. — P. A. Merbach, Briefwechsel zwischen Eduard Devrient und Julius Rietz, AFMW, 1918 —19. — H.Zimmer, J. Rietz als Herausgeber Weberscher Werke, Deutsche Musikkultur, 1938.— Isti, Julius Rietz (disertacija), Berlin 1943. — R. Sietz, Das Stammbuch von Julius Rietz, Studien zur Musikgeschichtc des Rheinlands, Koln 1962. — F. Gothel, Julius Rietz, MGG, XI, 1963.

RIEZLER, VValter, njemaĉki muzikolog i povjesniĉar umjetnosti (Miinchen, 2. X 1878 — Ebenhausen kraj Mtinchena, 22. I 1965). Uz arheologiju, povijest umjetnosti i filozofiju studirao i muziku (M. Reger F. Mottl). God. 1910—33 direktor Gradskoga muzeja u Stettinu. Poslije dolaska nacista na vlast (1933) povukao se u Ebenhausen i studirao muzikologiju kod R. Fickera. Od 1946 predavao noviju povijest muzike na Univerzitetu u Munchenu; suraĊivao u muziĉkom odjelu Bavarske akademije umjetnosti. DJELA: H. Pfilzner und die deutsche Biihne, 1917; Beethoven, 1936 (prošireno VIII izd. 1962; engleski prijevod 1938; japanski prijevod); pogovor djelu J. Brahms und A. Bruckner W. Furtwanglera, 1942 (II izd. 1952); Die Musik, 1954; studije i ĉlanci.

RIFF, u jazzu, naziv za kraću, melodijski i ritmiĉki markantnu instrumentalnu frazu od 2 ili 4 takta koja se, poput ostinata, neprestano ponavlja. Javlja se kao podloga (tzv. background) solistiĉkim improvizacijama ili kao sredstvo za pojaĉavanje napetosti pri završetku muziciranja velikih jazz orkestara, manjih sastava ili tzv. »jam session«. R. je nastao u ranom jazzu, dvadesetih godina, a karakteristiĉan je za razdoblje swinga i modernog jazza. RIGACCI, Bruno, talijanski kompozitor, dirigent i pijanist (Firenca, 6. III 1921 —). Uĉio kod V. Frazzija, A. Guarnerija i A. Caselle. Od 1942 nastavnik na konzervatoriju Luigi Cherubini u Firenci. Od 1958 dirigent orkestra Accademia Chigiana u Sieni i od 1965 profesor na ljetnim teĉajevima za operno dirigiranje. Iste je godine imenovan i direktorom festivala Setti-mane Musicali Senesi. D J ELA. IN S TRU MEN TA LN A: k o nc e rt z a k la vir, 1 9 5 1 ; C o n ce n in o za klavir i gudaĉe, 1942; adagio za obou i mali orkestar, 1955. — Klavirska djela (sonata, 1950). — DRAMSKA. Opere: // Principe dell' Ignoto, 1944; Madre, 1947; Ecuba, 1950; Professor King, 1956. Balet Balletto per A. Milloss, 1957. — VOKALNA: dvostruki koncert za tenor, trublju i gudaĉe, 1951; UInvocazione di Ondina za sopran i orkestar, 1954; Sciofar za recitatora i orkestar, 1946; Cesare Battistiza recitatora i orkestar, 1947; solo-pjesme. — Crkvena muzika.

RIGAUDON (rigadon, rigadoon, rigodon), vedar i brz ples u ĉetvorodobnoj ili dvodobnoj mjeri (najĉešće 2/2), srodan bourreeu, podrijetlom vjerojatno iz Provanse. U nešto umjerenijem tempu bio je popularan u Francuskoj za vrijeme Ljudevita XIII i u Engleskoj u XVI i XVII st.; u umjetniĉkoj muzici susreće se u XVII i XVIII st. Redovito zapoĉinje uzmahom, a sastoji se od tri kraća odsjeka (8 taktova) od kojih je treći obiĉno u novom tonalitetu te ima ulogu srodnu triju u menuetu. H. Purcell autor je prvoga objavljenog rigaudona za ĉembalo (1689). R. je ĉest ples najstarijih francuskih baleta, a susreće se i u instrumentalnim suitama baroka (J. Pachelbel, J. S. Bach). Pisali su ga i neki noviji autori, osobito kao stavak suita, u kojima su se nastojali pribliţiti muziĉkom izrazu baroka (E. Grieg, Fra Hol-bergs tid; M. Ravel, Le Tombeau de Couperin). LIT.: V. Alford. The Rigaudon, MQ, 1944, 3- — H7 - Brennecke i C.Marcel-Dubois, Rigaudon, MGG, XI, 1963. M. Kun.

RIGEL (Riegel), francuska obitelj muziĉara njemaĉkog podrijetla. 1. Henri-Joseph, kompozitor (Wertheim, Franken, 9. II1741 — Pariz, 2. V 1799). Vjerojatno uĉenik F. X. Richtera u Mannheimu te

203

N. Jommellija u Stuttgartu. Od 1767 u Parizu, gdje je stekao velik ugled kao kompozitor, uĉitelj klavira i pijanist. Od 1784 uĉitelj solfeggia na £cole Royale de Chant. Kada je ta škola poslije Revolucije pretvorena u konzervatorij, R. je na njoj bio profesor klavira. Medu pariškim muziĉarima iz posljednje trećine XVIII st. R. je bio jedan od najvaţnijih i najuglednijih. Njegov lirski talent najuspjelije se izrazio u instrumentalnoj muzici. Vrlo su vrijedna djela za klavir, u kojima nastavlja tradiciju francuske klavirske škole J. Schoberta. D J ELA. IN S TRU M EN TA LN A. Ĉ e t rna e s t s i mfo n ij a : 6 o p . 1 2 , 1 7 7 4 ; 6 op. 21, 1786 i dvije u zbirkama, 1782 i 1783. Pet koncerata za klavir: op. 2, oko 1770; op. 3; dva op. 11, oko 1773 i op. 19 (?), 1784. Koncert za violinu; Concerlo concertant za klavir i violinu op. 20, 1786. •— Gudaĉki kvarteti Six Quatuors dialogues op. 4, 1770 i Second Oeuvre de quatuors dialogues op. IO, oko J773; Trois duos pour le piano forte et clavecin ( i l i kvarteti za klavir, 2 violine i violu) op. 14, oko 1777. — Six Sonates pour le clavecin op. 1, 1767; Pieces de clavecin melees de preludes pour les commenceants ep. 5, 1770; Suite de pieces de clavecin melees de preludes avec accotnpagnement d'un violon ad lib. op. 6. oko 1771; Sonates de clavecin en quatuor avec aceompagnement de 2 violons, 2 cors et violoncelle ad lib, op. 7, oko 1771; Six sonates de clavecin en guatuor avec aceompagnement ad lib. op. 8, oko 1772; Sonates de clavecin en guatuor avec I'aceompagnement de 2 violons, 2 cors el violoncelle ad lib. op. 9, oko 1772; Six sonates pour clavecin avec aceompagnement de violon ad lib. op. 13, 1777; 3 Sonates en symphonicspour le clavecin ou le forte-piano op. 16, 1783; Second oeuvre de symphonies pour le clavecin ou piano-forle op. 17, 1783; 3 Sonates pour le clavecin ou le forte-piano avec aceompagnement d' un violon ad lib. op. 18, 1784. — DRAMSKA. Ĉetrnaest opera (preteţno komiĉnih): Le Savelier et le Financier, 1778; Aline et Zamorin, 1788; L'Automate, oko 1790 i Alix de Beaucaire, 1791. ■— VOKALNA. Oratoriji: Sorlie a'Egypte, 1775; Destruction de Jericho, 1778; Jephte, 1784 i Les Macchabe'es. Himne. — Moteti. NOVA IZD.: Hymne a la Liberle obj. C. Pierrc (Fetes et Ceremonies de la Revolution francaise, 1899); 3 simfonije, nekoliko stavaka za violinu i klavir i uvertiru operi Le Savetier et le Financier obj. R. Sondheimer (1922—39). LIT.: G. de Samt-Foix, Henri-Joseph Rigel, RM, 1924.— R. Sondheimer Henri-Joseph Rigel, Music Review, 1956.

2. Anton, kompozitor (Wertheim, 1745? — Mannheim?, poslije 1807). Brat Henri-Josepha; djelovao u Parizu kao uĉitelj klavira i flaute. Vratio se u Njemaĉku zbog izdavanja vlastitih kom pozicija; oko 1800 ţivio u Heilbronnu, a nakon 1807 u Mannheimu.

DJELA: 2 Sonates en symphonie op. VI, 1785; 3 simfonije (rkp.; moţda dj e la He nri-Jos ep ha ). — KO MO RN A: 6 k varte ta za fla ut u (v io li n u) o p. I, 1776; 3 kvarteta za ĉembalo, 2 violine i violonĉelo op. I I I , 1779; kvartet za flautu, violinu, violu i violonĉelo (rkp.); 6 klavirskih trija op. II, 1773; 6 trija za flautu, violinu i b. c. (rkp.); 18 sonata za klavir i violinu, op. IV, V, VII i IX, 1782—90; Deux caprices pour clavecin avec aceompagnement de violon op. VIII, 1790.

3. Henri-Jean, pijanist i kompozitor (Pariz, n. V 1772 — Abbeville, 16. XII 1852). Sin i uĉenik Henri-Josepha; već od 1785 na Ecole Royale de Chant postao pomoćni uĉitelj solfeggia; kada se škola 1795 pretvorila u Konzervatorij, R. je na njoj (do 1897) profesor. Pratio Napoleona 1798 prigodom njegova pohoda u Egipat i tamo postao muziĉki direktor novoosnovanog Francu skog kazališta. Od 1800 djelovao je u Parizu kao veoma ugledan uĉitelj klavira. Njegov je uĉenik bio C. Franck. Vješt pijanist, R. je 1787—91 nastupao na Concerts Spirituels. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija za 15 instrumenata; više uvertira; koncerti (4 za klavir) i dr. — KOMORNA: kvintet, 1826; Grand Quintette za gudaĉe op. 49, oko 1830; Grand et brillant quintette s klavirom; kvintet in Es, 1839; klavirski kvartet op. 50; triji; sonate za violinu i klavir. — KLAVIRSKA: Trois sonates de dif/erens genres op. II i I II ; Nouveau melange varie op. XVI; Deux grandes sonates op. XVII; Rondo brillant i dr. — DRAMSKA: opere Les Deux meuniers, 1799 i Le Duel nocturne, 1805. Grande scene italienne, 1846. — VOKALNA: oratorij Le Retour de Tobie, 1795. Kantate Gedeon, 1787 i Judith, 1791; kantata na uspomenu Lesueura, 1846; Ode contre les emigres', romance i dr. LIT.: B. S. Brook, Rigel, 1. Henri-Joseph, 2. Anton, 3. Louis, 4. Henri-Jean, MGG, XI, 1963.

RIGHINI, Pietro, talijanski kornist i akustiĉar (Bologna, 31. VII 1907 —). Studij roga završio 1924 na Konzervatoriju u Bologni, akustiku studirao u Rimu i Torinu. Orkestralni muziĉar u Bologni i Torinu; od 1929 u Napulju kornist u operi i na radiju (1932—51), zatim tonski majstor (1951—61), tehniĉki struĉnjak (1961—68) i savjetnik Talijanske radio-televizije za akustiku, stereofoniju i eksperimentalnu muziku. Na Konzervatoriju u Torinu predavao je rog; na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu drţi teĉajeve iz akustike. DJELA: Acustica Musicale, 1942; // Suono e la leoria delle proporzioni, 1952; Acustica, 1960; // Diapason. Storia e vicende della sua normalizzazione, 1969 (sa U. Leoneom). Studije: Slereofonia, Enciclopedia della Scienza e della Tecnica, 1964; Transislori di attacco e di estinzione e loro effetto sul timbro, Elettro-nica, 1965 i dr.

RIGHINI, Vincenzo, talijanski kompozitor i pjevaĉ, tenor (Bologna, 22. I 1756 — 19. VIII 1812). Uĉenik Padre Martinija (kontrapunkt) i Bernacchijeve pjevaĉke škole u Bologni. Debitirao 1775 u Parmi. God. 1776—80 pjevao u Talijanskoj operi u Pragu, a zatim je bio uĉitelj pjevanja i direktor talijanskog kazališta Opera buffa u Beĉu. God. 1787—92 dvorski dirigent u Mainzu, a 1793—1806 dirigent Talijanske opere u Berlinu. Tipiĉni predstavnik talijanske opere u vrijeme njene dekadence. Uspjelija su mu neka crkvena djela i pjesme, te na/oĉito instruktivne vjeţbe za pjevanje.

204

RIGHINI — RIJAVEC

DJELA: simfonije; koncert za flautu i za obou.— Komorne kompozicije.— Oko 20 opera. —■ Oratorij Der Tod Jesu', 7 kantata; arije; dueti; pjesme. — Crkvena muzika (mise, Te Deum, rekvijem, moteti). — Exercices pour se perfeetionner dans l'art du ehant, 1804. LIT.: H. Engel, Vincenzo Righini, MGG, XI, 1963.

RIHAR, Gregor, kompozitor i orguljaš (Polhov Gradec, 1. III 1796 — Ljubljana, 24. VII 1863). Prvu muziĉku poduku dobio kod jezuita Roberta, francuskog emigranta u Polhovom Gradecu, a zatim uĉio kod A. Hollera u Ljubljani, kojega je 1825 nakon njegove smrti naslijedio na poloţaju orguljaša ljubljanske katedrale. Veoma zasluţan pregalac osobito na podruĉju crkvene muzike, R. je i jedan od najplodnijih slovenskih kompozitora u prvoj polovici XIX st. Kada je preuzeo duţnost orguljaša u ljubljanskoj katedrali, prva mu je briga bila da sa crkvenih korova u Sloveniji odstrani piskaĉe (sviraĉe duhaĉkih instrumenata), što mu je i uspjelo. U ţelji da podigne muziĉki nivo u crkvi potakao je na komponiranje crkvenih pjesama muziĉare L. Dolinara, B. Potoĉnika, J. Travena i druge, a i sam se latio toga posla. On se, doduše, već u gimnazijskim danima okušao kao stvaralac, no sada su njegove kompozicije usporedo s kvantitetom rasle i u kvalitetu. Napisao je oko 500 crkvenih pjesama, medu kojima su najuspjelije one na slovenske tekstove, jer je u njima veoma dobro pogodio narodni duh. Premda R. u izboru muziĉke tematike nije uvijek bio izvoran, njegove su kompozicije odigrale vaţnu ulogu u razvoju slovenske crkvene muzike osobito zato, što su svojom popularnošću istisnule iz crkve manje vrijedne napjeve. Neke Riharove crkvene pjesme po karakteru ne odgovaraju u potpunosti namjeni, no — apstrahirajući njegovu osobnu sklonost vedrini — one su odraz praktiĉnih potreba onoga vremena. Riharova crkvena djela izazvala su veliki otpor pristalica cecilijanskoga pokreta, ali ta ĉinjenica ništa ne umanjuje reformatorsko znaĉenje njegova djelovanja. R. je komponirao i prve mise na slovenskom jeziku. Kao kompozitor R. se u poĉetku oslanjao na kasne barokne uzore, ali ih je kasnije zamijenio klasiĉnim i ranoromantiĉnim, unoseći u svoje radove i motive iz narodne muzike. Ţiva i dopadljiva melodika i preteţno jednostavan harmonijski govor u sluţbi muziĉke izraţajnosti, glavna su obiljeţja njegova stila. Dokaz njegove muziĉke nadarenosti na podruĉju svjetovne muzike pruţaju njegovi popularni zborovi Slava Slovencem, Ţalostni glas zvonov, Savica, Veĉerna, Oda vinski torti, Zvezde i dr. R. je bio izvrstan zborovoda, a istakao se i kao orguljaš. DJELA: Venec ĉetveroglasnih pesem; Narodni napevi za 3-gl. i 4-gl. zbor i klavir. — Mise; 9 zbirka crkvenih pjesama (Thesaurus, 1875) i dr. LIT.: J. Leviĉnik, Gregor Rihar, duhovnik ljubljanske škofije, slavnoznani slovenski skladatelj in organist . . . , Koledarĉek druţbe sv. Mohora, 1865. —■ F. Rakuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. -—J. Leviĉnik, Ob stoletnici Riharjevega rojstva, Dom in svet, 1896. — J. Lavtiţar, Riharjeva slavnost v Polhovem gradcu, Slovenec, 1896, 200. — L. Arh, Riharjeve pesmi, Cerkveni glasbenik, 1898, 7—8. —■ F. Kimovec, Rihar renatus, ibid., 1908. — .S. Premrl, Rihar renatus, ibid., 1908. — F. Kramar, Nekoliko pojasnila k Riharjevim pesmim, ibid., 1920, 3—4. — Isti, Gregor Rihar, ibid., 1929, 3—4. —■ L. Pus, Gregor Rihar, Slovenec, 1937, 50. — A. Merhar, Ob Riharievem spomeniku, Cerkveni glasbenik, 1939, 11—12. — Z. Kutner, Gregor Rihar in slovenska ljudska pesem, Slovenska glasbena revija, 1951—52. — D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, II—I I I , Ljubljana, 1959—60. —■ J. Hofler, Tokovi glasbene kulture na Sloven skem od zaĉetkov do 19. stoletja, Ljubljana 1970.

RIHTER, Svjatoslav Teofiloviĉ, sovjetski pijanist (Ţi-tomir, Ukrajina, 20. III 1915 —). Još u djetinjstvu preselio s obitelji u Odesu. Razvijao se u muzikalnoj sredini, jer mu je i otac bio pijanist. Studirao u Odesi dirigiranje, bio 1933—• 37 pomoćni dirigent u Operi. Debitirao kao pijanist 1934 u Odesi, ali se istom 1937 upisao u Moskovski konzervatorij,gdje je studirao kod G. Nejgauza (diplomirao 1947); 1945 osvojio S. T. RIHTER prvu nagradu na Nacionalnom konkursu. Njegove velike izraţajne mogućnosti, savršena tehnika i širina repertoara osobine su, po kojima je postao jednim od najistaknutijih pijanista našega vremena. Za svoja umjetniĉka dostignuća nagraĊen najvišim drţavnim nagradama.

30, u toku studija, vodio . jugoslavenskih studenata. 1932 do danas (1976) djelu; Sarajevu kao horovoda ; vaĉkih društava Gajret, Pr ter i Sloga, a od 1934 istovrei no kao nastavnik muzike Uĉiteljskoj školi. Poslije O bodenja direktor Uĉiteljske š le, direktor Srednje muzi škole, prvi direktor Sarajev opere (1946—47) i direktor stituta za prouĉavanje folkk 1955—74 bio je profesor no osnovane Muziĉke akaden (1955—60 rektor). Redovni je ĉlan Akaden nauka i umjetnosti SR BiH. je jedan od najistaknutijih C. RIHTMAN goslovenskih etnomuzikolog najbolji poznavalac naroi muziĉke tradicije Bosne i Hercegovine. Izvršio je obimna melog fisanja i objavio više zapaţenih etnomuzikoloških studijakoje se 1 likuju nauĉnom akribijom, širinom pogleda i taĉnim zakljuĉci] Kao kompozitora najviše ga privlaĉi vokalna muzika. DJELA. INSTRUMENTALNA: Simfonijska igra, 1949; Andan za violinu i klavir, 1938; Preludij i fuga za klavir, 1944. — VOKALNA. Hor Vozila se po moru galija, 1934; Pjesma o Ĉiĉi, 1945; Sedam narodnih pjesa 1948; Hodiljska svadba, 1959; Pjevaj sejo kad li srce mora, 1964 i dr. Solo-pjes Šest narodnih pjesama, 1948; Kuda si mi uletio sokole, 1949. — SPISI: Poli oblici u narodnoj muziĉkoj tradiciji BiH, Bilten Instituta za prouĉavanje folkl I, Sarajevo 1951; ĉiĉak Janja-narodni pjevaĉ sa Kupresa, ibid., II, ic Muzika Jajaĉkog sreza, ibid., 1953; O itirskom porijeklu polifonih oblika nare muzike. Zbornik Saveza folklorista, Zagreb 1958; Muziĉka tradicija Ne> i okoline, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 1959; O odnosu ritma, s i napjeva u narodnoj muzici Bosne i Hercegovine, Zbornik Saveza folklori Ljubljana 1959; Tradicionalna muzika hnljana. Glasnik Zemaljskog mu u Sarajevu, 1962; Oblici kratkog napjeva u narodnoj muzici Bosne i Hercegov 1963; Narodna muziĉka tradicija istoĉne Hercegovine, Zbornik Saveza folklori Sarajevo 1963; O otazee nesuoĉasnosnosti prizvuku slova a prizvuku ndpev Udove hudbe, Leoš Janaĉek a soudobna hudba, Praha 1963; Narodna muzi tradicija Ţepe, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 1964; Narodna muz\ tradicija Lepenice, Nauĉno društvo BiH, 1964; Die Hauplrnerkmale uer kon tierten Schichten in aer traditionellen Musik und in den Musikinstrumcnten Bosti und der Herzegovnna, ibid., 1565; Formes polyphoniques dans la musiaue tradi nelle vougoslazne, ibid., 1965; Membranofoni muziĉki instrumenti u narodnoj trad, BiH, Radovi Akademije nauka BiH, 1967; Diple u BiH, ibid., 1967. Stui ĉlanci; prikazi i dr. LIT.: Z. Kuĉukaliĉ, Likovi savremenih bosansko-hercegovaĉkih kompc tora, Sarajevo 1961. — Isti, The Development of Musical Culture in Bosnia ; Herzegovina, Sarajevo 1967. B. Mi. i S. Sp.

RIISAGER, Knudage, danski kompozitor (Port Kuni Estonija, 6. III 1897 — Kebenhavn, 26. XII 1974). Zavr: studij politiĉkih nauka na Univerzitetu u Kebenhavnu; muzi uĉio kod P. M0llera, O. Mallinga i P. Grama, zatim u Parizu k A. Rousella i P. Le Flema, te u Leipzigu kod H. Grabne God. 1926—50 u upravnoj sluţbi, 1955 postao direktor Ko zervatorija u Kebenhavnu. Razvojni put ovoga istaknutoga dansk kompozitora vodio ga je kroz utjecaje njegovih francuskih ui telja preko ekstremno modernih tendencija do vlastitog izra; Co.zvuk i boju, kao i smisao za moderi Uz rafinirani osjećajD. za polifoniju, u njegovoj muzici dominiraju vedre znaĉajke dansko folklora. U njegova najznatnija djela idu baleti koji su, većino u koreografiji H. Landera, našli put i u druge zemlje (Ouarrlsilum

Io

DJELA. ORKESTRALNA. — Šest simfonija: 1925; 1927; 1935; 5, foniagaia, 1940; Sinfonia concertante za gudaĉe i udaraljke, 1949 i Sinfonia serei 1950. Sinfonijeta, 1947; koncert za violinu, 1951; Concerlino za trublju i guda' 1933; Concerlino za saksofon, 1939. Uvertire: Erasmus Montanus, 1919; KU Hans, 1929; Fastelavn, 1930; Primavera, 1934; Lille Ouverture za gudaĉe, 19 1 Burlesque Overlure, 1964. Suite Dionysiaque, 1924; Suite Tivoli, 1943 ; Suite Dc duše, 1954; T~DOXC, poeme me'canique, 1926; Variations on a Theme by Charl Duc d'Orleans, 1950 i dr. — KOMORNA : gudaĉki trio, 1955; 3 gudaĉka kvi teta; Concertino za 5 violina i klavir, 1933; duhaĉki kvartet, 1941; 2 duhaĉ kvinteta, 1921 i 1927; simfonijeta za 8 duhaĉkih instrumenata, 1924. Sonat 2 za violinu i klavir, 1917 i 1923; za flautu, klarinet, violinu i violonĉelo, 192 za violinu, violonĉelo i klavir, 1951 i za 2 violine. Serenada za flautu, violini violonĉelo, 1936 i dr. — Sonata, 1931, sonatina, 1951 i druge klavirske komp zicije. — DRAMSKA: opera buffa Susanne, 1950. Jedanaest baleta, medu k jima: Benzin, 1930; Quarrtsiluni, 1938 (prvobitno orkestralno djelo; kao bal prvi put izv. 1942); Tolv med Pošten 1939; Fugi Fonix, 1946; Etude (na teme kl virskih etida C. Czernvja), 1948 i Ballel royal, 1967. Scenska muzika. — V( KALNA: kompozicije za zbor i orkestar (Dansk Salme, 1942); zborovi; sol -pjesme. — Stabal Aiatcr za zbor i orkestar, 1968. — Zbirka eseja Det usynli Meinster, 1957. LIT.: 5. Bcrg, Knudage Riisager, Kobenhavn 1950. — G. Carritt, Knuda; Riisager, The Monthlv Musical Record, 1953. — N. Schisrring, Knudage Riis ger, MGG, XI, 1963. — V. Kappel, Contemporarv Danish Composers, 196

RIHTMAN, Cvjetko, etnomuzikolog i kompozitor (Rijeka, 4. V 1902 —). Muziku studirao na Konzervatorijumu u Pragu (J. Kfiĉka, M. Doleţil), Leipzigu (F. Ludvvig, S. Krehl, S. Karg-Elert) i na Scholi cantorum u Parizu (V. D'Indv); tamo je 1928—

RIJAVEC, Andrej, muzikolog (Beograd, 4. III 1937—' Na Univerzitetu u Ljubljani studirao pravo i germanistiku diplomirao iz njemaĉkog i engleskog (1960 i 1961). Studij hii toriie muzike na Akademiji za glasbo završio 1962, a dvije gc dine kasnije stekao doktorat muzikoloških nauka na Filozofsko:

LIT.: H. MuAbiumeuH, CBHTOcjiaB PnXTep, CoBeTCKaH My3fciKa, 1948, « —■ M. PaduHOeun, CBHTOcnaB PiixTep, ibid., 1960, 12. — B. Jlejihcon, CBHTOCJiaB PnXTep, MocKna 1961.—E. Egert, Sviatoslav Richter, Berlin 1966.

RIJAVEC — RIMSKA KONVENCIJA fakultetu u Ljubljani. God. 1964—70 asistent, zatim docent i profesor na Muzikološkom odjelu ljubljanskog Filozofskog fakulteta. Ĉlan redakcije Muzikološkog zbornika (od 1965), Zvuka (od 1966) i Current Musicology (od 1966), suradnik znanstvenih i struĉnih publikacija i si. Njegov znanstveni interes najviše privlaĉi povijest slovenske muzike. DJELA. KNJIGE: Glasbeno delo na Slovenskem v obdobju protestantizma, 1967; Kompozicijske stavke komornih instrumentalnih del Slavka Osterca, 1972. —■ RASPRA VE I ĈLANCI (izbor): Glasba v šolskih redih ljubljanske protestant ske stanovske sole, Muzikološki zbornik, I, 1965; Ljubljanski mestni muziki, ibtd., II, 1966; Novejse kompozicije Milana Stibilja, Zvuk, 1966, 68; Slovene Music in the Tmentieth Century, ibid., 1967, 77—78; Klavirski opus Slavka Osterca, Muzikološki zbornik, IV, 1968; Primena moderne tehnologije u muzikologiji i muziĉkoj teoriji u Jugoslaviji, Zvuk, 1968, 87—88 (na engleskom Applications oj Modem Technology in Musicology and Music Theoryin Yugoslavia, Bloomington 1970); Sentence Darijana Boţića, Zvuk, 1969, 99; Prvi i drugi kvartet Slavka Osterca, Arti musices, I, 1969; Gabriel Plavec und sein »Flosculus vernalis« (1622), Mušica antiqua, III, 1972; Parthia in trije Concerti Johanna Adama Scheibla v arhivu Studijske knjiţ-iice v Ptuju, Muzikološki zbornik, VIII, 1972; Slavko Osterc und die slilistische Situation seincr Zeit, Kongresni izvještaj, Bonn 1970, 1973; Novejsi slovenski godalni kvartet. Muzikološki zbornik, IX, 1973. Studije; ĉlanci; prikazi; komentari i dr. I. Kĉ.

RIJAVEC, Josip, pjevaĉ, tenor (Gradiška na Soĉi, 10. II 1890 — Beograd, 30. XII 1959). Muziku studirao na školi Glasbene matice u Gorici, zatim u Ljubljani, a 1911—14 na Konzervatoriju u Beĉu, i to pjevanje kod F. Forstena, harmoniju kod H. Graedenera i kontrapunkt kod F. Schrekera. Po završetku studija, profesor teoretskih predmeta na Muziĉkoj školi u Ljubljani; 1916 zapoĉinje pjevaĉku karijeru na Zagrebaĉkoj operi gdje ostaje do 1921. God. 1921—22 gostuje u Ĉehoslovaĉkoj, 1922—24 ĉlan je opere u Beogradu, 1924—27 u Zagrebu, 1927— 36 u Berlinu, a zatim u Pragu. Istodobno je i stalni gost Zagrebaĉke i Beogradske opere. Za vrijeme okupacije (1941—45) ţivi u Zagrebu, no ne nastupa. Od 1945 bio je profesor na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. Kao pjevaĉ rijetke muziĉke kulture i tehniĉke spreme R. je uspješno nastupao i na opernoj pozornici i koncertnom podiju. Njegov lirski tenor baršunaste mekoće odlikovao se voluminoznošću i bojom dramatskoga karaktera pa je njegov repertoar bio veoma širok. U njegova najbolja operna dostignuća idu Rodolfo, Cavaradossi i Pinkerton (Puccini, La Bohe-me, Tosca i Madame Butterfly), Riccardo i Alfredo (Verdi, Kra-buljni ples i La Traviata), Ta-mino i Don J. RIJAVEC Ottavio (Mozart, ĉarobna frula i Don Giovanni), Des Grieux (Massenet, Manon), Julien (Charpentier, Louise), Samozvanac (Musorgski, Boris Godunov), Juranić (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski) i dr. Nastupao je u domovini, u Austriji, Njemaĉkoj, Ĉehoslovaĉkoj, Madţarskoj, Danskoj, Švedskoj, Španjolskoj, Argentini i dr. U dva maha (1935 i 1937) gostovao je u SSSR i tako bio prvi jugoslavenski umjetnik koji je sovjetsku publiku upoznao s vokalnom lirikom naših kompozitora. Na koncertnom podiju istakao se osobito kao interpret tenorskih dionica u Devetoj simfoniji i Missi solemnis (Beethoven) i u Requiemu (Verdi). LIT.: M. Graf, Josip Rijavec, uz 40-godišnjicu prvoga nastupa na Zagre baĉkoj operi, Narodni list, 13. VI 1956. — S. Dragutinović, Josip Rijavec, Politika, 19. VII 1959. ... D. Co.

RIJAVEC, Mario, pijanist i aranţer (Zagreb, 17. V 1921 —). Klarinet uĉio kod J. Pomvkala u Zagrebu gdje je do 1941 svirao saksofon u jazz-sastavima (The Deiih). ;Od 1945 u Ljubljani ĉlan Plesnog orkestra Radio-televfzjje%(i952—54 dirigent); pijanist manjih ansambla (od 1955 u ljubljanskom jazz-ansamblu). R. je dirigent, aranţer i organizator zabavno-muziĉkih priredaba i festivala, a bavi se i kompozicijom. Najviše suraĊuje s revijskim orkestrima i muziĉkom produkcijom RTV Ljubljana. M_ Maz. RIMBAULT, Edvvard Francis, engleski orguljaš, muziĉki pisac i kompozitor (London, 13. VI 1816 — 26. IX 1876). Prvu poduku u muzici dobio od oca Stephena Francisa Rimbaulta, crkvenog orguljaša u Londonu, zatim je uĉio kod S. Wesleya i Crotcha. God. 1832 postao orguljaš Švicarske crkve u Sohou (London). Posvetio se studiju muziĉke historije, pa je od 1838 drţao predavanja iz historije engleske muzike na univerzitetima u Londonu, Edinburghu, Glasgowu, Liverpoolu i dr. God. 1840 utemeljio sa E. Tavlorom i W. Chappelom Musical Antiguarian Society sa zadaćom da izdaje djela starih engleskih kom-

205

pozitora i Percy Society koje je objavljivalo staru englesku poeziju. Od 1841 vodio Motet Society i u nakladi toga društva objavio djela Palestrine, O. di Lassa, Victorije i dr., s vlastitim prijevodima teksta prilagoĊenim potrebama anglikanske crkve. R. je mnogo pridonio oţivljavanju zanimanja za englesku muziku XVI i XVII st., premda je u svojim sudovima i kritiĉkim prikazima oĉitovao i dosta površnosti. Vrijedne podatke sadrţe njegove knjige Bibliotheca Madrigaliana i Early English Organ Builders. DJELA. SPISI: Bibliotheca Madrigaliana (bibliografija madrigalske poez i j e i muzike iz vremena Elizabete i Jamesa I), 1847; The Organ, Ils Hiilory and Construction, 1855; The Pianoforte, Its Origin, Progress and Construction. ., 1860; The Early Organ Builders and Their Works, 1865; J. S. Bach, 1869 — IZDANJA: Cathedral Chants of the XVI, XVII and XVIII Centuries, 1844; A Collection of Anthetnsfor Voices and Instruments by Composers of the Madrigalian Era, 1845; The Book of Common Prayer, 1845; Cathedral Music (3 sv.), 1847; The Ancient Vocal Music of England, 1847; Cathedral Music... Selecttd frem the Books of the Different Cathedrals, 1847; The Rounds Cathches and Cancns of England (sa J. P. MetcaKeom), 1865; oratoriji Saul, Messiah i Sanson G. F. Handela; djela Th. Tallisa, Th. Batesona, W. Byrda, O. Gibbonsa, H. Purcel la (Didoand Aeneasi, Th. Morlevja i dr. — Priredio klavirske izvatke mnogih engleskih opera. — KOMPOZICIJE: opereta The Fair Maid of Perth, 1838; scenska muzika; kantata Country Life, 1878; solo-pjesme; anthems. — Obra'dbe narodnih napjeva. LIT.: R. A. Harman, Edvvard Francis Rimbault, MGG, XI, 1963.

RIMSKA KONVENCIJA (punim naslovom Rimska konvencija o zaštiti umjetnika interpreta ili izvoĊaĉa, proizvoĊaĉa fonograma i organizacija za radiodifuziju), prvi mnogostruki meĊunarodni ugovor o ->■ pravu umjetnika-izvoĊaĉa, -> pravu proizvoĊaĉa fonograma i -> pravu organizacija za radiodifuziju (-> autorskom pravu susjedna ili srodna prava). Na diplomatskoj konferenciji u Rimu, što su je sazvali MeĊunarodna organizacija rada, Organizacija Ujedinjenih naroda za odgoj, znanost i kulturu (UNESCO) i MeĊunarodna unija za zaštitu knjiţevnih i umjetniĉkih djela (Bernska unija), ovu je konvenciju 26. X 1961 potpisalo 36 drţava, medu kojima i Jugoslavija, ali ju je do poĉetka 1974 ratificiralo samo 14 drţava i to: Austrija, Brazil, Ĉehoslovaĉka, Danska, Ekvador, Fidţi, Kongo, Kostarika, Meksiko, Niger, Paragvaj, SR Njemaĉka, Švedska i Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Sjeverne Irske. Konvencija razlikuje autorskom pravu susjedna i l i srodna prava od autorskog prava, istiĉući da zaštita predviĊena konvencijom ne dira i ne utjeĉe ni u kojem pogledu na zaštitu autorskog prava. Štoviše ona priznaje prvenstvo autorskom pravu, jer dopušta da joj pristupe samo one drţave koje su vezane ->■ Univerzalnom konvencijom o autorskom pravu ili -> Bernskom konvencijom za zaštitu knjiţevnih i umjetniĉkih djela. Umjetnici interpreti ili izvoĊaĉi uţivaju zaštitu, prema Rimskoj konvenciji, bez obzira na njihovo drţavljanstvo u drţavi ugovornici, ako se njihova »ţiva« izvedba vrši u nekoj drugoj drţavi ugovornici, ili ako je njihova izvedba snimljena na fonogram koji je zaštićen konvencijom, ili ako je njihova izvedba emitirana u emisiji koja je zaštićena konvencijom. Pod tim uvjetima oni uţivaju prava koja drţava ugovornica, na ĉijem teritoriju se traţi zaštita, priznaje umjetnicima interpretima ili izvoĊaĉima koji su njezini drţavljani (nacionalni tretman), ali ujedno i sama R. k. odreĊuje minimum zaštite koji dolazi do primjene u sluĉaju ako bi nacionalni tretman u nekoj drţavi ugovornici bio ispod tog nivoa. Minimum zaštite, prema Rimskoj konvenciji, saĉinjava pravo umjetnika interpreta ili izvoĊaĉa da sprijeĉi širenje u javnosti emitiranjem putem radiodifuzije ili drugim naĉinom, svoje vlastite »ţive« izvedbe, snimanje vlastite »ţive« izvedbe na materijalnu podlogu i umnaţanje snimljene izvedbe, ako je prvo snimanje izvršeno bez umjetnikova pristanka ili ako je umnaţanje izvršeno u svrhe razliĉite od one za koju je postojao pristanak. Konvencija predviĊa i pravo umjetnika interpreta ili izvoĊaĉa na naknadu za tzv. sekundarno korištenje fonograma (-> prava proizvoĊaĉa fonograma) prepuštajući drţavama ugovornicama da same odluĉe o primjeni toga prava. ProizvoĊaĉi fonograma uţivaju zaštitu, prema Rimskoj konvenciji, u drţavi ugovornici ako su drţavljani neke druge drţave ugovornice, ili ako je prvo snimanje zvuka izvršeno u nekoj drugoj drţavi ugovornici, ili ako je fonogram po prvi put ili istovremeno (unutar roka od 30 dana) stavljen na raspolaganje javnosti u dovoljnom broju primjeraka (objavljen) u nekoj drugoj drţavi ugovornici. Pod tim uvjetima oni uţivaju prava koja drţava ugovornica, na ĉijem teritoriju se traţi zaštita, priznaje proizvoĊaĉima fonograma svojim drţavljanima (nacionalni tretman), a minimum zaštite je iskljuĉivo pravo proizvoĊaĉa fonograma da daje dozvolu za umnaţanje svojih fonograma. Ukoliko je u nekoj drţavi ugovornici zaštita prava proizvoĊaĉa fonograma ili umjetnika interpreta ili izvoĊaĉa uvjetovana ispunjavanjem odreĊenih formalnosti, smatra se da su ti uvjeti ispunjeni ako svi primjerci objavljenog fonograma ili njihovi omoti nose napomenu u obliku znaka P uz navoĊenje godine prvog objavljivanja. Konvencija predviĊa

206

RIMSKA KONVENCIJA — RIMSKA MUZIKA

i pravo proizvoĊaĉa fonograma, na naknadu za tzv. sekundarno tim zvuĉnim lijevkom), budna (ţeljezni ili bronĉani dl korištenje fonograma, prepuštajući drţavama ugovornicama da zavinuti rog), cornu (kratak rog), lyra i syrinx (istovetni i same odluĉe o primjeni toga prava. imenim grĉkim instrumentima), praporci, scabellum (drveni Organizacije za radiodifuziju uţivaju zaštitu, prema Rimskoj foni instrument u koji se udara nogom). Rimljani su oĉi konvenciji, u drţavi ugovornici ako je sjedište organizacije u nekoj osobitu sklonost za sjaj, voluminoznost i raznolikost zvuk drugoj drţavi ugovornici ili je emisija vršena putem odašiljaĉa boja. Stoga su najrašireniji bili limeni duhaĉki instrume koji sa n-ilazi na teritoriju neke druge drţave ugovornice. Pod ostalima (lira, kitara, tibia) znatno su proširili opseg i \ tim uvjetima one uţivaju prava koja drţava ugovornica, na ĉijem miĉke mogućnosti. teritoriju se traţi z ištita, priznaje organizacijama za radiodifuziju U doba republike (• KopcaKOB, CaHKT ITeTepoypr 1908. — N. Van Gilse van der Pals, R: Korsakov (disertacija), Leipzig 1914- — M. Montagu-Nathan, Rimsky Kors London 1916. — B. B. flcmpeĉtioe, MOH Bocnotfii laHtiH o P HMCKOM caKOBe (2 sv.), 1917 (novo izd. 1959—60). — Af. PAB 6 OS (E. Acac, P HMCKHH KopcaKOB, IleTepovpr i Berlin 1923. — R. Panoff, Der tionale Stil N. A. Rimsky-Korsakows (disertacija), Bonn 1926. — B. A. tuanoe, PHMCKHH KopcaKOB, JleHHHrpafl 1928.— N. Van Gilse van der Rimsky Korssakovvs Opernschaffen, Pariš i Leipzig 1929. — M. BajŠ Rimski - Korsakov, Zvuk, 1932—33, 10—u. — Z. Grickat, N. A. Rimski sakov, Muziĉki glasnik, 1933,5—6 i 7—8. — Ista, O Rimskom-Korsakovu, i rad, 1933. — A. Soiovjev, Nacionalna stihija u stvaranju Rimskog Korsa Srpski knjiţevni glasnik, 1933, 5. —■ 3. Caee'Aosa i T. /Iueanoea, YKa3 jinTepaTypbi o H. A. PHMCKOM-KopcanoBe, CoBe-rcKaH My3biKa, 1933. ■ H. PuMCKuu-KopcaKoe, H. A. PiiMCKnii-KopcaKOB, )KH31II> H TBOPMCCTBO (: MocKBa i JleHHHrpaa 1933—46. — /. Markezvitch, Rimsky Korsakov, 3935. — s. Vrinjanin, N. A. Korsakov, Hrvatski ţenski list, 1940, 2. Troeger, Mussorgsky und Rimsky Korsakov, Breslau 1941- —E- Acacfibee, h

RIMSKI-KORSAKOV — RINUCCINI Jiafi An^peeBim PHMCKHii-KopcaKOB, MocKBa i JIeHHHrpa;t 1944. — G. Ab~ raham, Rimsky-Korsakov (s popisom dela), London 1945. — R. Garcia Morillo, Rimsky-Korsakov, Buenos Aires 1945. — IO. Ke/idbiiu, MCTOPHH pyccKoii My3bmn, II, MocKaa i JlemiHrpaji 1948. — A. A. Cojiosuoe, H. A. PKM -CKni'iKopcaKOB, MocKBa 1948 ( I I izd. 1960). — B. Enberg, Rimsky Korsa-kow, Stockholm 1948. — G. A. Poljanowskij, Rimsky Korsakow, Potsdam 1948. — V. Serov, Le Groupe des Cinq, Pariš 1949. —■ M. HUKOSCKUU, PH.MCKHH-KOPcah-OB H peBOjiiouHH 1905 rOAa, MocKBa i JleHHHrpa/i 1950. -— A. E. Ka6a.iescKuu, A. B. OCCOBCKUU, H. B. Ty.»anuua i Ai. O. HUKOBCKUU (urednici), PiiMCKiin-KopcaKOB, I-lccJie;iOBaunH, MaTepHajibi, njicbMa, 2 sv., MocKBa 1953 — 54. — B. B, Cmacoe, OaTbH o PuMCKOM-KopcaKOBe (izd. B. A. KncejieB), MocKBa 1953. — A. Cojiosuoe, CuroĊioHHMecKMe npon3BefleHHH PiiMCKoro-KopcaKosa, MocKBa 1953. — AI. KH3Hb H TBOp^ecTBO H. A. PHMCKOro-KopcaKOBa, MocKBa 1964. — Ai. Feuer, Rimskij-Korsakov, Budapest 1966. D. Sn.

2. Andrej Nikolajeviĉ, muzikolog (Petrograd, danas Lenjingrad, 17. X 1878—-23. V 1940). Sin i uĉenik Nikolaja Andrejeviĉa; studirao filologiju i historiju u Petrogradu, Heidelbergu i Strasbourgu, gdje je 1903 promovirao. Osnovao i 1915—17 ureĊivao u Petrogradu ĉasopis My3biKa/ibuuu cospeMenuuK, a 1918—40 bio je proĉelnik muziĉkog odjela biblioteke Saltikov-Šĉedrin u Lenjingradu.

DJELA. SPISI: »Eopuc fodyHO8« AiycopzcKoeo, 1927 (sa E. Al. Brandom); MaKcuMunAuan Wmeun6epe, 1928; M. M. FnuHKa u ceo »3anucKm, 1930; H. A. PuMcKuu-Kopcarcoe, jKu3Hb u meopvecmeo, 5. sv., 1933—46; rocydapcmeeHnan IIvoAUHuaH 6uojiuomeKa UM. Ai. E. CanmbiKOea-IIIedpuHa s JlemiHipade. /VIy3wKaibHu coKpoguuta PyKonucuozo omdejienun, 1938. Studije i ĉlanci (izbor): K dcmemuKe onepu u My3biKajibuou dpa.nu, CeBepHbie3aiiMCKn, 1914; Eanemu Hiopn CmpanuHCKOio, Anojinon, 1915 i JIuHHOcmb AI. II. I'AUHKU KaK nped.uem u3ynenUH, My3bii polimetrije i -> poliritmije. Izuzetno znaĉenje dobiva sinkopa; ona je bitni stilski element u jazzu, a obilno je primjenjuju ne samo ameriĉki muziĉari pod utjecajem muzike ameriĉkih Crnaca (Gershvvin, Copland, Gruenberg) nego i mnogi evropski kompozitori (Ravel, Honegger, Milhaud, Stravinski). Izraz r. upotrebljava se ĉesto nepravilno i za neke druge pojmove. Najĉešće se poistovećuje s mjerom, pa se govori npr. o troĉetvrtinskom ritmu beĉkih valcera, umjesto o troĉetvrtinskoj mjeri. Brzi i polagani r. pogrešan je naziv za brzi, odnosno polagani ->• tempo. LIT.: R. Weslphal, Allgerruine Theorie der musikalischen Rhythmik seit J. S. Bach,- Leipzig 1880. — R. Wallaschek, On the Difference of Time and Rhythm in Music, London 1895. — K. Biicher, Arbeit und Rhythmus, 1897 (VI izd. 1924). — H. Riemann, System der musikalischen Rhythmik und Metrik, Leipzig 1903. — M. H. Glyn, Rhythmic Conception of Music, 1907. ■— M.

211

Lussy, Short Treatise on Musical Rhythm, 1909. — C. F. A. VPilliams, Rhythm of Modern Music, London 1909. — A. Tacchinardi, Ritmica musicale, Milano 1910. — Th. Wiehmayer, Musikalische Rhythmik und Metrik, Magdeburg 1917. — O. L. Forel, Le Rythme, Leipzig 1920. — E. Jaques-Dalcroze, Le Rythme, la musique et l'education, Basel 1922 (i na njem. i engl.).— R. Dumesnil> Le Rythme musical, Pariš 1921 (novo izd. 1949)- — F. Densmore, Rhythm in the Music of the American Indian, Anali XX Kongresa u Rio de Janeiru, 1924. — C. F. A. Williams, The Rhythm of Song, London 1925. — R. Hoenigszuald, Vom Problem des Rhvthmus, Leipzig 1926. —K. G. Fellerer, Die Deklamatirnsrhythmik in der vokalen Polyphonie des 16. Jahrhunderts, Dlisseldorf 1928. _ E. Norden, Logos und Rhythmus, Berlin 1928 (novi otisak 1966).— G. Becking, Der musikalische Rhythmus als Erkenntnisquelle, Augsburg 1928 (novo izd. Stuttgart 1958). — T. Taig, Rhvthm and Metre, Cardiff 1930. — R. Steglich, Die elementare Dynamik des musikalischen Fhyihmus, Leipzig 1930. — P. Servien, Le Rythme comme introduction physique a l'esthetique, Pariš 1930. — M. Austin, The American Rhythm, Boston i New York 1930. — J. H. Levis, Fundamentals of Chinese Melody, Rhythm and Form, Peiping 1933.—L. Klages, Vom Wessen des Rhythmus, Kampen 1934 (II izd. Zurich i Wien 1944). — G. Flik, Die Morphologie Ċes Rhvthmus (disertacija), Berlin 1936 (II izd. Zu rich i Wien 1944). •— E. Fogerty, Rhvthm, London 1937. — E. Schmidt, Ober den Aufbau rhythmischer Gestalten.Miinchen, 1939. — Ph. Bilon, Le Rythme musical, Geneve 1948. — /. Kunst, Metre, Rhvthm and Multipart Music, Leiden 1950. — J. L. Dunk, The Origine snd Structure of Rhvthm, London 5 C Sh Rhth dT N Yk C g 953 , phoo que, Pariš 1954. — P. Fraisse, Les Structures rythmiques, Leiden 1956. -— R. Stockhausen, ...wie die Zeit vergeht ..., Die Reihe, Wien 1957.— Kongresni izvještaj Kategorien des musikaliscben Rhythmus in europaischer und aussereuropaischer Musik, Koln 1958. — Th. G. Georgiadcs, Sprache als Rhj'thmus, Miinchen 1959. — A. M. Jones, Studies in African Music, Oxford 1959. — F. Neumann, Die Zeitgestalt. Eine Lehre vom musikalischen Rhvthmus (2 sy.), Wien 1959- — G. W. Cooper i L. B. Meyer, The Rhythmic Structure of Music, Chicago 1960. — F. Klugmann, Die Kategorie der Zeit in der Musik (disertacija), Bonn 1961. — M. L. Perkins, Changing Concepts of Rhythm in the Romantic Era (disertacija), 1961. — F. Neumann, Die Zeitgestalt als Grundbegriff des musikalischen Rhythmus, Kongresni izvještaj, Kassel 1962. ■— W. Durr, Untersuchungen zur poetischen und musikalischen Metrik (disertacija), Tiibingen 1962. ■— E. Karkoschka, Zur rhythmischen Struktur in der Musik von heute, Kongresni izvještaj, Kassel 1962. ■— E. Jammers, Takt und Motiv. Zur neuzeitlichen musikalischen Rhj'thmus, AFMW, 1962-—63. ■— W. Diirr i W. Gerstenberg, Rhythmus, Metrum, Takt, MGG, XI, 1963. ■— M. Rotharmel, Der musikalische ZeitbegrirT seit M. Hauptmann, Regensburg 1963. — K. von Fischer, Das Zeitproblem in der Musik, Bern i Miinchen 1964. ■— C. Dahlhaus, Probleme des Rhythmus in der Neuen Musik, Berlin 1965. J. Bez. i M. Kun.

RITAMSKI SLOGOVI upotrebljavaju se u nastavi solfeggia kao pomoćno sredstvo za ritmiĉko oĉitavanje vjeţbi (-> Tonika Do). Bez obzira na vrstu mjere (ĉetvrtinska, polovinska, osminska i dr.), pojedini ritamski slog oznaĉuje uvijek jednako trajanje. Tako npr. slog ta odgovara uvijek trajanju jedne dobe; za notu koja traje dvije dobe produljuje se trajanje sloga ta na ta-a; po istom principu produljuje se taj slog za ton od 3, 4 ili više dobi:

3 JJJN Ta ta ta,

J 1 Jta-a, ta

II

ta-a,-a

Kad je trajanje dobe podijeljeno na dva dijela ĉitaju se ti dijelovi dobe slogovima ta-te, a kad je podijeljeno na ĉetiri, ĉitaju se ta-fa-te-fe. Skupini triola odgovaraju slogovi ta-te-ti. Stanke se ĉitaju slogom za (odnosno es), ili se — dok one traju — šuti:

1 Ta-te (za,) ta-te-ii

ta (es) te ta-fcu-te-fb

ta- te- fe

ta- te

ta

Kad su spojene dvije note, kojima odgovaraju razliĉiti r. s., kod ritamskog se ĉitanja ispušta suglasnik drugoga ritamskog sloga, a zadrţava se samoglasnik:

1J nxn \\

Ta,- te- fti

ta-e-fe Ta

ta-te- a- te M. Kun.

RITARDANDO (krat. rit., ritard.; od tal. ritardare zakasniti, odugovlaĉiti), oznaka za postepeno usporavanje tempa. Izrazom a tempo oznaĉuje se prestanak usporavanja i vraćanje na prvobitnu brzinu izvoĊenja. RITENENTE (od tal., ritenere zadrţavati), oznaka za usporavanje tempa. Umjesto r. ĉešće se upotrebljava izraz -> ritardando. RITENUTO (krat. riten; tal. uzdrţljiv), oznaka za naglo usporenje tempa, a ne postepeno kao kod -> ritardanda ili ->■ rallentanda. RITMIĈKI MODUS -> Modalna notacija RITMIKA (od grĉ. pu8-(j.t>c6? skladan), 1. skup svih ritmiĉkih osebina u odreĊenoj kompoziciji, u muziĉkom govoru pojedinog autora, stila ili razdoblja i u muziĉkoj kulturi pojedinog naroda. Do XIX st. i sinonim za -> ritam. 2. R. je i naziv za posebnu vrstu gimnastiĉkih vjeţbi koje se upotrebljavaju u odgoju djece. To je plesna gimnastika uz prat-

212

RITMIKA — RIVIER

nju muzike, a cilj joj je njegovanje osjećaja za ritam, usavršavanje muziĉkog pamćenja i razvijanje skladnih pokreta. Prvi ju je primijenio J. H. Pestalozzi, a usavršio i razvio u suvremeni sustav E. Jaques-Dalcroze. LIT.: E. Jaques-Dalcroze, La Rythmique (2 sv.; franc. i njem.), Lausanne 1907.—/«i, LE Rythme, lamusique et l'education, Basel 1922 (engl. i njem., ibid.). —R. Bode, Musik und Bewegung, Kassc! 1930 (II izd. Berlin 1942). —■ E. Feudel, Rhythmisch-musikalische Erziehung, Wolfenbuttel 1939 (III izd. 1956). — T. Pfisferer, Moglichkeitten der musikalisch-rhvthmischen Erziehung in der Schule, Zurich 1948. — H. Tauscher, Praxi" der rhythmisch-musikalischen Erziehung, Berlin i Darmstadt 1952 (TI izd. 1960). —R. Steiner, Eurhythmie als sichtbaren Gesang, Dornach 1956.'—E. Willems, Les Bases psychologiq ue s de l'e d uca tio n mus ica le, Pa riš 19 56. — W. K d ler, Ein fii hru n g in Musik fur Kinder, Mainz 1963. M. Kun.

RITORNELLO (od tal. ritornare vraćati se; franc. ritournelle), 1. talijanski naziv za -*■ pripjev. 2. U madrigalima s poĉetka XIV st. r. su posljednji stihovi kitice (1—3 stiha), metriĉki i muziĉki razliĉiti od ostalih stihova, koji se poput pripjeva periodiĉki ponavljaju. 3. U XVII i poĉetkom XVIII st. izraz r. oznaĉuje kraći od lomak koji se u vokalno-instrumentalnim djelima izvodio kao preludij, interludij i postludij i imao ulogu instrumentalnoga pripjeva. Takav se r. susreće u madrigalima uz continuo (C. Monteverdi, H. Schiitz), svjetovnim i duhovnim kamatama (J. Rosenmuller, D. Buxtehude, J. Ph. Krieger, J. S. Bach) i u njemaĉkom strofnom Liedu (A. Krieger, J. Pezel), ĉesto te matski povezan s vokalnim odlomkom koji uokviruje. U operi toga vremena r. je uvod i zakljuĉak arije i uz predigru jedina instrumentalna toĉka ranih opernih djela (prve opere C. Mon teverdi ja). 4. R. (ritournelle) je u XVII st. u francuskim baletima i ples u brzoj trodobnoj mjeri (J. B. Lullv, J. Ph. Rameau). 5. Katkada se r. nazivaju i pojedini odsjeĉci concerta grossa koji se ponavljaju u odreĊenim razmacima (nastupi tutti). LIT.: K. Gudezoill, Ritorncll(o), MGG, XI, 1963.

M. Sku.

RITTER, Alexander, njemaĉki kompozitor (Narva, Estonija, 7. VI 1833 — Mlinchen, 12. IV 1896). Violinu uĉio u Dresdenu i na Konzervatoriju u Leipzigu (F. David). U Weimaru, gdje je 1854—56 bio drugi koncertni majstor dvorske kapele, ušao u krug oko F. Liszta i prikljuĉio se Novonjemaĉkoj školi. God. 1856—58 dirigent u Stettinu; od 1863 u Wiirzburgu; tamo je 1875 otvorio trgovinu muzikalija; 1882—86 ĉlan dvorskoga orkestra u Meiningenu, gdje upoznaje mladog R. Straussa i odluĉno utjeĉe na njegov stvaralaĉki razvoj. Od 1886 ţivio je u Munchenu. Uz P. Corneliusa, R. je najdosljedniji i najsamostalniji pristaša R. Wagnera. Najznatnije su mu solo-pjesme, koje se odlikuju individualnim deklamacijskim stilom, a uz njih operne jednoĉinke. Njegove su simfonijske pjesme spona izmeĊu F. Liszta i R. Straussa. DJELA. ORKESTRALNA. Simfonijske pjesme: Erotische Legende, 1890; Sursum corda. Eine Sturm- und Drang-Phantasie, 1894; Kaiser Rudolfs Ritt zum Grabe, 1895 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; klavirski kvintet; kompozicije za violinu i klavir. — Jednoĉinke Der faule Hans, 1885 i Wem die Krone?, 1890. — Hymnen an das Licht za sole, zbor, orkestar i orgulje, 1884; oko 60 solo-pjesama. LIT.: 5. Hausegger, Alexander Ritter, Die Musik, Berlin 1908. — O. Kaul, Alexander Ritter, MGG, XI, 1963.

RITTER, August Gottfried, njemaĉki orguljaš, kompozitor i muzikolog (Erfurt, 25. VIII 1811 — Magdeburg, 26. VIII 1885). Uĉio u Erfurtu, Weimaru i Berlinu. Orguljaš u Erfurtu (1831— 43), Merseburgu (1843—47) i Magdeburgu (od 1847). Osobito se isticao kao improvizator. God. 1844—48 ureĊivao, sa G. W. Kornerom, muziĉki ĉasopis Urania. DJELA: simfonija u c-molu; koncert za klavir i druga orkestralna djela. — Gudaĉki kvartet, — Sonate i druga djela za klavir. — ORGULJSKA: 4 sonate; Tonstiicke fur die Orgel zum Gebrauche beim dffentlichen Gottesdienst (6 sv.); Album fur Orgelspieler in 2 Abteilungen op. 29; Album fur Orgehpieler op. 38 i dr. — Zborovi; solo-pjesme. — Psalam; moteti. ■— INSTRUKTIVNA: Theoretisch-practische Anzveisung im Orgehpiel, Kunst des Orgelspieh op. 10, 1844; Praclischer Lehrkurs im Orgelspiel, Kunst des Orgehpiels op. r5 (2 dijela), 1845 (III preraĊeno izd. 1846; IX izd. 1885; novo izd. 1953); Rhythmischer Choralgesang und Orgelspiel, prije 1857 i dr. — SPISI: Zur Geschichte des Orgehpiels, vornehmlich des deutschen, im 14. bis zum Anfang des iS. Jahrhunderts, 1884 (ponovo izdao G. Frotscher, 1935—36; II I izd. 1969); studije u Monatshefte fur Musikgeschichte, Allgemeine musikalisehe Zeitung i drugim ĉasopisima. •— IZDANJA: zbirke za orgulje (sa C. F. Reckerom i sa G. VV. Kornerom); klavirska djela J. S. Bacha; 4 zbirka protestantskih korala; zbirke vokalne mu zike za 1 i 2 glasa; zbirka duhovnih pjesama za zbor. — Klavirski izvaci djela J. S. Bacha, G. F. Handela i G. B. Pergolesija. LIT.: P. Schmidt, In memoriam August Gottfried Ritter, Musik und Kirche, 1955. — Isti, August Gottfried Ritter, MGG, XI, 1963.

RITTER, Christian, njemaĉki kompozitor (?, vjerojatno izmeĊu 1645 i 1650 — ?, vjerojatno poslije 1725). Smatra se da je bio uĉenik Ch. Bernharda u Dresdenu. Oko 1665 došao na dvor u Halle, gdje se od 1672 navodi kao komorni muziĉar, a od 1677 i kao orguljaš. Oko 1680 u Švedskoj; na dvoru u Stockholmu spominje se 1681 kao orguljaš, a 1682 kao drugi kapelnik. Od 1683 drugi dirigent i orguljaš dvorske kapele u Dresdenu;

1688—99 ponovo u Stockholmu, a zatim od 1704 u Ham! Ritteru je bio uzor H. Schiitz. DJELA: 2 suite (u fis-molu i c-molu) za klavir; sonatina u d-mok gulje. — Iris, ich komm' hier gcschritten za glas, 2 violine i b. c. — CRK\ Gelobet sei der Name des Herren (Te Deum) za dvostruki 4-gl. zbor, ( i orgulje, 1672; arija za pokop Wie dank' ich gnugsam dir, mein Golt z centora, 4 glasa, instrumente i b. c, 1680; 17 kompozicija (kompoziciji kantati, moteti, duhovni koncerti) za 1-—5 glasova, medu njima 13 kom uz instrumentalni sastav i b. c. (odn. ĉembalo, orgulje), a 4 samo uz b. c orgulje). LIT.: R. Buchmayer t Christian Ritter, ein vergessener deutscher j des 17. Jahrhunderts (s popisom djela), spomenica H. Riemannu, Leipzi, •— T. Norlind, Zur Biographie Ch. Ritters, SBIMG, 1910 —11. — D. Christian Ritter, MGG, XI, 1963. i

RITTER, Frederic Louis, ameriĉki muziĉki pisac, di i kompozitor francuskog podrijetla (Strasbourg, 22. VI — Antvverpen, 4. VII 1891). Studirao kod H. M. Schlet u Njemaĉkoj, J. G. Kastnera u Parizu i ponovno u Njem Od 1856 u Cincinnatiju (SAD), gdje je organizirao pje društvo Cedlia i Filharmonijsko društvo. Od 1861 zborovi New Yorku, od 1874 direktor muziĉkog fakulteta na I Collegeu u Poughkeepsieu kraj New Yorka. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije; simfonijska pjesma StelL cert za klavir; koncert za violonĉelo; fantazija za bas-klarinet i orkestar; tira Othello. — Gudaĉki kvartet; 3 klavirska kvarteta. — Kompozicije za — Kompozicije za orgulje. — Solo-pjesme. — Crkvene kompozicije z zbor i orkestar i za zbor. — SPISI: A History uf Music in the Form of I (2 sv.), 1870—74 ( I I izd. 1880); Music in America, 1883; Music in E\ 1883; The Student's History of Music, 1884; Music in its Relalion to Inte, Life, 1891; Musical Diclation. A Practical Aiethodfor Instruclion of Choral (

RITTER, Hermann, njemaĉki violist i muziĉki pisac (Wi Mecklenburg, 16. IX 1849 — Wiirzburg, 22. I 1926). Uĉei Joachima u Berlinu. Neko vrijeme violinist dvorske kap> Schvverinu, a zatim studirao povijest umjetnosti na Univer: u Heidelbergu. God. 1872—75 konstruirao instrument, neštt od viole, ali bez karakteristiĉnog nazalnog prizvuka, l koji1 je vao viola alta. Instrument je imao 4 ţice (c, g, d , a ) k je R. 1898 dodao i petu (e2.) Od 1879 bio je nastavnik na rr koj školi u Wurzburgu. Ritterov se instrument nije mnogo trebljavao, ali se još danas pojavljuje pojedinaĉno. DJELA. SPISI: Viola alta, ikre Geschichte, ihre Bedculung und die zipien ihres Baues, 1876 (III izd. 1878); Der 3-fiissige odcr Normal-Geig 1890; R. \Vagner als Erzieher, 1891; Einiges uber das Theaterivesen, 1893 techismus der Musikinstrumente, 1894; Katechismus der Musikasthelik (I 1894); Allgemeine Enzyklopadie der Musikgeschichte (6 sv.), 1901'—02. — pozicije za violu altu. —- Instruktivna djela {Das Studium der Viola alt* dijela). — Preradbe za komorne sastave s violom altom. LIT.: G. Adcma, Hermann Ritter und seine Viola alta, u knjizi Gesan Aufsatze, Wiirzburg 1881. — O. Kaul, Hermann Ritter, MGG, XI, 196:

RITTER, Peter, njemaĉki violonĉelist, dirigent i kompc (Mannheim, 2. VII 1763 — 1. VIII 1846). Kompoziciju uĉic G. J. Voglera. Od 1784 violonĉelist kazališnog orkestra u M heimu, 1803—23 dirigent. Sljedbenik mannheimske škole, t i pod utjecajem Havdna i Mozarta. DJELA. INSTRUMENTALNA: koncerti za violonĉelo; kvarteti; 1 — DRAMSKA (izbor). Opere: Der Eremil von Formentera, 1788, Die h IVeiber von Windsor, 1794 i Der Mandarin, 1821; Singspiel Der Zitherscl 1810. — Oratorij Das verlorene Paradics (prema Miltonu), 1819; kantat Geburt Jesu, 1832. — Crkvene kompozicije (pjesma Grosser Goti, dich zvir pjeva se još danas u Njemaĉkoj). LIT.: W. Schulze, Peter Ritter, Berlin 1895. — G. Schmidt, Peter (disertacija), Miinchen 1924. — E. Schmitt, Peter Ritter, MGG, XI, 1963

RITUAL (lat. rituale, prema ritus obred), katoliĉki 1 giĉki priruĉnik namijenjen svećenicima, s molitvama i pjesn koje se izvode u obredima izvan mise (procesije, sprovodi, liĉiti sakramenti). U srednjem vijeku nastalo je nekoliko ri (Maiiuale, Sacerdotale, Agenda). Jedinstven rimski r. (lat. tnale Romanum) bio je u katoliĉkoj crkvi propisan 1614 (d< njen 1752; posljednje izd. 1952). Nakon Drugoga vatikan koncila (1962—65) i uvoĊenja narodnoga jezika u bogos rimski r. više nije u upotrebi, pa za odreĊena govorna .poĊi biskupije objavljuju posebne rituale. A. RIVIER, Jean, francuski kompozitor (Villemomble, P 21. VII 1896—). Studirao na Konzervatoriju u Parizu (G. C sade, J. Gallon, M. Emmanuel, P. Braud, P. Bazelaire), je od 1947 profesor kompozicije. R. komponira u tradiciona] formalnim okvirima, ali se u tehnici s ukusom sluţi dostignut suvremene muzike. Njegova djela, uvijek uravnoteţena, jas izraţajna, odlikuju se specifiĉno francuskom elegancijom. DJELA. ORK ESTRALN A. Seda m simfo nija : I, 1932; II, za gu. 1937; III, 1938; IV, za gudaĉe, 1941; V, 1950; VI, Les Presages, 1958 i VI Contrastes, 1961. Koncerti: za kiavir 1940; Concerto breve za klavir i gudaĉe, ] za violinu, 1942; za saksofon, trublju i gudaĉe, 1955; za flautu i gudaĉe, j za klarinet i gudaĉe, 1960; za fagot i gudaĉe, 1963 i za obou i gudaĉe, ] Concertino za violu ili saksofon, 1935; rapsodija za violonĉelo i orkestar, 1 koncert za limene duhaĉe, timpane i gudaĉe, 1963; Burlcsque za violinu kestar, 1929; Ouverture pour un Don Ouichotte, 1929; Ouverture pour operetle imaginaire za mali orkestar, 1930; Ouverture pour un drame, 1952; C funebre, 1927; Danse du Tchad, 1928; 3 Pastorales za mali orkestar, 1928; At za gudaĉe, 1930; Le Voyage d'Urien za mali orkestar, 1931; 5 Mouvemenls I

RIVIER — ROBERTSON 1931; Musiqucs noclurnes, 1936; Paysage pour Jeanne d'Are d Domrćmy, 1936; Divertissement dans le style operclte, 1947; Rapsodie provencale, 1949; Nocturnc, 1957; Musiques pour un ballet, 1958; Le Dejeuner sur Vherbe za mali orkestar, 1958; Drames, 1962; Resonances, 1966. — KOMORNA; gudaĉki trio, 1933; 2 gudaĉka kvarteta, 1924 i 1939; sonata za violonĉelo i klavir, 1916; sonatina za violinu i klavir, 1937; sonatina za flautu i klavir, 1941 i dr. — Klavirske kompozicije. — Komiĉna opera Vinilienne, 1937; balet Divcrtimento, 1960. — VOKALNA: Ballade des amants desesperes za zbor i orkestar, 1945; Christus Rex za solo, zbor i orkestar, 1966; zborovi; solo-pjesme. — Requiem, 1953; Psalam LVI, 1937. LIT.: P. Landormy, La Musique francaise apres Debussv, Pariš 1943. — A. Golea, Jean Rivier, MGG, XI, 1963.

RIZZI, Bernardino, talijanski kompozitor (Cres, 27. V 1891 — Rivoltella del Garda, Brescia, 23. I 1968). Ĉlan reda franjevaca konventualaca; uz teološki fakultet u Padovi, završio studij gregorijanskog pjevanja na Visokoj papinskoj školi za crkvenu muziku u Rimu (C. Dobici, L. Refice), a studij kompozicije na institutu Pollini u Padovi (O. Ravanello). God. 1922— 32 djelovao u Poljskoj; u Krakovu utemeljio 1923 dva crkvena zbora, a zatim postao profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi Zelenski. Od 1932 u Bologni i od 1934 u Padovi, gdje je osnovao Scholu cantorum Padre Martini za djecu; 1940—64 crkveni kapelnik u Veneciji, od 1964 ţivio je u Rivoltelli del Garda. R. je stvorio vlastiti harmonijski sistem pod nazivom pankordizam u kojemu se —-u okviru temperiranog sistema — svi prirodni i alterirani tonovi ljestvice mogu istodobno upotrijebiti u temeljnom akordu i u akordima koji slijede. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Carnaro, 1921; La Nostra stella, 1953; La Strega simfonijska slika, 1953; Impressioni di pioggia, 1956; / Pali telegrafici, 1956; I Falciatori, 1956; Sagra in Polonia, 1958; Ali di guerra, 1958; La Radio, 1958. — KOAiORNA: septet Bolle di sapone, 1960; suita za gudaĉki kvartet, 1961; Melodia ed elegia za violinu i orgulje. ■— Kompozicije za klavir i za orgulje. — DRAMSKA. Crkvene drame: // Mislero di S. Ceeilia, 1957 i // Mistero della Passione. Filmska muzika.— CRKVENA. Oratoriji: Santo Franccsco, 1956; Tritlico danteseo, 1956; II Santo, 1958; Via Crucis, 1962; / Vangeli delle domeniche di Quaresima (6 malih oratorija), 1962; Paolo di Tarso, 1966. Devetnaest misa, 1949—67; Melodie Sacre (2 sv.), 1950 i 1970; Vesperi (2 sv.), 1955 i 1963; Pastorali (II izd.), 1956; Responsori della Settimana Santa za 3—6 muških glasova, 1954. — Spis Pancordismo. Nuovi sviluppi del sistema tonale, 1954 (II izd.). LIT.: A. Toslo De Caro, Le Esperienze musicali del novecento e l'opera di P. Bernardino Rizzi, II Santo, 1964. — V. Gamboso, Padre Rizzi, Messaggero di S. Antonio, 1968. — F. Rajiĉ, Pankordizam Bernardina Rizzija, Sv. C, 1973, 2—4-

RJABUŠINSKA, Tatjana, ameriĉka plesaĉica ruskog podrijetla (Moskva, 23. V 1917—). Uĉenica A. Volinjine i M. Kšesinske na Ecole russe de Pariš; debitirala veoma mlada i odmah angaţirana kao prvakinja trupe Ballet russe de Monte-Carlo (1932 — 1942), a od 1944 American Ballet Theatre. Savršena tehniĉarka besprijekorne ĉistoće, istakla se u baletima La Concurrence (Auric), Jeux d'enfants (Bizet), Francesca da Rimini (Ĉajkovski) i Pepeljuga (Prokofjev). Nakon povlaĉenja s baletne scene posvetila se pedagoškom radu. LIT.: V. H. Swishcr, The Rcal Mirror — A Portrait of Tatjana Rijabushinska, Dance Magazine, 1972, 4.

RJEBINKINA, Jelena, sovjetska plesaĉica (Sverdlovsk, 21. VIII 1941—). Studij klasiĉnog baleta završila 1959 na školi Velikog kazališta u Moskvi, gdje je odmah i angaţirana. Usavršivši se zatim kod J. Gerdta postala je jedna od najboljih suvremenih plesaĉica. Podjednako se istiĉe i u klasiĉnom i u modernom repertoaru. RJEŠENJE, prijelaz iz disonance u konsonancu. Ostvaruje se ili nastupom nove, konsonantne harmonije: — TI —

V"(h bo

1

•

ili samo pomakom pojedinih glasova pri zadrţavanju iste harmonije, kao što je to sluĉaj kod disonantnih sklopova koji nastaju upotrebom zaostajalica, te prohodnih i izmjeniĉnih tonova:

R. je kao harmonijska pojava nuţno uvjetovano razlikom izmeĊu disonance i konsonance. Ono se, prema tome, ne moţe primijeniti u suvremenoj muzici gdje više ne postoji takva razlika ( -> Konsonanca i disonanca). N. Dć. ROACH, Max (pravo ime Maxwell), ameriĉki jazz-bubnjar (Brooklvn, New York, 10. I 1925 —). Karijeru zapoĉeo u New Yorku 1942, svirajući u sastavu sa Charliejem Parkerom

213

(do 1944 i kasnije ponovno), zatim s Dizzvjem Gillespiejem i Benny Ĉarterom (1944), Colemanom Havvkinsom (1945), Milesom Davisom (1948) i dr. God. 1949 sudjeluje na Festivalu jazza u Parizu (sa Ch. Parkerom), 1952 odlazi na turneju po Evropi u organizaciji Jazz At the Philharmonic, 1953 vodi kvartet, a 1954 osnovao je doskora ĉuveni kvintet u sastavu s trubljaĉem Cliffordom Bro\vnom i pijanistom Richiejem Povvelom. Nakon njihove smrti, 1956, angaţira za svoj kvintet saksofonistu Sonnyja Rollinsa i mlade talentirane glazbenike poput trubljaĉa Bookera Littla. Od 1957, uz to, predaje na Školi za jazz glazbu u Lenoxu (Massachusetts). Sudjelovao na Festivalu jazza u Newportu gdje je snimio i film Jazz On A Summer's Day (kao pratilac pjevaĉice Dinah Washington) i više puta na evropskim festivalima (Berliner Jazztage, Montreux jazz-festival). Snimio velik broj ploĉa s najpoznatijim jazz glazbenicima, kao i pod vlastitim imenom. Skupa s Oscarom Brownom ml. komponirao suitu Freedom Now po kojoj je snimljen i kratki film (1966). R. je, suraĊujući sa Ch. Parkerom, pridonio stvaranju Modernog jazza i uveo novi stil udaraljka koje postaju neizostavni sudionici solo-improvizacija odnosno razraĊivanja tema. ROBBINS, Jerome, ameriĉki plesaĉ, koreograf i redatelj (New York, 11. X 1918 —). Klasiĉni balet uĉio kod E. Daganove, H. Platove i A. Tudora, moderan ples na New Danse Leage, španjolske plesove kod H. Veola, a orijentalne plesove kod Yeichi Nimura; glumu studirao kod E. Kazana. Debitirao kao glumac 1937 u Yiddish Art Theatre, a kao plesaĉ u Dance Contre. God. 1938—40 nastupao na Broadwayu u muziĉkim revijama. Od 1940 ĉlan, a od 1941 solist trupe American Ballet Theatre. Veoma plodnu i uspješnu koreografsku karijeru R. je zapoĉeo baletima L. Bernsteina Fancy Free (1944), On the Tozvn (musical, 1945) i Facsimile (1946), a najveći uspjeh postigao je 1945 baletom Interplay M. Goulda. Baletom The Guests (Blitzstein) zapoĉela je njegova dugogodišnja suradnja sa trupom New York City Ballet u kojoj je uz Balan-ehinea bio i direktor. Tu se istakao koreografijama baleta The j. ROBBINS Cage (Stravinski), ThePiedPiper (Copland), Fanfare (Britten), VApres-midi d'un Faune (Debussy) i The Concert (Chopin). Svjetsku slavu postigao je 1957 s plesovima za musical West Side Story (Bernstein). God. 1958 osnovao i do 1962 vodio trupu Ballet USA za koju je koreografirao Moves, balet bez muziĉke pratnje, i plesove za niz musicala. Od 1969 koreograf je u New York City Theatre. Tu su nastali njegovi baleti na Chopinovu, Stravinskijevu i Bachovu muziku. Teme za svoj opseţan opus Robbins crpi iz suvremenog ameriĉkog ţivota. Njegov je osebujan stil nastao kao sinteza elemenata klasiĉnog baleta, suvremenog plesa i jazza, a osnovne su mu znaĉajke ţivotna snaga i radost. R. je dobitnik visokih meĊunarodnih priznanja i nagrada. LIT.: L. Moore, Jerome Robbins, Chrvsalis, 1950.— A. Chujoy, The New York City Ballet, New York 1953. — J. Monahan, Robbins in Perspective, The Dancing Times, 1959. — L. Lidova, Jerome Robbins, Les Saisons de la danse, 1969. — P. Brinson i Cl. Crisp, Jerome Robbins, Ballet For Ali, London 1970.

ROBBONE, Joseph, talijanski kompozitor (Vercelli, 16. VI 1916—). Završio studij matematike; muziku uĉio kod F. Alfana, A. Caselle i G. F. Ghedinija. God. 1938—49 srednjoškolski profesor; 1948 utemeljio u Vercelliju meĊunarodno natjecanje za muziku i ples G. B. Viotti, a od 1950 suraĊuje na natjecanju Opera Stabile za mlade talijanske i strane umjetnike. Od 1955 direktor je škole Liceo Musicale u Vercelliju. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia da camera, 1951; Sinfonia concertante, 1951; Impressione guerresca, 1938; Passacaglia, 1952; Concerto grosso, 1954. — KOMORNA: kvartet za udaraljke, 1960; gudaĉki trio, 1962; sonate: za violinu i klavir; za violonĉelo i klavir i za flautu i klavir. — Kompozicije za klavir i za orgulje. — DRAMSKA. Opere: Suor Beatrice, LaZia di Carlo i Terry Dugan. Balet Don Giovanni '61, 1960; muzika za film. — VOKALNA. Za zbor i orkestar: Trittico sacro, 1946 (sa solistima); Requieyn per U partigiano ignoto, 1953. I Canti della Sermenza, 1954, 3 Canti della Resistenza, 1954; Corali della Valsesia Alta, 1955; Visilatio sepulcri, 1964 (sa solistima i recitatorima). Solo--pjesme.

ROBERTSON, Alec, engleski muzikolog i orguljaš (Southsea, Hampshire, 3. VI 1892—). Studij orgulja završio na Royal Academy of Music u Londonu (S. Macpherson, H. W. Richards, F. Moore). Crkveni orguljaš u Londonu, 1920—30 predavaĉ na

214

ROBERTSON — ROCKSTRO

pedagoškom odjelu poduzeća His Master's Voice, zatim u Rimu, a od 1940 ponovno u Londonu kao muziĉki urednik Britanskog radija (BBC); istodobno, od 1927, profesor na Royal Academy of Music. DJELA: The Interpretation of Plain-Chant, 1937; Dvorak, 1945; Contrasts: the Arts and Religion, 1947; How to Listen to Music, 1948; Sacred Music, 1950; Music 1952, 1952; Music and Musicians, 1956; Music of the Catholic Church, 1961; More than Music (autobiografija), 1961; Pelican History of Music (3 sv.), 1960—68 (sa W. D. Stevensom) i dr. — IZDANJA: The Golden Treasury of Recorded Music on His Master's Voice Records, 1928; Chamber Music, 1957. LIT.: J. Chisssell, Alec Robertson, The Musical Times, 1952. — H. F. Redlich i J. M. Allan, Alec Robertson, MGG, XI, 1963.

ROBESON, Paul, ameriĉki pjevaĉ, bas-bariton (Princeton, New Jersev, 9. IV 1898 — Philadelpfia, 23. I 1976). Diplomirao pravo i filozofiju, ali se posvetio glumi i pjevanju. Karijeru zapoĉeo interpretiranjem crnaĉkih duhovnih pjesama (negro spirituals) 1925, zatim se pojavio na opernoj sceni. Njegovi su uspjesi sve brojniji i veći, pa uskoro postaje najĉuvenijim crnaĉkim pjevaĉem svijeta. Nastupao i u brojnim dramskim predstavama u SAD i Engleskoj (Shakespeareova Otela interpretirao samo u New Yorku više od 300 puta). Njegovi pogledi na ţivot, ljude i umjetnost uvijek su se isticali naprednošću. God. 1952 dobio je Staljinovu nagradu za mir. Objavio autobiografiju Here I Štand (1958). LIT.: E. Goode Robeson, Paul Robeson Negro, London i New York 1930. — *S. Graham, Paul Robeson, New York 1946. — M. Seton, Paul Robeson, London 1958.

ROBEŢNIK, Jure (Igor), pijanist, vibrafonist i kompozitor (Ljubljana, 28. III 1933 —). Završio Filozofski fakultet u Ljubljani. Od 1949 bavi se jazzom, u vlastitom kvartetu kao pijanist i vibrafonist, kasnije u sastavu M. Sepea. Jedan od najistaknutijih slovenskih kompozitora zabavne muzike, osvojio je niz nagrada na festivalima. Djeluje kao urednik u muziĉkoj proizvodnji RTV Ljubljana. DJELA. LAKA ORKESTRALNA: Concertino za tenor-saksofon i or kestar, 1965; Globocantabile za trombon i orkestar, 1967. —-JAZZ: Festivalska tema, 1960; Nekega maglenega jutra, 1962; Bluesettc, 1965; Otok in struge, 1965; Kameniti nasmeh, 1965. — ZABAVNE MELOD IJE: Orion; Ĉez veliko let; Sel si mimo; Stolpne ure; Ples oblakov; Presencĉcnja; Mesto mladih; Clovek ki ga ni; Vojvoda; Pegasto dekle; Maja z biseri. M. Maz.

ROBIĆ, Ivo, pjevaĉ zabavnih melodija i kompozitor (Bjelovar, 29. I 1923—). Muziku uĉio u Zagrebu; 1946 komponirao prvu zabavnu melodiju, a 1949 zapoĉeo kao pjevaĉ snimati ploĉe. Od 1954 nastupa na festivalima zabavne muzike i koncertira u domovini i inozemstvu; gostovao u SAD s Pery Como Show. Njegovi svjetski pjevaĉki hitovi bili su Morgen i Sedamnaestogodišnjoj. Dobitnik je brojnih nagrada u zemlji i svijetu; snimio je niz gramofonskih ploĉa za Jugoton, Supraphon i Polydor. DJELA. Zabavne melodije: Rodni moj kraj; Samo jednom se ljubi; Ko njeţan cvijet; Moje plavo more; Srce, laku noć; Plovi barko mala; Muzikaši; Noć u mome gradu; Naš rastanak; Jednog dana; Hej da smijem; Den se budi; Divno je; Moja kala; Za tobom ĉeznem i dr. M. Maz.

ROBL.ES, Daniel Alomias, peruanski etnomuzikolog i kompozitor (Huanuco, 3. I 1871 — Chosica, Lima, 17. VII 1942). Po roĊenju Indijanac, sakupljao i prouĉavao narodne melodije indijanskih plemena iz Perua, Bolivije i Ekvadora. Njegova su istraţivanja pokazala da je pentatoniĉka ljestvica bila temelj indijanske muzike prije evropskog osvajanja. Ţivio petnaest godina (1919—-34) u SAD, zatim se vratio u Limu. Roblesove zapise obraĊivali su u svojim kompozicijama razliĉiti muziĉari, medu kojima i R. Holzmann. DJELA. Orkestralne suite: El Resurgimiento de Los Andes; El Indio i Danza Huanca. — Opereta El Condor Pasa. — Kompozicije za klavir. — Solo-pjesme. — Misa. Sakupio više od 600 indijanskih melodija (5 melodija obj. R. i M. d' Har court u La Musique des Incas et ses survivances, 1925).

ROCCA, Lodovico, talijanski kompozitor (Torino, 29. XI 1895 —). Završio pravo; muziku uĉio u Torinu i Milanu, u kompoziciji se usavršavao kod G. Oreficea. God. 1940—66 bio je direktor Konzervatorija u Torinu. U svojim kompozicijama povezivao je utjecaje ruske muzike sa starom talijanskom tradicijom i tako stvorio izvoran muziĉki stil. Njegova najuspjelija djela pripadaju muziĉkom kazalištu (opera // Dibuk). DJELA. ORKESTRALNA: mala suita Chiaroscuri, 1920; simfonijska legenda La Cella azzurra, 1924; Interludio epico, 1924. — Suita za violinu i klavir, 1928; Storiella za fagot, 2 trublje, klavir i harfu, 1935. — Epitaffi za klavir, 1928. — DRAMSKA. Opere: La Morte di Frine, 1920 (izv. 1937); La Corona di re Gaulo, 1923 (izv. 1936 nakon preradbe, pod naslovom La Terra di leggenda); II Dibuk, 1934; Monte Ivnor, 1939 i L'Uragano, 1951. Scenska verzija vokalnog djela Antiche iscrizioni, 1955. — VOKALNA: Antiĉke iscrizioni za sole, zbor i orkestar, 1952; Dittico za glas i orkestar, 1921, Za glas i komorni sastav (katkad uz mali vokalni ansambl): Proverb: di Salomone, 1933; Salmodia (iz LVII psalma), 1934; Biribu ocehi di rana, 1937 i Schizsi francescani 1939. Solo-pjesme (5 Cantilene su tesli d'Orientc, 1922; 4 Melodie su epigrammi sepolerali greci. 1922). LIT R. Mariani, L. Rocca, RAM, 1938. — F. L. Lunghi, L. Rocca, Rivista dell .-"ceademia di S. Cecilia, 1954. — G. Gavazzeni, Paragrafi su L. Rocca, La M ica e il teatro, Piša 1954- — M. Bruni, L. Rocca, Milano 1963. — A. Dam-!>ini, Lodovico Rocca, MGG, XI, 1963.

ROCHBERG, George, ameriĉki kompozitor (Pate New Jersev, 5. VII 1918—). Studirao kompoziciju na M, School u New Yorku (G. Szell, L. Mannes, H. Weisse), a ; na Curtis Institute u Philadelphiji (R. Scalero, G. C. Men Usavršavao se na Ameriĉkoj akademiji u Rimu. Predava> Curtis Institute od 1948 do 1954. Od 1951 urednik izdava poduzeća Th. Presser Company. Predaje na Eastman Scho Music u Rochesteru. R. je razradio poseban dodekafonski si; koji se znatno razlikuje od Schonbergova. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1949 (prer. 1957) i 1956; Si Fantasta, 1956; simfonijska pjesma Night Music, 1949; Conceri-Piece za 2 1 i orkestar, 1950; Chdtenham Concerto za mali orkestar, 1958; suita, 1947; tio Sacra, 1954; Time-Span I, 1960 i II, 1962; Apocalyptica za vojniĉku rr i udaraljke, 1964; Zodiac, 1965 (preradba 12 Bagatela za klavir); Black I za duhaĉe, klavir i udaraljke, 1965; Music for the Magic Thcater za komor kestar, 1965 i dr. — KOMORNA: 3 gudaĉka trija, 1946—47. Dva gu kvarteta: I, 1952 i II, sa glasom, 1961. Klavirski trio, 1963; trio za rog, kla klavir, 1947; Contra Mortem et Tempus za violinu, flautu, klarinet i klavir, Sinfonia da camera za 9 instrumenata, 1953; Deo concertante za violinu i v ĉelo, 1955 (prer. 1959) i dr. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1946 i 1948; si fantazija, 1956; 12 Bagatela, 1952; Bartokiana, 1959. Ćapriccio za 2 k 1949. Fantazija Nach Bach za ĉembalo, 1966. — VOKALNA: kamata z: zbor i orkestar, 1949. Za glas i orkestar: David the Psalmist, 1954; Sa Innocence and Experience, 1957 i dr. Passions za sole, zbor i instrumente, Blakc Songs za sopran i komorni sastav, 1961; Sonus of Salomon za glas i I 1946. — Tri psalma za zbor a cappella, T954. — Spis The Hcxachord a Rclalion to the 12-Tone Row, 1955; ĉlanci i predavanja. LIT.: A. L. Ringer, The Music of George Rochberg, MQ, 196c

ROCHLITZ, Johann Friedrich, njemaĉki knjiţevnik i ziĉki pisac (Leipzig, 12. II 1769 —• 16. XII 1842). Uĉenik Dolesa na školi sv. Tome u Leipzigu. God. 1798—1819 ure a do 1835 suradnik ĉasopisa Allgemeine Musikalische Zeitun^ je jedan od najutjecajnijih muziĉkih pisaca klasiĉnog i roi tiĉnog doba. Poznavao je Mozarta, a osobito ga je cijenio ethoven, koji je u njemu gledao svog budućeg biografa. R. nije napisao Beethovenovu biografiju, on je u svojim i nim ĉlancima prvi upozorio na golemo znaĉenje Beethover djela. Tekstove Rochlitzovih pjesama uglazbili su Schu Weber i Spohr. DJELA. SPISI: Blick in das Gebiet dcr Ktinsle und dcr prakt Philosophie, 1796; Einige Ideen u'ber Anzvendung des guten Geschmacks, Fiir Freunde der Tonkunst (4 sv.; biografije muziĉara), 1824—32. -— Izdao / vokalnih kompozicija od G. Dufaya do M. Haydna Sammlung vorziit Gesangstucke (3 sv.), 1838—40. — KOMPOZICIJE: klavirska djela; ne! kantata; zborovi; solo-pjesme; crkvena muzika. — Napisao, medu os libreta za oratorije Die letztcn Dinge (1825) i Des Heilands lelzte Slunden ( L. Spohra, za kantatu Der erste Ton (1800) C. M. von Webera i dr. NOVA IZD.: korespondenciju R. — Goethe obi. W. Biedermann ( R.-F. Schneideri W. Hosaus (1888); iz zbirke Fiir Freunde der Tonkunst J. Muller-Blattau ĉlanke o J. S. Bachu (Wcge zu Bach, 1926), a H. J. Mi slijepim muziĉarima (Blinde Musiker, 1956). LIT.: E. Rychnowshy, L. Spohr und Friedrich Rochlitz, SBIMG, I 04. —■ H. Ehinger, Friedrich Rochlitz als Musikschriftstellei, Leipzig 19 J. Muller-Blattau, Friedrich Rochlit z und die Musikgeschichte, Spon H. Albrechtu, Kasscl 1962. — H. Ehinger, (Johann) Friedrich Rochlitz, > XI, 1963.

ROCK (engl. ljuljati se, njihati se), naziv kojim se naj oznaĉivalo, u afriĉko-ameriĉkom folkloru, njihanje, zibanje pjevanju spirituala. Oko 1930 susreće se i u naslovima jazz-1 pozicija (»Solid Rock«, »Rocka-Bye-Basie« itd.), a pedesetih dina veţe se uz pojam muziĉke forme, tzv. ->■ rock and rol ROCK AND ROLL (rock'n'roll; engl. njihati se i va ljuljati), komercijalna varijanta svvinga, nastala poĉetkom p setih godina. Sastoji se od jednostavnih harmonija, naji bluesa i siromašnih improvizacija na melodijsko-ritmiĉke i tipa -> riff. Ritmiku karakterizira efekt njihanja postignu taj naĉin što ritamska sekcija izvodi razdiobu temeljnih jedi mjere na osminske, punktirane triole. Pri plesanju se taj r prati zibanjem tijela. U melodijskoj grupi dominiraju elekti gitara, tenor-saksofon i pjevanje. Postanak rock and rolla v je uz popularizirane oblike jazza osobito -> rhythm and b Veliki intenzitet pojaĉanog zvuka i karakter shovva glavni obiljeţja toga plesa koji je šezdesetih godina poprimio razrr masovne histerije medu omladinom. Najpoznatiji su inter] rocka bili, u poĉetku, Bili Haley, Jerry Lee Levvis, te od pje Elvis Preslev. Novije su varijante beat-music, soul, hard-ro sliĉni tipovi. LIT.: R. U. Kaiscr, »Rock-Zeit«. Stars, Geschaft und Geschicht neuen Pop-Musik, 1972. M. Ma

ROCKSTRO (Rackstravv), William Smith, eng muzikolog i kompozitor (North Cheam, Surrev, 5. I 1823 London, 2. VII 1895). Uĉio u Londonu i na Konzervatorij Leipzigu (F. Mendelssohn, M. Hauptmann, L. Plaidv). ( iZ^S—60 uĉitelj klavira u Londonu, zatim do 1891 u Torqi Od 1891 ponovo u Londonu, gdje je predavao na Royal Acac of Music i vodio klasu kontrapunkta i korala na Royal Colleg Music. Kao kompozitor i teoretiĉar ne uzdiţe se znatno i; prosjeka. Vrijedna su, meĊutim, njegova djela s podruĉja muz

ROCKSTRO — ROESELING historije, osobito engleske. U njima, uz niz novih podataka, iznosi i zanimljive i izvorne zakljuĉke. DJELA. SPISI: A History of Music for Young Students, 1879; Life of Georg Frederick Handel, 1883; Mendelssohn, 1884; A General Hislory of Music 1886 (III izd. 1897); Jenny Lind, the Artist (2 sv., sa C. S. Hollandom), 1891; Jenny Lind, her Vocal Art and Ćulture (sa O. Goldschmidtom), 1894; ĉlanci u Dictionary of Music and Musicians. — IZDANJA: zbirka opernih klavirskih izvadaka The Standard Lyric Drama (sa J. M. Mouldom), 1847—52; Festival Psaller (sa T. F. Ravenshawom), 1863; Accompanying Harmonies to the Ferial Psalter (s istim), 1869; Harmonies for Additional Chants and the Ambrosial Te Deum; Emglish Carols of the Fifteenth Century (sa J. A. Fuller-Maitlandom), 1891. — KOMPOZICIJE: uvertira; klavirska djela; oratorij The Good She-pherd, 1886; madrigali; balade; solo-pjesme. — INSTRUKTIVNA: Prac-tical Harmony, 1881; A Key to Practical Harmony, 1881; Rules of Counterpoint, 1882. LIT.: R. A. Harman, William Smith Rockstro (Rackstraw), MGG, XI> 1963.

RODE, Jacques Pierre Joseph, francuski violinist i kompozitor (Bordeaux, 16. II 1774 — Chateau de Bourbon kraj Damazona, 25. XI 1830). Uĉenik G. B. Viottija; solistiĉku karijeru zapoĉeo 1790 u Parizu. Ĉlan orkestra u pariškom Theatre Feydeau i u Operi; 1794 na turneji po Nizozemskoj i sjevernoj Njemaĉkoj. God. 1797—1803 predavao na Pariškom konzervatoriju; 1799 koncertirao u Španjolskoj, a 1803—08 bio solist na dvoru u Petrogradu. Nakon povratka nastupao u Parizu i Beĉu, u Madţarskoj, Ĉeškoj, Njemaĉkoj i Švicarskoj. Rodeovo sviranje odlikovalo se sigurnošću u svladavanju i najteţih tehniĉkih problema, ljepotom tona i muzikalnim predavanjem. Njegove kompozicije pripadaju formalno beĉkoj klasici, premda ima u njima i romantiĉarskog isticanja osjećajnosti. U instruktivnim capriccima vrlo muzikalno rješava pojedine tehniĉke probleme, pa se oni u nastavi violine primjenjuju još i danas. DJELA. ORKESTRALNA. Trinaest koncerata za violinu: I, u d -molu, 1794; II, u E-duru, 1795; I I I , u g-molu, 1796; iV, u A-duru, 1798; V, u D-duru, 1800; VI, u B-duru, 1800; VII, u a-molu, 1803; VIII, u e-molu, 1804; IX, u Cduru, 1804—08; X, u h-mo lu, 1804—08, XI, u D-duru, oko 1815; XII, u E-duru, oko 1815 i XIII, u fis-molu. Osam kompozicija za violinu i orkestar. — KOMORNA: 12 gudaĉkih kvarteta; 24 dueta za 2 violine; kompozicije za vio linu uz pratnju gudaĉkog trija, klavira i li za violinu solo. — Ĉetiri romance za glas i klavir; Petit air italien, 1804. — INSTRUKTIVNA: 24 Caprices en forme d'etudes, oko 1815; 12 etida; suraĊivao sa F. Baillotom i R. Kreutzerom na priruĉniku Pariškog konzervatorija Methodc dc Violon..., oko 1803. NOVA IZD.: medu brojnim novim izdanjima istiĉu se redakcije pojedinih violinskih koncerata F. Davida, H. von Steinera (1926) i E. Saureta (5 koncera ta, 1928); 24 capriccia obj. su, medu ostalima, J. Hubay (1910), W. Davisson (1928; novo izd. 1951), F. Schmidtner (1953) i F. Spindler (prer. za violu, 1955); 12 etida M. Elman (1917) i K. Klingler (1926). LIT.: F. Moser, Pierre Rode, Berlin 1831. — A. Pougin, Notice sur Rode, Pariš 1874. — H. Ahlgrimm, Pierre Rode (disertacija), Wien 1929. — B. Sehzvarz, (Jacques) Pierre (Joseph) Rode, MGG, XI, 1963.

RODE, Wilhelm, njemaĉki pjevaĉ bas-bariton (Hannover, 17. II 1887 — Munchen, 1. IX 1959). Pjevanje uĉio u Hannoveru; na opernoj pozornici debitirao 1909 u Erfurtu kao Glasnik (Wagner, Lohengrin). Operni solist u Bremerhavenu (1912—14), Breslauu (1914—21), Stuttgartu (1921—22), Miinchenu (1922—30) i Beĉu (1930—32); 1932—45 bio ĉlan Njemaĉke opere u Berlinu (od 1935 intendant). Redovit gost opernih kazališta u Beĉu, Parizu, Dresdenu, Amsterdamu, Pragu, Londonu, Madridu, Barceloni i drugdje; nastupao je i na festivalima u Salzburgu i Miinchenu. Svoje najveće kreacije ostvario je u Wagnerovu repertoaru, posebno kao Hans Sachs (Majstori pjevaĉi), Ukleti Holandez, Wotan (Prsten Nibelunga), Kunvenal (Tristan i Izolda), Telramund (Lohengrin) i Amfortas (Parsifal), ali se istakao i kao Grof Almaviva (Mozart, Figarov pir), Simone Bocca-negra, Jago (Verdi, Otelio) i dr. RODER, Carl Gottlieb, njemaĉki štampar (Stotteritz kraj Leipziga, 22. VI 1812 —■ Gohlis kraj Leipziga, 29. X 1883). Nakon desetogodišnjega naukovanja u nakladi Breitkopf & Hartel u Leipzigu, otvorio je ondje 1846 vlastitu štampariju muzikalija s posebnim odjeljenjem za urezivanje nota u ploĉe (njem. Nottenstecherei). Prvi je (od 1863) primjenjivao knjigotisak (njem. Schnellpressendruck) za muzikalije. Pod njegovim vodstvom poduzeće se uskoro razvilo do jedne od najvaţnijih i najvećih štamparija muzikalija na svijetu. God. 1876 preuzeli su upravu poduzeća njegovi zetovi K. L. Hugo U^o///"(i835—1915) i Christian Erdmann Rentsch (1836—1889); od 1889 vodio ju je Carl Johannes Reicliel (1853—-1927), a 1930 postala je akcionarsko društvo. Usprkos velike štete, koju joj je nanio Drugi svjetski rat, štamparija R. ubraja se još i danas meĊu najbolje i tehniĉki najnaprednije drţavne štamparije muzikalija u DR Njemaĉkoj. LIT.: Fcstschrift zur 50 jahrigen Jubelfeier des Bestehens der Firma C. G. Roder (u prilogu: H. Riemann, Notenschrift und Notendruck), Leipzig 1896. — W. von zur Vi'esten, Musiktitel aus vier Jahrhunderten, Festschrift anlasslich des 75-jahrigen Bestehens der Firma C. G. Roder GmbH, Leipzig 1921. — Th. IVohnhaas, Carl Gottlieb Roder, MGG, XI, 1963.

RODGERS, Richard, ameriĉki kompozitor (Hammels Station, Long Island, N. Y., 28. VI 1902 ■—). Studirao na Columbia \Jniversity i na Institute of Musical Art u New Yo>:ku

215

(F. Damrosch). Svoje muziĉke komedije (musicale) komponirao na tekstove L. Harta, a poslije njegove smrti (1943) na rijeĉi O. Hammersteina. S njime je osnovao i nakladno poduzeće Williamson. Sa svojim libretistima R. je ameriĉki musical, dotle površan i stereotipan, nastojao ispuniti s više smisla i sadrţaja. Muzika je organski srasla s tekstom. Rodgersove muziĉke komedije Oklahoma!, Carousel, South Pacific, The Sound of Music i dr. doţivjele su izvanredno velike uspjehe. DJELA. DRAMSKA. Oko 50 musicala. Na tekstove L. Harta: The Garrick Gaieties, 1925; The Girl Friend, 1926; Babes in Arm, 1937; / Married an Angel, 1938; Pal Joey, 1940; By Jupiter, 1924. Na tekstove O. Hammersteina: Oklahoma!, 1943 (izv. više od 2200 puta); Carousel (prema komediji Liliom F. Molnara), 1945; South Pacific, 1948; The King and I, 1951; Me and kama: The Rodgers and Han Song Book, 1951 i The Rodgers and Hammerstein Song Book, 1958. LIT.: D. Taylor, Some Enchanted Evenings: The Story of Rodgers and Hammerstein, New York 1953. — D. Ewen, Richard Rodgers (s popisom djela i bibliografijom Rodgersovih ĉlanaka), New York 1957. ■— N. Broder, Richard Rodgers, MGG, XI, 1963.

RODOLPHE, Jean Joseph -» Rudolph (Rodolphe), Jo-hann Josef RODRIGO, Joaquin, španjolski kompozitor (Sagunto, Valencia, 22. XI 1902 —). Od djetinjstva slijep; muziku uĉio u Valenciji, kompoziciju studirao kod P. Dukasa na Ecole Normale de Musique u Parizu. Tamo se sprijateljio sa M. de Fallom, koji je znatno utjecao na njegovo stvaranje. Poslije kraćeg boravka u Španjolskoj (1934) ponovno je u Parizu, gdje je studirao historiju muzike kod A. Pirroa i M. Emmanuela. Od 1939 u Madridu; od 1948 profesor je povijesti muzike na Univerzitetu. DJELA. ORKESTRALNA: Concierto heroico za klavir, 1942; Concierto de Estio za violinu, 1943; Concierto galame za violonĉelo, 1949; Concierto de Aranjuez za gitaru, 1939; Concierto-Serenata za harfu, 1954; 2 Piezas caballerescas za violonĉelo i orkestar, 1945; Fantasia para un gentilhombre za gitaru i orkestar, 1954; Zarabanda lejana y Villancico za gudaĉe, 1930; Homenaje a la Tempranica, 1939; Soleriana, 1953 i dr. — KOMORNA: impro mptu za harfu, 1943; capriccio za violinu solo, 1944 i dr. Za harfu: Sonata cspaiiola, 1968; Tiento antiguo, 1942; 3 Piezas espafiolas, 1954; Tonadilla za 2 gitare i dr. — KLAVIRSKA: Sonada de adios, 1935; Cinco Sonatas de Caslilla, 1950—51; 4 Danzas de Espana, 1936; Crepuscolo sobre el Guadalquivir, 1946 i dr. — Zar-zuela El Hijo Fingido, 1954. — VOKALNA. Za solo (sole) i orkestar: Ausen-cias de Dulcinea, 1948; Triptic de Mosse'n Cinto, 1946; 4 Madrigalcs amatorios, 1948 i dr. Za zbor: Triste estaba el Rey David, 1950; 2 Canciones sefardies del siglo XV, 1951; Mušica para un Codice Salmantino, 1953 i dr. Solo-pjesme. LIT.: F. Sopena, Joaquin Rodrigo, Madrid 1946. — AJ. Querol, Joaquin Rodrigo, MGG, XI, 1963.

RODRIGUEZ DE HITA, Antonio, španjolski kompozitor (Kastilija, 1724 — Madrid, 21. II 1787). Regens chori katedrale u Palenciji, od 1757 crkve samostana de la Encarnacion u Madridu. Od 1768, uz suradnju pjesnika i libretiste Ramon de la Cruza, posvetio se komponiranju kazališne muzike. R. de H. ide meĊu prve i najbolje španjolske kompozitore, koji su svoje zarzuele stvarali u narodnom duhu, uvodeći u njih i narodne ple sove. Vrijedna i izvorna su i njegova teoretska djela u kojima donosi mnoštvo novih, naprednih teza. DJELA: zbirka instrumentalnih kompozicija Escala diatonico chromdtico enarmonica..., 1751. — DRAMSKA. Zarzuele: Briseida, 1768; Las Segadoras de Vallecas, 1768; Las Labradoras de Murcia, 1769 i Scipion en Cartagena, 1770.— CRKVENA: oko 10 misa; psalmi; Te Deum; 14 responzorija; zbirka Mušica mothetica... i Mušica de Romance. —■ SPISI: Diapason instructivo, 1757; Consejos que daba a sus discipulos sobre el verdadero-conocimiento de la Mušica antigua y moderna, 1787. LIT.: E. Cotarelo y Mori, Don Ramon de la Cruz (s muziĉkim primjerima), Madrid 1899. — Isti, Historia de la Zarzuela, Madrid 1934. — J. Subird, Historia de la Mušica teatral en Espana, Madrid 1945. — Isti, Repertorio teatral madrileno y resplandor transitorio de la Zarzuela (1763 —1771), Boletin de la Real Academia Espaftola, 1959. — Isti, Antonio Rodriguez de Hita, MGG, XI, 1963.

RODRIGUEZ DE LEDESMA, Mariano -> Ledesma, Mariano Rodriguez de RODZINSKI, Artur, ameriĉki dirigent poljskoga podrijetla (Split, 1. I 1892 •— Boston, 27. XI 1958). Pravo završio na Univerzitetu u Beĉu; muziku studirao na tamošnjoj Muziĉkoj akademiji (E. Sauer, F. Schalk, F. Schreker). Kao dirigent debitirao u Lavovu 1920, zatim bio do 1925 operni i orkestralni dirigent u Varšavi. Tada ga je L. Stokovvski uzeo za asistenta u Philadelphijskom simfonijskom orkestru. God. 1929 postao je stalni dirigent filharmonije u Los Angelesu, a 1933 u Clevelandu; 1943—47 vodio je Njujoršku filharmoniju. Nakon velikih umjetniĉkih uspjeha u Juţnoj Americi i Evropi nastanio se u Rimu. R. je bio jedan od prvaka suvremene umjetnosti dirigiranja. LIT.: D. Brook, International Gallery of Conductors, Bristol 1951. — H. Stoddard, Symphony Conductors of the USA, New York 1957 - ~.Z. i SMeyer, Jeszeze o Arturze Rodziiiskim Ruch Muzyczny, 1959- — J- Ekiert, Artur Rodzinski, MGG, XI, 1963.

ROESELING, Kaspar, njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Koln, 5. V 1894 — 1. I 1960). PohaĊao uĉiteljski seminar u Siegburgu; kasnije završio studij muzikologije u Kolnu. Naj-

216

ROESELING — ROG

prije uĉitelj na osnovnoj školi u Kolnu, predavao zatim na srednjim školama i od 1952 bio je profesor na Visokoj muziĉkoj školi i lektor na Univerzitetu.

Oblici roga koji su se razvili u starom vijeku nisu nad seobu naroda. U ranom srednjem vijeku susreću se jednos lagano zavinuti rogovi koji oponašaju oblik ţivotinjskoga ali se ne zna da li su sluţili i muziĉkoj praksi, ili samo signali DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1944; koncert za gudaĉe, 1955 56; Ein Totentanz, 1940. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta; Divertimento Anglosaske minijature iz VIII i X st. prikazuju rogove s rup za flautu, obou, fagot i violonĉelo, 1957. Sonate: za violinu, za violonĉelo; za ili, ponekad, rogove na kojima sviraĉ drţi ruku pred zvi blokflautu i dr. — Kompozicije za klavir i za orgulje. — DRAMSKA. Opere: otvorom, što bi moglo znaĉiti da se na njima izvodilo ne. Niobe, 1940; Dionysos besucht die Untervielt, 1945—55; Cenclit ttber Reineke Fuchs, tonova. U srednjovisokonjemaĉkim tekstovima r. se spe 1948. — CRKVENA: Alissa »Puer Jesust za sopran, zhor i gudaĉki kvartet, 1953; Missa in honorem St. Trium Regum za zbor a cappella, 1954, MLsa in kao lovaĉki, vojniĉki i viteški instrument. Bogato izrezi honorem St. Ursulae, 1957; S. Pii X. Proprium Missae, 1957; Kreisspiel von der olifant — signalni r. od slonovaĉe, unesen u Evropu iz B Geburt Christi za soliste, djeĉji zbor i mali orkestar. — Disertacija Beitrage zur — upotrebljavao se u X i XI st. U kasnom srednjem vijek Untersuchung der Crundhaltung romantischer Melodik, Koln 1930; Selbstportrait, Mušica Sacra, 1959. javljuju se i instrumenti s kruţno zavinutom cijevi. Uz instrumente koji se nose preko ramena grade se i mali koji; LIT.: P. Mies, Begegnungen mit Kaspar Roeseling, Zeitschrift fiir Kirchenmusik, 1954. —■ Isti, Kaspar Roeseling: Drei Messenkompositionen, Mušica kao poštanski rogovi. Sacra, 1959. — H. Lemacher, Kaspar Roeseling zum 65. Geburtstag, ibid., 1959Muziĉki pisci XVI i XVII st. opisuju nekoliko tipov; ■— \V. Stockmeier, Kaspar Roeseling, MGG, XI, 1963. lovaĉkog roga (razliĉitih c i ROESGEN - CHAMPIveliĉina) koji su se kao sij ON, Marguerite (pseudonim instrumenti upotrebi ja val Jean Delvsse), švicarska pijavlastito u lovu. Jednostavr nistica, ĉembalistica i kompozitor nalni instrumenti zvuĉa (Ţeneva, 25. I 1894 —)• grubo i tupo; na njima SE gao Studiralaklavir na Konzervatoriju izvoditi samo jedan 1 u Ţenevi, a kompoziciju kod E. ritmiĉkim slijedovima. D uţi Blocha i E. Jaques-Dal-crozea instrumenti dopušta izvedbu (diplomirala 1913). Preselivši se u većega broja parci tonova. Pariz, nastupala kao pijanistica, a Prema Mersenneu, su na zatim se posvetila ĉembalu. Kao razliĉito udešenim vima ĉembalistica priredila je brojne svirali višeglasno. S ne koncerte u Francuskoj i drugim lovaĉkih rogova javlja prvi zemljama. God. 1915—26 put u opernoj litei 1637 u predavala je na Konzervatoriju u Erminia sul Giordat A. Ţenevi. Rossija, 1639 u Le b di DJELA. ORKESTRALNA: 3 TetiePeleo F. Cavallija i u simfonijske pjesme Faunesgues, 1929; 3 Princesse d' Elide J. B. L ja. koncerta za klavir; 4 koncerta za ĉembalo (Concerlo moderne, 1931); koncert za Glavni tip roga u XV] je harfu, 1944; Poeme za vio-linui orkestar; trompe de chasse, sa 2l/2 kruţno simfonijska suita Aqua-relles, 1927. — zavinutom cijevi, c ĉak KOMORNA: trio za obou, klavir i violonĉelo, 1931; 2 koncerta za saksofon, najmanje 7 stopa; pr< stavlja ĉembalo i fago t, 1 93 8 i 19 4 2; so na ta se da se u Franci pojavio za vio li nu i k la vir, 19 45 ; s o nata za oko 1660. Uslijed oblika fla ut u i klavir, 1948; Liturgie za flautu i ĉembalo, 1966; Louanges za violinu i (uska menzura, n promjer ĉembalo, 1967; Ofjrande mystique za zvuĉnice, usnik u liku harfu i fla utu, 1967. — Kla vir-ske kotlića) r. je i zvuk i u kompozicije 2-ruĉno, 4-ruĉno i za 2 klavira. — Etudes de sonorites za ĉembalo, tehniĉkom postupku blizak 1967. — VOKALNA: Nymphes chasseresses za zbor i orkestar, 1926. Za glas i orkestar: ROG, romaniĉki reljef, Capitol-in Bages, Španjolska trublji, pa je izv na jednom ili Cinq poemes, 1937; Georgiques ) 1943; Psau-mes~Lecons drugom ini d'apres Job, 1946; Trois psauntes sa gudaĉima. — Solo-pjesme. — Crkvena djela mentu ĉesto bila prepuštena slobodnom izboru (u partituran (.Alleluia za glas, flautu, violinu, harfu i b. c, 1967). susreće oznaka tromba o corno). Tipovi koji se sve do pojave ve ROG (franc. cor, cor a pistom, cor chromatique; engl. horn, nog roga upotrebljavaju i susreću u partiturama pod razliĉitin French horn; njem. Horn, Ventil-Horn; tal. corno; španj. trompa), ţivima (kod J. S. Bacha: corno, corno da caccia, corno par i limeni duhaĉki instrument s usnikom. Ima dugaĉku i usku ko- corno da tirarsi), zapravo su varijante instrumenta koji se ot niĉno bušenu cijev, višestruko kruţno zavinutu. Pri donjemu naziva prirodni r. (engl. natural horn, franc. cor d'harmonie, r kraju cijev se znatno proširuje u lijevkastu zvuĉnicu. Tri ventila Naturhorn ili Waldhorn, tal. corno naturale). Na prirodnom omogućuju izvoĊenje svih kromatskih polustepena. Usnik ima moţe se izvesti ograniĉen broj tonova: odreĊenim naĉinom s unutarnje strane oblik lijevka. Ton se proizvodi tako da se hanja, tj. prepuhivanjem, dobivaju se tonovi parcijalnog zraĉna struja, koju sviraĉ puhanjem dovodi u cijev, prekida tre- rodnog) niza onog osnovnog tona na koji je instrument ugc perenjem njegovih usana pritisnutih na usnik. Ugodba, odnosno osnovni ton, ovisi o duljini cijevi. Prvi se tzv. pedalni ton, moţe izvesti samo u izuzetnim sluĉaje\ Primitivni rogovi, iz kojih se kroz mnoge varijante razvio niza, Mogućnosti prirodnog roga su skuĉene: za sekundne poi današnji instrument, seţu u pretpovijesna vremena, a susreću prikladan je samo dio opsega iznad osmoga ĉlana parcijal se i danas, osobito u mnogim izvanevropskim zemljama. Takvi niza. primitivni oblici naĉinjeni su od ţivotinjskoga roga ili zuba (slose puta pokušavalo poboljšati tehniĉke mogućnosti 1 novog, mamutovog), od školjke, puţa, drva, kore drveta, gline ili npr.Više 1715) dodavanjem posebnih zavinutih. cijevi (ut metala. Otvor i usnik za puhanje nalaze se većinom na uţem za- su se (oko u gornji dio roga, a u njih se umetao usnik), s pomoću 1 vršetku cijevi, katkad pokraj njega sa strane; rijetkokad sviraĉ se mijenjala duljina i osnovna udezba instrumenta; time s puše u širi kraj cijevi. U izvanevropskim zemljama r. sluţi magiji, mijenjali i tonovi parcijalnoga niza. Umjesto da, kao dotad, c obredima i ceremonijama; upotrebljava se na sveĉanostima plod- denoj udezbi odgovara odreĊen instrument, sad su se na jed nosti i obnove i u kultu mrtvih. Medu staroegipatskim iskopinama te istom rogu, dodavanjem cijevi u raznim kombinacijama, m još iz doba I dinastije (kraj galantni stil i osjećajni stil (-> Klasika).

LIT.: E. Biicken, Die Musik des Rokokos und der Klassik, Potsdam 1932, ■— V. Vuĉković, Muziĉki rokoko, Izbor eseja, Beograd 1955. — /.. Hoffmann-Erbrecht, Der »Galante Stil« in der Musik des 18. Jahrhunderts, STMW, 1962. I. Ać.

ROKOVIĆ, Bora (Borivoje), pijanist i kompozitor (Veliki Beĉkerek, danas Zrenjanin, 19. VII 1925 —). Muziĉku karijeru zapoĉeo u Novom Sadu. Poslije OsloboĊenja vodi u Beogradu vlastiti mali sastav, a takoĊer svira u Zabavnom orkestru Radio-Beograda. Od 1954 u Njemaĉkoj, najprije u orkestru H. Weglinskog i od 1963 u ansamblu K. Edelhagena. Bio je takoĊer ĉlan Yugoslav Export Jazz Starsa (1971—74) i orkestra Nezvport-Beograd (1972). Jedan od najistaknutijih predstavnika jugoslavenske jazz-muzike, stekao je velika priznanja kao kompozitor i aranţer. DJELA (izbor): Ruţan san, 1961; Portret jednog društva, 1971; Hil a Beat, 1972; Saudi pripovedaĉ, 1972; Faunus, 1972; Ţivot, 1974; Tri stavka, 1974. M. Maz.

ROKSETH, Yvonne (rod. Rihouet), francuski muzikolog i kompozitor (Strasbourg, 17. VII 1890 — 23. VIII 1948). Orgulje i kompoziciju uĉila u Parizu na Konzervatoriju i na Scholi cantorum (A. Decaux, A. Roussel, V. d'Indv). Na Sorbonnei diplomirala prirodne znanosti i filozofiju; 1930 doktorirala iz muzikologije (A. Pirro). Orguljaš protestantske crkve Uskrsnuća u Parizu i od 1937 profesor Univerziteta u Strasbourgu. Za Drugoga svjetskog rata sudjelovala je u pokretu otpora. Ogledala se i kao kompozitor. Njezini radovi, pisani jasnim i lako razumljivim jezikom svjedoĉe o velikoj oštroumnosti u analizi i o neobiĉnoj sposobnosti sinteze. Izuzetno su vrijedna neka poglavlja knjige posvećene orguljskoj muzici XV i s poĉetka XVI st. DJELA. SPISI: La Musique d'orguc au XV siecle et au debul du XVI' (disertacija), 1930; Gneg, 1933; La Contrepoint double vers 1248, Melanges de musicologie ofterts a M. L. de La Laurencie, 1933; Les Femmes musiciennes du XII e au XV e siecle, Romania, 1935; Antonio Bembo, Composer to Louis XIV, MQ, 1937; Histoire de la musique et des musiciens de la cour de Bourgogne, 1939; Andre Pirro, Revue de musicologie, 1944; Danses cle'ricales du XIII e siecle, Molanges 1945 des Publications de la Faculte des Lettres de Strasbourg, 1947; La Polyphonie parisienna du treizieme siecle, Les Cahiers techniques del'art 1947; Aimer la emusique ancienne, Polyphonie, 1949; La Liturgie de la Passion vers la fin du X siecle, Revue de musicologie, 1949—50; Les premiers ehants de Veglise calviniste, ibid., 1954; The Instrumental Music olf the Middle Ages and E arl y X VI t h Cent ury, New Oxfo r d H ist or v o f Mus ic, I I I sv. , 1960. — Pr ije vo d djela Einfuhrung in die Musikgeschichte K. Nefa, 1925. — IZDANJA: Deux livres dyorgue parus chez P. Attaingnant en 1531, Publication de la Societe fran-caise de musicologie, 1925; Trois chansonniers francais du XVe siecle, I (suraĊivali E. Droz i G. Thibault), 1927; Treize motets et un prelude pour orgue parus chez P. Attaingnant en 1531, Publications de la Societć francaise de musicologie, 1930;e Motets a iouer sur le pipeau,e 1934 (kasnije ponovo izd. u Polyphonies du XIII siecle) ; Polyphonies du XIII siecle. Le Manuscrit H. 196 de la Faculte de medeĉine de Montpellier (4 sv.), 1935—48 (sadrţava faksimile, transkripcije i ko mentar); Motets due XIII e siUcle, 1936 (s predgovorom; istih 7 moteta izd. eu Polyphonies du XIII siecle); Lamentations de la Vierge au pied de la Croix. XIII siicle, 1937. LIT.: G. Thibault, Yvonne Rokseth, Revue de musicologie, 1948. — F. Lesure, Bibliographie de l'oeuvre musicologique d'Yvonne Rokseth, ibid. — V. Fe'dorov, A Pirro... und Yvonnc Rokseth, MF, 1950 (bibliografiju sastavio F. Lesure). — G. Thibault, Yvonne Rokseth, MGG, XI, 1963.

ROLANDI, Ulderico, talijanski muziĉki historiĉar i kritiĉar (Rim, 23. VII 1874 —• 3. XII 1951). Lijeĉnik; sudjelovao u pokretu futurista i 1922—23 upravljao muziĉkom sekcijom grupe Brigata degli Indiavolati u Rimu. Sakupio oko 30 000 opernih libreta i 2000 partitura. SuraĊivao u nekoliko ĉasopisa. DJELA: // Librettista del »Matrimonio Segreto«, 1926; Didascalie sceniche in un raro Hbretlo dclV »Euridice« del Rinuccini, RMI, 1926; La Prima commedia musicale a Roma, Nuova Antologia, 1927; E. de' Cavalieri, U Granduca Ferdinanda e V Inferigno, RMI, 1927; Virgilio, fonte di libretli per mušica, 1930; Mušica e musicisti in Malta, 1932; Per una bio-bibliografia di D. Scarlatti, 1935; Riflessi oraziani nei libretti per mušica, 1938; Libretti e librettisti verdiani, 1944; // Libretto per mušica attraverso i tempi, 1951 i dr. LIT.: E. D' Arborea, II Dott. Ulderico Rolandi nel suo regno, Pompei 1929. —• G. Biscottini, La Biblioteca musicale Rolandi e la sua collezione di libretti per mušica, Accademie e biblioteehe d' Italia, 1942.

ROLAND-MANUEL, Alexis (pravo ime Roland Alexis Manuel Levy), francuski kompozitor i muzikolog (Pariz, 22. III 1891 — 1. XI 1966). Uĉio na pariškoj Scholi cantorum (A. Roussel, V. d'Indv) i kod M. Ravela. Muziĉki kritiĉar revija L'Ecair, RM, Monjoie i, nakon 1945, Combat. Od 1947 profesor estetike na Pariškom konzervatoriju i tajnik francuske sekcije meĊunarodnoga društva za suvremenu muziku, od 1949 predavao i pedagogiju. Bio je i predsjednik muziĉke komisije UNESCO.

Izvrstan pedagog i pisac profinjena stila R.-M. ide i kao kom] u red najistaknutijih francuskih muziĉara svoje generacije DJ ELA. O RK ES TRALN A: s i mfo n ij ske p jes me Le Har em d u 1919 i Tempo di balio, 1924; koncert za klavir, 1938; suita Pena di Fracia, KOMORNA: gudaĉki trio, 1917; Suite dans le goitt espagnol za obou trublju i ĉembalo, 1933. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA Isabdle etPantalon, 1922 i Le Diable amoureux, 1929. Baleti: Le Tournoih 1924; VEcran des jeuncs fillcs, 1929 i Elvire, 1934. Scenska i filmska mu VOKALNA: oratoriji Jcannc d'Arc, 1937 i Cantique de la sagesse, 1951 dictiones za djeĉji zbor, 1938; solo-pjesme. — SPISI: M. Ravel et son 1914; A. Honegger, 1925; M. Ravel et son oeuvre dramatique, 1928; M. a 1930; M. Ravel, 1938; hitroduetum d l'histoire de VestJietique de la musiq caise, Mušica aeterna, 1947; zbirka tekstova za seriju radio-emisija na FK radiodifuziji Plaisir de la musique (4 sv.), 1949—55; Sonate, que me v> 1957; Descartes et l'expression musicale, 1957; Reflexions sur l'arl mušica ĉlanci. Uredio Histoire de la musique, 1, 1960. LIT.: A. George, Roland-Manuel, RM, 1924. — D. Milhaud, Roland cl, ibid., 1930. — H. Jourdau-Aiorhange, Mes Amis musiciens, Pariš I £1. Handman, Alexis Roland-Manuel, MGG, XI, 1963.

ROLDAN, Amadeo, kubanski kompozitor i violinist 12. VII 1900 —• Habana, 2. III 1939). Studirao u Madri Konzervatoriju (P. Hernandez, A. Solter, A. F. Bordas) vatno (C. del Campo). U Habani uĉio kod P. Sanjuanao i s\ nizu orkestara i ansambla. Od 1924 koncertni majstor, a ot dirigent Orquesta Filarmonica u Habani. Suosnivaĉ i nas Escueia Normal de Mlisica (1931); od 1935 predavao na t njem Konzervatoriju. God. 1927 osnovao Cuarteto de bana. Istaknuo se i kao organizator koncertnih priredaba, kompozicije piše pod utjecajem impresionizma, a zatim izg vlastiti muziĉki izraz na osnovi kubanskog folklora, te ide osnivaĉe suvremene kubanske nacionalne kompozitorske ; DJELA. ORKESTRALNA: Obertura sobre lemaš cubanos, 1925; quenos poetnas, 1926; Tres Toques za komorni orkestar, 1931. ■— KOMC Poema negro za gudaĉki kvartet, 1930; A Chango za kvartet lutnja, 1928. cas: I—IV, za 5 gudaĉkih instrumenata i klavir, 1930 i V—VI, za kubanske 1 ke. Dos canciones populares cubanas za violonĉelo i klavir. ■— Kompoz klavir. — Balet La Rebambaramba, 1928; afriĉki misterij El Milagro i quille, 1929. Scenska muzika. — VOKALNA: Curujey za zbor, 2 klavir; raljke, 1931; Danza negra za glas i 7 instrumenata, 1928; Motivos de son 1 II instrumenata, 1930; Fiestas galatites (P. Verlaine), J923. LIT.: C. Valdes Guerra, Amadeo Roldiin, Revista de Mušica, Habar — A. de Lcon, Las Obras para piano de Amadeo Roldţn, Habana 1960 Ferdinand, Amadeo Roldan, MGG, XI, 1961.

ROLLA, 1. Alessandro, talijanski kompozitor, violinisi list i dirigent (Pavia, 6. IV 1757 —• Milano, 15. IX 1841 1782 violist, zatim koncertni majstor dvorskog orkestra u ] Od 1803 dirigent milanske Scale. Na tom je poloţaju ost desetljeća; uz to od 1805 solo-violinist talijanskoga po Eugena Beauharnaisa, te od 1808 nastavnik violine i vic Konzervatoriju u Milanu. Istaknut pedagog, osnovao je lo: dijsku violinistiĉku školu. R. je prvi muziĉar koji se specija! za violu; svojim je kompozicijama pridonio da taj instri tehniĉki i izraţajno postane ravnopravan violini. Uţivao j najboljeg violiste u Evropi. DJELA. INSTRUMENTALNA. Štampana: 3 koncerta za viol koncerta za violu; Concertino za violu; Adagic e tema variato za violinu i o 9 koncertantnih trija (6 za violinu, violu i bas); 6 gudaĉkih kvarteta; kvintet; 4 sonate za violu S3 violinom; serenata za 6 dionica; 3 Terze 2 flaute i violu; brojni opusi dueta za violinu i violu i za 2 violine; sei divertimenti za violinu i violu. U rkp.: 3 simfoniie; 7 koncerata za ' 12 koncerata za violu i dr. —• DRAMSKA. Baleti: Adclasia, 1779; . e Zachinda, 1802; Eloisa e Roberto o 11 Conle d'Essex, 1805; Pizzarro, 0 Conquista del Peru, 1807; Abdul, 1808 (s Bellolijem) i Achille in Sciro — Arijete, romance, canzonette. — INSTRUKTIVNA: 12 lntonazi Cadenze; 24 Scale; Studii i 6 Solfcggi uz pratnju II violine. LIT.: G. Zampieri, L' Epoca e 1' arte di Alessandro Rolla, Pavi: — II Musicista pavese Alessandro Rolla, Pavia 1941.

2. Giuseppe Antonio, violinist i kompozitor (M 18. IV 1798 — Dresden, 19. V 1837). Sin i uĉenik Alessandra, je zapoĉeo koncertirati i postao ĉlan Accademije Filarn Fortini u Paviji. Od 1820 u Bologni, nastavnik na Liceo Mu kapelnik crkve 5. Petronio i kazališni dirigent (nasljednik Radicatija); od 1822 bio je prvi violinist orkestra Tali opere u Dresdenu. DJELA. Za violinu i orkestar: koncert u a-molu op. 7; Varialions br u A-duru op. 8; Variations brillantes na temu M. E. Carafe op. 9; Imro, e variazioni na temu »Gazza Ladra« op. 14; Terzo rondo alla polacea ( Variazioni brillanti za violu i orkestar op. 13 i dr. — INSTRUKTIV^ petits exercices progressifs za violinu solo; 12 Studii za violinu; Cadenze za ^ LIT.: F. Golhel, Alessandro i Giuseppe Antonio Rolla, MGG, XI

ROLLAND, Romain, francuski muzikolog i knjiţ (Clamecv, Nievre, 29. I 1866 — Vezelav, Yonne, 30. XII : Studirao istoriju na Ecole normale superieure u Parizu (1883 i dve godine arheologiju na Ecole franfaise u Rimu. U studen danima u Parizu upoznaje Spinozino i Tolstojevo delo i od ljava se za muziku. U Italiji mu se otkriva genij Wagnera i f schea i lepota italijanske umetnosti. Doktorirao muzikole tezom na Sorbonni 1895. Predavao na Ecole normale supe od 1897; god. 1902 jedan je od osnivaĉa Ecole des hautes < sociales, gde vodi muziĉko odeljenje; od 1904 profesor is

ROLLAND muzike na Sorbonni. Pedagošku delatnost napušta 1912. Za vreme Prvog svetskog rata radi u Crvenom krstu u Ţenevi; objavljuje proturatnu brošuru Au-dessus de la melee (1915) kojom izaziva mrţnju Nemaca, ali i Francuza. God. 1922—38 provodi u Svajcarskoj, zatim do smrti ţivi povuĉeno u Vezelayu. Na poĉetku karijere R. usmeruje interes prvenstveno na pozorište. Pod uticajem Tolstojevih misli, on zagovara dramu pristupnu narodu, zadojenu etiĉkim idejama, pa 1903 objavljuje studiju Le Theatre du peuple. Njegove drame obraduju religijsku ili revolucionarnu tematiku (ciklusi Les Tragedies de la foi i Le Theatre de la revolution). Izbor umetnika kojima R. posvećuje svoje prve biografije (Beethoven, 1903; Michelangelo, 1905; Handel, 1910; Tolstoj, 1911) takode svedoĉi o njegovoj veri u snaţne liĉnosti koje sluţe najvišem etosu i deluju na budućnost. Istovremeno (1904—-12) stvara i veliki romanciklus Jean-Christophe, za koji 1916 dobiva Nobelovu nagradu za knjiţevnost. Ubrzo posle Prvog svetskog rata on objavljuje i drugi roman Colas Brengnon (1919). Posle Oktobarske revolucije R. gaji prijateljske osećaje za SSSR i u mnogim svojim napisima kritikuje burţoasko društvo. Zanima se za indijsku filozofiju i piše nekoliko radova s toga podruĉja. God. 1927 deklarira se kao pristaša komunizma. R. ROLLAND Širina i vrednost Rollandove muzikološke delatnosti moţe se shvatiti i oceniti samo ako se ima na umu dubina i sadrţaj-nost njegova opšteg mislilaĉkog stava o problemima umetnosti, o uzajamnim uticajima velikih istorijskih liĉnosti i društvenih sredina. R. je bio obdaren retkom sposobnošću da analizira pojedinu istorijsku situaciju, da sagleda njene šire aspekte i otkrije njene korene. Kao izvrstan stilista, on istorijske studije piše esejistiĉki, ne kloni se analogija i smelih poredenja i svaki estetski problem tretira uvek kao deo kompleksne društvene i istorijske problematike odreĊene epohe i sredine. Sam je pisao da je »velika istorijska uloga umetnosti u tome da nas stavi u kontakt sa srcem jedne epohe, da nam omogući da dotaknemo dno njene osećajnosti«. Najĉešće se bavi portretiranjem pojedinaca, tih heroja umetnosti, kako ih je rado nazivao. To su velikani koji nalaze sreću jedino usrećujući druge. Ta misao pribliţuje Rollanda Beethovenu koji ga privlaĉi više od svih ostalih umetnika. Njemu posvećuje, pored biografije iz 1903, kapitalnu studiju u sedam tomova. Oĉaran lepotom muzike R. se uvek inspiriše na poetskim dubinama ose-ćaja. Sva njegova dela odišu iskrenim zanosom plemenita umetnika. Delujući i kao literata i kao muziĉki esejista, R. je i teorijski i praktiĉno traţio srodnost izmeĊu knjiţevnosti i muzike. Njegovi muziĉki eseji imaju veliku knjiţevnu vrednost, a u nekim njegovim knjiţevnim delima osnovna je tema muzika. Medu njima se istiĉe roman Jean Christophe, o ţivotu jednog genijalnog nemaĉkog kompozitora, u kojemu je upotrebio graĊu iz autentiĉnih biografija. Opisujući ţivotni put svog junaka, R. uz vanredno uspeli prikaz muziĉkih zbivanja daje i sliku opštih kulturnih i umetniĉkih prilika u Evropi krajem XIX i poĉetkom XX v. U romanu Colas Breugnon —- po mišljenju nekih, najboljem Rollandovom literarnom ostvarenju — proza je dinamizirana muzikalnim elementima izraza. Ali Rollandovo interesovanje nije ograniĉeno samo na literaturu i muziku. On na širem planu traţi veze medu umetnostima, pa se medu njegovim literarnim portretima pored Beethovena, Handela ili Berlioza nalazi i Michelangelo, u ĉijim freskama i kipovima on otkriva svojevrsnu muziku likovnih formi. A temelj ĉitavom tom veliĉanstvenom nauĉnom delu je mislilaĉki humanizam o kome M. Gorki kaţe: »Mene zadivljuje nepokolebljivost ljubavi R. Rollanda prema svetu i prema ĉoveku ... Ja ga ne smatram optimistom, on je idealan stoik ... Hrabro, ne zatvarajući oĉi pred onim bezbrojnim patnjama koje muĉe ljude ... R. Rolland sa uverenjem vrši svoje delo pesnika i mislioca«. U svojim muzikološkim radovima R. povezuje egzaktno prouĉavanje izvora s kritiĉko-istoriskom ocenom i poetiĉnim izlaganjem. DELA (muzikološka): Les Origines du thentre lyrique moderne. L'Histoire de l'opera en Europe avant Lully et Scarlatti (disertacija), 1895; La Vie de Beelhoven, 1903; Pariš als Musikstadt, 1904; roman Jean-Christophe (10 sv.j, 1904 —12; zbirke eseja i studija Musiciens d'autre/ois, 1908 (mnoga nova izd.) i Musiciens d'auiourd'hui, 1908 (mnoga nova izd.); La Vie de Haendel, 1910 (novo izd. priredio F. Raugel, pod naslovom Haendel, 1951); zbirka eseja i studija Voyage

ROLLINS

221

musical au pays du passe, 1919; Beethoven. Les grandes epoques cre'atrices (7 sv.)> 1928—57 (I, De VHeroique a VAppassionata; II, Goethe et Beethoven; III, Le Chant de la Resurrection: La Messe Solennelle et les dernieres sonates; IV, La Cathedrale inlerrompuc — La Neuvieme symphonie; V, La Cathedrale interrompue — Les derniers quatuors; VI, La Cathedrale interrompue — Finita Comoedia i VII, Les Aimćes de Beethoven ( Supplements et comple'ments). (Sva Rollandova dela prevedena su na više jezika. Zbirke Aiusiciens d'autrefois i Musiciens d'aujourd'hui prevedene su i kod nas.) Muziĉke kritike u Revue de Pariš, od 1899; studije, rasprave i ĉlanci u Revue d'histoire et de critique musicale (1901 —03; 1904—12 kao La Revue musicale) i drugim ĉasopisima te u Encvclopedie de la musique et dictionnaire du Conservatoire A. Lavignaca, 1913 —39. — Društvo Association des Amis de Romain Rolland, u Cahiers Romain Rolland, izdaje neobjavljene spise i dopisivanje. Muzikološki su vaţni sv. I, Choix dc lettres a M. von Meysenbug, 1948 i I I I , R. Slrauss et R. Rolland (izd. priredio G. Samazeuilh), 1951. LIT.: 5. Zweig, Ro ma in Ro lla nd, der Mann und das Werk, Fra nk furt a. M. 1921. — E. Lerch, Romain Rolland und die Erneuerung der Gesinnung, Munchen 1926. —■ V. Vuĉković Romen Rolan, Muziĉki portreti, Beograd 1939 (obj. i u Izbor Eseja, Beograd 1955). — J. W. Klein, Romain Rolland, Music and Letters, 1944. — M. Descotes, Romain Rolland, Pariš 1948. — W. Th. Starr, A Critical Bibliographv of the Published Writings of Romain Rolland, Evaston (111.) 1950. — G. Samazeuilh, Romain Rolland et la musique, Cahier Romain Rolland, III, Pariš 1950. — W. Reich, Richard Strauss und Romain Rolland, Melos, 1951. — D. Plavša, Romain Rolland i muzika, Savremeni akordi, 1955. — H. Fahnrich, Romain Rolland als Musikwissenschaftler, MF, 1956. —■ 10. A. KpeMjies, PoMen PonjiaH — My3biK0Be£, Bonpocbi My3tiK03HaHHa, 11, MocKBa 1956. — R. Josimović, Rolland o Wagneru, Zvuk, 1959. — H. Fahnrich, Romain Rolland, MGG, XI, 1963. — D. Sices, Music and the Musician in Jean-Christophe: the Harmonv of Contrasts, Cambridge (Mass.) i London 1968. D. Pl.

ROLLE, Johann. Heinrich, njemaĉki kompozitor, violinist i orguljaš (Quedlinburg, 23. XII 1716 •— Magdeburg, 29. XII 1785). God. 1740—46 violinist i violist dvorske kapele u Berlinu; od 1746 u Magdeburgu orguljaš crkve sv. Ivana i od 1752 kantor i muziĉki direktor; 1764 utemeljio javne koncerte. R. je prototip graĊanskog umjetnika svojega vremena. — Preteţno komponirao oratorije, koje je nazivao »muziĉkim dramama«. Pisao pod utjecajem kruga berlinskih muziĉara; u kasnim se djelima pribliţio stilu J. A. Hassea. DJELA. INSTRUMENTALNA: 2 simfonije; više koncerata za klavir; uvertira; 5 trija; sonata za klavir i violinu; 5 sonata za klavir; djela za orgulje. — Opera Der Slurm auf die bezauberle Insel, 1782; Singspiel Melida, 1784. —■ VOKALNA. Brojni oratoriji: Das befreyete Israel, vjerojatno 1761; Messias, 1764; David und jonathan, 1766; Der Tod Abels, 1769; Die Taten des Herkules, 1770; Hermanns Tod, 1771; Die Leiden Jesu, 1776; Mehala, die Tochtcr Jephta, 1781; Die Feyer des Todcs Jesu, 1783 i dr. Duhovne i svjetovne kantate; solo-pjesme (Sammlung geistlicher Lieder fu'r Liebhaber eines ungekiinstelten Gesangs, 1775; Lieder nach dem Anakreon, 1775). — Misa; moteti; himne. LIT.: R. Kdstner, Johann Heinrich Rolle (disertacija), Konigsberg 1931. — E. Valentin, Johann Heinrich Rolle, Jahrbuch Sachsen und Anhalt, 1933. — Isti, Johann Heinrich Rolle, MGG, XI, 1963.

ROLLI, Paolo Antonio, talijanski knjiţevnik i libretist (Rim, 13. VI 1687 — Todi, Perugia, 20. III 1765). Od 1715 u Londonu uĉitelj talijanskog jezika i od 1719 sluţbeni pjesnik kazališta Royal Academy of Music; kasnije prešao u suparniĉko kazalište koje je utemeljio Handel. Od 1744 ţivio u Todiju kraj Perugie. Do smrti je bio u ţivom pismenom kontaktu s istaknutim talijanskim i engleskim ljudima svoga vremena. DJELA. Oko 20 libreta. Za G. F. Handela: Floridanle, 1721; Scipione, 1726; Alessandro, 1726; Admeto, 1726; Riccardo I re d'Inghilterra, 1727 i Deida-mia, 1741. Za G. Bononcinija: Astarto, 1720; Crispo, 1722 i Griselda, 1722. Za N. Porporu: Ariadne in Naxus, 1733; Enea nel Lazio, 1734; Polifemo, 1735; Ifigenia in Aulide, 1735; Fešta d'Imeneo, 1736 i oratorij David e Belsa-bea, 1735. Pojedinaĉno: Narciso, 1720 (D. Scarlatti); Penelope, 1741 (Galu-ppi); Parlhenius, 1738 (F. Veracini) i dr. LIT.: /. Luisi, Un Poeta editore del Settecento, Miscellanea in onore di G. Mazzoni, Firenze 1907. —■ 5. Fazzini, Paolo Rolli contro Voltaire, Giornale storico della Letteratura italiana, 1907. — Isti, II Melodramma italiano a Londra, Milano 1914.a — C. Calcaterra (red.), Liriche con un saggio della melica ita liana della 2 meta del 500 al Rolli e al Metastasio, Milano 1926.

ROLLIG, Karl Leopold, njemaĉki kompozitor i konstruktor instrumenata (Hamburg, oko 1754 — Beĉ, 4. III 1804). God. 1764—73 muziĉki direktor Ackermannove kazališne trupe u Hamburgu; 1780—88 koncertirao na glasharmonici. Od 1791 ţivio je u Beĉu, gdje je od 1792 do smrti bio ĉinovnik Dvorske knjiţnice. R. je konstruirao dva nova instrumenta i prozvao ih Orphika i Xdnorphika. DJELA. KOMPOZICIJE: 4 koncerta za orkestar s harmonikom; Kleine Tonslucke fur die Harmonika oder das Pianoforte. . ., 1789; VI Deutsche Lieder mit leichter und angenehmer Begleitung der Orphica oder des Klaviers, 1797; Kleine und leichte Tonstiicke fur die Orphika . . . , 1797. — SPISI: Ober die Harmonika, 1788; Versuch einer musikalischen Intervallentabelle zur Zusammensetzung aller ublichen Tonleitern . . . , 1789; Geschichte des von Hans Hayden 1610 erfundenen Gambenwerkes, Journal des Luxus und der Moden, 1801; Orphika, ein musikalisches Instrument erfunden von K. L. Rollig, 1795 i dr. LIT.: R. Federhofer-Konigs, Karl Leopold Rollig, MGG, XI, 1963.

ROLLINS, Sonny (pravo ime Theodore Walter), ameriĉki saksofonist i kompozitor jazz-muzike (New York, 7. IX 1929 —). Uĉio isprva klavir, zatim alt-saksofon. Karijeru zapoĉeo 1946 u New Yorku kao tenor-saksofonist; svirao najviše u sastavu s predstavnicima be-bopa, Fatson Navarrom, Artom Blakevem, Teddom Dameronom i Budom Powellom, zatim u kvintetu Maxa Roacha (1956—57). God. 1957—-59 vodi vlastite combo-sastave (većinom trio bez klavira). Od 1961 ponovno nastupa s vlastitim sastavima. Gostovao više puta po Evropi (1974 u

222

ROLLINS — ROMANIĆ

Jugoslaviji) te u Japanu. Snimio niz ploĉa, a 1968 je o njemu snimljen u SAD film. Jedan od glavnih predstavnika stila hard -bop, u svojim improvizacijama, većinom na vlastite teme, ide u velike melodijske, harmonijske i ritmiĉke slobode, ali ih povezuje sa svojim vanredno kontroliranim, posve individualnim naĉinom sviranja. Time je stekao sljedbenike i stvorio školu. Snimio je niz ploĉa. Znaĉajnija su mu djela: muzika za engleski film Alfie, te jazz-kompozicije Oleo, Airegin (1954), Saint Thomas, Doxy, Blues Waltz, Valse Hot, Pent tip House, Blue Seven i Paul's Pol (1956). ROMAN, Johan Helmich, švedski kompozitor (Stockholm, 26. X 1694 — Haraldsmala kraj Kalmara, 20. XI 1758). Od 1711 violinist i oboist dvorskog orkestra u Stockholmu. God. 1715—21 usavršavao se u Londonu, vjerojatno kod J. Ch. Pepuscha. Od 1721 drugi i od 1727 prvi kapelnik dvorske kapele u Stockholmu; od 1745 ţivio na dobru Haraldsmala. R. je reorganizirao dvorsku kapelu i stvorio izvrstan zbor i orkestar, a istakao se i kao pedagog. Kao jedan od prvih istaknutih švedskih kompozitora, prozvan je »ocem švedske muzike«. DJELA. ORKESTRALNA: 17 simfonija; 4 koncerta za violinu; koncert za obou i gudaĉe; koncert za obou d'amore i gudaĉe; 4 uvertire; 10 suita (Golovin~mnsiqtien ; Drotttiingholms-Alusiauen) i dr.—KOMORNA: 13 trio-sonata za 2 violine i b. c.; trio-sonata za violinu, violonĉelo i b. c.; 12 sonata za flautu, violone i ĉembalo; 5 sonata za 1 melodijski instrument i b. c.; 15 Assaggi a violino solo; 2 uvertire za violinu solo. —• Dvanaest sonata i nekoliko drugih kompozicija za klavir. — VOKALNA: prigodne kantate; 2 solo-kantate s talijanskim tekstom; oko 100 kompozicija na duhovne tekstove za 1 i l i 2 glasa i b. c. i l i (izuzetno) guda-e (glasu je ponekad dodana obligatna violina); solo -pjesme. — CRKVENA. Za sole, zbor i orkestar: Svenska Mcssan; Jubilate; Te Deum i dr. — Prijevodi na švedski: A Complete Method for Attaining to Play a Thorough Bass G. Kellera; L'Armonico prattico al cimbalo F. Gasparinija; svezak vjeţba iz djela GraĊus ad Parnassum J. J. Tuxa; A Treatise on Harmony J. Ch. Pepuscha i predgovori psalmina B. Marcella. LIT.: P. Vretblad, J. H. Roman 1694 —'1758, Svenska musikens fader (2 sv.), Stockholm 1914. — C.-A. Moberg, J. H. Roman-den svenska musikens fader, Svensk tidskrift for musikforskning, 1944. — /. Bengtsson, Johan Helmich Roman och hans instrumentalmusik, Kall-och stilkritiska studier, Uppsala 1955. — Isti, Johan Helmich Roman, MGG, XI, 1963.

ROMANCA (engl.; franc. i španj. romance, njem. Romanze, tal. romanza), 1. španjolska strofna pjesma, jedan od najkarakteristiĉnijih španjolskih knjiţevnih i muziĉkih oblika. Kao narodna pjesma javlja se u drugoj polovini XV st. U poĉetku joj je sadrţaj epski i opisuje historijske dogaĊaje i doţivljaje iz ţivota narodnih junaka. IzgraĊena je u polustihovima šesnaesterca koji se kasnije razvijaju u samostalne osmerce. I muziĉka struktura prvih uglazbljenih r. s kraja XV st. (Cancionero musical de Palacio) slijedi tu strofnu shemu. Obiĉno je komponirana za 2 do 3 glasa na tekst umjetniĉke romance. Najveći broj višeglasnih r. iz XVI st. sadrţe zbirke Cancionero de la Ĉasa de Medinaceli i Villancicos y canciones J. Vazqueza (1551). Tradicionalni puĉki napjevi saĉuvani su u tabulaturama vihuelista (L. Milan, L. Narvaez, A. Mudarra, M. de Fueullana, E. Daza) ili kao tema za differencias ili kao obradbe za glas i pratnju s instrumentalnim uvodom i meĊuigrama. Krajem stoljeća prodiru u romancu lirski elementi, pa ona sve više postaje ljubavna, idiliĉna, pa i satiriĉna pjesma. Uz to joj se dodaje pripjev — estribillo koji se pjeva nakon ili prije nekih kitica. U XVII st. on postaje sve dulji i izraţajniji pa se tako r. pribliţuje -> villancicu i u XVIII st. nestaje kao samostalan oblik. Stare španjolske puĉke romance ţive, meĊutim, i dalje sve do danas prenošene usmenom predajom. Preko Jevreja protjeranih 1492 iz Španjolske, r. se udomaćila i kao naredna pjesma saĉuvala i u Maroku, Grĉkoj i na Prednjem istoku. I romance Juţne Amerike sadrţe mnoge znaĉajke narodne španjolske romance, a ĉesto se sadrţajno na njih i oslanjaju. U drugoj polovini XVIII st. proširila se r. i u Francuskoj. Literarno srodna španjolskoj, muziĉki je bliţa airu. U XIX st. ĉesto se susreće u francuskoj opernoj literaturi. Izraz r. upotrebljavaju Francuzi katkad i za epske ehansone trouvera XII i XIII st. U Njemaĉkoj su krajem XVIII st. I. W. L. Gleim i J. G. Herder preveli niz španjolskih romanca i time potakli njemaĉke pjesnike na stvaranje sliĉnih djela (A. W. Schlegel, G. A. Biirger, W. Goethe). Njihove su romance po sadrţaju i obliku zapravo kraće balade. Uglazbljene su najĉešće kao solo-pjesma za glas i klavir. NOVA IZD.: brojne španjolske romance obj. su u najvaţnijim španjolskim zbirkama —*■ Cancionero; veći broj romanca obj. su: R. Gil (Romanceiro judeo-espahol, 1911); J. B. Almeida-Garret (Romanciero, 2 sv., 1904); Th. Braga (Rotnanceiro Geral portuguez, 3 sv., 1906—09); E. Martinez Torner {Cancionero musical de la Urica popular asluriana, 1920; II izd. 19401 Collecion de vihuelistas espanoles del siglo XVI, 2 sv., 1923); P. Benichon (Romances judeo-espa/ioles de Marruecos, 1944—45 i 1946); M. Garcia Matos, J. Rouen Figueras, M. Schnei der i J. Tomas {Cancionero musical de la provincia de Madrid, 3 sv., 1951—60); M. Querol (Romances y letras, 1956) i dr. Francuske romance obj. su F. A. Ge-vaert i G. Pariš (Chanson du XVe siecle, 1875) i H. Gougelot (La Romance francaise, 4 sv., 1938—43). LIT.: V. T. Mendoza, El Romance espanol y el corrido mejicano, Mexico J 939- — J- Tial y Gay, Romances y villancicos espanoles del siglo XVI, Mexico !939- — R' Mene'ndez Pidal, Los Romances tradicionales de America, Buenos

Aires I94 1 * — E. Garrido, Versiones Dominicanas de romances es Ciudad Trujilo 1946. — M. Espinosa, Romancero de Nueva Mexico, 1953- — R- Menendez Pidal, Romancero hispanico-portugues, amer sefardi (2 sv.), Madrid 1953. — M. Querol, El Romance polifonico en XVII, Anuario Musical, 1955.—M. Ouerol, H. Gougelot i S. Goslich, Ri MGG, XI, 1963. — E. Gerson-Kizvi, On the Musical Sources of the Hispanic Romance, MQ, 1964.

2. Instrumentalna r. je stavak slobodna oblika lirskog tera. Orkestralne romance komponirali su sredinom XVI medu prvima F.-J. Gossec i K. D. von Dittersdorf (srednji simfonija), zatim W. A. Mozart (polagani stavci, najpoznatij: stavak Klavirskoga koncerta u d-molu, K. V. 466). U vi koncert uveo je romancu I. M. Jarnović. Poznate su i Dv mance za violinu i orkestar L. Beethovena. U doba rom r. je i klavirska minijatura ili kraća kompozicija za solistii strument i klavir (F. Mendelssohn, Lieder o/ine Worte; R. mann, 3 romance za klavir). LIT.: W. Kahl, Romanze (D. Die instrumentale Romanze), MG 1963. M. I

ROMANESCA, melodijski obrazac tipa soprano os rjeĊe basso ostinato, uobiĉajen u plesnim stavcima, arij; razliĉitim oblicima varijacija u XVI i XVII st. Postanak n: i podrijetlo naziva još nisu razjašnjeni. Najraniji primjeri se u španjolskim zbirkama za lutnju (Narvaez, 1538; Mu 1546; Valderrabano, 1547) pod naslovom Romanesca o dame las vacas. U njima je r. tema nad kojom se niţu vat srodne passacaglii ili chaconni. Temelj je melodijske linije : tetrakord e-d-c-h odnosno a-g-f-e. Uz Španjolce romanes najĉešće primjenjivali talijanski muziĉari. Susreću se i u passamezzima, a i u djelima kasnijih autora (G. Frescobal Landi, G. Caccini, S. Rossi). LIT.: J. M. VCard, Romanesca, MGG, XI, 1963.

M.

ROMANI, Felice, talijanski operni libretist, pjesnik i ţevni kritiĉar (Genova, 31. I 1788 — Moneglia, La Spezia, 1865). Studirao u Genovi i Piši, isprva pravo, zatim knjiţei diplomirao 1805. Od 1814 ţivio u Milanu; 1834—49 i od 18 rektor novina Gazzetta Ufficiale Piemontese u Torinu. Po se u Monegliju 1864. R. je bio jedan od najsposobnijih talija libretista svoga vremena. DJELA. Devedeset libreta, medu kojima za G. Rossinija: Aureh Palmira; U Turco in Italia i Đianca e Faliero ossia II Consiglio dei tre. Bellinija: // Pirata; La Straniera; Zaira; I Gapuleti e i Montecchi (izvorn lietta e Romeo); La Sonnambula; Norma i Beatrice di Tcnda. Za G. Đoni La Regina di Golconda; Anna Bolena; L' Elisir d' Amore; Parisina; Lucrezi gia; Rosmonda d' Inghiherra i dr. Za J. S. Mayra: La Rosa Bianca e I Rossa; Medea i dr. Za S. Mercadantea: Adele ed Emerico ossia U Posto donato; I Normanni in Parigi; Emma d'Antiochia i dr. Za G. Verdija: Un di Regno (izvorni naslov // finto Stanislao). LIT.: L. Lianovor.ani, Saggio bibliografico relativo ai melodrammi lice Romani, Milano 1878. —■ E. Branca, Felice Romani ed i piu riputati r di mušica del suo tempo, Torino 1882. — C. Paschetto, Felice Romani, ' 1907. —• F. Lippmann, Felice Romani, MGG, XI, 1963. — M. Rinaldi, Romani dal melodramma classico al melodramma romantico, Roma 1965.

ROMANIĆ, Teodor, dirigent (Bjelovar, 4. III 1921 Studij dirigiranja završio na Muziĉkoj akademiji u Zag Od 1952 dirigent kazališta August Cesarec u Varaţdinu, 1956 u Sarajevu, operni dirigent te uporedo nastavnik, a u godina redovni profesor kan Muziĉke akademije 1973 direktor je Šaraj* opere. Kao dirigent pokaz naroĉiti afinitet prema si menoj muzici, ostvarivši zanimljivih operskih i bale predstava, medu kojims Otmica Lukrecije (Britten), rogi šešir (De Falla), Rhaf in blue (Gershwin), Oi (Henze),Jenufa (Janaĉek), 1 nik (Kelemen), Salata ( haud), C'est la guerre (P vić), Petruška i Zar (Stravinski), Kontrasti (Š i Allamistakeo (Viozzi); u je na koncertima Saraje filharmonije i Simfonijskoj kestra Radiotelevizije Sar; ostvario niz djela domać T. ROMANIĆ

stranih suvremenih kompo ra. Gostovao je u Bugarskoj, Francuskoj, Italiji, Madţar: Poljskoj, Rumuniji i SSSR. Od 1970 vodi i kamerni orkestar < jevske Muziĉke akademije. Istaknut društveni i javni radnji svoje umjetniĉke domete dobio visoka odlikovanja i nagrade (Š( aprilska nagrada grada Sarajeva). M. P(

ROMANOV — ROMANTIZAM

223

ROMANOV, Boris Georgijeviĉ, rusko-ameriĉki plesaĉ i Engleskoj, Njemaĉkoj i Francuskoj, najprije u knjiţevnosti, a koreograf (Petrograd, 22. III 1891 — New York, 30. I 1957). zatim u likovnim umjetnostima i muzici u kojoj je našao svoj sadrNa Carskoj baletnoj školi u Petrogradu bio uĉenik N. Legata, ţajno najjaĉi izraz. Ali u muzici se s romantizmom nisu u biti M. Obukova, A. Skirajeva i M. Fokina; diplomirao 1909 i iste izmijenili kompozicijska sredstva i oblici što ih je izgradila klagodine debitirao u Marijinskom kazalištu. Ubrzo se istakao kao sika već su promijenjeni sadrţaj i izraţaj. Osim toga se tokom izvanredan interpret karakternih uloga. Svoje prve balete, La XIX st. pored izrazito romantiĉkih pojava susreću i klasicistiĉke. Tragedie de Salome (Schmitt, 1913) i Le Rossignol (Stravinski, Stoga se u novije doba r. u muzici obraduje kao dio većeg, sloţenog 1914), postavio je za trupu S. Djagileva u Parizu kojoj je pripa- klasiĉno-romantiĉkog razdoblja (F. Blume). dao 1911—'14. Zatim je sa svojom budućom suprugom, plesaPojava i procvat romantizma uvjetovani su estetskim, a još ĉicom A. Smirnovom, na Marijinskom kazalištu u Petrogradu više politiĉkim i socijalnim zbivanjima krajem XVIII i poĉetkom kreirao nekoliko kratkih eksperimentalnih, tzv. minijaturnih ba- XIX st. R. se javlja nakon klasike i klasicizma, kao reakcija na leta. Direktor Manjinskog kazališta od 1918, napustio je Rusiju prosvjetiteljski racionalizam i na formalizam XVIII st. te na 1921 i 1922 osnovao u Berlinu Russisches Romantisches Ballett. S tim društvene odnose koji su sputavali slobodu pojedinca. R. ţeli je ansamblom idućih pet godina gostovao na najvećim baletnim osloboditi ĉovjeka, zadovoljiti njegovu snaţnu potrebu da se pozornicama srednje i zapadne Evrope. Djelovao zatim kao baletni identificira s prirodom ili da stvori svijet razliĉit od ovozemaljskoga. pedagog u Buenos Airesu (1928—-34) i uz to u Jugoslaviji (1930— Unutarnji ţivot i ljudski konflikti nalaze se u središtu zanimanja. 31), Parizu, Monte Carlu, te 1934—38 u Milanu (Scala) i Rimu, Klasiĉan duh, prema racionalistiĉkom idealu, teţio je za tim da 1938—42 i 1945—50 u New Yorku (Metropolitan). Njegova su oslobodi općenito od osobnog, individualnog; romantiĉki duh, najvrednija koreografska ostvarenja Petruška i Pulcinella naprotiv, traţi osloboĊenje osobnog od općenitog. (Stravinski) te Giselle (Adam) koju je od 1924 više puta Njemaĉki knjiţevnici, pioniri romantizma, Novalis, L. Tieck, obnavljao. braća Schlegel i dr., proglasili su primat muzike nad ostalim ROMANS (rus. poMauc prema španj. romance), u ruskoj umjetnostima. »O, vi, koji volite, ne zaboravite nikada: ako ţelite muziĉkoj terminologiji naziv za -> solo-pjesmu; pod njim se pod- svoje osjećaje povjeriti rijeĉima —• što se uopće moţe njima iskarazumijeva umjetniĉki sloţenija, solistiĉka vokalna kompozicija s zati? Muzika, tajanstvena, duboka umjetnost, ona jedina moţe pratnjom. Izraz se u Rusiji uveo poĉetkom XIX st. izreći ono posljednje« piše L. Tieck. Istu misao izraţava knjiROMANTIZAM. Pojmovi romantika, romantiĉan sloţenog su i ţevnik i kompozitor E. T. A. Hoffmann: »Muzika je najromantiĉnija od svih mnogostranog znaĉenja. umjetnosti, ona je ĉak, Općenito se tim izrazima moglo bi se reći, jedina ĉisto oznaĉuje naĉin osjećanja ili romantiĉna umjetnost, jer izraţavanja u kojem njezina je tema samo senzibilnost i fantazija nedokuĉivo«. Muzika je dominiraju nad razumom, u romantiĉna u suštini svojim kojemu se oĉituje snaţna indeter-miniranim, sklonost individualizmu, sugestivnim karakterom. melankoliji, maštovitosti. Ona moţe, više od svih Sam izraz romantiĉan izveden drugih umjetnosti, izraziti je iz rijeĉi roman (na svijet naših strasti, ideala i engleskom romantic još u mašte i postati govor X V I I s t . ) i u vo d i se u podsvijes-noga. XVIII st. najprije u knjiţevnosti, da bi se njime Teško je definicijom oznaĉilo djelo u kojem se obuhvatiti pojam muziĉkog zbiva nešto nestvarno, romantizma. U tom su se fantastiĉno. Od poĉetka razdoblju u muzici ispoljile, X IX st. taj se izraz jaĉe nego ikad ranije, proširio i u muzici suprotnosti; one su uoĉljive poprimivši mnogoznaĉni već u opreka-ma izmeĊu smisao; isprva su pridjevi liĉnosti koje ga »romantiĉki«, »romantiĉan« reprezentiraju; to su: CM. prigodice naznaĉivali pobliţe Weber(iyS6—i 826), sadrţaj ili karakter djela.C.M.Weber je ROMANTIZAM. Kućno muziciranje u Stockholmu, akvarel, 1825 F. Schubert (1797—1828), H. Berlioz npr. svoju operu Freischiitz (1820) (1803—1869), F. Mendelssohn (1809—1847), R. Schumann (1810— nazvao »romantiĉnom operom«. Tek se kasnije pojam romantika i 1856), F. Chopin (1810—1849), F. Liszt (1811—1886), R. Wagner romantizam odnosio i na stil, umjetniĉku koncepciju, a najzad i na (1813—1883), G. Verdi (1813— 1901), C. Franck (1822—1890), A. razdoblje, zadrţavši do danas i svoj opći, širi smisao. R. zapravo Bruckner (1824—■1896), J. Brahms (1833—1897). Već sama imena predstavlja trajnu mogućnost, vremenski neograniĉeni naĉin pokazuju kako su u istom okviru ujedinjene velike suprotnosti koje umjetniĉkog izraţavanja. »Romantiĉno« se poistovećuje s afektivnim, se ipak potpuno ne iskljuĉuju. Jednu od takvih suprotnosti subjektivnim, s prevlašću sadrţaja nad formom, a takvih predstavljaju apsolutna i pro-gramna muzika, a F. Mendelssohn i romantiĉkih tendencija bilo je u svim vremenima i razdobljima. H. Berlioz dali su gotovo idealne primjere za te dvije vrste. Cjelokupna muziĉka umjetnosti Zapada razvijala se, poĉevši Premda su romantiĉari smatrali da apsolutna muzika, zbog svoje od srednjega vijeka nadalje, unutar dvaju suprotnih polova: neodreĊenosti, odgovara roman-tiĉkom idealu, ipak se upravo tada vještine konstruiranja i teţnje za izraţajnošću. Ukoliko su — kao jedna od karakteristiĉnih suprotnosti — njeguje i programna jedanput prevladavala nastojanja za objektiviranjem izraza, i muzika, inspirirana vanmu-ziĉkim ugoĊajima, liĉnim muziĉka se umjetnost razvijala u jasno ocrtanim linijama i kon- doţivljajima ili zbivanjima preuzetim iz knjiţevnog djela. strukcijama, drugi put su muziĉari svoje teţnje za izraţajnošću R. je sam po sebi vezan uz pojam subjektivnog doţivljaja, pa je oĉitovali sluţeći se istanĉanijim muziĉkim sredstvima, posebice razumljiva sklonost romantiĉara za male forme — lirsku minijanpr. kromatskim koloriranjem zvuka. Tako se izraţajno naglašena turu i solo-pjesmu. Kao plod trenutaĉnog nadahnuća, prenesen muzika Gesualda da Venose nalazi u suprotnosti s polifoniĉkim, na instrument, u prvome redu klavir, takve su kompozicije izraţajno suzdrţanijim konstrukcijama njegovih suvremenika. ozvuĉile i uobliĉile jedan osjećaj, ugoĊaj ili ĉasovito raspoloţenje. Premda XX st. donosi snaţna antiromantiĉka strujanja, ravnoteţa Dragocjeni su primjeri klavirskih minijatura »Impromptus« i izmeĊu intelekta i emocije, forme i sadrţaja, odnosno »klasiĉnog« »Moments musicaux« F. Schuberta, »Lieder ohne Worte« F. i »romantiĉkog« ostaje i nadalje vjeĉiti umjetniĉki problem; time Mendelssohna, preludiji, fantazije, scherza, nokturni i druga su i granice romantizma u širem smislu vremenski neodredive. djela F. Chopina, te poetiĉki ciklusi »Kinderszenen« »Carnaval«, MeĊutim, u jednom je razdoblju prevladao romantiĉki duh u »Davidsbundlertanze« i »Kreisleriana« R. Schumanna. I tome se, tolikoj mjeri da je odredio karakter ĉitavog tog razdoblja koje se meĊutim, javlja suprotnost u izrazito briljantnoj klavirskoj naziva romantiĉkim u uţem smislu. To novo doba u povijesti muzici C. M. Webera, u virtuoznom stilu pijanista-kompozitora ljudskoga duha zapoĉinje oko 1790—1800 i prodire u sva podruĉja F. Liszta, u gotovo legendarnoj violinistiĉkoj vještini N. Pagaţivota: u umjetnost, filozofiju, pa i politiku, te zahvaća sve na- ninija i u bogatoj orkestralnoj paleti H. Berlioza i R. Wagnera. cije Evrope, iako ne svugdje s istim intenzitetom (sjevernjaci su Po novom stavu prema društvu i svijetu, po otporu slobodnog romantizmu podloţniji od juţnjaka). R. se najranije pojavio u pojedinca protivu nasilja bilo koje vrsti, postao je L. van Beetho-

u***..

224

ROMANTIZAM

ven uzor prema kojemu su romantiĉari izgradili svoje shvaćanje i »Winterreise« F. Schuberta, »Frauenliebe und Leben« i »Di umjetnika. Izdiţući individualizam do ekstrema, muziĉar ro- liebe« R. Schumanna), a u drugoj polovici XIX st. razvij solomantizma sve se više udaljuje od društva, sve se više osamljuje pjesma uz orkestar s jaĉe naglašenim dramskim akcf (H. ili pokušava da mu se suprotstavi, ponoseći se svojom izolira- Wolf). Pored solo-pjesme njeguje se i zborna pjesma, nošću. Osama romantiĉkoga muziĉara, njegova teţnja za stva- obojena i namijenjena pjevaĉkim društvima. ranjem izvan vremena i prostora, odrazuje se i na karakteru nje- Muziĉar romantizma traţi poticaje u srodnim umjetno u govih djela. Romantiĉki umjetnik nastoji da pobjegne od svoje poeziji i likovnoj umjetnosti; tako Berlioza nadahnjuje r< stvarnosti, iz vlastitih društvenih okvira i okova tradicije. On tika strave V. Hugoa, poezija Bvrona, proţeta »svjetskim t teţi za dalekim zemljama koje proširuju horizonte njegovih ma- i drame W. Shakespearea, a F. Liszt nalazi inspiraciju ne, štanja; njega osobito privlaĉi Orijent. Ĉesto isticani ĉar Orijenta u literarnim djelima (V. Hugo, A. Lamartine, F. Schiller, i egzotike, arhaiĉnog i barbarskog ima svoj dublji korijen u anti- Goethe, Dante, Shakespeare) nego i u likovnima (Orcagna klasiĉnom duhu romantiĉara. Racionalne aktivnosti ne mogu, Kaulbach). Odatle potjeĉe i duhovita definicija J. Chantav po sudu romantika, manifestirati unutarnji ĉovjekov ţivot. Ro- »Muziĉka romantika je partitura kojoj je literarna romantil mantiĉari rijetko traţe, za razliku od klasiĉara, svoje sadrţaje u an- pisala libreto«. Literarni utjecaji pribliţili su naroĉito njei tiĉkom svijetu Grĉke ili Rima. Orijent, daleke sjeverne zemlje, sred- kompozitore nadnaravnom i fantastiĉnom, a muziĉko oblike nji vijek sa svojim legendama, i sagama, izvori su njihovih sadrţaja. tog elementa donijelo je neslućeno obogaćenje muziĉkoga g> Sve romantiĉare, poĉev od C. M. Webera i F. Schuberta, U razdoblju romantizma brišu se granice ne samo iz pribliţuje ono što privlaĉi i prividne antipode, kao što su R. Wagner poezije i muzike, nego i izmeĊu muzike i likovnih umjei i J. Brahms, a to je novi odnos prema zvuku. Već s prvim roman- Ph. O. Runge, ĉije su slike oduševljavale romantiĉare, n; ticima boja zvuka dobiva novi smisao i postaje snaţan ĉimbenik je raspravu o analogiji boja i tonova. Nestajanju oštrih g u muzici, snaţniji nego ikada prije. Neposredni rezultat toga medu umjetnostima pogodovala je i uĉestala pojava više; novog odnosa je razvitak orkestra u XIX st. U razdoblju nadarenih muziĉkih umjf romantizma. Tako je E. Hoffmann romantizma nastalo je prvo stvorio vrijedna ziĉka, vaţno didaktiĉko djelo o inknjiţevna i likovna C. M. strumentaciji: Berliozov »Trai-te Weber se uz m bavi d'instrumentation et d'orcrtanjem, litografijon chestration« (1844). Novi tretman literarnim radom. R. Schut instrumenata, obogaćenje i koji se u mladosti kolebf razvitak romantiĉkog orkestra, medu muziĉarskog i liter; dolaze do izraţaja već u tradizvanja, razvija kasnije i cionalnim oblicima simfonije i zivnu djelatnost kao mi koncerta (C. M. Weber, F. pisac, kritiĉar i urednik Schubert, F. Mendelssohn, R. Berlioz nije samo kompi Schumann J. Brahms), a još nego i darovit pisac ĉla više u programnoj simfonijskoj kritika i zanimljivih merr F. muzici (H. Berlioz, F. Liszt) i Mendelssohn, klavirski tuoz, romantiĉkoj operi (R. Wag-ner). dirigent, kompozil Premda je grada gudaĉkih organizator, ujedno je i v instrumenata već ranije usavršena crtaĉ. Mnogostruko nadar i i nije se u osnovi mijenjala, neki su F. Liszt, pijanistiĉki vir od tih instrumenata, osobito kompozitor, dirigent, ped violina i violonĉelo, doţivjeli u muziĉki pisac i filozof. F. piri doba romantizma virtuoznije je bio natprosjeĉno 1 ren tretiranje, uliterarno i likovno, Wagner je ne samo kompc nego i pjesnik, savršenjem tehnike sviranja, i ROMANTIZAM, Matineja kod F. Liszta, rad J. Kriehubcra, 1846 pisac, operni redatelj, kritiĉar i drugaĉiju zvukovnu diferencijaciju. filozof. Kod duhaĉkih se instrumenata tek tada usavršuje mehanizam, a Tješnja povezanost muzike s drugim umjetnostima doš time i zvuĉni raspon. U romantiĉkom orkestru dobivaju sve vaţniju ulogu klarinet, engleski rog, bas-klarinet, kontrafagot, a do izraţaja osobito u romantiĉkoj operi u kojoj se prepleću osobito limeni duhaĉi—rog, trublja, trombon, tuba, pa i saksofon. mašte, vila, nadnaravnih sila i svijet stvarnosti, legenda i pov S njima ulaze u orkestar nove, ţive i intenzivne boje koje motivi, dobro i zlo, a muzika je most koji sve te kompoi povećavaju snagu i punoću njegova zvuka; oni uz to ostvaruju ujedinjuje. Teţnja za sjedinjavanjem literarnih, likovnih i to ravnoteţu izmeĊu dominantnih gudaĉa i ostalih skupina elemenata rodila je najzad i ideju o stvaranju sveobuhv« instrumenata. R. obogaćuje orkestar u cjelini, a pojedinaĉno umjetniĉkog djela (njem. Gesamtkunstiverk), kao sinteze iskorišćuje i izdvaja instrumente prema reljefnosti i izraţajnosti srodnih umjetnosti. Tu je ideju razvio i realizirao R. Wag> njihova specifiĉnog timbra, da bi što sugestivnije doĉarali ka- svojoj muziĉkoj drami. rakter lika ili ugoĊaja. Odumiranje aristokratskih dvorskih priUnošenje literarnih, likovnih i drugih vanmuziĉkih elemi redbi, uvoĊenje javnih koncerata u sve većim dvoranama, na- u muziku izazvalo je narušavanje naslijeĊenih oblika, pos poleonska pompa koju imitira većina evropskih metropola, ţe- simfonije. To se oĉituje ponajprije u Berliozovoj »Sympl stina romantiĉkih emocija — sve to izazivlje veliko povećanje fantastique, episode de la vie d'un artiste« (1830) koja im£ orkestra (Te Deum F. J. Gosseca, Rekvijem H. Berlioza). stavaka, umjesto klasiĉna ĉetiri, ali se u njezinoj formalnoj ; Klavir najviše duguje romantizmu, on postaje pojam roman- još prepoznaju konture klasiĉne simfonije. MeĊutim, izvannru tiĉkog instrumenta. Usavršuje se mehanika klavira, on dobiva sadrţaj nametnuo je potrebu da se svi stavci povezu u ej veći opseg, zvuĉni volumen, tehniĉku bravuru i jaĉu izraţajnost. jedinstvenom tematikom (tzv. »idee fixe«). F. Liszt se nadovi Briljantnost klavirskih kompozicija C. M. Webera već pretpo- na Berlioza i ide dalje te posve napušta formu klasiĉne viš stavlja drukĉiju instrumentalnu tehniku nego sonate J. Haydna vaĉne simfonije, i stvara, u razdoblju 1849—58, novu fo: a s djelima Schuberta, Schumanna, Chopina i Liszta stvoren je simfonijsku pjesmu, inspiriranu najĉešće poetskom, vanmuziĉ posve novi, romantiĉki, bogato izdiferencirani klavirski slog idejom. Taj formalno nevezan, slobodniji oblik dopuštao je i stil koji dalje izgraĊuju i obogaćuju J. Brahms, C. Franck, mantiĉarima da prilagode muziĉku gradu odreĊenom sadr P. I. Ĉajkovski, M. Regcr i niz drugih majstora. da dadu maha svojoj fantaziji i nadahnuću, pa ga mnogi prihvs I u ljudskom glasu se otkrivaju nove mogućnosti, potpuno poĉev od C. Francka, B. Smetane preko P. I. Ĉajkovskog i razliĉite od herojskog sjaja i tehniĉkih bravura dotadašnje vo- Rimski-Korsakova, sve do R. Straussa. kalne tehnike, osobito operne. Izraţajna deklamacija, profinjeno Tendencija za maksimalnom izraţajnošću oĉitovala se' nijansiranje i dramski intenzitet postaju najvaţnije osobine pjevanja, osobine što ih je donio procvat solo pjesme, osobito nje- dasve u melodici romantiĉara (F. Schubert, R. Schumann maĉkog Lieda, jednog od glavnih oblika romantizma. U solo-- Mendelssohn, F. Chopin). Premda je njihova melodika zadi klasiĉnu periodiĉnost, ona je gipkija, pjevnija, širega daha. pjesmi su se sjedinili ljudski glas, poetski tekst i klavir kojemu je, poput orkestra u romantiĉkoj operi, povjereno da potcrta U oblikovanju tematike karakteristiĉna je sklonost ras i dopuni ugoĊaj i da izrazi ono što rijeĉi i pjevanje ne mogu danju dugih, sloţenih perioda i širokih melodijskih linija po u: izreći. Pojedini kompozitori slaţu svoje solo-pjesme u cikluse na melodiku pjesme. Takav tip prevladava u gradi tema ĉi prema jedinstvenom ugoĊaju ili tematici (»Die schone Miillerin« romantiĉke instrumentalne muzike poĉev od najmanjih ol

ROMANTIZAM — ROMBERG klavirske minijature do simfonije. Tome duguje instrumentalna muzika romantizma svoj preteţno lirski karakter. U teţnji za intenziviranjem izraţaja i za tonskim slikanjem romantiĉari su osobito obogatili harmonijsku gradu izgradivši koloristiĉki raskošan harmonijski jezik, pun napetosti i vrlo ekspresivan. Klasiĉni tonalni okviri nisu pri tome napušteni, ali su prošireni do krajnjih granica sve ĉešćom upotrebom disonantnih suzvuka, alteracija, kromatskih i enharmonijskih promjena, modulacija u udaljene tonalitete. Opće društvene promjene, te nacionalistiĉke struje i pokreti izazvali su u doba romantizma i u muzici promjene u meĊusobnim odnosima i ulozi pojedinih naroda. Dok su u ranijim razdobljima evropskom muzikom dominirali Talijani, Francuzi i Nijemci, sada je probuĊena nacionalna svijest potaknula i podreĊene narode da se osamostale i izgrade vlastiti muziĉki jezik, crpeći iz domaćih izvora i vlastitog nasljeĊa. Takav se nacionalno obiljeţen izraz razvija u ruskoj muzici poĉev od M. I. Glinke preko »Petorice« (M. Balakirev, A. Borodin, C. Cui, M. P. Musorgski, N. Rimski-Korsakov) i P. I. Ĉajkovskog do kasnih romantiĉara, u Poljskoj ga zastupaju ponajprije F. Chopin pa S. Aioniuszko i dr., u Ĉeškoj B. Smetana i A. Dvorak, u skandinavskim zemljama N. Gade, E. Grieg, u Madţarskoj F. Erkel, M. Mosonyi pa i F. Liszt, u Hrvatskoj V. Lisinski, zatim /. Zajc, u Sloveniji B. Ipavec, A. Foerster, F. Gerbić i u Srbiji K. Stanković i J. Marinković. Muziĉki je r. zahvatio sve zemlje, ali u nejednakoj mjeri; najjaĉe i najizrazitije se razvio u Njemaĉkoj, pa su se utjecaji njemaĉkih romantiĉara proširili i na druga podruĉja i liĉnosti. U Francuskoj se pored romantiĉke struje koju reprezentiraju H. Berlioz i C. Franck javlja tokom XIX st. i neoklasicistiĉka (Ch. Gounod, C. Saint-Saens). U Italiji se r. uklapa u autonomni razvitak talijanske muzike, vezan na vlastito nasljeĊe i podneblje što se jasno vidi u liniji koja ide od G. Rossinija preko Donizettija i Bellinija do Verdija.

U Njemaĉkoj je nakon prvog romantiĉkog vala koji predstavljaju, uz već spomenute i L. Spohr, H. Marschner, C. Loezoe, A. Lortzing, O. Nicolai, F. Flotozv, zapoĉelo oko 1850 razdvajanje putova. Jedni se priklanjaju programnoj muzici i teţe za »muzikom budućnosti«; tu ideju zastupa tzv. »Novonjemaĉka (Weimarska) škola« okupljena oko F. Liszta (H. Biilozv, P. Cornelius, J. Raff). Drugi, kojima je uzor J. Brahms, nalaze u ĉuvanju tradicija izlaz iz kaosa do kojega, po njihovu mišljenju, vode ekstremna shvaćanja pristalica Novonjemaĉke škole. Njemaĉki r. dostiţe kulminaciju u R. Wagneru koji je izvršio golem utjecaj na cjelokupnu evropsku muziku. I u doba kasnog romantizma javlja se ĉitav niz znaĉajnih liĉnosti iako se ta faza u znatnoj mjeri razlikuje od prve. Period punoga cvata i zrelosti nuţno je morao ustupiti mjesto dekadenciji. S djelima H. Wolfa, G. Mahlera, M. Regera, H. Pfitznera i R. Strqussa r. dobiva svoj posljednji muziĉki izraz. Rastvaranje i nijansiranje melodijske linije pri svršetku XIX st. vodi k impresionizmu, realistiĉki elementi Wagnerovih opera prelaze u verizam, upotreba konsekutivnih disonantnih suzvuka prerašćuje u ekspresionizam. Sloboda modulacije razvija se u politonalnost, zatim ide do atonalnosti, a kult srednjega vijeka utire put obnovi kontrapunktske linearnosti. Muzika XX st., koja je tako energiĉno proklamirala svoj antiromantiĉki karakter, zapravo je logiĉna reakcija na muziĉki romantizam. LIT.: R. Huch, Die Romantik. Ausbreitung, Blutezeit und Verfall, Tiibingen 1902 (novo izd. 1951). — D. G. Mason, The Romantic Composers, 1906. — E. htcl, Die Blutezeit der musikalischen Romantik in Deutschland, Leipzig 1909 ( I I izd. 1921). — E. Glockner, Studien zur romantischen Psvchologie der Musik (disertacija), Bonn 1909. — W. Hilbert, Die Musikasthetik der Friihromantik, 1911. — A. Schering, Aus den Jugendjahren der musikalischen Neuromantik, PJB, 1917 (novo izd. u djelu Vom musikalischen Kunst werk, 1949). —. E. Kurth, Romantische Harmonik und ihre Krise in Wagners Tristan, Bern i Leipzig 1920 (II izd. 1927). — A. W. Locke, Music and the Romantic Movement in France, London 1920. —■ F. Baldcnsperger, Sensibilite musicale et romantisme, Pariš 1925. — R. Bern, Die deutsche Romantik, Leipzig 1927 (II izd. 1956). — K. Roeseling, Die Grundhaltung romantischer Melodik (disertacija), Koln 1928. — C Laforet, La Vie musicale aux temps romantiques, Pariš 1929. — M. FriedlanĊ, Zeitstil und Personlichkeitsstil in den Variationenwerken der musikalischen Romantik, Koln 1930. — F. Torrefranca, Le Origini italiane del romanticismo musicale, Torino 1930. — J. Tiersot, La Musique aux temps romantiques, Pariš 1930. — G. Maresca, I grandi innovatori nel romanticismo musicale, Torino 1930. — A. Miiller, Die Kunstanschauung der Friihromantik, 1931. — H. Eckardt, Die Musikauffassung der franzosischen Romantik (disertacija), Heidelberg 1932. — R. L. Evans, Les Romantiques francais et la musique, Pariš 1934. — P. Egert, Die Klaviersonate im Zeitalter der Romantik, Rosenheim 1934. — E. Biicken, Romantik und Realismus, Festschrift A. Schering, Berlin 1937. — S. Goslich, Beitrage zur Geschichte der deutschen romantischen Oper, Leipzig 1937. — A. Schering, Kritik des romantischen Musikbegriffs, PJB, 1937. — R. Rudorff, Aus den Tagen der Romantic, Leipzig 1938. — K. Reiber, Volk und Oper, das Volkstiimliche in der deutschen Oper (disertacija), Wurzburg 1942. — A. Damerini, Classicismo e romanticismo nella mušica, Firenze 1942. —■ R. Dumesnil, La Musique romantique lrancaise, Pariš 1945. —■ W. Reich, Musik in tomantischer Schau (2 sv.), Basel 1946—47.— A. Einstein, Music in the Romantic Era, New York 1947 (njem. prijevod Die Romantik in der Musik, 1950; tal. prijevod La Mušica nel periodo romantico, Firenze 1952; franc. prijevod La Musique romantique, Pariš 1959). — F. Wohlfahrt, Die Musikalitat der Romantik, Mušica, 1948,-3—4. — R. Pitrou, Musiciens

225

ROMANTIZAM. Kućni koncert, engleski crteţ, 1815 romantiques, Pariš 1946 (nje m. prijevod Musiker der Romantik, 1950). — W. Oehlmann, Musikgeschichte des 19. Jahrhunderts, Berlin 1953. — T. Marix-Spire, Les Romantiques et la musique, Pariš 1954. —■ F. Siegmann, Die Musik im Leben und Schaffen des russischen Romantiker, Berlin 1954. —■ G. H. Barfuss, Buhne und Musik in der Neuromantik (disertacija), Koln 1955. — L. Guichard, La Musique et les lettres au temps du romantisme, Pariš 1955. — J. Chantavoine i J. Gaudefroy-Demombynes, Le Romantisme dans la musique europeenne, Pariš 1955. — W. Mellers, Romanticism and the Twentieth Centurv, Man and His Music, IV, London 1957. — H. Husmann, Die Stellung der Ro mantik in der Weltgeschichte der Musik, Kongresni izvještaj, Warszawa 1960. — G. Knepler, Die Bestimmung des Begriffs »Romantik«, ibid., 19 60. — Išli, Musikgeschichte des 19, Jahrhunderts (2 sv.), Berlin 1961. — K. Stephenson, Romantik in der Ton-Kunst, Koln 1961. — H. Engel, Die Grenzen der romanti schen Epoche und der Fali Mendelssohn, Festschrift O. E. Deutsch, Kassel 1963. — E. Lichtenhahn, Uber einen Ausspruch Hoffmanns und iiber das Ro mantische in der Musik, Festschrift L. Schrade, Koln 1963. — J. Al. Barsum, Berlioz and his Centurv. An Introduction to the Age of Romanticism, Glou cester (Massachusetts) 1964. — K. Ph. Bernet Kempers, Der Dichter und die romantische Musik, Festschrift H. Engel, Kassel 1964. — /. Bengtsson, Romantisch-nationale Stromungen in deutscher und skandinavischer Musik, u ediciji Norddeutsche und nordeuropaische Musik, Kassel 1965. — F. Blume, Classic and Romantic Music, New York 1970. V. Man.

ROMBERG, 1. Andreas Jakob, njemaĉki violinist i kompozitor (Vechta, Munster, 27. IV 1767 —• Gotha, 10. XI 1821). Sin i uĉenik Gerharda Heinricha R. Nastupao već u sedmoj godini s bratićem, violonĉelistom Bernhardom, a zatim su obojica sa svojim oĉevima krenuli na koncertne turneje; sva ĉetvorica naišla su 178-4—85 na priznanje na Concerts spirituels u Parizu. Od 1790 Andreas je s Bernhardom ĉlan dvorskog orkestra u Bonnu. Od 1793 obojica su ĉlanovi opernog orkestra u Hamburgu, gdje i koncertiraju. God. 1795 putuju po Italiji, a 1797—99 ponovo djeluju u Hamburgu; 1801 njihovi se putovi razilaze. A. J. je 1802—15 ţivio u Hamburgu, bavio se i dirigiranjem; 1815 naslijedio je L. Spohra na poloţaju dvorskog kapelnika u Gothi. Od njegovih djela najvrednije su komorne kompozicije. DJ ELA. O RK ES TRALN A: 6 s i mfo n i ja ; o ko 2 0 k o nce ra ta za vio li nu; 2 dvostruka koncerta za 2 violine; 2 dvostruka koncerta za violinu i violonĉelo; dvostruki koncert za violinu i klarinet; kompozicije za violinu i orkestar; 3 uvertire. —■ KOMORNA: 19 gudaĉkih kvarteta; 2 gudaĉka kvinteta; klavirski kvartet; 7 kvinteta za flautu i duhaĉke instrumente; kvintet za klarinet i duhaĉke instrumente;3 sonate za violinu i klavir;3 sonate za violinu solo; dueti. — DRAMSKA. Osam opera: Der Rabe, 1794; Don Mendoza, 1801; Pointdebruit, 1810; Die Ruinen von Paluzzi, 1811; Die Grossmut der Sdpio, 1816. — VOKALNA: oratorij Idamant oder das Geliibde; kantata Froh zvali' ich zum Heiligtume. Za zbor i orkestar: Das Lied von der Glocke (Schiller), 1808 (najpoznatije djelo); Der Messias (Klopstock); Der Erbarmer (isti) i Die Harmonie der Sphdren. Za glas i orkestar: Monolog aus Schillers Jungfrau von Orleans; Sehnsucht i dr. Zborovi; solo-pjesme. — CRKVENA: misa; psalmi; Te Deum; Pater nosler.

2. Bernhard Heinrich, violonĉelist i kompozitor (Dinklage kraj Vechte, n. ili 12. XI 1767 — Hamburg, 13. VIII 1841). Bratić Andreasa Jakoba; sin i uĉenik Bernharda Antona R.; uĉio još kod J. K. Schlicka u Miinsteru. Do 1801 dijelio ţivotni put sa svojim bratićem. Poslije koncertnog putovanja po Španjolskoj prihvatio mjesto nastavnika na Konzervatoriju u Parizu, ali je već 1802 otišao u Berlin, gdje 1805 postaje ĉlanom kraljevske kapele. Od 1816 bio je dvorski kapelnik u Berlinu; od 1820 do smrti ţivio u Hamburgu, s prekidom 1826—31, kada djeluje ponovno u Berlinu. Romberga smatraju utemeljiteljem njemaĉke violonĉelistiĉke škole. Njegovi koncerti za violonĉelo sadrţavaju sva tehniĉka dostignuća onoga doba na tom instrumentu te su vjerno ogledalo i tadašnje izvodilaĉke prakse i njegovih izvanrednih osobnih sposobnosti. R. je bio jedan od prvih virtuoza koji su na koncertima svirali napamet. DJELA. ORKESTRALNA: 4 simfo nije; 10 koncerata za vio lonĉelo; koncert za flautu; Concerlino za violonĉelo; Concertino za 2 roga; koncertantna simfonija za violonĉelo, violinu i orkestar; oko 50 kompozicija za violonĉelo

ROMBERG — RONDEAU LIT.: H. Saxe Wyndham, Sir Landon Ronald, The Musical Times, H. F. Redlich i J. M. Allan, Sir Landon Ronald, MGG, XI, 1963.

* ^iiui\.aĎ

i\Jiuu^ig,

JJV,1111I■ rondeau ili rondel. LIT.: M. F. Bukofzer, Studies in Medieval and Renaissance Music, New York 1950. — L. A. Dittmer, An English Discantuum Volumen, Mušica Dis ciplina, 1954. — Isti, Beitrag zum Studium der VCorcester-Fragmente, Die Musikforschung, 1957. ■—■ E. Apfel, Studien zur Satztechnik der mittelalter lichen englischen Musik (2 sv.), 1959. — F. L. Harrison, Rota and Rondellus in English Medieval Music, Proceedings of the Royal Musical Association, 1959 —60. — Isti, Rondellus-Rota, MGG, XI, 1963. I. Ać.

NOVA IZD.: po nekoliko jednoglasnih srednjovjekovnih rondeaua obj. su F. Gennrich (Rondeaux, Virelais und Balladen, 2 sv., 1921 i 1927) i H, Angles (La Mušica de las Cantigas..., z sv., 1943 i 1958). —Višeglasne rondeaue obj. su: G. Adler i O. Koller (DTO, 1900 i 1904); J. Wolf (J. Obrecht, 30 sv., 1912 — 21); E. Droz i G. Thibault (Poetes el Musicicns du XV siecle, 1924); F. Ludwig CG. RONDO, instrumentalni oblik koji se razvio iz instrumentalnog de Machaut, 3sv., 1926—29; novie otisak 1945); E. Droz, Y. Rokseth i G. Thibault rondeaua (-> Rondeau, 2.) (Trois Chansonniers du, XV stide, 1927); K. Jeppensen (Z)er smanjenjem broja kupleta. Ko-penhdgenerChansonnier, 1927); Prema tomu je i za ovaj H. Besseler (G. Dufay, 1932); J. rondo prije svega kaMarix {Les Musiciens de! la cour e Bourgogne au XV siecle, 937); H. rakteristiĉno ponavljanje Hewitt (Odhecaton A, 1942); H. glavne teme. Iako se javlja Besseler (G. de Machaut, 1943; II i u djelima pret-klasiĉara izd. 1954); W. Apel (French Secular Mu-sic of the XIV"> (klavirske sonate J. Ch. Century, 1950); Ch. van den Bacha i Ph. E. Bacha, rane Borren (Pieces polyphoniques... du sonate J. Havdna), njega je XV' siecle, 1950); G. Reanev {Early Fifteenth-Century Mu-sic,z definitivno izgradila škola sv., 1955—59); W. Rehm (Die beĉke muziĉke klasike od Chansons von G. Bin-chois, 1957). koje su ga preuzeli LIT.: F. Ludwig, Die mehrstimmige Musik des 14. romantiĉari. Rondo se Jahrhunderts, SBIMG, 1902 — najĉešće primjenjuje u 03. — P. Aubry, Refrains et rondeaux du XIIIC siecle, završnim stavcima simSpomenica II. Riemannu,Lei-pzig fonija, koncerata, sonata i 1909. — C. L. W. Boer, drugih komornih djela, jer Chansonvormen, Amsterdam 1938. — Ch. van den Borren, je po karakteru vedar, Etudes sur le XVe siecle musical, ţivahan, virtuozan i Antwerpen 1941. — F. Gennrich, briljantan pa je veoma Mittelalterlichen Lieder mittextloser Melodie, prikladan za e-fektan, AFMW, 1952. — G. Reaney, bravurozan finale. No The BaUads, Rondeaux and instrumentalni rondo se Virelais of G. de Machaut, AML, 1955. — M. A. Baird, Changes in više puta susreće i kao the Literarv samostalna kompozicija, th Texts of the Late i 5 and uglavnom za klavir. Early l6 t h Centuries, as Shown in the Works of RONDO, freska A. Lorenzettija, detalj, Siena, XIV st the Chanson Composers ..., Mušica Disciplina, 1961. IzmeĊu pojedinih ponavljanja glavne —■ F. Gennrich, Das einteme rondoa javljaju se epizodni prijelazi ili sporedne teme stimmige Rondeau des Mittelalters, MGG, XI, 1963. — G. Reaney, Das koje sadrţajno kontras-tiraju s glavnom. Glavna tema ima oblik mehrstimmige Rondeau des Mittelalters, ibid., 1963. — F. Gennrich, Rondeaux, Virelais und Balladen, Langen 1963. J. As. periode, male dvodijelne ili trodijelne pjesme. Ona je uvijek u

RONDELLUS, srednjovjekovni naziv za kompoziciju zasnovanu na tehnici izmjene glasova, koja je na izgled sliĉna kruţnom kanonu ( ->■ rota), ali se od njega razlikuje po istodobnom nastupu svih glasova. Naziv je uveo engleski teoretiĉar W. Odington (De speculatione musices, oko 1320) i prema njegovom opisu r. je vrsta diskanta, a sastoji se od slobodno komponirane dionice cantusa (temeljna melodija) kojoj se istodobno prikljuĉuju još dvije dionice oblikujući jedan odlomak kompozicije (»Et si quod unus cantat, omnes per ordinem recitent vocatur hic cantus Rondellus...«). Taj se odlomak izmjenom dionica (njem. Stitnmtausch) moţe ponoviti još dva puta npr. c b a b a c a c b Nakon toga slijedi novi muziĉki odlomak ili se predašnji opetuje, ali s novim tekstom. Kod rondellusa s tekstom (cum littere) seli se, zajedno s melodijom, i tekst pojedinog odlomka kroz sve dionice (ali svi glasovi ne moraju imati ispisani tekst). Kompozicije tipa rondellusa, troglasne a i dvoglasne, susreću se u engleskim dokumentima već u XII st., a u XIII i XIV st. tehnika izmjene glasova ubraja se medu osobitosti diskanta u Engleskoj, pa r. predstavlja specifiĉnu englesku vrstu višeglasja. U toj je tehnici graĊen tzv. pes, dvoglasna ostinatna podloga poznatog engleskog šestoroglasnog Ljetnog kanona (Sumer is icumen -in, oko 1300). U rukopisnom fragmentu iz Worcestera(XIII—XIV st.) nalazi se više kompozicija u obliku rondellusa; ima primje raka u kojima se jedan te isti odlomak opetuje, ali veći je broj rondellusa u kojima se redaju neprestano novi odlomci s izmjenom dionica. Pri tom su uvodni ili završni dio kompozicije (ili oba) slobodno komponirani, neovisni o izmjeni. Osim rondellusa, kao kompozicije zasnovane u cijelosti na naĉelima izmjene dionica, ima i kompozicija drugaĉijeg tipa, npr. conductusa, u kojima su pojedini dijelovi graĊeni kao rondellusi, a ima i oblika u kojima se samo neke dionice, primjerice dvije gornje, kreću u tehnici izmjene glasova (tzv. rondellus-motet). Na kontinentu se tehnika izmjene glasova njeguje osobito u okviru organuma škole Notre-Dame, a susreće se pod nazivom color. Sam izraz r. upotrijebio je na kontinentu jedino Franko iz Kolna, ali u posve drugaĉijem

glavnom tonalitetu, dok su sporedne teme u drugim, više ili manje udaljenim tonalitetima. Prema broju tema razlikuje se nekoliko vrsta rondoa. R. s jednom temom nema izrazite druge teme. Ponavljanja glavne, tj. ovdje jedine teme, povezana su epizodnim prijelazima za koje je karakteristiĉno motiviĉko razraĊivanje elemenata teme, ali i novih elemenata uz primjenu moduliranja. Tema se javlja 3—4 puta. Na kraju ronda obiĉno je coda u kojoj se obraduju elementi teme. Shema toga tipa je AE1 AE2...A + coda (sa E su obiljeţeni epizodni stavci). Kako sama shema odaje, ta je vrsta ronda najbliţa baroknom rondeauu francuskih clavecinista. U rondu sa dvije teme postoji pored glavne još jedna tema izrazite fizionomije. Ona je kontrast glavnoj temi jer je ponajĉešće mirnijeg toka. Obiĉno je u dominantnom ili paralelnom tonalitetu. Kad se druga tema ponovi, ne mora uvijek nastupiti u istom tonalitetu. Shema je takva ronda: ABABA + coda. Nastupima tema redovito prethode prijelazi koji ih pripremaju. U rondu sa tri teme treća je tema po karakteru drukĉija od prvih dviju, a pojavljuje se i u novom tonalitetu. Shema je toga tipa: ABACA + coda. Umjesto druge teme susreće se ponekad samo epizodni prijelaz bez tematske fizionomije. R. sa tri teme moţe imati i prošireni oblik po shemi: ABACABA + coda. Ima ronda i s više od tri teme, a ima ih i znatno skraćenih koji nisu drugo nego obiĉne trodijelne pjesme pa im naziv nije dovoljno opravdan. Posebna je vrsta ronda tzv. sonatni rondo koji preuzima neke elemente sonatne forme. Zovu ga i r. višeg tipa za razliku od dosad nabrojenih ronda koji spadaju u niţe tipove. U sonatnom rondu druga tema (B) javlja se prvi put u dominantnom, a drugi put u glavnom tonalitetu (dakle kao druga tema u sonatnom obliku). Umjesto treće teme (C) nalazi se ponekad provedba elemenata A i B pa se time r. još više pribliţuje sonatnoj formi. R. se ne susreće samo u finalnim stavcima klasiĉne instrumentalne muzike, nego više puta i u polaganim stavcima. Manji r. naziva se rondino. R. je ĉest u ĉitavoj muzici XIX st., a moţe se naći i u muziĉkim djelima našega stoljeća. Pojedini muziĉari tretiraju ga slobodnije, osobito u kompozicijama programnoga karaktera (npr. simfonijska pjesma Tili Eulenspiegel R. Straussa). LIT.: W. Chrzanoviski, Das instrumentale Rondo und die Rondo -Formen des 18. Jahrhunderts (disertacija), Leipzig 1911. — F. Piersig, Das Rondo, Musikalische Formen in historischen Reihen, IV sv., Berlin-Lichterfelde 1931.— 5. Clercx, La Forme du Rondo chez C. Ph. E. Bach, Revue de Musicologie,

228

RONDO — ROOY

1935. —• Af. Bedbur, Die Entwicklung des Finales in den Symphonien von Haydn, Mozart und Beethoven (disertacija), Koln 1953. — H. Engel, Rondeau und Rondo seit 1600, MGG, XI, 1963.—H. Tischler, Eine Form-Analyse von Mozarts Klavicrkonzertcn, Brooklyn (New York) 1966. J. As.

RONG, \Vilhelm Ferdinand, njemaĉki kompozitor (Triibenvvasser kod Traurenaua, 5. VIII 1759 — Biitzow, 13. XI 1842). Od 1781 ĉlan kapele i od 1786 komorni muziĉar princa Heinricha Pruskog u Rheinsbergu; od 1800 u Berlinu uĉitel j muzike i nakladnik vlastitih djela. Od 1812 kućni uĉicelj u Bellinu kraj Giistrowa i Liitgenhofu kraj Dassovva, a zatim od 1724 do smrti u Biitzowu. -SK

1

DJELA. INS TRU MENTALN A: 3 s imfo nije; ko ncert i za vio linu i za violu; 22 varijacije za violinu; zbirka koraĉnica i plesova. — DRAMSKA: Alma und Selmer, 1793; prizor Volks-Freude za sole, zbor i klavir, 1796. — VOKALNA: više od 100 kompozicija za zbor i soliste, 1800—32; Taschenbuch voli Scherz und Laune mit Melodien, 1795; Die Romanze aus den Gemeihten des fruchtbaren Bundes za glas, klavir i flautu (violinu); Der Schone Abend in Sans-Soucy za alt, klavir i flautu (violinu); solo-pjesme i dr. — CRKVENA: Missa solemnis; Salve Regina; Ode auf den 7'od Jesu za glas, klavir i flautu (violinu). •— SPISI: Ele-mentarlehre am Clavier, 1786; Modulationstabellen, 1800; Theoretisch-praktisches Handbuch der Tonarten-Kennlnis, 1800; Zzuei musikalische Gesellschaftspiele, 1800. LIT.: Ch. Schubart, Wilhelm Ferdinand Rong, MGG, XI, 1963.

RONGA, Luigi, talijanski muzikolog (Torino, 19. VI 1901 —). Studirao knjiţevnost na Univerzitetu u Torinu, a muzikologiju u Dresdenu. Predavao na Konzervatoriju u Palermu (1926—30), zatim na konzervatoriju Santa Cecilia i Institutu za crkvenu muziku, a od 1938 na Univerzitetu u Rimu. God. 1928 —29 urednik ĉasopisa Rassegna Musicale, 1954—55 ĉasopisa Rivista musicale italiana. Pristalica B. Crocea, napisao većinu svojih studija pod njegovim utjecajem. Najbolje djelo mu je historijsko-estetska studija o G. Frescobaldiju. DJELA: Per la critica zvagneriana, 1928; G. Frescobaldi, 1930; Rossini, 1939; Lineamenti del romanticismo musicale, 1945-; La Mušica nell'antichita, 1945; C Debussy e Vimpressionismo musicale, 1946; // Dramma musicale di R. Wagner, 1947; Arte e gusto nella mušica. DalVars nova a Debussy, 1956; Bach, Mozart e Beethoven, 1956; The Meeting oj Poetry and Music, 1956; Tasso e la mušica, 1957; L'Esperienza storica della mušica, 1960; Storia della mušica, 1962—63; L'Opera metastasiana, u djelu P. Metastasio, Opera, 1968. — Prijevod spisa R. Schumanna Scritti sulla mušica e sui musicisti, 1925 (II izd. 1942). LIT.: Af. Mila, Luigi Ronga, MGG, XI, 1963.

RONGER, Florimond -> Herve (Florimond Ronger) RONSARD, Pierre de, francuski pjesnik (dvorac La Poissonniere, Vendomois, n. IX 1524 — Saint-Cosme-les-Tours, 27. XII 15&5). Vodeća liĉnost pjesniĉke škole Plejada (La Pleiade). R. je bio velik ljubitelj muzike. Tvrdi se da je sam svirao lutnju, ali je već u mladim godinama postao nagluh. Svoje misli o muzici i o njenoj povezanosti s poezijom iznio je u dva spisa: u predgovoru knjizi Mellange (1560) i u Abrege de Vart poćtique fran(oys O565), u kojima nadovezuje na neoplatonske ideje. Drţao je da je muzika nuţna dopuna poeziji, a od kompozitora je traţio da poštuje tekst. Svoje ode, chansone, sonate i himne, što ih je napisao preteţno kao mladić, koncipirao je tako da se mogu komponirati. Njegovi muzikalni stihovi privukli su mnoge kompozitore. God. 1552 humanist M. A. Muret prvi je komponirao muziku na Ronsardovu pjesmu; iste godine izišlo je, u prilogu Ronsardove knjige soneta Les Amours, 10 kompozicija za 4 glasa C. Janequina, P. Certona, M. A. Mureta i C. Goudimela; bilo je zamišljeno da te kompozicije posluţe kao muziĉka podloga za više od 150 soneta. To je jedini Ronsardov pjesniĉko-muziĉki eksperiment, ujedno i usamljen pokušaj te vrste u Francuskoj. Kasnije je više od 30 francuskih, nizozemskih i njemaĉkih kompozitora uglazbilo oko 200 Ronsardovih pjesama. LIT.: L. Perceau i G. Thibault, Bibliographie des poesies de P. de Ronsard mises en musique au XVI e siecle, Pariš 1941. — Ch. Comte i P. Laumonier, Ronsard et les musiciens du XVI e siecle, Revue d'histoire litteraire de la France, 1900. —J. Tiersot, Ronsard et la musique de son temps, Pariš 1902.— C.Photiade's, Ronsard et son luth, Pariš 1925. —■ R. Lebegue, Ronsard et la musique, Musique et Poesie au XVle siecle, Pariš 1954. —■ F. Lesure, Pierre de Ronsard, MGG, XI, 1963.

RONTGEN, Julius, nizozemski pijanist, kompozitor i dirigent (Leipzig, 9. V 1855 — Bilthoven kraj Utrechta, 13. IX 1932). U Leipzigu studirao klavir (L. Plaidv, K. Reinecke), harmoniju i kontrapunkt (M. Hauptmann), a u Miinchenu kompoziciju (F. Lachner). Od 1878 nastavnik muziĉke škole (od 1884 Konzervatorij) u Amsterdamu (1912—24 direktor). Bio je i zborovoda, a neko je vrijeme dirigirao orkestralne koncerte društva Felix Meritis. Izvrstan pijanist, istakao se i kao komorni muziĉar (pratilac J. Stockhausena, J. Messchaerta i P. Casalsa); prije Prvoga svjetskog rata osnovao sa svoja dva sina Rontgen-Trio. Kao kompozitor pripada kasno-romantiĉnoj školi. DJELA. ORKESTRALNA: 21 simfonija; 7 koncerata za klavir; 2 koncerta za violinu; 2 koncerta za violonĉelo; dvostruki, trostruki i ĉetvorostruki koncerti; Ouverture tot een Oud-Hollands Blijspel; suite Oud-Nederland i Boertige i dr. — KOMORNA: 16 gudaĉkih trija; 19 gudaĉkih kvarteta; 2 gudaĉka kvinteta; gudaĉki sekstet; 11 klavirskih trija; 2 klavirska kvarteta; 3 klavirska kvinteta; trio s klarinetom; 5 sonata i dr. za violinu i klavir; 3 sonate za violu i klavir; 14 sonata za violonĉelo i klav ir; sonata za obou i klavir; serenada i dr. za duhaĉki sastav. — Kompozicije za klavir. —Kompozicije za orgulje.— DRAM-

SKA. Opere: Agnete, 1914; De lachende Cavalier i Samum. — Ko za zbor; dueti; solo-pjesme. — SPISI: Grieg, 1930; nekoliko studij DANJA: Brahmsim Brieftoechsel mit Th. W. Engelmann, 1918. — OB Boerenliedjes en Contradansen (4 sv.); P. Localelli, 2 sonate za violini: lendaal, 4 sonate za violonĉelo; J. Bach, djela za klavir. LIT.: J. H. van der Meer, Julius Rontgen 1855—1932, Med« Gemeentemuseum van Den Haag, X, 1955. — Isti, Julius Rontgei XI, 1963.

ROOS, Robert de, nizozemski kompozitor (Hag, 1907—). Studirao kod J. Wagenaara, D. Milhauda, Ch. Ko P. Monteuxa, H. Scherchena, I. Philippa i S. Dresden; 1946—56 kulturni ataše na nizozemskom poslanstvu u od 1957 prvi sekretar nizozemskog poslanstva u Car; 1963—67 savjetnik poslanstva u Londonu. Svojim br raznolikim opusom R. se uvrstio u najistaknutije suvren zozemske kompozitore. Prošavši razliĉite faze oĉitovao j nost linearnom oblikovanju i vio suzdrţanom lirskom DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, Sinfonia romantu II, 1952 i III, Sinfonia in due moti, 1968. Simfonijeta, 1943. Koncerti: z 1939; za violu, 1940 i z a klavir, 1943. Concertino za violinu i orkest; 5 etida za klavir i mali orkestar, 1929; Danses za flautu i orkestar, T940 ment symphonique, 1930. — KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta, 1 klavirski trio, 1968; Incontri za duhaĉki kvintet, 1966; Incidenze za fla lonĉelo i ĉembalo, 1967; sekstet za duhaĉke instrumente i klavir. — Bal« spel, 1934; scenska muzika. — VOKALNA: 2 oratorija I, Advent, i> 1948; De Getemde Mars za zbor i orkestar, 1948; solo-pjesme. LIT.: F. Onnen, Robert de Roos, MGG, XI, 1963. '

ROOT, 1. George Frederick, ameriĉki kompozitor i r. (Sheffield, Massachusetts, 30. VIII 1820 — Bailev's Maine, 6. VIII 1895). Muziku uĉio u Bostonu i Parizu. Na 1 orguljaš u Bostonu i New Yorku; 1853 otvorio muziĉku Chicagu. Ondje je 1859 postao suvlasnik muziĉkog izd; poduzeća Root & Cady, koje je djelovalo do 1871. Za Grads rata R. je bio osobito poznat kao kompozitor borbenih j (ĉesto na vlastite tekstove). DJELA. VOKALNA. Kantate: Daniel, 1853; The Pilgrim Fathe, The Haymakers, 1857 i Balshazzar's Feast, 1860. Rodoljubive pjesme. ■ biografija The Story of a Musical Life (s popisom djela), 1891.

2. Frederick VVoodman, kompozitor i orguljaš (] 13. VI 1846 — Chicago, 8. XI 1916). Sin i uĉenik Georgi dericka; studirao klavir (B. C. Blodgett, W. Mason, R. Gol orgulje (J. Flint) i pjevanje. Od 1865 u Chicagu, najprije orguljaš, zatim urednik ĉasopisa Song Messenger i nasta\ American College of Musicians; 1879—85 bio je dirigent A< sohn Choral Cluba. DJELA. KOMPOZICIJE: kantata The Landing of thc Pilgrim opereta; zborovi; solo-pjesme; crkvena djela. — SPISI: A Study of Taste; The Technic and Art of Singing; Melhodical Sight-Singing; Intt Lessons in Voice Culture; The Polychrome Lessons in Voice Culture; ' American Music; Resources of Musical Expression i dr.

ROOTHAM, Cyril Bradley, engleski orguljaš i kom (Bristol, 5. X 1875 — Cambridge, 18. III 1938). Stud muziku na Univerzitetu u Cambridgeu i na Royal Coi Music u Londonu (Ch. V. Stanford, W. Parratt). Od 189! ljaš u Londonu, od 1901 orguljaš i kapelnik crkve sv. I Cambridgeu, gdje je 1911—36 i dirigent univerzitetskog; ziĉkog društva, a od 1913 i nastavnik muzike na Unive Izvrstan zborovoda ĉija najbolja djela pripadaju vokalne ţici. Osobito je u kompozicijama za glas i orkestar pokaz; zetan smisao za sklad rijeĉi i tona. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, 1932 i II, sa »boroi uvertira Špirit of Comedy, 1907. Tri rapsodije: I, A Passer-By, 1910; 1912 i III, On the Tune »Lazarus« za gudaĉki orkestar ili orgulje, 1924. S Suite, 1921; Miniature Suite, 1921; Psalm of Adonis, 1930. — KOM 2 gudaĉka kvarteta; gudaĉki kvintet, 1909; klavirski trio, 1931; septet za kvintet, violu i harfu, 1930; sonata za violinu i klavir, 1925. — Orguljs pozicije. — Opera The Two Sisters, 1922. — VOKALNA. Za soliste ( i orkestar: Andromeda, 1908; Coronach, 1908; In Highland and Meadoi The Quest, 1911; For the Fallen, 1915; Brozvn Earth, 1921; City in ti 1936. Zborovi. — Crkvene vokalne kompozicije. LIT.: C. B. Colles, The Music of Cyril Rootham, The Eagle 50, Ca: I937—38. — Ch. L. Cudvionh, Cyril Bradley Rootham, MGG, XI, 196

ROOY, Anton van, nizozemski pjevaĉ, bas-bariton (1 dam, I. I 1870 — Miinchen, 28. XI 1932). Pjevanje uĉio Stockhausena u Frankfurtu na Majni. Umjetniĉku karijeru ĉeo kao koncertni pjevaĉ, ali se na nagovor F. Weingan Cosime Wagner opredijelio za opernu pozornicu; debit: 1897 na Sveĉanim igrama u Bavreuthu kao Wotan (Prst belunga) i odmah se uvrstio u najistaknutije interprete Wag repertoara. Od 1898 bio je istodobno solist londonskog Gardena, njujorškog Metropolitana i berlinske Drţavne Od 1913 ţivio je u Mtinchenu. Pjevaĉ izvanrednih gla mogućnosti, dramske izraţajnosti i smisla za scensko obliki svoj je najviši domet ostvario kao Hans Sachs i Holandez (V( Majstori pjevaĉi i Ukleti Holandez), Escamillo (Bizet, Cc Valentin (Gounod, Faust) i dr. Nastupao je i kao koncertni ]

ROPARTZ — ROREM ROPARTZ, Guy (Joseph-Guy-Marie), francuski kompozitor (Guingamp, Cotes du Nord, 15. VI 1864 — Lanloup par Plouha, Cotes du Nord, 22. XI 1955). Studirao na Pariškom konzervatoriju (Th. Du-bois, J. Massenet) i kod C. Francka, koji je snaţno utjecao na njegov stvaralaĉki rad. Kao direktor Konzervatorija i Simfonijskih koncerata u Nancvju (1894— 1919) i Strasbourgu (1919—29) zauzimao se za izvoĊenje francuske klasiĉne i suvremene muzike. Jedan je od najznatnijih predstavnika francuske muzike poslije C. Francka. Glavni izvor inspiracije bila mu je bretonska narodna pjesma i legenda.

229

RORE, Cipriano de, nizozemski kompozitor (Machelen ?, 1516 — Parma, VIII ili IX 1565). Ne zna se gdje je dobio prvu muziĉku poduku ni kad je stigao u Italiju. Sigurno je da je bio uĉenik A. Willaerta i da je pripadao grupi muziĉara koji su ĉetrdesetih godina XVI St. djelovali u Veneciji. Od oko 1547 bio je kapelnik na dvoru u Ferrari; od 1559 na dvoru u Bruxellesu; 1561—63 na dvoru u Parmi, a 1563 u bazilici sv. Marka u Veneciji, no već iduće se godine vraća u Parmu i ondje ostaje do smrti. Njegov je uĉenik bio L. Luzzaschi. U Roreovim misama vidi se njegova povezanost sa starijom generacijom (3 od njegovih 5 misa su parodije kompozicija Josquina des Presa); u motetima se zamjećuje utjeca, njegova uĉitelja Willaerta. Rore se proslavio svojim madrigalima. Tekstove za prva tri sveska uzeo je iz Petrarkine poezije ili suvremenog sonetnog pjesništva, kasnije (poĉevši od 1550) crpi iz madrigalske poezije svojih suvremenika. Strastven i slikovit jezik tih stihova poticao je na emocionalan naĉin muziĉkog izraţavanja. MeĊutim, R. prihvaća tadašnja gledanja o muziĉkoj interpretaciji teksta samo u granicama koje ne narušavaju muziĉku cjelovitost djela. Roreov stil je nov, ali ne i revolucionaran. U njegovu opusu madrigal je doţivio svoj prvi procvat. »Sva madrigalska muzika XVI st. koja polaţe pravo na istinsko dostojanstvo ovisna je o Roreu. ... R. ima kljuĉ cjelokupnog razvoja talijanskog madri gala poslije 1550« (A. EinsteinV

G. ROPARTZ DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, Symphonie sur un choral breton, 1895; II, 1900; III, sa zborom, 1906; IV, 1911 i V, 1945. Pethe symphonie za komorni orkestar, 1943; Pastorala et Danses za obou i orkestar, 1907; Ro-manza i Scherzino za violinu i orkestar, 1926; rapsodija za violonĉelo i orkestar, 1928; koncert, 1930; suita Dimanche breton, 1893; mala suita za gudaĉe, 1937; Le Convoi du fermier (kasnije prozvano La Cloche des morts'), 1887; A Mirie endormie, 1887 (prer. 1912); Marche de fete, 1888; Les DJELA. VOKALNA: 5 knjiga madrigala za 5 glasova, 1542, 1544, 1548, Landes, 1888; 5 Piices brives, 1889; serenada, 1892; fantazija, 1897; La Chasse du prince Arthur, 1912; Soir sur les chaumes, 1913; 2 divertimenta, 1915 i 1947; Serenade champitre, 1932; Bourrees bourbonnaises, 1939; 3 Pastorales, 1953. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1935; 6 gudaĉkih kvarteta: I, 1893; II, (Madrigali za 4 glasa štampani i u partituri pod naslovo m Tutti i madrigali., a 4 v. 1912; III, 1925; IV, 1933; V, quasi una fantasta, 1940 i VI, 1951. Fanlaisie brive Spartiti et accomodati per sonar d'ogni sorte d'Istrumento perfetto & per za gudaĉki kvartet, 1893; klavirski trio, 1918; Prelude, marine et chansons za qualunque studioso di Contrapunti, 1577.) Osam chansona (2 u vlastitoj zbirci flautu, violinu, violu, violonĉelo i harfu, 1928; Enlrata et scherzetto za duhaĉki madrigala iz 1550, ostali u zbirkama raznih autora). — CRKVENA: 5 misa trio, 1936; 2 kompozicije za duhaĉki kvintet, 1924; 3 sonate za violinu i klavir, (2 u zbirkama raznih autora, 3 u rkp.); pasija po Ivanu, 1557; knjiga psalama, 1907, 191711927; 2 sonate za violonĉelo i klavir, 1904 i 1919; sonatina za flautu i 1554 (s Jachetom iz Mantove; Roreov 1 Magnificat i 5 psalama); 1 Magnificat klavir, 1930 i dr. — KLA-VIRSKA: uvertira, varijacije, finale, 1904; suita Dans I' u rkp.; 4 knjige moteta, 1544, 1545, 1549 i 1563; 2 knjige Sacrae Canliones ombre de la montagne, 1913; Musiques au jardin, 1916—17; Croauis d'ete, (moteti), 1573 i 1595; 7 moteta u raznim publikacijama onoga vremena; brojni 1918; Croauis d'automne, 1929 i dr. Petites piices za klavir 4-ruĉno, 1903; Piece moteti za 4—8 glasova u rukopisu. en si mineur za 2 klavira, 1898. — Djela za orgulje. — DRAMSKA: opere Le NOVA IZDANJA: B. Meir obj. I I I knjigu madrigala (Cipriani Rore Diable couturier, 1893 i Le Pays, 1912. Dovršio operu Guercoeur A. Magnarda, Opera Omina, I I I , 1961) i motete iz knjige I, II i I I I (ibid., I, 1959); madrigale 1931. Legenda Le Mystire de Saint Nicolas za sole, zbor i orkestar, 1905. Baleti Un za 3 i 4 glasa obj. G. Smith (Smith College Music Archives, VI, 1943); 3 madrigala prelude dominical et six piices a danser pour chaque jour de la semaine, 1931 i obj. W. Wiora (Das Chorwerk, V, 1930); 1 ehanson obj. F. Lesure (Anlhologie L'Indiscret, 1943. Scenska muzika. — VOKALNA : Nocturne za zbor i orkestar, de la ehanson parisienne, 1953); pasiju po Ivanu obj. R. Schmitz (Oberilalienische 1928. Za glas i orkestar: 4 Poemes d'apres »Intermezzot d'Henri Heine, 1899; Le Figuralpassionen des 16. Jahrhunderts, 1955); 1 motet obj. H. Osthoff (Das ChorReve sur le sable, 1913; 4 Odelelles, 1914; Les Heures propices, 1927 i dr. Cantique werk, LIV, 1956). a Sainte Jeanne d'Arc za bariton, zbor i orgulje, 1910; zborovi i solo-pjesme. — LIT.: J. C. Hol, Cipriano de Rore, Festschrift K. Nef, Zurich i Leipzig CRKVENA : 3 mise; rekvijem za sole, zbor i orkestar, 1938; psalam CXXXVI 1933- •— J- Musiol, Cyprian de Rore, Breslau 1933. — A. Einslein, Cipriano de za zbor i orkestar, 1897; De Profundis za glas, zbor i orkestar, I94i;moteti. — INSTRUKTIVNA: Lecons d'harmonie donnćes au Concours du Conservatoire de Rore and the Madrigal, Bulletin of the Nancy, 1902; Lecons de solfige a changements de def, CipIM. American Musicological Society, 1942. C »HTO — W. Weyler, De Teksten on de 1903; Vocalise--Etude, 1907; Ecole de style: Soixante lecons de solfige a changements de def (3 sv.), 1909—12; Rore's Madrigalen, Vlaamsch Jaarboek Enseignement du sol-fege (3 sv.), 1926; Ecole voor Muziekgeschiedenis, 1942. — A. de style: petits exercices d'harmonie, 1930. H. Johnson, The Masses of Cipriano de Rore, Journal of the American LIT.: F. Lamy, Joseph Guy Ro-partz, Musicological Society, 1953. — Isti, Pariš 1948. — L. Kornprobst, Joseph Guy The Liturgical Music of Cipriano de Ropartz, Strasbourg 1949. Rore (disertacija), New Haven 1954 — J. Ibert, Notice sur la vie el les travaux de Guy Ropartz, 1864—1955, (rkp.). — E. T. Ferand, »Anchor che Pariš 1956. — G. Ferchauh, Guy col partire«. Die Schicksale eines beCJoseph-Guy-Marie) Ropartz, MGG, MO guttr'Mon't'nfu !r (»rte Sra*» OOMrml Amtr'J&f gvtTTkrl riihmten Madrigals, Festschrift K. G. Fellerer, Regensburg 1962. — A. H. XI, 1963. — Razni autori, Livre du Johnson, Cipriano de Rore, MGG, centenaire de Guy Ropartz, Pariš 1967. XI, 1963. —L. D. Nuernberger, The — J5,, Djetnil, Joseph Guy Ropartz ou Five-Voiced Madrigals of Cipriano de Aeftert fcottt v« rkettndo fiert Uortt Všt tuttt la rećherche d'une vocation, l'oeuvre Rore (disertacija, 2 sv.), Ann Arbor li tteraire du maitre et ses resonances 1963. musicales, Le Mans 1967. -— L. DaROREM, Ned, ameriĉki vies, C. Franck and His Circle, Lon kompozitor (Richmond, Indi-ana, don 1970. B. Ać.

23. X 1923 —). Studirao na ROPAS, Zora, pjevaĉica (alt) i Juilliard School of Music u Nevv pjevaĉki pedagog (Novo Mesto, 20. Yorku i privatno kod A. Coplanda i IX 1893—). Muziku uĉila najprije « met&utitnchttomf* Intel mg* prnfifr t'vmt* V. Thompsona. Nakon nekoliko kod I. Hladnika u Novom godina provedenih u Evropi Mestu, na (1951—55) vraća se u SAD i ţivi školi Glasbene matice u ■ J» taiti'opi»10milu Ljubljani, na Konzervatoriju u itimi Pfnir i'cgilmlonllt /•/»'•> ni u New Yorku. Najvrednije su mu Zagrebu i na konzervatoriju solo-pjesme po kojima je postigao ugled C. DE RORE, Datemi paĉe, stranica iz knjige madrigala, 1551 Glasbene matice u Ljubljani, zatim kao jedan od najizvornijih suvremenih 1921—22 u Pragu. Od 1920 ĉlanica Ljubljanske opere, 1929 na ameriĉkih kompozitora. Zanimljive su i njegove opere pisane za opseţnoj kon-certnoj turneji u SAD, 1931—36 direktor i neuobiĉajene vokalno-instrumentalne ansamble. zborovoĊa Glasbene matice u Novom Mestu, 1936—37 u DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1950; II, 1956; III, za Glasbenoj matici u Celju, a 1937—41 nastavnik na školi Glasbene drvene duhaĉke instrumente i udaraljke, 1956 i IV, 1957. Simfonijska pjesma Eagles, 2 koncerta za klavir, 1950 i 1951; Design, 1953; Ideas, r96i; Lions, matice u Mariboru. God. 1941—51 profesor pjevanja na Srednjoj 1962. Za1958; gudaĉki orkestar: Lento, 1950; Pilgrims, 1958. — KOMORNA: 2 gudaĉka muziĉkoj školi u Ljubljani, a zatim neko vrijeme u Kopru. Sada ţivi kvarteta; trio za flautu, violonĉelo i klavir, 1960; Concertino da Camera za ĉemu Ljubljani. Kao vrstan pjevaĉki pedagog odgojila niz istaknutih balo i septet, 1946; u Studies for 11 Players, 1959; Lovers za ĉembalo, obou, i udaraljke, 1964; 2 sonate za violinu i klavir, 1949 i 1961. — KLAVTRslovenskih pjevaĉa. Istakla se na opernoj sceni i na koncertnom violonĉelo Tri sonate: I, 1948; II, 1950 i III, 1954; A Quiel Aflernoon, 1949; 3 podiju. U njene najbolje uloge idu Grofica (Ĉajkovski, Pikova SKA. barkarole, 1949; Slovi Waltz, 1950; tokata, 1950. — DRAMSKA. Opere: A dama), Filipjevna (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin), Martinka Childhood Miracle, 1955; The Robbers, 1958; Last Day, 1959; The Anniversary, 1962 i Miss Julie, 1965. Baleti: Melos, 1951; Ballet for Jerry, 1951; Dorian (Smetana, Hubiĉkd) i dr. Gray, 1952; Early Voyagers, 1959; Eleven by Eleven, 1963; Antics for Acro!>■

RORANTISTI -* Cappella Rorantistarum

D. Co.

bats, 1963 i Excursion, 1964. Scenska muzika za mnoga kazališna djela. — VOKALNA: A Sermon on Miracles za zbor i gudaĉki orkestar, 1947; The Poets' Requiem za sopran, zbor i orkestar, 1955; Laudemus Tempus Actum za zbor i or-

ROREM — ROSENBERG

230

kestar, 1964; zborovi; brojne solo-pjesme. — Music and People, 1968; studije; ĉlanci. LIT.: W. S. North, Ned Rorem as a Tvventieth Century Song Composer (disertacija), Ann Arbor 1965.

ROSALIA, doslovno ponavljanje melodijske formule na razliĉitim ljestviĉnim stupnjevima, osobito ono koje izaziva moduliranje na veliku sekundu: Rosalia mia cara

a zatim studirao u Italiji. God. 1725—44 orguljaš crkve sv. ' gea u Londonu. Posljednje godine ţivota proveo u Dl U Londonu je stekao velik ugled kao orguljaš, kompo nastavnik. U kompozicijama za instrumente s tipkama 01 se kao inventivan muziĉar koji je po stilu sasvim razliĉit od suvremenika. DJELA: 12 kompozicija (Solos) za flautu i b. c, oko 1730. — ZA IN MENTE S TIPKAMA: koncert za ĉembalo; 8 suita (suits of lessons) balo ili spinetu, oko 1725; voluntaries i fuge za orgulje ili ĉembalo, ok 6 dvostrukih fuga za orgulje ili ĉembalo, oko 1750. — Opera Phaedra anc litus, 1753. — Dvanaest kantata za 2 glasa, oko 1735; više pjesama. — Anti IZDANJA : 42 sonate za ĉembalo D. Scarlattija (2 sv.), s Roseingraveo\ ziĉkim uvodom, 1739. NOVA IZD.: 15 voluntaries i fuga za orgulje izd. A. V. Butcr god.); 10 kompozicija za orgulje izd. P. Williams (1961). LIT.: C. Lambert, Thomas Roseingrave, Proceedings of the Royal Association, 1932. — V. Butcher, Thomas Roseingrave, Music and ; 1938. — V. Duckles, Thomas Roseingrave, MGG, XI, 1963. <

Naziv r. potjeĉe od talijanskoga narodnog napjeva Rosalia mia cara koji je graĊen na takvu sekvenciranju. Takvi postupci susreću se ĉesto kod manje nadarenih kompozitora u razdoblju 1750—1850 i sluţe za udobno, ali neinventivno popunjavanje pojedinih odlomaka u kompoziciji. Sekvenciranje dijatonskog karaktera koje ne ukljuĉuje stalno moduliranje djeluje mnogo svjeţije te se susreće i kod najvećih majstora, osobito u vrijeme muziĉkog baroka. U njemaĉkoj muziĉkoj terminologiji naziva se r. Schusterfleck, a i Vettermichel. j. As. ROSARIO (pravo ime Florencia Pereš PoĊilla), španjolska plesaĉica i koreograf (Sevilla, 11. XI 1918 —). Nakon završenog školovanja nastupala redovito s plesaĉem Antoniom i zajedno s njime stekla veliku popularnost. Plesala zatim 1953—54 sa R. Iglesiasom. Tada je osnovala vlastitu trupu za koju je koreografirala brojna djela, medu kojima su najuspjelije: Ritmo, Grada et Sentimento (Infante), Capriccio espagnol (Rimski-Korsakov), El Diablo en la playa i Cafe del Barrero (oba na andaluzijske narodne napjeve). Dobitnica je brojnih meĊunarodnih priznanja. ROSATI, Carolina (rod. Galletti), talijanska plesaĉica (Bologna, 13. XII 1826 — Cannes, V 1905). Uĉenica C. Blasisa. Debitirala 1841 u Rimu te nastupala u Trstu i Parmi, a 1846 postigla velik uspjeh na milanskoj Scali. God. 1847 angaţirana u Her Majesty's Theatre u Londonu gdje je kreirala glavne uloge u nizu koreografija P. Taglionija. God. 1853 prvi put nastupila u Pariškoj operi i tamo pravi trijumf postigla 1856 u glavnim ulogama Adamovih baleta Le Corsaire i Marco Spada. Od 1859 djelovala u Petrogradu; tu se 1862 proslavila u baletu La Fille du Pharaon (C. Pugni; koreografija M. Petipa). Iste se godine nastanila u Cannesu. ROSBAUD, Haas, austrijski dirigent (Graz, 22. VII 1895 — Lugano, 29. XII 1962). Uĉio na školi Muziĉkog društva u Grazu i na Hochovu konzervatoriju u Frankfurtu na Majni. Od 1921 direktor Gradske muziĉke škole i dirigent u Mainzu; 1928—37 predstojnik muziĉkog odjela i prvi dirigent Radio-stanice te dirigent Museumskonzerta u Frankfurtu na Majni; 1937—41 generalni muziĉki direktor u Miinsteru, 1941—44 u Strasbourgu. God. 1945 preuzeo umjetniĉko vodstvo filharmonije u Munchenu, a 1948 postao šef-dirigent velikog orkestra radija u Baden-Badenu; 1957 preuzeo vodstvo orkestra Tonhalle u Ziirichu. Bio je ne samo izvrstan dirigent klasiĉnog i romantiĉnog repertoara nego i oduševljeni propagator suvremene muzike. Redovito je nastupao na festivalima u Donaueschingenu i Aix-en-Provenceu.

ROSEN, Elsa Marianne, švedska plesaĉica, koreo pedagog (Stockholm, 21. IV 1927—). Studij klasiĉnog zapoĉet kod V. Aleksandrove, A. Kozlovskog i J. Hasse završila na baletnoj školi Kraljevskog danskog baleta u I< havnu (O. Preobraţenskaja, V. Volkov); debitirala 1941. gostovanja u razliĉitim švedskim gradovima, Parizu i Lc angaţirana u trupi Ballet Russe de Monte Carlo, zatim u Theatre u Stockholmu. Suosnivaĉ (1950) i prva plesaĉica an: The Szvedish Ballet, 1951—59 prvakinja Švedskog kralj baleta u Stockholmu, a 1959—61 s vlastitom trupom i naviska Ballet gostovala u Njemaĉkoj, Francuskoj, Italiji : donu. Djeluje i kao pedagog u vlastitoj školi koju je otvc Kobenhavnu. Uz to je bila 1970—71 direktor baletnog an: u Goteborgu. Istakla se u baletima Froken Julie (Rangst Medea (Bartok). U njene najuspjelije koreografije idu Irene (Lumbve, 1960), Teenagers (J. S. Bach, 1961), Tatiana (Ĉ ski, 1951) i Friskt Mod (Buxtehude, 1965). ROSEN, Heinz, njemaĉki plesaĉ, koreograf i redatelj nover, 3. VII 1908 — Kreuzlingen, XII 1972). Uĉenik I bana, K. Joossa i V. Gsovskog; debitirao u trupi Ballet Od 1951 baletni majstor u Baselu gdje je koreografirao Von Krieg zum Frieden (Rothmuller), Den Opfern (Villa-Lc UIndifferent (Haug). Od 1953 djelovao kao koreograf u Mlin Tu je postigao svjetsku slavu baletom La Dame a la I (Chaillev), a bavio se i reţijom musicala, opera i drama. 1959—69 direktor baleta Bavarske drţavne opere. Medv govim koreografijama istiĉu se Josephslegende (R. Strauss) mina Burana, Catulli Carmina i Trionfo di Afrodite (Orff) von Zarissa (Egk), La Buffonata (Killmaver), Les Noces vinski) te film Das tanzende Herz. ROSENBERG, Hilding Constantin, švedski komt (Bosjokloster, 21. VI 1892—). Uĉio violinu, klavir i o: kasnije studirao na Muziĉkoj akademiji u Stockholmu (1914—18, R. Anderson) i kompoziciju (1915, E. El Zatim se usavršavao kod W. Stenhammara, pa u Berlinu : i Parizu te kod H. Scherchena. God. 1932—34 dirigent O Stockholmu, a od 1951 profesor je na Muziĉkoj akademi; Univerzitetu u Uppsali. Dirigirao u drugim evropskim zer i u SAD. Prošavši fazu razliĉitih utjecaja, osobito predst švedske muziĉke romantike te Regera i Sibeliusa, prona osobni izraz, ponekad neoklasiĉan i u suštini antiromai uz primjenu elemenata atonalnosti i slobodno shvaćene di fonije. Rosenberga već odavna smatraju prvakom novije š' muzike.

LIT.: K. Wagner, Doppelportrat: Weisbach und Rosbaud, Mušica, 1955. — W. Reich, Hans Rosbaud, SMZ, 1963. — R. Schaal, Hans Rosbaud, MGG, XI, 1963-

DJELA. ORKESTRALNA. Sedam simfonija: I, 1917; II, Sinfonii 1928—35; III, De fyra livsdldrarna, 1939; IV, Johannes uppenbarelse s vt solistima i zborom, 1940; V, Ortagardsmdsteren s vokalnim solistima i 2 1944; VI, Sinfonia semplice, 1951 i VII, 1968. Dvije Sinfonia da chies Cprer. 1950) i 1924; Sinfonia da camera, 1923; Sinfonia concertante za ' violu, obou, fagot i orkestar, 1935. Koncerti: 2 za violinu, 1924 i 1951; za 1928; za violu, 1942; za klavir, 1950 i za violonĉelo, 1953. Varijacije z^ i orkestar, 1929; koncert, 1949; The Louisville Concert, 1954; Overtura 1942; Overtura bianca-nera, 1948. Za gudaĉki orkestar: koncert, 1946 1946; Rifiesioni 1—3, 1960; Melamorfosi sinfoniche, 1963. — KOMC 12 gudaĉkih kvarteta, 1920—57; Diverlimento za gudaĉki trio, 1936; violinu, violu i flautu, 1921; trio za obou, klarinet i fagot, 1927; kvintet za obou, klarinet, fagot i rog, 1959; serenada za flautu, violinu i violu, 19 nata za violinu, 1959; suita za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije nate i više kraćih djela). — Djela za orgulje. — DRAMSKA. Opere tili Amerika, 1932; Marionetter, 1939; De tvd Kungadoltrarna, 1940; Lyc tetens o, 1945; Kaspers Fettigsdag, 1953; Portrdltct, 1956; Salome, 1963, Yttersta domen, 1929; Orfeus i sta'n, 1938 i Babels tom, 1966. Scenska i muzika. — VOKALNA. Oratoriji: Juloratorium, 1936; Perserna, 193 vudskalleplatsen, 1938; Svensk Lagsaga, 1942 i tetralogija Josef och ham (prema Th. Mannu), 1945—48. Kantate: Romano's Julhymn, 1941; Hy ett evakuerat Nationalmuseum, 1942 i At jordgudinnan, 1948. Melodram rovi; solo-pjesme. — Moteti. — Objavio W. Stenhammar, Musikmi 1943 i P. Lindbergh och den skapande musiker, En bok om P. Lindberg LIT.: R. Hove, Hilding Rosenberg, 1942. —■ M. Pergament, Hildi senberg: a Journev in Modern Swedish Music, Music and Letters, l< K. Dale, Hilding Rosenberg, Listener, 1949. — B. VVallner, Hilding Cor Rosenberg, MGG, XI, 1963.

ROSĆ, Arnold Josef, austrijski violinist rumunjskog podrijetla (Iasi, 24. X 1863 — London, 25. VIII 1949). Studirao na Konzervatoriju u Beĉu (K. Heissler), debitirao u Geviandhausu u Leipzigu 1879. God. 1881—1938 koncertni majstor orkestra Beĉke opere i Beĉke filharmonije; 1888—96 takoĊer koncertni majstor Sveĉanih igara u Bavreuthu. Predavao na beĉkoj Muziĉkoj akademiji 1893—1901 i 190S—24. Od 1938 u Engleskoj gdje je nastupao do 1945. God. 1882 osnovao kvartet Rose (A. J. Rose, J. Egghard, A. Loh, E. Rose), koji je stekao svjetsku umjetniĉku reputaciju, osobito 1905—-20 (ĉlanovi A. J. Rose, P. Fischer, A. Ruzitska, F. Buxhaum). LIT.: Das Rose-Quartett (s predgovorom J. Korngolda), Wien 1931. — A. Boult, Rose and the Vienna Philharmonic, Music and Letters, 1951. — H. Jancik, Arnold Josef Rose, MGG, XI, 1963.

ROSEINGRAVE, Thomas, engleski kompozitor i orguljaš (Winchester, 1690 — Dublin, 26. VI 1766). Prvu muziĉku poduku dobio od oca, orguljaša i kompozitora, Daniela Roseingravea,

]

^

ROSENBERG-RUŢIĆ — ROSER ROSENBERG-RUŢIĆ, Vjekoslav, kompozitor (Varaţdin, 29. IV 1870 — Zagreb, 16. II 1954). Prvu poduku u klaviru i violini dobio od oca, uĉitelja muzike u Varaţdinu; 1885—91 studirao na Konzervatoriju u Beĉu violinu (J. Griin), klavir (F. L6we) i kompoziciju (J. N. Fuchs). God. 1891—95 u Splitu, nastavnik na Muziĉkoj školi, dirigent pjevaĉkog društva Zvonimir i regens chori katedrale, 1895—1910 u Varaţdinu, gradski kapelnik, direktor Muziĉke škole i zboro-voda pjevaĉkog društva Vila i 1910—35 u Zagrebu direktor škole HGZ (od 1922 Muziĉka V. ROSENBERG-RUŢIĆ akademija), gdje je uz administrativne poslove pouĉavao violinu, klavir i dr. te vodio školski orkestar. Uz to je bio i dirigent Društvenog orkestra HGZ. Jedan od najistaknutijih predstavnika iz Zajćeva k ruga, R.-R. je svojim djelima, osobito s podruĉja klavirske muzike, ispunio praznine u dotadašnjem razvoju hrvatske muzike. Svoj muziĉki stil povezao je uz kasnu njemaĉku romantiku u vrijeme kada se u Hrvatskoj pojavljuju nove stilske tendencije, pa su njegova djela danas već uglavnom zaboravljena. Izuzetak ĉine donekle solo-pjesme i klavirske sonate koje odaju solidno tehniĉko znanje u svladavanju muziĉke forme, a mjestimice i spontanu invenciju. R.-R. je bio u Hrvatskoj posljednji svestrano obrazovan muziĉar, koji je s podjednakim uspjehom pouĉavao klavir i violinu, nastupao kao zborovoda i dirigent i bavio se kompozicijom. DJELA. ORKESTRALNA: Sveĉana uvertira op. 2, 1893; Hrvatska uvertira op. 17; Valse intermezzo i dr. Koraĉnice i dr. za duhaĉki orkestar. — KLAVIRSKA. Ĉetiri sonate: I, u As-duru op. 10, 1891; II, u D-duru op. 45, 1900; III, u b-molu op. 67, 1915 i IV, u D-duru op. 69, 1920. Niz kraćih kompozicija.— DRAMSKA. Opere: Kralj od Silbe op. 59 i Lijepa Klementina op. 43 (nedovršena). — VOKALNA: kantata Kameni svatovi (A. Šenoa). Za zbor i orkestar: Na majĉinom krilu; Poslujmo sestrice i dr. Zborovi; oko 50 solo-pjesama; 6 dueta uz klavir i dr. — INSTRUKTIVNA: škola za klavir, I—II; škola za violinu (10 sv.); Mali pijanista (2 sv.); Mali pijanista za klavir 4-ruĉno; Album hrvalsko-slovenskih pjesama (2 sv. za violinu i klavir i 2 sv. za 2 violine); Biserje jugoslavenskih narodnih pjesama (4 sv.); Album dvopjeva za sopran i alt i dr. LIT.: J. Andreis, Vjekoslav Rosenberg-Ruţić (1870—1950), Muziĉka revija, 1950, 5. — K. Kovaĉević, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. — K. Filić, Glazbeni ţivot Varaţdina, Varaţdin 1972. K. Ko.

ROSENBOOM, David, ameriĉki kompozitor (Fairfield, Iowa, 9. IX 1947 —). Na University of Illinois studirao kompoziciju (G. Binkerd, S. Martirano) te eksperimentalnu i kompjutersku muziku (L. Hiller); 1970—71 privatno uĉio indijsku muziku (Pandit Pran Nath). Composer-in-residence na Univerzitetu u Buffalu (1967—68), zatim 1968—70 nastavnik elektronskog studija Univerziteta u Torontu; 1969 utemeljio Neurona Co. za istraţivanje elektronskog i multimedia stvaralaštva; uz to je umjetniĉki direktor servisa Electric Ear u New Yorku. Ide meĊu najistaknutije propagatore —?■ muziĉkog teatra. DJELA (izbor): Contrasts za violinu i orkestar, 1963; trio za klarinet, trublju i kontrabas, 1966; Caliban upon Setebos za orkestar, 1966; Pocket Pieces za flautu, saksofon, violu i udaraljke, 1966; The Thud, Thud, Thud of Suffocating Blackness za instrumente, vrpcu i svjetlo, 1967; To That Predestined Dancing Place za kvartet udaraljka, 1967; Then We Wound Our Way through an Aura of Golden Yellow Gauze za sviraĉe i glumce, 1967; She Loves Me, She Loves Me Not, kazališni komad, 1968; Urboui za vrpcu i film, 1968; And Come Up Dripping za obou i kompjuter, 1968; 6 Hoto Much Belter if Plymouth Rock Had Landea on the Pilgrims za elektronske i tradicionalne instrumente, 1969—71; Exology of the Skin, eksperimentalna kompozicija, 1970. — SPISI: Saturation in Mulli-Media, The Continuum, 1968, 1; . . . the future of art and power. For the Last Several Million Years, The Composer, 1970.

ROSENMULLER (Rosenmiller), Johann(Giovanni), njemaĉki kompozitor (Olsnitz, Vogtland. Saska, oko 1619 ■—• Wolfenbiittel, pokopan 12. IX 1684). God. 1640 student teologije na Univerzitetu u Leipzigu, gdje je 1642 postao pomoćni uĉitelj u školi sv. Tome, kasnije i Baccalaureus funerum i zamjenik kantora T. Michaela; uz to od 1651 orguljaš u crkvi sv. Nikole. Optuţen zbog nedoliĉna ponašanja, morao je 1655 pobjeći iz Leipziga. Ĉini se da je još neko vrijeme boravio u Njemaĉkoj, moţda u Hamburgu, a zatim je mnogo godina ţivio u Italiji. Premda o tom vremenu nema toĉnih podataka, smatra se da se najkasnije 1660 nastanio u Veneciji, gdje je bio uĉitelj J. Ph. Kriegera. Potkraj ţivota, vjerojatno od 1682, bio je dvorski kapelnik u Wolfenbiittelu. R. je jedan od najznatnijih njemaĉkih instrumentalnih kompozitora prije Bacha i Handela. U svojim djelima on je uspješno stapao u vlastiti muziĉki izraz stilske elemente njemaĉke tradicionalne polifone umjetnosti i suvremene talijanske muzike (prven-

231

stveno komorne i operne). Talijanski utjecaji naziru se u promjenljivim harmonijskim bojama, u sklonosti kromatici koju R. rado upotrebljava ne samo u basu nego i u melodici; njegovi se polagani stavci odlikuju neposrednošću melodijskog izraza, nepoznatog u dotadašnjoj njemaĉkoj instrumentalnoj muzici. Nasuprot tomu, u jasnim ritmovima i u vedroj melodici njegovih plesnih stavaka iskrsava izrazita puĉka naivnost njegovih ranijih suitnih plesova. Rosenmiillerov se razvoj najjasnije ogleda u posljednjoj zbirci sonata iz 1682 (to je njegovo najznatnije djelo). U pojedinim sonatama postignuto je tematsko jedinstvo ponavljanjem- nešto izmijenjenih tema u razliĉitim stavcima, a formalne suprotnosti ostvarene su izmjenjivanjem polaganih homofonih i brzih polifonih stavaka. R. je isto tako vaţan i kao crkveni kompozitor. Osobito su vrijedni njegovi dijalozi na njemaĉke tekstove i latinska koncertantna crkvena djela. Rosenmiillerovu pogrebnu pjesmu Welt ade, ich bin dein miide uvrstio je J. S. Bach u svoju ksntatu br. 27. DJELA. INSTRUMENTALNA: Paduanen, Alemanden, Courantcn, Balletten, Sarabanden za 3 glasa i b. c, 1645; Studienten-Music mit drey und fiinff Violen oder auch andern Instrumenten zu spielen (suite), 1654; Sonate da camera cioe Sinfonie, Alemande, Correnti, Balletti, Sarabande da suonare con 5 stromenti da arco, et altri, 1670; Sonate a 2—5 Stromenti da arco ed altri, 1682; nekoliko pojedinaĉnih djela u rkp. — CRKVENA: 2 mise; Kern-Spriiche, Mehrentheils aus heiliger Schrifft za 3—7 glasova i b. c, 1648; Andere Kern-Spriiche, 1652—53; oko 175 kompozicija, većinom sveĉani duhovni koncerti, dijalozi (saĉuvano 12 dijaloga), duhovni koncerti i dr. NOVA IZD.: 1 suitu iz zbirke Studenlen-Music obj. A. Schering (Perlen alter Kammermusik, II, 4, 1914); 2 suite iz Studenten-Music obj. F. Hamel (Nagels Musik-Archiv, 61, 1930); 11 Sonate da camera iz zbirke štampane 1670 obj. K. Nef (DD T, I, 18, 1904); 1 sonatu iz iste zbirke obj. A. Egidi (1928); 2 sonate iz iste zbirke obj. E. F. Schmid (1930); 12 sonata iz zbirke štampane 1682 obj. E. Patzold (1954—56); 2 sonate iz iste zbirke obj. F. Saffe (Nagels Musik-Archiv, 29 i 30, bez god.); 1 sonatu za 2 violine i b. c. obj. J. Mertin C1934); 8 pogrebnih kompozicija za 5 glasova obj. F. Hamel (1930); 9 kompo zicija iz zbirke Kern-Spriiche, I, obj. D. Krtiger (bez god.); 8 kompozicija iz zbirke Kern-Spriiche, II,obj. A. Tunger; misu d obj. F. Commer {Mušica sacra, 24, 3, 1863) i E. Manolt (bez god.); Lamentationes Jeremiae obj. F. Hamel (Nagels Musik-Archiv, 27 i 28, 1929); pojedinaĉne crkvene kompozicije obj. F. Commer, M. SeifTert i F. Hamel. LIT.: A. Hornefjer, Johann Rosenmuller (disertacija), Berlin 1898. — F. Hamel, Gestaltungs- und Stilprinzipien in der Vokalmusik Johann Rosenmullers, Nebst einem vollstandigen thematischen Verzeichnis seiner Werke, 1930 (rkp.). ■—• Isti, Die Psalmkompositionen Johann Rosenmullers (disertacija), Giessen 1930, obj. Leipzig, Strasbourg i Ziirich 1933. — M. Geck, Johann Rosenmuller, MGG, XI, 1963. B. Ać.

ROSENTHAL, Manuel, francuski kompozitor i dirigent (Pariz, 18. VI 1904—). Studirao na Pariškom konzervatoriju i kod M. Ravela. Nakon uspješnog debija 1928 s Concerts Pasdeloup vodio Orchestre Symphonique de Pariš, a 1935—39, 1944—46 i od 1963 Orchestre National de la Radiodiffusion francaise. Gostovao u mnogim zemljama Evrope, u Izraelu, SAD i Juţnoj Americi. Od 1948 profesor kompozicije na College of Puget Sound u Tacomi (SAD), 1949—51 dirigent simfonijskog orkestra u Seattleu, a po povratku u domovinu od 1962 profesor dirigiranja na Pariškom konzervatoriju i od 1964 dirigent u Liegeu. Kompozicije mu se odlikuju finim osjećajem u kombiniranju instrumentalnih boja. DJELA. ORK ESTRALN A: s imfo nija , 1949; simfo nijska pjes ma Ma ~ gic Manhattan, 1948; Aesopi convivium za violinu, klavir i orkestar, 1948. Suite-Les petits metiers, 1936; Musique de table, 1941; Noće villageoise, 1941 i Sympho~ nie de Noel, 1947. — Komorne kompozicije. — Suita za dva klavira. — DRAM' SKA. Opere Rayon des Soieries, 1930; Les Femmes au tombeau, 1957 i Hop' Signor, 1962. Muziĉka komedija La Poule noire, 1937; baleti Un Baiser pour rien, 1936 i Que le diable Vemporte, 1948; koreografska poema La Fete du Vin, 1937; opereta Les Bootleggers, 1933. — VOKALNA: oratorij Saint Francois a"Assise za zbor, orkestar i vibrafon, 1939; kantata Pour le temps de la Nalivite, 1944; solo-pjesme. — Misa Deo gratias, 1941. LIT.: G. Ferchault, Manuel Rosenthal, MGG, XI, 1963.

ROSENTHAL, Moriz (Maurycy), poljski pijanist (Lavov, 18. XII 1862 — New York, 23. IX 1946). Uĉenik Konzervatorija u Lavovu (K. Mikuli) te R. Joseffvja u Beĉu i F. Listza u Weimaru i Rimu. Od 1876 koncertirao i već 1890 bio jedan od najznamenitijih svjetskih pijanista. Ţivio je u Beĉu, odakle je poduzimao brojne turneje po cijelome svijetu. God. 1938 nastanio se u SAD. R. je s neusporedivom lakoćom svladavao najteţe tehniĉke probleme svoga instrumenta i slovio na poĉetku svoje karijere kao najveći tehniĉar klavira, ali se s vremenom razvio u dubokog izraţajnog interpreta klavirske muzike. Objavio je Schule des hoheren Klavierspiels (sa L. Schvtteom, 1892). Komponirao je djela za klavir (plesove, varijacije i dr.). LIT.: W. Niemann, Meister das Klaviers, Berlin 1919. — R. Sietz, Moriz Rosenthal, MGG, XI, 1963.

ROSER, Franz de Paula, austrijski pjevaĉ (tenor), dirigent i kompozitor (Naarn, 17. VIII 1779 — Budimpešta, 12. VIII 1830). Sin i uĉenik Johanna Georga, kapelnika katedrale u Linzu; 1789 kratko vrijeme uĉio kod W. A. Mozarta u Beĉu, a zatim se usavršavao kod G. Pastervvitza i J. G. Albrechtsbergera. Ka pelnik u Freiburgu (Breisgau) i opernih druţina u Parizu i Veroni; kao tenor nastupao u Klagenfurtu i Pešti. Od 1811 kazališni kapelnik u Linzu, Beĉu (1812—23) i Pešti (1824—25). Svoje najviše domete ostvario je na muziĉko-scenskom podruĉju.

232

ROSER — ROSSELLINI

DJELA. DRAMSKA (izbor). Opere: Das Waldweibchen, 1800; Florindo a Cordona, 1810; Melchyora, die Wassernixe von Muhllacken, 1812; Der unterirdischer Gang, 1812; Die Kosaken in Leipzig, 1813; Die blaue Katze, 1824 i Die Hochzeit zu Pistoia, 1828. Opereta Vierfaches Ungliick, 1812. Singspieli: Der Vngliicksvogel, 1819 i Die Geschzuister auf dern Lande, 1819. Igrokazi s muzikom: Der Kampf fiirs Vaterland, 1815; Kuno von Werningen, 1815; Die Befreytmg von Holland, 1816; Die Hohle Soncha, 1828 i Der Leopard und der Hund, 1829. Muziĉke priĉe: Die Prinzessin Farakunkel, 1814; Das Geistergelage der sieben Briider, 1816; Die Wunderlampe, 1817; Kupfer, Silber und Gold, 1823; Die Fee aus Frankreich, 1823; Der Barbier und der Waldgeist, 1823; Der Wolfsbrunnen, 1823; Die Elfeninsel, 1824; Die Verbannung aus dem Zauberreiche, 1828; Der Alpenhonig und die Mutter, 1829 i Der Tod am Hochzeitstage, 1829. — ORKESTRALNA: 2 koncerta za rog; Douze allemandes, 1817; plesovi. — CRKVENA: 19 misa; Tantum erge za soliste i komorni sastav; graduali; ofertoriji i dr. LIT.: O. Wessely, Das Linzer Musikleben in der ersten Halfte des 19. Jahrhunderts,Jahrbuch der Stadt Linz, 1953. — A. Bauer, Opern und Operetten in Wien, Graz-Koln 1955. — O. Wessely, Franz de Paula Roser, MGG, XI, 1963.

ROSETTI, Francesco Antonio -> Rosler, František Antonin ROSING, Vladimir, ruski pjevaĉ, tenor (Petrograd, 23. I 1890 — Los Angeles, 24. XI 1963). Uĉenik J. de Reszkea, G. Sbriglie i G. Povvera, na opernoj pozornici debitirao 1912 u Petrogradu kao Lenski (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin). Od 1915 u Londonu, nastupao kao operni i koncertni pjevaĉ, a 1921, nakon gostovanja u Parizu i Madridu, emigrirao u SAD, gdje je 1923 postao direktor operne škole na Eastman School of Music u Roche-steru. Veoma agilan organizator, osnovao je operne druţine American Opera Company i British Music-Drama Opera Compa-ny (1936) s kojom je gostovao u londonskom Covent Gardenu, a 1939 utemeljio je i vodio Southern California Opera Association u Los Angelesu. Uz to je djelovao kao redatelj i direktor više opernih poduzeća u New Yorku i Chicagu. ROSLAVEC, Nikolaj Andrejeviĉ, ruski kompozitor (Suraj, Ĉernigovska gubernija, 5. I 1881 — Moskva, 23. VIII 1944). Studirao na Konzervatoriju u Moskvi (J. Hfimalv, S. N. Vasilenko). U mladenaĉkim radovima primjenjivao je moderna sredstva izraţavanja. Njegova violinska sonata iz 1913 jedan je od prvih pravih primjera atonalne muzike u Rusiji. Uvjereni marksist, borio se da politiĉki i estetski opravda tekovine tadašnje evropske avan garde. Kraće je vrijeme vodio Drţavnu nakladu i Konzervatorij u Harkovu. Kasnije je napustio moderni pravac i pokušao pisati laku kazališnu muziku, masovne pjesme i koraĉnice; u tim vrstama nije postigao uspjeh, pa se njegovo ime nakon 1930 više ne susreće u javnom ţivotu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1922; simfonijske pjesme Ĉovjek i more, 1921 i Konac svijeta, 1922; koncert za violinu, 1925. — KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta; 2 klavirska tria; kvintet za harfu, obou, 2 viole i violonĉelo; 5 sonata za violinu i klavir; 2 sonate za violonĉelo i klavir. — Dvije sonate i dr. kompozicije za klavir. — Scenska muzika. — Solo-pjesme. LIT.: G. Waldmann, Nikolai Andrejewitsch Roslawetz, MGG, XI, 1963.— D. Gojowy, N. A. Roslawetz, ein Fiihrer der Zwolftonkompositionen, MF, 1969.

ROSLER (Rdssler), František Antonin (Franz Anton poznat i kao Rosetti, Francesco Antonio), ĉeški kompozitor (Mimon, Litomefice, kršten 26. X 1746 — Ludwigslust, 30. VI 1792). Muziku uĉio u Kutnoj Hori, Znojmu i Olomoucu. God. 1773—89 kontrabasist (od 1780 i dirigent) u sluţbi kneza Ottingen-Wallensteina. Za boravka u Parizu (1781) upoznao Ch. W.Glucka i N. Piccinija. Od 1789 dvorski dirigent u Ludwigslustu. U svojim djelima, medu kojima se trajnom vrijednošću istiĉu gudaĉki kvarteti i neke simfonije, sjedinjuje elemente baroka i klasike. U vrlo uspjelim polaganim lirskim stavcima ĉesto je blizak ĉeškoj i austrijskoj narodnoj pjesmi. DJELA. ORKESTRALNA: 44 simfonije; oko 30 simfonija u rkp.; Sinfonia concertante za 2 violine; 2 Sinfonie concertante za 2 roga. Koncerti: 4 za klavir; 11 za flautu; 4 za klarinet; 8 za rog; 1 za 2 roga i 2 za fagot; oko 40 koncerata za razliĉite instrumente u rkp.; nokturni; 12 menueta. — KOMORNA: 25 gudaĉkih kvarteta; 37 klavirskih trija; nekoliko divertimenta za trio; Harmonie za duhaĉki oktet; 12 partita za duhaĈe; 27 sonata za klavir i violinu. — Klavirske sonate. — Opera Das Winterfest der Hir ten, 1789; muziĉki igrokaz La Matinee des artistes, 1789. — VOKALNA. Oratoriji: Der sterbende Jesus, 1786; Jesus in Gethsemane, 1792 i Der Tod Jesu. Kantata Hallelujah, 1791; 3 rekvijema. NOVA IZD.: 5 simfonija s tematskim katalogom obj. O. Kaul (DTB, 1912); Pastoralnu simfoniju obj. H. Schultz (1936); koncert za rog obj. S. Beck (1942) i H. Fitzpatrick (1961); koncert za fagot obj. D. Stevens (1955); nokturno za orkestar obj. V. Belsky (1957); izbor iz komorne muzike za duhaĉe, gudaĉkih kvarteta i koncert za rog obj. O. Kaul (DTB, 1925); partitu za duhaĉe obj. F. Kneusslin (Fu'r Kenner und Liebhaber, 1954); izbor klavirskih djela obj. H. Giinther (Beitrag zur Klaviermusik, 1936 i Fur Kenner und Liebhaber, 1954); odlomke jz oratorija obj. A. Brandenburg (1910 i 1915). LIT.: O. Kaul, Die Vokalvverke A. Rosslers, Kbln 1911. — H. Fitzpatrick, Alias Antonio Rosetti — A Biographical Precis, Music and Letters, 1962. — Isti, Rosler Franz Anton, MGG, XI, 1963. —■ Isti, Thematisches Ver^eichnis der Instrumentalvverke von Anton Rosler, Wiesbaden 1968.

ROSLER (Rdssler), Jan Jozef, slovaĉki kompozitor (Banska Štiavnica, 22. VIII 1771 — Prag, 29. I 1813). Prvu muziĉku poduku dobio od oca, a zatim bio samouk, posvetivši se muzici protiv volje roditelja. Od 1795 bio je kazališni kapelnik u Pragu; od 1805 u Beĉu, najprije dvorski kapelnik, zatim pijanist u sluţbi kneza Lobkovvitza. DJELA. INSTRUMENTALNA: 3 simfo nije; koncert za klavir; 3 gu daĉka kvarteta; 2 sonate za violinu i klavir; kompozicije za klavir. — DRAMSKA.

Opere: Psiche e amore, 1797; La Forza delVamore, 1798; Elisene. Pr von Bulgarien, 1807; / Custode di se stesso, 1808; L Assassino per vendett i dr. Singspiel Die Felsen bei Arona; pantomime Der durch Zauberei gl Schriffbruch des Harlequins, 1796 i Das Zauberhornchen, 1796. — VOK. Kantate: // Cyclope; Marte; Auf Mozarl's Tod, 1798; solo-pjesme (Ir tomba oscura). LIT.: H. Engel, Der angeblich Beethovensche Klavierkonzertsatz, Beethoven-Jahrbuch, 1925. — J. Buiga, Johann Josef Rosler, MGG, X

ROSPIGLIOSI, Giulio (papa Klement IX), tal pjesnik i libretist (Pistoia, 28. I 1600 — Rim, 9. XII 1669) ziĉki i knjiţevno vrlo obrazovan. U Rimu stupio u sluţbu nali F. i A. Barberinija, mecena koji su sagradili i 1632 c svoj privatni Teatro delle quattro Fontane, prvo rimsko d kazalište, u kojem je R. suraĊivao kao dramski pjesnik i libretist. God. 1644—52 bio apostolski nuncij na kralje dvoru u Madridu, a 1667 postao je papa. Bio je pokrovite ziĉara, knjiţevnika i pjevaĉa. Njegova libreta, nastala pod nim španjolskim utjecajem (Calderon, Lope de Vega), su zaboravljena, ali su historijski vaţna, osobito po tome, što c na scenu komiĉne operne likove. DJELA. Libreta: Sant' Alessio (muzika S. Landi), 1632; Erminia si dano (prema Tassu; muzika M. Rossi), 1633; // Falcone (prema Bot V. Mazzocchi), 1637 (II proširena verzija, pod naslovom Chi soffre, sj Mazzocchi i M. Marazzoli, 1639); // Palazzo incantato (// Palazzo d\ prema Ariostu; L. Rossi), 1642; Dal male U bene (prema Calderonu; Abbatini i M. Marazzoli), 1653; La Comica del cielo ovvero La Baltesara Abbatini), 1668 i dr. LIT.: J. Sanesi, Poesie musicali di Giulio Rospigliosi, Pistoia 1! U. Rolandi, La prima commedia musicale rappresentata a Roma ne Nuova Antologia, 1927. — 6\ Reiner, Collabration in »Chi soffre sper Music Review, 1961. — H. Kiihner, Giulio Rospigliosi, Papst Cleme MGG, XI, 1963.

ROSS, Herbert, ameriĉki plesaĉ i koreograf (Brc N. Y., 13. V 1926—). Klasiĉni balet uĉio kod H. Platoi Leslie i D. Humphrev. God. 1947 debitirao kao koreograf trajniji uspjeh postigao 1950 na Broadwayu baletom Ca{ (Bartok). Sa J. i R. Wardom osnovao Ballet d'Action (19: koji je koreografirao djela Paean (Safina lirika, muzika E. C son), Ovid Metamorphoses (Schonberg) i Tristan (Wagner to je od 1954 s velikim uspjehom reţirao nekoliko musicala ( of Flozvers, 1954; Body Beautiful i Wonderful Tozvn, 195* nian's Rainbozv, 1960), kao i plesne toĉke u filmu Carmen Na festivalu u Spoletu sudjelovao 1959 s koreografijama Dark Songs (Kfenek), Serenade for Seven Dancers (Bernst Angel Head (jazz-muzika). God. 1960 sa svojom supn plesaĉicom N. Kave, osnovao trupu Ballet of Two Wo kojom je gostovao i na mnogim evropskim festivalima. ROSSEAU, Norbert, belgijski violinist i kompozitor ( 11. XII 1907—). Ĉudo od djeteta, već 1915 zapoĉeo nas kao violinist u Italiji, a 1919 kao dirigent u Belgiji. Mi obrazovanje stekao na konzervatoriju Santa Cecilia u Rim R. Silvestrija (klavir), C. Dobicija (fuga) i F. Germanija (orj a usavršavao se kod G. Mulea i O. Respighija. Ranjen 1 desnu ruku, ostavio koncertantnu karijeru i posvetio se kc ziciji. Njegova široko zasnovana djela imaju osebujna stilski ljeţja koja odudaraju od standardnih znaĉajka muzike X DJELA. ORKESTRALNA : simfonija, 1954; Suite agreste op. 20, simfonijske pjesme Rousslane, 1936 i H 2 O, 1939; koncert za orkestar, Pieces symphoniques op. 38, 1949; preludij i fuga za orgulje i gudaĉe, koncert za duhaĉki kvintet i orkestar. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, duhaĉki kvintet, 1955; Trois jouets za duhaĉki trio, 1955; sonatine za klavir i za klarinet i klavir, 1956. — DRAMSKA: opera Sicilienne, 1947 certna opera Les Violons du Prince, 1954; balet Le dernier rendez-vous — VOKALNA. Oratoriji: Inferno, 1940; L'An mille, 1946 i Maria v Kerselaar, 1952. Kantate Incantations, 1951 i (djeĉja) Zeepbellen, 1961. -pjesme: Stornello romano, 1928; Gij zijt een kind maar, 1953; L'Eau passe — CRKVENA: Sinfonia liturgica za zbor i orkestar; misa op. 40, 1948; solemnis op. 46, 1953; La Messe des Morts a Is, 1960; Stabat Mater. LIT.: R. Wagnermee, La Musique belge contemporaine, Bruxelles — A. van der Linden, Norbert Rosseau, MGG, XI, 1963.

ROSSELLINI, Renzo, talijanski kompozitor i muziĉk tiĉar (Rim, 2. II 1908 —). Brat filmskog reţisera Roberta dirao kod G. Salustija i na Konzervatoriju i akademiji . Cecilia u Rimu. God. 1933—34 vodio Liceo Musicale u seu, 1940—42 predavao kompoziciju na Konzervatoriju u Pc od 1942 profesor je kompozicije na Konzervatoriju u Rimu je i muziĉki kritiĉar lista // Messaggero. Njegova se djela od jasnoćom, lirskom invencijom i poštivanjem tradicije. U s nijskim djelima ĉesto dolaze do izraţaja ritmiĉko-melodiĉka ljeţja talijanskog folklora. U operi traţi suvremeniji izraz tako u La Guerra unosi iskustva iz neorealistiĉkog filma. DJELA. ORKESTRALNA: Suite in tre tempi, 1931; suita-rapsodij; gar, 1932; PreludioalVAminta del Tasso, 1933; Štampe della vecchia Roma, Terra di Lombardia, 1938; Stornelli della Roma bassa, 1946; Canzoni della alta, 1948; Canzone del ritorno, 1956. — KOMORNA: klavirski trio, La Fontana malata za violonĉelo i klavir, 1928. —■ Kompozicije za klavir (s 1943). — DRAMSKA. Opere: La Guerra, 1956; II Vorlice, 1958; La I 1958; Uno Sguardo daVponte, 1961; // Linguaggio dei fiori, 1963; La Let del ritorno, 1966; L'Avventuriero, 1968 i L'Annonce faite a Marie, 1970.

ROSSELLINI — ROSSI LEMENI MAKEDON vizijska opera La Campane, 1959. Baleti: La Danza di Ddssine, 1934; Racconto d'inverno, 1947; Canti del Goljo di Napoli, 1954; Poemetti pagani, 1960 i // Ragazzo e la sua ombra, 1966. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: oratoriji La Suora degli emigranti, 1947 i Santa Caterina da Siena, 1947; kantata Roma cristiana, 1940; solo-pjesme. — Del mio teatro, Mušica d'oggi, 1961. LIT.: N. Piccinelli, II Teatro di Rossellini, Mušica d'oggi, 1961. — A. Damerini, Renzo Rossellini, MGG, XI, 1963.

ROSSI, Lauro, talijanski kompozitor i dirigent (Macerata, 19. II 1810 — Cremona, 5. V 1885). Studij završio 1829 na Collegio S. Sebastiano u Napulju (G. Crescentini, G. Furno, N. Zingarelli). Dirigent rimskog Teatro della Valle, 1835—43 vodio opernu druţinu u Meksiku, s kojom je gostovao u Habani i New Orleansu. God. 1850—71 bio je direktor Konzervatorija u Milanu, a 1871—78 u Napulju. Kasnije se nastanio u Cremoni. DJELA. DRAMSKA. Opere: Le Contesse villane, 1829; Costanza e Oringaldo, 1830 (sa P. Raimondijem); Lo Sposo al lotto, 1831; La Ĉasa in veridita, 1831; La Scommessa di matrimonio, 1831; Baldovino, liranno di Spoleto, 1832; // Maestro di scuola, 1832; // Disertore svizzero, 1832; Le Fucine di Bergen, 1833; La Ĉasa disabitata, 1834; Amelia, 1834; Leocadia, 1835; Giovanna Shore, 1836; // Borgomastro di Schiedam, 1844; Dotlor Bobolo, 1845; Cellini a Parigi, 1845; Azema di Granata, 1846; Bianca Contarini, 1847; // Domino nero, 1849; Le Sabine, 1852; L'Alchimista, 1853; La Sirena, 1855; Lo Zingaro rivale, 1867; // Maestro e la cantante, 1867; Gli Artisti alla fiera, 1868; La Contessa di Mons, 1874; Cleopatra, 1876 i Biom, 1877. Scenska muzika i dr. — Priruĉnik Guida a un corso di armonia pratica orale, 1858. LIT.: G. Radiciotti, Elenco delle opere di Lauro Ricci, Macerata 1910. — G. Pannain, 800 musicale italiano, Milano 1952. — U. Prota-Giurleo, Lauro Rossi, MGG, XI, 1963.

ROSSI, Luigi (Aloysius De Rubeis), talijanski kompozitor (Torremaggiore, Foggia, 1598 — Rim, 19. II 1653). Uĉenik G. de Macquea u Napulju. Od 1620 u Rimu u sluţbi princa Borghesea i od 1641 virtuoso da camera kardinala Barberinija; u njegovom kazalištu izvodi 1642 svoju operu // Palazzo incantato, a 1647 u Parizu operu Orfeo. Posljednje godine ţivota (vjerojatno od 1650) proveo je u Rimu. R. je jedan od najvećih majstora kantate u poĉetku njena procvata; uz G. Carissimija, on je najznatniji predstavnik rimske škole. Komponirao je preteţno solo-kantate, od kojih su neke vrlo kratke i sastoje se samo od recitativa i ariette. No, u njegovim rukama kantata postaje i sloţena forma, u kojoj se recitativ, arioso i arija slobodno izmjenjuju, da bi izgradili 2, 3, pa ĉak i 14 dijelova; posebnu vaţnost pridaje izgradnji recitativa. R. je izvoran melodiĉar. Njegova je nadarenost preteţno lirska. Kao operni kompozitor nije odigrao znatniju historijsku ulogu, ali je putem svojih kantata utjecao na povezivanje recitativa i arije u razvijene prizore. DJELA: opere // Palazzo incantato (II Palazzo a"Atlante), 1642 i Orfeo^ 1647. — VOKALNA. Oratoriji: Oratorio per la settimana santa; Santa Caterina alla rota i Gioseppe figlio di Giacobe. Kantate: 199 za 1 glas i b. c.; 65 za 2 glasa i b. c; 23 za 3 glasa i b. c. i 3 za 4 glasa i b. c. Kantate nesigurne atribucije: 109 za 1 glas, 24 za 2 glasa, 4 za 3 glasa i 1 za 4 glasa. Duhovne arije; ariette. — Osam moteta: 3 za 1 glas i b. c.; 2 za 2 glasa i b. c.; 1 za 3 glasa i b . c; 1 za 4 glasa i b. c. i 1 za 3 glasa, violinu, harfu i orgulje. NOVA IZD.: dijelove iz opere Orfeo obj. H. Goldschmidt (Studien zur Geschichte der italienischen Oper im 17. Jahrhundert, 2 sv., 1901 i 1904); 2 kantate obj. F.-A. Gevaert (Les Gloircs d'Italie, 1864); 1 kantatu obj. E. J. Dent (Italian Chamber Cantatas, The Musical Antiquary, II, 1911); 1 kantatu obj. W. Apel i A. T. Davison (Historical Anthology of Music, II, 1949); 2 canzone obj. L. LandshorT (Alte Meister des Bel canto, 5 sv., 1912—27); 1 ariju da capo obj. H. Riemann (Handbuch der Musikgeschichte, II izd. 1922). LIT.: R. Rolland, Notes sur »L'Orfeo« de Luigi Rossi et sur les musiciens italiens a Pariš sous Mazarin, Revue d'histoire et de critique musicales, 1901. — Isti, Le premier opera a Pariš, Musiciens d'autrefois, Pariš 1908. — A. Wotauenne, Etude bibliographique sur le compositeur Luigi Rossi, Bruxelles 1909. — — A. Cametti, Alcuni documenti inediti su la vita di Luigi Rossi, SBIMG, 1912—13. — H. Prunieres, Notes bibliographiques sur les cantates de Luigi Rossi au Conservatoire de Naples, ZIMG, 1912 —13. — Isti, L'Opera italien en France avant Lully, Pariš 1913. — A. Ghislanzoni, Luigi Rossi (s popisom djela), Milano i Roma 1954. — Isti, Tre oratori e tre cantate morali di Luigi Rossi, Revue Belge de Musicologie, 1955. — W. C. Holmes, Luigi Rossi, MGG, XI, 1963. — E. Caluori, Luigi Rossi, The Wellesley Edition Cantata Index Series, III (2 sv.), Wellesley 1965. B. Ać.

ROSSI, Luigi Felice, talijanski kompozitor i muziĉki pisac (Brandizzo, Torino, 27. VII 1805 — Torino, 20. VI 1863). Uĉenik Padra S. Matteija u Bologni, studirao zatim u Napulju kod P. Raimondija i N. A. Zingarellija na konzervatoriju 5". Pietro a Majella. Nastavnik muzike u Torinu, bio je suradnik više struĉnih publikacija (Gazzetta Musicale di Milano). DJELA: opera Gli Avventurieri, 1835. — CRKVENA: mise (Crescentino; Alessandria; Corio; Settimo i dr.); rekvijemi; 6 Tantum ergo; Te Deum; psalmi; laude; vespere; litanije; moteti; himne i dr. — SPISI: Memoriale del metodo di lettura musicale e canto elementare..., 1852; Metodo di lettura musicale e canto elementare applicato alVinsegnamento simultaneo, 1854; Esercizi pratici del metodo di lettura musicale ali' insegnamento simultaneo (2 izdanja); Memoriale del metodo di canto corale . . . Seconda edizione . . .; Metodo pratico per Vinse gnamento simultaneo del canto corale (više izdanja); Metodo per contrabasso d'orchestra (sa G. Angloisom) i dr, — Preveo na talijanski: Corso di contrappunto e fuga L. Cherubinija; Corso di compozisione musicale A. Reiche; Trattato elementare d"armonia F.-J. Fetiša; Breve trattato di contrapunto W. A. Mozarta i Studi di Basso generale L. van Beethovena.

ROSSI, Mario, talijanski dirigent (Rim, 29. III 1902—). Studirao na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu (O. Respighi, G. Setaccioli). God. 1926—36 zamjenik B. Molinarija u Augusteu u Rimu; 1931—36 predavao dirigiranje na konzervatoriju

233

Santa Cecilia. God. 1937—44 dirigent orkestra Maggio Musicale Fitrentino u Firenci te ujedno operni dirigent u razliĉitim talijanskim gradovima. Od 1946 dirigent simfonijskog orkestra Radija u Torinu, s kojim je gostovao u Engleskoj, Belgiji, Švicarskoj i Francuskoj. Uz to predaje dirigiranje na tamošnjem Konzervatoriju. Jedan od najistaknutijih talijanskih opernih i koncertnih dirigenata, uţiva veliki ugled i izvan domovine. LIT.: C. Righini, Mario Rossi, Enciclopedia dello spetcacolo, VIII, Roma 1961. — R. Schaal, Mario Rossi, MGG, XI, 1963.

ROSSI, Michelangelo (zvan Michelangelo del Violino), talijanski kompozitor i violinist (Genova, oko 1602—-Rim,7. VII 1656). O njegovu ţivotu ima malo podataka. God. 1624 u sluţbi kardinala Maurizija di Savoia u Rimu; 1629 boravio u Torinu, 1633 izvodi se u Rimu njegova opera Erminia sul Giordano; 1638 u sluţbi dvora u Modeni; od 1639 kapelnik u Forliju. ■— Rossijevi suvremenici cijenili su ga u prvom redu kao virtuoza na violini. Kao operni kompozitor ide medu predstavnike raskošne barokne rimske škole XVII st. MeĊutim, njegovo trajno znaĉenje je u djelima za ĉembalo i orgulje. Deset njegovih velikih štampanih tokata iznenaĊuje bogatstvom i originalnošću gradnje i invencije. Uz virtuozne figuracije, ponavljanja i sekvenciranje primjenjuje i stile recitativo; disonance i nagle modulacije u sluţbi su muziĉkog izraza. DJELA. INSTRUMENTALNA: Toccate e corenti d' intavolatura d' organo e cimbalo, III izd. (?), 1657. U rukopisu: 4 tokate; 4 Partite sopra la Romanesca; 2 verseta. — Opera Erminia sul Giordano, 1633 i Andromeda, 1638.— Dvije arije za sopran i b. c. (rkp.). NOVA IZD.: zbirku tokata iz 1657 obj. L. Torchi (L y Arte musicale in Italia nei secoli XIV—XVIII, III); cjelokupna djela za instrumente s tipkama obj. A. Toni (Raccolta nazionale delle musiche italiane, l i o —113, 1920); po jedine kompozicije obj. G. Tagliapietra, F. Boghen, B. Bartok i dr. LIT.: A. Toni, Michelangelo Rossi, Cenni biografici, Bollettino Bibliogra fico Musicale, 1927. — U. Rolandi, L'Andromeda musicata da Michelangelo Rossi, Rassegna Dorica, 1932. — O. Mischiali, Michelangelo Rossi, MGG, XI, 1963. —• G. Rose, Purcell, Michelangelo Rossi and J. S. Bach: Problems of Authorship, AML, 1968.

ROSSI, Salomone, talijanski kompozitor i violinist (Mantova, oko 1570 — oko 1630). U svojim kompozicijama uvijek se potpisuje // Ebreo; ponekad svoje ime piše u originalnom hebrejskom obliku Shlomoh Me-ha-Adumim (Salamon od Crvenih). God. 1587—1628 u sluţbi vojvoda Gonzaga u Mantovi, vjerojatno kao violinist; ravnao i ansamblom ţidovskih instrumentalista. Poslije smrti posljednjeg vojvode iz obitelji Gonzaga i pošto su 1630 carske trupe opljaĉkale Mantovu, gubi mu se trag. — Njegova muzika slijedi ideal mirne ljepote, u njoj nema dramatskih uzbuĊenja. Uz G. G. Gastoldija, A. Striggia, L. Viadanu, C. Monteverdija i druge R. je jedan od osnivaĉa mantovske violinistiĉke škole. Jedan je od prvih koji u instrumentalnim djelima kombinira polifoniju i homofoniju i piše varijacije na poznate ostinatne basove {Aria di Ruggiero, Romanesca i dr.). DJELA. INSTRUMENTALNA: U l» libro delle Sinfonie e Gagliarde za 3— 5 gl. za 2 viole ili 2 korneta i chitarrone ili koji drugi ins trument, 1607; // 2° libro delle Sinfonie e Gagliarde za 3—5 gl. za 2 viole i chitarrone, uz nekoliko canzona za 4 gl., 1608; // JJ° libro de varie Sonate, Sinfonie, Gagliarde, Brandi e Corrente za 2 viole i chitarrone ili sliĉan instrument, II izd. 1623; U 4J libro de varie Sonate... za 2 violine i chitarrone ili sliĉan instrument, 1622. — Balleito za prikazanje G. B. Andreinija La Maddalena, 1617. — VOKALNA: II i° libro delle Canzonette za 3 gl., 1589; 5 knjiga madrigala za 5 gl. od II do V knjige uz b. c, 1600, 1602, 1603, 1610 i 1622; madrigali za 4 gl. i b. c, 1610; Madrigaletti za 2 gl. i b. c, 1628. —■ Salmi e cantici ebraici, 28 kompozicija za 4—8 gl., 1622 (originalni hebrejski naslov Ha Shirim Asher LV Shlomoh). NOVA IZD.: Salmi e cantici ebraici obj. V. d' Indy (Cantiaues de Salomon Rossi, 1877; isto izd. nanovo obj. Sacred Music Press, 1954); kompozicije koje su izostavljene u d'Indvjevu izdanju obj. E. Werner (1956); izbor madrigala obj. V. d' Indy (Cantiques de Salomon Rossi, 1877); 6 dueta obj. L. LandshorT (Alte Meister des Bel-Canto, 1912—27); pojedine instrumentalne kompozicije obj. P. Nettl (Alte jiidische Spielleute und Musiker, 1923) i S. Lovvenherz (1937). LIT.: E. Birnbaum, Jiidische Musiker am Hofe zu Mantua von 1542—■ 1628, Wien 1893. — P. Nettl, Alte jiidische Spielleute und Musiker, Praha 1923. — A. Einstein, Salomone Rossi as Composer of Madrigals, Hebrew Union College Annual, 195(3—51. — H. Weissgall, The Synagogue Music of Salomone Rossi, New York 1953. — P. Nettl, Salomone Rossi, MGG, XI, 1963.

ROSSI, Tino, francuski pjevaĉ zabavne muzike (Ajaccio, •29. IV 1908 —). Kao chansonnier debitirao u Marseilleu, a zatim pjevao s velikim uspjehom u Parizu (L'A.B.C. i Casino). Popularnost u cijelom svijetu stekao je osobito pjesmom Corse, ile d'amour. Nastupao je u brojnim muziĉkim filmovima za koje je ĉesto sam pisao scenarije. ROSSI LEMENI MAKEDON, 1. Nicola, talijanski pjevaĉ, bas (Carigrad, 6. XI 1920 —). Uĉio u Veroni, a na opernoj pozornici debitirao 1946 u Veneciji kao Varlaam (Musorgski, Boris Godunov). Ubrzo se uvrstio medu najpoznatije suvremene pjevaĉe, pa nastupa na svim velikim opernim pozornicama Evrope i SAD (Metropolitan). Njegove su najbolje kreacije Boris Godunov (Musorgski), Mefistofele (Boito) i Don Giovanni (Mozart). 2. Virginia (rod. Zeani), pjevaĉica, sopran (Bukurešt, 21. X 1928—). Ţena Nicole; rodom Rumunjka, pjevanje uĉila u Bukureštu i Milanu (A. Pertile); na opernoj pozornici debitirala 1948 u Bologni. Lirski sopran izvanredne izraţajnosti, ostvarila

234

ROSSI LEMENI MAKEDON — ROSSINI

je niz kreacija, medu kojima treba posebno istaći ulogu Violette recitativo secco nadomjestio recitativom uz pratnju orkesti (Verdi, La Traviatd), u kojoj je nastupila više od 500 puta. Uz citativo accompagnato, stromentato). Bio je to slijedeći stu uloge u Bellinijevim i Donizettijevim operama, njezin repertoar razvoju Rossinijeva opernog stila i njegov novi trijumf. Goc obaseţe i niz drugih opernih likova, kao što su Mirni (Puccini, ostvaruje s komiĉnom operom Barbiere di Siviglia (najpi La Boheme), Margareta (Boito, Mefistofele), Manon i Thals vedena u Rimu s naslovom Almaviva, ossia L' inutile preĉa (Massenet) i dr. Osim u Italiji, nastupa u Beĉu, Parizu, Lisa- djelo trajne umjetniĉke vrijednosti. Trajnost je ove mu bonu, Londonu i drugim evropskim gradovima. njenom melodijskom i još više ritmiĉkom bogatstvu. Sad je u skladu s Rossinijevim umjetniĉkim temperam ROSSINI, Gioacchino, ta- ona je njegove duhovitosti, vitalnosti i ţivotnog optimi lijanski kompozitor (Pesaro, 29. II Odraz se i libretom knjiţevne vrijednosti (C. Sterbini 1792— Pariz, Passy, 13. XI odlikuje koji mu je omogućio d? stvori stilski jedir 1868). Sin sviraĉa i pjevaĉice, Beaumarchaisu) u svim dijelovima ujednaĉenu operu. Vedra dramska radnja rano upoznao talijanske operne ipsiholoških i socijalnih kontrasta dobila je u Rossinijevu s prilike obilazeći s roditeljima nom izrazu snaţnu i izvornu muziĉku karakterizaciju, a steri provincijska kazališta u kojima je lica dotadašnjih komedija su ţivošću se otac svirao rog i trublju, a majka realizma. (R.: »Kompozitor nadomještena mora umjetniĉki k pjevala. U djetinjstvu poznat mali muzike dramskom sadrţaju i naći posve noviprilagoditi ritam i akc virtuoz, pomaţe roditeljima dojam kojim će izraziti karakter drame, najistaknuti zaraĊujući kao maestro al ĉembalo, novi i strasti.«) S ovim Rossinijevim remek-djelom tal sviraĉ razliĉitih instrumenata u situacije opera dosiţe svoj vrhunac, a evropska dobiva je( orkestru ili pjevaĉ u crkvama i u komiĉna djela te vrste. Opera seria doţivjet će punu zn kazalištu. Tako prvu muziĉku najboljih G. Verdija, ali njoj i u Rossinijevu stvaranju { poduku (G. Prinetti, G. Malerbi i muzici mjesto. Muziĉku tragediju (prema Shakespearei A. Tesei) dopunjuje uĉenjem u istaknuto Otellu (1816), prilagoĊujući je zahtjevima vremena, praksi. Razdoblje sistematskog upoznate gondoliera i postiţe lokalni kolorit, a ] studija poĉinje za njega 1806, recitativapjesme obogaćuje i duhaĉkim instrumentima. Operna kada se upisuje na Liceo musicale u Cenerentola (1817) samo zbog slabosti libreta zaostaje za G. ROSSINI Bologni, gdje mu je od njegovim boljim djelima u koje se moţe ubrojiti La Gazza 1807 uĉitelj kontrapunkta S. Mattei. Tada je R. mnogo radio i sam. drama iz graĊanskog ţivota s elementima komiĉnog, drarr Prouĉavao je djela D. Cimarose i G. Paisiella, zatim J. Haydna i tragiĉnog i finim jedinstvom vokalne i orkestralne n i naroĉito W. A. Mozarta, koga je osobito volio i ĉiji se utjecaj Mose in Egitto (1818), opera-oratorij biblijskog sadrţaja, La opaţa u Rossinijevim ranijim djelima. Konzervatorij je napustio del Lago (prema W. Scottu) s harmonijom lirskih, epskih i 1810 u ţelji da što prije postane operni kompozitor i da slobodno skih elemenata, kao i Maometto II (kasnije nazvana Le S stvara. Strano mu je bilo školsko i svako dogmatsko shvaćanje Corinthe) pripadaju herojsko-historijskom, odnosno legendarr muzike. On će svojim slobodnim shvaćanjem tradicije stvarno pu opere u kojima je osnovna tema borba za nezavisnost i sli unijeti nov muziĉki izraz u konvencionalnu talijansku operu, a Zelmira je izvedena u Beĉu gdje je Rossini 1822 gostovao uvoĊenjem scenskog realizma oznaĉiti novu etapu u historiji janskom opernom druţinom i svojom ţenom, pjevaĉicor njezina razvitka. bellom Colbran, glavnom interpretkinjom većine nj U prvim operama još se ne razlikuje mnogo od suvremenika opera. U Beĉu se Rossinijev uspjeh pretvorio u veliko slavlj (La Cambiale di matrimonio, V'Equivoco stravagante, Gro in mu je navodno i Beethoven tom prilikom rekao da samo Babilonia), ali već .1VInganno felice (1812), a pogotovo u Tancredi piše opere poput Seviljskog brijaĉa. Stmiramide (1823), oĉituje bitne karakteristike svog stila — svjeţinu inspiracije i izvrsnim ali meĊusobno neujednaĉenim dijelovima, za Venei mnogostranost muziĉkog i scenskog izraza. Ne zanemarujući »suviše germanska«, završava njegov talijanski period, belkanto, R. je u talijansku operu unio dramatiĉnost i psihološku kraćeg boravka u Londonu odlazi R. u Pariz (1824) i ] karakterizaciju. Po rijeĉima R. Wagnera »posjedovao je melo- direktor talijanskoga kazališta, a zatim premier compositi roi i dijsku invenciju visokog stupnja i uroĊeni dramski i scenski inspeeteur general du ehant en France. U Parizu je s hom instinkt«. Izvornost njegovih djela oĉitovala se i u novim rit- izvodio svoja djela (Le Comte Ory), preradio neka a 1829 miĉkim, melodiĉkim i harmonijskim vrijednostima, u instrumen- napisao veliku herojsku operu Guillaume Teli (pre Schilleru). taciji i osobitoj upotrebi orkestra, ponekad jedinog tumaĉa zbi- U liku legendarnog revolucionarnog junaka oĉ R. ljubav vanja na sceni. Opera seria Tancredi, nova po dramskoj snazi, prema slobodi i domovini. U tom znaĉajnom on je, uoĉi rodoljubnom sadrţaju i sugestivnom melodijskom lirizmu (arija revolucionarne 1830, istakao znaĉenje oslob« kih ustanaka »Di tanti palpiti«), donijela mu je u Veneciji 1813 prvi velik uspjeh. i potrebe za uništenjem tiranije. Jednostavni menite Još veći odjek iste godine postiţe komiĉno-groteskna opera Ita- melodije te opere u potpunom su skladu s her sadrţajem; liana in Algeri, dotada nepoznate ţivosti i originalnosti buflfo-- uz glavna lica vaţnu ulogu imaju narod i zbiv prirodi zbog stila. S njima je R. postao najomiljeniji kompozitor u Italiji, a ĉega je R. osobito razvio dramatski govor z orkestra. Muzika se istii uskoro i u Evropi. Za njima su se izvodila u kratkim vremenskim potom motiva, novošću i razmacima i ostala Rossinijeva djela. Pisao je brzo i mnogo, s lacija, bogatstvom harrru legendarnom stvaralaĉkom naroĉito izvrsnom instr lakoćom. Ipak, ponekad ga je tacijom. 'Guillaume Teli, kratkoća vremena u kojem je Rossinijevo remek-djelo, morao završiti opere (13 do 20 francuska velika opera dana) prisiljavala da upotrijebi rijsko-herojskog tipa, sna uvertire ili fragmente iz svojih utjecalo na evropsku c ranijih djela. muziku. Ali nakon ove I Od 1812—15 R. komponira komponirao više nijednu najviše za kazališta Venecije i Već u 37. godini ţivota, Milana (S. Moise, Teatro Fe-nice, jatno iscrpljen prevelikom La Scala), a od 1815—23 (po tošću brzog i intenzivnog ugovoru sa D. Barbajom) za ranja i zamornim naĉino operne kuće Napulja i Rima. God. vota, on se povlaĉi iz k; 1815 izvedena je u na-puljskom nog svijeta i komponira« kazalištu San Carlo opera povremeno — klavirska" Elisabetta, regina d' Inghilterra. U vokalne kompozicije (. de njoj je osobito naglašeno vieillesse), Stabat M, Petite dramatsko osjećanje tnesse solennelle. i pojaĉana uloga orkestra. R. je Rossinijeve kompozicije tada prvi put ispisao melodijske razdoblja upotrijebili su ukrase i prekinuo tradiciju po kojoj je njihovo izvoĊenje bilo prepušteno G. ROSSINI, prizor iz opere // barbiere di Siviglia kestrirali O. Respighi u La Boutique Fantasque, i u suiti pjevaĉevoj improvizaciji. TakoĊer je Rossiniana, te B. Britten u ^ Musicales i Matinees tradicionalni Musicales.) God. 1836—55 ţivio je Italiji (Bologna, Firenca), a od 1855 do smrti ponovno u

ROSSINI CUSkoj. Bio je najpopularniji muziĉar SVOga vremena. Sa SVO-

235

Bollettino del primo centenario rossiniano, 1892; R. Pagliera, Rossiniana from

jom muzikom izvanredne zvukovne _ ljepote, snaţnog ţi ^^Td^T^re^k^ ^TS^^l Maton,, Si Rossini. Lettere inedite, Rassegna nazionale, 1902; A. d'Angeli, Lettere inedite votnog optimizma i radosnog ritmiĉkog brija osvajao je svakoga, di Giuseppe e Gioacchino Rossini, Cronaca Musicale, 1908, 11 i 12; A. De Rensis, pa i najistaknutije liĉnosti tadašnjeg kulturnog ţivota (Stendhal, Rossini intimo. Lettere alV amico Santocanale, Mušica d'oggi, 1931; W. Klefisch, Heine, Hegel, Schopenhauer, Wagner i dr.). A znao je to postići i Rossini. Ausgezvahlte Briefe, 1947; F. Schlitzer, dotad neobjavljena pisma, Bolduhovitom i vještom konverzacijom, smislom za šalu i humorom. lettino del Centro Rossiniano di Studi, 1955 —56. LIT.: Stendhal, Vie de Rossini, Pariš 1823 Cengl. Memoirs of Rossini, London 1824, novo izd. pod n aslovo m The Life of Rossini, Lond on 1956 Njegova je kuća u Parizu bila stjecište umjetniĉkih krugova i i New York 1957;nije prošireno izd. muziĉkog u 2 sv., 1824; njem. Leipzig 1824; novo R. ide U red najvećih kompozitora talijanske opere. Kla onda R. više bio u franc. središtu zbivanja. frankada c iz - d. priredio H. Prunieres, 1923; ruski prijevod, Lenjingrad 1936; tal. prijevod, Milano 1949). — J. d' Ortigue, De la guerre des diletanti ou de la revolution operee par M. Rossini dans 1' opera francais, Pariš 1829. —P. Brieg-Stavnik siĉnom ĉistoćom svoganovog muziĉkog izraza on je U posljednji predsettecenta, a osjećanjem vremena, izraţenog henli, Della mušica rossiniana e del suo autore, Bologna 1830. — J. Fetiš, Bio-poetskom, komiĉnom, dramatskom i grotesknom, prvi je predgrafija G. Rossinija, Temps, Journal du progres (na tal. preveo A. Tosi u Rivista

stavnik romantiĉnog ottocenta. Obogatio je talijansku operu novim izraţajnim sredstvima i originalnim muziĉkim govorom u arijama, recitativu, polifonoj kombinaciji glasova, harmonijama, instrumentaciji, upotrebi orkestra i u primjeni dramskog i scenskog realizma. Izvršio je velik utjecaj na svoje suvremenike V. Bellinija. G. Donizettija pa i G. Verdija, na talijansku i francusku operu.

teatrale), 1832. — L. Michelant, Notice sur Rossini, Pariš 1839. — Van Darnme, Vie de Rossini, Anvers 1839. — J. d' Ortigue, Lo Stabat de Rossini, 1841. — A. Aulagner, Quelques observations sur la publication du »Stabat mater« de Rossini, Pariš 1842. —■ R. Wagner, Rossinis Stabat Mater, Gesammelte Schriften, I, 7. — G. Raffaelli t Rossini, Modena 1844. — G. L. Pizzoli, Cenni filosofici sopra ili cav. G. Rossini, Bologna 1847. — G. Planche, Rossini, sa vie et ses oeuvres, Pariš 1852, — M. i L. Escudier, Rossini, sa vie et ses oeuvres, Pariš 1854. — W. Neumann, G. Rossini, Kassel 1854. — E. de Mirecourt, Rossini, Pariš 1856. — E. Montazio, G. Rossini, Torino 1862. — A. Azevedo, G. Rossini. Sa vie et ses oeuvres, Pariš 1864. — P. Gherardi, G. Rossini, Cenni biografici, Urbino DJELA. ORKESTRALNA: simfonija (uvertira) u D-duru, 1808; Sinfonia 1868. •— M. Cristal, Rossini, Pariš 1868. — G. di Marţo, Del genio di G. a piii strumenti obligati, 1809; varijacije u F-duru za obligatne instrumente i Rossini, Palermo 1869. — M. Taccone Gallucci, G. Rossini e la mušica itaorkestar, 1809; varijacije u liana nel secolo XIX, Napoli C-duru za klarinet i orkestar; 1869. — M. Baldacchini, A serenada, 1829; 3 koraĉnice, Gioacchino Rossini, iscrizio-ni e 1837; Aiarcia militare, 1853. discorsi, Napoli 1869. — KOMORNA : 5 gudaĉkih — kvarteta, 1806—08; 6 sonata Pariš 1869. — F. Donati, In za 2 violine, violonĉelo i kon lode di G. Rossini, Urbino trabas, 1804; 6 kvarteta za ■.,_. „ * „ j 1869. flautu, klarinet, rog i fagot, U^^ 1^ i h II califo di Bagdad, 1818; Ricciardo e Zoraide, 1818; azione tragica Erminione, II Barbiere di Siviglia e il sentimento patrio di G. Rossini, Roma 1916. — A. 1819; La Donna del lago, 1819; Bianca e Faliero, ossia il Consiglio dei tre, 1819; Cametti, La Mušica teatrale a Roma cento anni fa (sadrţi analize mnogih Rossi Maometto II, 1820; opera semiseria Matilde di Shabran, 1 8 2 1 ; Zelmira, 1822; nijevih djela), Roma 1917—30. — L. Neretti, I due inni patriotici di G. Rossini, Semiramide, 1823; opera buffa // Viaggio a Reims ossia Valbergo del giglio d'oro, 1918. — A. Della Corte, La Cenerentola di G. Rossini, Arte e Vita, Torino. — 1825; Le Siege de Corrinthe (preraĊena opera Maometto II), 1826; Moise (preF. Vatielli, Rossini a Bologna, Bologna 1918. — A. Berni-Canani, G. Rossini raĊena opera Mose in Egitto), 1827; opera comica Le Comte Ory, 1828 i Guillaume ed il Barbiere di Siviglia, Roma 1918. — H. de Curzon, Rossini, Pariš 1920. —■ Teli, 1829 (jug. premijera, Zagreb, 12. V 1887). Pasticcio sastavljen iz odloG. Radiciotti, »II signor Bruschino« ed il »Tancredi« di Rossini, RMI, 1920. — maka vlastitih djela Edoardo e Cristina, 1819. — VOKALNA. Kamate: // Pianto Isti, G. Rossini pianista e compositore per piano, II Pianoforte, 1920, 8. — /. d'Armonia sulla morte d' Orfeo, 1808; La Morte di Didone, 1811; Egle ed Irene, Pizzetti, L'Immortalita del Barbiere di Siviglia, Intermezzi critici, Firenze 1814; Le Nozze di Teti e di Peleo, 1817; Igea, 1819; Partenope, 1819; La 1921. — G. M. Gatti, Le Barbier de Seville de Rossini, Pariš 1925. •— B. Bertii> Riconoscenza, 1821; La santa alleanza, 1822; // vero omaggio, 1822; L'Augu-rio Lo Spirito di Rossini, Pesaro 1928. — G. Radiciotti, G. Rossini, vita documenfelice, 1822; // Bardo, 1822; Omaggio pastorale, 1823; // Pianto delle Muse per tata, opera ed influenza su l'arte (3 sv.; s popisom djela i bibliografijom), Ti voli la morte di lord Byron, 1824; Cantata, 1827; // serto votive, 1829 i Cantata ad 1927—29. — Isti, Aneddoti e motti rossiniani »autentici«, Roma 1929. — G. onore del sommo pontefice Pio IX, 1846. Himne i zborovi; Inno delV indipcn-denza, Biamonti, II Barbiere di Siviglia di G. Rossini, Roma 1929. — Isti, Guglielmo 1815; Voto filiale, 1812; Grido di esultazione riconoscente al sommo pontefice Pio Teli di G. Rossini, Roma 1929. —J. F. Cooke, G. Rossini, a Short Biographv, IX, 1846; Inno alla paĉe, 1851; Le Chant des Titans, 1861; Choeur de Philadelphia 1929. — A. Bonaventura, Rossini, Firenze 1934- — L - Derzuent, chasse, 1862; Hymne a Napoleon III, 1867; The antional hymn, 1867 i dr. Tri Rossini and Some Forgotten Nightingales, London 1934 (franc. prijevod, Pariš kvarteta, 1826—27; Animali parlanti del giorno za 4 soprana, 1858; 8 arietta i 4 1936). — F. Toye, Rossini, A Study in Tragi-Comedy, London 1934 (novo izd. dueta Les Soirees musicales, 1835; cavatina Dolci aurette che spirale za tenor i 1955; tal. prijevod, Milano 1959). — H. Faller, Die Gesangskoloraturen in orkestar, 1809; melodije; arije; kompozicije iz zbirke Peches de vieillesse (Album di Rossinis Opern und ihre Ausfuhrung (disertacija), Berlin 1935. — G. Monaldi, canto iialiano, A Ibum francais; Morceaux reservis, Miscellanee ■ de musique G. Rossini nelFarte, nella vita, negli aneddoti, Milano 1936. — M. Limonelli, vocale, Musique anodine). — CRKVENA: Messa solenne, 1819; Petite messe II Barbiere di Siviglia, Napoli 1937.' —E. Albini, Rossiniana, Milano 1940. — solennelle, 1863; Chant de requiem, 1864; Stabat Mater, 1832 (nova verzija 1841); R. Bacchelli, Rossini, Torino 1941 (III izd. Milano 1954). — A. Struth, Ros Cantemus Domino za oktet i klavir; Tantum ergo za tenor i bas, 1847 i dr. — sini, sein Leben, seine Werke und Charakterziige, Lei pzig. — A. Fraccaroli, Udţbenik pjevanja Gorgheggi e solfeggi per soprano, 1827 (II izd. Metodo praRossini, Milano 1941. — A. Lancelotti, G. Rossini, Roma 1942. — Rossiniana, tico di canto moderno). Bologna 1942. —■ E. Stacchiotti, Commemorazioni di G. Verdi e G. Rossini, NOVA IZD.: od 1954 obj. se u Pesaru dotad neobjavljena djela u zbirci Milano 1942. —• G. Roncaglia, Rossini Tolimpico, Milano 1946 (II izd. 1953). — Quaderni Rossiniani. — Rossinijeva pisma objavili su: G. Mazzatinti, Lettere G. Confalonieri, Rossini Cenerentola, Milano 1946. — Brigante Colonna, Vita ineditie e rare di G. Rossini, 1892 (prošireno izd. G. Mazzatinti i G. F. Manis, di G. Rossini, Firenze 1947. — K. Pfister, Das Leben Rossinis: Gesetz und 1902); A. Allmayer, Lettere inedite di G. Rossini, 1892; Le'tere inedite di G, Rossini, Triumph, Wien, Zurich i Berlin 1948. — C. von Berkel, Rossini, Harlem 195°. —

N.

— M.

—

Mord

Ross

E. va

-***r*=:M'*R««K,"

236

ROSSINI

i?. Fauchois, Rossini , Pariš 1950. — La Rassegna musicale posvetila je Rossiniju br. 3, 1954. —■ F. Bonafe, Rossini et son oeuvre, Le Puy-en-Velay 1955. — Gozzano, Rossini, Torino 1955. — F. Schlitzer, Rossiniana, contributto all'epistolario di G. Rossini, Siena 1956. ■— L. Rognoni, Rossini (s bibliografijom), Modena i Parma 1956. — F. Schlitzer, Rossini e Siena e altri scritti rossiniani, Siena 1958. —■ Isti, Un piccolo carteggio inedito di Rossini, Firenze 1959. — A. Đacchelli, Rossini e esperienze rossiniane, Milano 1959.—F. Lippmann,Gioacchino Antonio Rossini, MGG, XI, 1963. M. Pet.

ROSTAL, Max, austrijski violinist (Teschen, 7. VIII 1905 —). Uĉenik A. Rosea u Beĉu i C. Flescha u Berlinu. God. 1917—28 koncertni majstor Filharmonijskog orkestra u Oslu, 1928—30 asistent C. Flescha i 1930—33 profesor na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. Uz to koncertirao kao solist ili s vlastitim gudaĉkim kvartetom. Od 1934 ţivio u Engleskoj, 1944—58 profesor na Guildhall School of Music u Londonu. Od 1957 profesor na Muziĉkoj akademiji u Kolnu, a od 1958 na Konzervatoriju u Bernu. Drţi teĉajeve za violinu i violu u Engleskoj, Salzburgu i dr. Propagator je moderne muzike. R. ide u red najistaknutijih violinista današnjice. Izdao je violinski koncert G. Tartinija koji je i pronašao; komponirao je gudaĉka trija i kvartete, violinske etide i solo-pjesme. ROSTAND, Claude, francuski muziĉki historiĉar i kritiĉar(Pariz, 3. XII 1912 —■ Villejnif, 9. X 1970). Studirao pravo na Sorbonnei i u Cambridgeu, a muziĉku teoriju i historiju privatno (N. Dufourcq, J. Fevrier). Suradnik Francuske radio-difuzije i od 1945 mnogih struĉnih ĉasopisa (Melos-, Musical America). Od 1963 i stalni muziĉki kritiĉar revija Le Monde i Le Figaro Litteraire. R. je 1958 u pariškom Thedtre National Populaire organizirao vrlo uspješnu seriju koncerata pod naslovom Musique d'aujourd'hui. Jedan je od najiiglednijih suvremenih francuskih muziĉkih pisaca. DJELA: L'Oeuvre de Cabriel Faure, 1945; R. Strauss, 1949; Les Chefs-d'oeuvre du piano, 1950; Les Chefs-d'oeuvre de la musique de chambre (sa A. Coeuroyem), 1952; Entretiens avec D. Milhaud, 1952; La Musique francaise contemporaine, 1952 (III izd. 1961; engl. prijevod 1957); Entretiens avec F. Pulenc, 1954; Brahms (2 sv.), 1954—'55; O. Messiaen, 1957; P.-O. Ferroud, 1957; Liszt, 1960; La Musique allemande, 1960; R. Strauss, 1964; H. IVolf, 1967; A. VCebern, 1969; Dictionnaire de la musique contemporaine, 1969; studije; ĉlanci; kritike.

ROSTHIUS (Rhost, Rost), Nicolaus, njemaĉki kompozitor (Weimar, oko 1542 —■ Kosma kraj Altenburga, 22. XI 1622). Od 1560 ĉlan gradskog zbora u Altenburgu, zatim kratko na dvoru u Schvverinu (1563), pa ponovno u Altenburgu i od 1579 uĉitelj muzike u Linzu. Toĉan redoslijed njegova ţivotnog puta ne moţe se ustanoviti; oko 1583 bio je na dvoru u Heidelbergu, 1593 dvorski kapelnik saskog kneza u Altenburgu i zatim u Weimaru. Od 1602 bio je svećenik u Kosmi. DJELA: Froliche neuie teulsche Gesdng, so zum Theil geistlich, zum Theil auch sonst kurtziveilig, mit 4, 5 und 6 Stimmen componiert, 1583; XXX nevjer lieblicher Galliardi, mit schonen lusligen Texten mit 4 Stimmen (2 dijela), 1593; Die trostreiche Historia von der frolichen Auferstehung unsers lieben Herrn und Heilandes Jesu Christi, 1598 (rkp.); Psalmus 127, a 8 v., 1603; Klagelied aus Esaia 56. Cap. a 5 v., 1603; Cantioncs selectissimae (Motectae j, fondibus ex Sionis derivatae . . . 6 et 8 v., 1613—14; moteti. LIT.: J. Lobe, Geschichte der Kirchen und Schulen des Herzogtums Sachsen-Altenburg, I, Altenburg 1886. — A. Aber, Die Pflege der Musik unter den Wettinern und wettinischen Ernestinern, Biickenburg i Leipzig 1921. — W. Blankenburg, Nicolaus Rosthius (Rhost), M GG, XI, 1963.

ROSTROPOVIĈ, Mstislav Leopoldoviĉ, ruski violonĉelist (Baku, 27. III 1927 —). Otac mu je bio nastavnik violonĉela na Konzervatoriju u Baku, a mati pijanistica. God. 1937 upisao se na Moskovski konzervatorij (violonĉelo S. M. Kozolupov, kompozicija V. Šebalin). Diplomiravši (1948) postao asistent na tom zavodu, a J 957 profesor. Koncertima u evropskim i ameriĉkim zemljama stekao meĊunarodni ugled te brojna priznanja i nagrade. R. je nesumnjivo najdarovitiji violonĉelist svoje generacije. Mnogi suvremeni autori (Prokofjev, Kabalevski, Šostakoviĉ, Mjaskovski, Britten) namijenili su mu svoja djela. Nastupa i kao klavirski pratilac na koncertima svoje ţene pjevaĉice Galine M. L. ROSTROPOVIĈ Višnjevske, a od 1967 i kao operni dirigent. Komponirao je dva klavirska koncerta (1944 i 1946), gudaĉki kvartet (1949), klavirska djela i solo-pjesme. Od 1974 ţivi izvan SSSR.

LIT.: JI. Fuu36ypz, McTiicjiaB JI. PocTponOBH 1 !, MocKBa 1963. — B. Bjiacoe, McTucnaB JI. PocTponoBH^, CoBeTCKaH My3biKa, 1964, 8. — T. FaudaMoeuH, McTHCjiaB JI. PoCTponoBiii, ibid., 1964, 12. — Isti, McTHCnaB JI. PoctponoBim, MocKBa 1969.

ROTHMULLER ROSWAENGE, Helge, danski pjevaĉ, tenor (Kobe 29. VIII 1897 — Munchen, 19. VI 1972). Studirao na \ tehniĉkoj školi u Kebenhavnu; pjevanje uĉio privatno u E i Njemaĉkoj. Nastupao na opernim pozornicama u Neusti Baselu i Kolnu, 1929—45 na Drţavnoj operi u Berlinu, 19. na Operi u Beĉu. Gostovao na festivalima u Salzburgu (o< redovito), Bavreuthu (1934 i 1936) i Bregenzu, u Loi Rimu, Parizu i Kairu. Posljednjih se godina bavio operne ţijom. Ide i u red najpoznatijih danskih koncertnih p; Napisao je autobiografiju Skratta Pajazzo (1945, njem. pi 1953) i Mach es besser mein Sohn (1962). Nastupao i u nt muziĉkih filmova (opera Martha F. Flotovva). ROTA (lat. kolo), srednjovjekovni naziv za kanonsku poziciju, posebno za kruţni ili beskonaĉni -> kanon. Taj se osobito njegovao u XIII i XIV st. u Engleskoj gdje se 1 susreće pod imenom -> round. Poznati je engleski primje tzv. Ljetni kanon (Sumer is icumen in, zabiljeţen oko 130 je šestoroglasna kompozicija u kojoj se ĉetiri gornje dionice u kruţnom kanonu (s kanonskom uputom: »Hane rotam c possunt quatuor socii«), nad dvoglasnom ostinatnom pod (tzv. pes), graĊenom u tehnici izmjene glasova (->roni LIT.: F. L. Harrison, Rota and Rondellus in English Medieval Proceedings of the Royal Musical Association, 1959 —60.

I.

ROTA, Nino, talijanski kompozitor (Milano, 3. XII 19] Studirao na Konzervatoriju u Milanu (G. Orefice, I. Pizz Rimu (A. Casella); 1929 diplomirao na konzervatoriju 5. C Studij nastavio 1930—32 na Curtis Institute u Philadelph; Scalero, F. Reiner). Od 1939 profesor je na Konzervato Bariju (od 1950 direktor). Kao kompozitor pridrţava se trs nalnih klasiĉnih forma; djela mu se istiĉu izvanrednom ĉis stila, lirikom i profinjenim humorom. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1939; II, 1942 i III Koncerti: za harfu, 1948; za orkestar, 1958; za klavir, 1960; Concerto za klavir, 1961; za gudaĉe, 1964 i za trublju, 1967. Fantazija na temu i: Don Giovanni W. A. Mozarta za klavir i orkestar, 1962; suita Balli, 1932; za komorni orkestar, 1939; Serenata, 1939; varijacije, 1953. — KOMC gudaĉki kvartet, 1947; trio za flautu, violinu i klavir, 1958; kvintet za obou, violu, violonĉelo i harfu, 1935; Piccola offerta musicale za duhaĉki \ 1943; nonet, 1958; Canzona za n instrumenata, 1935. Sonate: za violu i 1935; za violinu i klavir, 1937 i za flautu i harfu, 1937. — Klavirske variji ime B-A-C-H, 1950; 15 klavirskih preludija, 1964. — Sonata za c 1965. — DRAMSKA. Opere: // Principe porcaro, 1926; Ariodante, 194: quemada, 1943; / due timidi, 1950; // Cappello di paglia di Firenze) 19 Notte di un neurastenico, 1959; Lo Scoiattolo in gamba, 1959; Scuola di 1959; Aladino e la lampada magica, 1968 i La Visita meravigliosa, 1970. La Rappresentazione di Adamo ed Eva, 1957 i La Strada, 1966. Scenska i muzika. — VOKALNA: oratoriji L'Infanzia di S. Giovanni Battista, Myslerium, 1962; solo-pjesme. — CRKVENA. Tri mise: I, Mariae 1960; II, Messa breve, 1961 i III, Adventska, 1962. Canti sacri (nekoliko si za glas i orgulje, 1945—68. LIT.: A. Aeschlimann-Rochat, Nino Rota, SMZ, 1956. — M. Mila Rota, MGG, XI, 1963.

ROTHENBERGER, Anneliese, njemaĉka pjevaĉica, s (Mannheim, 19. VI 1924 —). Pjevanje studirala na Visoko; ziĉkoj školi u Mannheimu i privatno; na opernoj pozornu bitirala 1943 u Koblenzu. God. 1946—56 ĉlanica Drţavne ■ u Hamburgu, zatim u Njemaĉkoj operi na Rajni (Diisse" Duisburg) i od 1958 na Drţavnoj operi u Beĉu. Jedan oc istaknutijih lirskih i koloraturnih soprana svoje generacij je u kratko vrijeme ostvarila svjetsku umjetniĉku karijeru, vala je na festivalima u Salzburgu i Edinburghu, gostova milanskoj Scali, od 1960 na njujorškom Metropolitanu, nast na filmu (Šišmiš 1955), istiĉući se podjednako u operi i na certnom podiju. LIT.: W.-E. v. Levjinski, Anneliese Rothenberger, Hannover I

ROTHIER, Leon, francuski pjevaĉ, bas (Reims, 26. 1874 — New York, 6. VII 1951). Studij pjevanja završ Konzervatoriju u Parizu i tamo 1899 debitirao u Opera co kao Vulcain (Gounod, Philemon et Baucis). Pjevao na pa Operi, u Bruxellesu, Monte Carlu, Nici i dr., a zatim je ] 30 godina bio ĉlan njujorškog Metropolitana, na kojemu j stupio više od 1200 puta u stotinu uloga (na 5 jezika). Lj Rothierova glasa, koji je saĉuvao svjeţinu do kraja njegove umjetniĉke karijere, dolazila je najviše do izraţaja u francu opernom repertoaru. Snimio je više gramofonskih ploĉa, : ostalim i kao partner E. Carusa. ROTHMULLER, Marko, pjevaĉ (bariton) i kompc (Trnjani kraj Slavonskog Broda, 31. XII 1908 ■—). Pje uĉio kod J. Oufednika, a kompoziciju na Muziĉkoj akaden Zagrebu; školovanje nastavio u Beĉu kod F. Steinera (pjev i A. Berga (kompozicija); na opernoj pozornici debitirao u Hamburgu kao Ottokar (Weber> Strijelac vilenjak). God. 15 35 operni solist u Zagrebu, 1935—47 u Ziirichu, zatim u Lon i Beĉu i od 1960 na Metropolitanu u New Yorku. Sada je pro

ROTHMULLER — ROUSSEAU pjevanja na Univerzitetu u Bloomingtonu, Indiana. Njegova se blistava meĊunarodna karijera odvijala na velikim svjetskim opernim pozornicama, od londonskog Covent Gardena, festivala u Edinburghu i Glvndebourneu do Beĉa, Berlina i New Yorka. R. je dao više zapaţenih kreacija medu kojima su Figaro (Rossini, Seviljski brijaĉ), Luna i Macbeth (Verdi, Trubadur i Macbeth), Scarpio (Puccini, Tosca), Escamillo (Bizet, Carmen), Telramund i Amfortas (Wagner, Lohengrin i Parsifal), Jochanaan (R. Strauss, Saloma) i Wozzeck (Berg). Nastupao kao koncertni pjevaĉ i snimio je više gramofonskih ploĉa. DJELA. KOMORNA: gudaĉki kvartet; Rapsodijski quartettino za gudaĉe; U spomen H. N. Bjaliku za gudaĉki kvartet; gudaĉki trio. —■ Tri pjesme na tekst V. Nazora i dr. — Obradbe narodnih napjeva. — Objavio Die Musik der Juden, 1951 (novo izd.1958; engl. prijevod 1952). K. Ko.

ROTROUENGE (rotruenge, provansalski refroencha; moţda od lat. retroientia ponavljanje), francuski pjesniĉko-muziĉki oblik strofne pjesme koju su u XII—XIII st. njegovali truveri, a i trubaduri. Strofa se sastojala od tri ili većinom pet jednakih rimovanih stihova (deseteraca ili jedanaesteraca) i pripjeva. Melodija je oblikovana u skladu s gradom strofe, pa se na jednake stihove pjevala jedna te ista melodijska fraza (a a a ...), a pripjev je imao drukĉiju frazu (B B). Dok je stihove pjevao solist, pripjev su, prema tadašnjoj praksi, izvodili vjerojatno prisutni slušatelji zborno. S vremenom je pripjev dobio veću vaţnost i postao opseţniji pa se i njegova melodija proširila i povezala sa stihovima, tako da je melodijska završnica posljednjega stiha bila ujedno poĉetak pripjeva: a a a b (posljednji stih) b B (pripjev). R. je bio raširen osobito u XII st. LIT.: F. Gennrich, Die altfranzosische Rotrouenge, Halle 1925. — Istu Rotrouenge, MGG, XI, 1963. I. Ać.

ROTSCH, Hans Joachim, njemaĉki pjevaĉ (tenor) i dirigent (Leipzig, 25. IV 1929—). Na Institutu za crkvenu muziku Visoke muziĉke škole u Leipzigu studirao orgulje (D. Hellmann, E. Tietze, G. Ramin), klavir (A. Webersinke) i pjevanje (P. Losse, F. Polster). Od 1953 u Leipzigu nastavnik pjevanja na školi sv. Tome, od 1962 takoĊer i predavaĉ na Visokoj muziĉkoj školi. Kao koncertni i oratorijski pjevaĉ koncertirao u Njemaĉkoj, Švicarskoj, Austriji, SSSR, Poljskoj, Ĉehoslovaĉkoj i drugim evropskim zemljama te snimio više gramofonskih ploĉa; od 1961 bio je stalni gost Leipziške opere. Od 1972 je kantor crkve sv. Tome. ROTTA (staronjem.; starofranc. rote; latinizirano rota; galoromanski chrotta), srednjovjekovni trzalaĉki instrument tipa citre, trouglasta oblika sa ţicama napetim s jedne ili s obje strane drvenog rezonatora; pri sviranju se drţao okomito, poput harfe. Isprva je imao 11 ţica, a kasnije i do 30. R. se ponekad u dokumentima poistovećuje sa -> psaltirom. Naziv r. se odnosio i na razliĉite varijante srednjovjekovnog ţicanog instrumenta tipa lire koji su se trzali ili svirali s gudalom; neke od njih odrţale su se do u XIX st., kao velški -> crzoth i švedska strdkharpe. LIT.: H. Panum, Middelalderens Strenge-instrumenter og deres Forlobere i Oldtiden, K0benhavn 1915 (na engl. obj. J. Pulver, 1940). — O. Andersson, Strakharpan. En studie i nordisk instrumenthistoria, Stockholm 1923. — Isti, The Bowed Harp. A Study in the Historv of Early Musical Instruments. London 1930. —J. Werner, Leier und Harfe im germanischen Fruh-Mittelalter, Festschrift Th. Mayer I, Konstanz 1954. — O. Andersson, The Shetland Gue : the Welsh Crwth, and the Northern Bowed Harp, Budkavien I—IV, Abo 1956. — E. Emsheimer, Die Streichleier von Danczk, Svensk Tidskrift for Musikforskning, 1961. — H. Steger, David rex et propheta, Niirnberg 1961. —■ Isti Die Rotte, Deutsche Vierteljahrsschrift flir Literaturwissenschaft und Geistes geschichte, 1961. — W. Bachmann, Die Anfange der Streichinstrumentenspiels, Leipzig 1964. I. Ać.

ROUART, LEROLLE & CIE., francusko nakladno poduzeće sa sjedištem u Parizu. Osnovao ga je 1905 Alexis Rouart (1869—1921), otkupivši poduzeće Meuriot i Baudoux. God. 1908 postao je suvlasnik tvrtke Jacques Lerolle koji je poduzeće proširio nakladom Gregh (utemeljena 1840). Nakon Rouartove smrti vodstvo je preuzeo Lerolle. Naklada R., L. & C., koju su vlasnici 1942 prodali poduzeću Salabert, istakla se objavljujući djela francuskih kompozitora V. d'Indvja, H. Duparca, E. Chaussona, A. Roussela, E. Satiea, F. Poulenca, G. Aurica i dr. te izdavajući otiske kompozicija starih majstora. ROUGET DE LISLE (L'Isle), Claude Joseph, francuski pjesnik i muziĉar (Lons-le-Saulnier, 10. V 1760 — Choisy-le-Roy, 27. VI 1836). Za boravka u garnizonu u Strasbourgu, kad je Francuska 1792 objavila rat prusko-austrijskoj koaliciji, napisao je rijeĉi i muziku koraĉnice Chant de guerre pour l'armee du Rhin koja je pod nazivom La Marseillaise postala 1792 himnom republike, a 1795 francuska nacionalna himna (->• Marseljeza). Za vrijeme vladavine Robespierrea R. de L. bio je, kao pristaša rojalista, baĉen u tamnicu, a nakon Robespierreova pada 1794 pušten na slobodu. DJELA. VOKALNA: Chant de guerre pour l'armee du Rhin (Marseillaise), 1792; Hymne dilhyrambique sur la conjuralion de Robespierre et la revolution,

237

1794; Premier Recueil de 24 hymnes..., 1796; Chant des vengeances, 1798; Chant du combat, 1800; 50 Chants francais, 1825; Hymne a la Raison, 1828; romance za glas, klavir i violinu (4 sv.). — Libreta za opere Bayard dans Bresse S. Champeina, 1751; Cecile et Ermance A.-M. Gretryja, 1792; Jacquot ou l'ecole des meres D. Della Marie, 1798 i Macbeth J. B. Chelarda, 1827. —• Napisao Essais en vers et en prose, 1796. LIT.: J. Tiersot, Rouget de L'Isle, Pariš 1892. — A. Kockert, Rouget de L'Isle, Leipzig 1898. — A. Lanier, Rouget de Lisle, Besancon 1907. — M. de la Fuye i E. Gue'ret, Rouget de Lisle, inconnu, Pariš 1943. — G. de Froidcourt, Gretry, Rouget de Lisle et la Marseillaise, Liege 1945. — B. Bardet, Claude-Joseph Rouget de Lisle, MGG, XI, 1963. ■

ROULADE (franc. kotrljanje, valjanje), vokalni ukras francuskoga podrijetla; brza, više ili manje virtuozna pasaţa, gotovo glissando; povezuje dva tona, većinom u intervalu oktave, a najmanji je interval kvarta. ROUND (engl. krug), engleski naziv za vokalnu kompoziciju u obliku kruţnog ili beskonaĉnog kanona. Glasovi nastupaju jedan za drugim u toĉno propisanim i podjednakim razmacima, izvodeći istu melodiju u unisonu ili u oktavi. Prvi glas, koji predvodi, završava r. u istom ĉasu kada je posljednji glas dovršio prvi odlonak kompozicije. Slobodnih dionica nema. Melodijski vrlo jednostavan i razmjerno kratak r. moţe se pjevati neograniĉeno dugo, tako da svaki glas po završetku posljednjeg odlomka poĉne iznova od poĉetka. Prvi put se u kompoziciji susreće naslov r. oko 1515. Potkraj XVI st. uz r. se javlja i sliĉan kanonski oblik -9- catch i isprva se ta dva oblika smatraju identiĉnima. MeĊutim, uskoro se pojam catch odnosi samo na kanonsku kompoziciju sa šaljivim, dvosmislenim tekstom. R. je bio popularan u Engleskoj osobito u XVI i XVII st., a pjeva se i danas, iako od XVIII st. rijetko nastaju nove kompozicije. LIT.: J. Stevens, Rounds and Canons from an Early Tudor Song Book, Music and Letters, 1951. — J. Vlasto, An Elizabethan Anthology of Rounds, MQ, 1953. — Isti, Round, MGG, XI, 1963. I. Ać.

ROUSSEAU, Jean Jacques, francuski filozof, knjiţevnik i muziĉar (Ţeneva, 28. VI 1712 — Ermenonville kod Pariza, 2. VII 1778). Kao i u drugim oblastima, R. je i u muzici uglavnom bio samouk. Jedinu struĉnu poduku primio je zimskih meseci 1729— —30 od kapelnika katedrale u Annecvju J. L. N. Le Maitrea, dok je sudelovao u deĉaĉkom horu. Iako nedovoljno spreman, R. se okušava u kompoziciji, a bavi se i poduĉavanjem muzike u Lausannei i Neuchatelu, kao i prepisivanjem nota. God. 1733—37 to mu postaje glavno zanimanje. U nešto docnije vreme padaju prvi pokušaji Rousseaua da piše muziĉku tragediju, prvo Iphis et Ana-xorete, zatim La Decouverte du Nouveau Monde. To je prvi sluĉaj u istoriji da operski kompozitor piše muziku i na sopstvene stihove. God. 1741 odlazi u Pariz gde 1742 ĉita svoj rad Projet concernant de nouveaux signes pour la musigue pred Akademijom nauka, koja odbija njegov predlog. God. 1743 R. J. J. ROUSSEAU objavljuje tu raspravu o novom sistemu muziĉke notacije pod nazivom Dissertation sur la musigue moderne. Posle jednogodišnjeg boravka u Veneciji u svojstvu atašea poslanstva, R. se vraća kao oduševljen pristalica italijanske muzike. U stalnom kontaktu sa grupom pisaca oko Enciklopedije R. po narudţbi Dide-rota piše 1748—50 ĉlanke o muzici za Enciklopediju (ĉlanci su izazvali javnu kritiku J. Ph. Rameaua i Rousseauov odgovor). Kasnije je ove ĉlanke, proširene i dopunjene,izdao pod naslovom Dictionnaire de musigue (1767). To je prva francuska muziĉka enciklopedija. God. 1750 R. piše za konkurs Akademije u Dijonu svoju Raspravu o naukama i umetnosti koja ga je uĉinila ĉuvenim. Posle toga nastaje njegovo jedino vaţnije muziĉko delo Le Devin du village (Seoski vraĉ), seoska idila u jednom ĉinu. R. je i autor teksta. Ono je prvi put prikazano 1752 u Fontainebleauu i pred dvorom do-ţivelo golem uspeh. Posle predstave R. je odbio da primi kraljev poziv i penziju, te je odabrao zanimanje prepisivaĉa nota da bi mogao da ţivi u nezavisnosti. Ovo skromno zanimanje nije otada napustio. Prema proverenim podacima R. je u sedam godina prepisao 11 000 stranica. Uspeh Seoskog vraĉa nastavio se i na sceni Opere u Parizu gde je delce izvedeno 1753; otada je kroz 76 godina davano 400 puta. Posle 1753 R. uĉestvuje u muziĉkom ţivotu više kao polemiĉar i pisac nego kao kompozitor. On je jedan od najţešćih pobornika realizma italijanske opere

.*,

238

1

:1

m

ROUSSEAU — ROUSSEL

buffe u borbi -> buffonista i antibuffonista, ţustroj polemici koja se vodila izmeĊu pristalica francuske i italijanske muzike u Parizu. R. nastavlja da piše o muzici sve do smrti, bilo u posebnim radovima, bilo u pismima, bilo u okviru drugih svojih dela. Rad na kompoziciji svodi se otada na prigodna dela. Najvaţnije Rousseauovo muziĉko delo svakako je Devin du village. Izvoran i ovde, kao u svemu, R. je stvorio nov tip opere, uzor nove umetniĉke vrste kojom je dao podstreka za razvoj francuske komiĉne opere. On je ţeleo da stvori proste, prirodne likove i muziku jednostavnu i pristupaĉnu. I ovde on sprovodi svoju osnovnu misao vraćanja prirodi. Muzika je zaista originalna, sa mnogo ljupkosti i dodirnih taĉaka sa starom francuskom narodnom pesmom. Prvenstveno melodijska, ona ima samo jednostavne homofone harmonije i više se oslanja na nadahnuće i sveţinu invencije kompozitora nego na tehniĉku veštinu koja je Rousseauu nedostajala. R. dovodi na scenu obiĉne graĊane nasuprot istorijskim i mitološkim likovima koji su jedini imali pristup na scenu francuske opere. On unosi svezi ton i osećajnost koja se obraća srcu — nasuprot visokoparnosti muziĉke tragedije i opere-baleta. No R. ipak slika isto tako veštaĉke seljaĉke likove kao što to ĉini i Boucher na svojim slikama. Njegova lica pripadaju rokokou koji je sve uĉinio galantnim i ljupkim. Od mnogih autora koji su se ugledali na Rousseauov komad spominjemo samo W. A. Mozarta (Bastien et Bastienne, 1768). R. je vaţan i kao propagator novih misli u muzici. Svojim delom Pygmalion (Lyon 1770) stvorio je melodram. R. je napisao za ovu scenu reci, dok je muzika od lvonskog kompozitora-amatera Horacea Coigneta (R. je komponovao uvertiru i jedan odlomak). Kao muziĉki pisac R. iznosi mnoge zanimljivosti, misli i zapaţanja, naroĉito u vezi sa muziĉkim pozorištem svoga vremena. U ĉuvenom zakljuĉku o francuskoj muzici (u Lettre sur la musique fran(aise) R. je analizirao njene dobre i slabe strane, ustavši protiv visokoparnosti, neprirodnosti i izveštaĉenosti francuske opere, gde su »izmešani preko reda bogovi, marionete, ĉudovišta, kraljevi, pastiri, vile, uţas, radost, vatra, ples i bal«. R. je bio protiv polifonih veština, prevlasti harmonije, a za preteţnu ulogu melodije, za jednostavnost i prirodnost osećanja. Razumljivo da je italijanska opera buffa bila bliţe njegovoj zamisli od starinske francuske muzike koja je predstavljala prošlost. R. utire put novoj izraţajnosti melodije, pripremajući muziku koja će postati umetniĉki izraz novoga graĊanskog društva. Muziĉka misao Rousseauova prešla je izvestan razvoj. U poĉetku oduševljen francuskom muzikom, on postaje pristalica italijanske mu zike, a u polemici oko Glucka prelazi na stranu gluckista. R. je uvek na strani napretka. Jedna od osnovnih njegovih teoretskih postavki je teza da se melodija stvara podraţavanjem fleksija prirodnoga govora. »Melodija pesme nije drugo do podraţavanje akcenata glasa u govoru«. Odatle teza da prozodija jezika nameće svoj karakter nacionalnoj muzici. Koren Rousseauovih zabluda o francuskoj muzici bio je upravo u ovoj misli, ali on istovremeno proroĉanski predviĊa estetiku i muziku jednoga Musorgskog i Janaĉeka. Njegove misli o podreĊenosti teksta muzici u muziĉkoj drami nagoveštavaju ne samo Glucka već i Wagnera. On je prvi uvideo vaţnost orkestra u muziĉkoj drami i njegovo uĉestvovanje u scenskoj radnji. R. govori o muzici i muziĉarima i u drugim svojim delima nastalim izvan muziĉkog podruĉja (Confessions, La nouvelle Heloise, Smile, Lettre a d'Alambert). Vaţan kao kompozitor i muziĉki pisac, kao pedagog i sociolog novih pogleda, R. je nesumnjivo jedan od najistaknutijih likova u evropskom kulturnom ţivotu iz druge polovine XVIII v. I on je bio meĊu onima ĉije su ideje polagano i sigurno utirale put Francuskoj revoluciji. DELA: Airs za 2 klarineta. — Opera-balet Les Muses galantes, 1743—45; nedovršena opera Daphnis et Chloe; igrokaz Le Devin du village, 1752 (za ovo delo komponovao je R. 1779 još 5 arija); melodram Pygmalion, 1770 (muzika H. Coigneta; uvertiru i 1 odlomak komponovao R.). — Chansons italiennes (12 ladarskih pesama), 1753; zbirka od oko 100 arija, romanca i dueta Les Consolations des miseres de ma vie (obj. posth. 1781). — Crkvena dela (Salve Regina, 1752; Ecce sedes hic tonantis, 1757; motet Quam dilectatabernacula, 1767—68; Quomodo sedet sola civitas, 1772). — SPISI (o muzici): Projel concernant de nouveaux signes pour la musique, ĉitano pred Akademijom nauka 1742 (obj. pod nazivom Dissertation sur la musique moderne, 1743); Lettre a M. Grimm au sujet des remarques ajoutees a la Letlre sur Omphale, 1752; Lettre d'un symphoniste de l'Academie royale de musique a ses camarades d'orchestre, 1753; Letlre sur la musique Jrancaise, 1753; Letlre d Ai. Vabbe Raynal au sujet d'un nouveau mode de musique invente par M. Blainville, 1754; Examen de deux principe* avances par M. Rameau dans sa brochure inlitule'el Brreurs sur la musique dans V Encyclopedie, 1755 (obj. 1781); Essai sur Vorigine des langues ou U est parić de la melodie et de Vimitalion musicale, 1760; Dictionnaire de musique, 1767 (nova izd. do 1825; engl. prevod 1770); Lettre a M. Burney sur la musigue, avec fragments d'observation su VAlcesle italienne de M. le Chevalier Gluck. NOVA IZD.: sva Rousseauova dela o muzici obj. je Du Pevron u 4 sv. u okviru izdanja celokupnih njegovih radova (35 sv.; 1782 —90); sva posthumna dela, ukljuĉujući i muziĉka, izdana su u 12 sv. (1782—83 ; nemaĉki prevod u 11 sv. 1786—99); Th. Dufour i P. Plan obj. su Correspondance generale (20 sv.; 1924— 30). — Pojedine menuete preraĊene za violinu i klavir obj. M. Elman i C. Brison; pojedine airs U. Delecluse i R. Cotte te H. Becker (1954). — Klavirski izvadak opere-baleta Les Muses galantes obj. I. Tiersot (ZIMG, 1912), a partituru R.

Cotte i A. Bruvere; uvertiru, pesme i plesove iz igrokaza Le Devin d ponovo je instrumentirao H. Schvvartz; klavirski izvadak tog dela obj. C (predgovor G. Doret; 1924), a partituru R. Cotte; uvertiru melodrame P preradio za klavir W. Schuh (Schweizer Mnsikbuch, 1939), a ćela partil je 1953. Pojedine romance i chansone izd. su J. - B. Th. Weckerlin i 1 (1958). LIT.: A. Jansen, Rousseau als Musiker, Berlin 1884. — A. Chuq, Rousseau, Pariš 1901. — A. Pougin, J. J. Rousseau musicien, Pariš E. Istel, J. J. Rousseau als Komponist seiner lvrischen Scene Pvgmalion, 1901. — E. v. Hausegger, Rousseau und Wagner, M, 1902. — A. . »Le Devin du village« von Jean-Jacques Rousseau und die Parodie, Les de Bastien et Bastienne, SBIMG, 1902—03. — E. Hirschberg, Die Enc disten und die franzosische Musik im 18. Jahrhundert, 1903. — F. . Jean-Jacques Rousseau et la psvchologie a l'orchestre, Feuillets d'hisK sicale francaise, Pariš 1903. — H. Kling, Jean-Jacques Rousseau et se sur l'armonie et le contrepoint, RMI, 1905. — E. Schiitte, Jean-Jacques R Seine Personlichkeit und sein Stil, Leipzig 1910. — J. Tiersot, J. J. R Pariš 1912. — Isti, Jean-Jacques Rousseau, musicien, Le Guide Music (6 nastavaka). — G. Becker, Pvgmalion de Jean-Jacques Rousseau e Geneve 1912. — P. M. Masson, Les Idees de Rousseau sur la musiqi 1912. — E. Faguet, Rousseau artiste, Pariš 1913. — M. M. Moffat, I et la Querelle du theatre au XVIII« siecle, Pariš 1930. — R. Gerin, Jean Rousseau, Pariš 1930. — A. Pochon, Jean-Jacques Rousseau, Montreux E. Kisch, Rameau et Rousseau, Music and Letters, 1941. — G. Caccio clusioni su J. J. Rousseau musicista, Milano 1949. —J. Senelier, Bibli generale des oeuvres de J. J. Rousseau, Pariš 1949. — G. Taylor, Rc Conception of Music, Music and Letters, 1949. — E. Appia, Une celebre, Rameau et Rousseau, SMZ, 1952. — A. Bruyere, »Les Muses g musique de Jean Jacques Rousseau, RM, 1952. —J. van den Veen, Le Mt musical de Rousseau au romantisme, 's Gravenhage 1955. — R. C011 -Jacques Rousseau, MGG, XI, 1963. —• A. Whittall, Rousseau and Tr of Opera, Music and Letters, 1964. — E. Fubini, II Concerto di nature della mušica italiana nel pensiero di Jean-Jacques Rousseau, Rivista di 1965. A. Pr. i .

ROUSSEL, Albert, francuski kompozitor (Tourcoi IV 1869 — Rovan, 23. VIII 1937). U mladosti je kao po oficir plovio po dalekim morima Azije i Afrike; na moru je i da komponuje. Kad su prvi njegovi kompozitorski pc i pored sasvim razumljivih neveština, dobijali povoljne muziĉkih struĉnjaka, R. j osetio da muziku voli \ pomorstva. Stoga 1894, više od šest godina, n brod i more i poĉinje da muziku (1894— 9^ kod . gouta). Uskoro susreće V dyja i 1896 postaje jed prvih njegovih Ċaka na 1 osnovanoj Scholi cantorun 1902—13 predaje na toj tuciji kontrapunkt (neko je bio profesor i Ċak jed meno). Medu njegovim 1 istiĉu se E. Satie i E. A God. 1908 posećuje ¥ Indiju. Za vreme Prvog skog rata sluţbuje u Cr krstu. Od 1920 ţivi većij svojoj vili u SainteMarg -sur-Mer nedaleko Va villea komponujući svoja 1 lija i najbolja dela. Rousselovo stvaranje deli se A. ROUSSEL

obiĉno u tri perioda. U \ periodu, već ubrzo po stupanju na Scholu, R. je imao uspi Dva madrigala, nekim klavirskim kompozicijama i naroĉ najznaĉajnijim delom iz tog razdoblja, sa simfonijom Le de la Foret, u kojoj se na zanimljiv naĉin stapaju tipiĉne o Debussvjeve i d'Indvjeve muzike. Po konstrukciji, po trel i ulozi tonaliteta, i po klasiĉnom rigorizmu u voĊenju linija se oseća blizina d'Indvjeva i Franckova dela. Ali u to res vanje forme i tonalnosti R. je uneo mnogo impresionistiĉ toresknosti, koja je tada, u svom trijumfalnom usponu 1 da oduševi svakog mladog kompozitora. R. je srećno u opasnosti impresionistiĉke neodreĊenosti oblika i izvesne noće harmonije, ne samo drţeći se u školi nauĉenih pouka pouzdavajući se i u svoj uroĊeni smisao za simfonijsko 0 vanje. Slikovitost te muzike potiĉe ne samo iz impresion tehnike, nego još više iz autorove ljubavi prema prirodi. I delu nema ĉulnih zanosa ni zamaha, sa jakim harmonskim bc to je racionalno organizovana muzika po uzoru francuske kl tradicije. Iako je u zamisli Le Poeme de la Foret harmonski šna, ipak je kontrapunktsko osećanje osobito istaknuto: v tada je kontrapunkt — kao misao, kao stil, kao duh — uša naĉno i nepovratno u samu srţ muzike ovog velikog pro kontrapunkta. Velike, znaĉajne, a i potpuno neoĉekivane novine ur R. u svoje stvaranje potkraj prve dekade XX v. Taj druj riod poĉinje pod jakim uticajem putovanja u Indiju. Dc utisci s ranijih plovljenja po morima nisu Roussela insr. ni na najmanju sliku ili scenu mora, put u Indiju proiz^

ROUSSEL — ROZKOŠNY krupne i trajne promene u njegovoj umetnosti. On je posegao za egzotiĉnim temama, da bi se što bolje oslobodio još preo stalih tragova impresionizma i da svoju tehniku obogati, ojaĉa, proširi i uveća novim lestvicama, linijama, bojama i ritmovima. Svedoĉanstva tog novog stila sadrţavaju Evocations i opera-balet Padmavati, koja je Rousselu, već zrelom stvaraocu, donela ugledno mesto u avangardi savremene muzike. Ali ni usred orijentalnih uticaja R. nije zaboravio dejstvo polifonije. Na poĉetku trećega stvaralaĉkog razdoblja R. u Drugoj simfoniji istraţuje i ispituje izraţajne mogućnosti razliĉitih savremenih kompozicijskih tehnika, a u svom odliĉnom — moţda i najboljem delu — Suite en Fa — izgraĊuje u punoj zrelosti i sigurnosti osebine svoga neoklasiĉnog stila. Iz svake od tih faza kroz koje je prošao, R. je ponešto zadrţao u svom konaĉnom stilu. Iz prvog perioda mu potiĉe baza: zdravo poštovanje arhitekture, solidna konstrukcija, smisao za dramatsko simfonijsko razvijanje, ali i za postupke lirskoga tematskog razraĊivanja, postepenog nastajanja i izrastanja ideja u njihovu toku. Iz drugoga, tzv. orijentalnog razdoblja, preuzeo je dragocenu sklonost, veštinu i ljubav prema valovitoj i elastiĉnoj melodijskoj liniji i sve veće interesovanje za sloţene, gipke poskoĉne ritmove. U poslednjem periodu isprobao je, u nekoliko srećnih opita, savremenu politonalnost (i polimodalnost), koju primenjuje uvek kao sredstvo za odreĊen umetniĉki cilj. Rousselov jezik zavisi uvek prevashodno od samog upotrebljenog materijala. On nije namerni kolorist, ni lovac efekata. Kod njega svest, izgleda, preteţe nad osećanjima, a iskrenost nad maštom. Treća i Ĉetvrta simfonija pokazuju vrhunce njegova razvoja u stvaranju nove francuske mere i ukusa. Zanimljiva su njegova rešenja u dejstvu bitematskoga klasiĉno-romantiĉnog "simfonizma i barokne monotematike. Veoma su popularni i njegovi baleti pisani s velikom elegancijom. Medu solo-pesmama naroĉito se istiĉu one koje su nastale na prevode iz kineske lirike sa uzdrţanom, setnom ironijom. R. je, odolevši uticaju impresionizma i vrativši ponovo vaţnost principima formalne izgradnje, odigrao veliku ulogu. On je odrţao kontinuitet francuskog simfonizma XIX v. sa zrelim delima D. Milhauda i A. Honeggera. DELA. ORKESTARSKA. Ĉetiri simfonije: I, Le Poeme de la Foret op. 7, 1904—06; II, u B-duru op, 23, 1919—21; III, u g-molu op. 42, 1929—30 i IV, u A-duru op. 53, 1934. Simfonijeta za gudaĉki orkestar, 1934; simfonijska poema Pour une FHc de Printemps, 1920; koncert za klavir u G-duru, 1927; Concertino za violonĉelo i orkestar, 1936; koncert za mali orkestar, 1926—27; simfonijski preludijum Resurrection (prema Tolstoju), 1903; Suite en Fa, 1926; Petite suite, 1929; Rapsodie fiamande, 1936; Fanfare pour un sacre paien za du-vaĉki orkestar i timpane, 1921; A Glorious Day za duvaĉki orkestar, 1932. — KAMERNA: gudaĉki trio, 1937; gudaĉki kvartet op. 45, 1931—32; klavirski trio, 1902; trio za flautu, violu i violonĉelo, 1929; Diverlissemenl za duvaĉki kvintet i klavir, 1906; serenada za flautu, violinu, violu, violonĉelo i harfu, 1925. Dve sonate za violinu i klavir: I, u d-molu op. 11, 1907—08 i II, op, 28, 1924. Joueurs de Flutc za flautu i klavir, 1924; andante i scherzo za flautu i klavir, 1934; arija za klarinet i klavir, 1928; duo za fagot i kontrafagot (ili violonĉelo), 1925; impromptu za harfu, 1919; Segovia za gitaru, 1925.— KLAVIRSKA: sonatina, 1912; svita, 1909—10; DesHeurespassent, 1898; Cbnle a lapoupee, 1904; Rustiques, 1904—06; Doute, 1919; L'Accueil des Muses, 1920; preludijum i fuga Hommage d Bach, 1932—34; Troispieces, 1933. — Preludij .i fugeta za orgulje. — DRAMSKA : opera-balet Padmavati, 1914—18 ; opera La Naissance de la Lyre u I ĉinu, 1922— 24; opera buffa Le Testament de la Tante Caroline, 1932—33. Tri baleta: Le Festin del' Araigne'e u 1 ĉinu, 1912; Bacchus et Ariane, 1930 i Acneas u 1 ĉinu sa horovima, 1935. Scenska muzika za dramu Le Marchand de sable qui passe G. JeanAubryja, 1908. — VOKALNA: Evocations za sole, hor i orkestar, 1910—12; La Menace za glas i orkestar, 1908; 2 madrigala za hor a cappePa, 1897; Madrigal aux Muses za 3-gl. ţenski hor, 1923. Oko 40 solo-pesama. — Katalog svih Rousselovih dela obj. J. Weterings (uz saradnju kompozitorove udovice), Bruxelles 1947. LIT.: Roland-Manuel, Albert Roussel, RM, 1922. — L. Vuillemin, Albert Roussel et son oeuvre, Pariš 1924. — G. Pannain, Albert Roussel, RAM, 1929. — Ĉasopis RM posvetio je Rousselu posebne brojeve 1929 i 1937. — H. Prunieres, Albert Roussel and the 8o lh Psalm, MQ, T930, 1. — R. Dumesnil, V Oeuvre symphonique de Albert Roussel, Musique francaise, 1933. — L. Cortese, Albert Roussel, RMI, 1937. — R. Petit, Albert Roussel, Modern Music, 1937. — A. Hoeree, Albert Roussel, Pariš 1938. — E. Lockspeiser, Roussel and Ravel, Music and Letters, 1938. — L. Landormy i R. Chalupt, Albert Roussel, MQ, 1938. — E. Evans, Albert Roussel, The Chesterian, 1938. — N. Demuth, Albert Roussel: a Study, London 1947 (novo izd. 1969). — R. Bernard, Albert Roussel, Pariš 1948. — A. Van der Linden, A. Roussel et O. Maus, Revue Belge de Musicologie, 1950. — M. Pincherle, Albert Roussel, Geneve T957 (nem. prevod Frankfurt a. M. 1962). — B. Deane, Albert Roussel, London 1961. — M. Pincherle, Albert Roussel, MGG, XI, 1963. — A. Surchamp, Albert Roussel, Pariš 1967. P. B.

ROUSSELIERE, Charles, francuski pjevaĉ, tenor (St.-Nazaire, 17. I 1875 — u. III 1950). Pjevanje uĉio na Konzervatoriju u Parizu i tamo 1900 debitirao u Operi kao Samson (Saint-Saens, Samson i Dalila). U nastavku svoje karijere pjevao naizmjence u Parizu i Monte-Carlu, sudjelujući na praizvedbama opere Les Barbares (Saint-Saens, 1901), Atnica (Mascagni, 1905), L'Ancetre (Saint-Saens, 1906), Penelope (Faure, 1913) i Julien (Charpentier, 1913). God. 1906—07 gostovao je na Metropolitanu u New Yorku, gdje se proslavio kao Romeo (Gounod, Romeo i Juliju), 1909 na milanskoj Scali, u Palermu i Buenos Airesu. Napustivši opernu djelatnost, posvetio se pjevaĉkoj pedagogiji. Njegov tenor posebno se isticao u Wagnerovu repertoaru. Snimio je i više gramofonskih ploĉa.

239

ROUSSIER, Pierre-Joseph, francuski muziĉki pisac (Marseille, 1716 — Ecouis, Normandija, oko 1790). Svećenik, od 1754 kanonik u Ecouisu. U muzici samouk, obrazovao se studirajući sistem J. Ph. Rameaua. DJELA: Sentiment d'un harmoniphile sur difjerents ouvrages de musique, 1756; Traite des accords et le leur succeasion..., 1764; Observations sur differcnts points de l'harmonie, 1765; Memoire sur la musique des anciens..., 1770; U Harmonie pratique, 1775; Notes et observalions sur la musique des Chinois, 1779; Memoire sur la nouvelle harpe de M. Cousineau, 1782; Memoire sur le clavecin chromatique, 1782. Komponirao Psalam CL, 1766. LIT.: G. Birkner, Pierre-Joseph Roussier, MGG, XI, 1963. — R. D. Osborne, The Theoretical Writings of Abbe Pierre-Joseph Roussier (disertacija), Ann Arbor 1966.

ROVETTA, Giovanni, talijanski kompozitor (Venecija, oko 1596 — 23. X 1668). Uĉenik C. Monteverdija, odgojen u djeĉaĉkom zboru crkve sv. Marka u Veneciji, gdje je 1627 postao drugi, a 1644 prvi dirigent (Monteverdijev nasljednik). R. ide u znaĉajnije majstore koncertantnog stila. On gradi na principima vokalne polifonije, ali je ona protkana solistiĉkim nastupima, a javljaju se i dvoglasni odlomci. DJELA: Opera Ercole in Lidia, 1645 i Argiope, 1649 (dovršio A. Leardini). — VOKALNA. 3 knjige madrigala: I (madrigali i kantata) za 2 — 6 glasova i 2 violine, 1629; II (madrigali i kantata) za 2 — 8 glasova i 2 violine, 1640 i III, za 2—4 glasa, 1645; 4 knjige moteta: I (moteti, Litanije lauretanske, misa) za 2—5 glasova, 1635; II, za 2—3 glasa, 1639; III, za 2—3 glasa, 1647 i IV, za 2—4 glasa, 1650; 4 knjige psalama: I (psalmi i moteti) za 5 —6 glasova, 1626; II (psalmi i misa) za 5—8 glasova i 2 violine, 1639; III (psalmi i nekoliko misnih stavaka) za 3—4 glasa i 2 violine, 1642 i IV, za 8 glasova, 1644. Bidnia sacra za 2 glasa, 1648; Manipulus e messe za 2—3 glasa, 1648; Gemma musicalis diversis cantionibus sacris za 3, 4 i 5 glasova, 1649; Novi concertus sacrae philomelae... za 2—4 glasa, 1653. LIT.: D. Arnold, Giovanni Rovetta, MGG, XI, J963.

ROWBOTHAM, John Frederick, škotski muziĉki historiĉar i pjesnik (Bradford, 18. IV 1854 — Sutton-Chenev, Leicestershire, 20. X 1925). Muziku i klasiĉne jezike studirao u OxforĊu; usavršavao se zatim na Sternovu konzervatoriju u Berlinu, u Dresdenu, Parizu i Beĉu. God. 1891 zareĊen za svećenika. Djelovao u razliĉitim mjestima Engleske, kraće vrijeme i u Madţarskoj. Puno je putovao, a bavio se i knjiţevnošću. O muzici je pisao u nizu ĉasopisa, a 1910 pokrenuo je i ureĊivao ĉasopis The Bard. Svoju historiju muzike zapoĉeo je vrlo opširno i dokumentirano, pa je u 3 sveska uspio obraditi njen razvoj do XI st. R. je prvi prouĉavao muziku primitivnih naroda na temelju njihovih općih etnoloških znaĉajki. U poglavljima o postanku instrumenata i o antiknoj grĉkoj muzici donosi obilje novih pouzdanih podataka uz zanimljive i izvorne zakljuĉke. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA: A History of Music (3 sv.), 1885—87; How to VCrite Music Correctly, 1889; A Short History of Music, 1893; The Private Life of Greal Composers, 1892; The Troubadours and the Courts of Love, 1895; A History of Music to the Time of the Troubadours, 1899; Story Lives of Great Musicians, 1908. LIT.: H. G. Farmer, Johan Frederick Rowbotham, MGG, XI, 1963.

ROWLEY, Alec, engleski kompozitor, orguljaš i pijanist (London, 12. III 1892 — n. I 1958). Nakon studija kompozicije kod F. Cordera na Royal Academy of Music u Londonu postao 1920 profesor na Trinity College of Music i Royal College of Orga-nists, a od 1934 na Royal Academy of Music. Istakao se kao kon-certni pijanist (ĉesto u duetu sa E. Movjem) i osobito kao autor instruktivnih djela, koja se upotrebljavaju i izvan njegove domovine. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir i gudaĉki orkestar, 1938; Miniature concert za klavir, 1947; koncert za obou; koncert za klavir (ili ĉembalo) i komorni orkestar, 1956; rapsodija za obou i orkestar, 1936; Dream Fanlasy za celestu i gudaĉe, 1936; Legend za violinu, klavir i gudaĉe, 1949; suite; 5 scena The Boyhood of Christ, 1953. — KOMORNA. Dva gudaĉka kvarteta: Phyllis and Corydon, 1932 i From Faerie; Water Colours za klavirski kvartet, 1928; Nocturne za 4 violonĉela, 1958; Pastel Portraits za klavirski trio, 1928; Lyric Sonata za violu, violonĉelo i klavir, 1929; trio za klavir, obou i flautu, 1930. — KLAVIRSKA: sonata, 1939; Five Lyric Pieces, 1934; Aquarelles, 1956; Bagatelles, 1957; Country Sketches, 1957; brojne instruktivne kompozicije. — Balet The Princess Who Lost a Tune, 1927; djeĉji igrokaz The Magic Shoes, 1927. — VOKALNA: kantata Robin Hood, 1932; zborovi; solo-pjesme. — Crkvene kompozicije. — SPISI: Four Hands — One Piano. A List of Works for Dud Players, 1940; Practical Musicianship. A Handbook for Teachers and Students, 1941; A Pocket Pronouncing Musical Dictionary, 1944; Do's and Donl's for Musicians. A Handbook for Teachers and Performers, 1951; Extetnporisation. A Treatise for Organists, 1955. LIT.: W. E. \Villiamson, Alec Rowley, MGG, XI, 1963.

ROY, Adrian -»■ Le Roy, Adrian ROZKOŠNY, Josef Richard, ĉeški kompozitor (Prag, 21. IX 1833 — 3. VI 1913). Uĉio klavir kod J. Jiraneka i V. Tomašeka. Nakon koncertne turneje (Trst, Budimpešta, Srbija, Rumunjska) studirao u Pragu kompoziciju kod J. B. Kittla. Bankovni ĉinovnik, djelovao uz to kao dirigent zbora Lumir (1869—75) i redaktor ĉasopisa Hudebni listy. Stil njegove muzike je eklektiĉan. On povezuje raspjevanost romantiĉne melodike (utjecaj Smetane, Gounoda i Mendelssohna) s majstorski sigurnom kompozicijskom. tehnikom. DJELA. INSTRU MEN TALNA: si mfonijske pjes me Odysseus, 1884 i Sen lasky, 1886; simfonijski scherzo, 1886; komorne i klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Mikuldš, 1870; Svatojanske proudy, 1871; Mladi pytlaci, 1878; Popelka, 1885; Stoja, 1894; Ĉerne jezero, 1906 i dr. — VOKALNA: kantata Lumir, 1881; zborovi; solo-pjesme. — Misa, 1856; ofertoriji.

240

ROZKOŠNY — RUBBRA

LIT.: V. Lebl, 125 let od narozeni J. R. Rozkošneho, Hudebni rozhledy, 195S. — J. Buiga, Josef Richard Rozkošny, MGG, XI, 1963.

RĆZSA, Miklos, ameriĉki kompozitor madţarskoga podrijetla (Budimpešta, 18. IV 1907—). Studirao na Konzervatoriju (H. Grabner) i Univerzitetu (Th. Krover) u Leipzigu. Kao filmski kompozitor u Londonu (1935—39) i u Hollywoodu (od 1940) suraĊuje s najboljim engleskim i ameriĉkim reţiserima. Od 1945 profesor kompozicije na University of Southern California u Los Angelesu. Koncertirao kao pijanist i dirigent. Njegove orkestralne i komorne kompozicije inspirirane madţarskim folklorom odaju utjecaje B. Bartoka i Z. Kodalva. R. ide u red najboljih i najpoznatijih autora filmske muzike. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1930; Sinfonia concertante, 1966. Koncerti: za violinu, 1954; za violonĉelo, 1956 i za gudaĉe, 1943; uvertira, 1957; serenada, 1950. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1950; klavirski kvintet, 1928; serenada za klavirski trio, 1927; sonata za 2 violine, 1933. — Klavirske kompozicije (sonata, 1948). — DRAMSKA: balet Hungaria, 1935. Muzika za više od 50 filmova. — Madrigal of Spring; solo-pjesme. LIT.: E. Camuzio, La Carriera di Miklos Rozsa, L'Eco del Cinema, 1954. — J. S. Weissmann, Miklos Rozsa, MGG, XI, 1963.

R6ZSAVt)LGYI, Mark (Markus), madţarski violinist i kompozitor (Balassagvarmat, 1787 ili 1789 — Budimpešta, 23. I 1848). Violinu uĉio u Pragu. Po povratku u domovinu bio u Budimpešti orkestralni violinist neke madţarske kazališne trupe. God. 1813—33 ţivio u Baji, zatim do smrti u Budimpešti. Osnovao i vodio vlastiti orkestar s kojim je polazio na turneje po Madţarskoj, a 1835 i do Beĉa. Ostavio oko 100 verbunkosa, ĉardaša, ĉetvorostavaĉnih suita madţarskih plesova i scensku muziku za dva kazališna djela (sabrane kompozicije obj. 1844—46). Uz G. Bernata R. je prvi autor ĉardaša. LIT.: Z. Gdrdonui, Mark Rozsavolgvi, MGG, XI, 1963.

R6ZSAVOLGYI ES TARSA (Rozsavolgyi & Comp.), madţarsko muziĉko nakladno poduzeće. Osnovali su ga 1850 u Budimpešti Gyula R6zsavlogyi (1822—61), sin Marka, i Norbert Grinzzveil (1823—90). Nakon Rćzsavolgvjeve smrti suvlasnikom je postao Johann Nepomuk Dunkl koji je preuzeo vodstvo podruţnice u Beĉu, a 1866 i vodstvo matiĉnoga poduzeća u Budimpešti. God. 1900 vlasnici naklade postali su Gustav Bdrczy, Bela v. Angydn i Viktor Alberti. Oni su joj pripojili više drugih poduzeća, pa je firma R. & C. postala najvećom madţarskom muziĉkom nakladom s podruţnicama u Berlinu, Leipzigu i Londonu. Ovo je poduzeće prireĊivalo muziĉke festivale i organiziralo koncerte domaćih i stranih umjetnika. God. 1949 je nacionalizirano. LIT.: Z. Gdrdonyi, R6zsavolgyi es Tarsa, MGG, XI, 1963.

ROŢYCKI, Ludomir, poljski kompozitor (Varšava, 6. XI 1884 — Katovvice, 1. I 1953). Kompoziciju uĉio kod Z. Noskowskog. Nakon dovršenoga studija u Varšavi (1903) usavršavao se 1904—08 kod E. Humperdincka u Berlinu, a 1908 prihvatio mjesto dirigenta Opere i profesora na Konzervatoriju u Lavovu. God. 1912 nastanio se u Varšavi odakle je polazio na turneje po Njemaĉkoj, Švicarskoj, Italiji i Francuskoj. Od 1930 predavao kompoziciju na Varšavskom konzervatoriju, a od 1945 teoriju, kompoziciju i dirigiranje na Muziĉkoj školi u Katowicama. Uz K. Szymanowskog, A. Szeluta i G. Fitelberga R. ide u glavne predstavnike nove nacionalne škole nazvane Mlada Poljska. Kompozitor je izrazito programnih sklonosti, s razvijenim smislom za dramatiku; njegov snaţan talent za ocrtavanje karaktera dolazi do izraţaja osobito u scenskim djelima. Zaodijevajući svoje kompozicije u zapadno-evropsko harmonijsko ruho i blistavu instrumentaciju, R. je ostvario osebujan vlastiti stil, kod ĉega ni romanska raspjevanost melodijskih linija, ni arhitektonika klasiĉnih uzora nisu mogle potisnuti slavensku osjećajnost i oduzeti nacionalni karakter njegovoj muzici. DJELA. ORKESTRALNA. Simfonijske pjesme: Stanczyk, 1903; Bo-leslav) Šmialy, 1906; Pan Twardowski, 1906; Anhelli, 1909; Krol Kofetua, 1910; Warszazvianka, 1910; Mona Lisa Gioconda, 1911 i Warszawa zvyzzvolona, 195°. Dva koncerta za klavir, 1918 i 1942; koncert za violinu, 1944; balada za klavir i orkestar, 1904; Polonez uroczysty, 1946. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1916; klavirski kvintet, 1913; sonata za violinu i klavir, 1903; sonata za violon ĉelo i klavir, 1906. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1903; varijacije, 1905; 5 preludija; Quatre Impromptus; Contes d'une horloge, 1905; Tance polskie; Italia. — DRAAiSKA. Opere: Boleslazu Šmialy, 1909; Meduza, 1912; Eros i Psyche, 1917; Casanova, 1923; Beatrix Cenci, 1927; Mlyn diabelski, 1931; Lili chce špievjać, 1933 i Pani Walewska (nedovršena). Baleti: Pan Tzvardozvski, 1921 i Apollo i dziewczyna, 1938. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantata, 1912; Dzwony za glas i orkestar, 1944; Narzeczona z Koryntu za recitativ i orkestar, 1918; zborovi; oko 40 solo-pjcsama. LIT.: A. E. Chybiriski, Piesni L. Kamieiiskiego i Ludomira R6ţyckiego, Lwow 1907. —■ Isti, R6ţycki jako tworca dramatu muzika »Boleslaw Smialy«, Lwow 1909. — A. Wieniazvski, Ludomir R6ţycki, Warszawa 1928. — M. Kaminski, Ludomir R6ţycki, Katovvice 1951. — J. Kanski, Ludomir R6ţycki, Krakova 1955. — 5. Turska, L. R6ţyckiego »Pan Twardowski«, Krakow 1959. —■ Z. Lissa, Ludo mir R6ţycki, MGG, XI, 1963.

ROŢANC, Mihael, kompozitor (Trst, 25. XI 1885— Ljubljana, 23. VIII 1971). Završio uĉiteljsku školu u Ljubljani; ondje je polazio i školu Glasbene matice. Kao ţeljezniĉki ĉinovnik radio je do 1946, a zatim je na Muziĉkoj školi u Kamniku predavao

gudaĉke instrumente. Kompozicijom se poĉeo rano bavi utjecajem Novih akorda, u kojima je bio jedan od prvih nika, prihvatio je neke elemente novoromantiĉkih stilski ljeţja, ali je ipak uglavnom ostao kasni romantiĉar. Bav problemima metodike, osobito s podruĉja muziĉke teorije i DJELA: Ţalna fantazija za orkestar. — KOMORNA. Za violi vir: Giga; 2 Menueta; Romanca i Canzonetta. Za violonĉelo i klavir: Giga; Rigaudon. — VOKALNA. Solo-pjesme: Mlade viole; Padaju se; Pismo. D

ROŢDESTVENSKI, Genadij Nikolajeviĉ, sovjetsl gent (Moskva, 4. V 1931 —). Sin i uĉenik N. Anosov Roţdestvenske, studij dirigiranja i klavira (L. Oborin) na Moskovsko

G. N. ROŢDESTV ENSKI

zervatoriju. niĉku karijeru ĉeo još za stuc dirigent baleta kovskom Velik zalištu. Njego' zetna nadarene cizna tehnika i pamćenje otve mu put i na ko: podij, pa je 19 stao šef-diriger fonijskog o Radio-televizij kva, a dvije kasnije povjere je istodobno muziĉko vodstvo Velikog kazališta. Kao diri u klavirskom duu s Viktorijom Postnikovom gostovao je i goslaviji. Od 1975 je šef-dirigent Filharmonije u Stockhol RUBATO (tal. ukraden; tempo rubato), oznaka za kojom autor u odreĊenom odlomku prepušta interpretu ( mjenjujući razliĉite agogiĉke slobode neznatno smanji ili brzinu izvedbe. Takav slobodni r. spominje već G. Fresc (1614); R. Schumann i F. Chopin oznaĉuju ga ĉestom upoi ritardanda i rallentanda. Tempo r. znaĉajan je za Wag muziku. Prema F. Nietzscheu on je potreban da bi se uvje izrazile razliĉite psihiĉke napetosti, uzbuĊenja i osjećaji izraţajno sredstvo romantike, muzika XX st. odbacuje r. C je neprikladan u muzici motoriĉkoga karaktera, u jazzu avangardnim suvremenim pravcima. U XVII i XVIII st. tempo r. (tzv. vezani r.) susreće izvodilaĉka manira: neznatno produţenje ili skraćenje i trajanja primjenjuje se samo u melodiji dok se bas i akc pratnja kreću i nadalje u propisanom tempu. Vezani ter opisali su L. Zacconi (1592), J. Peri (1600), G. Caccini ( izraz r. spominje prvi P. F. Tosi (1723), a poznaju ga i J. F, cola, J. Quantz, L. i W. A. Mozart. LIT.: /. J. Paderezvski, Tempo rubato, Succes in Music and Hc Won (redaktor H. Finck), London 1909. — L. Kamienski, Zum tempo AFMW, 1918. — H. T. Finck, Musical Progress : the Disgraceful Tempo Muddle, Philadelphia 1923. —J. A. Johnstone, Rubato, London 1925 i 1 J. B. McEzven, Tempo rubato or Tempo-variation in Musical Performam don 1928. — B. Bruck, Wandlungen des Begriffs tempo rubato (diše Erlangen 1928. — J. B. McEwen, Tempo rubato, London 1928. — A. / slone, Rubato, London 1931. — A. Kreutz, Das Tempo rubato bei Chop Musikleben, 1949. — Th. Fielden, Tempo rubato, Music and Letter* — H. H. Eggebrecht, Tempo rubato, Studien zur musikalischen Termii Mainz 1955. M. I

RUBBRA, Edmund, engleski pijanist i kompozitor ( hampton, 23. V 1901 —). Uĉenik C. Scotta i G. Holsta u Lor od 1920 studirao na Royal College of Music (R. O. Morris) vršavao se kod J. Irelanda, E. Goossensa i R. Vaughana Wil: Izvrstan pijanist, koncertirao s vlastitim klavirskim trijom. 1947—68 bio je docent za muziku na Univerzitetu u Ox Suzdrţani lirizam i harmonijska struktura koja naginje poli nosti, podloga su njegova individualnog muziĉkog izraza, gove se simfonije ubrajaju meĊu najbolja djela te vrste u menoj engleskoj muzici. DJ ELA. O RK ES TRALN A. Osa m s i mfo n ij a : I, 19 36 ; II, 1 93 1939; IV, 1941; V (sa zborom), 1948; VI, 1954; VII, 1956 i VIII, 196

fonia concertante za klavir i orkestar, 1943. Koncerti: 2 za klavir, 1934 za violu, 1954 i za violinu, 1959. Rapsodija za violinu i orkestar, 1934; S' za violonĉelo i orkestar, 1944; Double Fugue, 1924; Triplc Fuguc, 1929; u 1948; 3 nokturna, 1954—62. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I II, 1951 i III, 1962; klavirski trio, 1950; Lyric Movement za klavirski 1 1929; nokturno za duhaĉki kvartet, 1962. Za violinu i klavir: 2 so nat* i 1931; sonatina, 1952 i varijacije, 1961. Sonata za violonĉelo i klavir, i< Kompozicije za klavir (8 preludija, 1968) i za orgulje. — DRAMSKA: Bee-Bee-Bei, 1933; balet Prism, 1938; scenska muzika. — VOKALNA tate: La Belle dame sans merci, 1925; The Morning Watch, 1941; Song o 1953 i Cantata pastorale, 1962. Zborovi; solo-pjesme uz orkestar (Ba Tristram), uz razne instrumentalne sastave i uz klavir. — CRKVEN mise: I, Missa Cantuariensis, 1945; II, Missa in honorem S.Dominici, l$t 1958. Te Deum, 1951; moteti; psalmi. — Monografija Gustav Holst, Counlerpoint, a Survey, 1960; brojni ĉlanci. '*

RUBBRA — RUBINSTEIN LIT.: E. Evans, Edmund Rubbra, The Musical Times, 1945. — A. Frank, Modem British Composers, London 1953. — F. Paine, Some Aspects of Rubbra's Style, Music Review, 1955. — P. Bingulac, Edmund Rubbra, Savremeni akordi, 1955, I. — G. Sharp, Ed mund Rubbra, MGG, XI, 1963.

RUBIDO ERDODY, Sidonija, pjevaĉica (Zagreb, 7. II 1819 — Gornja Rijeka kraj Kalnika, 17. II 1884). Pjevanje je uĉila u Zagrebu kod ĉlanice njemaĉke opere Karlitzkvjeve i berlinske dvorske pjevaĉice Ennesove. U martu 1833, na koncertu u zagrebaĉkoj Streljani, ona je po nagovoru Lj. Gaja pjevala na hrvatskom jeziku. Kad je A. Štriga organizirao (28. III 1846) izvoĊenje prve hrvatske opere Ljubav i zloba V. Lisinskog, kreirala je ulogu Ljubice. Nastupala je ĉesto na dobrotvornim priredbama na kojima je pjevala »ilirske« pjesme. LIT.: F. Š. Kuhaĉ, Ilirski glazbenici, prilozi povijesti hrvatskog Preporoda, Zagreb 1893. K. Ko.

S. RUBIDO ERDODV

RUBIN, MarceI (Marcell), austrijski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Beĉ, 7. VII 1905 —). Studij kompozicije završio na Visokoj muziĉkoj školi u Beĉu (F. Schmidt), a zatim se usavršavao kod D. Milhauda u Parizu; uz to diplomirao pravo. Od 1931 u Beĉu vodio koncerte Musik der Gegemuart, 1938 emigrirao u Pariz, a 1943—47 djelovao u Mexico Cityju. Od 1947 ponovno u Beĉu; 1964 dobio naslov profesora. DJELA. ORKESTALNA: 4 simfonije (II, Erde, 1937; IV, Krieg und Frieden, 1946); koncert za violinu, 1941; Eine bsterreichische Ouvertiire, 1948; varijacije Kraft der Jugend; suita Die Stadt wartet. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1926 (nova verzija 1961); gudaĉki trio, 1927 (nova verzija 1962); sona tina za klarinet i klavir. — KLAVIRSKA: 3 sonate; 4 stavka, 1957. — DRAMSKA', opera Prinzessin Brambilla; balet Die Stadt tvartet, 1933. Scenska muzika. — VOKALNA: ciklus pjesama Gegenzvart za glas i orkestar, 1948; ciklusi solo-pjesama uz klavir (Dorfbilder, 1957) i dr. LIT.: F. VPildgans, MarceI Rubin, Osterreichische Musikzeitschrift, 1948.

RUBINI, Giovanni Battista, talijanski pjevaĉ, tenor (Romano kod Bergama, 7. IV 1795 — 2. III 1854). Debitirao 1814 u Paviji u operi Lagrime d'una vedova P. Generalija. Kao tenor izvanredna glasa i muzikalnosti nastupao je u svim velikim gradovima Italije, u Parizu, Londonu, Madridu, Bruxellesu, Petrogradu, Moskvi i drugdje, uvijek s velikim uspjehom. Bio je izvrstan interpret Rossinijevih likova i mnogo pridonio uspjehu Donizettijevih i Bellinijevih opera, koji je za njega napisao više uloga (Biancae Fernando; La Sonnambula; I Puritani). Objavio je album pjesama L' Addio i Dodici lezioni di canto moderno per tenore 0 soprano. LIT.: C. Traini, II Cigno di Romanno: Giovanni Battista Rubini, Bergamo 1954- — H. Kiihner, Giovanni Battista Rubini, MGG, XI, 1963.

RUBINSTEIN (Rubinštejn), 1. Anton Grigorjeviĉ, ruski pijanist, kompozitor i dirigent (Vvhvatinec, Podolija, 28. XI 1829 — Peterhof (Petrodvorec), 20. XI 1894). Od 1837 uĉi klavir kod moskovskog peda goga A. Villoinga. Neobiĉno nadaren, nakon prvoga javnog nastupa (1839) odlazi 1840 sa uĉiteljem u Parizu da bi se upisao na Konzervatorijum, ali ga iz nepoznatih razloga nisu primili. Ipak boravak u Parizu, pa koncertne turneje po Nemaĉkoj, Austriji, Holandiji, En gleskoj, Švedskoj i susreti sa Lisztom, Chopinom i drugim istaknutim muziĉarima onoga vremena proširili su njegov kulturni vidokrug. God. 1844 odlazi u Berlin, gde u klasi S. Dehna studira kompoziciju. Potkraj 1848 vraća se u RuA. G. RUBINSTEIN siju i u Petrogradu ubrzo postaje

241

jedan od najaktivnijih pokretaĉa muziĉkog ţivota. Uz brojne pijanistiĉke nastupe on u to vreme debitira kao dirigent. MeĊutim, pod nepovoljnim prilikama reţima Nikolaja I on napušta 1854 Rusiju i sve do 1858 koncertira po zapadnoj Evropi. Uoĉi reforme iz 1861 društvene prilike u Rusiji postaju povoljnije i R. tada sa velikom energijom sprovodi u delo već ranije zaĉetu ideju 0 stvaranju organizacije ruskih profesionalnih muziĉara. Ta je zamisao ostvarena poĉetkom 1859 kada se osniva Rusko Muziĉko Društvo. Ušavši u upravu R. u stvari postaje vodeća liĉnost-udru ţenja; on dirigira simfonijskim koncertima Društva, sudeluje kao solist na orkestarskim i kamernim koncertima i vodi klase za muziĉko obrazovanje koje je Društvo otvorilo. Plodna delatnost društva dovela je 1862 do osnivanja prvoga ruskog Muziĉkog konzervatorijuma u Petrogradu. Time su udareni temelji inten zivnijem razvitku muziĉkog ţivota u Rusiji. Ubrzo je po ugledu na Petrograd stvoreno u Rusiji još nekoliko konzervatorijuma, medu kojima i Moskovski, koji je vodio Antonov brat Nikolaj. Petrogradski konzervatorijum R. je vodio u nekoliko mahova, uz dugotrajne prekide. Sem toga bio je profesor klasa za klavir, komorne ansamble, orkestar i za instrumentaciju. MeĊutim, R. se u svojemu radu neprestano sukobljavao sa protivnicima (osobito sa krugom oko M. Balakireva) koji su mu predbacivali da je u svojim muziĉko-društvenim pothvatima i u svom stvaranju zanemario rusku nacionalnu tradiciju i da imitira strane uzore, poglavito nemaĉke. Tim sporovima pridruţila su se i njegova razmimoilaţenja sa profesorima Konzervatorijuma (oni su smatrali da su njegovi muziĉko-pedagoški kriteriji previsoki), pa R. 1867 napušta domovinu i idućih godina uglavnom samo koncertira po Evropi i Americi. God. 1885—86 izvodi po većim evropskim gradovima (Beĉ, Berlin, London, Pariz i najzad Moskva i Petro grad) ciklus istorijskih koncerata (u 7 veĉeri) na kojima prikazuje razvoj klavirske muzike od njenih poĉetaka do dela savremenih ruskih majstora. Vrativši se u domovinu prihvaća se 1887 ponovo rada na Petrogradskom konzervatorijumu, organizira popularne simfonijske koncerte (u okviru Ruskoga muziĉkog društva) i, od vlastitih sredstava, meĊunarodne konkurse pijanista i kom pozitora (prvi je odrţan 1890, poslednji 1910). God. 1891 odlazi u Dresden i vraća se u Rusiju tek potkraj ţivota. Rubinsteinova delatnost, izvanredna po širini i intenzivnosti, bila je od najveće vaţnosti za razvoj ruske muziĉke kulture. On je uveo u nastavu evropsku metodu struĉnog muziĉkog obrazovanja i razvio izvoĊaĉku veštinu na visokom, umetniĉkom nivou. Njegov izvoĊaĉki stil naroĉito se odlikovao izrazitošću interpretacije. Isprva sledbenik Lisztovih pijanistiĉkih principa R. je kasnije izgradio svoj, posve individualni naĉin interpretiranja. Paralelno sa svom tom obimnom izvoĊaĉkom, pedagoškom i organizatorskom delatnošću R. se mnogo bavio i komponovanjem. »Rubinsteinov stil nosi u sebi crte umerenog tradicionalizma 1 ne odlikuje se izrazitim novatorstvom i originalnošću. Oblikujući se pod snaţnim uticajem voĊe i osnivaĉa leipziške umereno-konzervativne škole muziĉkog romantizma — Mendelssohna — R. je nasledio njegovo duboko poštovanje prema velikim uzo rima prošlosti i nesklonost prema savremenim radikalnim novatorskim strujanjima« (J. Keldiš). U Rubinsteinovoj se muzici klasiĉna jasnoća strukture i formalna uravnoteţenost sjedinjuju sa kontemplativnom lirskom pevnošću i sa deskriptivnim ele mentima. Najpoznatije Rubinsteinovo delo je lirska opera JJeMOH raĊena prema poemi Ljermontova. Kao klavirski kompozitor R. je epigon Lisztove i Mendelssohnove škole. Veći znaĉaj imaju njegove solo-pesme, ĉesto obojene diskretnim, ali nekad i ti piziranim, istoĉnjaĉkim koloritom. MeĊutim, R. je znaĉajan u prvom redu po tome što je svojim kompozitorskim radom prvi u Rusiji ukazao na vaţnost temeljitog i sistematskog savlada vanja kompozicione tehnike, poglavito u sloţenim simfonijskim formama. DELA. ORKESTARSKA. Šest simfonija: I, u F-d uru op. 40; II, Onean u C-duru op. 42; III, u A-duru op. 56; IV, JjpaMamuvecKaa u d-molu op. 95; V, u g-molu op. 107 i VI, u a-molu op. 111. Simfonijske pesme aycm op. 68; UeaH rp03Hbiu op. 79; MOH Kuxom op. 87 i Poccun. Pet koncerata za klavir: I, u e-molu op. 25; II u F-duru op. 35; III, u G-duru op. 45; IV, u d-molu op. 70 i V, u Es-duru op. 94. Koncert za violinu u G-duru op. 46; 2 koncerta 2a violonĉelo u a-molu op. 65 i u d-molu op. 96; 2 fantazije za klavir i orkestar; 4 uvertire. — KAMERNA: 10 gudaĉkih kvarteta, po 3 u op. 17 i 47, po 2 u op. 90 i 106; gudaĉki kvintet u F-duru op. 59; gudaĉki sekstet u D -duru op. 97; 5 klavirskih trija; klavirski kvartet u C-duru op. 66; klavirski kvintet u g-molu op. 99; kvintet za klavir i duhaĉe op. 55; oktet za gudaĉe, duhaĉe i klavir op. 9; 3 sonate za violinu i klavir; sonata za violu i klavir; 2 sonate za vio lo nĉe lo i kla vir. — KLAVIRSK A. Ĉetiri so nate : I, op. 12; I I , op. 20; III, op. 41 i IV op. 100. Svita; etide op. 23 i op. 81 ; zbirka plesova KaMeHHbiu ocmpoe; preludijumi; serenade; fantazije i dr. Sonata za klavir 4 -ruĉno op. 89. — DRAM SKA. Ĉetrnaest opera: MMumpuu HOHCKOU, i852; Ruski rogovi). U drugoj polovini stoljeća javljaju se i javne koncertne priredbe uz sudjelovanje stranih umjetnika, a povremeno i domaćih. U XVIII st. narodna pjesma prodire u grad a putem kmetova-muziĉara i u plemićke dvorove. U dodiru s gradom ruske narodne pjesme — kao i pjesme drugih naroda — ĉesto gubi svoje izvorne obrise, pridonoseći, meĊutim, stvaranju varoškoga muziĉkog folklora. Ruske se narodne melodije tada već prikupljaju i izdaju. Zbornike narodnih napjeva objavljuju M. D. Ĉulkov, I. I. Novikov, V. F. Trutovski i Ĉeh /. Praĉ (Pratsch). Postepeno se bude i domaće stvaralaĉke snage. Kompozitori zarana osjećaju potrebu da se izraţavaju jezikom koji će biti blizak ruskom ĉovjeku, ali ĉesto padaju pod utjecaje talijanske i francuske muzike. Forme kojima se oni bave uglavnom su jednostavne: pjesma za glas uz klavir, zborna muzika, instrumentalna muzika plesnoga karaktera ili tipa teme s varijacijama. Pojedinci okušavaju snage i na muziĉkoj sceni, dok drugi preteţno njeguju crkvenu muziku. U muziĉkom kazalištu ruska je opera u poĉetku odraz francuske opera comique, tj. ona je igrokaz s pjevanim i govorenim toĉkama. To je forma u kojoj se izgraĊivalo realistiĉko muziĉko kazalište s tematikom iz svakidašnjice graĊanskog i narodnog ţivota i u drugim okolinama, tako u Njemaĉkoj, Francuskoj, Italiji, Engleskoj, Španjolskoj. Prva ruska opera te vrste, »Anjuta«, izvedena je 1772, ali joj se muzika nije saĉuvala, a ne zna se ni za ime kompozitora. Stoga se prvom znaĉajnijom ruskom operom smatra »Mlinar, ĉarobnjak, varalica i stari svat«. Izvedena je 1779, a komponirao ju je Mihail Sokolovski (oko 1756 — ?). Ovu je operu kasnije preradio J. Fomin. U njoj ima iskorištenih narodnih napjeva, kao i u operi »Petrogradski bazar« (1779), satiri na mane ondašnjega ruskoga trgovaĉkog staleţa. To je djelo komponirao Mihail Matinski (1750—oko 1820); kasnije ga je preradio Vasilij Paškević (oko 1742—1797), autor i drugih muziĉko-scenskih djela. Znaĉajniji od ove dvojice bio je Jevstignjej Fomin (1761—-1800), uĉenik Padra Martinija u Bologni. Njegovi »Amerikanci« odaju vladanje stilom talijanske opere buffe. U jednoĉinki »Koĉijaši« oponaša ruski muziĉki folklor i njegove polifoniĉke osebujnosti. Solo-pjesma toga vremena (koju kasnije, u XIX st., u Rusiji nazivaju romans, što odgovara njemaĉkom izrazu Lied) odrazuje elegiĉka ĉuvstva, sjetu i melankoliju što joj podaje ranoroman tiĉki prizvuk. Istaknutiji su njeni predstavnici Fjodor Dubjanski

249

(1760—1796) i Jozef Kozlovski (1757—1831), podrijetlom Poljak koji je u Rusiju uveo polonezu. Na polju zborne muzike duhovnog smjera, razvio je svoju, djelatnost najdarovitiji ruski kompozitor XVIII st. Dmitrij Bortnjanski (1751—1825), uĉenik B. Galuppija. Pisao je opere, solo-pjesme, klavirske sonate i druga djela, ali je najpoznatiji po crkvenim kompozicijama, brojnim duhovnim koncertima. U njima ima monumentalnosti i zvukovne raskoši, ali i izbjegavanja ispraznog virtuozi teta; Bortnjanski ukusno vlada polifonim slogom i snaţno proţivljuje raznovrsna raspoloţenja u tekstu. U instrumentalnoj muzici nema mnogo istaknutijih imena. Ivan Handoškin (ol&t 1747—1804) pisao je varijacije, ali i sonate za violinu-solo, koje se stilski nalaze izmeĊu baroka i klasike. Devetnaesto stoljeće. To je doba u kojemu Rusija silnim zamahom izgraĊuje svoju kulturu na svim podruĉjima. Već u prvoj polovini stoljeća javljaju se velika imena Puškina, Ljermontova, Gogolja, a u muzici Glinke. Znatno se obogaćuje društveni ţivot. Napredni mislioci: Hercen, Bjelinski, Ĉerniševski i drugi, pripremaju tlo za sazrijevanje revolucionarnih ideja u graĊanskim krugovima. Romantiĉki val zahvaća i Rusiju. Produbljuje se sve više interes za ţivot i stvaranje naroda pa se jedan za drugim pojavljuju deseci zbornika narodnih napjeva. Romantiĉka raspoloţenja pogoduju sve intenzivnijem kultiviranju solo-pjesme koja dobiva nove, darovite predstavnike. MeĊu njima su Nikolaj Titov (1800—1875), Aleksandr Aljabjev (1787—1851), autor popularnog »Slavuja«, Aleksandr Varlamov (1801—1848) ĉiji je »Crveni sarafan« postao narodnom pjesmom i Aleksandr Guriljev (1803—1858). U muziĉkom kazalištu istiĉe se višestruka djelatnost što ju je razvio Talijan Caterino Cavos (1776—1840), dirigent, pedagog i organizator. Njegova je najpopularnija opera »Ivan Susanjin« koju je tek istoimeno Glinkino djelo potisnulo u zaborav. U tom prelaznom razdoblju k pravoj ruskoj nacionalnoj operi treba zabiljeţiti i radove Alekseja Verstovskog (1799—1862) ĉije je najbolje operno djelo »Askoljdov grob«. Kompozitori se bave i instrumentalnom, preteţno klavirskom muzikom, kultivirajući ponajviše romantiĉku klavirsku minijaturu (I, Laskovski). RaĊa se i ruska muziĉka nauka koju u prvoj polovini stoljeća zastupaju A. Ulibišev, V. Lenz i V. Odojevski. Prvi klasik ruske muzike, Mihail Glinka (1804—1857) udara tada temelje ruskom nacionalnom muziĉkom smjeru i postaje plodnim uzorom za budućnost. Njegov »Ivan Susanjin« (1836) prva je ruska nacionalna opera. Za njom je Glinka napisao još i operu »Ruslan i Ljudmila«. Obje te opere putokazi su razvitku operne umjetnosti u Rusiji: ona je, tragom »Ivana Susanjina«, herojsko-epska, u stilu i veliĉini opernih djela Musorgskog Borodina, ili se razvija kao operna priĉa koju će nakon »Ruslana i Ljudmile« vrlo uspješno njegovati N. Rimski-Korsakov. Priliĉno

Veliko kazalište u Petrogradu, bakrorez, 1812

mnogostran, Glinka je utemeljio i rusku simfonijsku muziku nizom djela meĊu kojima je na prvom mjestu »Kamarinskaja«. On je autor proćućenih lirskih pjesama od kojih su osobito uspjele one na Puškinove stihove. Aleksandr Dargomiţski (1813—1869) drugi je znaĉajni predstavnik novoga ruskog nacionalnoga muziĉkog smjera. Aktivan na podruĉjima opere (»Kameni gost«), instrumentalne muzike i solo-pjesme, isticao je proturjeĉja stvarnog ţivota. On je prvi ruski muziĉar koji putem svoje umjetnosti prosvjeduje protiv nezdravih društvenih odnosa, protiv ugnjetavanja i izrabljivanja. Njegova teţnja k realizmu i izraţavanje u okvirima osebujne melodiĉke deklamacije najavljuju umjetnost Musorgskoga.

250

RUSKA MUZIKA

U drugoj polovini XIX st. ruska kultura doţivljuje doba Rimski-Korsakov je majstor ruske operne priĉe, velik pozi punog procvata. Uĉenjaci, knjiţevnici i umjetnici zadivljuju svijet orkestracije i najtemeljitije obrazovani muziĉar medu ĉlai i pribavljaju Rusiji velik ugled. U općem zamahu i preobraţa- Petorice. Njegova »Snjeguroĉka« ide u vrhunska dostignuća vanju kulturno-umjetniĉkog stvaranja obogatila se i muziĉka operne umjetnosti, dok su »Šeherazada« i »Španjolski caj kultura i dobila nove smjernice i pobude. God. 1859 osniva se u remek-djela kasnoromantiĉne koloritne orkestralne muziki Petrogradu Rusko muziĉko društvo (iduće godine i u Moskvi) neracije evropskih kompozitora uĉile su iz njegova priruĉ koje preuzima u svoje ruke organiziranje koncertne djelatnosti. instrumentaciji. God. 1862 otvara se u Petrogradu Konzervatorij pod rukovodModest Musorgski (1839—1881) svakako je najdarovitij stvom A. Rubinsteina: nekoliko godina kasnije, 1866, utemeljen napredniji, najrevolucionarniji meĊu svojim suborcima. O je Moskovski konzervatorij. Sve te ustanove, uz" koje treba spo- realist, dao je u svom stvaranju prednost operi i solo-pjesm menuti i petrogradsku Besplatnu muziĉku školu (1862), ispunit jući da će u tim oblicima moći najuspješnije ostvariti svoje će osjetne dotadašnje praznine u ruskomu muziĉkom ţivotu i On je ţelio sredstvima svoje umjetnosti prikazivati likove i zl stvoriti preduvjete za široku obnovu na produktivnom i reproduk- iz ruskog ţivota i ruske prošlosti. U tom je nastojanju dao ni tivnom polju. No postepeno dolazi do podvojenosti na ideološkom krupnih radova: veliĉanstvenu historijsko-epsku kroniku planu. Dok je jedan dio muziĉara zagovarao potrebu muziĉkog Godunov« u kojoj su oba glavna lica, car Boris i ruski naroc stvaranja na Glinkinim principima, snaţno istiĉući nacionalnost biĉno uvjerljivo tonski karakterizirana u svim fazama n u sveukupnosti muziĉkoga stvaranja, drugi su smatrali da treba radnje, do careva ludila i smrti, kao i do trijumfa narodnih prvenstveno svladati muziĉku tehniku zapadne Evrope. Taj ponešto historijsku operu vanšĉina«; niz izv no uspjelih pjes: koje idu i akademski pravac nije uzmo-gao uoĉiti znaĉenje narodnoga stvaranja ĉuveni »Djeĉja i priznati njegovu golemu sobica«, »Bi ca«, i vaţnost u pobudama koje je »Pjesme i smrti«. mogao dati kompozitorima. Velik ps smion u U tom razmimoilaţenju, izboru 1 nija, nacionalni muziĉki smjer genijalan u vanju iznio je pobjedu pa je melodijsko tativnih jedan od njegovih najislinija, M ski je taknutijih predstavnika, N. nagovještava vremena Rimski-Korsakov, 1871 i nove si Suvremenici postao nastavnikom za s ko, bez mnogo r kompoziciju baš na ljanja uvrstili Petr Petrogradskom konzerkovskog (1840—1! vatoriju, u kojemu se protivnike nacion akademski tabor okupljao smjera. MeĊutim,1 oko A. Rubinsteina. ljitije upoznavanj IzgraĊivanje naciogovih brojnih d nalnog pravca povezano je kojima su zastu] svi uz djelovanje Petorice. U muziĉki ogran( drugom taboru nalazili su lodano pokazuje se A. Rubinstein i P. I. duboko proţeta < Ĉajkovski. Po strani odvijao ruske muzike ( lom, se rad A. Sjerova, »puĉkog i on se popi: ziĉara iz tribuna naprednih ideja u Petoric vremeno ruskoj muziĉkoj kulturi« sluţio ci iz ruskoga (G. Hubov). muziĉk klora). Dok je Aleksandr Ĉajkovski Sjerov (1820—1871), lankoliĉna, elegiĉna izvrstan kritiĉar i muziĉki pisac, autor priroda; u duši pesimist, sklon opera (»Judita«, »Moć neprijateljstva«), M. P. Musorgski, Boris Godunov, Veliko kazalište u Moskvi vjer< da je sreću nemoguće postao prvim propagatorom Wagnerove umjetnosti u Rusiji, dostići, takvim je raspoloţenjem ] svoja djela, bez obzira Anton Rubinstein (1829—1894) istakao se kao veoma darovit pripadaju li simfonijskom, kome vokalnom ili opernom pijanist i zasluţan organizator. Njegova bogata ostavština, u podruĉju. U vrhunce stvaranja to; denog melodiĉara idu kojoj se istiĉe opera »Demon« i simfonija »Ocean«, upućuje na Ĉetvrta, Peta i Šesta simfonija, Kom violinu, Koncert za eklektiĉku prirodu kojoj je F. Mendelssohn jedan od uzora. klavir u b-molu te opere »Evgenij Onji »Pikova dama«. Ĉuvenu skupinu Petorice, odnosno »moćne gomilice« (kako ju I iduća generacija dala je nekoliko istaknutih imena ruski je u prikazu jednoga koncerta nazvao njezin daroviti ideolog i ţici. Anatolij Ljadov (1855—1914) najviše je uspio u kolo suborac V. Stasov) saĉinjavaju Balakirev, Cui, Borodin, Rimski- orkestralnim minijaturama (»Baba Jaga«, »Zaĉarano jezero« Korsakov i Musorgski. Milij Balakirev (1837—1910), duša toga kimora«), dok je Aleksandr Glazunov (1865—1936) pr kruţoka, dalje je razvijao naĉela koja su vodila Glinku. Njegova su simfoniĉar i kompozitor komornih djela, s istanĉanim osji najkarakteristiĉnija djela orkestralne kompozicije, osobito za ravnoteţu forme i tematsko razraĊivanje. Ovaj veliki k simfonijska pjesma »Tamara« i »Uvertira na tri ruske teme«. punktiĉar dao je svoju moţda najbolju simfonijsku komp' U toj skupini razmjerno je kao kompozitor najmanje znaĉajan u Šestoj simfoniji. Sergej Tanjejev (1856—1915), pijanist i Cezar Cui (Kjuj; 1835—1918) koji zapravo i nije Rus. Istaknut pedagog, vješt polifoniĉar, ostavio je niz instrumentalnih publicist i polemiĉar, nesebiĉno se borio za ostvarenje ideala medu kojima treba na prvom mjestu spomenuti njegovi svojih drugova. Ostavio je, meĊu ostalim, opera, instrumentalnih gudaĉkih kvarteta od kojih Ĉetvrti ide u najuspjelije radove djela, solo-pjesama. komorne literature. Njegova operna trilogija »Oresteja« oţ Aleksandar Borodin (1833—1887), zanosan kemiĉar, nije antiĉki svijet. Poznatiji izvan granica Rusije bio je Sergej mnogo komponirao jer ga je u tomu prijeĉila ljubav prema na- manjinov (1873—1943), sjajan pijanist koji je od 1918 ţivio u uci. Iako je pokazao više sklonosti za instrumentalnu U bogatoj njegovoj ostavštini paţnju privlaĉe u prvom redi: muziku i solo-pjesmu, i njegova je opera »Knez Igor« djelo za klavir i za klavir uz orkestar. Na specifiĉnoj, zasićenoj zvu velike vrijednosti u kojemu je neobiĉno uspješno znao muziĉki svoga klavirskog sloga Rahmanjinov je u brojnim minijat razgraniĉiti oba ambijenta dramske radnje, ruski i azijski svijet. (preludiji) oţivio veoma razliĉita, osebujna raspoloţenja, Nekoliko njegovih kompozicija odavna već pripada standardnom dramska pa i epska. MeĊu njegovim klavirskim koncertimi repertoaru simfonijske i komorne muzike: Simfonija u h-molu, ku popularnost na svim kontinentima uţiva onaj u c-moh skica »U srednjoj Aziji«, Gudaĉki kvartet u D-duru. Mnogostra- je vrijedna i »Rapsodija na Paganinijevu temu«, takoĊer za niji od Borodina bio je Nikola] Rimski-Korsakov (1844—1908), i orkestar. Za sebe stoji Aleksandr Skrjabin (1872—1914), kompozitor, dirigent, pedagog i teoretiĉar. U ruskom muziĉkom od najsmjelijih, najradikalnijih harmoniĉara što ih je dotai ţivotu on je igrao krupnu ulogu i onda kad se kruţok Petorice ruska i evropska muzika. I sam koncertni pijanist, pisao razišao, jer je postao središnjom liĉnošću u krugu što ga je os- klavirska, još jedino orkestralna djela. Njegovo je stvaranje novao veleindustrijalac i muziĉki amater M. Beljajev (1836—1904), njegova pogleda na ţivot i svijet. Filozof-mistik, Skrjabir mecena i zagovornik ondašnjih, osobito mladih ruskih kompozitora. ĉesto stremi k ekstatiĉnim ugoĊajima, k zanosu koji uzdiţe i

RUSKA MUZIKA baĊa ĉovjekov duh. Takav je on u klavirskim minijaturama, u brojnim klavirskim sonatama i u svojoj najuspjelijoj orkestralnoj kompoziciji »Le Poeme de 1' extase« u kojoj se ovaj ekspresionist posluţio i impresionistiĉkim postupcima. U ostale ruske kompozitore toga razdoblja idu Mihail Ipolitov-Ivanov (1859—1935; orkestralne »Kavkaske skice«), Sergej Ljapunov (1859—1924; tehniĉki visoko razvijene klavirske kompozicije, osobito 12 koncertnih etuda), Anton Arenski (1861—1906; epigon Ĉajkovskoga, autor klavirske, komorne, orkestralne muzike, vokalnih i scenskih djela, teoretskih radova), Aleksandr Greĉanjinov (1864—1956; klavirska djela, crkvena muzika, solo-pjesme, omladinska literatura), Vasilij Kalinikov (1866—1901; Simfonija u g-molu), Vladimir Rebikov (1866—1920; simfonijska i klavirska djela u kojima ima zanimljivih eksperimenata); Nikolaj Ĉerepnjin (1873—1945), Nikolaj Metner (1880—1951; neoromantiĉne soĉne klavirske kompozicije). Dvadeseto stoljeće. S Oktobarskom revolucijom zapoĉelo je u povijesti ruskog naroda veoma znaĉajno novo razdoblje. Preobraţaj ţivota i društvenog ureĊenja što ga je revolucija izazvala bio je toliko dubok i mnogostran da su se njegove posljedice morale osjetiti na svim podruĉjima pa i na umjetniĉkom. Dva su se problema tada nametnula kao najhitnija: trebalo je, omasoviti umjetnost i pribliţiti je širim narodnim slojevima, a usporedo s tim nastojati da se u umjetniĉkom stvaranju odrazi novo gledanje na funkciju umjetnosti u društvu. Trebalo je, dakle, povesti borbu za umjetniĉki realizam. Ona je dugo trajala, a moţe se reći da nije ni do danas završena. Oktobarska revolucija zatekla je kod većine muziĉara stav u kojemu nije bilo mnogo simpatija za klasike ruske muzike i za stvaranje u okvirima nacionalnog smjera. Upravo tada su periferne ruske pokrajine udarale temelje svojoj nacionalnoj muziĉkoj kulturi izgraĊujući je na obiljeţjima folklora; uz to se u to vrijeme snaţno razvija masovna pjesma, jednostavna i ĉesto veoma izvorna. Ona će postati jedinstvenom specifiĉnošću sovjetske muzike i sovjetskoga muziĉkog ţivota. U toku nekoliko decenija sovjetske vlasti podignut je ve lik broj muziĉkih škola, osnovana su mnogobrojna reproduktivna društva i ustanove, s posebnom se paţnjom propagirala muziĉka umjetnost meĊu radnicima i seljacima, odrţavale su se smotre i festivali, goleme naklade djela iz klasiĉne ruske muziĉke prošlosti omogućile su lak i neposredan dodir s velikanima ruske muzike. Popularizaciju ruske muziĉke kulture znatno su olakšali i brojni muzikolozi i muziĉki pisci svojim knjigama, brošurama, ĉlancima i predavanjima. Od Oktobarske revolucije do danas afirmirao se u Sovjetskom Savezu znatan broj kompozitora. Nikolaj Mjaskovski (1881—1950), ugledan pedagog, autor je većeg broja gudaĉkih kvarteta i drugih komornih djela, ali je prvenstveno poznat kao simfoniĉar. Njegovih 27 simfonija odaje majstora orkestracije i simfonijske strukture; u njima se odrazuje i njegov stvaralaĉki put koji ga je vodio od zakopĉanosti subjektivizma do neposrednijeg dodira s aktualnim ţivotnim zbivanjima, do vjere u narod i ţivot. Nakon duljeg izbivanja u inozemstvu u Sovjetski Savez se vratio i u njemu do smrti djelovao Sergej Prokofjev (1891—1953) nesumnjivo najdarovitiji sovjetski kompozitor. Autor je velikog broja djela iz svih ogranaka: opera, baleta, simfonija, koncerata, komornih i klavirskih kompozicija, kantata. Sklon grotesknosti, muziĉkom humoru, motoriĉnosti i neoklasici, ali i lirskim raspoloţenjima, kao i upotrebi smjelo disonantnih sklopova, Prokofjev je znao sve te raznorodne elemente povezati u jezik osobnog peĉata, nove svjeţine i izvornosti. U njegova najuspjelija ostvarenja idu opera »Zaljubljen u tri naranĉe«, baleti »Romeo i Julija« i »Pepe'juga«, Prva tzv. Klasiĉna i Peta simfonija, Treći klavirski koncert, Sedma klavirska sonata, »Visions fugitives« za klavir, kantata »Aleksandar Nevski«. Uz Prokofjeva najistaknutiji je predstavnik suvremene sovjetske muzike Dmitrij Šostakoviĉ (1906—1975), umjetnik ponešto neujednaĉene evolutivne linije na kojoj ima i uspona i padova, velikih uspjeha i neoĉekivanih promašaja. Šostakoviĉ je svakako najveći sovjetski simfoniĉar. Od njegovih 15 simfonija posebnom se izraţajnom snagom istiĉu Prva, Peta, Sedma (tzv. »Lenjingradska«), Osma i Dvanaesta. Poput Prokofjeva, izvrstan pijanist, posvetio je klaviru priliĉan broj radova (24 preludija i fuge); brojna su i njegova komorna djela, meĊu njima duboko izvoran Klavirski kvintet. Veoma je zapaţena njegova opera »Katarina Izmajlova« (»Lady Macbeth mcenskog okruga«). Umjetnost Arama Haćaturjana (1903 —) izrasla je iz armenskoga folklora koji joj podaje naroĉitu obojenost i draţ. Taj umjetnik ne piše mnogo ni brzo te umije posvuda oĉuvati individualnost govora. Veoma su popularni njegovi koncerti za klavir, za violinu, za violonĉelo, Druga simfonija, balet »Gajane«. Istaknut je lik Jurij Šaporin (1887—1966), preteţno vokalni kompozitor. On

251

Veliko kazalište u Moskvi

crta velike, monumentalne freske oţivljujući presudne trenutke iz ruske prošlosti i sadašnjosti. O tome govore već sami naslovi: simfonija-kantata »Na polju Kuljikovu«, oratorij »Povijest o bitki za rusku zemlju« (rijeĉ je o staljingradskoj bitki), opera »Dekabristi«. Dmitrij Kabalevski (1904—) piše neusiljeno i pristupaĉno. Iz njegove opere »Colas Breugnon« zraĉi neuništivi optimizam i upornost u savladavanju zapreka. Majstorsko je djelo njegov Drugi klavirski koncert. Visarion Šebaljin (1902—1963), darovit simfoniĉar i komorni kompozitor, u ponekom je djelu zakuĉast i apstraktan, dok u drugima prevladava jasnoća i jednostavnost izraza. Ivan Dzerţinski (1909 —) prvi je meĊu sovjetskim kompozitorima napisao operu koja se najviše pribliţuje ciljevima sovjetskoga scensko-muziĉkog realizma. To je »Tihi Don« (prema romanu M. Šolohova) u kojemu se prikazuju doţivljaji sovjetskih ljudi u presudnim danima Oktobarske revolucije i graĊanskoga rata. Uz ove, umnogoĉemu najistaknutije sovjetske kompozitore, djelovao je ili djeluje velik broj drugih, starijih i mlaĊih. MeĊu njima su: Sergej Vasiljenko (1872—1956), Reinhold Gliere (1875— 1956; balet »Crveni mak«), Aleksandar Goedicke (1877—1957), braća Grigorij (1879—1955) i Aleksandar Krejn (1883—1951) koja su izgraĊivala svoj umjetniĉki izraz na obiljeţjima hebrejske muzike, kao i Mihail Gnjesin (1883—1957); Boris Asafjev (1884— J949)> autor velikoga broja baleta, posebno se istakao kao veoma spreman muzikolog (pisao je pod pseudonimom Igor Gljebov); Anatolij Aleksandrov (1888—) piše neoromantiĉke klavirske kompozicije, a tako i Samuel Fejnberg (1890—1962) u ĉijim je djelima zamjetljiv utjecaj A. Skrjabina. Lev Knipper (1898—) je, uz Šostakoviĉa, najplodniji ţivući sovjetski simfoniĉar (14 simfonija); Aleksandr Veprik (1899—1958) gradi na elementima hebrejske meloĊike, a Nikolaj Ĉemberdţi (1903—1948) na obiljeţjima folklora perifernih nacionalnih sovjetskih republika; Marijan Kovalj (1907— 1971) se istakao ciklusima solo-pjesama i oratorijem »Jemljan Pugaĉov«, Nikolaj Rakov (1908—), Valerij Ţelobinski (1913— 1946), Mihail Matvejev (1912—), Tihon Hrenjikov (1913—), Jurij Sviridov (1915—), Vladimir Jurovski (1915—), Mojsej Vajn-berg (1919—), Geljmer Sinisalo (1920—), German Galinin (1922—), Kiril Molĉanov (1922—), Jurij Jefimov (1923—), Arnold Brening (1924—), Revol Bunin (1924—), Tatjana Nikolajeva (1924—), Nikolaj Šahmatov (1925—), Vitalij Kirejko (1926—), Evgenij Svetlanov (1928—), Andrej Petrov (1930—), Nikolaj Karetnikov (1930—), Aleksej Nikolajev (1931—), Rodion Šĉedrin (1932—), Andrej Volkonski (1933—), samo su neki iz velikog broja sovjetskih kompozitora srednje i mlade generacije. Posebnu skupinu predstavljaju kompozitori koji gaje preteţno masovnu pjesmu. Medu njih idu daroviti i popularni operetni kompozitor Isak Dunajevski (1900—1955), Anatolij Novikov (1896—), Matvej Blanter (1903—), Vasilij Solovjov-Sjedoj (1907—), Valentin Makarov (1908—1952) i drugi. Ukrajina je već u drugoj polovini prošloga stoljeća dala jednog od svojih najistaknutijih kompozitora i folklorista. Bio je to Mikola Lisenko (1842—1912), autor opere »Taras Buljba«, kantata, zborova, klavirskih djela. Stanislav Ljudkeviĉ (1879—), sakupljaĉ i izdavaĉ ukrajinskih narodnih napjeva, teoretiĉar i organizator, rodoljub i borac za narodnu slobodu, autor je monumentalnog ciklusa kantata »Kavkaz«. Melograf i folklorist je i Levko Revucki (1889—). Jedan od najdarovitijih je Boris Ljatošinski (1895—1968), autor velikoga broja radova (opera »Šĉors«, »Ukrajinski kvintet«). Dok je Aleksandar Davidenko (1899—1934), preteţno vokalni kompozitor, Aleksandr Mosolov (1900—) je meĊunarodni uspjeh

RUSKA MUZIKA

252

Znameniti su ruski baletni umjetnici A. Pavlova, V. Nii S. Lifar, T. Karsavina, G. U lanova, M. Plisecka, M. Lavi N. Besmertnova. Iako su se prvi ruski muziĉki pisci pojavili u prošlom st< ruska se muzikologija razvila u XX st. zahvaljujući plodnim : janjima bogatog niza muzikologa, pisaca i publicista koji su ljito prouĉavali muziĉku prošlost i sadašnjost svoje zemlje, po: jući znaĉajne radove ruskoj i sovjetskoj muzici kao cjelini, dinim ruskim nacionalnim republikama i ruskim kompozit i reproduktivnim umjetnicima. Upravo je sovjetska muzike otvorila nove putove evropskoj i izvanevropskoj muziĉkoj povezujući u uzroĉne odnose pojave iz muziĉke kulture s istod« društvenim razvitkom. U tom su smislu posebno zanimljive s koje sovjetski muzikolozi posvećuju inozemnim kompozil i muziĉkim razdobljima. MeĊu predstavnike sovjetske m nauke idu: N. Findejzen, B. Asafjev, R. Gruber, V. Ft T. Livanova, J. Keldiš, A. Aljšvang, L. Ginzburg, S. Gin I. Belza, A. Rabinoviĉ, I. Sollertinski, J. Kremljov, I. Nestj Danileviĉ, G. Hubov, G. Poljanovski, A. Solovcov, A. Ah, J. Hohlov, B. Jarustovski, A. Šaverdjan, V. Lakovljev, D. mirski, I. Martinov i drugi. Konzervatorij P. I. Cajkovski u Moskvi

doţivio orkestralnom kompozicijom »Ljevaonica«. Medu ostale ukrajinske kompozitore idu Boris Šehter (1900—1961), Andrej Štogarenko (1902—), Julij Mejtus (1903; uspjela opera »Mlada garda«), Viktor Bjeli (1904—), Arkadi] Filipenko (1912—), Jurij Levitin (1912—), German Ţukovski (1913—), Mihail Mejeroviĉ (1920—), Jurij Vladimirov (1925—), Jurij Znatokov (1926—), Mark Kopitman (1929—). Znatan broj kompozitora ruskoga podrijetla ţivi izvan Rusije. Većina ih je napustila domovinu nakon Oktobarske revolucije i nastanila se u drugim evropskim zemljama, i, osobito, u Sjedinjenim Drţavama Amerike. Medu njima je daleko najznatniji Igor Stravinski (1882—1971), nesumnjivo jedan od najvećih kompozitora što ih je dalo XX st. U dugogodišnjoj i veoma plodnoj stvaralaĉkoj djelatnosti toga umjetnika ogleda se sav razvojni put evropske muzike od Prvoga svjetskog rata do danas. Stravinski je neprekidno evoluirao, ne smirujući se nikada u okvirima jednoga strujanja. Prešao je faze impresionizma, ekspresionizma, neobaroka i dodekafoniĉkoga konstruktivizma. Zapoĉeo je u tradicijama ruske Petorice i nacionalnoga ruskog muziĉkog smjera obogativši ih prodorima u politonalnost i atonalnost (baleti »Petruška« i »Posvećenje proljeća«, »Svadba«). Napuštajući taj stil već s »Priĉom o vojniku«, neko je vrijeme pokušavao stvarati uz pomoć neobaroknih elemenata, podsjećajući na postupke iz Bachovih vremena, a kasnije i iz opere XVIII st. (»Ţivot razvratnika«). U posljednjem deceniju sve je otvorenije pristajao uz tehniku dodekafoniĉara, oĉitujući rijetku vitalnost i stvaralaĉku energiju. Od ostalih ruskih kompozitora koji ţive izvan Rusije poznati su: Nikolaj Obuhov (1892— 1954)) autor goleme kantate »Knjiga ţivota«, Vladimir Vogel (1896—) u ĉijim se djelima istiĉe snaţan oratorij »Thyl Claes«, Aleksandr Ĉerepnjin (1899—), Nikolaj Lopatnikov (1903—), Nikolaj Nabokov (1903—), Igor Markeviĉ (1912—), vrlo ugledan dirigent, i drugi. U XIX st. a osobito u XX, odgojio se u Rusiji, i kasnije u Sovjetskom Savezu, veoma velik broj reproduktivnih muziĉkih umjetnika koji su uvelike pomagli da ruska muziĉka kultura dosegne razinu na kojoj se danas nalazi. Mnogi meĊu njima postigli su znatne meĊunarodne uspjehe, a stanovit je broj potraţio izvan Rusije drugu domovinu. Pošto je A. Rubinstein utemeljio rusku pijanistiĉku školu, istaknuti su pedagozi, meĊu njima A. Goljdenvejser, K. Igumnov i G. Nejgauz, dali naobrazbu generacijama pijanista od kojih su mnogi poznati i daleko izvan granica Rusije, tako L. Oborin, V. Sofronicki, S. Rihter, E. Gileljs, N. Jemeljanova. U inozemstvu djeluju A. Siloti, A. Borovski, A. Brajlovski, N. Magalov, A. Uninski. Izvrsnih je pijanista bilo i meĊu ruskim kompozitorima (N. Skrjabin, S. Tanjejev, S. Rahmanjinov). U našem stoljeću pojavilo se više ruskih umjetnika na violini: D. Ojstrah i njegov sin /. Ojstrah, zatim L. Kogan i nekoliko violinista koji su napustili Rusiju: N. Milstein, M. Elman, J. Heifetz, I. Stern. MeĊu violonĉelistima znaĉajni su G. Pjatigorski i M. Rostropoviĉ. Predstavnici su ruske pjevaĉke škole meĊu ostalima O. Petrov, D. Leonova, F. Šaljapin, A. Njeţdanova, G. Pirogov, Z. Doluhanova. Istaknuti su dirigenti 5. Kussewitzky, A. Gauk, J. Mravinski, K. Kondrašin, G. Roţdestvenski. Znatnih priloga dala je Rusija i evropskom baletu, kako klasiĉnom tako i suvremenijem. Ĉuveni su baletni ansambli Velikoga kazališta u Moskvi pa svojedobno po ĉitavoj Evropi poznata baletna trupa S. Djagileva (-> Ballets russes) za koju je više najistaknutijih evropskih kompozitora pisalo balete.

LIT.: C. Cui, La Musique en Russie, Pariš 1880. —A. a.uUHiiUH MOPOXH Ha Pycn, CaHKT-rieTepoypr 1889.— Isti, JIo.Mpa, CaHKT-rieTep6yp — B.Cmacos, jJ,Ba,iu.aT nHTb JieT pyccKoro HCKyccTBa, Hama /ny3foiKa (S diela I), CaHKT-fIeTep6ypr 1894.—C. Ceemjioe, PvccKaF onepa B VIL E>Kero/irfHK MivmepaTOpcKHXTeaTpoB, 1897—98.— A. Soubies, Precis del' 1 de la musique russe, Pariš 1898. — C. CMOjiencHuu, O ,apeBHepyccKlo *iecKHX HOTaLrnflx, CaHKT-rleTep5ypr 1901. —A. Bruneau, Musique de Pariš 1903 (njem. Berlin 1905). — A. Pougin, Essai historique sur la m en Russie, Pariš 1904 (engl. London 1915). — H. KeciueHHaH necHa (poManc), MocKBa 1905. — B. xlewuxuH, HCTOPHH p onepbi (c 1674 no 1903 r.), MocKBa 1905. — M. D. Calvocoressi, La que russe, Pariš 1907. — //. KaiuKUH, O»iepK HCTOPHH PVCCKOH w MocKBa 1908. — O. Riesemann, Die Notationen des altrussischen Ki gesanges (disertacija), Moskva 1908 i Leipzig 1909. —■ B. Memaa/ioe Kan ceMHorpaf^HH, MocKBa 1912. — R. Nezvmarch, The Russian London 1914 (franc. Pariš 1922). — M. Montague-Nathan, A Hist Russian Music, London 1914. — Isti, An Introduction to Russian Boston 1916. — J. Kfiĉka, Ruska hudba, Praha 1922. — A. Kacma. OcooeHHocTii HapoA io-pycCKOH My3biKajib'ioii CHCTeiubi, MocKBa i I rpa,T 1923 (novo izd. 1948; odlomci na engl. obj. u Music and Letters, 19 A . unaeuH, PyccKaa HapoflHan necHH, fleTPorpa/i 1923. —J. Andrić, opera, Zagreb 1923. — O. Riesemann, Monographien zur russischen' (2 sv.), Miinchen 1923—26. — JI. Ca6aneee, HcTopna pyccKofi My3faiKH,' KBa 1924 (obradio i preveo na njem. O. Riesemann, Leipzig 1926). Tlpeo6paoiceHcKuu, KyjibTOBaH My3b,Ka B POCCHH, JleHHHrpa^ 1924. CrnojinRHCKuu, CTaptiH fleTep5ypr, My3biKa H My3HHHpOBa me B < neTepovpre, Jlem-im-pa/i 1925. — E. Acaifibee (red.), My3biKa H My3biKa. 6biT CTapOH Pocc-iH, JleHHHrpafl 1927. — L. L. Sabanejew, Modern F Composers (red. J. A. JofTe), New York 1927. — H. poHTax BeJiHKOH OTeMecTBeHHOH BonHbi, MocKBa HHHrpa^ 1948. — f. Kozan, CoBeTCKoe nnaHHCTHHecKoe HCKyccTBO H py xyAomecTBeHHbie TpajiHiiHH, MocKBa i JleHHHrpaA 1948. —A. Kacmaji OcuoBbi HapOAHoro MHororojiocnH (posth. obj. V. M. Beljajev), MocKBa — H. I'ap6y308, ZlpeBrfoe pyccnoe HapoAHOe MHOrorojrocHe, MocKBa i JI rpa^ 1948. — H. Epfocosa, PyccKan Hapojinaa necHH B pyccKOH Kjiacct cOBeTCKOH My3blKe, MocKBa i JleHHHrpaA 1948. —A. v. Andreevskij, Die gende Volksseele. Eine Geschichte der russischen Musik, Innsbruck 194 M. Umno«, Pycci dal segno; al S. = -> al segno); 3. sinistra (tal. lijeva; m. s. = mano sinistra lijeva ruka); 4. subdominanta (oznaka funkcije prema H. Riemannu). SAAL, Anton Wilhelm Caspar, njemaĉki harfist i kompozitor (Tiefurt kraj Weimara, 25. VI1763 — Rostock, 1.11855). Violist i kasnije harfist u dvorskoj kapeli vojvode od Mecklenburg-Schwerina (1782—-1802); od 1802 zakupnik pošte u Wismaru i od 1805 u Rostocku, gdje se od 1808 posvetio muziĉkoj pedagogiji, pa je od 1823 predavao i na Univerzitetu. DJELA. INSTRUMENTALNA: sonata .za harfu i klavir, oko 1800; 25 kompozicija za harfu, 1800 i dr. — SPISI: Vber den Werth und Nutzen des Gesangs sozvie iiber die V ernachldssigung desselben in Mecklenburg-Schzverin, 1808; Ein Wort zu seiner Zeit. Bei Gelegenheit des Reformationsfestes in Rostock am 31. Oktober I 8 IJ, 1817; Vber den Nutzen und die Nothmendigkeit, die Jugend in Schulen, vorziiglich in den Landschulen im Singen der Chorabnelodien zu unterrichten . . . , 1820. LIT.: E. Schenk, Anton Saal, ein mecklenburgischer Schulmusiker des Vormarz, Mecklenburgische Monatshefte, 1935. — D. Hartivig, Anton Wilhelm Caspar Saal, MGG, XI, 1963.

SAAR, Louis Victor (Franz), ameriĉki kompozitor nizozemskog podrijetla (Kralingen kraj Rotterdama, 10. XII 1868—St. Louis, Missouri, 23. XI 1937). Muziku uĉio na Konzervatoriju u Miinchenu (J. Rheinberger) i kraće vrijeme kod J. Brahmsa u Beĉu. Od 1894 u New Yorku, najprije korepetitor na Metropolitanu, a od :89c nastavnik teorije na Nacionalnom konzervatoriju i na College of Music, 1906—J7 u Cincinnatiju, 1917—33 u Chicagu i od 1933 do smrti u St. Louisu. DJELA. ORKESTRALNA: Rococo Suite, 1915; From the Mounlain Kingdom of the Great North West, 1922; Along the Coluntbia River, 1924; suita Old German Masters za gudaĉe, 1922; Gondoliere za violinu i gudaĉe i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; klavirski kvartet; kvartet za klarinet, rog, violonĉelo i klavir; klavirski trio. Sonate: za violinu i klavir; za violonĉelo i klavir i za rog i klavir; sonatina za violinu i klavir i dr. — Kompozicije za klavir i za orgulje. — VOKALNA. Za zbor i orkestar: Das Hohelied der deutschen Kunst i A Song of Consolation. Zborovi: Hallow'en Night; Ave Maria i dr. Solo-pjesme (zbirka Persian Love-Songs). — Obradbe za muški zbor: Sivedish Folk-Songs; Cyclc of Somerset Folk-Songs; Old English Songs i dr.

SABADINI (Sabadino, Sabatini), Bernardo, talijanski kompozitor (Venecija, sredinom XVII st.— Parma, 26. XI1718). Svećenik; od 1673 kapelnik katedrale u Urbinu, od 1681 u Parmi dvorski orguljaš i od 1689 do smrti dvorski kapelnik. Kao kompozitor najviše se istakao na podruĉju opere. DJELA. DRAMSKA. Opere: Furio Camillo, 1686; Didio Giuliano, 1687; Zenone U tiranno, 1687; Hierone tiranno di Siracusa, 1688; // Favore degli dei, 1690; La Gloria d'amore, 1690; Pompeo continenle, 1690; Diomede punilo aa Alcide, 1691; Circe abbandonata da Ulisse, 1692; II Massimino, 1692; Taleslri innamorata di Alessandro Magno, 1693; // Riso nato fra U pianto, 1694; Demetrio tiranno, 1694; L'Eraclea 0 II ratto delte Sabine, 1696, La Virtit trionfante dell'inganno, 1697; L'Eusania ovvero La Dama stravagante, 1697; IlDomizio, 1698; // Ruggiero, 1699; Gli Amori di Apollo e Dafne, 1699; // Meleagro, 1705. Preradio više opera drugih kompozitora. —• VOKALNA: oratorij / Disegni della divina Sapienza, 1698; više kantata; 5 arija za sopran i basso continuo i dr. LIT.: N. Pelicelli, Musicisti in Parma nel secolo XVII, Note d'Archivio, 1932—34. — W. Diirr, Bernardo Sabadino, MGG, XI, 1963.

SABANJEJEV, Leonid Leonidoviĉ, ruski muziĉki pisac i kompozitor (Moskva, i. X 1881 — Antibes, 3. V 1968). Studirao matematiku i prirodne znanosti na Moskovskom univerzitetu; uz to uĉio klavir i kompoziciju (S. I. Tanjejev, N. Rimski-Korsakov). Suosnivaĉ (1920) i predsjednik znanstvenog komiteta Drţavnog muzikološkog instituta u Moskvi. God. 1926 emigrirao. Ţivio

je u Njemaĉkoj, Parizu, Londonu, New Yorku, a poslije 1945 u Villeneuve-Loubetu u Francuskoj (Alpes-Maritimes). Vaţni su njegovi radovi o ruskoj muzici, meĊu kojima se istiĉu historija ruske muzike i monografija o Skrjabinu. DJELA. SPISI: R. Wagner i sinteza umjetnosti, 1913; Evolucija harmonijskog shvaćanja, 1913; N. Medtner, 1913; Odnos boje i tonova, 1914; Skrjabin, 1916 (II prer. izd. 1925); Ritam, 1917; Muziĉka ljestvica od 53 stupnja, 1921; C. Debussy, 1922; Muzika jezika, 1912; Historija ruske muzike, 1924 (njem. 1926); Jevrejska nacionalna škola u muzici, 1924 (njem. 1927); Opća historija muzike, 1925; Modem Russian Composers, 1^27; What is Music, 1929; i\ /. Tanjejev, 1930; Musical Tendencies in Contemporarv Russia, MQ, 1930; Music for the Pilms, IP35. — KOMPOZICIJE: simfonijska pjesma Flots d'Azur, 1936; dva klavirska trija, 1907 i 1923; sonata za violinu i klavir 1924; sonata i dr. za klavir; balet L'Aviatrice, 1928; solo-pjesme. LIT.: V. FeĊorov, Leonid Leonidowitsch Sabanejevv, MGG, XI, 1963.

SABATA, Victor de -s- De Sabata, Victor SABATIER, Caroline -> Unger, Karoline SABBATINI, Galeazzo, talijanski kompozitor (Pesaro, oko 1595.—. 6. XII 1662). Svećenik; u muzici uĉenik V. Pellegrinija. Kapelnik katedrale u Pesaru, 1630—36 na dvoru vojvode od Mirandola, zatim u Bergamu i od 1641 ponovno u Pesaru, kanonik u katedrali. DJELA. SVJETOVNA: II I libro di madrigali concertati a 2-4 v. op. 1, 1625; //11 libro di madrigali concertati a 2-4 v. con la risposta a 4 v. e 2 VI. op. 2, 16^; Madrigali concertati a 5 v. con alcune canzoni concertate con sinfonie e ritornetli op 4. libro III, 1627; Madrigali concertati a 2-5 v. con alcune canzoni op. S libro IV, 1630; Madrigali concertati con alcune canzonette op. 6 libro V, 1636, — CRKVENA: Sacrae laudes 2-5 v. concinendae cum b. c. pro org. op. 3 Iiber I, 1626; Sacrarum laudum 2-5 v . . . Iiber II op. 7, 1637; Deiparae Virginis Laudes cum 3-6 v. op. VIII, 1638; Sacrav lodi concerto a voće sola con la parte continua da sonare op. 9, 1640. — Spis Regola fadle e breve per sonare sopra U Basso continuo . . . prima parte, 1628. LIT.: G. Radiciotti, La Cappella musicale del Duomo di Pesaro, Santa Cecilia, 1914. — F. T. Arnolrl, The Art of Accompaniment from a Thorough-Bass, London 1931. — F. Oberdorffer, Galeazzo Sabbatini, MGG, XI, 1963.

SABBATINI, Pietro Paolo, talijanski kompozitor (Rim, oko 1600—poslije 1657). Umjetniĉku karijeru zapoĉeo vjerojatno kao ĉlan djeĉaĉke kapele, jer je 1614 nastupio na izvedbi Amor'pudico u rimskom Palazzo della Cancelleria. Iz naslovnih stranica njegovih djela razaznaje se da je 1628 bio Maestro di Cappella dell'Arciconfraternitd della Morte et Oratione, a od 1630 musices moderatore u crkvi 5". Luigi dei Francesi; 1650 biljeţi se kao Professore della Mušica. DJELA. SVJETOVNA: II šesto di. . . Villanelle op. 8, 1628; // terzo di. . . Villanelle, 1631; // quarto di Villanelle, 1631; Varii Caprici canzonette a 1 e 3 v. da cantarsi, 1641; Prima scelta di Villanelle a 2 v . . . Da sonarsi, 1652. — CRKVENA: Intermedii spiriluali. . . Libro I op. 9, 1628; Psalmi, Magnificat cum 4 Antiphonis ad Vespera, cum Lettaniis B. V. octonis vocibus una cum Basso ad organum decantandi . . . Liber I op. 12, 1630; Canzoni spiriluali ad 1, a 2 et a 3 v. da contarsi et sonarsi sopra qualsivoglia istromento, libro II op. 13, 1640; Villanelle Spirituali a 1 e 2 v. in diversi stili da cantarsi in oualsivoglia Istromento. Libro IV op. 20, 1657; Ariette spirituali a 1-3 v. . . . Libro X op. 21, 1657. —- Priruĉnik Toni ecclesiastici colle sue intonationi, all'uso romano. Modo per sonare U basso continuo, chiavi corrispondenti alValtre chiavi generali, et ordinarie. Libro I op. 18, 1650. LIT.: P. Kast, Pietro Paolo Sabbatini, MGG, XI, 1963.

SABUERES, Jean de Granouilhet, francuski kompozitor (La Vacquerie, Languedoc, 1627—Pariz, oko 1700). Od 1652 u sluţbi vojvode od Anjoua, kasnijeg vojvode od Orleansa (brat Ljudevita XIV); od 1669 bio je Maitre, et intendant de musique de la Chambre de Monsieur. DJELA: Airs a 2 voix, obj. u 2me Livre d'airs de differents autheurs, 1659;

258

SABLIERES — SACHS

LIT.: F. Lesure, La Manuscrit Lavergne et le repertoire des maitres du SudOuest de la France vers 1750, Spomenica Fellereru, Regensburg 1962. — D. Launay, Jean Granouilhet, sieur de Sablieres, MGG, XI, 1963.

operama, glavno je izraţajno sredstvo melodika, izvorna, prozraĉna i klasiĉno jednostavna.

SABLON, Jean, francuski kompozitor i šansonjer (Nogent-sur-Marne, 1906 —). Sin kompozitora Adelmara Šablona (1871 — 1928). Po obiteljskoj tradiciji opredijelio se za glumaĉku i pje vaĉku karijeru i sa sedamnaest godina nastupao uz Jeana Gabina (Dama u dekolteu) i zatim u kazalištu Le Vieux Colombier. Jedan od najznaĉajnijih inovatora francuske šansone 30-tih godina, kada nastupa »novi val«. God. 1937 dobio Prix du Disgue, suraĊivao s jazz-muziĉarima (Django Reinhardt) i medu prvima nastupao na novi naĉin —• s mikrofonom (1936). Umjesto dotadašnjeg šansonjera koji je bio preteţno zabavljaĉ on uvodi stil pjevaĉa koji pjeva sotto voće, te stvara novi tip šansone, tzv. jazz-romansu. Za rata nastupao u Americi, stekavši meĊunarodnu reputaciju kao »francuski trubadur«. Nakon rata vraća se u Francusku, gdje dalje radi, najvećim dijelom kao interpret, a povremeno i sam piše tekstove i komponira (C'est le printemps; Rodgers; Cigales). SABLJIĆ, Mladen, operski reditelj (Bosanska Gradiška, 6. IV 1923 —■ ). Muziĉke studije završio 1949 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu; reţiju studirao na Drţavnom institutu za pozorišnuumetnost u Moskvi. Od 1949 stalni je reditelj u Beogradskoj operi (1965 —69 direktor). Bio je osnivaĉ i 1952—65 prvi rukovodilac Operskog studija na Muziĉkoj akademiji, sa kojim je izveo niz klasiĉnih opera. U Beogradskoj je operi reţirao velik broj opera, ispoljavajući izrazite naklonosti prema modernom muziĉko-scenskom izrazu: Don Quichotte (Massenet), Zaljubljen u tri naranĉe i Kockar (Prokofjev), Kaca Kabanova (Janaĉek), Pikova dama (Ĉajkovski) i dr. Kao gost reţirao u mnogim jugoslovenskim operskim kućama, a na evropskim operskim scenama (Rim, Atina, Barcelona, Dublin, Palermo, Genova, Nica, Monte Carlo, Hannover, Saarbriicken i dr.) postavio operska dela, medu kojima sa naroĉitim uspehom Borisa Godunova i Hovanšĉinu (Musorgski), Ivana Groznog (Rimski-Korsakov), Fau sta (Gounod) i Moć sudbine (Verdi). s. D. K. SABRA, Wadi', libanonski kompozitor, orguljaš i muzikolog (Beirut,23.IIi876 —11. IV1952). Studij muzike zapoĉet u Beirutu, nastavio 1893 na Konzervatoriju u Parizu kod C. F. Lenepveua (kompozicija), Ch. M. Widora, A. Guilmanta (orgulje) i dr. Crkveni orguljaš u Parizu (1902—10 u St.-Esprit); 1911 vratio se u domovinu i osnovao muziĉku školu, ali je u suradnji sa G. Lvonom nastavio istraţivati arapsku muziku i 1922 dao konstruirati klavir ugoden prema arapskoj ljestvici. God. 1925 postao je direktor Nacionalnog konzervatorija u Beirutu, 1932 organizirao je Kongres arapske muzike u Kairu, a 1944 MeĊunarodni muziĉki kongres u Beirutu.

DJELA. DRAMSKA. Opere serije: Andromaca, 1761; Alessandi

DJELA: koncert za klavir. — DRAMSKA : turska opera Pastiri iz Canaana; arapska opera Dva kralja i francuska opera L'Emigre. — VOKALNA: oratorij Le Chanl de Moise; kantata Les Voix de Noel; narodni libanonski napjevi. •— SPISI: Congrĉs de musique arabe du Caire: considerations et conclusions, 1932; Nuouvelle unite de mesur s des intervalles musicaux: gamme universelle, bez god.; Expose d'un nouveau systeme perfectionne de partage des 12 demi~tons de Vodove, 1940; La Musique arabe: base de l'art occidentat, 1941; Congris Musical Univer-sel, 1944; Tonalites en usage sous la dynastie abbasside et recherches des orientalistes sur la matiere, 1947.

SACCHETTI, Liberius Antonoviĉ, ruski muziĉki pisac (Kenzar, gubernija Tambov, 30. VIII 1852 — Petrograd, 10. III 1916). Uĉenik Konzervatorija u Petrogradu (K. J. Davidov, J. E. Johannsen, N. A. Rimski-Korsakov), na kojemu je i sam od 1886 bio profesor iz muziĉke povijesti i estetike; 1889—94 predavao je iste discipline na Akademiji za umjetnost. Od 1895 bio je bibliotekar Carske javne biblioteke. DJELA: OnepK eceo6uieu ucmopuu My3binu, 1883 (IV izd. 1912); KpaniKoe pvKoeodcmeo K meopuu My3biKu. SneMeumapuan meopun, lapMouun, KOHmpany?iKm, (popMu uHcmpyMewna/ibHou u aoKajibnou My3binu, 1896 (III izd. 1909); KpamKajt ucmopuuecKan My3biKa/ibuan xpecmoMamun c dpeeneuuiux epeMeu do XVII eena eK/itoHumenbHo, 1896 (II izd. 1900); II3 oĉnacmu 3cmemuHu u My3biKU, 1896; OcmemuKa e o6ufedocmynHOM u3jiooKenuu, 1905. Studije i ĉlanci. LIT.: H. fp. t&undemeH, JIiiBepHH AHTOHOBHM CaKKeTTH, PvccKafl MV3bn Sjedinjene Ameriĉke drţave SADIE, Stanley John, engleski muzikolog (Wembley, Middle-sex, 30. X1930—). Studirao muziku na St. Paul's School u Londonu i na Gonvilleand Caius Collegeu u Cambridgeu (Th. Dart, P. Hand-ley, Ch. Cudworth); doktorirao 1959. God. 1957—65 profesor na Trinity Collegeu u Londonu i od 1967 direktor ĉasopisa The Musical Times; bavi se i muziĉkom kritikom. Glavni je urednik VI izdanja Groveova Dictionary of Music & Musicians. DJELA: Handel, 1962; Mozart, 1963; The Opera Guide, 1963 (sa A. Jacobsom); Beethoven, 1964; Handel, 1964; ĉlanci; kritike. — Izdao djela J. Ch. Bacha, L. Bocherinija, W. Bovcea, G. F. Handela i dr.

SADLO, Miloš (pravo ime Zatvrzsky), ĉeški violonĉelist (Prag, 13. IV 1912 ■—■). Završio studij violine, a zatim se kao samouk posvetio violonĉelu; 1928 postao uĉenik K. P. Sadla

250

SADLO — SAINT-FOIX

i iduće godine preuzeo njegovo prezime. Tada zapoĉinje razgranatom koncertantnom djelatnošću po mnogim evropskim zemljama. God. 1931—33 ĉlan Praškoga gudaĉkog kvarteta, od 1944 u klavirskom triju sa A. Plocekom i J. Paleniĉekom. Od 1949 je solo-ĉelist Ĉeške filharmonije. Redovit gost brojnih evropskih i ameriĉkih muziĉkih središta, snimio je na gramofonske ploĉe gotovo cjelokupnu literaturu za violonĉelo. SADNIK, Dragica, pjevaĉica, mezzosopran (Prebold, 8. X 1919—). Pjevanje studirala na Drţavnom konzervatoriju u Ljubljani, u Mariboru (M. Mrišnik) i na Visokoj školi za muziku i kazališnu umjetnost u Beĉu. Na opernoj pozornici debitirala 1944 u Ljublja ni i otada je solistica Mariborske opere; nastupa i na koncertnom podiju. MeĊu njezinim opernim kreacijama posebno su zapaţene: Azucena i Amneris (Verdi, Trubaduri Aida), Carmen (Bizet), Charlotte (Massenet, Werther), Grofica (Ĉajkovski, Pikova dama) i Doma (Gotovac, Ero s onoga svijeta). K. Be. SAENZ, Pedro, argentinski kompozitor (Buenos Aires, 4. V 1915—). Kompoziciju studirao u Buenos Airesu; usavršavao se u Parizu (D. Milhaud, A. Honegger, J. Rivier). Vrativši se u domovinu razvio ţivu pedagošku aktivnost u Buenos Airesu kao direktor Gradskog konzervatorija, profesor kontrapunkta na Nacionalnom konzervatoriju i dekan fakulteta Muziĉke umjetnosti i znanosti Katoliĉkog univerziteta. DJELA. ORKESTRALNA: Vals brillante, 1959 (posvećen Ĉajkovskom); Movimientos sinfonicos, 1963.—-KOMORNA: klavirski kvintet, 1942; gudaĉki trio, 1955; Juguetes za flautu, obou, fagot, violinu i violonĉelo, 1943; Divertimento za obou i klarinet. Za violinu i klavir: sonata, 1952; Pastoral y Burlesca, 1957 i dr. — KLAV'IRSKA : Preludio y fuga a la maniera de J. S. Bach, 1938; 3 Piezas Epigramdticas, 1938; Juguetes, 1943; Variazioni su un tema originale, 1947; Preludio inja, 1949; Capricho za 2 klavira; 6 kratkih kompozicija za ĉembalo, 1966. — 3 Canciones, 1957.

SAEVERUD, Harald Sigurd Johan, norveški kompozitor (Bergen, 17. IV 1897—). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Bergenu (B. Holmsen) i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (F. E. Koch). Radi u domovini kao kompozitor i dirigent. U mladim danima komponira u kasnoromantiĉnom stilu pod jakim utjecajem R. Nordraaka i norveškoga narodnog melosa. Kasnije bsuvremenjuje svoj muziĉki izraz. Glavna su obiljeţja njegove muzike dijatonika i naglašena ritmika, pa je donekle sljedbenik B. Bartoka i I. Stravinskoga. DJELA. ORKESTRALNA: 9 simfonija, 1920—66 (najpopularnije: VI, Sinfonia dolorosa i VII, Salme, sa zborom). Koncerti: za klavir, 1950; za violinu, 1956; za violonĉelo, 1930 i za obou, 1938. Divertimento za flautu i gudaĉe, 1939; simfonijski plesovi Siljusldtten i Galdresldtten i dr. — Gudaĉki kvartet, 1969; 20 Srna violinduetter, 1951. — KLAVIRSKA: sonata, 1921; 6 sonatina, 1950; Sldtter og stev fra *Siljust0li (5 sv.), 1941—45 i dr. — Balet Ridder blaskjeggs Mareritt, 1960; scenska muzika (Peer Gynt H. Ibsena, 1948). — Pastorala za zbor, 1952. LIT.: S. Lind, Harald Saeverud (s popisom djela), Nordisk Musikkultur, 1952. — T. Fischer, Saeverud's klavermusik, ibid., 1956. — O. Gurvin, Harald Sigurd Johan Saeverud, MGG, XI, 1963.

$AFl-al-DlN, 'Abd al-Mu'min ibn Yusuf ibn Fahir alUrmawI, arapsko-perzijski muziĉki teoretiĉar (?, oko 1230 — Bagdad, 28. I 1294). Odgojen vjerojatno u Urmiji (Perzija), bio je dvorski muziĉar i bibliotekar posljednjeg bagdadskog kalifa; nakon njegove smrti (1258) prešao u sluţbu uzurpatora Hulagua, a zatim postao pisar obitelji Guvvaini u Bagdadu. Pošto su njegovi zaštitnici 1284 izgubili vlast, pao je u nemilost i umro u siromaštvu. Safl al-DIn posljednji je veliki arapski muziĉki teoretiĉar; nazvan je »Zarlinom orijenta«. On je autor tzv. Systematists theory po kojoj se oktava dijeli na 17 intervala (redom: limma-limma-komma), što — po mišljenju H. Helmholtza — predstavlja znaĉajan napredak prema pitagorejskom sistemu. DJELA. Traktati: Kitdb al-adtvdr (Knjiga o ljestvicama); Risdlat al-Sarafiyya fi nisdb alta'lifyya (Traktat za Šarafaddina o harmonijskim odnosima) i Fi l~'ulum al~ drud zoa'l-qawdfi zua'l-badi' (o prozodiji, sroku i retorici). LIT.: H. G. Farmer, Arabic Musical Manuscripts in the Bodleian Librarv, London 1925. — Isti, Historv of Arabian Music, London 1929. — Isti, Studies in Oriental Musical Instruments, I, London 1931. — Isti, 'Abd al-Mu'min ibn Yusuf ibn Fahir SafI al-DIn, MGG, XI, 1963.

SAFONOV, Vasilij Iljiĉ, ruski pijanist i dirigent (Icjurskaja stanica, Kavkaz, 6. II 1852 — Kislovodsk, 27. II 1918). Uĉenik Th. Leschetitzkog, od 1878 studirao na Konzervatoriju u Petrogradu (L. Brassin, N. I. Zaremba), na kojem je zavodu 1881—85 i sam poduĉavao. God. 1885—1905 profesor Moskovskog konzervatorija (od 1889 direktor); tamo zapoĉeo dirigentsku karijeru kao voditelj simfonijskih koncerata Ruskog muziĉkog društva, na kojem je podruĉju stekao veliku umjetniĉku reputaciju. Napustivši 1905, iz politiĉkih razloga, poloţaje u Moskvi, bio je 1906—09 u Nevv Yorku dirigent Filharmonije i direktor Nacionalnog konzervatorija. Od 1909 ponovno u Rusiji, gdje nastupa kao dirigent i pijanist. Na brojnim evropskim i ameriĉkim turnejama znatno je pridonio promicanju ruske muzike, osobito djela P. I. Ĉajkovskog. Napisao je instruktivno djelo za pijaniste Hoean (jiopMyjia, 1916 (engleski prijevod pod nazivom A Nezv Formula for Piano Teacher and Piano Student, 1916). Njegovi

uĉenici klavira bili su A. Skrjabin, N. K. Metner, J. Lhev L. V. Nikolajev i A. F. Goedike, a u komornoj muzici K. Igu i A. B. Goljdenvejzer. LIT.: R. Paeunep, B. H. CacboHOB, CoBeTCKan MvatiKa, 1952. BaCHJiHH Hjifcirt CacboHOB, MocKBa 1959. — G. Waldmann, Wassili Iljit fo nov, MGG, XI, 1963.

SAGITTARIUS -> Schiitz, Heinrich SAIKKOLA, Lauri, finski violinist i kompozitor (Viipui III 1906—). Violinu studirao na Konzervatoriju u Viipuriju. vršavao se kod O. Ševĉika u Pragu, zatim u Beĉu i Londonu; ko ziciju uĉio kod D. Akimova u Viipuriju. God. 1928—34 pre< violinu na Muziĉkoj školi i svirao violu u Gradskom orkestru 1 puriju; od 1935 violist je Gradskog orkestra u Helsinkiju. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, Sinfonia campale,' II, Sinfonia tragica, 1946; III, 1949; IV, 1951 i V, 1953—58; suita za g 1931; 3 simfonijska prizora, 1932; Partita, 1935; Pastorale, 1936; Kuvit jalasla, 1940; Karjala palaa, 1940; Nocturno za violonĉelo i orkestar, koncert za violinu, 1952; Concerto di miniatura za violonĉelo i komorni or 1953; komorni koncert za klavir i komorni orkestar, 1955. — KOMC Tri gudaĉka kvarteta: I, 1931; II, Ouartetto burlesco, 1937 i III, 1945; I mento za duhaĉki kvintet, 1952; trio za flautu, violu i kontrabas, 1938. Sol za violinu i klavir, 1949 i za violu i klavir, 195c. — Kompozicije za kla Opera Ristin, 1959. — VOKALNA: Joukahaisen kosto za tenor, mušk i orkestar, 1938 (redigirao 1957); Taivaaseen menija za soliste, zbor i or 1950; zborovi; solo-pjesme (ciklus Sairas) i dr. LIT.: N.-E. Ringbom, Lauri Saikkola, MGG, XI, 1963.

SAINETE, naziv za vrst komiĉnog kazališnog komada ( s muzikom, srodnog opereti, koji je bio osobito popularan u njolskoj. U Francuskoj ga je njegovao Herve, pod imenom sa ili musiquette; kod njega su to komadi sa svega dva lica, puni lesknih obrata, pa i frivolnih elemenata. SAINT-AMANS, Louis-Joseph-Claude, francuski kom tor (Marseille, 26. VI1740 — Pariz, 1820). Ĉembalist i kapelnil janske operne druţine, 1769 došao u Pariz, gdje je izvedbom rr Cantate Domino na Concerts Spirituels i komiĉne opere Alvar et 1 cia na dvoru zapoĉeo uspješnu karijeru opernog kompozitc Comedie Italienne. God. 1778—-84 direktor Opere u Bruxellesu, —91 profesor muzike i pjevanja na Ţcole royale de chant u Pa 1798 imenovan je profesorom novoosnovanog Pariškog konz torija, ali je reformom dvije godine kasnije to mjesto izgubio, lovao je zatim u Brestu, a 1810—14 bio je ĉinovnik pariške Charenton. DJELA. KOMORNA: Concerto za ĉembalo (kla vir) i b. c; Qu, pour clav. 4-ruĉno, 1773; Recreation lyrique, arija s varijacijama, poslije Ariettes choisies des operas za harfu i klavir, 1770; 2 sonate za klavir s vic ad lib., 1775. — Tri sonate za klavir 4-ruĉno. — DRAMSKA. Opere: et Mancia, 1770; La Coquette de village, ou le baiser pris et rendu, 1771; L rier, 1772; Le Medicin de Vamour, 1773; La Foret enchantee, opera-balet, Le Faux vieillard, 1774; Oroes, 1776; pastorala Daphnis et Themire, 1778; L sion, 1778; La Fausse veuve, 1778; pastorala Psychi et VAmour, oko 177 Rosiere de Salency, oko 1778; Emirene, prije 1780 (neizv.); La Fete de 1784; Le Prix de Vare, 1785; Sdne d'Alcyone, 1789; Laurence, 1790; I" d la cour ou Bertholde a la ville, 1791; L'Heureux dementi, 1794; Aspasie, La pauvre homme, 1797; La Tireuse de cartes, 1799; L'Acteur dans son m vodvilj, 1799 ili 1800; L'Isle deserte, 1801; Chacun a son plan, 1802; L< urgele, 1803; La Lecon litteraire, 1807. Baleti: Pas de trois, 1771 i La Mort, don, 1776.— VOKALNA. Oratoriji: David et Goliath, 1777; La Destruct Jericho, 1804 i Oratorium maconniaue, 1806. Arije; romance i dr. — CR. NA: moteti Laudate pueri Dominum za 3 glasa i pratnju; Cantate /} 1769; O salutaris, 1783; O Filii za 3 glasa i zbor, 1804; Te Deum, 1807. — SI: Table elementaire des aceords . . . , 1802 i Solfege a 3 parties (rkp.). LIT,: M. Briauet, Louis-Joseph-Claude Saint-Amans, MGG, XI,

SAINT DENIS, Ruth (pravo ime Ruth Dennis), ame plesaĉica i koreograf (Newark, Nevv Jersev, 20. I 1877 —■ H wood, 21. VII 1968). Studirala glumu i recitaciju; kratko vri uĉila klasiĉni balet (M. Bonfanti). God. 1906 izvela u Nevv "V svoju prvu plesnu toĉku orijentalnog stila. Kao i I. Duncan ţ> je ples osloboditi strogih pravila akademske igre. Pod utjec Delsartrova uĉenja i istoĉnjaĉkog plesa, osobito ritualnog, rila je vlastiti stil slobodnih ekspresivnih pokreta (The Ini The Cobras, The Nautch i Yogi), kojim se proslavila ne sar SAD već i na turnejama po Evropi. God. 1909 koreografira balet Egypta, a 1913 japanski balet O-Mika s govornim teks Sa svojim muţem Ted Shawnom osnovala je 1915 u Los Ang' plesnu školu Denishazvn; podruţnice te škole postojale su u gc svim ameriĉkim gradovima i iz njih su izišli najveći ame pobornici moderne plesne umjetnosti: M. Graham, D. Hump! Ch. Wiedman i dr. S. D. koreografirala je takoĊer za film i viziju. Svoje glavne plesne kreacije ostvarila je u djelima: Jap Flozver Arrangement, White Jade, The Peacoch, The Dam the Black and Gold Sari, Kivannon, Thirteenth Century i dr. C vila je autobiografiju An Unfinished Life (1939). LIT.: T. Shamn, Ruth Saint Denis. Pioneer and Prophet, Los A: 1920. — A. Todd, Denishawn-Cradle of American Dance, 25 Years of Am Dance, New York 1954. — W. Terry, Miss Ruth — The More Living of Ruth Saint Denis, New York 1969.

SAINT-FOIX, Marie Olivier Georges Poulain, fram muzikolog (Pariz, 2. III 1874 —■ Aix-en-Provence, 26. V 11 Studirao muziku kod V. d'Indyja na Scholi Cantorum u Pa

SAINT-FOIX — SAINT-MARTIAL U opseţnoj monografskoj studiji o ţivotu i djelu W. A. Mozarta, koju poĉinje u suradništvu sa Th. de Wyzewom, a nakon njegove smrti (1917) nastavlja sam, oĉitovao je temeljito poznavanje ne samo Mozartova opusa, nego i sveukupne muziĉke kulture onog vremena. DJELA: Un Maitre inconnu de Mozart (J. Schobcrt), sa Th. de Wyzewom, ZIMG, 1908—09; Les Premiers Concertos de Mozart, 1909; Contribution a l'histoire de la symphonie francaise vers 1750 (sa L. de La Laurenciejem), L'Annee musicale, 1911; W. A. Mozart, sa vie musicale et san oeuvre, essai de biographie critique (5 sv.): I i II (sa Th. de Wyzewom), 1911; III, 1936; IV, 1939 i V, 1946; Chronologie de Voeuvre instrumentale de J. B. Sammartini, SBIMG, 1913—14; Mozart et le jeune Beethoven, RMI, 1920; Les Oeuvres inedites de Beethoven, 1926; Boccherini, 1930; Les Symphonies de Mozart, 1932 (engl. 1946); Mozart en Mozart, 1947; Considerations nouvelles sur quelques elements de l'art italien, 1954. LIT.: M. Pincherle, In memoriam G. de Saint-Foix, RMI, 1954, 36. — F. Raugel, Marie-Olivier-Georges Poulain Saint-Foix, MGG, XI, 1963.

SAINT-GEORGES, Joseph-Boulogne, francuski violinist i kompozitor (Guadeloupe, 1739 — Pariz, 9. ili 10. VI 1799). Uĉenik J. M. Leclaira; bio na glasu kao izvanredan i vrlo ekscentriĉan violinski virtuoz. God. 1773 preuzeo od F. J. Gosseca vodstvo pariških Concerts des Amateurs. Kao kompozitor (vjerojatno uĉenik F. J. Gosseca) medu prvima je u Francuskoj pisao gudaĉke kvartete. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, oko 1780; 6 Symphonies concertantes: 2 op. 6, 1775; 2 op. 9, 1777; op. 12, 1777 i op. 13, 1782; 2 Symphonie, concertantes za više instrumenata op. 10, 1779; 12 koncerata za violinu: 2 op. 2, 1773; 2 op. 3, 1774; op. 4, 1775; 2 op. 5, 1775; 2 op. 7, 1782; op. 8, 1777 i 2 bez opusa, 1774 i 1777. — KOMORNA: 12 gudaĉkih kvarteta op. 1 i 14, 1773 i 1785; 6 koncertantnih kvarteta, 1777; 3 sonate za ĉembalo (klavir) uz pratnju obligatne violine, 1781; 6 sonata za violinu uz pratnju druge violine. —• DRAM SKA: Ernestine, 1777; La Ćkflsse, 1778; L'Amant anonyme, 1780; Le Droit du Seigneur, oko 1784; La Fille garcon, 1787; Le Marchand de marrons, 1788; Guillaume tout coeur, 1790. \ LIT.: L. de la Laurencie, L'Ecole francaise de violon, II, Pariš 1923. — B. S. Brook, Joseph Boulogne Saint-Georges, MGG, XI, 1963.

SAINT-HUBERTY, Antoinette-Cecile, francuska pjevaĉica, sopran (Strasbourg, 15. XII 1756 — London, 22. VII 1812). Pjevanje uĉila kod J. B. Lemoynea u Varšavi i tamo 1775 debitirala u njegovoj operi Bouquet de Colette i zatim na dvoru u Gretrijevoj Zemire et Azor. Nastupala zatim u Berlinu i Strasbourgu, a 1777 pjevala je ulogu Melisse na prvoj izvedbi Glukove Armide u Pariškoj operi. U svojoj bogatoj umjetniĉkoj karijeri ostvarila je niz kreacija, osobito kao tragetkinja, a gostovala je u Milanu, Beĉu, Petrogradu, Londonu i na drugim opernim pozornicama. LIT.: A. Jullien, L'Opera secret au XVIII" siecle, Pariš 1880. — E. de Goncourt, Mme Saint-Huberty, Pariš 1885.

SAINT-LĆON, Arthur (pravo ime Charles-Victor-Arthur Michel), francuski plesaĉ, koreograf, violinist i kompozitor (Pariz, 17. IX 1821 — 2. IX 1870). Balet uĉio kod svoga oca u Stuttgartu i usavršavao se u Parizu (F. D. Albert). Uz to uĉio violinu kod J. Mavsedera i N. Paganinija. Debitirao kao violinist 1835 u Stuttgartu, a kao plesaĉ iste godine u Munchenu. Od 1838 prvi plesaĉ kazališta u Bruxellesu. Nakon boravka u Torinu i Milanu, nastupio 1840 u Beĉu sa balerinom Fannv Cerrito, svojom kasnijom ţenom. S njom je zatim gostovao u svim većim evropskim gradovima. Nakon što je 1843 u Rimu zapoĉeo svoju koreografsku djelatnost bio je 1854—56 koreograf kazališta 51. Carlos u Lisabonu, 1859—69 Carskog kazališta u Petrogradu. Uz to je od 1863 redovito gostovao u Pariškoj operi kao koreograf i kao profesor na teĉajevima za usavršavanje. Plesaĉ sjajnih skokova i prirodne elevacije istakao se u baletima Giselle (Adam), La Fille de marbre i Stella (C. Pugni). Od njegovih tridesetak koreografija najveći su uspjeh postigle Diavolina (Pugni, 1863), La Source (Minkus i Delibes, 1866) i Coppelia (Delibes), koja se do danas odrţala na repertoaru u toj, u osnovi neizmjenjenoj, postavi. Od 1861 bavio se samo koreografijom i kompozicijom. God. 1852 objavio je sistem plesne notacije Stenochoregraphie ou Art d'ecrire prompitement la danse; napisao je i knjigu De l'etat actuel de la dame (1856). DJELA: koncert za violinu u e-molu, 1845. — Veći broj kompozicija za violinu i klavir. — Baletna muzika: O Triumvir amoroso, 1856 i Saltarello, 1855. — Koreografije za 25 baleta i 9 baletnih divertissementa. LIT.: /. Guest, The Ballet of the Second Empire, London 1955. — Th. d'Erlanger, Charles-Victor-Arhur Saint-Leon, MGG, XI, 1963.

SAINT-MARTIAL, benediktinska opatija u Limogesu, koja je od kraja IX st. do poĉetka XIII st. bila vaţno središte srednjovjekovne muzike pa su po njoj uvedeni pojmovi muziĉka škola Saint-Martial ili muziĉka škola Saint-Martiala od Limogesa (J. Chaillev). Opatija je utemeljena 848 (1535 sekularizirana), a njezin se muziĉki repertoar saĉuvao u većem broju rukopisnih zbirki koje su dijelom pisane izravno za St.-M., a dijelom su dospjele onamo kasnije osobito zaslugom Bernarda Itiera, koji je bio od 1204 bibliotekar St.-Martiala. Rukopisi su 1730 prodani Kraljevskoj biblioteci u Parizu (današnja Nacionalna biblioteka) i tako saĉuvani od uništenja; opatija je 1792—97 razrušena. Svim

261

je rukopisima zajedniĉko tipiĉno juţnofrancusko ili tzv. akvitansko neumatsko notno pismo. Prema sadrţaju, rukopisi se dijele u dvije skupine. Prva obuhvaća 23 zbirke tropa i sekvenca (tropariji i sekvencijari) s jednoglasnim napjevima; ti su rukopisi nastali većinom u XI st.; izravno za St.-M. pisane su zasigurno samo 3 zbirke, naĉinjene potkraj IX i u X st. (oko 1000 god.) i moţda još 2 iz XI st. Ostali su rukopisi naknadno doneseni i dijelom preraĊeni odnosno prilagoĊeni potrebama repertoara St.Martiala a potjeĉu najvjerojatnije iz susjednih, tada takoĊer vaţnih muziĉkih središta Limogesa ili juţne Francuske, kao što su npr. opatije St. Yrieix, Aurillac i Moissac. Zbirke su vrijedni izvori za upoznavanje klasiĉnih sekvenca i tropa karolinškog doba a kako dijastematska akvitanska notacija omogućuje toĉno dešifriranje melodija (za razliku od adijastematskih neuma) to one imaju i šire znaĉenje. UtvrĊeno je, naime, da se u priliĉnom broju engleskih, njemaĉkih i talijanskih sekvenca zapravo radi o tekstiranju zapadnofranaĉkih melodijskih shema bilo preuzetih doslovce ili preraĊenih, pa tako repertoar St.-Martiala daje uvid u praksu šireg podruĉja. Drugu skupinu saĉinjavaju 3 rukopisne zbirke iz St.-Martiala, takoĊer moţda izravno ili naknadno unesene u repertoa r, te jedan kodeks s podruĉja Apta (juţna Francuska) ili Katalonije (ĉuva se u British Museumu u Londonu). Ta 4 kodeksa, nastala od kraja XI do poĉetka XIII st., obuhvaćaju preteţno muziĉku praksu XII st. i sadrţavaju ukupno 94 dvoglasna i 92 jednoglasna muziĉka priloga, napisana akvitanskim neumama. Toj se skupini prikljuĉuju, na temelju zajedniĉkih obiljeţja, a mjestimice i podudarnosti, još dva rukopisa: tzv. Codex Calixtinus, pisan sredinom XII st. u srednjoj Francuskoj s posebnim srednjofrancuskim neumama (ĉuva se u arhivu katedrale u Santiagu de Compostela), i tzv. Mlada pjesmarica iz Cambridgea (Cambridge, Universitv Librarv), pisana moţda u Engleskoj u prvoj polovini XIII st. s notacijom bliskom kvadratnoj. Repertoar ovih 6 rukopisnih zbirki saĉinjen je preteţno od nove vrste strofnih latinskih pjesama, nazvanih versus (otuda se i zbirke zovu versarius), kasnije poznatih pod imenom —> conductusa. Tekstovi su duhovnog i svjetovnog sadrţaja, namijenjeni sveĉanoj liturgiji i svakodnevnim molitvama, a graĊa im je raznoliĉna: od jednostavne do umjetniĉki dotjerane, rimovane strofne. Dio pjesama je jednoglasan, a dio dvoglasan. Muziĉka graĊa im je još raznoliĉnije oblikovana od teksta: pored jednostavnih, puĉki obojenih napjeva, nalaze se u zbirkama i sloţeni prokomponirani oblici. Kod dvoglasnih je versusa cantus (odnosno cantus firmus, tj. liturgijska melodija) redovito donja dionica, a vox organalis gornja. Glasovi se kreću uglavnom u intervalima oktave, kvinte i kvarte, izuzetno i u paralelnim tercama. Izvedba je preteţno solistiĉka. Višeglasje je kod niza versusa u tehnici nota protiv note, no većinom se miješaju tehnika diskanta i novijeg organuma, mjestimice (u novijim rukopisima) s vrlo razvijenim ritmiĉki pravilno graĊenim i odmjerenim melizmima završetaka (klauzula). Osim versusa, u kodeksima se nalazi u dvoglasnom slogu još 10 sekvenca, 5 jednostavnih (netropiranih) stavaka na »Benedicamus Domino«, manji broj lekcija, tropa na napjeve ordinarija i dr., a u kodeksu Calixtinus još 5 responzorija kod kojih se solistiĉke partije pjevaju višeglasno. Poseban su oblik »superponirani« ili »simultani« tropi (5) koji se susreću u sve 3 zbirke iz St.-Martiala i u pjesmarici iz Cambridgea svaki na jedan cantus Benedicamus Domino: istodobno s melodijom i rijeĉima cantusa pjeva se odgovarajući versus koji parafrazira tekst cantusa. Ta se vrsta »superponiranog« tropa smatra praoblikom srednjovjekovnog moteta. Cjelokupni višeglasni repertoar St.-Martiala glavni je saĉuvani izvor za prouĉavanje višeglasmh tehnika XII st. koje neposredno prethode razvijenijim oblicima pariške škole -> Notre-Dame. LIT.: J. Handschin, Uber die mehrstimmige Musik der St. Martialipoche sowie die Zusammenhange zwischen Notre Dame und St. Martial und die Zu sammenhange zwischen einem dritten Stil und Notre Dame und St. Martial (habilitacija), Basel 1924. —• H. Spankc, Die Londoner St. Martial-Conductushandschrift, Butlleti de la Biblioteca de Catalunya 1928 —32 (i separat, Bar celona 1935). — H. Angles, La Mušica del Ms. de Londres, BM Add. 36881, ibid., 1928—32 ( separat, ibid.). — H. Spanke, St. Martialstudien, Zeitschrift fiir franzosische Sprache und Literatur, 1930—31. —■ O. Schumann, Die jiingere Cambridger Liedersammlung, Studi medievali, N. S. XVI, 1943—50. -W. Apel, From St. Martial to Notre Dame, Journal of the American Musico logical Society, 1949. — R. L. Crocker, The Repertoire of Proses at Samt Mar tial de Limoges (10 th and 11 th Centuries), disertacija, Yale University, New Haven 1957. — J. Chailley, Les Anciens tropaires et sequentiaires de l'Ecole de Saint-Martial de Limoges (Xe-XIe siecles), Etudes Gregoriennes, 1957. —• W. Apel, Bemerkungen zu den Organa von St. Martial, Miscelanea en home naje a H. Angles, I, Barcelona 1958—61. — A. Machabey, Notations musicales non modales (XIIe XIIIe siecles), Pariš 1959. —■ J. Chailley, L'Ecole musicale de Saint-Martial de Limoges jusqu'a la fin du XIe siecle, Pariš 1960. —J. M. Marshall, Hidden Polyphony in a Ms. from St. Martial de Limoges, Journal of the American Musicological Society, 1962. — H. Angles, Die Mehrstimmigkeit des Calixtinus von Compostela und seine Rhvthmik, Festschrift H. Besseler, 1962. — G. Schmidt, Strukturprobleme der Mehrstimmigkeit im Repertoire von St. Martial, MF, 1962. —- B. Sldblein, Modale Rhythmen im Saint-Martial-Repertoire?, Festschrift F. Blume, Kassel 1963. —■ Isti, Saint-Martial, MGG, XI, 1963. — L. Treitler, The Polyphony of St. Martial, Journal of the American Musicological Society, 1964. I. Ać.

li 262

SAINTON — SAINT-SAENS

SAINTON, i. Prosper Philippe Catherine, engleski violinist i kompozitor francuskog podrijetla (Toulouse, 5. VI 1813 — London, 17. X 1890). Muziku studirao na Konzervatoriju u Parizu (F.-A. Habeneck) i tamo bio ĉlan opernog orkestra. Koncertirao u Italiji, Njemaĉkoj, Rusiji i drugim evropskim zemljama; 1840—44 profesor na Konzervatoriju u Toulousei. Od 1814 djelovao u Londonu kao profesor na Royal Academy of Music, 1844—56 komorni virtuoz kraljice Viktorije i koncertni majstor filharmonije (1846—54), te opernih orkestara u Covent Gardenu (1847—71) i Her Majesty's Theatreu (1871—80); 1883 priredio je svoj oproštajni koncert u Albert Hallu. Njegov je uĉenik bio A. Mackenzie. DJELA. Za violinu i orkestar: koncert op. 9; Solo Ċe concert op. 16; Rondo-Mazurka op. 17; Theme italien varie op. 10. Niz fantazija na teme iz popularnih opera. —• Kompozicije za violinu i klavir.

2. Charlotte (Helen), roĊena Dolby, pjevaĉica (alt), kompozitor i pjevaĉki pedagog (London, 17. V 1821 — 18. II 1885). Ţena Prospera Philippea; studij pjevanja završila na Royal Academy of Music u Londonu (D. Crivelli); debitirala 1841 i posvetila se gotovo iskljuĉivo oratorijskoj muzici i promicanju djela engleskih kompozitora. Mendelssohn je za nju napisao altovsku ulogu u svom oratoriju Elias i posvetio joj svezak svojih pjesama op. 57. Na vrhuncu slave udala se 1860 za Saintona, ali je pjevaĉku karijeru nastavila sve do 1870. God 1872 utemeljila je vlastitu Pjevaĉku akademiju. DJELA. Kantate: The Legend of St. Dorothea, 1876; The Story of the Faithful Soul, 1879; Florimel, 1885. — Solo-pjesme. — Škola za pjevanje. LIT.: E. van der Stracten, The Historv of the Violin, London 1933. — F. Go'thel, Prosper Philippe Catherine Sainton, MGG, XI, 1963.

SAINT-SAENS, Charles Camille, francuski kompozitor (Pariz, 9. X 1835 — Alţir, 16. XII 1921). Već sa pet godina svirao je klavirske sonate i pisao manje kompozicije. God. 1846 izvodi javno s orkestrom, u pariškoj koncertnoj sali Pleyel, petnaesti klavirski koncert W. A. Mozarta. Sa trinaest godina primljen je na Konzervatorij u Parizu, prvo u klasu orgulja F. Benoista, zatim u klasu kontrapunkta i fuge J.-F. Halevvja. God. 1853—-57 orguljaš crkve Saint Merry, zatim 1858—77 ĉuvene crkve St. Madeleine; samo ĉetiri godine bio je nastavnik klavira na muziĉkoj školi Niedermeyer (1861—65), gde su meĊu ostalima bili njegovi uĉenici G. Faure, A. Messager i E. Gigout. Nezavi san duh, S.-S. obavlja ove sluţbe kao dopunu svoje svestrane slobodne delatnosti kompozitora, koncertanta, dirigenta, knjiţevnika. Njegovo interesovanje bilo je široko i svestrano, i na

svojim brojnim puto\ obišao je skoro ceo svet:. Aziju i obe Amerike. Osii nih kompozicija i napisa ţici S.-S. je objavio više stihova, pozorišnih komj uĉnih i filozofskih ra: Prilikom 50 godišnjice nastupa S.-S. briljantno svoj Peti klavirski k pisan naroĉito za ovu 1 God. 1871 osniva, zaje pevaĉem R. Bussineorr Franckom, udruţenje ; govanje i unapreĊenje fra muzike Societe Nation Musique, pod devizom gallica«. Još za ţivota S.-S. j CH. C. SAINT-SAENS glašen klasikom, ali su i savremenici ĉesto si nazadnim i prevaziĊenim. Pretrpevši raznovrsne uticaje, or nije iskljuĉiv, nije sledbenik nijednog pravca, nije pristal jedne škole. Sam je to najbolje osvetlio recima: »U šušti ni Bach, ni Beethoven, ni Wagner onaj koga volim, ve( umetnost sama. Ja sam eklektik«. Svojim veoma obimnin som obuhvatio je sve rodove i sve muziĉke vrste. No, vi njegovih dela veoma je nejednaka. Kompozitor savršen nata, virtuozne tehnike, svoje je veliko znanje ĉesto sta^ sluţbu osrednjih ideja. Odlika Saint-Saensove muzike je jasnoća crteţa, logi matskog razvijanja, ekonomija sredstava i ravnoteţa oblika izrazito latinski duh iznad svega je cenio jasnu i otmenu No, koren njegovih slabosti je upravo u preterivanju fon kvaliteta. I suviše racionalna, njegova umetnost, koja je pre teţila savršenstvu oblika i ĉistoti stila, zanemarivala je e emocionalnosti, duboko svojstven muzici. Ipak, njegova j' rijska zasluga nesumnjiva: svojim smislom za ĉistotu i rav oblika on je uspostavio te u njegovo vreme priliĉno zaner elemente muziĉke umetnosti u svojoj zemlji i doprineo s procvatu nove francuske muziĉke škole krajem XIX v. La ironiĉna i vedra umetnost Saint-Saensa obogatila je frai muziku smislom za fantastiĉno, nervozno, kapriciozno, eg5 te za humor i parodiju. S.-S. je prvenstveno instrumentalni kompozitor, nas klasiĉne tradicije simfonijske i kamerne muzike, koja je u polovini XIX v. u Francuskoj bila potpuno zanemarivana, najbolje radove daje u III simfoniji s orguljama, u kojoj pol »genij zvuĉnog arhitekta« (J. Combarieu), te u instrumen koncertima, koncertnim komadima i simfonijskim poemai kojih je najpopularnija Danse macabre. U njima najvećor bodom i iskrenošću razvija svo bogatstvo svoje orname fantazije, naklonost za arabesku, smisao za orkestarske za tehniku instrumenta, bez štete po jasnoću i meru oblik kamerne muzike treba spomenuti Prvi klavirski trio, Kl; kvartet, Prvu sonatu za violinu i klavir, Prvu sonatu za viol i klavir te sonate za duvaĉke instrumente i klavir. Najpoznatija i najuspelija opera Saint-Saensa je Sam Dalila, snaţno delo, puno zanosnog romantiĉnog ţara. Prvi je bila zamišljena kao oratorij, a kasnije je preraĊena u < To je remek-delo u ćelom Saint-Saensovu opusu. DELA. ORK ESTARSKA. Pet s i mfo nija : I, u Es -d uru op. 2, 18 u a-molu op. 55, 1878; III, u c-molu (sa orguljama) op. 78, 1886 i 2 sii bez op. koje je S.-S. kasnije odbacio (u F-duru, 1856 i D-duru, 1859), simfonijske poeme: Le Rouet d'Omphale op. 31, 1871; Phaeton op. 39 Danse macabre op. 40 1875 i La Jeunesse d'Hercule op. 50, 1877. Pet ko za klavir: I, u D-duru op. 17, 1858; II, u g-molu op. 22, 1868; III -duru op. 29, 1869; IV, u c-molu op. 44, 1875 i V, u F-duru op. 103 Tri koncerta za violinu: I, u a-molu op. 20, 1859; II, u C-duru op. 5! i III, u h-molu op. 61, 1880. Dva koncerta za violonĉelo: I, u a -molu 1873 i II, u dmolu op. 119, 1902. Za klavir i orkestar: Rhapsodie d'Au 1884 i fantazija Africa, 1891. Za violinu i orkestar: Caprice Andalou, Introduction et Rondo capriccioso, 1870. Cypres et Lauriers za orgulje star, 1919; Ouverture de Fete, 1910; Suite balgerienne, 1879; Rhapsodie b (obradba motiva iz rapsodije za orgulje); zoološka fantazija u 14 stav' Carnaval des animaux za 2 klavira, gudaĉki kvintet, flautu, klarinet i k i orkestar, 1886 i dr. — KAMERNA. Dva gudaĉka kvarteta: I, u e-iru 112, 1899 i II, u Gduru op. 153, 1919; 2 klavirska trija: I, u F -duri i II, u c-molu, 1892; klavirski kvartet u B-duru, 1875; klavirski kvi a-molu, 1858; septet, 1881; serenada za klavir, orgulje, violinu i vio; (ili violu), 1865. Sonate: 2 za violinu i klavir, u d-molu op. 75, 1885 i -duru op. 102, 1896; 2 za violonĉelo i klavir, u c-molu op. 32, 1873 i u ] op. 123, 1905; za obou i klavir op. 166, 1921; za klarinet i klavir op. 16* i za fagot i klavir op. 168, 1921. Za violinu iklavir: Berceuse, 1874; Ha; (obraĊena i za orkestar); Triplych, 1912 i dr. Za violonĉelo i klavir: suiti i dr. — KLAVIRSKA: 6 bagatela, 1855; 3 mazurke, 1868—82; Alb pieces), 1884; Souvenir d'Italie, 1887; Les cloches du soir, 1889; 6 fuga, 4 zbirke po 6 etida: op. 52, 1877; op. 111, 1899; op. 135 (za levu ruku)

CH. C. SAINT-SAfiNS, prizor iz opere Samson i Dalila. Gravira, 18

SAINT-SAENS — SAKRITE OKTAVE I SAKRITE KVINTE i op. 152,1919; valceri. Kompozicije za klavir 4-ruĉno i za 2 klavira. — ORGULJSKA: Trois Rhapsodies bretonnes, 1866; Benediclion nuptiale, 1866; 3 fantazije, 1875—1919; 2 zbirke po 3 preludijuma i fuge, 1894 i 1897; 7 improvizacija, 1898 i dr. — Kraća dela za harmonijum. — DRAMSKA. Dvanaest opera: La Princesse jaune, 1872; Le Timbre d'argent, 1877; Samson et Dalila, 1877 (Weimar, 2. XII 1877; jug. premijera Ljubljana 30. X 1908); Etienne Marcel, 1879; Henry Vili, 1883; Proserpine, 1887; Ascanio (Benvenuto Cellini), 1890; Phryne, 1893; Les Barbares, 1901; Helene (na vlastiti tekst), 1904; L'Ancetre, 1906 i Dejanire, 1911. Dovršio Guiraudovu operu Fredegonde, 1895. Balet Ja-votte, 1896. Scenska muzika. —- VOKALNA. Tri oratorijuma: Oratorio de Noel za sole, hor, gudaĉki orkestar, harfu i orgulje, 1863; Le Deluge, 1876 i The Promised Land (komponovano za festival u Gloucesteru), 1913. Ĉetiri kan-tate: Les Noces de Promethee, 1867; Le Feu celesle za recitatore, sopran, hor, orkestar i orgulje, 1900; La Gloire de Corneille, 1906 i La Gloire za sole, muški hor i klavir. Chanson de grand-pere i Chanson d'ancelre (V. Hugo) za bariton, muški hor i orkestar (klavir); La Lyre et la Harpe (V. Hugo) za sole, hor i orkestar, 1879; Ode a Sainte Cerile za glas i orkestar, 1852; La Fiancee du timbalier za muški sopran i orkestar, 1887; nekoliko horskih dela uz klavir ili a cappella. Ciklusi solopesama: Melodies Persannes (A. Renaud), 1870 i La Cendre rouge (G. Ducquois), 1915; oko 100 solo-pesama. — CRKVENA: Messe solennelle za sole, hor, orkestar i orgulje, 1856; rekvijem za sole, hor i orkestar, 1878; Psalam XVIII za sole, hor i orkestar, 1865; Psalam CL za dvostruki hor, orkestar i orgulje, 1908; 36 moteta i nekoliko kraćih crkvenih kompozicija. —■ SPISI: Materialisme et musique, 1882; zbirka studija Harmonie et melodie, 1885 (prevedeno na nem. 1902; II izd. 1905); Notes sur les decors de thedtre dans Vantiquite romaine, 1886; Notice sur H. Reber, 1886; Introduction sur Niedermeyer, 1892; Charles Gounod et le Don Juan de Mozart, 1893; Problemes et mysteres, 1894; Portraits et souvcnirs, 1899; Essai sur les lyres et cithares antiQues, 1902; Ecole buissonniere, 1913; AuCourant de la Vie, 1914; Germanophilie, 1916; Les Idees de M. Vincent d l lnĊy, 1919. Uz to napisao 2 komedije, a obja vio i zbirku lirskih pesama Rimes familieres (2 sv.). — Redigovao izdanje klavirskih sonata W. A. Mozarta, 1915 1 uĉestvovao u izdavanju celokupnih dela J. Ph. Rameaua; objavio je i niz dela klasiĉne i romantiĉne klavirske literature. — Opći i tematski katalog Saint-Saensovih dela obj. izdavaĉko preduzeće Durand u Parizu (novo izd. 1908). LIT.: C. Kit i P. Loanda, Musique savante. Sur la musique de M. Saint -Saens, Lille 1889. — Ch. Gounoud, Ascanio de Saint-Saens, Pariš 1889. — Ch. Th. Malherbe, Notice sur Ascanio, Pariš 1890. — Blondel, Camille Saint-Saens et son cinquantenaire artistique, Pariš 1896. — E. Soleniere, Camille Saint-Saens, Pariš 1899. — C. Bellaigue, Camille Saint-Saens, Pariš 1899. — O. Neitzel, Camille Saint-Saens, Berlin 1899. — Ĉasopis Le Monde musical posvetio je 31. X 1901 cijeli broj C. Saint-Saensu. — E. Baumann, Les grandes formes de la musique. L'Oeuvre de Saint -Saens, Pariš 1905. — Ĉasopis Mu šica posvetio je C. Saint-Saensu 1907 br. 6. — R. Rolland, Camille Saint-Saens, Musiciens d'aujourd'hui, Pariš 1908 (srpskohrvatski prevod pod naslovom Da našnji muziĉari, Zagreb 1952). — A. de Lassus, Camille Saint-Saens, Pariš 1914. — J. Bonnerot, Camille Saint-Saens. Sa vic et son oeuvre, Pariš 1914 (II izd. 1922). — J. Montargis, Camille Saint-Saens, L'oeuvre et l'artiste, Pa riš 1919. — Zbirka eseja Funerailles de Saint-Saens, Pariš 1921. —J. Chantavoine, L'Oeuvre dramatique de Camille Saint-Saens, Pariš 1921. — A. Hervey, Saint-Saens, London 1921. — W. Lyle, Camille Saint-Saens, His Life and Art, London 1923. — G. Servieres, Camille Saint-Saens, Pariš 1923 (II izd. 1930). — H. Collet, Samson et Dalila de Camille Saint-Saens, Pariš 1922. — A. Dandelot, La Vie et l'oeuvre de Camille Saint-Saens, Pariš 1930. —J. Handschin, Camille Saint-Saens, Zurich 1930. — Normand, Camille Saint-Saens, 1930. — /.. Schneider, Une Heure avec Saint-Saens, Pariš 1930. —J. Langlois, Camille Saint-Saens, Moulins 1934. — R. Dumaine, Les Origines normandes de Camille Saint-Saens, Rouen 1937. — P. Aguetant, Saint-Saens par lui-meme. D'apres les lettres..., Pariš 1938. — R. Fauchois, La Vie prodigieuse de Ca mille Saint-Saens, Pariš 1938. — J. Chantavoine, Camille Saint-Saens, Pariš 1947- — J- Bonnerot, Un visiteur illustre aux Canaries, Camille Saint-Saens, Teneriffa 1951. — M. Briguet, Charles-Camille Saint -Saens, MGG, XI, 1963. — J. Harding, Saint-Saens and his Circle, London 1965. A. Pr.

SAKAĈ, Branimir, kompozitor (Zagreb, 5. VI1918—). Studij kompozicije završio 1941 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. Dugan st.). Profesionalnu muziĉku karijeru zapoĉeo 1937—39 kao dirigent Grafiĉkog gudaĉkog orkestra u Zagrebu. God. 1941—45 profesor na srednjoj školi Muziĉke akademije, 1946—48 muziĉki urednik i dirigent Radio-Zagreba, a zatim, nakon što je kratko vrijeme bio direktor Instituta za narodnu umjetnost (1948), 1949—50 šef muziĉkog odjela Radio-Rijeke. Od 1950 ponovno u Zagrebu šef redakcije ozbiljne muzike na Radiju i 1951—-6l profesor na Drţavnoj muziĉkoj školi. Utemeljitelj (1964) i do danas direktor Jugoslavenske muziĉke tribine u Opatiji, u ĉijem je okviru osnovao Muziĉki informativni centar (danas u sastavu Koncertne direkcije Zagreb); uz to 1961—73 stalni suradnik Zagrebaĉkog muziĉkog biennala (1972—-73 umjetniĉki direktor), a od 1975 redovni je profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Uz stvaralaĉki rad bavio se muziĉkom publicistikom i kritikom (Vjesnik, Politika), odrţao velik broj predavanja i ciklusa emisija na radiju, osobito s podruĉja suvremene muzike. God. 1965 osnovao eksperimentalnu grupu FON AT s kojom je 1967 na Muziĉkom biennalu u Zagrebu prikazao rezultate vlastitih istraţivanja kompleksne umjetniĉke ekspresije zvuka, svjetla, pokreta i prostora, koju je nazvao ->■ fonoplastikom. Za svoja umjetniĉka ostvarenja dobio je više priznanja, meĊu kojima i nagradu Vladimir Nazor (1969). Umjetnik široka interesa, ĉije stvaralaštvo odaje izrazitu teţnju za traţenjem osebujnih rješenja, S. se uspješno ogledao na raznim muziĉkim podruĉjima. Mnogo je izvornosti pokazao u tonskom tumaĉenju dramatsko-psiholoških situacija povezanih uz literarne sadrţaje, što se podjednako odnosi na Simfoniju o mrtvom vojniku, ostvarenu tradicionalnim muziĉkim govorom, kao i na Omaggio, Canto dalla commedia, u kojemu dolaze do izraţaja tekovine suvremenog muziĉkog zbivanja. Napuštajući tradicionalni zvuk, S. je u Tri sintetske poeme, prvoj jugoslavenskoj konkretnoj kompoziciji, uspio postići novu ekspresiju bez primjene muziĉkih instrumenata i ljudskih glasova u izvornom

263

obliku. Korak dalje u tom pravcu je njegova elektronska Synthana. Uz opseţan ciklus pod zajedniĉkim nazivom Bellatrix-Alleluja (Bellatrix-Alleluja za glas, Sial za narodne instrumente, Umbrana za 12 vokalnih dionica, Matrix-simfonia i Syn-thana),u kojemu se izmjenjuju strukturalno odreĊeni odsjeci na slobodnim aleatoriĉkim dijelovima, paţnju privlaĉi Sakaĉev Omaggio za zbor, violinu solo i udaraljke na stihove iz Danteova »Raja«, medu koje je inter-polirao i vlastiti tekst. DJELA. O RKES TRALNA: Sim fonija 0 mrtvom vojniku, 1951; Ma-trix-Symphony, 1972; Serenada za gudaĉki orkestar, 1947; Preludij i scher-zo, 1952; simfonijska slika SAKAĈ Oluja, 1957; Uvertira, 1961; Epizode, 1963; Prostori, 1965 ;suita Veliko putovanje, 1969; Turm-Musik, 1970. Za komorni orkestar iSerenata, 1948 (1973 nove verzije za duhaĉki kvintet i za gudaĉki kvartet); Structures I, 1965; Sonet, 1965; Syndrome, 1966; Solo I za violinu solo i komorni sastav, 1968; Bellalrix-Alleluia, 1970; Sial,1910; Barasou za glas i komorni sastav, 1971; Scena za ansambl, 1971; A Play, 1973. — KOMORNA. Za gudaĉki kvartet: kvartet, 1940; Koralni kvartet, 1966—67 (sa M. Miletićem); Doppio, 1968 i Serenata, 1973. Dva preludija za flautu, harfu i klavir, 1945; Uspavanka (Pavana) 2 SL flautu i klavir, 1954; Pastorale za flautu i klavir, 1954; 2 minijature za flautu, harfu i udaraljke, 1963; Studija I za klavir i udaraljke, 1963; Attitudes za violonĉelo i klavir, 1969—70; Serenata za duhaĉki kvintet, 1973; Vario za violinu solo, 1968; Pezziper violoncello solo, 1970. — KLAVIRSKA: Noveletta, 1946; Image, 1952; Koral - Varijacija - Koral ad lib., 1953; Tema, 1953; Prizme (Aleatoriĉki preludij), 1961; Studija II, 1964; Ad litteram, 1970; Studije za preparirani klavir, 1970; Sei epigrammi za 2 klavira, 1966. — EKSPERIMENTALNA. Sintetska: Tri sintetske poeme, 1959; Svemirski pejzaţ, 1961 i Jahaĉi apokalipse, IC 6 I. Elektronska: Synlhana, 1973. — DRAMSKA. Fonoplastiĉki muziĉki teatar: Diana Nemorensis, 1969 i Songelu, 1972. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantata Ne zbori noć (J. Kaštelan) za zbor, recitatore i orkestar, 1968; Tri meĊimurske za ţenski zbor i komorni orkestar, 1943; Omaggio, - Canto dalla Commoedia (Dante i vlastiti tekst) za zbor, violinu solo i udaraljke, 1969. Zborovi: Putniĉka (Romarska), 1944; Za tihom noći i Njiva od lana (V. Nazor) za ţenski zbor, 1957; Sedam stavaka (bez teksta) za mješoviti zbor, 1963; Umbrana (bez teksta) za 12 vokalnih solista, 1971. Solo-pjesme: Noć (D. Domjanić); Silen, Pejzaţ i Adieu (V. Vidrić), 1944; Sijeno u noći, Patnja i Sve teĉe (G. Krklec), 1946—52. — Studije; ĉlanci; kritike. LIT.: K. Kovaĉević, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. — Isti, Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965, Zagreb 1966. K. Ko.

SAKRITE OKTAVE I SAKRITE KVINTE (engl. hidden octaves and hidden fifths, exposed octaves and exposed fifths ili covered octaves and covered fifths, franc. octaves directes et quintes directes, njem. verdeckte Oktaven und verdeckte Quinten, tal. ottave nascoste e quinte nascoste), nastaju kad se dva glasa kreću paralelnim pomakom iz nekog drugog intervala u oktavu, odnosno u ĉistu kvintu. Sakrite oktave izbjegavaju se tamo, gdje mogu proizvesti uĉinak, sliĉan uĉinku paralelnih oktava, kao u pojedinim sluĉajevima, kad nastupaju u vanjskim glasovima, i to skokom u oba glasa ili samo u gornjem glasu:

ili kad nastaju paralelnim pomakom sa septime ili none, dakle s intervala koji su oktavi najbliţi: ^ ^

I sakrite kvinte se takoĊer izbjegavaju u pojedinim sluĉajevima kad nastupaju u vanjskim glasovima:

(o- Paralelne oktave i paralelne kvinte, -> Kvinte rogova).

N. Dć.

264

SAKSOFON — SALDONI

SAKSOFON (engl. i franc. saxophone, njem. Saxophon, tal. sassofono), limeni duhaĉki instrument što ga je oko 1840 konstruirao A. Sax u Bruxellesu (patentiran je 1846 u Parizu). Instrument ima koniĉnu cijev široke menzure savijenu poput lule koja na donjem kraju završava ljevkastom zvuĉnicom; na gornjem je kraju cijevi usnik s jednostrukim udarnim jeziĉkom kao u klarineta. Duţ cijevi rasporeĊene su rupe (ima ih 18—21) sa sistemom poklopaca. Budući da je cijev koniĉno bušena, na saksofonu se prepuhuje u oktavu (kao kod oboe). Zvuk saksofona veoma je izraţajan i varijabilan: po timbru na granici izmeĊu zvuka limenih (roga) i drvenih duhaĉkih instrumenata; snaţniji je i puniji od klarineta, osobito u srednjim i niţim registrima, te mjestimice poprima senzualni, sjetni karakter. Tehniĉke su mu mogućnosti velike: prikladan je za izvoĊenje kantilena, ukrasa (trilera), brzih pasaţa, rastavljenih akorda i dinamiĉkih gradacija. S. se gradi u razliĉitim veliĉinama, s razliĉitim osnovnim tonom. Potpuna porodica saksofona obuhvaća obiĉno 7 instrumenata, i to: sopranino, sopran, alt, tenor, bariton, bas i kontrabas. Svi saksofoni su transpo-nirajući instrumenti. Za plesne i vojne orkestre upotrebljavaju se saksofoni u Es i B, a za simfonijske orkestre u F i C. Opseg svakoga pojedinog instrumenta obuhvaća dvije i pol oktave, a zvuĉi: na sopraninu (u Es), od des1 do3 ges3; na sopranu (u TENOR-SAKSOFON B) od as 2do des ; na altu (u Es) od 2 des do as1 ; na tenoru (u B) od As do 1es ; na baritonu (u Es) od Des do b ; na basu (u B) od xAs do des ; na kontrabasu (u Es) od x Des do as. Najviše se upotrebljavaju alt, tenor i bariton saksofon (sopranino, bas i kontrabas veoma rijetko). Saksofoni se ĉesto susreću u vojnim orkestrima, i to u Francuskoj i Belgiji (gdje ima 4—-8 instrumenata u orkestru) te u Engleskoj i SAD. U simfonijskom orkestru upotrebljava se rjeĊe, uglavnom za izvoĊenje solo partija (npr. u Ravelovoj instrumentaciji Slike s izloţbe M. Musorgskog, u epizodi Stari dvorac); s. se najĉešće pojavljuje u djelima francuskih kompozitora (npr. G. Bizeta, J. Masseneta, A. Thomasa, C. Saint-Saensa i dr.). Najšira je primjena saksofona u plesnim i jazz sastavima. LIT.: J. Kool, Das Saxophon, Leipzig 1931. — E. Rosenkaimer, Das Sa xo p ho n in se ine n Fr iihz e ite n, M, 12. — L. K oc hn it zky, Ad o lp he Sa x and His Saxophone, New York 1949. — M. Perrin, Le Saxophone. Son his to ire, s a tec hn iq ue et s o n utilisa tio n da ns l'o rc hes t re, Pa riš 1 9 53. — G. Karstadt, i>axinstrumente, MGG, XI, 1963. A. To.

SALA, Nicola, talijanski kompozitor (Tocco-Caudio, Benevento, 7. IV 1715 — Napulj, 31. VIII 1801). Uĉio! kod N. Faga i L. Lea na napuljskom Conservatorio della Pieta dei Turchini. Na istoj školi došao na glas kao izvrstan pedagog i u nizu godina odgojio brojne napuljske muziĉare meĊu kojima G. Tritta, G. Farinellija, V. Fioravantija i G. Spontinija. MeĊu njegovim djelima vredniji su instruktivni radovi, osobito kanoni. DJELA. DRAMSKA. Opere: Vologeso, 1737; Zenobia, 1761; Demetrio, 1762 i Merope. — VOKALNA: oratorij Giuditta; 4 kantate; serenata. ■—■ Crkvene kompozicije. — INSTRUKTIVNA: solfeggi; traktat Regole di contrappunto (3 sv.), 1794; kanoni. LIT.: U. Prota-Giurleo, Musicisti sanniti, Samnium, 1928, 1. — D. Di Chiera, Nicola Sala, MGG, XI, 1963.

SALA, Oskar, njemaĉki umjetnik na trautoniumu i kompozitor (Greiz, Tiiringija, 18. VII 1910—). Od 1930 suraĊivao sa F. Trautvveinom na izgradnji trautoniuma. God. 1949—52 razvio je S. taj instrument dalje i dao mu naziv Mixtur-Trautonium. Za ovo glazbalo pisali su kompozicije razni autori, meĊu njima P. Hindemith i H. Genzmer. DJELA. Za elektronski orkestar: Concertino, 1953; Konzertante Variationen, 1953; Musik fiir elektronisches Schlagzverk, 1954; Musik fiir elektrisches Orchester, *954; koncert za Mixtur~trautonium i elektronske udaraljke, 1954; Elektro~ nische Tanzsuite, 1955.

SALABERT, francusko muziĉko nakladno poduzeće. Osnovao ga je Edouard Salabert 1895 u Parizu. Nakon njegove smrti (1901) vlasnikom je postao njegov sin Francis (1884—1946) koji je poduzeće u znatnoj mjeri povećao prekupivši postepeno tridesetak drugih francuskih muziĉkih naklada. U poĉetku naklada je objavljivala obradbe klasiĉnih djela. Nešto kasnije stekla je popularnost kao izdavaĉ chansona M. Chevaliera i Mistinguette. God. 1927 postala je akcionarsko društvo (predsjednik

Francis S.). Tada je proširila djelatnost i na objavljivanje si mene francuske muzike (A. Honegger, F. Poulenc, D. Milh Nakon smrti Francisa nakladu vodi njegova udovica. Od djeluje i podruţnica u New Yorku. SALAMAN, Charles (Kensington), engleski pij; kompozitor i dirigent (London, 3. III 1814 — 23. VI 1901). nik E. Rimbaulta, Ch. Neatea i H. Herza; kao klavirski vi i kompozitor debitirao već 1828 u Londonu. God. 1833 nastupao svake godine u londonskoj dvorani Hanover S Room, izvodeći po prvi put u Engleskoj klavirske koncen Mendelssohna, C. M. Webera i W. A. Mozarta; od 1831 1 se i podukom. Bio je utemeljitelj i prvi tajnik društva M\ Society of London (1858) i Musical Association (1874; ks pod nazivom Royal Association of Music). U prijateljskim c sima s Meverbeerom, Chopinom, Mendelssohnom, Moschel i drugim muziĉkim umjetnicima svoga doba, S. je znatno p nio podizanju muziĉkog ukusa u Engleskoj. Njegova crk djela izvodila su se u sinagogama kao i u kršćanskim crkv a od solo-pjesama, koje je komponirao na sedam jezika (tak i na latinskom i hebrejskom), najveću je popularnost stet Ariše from Dreams of Thee. DJELA. ORKESTRALNA: uvertira u D-duru 1830; Grand F; March in Honour of Victor Hugo, 1885. — Opera Pickviick, 1889. — VOKAi zborovi (Jubilee Ode in Memory of Shakespeare, 1830); oko 200 solo-pje — Ţidovski duhovni napjevi. LIT.: N. M. Temperley, Charles (Kensington) Salaman, MGG, XI,

SALAS VIl5, Vicente, ĉileanski muzikolog španjolskog' rijetla (Madrid, 29. I 1911 — Santiago da Chile, 2. IX i< Studirao na Konzervatoriju u Madridu (R. Halffter); 1936 grirao u Francusku. Od 1939 u Ĉileu; 1945 utemeljio i do ureĊivao ĉasopis Revista Musical Chilena, a 1940—52 bio t Instituta de Extension Musical Muziĉkog fakulteta u San: (1952—58 direktor); od 1958 bio je direktor Instituta de Im gaciones Musicales.

DJELA: Sentimenta y expresion en la Mušica, 1944; Musicos moden Chile, 1944; La iillima luz de Mozart, 1949; La Creacion musical en Chile —795/, 1952; Momentos decisivos en la mušica, 1957; studije i ĉlanci.

SALAZAR, Adolfo, španjolski muzikolog i kompo, (Madrid, 6. III 1890 — Mexico, 27. IX 1958). Muziku kod B. Perez Casasa i M. de Falle u Madridu i kod M. Ri u Parizu. God. 1914—18 glavni urednik ĉasopisa Revista Mi Hispano-Americana; 1918—36 muziĉki kritiĉar madridskog El Sol. Utemeljio Sociedad nacional de mušica, kojemu je godina bio sekretar (1915—22). God. 1938—39 kulturni i španjolske ambasade u Washingtonu, a zatim ţivio u Me kao profesor historije muzike i muziĉki pisac. Raspon Salaza znanstvenog interesa nije se ograniĉavao samo na problemi španjolske muzike. Više je radova posvetio odnosima mu; umjetnosti i društvenoga razvoja. Temeljito je prouĉavao i ziku našega stoljeća. DJELA. SPISI: Andromeda. Ensayos criticos, 1921; Mušica y music hoy, 1928; Sinfonia y ballet, 1929; La Mušica contempordnea en Espana, La Mušica actual en Europa y sus problemas, 1935; El Siglo romdntico, (novo izd., pod naslovom Los grandes compositores de la epoca romdntica, 1 La Mušica en el siglo XX, 1936; Mušica y sociedad en el siglo XX, 1939 grandes estructuras de la mušica, 1940; La Rosu de los vientos eh la mušica em 1940 (novo izd. pod naslovom Conceptos fundamentales en la historia de la m 1954); Forma y expresion en la mušica, 1941; Los grandes periodos en la hi de la mušica, 1941; Introduccion a la mušica actual, 1942; La Mušica en la soc europea (4 sv.; najvaţnije Salazarovo djelo), 1942—46; La Mušica moc 1944 (engl. Music in Our Time, 1946); Sintesis de la historia de la mušica, (II izd. 1947); La Danza y el ballet, 1949 (II izd. 1950, III izd. 1955); La sica como proceso historico de su invencion, 1950 (II izd. 1953); J. S. Bach, ] En torno a J. S. Bach, 1951; La Mušica de Espana. La Mitsica en la cultura nola, 1953; La Mušica en Cervantes y otros ensayos, 1961 (pĊsthumno) i d KOMPOZICIJE: simfonijska pjesma Don Juan en los infiernos; Paisaj, orkestar; Eslampas za orkestar; Rubaiyat za gudaĉki kvartet; Arabia za I i gudaĉki kvartet; sonata za violinu i klavir; Zarabanda za flautu, violu i f preludiji za klavir; Romancillo za gitaru; 4 Letrillas de Cervantes za zbor. LIT.: M. Ouerol, Adolfo Salazar, MGG, XI, 1963.

SALDONI, Baltasar, španjolski kompozitor i muzik (Barcelona, 4. I 1807 — Madrid, 3. XII 1889). Muziku uĉ samostanu Montserrat, u Barceloni (M. Ferrer, F. Queroi Madridu (R. Carnicer). Od 1830 predavao na Konzervatorij Madridu, gdje je od 1840 bio profesor solo-pjevanja; neke godina vodio je orkestar u Teatro Espanol. DJELA: simfonija A mi patria za vojniĉki orkestar i orgulje. — Kom ĉije za klavir i za orgulje. — DRAMSKA. Opere: Saladino e Ctotilde, ) Ipermnestra, 1838; Cleonice regina di Siria, 1840; Boabdil, 1846 i Guzm, bueno, 1855. Opereta El Triumfo dei amor, 1826. Šest zarzuela: El Rey y la turera, 1853; La Corte de Mdnaco, 1857; Los Maridos en las mdsearas, ] — VOKALNA: kantate; himne; zborovi; solo-pjesme; dueti i dr. —■ CRK NA: mise; moteti; Miserere; Stabat Mater; Rosario en cataldn i dr. — SP Resena historica de la Escolanta de la Virgen de Montserrat, 1856; Efemerid musicos espanoles, 1860; Diccionario biogrdfico de efemerides des musicos espa (4 sv.): I, 1868; II, 1880; III i IV, 1881. Priruĉnici: Nuevo metodo de sol) canto i 24 Vocalizaciones. LIT.: A. Pena y Goni, La Opera espafiola y la mušica dramatica en paiia, Madrid 1881. — E. Cotarelo y Mori, Historia de la zarzuela, Madrid 1 — J. Subird, Historia de la mušica espafiola e hispanoamericana, Barce 1953. — Isti, Baltasar Saldoni, MGG, XI, 1963.

Lijevo: KENTAUR S ROGOM. Portal crkve u Deĉanima, oko 1335; desno: SVIRAĈ ROGA. Manastir Deĉani

l

RUSKA MUZIKA

I"

n o ■a

x

SALES — SALLE SALES, Pietro Pompeo, talijanski kompozitor (Brescia, 1729 — Hanau, 21. XI 1797). Kapelnik talijanske operne druţine koja je medu ostalim gostovala u Kolnu, Bruxellesu i Lilleu; 1756 preuzeo vodstvo dvorske kapele kneza-biskupa u Augsburgu, odakle je zbog izvoĊenja vlastitih djela putovao u Italiju i Englesku, kao i u brojne njemaĉke gradove. Pošto je biskup bio istodobno i izborni knez od Triera, S. se sa dvorom preselio u Ehrenbreitstein i 1786 u obliţnji Koblenz. S. je u drugoj polovini XVIII st. bio jedan od najuglednijih talijanskih kompozitora i kapelnika koji su djelovali na njemaĉkim dvorovima. DJELA. INSTRUMENTALNA: 3 simfonije; 4 koncerta za ĉembalo; sonata za ĉembalo. — DRAMSKA. Opere: Massanissa oder Die obsiegende Tren, 1752; Le Cinesi, 1757; L'Isola disabitata, Singspiel, 1758; Le Nozze di Amore e di Norizia, 1765; Antigona in Tebe, 1767; Antigono, 1769; Achille in Sciro, 1774; // re pastore. — VOKALNA. Oratoriji: Oratorio per la fešta del Santo Natale, 1756; Giefle, 1762; Passionsoratorium, 1772; Giuseppe riconosciuto, 1780; Gioas re di Giuda, 1781; La Betulia liberala, 1783; Affectus amantis, 1784; 5. Elena, 1791 i dr. Arije. — Crkvene kompozicije. NOVA IZD.: sonatu za ĉembalo obj. G. Benvenuti {Ĉembalisti Italiani del Setteeento, X, 1926). LIT.: F. Collignon, Aus dem Leben des Kurt ierischen Kapellmeisters Pietro Pompeo Sales, Festausgabe des Coblenzer General -Anzeigers, 1925. •— A. Layer, Pietro Pompeo Sales (de Sala), MGG, XI. 1963.

SALEZA, Albert, francuski pjevaĉ, tenor (Bruges kraj Bayonne, 28. X 1867 —■ Pariz, 26. XI 1916). Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Parizu i tamo 1888 debitirao na Opera-Comiaue kao Mylio (Lalo, Le Roi d'Ys); još iste godine nastupio na pariškoj premijeri Verdijeva Otella u Operi. Gostovao u Bruxellesu, Monte Carlu, Nici, na londonskom Covent Gardenu (1898—■ 1902), njujorškom Metropolitanu (1899—1901) i drugim svjetskim opernim pozornicama. Osobito se proslavio glavnim tenorskim ulogama u operama Romeo i Julija i Faust (Gounod), Otelio (Verdi) 1 Carmen (Bizet). SALGADO, Humberto Luis, ekvadorski kompozitor, pijanist i dirigent (Cavambe, 10. XII 1903 •—). Sin i uĉenik Josea Francisca Salgadoa Ayale na Konzervatoriju u Quitou, gdje mu je u klaviru uĉitelj bio S. Duran; diplomirao 1928 i odmah zapoĉeo karijeru koncertnog pijaniste i dirigenta. God. 1934—68 profesor na Konzervatoriju u Quitou (od 1952 direktor), od 1969 profesor na tamošnjem Inter-American Institute za crkvenu muziku. Suradnik ĉasopisa El Comercio i El Diario del Ecuador. Kao kompozitor bio je pod utjecajem impresionista i Schonber-gove dodekafonske tehnike. DJEL A (izbor). ORKESTRALNA. Sedam simfonija: I, Ecuatoriana, 1945 (prer. 1949); II, Sintetica, 1949; III, A. D. H. G. E., 1955; IV, 1957; V, Neorromantica, 1958; VI, za gudaĉe i timpane, 1968 i VII, 1970. Simfonijske pjesme: Alborada za zbor i orkestar, 1936 i Sismo, 1949. Koncerti: za violinu, 1953; za violu, 1955—56; 3 koncerta za klavir: I, Consagracion de las virgines del Sol, 1941; II, Conderto fanlasia, 1948 i III, 1958—59. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1943 i 1958; duhaĉki kvintet, 1958; kompozicije za violinu i klavir i za violonĉelo i klavir. —KLAVIRSKA. 2 sonate: I, Sonata dramalica, 1950 i II, 1951; 5 rapsodie ecuatoriane, 1932—47 i dr. — DRAMSKA. Opere: Cumanda, 1940—54 i Eunice, 1956—57 (prema Sienkiewiczevu romanu Quo vadiš?). Opera-balet Escenas de corpus, 1949. Baleti: ElAmano, 1947; Lidsca, 1949 i Et Dios Tumbal, 1952. Scenska muzika. — Zborovi; solo-pjesme. — Na pisao La Mušica vernacular ecuatoriana, 1952.

SALICUS (od lat. salire skakati), u neumatskoj notaciji ukrasna neuma za uzlazni niz od tri, ĉetiri ili više tonova. U srednjovjekovnim rukopisima biljeţila se -n ili -^ . U koralnoj notaciji razlikuje se od scandicusa odijeljenim poloţajem prve note i ritmiĉkom istaknutošću druge note. U liturgiĉkim knjigama vatikanskog izdanja biljeţi se ■ i SALIERI, Antonio, talijanski kompozitor i dirigent (Legnago kraj Verone, 18. VIII 1750 — Beĉ, 7. V 1825). Uĉio u Veneciji, kod G. Pescettija i F. Pacinija, a od 1766 kod F. L. Gassmanna koji ga vodi u Beĉ, brine se i za njegovu opću naobrazbu i uvodi ga u dvorsku kapelu. U Beĉu se usavršava kod Glucka, nastojeći da usvoji njegov stil; 1774 postaje dvorski kompozitor i dirigent talijanske opere. God. 1778—80 boravi u Italiji i komponira opere za kazališta u Rimu, Veneciji i Milanu. Idućih godina S. postiţe sve veće uspjehe u Parizu i Beĉu, kamo se vraća 1788 i postaje dvorski dirigent i direktor opere. U Beĉu je S. bio na glasu kao izvrstan pedagog. Kod njega su uĉili L. v. Beethoven, pa F. Schubert, F. Liszt, J. Weigl, J. N. Hummel i dr. Kao Gluckov sljedbenik S. je usvojio principe i karakteristike njegova stila, ali je zadrţao i neke tipiĉno talijanske crte. Tako se njegova najbolja opera Les Danaides odlikuje smislom za dramatski razvoj (što odaje utjecaje Gluckovih reformnih ideja) i jasnoćom melodijskih linija koje dominiraju ĉitavom muziĉkom strukturom djela. Njegove crkvene kompozicije, pisane u stilu beĉke klasike, odaju majstora u vladanju kontrapunktskom tehnikom. Salierijev odnos prema Mozartu nije posve rasvijetljen. Pretpostavlja se da je S. intrigirao protiv Mozarta bojeći se za svoje

265

pozicije na beĉkom dvoru pa je vjerojatno iz toga potekla priĉa da je S. dao Mozarta otrovati. Na tu priĉu napisao je Puškin dramu prema kojoj je N. RimskiKorsakov komponirao operu Mozart i Salieri, 1898. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije.Koncerti: 2 za klavir; za violinu, violonĉelo i obou; za flautu i obou; za orgulje. — Sonate za ĉembalo.— DRAMSKA. 39 opera: Armida, 1771; La Fiera di Venezia, 1772; La Calamita dei cuori, 1774; La Scuola dei gelosi, 1778; La Dama pastorella, 1780; Der Rauchfangkehrer (Singspiel), 1781; Semiramide, 1782; Les Danaides, 1784; La Grolta di Trofonio, 1785; Prima la mušica A. SALIERI. Rad F. Rehberga e poi le parole, 1786; Les Horaces, 1786; 1821 Tarare, 1787 (u talijanskom prijevodu L. Da Pontea kao Axur re d'Ormus, 1788); // Pastor fido, 1789; Palmira, regina di Persia, 1795; Falstaff, ossia le treburle, 1799; Annibalein Capua, 1801 i Die Neger, 1804. — VOKALNA. Oratoriji: La Passione di Gesu Cristo, 1777; Le Jugement dernier, 1788 i Gesu al limbo, 1803. Više kantata; terceti; dueti; 28 Divertimenti vocali uz klavirsku pratnju; Scherzi armonici (2 sv.) 2—4 glasni ka noni; arije. — CRKVENA: 6 misa; rekvijem; 4 Te Deuma; moteti; litanije; psalmi i dr. ^ LIT.: I. Mosel, tJber das Leben und die Werke des Antonio Salieri, Wien 1827. — A. Hermann, Antonio Salieri, Wien 1897. —• C. Serini, Antonio Salieri, RMI, 1926. — K. Nutzlader, Salieri als Kirchenmusiker, SMW, 1927. — G. Magnani, Antonio Salieri musicista legnaghese, Legnago 1934. — A. Della Corte, Un Italiano all'estero, Antonio Salieri, Torino 1936. — E. J. Luin, Documenti inediti sul Salieri, RMI, 1936. — G. Barblan, II primo operista della Scala, La Scala, 1950. — R. Haas, A. Salieris vergessene Familie, Festschrift M. Schneider, 1955. — A. Bonaccorsi, Antonio Salieri e il suo »Falstaff« ossia Le tre buole, Volti musicali di Falstaff, Siena 1961. — Isti, Antonio Salieri, RAM, 1963. — O. Wessely, Antonio Salieri, MGG, XI, 1963. H. P.

SALIGNAC, Eustase Thomas, francuski pjevaĉ, tenor (Generac kraj Nimesa, 19. III 1867 —Pariz, 1945). Uĉio na Konzervatoriju u Parizu (E. Duvernoy) i tamo 1893 debitirao na Opera-Comique. God. 1896—1903 solist njujorškog Metropolitana i 1897—1904 londonskog Covent Gardena, 1913—14 bio je direktor Opere u Nici. U Parizu je sudjelovao na praizvedbama opera Les Picheurs de Saint-Jean (Widor), Le Chemineau (Leroux), La Habanera i La Jota (Laparra), La Brebis egaree (Milhaud) i El Retablo de Maese Pedro (De Falla). God. 1926 postao je umjetniĉki direktor pariške Opera-Comique; uz to je 1923—33 predavao pjevanje na Ameriĉkom konzervatoriju u Fontainebleauu i od 1924 bio profesor deklamacije na Konzervatoriju u Parizu. S. je 1922 utemeljio i do 1939 ureĊivao muziĉki ĉasopis Lyrica, 1925 organizirao je prvi Pjevaĉki kongres, a 1933—37 vodio je natjecanja mladih pjevaĉkih umjetnika. SALIMBENI, Felice, talijanski pjevaĉ, sopran, kastrat (Milano, 1712 —■ Ljubljana, potkraj VIII, 1751). Pjevanje uĉio kod N. Porpore u Napulju; na opernoj pozornici debitirao 1731 u Rimu u Hasseovoj operi Cajo Fabrizio i odmah zapoĉeo uspješnu umjetniĉku karijeru u Milanu, Veneciji i drugim talijanskim gradovima. God. 1733—39 pjevao je u Beĉu, 1743—50 na dvoru Friedricha Velikog u Berlinu i zatim u Dresdenu. Umro je u Ljubljani na proputovanju u domovinu. Svoje najveće kreacije ostvario je u operama Demetrio (Gluck), Catone in Utica (Graun), Ipermnestra i Didone abbandonata (Duni), Alessandro nelle Indie i Leucippo (Hasse). SALINAS, Francisco de, španjolski muziĉki teoretiĉar (Burgos, 1. III 1513 — Salamanca, 13. I 1590). Slijep od desete godine; muziku studirao na Univerzitetu u Salamanki. Od 1538 u Rimu; 1558 postao orguljaš kapele španjolskog vicekralja u Napulju. U Španjolsku se vratio 1561; 1567—87 bio je profesor muzike na Univerzitetu u Salamanki. Tamo je 1577 izdao traktat De mušica libri VII, in quibus ejus doctrinae veritas tam quae ad harmoniam, quam quae ad rhytmum pertinet juxta sensus ac rationis judicium demonstratur... (faksimil objavio M. S. Kastner 1958). U tom djelu S. samostalno razraĊuje ideje G. Zarlina, osobito dualistiĉki princip u harmoniji i poglavlje o starim tonusima. Ta je rasprava vaţna za upoznavanje španjolske muzjke XVI st. i narodnih napjeva, koje je S. u Španjolskoj prvi zapisivao. LIT.: J. B. Trend, Francisco de Salinas: a Sixteenth -Century Collector of Folksongs, Music and Letters, 1927. — E. Lowinsky, A Treatise on Text Underlag by a German Disciple of Francisco de Salinas, Festschrift H. Besseler, Leipzig 1961. —• C. V. Palisca, Francisco de Salinas, MGG, XI, 1963.

SALLĆ, Marie, francuska plesaĉica (?, oko 1707 — Pariz, 27. VII 1756). Kći akrobata, nastupala već kao dijete u pantomimama u Londonu; kao plesaĉica debitirala 1718 na sajmu Saint-Laurent u Parizu. Klasiĉni balet uĉila kod F. Prevost i prvi put nastupila na pozornici Pariške opere 1727. Njezina sjajna umjetniĉka karijera odvijala se istodobno na Pariškoj operi i londonskom Covent Gardenu, gdje se 1734 posebno istakla u baletnoj pantomimi

266

SALLE — SALOMON

Pygmalion. Tom je prilikom zamijenila teški barokni kostim laganom muslinskom tunikom. Bio je to revolucionaran potez kojim je S.^ uz ostalo, ţeljela reformirati baletnu umjetnost. Iako ju je nekolicina velikih umjetnika podupirala, njene ideje nisu nailazile na razumijevanje u Parizu. Izuzetnu popularnost stekla je više profinjenošću interpretacije nego tehniĉkim umijećem pa se smatra pionirom tzv. ballet d'action. Istakla se u francuskim baletima Fetes venitiennes i L'Europe galante (Campra), Les Indes galantes (Rameau), a u Londonu osobito u Handelovim operama. LIT.: E. Dacier, Mile Salle, Pariš 1909. — C. W. Beaumont, Three French Dancers of XVIIIth Century, London 1934. — P. Migel, Marie Salle, The Ballerinas, New York 1972.

SALLINEN, Aulis (Heikki), finski kompozitor (Salmi, 9. IV 1935 —). Studij kompozicije završio 1960 na akademiji Sibelius u Helsinkiju (A. Merikanto, J. Kekkonen). God. 1960—70 nadzornik Simfonijskog orkestra Finskog radija u Helsinkiju, od 1965 predaje kontrapunkt na akademiji Sibelius. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za komorni orkestar; koncert za violinu, 1968; varijacije za violonĉelo i orkestar, 1961; Me'tamorphoses za klavir i komorni orkestar, 1964; Mauermusik, 1962; 14 Juventas Variations, 1963; Chorali za duhaĉki orkestar. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, 1958; 11, Canzona, 1960 i III, Some Aspects of Peltroniomi Hendriks* Funeral March, 1969; Serenata za 2 duhaĉka kvarteta, 1963; Ouattro per quattro za obou, vio linu, violonĉelo i ĉembalo, 1964—65; Elegy for Sebastian Knight za violonĉelo solo, 1964; Cadenze za violinu solo, 1965. — Notturno za klavir.— Chaconne za orgulje, 1970. — Balet Variations sur Mallarme, 1967.

SALMANOV, Vadim Nikolajeviĉ, sovjetski kompozitor (Petrograd, 4. XI 1912 •—•)• Studij klavira završio na muziĉko-pedagoškom institutu Gnjesin u Moskvi i tamo zapoĉeo 1945 nastavniĉku karijeru kao asistent. Sada (1975) je profesor na Konzervatoriju u Lenjingradu. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1952; II, 1959 i III. 1963; JlemCKan cuMtftouun, 1962; koncert za violinu, 1964; sonata za gudaĉki orkestar 1 klavir, 1961; simfonijska slika Jlec, 1948; suita tlojmuuecKue KapmunKu (po H. Ch. Andersenu), 1955; CnaaHHcKuu xopoeod, 1952. — KOMORNA. Ĉe tiri gudaĉka kvarteta: I, 1945 (prer. 1956); II, 1947; III, T961 i IV, 1963; 2 klavirska trija, 1946 i 1948; klavirski kvintet, 1947. Za violinu i klavir: sona ta, 1946; 5 lirskih kompozicija, 1954 i dr. — Kompozicije za klavir. — Balet tJenoeeK, 1964. ■— VOKALNA: oratorij Heehtaduamb (po A. Bloku), 1957; simfonijska pjesma 3oji za sopran i orkestar 1951; zborovi; solo -pjesme. — Scenska i filmska muzika.

SALMEN, Walter, njemaĉki muzikolog (Paderborn, 20. IX 1926 —). Muzikologiju studirao u Heidelbergu, doktorirao 1949 na Univerzitetu u Miinsteru. God. 1950—55 asistent u Arhivu za njemaĉki narodni melos u Freiburgu im Breisgau; od 1961 docent na Univerzitetu u Saarbriickenu; od 1967 profesor i direktor Muzikološkog instituta Univerziteta u Kielu. MeĊu suvremenim njemaĉkim folkloristima S. je jedan od najistaknutijih. Njegov znanstveni interes obuhvaća sva razdoblja u razvitku njemaĉkog folklora, kao i folklor drugih zemalja. DJELA. SPISI: Das Lochamer Liederbuch, 1951; Vermeintliches und vjirkliches Volkslied im spdten Mittelalter, Kongressbericht Luneburg, 1950; Weihnachtsgesdnge des Mittelalters in zvestfdlischer Aufzeichnung, KMJB, 1952; Die Schichtung der mittelalterlichen Musikkultur in der ostdeutschen Grenzlage, 1954; Tovjards the Exploration of National Idiosyncrasies in Wandering Song -tunes, Journal of the International Folk Music Council, 1954; Die Bedeutung Niirnbergs fiir das ostmitteleuropdische Musikleben im 15. und 16. Jahrhundert, Zeitschrift fiir Ostforschung, 1954; Werdegang und Lebensfulle des Oswald von Vfolkenstein, Mušica Disciplina, 1953; Die Tanzmusik im deutschen Mittelalter (sa W. Wiorom), Zeitschrift fur Volkskunde, 1953; Zur Melodik des spdthofisch-Burgerlichen Minnesanges, Rheinisch-Westfalische Zeitschrift fiir Volkskunde, 1954; F. Schuberts Verhdltnis zur Volksmusik, Forschungen und Fortschritte, 1955 i Die internationale Wirksamkeit slamischer und magyarischer Musiker vor 1600, Svntagma Friburgense, 1956; Das Erbe des ostdeutschen V olksgesanges, 1956; Das Volkslied in Westfalen, Der Raum Westfalen, 1958; Der fahrende Musiker im europdischen Mittelalter, 1960; Herder und Reichardt, Herderstudien, 1960; European Song 1300—-7530, New Oxford Historv of Music, III, 1960; Goethe und Reichardt, jahrbuch der Sammlung Kippanberg, 1963; Geschichte der Musik in Westfalen bis 1800, 1964; Zur Gestaltung der »Themes russes« in Beethovens op. 59, Spomenica W. Wiora, 1967; Beitrdge Spaniens und Portugals zur Musikentzvicklung in Mitteleuropa, Studia Musicologica, 1969 i dr. — IZDANJA: Liederbuch der Anna von Kbln, 1954 (sa J. Koeppom); Ostdeutscher Minnesang, 1958 (sa M. Langom); Gesamtausgabe der Goethe— Vertonungen von J. F. Reichardt, Das Erbe deutscher Musik, LVIII—LXIX; Die Lieder Oswalds von Wolkenstein, 1962 (sa K. K. Kleinom) . — UreĊivao brojne kolektivne publikacije, medu njima Festgabe fiir J. Muller-Blattau zum 65. Geburtstag, 1960 i Der soziale Status des Berufsmusikers vom 17. bis 19. Jahrhundert, 1970.

SALMENHAARA, Erkki, finski kompozitor (Helsinki, 12. III 1941 —). Kompoziciju studirao kod J. Kekkonena na akademiji Sibelius u Helsinkiju i kod G. Ligetija u Beĉu; diplomi rao 1964; studij muzikologije s doktoratom završio 1967 u Hel sinkiju (E. Tawaststjerna). Od 1963 muziĉki kritiĉar dnevnika Helsingin Sanomat, a od 1966 lektor Muzikološkog instituta Uni verziteta u Helsinkiju. DJ ELA. O RK ES TRALN A. Tri s i mfo nij e : I, Cresc en d i 1 96 2; II, 1 96 3 ■—66 i III, 1964; Chacona; koncert za klavir; koncert za 2 violine i 2 recitatora; Le Bateau ivre za komorni orkestar, 1965; simfonijska pjesma La Fille en mini-'jup, 1967. ■— KOMORNA: Elegy 1 za 3 flaute, 2 trombona i bas, 1963; Elegy 2 za 2 gudaĉka kvarteta, 1963; duhaĉki kvintet, 1964; Composition za gudaĉki kvartet, 1963; Composizione 3 za violinu, klarinet, gitaru i udaraljke, 1963; gudaĉki trio, 1961; sonata za violonĉelo i klavir, 1960; Elegy 3 za violonĉelo solo, 1965. •— Kompozicije za klavir i za orgulje. — ELEKTRONSKA: Pan and echo; Information Explosion, 1967. — VOKALNA: kantata La Clarte vibrante

za sopran, 4 violonĉela i udaraljke; Requiem profanum za soliste, orgulje, i gudaĉki orkestar, 1969. Zborovi (Catullus amans, 1965; Kuun kasvot, solopjesme: Lenore, 1964; 3 francuske pjesme, 1964.— White Label za mai fonsku vrpcu. — SPISI: Vuosistamme musiikki (Muzika našega stoljeća), Sointuanalyysi (Harmonijska analiza), 1968; Das musikalische Material um Behandlung bei Ligeti, 1969.

SALMHOFER, Franz, austrijski kompozitor (Beĉ, 1900 — 22. IX 1975). Studirao u Beĉu na Muziĉkoj akademi Schreker, F. Schmidt) i na Univerzitetu (G. Adler). God. 19 45J dirigent beĉkoga Burgtheatera, od 1945 direktor Drţavne < i 955—63 Volksopere. Nastavljajući kasnoromantiĉnu trad S. u svojim kompozicijama obiluje pjevnom metodikom i zr kom, rafiniranom orkestracijom te postiţe uspjele dram efekte, a mjestimice, osobito u melodici, dah puĉke svjeţin DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1948 i 1955; koncert za vi 1950; koncert za violionĉelo i komorni orkestar, 1927; dvostruki konc violinu i violonĉelo; koncert za trublju, 1922; uvertire; Kammersuite i > KOA1ORNA: gudaĉki trio; 6 gudaĉkih kvarteta, klavirski kvartet i dr. nata za klavir. — DRAMSKA. Opere: Dame im Tranm, 1935; Izvan '. senko, 1938; Das Werbekleid, 1943 i Dreikb'nigsoper, 1945. Baleti: Das lo Phantom, 1927; Der Taugenichts in Wien, 1930; Osterreichische Bauernho 1933 i Weihnachtsmarchen, 1933. Scenska muzika za više od 300 dramskih Filmska muzika. — Simfonijska melodrama Der geheimnisvolle Tron 1924; solo-pjesme {Das heitere Herbarium, 1951). LIT.: E. VCerba, Franz Salmhofer, Osterreichische Musikzeits 1947. — R. Stnckhanmer, Franz Salmhofer, MGG, XI, 1963.

SALMINGER (Salbinger, Salblinger), Sigmund, maĉki muziĉki nakladnik XVI st. U Augsburgu objavljivao z kompozicija, meĊu kojima se nalaze i djela manje poz autora. Prvi izdao potpunu zbirku psalama na njemaĉkom, pisao i teoretsko djelo Gradatio sive Scala principiorum t musicae. \ LIT.: M. Schletterer, Sigmund Salminger, MFM, 1889. — F. Kraut Sigmund Salminger, MGG, XI, 1963.

SALMON, Thomas, engleski muziĉki teoretiĉar (Lor 24. VI 1648 — Mepsal, pokopan 1. VIII 1706). U svom 1 An Essay to the Advancement of Musick... predlaţe kao no da se tonovi biljeţe na crtovlju, ne notnim znakovima nege ĉetnim slovima imena tonova (to je već bio pokušao Guido dV zo u XI st., još prije nego što je utemeljio modernu nota* Bavio se i problemom ugodbe. DJELA: An Essay to the Advancement of Musick, by casting away th plexity of different Cliffs, and uniting ali sots of Musick in one universal cha\ 1672 (latinski pod naslovom De augenda mušica, 1667); A proposal to p> Musick in Perfect and Mathematical Proportions, 1688; The Theory of Reduced to Arithmetical and Geometrical Proportions, Philosophical Transa* 1705. LIT.: i?. A. Herman, Thomas Salmon, MGG, XI, 1963.

SALO, Gasparo da -> Gasparo da Salo SALOMAN (Salomon), Siegfried, danski violinist i 1 pozitor (Tonder, 2. X 1816 — Dalaro, Švedska, 22. VII li Sin i uĉenik Isaca Salomona, kantora sinagoge u Kobenha nastavio je studij kod H. S. Paullija, F. Frohlichea i J. P. E. I manna (kompozicija) i kasnije kod K. Lipinskog (violina) u I denu. Od 1843 u Kebenhavnu, pedagog i kompozitor, od na koncertnim turnejama kao violinist, a od 1850 kao pr< svoje ţene, pjevaĉice Henriette Nissen, u Rusiji, Švedskoj, skoj, Njemaĉkoj i Švicarskoj. Od 1859 ţivio je u Petrogradu, je njegova ţena postala profesor pjevanja na Konzervatc Poslije njezine smrti (1879) preselio se u Stockholm. DJELA. INSTRUMENTALNA: Ouverture du'poeme Frithjofs Sa, E. Tegner; Romance za violinu i klavir. — DRAMSKA. Opere: Tordens i Dynekilen, 1844; Diamantkorset, 1847; Das Korps der Rache, 1850; Flyk fran Estrella, 1867; Karpatska ruţa (na ruskom), 1868; / Bretagne i Le Lifvet. — Solo-pjesme i dr. LIT.: D. Frykhmd, Henriette Nissen, Siegfried Saloman, Halsinj 1929. — N. Schierring, Siegfried Saloman (Salomon), MGG, XI, 1963.

SALOMON, Johann Peter, njemaĉki violinist i kompo (Bonn, kršten 20. II 1745 — London, 25. XI 1815). Poslije likih uspjeha postignutih na turneji 1765, postao je kono majstor orkestra princa Henrika Pruskog u Rheinsbergu. < 1781, nakon što je orkestar raspušten, S. odlazi u Pariz i z u London. Ondje nastupa solistiĉki i kao koncertni maj svira u gudaĉkim kvartetima i dirigira orkestrima. S. je utemeljio samostalne operne koncerte i 1813 bio jedan od ( vaĉa Filharmonijskog društva. On je prvi upoznao londo: publiku s djelima Havdna i Mozarta. Salomonu je Haydn svetio svoje tzv. Londonske simfonije, a napisao je za njega i s posljednje kvartete. DJELA: 6 sola i 6 sonata za violinu i violonĉelo. — DRAMSKA. O Les Recruteurs, 1770; Le Se'four du bonheur, 1774; Titus, 1774; La Rei Golconde, 1776 i The Fair Maid of Kent, 1795. •— VOKALNA : oratorij Hi manje kompozicije za pjevanje i dr. LIT.: H. C. R. Landon, The Symphonies of J. Haydn, London 195 Isti, The Collected Correspondance and London Notebooks of J. Haydn, don 1959. — E. Badura-Shoda, Johann Peter Salomon, MGG, XI, 191

SALOMON, Karei (Karl), izraelski kompozitor, dirige pjevaĉ (Heidelberg, 13. XI 1897 — Jerusalem, 15.1 1974)- Uĉ

SALOMON — SALVIOLI Ph. Wolfruma u Heidelbergu i R. Straussa u Berlinu. God. 1920—26 bio je dirigent u Hamburgu; 1931—32 nastupa na njemaĉkim scenama kao glumac i pjevaĉ (bariton). Od 1933 muziĉki direktor Univerziteta u Jeruzalemu, od 1936 direktor muziĉkog odjela Palestinskog radija, a od 1948, poslije proglašenja izraelske drţave, Radio-Izraela (Kol Yisrael), na kojemu je od 1958 vodio inozemnu sekciju. Kao kompozitor inspirira se folklorom mediteranskih naroda. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1949 i 1950. Koncerti: za klavir, 1947; za violonĉelo, 1948 i za Glocksnspiel, 1948. Arija i plesovi za violinu i orkestar; Yavneh Overture, 1948; partita za gudaĉe, 1948 (takoĊer u verziji za violinu i orkestar); rapsodija Dahlia, 1954; varijacije Eli-Eliyahu, 1958 i dr. — Divertimento za gudaĉki kvartet i dr. komorne kompozicije. — Klavirske kompozicije. — Opere David und Goliath, 1930 (nova verzija 1956) i Nedarim, 1955. — Zborovi; solo-pjesme. —■ Obradbe narodnih pjesama.

SALONSKA MUZIKA, vrst muzike za razonodu. Vreme njena procvata pada od druge ĉetvrtine XIX do poĉetka XX v. i podudara se sa periodom prosperiteta graĊanskog društva, ĉiji je ona produkt. Nastala je kao umetniĉki manje vredni izdanak kamerne muzike aristokratskih salona XVII—XVIII v. U poslednjim decenijima naglo je potiskuje novija komercijalizovana zabavna muzika. Salonsku muziku karakterišu uglaĊenost, sladunjava sentimentalnost, a ukoliko se radi o solistiĉkoj muzici (naroĉito za klavir i za violinu oko 1830—1860) i virtuozni sjaj bez dublje sadrţine. Tipiĉni predstavnici salonskog virtuoziteta bili su pijanisti Kalkbrenner, Herz, Hiinten (protiv kojih je Schumann ratovao perom u Neue Zeitschrift fiir Musik), a i Liszt mu je priloţio obol svojim galopima i operskim fantazijama. v. Peć. SALONSKI ORKESTAR, manji instrumentalni ansambl namenjen izvoĊenju salonske muzike. Njegovo jezgro ĉine klavir i violina, ili klavirski trio, ili klavirski kvartet. S vremenom su se oformila tri razliĉita tipa salonskog orkestra: beĉki sastav: klavir, harmonijum, prva violina, obligatna violina, violonĉelo ad libitum i udaraljke; berlinski sastav: klavir, harmonijum, violina I (even tualno i II), viola, violonĉelo, kontrabas, flauta, klarinet, kornet, trombon i udaraljke i pariški sastav: klavir (bez harmonijuma), violina, violonĉelo, kontrabas, flauta, kornet i udaraljke. U veli kim sastavima pojedini od ovih instrumenata mogu biti višestruko zastupljeni, ili im se dodaju i drugi, u novije vreme pre svega saksofoni i limeni duvaĉki instrumenti, jer zabavni ansambli obiĉno sviraju i muziku za igru. V. Peć. SALPHINX (salpinks), duhaĉki instrument antikne Grĉke, srodan ţidovskom šofaru i rimskoj tubi, preteĉa današnje trublje. SALTARELLO (saltarella; od tal. saltare skoĉiti, skakati), brz, ţivahan ples u 6/8 mjeri, podrijetlom iz srednje Italije, raširen u Italiji, Španjolskoj i drugim zemljama zapadne Evrope, osobito oko 140a—1600. S. je -> Nachtanz i plesao se redovito nakon passamezza, rjeĊe nakon pavane. Najstariji saĉuvani primjeri potjeĉu iz XIV st. S. je ĉest u tabulaturama za lutnju i drugim zbirkama instrumentalne muzike (Fitzzvilliam Virginal Book). Kao narodni ples nešto je polaganiji, a zadrţao se u Italiji sve do XIX st. Melodije narodnih saltarella upotrijebili su meĊu ostalima F. Mendelssohn (finale Talijanske simfonije, 1833) i H. Berlioz (Harold en Italie, 1834 i Le Carnaval romain, 1844). LIT.: C. Gozi, E'Saltarel Sammarines, San Marino 1937. — M. V. Trasi, II Saltarello nelle sue forme e nei suoi aspetti, Ricreazioni, 1950. — L. Moe, Saltarello, MGG, XI, 1963. M. Kun.

SALTATO (saltando; tal. saltare skoĉiti, skakati; franc. sautille), vrsta staccata na gudaĉkim instrumentima; postiţe se kratkim potezima sredinom gudala. S. je vrlo briljantan efekt, a moţe se izvesti i glasno i tiho. Obiljeţava se toĉkom ispod ili iznad notne glave. Klasiĉna violinska literatura ne poznaje saltato. Prvi ga je primijenio N. Paganini. ŠALTER, Lionel Paul, engleski pijanist, ĉembalist i muziĉki pisac (London, 8. IX 1914 —). Studirao na Royal Academy of Musie u Londonu i na St. John's Collegeu u Cambridgeu; postigao akademske stupnjeve Bachelor of Music (1936) i Master of Arts (1939). Nastupao kao solist na radiju i televiziji u Engleskoj, Francuskoj, Italiji i Švedskoj; 1950—55 direktor programa Festivala u Edinburghu i 1956—67 muziĉki producent engleskog radija i televizije. Bavi se i muziĉkom kritikom (The Gramophone, The Music Teacher, Musical Times, The Listener). DJELA. KOMPOZICIJE: Schottish Reel za 2 klavira i orkestar, 1946; 14 Miniatures za klavir, 1951; zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Going to a Con-cert, 1950; Going to the Opera, 1952; The Musician and his World. — Preveo na engleski libreta Turandot (Busoni) i Seraphina (Sutermeister). — Izdao djela F. Cavallija, D. i A. Scarlattija, J. Gibbsa i G. F. Handela.

SALTZMANN-STEVENS, Minnie, ameriĉka pjevaĉica, sopran (Bloomington, Illinois, 17. III 1874 — Milano, 25. I 1950). Pjevanje uĉila kod J. de Reszkea u Parizu; debitirala 1909 na Covent Gardenu u Londonu kao Briinnhilda (Wagner, Walkiird). Gostovala u Parizu, Berlinu, Bruxellesu, Madridu, Lisabonu

267

i drugdje te stekla veliki ugled kao izrazita wagnerijanka. God. 1911—13 proslavila se u Bavreuthu kao Sieglinde (Walkiira) 1 Kundrv (Parsifal), a u Londonu još kao Izolda. Do 1914 bila je prvakinja Opere u Chicagu, a onda se zbog bolesti povukla iz javnog muziĉkog ţivota te je ţivjela u Milanu. SALVADOR, Henri (pravo ime Henri Gabrielle), francuski kompozitor i šansonjer (Cavenne, Francuska Gvajana, 18. VII 1917—). Od 1924 u Parizu, studira muziku te zapoĉinje ka rijeru kao bubnjar i gitarist. God. 1935 angaţiran kao pjevaĉ i gitarist u orkestru Raya Venture s kojim odlazi 1942 na turneju po Americi. Poslije rata proslavio se kao interpret šansona i filmski glumac (komiĉar). Svestran i duhovit, postao je jedinstvenim »show-manom« francuskih pozornica, po karakteru bliţi ameriĉ kom i latinsko-ameriĉkom tipu pjevaĉa-zabavljaĉa. Zajedno s Borisom Vianom S. je meĊu prvima u Francuskoj (pod pseudo nimom Henri Cording), lansirao rock'n'roll. Pored komponiranja piše i tekstove; najpoznatije su mu šansone: Ma doudou, Maladie d'amour, Le petit Indien, Dans mon ile, Le Loup, La Biche et le chevalier i L'Abeille et le papillon. LIT.: F. Schmidt, Das Chanson, Ahrensburg i Pariš 1968.

SALVADOR-DANIEL, Francesco, francuski muziĉki pisac španjolskog podrijetla (Španjolska, oko 1831 — Pariz, 24. V 1871). Sin muziĉkog pisca, autora nekoliko priruĉnika, studirao na Konzervatoriju u Parizu; 1853—66 boravio u Alţiru kao nastavnik na arapskoj školi i proputovao Maroko, Tunis i Egipat. Od 1866 organizirao u Parizu koncerte orijentalne muzike u Maison Pompeienne, kao i popularne koncerte u ulici St.-Denis. Po uvjerenju socijalist, pisao je u ljeviĉarskim listovima, boreći se za Komunu, koja ga je 13. V 1871 imenovala direktorom Konzervatorija. Nekoliko dana kasnije poginuo je na strani pobunjenika u ulici Jakob. DJELA: La Musique arabe, ses rapports avec la musique grecque et le chant gregorien, 1863; Le Personnage regnant, 1867; La Complainte de Vogre, 1867. Ĉlanci: Essai sur l'origine et les transformations de quelques Instruments, Espana artistica, 1858; Fantaisie sur une flute double: instrument arabe, Revue Africaine, 1866; Notice sur la musiaue kabyle, Poesies populaires de la Kabvlie de Jurjara, 1867 i dr. — Kompozicije za orkestar, za violinu i klavir; zborovi. LIT.: J. B. Weckerlin, Francesco Salvador-Daniel, Le Menestrel, 1871. — A. de Ternant, The Director of the Pariš Conservatoire of Music during the Commune, British Bandsman, 1889. — H. G. Farmer, Francesco Salvador-Daniel, MGG, XI, 1963.

SALVATORE, Giovanni, talijanski kompozitor i orguljaš (Castelvenere, Benevento, oko 1610 — Napulj, oko 1688). Uĉio vjerojatno kod G. M. Sabina. Svećenik; djelovao u Napulju, od 1641 kao orguljaš u crkvi 5. Severino i kasnije kapelnik i orguljaš u crkvama 5. Lorenzo i Del Carmine. Uz to je 1662—-73 predavao na Conservatorio della Pietd dei Turchini i od 1675 do smrti na Conservatorio dei Poveri di Gesti Cristo. Smatra se da mu je uĉenik bio A. Scarlatti. DJELA. ORGULJSKA: 2 tokate; Ligature Durezze; Capriccio dei I tono. •— CRKVENA: Ricercari a 4 v. Canzoni francesi, toccate et versi per rispondere nelle Alesse con l'org. al choro, libro 1°, 1641; mise za 4 i 5 glasova; Stabat Mater; 2 Salve Regina; psalmi; moteti; Canticum trium puerorum a 4 chori concertati, 1657; Responsorij de' tre Notturni dell'Uffisio dei Defonti za 4 glasa i b. c. LIT.: U. Prota-Giurleo, Due campioni della scuola musicale napoletana (Don G. Salvatore, Don G. Strozzi), L'Organo, 1962. — O. Mischiali, Giovanni Salvatore, MGG, XI, 1963.

SALVI, 1. Lorenzo, talijanski pjevaĉ, tenor (Bologna, 4. V 1810 — 16. I 1879). Debitirao u manjoj ulozi 1830 u Napulju (Donizetti, Diluvio universale), a zatim pjevao u Zadru, Rimu i Genovi; 1839 prvi put nastupio u Milanskoj Scali (Ricci, Duello sotto Richelieu) i tamo sudjelovao na praizvedbama Verdijevih opera Oberto conte di S. Bonifacio (1839) i Un Giorno di regno (1840). God. 1843 gostovao je prvi put u pariškom The'atre-Italien kao Edgardo (Donizetti, Luda di Lammermoof), svojoj naj uspjelijoj opernoj kreaciji, nakon ĉega slijede njegovi nastupi u Petrogradu (1845—48), Londonu (1847), New Yorku (1850) i Habani (1850—51). U SAD odrţao je još niz koncerata (1851) i tada se povukao s pozornice. 2. Adelina (rod. Spech), pjevaĉica, sopran (Milano, 18. VIII 1811 — Bologna, VIII 1886). Ţena Lorenza; kazališnu ka rijeru zapoĉela već sa 14 godina, te je zauzimanjem znamenite M. F. Malibran debitirala u Londonu kao Paţ (Rossini, Conte Ory). Golemi uspjeh otvorio joj je vrata talijanskih opernih po zornica, pa je u kratko vrijeme ostvarila niz velikih kreacija, po sebno u operama Mjeseĉarka (Bellini), Torauato Tasso (Donizetti), Nina pazza per amore (Paisiello), Vestalka (Spontini), / Briganti i // Giuramento (Mercadante) i Norma (Bellini). God. 1840 po vukla se iz javnog umjetniĉkog ţivota i nastanila u Bologni, gdje je niz godina bila traţeni uĉitelj pjevanja. SALVIOLI, Giovanni (pseudonimi Livio Nisio Galvani i Luigi Lianovosani), talijanski muziĉki pisac (Venecija, 13. V 1814 — 9. I 1893). Ljubitelj muzike, sakupio je golemi broj opernih libreta i zapoĉeo sastavljati katalog talijanskih opera, izvedenih od poĉetka te muziĉke vrste do njegova vremena. Djelo

SALVIOLI — SAMBA

268

DJELA: The Enchanted Išle za harfu i orkestar, 1919. — KO A koncert za harfu i 7 duhaĉkih instrumenata, 1926; Bolmimerie za 7 har 4 Preludes to the Afternoon of a Telephone za 2 harfe, 1921; sonata za klavir, 1925; Pentacle, pet kompozicija za 2 harfe, 1928; Preambule ei harfu i 9 instrumenata, 1929. Brojne kompozicije za harfu solo (suita P, 1937). —" Zborovi; pjesme uz pratnju komornog sastava. — Instrukti' za harfu. — Transkripcije za harfu tuĊih djela. LIT.: N. Broder, Carlos Salzedo, MGG, XI, 1963. — /. Petrić, instrument savremene muzike? (Carlos Salzedo in memoriam), Zvuk,?

SALZBURG

je ostalo u rukopisu, tek je pojedine dijelove objavio njegov sin Carlo. S. je suraĊivao u više muziĉkih ĉasopisa (Gazzetta Musicale di Milano, Archivio Veneto, Archivio Musicale di Napoli) i afirmirao se kao muziĉki pisac. DJELA: Serie cronologica delle Opere teatrali, Cantate e Oratori del maestro G. Patini, bez god.; Saggio bibliografico relativo ai melodrammi di F. Romani, bez god.; Bibliografia melodrammatica di L. Romanelli, bez god.; Serie degli Spettacoli dati dalta primavera 1792 a tuno U Carnevale 1876, al Teatro La Fenice di Venezia, bez god.; Saggio di rettifiche e aggiunte al Supplemento Fetiš di A. Pougin, I, bez god.; / Teatri musicali di Venezia nel sec. XVII, bez god.; Saggio di drammaturgia veneziana, 1879; Intorno al poeta G. Bertati: saggio di notizie, 1880; Saggio di rettifiche e aggiunte al II volume del Supplemento al Fetiš, 1882.

SALZBURG, SVEĈANE IGRE. Salzburg je austrijski grad na rijeci Salzach, rodno mjesto W. A. Mozarta. U njemu je 1870 osnovano meĊunarodno udruţenje Mozarteum. Tada su prireĊeni prvi festivali posvećeni Mozartovoj uspomeni (1877—1910 odrţano je 7 sveĉanih igara). God. 1917 utemeljen je Salzburger Festspielhausgemeinde; u prvom umjetniĉkom vodstvu tog udruţenja bili su H. von Hofmannsthal, M. Reinhardt, F. Schalk i R. Strauss. Time zapoĉinje povijest redovitih ljetnih festivalskih priredbi u Salzburgu (1943—45 prekinuti zbog rata). Od 1921 djeluje Das grosse Salzburger Welttheater, 1926 sagraĊeno je veliko festivalsko kazalište, a 1960 otvorena nova festivalska zgrada. Na festivalima u Salzburgu izvode se klasiĉna i suvremena dramska djela; operni raspored igara sadrţi uvijek i neko liko Mozartovih djela, koju operu R. Straussa, a redovito donosi i prvu izvedbu muziĉko-scenskog rada kojega suvremenog autora. Uz simfonijske i komorne koncerte, na kojima sudjeluju najveći svjetski umjetnici (B. Walter, A. Toscanini, F. Weingartner, F. Busch, W. Furtwangler, O. Klemperer, Th. Beecham, E. Kleiber, H. von Karajan, H. Knappertsbusch, J. Krips, L. Mataĉić i mnogi drugi), organiziraju se u Salzburgu i mnogi ljetni muziĉki teĉajevi. Ljepota i slikovitost staroga srednjovjekovnog grada i visoka razina reprodukcije na festivalskim priredbama privlaĉi svakoga ljeta brojne posjetioce iz svih zemalja. Sveĉane igre u Salzburgu idu meĊu najpoznatije na svijetu. LIT.: C. Schneider, Geschichte der Musik in Salzburg von der altesten Zeit bis zur Gegenwart, Salzburg 1935. — H. von Hofmannsthal, Festspiele in Salzburg (sabrani ĉlanci), Wien 1938. — A. Kutscher, Vom Salzburger Barocktheater zu den Salzburger Festspielen, Diisseldorf 1939. — P. Hirsch, The Salz burg Mozart Festival 1906, Musical Review, 1946. — R. Tenschert, Salzburg und seine Festspiele, Wien 1947. —■ Official Guide to the Salzburger Festspiele (1919—1953). — F. Hadomowsky i G. Resh (redaktori), Salzburg, Ausstellungskatalog 1842—1960, Salzburg 1960. —J. Kant, Festspiele in Salzburg, Salzburg 1965M. Kun.

SALZEDO, Carlos, ameriĉki harfist i kompozitor francus-košpanjolskog podrijetla (Arcachon, Francuska, 6. IV 1885 — Waterville, Maine, SAD, 17. VIII 1961). Po završetku studija na Pariškom konzervatoriju (Ch.-W. de Beriot, klavir; A. Hasselmans, harfa) koncertirao 1901—-05 po Evropi. Od 1909 u SAD prvi harfist orkestra opere Metropolitan u New Yorku; 1913 sa G. Barrereom (flauta) i P. Keferom (violonĉelo) osnovao Trio de Lutece. God. 1921 utemeljio sa E. Vareseom MeĊunarodno udruţenje kompozitora (International Composer's Guild); 1921— 33 ureĊivao ĉasopis za suvremenu muziku Eolus (izlazio do 1933). Djelovao i kao pedagog na Guilliard School of Music u New Yorku i na Curtis Institute of Music u Philadelphiji, a 1931 otvorio u Camdenu (Maine) ljetnu školu za harfiste, na kojoj je poduĉavao do smrti. Od 1941 vodio je komorni sastav Salzedo Concert Ensemble. S. je tehniĉke mogućnosti sviranja na harfi unaprijedio brojnim izumima; njegove u ritmiĉkom pogledu veoma sloţene kompozicije naginju virtuoznosti. Mnogi od najboljih ameriĉkih harfista njegovi su uĉenici.

SALZMAN, Eric, ameriĉki kompozitor (New York, *933 —■)• Kompoziciju studirao na Columbia University Yorku (O. Luening, V. Ussachevskv), na Princeton Ui (R. Session, M. Babbitt) i na akademiji Santa Cedlia \ (G. Petrassi). God. 1958—66 muziĉki kritiĉar u The Ne Timesu i New York Herald Tribune, od 1962 istodobno i ĉasopisa Stereo Reviezv, zatim muziĉki direktor radio-stanice u New Yorku (1962—63 i 1968—-71) i nastavnik na njuj Queens Collegeu. Organizirao niz koncerata suvremene a 1970 je osnovao ansambl za multimedia ->• muziĉki te, poĉetku pod utjecajem Ch. Ivesa, E. Varesea, C. Ruggl Covvella i J. Cagea, S. od 1960 najviše primjenjuje zvukovi binacije ljudskih glasova, elektronskih sredstava, instrumt skupina i vizuelnih elemenata. DJELA (izbor): Cummings set za glas i orkestar (klavir), 1953; I za orkestar, 1957—59; The Owl and the Cuckoo za sopran, gitaru i kon sambl, 1963—64; Verses and Cantos (Foxes and Hedgehogs) za 4 glasa, ansambl i elektronske instrumente, 1963—67; Oueens Collage za ma; 1966; Larynx Music za glas i magnetofon, 1967; The Peloponnesian U ziĉki teatar, 1967—68; Feedback, prostorna kompozicija, 1967—-68; / Hedgehogs za magnetofon i elektronske zvukove, 1967; The Nude Pa mon, muziĉki teatar, 1968—69; Can Man Survive?, prostorna korr 1969; StropheJAntistrophe za ĉembalo i magnetofon, 1969—71. —• SPi New American Music, The New American Arts, 1965; Tzventieth Cent sic, 1967; The Revolution in Music, New American Review, VI. LIT.: J. Goodfriend, Eric Salzman, Stereo Review, 23, 1.

SAMARAS, Spyros, grĉki kompozitor (Krf, 29. XI 1 Atena, 7. IV 1917). Uĉio na konzervatorijima u Ateni i (L. Delibes). Dulje vremena ţivio u Italiji i komponirao o talijanska kazališta. Od 1911 u Ateni, gdje je reorganizirao G kazalište. Jedan od posljednjih predstavnika škole koja poĉetka XIX st. djelovala na Jonskim otocima i koja je ko talnoj Grĉkoj poslije njena politiĉkog osloboĊenja (1828) p: tekovine zapadnoevropske muzike. Stvorio je niz uspjelih v kih opera talijanskoga smjera. U nekim djelima upotr bizantske i grĉke narodne melodije. DJELA: sonata za violinu i klavir; klavirske kompozicije. — DRA Opere: Flora mirabilis, 1886 (najuspjelija); Medge, 1888; Lionella, 1 Martire, 1894; La Furia domata, 1895; Storia d'amore, 1903 (pod ri La Biondinetta, 1906); Mademoiselle de Belle-Isle, 1905 i Rhea, 1908. Op' Kompozicije za zbor i orkestar i za glas i orkestar; solo-pjesme. LIT.: M. E. Daunias, Spvros Samaras, MGG, XI, 1963.

SAMAROFF (rod. Hickenlooper), Olga, ameriĉki ništica i muziĉki pisac (S. Antonio, Texas, 8. VIII 1882 York, 17. V 1948). Studirala na Konzervatoriju u Parizu E. Jedliczke u Berlinu; kao pijanistica debitirala 1905 1 Yorku. Koncertirala u SAD, Kanadi i Evropi; 1927—29 n kritiĉar Evening Posta u New Yorku i zatim profesor kla\ Juilliard School of Music i na Konzervatoriju u Philadi DJELA: The Layman's Music Book, 1935 (novo izd. pod naslov Listencr's Music Book, 1947); The Magic World of Music, 1936; A Mune . 1937; An American Musician's Story, 1939.

SAMAZEUILH, Gustave, francuski kompozitor i n pisac (Bordeaux, 2. VI 1877 — Pariz, 4. VIII 1967)- ^ studij prava; poslije duţeg boravka u Njemaĉkoj, uĉio 1 niju kod E. Chaussona i studirao na pariškoj Scholi Ca, (V. d'Indv). Djelovao u Parizu kao muziĉki kritiĉar. Kao prevodilac osobito se zauzimao za kasnoromantiĉnu nje muziku. Elegancija i tehniĉka zrelost odlike su njegovih k zicija. Veoma su vrijedne i njegove brojne preradbe za tuĊih djela. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Nuit,. 1925; 1 sement za musette i mali orkestar, 1903; suita za gudaĉe, 1944; Elude symp 1907; Naiades au soir, 1926; koreografska poema L'Appel de la dense, dr. — KOMORNA: Suite en trio za gudaĉke instrumente, 1937; gudaĉki 1899; Cantabile e capriceio za gudaĉki kvartet, 1948; sonata za violinu 1903 i dr. — Klavirske kompozicije (sonata, 1902). — Preludij za orgulje, : VOKALNA: Cercle des heures za zbor i orkestar, 1933; simfonijska pje Sommeil de Canope za sopran i orkestar, 1908; Chant d'Espagne za s orkestar, 1925; solo-pjesme. —■ SPISI: Un Musicien francais: Paul Dukas 1913 (II prer. izd. 1936); Musiciens de mon temps, 1947. Studije i ĉlanci. 125 klavirskih izvadaka simfonijskih djela, medu njima Chabriera, Cha Debussyja, Dukasa, Duparca, Faurea, Francka, Ravela i R. Straussa. jevodi libreta i tekstova solo-pjesama. LIT.: R. Dumesnil, Gustave Marie Victor Fernand Samazeuilh, MG 1963.

SAMBA, ples brazilskog podrijetla. Razvio se iz -> «, a naglašene sinkope u pratnji upućuju na utjecaj crnaĉke m S. je redovito umjerena tempa u 2/4 ili 4/4 mjeri; u Bra: pleše za vrijeme poklada. God. 1938 prodire s. kao dru ples u plesne dvorane New Yorka. Ubrzo se širi i u Evro

SAMBA — SAMPAYO RIBEIRO S. je i naziv posebne, veoma ţive i temperamentne zborne pjesme brazilskih Crnaca uz pratnju bubnja. SAMBER, Johann Baptist, austrijski muziĉki teoretiĉar (Salzburg, kršten 10. V 1654 — pokopan 19. IX 1717). Uĉenik A. Hofera, kapelnika katedrale u Salzburgu, i G. Mufata, neko vrijeme pohaĊao i Univerzitet; stekao je naziv Musicus auliais. God. 1693 naslijedio je H. J. Raiffa na poloţaju orguljaša katedrale u Salzburgu; bavio se i poduĉavanjem. DJELA: Aianuductio ad organum, das ist grundlich - und sichere Handleitung durch die hochst-nothwendige Solmisation su der edlen Schlagkunsl, 1704; Continuatio ad manuductionem, das ist Fortsetzung zu der Manuduction oder Handleitung zum Orgl-Schlagen, 1707; Elucidatio musicae choralis, das ist griindliche und wahre Erlduterung oder Unterweisung, zvie die edle und uralte Choral-Music fundamentaliter nach denen zvolgegriindten Rcgeln mit leichter Muhe moge erlchrnet werden, 1707. LIT.: C. Schneider, Geschichte der Musik in Salzburg, Salzburg 1935. — A. Kellner, Musikgeschichte des Stiftes Krems miinster, Kassel 1956. — H. Federhofer, Johann Baptist Samber, MGG, XI, 1963.

SAMINSKY, Lazare, ameriĉki kompozitor, dirigent i muziĉki pisac ruskoga podrijetla (kraj Odesse, 8. XI 1882 — Port Chester, New York, 30. VI 1959). Na Konzervatoriju u Petrogradu studirao kompoziciju (N. Rimski-Korsakov, A. Ljadov) i dirigiranje (N. Ĉerepnin). U vrijeme Prvoga svjetskog rata ravnao simfonijskim koncertima u Tbilisiju, gdje je 1917—18 bio i direktor Konzervatorija. Napustivši Rusiju 1919, nastanio se 1920 u New Yorku. Suosnivaĉ ameriĉkog Saveza kompozitora (1923); od 1924 muziĉki ravnatelj sinagoge Emanu-El; utemeljio (1936) i vodio Three Choirs Festival u New Yorku. Mnogo je nastupao kao dirigent, ne samo u Americi, već i u Evropi. U svojim kompozicijama blizak je romantici; hebrejske teme ĉesto ga privlaĉe, 1 on ih obraĊuje na veoma osebujan naĉin. Objavio niz publika cija o muzici, matematici i filozofiji. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, Of the Great Rivers, 1914; II, Symphonie des Sommets, 1918; I I I , Symphony of the Seas, 1924; IV, 192^ i V, Jerusalem, City of Solomon and Christ sa zborom, 1930. Chassidic Suite za violinu ili violonĉelo i mali orksstar, 1937; suita East to West za violinu i orkestar, 1943; suita Ausonia, Italian Pages, 193c; simfonijski triptih Vigiliae, 1913; Ta a New VCorld, 1932; Three Shadoms, 1935; Pueblo, a Moon Epic, 1936; Stilled Pageant, 1937. —■ Serenada Venice za 10 instrumenata, 1927. — Klavirske kompozicije. —• DRAA1SKA. Opere: Arijelova vizija, 1915; Gagliarda of a Merry Plague, 1925; The Daughter of Jephta, 1928 i Julian, the Apostate Caesar, 1938. Balet Lament oj Rachel, 1920. — VOKALNA: Songs of the Three Queens za sopran i komorni orkestar, 1936; Litanies of IVomen za glas i 10 instrumenata, 1925; suita Eon Hours za 4 glasa i 4 instrumenta, 1935; Rye Seplet za glas i instrumente, 1942; A Sonnet of Petrarch za 3 glasa i 3 instrumenta, 1947; zborovi. — Crkv:na hebrejska muzika. —• SPISI: Music of Our Day, 1932; Music of the Ghetto and the Bible, 1934; Living Music of the Americas, 1949; Physics and Metaphysics of Music and Essays on the Philosophy of Mathematics, 1957; Essmtials of Conducting, 1958. — Obradbe jevrejskih i ruskoistoĉnjaĉkih na rodnih napjeva. LIT.: R. Petit, Lazare Saminskv et la Musique Hebraique, RM, 1929. — Lazare Saminskv, Composer and Civic Worker (zbornik s prilozima razliĉitih autora), New York 1930. —• N. Slonimsky, Lazare Saminskv, Modern Music, I935-

SAMMARCO, Giuseppe Mario, talijanski pjevaĉ, bariton (Palermo, 13. XII 1868 — Milano, 24. I 1930). Studirao pjevanje u Palermu (A. Cantelli) i Milanu (F. Emerich); na opernoj pozornici debitirao 1894 u milanskoj Scali. Pjevao u mnogim talijanskim gradovima i gostovao na najvećim opernim pozornicama Evrope i Amerike; 1907—10 ĉlan Manhattan Opera House u New Yorku, zatim Chicago Opera Company. God. 1918 prestao nastupati. Rad je nastavio kao pjevaĉki pedagog. Pjevao je sve istaknute baritonske uloge talijanskoga standardnog opernog repertoara. SAMMARTINI, 1. Giuseppe (nazvan Londonski), talijanski oboist i kompozitor (Milano, oko 1693 — London, prije 24. VI 1751). Od 1727 djelovao u Londonu, najprije kao oboist opernog orkestra, a zatim (od 1744) kao dvorski muziĉar princa od Walesa. God. 1732—44 prireĊivao je uz to ĉetvrtkom, sa C. Arrigonijem, poznate koncerte u Hickford's Roomn. Bio je izvrstan oboist i plodan kompozitor vrijedne instrumentalne muzike; u Engleskoj su se njegova briljantna i tehniĉki zrela djela mnogo izvodila. DJELA: 12 Conccrti grossi za gudaĉki kvartet i orkestar; koncerti za vio linu; koncerti za ĉembalo; 8 uvertira; više od 30 trio -sonata; 12 sonata za violinu i b. c, 1740; sonate za flautu i b. c; 6 sonata za 2 flaute, 1738; dueti za 2 flaute; kompozicije za flautu. — Oratorij La Calunnia delusa, 1724. NOVA IZD.: po jedan Sammartinijev Concerto grosso obj. su H. Prunieres (1923), A. Carse (1952) i A. Casella. Zbirku od 12 sonata obj. F. J. Giesbert (1935).

2. Giovanni Battista, kompozitor (Milano, 1700-01 — 15. I 1775)- Brat Giuseppea; cijeli je ţivot proveo u Milanu sudjelujući veoma aktivno u muziĉkom ţivotu toga grada kao orguljaš, dvorski dirigent i kompozitor mnogih milanskih plemićkih porodica. Velik ugled uţivao je i kao pedagog. Njegov uĉenik bio je Ch. W. Gluck (1737—41). U mladosti S. je komponirao većinom crkvenu muziku. God. 1734 napisao je prvu simfoniju i otada se sve više bavi orkestralnom muzikom stekavši na tom podruĉju velike zasluge. Sam-

269

martinijeve simfonije idu u red najranijih orkestralnih djela u kojima su sve manje uoĉljive znaĉajke suite i u kojima se već jasno naziru obrisi klasiĉne simfonije. One su najĉešće trostavaĉne — po obliku iste kao talijanska uvertira — s logiĉno uravnoteţenom dispozicijom stavaka : prvi je brz i ţivahan, drugi polagan i pjevan, ĉesto sasvim kratak, zamišljen kao prijelaz na brz i vedar treći stavak (obiĉno menuet). Teme su jasno oblikovane s izrazitom melodiĉkom i ritmiĉkom fizionomijom. S. je majstor u razradi G. B. SAMMARTINI tematskog materijala, premda još ne poznaje princip provedbe. Najviše njeguje gornju melodijsku liniju, a basovu dionicu oslobaĊa od skuĉenosti generalbasa i razvija je samostalno, povezujući je motiviĉki s ostalim glasovima. S. piše najĉešće za gudaĉki orkestar kojemu gdjekad dodaje i dva roga. S pravom ga smatraju jednim od najvaţnijih preteĉa J. Havdna. Sammartinijeva je muzika izvršila velik utjecaj na njegove suvremenike, i to ne samo u Italiji nego takoĊer u Njemaĉkoj i Francuskoj. Neki elementi njegova muziĉkog govora susreću se u djelima Ch. W. Glucka, mladog Mozarta i ranoga Havdna. Broj Sammartinijevih djela nije moguće toĉno utvrditi. Mnoge su njegove kompozicije objavljene pod imenima njegova brata Giuseppea, F. Dall'Abaca i dr., a njemu se pak pripisuju i neki tuĊi opusi. DJELA. INSTRUMENTALNA: simfonije (24 obj. za ţivota autora); Concerti grossi (ĉesto s gudaĉkim kvartetom kao Concertinom); koncerti za violinu; 6 trio-sonata op. i, 1744; brojne pojedinaĉne trio-sonate; Sei sonate notturne za 2 violine i b. c. op. 7, oko 1760; sonate za flautu, 2 violine i b. c. op. 9; dueti za 2 flaute; sonate za ĉembalo. — DRAMSKA. Opere: Memet, 1732; L'Ambizione superala delta virtii, 1734 i Agrippina, moglie di Tiberio, 1743. — VOKALNA: 2 oratorija (Gesii bambino adorato, 1726). — Brojna crkvena djela (mise, psalmi, moteti), preteţno uz instrumentalnu pratnju. NOVA IZD.: Sammartinijeve simfonije obj. su R. Sondheimer (1937), N. Jenkins (1953 i 1956), E. Bonelli (1956) i dr.; komorna i klavirska djela obj. su C. Perinello (1919), R. Sondheimer, M. Berger (1961) i dr. LIT.: F. Torrefranca, Le Origini della sinfonia: Giovanni Battista Sammartini, RMI, 1913. —• Isti, Le Sinfonie dell'imbrattacarte (G. B. Sammarti ni), RMI, 1913—15. — G. de Saint-Foix, Les Dćbuts milanais de Gluck, Gluck Jahrbuch, 1913. — Isti, La Chronologie de l'oeuvre instrumentale de G. B. Sammartini, SBIMG, 1913—14. — G. Cesari, Sei sonate notturne di G. B. Sammartini, RMI, 1917. — R. Sondheimer, G. B. Sammartini, ZFMW, 1920. — G. de Saint-Foix, Histoire musicale: Une decouverte, RMI, 1921. — Isti, Decouverte de l'acte de deces de Sammartini, RM, 1921. — R. Sond heimer, Die forma le Entw ick lung d er vo rk lass ische n Sinfo nie, AFMW, 1922. — G. Roncagtia, Una Sonata inedita di G. B. Sammartini, RMI, 1938. — Isti, Ancora attorno a una sonata di G. B. Sammartini, ibid., 1939. — G. de Saint-Foix, Sammartini et les ehanteurs de son temps, ibid., 1939 - — LI. Mishkin, Five Autograph String Quartets by G. B. Sammartini, Journal of the American Musicological Societv, 1953. — G. Barblan, Sammartini e la scuola sinf. milanese, Musicisti lombardi e emiliani, Siena 1958. — H. G. AHshkin, The Published Instrumental Works of G. B. Sammartini, MQ, 1959 - — C. Sartori, Giovanni Battista Sammartini e la sua corte, Mušica d'oggi, 1960. — Isti, Sa mmartini post-mortem, H. Albrecht in memoria m, Kassel 1962. — G. Barblan, La Mušica strumentale e cameristica a Milano nel '700, Storia di Milano, XVI, 1962. — Isti, Contributo alla biografia di G. B. Sammartini alla luĉe dei documenti, Festschrift E. Schenk, Wien 1962. — R. Allorto, La Mušica sacra a Milano: Giovanni Battista Sammartini, La Scala, 1962. —• W. S. Nezoman, The Sonata in the Classic Era, Harvard Universitv, 1963 - — B. Churgin, The Svmphonies of Giovanni Battista Sammartini (disertacija), Harvard University, 1963. — B. Churgin i N. Jenkins, Giuseppe i Giovanni Battista Sammartini, MGG, XI, 1963. — B. Churgin, New Facts in Sammartini Biographv: The Autentic Print of the String Trios Op. 7, Journal of the Ame rican Musicological Societv, 1967. R- A.

SAMOPOMOĆ, studentsko kulturno-umjetniĉko društvo os novano 1936 u Podgorici (današnji Titograd); imalo je u svom sastavu horsku, recitatorsku i dramsku sekciju i orkestar od 7 ĉlanova. Do 1941, kada je prestalo radom, društvo je bilo pod direktnim uticajem Mjesnog komiteta Komunistiĉke partije, što se odraţavalo i na programima. Orkestrom je rukovodio Stevo Kraljević koji je u njemu svirao violinu. G. Kr. SAMPAYO RIBEIRO, Mario Luis de, portugalski muzikolog i arheolog (Lisabon, 4. XII 1898— 13. V 1966). Studirao na Konzervatoriju u Lisabonu. Bio je urednik zbirke Opera; 1941 utemeljio pjevaĉko društvo Polyphonia s kojim je izvodio djela starih portugalskih kompozitora. SuraĊivao je u dnevnicima A Voz i A Epoca, te u ĉasopisima Ocidente, Broteria i Biblos. Bio je aktivan i kao društveni radnik.

DJELA: A Obra Musical do Padre Antonio Pereira de Figueirido, 1932; No Centendrio da Morte de M. Portugal, 1933; Damiao de Goes, na Livraria Real de Mušica, 1933; Do justo valor da Cancdo Popular, 1935; A Mušica em Portugal nos Seculos XVIIIe XIX, 1936; As Guitarras de Alcdcer e a Guitarra Portuguesa, 1936; Utilidades de Mušica atraves dos Tempos, 1940; Aspectos Musicais da Exposicdo de »Os Primitivos Portugueses«, 1943; Luisa de Aguiar Todi.

270

SAMPAYO RIBEIRO ~ SANDERS

Cultura Artistica, Esiudos Diversos, 1943; O Estilo Expressivo, Raiz de Mušica Polifćnica Portuguesa, 1943; Livraria de mušica de el Rei Don Joao IV; Estudo musical historico e bibliogrdfico, 1967.

SAMTSOVA, Galina, plesaĉica ruskog podrijetla (Staljingrad, 17. III 1937—). Studij klasiĉnoga baleta završila na Koreografskom uĉilištu u Kijevu i tamo angaţirana u baletnom ansamblu. Nakon udaje preselila se u Kanadu i od 1961 bila solistica ansambla National Ballet. Nešto kasnije postala je solistica londonske trupe Festival Ballet. Podjednako briljantno interpretira uloge klasiĉnog repertoara (Gluck, Pas-de-deux; Dvorak, Varijacije) kao i modernog (Prokofjev, Pepeljuga). Dobitnica je više meĊunarodnih nagrada. LIT.: E. Herf, Galina Samtsova, Ballet Today, 1966.

SAMUEL, Adolphe-Abraham, belgijski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Liege, 11. VII 1824 — Gent, 11. XI 1898). Studirao na Konzervatoriju u Liegeu i Bruxellesu; kasnije se usavršavao u Leipzigu, Berlinu, Dresdenu, Beĉu, Pragu i dvije godine u Italiji. Od 1850 predavao harmoniju na Konzervatoriju u Bruxellesu, a 1871 postao direktor Konzervatorija u Gentu; uz to muziĉki kritiĉar i publicist. Bio je muziĉar visoke kulture; u njegovim kompozicijama zapaţa se utjecaj Berlioza, Liszta i Wagnera. DJELA. ORKESTRALNA: 7 simfo nija (VII, Christus sa zborovima, 1894); simfonijska pjesma Roland a Roncevaux; 2 uvertire. — Dva gudaĉka kvarteta. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: // a reve, 1845; Giovanni da Pracida y 1848; Madeleine, 1849; Les Deux Pretendants, 1850 i L'Heure de la retraite, 1854. Scenska muzika. — VOKALNA: oratorij Amor lex aeterna; 10 kantata; solo-pjesme; moteti. —■ PRIRUĈNICI: Cours d'accompagnement de la basse chiffree, 1849; Cours d'harmonie pratique t 1861; Livre de lecture musicale, 1886; Se solfeges melodiques, 1893. LIT.: A. Mathieu, Notice sur Adolphe Samuel, Bruxelles 1922. — A. Vander Linden, 'Adolphe-Abraham Samuel, MGG, XI, 1963.

SANCAN, Pierre, francuski pijanist i kompozitor (Mazamet, 24. X 1916 —). Studirao na Konzervatoriju u Parizu (klavir kod Y. Nata); 1943 osvojio Prix de Rome. Od 1956 profesor klavira na Pariškom konzervatoriju. Koncertirao u mnogim evropskim zemljama, u Sjevernoj i Juţnoj Americi, u Egiptu, Izraelu i Turskoj. DJELA. ORKESTRALNA: Symphonie blanehe za gudaĉe, 1962; koncert za klavir, 1955; Concertino za klavir i komorni orkestar, 1963; Ouverture joyeuse, 1945. — KOMORNA: koncert za violinu i klavir, 1962. Sonatine: za flautu i klavir, 1956- za obou i klavir, 1957 i za violonĉelo i klavir, 1961. — KLAVIRSKA: tokata, 1940; Caprice romantique (samo za lijevu ruku), 1947; Dusting, 1947; Pieces enfantines (2 sv.), 1948 i dr. — DRAMSKA', opera Ondine, 1962. Baleti: Commedia dell'Arte, 1952; Marche aux Puces, 1962 i Les Fourmis, 1966. — Kantata (»lirska scena'O Icare, 1943. — INSTRUKTIVNA: La Tech-nique des octaves, 1962.

SANCES (Sanci), Giovanni Felice, talijanski kompozitor i pjevaĉ (Rim, oko 1600 ■—■ Beĉ, 24. XI 1679). Vjerojatno uĉenik R. Michielija; od 1614 pjevaĉ u Rimu, zatim u crkvi 5. Petronio u Bologni, pa u Veneciji i Padovi. Od 1637 u Beĉu, tenorist u dvorskoj kapeli Ferdinanda III, od 1649 prvi zamjenik kapelnika i od 1669 do smrti kapelnik. S. je bio jedan od prvih kompozitora koji su upotrijebili naziv kantate za vlastita djela. DJELA. DRAMSKA. Opere: L'Erminiona, 1636; / Trionfi d'amore, 1648; La Roselmina fatta canora, 1662; Mercurio esploatore, intermezzo, 1662; Apollo deluso, 1670; Aristomene Messenio, 1670. — VOKALNA. Oratoriji: Le Lacrime di S. Pietro, 1666; Sette consolazioni a Maria Vergine per la morte di Cristo, 1670; // Trionjo della croce, 1671; II Paradiso aperto per la morte di Cristo, 1672 i L'Ingiustizia della sentenza di Pilato, 1676. Cantate . . . a v. sola . . . libro II, parte I, 1633; Cantate . . . a doi v. . . . libro II, parte II, 1633; Cantate ed arie a v. sola, libro IV, 1636; Motetti a 1-4 v., 1638; Motetti a v. sola, 1638; Antifone e litanie della Beatissima Vergine a piit v., 1640; Motetti a 2-5 v., 1642; Salmi a 8 v. concertati, 1643; Salmi brevi a 4 v. concertate, 1647; Antiphonae sacrae Beatae Mariae Virginis . . . una v. decentandae, 1648; Capricci poetici. . . a 1-3 v., 1649; Trattenimenti musicali per camera 2, 3, 4, 5 . . . libro I op. VI, 1657 i dr. LIT.: O. Wessely, Giovanni Felice Sances (Sanci), MGG, XI, 1963. — P. Webhofer, G. F. Sances. Biographisch-bibliographische Untersuchung und Studie uber sein Motettenwerk, Innsbruck 1965.

SANCHEZ DE FUENTES, Eduardo, kubanski kompozitor (Habana, 3. IV 1874 — 7. IX 1944). Uĉenik A. Quirionesa, C. Ankermanna i kasnije J. Servantesa; uspješno se bavio muziĉkom pedagogijom. Od njegovih kompozicija najpopularnija j'e solo-pjesma Tu koju je objavio u osamnaestoj godini. Temeljito je prouĉavao kubanski folklor, pa je o njemu pisao rasprave. DJELA: simfonijska pjesma Anacaona, 1928. —■ Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Yumuri, 1898; El Ndufrago, 1901; Enoch Arden, 1901; La Dolorosa, 1910; Doreja, 1918; El Caminante, 1921 i Kabelia, 1942. Balet Dione, 1944. — Oratorij Navidad, 1924; Bocetos cubanos za sopran, ţenski zbor i orkestar, 1922; solo-pjesme. — SPISI: El Folklore en la mušica cubana, 1923; Folklorismo, 1928; Viejos ritmos cubanos, 1937 i dr. LIT.: O. Martinez, Eduardo Sanchez de Fuentes; in Me moria m, Ha vana 1944. — M. Guivel, Un grande musicografo y compositor cubano: Eduardo Sanchez de Fuentes, Havana 1944. — H. Ferdinand, Eduardo Sanchez de Fuentes, MGG, XI, 1963.

SANCTUS (lat. svet), dio ordinarija mise, koji se nadovezuje neposredno na predslovlje. Nakon trostrukog ponavljanja izraza Sanctus slijedi Hosanna in excelsis, izraţajni vrhunac teksta. U srednjem se vijeku stavak S. povezivao s narednim Benedictusom, ali se od XV st. zbog opseţnije polifone obradbe, a i zbog prikladnosti teksta liturgijskom momentu, S. pjeva prije, a Benedictus poslije podizanja. Budući da i S. i Benedictus završa-

vaju Hosannom, u gregorijanskim i polifonim misama h je u muziĉkom pogledu u oba sluĉaja istovetna, ali se u vrijeme susreću i djela, u kojima je svaki Hosanna drukĉije ol LIT.: A. Gastoue, Le Sanctus et la Benedictus, Revue du ehant g 1635. —• K. Levy, The Bvzantine Sanctus and Its Modal Tradition and West Annale Musicotogiques 195863 P J Thannabaur I

SANDBERGER, Adolf, njemaĉki muzikolog (Wu: 19. XII 1864 — Miinchen, 14. I 1943). God. 1881—8 kompoziciju u Wiirzburgu i Miinchenu; 1883—87 studirac kologiju u Miinchenu i Berlinu (Ph. Spitta); doktorira u Wiirzburgu. Boravio zatim na studijama u Austriji, Francuskoj, Engleskoj i Rusiji. God. 1889 postao konz muziĉkog odjela Drţavne biblioteke u Miinchenu, gdje 1894 bio privatni docent na Univerzitetu (1900—29 pr< God. 1900—31 pod njegovim je, veoma uspješnim vo. izlazila zbirka Denkmdler der Tonkunst in Bayern. Od i; 1942 ureĊivao Neues Beethoven-Jahrbuch (10 sv.). Kao utemeljitelj miinehenske muzikološke škole S. je velikih zasluga prouĉavajući ţivot i rad O. di Lassa, J. I i L. v. Beethovena. Osobito je vaţno njegovo otkriće nizs znatih Havdnovih djela. Kao pedagog uţivao je S. velik au Njegovi su uĉenici bili Th. Krover, L. Schiedermair, E. Si O. Ursprung, E. Biicken, A. Chybinski, H. Engel, K. G. I i A. Lorenz. Bavio se i kompozicijom. DJELA: Leben und Werke des Dichtermusikers Peter Cornelius ĉija), 1887; P. Cornelius' Cid, 1893; E. Chabriers Gwendoline, 1893;: zur Geschichte der bayerischen Hofkapelle unter Orlando di Lasso (I i' II nije objavljen), 1894—95; Zur Geschichte des Haydnschen Streichc, 1899; Bemerkungen zur Biographie H. L. Hasslers und seiner Briidei 1904; Uber zwei ehedem Mozart zugeschriebenen Messen, 1907; Aus Aufsdtze zur Musikgeschichte: I, 1921 (pregl. izd. New York 1948) i sehungen, Studien und Kritiken zu Beethoven und zur Beethoven-Literath Zur venetianischen Oper, PJB, 1924; Beziehungen der Konigin Chris Schzoeden zur italienischen Musik, insbesondere zu M. A. Cesti, Bullet Societe Union Musicologique, 1925, 2; Orlando di Lasso und die geisti mungen seiner Zeit, 1926; Das Erbe Beethovens und unsere Zeit, Neues venJahrbuch, 1927; Neue Haydniana, PJB, 1933; Zur Einbiirgerung di J. Haydns in Deutschland, Neues Beethoven-Jahrbuch, 1935; Zu den unb Symphonien von J. Haydn, ibid., 1937; Zu Mozarts Miinchener und Mai Aufenthalten, Neues Mozart-Jahrbuch, 1941 i dr. — Sa F. Haberlom ljao izdavanjem cjelokupnih djela O. di Lassa (21 sv., 1894—1927, šeno). Objavio djela E. F. Dall'Abaca, A. Steffanija, J. Havdna, f; prvog izdanja opere Orfeo C. Monteverdija (1927) i Havdnovu biog: Frohlicha iz 1828 (1936). — S. je ostavio priliĉan broj kompozicija: ovV i komorna djela, klavirske radove, opere Ludzvig der Springer i Der Tod 1 sers, zborove, solo-pjesme. — U ĉast Sandbergerovu izdana je 1918 Spe Druga Spomenica predana mu je u rukopisu 1929. LIT.: L. Schiedermair, Adolf Sandberger, ZFMW, 1935. — Isti Sandberger, AFMW, 1943. — E. I. Luin, In memoria di Adolf Sanc RMI, 1943. — L. Schiedermair, Musikalische Begegnungen, Koln i 1948. — H. Engel, Adolf Sandberger, MGG, XI, 1963. J

SANDBY, Herman, danski violonĉelist i kompozitor ( by, Holbaek, 21. III 1881 — K0benhavn, 14. XII 1965). zapoĉet u Kobenhavnu završio 1900 kod H. Beckera (viole i I. Knorra (kompozicija) u Frankfurtu na Majni. Od 1901 certni violonĉelist na turnejama po skandinavskim zem Njemaĉkoj i Engleskoj. Od 1912 solist orkestra u Philad i od 1916 u New Yorku. Vrativši se u domovinu 1930 ns solistiĉku karijeru, a nastupao je i kao dirigent. DJELA. ORKESTRALNA: 5 simfonija, 1930—54; trostruki za violinu, violu i violonĉelo; dvostruki koncert za violinu i violonĉelo koncert za violonĉelo, 1916; koncert za violinu. — KOMORNA: 3 g kvarteta; gudaĉki sekstet; gudaĉki kvintet; klavirski kvintet; klavirski DRAMSKA: opera Haermaendene paa Helgeland; balet; scenska muz Škola za violonĉelo.

SANDERLING, Kurt, njemaĉki dirigent (Arys, danas ( u Poljskoj, 19. IX 1912 —). Muziku studirao u Berlinu i 1931 zapoĉeo umjetniĉku karijeru kao korepetitor na Gr operi. God. 1936—41 korepetitor i dirigent Moskovskog i 1942—59 direktor Lenjingradske filharmonije. Od 19; novno u domovini, dirigent Gradskog simfonijskog orke: Berlinu i 1963—74 direktor Dresdenske drţavne kapele, r repertoar obaseţe cijeli niz velikih ostvarenja od Bacha i dela, preko Debussvja, Mahlera i R. Straussa do djela naših Posebno je ostala zabiljeţena njegova kreacija War Rei B. Brittena u Dresdenu. S. je gostovao i u Jugoslaviji. SANDERS, Dick, nizozemski plesaĉ i koreograf (Java, Klasiĉni balet uĉio kod K. Jossa. Od 1952 djeluje u Pariz plesaĉ i koreograf razliĉitih baletnih trupa te na filmu i tel< Povremeno koreografira i izvan Francuske. S. je smjeli ek mentator i ide u red najpoznatijih avangardnih plesaĉa. N; je paţnju pobudio koreografijama djela L'Echelle (Z. Ti Maratona di Danza (H. W. Henze) i Hopop (pop muzi SANDERS, Job, nizozemski plesaĉ i koreograf (Amste 1929 —). Klasiĉni balet uĉio kod A. Gavrilova i u Amstei gdje je debitirao kao ĉlan trupe Ballet Society. Nastupao na;

SANDERS wayu, te s trupama Ballet Russe de Monte Carlo i American Festival Ballet. God. 1961-—67 solist i koreograf Nizozemskog plesnog kazališta, od 1971 direktor ansambla Ballet Classico u Meksiku. Medu ostalim koreografirao balete: Danses concertantes (Stravinski), Wedding Cake (Saint-Saens), Screenplay (Mingos), Impressies (Schuller), Summernight (Schonberg). SANDERS, Robert L., ameriĉki kompozitor, dirigent i muziĉki pedagog (Chicago, 2. VII 1906 — Debray Beach, 26. XII 1974). Studirao je na Bush Conservatory u Chicagu, zatim u Rimu kod O. Respighija, A. Bustinija i L. Dobicija te u Parizu kod G. de Lioncourta i P. Branda. Pomoćni dirigent Chicago Civic Orchestra; dirigirao kao gost velikim ameriĉkim orkestrima. Predavao na Bush Conservatory u Chicagu i na Meadville Theological School. Od 1938 vodio muziĉku školu na Indiana University u Bloomingtonu, a od 1947 predavao je na Brooklin College u New Yorku. Bio je crkveni zborovoĊa u Chicagu. Njegova prva djela naginju kasnom romantizmu, zatim prelazi na neoklasicizam. Forma njegovih djela postaje tada saţetija, a harmonijski jezik osniva se na disonantnoj dijatonici. DJELA. O RKES TR ALN A: s imfo nija , 1955; 3 ma le s imfo nije, 193 7, 1954 i 1963; simfonija za vojniĉku muziku, 1943; 2 koncerta za violinu, 1935 i 1936; suita za orkestar i obligatni klavir, 1928; koreografska suita Scenes of Poverty and Toil, 1935 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1929; klavirski trio, 1926; suita za kvartet limenih duhaĉkih instrumenata, 1949; kvintet za limene duhaĉke instrumente, 1942. Sonate: za violinu i klavir, 1928; za \iolonĉelo i klavir, 1931 i za trombon i klavir, 1945 i dr. — Kompozicije za orgulje. — Balet L'Ag'ya, 1944. — VOKALNA: kantata A Celebration of Life, 1956; djela za glas, zbor i orkestat, za glas i orkestar, za zbor i orgulje; zborovi. Psalam za sopran i orgulje.

SANDERSON, Sybil, ameriĉka pjevaĉica, sopran (Sacramento, Kalifornija, 7. XII 1865 — Pariz, 15. V 1903). Pjevanje studirala u San Franciscu i na Konzervatoriju u Parizu (M. Marchesi de Castrone, G. Sbriglia); na opernoj pozornici debitirala 1888 u Hagu (Massenet, Manon). Oduševljen njezinim glasom Massenet je za nju napisao opere Esclarmonde i Thais, a C. Saint-Saens joj je posvetio operu Phryne. Osim u Parizu i na drugim evropskim opernim pozornicama (Covent Garden u Londonu) nastupala je i na njujorškom Metropolitanu. Posljednji je put javno pjevala 19023 u Philadelphiji. Njezin glas obasezao je pune tri oktave (g — — g ), a zvuĉio je u svim registrima podjednako dobro. LIT.: J Massenet, Mes souvenirs, Pariš 1912.

SANDONI, Pietro Giuseppe, talijanski kompozitor i ĉembalist (Bologna, oko 1680 •—■ ?, oko 1748). Uĉenik G. Bononcinija u Bologni, već je u svojoj trinaestoj godini postao tamo crkveni orguljaš (S. Giacomo in Monte, S. Giacomo Maggiore). God. 1702 postao ĉlan u Accademia Filarmonica (1713—45 u ĉetiri navrata »principe«). Izvanredan ĉembalist, koncertirao je u Beĉu, Munchenu, Parizu i Londonu, gdje su njegovu umjetnost u improviziranju usporeĊivali s Handelovom. Oko 1740 djelovao je kao ĉembalist, kompozitor i orguljaš u Amsterdamu. Njegova je ţena bila znamenita primadona Francesca Cuzzoni, poznata zbog suparništva s Faustinom Bordoni u Londonu. DJELA. INSTRUMENTALNA: 3 Sonate per U Ĉembalo, 1728; 6 Setts of Lessons for the Harpsichord, oko 1745; sonate za orgulje i za ĉembalo.—DRAMSKA. Opere: Artaserse, 1709; L'Oltmpiade, 1733; Adriano in Siria, 1734; Issi-pile, 1735. — VOKALNA. Oratoriji: La Pulcella d'Orleans, 1701; Gli Oracoli Ċella grazia, 1704; // Martirio di Santa Benedetta, 1704; L'Italia difesa da Maria, 1705; // Trionfo della grazia, 1706; Lo Sposalizio di S. Gioseffo con Maria Ver-gine, 1706 i Santa Caterina V. e M. 6 Cantate da camera, 1726. LIT.: L. Pibernik Pruett i L. F. Tagliavini, Pietro Giuseppe Sandoni, MGG, XI, 1963.

SANDSTR5M, Sven-David, švedski kompozitor (Motala, 30. X 1942 —). U Stockholmu studirao na Univerzitetu muzikologiju i povijest umjetnosti, na Visokoj muziĉkoj školi diplomirao 1972 iz kompozicije i na toj ustanovi djeluje kao asistent. DJELA. ORKESTRALNA: To You, 1970; AroundaLine, 1971; Through, and Through, 1972. Za klarinet, trombon, violonĉelo i udaraljke: Concertato, 1969 i Jumping Excursions, 1971. Bildcr za udaraljke i orkestar, 1969; Disturbances za limene duhaĉke instrumente, 1971. — KOMORNA: Under the Surface za 6 trombona, 1972; In the Meantime, 1971; Concentration, 1972; Close to... za klarinet i klavir, 1972; Out of za fagot i violinu, 1973; Disjointing za trombon, 1971; Closeness za klarinet, 1972; Convergence za fagot, 1973. — High Above za klavir, 1972; Concentration 2 za 2 klavira, 1972. — The Way za orgulje, 1973. — VOKALNA: Lamento za 3 zborske skupine i 4 trombona, 1971; Invencija za 16 solista, 1969; Just a Bit za sopran, fagot, violinu i harfu, 1973.

SANDVIK, Ole Mork, norveški muzikolog (Nes, Hedmark, 9. V 1875 — ?). Studirao teologiju; iz muzikologije doktorirao 1922 u Oslu. Tamo je predavao liturgiju i crkvenu muziku na Univerzitetu. U sklopu univerzitetske biblioteke osnovao muziĉki odjel. God. 1937—61 bio je urednik godišnjaka Norsk Musikkgranskning. DJELA. SPISI: Norsk Kirkemusikk, 1918; Folkemusikk i Gudbrandsdalen, 1919 (II izd. 1948); Norges Musikkhistorie (sa G. Schjelderupom), 1921—22; Norsk Folkemusikk (disertacija), 1922; Norsk Koralhistorie, 1930; Kingotona, 1941; Osterdalsmusikken, 1943; Gregoriansk Sang, 1945; Olam og Agathc Bac-kerGrondahl, 1948; L. M. Lindeman og Folkemdodienc, 1950; Setesdalsmtlodier, 1952; Norske religiose Folketoner, 1960. — IZDANJA: Gradual za norvešku crkvu, 1925 (II izd. 1957); pjesmarice Tonar at Sven Morens. Sangbok at Skular

SANTI

271

og Ingdomslag, 1930 i Sangbok for Middelskolen (Realskolen) og Gymnasiet (sa O. Koppangom), 1932. LIT.: Festskrift til Ole Mork Sandvik (izd. O. Gurvin), Oslo 1945 (s po pisom djela). — O. Gurvin, Ole Mork Sandvik, MGG, XI, 1963.

SANGALLI, Rita, talijanska plesaĉica (Milano, 1850 — Carpesino d'Arcellasco, Erba, Como, XI 1909). Klasiĉni balet uĉila kod A. Husa; debitirala 1865 u milanskoj Scali. Nakon turneje po mnogim evropskim zemljama, nastupila 1866 u New Yorku u muziĉkom igrokazu The Black Crook. Zatim je do 1870 s vlastitom trupom od 6 balerina gostovala u mnogim gradovima SAD. Vrativši se u Evropu, bila je od 1872 solistica Pariške opere. Najveći uspjeh postigla je u baletima La Source (Minkus i Delibes), na praizvedbama baleta Sylvia (Delibes, 1876), Yedda (Metza) i Namouna (Lalo, 1882). Autor je knjige o baletu Terpsicho~e (1875)SANKOVSKA, jfekaterina Aleksandrovna, ruska plesaĉica (Moskva, 1816 — 28. VIII 1878). Studij klasiĉnog baleta završila 1836 na Moskovskoj baletnoj školi; usporedo studirala i glumu. Izvanredno nadarena plesaĉica, njezine su kreacije bile i izraţajno veoma uvjerljive zahvaljujući velikom dramskom talentu. God. 1837 plesala naslovnu ulogu u baletu La Sylphide (Chopin) na prvoj moskovskoj izvedbi, a zatim glavne uloge u romantiĉnim baletima Giselle (Adam), Esmeralda (Pugni) i La Fille du Danube (Adam). S. je prva ruska plesaĉica koja je gostovala u inozemstvu. Postigla je toliki uspjeh da je dobila nadimak »ruska Taglioni«. God. 1854 povukla se s baletne scene. SANTA CRUZ, Wilson Domingo, ĉileanski kompozitor (La Cruz, Valparaiso, 5. VII 1899 —). U Santiagu diplomirao pravo i studirao muziku (E. Soro); u kompoziciji se usavršavao kod C. del Campa u Madridu. God. 1927 napustio diplomatsku karijeru i posvetio se muzici. Aktivno je sudjelovao u muziĉkom ţivotu svoje zemlje već od 1917, kada je osnovao Sociedad Bach (to je društvo reorganizirao 1924 i vodio ga do 1933). Od 1928 profesor kompozicije i povijesti muzike na Conservatorio Nacional de Mušica u Santiagu; 1932 dekan Faculdad de Bellas Artes, 1934 Faculdad de Mušica pri Univerzitetu (rektor 1948—51). Utemeljitelj više struĉnih ustanova i muziĉkih ansambla, ureĊivao je struĉne publikacije (Revista de Arte, Revista Musical Chilena), propagirajući stvaranje ĉileanskih kompozitora; isticao se i kao vrstan dirigent. God. 1960—61 profesor muzike na Carnegie Technical Institute u Pittsburghu (Pennsvlvania); 1965 predavao i na drugim univerzitetima u SAD. Njegove kompozicije imaju neoklasicistiĉka obiljeţja, ali i znaĉajke ĉileanskog melosa. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, za gudaĉe, 1946; II, za gudaĉe, 1948 i III, In memoriam, s altom, 1965. Sinfonia concertante za flautu, klavir i gudaĉe, 1945; Variaciones za klavir i orkestar, 1943; Cinco Piezas breves za gudaĉe, 1937; Tres Preludios dramdticos, 1946. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1930—59; kvartet i fuga za gudaĉke instrumente, 1923; duhaĉki kvintet, 1960; 3 kompozicije za violinu i klavir, 1937. — KLAVIRSKA: Vinetas, 1927; Cinco Poemas trdgicos, 1929; Imdgines infantiles, 1932 i dr. — VOKALNA: Cantata de los Rios de Chile za zbor i orkestar, 1941; Egloga za sopran, zbor i orkestar, 1949; Endechas za tenor i komorni sastav, 1960; zborovi; solo-pjesme. —■ Te Deum za sole, zbor, gudaĉe i orgulje, 1919 i dr. LIT.: N. Slonimsky, Music of Latin America, New York 1945. — O. Mayer-Serra, Mušica y Musicos de Latino-america, Mexico 1947. — Posebni broj ĉasopisa Revista Musical Chilena, 1951. — V. Salas Vili, La Creacion musical en Chile 1900—1951, Santiago 1952. —■ K. Paklen, Wi!son Domingo Santa Cruz, MGG, XI, 1963.

SANTI, Nello, talijanski dirigent (Adria, Rovigo, 22. IX 1931 —). Studij dirigiranja završio na Liceo Musicale Pollini u Padovi (B. Coltro) i tamo debitirao 1951 (Verdi, Rigoletto). Od 1952 angaţiran u Rimu, a zatim u Bologni, Firenci i Veneciji, od 1958 u Ziirichu i od 1965 u Hamburgu. Gostovao u Munchenu, Beĉu, Salzburgu, na švicarskoj i talijanskoj televiziji, na njujorškom Metropolitanu i dr. S. je vrlo istaknuti dirigent svoje generacije. SANTI, Piero, talijanski dirigent i muziĉki kritiĉar (Milano, 20. I 1923 •—•)• Diplomirao studij knjiţevnosti; muziku uĉio na Konzervatoriju u Milanu (G. C. Paribeni, A. Crepax) i na akademiji Santa Cecilia u Rimu (B. Molinari, F. Previtali) te pohaĊao teĉajeve dirigiranja kod P. van Kempena na akademiji Chigiana u Sieni i na MeĊunarodnim ljetnim teĉajevima u Darmstadtu. Od 1959 predavao na Konzervatoriju u Firenci i na muziĉkoj školi Morlacchi u Perugiji, od 1965 profesor za scensku umjetnost u Firenci i od 1969 na Konzervatoriju u Torinu; 1961 —67 bio je istodobno muziĉki kritiĉar dnevnika Avantif, a 1967 —69 umjetniĉki suradnik na Piccola Scala u Milanu. Nastupa kao operni i koncertni dirigent u mnogim talijanskim gradovima; suradnik je više enciklopedija i ĉasopisa. DJELA: Due tempi di R. Malipiero, 1964 (sa C. Sartorijem). Ĉlanci: Possibilitd d'una critica musicale realista, Incontri Musicali, 1958; Senso comune e vocalitd nel melodramma pucciniano, RAM, 1958; // Teatro di G. F. Malipiero, L'Approdo Musicale, 1960, 9; // tPoint de Scala* di Satie, Chigiana, 1966; La »Giovanne scuola«, La Scala, 1966; Municipio bolognese, Teatro Comunale, Liceo Filarmonico, Due secoli di vita musicale. Storia del Teatro Musicale di Bologna, 1966; Nei cieli bigi. . . , Nuova Rivista Musicale Italiana, 1967. — Revidirao i izdao 5 koncerata i 4 simfonije G. Torellija, UImpressario delte Ca-narie G. B. Martinija i Livietta e Tracollo G. B. Pergolesija.

272

SANTINI

SANTINI, Gabriele, talijanski dirigent (Perugia, 20. I 1886 — Rim, 13. XI 1964). Muziku studirao u Perugiji i Bologni i tamo diplomirao iz kompozicije (M. G. Minguzzi, P. Micci). Dirigentsku karijeru zapoĉeo 1906 na Teatro Colon u Buenos Airesu i Rio de Janeiru, a zatim u Chicagu i New Yorku. Na poziv A. Toscaninija vratio se 1925 u Italiju; bio je dirigent milanske Scale (1925—29, 1933—44, 1960—64), Rimske opere (1944—■ 47 direktor), napuljskog San Carla i dr., a gostovao je i u brojnim evropskim zemljama. SANTLEY, Charles, engleski pjevaĉ, bariton (Liverpool, 28. II 1834 — London, 22. IX 1922). Uĉio kod G. Nave.u Milanu i M. Garcije ml. u Londonu; tu je 1859 debitirao na operi Covent Garden. Do 1862 bio solist na toj ustanovi i istodobno (1859 —68) na Her Majesty's Theatre. Pjevao zatim u Barceloni, Manchesteru, na turneji po SAD (1871) i kao solist operne trupe Carl Rosa Company 1875—76 u Londonu. Otada nastupao iskljuĉivo kao oratorijski i koncertni pjevaĉ. Posljednji puta javno pjevao 1915 na dobrotvornom koncertu u Covent Gardenu. Njegov voluminozan i izraţajan glas bio je osobito prikladan za interpre taciju muzike dramatskog karaktera. DJELA: Student and Singer, 1892; The Singing Master, 1900; The Art of Singing, 1908; Reminiscences of My Life, 1909. LIT.: J. N. Levien, Sir Charles Santley, London 1930.

SANTOLIQUIDO, i. Francesco, talijanski kompozitor (San Giorgioa Cremano kraj Napulja, 6. VIII 1883—Anacapri, 26. VIII 1971). Studirao na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. Od 1912 ţivio u Tunisu (selo Hammamet); u gradu Tunisu osnovao talijansko-francusko muziĉko društvo, zatim, u okviru talijanskog društva Dante AHghieri, muziĉki odjel Giuseppe Verdi (1927), koji je kasnije dobio rang konzervatorija. God. 1933 se stalno nastanio u Anacapriju (otok Capri). Nastojanja avangardne muzike nisu se odrazila u njegovu stilu. S. gradi na solidnoj kontrapunktskoj podlozi. Zvukovno se oslanja na Debussvja u simfonijskim i komornim djelima, dok u operama slijedi veristiĉku tradiciju. Ponegdje se primjećuju utjecaji arapske narodne muzike. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, u F-duru, nello stile classico, 1916 i II, u D-duru; suita Acquarelli, 1914; simfonijske skice Crepuscolo sul Mare, 1910 i // Profumo delle oasi sahariane, 1915; elegija La Sagra dei morti, 1920; Grotte di Capri, 1925 (nova verzija 1943); Santuari asiatici, 1951 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; sonata za violinu i klavir, 1924; Aria antica za violonĉelo i klavir i dr. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: La Favola di Helga, 1910; L'Ignota; Ferhuda, 1919 i La Porta verde, 1953. Pan tomima La Bajadera della Maschera gialla, 1923. Preludij drami La Mort de Tintagiles M. Maeterlincka, 1907. — VOKALNA: kantata L'ultima visione di Cassandra, 1908; L'Harmonie du soir za sopran i mali orkestar, 1909; solo-pjesme. -— Misa, 1925. — Spis // dopo-Wagner: Debussy e Strauss, 1909. LIT.: A. Bertini, Francesco Santoliquido, MGG, XI, 1963. 2. Ornella

(roĊena Puliti), pijanistica (Firenca, 4. XI 1906—■)• Ţena Francesca; studirala na Konzervatoriju u Firenci (A. Brug-noli) i kod A. Caselle u Rimu; usavršavala se kod A. Cortota u Parizu. Koncertira po Evropi i SAD kao solist ili ĉlan komornih ansambla (u triju sa A. Pelliccijom i M. Amfiteatrofom; u ansamblu Collegium Musicum Italicum, u Quartetto di Roma koji je 1956 i osnovala). Od 1939 profesor klavira na konzervatoriju 5. Cecilia u Rimu. SANTORO, Claudio, brazilski kompozitor, violinist i dirigent (Manaos, 23. XI 1919—). Studirao na Konzervatoriju u Rio de Janeiru, gdje je po završetku studija nastavnik violine, zatim harmonije. Solist i ĉlan Brazilskog simfonijskog orkestra. Sa H. J. Koellreutterom i drugima osnovao grupu Mušica Viva, koja se bavila propagiranjem nove muzike u Brazilu. Za petogodišnjeg boravka u Evropi dirigirao u mnogim velikim gradovima; po povratku u domovinu 1962, direktor muziĉkog odjela Univerziteta u Brasiliji. U poĉetku pristaša dodekafoniĉke tehnike, kasnije svoj stil usmjeruje prema brazilskom folkloru (III simfonija). U idućoj fazi pod utjecajem novih dojmova iz Evrope, osobito iz elektronskih studija, S. pokušava narodni izraz proţeti serijelnim principom. DJELA. ORKESTRALNA: Osam simfonija: I.zagudaĉe, 1940; II, 1945; III, 1948; IV, Da Paz, 1953; V, 1955; VI, 1958; VII, Brasilia, 1960 i VIII, 1963. Simfonija za komorni orkestar, 1941. Koncerti: 3 za klavir, 1951, 1959 i 1960; 2 za violinu, 1951 i 1958; za violinu i komorni orkestar, 1943 i za violonĉelo, 1961; Abertura trdgica, 1958; Divertimento, 1943; Mušica za gudaĉe, 1946; Brasiliana, 1954; Introducdo e allegro za gudaĉe, 1963; Agrupamento n. IO, 1967; 3 Abstracoes, 1968 i dr. — KOMORNA: 7 gudaĉkih kvarteta, 1943—66; duhaĉki trio, 1946; duhaĉki kvintet, 1942. Sonate: 5 za violinu i klavir, 1940 — 57; 2 za violonĉelo i klavir, 1943 i 1963; za flautu i klavir, 1941; za trublju i kla vir, 1046 i za violinu solo, 1940. Divertimento za 7 instrumenata, 1941 i dr. — KLA VIRSKA: 5 sonata, 1942—57; Sonata infantil, 1946; 2 sonatine, 1948 i 1964; 2 serije preludija, 1946—50 i 1957—63 i dr. —■ DRAMSKA: marionetska opera Ze Brasil, 1949. Baleti: A Fdbrica, 1947; Ballet Simples, 1947; Anticocos, 1952; O Cafi, 1953; Icamiabas, 1959; Zuimaaluti, 1960 i Preludios, 1962. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Berlin, 13 de Agosto, 1962; Ode a Stalingrado za zbor i orkestar, 1947; zborovi; solo-pjesme. LIT.: A. Ea6adoKaHRH, KjiavflHO CaHTopo, CoBeTCKan MvnbiKa, 1955.—■ H. Ferdinand, Claudio Santoro, MGG, XI, 1963.

SANTĆRSOLA, Guido, urugvajski kompozitor i violist talijanskog podrijetla (Canosa di Puglia kraj Barija, 18. XI 1904 —).

SARABANDA Od svoje pete godine u Sao Paolu (Brazil), gdje je na Koi toriju bio uĉenik A. Cantua i L. Baldija. Dobivši uru; stipendiju studirao u Napulju (G. Fusella) i Londonu (, towsky). God. 1925—31 violist u Cuarteto Paulista i Si: skom orkestru u S3o Paolu i ĉlan kazališnog orkestra u Janeiru. Od 1931 u Montevideu (Urugvaj) solist i od i< rigent radio-orkestra; od 1948 profesor na Instituto de 1 Superiores i direktor Escuela Norma! de Mušica, a od 1955 c Opere. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: simfonija, 1960; Cancion L 1930; Sonata-Fantasia za violu i orkestar, 1938; Vida de Artigas, 1951 dios Sinfonicos, 1953; Rapsodia criolla, 1960. Koncerti: za violu, 1933; ; 1939; za fagot, 1959; za violinu, 1962; za orkestar, 1964; za 2 gitare, 10 instrumenata, 1966; za 4 roga, 1967; za 4 violine i gudaĉki orkestar i tino za gitaru, 1942. — KOMORNA: kvintet za 4 flaute i klavir, 1945; kvartet, 1957; kvartet za gitaru, flautu, violu i violonĉelo, 1961; trio (violinu), klarinet i gitaru, 1964; duhaĉki k vintet, 1966; trio za flauti] klavir, 1969; sonata za violinu, violu i klavir, 1928; Diptico za violu 1970. Kompozicije za gitaru. — KLAVIRSKA: sonata, 1939; sonatin Improvviso burlesco, 1929 i dr. —• VOKALNA: Agonia za alt i orkesu Mušica para »El Juicio finah za glumce, plesaĉe, zbor i orkestar, 1960; a Artigas za recitatora, zbor i orkestar, 1965; Os tres misterios da noitt recitatora i orkestar, 1966; ciklus pjesama 5 Jmdgenes musicales, 1935. LIT.: N. Slonimsky, Music of Latin America, New York 1946 Ferdinand, Guido Santorsola, MGG, XI, 1963.

SANZOGNO, Nino, talijanski dirigent i kompozitor ĉija, 13. IV 1911—). Studirao kompoziciju kod F. de Gua i M. Agostinija na konzervatoriju Benedetto Marcello u V usavršavao se u kompoziciji kod G. F. Malipiera i u diri kod H. Scherchena u Bruxellesu. Operni dirigent kazali Fenice u Veneciji (od 1937) i orkestra Radio-stanice u J od 1939 u milanskoj Scali (1962—65 stalni dirigent). N; i u brojnim drugim talijanskim opernim kućama, kao i zemstvu. Uz tradicionalni repertoar njeguje i djela XX st, vinski, Malipiero, Bartok, Nono i dr.). DJELA: simfonijske pjesme I quattro Cavalieri dell'Apocalisse, 1931 tas, 1931; koncerti za violu, 1935 i za violonĉelo, 1937. — Oktet, 193. duzione za 10 instrumenata, 1936.

SANJINA, Mira, baletska igraĉica i koreograf (; 16. I 1924—). Baletske studije zapoĉete kod Ane Ma Zagrebu nastavila kod Kurta Joosa u Engleskoj; već 19: redila solistiĉki koncert u Zagrebu, Beogradu i Ljublj vlastite koreografije. Za ĉlanica Kazališta narodi lobodenja pri Vrhovnorr. Posle rata solist Baleta nog pozorišta u Beogra kreira niz uloga kara] ţanra, medu ostalim 1 tima Šeherezada i Spat priccio (Rimski-KorsakolaĊa 0 jednoj srednjovj ljubavi i Đavo u selu (L Trorogi šešir i Ljubav ĉa (De Falla); istakla se u ulozi Hristićeve Ohrid gende (Biljana), koju je c 360 puta na našim i inos scenama. Bavila se i kor skim radom. Penzionisan kada je osnovala svoj Sti _ j, moderni ples. Osnovne njene igraĉke individv su ^

M. SANJINA sugestivnost,

senzibi dramska izraţajnost. K terpretator stilizovanih nih igara (jugoslovenski i španski folklor) pokazuje sm: ritmiĉku raznovrsnost i dinamiku pokreta. Sa Beogradsk letom gostovala je na meĊunarodnim festivalima u Evi Egiptu i Japanu. M. : SAQUEBOUTE (franc. smisao je gurni-povuci; engl but; španj. sacabuche), prvotno koplje s kukom koje je kao p; sko oruţje sluţilo skidanju s konja neprijateljskih jahaĉa, nesenom smislu, kao naprava na muziĉkim instrumentim; se susreće prvi put u drugoj polovini XV st., kad je tn saicaueboute trublja s povlaĉkom (njem. Zugtrompete). J. Ti oko 1484 izjednaĉuje izraze s. (ispustivši imenicu tror i trompone i njima oznaĉuje -> trombon. SARABANDA, ples orijentalnog podrijetla. Na p XVI st. prodire u Španjolsku, a odatle se širi i u ostale e\ zemlje. U Francuskoj se javlja 1588, u Engleskoj po' XVII st. U Španjolskoj je s. — pod nazivom zarabandc poĉetku solistiĉki ples lascivnog i izrazito erotskog sadrţ ne uţiva ugled ozbiljne umjetnosti. Za vrijeme Filipa : je s. ĉak neko vrijeme i zabranjena. U doba renesanse i -j

SARABANDA — SARGEANT postaje popularni dvorski društveni ples, a oko 1650 —■ prvi put u djelima J. J. Frobergera — ulazi u instrumentalnu suitu kao stalni stavak izmeĊu plesova courante i gigue. S. je polagani i dostojanstveni ples u 3/2 ili 3/4 mjeri s naglaskom ili agogiĉkim akcentom na drugoj dobi | J J

iJ | J

A. SCARLATTI

SCARLATTI Bio je znaĉajan i veoma plodan kompozitor; priznat već za ţivota, a uz to je uţivao glas izvrsnog dirigenta, ĉembaliste, orguljaša i pedagoga; uĉenici su mu bili sin Domenico, F. S. Geminiani, J. A. Hasse i dr. Scarlattija neki istoriĉari smatraju osnivaĉem tzv. napuljske operne škole; budući da je stilski više vezan na tradicije itali-janske opere XVII v., on je u stvari najistaknutiji predstavnik prelaznog perioda iz venecijanske u napuljsku opernu školu. Njegovo se opersko stvaralaštvo zasniva na razradi i usavršavanju onih stilskih elemenata opere koji se javljaju poĉevši od Monteverdija. Skladnost formalnih odnosa, izraţajnih kontrasta, od

A. SCARLATTI, Quante

elegancija melodijskih linija, primena uzdrţanog lirizma do dramskih akce-nata — to su osnovne odlike njegovog operskog stila. U Scarlat-tijevom opseţnom opernom delu ogleda se vanredna raznolikost oblika i strukture što je rezultat njegova upornog nastojanja da izbegne onu, u njegovo doba sve oĉitiju, tendenciju za formalnom ukalupljenošću opere. U prvom periodu svog stvaralaštva (1679—94) S. se drţi tradicionalnih formi italijanske barokne opere; libreta su uglavnom konvencionalna, arije su praćene najĉešće samo continuom, a orkestar (preteţno gudaĉki) upotrebljava najĉešće u ritornelima koji su tematski povezani s arijom. Recitativo accompagnato obiĉno je pisan na duge drţane akorde gudaĉa, ljubavni dueti su ĉesti, tkivo je uglavnom homofono, sa uzdrţanom primenom polifonije. Za njegov drugi napuljski period (1694—1702) karakteristiĉna je orijentacija na popularniji stil; melodije su umilnije, prevladava arija u formi da capo, recitativi su redi i kraći, kontrast lirskog i dramskog izraza zaoštrava se, dramatika prelazi u patetiku. U ovom periodu primenjuje i narodne napeve, pa molske tonalitete i napuljske sekstakorde. Napuljsko-rimski period stvaralaštva, od 1703 do kraja ţivota, odlikuje se zrelim majstorstvom vokalne i instrumentalne fakture. Orkestar ovog perioda sadrţi kompletnu gudaĉku grupu, zajedno sa duvaĉkim instrumentima — flautama, oboama, fagotom i hornom — i predstavlja sastav koji se odrţao sve do ranih klasiĉara. S. izgraĊuje ariju da capo u skladnu i zaokruţenu celinu i ne dopušta da uniformnost njezine strukture oslabi snagu dramatskog izraza. Aria da capo kod Scarlattija razvija se u plastiĉan, izrazit, kontrastirajući oblik. Treći deo, repriza prvoga, ĉesto je bogato variran koloraturama i ukrasima. Raspevanim arijama i uzdrţanim lirskim ariozima S. suprotstavlja ţive, vibrantne recitative koje karakterišu smeli melodiski i harmonski obrti. Recitativo accompagnato S. koristi za pojaĉavanje dramatskog izraza; to postiţe primenom zadrţica, tremola i ţivog ritma, pa njegovi recitativi ĉesto podsećaju na recitative Handelova tipa. Zanimljivi su i primeri spajanja arija, arioza i recitativa (opere Rosaura, Attilio Regolo) što kasnije ĉine i Handel i Gluck. U mnogim svojim operama S. koristi melodiku i ritam italijanskog narodnog melosa (takve odeljke obiĉno izvode lica iz naroda) te na taj naĉin uvelike obogaćuje i muziĉki i scenski stil svojih dela. U operi Tigrane komiĉne su scene napisane bolonjskim dijalektom. Scarlatti je mnogo doprineo razvoju opere i instrumentalne muzike usavršavajući uvertiru-simfoniju italijanskog tipa (tzv. italijanska simfonija). Promenljivu formu dotadašnjih italijanskih opernih uvertira S. je definitivno odredio izgradivši uvertiru-simfoniju jedinstvenog, trodelnog oblika sa rasporedom odseka: brzi — lagani — brzi. Prvi odsek je ţivahan, brz i većinom graĊen na kratkim motivima, drugi, polagani, ĉesto je izrazito lirski, a treći namesto ponavljanja prvog, obiĉno donosi novi materijal plesnog karaktera. Scarlattijevu uvertiru preuzeli su ubrzo i drugi operni kompozitori i ona je za iduće generacije postala pravilo. Sem toga je uticala i na razvoj klasiĉnog sonatnog ciklusa. Orkestar A. Scarlattija poĉiva na razraĊenoj i funkcionalno upotrebljenoj gudaĉkoj grupi. To se oĉituje u širokim, raspevanim melodijama, brzim pasaţima, dobro postavljenim polifonim odsecima, tremolima i ukrasima. Uz gudaĉku grupu S. upotrebljava po 2 flaute, oboe, fagot i 2 roga. Duvaĉki instrumenti su doduše tretirani većinom kao obligatni instrumenti (iznimke su kasne opere), no zanimljivi su primeri u kojima S. ĉesto koristi upravo duvaĉe, da bi doĉarao ili potcrtao odreĊenu atmosferu. Tako npr. fagoti podrţavaju komiĉne scene, a rogovi, trube i uz njih timpani po-

281

jaĉavaju monumentalnost dvorskih sveĉanosti. Scarlattijev opersk stil zasniva se na sasvim oĉiglednom nastojanju da prikaţe ljudske strasti; tom krajnjem cilju on podreĊuje ariju da capo, recitativ, melodijsku invenciju, harmonske boje, sredstva instrumentacije, pa ĉak i vokalni virtuozitet. Stilski elementi i vrednote što ih sadrţe Scarla-tijeve opere sadrţani su i u njegovim kamernim kantatama. On je pos-lednji veliki majstor te vrste i jedan od najplodnijih kompozitora kan-tate uopšte. U svojim instrumentalnim delima i crkvenoj muzici S. je zadrţao uglavnom trale grazie son, 1703 dicionalni, zastareli stil pa nije dostigao one svoje savremenike koji su pripremili razvoj majstora klasike. DELA: 12 Sinfonie di concerto grosso, 1715. — KAMERNA: Sonate a quattro za gudaĉki kvartet (prer. kao koncerti za gudaĉe); sonate za flautu, 2 violine i b. c. u f-molu; sonata za 2 flaute, 2 violine i b. c. u a -molu; sonata za 3 flaute i b. c. u f-molu; 2 suite za flautu i ĉembalo. — Tokate, preludiji i fuge za ĉembalo ili orgulje. —DRAMSKA. Oko 115 opera (od toga oko 80 izgubljeno); znaĉajnije su: Gli Equivoci nel sembiante, 1679; L'Onesta negli amori, 1680; T-utto U male che vien non vien per nuocere, 1681 (kasnije pod naslovom Dal male il bene); 11 Pompeo, 1683; La Psiche o vero Amore innamorato, 1683; Clearco in Negroponte, 1686; // Flavio, 1688; L'Amazone corsara ovvero L'Alvilda, 1689; Gli Equivoci in amore ovvero La Rosaura, 1690; La Statira, 1690; L'Umanila nelle fiere ovvero II Lucullo, 1691; // Bassiano o vero II Maggior impossibile, 1694; // Pirro e Demetrio, 1694; Penelope la easta, 1696; La Caduta de'decemviri, 1697; Gl'Inganni felid, 1699; Odoardo, 1700; Laodicea e Berenice, 1701; Arminio, 1703; Ludo Manlio l'imperioso, 1705; II gran Tamerlano, 1706; II Mitridate Eupatore, 1707; // Trionfo della liberta, 1707; // Teodosio, 1709; La Fede riconosciuta, 1710; // Ciro, 1712; Scipione nelle Spagne, 1714; // Tigrane ovvero L'egual impegno d'amore e d i fede, 1715; // Trionfo delVonore, 1718; Telemaco, 1718; Cambise, 1719; La Griselda, 1721 i La Virtii negli amori, 1721. Intermezzi; pasticci; itd. — VOKALNA. Oko 20 oratorija: Agar e Ismaele esiliati, 1683; // Aiartirio di Santa Teo-dosia, 1685; La Giuditta, oko 1690; / Dolori di Maria sempre Vergine, 1693; Davidis pugna et victoria, 1700; II Sacrifido d'Abramo, 1703; // Trionfo del valore, 1709; San Casimiro re di Polonia, 1713; La Vergine addolorala, 1722 i dr. Oko 660 kantata većinom za solo glas i b. c. i oko 60 uz pratnju instrumenata; oko 20 serenada; 6 madrigala. — CRKVENA: oko 200 misa za 4—10 glasova; Passio secundum loannem, 1708; Stabat Mater za 2 glasa uz instrumentalnu pratnju; više moteta; psalmi i dr. — SPISI: Studio a quattro sulla nota ferma; Varie partite obbligate al basso; Regole per principianti; Discorso sopra un caso particolare. LIT.: E. J. Dent, Alessandro Scarlatti: his Life and Works, London 1905 (II izd. uz dopune F. Walkera, 1960). — Ch. van den Borren, Alessandro Scar latti, Pariš i Bruxelles 1921. — P. Striiver, Die cantata da camera A. Scarlattis (disertacija), Munchen 1924. — U, Prota Giurleo, Alessandro Scarlatti »il Palermitano«, Napoli 1926. — A. Lorenz, Alessandro Scarlattis Jugendoper (2 sv.), Augsburg 1927. — E. Zanelti, Gl'Inganni felici in una sconosciuta raccolta d'arie di A. Scarlatti, RAM, 1951. — L. Ronga, Motivi critici su Ales sandro Scarlatti, RMI, 1954. — Isti, Arte e gusto nella mušica, Milano i Na poli 1956. —■ P. M. Alasson, Inventaire des manuscrits des oeuvres d'Alessandro Scarlatti conserves a la Bibliotheque du Conservatoire de Pariš, Gazzetta Musicale di Napoli, 1957. —■ F. Hoioes, Alessandro Scarlatti, London 1957. — Poseban zbornik u povodu 300. godišnjice roĊenja A. Scarlattija (autori poje dinih spisa G. Confalonieri, M. Labroca, U. Prota-Giurleo i dr.) u izdanju Radiotelevisione Italiana, 1960. — Al. Fabbri, A Scarlatti e il Principe Ferdinando de'Medici, Firenza 1961. •— E. Hanley, Alessandro Scarlatti, MGG, XI, 1963. — R. Pagano i L. Bianchi, Alessandro Scarlatti, Torino 1972 (s popi som djela, bibliografijom i diskografijom). D. Sn.

2. Domenico (Giuseppe), kompozitori ĉembalista (Napulj, 26. X 1685 — Madrid, 23. VII 1757). Sin i uĉenik Alessandra; verovatno je zatim studirao kod G. Greca. God. 1706 u Veneciji postao uĉenik F. Gasparinija. Tu se upoznao sa B. Marcellom i prvi put se sreo sa G. F. Han-delom. Medu njima se odmah razvilo prijateljstvo, zasnovano na meĊusobnom poštovanju i razumevanju. Neposredno posle njihovog susreta u Veneciji kardinal Ottoboni, zaštitnik Handela i obojice Scarlattija, priredio je u Rimu takmiĉenje izmeĊu njih u sviranju na ĉembalu i na orguljama. Dok su u sviranju na ĉembalu bili podjednako dobri, S. je dao prednost Handelu na orguljama, izjavljujući da nije mogao ni zamisliti da je takvo sviranje moguće. Od 1709 poĉinju Scarlattijeva brojna putovanja koja će sa raznim prekidima trajati sve do kraja njeD. SCARLATTI. Rad A. Wegera

282

SCARLATTI — SCENSKA MUZIKA

gova ţivota. God. 1700—14 nalazi se u sluţbi poljske kraljice Marije Kazimire; za njeno pozorište u Rimu piše nekoliko opera, koje su bile povoljno primljene. Od 1715, iako razmer no mlad, S. je bio i horovoĊa crkve sv. Petra. Iz tog perioda su brojne crkvene kompozicije, nastale za potrebe bogosluţbe. No, Scarlattija ne privlaĉi jednoliki i jednostrani ţivot crkvenog orguljaša. Od 1717 uspeva da dobije dozvolu za odlazak i pro vodi nekoliko godina u Londonu kao ĉembalista italijanske operske trupe koja izvodi i njegovog Narcisa. U Londonu obnavlja i produbljuje prijateljstvo sa Handelom, koii baš tada slavi svoje najveće uspehe; 1720 ili 1721 S. u Lisabonu postaje dvorski ĉembalista i uĉitelj muzike princezama. Na mnogim dvorskim muziĉkim veĉerima S. je izazivao divljenje svojim sviranjem na ĉembalu i ubrzo je postao kraljev ljubimac. Obuzet nostalgijom vraća se 1725 u Napulj i ĉešće nastupa kao ĉembalista. Kad se jedna od portugalskih princeza, njegova ranija uĉenica, udala za španskog prestolonaslednika, pozvala je Scarlattija u Madrid da na njenom dvoru bude maestro di mušica. Godine 1729—54 su najvaţniji i najznaĉajniji period njegovog ţivota. Podstaknut obavezama dvorskog kompozitora i uĉitelja muzike on posvećuje najveći deo vremena komponovanju dela za ĉembalo, koja je nazvao veţbama (Essercizi per gravicembalo); one su ĉesto inspirisane igrama i pesmama španskog folklora. God. 1754 ţiveo je u Napulju, ali nije poznato kada se vratio u Madrid. Prema dokumentima arhive madridskog dvora umro je u svojoj kući u Madridu, a ne u Napulju, kako se ranije pretpostavljalo. S. se sa pravom naziva prvim osnivaĉem savremene tehnike sviranja na instrumentima sa dirkama. U stvari, reproduktivna ĉembalska umetnost dostiţe u njegovim delima svoj poslednji vrhunac, jer ona zatim postepeno ali neizbeţno ustupa pred novim mogućnostima klavira. Scarlattijevih 555 sonata vanredno prikazuju ĉembalsku literaturu rokokoa u svim njenim vidovima i promenama. U njima taj instrument postiţe svoj osobeni i autohtoni izraz, uslovljava tehniku koja proizlazi iz njegove prirode i savršeno joj odgovara; ta se tehnika definitivno oslobaĊa uticaja orgulja, tog do tada dominantnog instrumenta sa dirkama. U Scarlattijevim sonatama se povremeno susreću i elementi barokne polifonije. No, mnogo ĉešće je S. primenjivao do tada nepoznatu i originalnu tehniku, ĉije su karakteristiĉne osobine prevashoĊno virtuoznog obeleţja: veliki intervalski skokovi preko oktave u obe ruke, sviranje ukrštenim rukama, briljantni pasaţi sastavljeni od naglih promena lestvice, raznoliki naĉini sviranja rastavljenih akorada u obe ruke, neuobiĉajene formule' i sekvence, brzo ponavljanje istog tona, sviranje nizova nota u oktavama, tercama ili sekstama, zanimljivi zvuĉni efekti izazvani naizmeniĉnim izvoĊenjem oktava i terci (ili seksti) u meĊusobno udaljenim registrima, specifiĉna upotreba non legato naĉina; svi ti postupci zajedno »uzrokuju karakteristiĉnu nepredvidenost u Scarlattijevim sonatama, posvedoĉujući neiscrpljivost kompozitorove mašte, koja nikad ne zamenjuje eleganciju, ukus i duhovitost površnošću i ispraznom igrom tonova« (J. Andreis). Njegove sonate pisane su po pravilu u dvodelnoj formi, ĉiji se drugi (nekad i prvi) deo ponavlja. Prvi donosi najpre jedan motiv (nekad i dva—tri sliĉna), koji se slobodno razvija, i ćeli deo završava na dominanti ili u dominantnom tonalitetu. Drugi deo poĉinje variranjem I I K ' l / 1 1 1 . 1 ! ( J U \ \ M ' l M H U ■ > ranijeg materijala, najĉešće u «1 dominantnom tonalitetu, ali ima i sluĉajeva c \< t ' Mi donošenja novih motiva, koji se mogu smatrati kao preteĉe druge .SKKKNJS.SIMI rRLNCIl'K Konkretna muzika), a grupa koju Sch. vodi dobiva ime Groupe de Recherches de musique concrete. On je sam, i u suradnji sa P. Henryjem, komponirao na osnovu te tehnike. Od 1954 generalni direktor društva koje je osnovalo Ministarstvo za prekomorsku Francusku. God. 1958 reorganizirao eksperimentalnu skupinu u Groupe de Recherches musicales de l'ORTF, a od 1960 vodi je kao Service de la Recherche de l'ORTF. Uz to je od 1968 profesor eksperimentalne muzike na Pariškom konzervatoriju. DJELA. KONKRETNA MUZIKA: Etude aux Chemins de Fer, 1948; Concert de bruits, 1948; Suite pour quatorze instruments, 1949; Variations sur une flute mexicaine, 1949; Symphonie pour un homme seul (sa P. Henrvjem), 1950; opera Orphee 53 (sa P. Henrvjem), 1953 (nova verzija 1966); Etude aux allures, 1958; Etude aux objets, 1959 i dr. — SPISI: A la recherche d'une musiaue concrete, 1952; Traite des objets musicaux, 1966; ĉlanci. — Uredio poseban broj RM Vers une Musigue experimentale J 1957. LIT.: /. Malec, Ciljevi i dostignuća konkretne muzike, Zvuk, 1958, 17 — 18. — Y. Xenakis. Pierre Schaeffer, MGG, XI, 1963. — M. Pierret, Entretiens avec Pierre Schaeffer, Pariš 1969. — S. Brunet, Pierre Schaeffer, Pariš 1969. — /. Malec, Musique Concrete 1948—1968, Melos, 1969, 2.

SCHAEFFNER, Andre, francuski etnomuzikolog (Pariz, 7. II 1895—). U Parizu studirao kompoziciju (na Scholi Cantorum kod V. d'Indvja), arheologiju, etnografiju i znanost o religiji. Proĉelnik odjela za etnomuzikologiju u pariškom Musee de VHomme (1929—65). Najveći dio svoga rada posvetio je instrumentima i muzici primitivnih naroda, ĉije socijalno, ritualno i religiozno znaĉenje smatra njenim najvaţnijim obiljeţjima. DJELA. SPISI: Le Jazz (sa A. Coeutovom), 1926; Strawinsky, 1931; Origine des instruments de musique, 1936 (II izd. 1968); Les Kissi: une societe noire et ses instruments de munque, 1951; mnogo studija i ĉlanaka u razliĉitim struĉnim ĉasopisima i drugim publikacijama. —■ IZDANJA: F. Couperin, Concerts Royaux i Gouls reunis, 1933; III francusko izd. Riemannova leksikona, Dictionnaire de Musique, 1931; E. T. A. Hoffmann, Kreisleriana, 1949; F. Nietz-sche, Lettres a Peter Gast, 1957; Segalen et Debussy (dopisivanje), 1961.

SCHAFER, Karl, njemaĉki kompozitor (Rosbach, Rheinland, 29. VII 1899 — Osnabriick, 25. VI 1970). Studij završio na Bavarskom drţavnom konzervatoriju u Wtirzburgu (H. Zilcher). Od 1924 nastavnik muzike i kritiĉar u Bambergu i Bavreuthu, od 1938 direktor Gradskog konzervatorija u Osnabriicku, koji je 1954 ponovno izgradio, pripojivši mu muziĉku školu za omladinu.

DJELA. ORKESTRALNA: 2 koncerta za orkestar, 1951 i 1953; koncert za gudaĉe, 1954; 2 koncerta za klavir, 1936 i 1962; Concertino za violinu i orkestar; suita za violinu i komorni orkestar, 1938; Divertimento iiber ein Thema von C. Paumann za violu i komorni orkestar, 1937; Fantasie iiber ein Thema von Szoeelinck za violonĉelo i gudaĉe, 1952; Musik su einem Mdrchenspiel za flautu i gudaĉe, 1955; Musik za gudaĉe, 1942; Lamentation und Choralfuge, 1948; Divertimento nach Klavier-Stucken aus dem Notenbuchtein der A. M. Bach, 1954'—■ KOMORNA: kvintet s klarinetom, 1930; gudaĉki kvartet, 1951; gu daĉki trio, 1958; klavirski trio. 1959; Trifolium za ĉembalo i udaraljke, 1962. — KLAVIRSKA: Spielmusik, 1928; Kleine Sonate, 1942; Miniaturen, 1949; Burlesken, 1959. Concertino za 2 klavira, 1957. Kompozicije za orgulje. — VOKALNA: Musik iiber einen Choral za sopran, zbor, 2 trublje i orgulje, 1929; Die Kelter za soliste i zbor, 1937; Vier Gesdnge za bariton, flautu, violu i klavir, 1953; Das Mass der Dinge za sopran, recitatora i zbor, 1954; zborovi (Seht, wie Ihr lebt, 1961); solo-pjesme {Vier Gesdnge, 1954). LIT.: E. Limmert, Karl Schafer 60 Jahre, Mušica, 1959. •— Festschrift 25 Jahre stadtischen Konservatoriums Osnabruck, Die Poggenburg, 1961. — O. Kaul, Karl Schafer, MGG, XI, 1963.

SCHAFER, Robert Murray, kanadski kompozitor (Sarnia, Ontario, 18. VII 1933 —). Na Konzervatoriju u Torontu studirao klavir (A. Guerreri) i kompoziciju (J. Weinzweig), a zatim 1956 —62 boravio na studijskom putovanju u Austriji i Engleskoj. Od 1962 u Kanadi, 1963—65 Artist-in-Residence na Memorial University (St. John's, Newfoundland) i od 1965 profesor na Simon Fraser University (Burnaby, Columbia Britannica), gdje je utemeljio Studio for Sonic Research and Electronic Music. SuraĊuje s Kanadskom radio-televizijom. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: Canzoni for Prisoners, 1961; Invertible Material for Orchestra N. 1, 1963; Unlitled Composition for Orchestra N. 1, 1963; Son of Heldenleben uz magnetofon, 1968; No Longer than Ten (10) Minutes, 1970; East, 1973. Za gudaĉe: In memoriam: Alberto Guerrero, 1959; Dithyramb, 1961; Partita, 1961. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1970; koncert za ĉembalo i 8 duhaĉkih instrumenata, 1954; Divisions for baroaue Trio za flautu, obou i klarinet, 1963. — DRAMSKA: televizijska opera LovingjToi, 1965; opera Patria, 1967. — VOKALNA: kantate St. Jean de Brebeuf, 1961 i The Judgement of Jael, 1961; Protest and incarceration za mezzosopran i orkestar, 1960. Za glas i instrumentalnu pratnju: Minnelieder za mezzosopran i duhaĉki kvintet, 1956; 5 Studies on texts by Prudentius za sopran i 4 flaute, 1962; Requiems for the Party Girl (iz opere Patria), 1966; Gita za zbor, 8 limenih instrumenata i magnetofon, 1967; Sappho za mezzosopran, harfu, gitaru, klavir i udaraljke, 1970; Music for theMorning of the World za mezzosopran i 4-kanalni magnetofon,

284

SCHAFER — SCHAUFFLER

1970. Zborovi; solo-pjesme; 3 Contemporaries: B. Britten, P. Klee, Ezra Pound^ 1954—55; Kinderlieder, 1958 i dr. —• SPISI: British Composers in Interviezv, 1963I The Composer in the Classroom, 1965; Ear Cleaning, 1967; The New Soimdscape. A Handbook for the Modem Music Teacher, 1969. Ĉlanci i studije.

SCHAFFER, Boguslaw» poljski kompozitor i muziĉki pisac (Lavov, 6. VI 1929 —•)• U Krakovu studirao kompoziciju na Visokoj muziĉkoj školi (A. Malawski) i muzikologiju na Univerzitetu (Z. Jachimecki). Od 1956 asistent i od 1963 profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi i Krakovu. Kao muziĉki teoretiĉar i kompozitor pobornik avangardnih stremljenja u muzici, Sch. je znatno pridonio razvoju suvremenog muziĉkog stvaralaštva u Poljskoj. Njegova knjiga Nozva muzyka prvo je djelo u poljskoj muzikološkoj literaturi o kompozicijskoj tehnici najnovijih pravaca. Njegov Nocturn za gudaĉe (1953) prva je "poljska dodekafonska kompozicija, Tertium datur (1958) zabiljeţena je grafiĉkom notacijom, a Equivalenze sonore (1959) prva kompozicija za udaraljke napisana u Poljskoj. Sch. je ĉlan skupine Grupa Krakozvska', 1954—61 djelovao je kao muziĉki kritiĉar {Ruch Muzycznyi Tygodnik Powszechny> Znak, Ţycie Literackie, Przeglqd Kulturalny, Wsp6lczesnošć i dr.). DJELA (izbor). ORKESTRALNA: simfonija za elektronske instrumente, 1966; Nocturn za gudaĉe, 1953; Topofonica za 40 instrumenata, 1960; Mala symfonia: Scultura, 1960; Mušica ipsa, 1962; Monosonata za 24 instrumenta, 1959; Equivalenze sonore za komorni orkestar udaraljki, 1959; Kody za komorni orkestar, 1961. Za instrumentalne soliste i orkestar: 4 Movimenti za klavir, 1957; Tertium datur za ĉembalo, 1958; Concerto breve za violonĉelo, 1959; Concerto per 6 e 3 za razliĉite soliste, 1960; Mušica za ĉembalo, 1961; S'alto za alt-saksofon, 1963; koncert za flautu, 1963; koncert za violinu, 1963; koncert za klavir, 1967. •—■ KOMORNA: Muzyka za gudaĉki kvartet, 1954; Permutacj'e, 1956; Ekstrema za 10 instrumenata, 1957; gudaĉki kvartet, 1957; koncert za gudaĉki kvartet, 1959; Konstrukcje laczne za gudaĉe, 1960; Montaggio za 6 izvodilaca, 1960; gudaĉki kvartet u 1/4 tonskom stilu, 1964; Muzyka zvizualna za 5 izvodilaca, 1966; Herakliiiana za ro izvodilaca i magnetofon, 1970; Synectics za 3 izvodioca, 1970. — KLAVIRSKA: Studium w diagramie, 1956; Nonstop, 1960; Model I-V, 1959. 1957, 1961, 1963 i 1965. 4H/1P za klavir 4-ruĉno, 1966. — EKSPERI MENTALNA: Monodram za magnetofon, 1968; Theme-Electronic Music za magnetofon, 1970. — DRAMSKA. Muziĉki teatar: TIS MW2 za glas, instru mente, 2 glumca i balerinu, 1963; Scenariusz za glumca, 1963; Fragment za 2 glumca i violonĉelo, 1968; Comunicazione audiovisiva, 1970. —• VOKALNA: Cantata za 50 glasova i orkestar, 1966; Music for MI za sopran, vibrafon, jazz-ansambl i orkestar, 1963; zborovi. — SPISI: Almanach polskich kompozytorow wspolecznych y I9s6 (sa M. Hanuszewskom; II izd. 1966); Nozva muzyka, problemy ivspćlczesnej techniki kompozytorskiej, 1958 (II izd. 1969); Maly informator muzyki XX ivieku, 1958; Klasycy dodekafonii (2 sv.), 1961 i 1964; Praexistente und inexistente Strukturen, 1963; Leksykon kompozytorozo XX zvieku (2 sv.), 1964 i 1966; Wychowawcze funkcje profesora komposycji, 1965; A. Malaioski, 1969; Uvod u kotnpoziciju, 1972. LIT.: B. Pociej, Boguslaw ScharTer. Studia na temat wspoleczsnej muzvki, Ruch Muzyczny, 1958. — Z. Wachowicz, Muzvka Boguslawa Schaffera, ibid., 1960. — Z. Lissa, Boguslaw Schaffer, MGG, XI, 1963. —J. Hodor i B. Pociej, Boguslaw Schaffer and His Music, Glasgow 1974 K. Ko.

SCHAFHAUTL, Karl Franz Emil, njemaĉki geolog, fiziĉar i muzikolog (Ingolstadt, 16. II 1803 — Miinchen, 25. II 1890). Od 1841 u Mlinchenu; 1843 postao profesor geologije i rudarstva na Univerzitetu, 1849 direktor Sveuĉilišne knjiţnice. Mnogo se bavio problemima akustike; najvaţniji su rezultat njegovih istraţivanja nove spoznaje o uzrocima boje zvuka (njem. Klang-farbe).

des Universal-Vibrations-Phonometers, Abhandlungen der Koniglich bayrischen

DJELA: Kirchenmusik des katholischen Kultus, Allgemeine musikalische 1888 i dr. LIT.: R. Schaal, Karl Franz Emil von Schafha ult, MGG, XI, 1963.

SCHALK, Franz, austrijski dirigent (Beĉ, 27. V 1863 —■ Edlach, 3. IX 1931). Uĉenik A. Brucknera na Konzervatoriju u Beĉu. Operni dirigent u Grazu (1889—95), Pragu (1895—98), New Yorku (opera Metropolitan, 1898—99), Berlinu (1899) i Beĉu (od 1900). Od 1918 direktor beĉke Drţavne opere (1919 —24 sa R. Straussom). Pod Schalkovim je vodstvom Beĉka opera, poslije ĉuvene Mahlerove ere (1897—1907), ponovno stekla visoki umjetniĉki sjaj i domet. God. 1904—21 Sch. je dirigirao i koncertima Društva prijatelja muzike. Napisao je knjigu Briefe und Betrachtungen (obj. 1935). Osobito je bio cijenjen po interpretaciji Brucknerovih djela. LIT.: L. Schalk (izdavaĉ), Briefe und Betrachtungen, Wie n 1935. — H. Jancik, Franz Schalk, MGG, XI, 1963.

SCHALL, Claus Nielsen, danski kompozitor, dirigent, violinist i plesaĉ (Kobenhavn, 28. IV 1757 — Kongens Lyngby kraj Kabenhavna, 9. VIII 1835). Od 1772 plesaĉ na Kraljevskom kazalištu u K0benhavnu; uz to se bavio muzikom i razvio u vrsnog violinista; od 1775 ĉlan dvorske kapele. Od 1776 korepetitor i dirigent baletnih predstava. Istodobno nastavlja karijeru violi nista: 1779 postaje dvorski violinist, a 1792 koncertni majstor u operi. Od 1795 je dvorski plesni kompozitor, 1818—34 glavni dirigent opere. Kao kompozitor uglavnom samouk, bio je prvi vaţniji danski kompozitor XVIII st. Napisao oko 20 baleta,

koji su uţivali veliku popularnost (Lagertha, Rolf Blaaskaeg, . og Giulietta, Macbeth); komponirao uz to i Singspiele, ko za violinu, komorna djela i pjesme. LIT.: J. Friedrich, Claus Schall als dramatischer Komponist (diše Berlin 1930. — N. Schiorring, Claus Nielsen Schall, MGG, XI, 1963.

SCHALMEI -+ Šalmaj SCHARNAGL, August, njemaĉki muzikolog (Stra Bavarska, 1. VI 1914 —). Muzikologiju studirao u Miir (A. Lorenz, O. Ursprung) i Wiirzburgu (O. Kaul), gdje jt promovirao; usavršavao se kod B. Stableina na Institutu z zikološka istraţivanja u Regensburgu. God. 1951—55 pn muziku na Teološkom fakultetu u Regensburgu; od 1955 je Proskeove muziĉke biblioteke. Sch. je jedan od uteme Društva za bavarsku muziĉku povijest. DJELA: F. X. Sterkel, ein Beitrag sur Musikgeschichte Mainfranh sertacija), 1943; Die Regensburger Tradition, ein Beitrag sur Geschichte c holischen Kirchenmusik im 19. Jahrhundert, 1962. — Izdao djela C. Ca L. Viadane i dr., kao i zbirke Gesdnge alter Meisier fiir die Karwoche i * alter Meister in der Chorsammlung.

SCHARVVENKA, 1. Philipp, njemaĉki kompozitor i gog poljskoga podrijetla (Szamotulv, 16. II 1847 —■ Bad Nei 16. VII 1917). Studirao na Kullakovoj Novoj akademiji u B (R. Wiierst, H. Dorn), gdje je od 1868 i sam bio nastavnik t Od 1881 predavao je kompoziciju na Konzervatoriju svoga Xavera u Berlinu. Nakon bratova odlaska u SAD (1891) upi školom zajedno sa H. Goldschmidtom. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu op. 96; Symphonu u Es-duru op. 115; simfonijske pjesme Friihlingszvogen i Tratim und W keit; koncert za violinu u G-duru; Arkadische Suite. — KOMORNA. Tri ka kvarteta: u d-molu op. 117; u D-duru op. 120 i u G-duru op. 122; 2 kl trija, u cis-molu i u D-duru; klavirski kvintet; sonate za violinu i kls KLAVIRSKA: 3 sonate i manje kompozicije (Album polonais). —• VOKi Djela za sole i orkestar: Herbstfeier i Sakuntala (prireĊena i za poze solopjesme.

2. Xaver, pijanist i kompozitor (Szamotulv, 6. I 18; Berlin, 8. XII 1924). Brat Philippa; studirao klavir kod R. K i kompoziciju kod R. Wliersta na Kullakovoj Akademiji u Be gdje je 1868—74 bio nastavnik klavira. God. 1881 osnovao titi Konzervatorij u Berlinu, a 1891 u New Yorku, koji je do 1898. Vrativši se u Berlin, ponovo ulazi u upravu svoga zervatorija, koji se 1893 fuzionirao sa školom K. Klindv u Klindworth-Scharwenka Konservatorium. God. 1914 os: je sa W. Petzetom novu muziĉku školu sa seminarom za n; nike klavira. Od 1869 prireĊivao je s uspjehom pijanistiĉke certe u Evropi i SAD, pri ĉemu se isticao kao interpret Chop muzike. Scharwenkine kompozicije, koje ĉesto odaju nj poljsko podrijetlo, istiĉu se izrazito ritmiĉkom i melodiĉkoi vencijom. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u c-molu op. 60; 4 klavirsk certa: u b-molu op. 32; u c -molu op. 56; u cis-molu op. 80 i u f-mc 82. — KOMORNA: 2 klavirska trija; klavirski kvartet; sonata za vi> klavir u d-molu op. 2; sonata za violonĉelo i klavir u g-molu op. 46. —■ VIRSKA: 3 sonate: u as-molu op. 6; u Es-Duru op. 36 i op. 52; balac rijacije; poloneze; Polnische Tanse; Polnische Rhapsodie. — Opera Matasi 1894. — Solo-pjesme. — SPISI: Methodik des Klavierspieh, 1908 (sa A nuthom); autobiografija Kldnge aus meinem Leben, 1922. LIT.: H. Leichtentritt, Das Konservatorium Klindworth-Schan Berlin 1931. —■ R. Sietz, Philipp i Xaver Scharwenka, MGG, XI, 1963

SCHAT, Peter, nizozemski kompozitor (Utrecht, 5 1935 .—•). Na Konzervatoriju u Utrechtu studirao kompo (K. van Baaren) i klavir (J. Callenbach); usavršavao se ko Seibera u Londonu i P. Bouleza u Baselu. Djeluje u An damu u kolektivnom studiju za elektroniku STEIM. U po pod utjecajem K. Stockhausena i A. Weberna, kasnije je ost vlastiti stil u kojemu pokušava sintetizirati najnovija zvul i izraţajna sredstva, od elektronike do »instrumentalteatra«. liku paţnju privukla je Schatova »totalna opera« Het Laby izvedena prvi put 1966 u amsterdamskom cirkusu. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: Mozaiken, 1959; Concerto da a 1960; On escalation za 6 udaraljki i orkestar, 1968 (posvećeno Che Gui Thema za obou i orkestar, 1970. — KOMORNA: septet za flautu, obou klarinet, rog, klavir, violonĉelo i udaraljke, 1957; 2 Pieces za flautu, VJ trublju i udaraljke, 1959; Improvisations and Symphonies za duhaĉki k' 1960; Entelechie No. 1 za 5 grupa instrumenata, 1961; Entelechie No. 2 izvodilaca, 1961; Signalement za 3 kontrabasa i 6 perkusionista, 1961; Int tie en Adagio in oude stijl za gudaĉki kvartet, 1962—65; First Essay on elec tion za violinu, gitaru i metalne udaraljke, 1966; sekstet za 3 glumca i 3 i mentalista, 1970. — KLAVIRSKA: Inscripties, 1959; Anathema, 1969. C. za 31tonske orgulje, 1962. — DRAMSKA: totalna opera Het Labyrinth, kolektivna opera Reconstructie, 1969; kazališni komad Het Vijfde Seizoen, — VOKALNA: Cryptogramen za bariton i orkestar, 1959; The Fali za 1 sova, 1960. LIT.: H. Vogt, Neue Musik seit 1945, Stuttgart 1972.

SCHAUFFLER, Robert Haven, ameriĉki muziĉki (Brno, 8. IV 1879 — New York, 24. XI 1964). Studirao na verzitetima u Princetonu i Berlinu. DJELA: The Musical Amateur, 1911; Fiddler's Luck, the Gay Adve of a Musical Amateur, 1920; Beethoven: The Man who Freed Music, 1929 ćeno izd. The Mad Musician, 1932; novo izd. 1937); The Unknozvn Brahms, The Magic of Music, an Anlhology, 1935; Florestan: The Life and Worh 0 bert Schumann, 1945; Franz Schubert: The Ariel of Music, 1949 i dr. ;

SCHAUFUSS — SCHEIDT SCHAUFUSS, i. Frank, danski plesaĉ, koreograf i pedagog (Kobenhavn, 13. XII 1921—). Klasiĉni balet studirao na školi Kraljevskog danskog baleta (B. Bertholini) u Kobenhavnu. God. 1941—70 djelovao u Kraljevskom danskom baletu (od 1945 solist, 1956—58 baletni majstor); uz to sa svojom ţenom Monom Vangsaa niz godina direktor Danske baletne akademije i Danskog baletnog kazališta. Gostovao u trupama Metropolitan Ballet, Ballets de Pariš i Grand Ballet du Marquis de Cuevas. Isticao se vanrednom elegancijom pokreta; Sch. je i vrstan pedagog. 2. Peter, plesaĉ (Kebenhavn, 26. IV 1949 —). Sin Franka; studij baleta završio na školi Kraljevskog danskog baleta u K0benhavnu i tamo 1965 debitirao. Gostovao u trupama National Ballet of Canada, Danischen Ballet Theatre i u Hrvatskom Narodnom Kazalištu u Zagrebu (1971) u baletu Giselle (Adam). Od 1970 solist je ansambla London Festival Ballet. Koreografijom se bavi od 1970 {Homo, Little Things, Folklore Beat i dr.). SCHEFF, Fritzi (pravo ime Anna Yager), ameriĉka pjevaĉica austrijskog podrijetla, sopran (Beĉ, 30. VIII 1879 — New York, 8. IV 1954). Kći i uĉenica operne pjevaĉice Hortense Scheff, studij nastavila kod Schroder-Hanfstaenglove u Miinchenu i na Konzervatoriju u Frankfurtu na Majni; tamo je debitirala 1897 kao Julija (Gounod, Romeo ijulija). God. 1898—1900 u Miinchenu i 1900—03 na Covent Gardenu u Londonu i na Metropolitanu u New Yorku, gdje se proslavila kao Marzelline (Beethoven, Fidelio), Zerlina (Mozart, Don Giovanni), Musetta (Puccini, La Boheme), Nedda (Leoncavallo, I Pagliacci) i Elsa (Wagner, Lohengrin). Nakon toga posvetila se opereti i muziĉkoj komediji, postavši zvijezda na Broadwayu, osobito kreacijama u operetama Boccaccio CSuppe), Girofle-Girofla (Lecocq) i Mademoiselle modiste (Herbert). Nastupala je i kao dramska glumica. SCHEIBE, Johann Adolf, njemaĉki kompozitor, muziĉki pisac i teoretiĉar (Leipzig, kršten 5. V J708 — Kobenhavn, 22. IV 1776). Sin leipziškoga graditelja orgulja Johanna Scheibea; 1740 postao dvorski kapelnik markgrofa Brandenburg-Kulmbacha, a 1744 kraljevski danski dirigent u Kobenhavnu. Umirovljen 1758. Od 1737 do 1740 izdavao u Hamburgu tjednik Der critische Musicus (u 6. svesku I dijela, 1738, oštro je napao J. S. Bacha); 1745 priredio novo, povećano izdanje toga tjednika. Sch. je prvi postavio tezu o podrijetlu višeglasja koje prema njegovu mišljenju treba traţiti medu sjevernjaĉkim narodima. Svojim opernim libretom Thusnelda (1749) ţelio je pobuditi oţivljavanje velike njemaĉke opere epsko-nacionalnih obiljeţja. Sch. je uz to, već u ono vrijeme, isticao potrebu tijesne uzajamne povezanosti opere i njezine uvertire. U svojim brojnim, korektno pisanim, ali ponešto hladnim kompozicijama, Sch. se uglavnom nije izdizao iznad prosjeka. DJELA. SPISI: Eine Abhandlung von den musicalischen Intervallen und Geschlechtern, 1739; Abhandlung vom Ursprung und Alter der Alusik, insonderheit der Vokalmusik, 1754; Beantzvortung der unparteiischen Anmerkungen.. iiber eine Stelle des Critischen Musicus, 1758; Abhandlung iiber das Rezitativ, Der critische Musicus, 97—117 (obj. i u Bibliothek der schonen Wissenschaften und freien Kiinste, 1764—65, 11—12); Uber die musikalische Composition, Die Theorie der Melodie und Harmonie, 1773 (prvi od ĉetiri zamišljena sveska; ostala tri nije napisao); Compendium musices theoretico-praclicum (rkp.). — Od njegovih mnogobrojnih kompozicija (30 koncerata za violinu, 150 koncerata za flautu, kvarteti, trija, sonate, oratoriji, oko 200 crkvenih djela) obj. su samo 3 sonate za flautu i klavir, 6 sonata za flautu i b. c, sve pod naslovom Alusika-lische Erguickungstunden, pa slobodnozidarske pjesme, neke kantate i djeĉje pjesme. LIT.: E. Reichel, Gottsched und J. A. Scheibe, SBIMG, 1900 —01. — E. Rosenkaimer, J. A. Scheibe als Verfasser des Critischen Musicus (diserta cija), Bonn 1923. — K. A. Storch, J. A. Scheibes Anschauungen von der rausikalischen Historie, Wissenschaft und Kunst (disertacija;, Leipzig 1923. — H. H. Eggebrecht, Scheibe gegen Bach im Notenbeispiel, Das Musikleben, 1952. — P. Denary, J. A. Scheibes Compendium Musices, MF, 1957- —• Isti, Die deutsche kompositionslehre des 18. Jahrhunderts, Leipzig 1961. — C. Berger i H. G. Hoke, Johann Adolf Scheibe, MGG, XI, 1963.

SCHEIBLER, Johann Heinrich, njemaĉki akustiĉar (Monschau kraj Aachena, n. XI 1777 — Krefeld, 2C. XI 1837). Bavio se metodama mjerenja zvuka. Pronašao je tzv. Scheiblerovu metodu ugaĊanja i konstruirao aparat (Tonmesser) koji olakšava temperirano ugaĊanje. Već 1834 predlagao je 440 dvostrukih titraja za komorni ton (a1)DJELA: Der physikalische und musikalische Tonmesser, 1834; Anleitung* die Orgel vermittelst der Stosse (vulgo Schzoebungen) und des Metronoms kor rekt gleichschzvebend zu stimmen, 1834; Uber mathematische Stimmung, Temperaturen und Orgelbaustimmung nach Vibrationsdifferenzen oder Stossen, 1835; Mitteilung iiber das Wesentliche des musikalischen und physikalischen Tonmessers, 1835. — God. 1838 izdana su sva ta djela pod naslovom H. Scheiblers Schriften iiber musikalische und physikalische Tonmessung. LIT.: R. Haase, Johann Heinrich Sc heib ler und seine Bedeutung fiir die Akustik, Koln 1957.—■ Isti, Johann Heinrich Scheibler, MGG, XI, 1963.

SCHEIDEMANN, Heinrich, njemaĉki orguljaš i kompozitor (W6hrden, oko 1596 — Hamburg, 1663). Uĉio kod svog oca Hansa Scheidemanna i kod J. P. Sweelincka u Amsterdamu. God. 1625 naslijedio je oca kao orguljaš u crkvi sv. Katarine u Hamburgu. Njegovi su uĉenici bili W. Fabricius, M. Weckmann i J. A. Rein-

285

ken koji je 1663 preuzeo njegovo orguljaško mjesto. Sch. je jedan od istaknutih Sweelinckovih sljedbenika u sjevernoj Njemaĉkoj. DJELA. Za orgulje: 20 kcralnih obradba; 8Magnificata; 12 Praeambula; Fuge; Tokata; Canzone; 12 motetskih obradba. Više plesnih stavaka za instru mente s tipkama (saĉuvano sve u rkp., u bibliotekama u Clausthal Zellerfeldu i Liineburgu). — Za ţivota obj. 10 melodija u zbirci Neue himlische Lieder J. Rista, 1651 i 24 melodije u Die verschmahete Eitelkeit, 1658. NOVA IZD.: 15 preludija i fuga za orgulje obj. M. Seiffert (Organum, 1925); Die Liineburger Orgeltabulatur KN 208 obj. M. Reimann, 1957; 10 ko-ralnih obradbi obj. G. Gerdes (46 Chorale fiir Orgel von J. P. Szveelinck und seinen deutschen Schiilern, 1957); tokatu in G obj. H. J. Moser i T. Fedtke (Choralbearbeitungen und freie Orgelstiicke der deutschen Sweelinck-Schule, 1955) i dr. LIT.: M. Seiffert, J. P. Sweelinck und seine direkten Schuler, VFMW, 1891. — G. Gerdes, Choralvariationen J. P. Sweelincks und seiner Schuler (disertacija), Freiburg i. Br., 1956. — W. Apel, Neu aufgefundene Klavierwerke von Scheidemann, Tunder, Froberger, Reinken und Buxtehude, AML, 1962. — G. Fock, He inric h Sc he ide ma nn, MG G, XI, 196 3. — W. Breig , Die Orgehverke von Heinrich Scheidemann, Wiesbaden 1967. — W. Apel, Geschichte der Orgel- und Klaviermusik bis 1700, Kassel 1967.

SCHEIDEMANTEL, Karl, njemaĉki pjevaĉ, bariton (Weimar, 21. I 1859 — 26. VI 1923). Uĉio kod B. Borchersa; na opernoj pozornici debitirao 1878 u Weimaru kao Wolfram (Wagner, Tannhauser) gdje je pjevao do 1886. U pjevanju se usavršavao 1881—83 kod J. Stockhausena u Frankfurtu. Od 1886 dugi niz godina stalan gost sveĉanih igara u Bavreuthu. God. 1886—1911 ĉlan Opere u Dresdenu, 1911—20 predavao na Visokoj školi za muziku u Weimaru, a 1920—22 vodio Dresdensku operu. U nekoliko mahova gostovao u Londonu. Napisao Stimmbildung, 1907 (VII izd., 1920) i Gesangsbildung, 1913 (engl. prijevod, 1913); obj. instruktivnu zbirku pjesama Meisterioeisen (6 sv.), 1914. LIT.: P. Trede, Karl Scheide mantel, Dresden 1911. — \V. Altmann, Karl Scheidemantel, Deutsches Biographisches Jahrbu ch, Berlin 1930. —■ H. Kiihner, Karl Scheidemantel, MGG, XI, 1963.

SCHEIDL, Theodor, njemaĉki pjevaĉ, bariton (Beĉ, 3. VIII 1880 —• Tubingen, 22. IV 1959). Pjevanje uĉio u Beĉu i tamo debitirao 1910 na Volksoperi kao Glasnik (Wagner, Lohengrin). Operni solist u Olomoucu, Augsburgu, Stuttgartu (1913 —21), na Drţavnoj operi u Berlinu (1921—32) i Pragu (1932 —37). Od 1937 profesor na Visokoj muziĉkoj školi u Miinchenu i od 1944 profesor pjevanja u Tiibingenu. Istaknuti wagnerijanac, proslavio se u Bavreuthu svojim kreacijama Klingsora i Donnera (Prsten Nibelunga), Amfortasa (Parsifal) i Kurwenala (Tristan i Izolda); gostovao je u Londonu, Parizu, Bruxellesu, Beĉu, Amsterdamu, Miinchenu i drugim evropskim opernim središtima. Bio je i izvrstan interpret balada i koncertni pjevaĉ. Snimio je više gramofonskih ploĉa. SCHEIDT, njemaĉka obitelj pjevaĉa, braća. 1. Selma, sopran (Bremen, 26. XI 1874 — Weimar, III 1959)- Pjevanje uĉila u Hamburgu (H. Bollhoff) i kod Th. Bertrama; na opernoj pozornici debitirala u Elberfeldu kao Agathe (Weber, Strijelac vilenjak). Od 1892 operni solist u Essenu, Diisseldorfu, Aachenu, Bonnu i na Theater des Westens u Berlinu, od 1900 prvakinja Opere u Weimaru, gdje je kroz više od 25 go dina ostvarila niz prvih sopranskih uloga. God. 1958 postala je poĉasnom graĊankom grada Weimara. 2. Julius, bariton (Bremen, 29. VIII 1877 — 10. XII 1948). Debitirao 1899 u Kolnu i tamo angaţiran do 1916. God. 1916 ■—24 solist Njemaĉke opere u Berlinu i 1924—30 prvi bariton na Drţavnoj operi u Hamburgu; kasnije se bavio pjevaĉkom pe dagogijom. Njegove su najbolje kreacije bile Hans Sachs (Wagner, Majstori pjevaĉi) i Falstaff (Verdi). Snimio je više gramofonskih ploĉa, medu kojima i duete sa svojom sestrom Selmom. 3. Robert, bariton (Bremen, 16. IV 1879 —■ Frankfurt na Majni, 10. IV 1964). Dramski glumac; pjevanje studirao na Kon zervatoriju u Kolnu i tamo 1897 debitirao na opernoj pozornici. Operni solist u Kolnu, Hamburgu (1903—12) i Frankfurtu na Majni (1912—40). Već 1904 sudjelovao na Sveĉanim igrama u Bavreuthu kao Biterolf (Tannhauser), Donner (Prsten Nibe lunga) i Klingsor (Parsifal). U svojoj bogatoj umjetniĉkoj ka rijeri izgradio opseţan operni repertoar koji je sadrţavao i djela suvremenih kompozitora. Sch. je pjevao na praizvedbama Schrekerovih opera Die Gezeichneten (1918) i Der Schatz-gra'ber (1920) u Frankfurtu na Majni. Njegov je glas ostao saĉuvan na gramofonskim ploĉama. SCHEIDT, Samuel, nje maĉki kompozitor i orguljaš (Halle an der Saale, kršten 3. XI 1587 —24. III 1654). God. 1603—08 orguljaš u crkvi St. Moritz u Halleu, 1608—09 uĉio s. SCHEIDT

286

SCHEIDT — SCHELLENBERG

kod J. P. Sweelincka u Amsterdamu. Zatim ponovno u Halleu, crkveni i dvorski orguljaš (od 1620 dvorski dirigent) markgrofa Christiana Wilhelma od Brandenburga, a 1628—30 i gradski muziĉki direktor. Najistaknutiji uĉenik J. P. Sweelincka. Scheidtova je umjetnost ukorijenjena u kontrapunktskoj tehnici XVI st. U suštini konzervativan, vrlo je oprezno preuzimao nove tekovine: instrumentalne figure virginalista, koncertantni stil, generalbas i izraţajnu interpretaciju teksta. Sch. je historijski vaţan po svojim kompozicijama za orgulje. Tabulatura nova tehniĉki i sadrţajno tĊliko oplemenjuje, produbljuje i obogaćuje njemaĉki kontrapunktski orguljski stil da oznaĉuje poĉetak dugoga niza velikih djela za orgulje njemaĉkih majstora. Naslov oznaĉuje nov naĉin notiranja za instrumente s tipkama: umjesto tadanjih njemaĉkih, orguljskih tabulatura, pisanih slovima, ovdje se muzika biljeţi notama na naĉin partiture, svaki glas na zasebnom petorolinijskom sistemu. Njegove iscrpne upute za registriranje kod orguljskoga korala (s istaknutim koralnim cantus firmusom) neobiĉno su vrijedne, jer pojaĉavaju plastiĉnost strogih kontrapunktskih linija orguljskog stavka. Do Scheidta njemaĉki su orguljaši pola stoljeća šablonski kolorirali melodije. Sch. dokrajĉuje to mehaniĉko umijeće svojom istinskom umjetnošću. DJELA. KOMORNA: Paduana, Galliarda, Couranta, Alemande, Intrada, Canzonetto za 4—5 dionica i b. c, 1621; LXX. Symphonien auff Concerten manir... Vornemlich auff Violinen zu gebrauchen die geviohnliche Tonos ... za 3 dionice i b. c. (za liturgijsku upotrebu), 1644. Zajedno sa J. P. Sweelinckom: varijacije Paduana Hispanica (2, 4. i 6. varijacija od Scheidta) i Von der Fortuna werd ich getrieben (4—6. varijacija od Scheidta). — ORGULJSKA: Tabulatura nova; 3 sv. (sv. 1—2: obradbe korala, svjetovnih pjesama i plesova u formi varijacija, fantazije, tokate, fuge, eha; 12 kanona; sv. 3: obradbe protestantsk ih liturgijskih melodija), 1624; Tabulatur-Buch (100 protestantskih crkvenih melodija u 4-gl. harmonizaciji), 1650; nekoliko pojedinaĉnih kompozicija. — VOKALNA: Cantiones sacrae,39 dvozbornih moteta za 8 glasova, 1620; Concertus sacri za 2—12 glasova, instrumente i b. c, 1621: Nezve Geistliche Concerten za 2—3 glasa i b. c. (4 sv.), 1634, 1635 i 1640; Liebliche Krafft-Bliimlein aus der Heyligen Geistes Lustgarten abgebrochen, duhovni koncerti za 2 glasa i b. c, 1635. NOVA IZD.: Sveukupna djela izlaze u izdanju G. Harmsa (1923—34), Ch. Mahrenholza (1934—53) i A. Adrioa (1957—64), objavljeno sv. I—XI. LIT. : A . VCerner, Samuel und Gottfried Scheidt, SBIMG, 1899—1900. — Isti, Neue Beitrage zur Scheidt-Biographie, ibid., 1911—12. — Ch. Mahrenholz, Samuel Scheidt, sein Leben und Werk, Leipzig 1924. — R. Hunicken, Samuel Scheidt, ein althallischer Musikus, sein Leben und Wirken, Halle 1934. — A. Schering, W. Serauky i R. Hunicken, Festschrift Samuel Scheidt, Wolfenbuttel i Berlin 1937. — W. Serauky, Samuel Scheidt in seinen Briefen, Halle 1937. — Samuel Scheidt, eine Gedenkschrift, Leipzig 1954. — Ch. Mahrenholz, Aufgabe und Bedeutung der Tabulatura nova Samuel Scheidts, Mušica, 1954- — Isti, Samuel Scheidt und die Orgel, Musik und Kirche, 1955. — F. Miiller, La T£chnique de la realisation variee dans la Tabulature de Gbrlitz, Kongressbericht, Koln 1958. — E. Gessner, Samuel Scheidts geistliche Konzerte. Ein Beitrag zur Geschichte der Gattung, Berlin 1961. — L. Schierning, Quellengesc hic htlic he Stud ie n z ur Or ge l- und Kla vie rmus ik in De utsc hla nd aus der ersten Halfte des 17. Jahrhunderts, Kassel 1962. —• Ch. Mahrenholz, Sa muel Scheidt, MGG, XI, 1963. — W. Braun, Samuel Scheidts Bearbeitungen alter Motetten, AFMW, 1963. B. Ać.

SCHEIFFELHUT, Jakob, njemaĉki kompozitor (Augsburg, kršten 19. V 1647 — 2. VII 1709). Uĉenik T. Kriegsdorfera u Augsburgu gdje je zatim instrumentalist i regens chori u crkvi sv. Ane (1673—97) i u Barfusserkirche (od 1697). Uz J. Fischera ide meĊu prve njemaĉke kompozitore orkestralne suite francuskoga tipa. DJELA: Lieblicher Fruhlings-Anfang oder Musicalischer Saytenklang (suite u 7 stavaka s preludijem i arijom), 1685. — Musicalischer Gemuts-Ergotzungen erstes Werck (suite u 6 stavaka sa sonatom za 2 violine i b. c), 1684; Musicalisches Kleeblatt (kompozicije u francuskom stilu za 2 violine ili flaute te violinu ili fagot), 1707. — Godišnjak kantata M. N. Rauners heiliger Jesus und Sonntags-Freud sa 2 diskanta ili tenor, 2 violine, violone i b. c, 1682—84. LIT.: L. Gerheuser, Jakob Scheiffelhut und seine Instrumentalmusik (disertacija), Zeitschrift des Historischen Vereins fiir Schvvaben und Neuburg, 1933- — A. Layer, Jakob Scheiffelhut, MGG, XI, 1963.

SCHEIN, Johann Hermann, nemaĉki kompozitor (Griinhain, 20. I 1586 •— Leipzig, 19. XI 1630). Od 1607 studirao na Univerzitetu u Leipzigu. God. 1613—15 uĉitelj i muziĉki direktor privatne kapele G. Wolffensdorfa u Weissenfelsu, 1615 dvorski dirigent u Weimaru, a od 1616 do kraja ţivota kantor škole i crkve sv. Tome u Leipzigu. Sch. ide medu osnivaĉe i najznaĉajnije predstavnike ranog muziĉkog baroka u Nemaĉkoj. Usvojivši tekovine italijanskoga ranoga muziĉkog baroka (generalbas, koncertantni stil), on ih u svom delu povezuje sa nemaĉkom muziĉkom (polifonom) tradicijcm. MeĊu Scheinovim svetovnim vokalnim kompozicijama, pisanima preteţno u italijanskom madrigalskom stilu, ima i homofonih horskih pesama puĉkog karaktera (zbirke Venuskrantzlein i Studenten-Schmauss) i 3-gl. ili 5-gl. pesama kod kojih je generalbas postao sastavni deo kompozicije (zbirke Mušica boscareccia i Diletti pastorali). Sch. je sam spevao i većinu tekstova za svoje vokalne kompozicije. Za ranu istoriju nemaĉke barokne pesme vaţne su njegove izvodilaĉke upute u predgovoru zbirci Mušica boscareccia; tu Sch. dopušta alternative u sastavu, meĊu ostalima, umesto troglasja, sopran solo i continuo. U svojim duhovnim koncertima Sch. isprva sledi Viadanu pa se drţi malog sastava. MeĊutim, u zbirci iz 1626 povećav a

broj koncertantnih glase jaĉava ulogu instrumt razraĊuje formu na ta što ukljuĉuje, fakultativ: rove. Scheinovo posled: seţno vokalno delo, Ci iz 1627, prva je protes pesmarica u kojoj se ja\ neralbas. Razvoju samostalne, mentalne muzike Sch. j' go pridoneo svojim 01 skim svitama u varijacior mi. Polifona graĊa tih de redno je sloţena i zaok: DELA: 20 instrumentali Banchetto Musicale... za 4nica, 1617. — VOKALNA Krantzleinza 5 glasova (17 nj J. H. SCHEIN sova od kojih jedna 6-gl. c 1609; Balletto pastorale za sa, 1620; Mušica divina za 8—24 glasova, 1620; Mušica bos WaldLiedelein, auf Italian-Villanellische Invention za 3 glasa (3 sv., 1 50 nemaĉkih pesama u raznim varijantama sastava uz b. c. ili bez njegi 1626 i 1628 (u izd. iz 1644 Scheinovi tekstovi zamenjeni su anonim hovnim tekstovima); madrigali za 5 glasova, 1623; Diletti pastorali z; sova i b. c. (15 nemaĉkih pesama), 1624; Villanelle za 3 glasa, 1625; St -Schmauss za 5 glasova (5 nemaĉkih pesama), 1626; veliki broj prigodn pozicija. —■ CRKVENA: 58 duhovnih koncerata Opella nova... za 3 sova i b. c, 2 knj., 1618—26; Das te Deum laudamus mit 24 Stimmei Cymbalum Sionium za 5, 6, 8, 10 i 12 glasova (u svemu 30 latinskih i n moteta i jedna 5-gl. instrumentalna canzona), 1615; Fontana d'Israei eine sonderbare anmutige Italian-Madrigalische Manier za 5—6 glasovi (moteti), 1623; Cantional oder Gesangbuch Augspurgischer Confession glasova (u svemu 312 pesama), 1627. NOVA IZD.: celokupno izd. u redakciji A. Priifera, K. Hassea 1 gelkea (nedovršeno; štampano 8 sv.), 1901—23. Novo, celokupno izd., dinaĉnim sv., redigira A. Adrio od 1963. LIT.: A. Priifer, Johann Hermann Schein (sa popisom dela), 1895. — Isti, Johann Hermann Schein und das weltliche deutsche j Publikationen der Internationalen Musikgesellschaft dodatni sv. II, 1 Isti, Schein's Cvmbalum Sionium, Festschrift Liliencron, 1910. Brauer, J. Regnart, J. H. Schein und die An^ange der deutschen Baro Deutsche Vierteljahrsschrift fiir Literaturwissenschaft und Geistesges !939- — I' Hueck, Die kunstlerische Entwicklung Johann Hermann (disertacija), Freiburg i. Br. 1943. — H. Rauhe, Dichtung und Musik i lichen Vokalwerk Johann Hermann Scheins (disertacija), Hamburg 1 W. Gurlitt, Ein Autoren privileg fiir Johann Hermann Schein von 162I sehrift K. G. Fellerer, Regensburg 1962. ■— W. Reckziegel, Das Cantio J. H. Schein, Berliner Studien zur Musikwissenschaft 5, 1963. — A. Johann Hermann Schein, MGG, XI, 1963. Đ

SCHELBLE, Johann Nepomuk, njemaĉki dirigent, i pedagog (Htifingen, Schwarzwald, 16. V 1789 — Fra na M., 6. VIII 1837). Muziĉki studij zapoĉetu samostanu A thal, nastavio u Donaueschingenu (Weisse) i Stuttgar L. Krebs) i tamo je 1812 angaţiran kao dvorski pjevaĉ i nas na kraljevskom muziĉkom institutu. Od 1813 bio je operni u Beĉu, a 1817—36 direktor Muziĉke akademije u Fran na M. God. 1818 osnovao muziĉko društvo (od 1821 pod in Cacilienverein), kojim je do smrti upravljao. Društvo je iz djela Mozartova, Handelova, Palestrinina, Scarlattijeva a 1829 i Bachov Matthauspassion (za koji je Sch., kao t predstavnik bidermajera, napisao »ljupkije« recitative!). Ka stavnik uveo je specijalnu metodu za usavršavanje sluha. LIT.: O. Bormann, Johann Nepomuk Schelble (disertacija), Fr; n. M. 1926. — G. Feder, J. N. Schelbles Bearbeitung der Matthaus] J. S. Bachs, MF, XII, 1959. — Isti, Johann Nepomuk Schelble, MGG, XI

SCHELLE, Johann, njemaĉki kompozitor (Geising, : kršten 6. IX 1648 •— Leipzig, 10. III 1701). Ĉlan djeĉaĉkog u Dresdenu i Wolfenbiittelu, a nakon mutiranja (1664) po u Leipzigu školu sv. Tome i kasnije Univerzitet. Od 1670 1 u Eilenburgu, 1677 naslijedio S. Knupfera na poloţaju k£ sv. Tome u Leipzigu. Njegovi su uĉenici bili Ch. Graup R. Keiser, a naslijedio ga je J. Kuhnau, neposredni preth J. S. Bacha. DJELA: 2 latinska moteta uz instrumentalnu pratnju; 46 njemaĉki teta ili kantata za glas i instrumentalnu pratnju; kanon za 6 glasova; 30 za glas i b. c. u zbirci Der anddchtige Student J. Fellera, 1682. NOVA IZD.: A. Schering obj. crkvene kantate Lobe den Herrn, Seele, Vom Himmel kam Engel Schar, Barmherzig und gnddig ist der Herr mein herzliebes Jesulein (DDT, 58—59, 1918; novi otisak H. J. Moser, kamatu Christus ist des Gesetzes Ende obj K. Straube (Ausgevidhlte Gesdi Thomanenchores, II, 1929). LIT.: A. Schering, Ueber die Kirchenkantaten vorbachischer Thom toren, Bach-Jahrbuch, 1912. — Isti, Die alte Chorbibliothek der Thomas in Leipzig, AFMW, 1919. —■ Isti, Musikgeschichte Leipzigs, Leipzig — F. Graupner, Das Werk des Thomaskantors Johann Schelle (diser Berlin i Wolfenbuttel 1929. — P. Hauschild, Johann Schelle, MGG, XI,

SCHELLENBERG, Arno, njemaĉki pjevaĉ, bariton, lin, 16. VI 1903 —). Pjevanje studirao na Visokoj muziĉkoj u Berlinu (J. v. Raatz-Brockmann); na opernoj pozornici 1

SCHELLENBERG — SCHERCHEN

287

tirao 1929 u Diisseldorfu. God. 1930—31 solist Opere u Kolnu i od 1932 na Drţavnoj operi u Dresdenu; 1950 postao profesor na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu; uz to je vodio majstorske teĉajeve na Mozarteumu u Salzburgu. Gostovao u Parizu, Beĉu, Rimu, Stockholmu i na festivalu Maggio Fiorentino; snimio više gramofonskih ploĉa. SCHEI.LING, Ernest (Henry), ameriĉki pijanist i kompozitor (Belvidere, Nevv Jersev, 26. VII 1876 — New York, 8. XII I939)' Uĉio na Pariškom konzervatoriju kod G. Mathiasa, zatim kod A. Moszkowskog, H. Hubera, Th. Leschetizkog i I. Paderewskog. Koncertirao u Evropi i Americi solistiĉki i u komornim ansamblima. Njegove kompozicije Impressions from an Artist's Life (varijacije, od kojih svaka crta po jedrfbg umjetnika, kompozitorova prijatelja), A Victory Bali i Fantastic Suite idu meĊu najpopularnija djela ameriĉkog orkestralnog repertoara.

SCHENK, Johann Baptist, austrijski kompozitor i pedagog (Wiener-Neustadt, 30. XI 1753 — Beĉ, 29. XII 1836). Uĉenik G. Ch. Wagenseila. Od 1794 kapelnik princa Carla von Auersperga; bavio se i privatnom podukom, pa je i Beethovena 1793 —94 instruirao u kontrapunktu. Popularni Schenkovi Singspieli izvodili su se niz decenija u Njemaĉkim kazalištima. Najuspjeliji, Der Dorfbarbier, proţet je zdravim humorom u muzici i tekstu.

DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u c-molu; simfonijske pjesme A Victory Bali, 1923 i Morocco, 1927; koncert za violinu, 1916; Ligendes symphoniques; Fantastic Suite za klavir i orkestar, 1905; Impressions from an Artist's Life za klavir i orkestar, 1913. — KOMORNA: Tarantella za gudaĉki kvartet; divertimenti za gudaĉki kvartet i klavir; sonata za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije. — Solo-pjesme.

SCHENKER, Heinrich, austrijski muziĉki teoretiĉar (Višnevĉik, Ukrajina, 19. VI 1867 — Beĉ, 13. I 1935). Uĉenik A. Brucknera na beĉkom Konzervatoriju. Izgradio vlastitu metodu analitiĉkog prouĉavanja muziĉkih djela od razdoblja kasnog baroka do romantike (poglavito djela Bacha i Beethovena), po kojoj se svaka kompozicija dade, s pomoću procesa reduciranja pojedinih njezinih slojeva, svesti na primarnu strukturu (tzv. Ursatz). Ova primarna struktura iz koje raste ĉitava kompozicija uvjetuje, po Schenkerovu mišljenju, jedinstvenost i cjelovitost majstorskog djela. Svoje postavke izvodio je iz odreĊenih kompozicijskih postupaka, osobito Beethovenovih, ĉije skice potvrĊuju rast kompozicije iz jedne primarne strukture. Stoga je Sch. i naglašavao vaţnost temeljita prouĉavanja muziĉkih autografa i 1927 potaknuo u Beĉu osnivanje arhiva fotokopija autografa vrijednih kompozicija. Oštar i polemiĉki ton Schenkerovih spisa i njegovi neosnovani sudovi o pojedinim umjetnicima (A. Bruckner, M. Reger, R. Wagner), izazvali su negativne ocjene njegove u osnovi pozitivne analitiĉke metode. Schenkerovo nauĉavanje prihvatili su i promicali brojni njegovi uĉenici, meĊu kojima O. Vrieslander, H. Roth, J. P. Dunn, A. van Hoboken i O. Jonas. Sch. se bavio i kompozicijom.

SCHELLING, Friedrich Wilhelm Joseph, njemaĉki filozof (Leonberg, Wurttemberg, 27. I 1775 — Bad Ragaz, Švicarska, 20. VIII 1854). Profesor univerziteta u Jeni, Wiirzburgu, Erlangenu, Munchenu i Berlinu. Od njegovih djela s muzikom je najviše povezano Philosophie der Kunst (predavanja iz 1802 —03, obj. 1809). Schelling se smatra utemeljiteljem filozofije identiteta, prema kojoj su subjekt i objekt, mišljenje i bitak, priroda i duh polariteti jedne te iste stvarnosti, dakle u biti identiĉni. Priroda je vidljivi duh, a duh je nevidljiva priroda. U svom sistemu transcendentalnog idealizma (System des transcendentalen Idealismus, 1800), Sch. zastupa tezu o umjetnosti kao najvišem stupnju duhovne djelatnosti, jer je u njoj najpotpunije ostvareno jedinstvo subjekta i objekta, konaĉnog i beskonaĉnog, svjesnog i nesvjesnog, idealnog i realnog. »Idealnim« umjetnostima smatra liriku, epiku i dramatiku, a muziku najrealnijom medu realnima. Nju slijedi slikarstvo kao idealna umjetnost unutar realnog, dok plastika odraţava identitet muzike i slikarstva. Naĉelo identiteta Sch. prenosi dalje na melodiju kao jedinstvo ritma i modulacije (»muziĉke odredivosti tonova«). Ritam je »muzika u muzici«, »vladajuća snaga muzike«. Najsavršenije sjedinjenje sviju umjetnosti nalazi Sch. u antiĉkoj grĉkoj drami koja u pjevanju sjedinjuje elemente muzike i poezije, a u plesu slikarstva i kiparstva. Opera mu se stoga ĉini karikaturom grĉkog ideala. Negirajući tonsko slikanje, tj. deskriptivnu muziku, Sch. smatra da bi se umjetnik koji stvara »morao uzdići u svijet ĉistih pojmova«. Svojom je idealistiĉkom, spekulativno orijentiranom filozofijom Sch. odluĉujuće utjecao na filozofsko mišljenje i umjetniĉku estetiku njemaĉkih romantiĉara. Njegova su cjelokupna djela objavljena u 14 sv., 1856—61 (novi otisak 1966—73). LIT.: W. Hilbert, Die Musikasthetik der Friihro ma ntik, Remscheidt 1911. — P. Riesenfeld, Schelling als Musikphilosoph, AM, 1913. — W. Bud~ deĉke, Schellings Metaphvsik der Musik in ihrem svstematischen Zusammen hang dargestellt (disertacija), Jena 1914. — P. Moos, Die Philosophie der Musik von Kant bis E. von Hartmann, Stuttgart 1922 (II izd.). — A. Steinkriiger, Die Asthetik der Musik bei Schelling und Hegel. Ein Beitrag zur Musikasthetik der Romantik (disertacija), Bonn 1927. —■ M. Becher, Der Einfluss der Philo sophie Schellings auf Richard Wagner, ZFMW, 1931—32. — H. M. Schnelhr, Schellings Theorv of the Metaphvsics of Music. The Journal of Aesthetics and Art Criticism, 1956—57. — W. Lidke, Friedrich Wilhelm Joseph Schelling, MGG, XI, 1963. I. Ać.

SCHENK, Erich, austrijski muzikolog (Salzburg, 5. V 1902 — Beĉ, 11. X 1974). Muziku studirao na Mozarteumu u Salzburgu te u Munchenu na Muziĉkoj akademiji i na Univerzitetu (A. Sandbeirger); promovirao 1925. Poslije kraće djelatnosti u Salzburgu nastavlja studij u Italiji, Beĉu i Berlinu. Od 1929 predaje na Univerzitetu u Rostocku, gdje osniva Muzikološki institut (od 1936 direktor). Od 1940 bio je profesor muzikologije na Beĉkom univerzitetu. Svojom plodnom djelatnošću Sch. je mnogo pridonio podizanju nivoa austrijske muzikologije, posebno u prouĉavanju i izdavanju muzike starijih autora. DJELA. SPISI: A. Paganelli. Sein Leben und seine Werke nebst Beitragen zur Musikgeschichte Bayreuths, 1928; Johann Strauss, 1940; Musik in Kdrnten, 1941; Beethoven zvrischen den Zeiten, 1943; 9SO Jahre Musik in Osterreich, 1946; Kleine Wiener Musikgeschichte, II izd. 1947; Ein unbekannter Brief Leopold Mozarts, Sitzungsberichte der Osterreichischen Akademie der Wissenschaften, 1947; W. A. Mozart. Eine Biographie, 1955 (engl. 1959); Mozart and his Times, 1959; Ausgeuiahlte Aufsdtze, Reden und Vortrage, 1968; studije i dr. —IZDANJA: djela D. Fridericija (Landschaftsdenkmale des Erbes deutscher Musik, 1942; sa W. Vollo.m), J. J. Fuxa (DTO, 1947), G. Muffata (ibid., 1953), J. H. Schmcl -zera (ibid., 1958, 1963 i 1965) i H. I. F. Bibera (ibid., 1960 i 1963); trio -sonate brojnih kompozitora (u raznim spomenicima); autobio grafija J. W. Hertela, 1957- — Redigirao: izvještaj s Mozartova kongresa u Salzburgu 1931 (izd. 1932) i u Beĉu 1956 (izd. 1958); DTO, od 1947; Veroffentlichungen der Kom-mission fur Musikoforschung der Osterreichischen Akademie der Wissenschaften, od 1947; spomenica R. Lachu, 1954; STMW, od 1955; Wiener Beitra'ge zur Musikzvissenschaft, od 1955. — God. 1962 objavljena je spomenica u Schenkovu ĉast (STMW). LIT.: O. Wessely, E. Schenk, Musikerziehung, 1957—58. — Isti, E. Schenk, Osterreichische Musikzeitschrift, 1974.

DJELA: 10 simfonija; 4 koncerta za harfu. — Trija; 5 gudaĉkih kvarteta. — Singspieli: Die Weinlese, 1785 (preraĊeno u Der Erntekranz, 1791); Die Weihnacht auf dem Lande, 1786; Im Finstern ist nicht gut tappen, 1787; Das unvertnutete Seefest, 1788; Das Singspiel ohne Titel, 1789; Achmet und Almanzine, 1795; Der Dorfbarbier, 1796; Der Bettelstudent, 1796; Die Jagd, 1797; Der Fassbinder, 1702. — Kantate Die Huldigung, 1719 i Der Mai, 1719. — Misa; Stabat mater. — Autobiografija (iz 1830) obj. u SMW, 1924. LIT.: F. Staub, Johann Schenk, Wiener Neustadt 1900. — E. Rosenfeld-Romer, Johann Schenk als Opernkomponist, Wien 1921. — F. K. Rieger, Johann Schenk, St. Polten 1944. — H. Federhofer, Johann Baptist Schenk, MGG. XI, 1963.

DJELA: SPISI: Neue musikalisehe Theorien und Phantasien (glavno djelo), 3 sv., 1906, 1910—22 i 1935; Beethovens neunte Symphonie (monografija), 1912; Der Tonmillc, to sv., 1921—24; Das Meisterzuerk in der Musik, 3 sv. (godišnjaci), 1925, 1926, 1930; Eine Rettung der klassischen Musiktexte: Das Archiv fur Photogramme in der National-Bibliothek Wien, Der Kunstwart, 1929; Fu'nf Urlinien-Tafeln, 1932. — IZDANJA: Klavierwerke von Ph. E.Bach, 1902 (s uvodom Ein Beitrag zur Ornamentik, 1903); Chromatische Phantasie und Fuge von J. S. Bach, 1920—21; faksimile autografa Beethovenove sonate u cis-molu op. 27, 1921; Klaviersonaten L. van Beethovens, 1934 (II izd. 1954, revidirao E. Ratz); Oktaven und Ouintenstudien von Brahrns, 1933 i dr. LIT.: L. Citkozvitz, The Role of H. Schenker, Modern Music, 1933. — O. Jonas, Das Wesen des musikalischen Kunstwerkes; eine Einfiihrung in die Lehre H. Schenkers, Wien 1934. —• M. Mann, Schenker's Contribution to Music Theorv, Music Review, 1949. •— F. Salzer, Structural Hearing (prikaz razvoja Schenkerove teorije), 2 sv., Nevv York 1952. —■ H. Federhofer, Die Funktionstheorie H. Riemanns und die Schichtenlehre H. Schenkers, Kongre sni izvještaj, Wien 1956. — Isti, Heinrich Schenker, Festschrift A. v. Hoboken, Mainz 1962. — O. Jonas, Heinrich Schenker, MGG, XI, 1963. — 5. Slatin, The Theories of Heinrich Schenker in Perspective (disertacija), Ann Arbor 1967.

SCHEPPAN, Hilde, njemaĉka pjevaĉica, sopran (Forst kraj Lausitza, 17. IX 1908 —- Bavreuth, 24. IX 1970). Pjevanje studirala u Berlinu na Visokoj muziĉkoj školi i kod Erny v. Stetten; na opernoj pozornici debitirala 1934 u Darmstadtu. Već 1935 postala ĉlanica Drţavne opere u Berlinu, na kojoj je do 1954 ostvarila niz briljantnih kreacija; uz to je 1937—43 i od 1951 bila stalan gost Sveĉanih igara u Bavreuthu. God. 1952—57 prvakinja Drţavne opere u Stuttgartu i od 1957 profesor na Konzervatoriju u Niirnbergu. Gostovala je u Amsterdamu, Beĉu, Hamburgu, Munchenu i Dresdenu; snimila je više gramofonskih ploĉa. SCHERCHEN, Hermann, njemaĉki dirigent i kompozitor (Berlin, 21. VI 1891 — Firenca, 12. VI 1966). U muzici samouk; 1907—10 violist u berlinskim orkestrima; 1912, na turneji koju je poduzeo sa Schonbergom, dirigirao njegove kompozicije; 1914 dirigent orkestra u Rigi. Po povratku iz ruskog zarobljeništva osniva u Berlinu 1919 Neue Musikgesellshaft, 1919—21 sa H. Grafom izdaje ĉasopis Melos. Djeluje zatim kao dirigent u Leipzigu., Frankfurtu na Majni (Museumskonzerte, od 1922), Winterthuru (od 1923, s prekidima, do 1947), Konigsbergu (1928—31). God. 1933—-46 ţivio izvan Njemaĉke kao dirigent, nastavnik i publicist; muziĉki direktor radio-stanica Ziirich i Beromiinster 1944—50. Uz to izdaje 1933—36 u Bruxellesu ĉasopis Mušica viva, a 1950 osniva u Ziirichu nakladno poduzeće Ars viva (1953 preuzima ga naklada B. Schott's Sohne u Mainzu). Od 1945 vodi dirigentske teĉajeve na razliĉitim evropskim ljetnim seminarima, gostuje u svima većim gradovima i organizira festivale. God. I954_utemeljio institut za elektroakustiĉka istraţivanja u Gravesanu (Švicarska) i izdavao ĉasopise Gravesaner Bldtter i Vierteljahrschrift fur musikalisehe, elektroakustisehe und schallzvissenschaftliche Grenzprobleme. Od 1956 bio je dirigent beĉkog simfonijskog orkestra, a

1959—-60 filharmonije u Herfordu (Vestfalija). Sch. je bio jedan od najtemeljitijih poznavalaca i najgovorljivijih pobornika suvremene

288

1928; Kiinstler, Kenner und Liebhaber der Musik im Zeitalter Haydns una

SCHERCHEN — SCHIASSI

muzike, pa i one ekstremnih pravaca; promicao je i elektronsku muziku. U vlastitim kompozicijama oĉituje tehniku vrlo srodnu Schonbergovoj. DJELA. KOMPO ZICIJ E: gudaĉk i k vartet u E -d uru, 1920; k la virsk i trio u a-molu. —• Sonata za klavir op. 5. —- Tsigane dans la lune za alt i violinu; solo-pjesme. — SPISI: Lehrbuch des Dirigierens, 1929 (novo izd. 1956; engl. 1933 i 1956; španjolski 1950); Vom Wesen der Musik, u djelu Das moderne Musikempfinden, 1546 (separat 1955; amer. izd. 1950, engl. 1956); Musik fiir Jedermann, 1950 (II izd. 1955). — Preradbe za gudaĉki orkestar starih engleskih plesova za viole; obradbe njemaĉkih, engleskih i ruskih narodnih pjesama za zbor. LIT.: W. Reich, H. Scherchen, The Chesterian, 1936. —■ Isti, H. Scherchen und »Melos«, Melos, 1951. — O. Mayer-Serra, Los grandes direetores: H. Scherchen, Polifonia, 1953. — F. Htrzfeld, Magie des Tacktstocks, Berlin 1953 (novo izd. 1959). — E. Kroll, Hermann Scherchen, MGG, XI, 1963. — H. Curjel, Gedenkrede fur H. Scherchen, Zurich 1967.

SCHERING, Arnold, njemaĉki muzikolog (Breslau, 2. IV 1877 — Berlin, 7. III 1941). Studij violine zapoĉet u Dresdenu (H. Petri) nastavio 1896 na Visokoj školi za muziku u Berlinu kod j. Joachima. Od 1898 studirao na berlinskom Univerzitetu muzikologiju (O. Fleischer, C. Stumpf), knjiţevnost i filozofiju. Kasnije uĉio na univerzitetima u Miinchenu (A. Sand-berger, Th. Lipps) i Leipzigu (H. Kretzschmar) gdje je 1902 doktorirao. Muziĉki referent ĉasopisa Neue Zeitschrift fiir Musik (1903—05 urednik), Leipziger Neueste Nachrichten i Signale fiir die musikalisehe Welt. Od 1907 univerzitetski profesor u Leipzigu, od 1920 u Halleu, od 1928 u Berlinu. God. 1904—39 urednik i suradnik godišnjaka BachJahrbuch, obilno je suraĊivao i u godišnjaku Jahrbuch der Musikbibliothek Peters. Opseţna Scheringova djelatnost A. SCHERING odvijala se u nekoliko pravaca. On je dao veoma vrijednih doprinosa prouĉavanju Bachove umjetnosti i Bachova vremena s posebnim obzirom na povijest muziĉkoga ţivota u Leipzigu. Njegovi prikazi razvoja koncerta i oratorija ubrajaju se u prva vaţna sintetiĉka djela o tim muziĉkim oblicima. Sch. je nastojao da i muziĉko-estetska razmatranja postavi na novu osnovu (putem psihološki motivirane simbolike) pa su u tom smislu osobito zanimljiva — iako ne uvijek i uvjerljiva — njegova tumaĉenja Beethovenovih kompozicija (klavirskih sonata i gudaĉkih kvarteta) koje ĉesto dovodi u neoĉekivanu vezu s pojedinim djelima iz svjetske knjiţevnosti (osobito sa Shakepeareovim . dramama). Privlaĉivi su i argumenti kojima objašnjava zašto je Schubertova simfonija u h-molu ostala nedovršena. Scheringova povijest muzike u primjerima prijeko je potrebna nadopuna svakom priruĉniku muziĉke povijesti i izvrstan uvod u poznavanje muziĉkih stilova. Sch. se bavio i kompozicijom. DJELA. KNJIGE: Bachs Textebehandlung, 1900; Geschichte des Instrumentalkonzerts bis A. Vivaldi (disertacija), 1902; Geschichte des Instrumentalkonzerts (proširena disertacija), 1905 (II izd. 1927); Geschichte des Oratoriums, 1911; Musikalisehe Bildung und Erziehung zum musikalischen Horen, 1911 (IV izd. 1924); Die niederlandische Orgelmesse im Zeitalter des Josquin, 1912; Deutsche Haus- und Kirchenmusik im 16. Jahrhundert, 1912; Studien zur Musikgeschichte der Friihrenaissance, 1914; Tabellen zur Musikgeschichte, 1914 (V izd. 1962, tal. prijevod 1941); Deutsche Musikgeschichte im Umriss, 1917; Gegenzvartsund Zukunftsaufgaben unserer Kirchenmusik, 1922; Die metrisch-rhythmische Grundgestalt unserer Choralmelodien, 1924; Musikgeschichte Leipzigs (2 sv.), 1926—41; Auffuhrungspraxis alter Musik, 1931; Geschichte der Musik in Beispielen, 1931 (novo izd. 1955; engl. 1950); Beethoven in neuer Deutung, 1934; Beethoven und die Dichtung, 1936; J. S. Bachs Leipziger Kirchenmusik, 1936 (II izd. 1954); Zur Erkenntnis Beethovens, 1938; F. Schuberts Symphonie in H moli und ihr Geheimnis, 1939; Von grossen Meistern der t Musik (zbirka eseja), 1940; Das Symbol in der Musik (studije i eseji), 1941; Ober Kantanten J. S. Bachs, 1942 (II izd. 1950); Vom musikalischen Kunstzverk (studije i eseji) 1949 (II izd. 1951); Humor, Heldentum, Tragik bei Beethoven, 1955, — STUDIJE: Zur BachForschung, SBIMG, 1902/03—1903/04; G. Mahler als Liederhomponist, Neue Zeitschrift fiir Musik, 1905; Zur instrumentalen Verzierungskunst im 18. Jahrhundert, SBIMG, 1905—06; Die Musikdsthetik der deutschen Aufkldrung, ibid., 1906—07; Die Lehre von den musikalischen Figuren, KMBJ, 1908; Ein zviederaufgefundenes V/erk von H. Schillz, ZIMG, 1908—09; Zur Geschichte der Solosonale in der ersten Halfte des 27. Jahrhunderts, Festschrift H. Riemann, 1909; Das kolorierte Orgelmadrigal des Trecento, SBIMG, 1910—11; Aus den Jugendjahren der musikalischen Neuromantik, PJB, 1917; Die expressionistische Bezvegung in der Musik, Einfiihrung in die Kunst der Gegenvrart, 1919; Takt und Sinngliederung in der Musik des 16. Jahrhunderts, AFMW, 1919—20; Ober Bachs Parodieverfahren, Bach-Jahrbuch, 1921; (jber Musikhoren und Musikempfinden im Mittelalter, PJB, 1921; Evangelische Kirchenmusik, u G. Adlerovu Handbuch der Musikgeschichte, 1924; Die musikalisehe Ausgestaltung des evangelischen Gottesdienstes, 1924; Das Problem einer Philosophie der Musikgeschichte, Kongressbericht Basel, 1924; Historische und nationale Klangstile, PJB, 1927; Aus der Geschichte der musikalischen Kritik in Deutschland, ibid.,

ibid., 1931; Die Erkenntnis des Tonzverks, ibid., 1933; Ober den Begrifj numentalen in der Musik, ibid. 1934; Kritik des romantischen Mus, ibid., 1937; Bemerkungen zu J. Haydns Programmsinfonien, ibid., 1939 IZDANJA: nova izd. djela H. Sc hiitza, J. Kuhnaua, Palestri Bacha, G. F. Handela, G. B. Pergolesija i dr. Objavio zbirke Perlen sangsmusik (5 sv.); Perlen alter Kammermusik (32 sv.); Alte Meister de. piels, 1909; Alte Meister aus der Friihzeit des Orgelspiels, 1913. — G izdana je Spomenica Scheringove 60-godišniice. Odabrane Scheringov obj. K. A4. Komma pod naslovom Vom V/esen der Musik, 1974. LIT.: H. Osthoff, Arnold Schering, AFMW, 1941. — 117. Gurlitt Schering, Musik und Kultur, 1941. — Isti, Pogovor Scheringovoj zb Das Symbol in der Musik, Leipzig 1941. — H. Osthoff, Arnold Scherinj XI, 1963.

SCHERZANDO (seherzoso; tal. igrajući, šaljiv, ne oznaka za muziku vedra i nestašna karaktera. Upotrebi za pojedine fraze, ali i za cijele stavke. Kao dodatna ozna ĉesto uz allegro ili allegretto, osobito u trećim stavcima i simfonija. x

SCHERZO (tal. šala, igra), instrumentalni stavak prj a ĉesto i humoristiĉkog karaktera. Naziv s. susreće se već st. U to je vrijeme to većinom oznaka za vedre svjetovne ( mentalne ili vokalne) stavke bliske capriceima kao npr. 5 seherzi... (1608) A. Troila, Scherzi musicali (1607) C. Mo dija, Scherzi e canzonette (1622) B. Marinija i Scherzi r (1692) J. Schenka. Zbirke pod naslovom Scherzi sacri (X\ dokazuju da se naziv s. povremeno upotrebljavao i na pc duhovne muzike. S. je i naziv nekih stavaka u instrumei suitama J. S. Bacha. Danas se izraz s. susreće najĉešće kao oznaka za brzi koji u cikliĉkom sonatnom obliku odjeljuje obiĉno polagani od finala. Razvio se iz menueta, a prvi put se pojavljuje u ranim klavirskim sonatama i gudaĉkim kvartetima J. H U doba rane klasike nije uvijek moguće jasno odrediti izmeĊu menueta i seherza. Istom L. van Beethoven daje i. oblik i utvrĊuje poloţaj seherza unutar cikliĉkog sonatnog (simfonija, klavirska sonata, gudaĉki kvartet i dr.). Po ob je, kao i menuet, najĉešće sloţena trodijelna pjesma shs (scherzo)-i? (trio)-^4 (seherzo). Broj i smještaj trija nije, me uvijek isti. U IV i VII simfoniji Beethoven trijom odjelji tri nastupa seherza, F. Mendelssohn piše seherza bez trij nekim scherzima (simfonije u B-duru i u C-duru) R. Schu nalaze se i po dva trija. S. je u veoma brzom tempu, u 3/4 ili 3/8 mjeri. Brzina je g tolika da metriĉka jedinica postaje cijeli takt. U seherzu se dijska linija sastoji od kratkih motiva, ĉeste su nagle dini suprotnosti, neoĉekivani akcenti i sinkope. U simfonijsl teraturi istiĉu se uz djela L. van Beethovena i scherzi F. berta i A. Brucknera. Pripadnici slavenskih nacionalnih XIX st. unose u seherzo i ritmiĉka obiljeţja folklorne r svoga naroda. F. Chopin i J. Brahms pisali su i seherza kao samostaln nostavaĉne klavirske kompozicije u kojima ĉesto prevlada rakter fantastike i groteske, ali i dramatike. U literaturi i XX st. nisu rijetka ni samostalna orkestralna djela prog: skog sadrţaja po karakteru srodna seherzu. LIT.: G. Becking, Beethovens Scherzothema, 1921. — A. Adrio, 1 und Seherzo, Der Musikerzieher, 1940. — W. Kahl, Seherzo, MG 1963. E. i

SCHEURLEER, Daniel Fran?ois, nizozemski muz (Hag, 13. XI 1855 ■—• 6. II 1927). Imućan bankar, sakupi jednu muziĉku biblioteku i veliku zbirku muziĉkih instrur (sada u Gradskom muzeju u Hagu). Dugogodišnji preds (1896—1927) Vereeniging voor Nederlands Muziekgesch i utemeljitelj društva Union musicologigue (1921), napisao j zapaţenih studija s podruĉja muziĉke bibliografije i raspi nizozemskoj muzici. DJELA: Twee Titanen der 19. eeuzv: Hector Berlioz en Antoine 1878; Mozarts verbliff in Nederland en het muziekleven aldaar in dc helft der i8e eeuzv, 1883 (prer. 1909); Catalogus der Muziekbibliotheek Vorzameling van muziekinstrumenten (2 sv.), 1885—87; Catalogus tler h bibliotheek, 1893 (2 suplementa 1903 i 1910); Catalogus der Tentoou van muziekinstrumenten, prenten, photographien..., 1893; Catalogus v, Tentooustellung van Kunstbindzverk, 1896; De Souterliedekens, 1898; Hi ardingsche Zanzverschil 1775—78, 1902; Bijdragen tot een repertorium d derlandsche muziekliteratur, I, 1902; Mozartiana, 1903; Het Muzieklt Amsterdam in de 17 de eeuzv, 1904; Michiel Adriaensz de Ryuter, 1907; H ziekleven in Nederland in de tzveede helft der l8e eeuzv in verband mit A verbliff aldar, 1909; Het Muziekleven te' s-Gravenhage in de tzveede hi l8e eeuzv, 1911; Nederlandsche Liedboeken, 1912 i dr. — Objavio pjes iz 1539 Een dvoot ende Profitelijk Boexken, 1889; Ecclesiasticus J. Fn 1898 i dr. LIT.: Gedenkboek Scheurleer, Den Haag, 1925. — M. H. Charba niel Francois Scheurleer, stichter van het muziekmuseum Scheurleer, M lingen van de Gemeentemuseum van Den Haag, X, 1955. — C. Lind> Daniel Francois Scheurleer, MGG, XI, 1963.

SCHIASSI, Gaetano Maria, talijanski violinist i ko zitor (Bologna, 10. III 1698 — Lisabon, 1754). Ĉlan akad dei Filarmonici u Bologni; violinist u sluţbi vojvode A. C

■sr*

SCHIASSI — SCHIFRER-NAVIGIN

289

-Malaspine i (vjerojatno od 1727) na dvoru Landgrafa u Darmstadtu. Od 1735 do smrti bio je ĉlan dvorske kapele u Lisabonu, gdje je osnovao Academiju de Mušica de Trinidade.

u Miinchenu i kod H. W. von Waltershausena. God. 1946—56 docent za teoriju muzike na Miinchenskom univerzitetu. U središtu njezina stvaralaštva bile su solo-pjesme.

DJELA. INS TRUM ENTALN A: Tratlenimenti musical i per camera a vi. e vcl. o clav., 1724; XII Concerti a vi. principal, vh primo di ripieno, vi. secondo obbl., allo vla, vcl. e cimbalo, 1737; Divertimenti da camera; Pastorale per U SS. Natale di Nostro Signore; 2 Sinfonie a vi. primo, secondo, vcl. eb. — DRAMSKA. Opere: La Rosinda, 1726; La Zanina finta contessa, 1728; Stratonice, 1732; II Demelrio, 1732; L'Amor fra'nemici, 1732; La Fede ne'tradimenti, 1732; Alessandro nelle Indie, 1734; // Demofoonte, 1735; Didone abbandonala, 1735 (najuspjelija); Le Vicende amorose ili L'Enigma disciolto, 1735; Artaserse, 1737. — CRKVENA. Oratoriji: Geremia in Egitto, 1727; Maria Vergine al Calvario, 1735; 11 Sacrificio d'Isaac; Giuseppe riconosciuto; La Passione di Gesii; Gioas re di Giuda i dr. LIT.: G. Vecchi, Gaetano Maria Schiassi, MGG, XI, 1963.

DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1924; Schottische Tanzsuite za mali orkestar, 1938; Passacaglia und Choralfuge iiber das Magnificat za orkestar (ili 2 klavira), 1939. —■ KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1918; klavirski trio, 1930; sonata za violinu i klavir, 1926; sonata za violonĉelo i klavir, 1941. — Klavirske kompozicije. — Passacaglia i fuga za orgulje, 1924. — Opera Severina, 1939; 3 baletne pantomime; scenska muzika. —■ VOKALNA: oratorij Welt der Liebe, 1931; kantate Der Einsame an Gott, 1927 i Von unvergdnglicher Liebe, 1942; Bretonischer Totengesang za mješoviti zbor i orkestar, 1928; Gesprdche mit Gott, 3 pjesme za bariton i orkestar, 1929; ciklusi za zbor; ciklusi solo -pjesama uz pratnju gudaĉkih instrumenata; više od 20 ciklusa pjesama uz klavir. — Ĉlanci; udţbenici; Deutsch-englisches Musikzuorterbuch (sa H. Leuchtmannom), 1964. LIT.: A. \Viirz, Philippine Schick, ZFM, 1941. — A. Ott, Philippine Schick, MGG, XI, 1963.

SCHIAVAZZI, Piero, talijanski pjevaĉ, tenor (Cagliari, 14. III 1875 — Rim, 25. V 1949). Pjevanje uĉio na Liceo musicale u Pesaru (N. Alberti); na opernoj pozornici debitirao 1899, najprije na školskoj priredbi i odmah zatim u Persicetu kraj Bologne kao Rodolfo (Puccini, La Boheme). Pjevao je u Cagliariju, Ferrari i u napuljskom San Carlu, a 1902 pod vodstvom O. Mascagnija gostovao u SAD. Nastupao je na najvećim evropskim i ameriĉkim opernim kazalištima sve do 1924. Uspješno se ogledao i kao operni impresarij. Njegov je repertoar obasezao i niz opernih uloga suvremenih talijanskih kompozitora. Objavio je knjigu uspomena Piero Schiavazzi racconta (1936). SCHIAVETTO, Julije -> Skjavetić, Julije SCHIBLER, Armin, švicarski kompozitor (Kreuzlingen na Bodenskom jezeru, 20. XI 1920—). Diplomirao na Konzervatoriju u Ziirichu teoriju (1942) i klavir (1943); uĉenik W. Brukharda 1942—45; 1949—53 polazio ljetne teĉajeve u Darmstadtu (E. Kfenek, W. Fortner, R. Leibowitz, O. Messiaen). Od 1944 nastavnik muzike na Kantonalnoj gimnaziji u Ziirichu. Mnogostran kompozitor, veoma zainteresiran za problematiku suvremene muzike, teţio je za vlastitim stilom, iskorišćujući pri tom utjecaje s raznih strana. Ranija je djela komponirao u neobaroknom stilu, zatim se u fazi »neoromantiĉnog ekspresionizma« oslanja na kasnoromantiĉne uzore. Poslije Darmstadta bavi se više godina dodekafonijom, ali se novim kompozicijskim metodama sluţi na vlastiti naĉin koji naziva »dvanaesttonskim tonalitetom«. Uz to se posvećuje studiju ritmiĉko-plesnih elemenata. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, quasi una fanlasia u I stavku op. 17, 1946; II, op. 35, 1953 i III, Sinfonia notturna, op. 44, 1957. Koncert za klavir, 1962; koncert za violinu, 1960; Konzertante Fantasie (koncert) za violonĉelo, 1951; Lyrisches Konzert za flautu, 1953; Concerlo 1959 za trublju, rog, trombon, klavir, harfu, udaraljke i dvostruki gudaĉki orkestar, 1959; kon cert za trublju, 1960; koncert za udaraljke i orkestar, 1960; koncert za udaraljke, klavir i gudaĉe, 1963; Concertino za klavir i komorni orkestar, 1943; Concertino za violinu, violonĉelo i gudaĉe, 1944; Concertino za klarinet i gudaĉe, 1957; Concertino za violonĉelo, 1960; Prologue, Invocation et Danse za rog i orkestar, 1956; Signal, Beschivorung und Tcnz za trombon i orkestar, 1958; Passacaglia, 1949; simfonijske varijacije, 1950; Metamorphoses Ebrietatis, 1966; Jam manet ultima spes za gudaĉe, 1970 i dr. —■ KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta (IV sa sopranom), 1945—60; Kaleidoscop za duhaĉki kvintet, 1954; sonata za flautu solo, 1944; suita za violonĉelo solo, 1945; Kammermusik 1960 za flautu, trombon, 3 udaraljke, klavir, Ondes Martenot, violinu, violu i violonĉelo, 1960 i dr. — Klavirska djela. — Kompozicije za orgulje. — DRAMSKA. Opere: Der spanisehe Rosenstock, 1949; Das Bergzuerk von Falun, 1953; komorna opera Die spdte Suhne (Metamorphosen einer Rache), 1954; Der Teufel im Winterpalais 1954: Die Fiisse im Feuer, 1955; Blackmood und Co., djelo s muzikom za pjevaĉe i plesaĉe, 1958; baletna opera Das Jubilaeurnsbett, 1958; djeĉja opera Urs und Flurina, 1960; Antoine und Caemela, djelo za glumce, pjevaĉe i instrumentalni ansambl, 1963. Baleti: Der Raub des Feuers, 1954; komorni baleti Le Prisonnier, 1957 i Curriculum vitae, 1958; Musik zu einem imagindren Ballett, 1958; Concert pour le temps pre'sent s komornim instrumentalnim sastavom, 1960; Selene und Endymion, komorni balet s recitatorom, 12 solo-instrumenata i ĉembalom, 1962; Contrastes, 1967. —• VOKALNA: oratorij Media in vita, 1958; više kantata (Glockenliederkantate, 1949); zborovi uz klavir i a cappella; solo-pjesme. — Grosser Psalm za sole, zbor i orkestar, 1045. — SPISI: Zur Auffuhrung meiner Oper Der spanisehe Rosenstock, SMZ, 1950; Selbstportrdt, Musik der Zeit, 1553; Aus dem Szenarium zu Der Raub des Feuers, SMZ, 1956; Betrachtungen beim Instrumenlieren einer Opernpartitur, ibid., 1958; Pddagogische Fragen im Bereich der Neuen Musik, ibid., 1960. LIT.: K. H. Worner, Armin Schibler, Amriswil 1953 (s popisom djela). — P. Mieg, Armin Schibler, u knjizi 40 Schweizer Komponisten der Gegenwart, Amriswil 1956. — E. Mohr, Armin Schibler, MGG, XI, 1963. B. Ać.

SCHICHT, Johann Gottfried, njemaĉki kompozitor i pijanist (Reichenau kod Zittaua, 29. IX 1753 —• Leipzig, 16. II 1823). Od 1776 u Leipzigu pratilac i koncertni pijanist na koncertima J. A. Hillera (Liebhaber Konzerle); 1781—-85 nastupao u Geviandhausu kao pijanist, a od 1785 kao dirigent. Od 1810 bio je kantor crkve sv. Tome. DJELA: koncert za klavir. — Sonate i capriceia za klavir. — VOKALNA. Oratoriji: Die Feier des Christen auf Golgatha, 1785; Moses auf Sinai, 1790 i Das Ende des Gerecluen, 1790. — CRKVENA: 3 mise; kantate; 4 Tedeuma; Der 14$. Psalm; više koralnih moteta; devet 4- i 8-gl. stavaka za Miserere L. Lea. —■ Grundregeln der Harmonie, 1812. — Izdao historijski vaţnu zbirku koralnih melodija Choralbuch, 1819 (sadrţi 1285 melodija; Sch. je mnoge sam komponirao) i motete J. S. Bacha. LIT.: A. Priimers, Beriihmte Thomaskantoren und ihre Schuler, Langensalza 1908. —• A. Schering, Musikgeschichte Leipzigs, III, Leipzig 1941. — G. Hempel, Johann Gottfried Schicht, MGG, XI, 1963.

SCHICK, Philippine, njemaĉki kompozitor (Bonn, 9. II 1893 — Miinchen, 13. I 1970). Studirala na Muziĉkoj akademiji

SCHIDLOWSKI GAETE, Leon, ĉileanski kompozitor (Santiago, Chile, 21. VII 1931 —). Na Nacionalnom konzervatoriju u Santiagu završio studij klavira (R. Duncker); kompoziciju uĉio privatno kod J. A. Allendea i F. Fockea; usavršavao se na Visokoj muziĉkoj školi u Detmoldu (Njemaĉka) i kod H. Jelineka u Barsbtittelu. Od 1955 u Santiagu, profesor na Hebrejskom institutu (1955—61) i ĉlan grupe Tonus, od 1961 direktor Instituta de Extension Musical Ĉileanskog univerziteta i od 1966 profesor kompozicije na Nacionalnom konzervatoriju. DJELA. ORKESTRALNA: Triptico, 1959; Erćstrato za orkestar udaraljki, 1963; Llaqui, s recitatorom 1965; Nueva York, 1965; Epitafio a H. Scherchen, 1967; Kadisch za violonĉelo i orkestar, 1967. —• KOMORNA: trio za flautu, violonĉelo i klavir, 1955; Cuarteto Mixto za flautu, klarinet, violinu i violonĉelo, 1956; Conderto za 6 instrumenata, 1957; Soliloquios za 8 solista, 1961; gudaĉki kvartet, 1967; Eclosion za 9 instrumenata, 1967; 2 Visiones za 12 gudaĉa, 1967; duhaĉki kvintet, 1968; 6 Herdforos para Juan Manuel za 48 udaraljki, 1968. — KLAVIRSKA: 3 Trozos, 1952; 6 Miniaturas, 1952; 8 Estrucluras, 1955; 5 Piezas, 1956; 4 Episodios, 1966 i dr. — VOKALNA: Requiem za sopran i orkestar, 1955; Caupolicdn za bariton, recitatora, zbor, 2 klavira, celestu i udaraljke, 1958; Oda a la Tierra za soliste i orkestar, 1958; Sinfonia »La Noche de Cristah za tenor, zbor i orkestar, 1961; Invocacion za sopran, recitatora, gudaĉe i udaraljke, 1964; Monumenlo a Bolivar za recitatora, zbor i orkestar, 1966; Aiemento za recitatora i orkestar, 1966; Jeremias za 8 vokalnih solista i gudaĉe, 1966; Deut-sches Tagebuch za recitatora, zbor i orkestar, 1966. Za glas i instrumentalni ansambl: Zwei Psalmen za alt, 1954; 3 Canciones biblicas za sopran, 1954; 6 Japa-nisehe Lieder za sopran, 1954; 3 Canciones za sopran, 1955; Cantata negra za alt, 1956; Epitafio a Vicente Huidobro za sopran, 1959; 2 Lieder za tenor, 1962; Amatorias za tenor, 1963; De Profundis za sopran, alt i tenor, 1963; 3 Versos del Capitdn za tenor, 1966. Zborovi: 3 Coros Hebreos, 1966; Imprecaciones, 1967; Requiem za 12 vokalnih solista, 1969. Solo-pjesme: 2 Lieder vom Tode za alt, !952; 3 Liebeslieder za tenor, 1953; 5 Kompositionen za sopran, 1954; Estudiante baleado, 1967. — Nadmento, konkretna muzika, 1956. LIT.: M. E. Grebe, Leon Schidlowsky Gaete, Revista Musical Chilena, 1968.

SCHIEDERMAIR, Ludwig, njemaĉki muzikolog (Regensburg, 7. XII 1876 — Bensberg kod Kolna, 30. IV 1957). Muzikologiju studirao u Miinchenu (A. Sandberger); doktorirao 1901 u Erlangenu. God. 1903—04 uĉio još kod H. Riemanna u Leipzigu i H. Kretzschmara u Berlinu. Nakon studijskoga boravka u Italiji predavao od 1906 na Univerzitetu u Marburgu, od 1909 u Bonnu. Tu je osnovao Reethoven-Archiv koji je uskoro postao meĊunarodnim ţarištem za prouĉavanje Beethovenova ţivota i rada, i to navlastito zbog bogate zbirke fotokopija Beethovenovih rukopisa i skica njegovih kompozicija. Literaturi o Beethovenu dao je sam Sch. veoma vrijedan doprinos svojim glavnim djelom Der junge Beethoven. U svojoj generaciji Sch. je svakako jedan od najistaknutijih njemaĉkih muzikologa, podjednako vrijedan i kao pedagog i kao organizator. Bavio se i kompozicijom. DJELA: Kiinstlerische Bestrebungen um Hofe des Kurfursten Ferdinand Maria zu Bayern (disertacija), 1901; Gustav Mahler, 1901; Beitrage zur Geschichte der Oper um die Wende des 18. und 19. Jahrhunderts (Simon Mayr), 2 sv., 1907—10; Die Bliitezeit der Ottingen-Wallerstein' schen Hofkapelle, SBIMG, 1907—08; Bayreuther Feslspiele im Zeitalter des Absolutismus, 1908; Die Oper an den badischen Hbfen des 17. und 18. Jahrhunderts, SBIMG, 1912—13; Briefe J. Ph. Kafers, Festschrift A. Sandberger, 1918; Einfuhrung in das Studium der Musihgeschichte, 1918 (IV izd. 1947); Mozarl, 1922 ( I I izd. 1948; tal. pr i jevod 1940); Der junge Beethoven, 1925 (III izd. 1951); Die deutsche Oper, 1930 (III izd. 1943); Beethoven, 1930; Die Gestaltung zaeltanschaulicher Ideen in der Vokalmusik Beethovens, 1934; Musik am Rheinstrom, 1947; Musikalische Begeg-nungen. Erlebnis und Erinnerung, 1948; Deutsche Musik im europdischen Raum, I954- — Sch. je obj. veoma vaţno izdanje pisama W. A. Mozarta i njegove obitelji {Die Briefe W. A. Mozarts und seiner Familie, 5 sv., 1914). Uredio je 10 sv. Veroffentlichungen des Beethovenhauses in Bonn, 1920—34 i zbornik Sinfo-nien um Beethoven, 1951. — U njegovu ĉast izdane su dvije spomenice: Beethoven und die Gegenwart, 1937 i Studien zur Musikgeschichte des Rheinlandes, 1956. Treća spomenica, ureĊena 1946, nije bila štampana. IAT.-.J. Schmidt-Gorg, Ludwig Schiedermair, MF, 1957.—■ Isti, Ludwig Schiedermair, MGG, XI, 1963.

SCHIFRER-NAVIGIN, Fran, pjevaĉ (bas) i pjevaĉki pedagog (Ljubljana, 14. VI 1897 — 6. I 1970). Muziku studirao na školi Glasbene matice u Ljubljani i (1927—29) na Conservatorio Martini u Bologni, a zatim još pjevanje kod L. Buccarini (1931—32). God. 1932—35 bio je njezin asistent u Pragu, Dresdenu i Berlinu. Zatim je djelovao kao pjevaĉki pedagog i koncertni pjevaĉ u Teplice-Šanovu, Olomoucu, na Deutsche Musikbuhne u Berlinu, na Gradskom kazalištu u Rostocku, u Innsbrucku, Nurnbergu i na Drţavnoj operi u Miinchenu. God. 1945—47 solist Ljubljanske opere, 1947—49 docent na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu, a od 1949 profesor pjevanja na Akademiji za glasbo

290

SCHIFRER-NAVIGIN — SCHINELLI

u Ljubljani. Koncertirao je u Njemaĉkoj, Austriji, Ĉehoslovaĉkoj, Danskoj i u Americi. Njegova su se ostvarenja odlikovala veoma kulturnom i muzikalnom interpretacijom. Najviši domet u operi postigao je kao Vodenjak (Dvorak, Rusalka), Don Alviso (Ponchielli, Gioconda), Mefisto (Gounod, Faust) i Don Basilio (Rossini, Seviljski brijaĉ). D. Co. SCHIKANEDER, Emanuel (pravo ime Johann Joseph Schickeneder), njemaĉki glumac, pjevaĉ i pjesnik (Straubing, i. IX 1751 — Beĉ, 21. IX 1812). Glumac i upravitelj putujuće glumaĉke druţine s kojom obilazi sve veće gradove Austro-Ugarske. God. 1784 dolazi u Beĉ i tamo 1801, zajedno s trgovcem Zitterbarthom, osniva kazalište An der Wien i vodi ga do 1806. Autor je mnogobrojnih libreta. Sch. je najpoznatiji kao pisac teksta za Mozartovu operu Die Zauberflote. Na premijeri ovog djela Sch. je pjevao ulogu Papagena. LIT.: E. von Komorzynski, E. Schikaneder, ein Beitrag zur Geschichte des deutschen Theaters, Berlin 1901 (III izd. Wien 1951). — E. J. Dcnt, The Magic Flute, it's History and Interpretation, 19 11. — A. Bauer, Opern und Operetten in Wien (s potpunim popisom Schikanederovih libreta), Graz i Koln 1935. — O. E. Deutsch, Das Freihaustheater auf der Wieden, 1787—1801, Wien 1937. — E. von Komorzynski, Der Vater der Zauberflote: Emanuel Schikancders Leben, Wien 1948. — Isti, Emanuel Schikaneder, Wien 1951. —• E. J. Dent, E. Schikaneder, Music and Letters, 1956. — W. Senn, Schikaneders Weg zum Theater, Acta Mozartiana, 1962. — W. Schuh, II Flauto magico, Festschrift F. Blume, Kassel 1963. — W. Pfannkuch, Emanuel Schikaneder, MGG, XI, 1963. — /. Chailley, La Flute enehantee, Pariš 1968.

SCHILHAWSKY, Paul, austrijski pijanist (Salzburg, 9. XI 1918 —). Klavir i dirigiranje studirao na Mozarteumu u Salzburgu i na Univerzitetu u Munchenu. Karijeru zapoĉeo kao koncertni pijanist 1942. God. 1945—48 operni dirigent u Salzburgu i 1952—58 proĉelnik Opernog studija na Mozarteumu, gdje od 1958 vodi klasu za interpretaciju Lieda (od 1971 rektor). Od 1972 vodi i MeĊunarodnu ljetnu akademiju Mozarteuma. SCHILLING, Gustav, njemaĉki muziĉki pisac (Schie\vegershausen, kod Hannovera, 3. XI 1805 — Nebraska, SAD, III 1881). Studirao teologiju u Gottingenu i Halleu; 1830 postigao doktorat filozofije i preuzeo vodstvo Stopelove muziĉke škole u Stuttgartu. Tu je razvio ţivu spisateljsku i izdavaĉku djelatnost, osobito kao redaktor godišnjaka Njemaĉkog društva za muziku i njene znanosti (1839—42). God. 1857 preselio se u Ameriku; ţivio je povuĉeno u New Yorku, Montrealu i konaĉno u Nebraski. Njegovo glavno djelo, Enzyklopadie der gesammten musikalischen Wissenschaft . . . , vaţno je zbog obilja podataka o suvremenim muziĉarima. Ostali radovi vrlo su nejednake vrijednosti. DJELA: Enzyklopadie der gesammten musikalischen Wisscnschaften oder Universal-Lexikon der Tonkunst (6 sv.), 1835—38 (II izd. u 7 sv., 1840—42); Versuch einer Philosophie des Schonen in der Musik, 1838; Lehrbuch der allgetneinen Musikvjissenschaft, 1840; Der musikalisehe Sprachmeister, 1840; Geschichte der heutigen oder modernen Musik, 1841; Das musikalisehe Europa..., 1842; Aiusikalische Dynamik oder die Lehre vom Vortrag in der Musik, 1843; Der Pianist oder die Kunst des Klavierspielens, 1843; Franz Liszt, 1844; Sicherer Schliissel zur Klaviervirtuositat, 1844; Die sehone Kunst der Tone, 1847; Musikalisehe Didaktik..., 1851; Allgemeine Volksmusiklehre, 1852 i dr. — Obj. revidirano izdanje Versuch u'ber die wahre Art das Klavier zu spiclen C. Ph. E. Bacha, 1857. LIT.: H. E. Eggebrecht, Gustav Schilling, MGG, XI, 1963.

SCHILLINGER, Joseph, ameriĉki dirigent, kompozitor i teoretiĉar ukrajinskoga podrijetla (Harkov, 31. VIII 1895 — New York, 23^ III 1943). Studirao na Konzervatoriju u Petro gradu (N. N. Ĉerepnin, J. J. Wihtol). God. 1925—29 kompozitor Drţavnog akademskog dramskog kazališta u Lenjingradu. Od 1929 ţivio u SAD. U New Yorku predavao na Novoj školi za socijalna istraţivanja, Ameriĉkom institutu i nastavniĉkom seminaru univerziteta Columbia. Osnovao je i teĉajeve na kojima je predavao vlastitu metodu komponiranja koja se temeljila na matematiĉkim principima. Ta je metoda utjecala na mladu generaciju ameriĉkih muziĉara (G. Gershwin), osobito na kompozitore lake muzike. DJELA. ORKESTRALNA: North Russian Symphony za harmoniku i orkestar, 1931; simfonijska rapsodija za klavir i orke star; First Airphonic Suite za theremin i orkestar. — KOMORNA : sonata za violinu i klavir, 1922; sonata za violonĉelo i klavir; 3 kompozicije za kontrabas i klavir. — Dvije sonate, op. 5 i op. 17 za klavir; suita Excentriade za klavir. — Balet The People and the Prophet, 1931. —■ Merry Ghost za 2 muška glasa i 5 instrumenata; solo-pjesme. — Udţbenik Kaleidophonc. — Schillingerovu metodu obj. su L. Dovvling, A. Schaw i C. Fisher: The Schillingcr System of Musical Composition (2 sv.), 1946 i The Mathemalical Basis of the Arts, 1947. LIT.: V. Duke, Gershvvin, Schillinger and Dukelskv, MQ, 1947. — F. Schillinger, J. Schillinger, a Memoir by His Wife, New York 1949. — A. Truslit, Kommt das Zeitalter der svnthetischen Musik?, Mušica, 1950. — N. Slonimsky, Joseph Schillinger, MGG, XI, 1963.

SCHILLINGS, Max von njemaĉki kompozitor i dirigent (Diiren, Rajnsko podruĉje, 19. IV 1868 — Berlin, 24. VII 1933). U Bonnu uĉio violinu kod O. von K6nigslowa, a klavir i kompoziciju kod K. J. Brambacha. Od 1892 muziĉki asistent sveĉanih igara u Bavreuthu (od 1902 zborovoĊa), kasnije u Munchenu dirigent i nastavnik (kod njega je tada uĉio W. Furtwangler). God. 1908 nastanio se u Stuttgartu gdje je 1911—18 generalni

muziĉki direktor; 1919—25 intendant Pruske drţavne < Berlinu. Od 1926 rukovodio je festivalima u Zoppotu, postao je intendant Gradske opere u Berlinu. Kao kon najviše se istakao na opernom podruĉju. Osobitu je pop postigla njegova opera Mona Lisa, izvedena na mnogim nicama u Evropi i Americi. Sch. je u njoj majstorskom izgradio bogate kontraste renesansnoga doba: raskošni i mediĉejskom dvoru i hladnu askezu Savonaroline misli, r; nost karnevalskih dana i trijeznu pepelniĉku zvonjavu neobuzdane strasti i naivnu radost ţivota. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu op. 25, 1910; Eii sprdeh za violinu, violonĉelo i mali orkestar op. 8, 1898; simfonijski Sofoklova Kralja Edipa op. 11, 1900; 2 simfonijske fantazije Meergruss gen op. 6, 1895. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u e-molu op. lb, li 1903); gudaĉki kvintet op. 32, 1917; kompozicije za violinu i klavir Klavierstucke op. 36, 1933. —• DRAMSKA. Opere: Ingzvelde, 1894; De tag, 1899 (prer. 1931); Moloch, 1906 i Mona Lisa, 1915.— VOKALA Verklarten za bariton, zbor i orkestar op. 21, 1905; Vier Glockenliedcr orkestar op. 22, 1907; Hochzeitslied za sole, mješoviti zbor i orkesta 1910; Die Perle za soliste i orkestar op. 33; 4 pjesme iz Goetheova Wc Divan za sopran, tenor i orkestar op. 34, 1918; muški zborovi; bro pjesme. Melodrami za recitatora i pratnju klavira ili orkestra: Kassan Eleuische Fest; Das Hexenlied op. 15, 1902 (veoma uspio) i balada J op. 28, 1911. —■ Popis svih Schillingsovih djela objavio J. Beck, 1933. LIT.: R. Louis, Max von Schillings, Leipzig 1909. — A. Richard, Schillings, Miinchen 1922. — W. Raupp, Max von Schillings, Hambi — M. Ottich, Max von Schillings, MGG, XI, 1963. — J. Geunich, sehrift Max von Schillings, komponist und Dirigent. Zum 100. Ge Diiren 1968.

SCHINDLER, Anton (Felix), austrijski muziĉki (Meedel, Moravska, 13. VI 1798 — Bockenheim kod Fra na M., 16. I 1864). Za vrijeme studija prava u Beĉu razv dobrog violinistu, pa je već 1814 svirao u orkestru prigodoi Ċenja Beethovenovih djela. Uz to je radio u advokatski celariji Beethovenova zastupnika J. B. Bacha te se zbliţio s umjetnikom i od 1819—24 bio neka vrst njegova privatnog i pomoćnika. Nakon kraćeg prekida, kada je bio violinist i k kazališta Josephstadt i Kdrntnertor u Beĉu (1825), pon< kraja 1826 do Beethovenove smrti u martu 1827 stalno je ui God. 1831—35 muziĉki direktor katedrale u Munsteru; 37 u Aachenu, a zatim uĉitelj muzike u razliĉitim mjestirr više u Bockenheimu. U svakodnevnom saobraćaju s Beethovenom Sch. je dc mnogih podataka, koji su mu omogućili da napiše prvu r biografiju, temeljno djelo puno toĉnih i vrijednih pojei Drugo Schindlerovo djelo, koje je kasnijim izdanjima bi' priklopio kao dodatak, odnosi se na Beethovenova djela iz na Concerts spirituels u Parizu. Schindlerova zaostavština pc uz Beethovenov ţivot i rad (bilješke, mnogi saĉuvani Beethc svešĉići za razgovor, skice i dr.) koja se ĉuva u Drţavnoj teci u Berlinu, vrlo je vaţan izvor, osobito za prouĉavai sljednjih godina umjetnikova ţivota. DJELA. SPISI: Biographie von Ludzuig van Beethoven. Mit dttti Beethovens und ziuei Facsimilen, 1840 (II izd. 1845; III izd. 1860; no 1 obj. A. Kalischer, 1909 i F. Vo lbach, 1927; skraćeno izd. obj. S. Le novo izd. uredio E. Klemm, 1970; engl. prijevod I.Moscheles, 1841); ven in Pariš... ein Nachlrag zur Biographie Beethovens, 1842; ĉlanci u zeitung i dr. — Schindlerov dnevnik Das Tagebuch seiner Pariscr und Reisen in den Jahren 1841—43 objavila M. Becker, 1939. — KOMPO2 gudaĉki kvartet (1822), klavirska sonata (1833), zborovi, solo -pjesme i LIT.: E. Hiiffer, A. F. Schindler, der Biograph Beethovens (disc Miinster 1909. — R. Sietz, Anton Schindler und Ferdinand Hiller personlichen Beziehungen, Spomenica L. Schiedermairu, Koln 1956 Schmidt-Gorg, Anton Felix Schindler, MGG, XI, 1963.

SCHINDLER, Kurt, ameriĉki kompozitor i dirigent n koga podrijetla (Berlin, 17. II 1882 — New York, 16. XI Kompoziciju i klavir uĉio u Berlinu (C. Ansorge, L. ] F. Gernsheim, L. C. Wolf) i u Munchenu (L. Thuille). O< ţivio u New Yorku; do 1907 pomoćni dirigent na Metropc zatim do 1909 lektor izdavaĉke kuće Schirmer Inc. God. osnovao zbor Mac Dowell Chorus (od 1912 Schola Can s kojim je (do 1927) razvio ţivu djelatnost. Izvodio je novi suvremenih kompozitora, mnoge manje poznate i zabon kompozicije starih majstora i narodnu muziku razliĉitih 1 (osobito rusku i španjolsku). Bio je uz to pedagog i orgulji DJELA: oko 80 solo-pjesama i više zbornih kompozicija (A Mi St. Raymond; A Miracle of Virgin Mary). — Izdao zbirke: A Century sian Song from Glinka to Rachmaninov, 1911; The Development of Opera A. Cappella Choruscs from the Russian Liturgy, 1913—17; Songs of the People, 1915; Old Spanish Sacred Aiotets, 1918; Modem Spanish Choral 1918; 60 Russian Folk-Songs (3 sv.), 1918—19. — Ĉlanci o M. P. Muso i A. Schonbergu.

SCHINELLI, Achille, talijanski kompozitor (Breme L lina, Pavia, 3. X 1882 —■ Milano, 8. IX 1969). Na Liceo cale u Torinu završio studij kompozicije (G. Bolzoni) i c (R. Remondi) i uz to u Parmi diplomirao iz zbornog pje Nastavnik muzike; od 1932 na Konzervatoriju u Milanu pr zbornog pjevanja i od 1939 vokalne kompozicije; 1940—4 je direktor instituta za crkvenu muziku Ambrosiano u M

SCHINELLI — SCHLESINGER DJELA. KOMORNA: gudaĉki kvarteti; sonata za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir. — Kompozicije za orgulje i za harmonij. —■ DRAMSKA: opere La Leggenda di Giuliana, 1914 i La Challant, 1922; crkveno prikazanje La Santa Notte; više opereta; scenska muzika. — CRKVENA: mise; moteti i dr. — SPISI: Teoria e pralica per l'insegnamento della mušica e del canto corale (8 sv.), 1921; L'Anima musicale della patria (2 sv.), 1929; Storia della mušica, 1940; Brevi cenni di storia della mušica, 1958. — IZDANJA: Canzonicre Nazionale (sluţbeno izdanje), 1929; Canzoniere del Popolo Italiano; Cansoniere dei fanciulli (6 sv.); 200 Corali di J. S.Bach, 1938; 3S Canti popolari italiani, 1952; Collana di composizioni polifoniche vocali sacre e profane (3 sv.), 1955. — Preveo na talijanski Le Forme nelle opere musicali S. Jadassohna, 1906. LIT.: II Ricordo del Maestro Achille Schinelli, Milano 1970.

SCHIPA, Tito (pravo ime Raffaele Attilio Amadeo S.), talijanski pjevaĉ (tenor) i kompozitor (Lecce, 2. I 1889 — New York, 16. XII 1965). Uĉenik A. Gerunde i E. Piccolija; 1911 debitirao na kazalištu u Vercelliju. Pjevao na evropskim opernim pozornicama (Milano, Rim, Napulj, Lisabon, Madrid i dr.), u Juţnoj Americi (kazalište Colon u Buenos Airesu), od 1920 i u SAD (u Auditoriumu u Chicagu do 1932; na Metropolitanu u New Yorku 1932—35 i 1940—41). Poslije 1958 posvetio se pedagoškom radu. Osobito se istaknuo kreacijama lirskih uloga u operama La Travlala i Rigoletto (Verdi), Tosca (Puccini) te Don Pasquale i Luda di Lammermoor (Donizetti). Bio je izvrstan interpret napuljskih i španjolskih pjesama. Ĉesto je nastupao i u filmovima. DJELA: klavirske kompozicije. — Opereta Principessa Liana, 1929. — Pjesme (canzone i romance). — Misa i druga crkvena djela. LIT.: R. Celletti, Tito Schipa, Mušica e dischi, 1957.

SCHIPPERS, Thomas, ameriĉki dirigent (Kalamazoo, Michigan, 9. III 1930 ■—). Ĉudo od djeteta, već je u svojoj 14. godini nastupao kao orguljaš. Studirao na Curtis Institutu u Philadelphiji i na Juilliard School of Music u New Yorku; kao dirigent debitirao 1948. U Philadelphiji je 1950 dirigirao praizvedbom Menottijeva Konzula; otada je Menottijev stalni suradnik u Nevv Yorku (City Center) i Spoletu (festival Dne Mondi). Od 1951 dirigent je njujorške City Opere. Od 1955 nastupa na Metropolitanu i s Njujorškom filharmonijom, a 1963 je prvi put gostovao u Bavreuthu. Sch. zauzima istaknuto mjesto meĊu suvremenim ameriĉkim dirigentima. SCHIRA, Francesco Vincenzo, malteški kompozitor (Malta, 21. VIII 1809 — London, 15. X 1883). Uĉenik F. Basilyja na Konzervatoriju u Milanu. Direktor kazališta San Carlos i nastavnik na Konzervatoriju u Lisabonu. Od 1844 u Londonu direktor kazališta Drury Lane (1844—48 i 1852—34) i cpere Convent Garden (1848—52); poduĉavao je i pjevanje. DJELA. DRAMSKA. Opere: Elena e Malvina, 1832; // Fanatico per la mušica, 1835; / Cavalieri di Valenza ossia Isabel de'Lara, 1837; Mina, 1849; Theresa or The Orphan of Geneva, 1850; Niccolo de'Lapi ossia L'assedio di Firence, 1863; Alina, 1871; Selvaggia, 1875; Lia, 1876; Kenilworth, 1848. Baleti: // Masnadiero degli Abruzzi, 1841 i La Rivolta delle donne nel serraglio, 1841. Operete i dr.

SCHIRMER G. INC., jedna od najvećih i najvaţnijih ameriĉkih muziĉkih naklada. Osnovao ju je u Nevv Yorku Gustav Sch. (1829—93). On je od 1854 bio direktor trgovine muzikalijama Kerksieg and Breusing, od 1861 suvlasnik, a od 1866 vlasnik toga poduzeća kojemu je tada promijenio naziv u Sch. Objavljivao je djela suvremenih evropskih kompozitora, osobito muziĉara iz Lisztova weimarskog kruga; medu prvima je podupirao Wagnerove planove za izgradnju kazališta u Bavreuthu. Gustavov sin Gustav II (1864—1907) otvorio je 1885 samostalno nakladno poduzeće Boston Music Company koje je postiglo ugled osobito izdavanjem djela E. Nevina. On je uz to do 1885 sudjelovao i u upravi tvrtke u New Yorku. Njegov brat Rudolph Edivard (1859— 1919) ţivio je 1873—75 u Weimaru. Od 1885 djelovao u oĉevu poduzeću, kojemu je od 1893 bio predsjednik, a od 1907 jedini vlasnik. Naslijedio ga je Gustav III (1890—■), sin Gustava II, koji je nakon smrti svoga oca vodio i poduzeće u Bostonu. Bio je vlasnik i naklade Willis Music Co. iz Gincinnatija. God. 1921 postao je predsjednik kuće u Nevv Yorku \V. Rodman Fay (potpredsjednik O. Sonneck), 1929—44 C. Engel, a od 1949 vodi je Rudolph Edivard II (1919—■), sin Rudolpha Edvvarda I. Od 1916 naklada Sch. ima vlastitu tiskaru u kojoj se tiskaju i izdanja drugih poduzeća. Katalog Sch. obuhvaća oko 40 000 djela medu kojima se istiĉu: zbirke Library of Musical Classics (od 1892), Collection of Operas (klavirski izvaci s originalnim i engleskim tekstom) i American Folk-Songs Series. zatim Baker's Biographical Dictionary of Musicians (1900; VI izd. 1965), History of Music W. S. Pratta te vrijedan muzikološki ĉasopis The Musical Quarterly (urednici: O. Sonneck, 1915—29; G. Engel, 1929—44; G. Reese, 1944—45 te P. H. Lang) kao i djela mnogih ameriĉkih kompozitora. Prigodom stogodišnjice postojanja objavljena je spomenica One Hundred Years of Music in America (1961; red. P. H. Lang). Pod nazivom E. C. Schirmer Music Company djeluje zasebno, samostalno poduzeće koje je 1921 osnovao Ernest Charles Sch.

291

(1865—-1958), nećak Gustava I. Uz kompozicije ameriĉkih autora on je objavio opseţne zbirke zborske literature, niz priruĉnika za nauku o harmoniji, muziĉkoj teoriji i muziĉkoj estetici. LIT.: N. Broder, Schirmer, MGG, XII, 1965.

SCHISKE, Karl, austrijski kompozitor madţarskoga podrijetla (Gyor, 12. II 1916 — Beĉ, 16. VI 1969). U Beĉu studirao kompoziciju (E. Kanitz) i muzikologiju (1942 dr phil.). Od 1952 profesor kompozicije na Beĉkoj muziĉkoj akademiji. Kao kompozitor sjedinjuje utjecaje Schonberga, Hindemitha i Stravinskog s utjecajima polifone umjetnosti starih Nizozemaca. Majstorska kompozicijska tehnika, strogo poštivanje forme i jako isticanje kontrapunktskog elementa glavna su svojstva njegova stila. DJELA. ORKESTRALNA: 5 simfonija, 1942, 1948, 1951, 1955 i 1962; koncert za klavir, 1939; koncert za violinu, 1952; 2 koncerta za gudaĉe, 1941 i 1945; Trompetermusik za limene duhaĉe i udaraljke, 1940; Divertimento za 10 instrumenata ili komorni orkestar, 1963 i dr. — KOMORNA: 6 gudaĉkih trija; 2 gudaĉka kvarteta, 1936 i 1945; sekstet za klarinet, gudaĉke instrumente i klavir, 1937; duhaĉki kvartet, 1945; sonata za violinu i klavir, 1948 i dr. — KL A V IRSKA : sonata, 1936; sonatina, 1953; tema, 8 varijacija i dvostruka fuga, 1936; sonata za klavir 4-ruĉno, 1949 i dr. — Kompozicije za orgulje. — VOKALNA: oratoriji Vom Tode, 1948 i Denk es, o Seele; kantate Reitjagd, 1938 i Candada, 1956; zborovi; solo-pjesme. — Misa, 1954. LIT.: R. Stockhammer, Karl Schiske, MGG, XI, 1963.

SCHJELDERUP, Gerhard (Rosenkrone), norveški kompozitor i muziĉki pisac (Christiansand, 17. XI 1859 — Benediktbeuren, Bavarska, 29. VII 1933). Studirao filologiju u Kristijaniji (danas Oslo), a onda se posvetio muzici. Uĉitelji u Parizu (1878—88) bili su mu A. J. Franchomme (violonĉelo) i J. Alassenet (kompozicija), u Karlsruheu F. Mottl. Ţivio 1892—1916 u Dresdenu, zatim do 1920 u Miinchenu i konaĉno u Benediktbeurenu. Schjelderupova djela odavaju profinjena umjetnika kasnoromantiĉnog smjera, koji je stvarao pod utjecajem R. Wagnera. Tek mjestimiĉno pribliţavao se norveškom nacionalnom smjeru. Svoje muziĉke drame komponirao je na vlastita libreta. DJ ELA. O RK ES TRALN A. D vij e s imfo nij e : I, 18 81 i II, TU Nor ge, 1924; simfonijske pjesme Bine Sotmnernacht auf dem Fjord, 1904 i Brand (prema Ibsenu), 1914; Weihnacht~Suite, 1901; Norzvegische Suite; Sonnenaufgang u'ber Himalaya, 1903. — Gudaĉki kvartet; klavirski trio; 2 suite za violonĉelo i klavir, 1904. — Kompozicije za klavir. — DRAMSKA. Opere: Jenseits von Sonne und Mond, 1890; Sonntagsmorgen, 1893; Norzvegische Hochzeit, 1900; Friihlingsnacht, 1908; Opal, 1915 i Slurmvogel, 1926. Dramska priĉa Sampo Lappelill; balet Wunderhorn, 1905. Scenska muzika. — Kantata Hoifjeldsliv (H. Ibsen), 1904; oko 40 solo-pjesama. — SPISI: E. H. Grieg, 1903 (prošireno njem. izd. sa W. Niemannom, 1908); R. Vfagner, 1907 (njem. izd. 1913); ĉlanci. LIT.: O. M. Sandvik, G. Schjelderup, SMZ, 1948. — O. Gurvin, Gerhard Rosenkrone Schjelderup, MGG, XI, 1963.

SCHLEHAN, Karla, pjevaĉica, sopran (Gorska vas kraj Novoga mesta, 31. X 1915—■). Pjevanje studirala na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (N. Eder-Bertić, A. Quinz) i kod M. Bevilacque u Trstu; na opernoj pozornici debitirala 1940 u Ljubljani kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). God. 1942—45 ĉlanica Zagrebaĉke opere; od 1945 u Italiji, nastupa u Rimskoj operi, u Veneciji, Napulju (San Carlo), Palermu i Milanu (La Scala). U meĊuvremenu se sve više posvećuje koncertnoj djelatnosti, pa 1952 pod vodstvom B. Waltera pjeva u Mahlerovoj IV simfoniji i Brahmsovu Njemaĉkom rekvijemu, zatim sa H. von Karajanom nastupa u Rimu kao Kraljica noći (Mozart, Ĉarobna frula), gostuje na opernim pozornicama i koncertnim podijima u Beĉu, Frankfurtu na Maj ni, Amsterdamu, Hagu, Bruxellesu, Bruggeu, Parizu, Barceloni, Madridu, Lisabonu i dr. s dirigentima S. Celibidacheom, V. Guijem, N. Sanzognom, L. Maazelom, P. van Kempenom i dr. God. 1960 osnovala je u Milanu poduzeće Arcophon za objavljivanje djela starih talijanskih majstora na gramofonskim ploĉama koje je, meĊu ostalim, s njom kao prvim sopranom izdalo svih 115 madrigala G. da Venose (Grand Prix akademije Charles Gross u Parizu) i operu Euridice J. Perija {Artist Priĉe u Tokiju). Od 1972 Sch. je docent za solo-pjevanje u MeĊunarodnom centru Muziĉke omladine Jugoslavije u Groţnjanu. Za svoje umjetniĉke domete dobila je više meĊunarodnih nagrada i priznanja. K. Ko. SCHLEMM, Anny, njemaĉka pjevaĉica, sopran (Neu-Isenburg kraj Frankfurta na Majni, 22. II 1929 —). Pjevanje uĉila u Berlinu (E. Westerberger); na opernoj pozornici debitirala 1946 u Halleu (Saale). Od 1949 ĉlanica Drţavne i Komiĉne opere u Berlinu, od 1951 solistica je na Operi u Frankfurtu na Majni i stalni gost opernih kazališta u Munchenu, Hamburgu i Berlinu. Osim u lirskom opernom fahu istiĉe se kao koncertna pjevaĉica. Snimila je više gramofonskih ploĉa. SCHLESINGER, ime dviju muziĉkih naklada. I. Schlesinger'sche Buch-und Musikhandlung. Utemeljio ga je 1810 u Berlinu Adolph Martin Sch. (1769—1838). Naklada se ubrzo razvila u veliko poduzeće, pa je meĊu ostalim prva štampala djela C. M. Webera (operu Freischiitz), L. v. Beethovena (opuse 108—112, 132, 135), F. Mendelssohna, G. Meverbeera, F. Chopina, F. Liszta, L. Spohra i H. Berlioza, a 1830 iz dala prvu tiskanu partituru Bachove Muke po Mateju. Objavlji-

292

SCHLESINGER — SCHMELZER

vala je i Zeitung fu'r Theater und Musik (1821—23) iz kojega se razvio ĉasopis Berliner Allgemeine musikalische Zeitung (1824—-30; red. A. B. Mara), zatim Berliner Conversations-Bldtter (1827—38) i Berliner Kunst-Blatter (od 1828). Nakon smrti Adolpha Martina poduzeće je vodila njegova udovica Philippine, a od 1844 sin Heinrich (1810—79). Uz Lisztova, Chopinova i Wagnerova djela on je štampao i nova izdanja klasiĉne muzike. Objavljivao je ĉasopis Echo (1853—65). God. 1864 naklada Sch. prešla je u vlasništvo Roberta Emila Lienaua. 2. Edition Maurice Schlesinger. Nakladu je utemeljio 1821 u Parizu Moritz (Maurice) AĊolph Schlesinger (1797— — 1871), najstariji sin A. M. Schlesingera. On je u Francuskoj popularizirao muziku beĉkih klasika (objavio je klavirske izvatke Mozartovih opera te sva Beethovenova klavirska djela), a velikih je zasluga stekao i izdavajući kompozicije suvremenih francuskih autora, medu ostalim H. Berlioza i G. Meverbeera. Svoju djelatnost nije ograniĉio samo na tiskanje muzikalija; on je 1834 osnovao ĉasopis Gazette musicale koji je 1835—80 izlazio u proširenom obliku pod naslovom Revue et Gazette musicale i znatno utjecao na pariški muziĉki ţivot. Medu suradnicima bili su H. Berlioz, F.-J. Fetiš, F. Liszt, A. B. Marx, L. Rellstab, George Sand, R. Schumann i R. Wagner. Za boravka u Parizu (1839—42) Wagner je za nakladu M. Sch. izraĊivao klavirske izvatke tuĊih scenskih djela i prireĊivao za štampanje tuĊe partiture. God. 1846 poduzeće su kupila braća Louis i Gemmy Brandus. LIT.: R. H. Lienau (redaktor), Die Schlesinger'sche Buch- und Musikhandlung in Berlin, Leipzig 1910. —- A. Kalischer, L. v. Beethoven und seine Verkger... A. M. Schlesinger in Berlin. Ihr Verkehr und Briefvvechsel, Berlin 1921. — R. Elvers (redaktor), Spomenica Adolf Martin Schlesinger-Robert iienau, Berlin 1810 —1960, Berlin 1960. — Isti, Adolph Martin, Heinrich i Moritz Schlesinger, MGG, XI, 1963.

SCHLETTERER, Hans Michael, njemaĉki kompozitor, muziĉki pisac i zborovoda (Ansbach, 29. V 1825 — Augsburg, 4. VI 1893). Muziku uĉio u Ansbachu, Kasselu (L. Spohr) i Leipzigu (F. David, E. F. Richter). Djelovao u Zvreibriickenu (1847—54), na Univerzitetu u Heidelbergu i od 1858 do smrti u Augsburgu. Tu je stekao velike zasluge naroĉito kao zborovoda i organizator. Vodio je zbor protestantske crkve sv. Ane i bio nastavnik na Stettenovu institutu. Osnovao je prvi profesionalni orkestar u tom gradu (1865), Oratorijsko društvo (1866) i Muziĉku školu (1873); sa R. Eitnerom uredio i katalogizirao muzikalije više augsburških arhiva i knjiţnica. DJELA. KOMPOZICIJE: djeĉja opera Dornroschen; operne bajke. Kantate; zborovi; solo-pjesme. Crkvena muzika. — Instruktivne kompozicije i priruĉnici. —■ SPISI: Zur Geschichte drdmatischer Musik und Poesie in Deutschland (I, Das aeutsche Singspiet), 1863; J. F. Rdchardt, I, 1865 (II izd. 1879); Geschichte der geistlichen Dichtung und kirchlichen Tonkunst, I, 1869; Die Entstehung der Oper, 1873; R. Wagners Biiknenfestspiele, 1876; Katalog in der Kreisund Stadtbibliothek... zu Augsburg befindlichen Musikiverke (»a R. Eitnerom), 1879; L. Spohr's Werke, 1881; Studien zur Geschichte der franzosischen Musik, 1884—85 (3 sveska; preteţno plagijat J. Castil-Blazeova djela Chapelle-musique des Rois de France); Biografske skice: G. B. Pergolesi, 1880; J. J. Rousseau; L. Spohr, 1881; L. Boccherini, 1882. — IZDANJA: zbirke Das Friedliebende Teutschland i Das Friedjauchzende Teutschland J. Rista, 1864; antologija njemaĉkih protestantskih pjesama Mušica sacra (2 sv.), 1887 i 1891 (II izd. obradio F. W. Trautner, 1908; III izd. priredio R. v. Saalteld, 1928); obradbe klavirskih kom pozicija XVII i XVIII st. LIT.: E. Stiefel, Hans Michael Schletterer, MGG, XI, 1963.

SCHLICK, Arnolt, njemaĉki kompozitor i orguljaš (vjerojatno Heidelberg, prije 1460 —■ Heidelberg ?, poslije 1521). O njegovom školovanju nema nikakvih podataka. Slijep od mladosti, stekao je ugled najboljeg njemaĉkog struĉnjaka za orgulje svog vremena; bio je i vrlo cijenjen orguljaš. Kolaudirao je orgulje i koncertirao u mnogim njemaĉkim i holandskim gradovima. Sch. je jedan od najistaknutijih kompozitora rane instrumentalne muzike. Po kompozicijsko-tehniĉkim postupcima njegove orguljske kompozicije pripadaju krugu oko J. Obrechta. Idu u red najranijih i najzrelijih primjera izvorno koncipirane muzike za instrumente u kojoj su potisnuta vokalna izraţajna sredstva. Sch. je autor prve njemaĉke štampane tabulature za orgulje (Tabulaturen etlicher Lobgesang vnd Lidlein vff die Orgeln vn Lauten, 1512); u rukopisu je saĉuvao 8 orguljskih verseta (kanona) na koral Gaude Dei genitrix, I bicinium i orguljski stavak (desetorogla-san) Ascendo ad Patrem meum. Priruĉnik Spiegel der Orgelmacher und Organisten (1511) prvo je štampano njemaĉko djelo o gradnji i sviranju orgulja. U njemu Sch. vrlo pregledno, iscrpno i znalaĉki obraĊuje sva podruĉja orguljarskog i orguljaškog umijeća. NOVA IZD.: Tabulaturen etlicher Lobgesang... obj. G. Harms (1924; II izd. 1937); 10 verseta obj. M. S. Kastner i M. Querol Gavalda (Honimage a l'empereur Charles-Ouint, 1954); Spiegel der Orgelmacher... obj. R. Eitner (MFM, 1869), s prijevodom na suvremeni njemaĉki jezik E. Flade (1931 i 1951), a fak simil uz transkripciju P. Smets (1959). LIT.: R. Kendall, Notes on A. Schlick, AML, 1939. — W. Braun, Ein Hallesches Exemplar... von A. Schlicks »Spiegel«, MF, 1954. — K. Berg-Koterba, Arnolt Schlick, MGG, XI, 1963.

SCHLITZER, Franco, talijanski muzikolog (Napulj, 23. VII 1909 — 15. III 1963). Posebno se bavio prouĉavanjem prošlosti talijanske opere.

DJELA: Una inedita relazione di Saverio Mattei sul Conservau Pieta dei Turchini, 1938; G. B. Pergolesi, 1943; Annali delle opere di . rosa, 1950; Goethe e Cimarosa, 1950; Traetta, Leo, Bellini. Notizie e a 1952; Cjimeli Belliniani, 1952; Inediti verdiani nelV Archivio delV / Chigiana, 1953; L'ultima pagina della vita di G. Donizetti, 1953; L\ G. Donizetti, 1954; Mondo teatrale delVOttocenlo, 1954; Ricerche su ( 1954; Frammenti biografici di G. Spontini, 1955; A. Sacchini, schede e 1955; Rossiniana, 1956; Intorno alla »Dori« di A. Cesti, 1957; Rossini 1958; Circostanze della Vita di G. Spontini, 1958; Un carteggio inedito , con un impresario italiano a Vienna, 1959; ĉlanci.

SCHLOEZER, Boris Fjodoroviĉ de, francuski i pisac ruskoga podrijetla (Vitebsk, 8. XII 1881 — Pari? 1969). Studirao u Moskvi, Bruxellesu i Parizu (doktorirac Muziĉki kritiĉar, pisac i predavaĉ u Moskvi i Kijevu; 0 ţivio stalno u Parizu. SuraĊivao u svim većim muziĉkirr rarnim ĉasopisima (nekoliko godina tajnik uredništva ĉ Revue Musicale). Prouĉavao djela A. N. Skrjabina i I. 5 skoga, s kojima ga je vezalo i osobno prijateljstvo, a sa Skrjal rodbinska veza. Sch. je stvorio vlastitu fenomenologiju 1 Problematiku muziĉkoga govora, izraza, strukture, oblik; bleme koje muzika postavlja kao sredstvo komunikacije i druga pitanja, S. je istraţivao s filozofskog aspekta, sluţeći s, no jasnom terminologijom. DJELA: A. CKPRSUH, 1923; /. Stravinsky, 1929; Introduction a J. 1947; Problemes de la musique moderne, 1959 (zajedno sa M. Skrjab: Brojni eseji u muziĉkim i drugim ĉasopisima, osobito u La nouvelle re^ caise. — Prijevodi ruskih knjiţevnih djela na francuski.

SCHLUSNUS, Heinrich, njemaĉki pjevaĉ, bariton (Br a. Rh., 6. VIII 1888 — Frankfurt a. M., 18. VI 1952) kod L. Bachnera u Berlinu; debitirao kao koncertni pj' Frankfurtu 1912, a kao operni u Hamburgu 1915. Ĉlan C Niirnbergu 1915—17 i Drţavne opere u Berlinu od 191 Pjevao na svim većim opernim pozornicama Evrope i u Cl Koncertirao na turneji u SAD. Isticao se kao interpret uloga, solo-pjesama i oratorija. LIT.: E. v. Naso, Heinrich Schlusnus, Hamburg 1957.

SCHLUTER, Erna, njemaĉka pjevaĉica, sopran (' burg, 5. II 1904 — Hamburg, 1. XII 1969). Debitirala 19 altistica na Zemaljskom kazalištu u Oldenburgu. God. 19: solistica Mannheimske opere; tamo se razvila u dramski ; Od 1930 ĉlanica Opere u Dusseldorfu i 1940—56 na Di operi u Hamburgu. Povukavši se s operne scene bavila : vaĉkom pedagogijom u Hamburgu. Gostovala je u Bar na londonskom Covent Gardenu, Drţavnoj operi u Beĉu i Drugoga svjetskog rata na njujorškom Metropolitanu, g proslavila svojim kreacijama Briinnhilde i Izolde (Wagner kura i Tristan i Izolda); na Sveĉanim igrama u Salzburg je osobito zapaţena kao Leonore (Beethoven, Fidelio). od najznaĉajnijih njemaĉkih visokodramskih sopranistic; jega doba, pjevala je ulogu Ellen Orford na njemaĉkoj pri Brittenove opere Peter Grimes (1947). SCHMALSTICH, Clemens, njemaĉki dirigent i k zitor (Poznan, 8. X 1880 —■ Berlin, 15. VII 1960). Studi Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (E. Humperdinck, E. Ru Od 1906 u Berlinu dirigent kazališta Neues Schauspielhaus, ] 20 korepetitor i dirigent Drţavne opere; 1931—45 vodiĉ gentsku klasu i operni studio na Visokoj muziĉkoj školi. 1 znatije su njegove elegantne salonske kompozicije, većini klavir. DJELA. INSTRUMENTALNA: 2 simfonije, 1921 i 1955; 2 kom klavir, 1905 i 1952; koncert, 1957; komorne i klavirske kompozicije.-—I SKA: opere Beatrice, 1938 i Die Hochzeilsfackel, 1942; operete Die 7 aus Liebe, 1919 i Wenn die Zarin lachelt; djeĉja bajka Peterchens Mo> 1911. Scenska i filmska muzika. —■ Zborne kompozicije; solo-pjesme.

SCHMEDES, Erik, danski pjevaĉ, tenor (Gjentofte Kebenhavna, 27. VIII 1868 — Beĉ, 23. III 1931). Uĉio k< Padille u Parizu; debitirao u Wiesbadenu 1891. Pjevao u ] bergu, Hamburgu i Dresdenu. God. 1898—1924 ĉlan opere; 1898—1906 gostovao redovito u Bavreuthu, 190 na operi Metropolitan u New Yorku. Osobito uspješno pretirao uloge u Wagnerovim operama. Pjevao je i na mi beĉkim praizvedbama suvremenih djela (G. Puccini, J Pfitzner, Armer Heinrich i Palestrina; R. Strauss, Salome). SCHMELZER, Johann Heinrich, austrijski kompoz violinist (?, oko 1623 — Prag, izmeĊu 4. II i 15. III 1680 1649 instrumentalist carske kapele u Beĉu, kasnije kon majstor; od 1665 baletni kompozitor austrijskoga dvora, od drugi i od 1679 prvi dvorski kapelnik. Sch. je glavni m staroaustrijske violinistiĉke škole prije H. I. F. Bibera i na niji beĉki baletni kompozitor XVII st. Njegovi plesovi s talijanske i francuske uzore, ali obiluju i austrijsko-bavai melodikom. O razvijenosti njegove instrumentalne tehnike potpunije svjedoĉe sonate za violinu uz pratnju continua. DJELA. INSTRUMENTALNA: Duodena selectarum sonatai 1659 (12 sonata i sonatina: I-VI za 2 violine, VII-IX za violinu i violu da £

SCHMELZER — SCHMIDT X-XII za 2 violine i violu da gamba, sve uz b. c); Sacroprofanus concentus musicus..., 1662 (13 sonata za 2—-8 glasova); Sonatae unarum fidium, seu a violino solo, 1664 (6 sonata za violinu i b. c). — DRAMSKA: najmanje 90 baleta, preteţno baletnih umetaka u operama (osobito u operama A. Draghija), nadalje baleta na konjima (ballctto a cavallo) i dr. — Serenate; sepolcri; pjesme. — Crkvena djela (mise). NOVA IZD.: Sonatae unarum fidium i Duodena selectarum sonatarum obj. E. Schenk (DTO, 1958 i 1963); 14 baleta i 2 pjesme obj. P. Nettl (DTO, 1921); plesove (Ariej za balet na konjima iz 1667 obj. E. Wellesz (Die Ballett--Suiten von J. H. und A. A. Schmelzer, 1914). LIT.: E. IVellesz, Die Ballett-Suiten von J. H. und A. A. Schmelzer, Sitzungsbericht der Wiener Akademie der Wissenschaften, Wien 1914. — P. Nettl, Die Wiener Tanzkomposition in der 2. Halfte des 17. Jahrhunderts, STMW, 1921. — Isti, Zur Geschichte der kaiserlichen Hofmusikkapelle von 1636 —■ 1680, II-IV, ibid, od 1930. — H. Federhofer, Johann Heinrich, Schmelzer, MGG, XI, 1963.

SCHMID, Anton, austrijski muziĉki pisac (Pihl blizu Leipe, Ĉeška, 30. I 1787 •— Salzburg, 3. VII 1857). Od 1844 do smrti kustos dvorske biblioteke u Beĉu, gdje je uredio, sistematizirao i povećao muziĉki arhiv (današnja muziĉka zbirka Narodne biblioteke). SuraĊivao u razliĉitim austrijskim muziĉkim i knjiţevnim ĉasopisima. Ubraja se medu pionire ranoromantiĉne muziĉke znanosti u Beĉu. DJELA: Ottaviano dei Petrucci da Fossombrone, der Erfinder des Musiknotendruckes mit bezoeglichen Metalltypen, 1945; Joseph Haydn und Niccolb Zingarelli, 1847; Christoph Willibald Ritter von Gluck, 1854 (prva vaţnija Gluckova biografija). LIT.: O. Wessely, Anton Schmid, MGG, XI, 1963.

SCHMID, Erich, švicarski kompozitor i dirigent (Balsthal, Solothurn, 1. I 1907—). Studirao na Hochovu konzervatoriju u Frankfurtu na Majni i na majstorskoj školi Akademije umjetnosti u Berlinu (A. Schonberg). Od 1934 muziĉki direktor u Glarusu; od 1949 vodio Tonhalle-Orchester, od 1950 i mješoviti zbor u Zurichu; od 1957 glavni dirigent Radio-Beromiinstera; od 1962 vodi i muški zbor u Zurichu. Od 1963 profesor je dirigiranja na Muziĉkoj akademiji u Baselu. Istiĉe se kao interpret suvremenih djela. Komponira na osnovi dodekafonije. DJELA: suita za duhaĉe, 1931; 3 kompozicije za orkestar, 1930. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1931; Mura, trio za flautu, violinu i violonĉelo, 1955; trio za klarinet, violonĉelo i klavir, 1931; nokturno za obou, klarinet, violinu i violonĉelo, 1935 i dr. — Klavirske kompozicije. — VOKALNA: Rilke-Suite za glas i komorni orkestar, 1936; zborovi; Kleine Hausmusik za glas, gudaĉki kvartet i klavir, 1940; Michelangelo-Gesange za glas i klavir.—Preradba za orkestar Six epigraphes antiques C. Debussvja (sa E. I. Kahnom). LIT.: W. Schuh, Erich Schmid, MGG, XI, 1963.

SCHMID, Ernst Fritz, njemaĉki muzikolog (Tiibingen, 7. III 1904 — Augsburg, 20. I 1960). Muzikologiju studirao u Freiburgu (Breisgau), Beĉu i Tubingenu (promovirao 1929). Predavao muzikologiju u Grazu (1934—35) i Tubingenu (1935— 37). Od 1948 ţivio u Augsburgu; 1951 utemeljio Deutsche Mozartgesellschaft. Uspješno je prouĉavao ţivot i stvaranje W. A. Mozarta. Od 1954 do smrti bio je glavni urednik Neue Mozart-Ausgabe. DJELA. SPISI: C. Ph. E. Bach und seine Kammermusik (disertacija), 1929 (obj. 1931); Joseph Haydn 1732—1932, spomenica prigodom 200-godišnjice roĊenja, 1932; W. A. Mozart, 1934 ( I I I izd. 1955); Joseph Haydn, ein Buch von Vorfahren und Heimat des Meisters, 1934; Die Orgeln der Abtei Amorbach, 1938; Ein schvjdbisches Mozartbuch, 1948; Musik am Hofe der Fiirsten von Lozvenstein-\Vertheim-Rosenberg (1720—1750), 1953; Musik an den schzudbischen Zollernhofen der Renaissance, 1962; studije i ĉlanci. — Izdanja djela C. Ph. E. Bacha, A. Brucknera, J. Havdna, L. Lechnera, L. Mozarta, J. Rosenmullera i dr. — Priredio više svezaka novog izdanja cjelokupnih Mozartovih djela. LIT.: In memoriam E. F. Schmid (1904—1960), Recklinghausen 1961. — H. F. Deininger, In memoriam Dr. E. F. Schmid, Zeitschrift des historischen Vereins fur Schwaben, 1962. — W. Slrnad, Ernst Fritz Schmid, MGG, XI, 1963.

SCHMID, Heinrich Kaspar, njemaĉki kompozitor i pijanist (Landau, 11. IX 1874 — Miinchen, 8. I 1953). Uĉio na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu (1899—1903) kod L. Thuillea i H. Bussmevera. Profesor Muziĉke akademije u Miinchenu (1905—21); direktor Konzervatorija u Karlsruheu (1921—24) i Augsburgu (1924—32). Koncertirao kao pijanist na turnejama u Austriji, Skandinaviji i Rusiji. Sch. je uz A. Reussa najznatniji predstavnik tzv. Miinchenske škole. Nadovezujući na novoromantiĉki pravac izgradio osebujni, sasvim slobodni stil izraţavanja, u kojemu vaţnu ulogu igraju elementi iz bavarske narodne muzike.

DJELA: simfonija; koncert za violonĉelo. —• Gudaĉki trio i kvartet; klavirski trio; duhaĉki kvintet. Sonate: za violinu i klavir; za violinu i orgulje te za violonĉelo i klavir op. 46 i dr. — Klavirske i orguljske kompozicije. — Igrokaz Finden und Meiden; misterij Das Vilsbiburger Liebfrauenspiel. — Zborovi; solopjesme. — Tri mise. LIT.: H. Roth, Heinrich Kaspar Schmid, Miinchen 1921. —• W. Zentner, Heinrich Kaspar Schmid, Neue Musikzeitschrift, 1949. •— Isti, Heinrich Kaspar Schmid, Mušica, 1953. — A. Ott, Heinrich Kaspar Schmid, MGG, XI, 1963.

SCHMID, Otto, njemaĉki muziĉki historiĉar i kritiĉar (Dresden, 6. V 1858 — 12. IX 1931). Studirao pravo; muziku uĉio kod E. Kretschmera u Dresdenu. Muziĉki kritiĉar dnevnika Dresdner Journal i Sachsische Staatszeitung. God. 1905 imenovan profesorom; 1912—24 predavao povijest muzike na Konzervatoriju u Dresdenu.

293

DJELA: Th. Koschat, der Sdnger des Kdrntner Volksliede, 1887; Edmund Kretschmer, 1893; Bunte Blatter, 1893; Das sachsische Konigshaus in selbstschopferischer musikalischer Betatigung, 1900; Musik und Weltanschauung. Die bohmisehe Altmeisterschule Czernohorskys und ihr Einfluss auf den V/iener Klassizismus, 1901; Festschrift zur 50 jdhrigen Jubelfeier des Dresdner Tonkiinstlervereins, 1904; J. M. Haydn, 1906; Geschichte der Dreyssigschen Singakademie, 1907; Merkbldtter der Musikgeschichte, 1912; Die Heimstdtten der Sdchsischen -Landestheaters mit Beriicksichtigung ihrer inneren Geschichte, 1919; R. Wagners Opern und Musikdramen in Dresdsn, 1919; Der Mozart-Verein zu Dresden 1896—1921, 1921; C. M. v. Weber und seine Opern in Dresden, 1922; Die Sachsische Staatskapelle in Dresden (1548—1923) und ihre Konzert-Tatigkeit, 1923; Geschichte der Staatsoper in Dresden (2 sv.), 1926—^27. — Izdao Ausgewdhlte Orgelzverke altbomischer Meister (2 sv.), 1900 i Musik am sdchsischen Hofe (10 sv.). LIT.: K. Laux, O. Schmid, MGG, XI, 1963.

SCHMIDL, Carlo, talijanski muziĉki pisac i izdavaĉ muzikalija (Trst, 7. X 1859 —■ 7. X 1943). Od 1872 radio u izdavaĉkoj kući Vicentini u Trstu, a 1889 otvorio ondje vlastito izdavaĉko poduzeće. Uz to je 1901 osnovao i do 1906 vodio filijalu izdavaĉke kuće Ricordi u Leipzigu. Od 1922 do smrti bio je kustos kazališnog muzeja u Trstu. Vrijedan je njegov istraţivaĉki i sakupljaĉki rad (rijetka muziĉka izdanja, stari instrumenti) na podruĉju talijanske i svjetske muziĉke historije. Njegov leksikon ide meĊu najpoznatija djela te vrste. DJE LA: Di zi onari o uni versale dei musici sti ( 2 sv.), 1887—89 ( I I izd. 1926 — 29, dodatak 1938; I I I izd. u 3 sv. 1938); Robert Schunlann, 1890; Cenni bio- grafici su

G. S. Mayr, 1901. LIT.: G. Cesari, Cent'anni di vita di uno stabilimento Musicale Triestino, Le Origini dello stabilimento C. Schmidl e Co., Trieste 1913. — V. Levi, Carlo Schmidl, MGG, XII, 1965.

SCHMIDT, Franz, austrijski kompozitor (Bratislava, 22. XII 1874 —■ Beĉ, 11. II 1939). Studirao klavir, orgulje i violonĉelo na Konzervatoriju u Beĉu; u kompoziciji uĉenik A. Brucknera. Djelovao u Beĉu; 1896—1911 ĉelist u orkestru dvorske opere, uz to nastavnik violonĉela, klavira i kompozicije na Muziĉkoj akademiji (od 1927 Visoka škola za muziku i kazališnu umjetnost), kojoj je 1925—31 stajao na ĉelu. Schmidtova muzika uglavnom slijedi tradicije beĉkoga romantizma. Monumentalni oratorij Das Buch mit sieben Siegeln odaje njegov smisao za boju tona. Sve klavirske dionice svojih djela Sch. je napisao samo za lijevu ruku, namijenivši ih pijanistu P. Wittgensteinu (za dvije ruke preradio F. Wiihr). Sch. je bio istaknuti pijanist i klavirski pedagog-

DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, u E-duru, 1899; II, u Esduru, 1913; III, u A-duru, 1928 i IV, u C-duru, 1933. Koncert za klavir, 1934; varijacije na temu L. van Beethovena za klavir i orkestar, 1924; varijacije na husarsku pjesmu, 1930; chaconne, 1931. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1925 i 1929; klavirski kvintet, 1926; 2 kvinteta za klarinet, violinu, violu, violonĉelo i klavir, 1932 i 1938 i dr. — Dvije sonate za klavir; tokata za klavir il i harfu, 1938. — Brojne kompozicije za orgulje. —■ Opere Notre Dame (prema V. Hugou), 1914 i Fredigundis, 1922. — Oratorij Das Buch mit sieben Siegeln, 1938. LIT.: Rob. Wagner s Das musikalisehe Schaffen von Franz Schmidt (disertacija), Wien 1938. — A. Liess, Franz Schmidt. Leben und Schaffen, Koln 1949 (I I izd., Graz 1951). — A. Arbeiter, Studien zur Vokalmusik von Franz Schmidt (disertacija), Wien 1954. — H. Haupt, Verzeichnis des Schrifttums uber Franz Schmidt, Musikerziehung, 1955 (separat Wien 1955). — C. Nemeth, Franz Schmidt, Wien 1957. — R. Scholz, Strukturelle und kompositionsteehnisehe Untersuchung an ausgewahlten Orgelwerke n von Franz Schmidt (disertacija), Wien 1962. — A. Liess, Franz Schmidt, MGG, XI, 1963.

SCHMIDT, Gustav Friedrich, njemaĉki muzikolog i kompozitor (Rostock, 11. VIII 1883 — Fiirstenfeldbruck, gornja Bavarska, 19. XII 1941). Uĉio na univerzitetima u Rostocku i Berlinu, na Sternovu konzervatoriju u Berlinu i na Univerzitetu u Miinchenu, gdje je 1910 promovirao. U klaviru i kompoziciji bio u Miinchenu uĉenik A. Schmid-Lindnera i H. Pfitznera. Od 1922 predavao na Univerzitetu u Miinchenu. Uţa podruĉja njegovih istraţivanja bila su Minnesang, njemaĉka opera XVII— XVIII st. i C. M. Weber. DJELA. SPISI: G. C. Schilrmann, Sein Leben un seine Werke... (disertacija), 1910 (obj. 1913); Die dlteste deutsche Oper in Leipzig, spomenica A. Sandebergeru, 1918; Zur Geschichte, Dramaturgie und Statistik der fruhdeut -schen Oper, ZFMW, 1922—-24; Neue Beilrdge zur Geschichte der Musik und des Thealers am Herzoglichen Hofe zu Braunschweig-Wolfenbiittel, 1929; Die friihdeutsche Oper und die Musikdramatische Kunst G. K.. Schiirmanns (2 sv.), 1934. — KOMPOZICIJE: djela za duhaĉke sastave (njem. Turmmusikeri); opera Das tapfere Schneiderlein, 1936; balada Die Kb'nigskinder za sole, zbor i orkestar, 1934 i dr. vokalna djela. — Izdanja stare muzike. LIT.: E. Schenk, Gustav Friedrich Schmidt, M, 1937. — E. Valentin, Gustav Friedrich Schmidt, MGG, XI, 1963.

SCHMIDT, Joseph, austrijski pjevaĉ, tenor ,(Dawideny, Rumunjska, 4. III 1904 •—■ Hinwil, Švicarska, 16. XI 1942). Ĉlan djeĉaĉkog zbora sinagoge u Ĉernovcima (danas SSSR); pjevanje uĉio na Konzervatoriju u Beĉu. Kao solist debitirao 1928 na Berlinskom radiju u Mozartovu Idomeneu. U nastavku svoje blistave umjetniĉke karijere svjetsku je slavu stekao na radiju, tonfilmu i gramofonskim ploĉama. Javno je pjevao samo na koncertima, jer zbog izuzetno maloga rasta nije mogao nastupati na opernim pozornicama. Gostovao je u brojnim evropskim i ameriĉkim zemljama. Njegov lirski tenor izuzetno sjajan i nosiv u najvišim registrima i njegov izrazit smisao za muzikalnu interpretaciju uvrstili su ga u najveće vokalne umjetnike njegova doba.

294

SCHMIDT — SCHMITT

Vrhunac popularnosti u Evropi stekao je filmom Ein Lied geht um die Welt (1932). Spasivši jedva glavu 1940 nakon okupacije Belgije, umro je uskoro u švicarskom logoru za izbjeglice. LIT.: K. Ney~Nowotny, Joseph Schmidt, das Leben und Sterben eines Unvergesslichen, Wien 1967.

SCHMIDT, Leopold, njemaĉki muziĉki pisac (Berlin, 2. VIII 1860 — 30. IV 1927). Uĉio na Visokoj školi za muziku u Berlinu, a uz to studirao i filozofiju. Dirigent u Heidelbergu (1887), Berlinu (1888—89), Zurichu (1891) i Halleu (1895—97). Od 1897 u Berlinu muziĉki kritiĉar te profesor historije muzike na Sternovu konzervatoriju (1900—12) i na konzervatoriju Klindworth-Scharwenka (od 1912). Ide u red najutjecajnijih kritiĉara svoga vremena. Posebno se zalagao za afirmaciju djela R. Straussa. Bavio se i kompozicijom. DJELA: Zur Geschichte der Mdrchenoper (disertacija), 1895; G. Aieyerbeer, 1898; J. Haydn, 1898; Zur Einfuhrung im J. S. Bach's hohe Aiesse, 1899; Geschichte der Musik im 19. Jahrhundert, 1901; Moderne Alusik, 1904; Aus dem Musikleben der Gegentvart, 1909; Meister der Tonkunst des 19. Jahrhunderts, 1909; W. A. Mozart, 1912; Beethoven, 1914; Gesammelte Kritiken (3 sv.), 1908, 1913 i 1922. — Objavio pisma L. Beethovena, 1908 i 1922 i J. Brahmsa, 1909 (7 sv.) i redigirao Almanach fiir die musikalische Welt t 1912—14. LIT.: B. Stockmann, Leopold Schmidt, MGG, XI, 1963.

SCHMIDT, Ole, danski dirigent i kompozitor (Kabenhavn, 1928 —). Na Konzervatoriju u Kebenhavnu studirao kompoziciju (N. F. Hoffding, V. Holmboe, N. V. Bentzon) i dirigiranje (S. Ch. Felumb); u dirigiranju se usavršavao kod A. Wolffa, N. Grevilliusa i R. Kubelika. Od 1958 dirigent Danskog baleta; od 1965 djeluje kao slobodan umjetnik, nastupajući u Kobenhavnu na Radiju i u Operi. Kao dirigent gostovao u Njemaĉkoj, Švedskoj, Norveškoj i SSSR.

vertimento za klavirski kvartet; oktet op. 23. — Kompozicije za klavir. — DRAAfSKA. Baleti: Bag Taeppet, 1954; Feber, 1957 i Ballet in D, 1961. Scenska i filmska muzika.

SCHMIDT-GARRE, Helmut, njemaĉki muzikolog i kompozitor (Diisseldorf, 23. VI 1907 —). Kompoziciju uĉio kod A. Berga i E. Wellesza; studij muzikologije s doktoratom završio 1930 na Univerzitetu u Beĉu (R. von Ficker). Od 1932 muziĉki kritiĉar u Munchenu (od 1947 u Miinchner Merkur). DJELA. KOMPOZICIJE: koncert za gudaĉe, 1939; kvintet za duhaĉe i klavir, 1936; Musik za trublju, klarinet i klavir, 1940; kompozicije za klavir. — SPISI: Die drei- und vierstimmigen Organa, 1933; Harmonielehre, 1950 (sa W. Gebbhardtom i W. Jacobijem); Ballett. Vom Sonnenkonig bis Balanchine, 1966. — Izdao Drei Benedicamus Domino-Organa, 1933.

SCHMIDT-GORG, Joseph, njemaĉki muzikolog (Riidinghausen, Westfalen, 19. TII 1897—). Muzikologiju studirao u Bonu (L. Schiedermair); doktorirao 1926. U tom gradu predaje od 1930 muzikologiju na Univerzitetu. Od 1945 je i direktor Beethovenova arhiva. Mnoge svoje radove posvetio je istraţivanju Beethovenova ţivota i stvaranja. Sa P. Miesom ureĊuje Beethoven-Jahrbuch (od 1953). U njegovu ĉast objavljene su dvije spomenice: 1957 (red. D. Weise) i Colloguium amicorum, 1967 (red. S. Kross i H. Schmidt).

DJELA: Die Messen des Clemens non Papa, ZFA1W, 1926—27 (ulomak iz disertacije); Unbekannte Manuskripte zu Beethovens weltlicher und geistlicher Gesangsmusik, 1928; Clemens non Papa ah Messenkomponist, Gregoriusblatt, 1928—29 (drugi dio iz disertacije); Akustische Probleme der modernen Orchesterbehandlung, AML, 1932; Probleme und Methoden musikalischer Klangfarbenforschung, ZFMW, 1932—33; Das rheinische Volkslied, Rheinisches Volksturn (red. K. Meisen i H. Naumann), 1934; Katalog der Handschriften des Beethoven-Hauses und Beethoven-Archivs Bonn, 1935; N. Gombert, 1938; Niederldndische Musik des Mittelalters und der Renaissance, 1942; Ludwig van Beethoven, 1943 (II izd. 1946); Palestrina und Lasso, 1944; Musik der Gotik, 1946; Mism solemnis, 1948; Die Sequenzen der heiligen Hildegard, 1956; Beethoven: Die Geschichte seiner Familie, 1964 i dr. — IZDANJA: sabrana djela N. Gomberta, Corpus Mensurabilis Musicae, od 1951 (dosad 6 sv.); u okviru VerofTentlichungen des BeethovenHauses in Bonn, Neue Folge, od 1951: Beethoven, Skizzen und Entzoiirfe^ erste kritische Gesamtausgabe; Beethoven, ausgezvdhlte Handschriften in FacsimileAusgabe; Beethoven, drei Skizzenbucher zur Missa solemnis. I: Ein Skizzenbuch aus den Jahren 1819—20; Beethoven, dreizehn unbekannte Briefe an Josephine Grafin Deym, geborene Brunszaik.

SCHMIDT-ISSERSTEDT, Hans, njemaĉki dirigent i kompozitor (Berlin, 5. V 1900 — Hamburg, 28. V 1973). Studirao muzikologiju (promovirao 1923); u kompoziciji uĉenik F. Schrekera na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. Kazališni dirigent u Wuppertalu, Rostocku i Darmstadtu; 1934 vodi Deutsche Musikbuhne; 1935—42 prvi dirigent Drţavne opere u Hamburgu, od 1943 Berlinske opere (1944 generalni muziĉki direktor); 1945— 71 direktor simfonijskog orkestra Sjevernonjemaĉkoga radija u Hamburgu, a od 1956 istodobno i glavni dirigent filharmonijskog orkestra u Stockholmu. Gostovao je u brojnim muziĉkim metropolama svijeta. Zauzimao se za stvaralaštvo svih epoha. Bio idealan interpret Mozartove muzike. DJELA: Symphonia concertante za violinu, violu i orkestar, 1924. — Gudaĉki kvintet; sonata za violinu i klavir; serenada za 8 instrumenata, 1926. —

Komiĉna opera Hassan gewinnt, 1928; scenska muzika. — Solo-pjesr Die Einjiusse der Italiener auf die Instrumcntierung von Mozarts Juget (disertacija), 1923.

SCHMIEDER, Wolfgang, njemaĉki muzikolog i b tekar (Bromberg, sada Bvdgoszcz, 29. V 1901 —). Sti. muzikologiju kod Th. Krovera i H. J. Mosera na Univerzil Heidelbergu; promovirao 1927 disertacijom Die Lieder Ne, von Reuentals; bibliotekarsku izobrazbu stekao u Dresdi Leipzigu. God. 1933—42 arhivar i muziĉki bibliotekar izda kuće Breitkopf & Hdrtel u Leipzigu, 1942—^63 savjetnik niĉe i upravitelj muziĉkog odjela (koji je on osnovao) u drţa sveuĉilišnoj knjiţnici u Frankfurtu na Majni. Njegovo je na; nije djelo veliki tematsko-sistematski katalog kompozicija Bacha, nenadoknadivo pomagalo za svakoga tko se teme bavi Bachovom umjetnošću. DJELA.: Knjige: Musikerhandschriften in drei Jahrhunderten, 1939 matisch~systematisches Verzeichnis der musikalischen Werke von Johann Se, Bach, 1950 (III izd. 1961); 5 svezaka Bibliographie des Musikschrifttums (1 59), 1954—63. Studije i ĉlanci: Zur Melodiebitdung in Liedern von Nt von Reuental, STA1W, 1930; Ein Beitrag zur Verzvaltung von Briefautogr spomenica M. Bollertu, 1936; Das Archiv des Hauses Breitkopf & Hdrtel 1938; J- S. Bach als Briefschreibcr, Bach-Jahrbuch, 1940—48; Bemeri zur Bachquellenforschung, Bericht iiber die Wissenschaftliche Bachtagung, Zur Katalogisierung der Mušica practica, Zentralblatt tur Bibliotheks' 1950; Die Rolle der Alusik an zvissenschaftlichen Bibliotheken, NachrichTi wissenschaftliche Bibliotheken, 1951; dva popisa Das Bachschrifttuni (19/ i 1953—57), Bach-Jahrbuch, 1953 i 1958; Musikbibliographische Prc Ein Beitrag zur Theorie der Verzeichnung von Buchern iiber Musik, kon izvještaj, Bamberg 1953; Musikbibliographie, AFMW, 1955; Aphorisme Aiusikdokumentation, H. Albrecht im memoriam, 1962 i dr. —■ IZDA Lieder von Neidhan von Reuental, DTO, XXXVII, 1, sv. 71, 1930 (sa E. snerom); Ph. Spitta, J. S. Bach (skraćeno izd.), 1935.

SCHMITT, Aloys, njemaĉki pijanist i pedagog (Erler a. M., 26. VIII 1788 — Frankfurt na M., 25. VII 1866). Mi uĉio kod J. A. Andrea u Offenbachu. Od 1816 do smrti u klavira u Frankfurtu, izuzevši razdoblje od 1820—29 ko proveo najprije u Berlinu, zatim kao dvorski orguljaš u Ha veru. Njegov uĉenik bio je F. Hiller. Schmittova instruk klavirska djela ĉesto se i danas upotrebljavaju u nastavi. DJELA: 4 koncerta za klavir. — Komorne kompozicije.— KLAVIR, sonate; sonatine; ronda; rapsodije; studije; etide; instruktivna djela. opera. •— Dva oratorija; mise. — Aiethode des Klavierspieh. LIT.: //. Henkel, Leben und Wirken von Dr. Aloys Schmitt, Frai 1873. — R. Sietz, Aloys Schmitt, MGG, XI, 1963.

SCHMITT, Florent, francuski kompozitor i muziĉki tiĉar (Blamont, 28. IX 1870 — Neuilly-sur-Seine, 17. 1958). Studij muzike zapoĉeo u Nancvju, a nastavio 188' Pariškom konzervatoriju gdje su mu nastavnici bili Th. Di i A. Lavignac iz harmonije, A. Gedalge iz kontrapunkta i te J. Massenet i G. Faure iz kompozicije. Nakon ĉetiri neus pokušaja osvojio je 1897 Prix de Rome s kantatom Semir, God. 1901—04 boravio u Rimu gdje je nastao niz njegovih vr nih djela (Psalam XLVII, stavci Klavirskoga kvinteta). Od boravio je u Parizu i aktivno sudjelovao u radu Societe Mm Independente od njena utemeljenja (1909). Parišku djelat prekinuo je jedino 1921—24, kad je vršio duţnost direktora I zervatorija u Lyonu. God. 1919—39 pisao je zapaţene mu; kritike u listu Le Temps, MeĊu neposrednim nasljednicima Debussvjeve gener Sch. je jedan od najistaknutijih. Ĉovjek neobiĉno otvoren, ve iskren i pošten, pokazivao je rijetku stvaralaĉku upornost pred kraj svojega dugog ţivota: u dubokoj starosti, na rubu gr doţivio je prvu izvedbu svoje jedine simfonije koju je ki prije toga dovršio. Sch. nije pripadao nijednoj školi. Razvija u doba cvata francuskoga muziĉkog impresionizma, ali je stvaralac ostao samostalan. Smisao za ĉvrstoću i reljefnost ol i za izgraĊivanje epski m< mentalnih prizora odvraćat je od gdjekad bolećive se mentalnosti, njeţnosti i tra; mekoće mnogih impresio tiĉkih djela. Sch. se otvoi uklanja i tipiĉno impresio tiĉkim postupcima: upot povećanih akorda i cijelo penih ljestvica. Sluţi se tr cionalnim akordima koje protstavlja i zdruţuje vrlo ii vidualno, pa ĉesto posti; politonalno - disonantne efe Njegovi akordiĉki spletovi puta su rezultat slobodnog Ċenja dionica. Od ĉistih 1 ziĉkih impresionista Sch. razlikuje i po svom izrazi smislu za kontrapunktiĉku F. SCHMITT nearnost. Njegova je ritn

SCHMITT — SCHMITZ bogata, ĉesto neobiĉno asimetriĉna, udruţena s uspješnim povremenim zalaţenjem u podruĉje muziĉkog humora u kojemu mu je uzor svakako E. Chabrier. Sch. nije polagano sazrijevao. Do vrhunca svoga stvaranja dopro je kao mlad umjetnik, napisavši tri nadasve vrijedna djela: Psalam XLVII, Klavirski kvintet i balet La Tragedie de Salome. Psalam je pun monumentalnih izraza vjerskih kliktaja, zanosa i radosnog veliĉanja, a kvintet je jedno od djela na kojima se osniva obnova i izgradnja novije francuske komorne muzike, pa mu je mjesto uz Debussvjeva, Faureova i Ravelova komorna djela. Schmittov balet, nastao nedugo nakon Straussove Salome, dokaz je kako se i na drugi naĉin, drukĉijim sredstvima, ali ne manje uvjerljivo, moţe na pozornici oţivjeti izopaĉenost koja razdire i upropašćuje dušu protagonista u tim biblijskim zbivanjima. U Salominoj tragediji na poseban se naĉin oĉitovalo i Schmittovo majstorstvo u orkestraciji. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1958; simfonija Janiana za gudaĉki orkestar, 1941; Symphonie concertante za klavir i orkestar, 1932; Schcrzo vif za violinu i orkestar, 1903—10; J'entcnds dans le loinlain za klavir i orkestar, 1917 (izv. 1930); Habeyssee za violinu i orkestar, 1947; suita za trublju i orkestar, 1955; En e'te, 1894; Musique de plein-air, 1897—59; Le Palais hante, 1900—04; Feuillets de voyage, 1903—13; Trois rhapsodies, 1903—04; 8 valcera Reflets de VAllemagne, 1905; divertissement Selamlik za duhaĉki orkestar, 19C6; Pup-pazzi, 1906; Dionysiaques za duhaĉki orkestar, 1914—25; Mirages, 1921; Fonction-naire MCMKII (Inaction en musique), 1924; Danse d'Abisag (postavljeno i kao balet), 1925; Ronde burtesque, 1927; Cancunik, 1930; Suite sans esprit de suite, 1937; Enfants za mali orkestar (ili klavir), 1938; Branle de sortie, 1939. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1944; gudaĉki kvartet, 1945 —48; klavirski kvintet, 1901—08; kvartet za flaute, 1944; kvartet za saksofone, 1941; kvartet za klarinete, 1953; kvartet za 3 trombona i tubu, 1946; Sonate libre za violinu i klavir, 1919; Sonatine en trio za flautu, klarinet i ĉembalo, 1935; Quatre pieces za violinu i klavir, 1901; suita za flautu i klavir, 1953; Scherzo-pastorale za flautu i klavir, 1889; andante i scherzo za harfu i gudaĉki kvartet, 1906; Suite en rocaille za flautu, violinu, violu, violonĉelo i harfu, 1934; Minorites za flautu, violinu i klavir, 1938; Masards za violinu, violu, violonĉelo i klavir, 1939; A iour d'anches za flautu, klarinet, fagot i klavir, 1939. — KLAVIRSKA: 10 preludija Soirs; Musiques intimes (2 serije), 1890—1900 i 1898—1904; Ballade de la neige, 1896; Pieces romantiques, 1900—08; Nuits romaines, 1901; Feuillets de voyage (takoĊer za orkestar), 1903; Reflets de VAllemagne (takoĊer za orkestar), 1905; Puppazzi (takoĊer za orkestar), 1907; Trois danses, 1935; Suite sans esprit de suite (takoĊer za orkestar), 1937; suita Clavecin obtemperant, 1945. — DRAMSKA. Baleti: La Tragedie de Salome, 1907; Le Petit Elfe Ferme-Voeil, 1924 i Oriane la sans--egale (kasnije pod naslovom Oriane et le Prince d'amour), 1938. Scenska muzika (simfonijski fragmenti) za Antoine et Cleopdlre (prema Shakespeareu), 1920. Muzika (7 simfonijskih epizoda) za film Salambo, 1925. — VOKALNA: Tri-stesse au jardin za zbor i orkestar, 1897—1908; Musique sur l'eau za zbor i orkestar, 1898; Danse de Devadasis za solo, zbor i orkestar, 1900—08; Psaume XLVI1 za sopran, zbor, orkestar i orgulje, 1904 (izv. 1906); Chant de guerre za tenor, muški zbor i orkestar, 1914; Fete de la lumiere za sopran, zbor i orkestar, 1936; L'Arbre entre tous za zbor i orkestar, 1939; Le Chant de la nuit za mješoviti zbor i orkestar, 1949; Kerob-Shal za tenor i orkestar, 1920—24; A contrc-voix za gias i instrumentalni kvintet s klavirom, 1949; zborovi a cappella; solo-pjesme. — Misa za zbor i orkestar, 1958; motcti. LIT.: M. D. Cahocoressi, Oeuvres de Florent Schmitt, L'Art moderne, 1907. — P. O. Ferroud, Autour de Florent Schmitt, Pariš 1927. — E. Blom, Florent Schmitt, The Chesterian, mart 1932. — Y. Hucher, Florent Schmitt, l'homme et l'artiste, Pariš 1953. — H. Jourdan-Morhange, Mes Amis musiciens, Pariš 1955. — J. Bruyr, Florent Schmitt, musicien de l'humour et de la grandeur, Mušica, 1956. — M. Marceron, Florent Schmitt, Pariš 1959. — E. Bondeville i J. Carlu, Notice sur la vie et les travaux de Florent Schmitt, Pariš 1959. — Y. Hucher, L'Oeuvre de Florent Schmitt (katalog djela u suradnji sa M. Raveauom), Pariš 1960. — Isti, Florent Schmitt, MGG, XI, 1963. J. As.

SCHMITT, Friedrich, njemaĉki pjevaĉki pedagog (Frankfurt na M., 18. IX 1812 — Berlin, 17. I 1884). Klavir uĉio kod A. Schmitta u Frankfurtu, a pjevanje kod Charlotte Mangold u Darmstadtu i J. H. Stuntza u Miinchenu. Operni pjevaĉ (tenor) u Magdeburgu, Leipzigu i Dresdenu. God. 1867 nastavnik na Konzervatoriju u Munchenu, kasnije pjevaĉki pedagog u Beĉu i Berlinu. Sch. je jedan od prvih pjevaĉkih pedagoga koji je traţio da se metodiĉki principi u nastavi pjevanja temelje na zakonima izgovora pojedinih glasova u govoru. Njegovu je metodu dalje razradio njegov uĉenik J. Hey. DJELA: Grosse Gesangschule fiir Deutschland, 1854; Die Auffindung der voix mixte, 1868; Vorschlag zu einem verbesserten Leseunterricht in den Schulen nebst einer Einleitung des A. B. C, 1870 (II izd. kao System zur Erlernung der deutschen Aussprache, 1874). LIT.: A. Nageli, tjber den Verfall des dramatischen Gesangs in Deutschland und Friedrich Schmitt, Leipzig 1864. — H. Biehle, Friedrich Schmitt, MGG, XI, 1963.

SCHMITT, Hans, njemaĉki klavirski pedagog (Koben, Ĉeška, 14. VII 1835 — Beĉ, 14. I 1907). Uĉenik Praškoga konzervatorija, 1860—62 uĉi klavir i na Beĉkom konzervatoriju (J. Dachs), na kojemu je profesor 1875—1900. Schmittove kompozicije za klavir većinom su vrlo savjesno izraĊena instruktivna djela. DJELA: koncertna kompozicija za violinu. —■ Kompozicije za klavir. — Opera Bruna. — Pjesme. — INSTRUKTIVNA: 300 Etiiden ohne Oktavenspan-nung; Vademecum; Fundament der Klaviertechnik; Zirkeliibungen in Skalen und Akkorden; 12 kleine Vortragsstucke; Repertoirestudien; Schule des Gehors. — Studija Das Pedal des Klaviers, 1875. —• Objavio Gradus ad Parnassum M. Clementija i nekoliko svezaka etida C. Czernvja. LIT.: O. Chmel, Hans Schmitt, MGG, 1963.

295

u kojoj je objavljivao najviše djela beĉkih klasika. Od 1782 ĉlan masonske loţe, 1788—91 vodio je muziĉku sekciju u društvu Felix Aleritis. Neki leksikografi zamjenjuju Schmitta s Carlom Josephom Schmidtom, kasnije koncertnim majstorom u Frankfurtu. Schmittova su djela bila veoma popularna potkraj XVIII st. Ĉesta primjena flaute u njima navela je neke muzikologe da ga proglase flautistom. Više njegovih kompozicija, nastalih prije 1771, bila su pripisana J. Havdnu. DJELA. ORKESTRALNA: 20 simfonija; Concertino za 2 violine, 2 viole, violonĉelo i 2 roga, 1774; koncert za 2 flaute, 1778; Concerto grosso, oko 1778; Marche a plusiers inslrumenls, 1785. — KOMORNA: 2 kvinteta; više kvarteta; trija; 6 sonata za 2 violine i violonĉelo, 1770; 6 dua za 2 violine ili violinu i vio lonĉelo, oko 1774. ■— CRKVENA: 4 Misse solemnis; Requiem; Te Dcum; Melodijen tot de liuangelische Gezangen voor Godzoekende Christenen, 1785. LIT.: H. C. R. Landon, Doubtful and Spurious Quartets and Quintets attributed to Haydn, The Music Review, 1957. — A. Dunning, Joseph Schmitt. Leben und Kompositionen des Eberbacher Zisterziensers und Amsterdamer Musikverlcgers (1734—1791), Beitrage zur mittelrheinischen Musikgeschichte, I, Amsterdam 1962. — A. Gottron i A. Dunning, Joseph Schmitt, MGG, XI, 1963-

SCHMITTBAUR, Joseph Aloys, njemaĉki kompozitor (Bamberg, vjerojatno 8. XI 1718 — Karlsruhe, 24. X 1809). Odgojen kod dvorskog orguljara J. Ph. Seufferta u Wiirzburgu, kasnijervuĉio, vjerojatno, kod N. Jommellija u Stuttgartu. Od 1753 P i violinist i zatim kapelnik dvorskog orkestra u Rastattu, od 1772 koncertni majstor opernog orkestra u Karlsruheu. God. 1775—77 bio je kapelnik katedrale u Kolnu i 1777—1804 na istom poloţaju u Karlsruheu; uz to je predavao i na gimnaziji. Njegova je uĉenica bila Marianne Kirchgessner, znamenita slijepa umjetnica na glasharmonici. DJELA. ORKESTRALNA: oko 25 simfonija; koncerti za trub lju, za flautu, za fagot, za rog, za violinu i za obou. — KOMORNA: 7 divert±menta i partita za 6—10 duhaĉkih instrumenata; Six Quatuors za flautu, 2 violine i violonĉelo op. I; Six Ouartetto concertant dal Signor Haydn op. 25; /// Ouatuors za flautu, violinu I i II i b. c. op. 3; trija; kvarteti i dr. — Kompozicije za klavir (Blumenlese fu'r Klavier-Liebhaber, 1782—84) i orgulje. — DRAMSKA. Opere: L'Isola disabitata, 1762; Hercules auf dem Octa, 1772; Die Insel der Liebe, 1773; Endymion, 1774; Betrug aus Liebe, 1790. Singspieli. — CRKVENA: Drci K6nigsmesse, 1781; 4 mise; 2 rekvijema; 14 ofertorija; Stabat Mater; Salve Re-gina; 6 Ave Regina; 7 Regina coeli; litanije; moteti i dr. LIT.: K. F. Leucht, Die badische Hofmusik und ihr Reorganisator Joseph Aloys Schmittbaur (disertacija), Wien 1933. — P. Mies, Zur Kirchenmusik der Kolner Domkapellmeister J. A. Schmiujaur und F. I. Kaa, KMJB, 1953. — K. W. Niembllcr, Das Schaffen J. A. Schmittbaurs und seine Wurdigung im 18. Jahrhundert, Festschrift K. G. Fellerer, Regensburg 1962. — Isti, Joseph Aloys Schmittbaur, Koln 1962. — Isti, Joseph Aloys Schmittbaur, MGG, XI, I963.

SCHMITT-WALTER, Karl, njemaĉki pjevaĉ, bariton (Germersheim am Rhein, 23. XII 1900 —). Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Niirnbergu i kod R. Trunka u Munchenu; na opernoj pozornici debitirao 1923 u Niirnbergu. Operni pjevaĉ u Oberhausenu, Saarbruckenu, Dortmundu, Wiesbadenu (1929 —35) i na Njemaĉkoj operi u Berlinu. Od 1950 u Munchenu solist na Drţavnoj operi i istodobno profesor na Visokoj muziĉkoj školi. Gostovao u Beĉu, Hamburgu i Parizu, na Covent Gardenu u Londonu, zatim u Bruxellesu, Amsterdamu, Barceloni i drugdje; velike je uspjehe postigao na festivalima u Salzburgu i Nizozemskoj, a sve do 1961 nastupao je i na Sveĉanim igrama u Bavreuthu, gdje je bio nenadmašeni Beckmesser (Wagner, Majstori pjevaĉi). Njegov tamno obojeni bariton bio je na pozornici kao stvoren za Wagnerov i Verdijev repertoar, a u koncertnoj dvorani za oratorijsku muziku. Istakao se i kao koncertni pjevaĉ. SCHMITZ, Eugen, njemaĉki muzikolog (Neuburg, Bavarska, 12. VII 1882 — Leipzig, 10. VII 1959). U Munchenu studirao kompoziciju kod A. Beer-Walbrunna, a muzikologiju kod A. Sandbergera i Th. Krovera; doktorirao 1905. Do 1908 muziĉki kritiĉar lista Munchner Zeitung i urednik ĉasopisa Neue musikalische Rundschau; od 1910 predavao na Munchenskom univerzitetu. God. 1914—15 bio direktor Mozarteuma u Salzburgu, 1915—39 u Dresdenu, muziĉki urednik dnevnika Dresdener Nachrichten, nastavnik (od 1916) muzikologije na Visokoj tehniĉkoj školi i 1924—39 na Konzervatoriju. God. 1939—53 bio je upravitelj muziĉke biblioteke Peters. Sch. je jedan od najsvestranijih i najobrazovanijih muziĉkih historiĉara. Istakao se kao odliĉan poznavalac talijanske komorne kantate i njemaĉke muzike XIX st.

Richard VCagner, 1909 (II izd. 1918); Harmomelehre als Theone, 1911; Geschicht der Kantate und des geistlichen Konzerts, I (Geschichte der iveltlichen Solo-kan tate), 1914 (II izd. 1955); G. P. Palestrina, 1914 (II izd. 1954); Musikdsthetik, 1915 (II izd. 1925); O. di Lasso, 1915 (II izd. 1954); Klavier, Klaviermusik u n d K l a v i e r s p i e l , 1 9 1 9 ; D a s M a d o nn e n - I d ea l i n d e r T on k u n s t , 1 9 20 ; V o r u n d hinter dem Vorhang, 1928; Richard Wa '' • • ' ■ ■ - ■ ■ -

SCHMITT, Joseph, njemaĉki kompozitor i nakladnik (Gernsheim, Rhein, kršten 18. III 1734 •— Amsterdam, 28. V 1791). Od 1757 cistercit u samostanu Eberbach i tamo 1763—71 regens chori. Izišao iz reda 1771 i u Amsterdamu otvorio izdavaĉku kuću D J E L A. S P I S I . K n j i g e : D e r N i i r n b e r g e r O r g a n i s t J . S t a d e n ( d i s e r t a c i j a ) ,

SCHMITZ — SCHNEBEL

296

versuch, AFMW, 1942; Bachs h-moll~Messe und die Dresdener Katholische Kirchenmusik, Bericht iiber die wissenschaftliche Bachtagung, Leipzig 1950; Fortngesetze in Mozarts »Zauberflote«, Spomenica Maxu Schneideru, 1955 i dr. — IZDANJA', izbor djela J. Stadena, DTB, 1906 —07; kvintet i dvostruki kvartet L. Spohra, 1950 i 1951; izvoran tekst tzv. mannheiniskih soneta W. A. Mozarta, 1951; Illustrierte Musikgeschichte E. Naumanna, 1907 (X izd. 1934); Versuch einer Asthetik der Tonkunst J. F. Mosela, 1910; Anleitung zum Vortrag Beethovenscher Klavierzverke A. B. Marxa, 1912 te autobiografije, K. v. Dittersdorfa, 1940 i L. Spohra (2 sv.), 1954—55- •— Komponirao djela za zbor i balade za bariton i klavir. LIT.: G. Hausszvald, Eugen Schmitz, Mušica, 1957. — H. Gru'ss, Eugen Schmitz, MF, 1960. — R. Schaal, Eugen Schmitz, MGG, XI, 1963. J.As.

SCHMITZ, Franz Arnold, njemaĉki muzikolog (Sablon kod Metza, 11. VII 1893—). Muziku i muzikologiju studirao u Bonnu, Miinchenu i Berlinu (muzikologiju kod L. Schiedermaira, A. Sandbergera, Th. Krovera, J. Wolfa i M. Friedlandera); promovirao 1919 u Bonnu. Od 1921 predavao na Univerzitetu u Bonnu, 1925—29 na Konzervatoriju u Dortmundu; od 1929 bio je profesor na Univerzitetu u Breslauu, gdje uz to vodio Institut za crkvenu muziku. Nakon Drugoga svjetskog rata 1946—• 61 "profesor muzikologije na Univerzitetu u Mainzu, gdje je osnovao Muzikološki institut. DJELA. SPISI: Untersuchungen iiber des jungen Schumann Anschauungen vom musikalischen Schaffen (disertacija), 1919 (tiskana djelomiĉno u ZFMW, 1919—21); Kolner Jesuiten-Musik im 17. Jahrhundert (habilitacija), 1921 (tiskana djelomiĉno u AFMW, 1921 i u ZFMW, 1921—22); Beethovens »Zvei Prinzipei. Ihre Bedeutung fiir Themen- und Satzbau, 1923; Cherubinis Einfiuss auf Beethovens Ouverturen, Neues Beethoven-Jahrbuch, 1925; Das romantische Beethovenbild, 1927; Italienische Quellen zur Figuralpassion des 16. Jahrhunderts, spomenica M. Schneideru, 1935; Ein schlesisches Cantional aus dem 1 j. Jahrhundert, AFMF, 1936; Zur Frage nach Beethovens Weltanschauung und ihrem musikalischen Ausdruck, spomenica L. Schiedermairu, 1937; Der Alythos der Kunst in den Schriften R. Wagners \ Beitrage zur christlichen Philosophie, 1948; Die oratorische Kunst J. S. Bachs — Grundfragen und Grundlagen, kongresni izvještaj, Liineburg 1950; Die Bildlichtkeit der zuortgebundenen Musik J. S. Bachs, 1950; Die Figurenlehre in den theoretischen WerkenJ. G. Walthers, AFMW, 1952; Die Kadenz als Ornamentum musicae, kongresni izvještaj, Bamberg 1953 (tiskano 1954); Zur motettischen Passion des 16. Jahrhunderts, AFMW, 1959 i dr. — IZDANJA: Beethoven. Unbekannte Skizzen und Entzourfe, Veroffentlichungen des Beethovenhauses Bonn, 1924; Oberitalienische Figuralpassionen des 16. Jahrhunderts, Akademie der Wissenschaften und der Literatur in Mainz, Musikalische Denkmaler, I, 1955 (s opširnim uvodom").

SCHMITZ, Hans-Peter, njemaĉki muzikolog i flautist (Breslau, 5. XI 1916—). Na Visokoj školi za muziku u Berlinu uĉio flautu, a muzikologiju na Univerzitetu u Halleu, gdje je doktorirao (M. Schneider). God. 1943—50 solo-flautist Berlinske filharmonije, od 1953 profesor na Muziĉkoj akademiji u Detmoldu. U svojim znanstvenim radovima bavi se problemom muziĉke interpretacije općenito, a posebno izvodilaĉkom praksom XVIII st.; rezultate istraţivanja praktiĉki osvjetljava svojim sviranjem. DJELA. SPISI: Prinzipien der AuffiXhrungspraxis Alter Musik, 1950; i)ber die Wiedergabe der Musik J. S. Bachs, 1951; Querflote und Querflotenspiel in Deutschland tvdhrend des Barockzeitalters^ 1952 (II izd. 1959); Die Tontechnik des Pere Engramelle, 1953; Die Kunst der Verzierung im 18. Jahrhundert, 1955; Ober die Verzvendung von Floten des 18. Jahrhunderts in unserer Zeit, spomenica M. Schneideru, 1955; Zu Hdndels Sonatenkunst, Mušica, 1959 i dr. —• INSTRUKTIVNA: Flo'tenlehre I i II, 1955 (drugo izd. I djela 1959). — IZDANJA : J. J. Quantz, Versuch einer Aniveisung die Flote traversiere zu spielen (faksimil III izd. iz 1789), 1953 (II izd. 1958); G. F. Handel, 11 sonata za flautu i šifrirani bas, Hallische Handel-Ausgabe, 1955 i dr.

SCHMtJGEL, Johann Christoph, njemaĉki orguljaš i kompozitor (Pritzier, Mecklenburg, kršten 13. I 1727 — Molln, Lauenburg, 21. X 1798). Sin i uĉenik orguljaša Johanna Christopha Schmiigela st., potpuno muziĉko obrazovanje stekao kod G. Ph. Telemanna u Hamburgu. Od 1758 orguljaš u Liineburgu i od 1766 do smrti orguljaš i (od 1784) kantor u Mollnu. Njegov je uĉenik bio J. A. P. Schulz. DJELA. KOMORNA: Divertimento za flautu gudaĉki kvartet; gudaĉki kvarteti; kvarteti s flautom; trio za 3 flaute. — ORGULJSKA: Preludes, Fugues et autres pieces op. i; 24 preludija, 1784. — VOKALNA: Sing-und Spieloden vor musikalische Freun-de, 1762; 4 kantate za soliste, zbor i instrumente; zborovi i dr. LIT.: H. Fey, Schleswig-Holsteinische Musiker von den altesten Zeit e n b is z u r G e g e n w a r t , H a mb u r g 1931. — H. Rentzozv, Die mecklenburgischen Liederkomponisten des 18. Jahrhunderts, Hannover 1938. — G. Karlstadt, Johann Christoph Schmu-gel, MGG, XI, 1963.

A. SCHNABEL

SCHNABEL, Artur, austrijski pijanist i kompozitor (Lipnik, 17. IV 1882 — Morschach, Švicarska, 15. VIII 1951). U Beĉu uĉio klavir kod H. Schmitta i A. Jessipove, a teoriju kod E. Mandyczewskog. Studij klavira nastavio 1891— 97 kod Th. Leschetizkog. God. 1925—33 predavao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu, a zatim bjeţeći pred nacistima, odlazi u

Švicarsku gdje u Tremozzu, na jezeru Como, drţi ĉuvene lje ĉajeve koji su uĉvrstili njegov ugled kao pedagoga. Iza 193 je u New Yorku, ali je poslije Drugoga svjetskog rata ĉesto t u Evropi. Nastupao je u komornim sastavima s violinist Fleschom te u triju sa A. Wittenbergom (violina) i A. Hekl (violonĉelo). Kao solist koncertirao je na brojnim tur po Evropi i Americi, izvodeći preteţno djela njemaĉkih Velikom izraţajnom snagom, poetskom interpretacijom niĉkim majstorstvom, Sch. je postao jednim od najistak pijanista svog vremena, idealan tumaĉ Beethovenovih, Se tovih i Brahmsovih djela. U svojim kompozicijama Sch. g! beskompromisnoj atonalnosti ekspresionistiĉkih obiljeţja. DJELA: 3 simfonije (I, 1940); koncert za klavir; rapsodija za c 1948. — KOMORNA: gudaĉki trio; 5 gudaĉkih kvarteta; klavirski trio; \ kvintet, 1916. Sonate: za violinu i klavir, 1935; za violinu solo, 1920 i lonĉelo solo. — Klavirske kompozicije (sonata). ■— Solo-piesme (17), 1904. — SPISI: Reflections on Music, 1933; Music and the Line of Most Re 1942; My Life and Music (posth.), 1961; ĉlanci. — Izdao Beethovenove k sonate, 1924—27, a u suradnji sa C. Fleschom violinske sonate W. A. J ( I 912) i J. Brahmsa (1928). LIT.: R. Kastner, Beethovens 32 Klaviersonaten und Artur Se Berlin 1933- — C. Saerchinger, Artur Schnabel, London 1957. — F. Artur Schnabel, MGG, XI, 1963.

SCHNADERHUPFL (Schnadahupfl; od njem. sehi brbljati i hiipfen skakutati), bavarsko-austrijski narodni napjev, koji se prije ponavljanja pripjeva ĉesto prekida im ziranim humoristiĉkim tekstovima. Melodija u 3/4 mjeri, kr gotovo iskljuĉivo izmeĊu tonike i dominante. Sam ples, r Schnittertanz, varijanta je austrijskoga -> Landlera. LIT.: K. Rotter, Der Schnadahupfl-Rhvthmus ('disertacija), Berlir

SCHNAPPER, Edith Betty, njemaĉki muzikolog (I furt na Majni, 31. X 1909 —). Studij muzikologije s dokto završila 1937 u Bernu; 1938 emigrirala u Englesku i tamo s vodstvom E. J. Denta posvetila istraţivalaĉkom radu na Nez Collegeu u Cambridgeu. Od 1950 izdaje, kao nasljednica Deutscha, British Union Catalogue of Early Music. j DJELA: Die Lieder des jungen Schubert (disertacija), 1937; The Union Catalogue of Early Music (2 sv.), 1957; One in AH' an Anthology 1 gion, 1952; The Inzvard Odyssey, the Concept The Way in the Great R of the World, 1963. LIT.: Ch. L. Cudworth, Edith Betty Schnapper, MGG, XI, 196

SCHNEBEL, Dieter, njemaĉki kompozitor i muziĉki (Lahr, Baden, 14. III 1930 •—•). Na Visokoj muziĉkoj školi u burgu (Breisgau) diplomirao 1952 iz klavira; na Univerzitetu u Tubingenu promovirao 1955 iz muzikologije i iduće godine završio studij teologije. Od 1956 evangeliĉki svećenik u Kaiserslauternu, a 1960 prešao u nastavniĉku sluţbu. Od 1963 predavao je vjeronauk u Frankfurtu na Majni; od 1970 ţivi u Miinchenu. Schnebelova se djela mogu svrstati u nekoliko skupina. U prvoj su Pokušaji (Versuche), nastali 1953—64. Njihova su zajedniĉka obiljeţja: serijelna kompozicijska tehnika, teţnja za veoma sloţenim ritmiĉkim i metriĉkim oblikovanjem, akus-tiĉko iskorištavanje prostora putem meĊusobno udaljenih iz-vodilaca, solistiĉka uloga dirigenta, instrumentalno tretiranje ljudskog glasa. Druga se skupina sastoji od vokalnog ciklusa D. SCHNEBEL, Das Urteil, st iz partiture fiir stimmen fiir (... missa est), 1959—69, s karaki tiĉnom redukcijom izvornog teksta i dodavanjem rijeĉi na gim jezicima, nakon ĉega se nadovezuju instrumentalne Ko predigre (Choralvorspiele). U skupini Projekata (Projekte), 19; verbalno su definirani, ali ne i kompozicijski dovršeni radovi skupini Sporedni produkti {Abfalle I—-II), 1960—62 i 1964—, nastala od otpadaka većih kompozicija. Posljednja su skupina deli— Izvedbe (Modelle—Ausarbeitungen), 1962—, dramske v; za instrumentaliste i vokaliste, u kojima je Sch. realizirao ranije i verbalno definirane koncepte i projekte. DJELA (navode se prema popisu Schnebelova nakladnika B. Se

SCHNEBEL — SCHNEIDER prirodne pjevaĉke glasove, ostale zvuĉne izvore i publiku, 1959; Glossolalic za govornika i instrumentaliste, 1959—-60 i Glossolalie 61 za 3—4 recitatora i 3—4 instrumentalista, 1960—61. Abfalle I-II: reactions za 1 instrumentalistu i publiku, 1960—61; visible music I za 1 dirigenta i 1 instrumentalistu, 1960—62; stoj za 3 instrumentalista, od 1964 i Icctiones za 4 recitatora i slušaoce, od 1964. Modelle-Ausarbeitungen: nostalgie (visible music II) za jednog dirigenta, 1962; espressivo (visible music III), muziĉka drama za jednog izvodioca na instrumentu s tipkama, 1961—63; concert sans orchestre za jednog pijanistu i publiku, 1964; fali +-* out, pasija za jednog vokalistu i publiku, 1965; anschldge — ausschldge, scenske varijacije za 3 instrumentalista, 1965—66. Gehorgange:ki-no, noćna muzika za projektore i slušaoce, 1963—67; MO-NO, Musik zum Lesen, 1969; Horfunk I (Radiophonien),1969—70; Horfunk II (Storung), 1972.— SPISI. Knjige: Studien sur Dynamik Arnold Schonbergs (disertacija), 1955; MO-NO, 1969; Mauricio Kagel, 1970; Denkbare Musik, 1972. Ĉlanci: Karlheinz Stockhausen, Die reihe, 1958, 4; . . . .Brouillards. Tendenzen bei Debussy, ibid., 1960, 6; Abzvege. Konsequenzen der jiingsten Musik, Neue Musik, 1962; Kommentar zu neuer musik, Collage, 1964; Bericht von neuer Orgelmusik, Festschrift W. Gerstenberg zum 60. Geburtstag, 1964; Das Spdtzuerk als Neue Musik, u monografiji Gustav Mahler, 1966; Om Kagel, Nutida Musik, 1966; Mahlers Spa'tzverk als Neue Musik, Collage, 1966; Sprache als Musik in der Musik, Schweizer Monatshefte, 1966; Geistliche Musik heute, Musik und Kirche, 1967; Mušica sacra ohne Tabus, Melos, 1968, 10; Sichtbare Musik, u knjizi Musik auf der Flucht vor sich selbst, 1969; Alta ricerca del tempo liberato, Lo Spettatore musicale, 1970; Auf der Suche nach befreiten Zeit. Versuch uber Schubert, NZFM, 1970; Das angegriffene Material (Zur Gestaltung bei Beethoven), Beethoven 70, 1970; Komposition von Sprache—sprachliche Gestaltung der Musik in Adornos Werk, Theodor W. Adorno zum Gedachtnis, 1971; Mauricio Kagel, Humboldt 44, 1971; Erdachte Musik, 1972 i dr. — Redigirao i izdao Karlheinz Stockhausen, Tekste zur Neuen Mu s ik (3 sv.), 1963—71. LIT.: H. Pauli, Fur wen komponieren Sie eigentlich, Frankfurt a/M. 1971. — H. Vogt, Neue Musik seit 1945, Stuttgart 1972. — E. Karkoschka, Schnebels Musik zum Lesen, Melos. 1974, 6. K. Ko.

SCHNEEGASS, Cvriacus, njemaĉki muziĉki teoretiĉar (Bufleben kraj Gothe, 5. X 1546 —■ Friedrichroda, 23. X 1597). Svećenik; od 1568 ili 1569 ţupnik u Tambachu i od 1573 u Freidrichrodi. Muziĉki teoretiĉar, pjesnik i kompozitor, svojim je radovima privukao paţnju muziĉke javnosti onoga doba. DJELA. SPISI: Nova & exquisita Monochordi dimensio, 1590; Isagoges Musicae libri duo, tam theoreticae quam Practicae studiosis inseruire iussi, 1591; Isagoges Musicae, non ila pridem in lucem editae, Methodus, 1591; Deutsche Mušica fur die Kinier und andere, so nicht sonderlich Latein verstehen, 1592.—-Napisao tekstove i melodije za kompozicije J. a Bureka (XV Psalmi Graduum, 1595) i za druge zbirke. — Izdao zbirku Geistliche Liedcr und Psalmen fiir einfeltige frome Hertzen zugerichtet, 1597. LIT.: C. Dahlhaus, Cvriacus Schneegass, MGG, XI, 1963.

SCHNEEVOIGT, Georg, finski violonĉelist i dirigent (Viipuri, 8. XI 1872 — Malmo, 28. XI 1947). Uĉio violonĉelo u Helsinkiju, Sondershausenu (C. Schroder), Leipzigu (J. Klengel), Bruxellesu, Dresdenu i Beĉu (R. Fuchs). Nekoliko godina solist filharmonijskoga orkestra i nastavnik violonĉela na muziĉkim školama u Helsinkiju. Od 1901 iskljuĉivo dirigira. Djelovao u Rigi, Miinchenu (1904—08 vodio orkestar Kaim), Kijevu (1908— 09)) ponovo u Rigi, Helsinkiju, Stockholmu (1915—24 prvi dirigent simfonijskog orkestra), Oslu (1919—27), Diisseldorfu (1924—• 26), Los Angelesu, Malmou (1930—47 prvi dirigent simfonijskog orkestra) i u Helsinkiju. Stalno angaţiran za ljetne sezone u Rigi (1901—14) i Scheveningenu (1918—28). Gostovao u većim evropskim, ameriĉkim i australskim gradovima.

297

direktora Fonogramskog arhiva drţavnih muzeja u Berlinu, zatim direktor. God.- 1944 nastanio se u Barceloni, u poĉetku kao osnivaĉ i direktor etnomuzikološkog odjela Muzikološkog instituta; od 1947 predaje na tamošnjem Univerzitetu. God. 1955—68 predavao etnomuzikologiju na Univerzitetu u Kolnu. DJELA. KNJIGE: Die Ars nova des 14. Jahrhunderts in Frankreich und Ita lien (disertacija), 1930 (obi. 1931); Geschichte der Mehrstimmigkeil (2 sv.), 1934— 35 (II izd. 1964); El Origen musical de los animales-simbolos en la mitologia y la escultura antiguas, 1946; La Danza de espadas y la tarantela, 1948; Consideradones acerca del canto gregoriano, 1949; El Mito de Don Juan, 1951; Candonero de la provincia de Madrid (2 sv.), 1951—-52; Singende Steine. Rhythmus-Studien an drei katalanischen Kreuzgdngen romanischen Stils, 1955. —STUDIJE: Der Hochetus, ZFMĈ7, 1928—29; Zur Satztechnik der Notre-Dame-Schule, ibid., 1931—32; Der Wechsel der Mjdalitatsbestimmung, KMJB, 1935; Ethnologische Musikforschung, u knjizi K. Th. Preuss, Lehrbuch der Volkerkunde, 1937; Uber die Verbreitung afrikanischer Chorformen, Zeitschrift fiir Ethnologie, 1937; Kaukasische Parallelen zur europdisch-mittelalterlichen Mehrstimmigkeit, AML, 1940; Los Cantos de lluvia en Espana. Estudio etnologico y comparativo sobre la ideologia de los ritos de pluviomdgia, Anuario Musical, 1949; Die historischen Grundlagen der musikalischen Symbolik, MF, 1951; Ist die vokale Mehrstimmigkeit eine Schopfung der Altrassen?, AML, 1951; Die Bedeutung der Stimme in den alten Kulturen, Tribus, 1952—53; Les Fondements intellectuels et psychologi-ques du ehant magique , Colloques de Wćgimont, 1952; Primitive Music, u knjizi New Oxford Historv of Music, I, 1957; Die musikalischen Grundlagen der Sphd-renharmonie, AFMW, 1960; Klagelieder des Volkes in der Kunstmusik der ita-lienischen Ars nova, AML, 1961; Wurzeln und Aufdnge der abendlandischen Mehrstimmigkeit, kongresni izvještaj, New York 1961 i dr.

SCHNEIDER, Max, njemaĉki muzikolog (Eisleben, 20. VII 1875 — Halle, 5. V 1967). Na Univerzitetu u Leipzigu studirao muzikologiju kod H. Riemanna i H. Kretzschmara, uz to i kompoziciju na Konzervatoriju, kod S. Jadassohna. God. 1897—1901 dirigent Gradskoga kazališta u Halleu i (u ljetnim mjesecima) Theater des \Vestens u Berlinu. Nastavio muzikološki studij 1901 u Leipzigu, a 1904 otišao sa H. Kretzschmarom u Berlin, gdje je 1907—14 radio u muziĉkom odjelu Kraljevske biblioteke. Od 1909 predavao je instrumentaciju i sviranje partitura na Institutu za crkvenu muziku. U Berlinu je 1917 doktorirao. Još prije toga (1915) postao je Sch. u Breslauu profesor na Univerzitetu i na Institutu za crkvenu muziku. Od 1928 do 1960 bio je profesor na Univerzitetu u Halleu (Saale). Sch. je jedan od najistaknutijih njemaĉkih muzikologa svoje generacije. Najviše se bavio muzikom baroka, posebno obitelju Bach, kojoj je posvetio više veoma zapaţenih studija. MeĊu njegove najvrednije rasprave ubraja se disertacija o poĉecima bassa continua, koja je i do danas ostala temeljnim djelom za prouĉavanje tog izrazito baroknog muziĉko-tehniĉkog postupka. DJELA: Die alte Choralpassion in der Gegenmart, ZIMG, 1904—05; ■iehnis der bisher erschienenen Literatur uber J. S. Bach, Bach-Jahrbuch, 1

des Basso continuo und seiner Bezifferung (disertacija),

LIT.: N. E. Ringbom, Georg Schnćevoigt, MGG, XI, 1963.

SCHNEIDER, Artur, historiĉar umjetnosti (Zagreb, 26. VIII 1879—10. III 1946). Studij historije umjetnosti završio 1902 u Beĉu. Srednjoškolski nastavnik, direktor Grafiĉke zbirke Sveuĉilišne knjiţnice, profesor Univerziteta (od 1922) i direktor Strossmaverove galerije JAZU u Zagrebu. Uz znanstveni rad u svojoj uţoj struci bavio se muziĉkom publicistikom i kritikom. Kao dugogodišnji glavni tajnik HGZ u Zagrebu, organizirao u Zagrebu Intimne muziĉke veĉeri i nedjeljne Matineje, koncertne priredbe koje su odigrale vaţnu ulogu u muziĉkom ţivotu grada. SuraĊivao je u ĉasopisima i dnevnicima (Savremenik, Prosvjeta, Hrvatska smotra, Sv. Cedlija, Obzor, Narodne novine, Jutarnji list i dr.), a u mladim se danima ogledao i kao knjiţevnik. Od njegovih radova s muziĉkog podruĉja najvaţnija je opseţna biografija hrvatskog violiniste i kompozitora I. M. Jarnovića. DJELA (izbor): Oprema opere, Hrvatska prosvjeta, 1916; Jedna stara francuska balada u Hrvatskom Zagorju, Sv. C, 1924; Najstarije zapisano kolo na jednom bakrorezu niirnberškog bakroresca 3. G. Puschnera, ibid., 1926; Neostvaren boravak Beethovenov u Hrvatskoj, ibid., 1942; Ivan Mane Jarnović, hrvatski guslaĉ-virtuoz i skladatelj 18. stoljeća, ibid., 1943 (separat obj. HGZ, 1944). K. Ko.

SCHNEIDER, Bernhard -> Krazoc, Bjarnat SCHNEIDER, Louis, francuski muziĉki pisac (Lyon, 23. VI 1861—Grenoble, 21. VIII 1934). Kritiĉar više ĉasopisa i listova (La Paix, Gaulois, New York Herald, Revue de France). DJELA: Schumann (sa M. Marechalom), 1905; Massenet, 1908 (II izd. 1926); Claudio Monteverdi, 1921; Offenbach, 1923; Les Maitres de Voperette francaise (2 sv.): I, J. Offenbach, 1923 i II, Herve, Ch. Lecocq, 1924; Une Heure de tnusique avec Offenbach, 1930; Une Heure de musique avec Lecocq, 1930; Une Heure de musique avec Saint-Sae'ns, 1930; Une Heure de musique avec Chopin, 1930; humoristiĉke muziĉke kronike (pod pseud. Le Pompier de service).

SCHNEIDER, Marius, njemaĉki muzikolog (Hagenau, Alzacija, 1. VII 1903 —). Muzikologiju studirao u Strasbourgu, Parizu i Berlinu, gdje je 1930 doktorirao. God. 1932—34 zamjenik

1931; Zum Weihnachtsoratormm von H. Schutz, Spomenica Th. Kroyeru, 1933; Beitrage zu einer Anleitung Clavichord und Ĉembalo zu spielen, 1934; Ein Braun.. i _ _ . - ____

T7 _______ / _ . _ - * . ' -7

__._

J ___

< ■ *_ * -. .-

-y -n

c * _____ - - ___ . : ___ \ t

c? «ICC*.* * _____

-*■ n**O .

Z^«.— j

heimom ureĊivao 1912—16 Miscellanea musicae bio-bibliographica; 1918—27 urednik ĉasopisa Archiv fiir Musikivissenschafl; 1934—35 ureĊivao Zeitschrift fiir Musikzvissenschaft; od 1935 Beitrage zur Musikforschung; 1948—61 suurednik ĉasopisa Die Musikforschung; 1948—52 ureĊivao Bach-Jahrbuch-^-~o& 1955 sa R. Steglichom ureĊivao novo izd. cjelokupnih djela G. F. Handela (Hallische Hdndelausgabe) i Handel-Jahrbuch. —• U njegovu ĉast objavljene su dvije spomenice: 1935 (red. H. J. Zingel) i 1955 (red. W. Vetter). LIT.: G. Schweizer, Max Schneider, ZFM, 1950. — W. Vetter, Max Schneider, MF, 1955. — R. Schaal, Max Schneider, MGG, XI, 1963. J. As.

SCHNEIDER, Urs Peter, švicarski kompozitor (St. Gallen, 16. V 1939—). Kompoziciju i klavir studirao na Konzervatoriju u Bernu (S. Veress, W. Lang), na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu (K. Stockhausen, B. Seidlhofer), na Muziĉkoj akademiji u Beĉu i na ljetnim teĉajevima u Darmstadtu. Od 1966 predaje klavir na Konzervatoriju u Bernu i od 1968 vodi ansambl Neue Horizonte. Koncertni pijanist, u svojim kompozicijama oĉitovao se kao pristalica avangardnih stremljenja. DJELA (izbor): 20 Situationen za 1 do 4 izvodioca na razliĉitim izvorima zvuka, 1960—-69; Babel za 1 do 13 izvodioca, 1961—67; Kreuze za ksilofon, klavir, flautu i orgulje, 1964—67; Abendfiillendes za 4 optiĉka i 4 akustiĉka izvora, 1966—69; Kirchtveih, 1964—71; Auf Anhieb za 15 gudaĉa, 1968; Umkehr za orkestar i elektronske instrumente, 1969—70; Handzverk za jednoga pijanistu, 1970. LIT.: K. Keller, Theatralische Aspekte in der Musik von Urs Peter Schneider, Dissonanz, 1970, 1. — R. Oehlschlagel, Urs Peter Schneider— ein Schweizer Kagel, Neue Musikzeitung, 1970, 2—3.

298

SCHNEIDER — SCHNITGER

SCHNEIDER, Wilhelm, njemaĉki muziĉki teoretiĉar i orguljaš (Neudorf kraj Annaberga, Saska, 21. VII 1783—Merseburg, 9. X 1843). Muziĉko obrazovanje stekao u Annabergu i Leipzigu. Od 1807 orguljaš u Zschopauu, a od 1823 u Merseburgu, gdje je uz to bio muziĉki direktor i nastavnik pjevanja na gimnaziji. U svojim se spisima zauzimao za unapreĊenje tehnike sviranja na orguljama. DJELA: Was kat der Orgelspieler beim Gottesdienst zu beobachtcn, 1823; Lehrbuch, das Orgelspiel kennen, erhalten, beurteilen und verbessern zu lernen, 1823; Lehrbuch, das Orgehmrk nach allen seinen Theilen kennen, erhalten, seinen Bau gehorig beurtheilen und kleine Fehler verbessern zu lernen, 1823; Gesanglehre fiir Land- und Burgerschulen, 1825; Ausmahl von Choralvorspielen fiir die gevjohnlichen Dur- und Molltone mit beigefiigter Bemerkung des Registerzuges . . . aus der Sammlung der besten dlteren und neuen Kompo nislen, 1825; Musikalisches Hiilfsbuch beim Kirchendienst, zundchsl fiir Landschullehrer, Organisten und Cantoren, 1826; Anzveisung zu Choralvorspielen mit eingewebter Melodie fiir verschiedene Formen, in 50 Vorspielen iiber 90 der gangbarsten Kirchenmelodien, 1829; Ausfiihrliche Beschreibung der Dom-Orgel zu .Merseburg, nebst eines Planes, 1829; Choralkenntnis nebst Regeln und Beispielen zu richtigem Vortrag des Altar-Gesangs, 1832; Instruktiver Wegweiser zur Prdludirkunst fiir angehende Orgelspieler, 1833; Musikalisches Fiihrer fiir diejenigen, welche den Weg zum Schulfach betreten und sich auf dasselbe vorbereiten zvollen, 1835; Historisch-technisehe Beschreibung der musikalischen Instrumenten, ihres Alicrs, Tonumfanges und Baues, ihrer Erfinder, Verbesserer, Virtuosen und Schulen, 1834; Musikalische Grammatik oder Handbuch zum Selbsstudium musikalischer Theorie, in zvelehem das Logier'sche System teilzueise mit dem friiheren zvieckgemass verbunden ist, 1834; Das Moduliren oder leicht fassliche Anzveisung durch einen einzigen Accord schnell und naturlich in die na~ hen und entferntesten Tonarten auszu-VJeichen, 1835; Die Orgelregister, deren Enstehung, Name, Behandlung, Beniit-zung und Mischung, 1835. LIT.: D. Hartwig, Wilhelm Schneider, MGG, XI, 1963.

SCHNEIDERHAN, Wolfgang Eduard, austrijski violinist (Beĉ, 28. V 1915—). Uĉio kod O. Ševĉika u Piseku i kod J. Winklera u Beĉu. God. 1933—37 koncertni majstor Beĉkih simfoniĉara, a 1937—48 Beĉkih filharmoniĉara. God. 1939—48 predavao violinu na beĉkoj Drţavnoj muziĉkoj akademiji, a 1938—56 na ljetnim teĉajevima u Mozarteumu u Salzburgu. Od W. E. SCHNEIDERHAN 1949 drţi ljetne majstorske teĉajeve u Luzernu, gdje je 1956 sa R. Baumgartnerom osnovao komorni orkestar Festival Strings Lucerne. God. 1937—51 koncertira s vlastitim gudaĉkim kvartetom, 1949—60 sudjeluje u klavirskom triju sa E. Fischerom i E. Mainardijem. Koncertirao u Evropi, SAD, Kanadi, Indiji i Australiji. LIT.: A. Fassbind, Wolfgang Schneiderhan —■ Irmgard Seefried, eine Kiinstler- und Lebensgemeinschaft, Bern, Stuttgart i Wien 1960. — R. Federhofer-Konigs, Wolfgang Eduard Schneiderhan, MGG, XI, 1963.

SCHNEIDER-TRNAVSKtf, Mikulaš, slovaĉki kompozitor (Trnava, 24. V 1881 — Bratislava, 28. V1958). Studirao na Konzervatoriju u Budimpešti (H Koes-sler), u Beĉu (H. Gradener) i Pragu (K. Stecker, J. Kliĉka). ZborovoĊa u Velikom Beĉke-reku, od 1909 dirigent katedralnog zbora u Trnavi. Bavio se i poduĉavanjem te je od 1918 neko vrijeme bio i inspektor muziĉkih škola u Slovaĉkoj. Najistaknutiji kompozitor u generaciji slovaĉkih kasnih romantiĉara. Znatnu umjetniĉku i nacionalnu ulogu odigrale su već od poĉetka stoljeća njegove pjesme od kojih su mnoge postale veoma popularne. DJELA. ORKESTRALNA: sim-

fonija, 1956; simfonijska pjesma Pri-binov sl'ub, 1933; Veselohernd predoh-ra, 1930; Dumka a tanec, 1909; Valcer, 1930; 2 koraĉnice, 1949 i 1953.— Humoreska za gudaĉki kvartet, 1930; sonata za violinu i klavir, 1904. — Slovenska sonatina za klavir, 1938. — Opereta Bellarosa, 1941. — VOKALNA: zborovi. Ciklusi soloM. SCHNEIDER-TRNAVSK? pjesama: Drobne kvety, 1907; Slzy aiismevv, 1912; Zo srdea, 1921; Plesne 0 malke,1950.—■ CRKVENA: 24 mise; 4 rekvijema; offertoriji; moteti. — Obradbe slovaĉkih narodnih pjesama. „ LIT.: Z. Bokesovd, Mikulaš Schneider -Trnavsky, Bratislava 1952. — J. Šamko, Vyzna m tvorbv M. Schneidera-Trnavskeho, Bratislava 1957. — Isti, Mikulaš Schneider-Trnavsky, Ţivot a dielo, Bratislava 1963. — Isti, Mikulaš Schneider-Trnavsky, Bratislava 1965.

SCHNELLER (njem. schnell brz), u instrumentalnoj XVIII st. melodijski ukras srodan, a ĉesto i identiĉan s -> trillerom. Sastoji se u jednokratnoj ili višekratnoj izmjeni nog tona s njegovom gornjom sekundom (malom ili vel SCHNERICH, Alfred, austrijski muzikolog (Treviso, 1859—Beĉ, 29. IV 1944). Studirao u Beĉu povijest umjetnost movirao 1888. God. 1889—1923 vodio Odjel za umjetnost i kologiju Beĉke sveuĉilišne biblioteke. Prouĉavao je crkvenu r XVIII i XIX st., te stvaranje J. Havdna. DJELA: Der Messentypus von Haydn bis Schubert, 1892 (1909 pi pod naslovom Messe und Reguiem seit Haydn und Mozari); Die Frage form der katholischen Kirchenmusik, 1901; Unsere Kirchenmusik und P. AJ I91 I; Das niedero'sterreichische Zeit — und Lokalkolorit bei Mozart und 1914; Geschichte der Alusik in Wien und Niederosterreich, 1921; Jos. Ha. seine Sendung, 1922; J. Haydn. Leben und IVirken des grossen Meisten Die liturgische Tonkunst, 1927. — Obj. Mozartov rekvijem u faksimilu od 1924 izdavao zbirku Denkmaler liturgischer Tonkunst.

SCHNITGER (Schnitker), Arp, njemaĉki graditelj c (Schmalenfleth, Oldenburg, 2. VII 1648 — Hamburg-Neuer pokopan 28. VII 1719). Izuĉio stolarski zanat kod svog oca, a ljarski u radionici svog roĊaka Berendta Hussa u Gliickstadtu stein). God. 1679 nastanio se u Neuenfeldeu (predgraĊe Ha: ga), a 1682 preselio u Hamburg gdje je uskoro izgradio dva vf stvena djela: orgulje u crkvi St. Nicolai (dovršene 1687) sa 6' stara i 4 manuala i do danas saĉuvane orgulje u crkvi St.Jakobi —93) sa 60 registara (na tim je orguljama svirao 1720 J. S. ] Za hamburške je crkve osim toga izradio još dvadesetak orgul todobno se krug njegove orguljarske djelatnosti širio sve da sjevernoj Njemaĉkoj i inozemstvu. Nakon što je konstruirao lje za kapelu dvorca u Charlottenburgu, 1706, imenovan je pr dvorskim graditeljem orgulja. U njegovoj su se radionici izn instrumenti i za Englesku, Španjolsku, Portugal i Rusiju. U s se moţe utvrditi oko 160 Schnitgerovih radova, najviše po sjei Njemaĉkoj i Nizozemskoj. Vaţnije su mu još orgulje: u crkvi St geri u Nordenu (Frizija) sa 46 registara (1686—88); u crkvi i hannis u Magdeburgu sa 62 registra (1689—95); u katedrali \ menu sa 50 registara (1693—98); u Akerkuu Groningenu sa gistra (1694—97) j u crkvi St. Stephani u Bremenu sa 42 re (1695—98); u katedrali u Liibecku sa 45 registara (1686—99): kvi St. Ulrich u Magdeburgu sa 49 registara (1698—-1700); u St. Petri u Buxtehudeu sa 36 registara (1699—1701); u St. i toris u Clausthal-Zellerfeldu sa 55 registara (1699—1702); u demiekerku u Groningenu sa 33 registra (1700—02); u crkvi S kolai u Berlinu sa 40 registara (1706—08); u Martinikerku u S: (Frizija) sa 36 registara (1710—11) i u crkvi St. Michaelis u '. burgu sa 52 registra (1712—15). Sch. je doveo do vrhunca sjevernonjemaĉko orguljarsko un baroka. Njegov tip orgulja plod je razvoja kojemu su dali smjer stori brabantske škole, pa obitelji Scherer i Fritzsche. Veći Se gerovi instrumenti posjeduju i do pet korpusa (s odgovarajućin vijaturama): glavni (Hauptmerk), pa leĊni (Ruckpositiv), j (Oberzverk), prsni (Brustzverk) i pedal. Svoje je suvremenike nadmašio vanredno smišljeno izvedenom dispozicijom djela, cipali (od 32' do 1') su mu snaţni i plemeniti, flaute zvukovne noliĉne i pune, a jeziĉnjaci vrlo karakteristiĉnih boja. Mnogob mješanice daju zvuku njegovih orgulja svijetli, srebrni sjaj. I ĉito kombiniranje svih tih registara omogućio je Sch. posel svojom vještinom menzuriranja koja se temelji na promjeni menzurama: istovrsne svirale su, ovisno o poloţaju u dispo svaki put drukĉije oblikovane. Kućište njegovih instrumenat; samo grandiozna fasada nego sutitrajući rezonator zvuka. Sch. je odgojio pribliţno 40 uĉenika koji su dalje nastavili n vu tradiciju. Njegovi su sinovi takoĊer bili orguljari: Johann < (Jiirgen; 1690—poslije 1734) i Franz Caspar (1693—1729) pr« su, nakon oĉeve smrti (1719), radionicu u Zvrolle u Nizozen gdje su izgradili nekoliko vrijednih instrumenata. Poslije s Franza Caspara njegova se udova vjenĉala s orguljarem Albi Antoniusom Hinschom koji je poduzeće prenio u Groningen vodio sa Franzom Casparom Schniigerom mladim. Radioni Groningenu postojala je sve do 1863. LIT.: S. Meijer, Bijdragen tot het gesehiedenis van het orgelmaken, cilia, 1853—54 (novi otisak obj. C. Edskes u Het Orgel, 1958—59). — W. Die Orgel im Dom zu Lubeck, Lubeck 1923. — P. Rubardt, Arp Schr Bericht iiber die dritte Tagung fttr deutsche Orgelkunst, Kassel 1928. Mehrkens, Die Schnitger-Orgel in der Hauptkirche St. Jacobi zu Ham Kassel 1930. —• G. Fock, Aus den Akten der Schnitgerorgel zu Charlotten Musik und Kirche, 1931. — F. Piersig, Die Orgeln der Bremischen Stadtki im 17. und 18. Jahrhundert, Bremisches Jahrbuch, 1935- — G. Fock, Arp Se gers Beziehungen zu Neuenfelde, u djelu 900 Jahre Neuenfelde, Han 1959. — Isti, Zur Geschichte der Schnitgerorgel in St. Jakobi in Ham Festschrift aus Anlass der Wiederweihe, Hamburg 1961. — W. Kauft Die Orgeln des alten Herzogtums Oldenburg, Oldenburg 1962. — G. Arp Schnitger, MGG, XI, 1963.—Isti, Der historisehe Orgelbau im KO gebiet zwischen Hamburg und Groningen, Acta organologica, I, 1967. — A. Schnitger en zijn werk in het Groningerland, Groningen 1969. I. A

SCHNOOR — SCHOECK SCHNOOR, Hans, njemaĉki muzikolog (Neumiinster, Kiel, 4. X 1893 — Bielefeld 15. I 1976). Studirao u Ţenevi i Leipzigu (H. Riemann, A. Schering); doktorirao 1919. Nastavnik Konzervatorija i 1945—49 kustos Weberova arhiva u Dresdenu. God. 1949 preselio se u Bielefeld. Posebno se bavio studijem djela C. M. Webera. Muziĉki kritiĉar listova DresĊner 'Anzeiger (1926—45) i IVestfalenblatt (Bielefeld, od 1949). DJELA: Das Buxhcimer Orgelbuch (disertacija), 1919 (djelomiĉno obj. u ZFMW, 1921—22); Die Musik der germanischen Volker im XIX und XX Jahrhundert, 1929; Oratorien und tveltliche Chormerke, u Fiihrer durchden Konzertsaal H. Kretzschmara, V prer. izd., 1939; IVeber auf dem Welttheater, 1942; Weber, ein Lebensbild aus DresĊner Sicht, 1947; Dresden — 400 Jahve deutsche Musikkultur, 1948; Kldnge und Gestalten, 1951; Geschichte der Musik, 1953; Weber: Gestalt und Schopfung, 1953; Oper, Operetle, Konzert, 1955 (IH izd. 1970); W. Furtwangler, 1957; Harmonie und Chaos, 1962; Die Stunde dcs Rosenkavaliers. Dreihundert Jahre DresĊner Oper, 1968; Rororo-Musikfiihrer. Oper, Operette Musical, Konzert, 1969. — Izdao Deutsche Musiker-Briefc, Berichte, Urkunden (sa K. Amelnom), 1956.

SCHNORR VON CAROLSFELD, i. Ludvvig, njemaĉki pjevaĉ, tenor (Munchen, 2. VII 1836— Dresden, 21. VII 1865). Uĉio kod J. Otta u Dresdenu, na Konzervatoriju u Leipzigu i kod E. Devrienta u Karlsruheu, gdje je 1854 primio prvi angaţman. Od 1860 bio je solist Dresdenske opere. Bio je jedan od najboljih interpreta Wagnerovih junaka. 2. Malvina (rod. Garrigues), pjevaĉica, sopran (Kobenhavn, 7. XII 1825 — Karlsruhe, 8. II 1904). Ţena Ludwiga; studirala u Parizu kod M. Garcie. Pjevala u razliĉitim njemaĉkim gradovima. Istakla se osobito u Wagnerovim operama kao partnerica svoga muţa s kojim je nastupila i na praizvedbi Tristana i Izolde. Nakon muţevljeve smrti bavila se u Braunschweigu i Karlsruheu pedagoškim radom. LIT.: R. Wagner, Meine Erinnerungen an Schnorr von Carolsfeld, Gesamtausgabe der Schriften und Dichtungen, VIII, Leipzig 1871—89 (V izd. 1911). —■ C. H. N. Garrigues, Ein ideales Sangerpaar, Kobenhavn 1937. — R. Sietz, Ludwig i Malvina Schnorr von Carolsfeld, MGG, XI, 1963.

SCHNYDER VON WARTENSEE, Franz Xaver, švicarski kompozitor (Luzern, 18. IV 1786'—Frankfurt na Majni, 27. VIII 1868). Muziku uĉio u Beĉu kod J. Ch. Kienlena. Nastavnik na Pestalozzij evu institutu u Yverdonu i od 1817 muziĉki pedagog u Frankfurtu na Majni, gdje je 1828 osnovao pjevaĉko društvo Liederkranz. God. 1847 utemeljio zakladu za unapreĊivanje umjetniĉkog i znanstvenog rada, koja postoji još i danas. Svestrano obrazovan, bavio se i filozofijom, estetikom i prirodnim znanostima; bio je i muziĉki kritiĉar. Sch. ide u red najznatnijih kompozitora švicarske muziĉke prošlosti. Vrstan kontrapunktiĉar i umjetnik bujne mašte ostavio je niz vrijednih solo-pjesama, u kojima je pokazao osobiti smisao za psihološku karakterizaciju; njegove su opere bliske Mozartu i Cherubiniju, a odlikuju se majstorskom instrumentacijom. Prijatelj J. G. Nagelija, Ch. Kavsera i J. Gersbacha uţivao je veliki ugled i kao DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1813 (prer. 1822); II, Erinnerung an Haydn, 1835; III, Sytnphonie militaire, 1848 i IV, u C-duru. Simfonija za 2 violine, violu, bas i 8 djeĉjih instrumenata, 1868; koncert za 2 klarineta, 1819; Proteus oder verdndertes Thema za klavir i janjiĉarsku muziku, 1812; uvertira, 1818. — KOMORNA: fantazija Der durch Musik ubermmdme Wiitrich za glasharmoniku i gudaĉki kvartet; sonata za violinu i klavir, 1825. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1814—15; invencije; kanoni; fuge; kadence za Mozartove i Beethovenove klavirske koncerte. — DRAMSKA. Opere: Ubaldo, 1811; Estelle oder leichter Sinn und Liebesnacht, 1825 i Fortunat mit dem Sdckel und IViinschhullein, 1831. Opereta HeimU'eh und Heimkehr, 1855. — VOKALNA: Pestalozzi-Kantate, 1817; Preussenlied za sole, zbor i orkestar. Za muški zbor i orkestar: Die Mordnacht von Luzern, 1811 i Zeit und Ewigkeit (Klopstock), 1838. Muški zborovi: Sechs Gedichte von Goethe, 1829; Zwolf Schzueizerlieder, 1833; Acht Lieder, 1844; Drei Trinkchb're, 1855; Das deutsche Lied, 1856 i dr.; mješoviti zborovi. Solo-pjesme: Die Uhlandschen Lieder, 1817; Acht deutsche Gesdnge, 1823; Geistliche Lieder nach Novalis, 1823—27; Blume der Ergebung i dr. — SPISI: Worte zum Andenken an Beethoven, 1827; Aesthetische Betrachtungen iiber die Schopfung von Joseph Haydn, 1861; Aesthetische Betracktungen iiber die Jahreszeiten von Joseph Haydn, 1861; priruĉnik Formenlehre der Instrumentalmusik (red. njegov uĉenik B. Widmann), 1862. Nekoliko autobiografskih ĉlanaka i skica. NOVA IZD.: Symphonie militaire obj. O. P. Schneider (1963); 3 klavirska stavka W. Frey i W. Schuh (Schiveizer Klaviermusik aus der Zeit der Klassik und Romantik, 1937; II izd. 1957); operu Fortunat red. i obj. P. O. Schneider i M. Terpis (1941); 4 pjesme iz ciklusa Sechs Gedichte von Goethe obj. s tekstom na njem. i franc. P. O. Schneider; Die Uhlandischen Lieder W. Schuh (1940). Pojedine autobiografske ĉlanke obj. G. Weber (SMZ, 1884), H. Weber (1887; skraćeno H. Hesse, 1920) i W. Schuh (1940). Izbor pisama obj. B. Widmann (1869), W. Schuh (1940), P. O. Schneider (1941, 1955 i 1962) i H. P. Schanzlin (1962). LIT.: Ph. Spitta, F. X. Schnvder von Wartensee, Musikgeschichtliche Aufsatze, Leipzig 1894. — H. Scherchen, Ein Schweizer Musiker, F. X. Schnvder von Wartensee, Die Tat, 1939. — W. Schuh, F. X. Schnyder von Wartensee und Th. Frohlich als Liederkomponisten, Neue Zuricher Zeitung, 1940. — P. O. Schneider, Franz Xaver Schnvder von Wartensee, MGG, XI, 1963. M. Kun.

SCHOBERT, Johann (Jean), njemaĉki ĉembalist i kompozitor (Šleska?, oko 1740 — Pariz, 28. VIII 1767). Od 1760 dvorski ĉembalist princa Contija u Parizu; umro je od otrovanja gljivama (zajedno sa ţenom, djetetom i ĉetiri prijatelja). Utemeljitelj komorne muzike s klavirom i proslavljeni ĉembalist pariških salona, Sch. je po stilu svojih kompozicija bio vrlo blizak J. V. A. Stamitzu, iako nije poznato da je imao neke veze s Mannheimom.

299

Komponirao je sonate za klavir solo i za druge instrumente s klavirom, ali uvijek s razraĊenom klavirskom dionicom. Kasnije proširuje sastav, pa uz sonate za violinu i klavir piše trija i kvartete, u kojima sve više osamostaljuje dionicu violonĉela. Schobertova su djela zapravo klavirske sonate, u kojima gudaĉki instrumenti sluţe kao dopuna, na što upućuje i oznaka ad libitum. Sch. je utjecao na mladog Mozarta, ĉija su prva ĉetiri koncerta za klavir (K. V. 37; 39) 4° -i 41) studije na njegove sonate. ' DJELA: 6 simfonija za ĉe mbalo uz pratnju violine i 2 roga ad libitum, 3 kao op. 9 i 3 op. 10; 5 koncerata za ĉembalo uz instrumentalni ansa mbl: op. 11, 12, 13, 15 i 18; 3 sonate za ĉembalo, 2 violine i violonĉelo, op. 7; 3 so nate za ĉembalo, violinu i bas ad lit)., op. 6; 31 sonata za ĉembalo uz pratnju violine ad libitum: po 2 op. 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 19; 6 op. 14; po 4 op. 16 i 17 te 3 op. 20. — Opera buffa Le Garde-chasse et le braconnicr, 1765. NOVA IZD.: izbor obj. H. Riemann (DDT, 1909 i 1914); 6 simfonija obj. G. Becking {Das Erbe deutscher Musik, 1960); 1 simfoniju obj. W. Georgii (Musik aus alter Zeit, 1954); 1 sonatu za ĉembalo, 2 violine i bas obj. H. v. Dameck; po 1 sonatu za ĉembalo, violinu i bas obj. M. Schumacher (Nagels -Musik-Archiv, 1937) i A. Karsch (ibid., 1958); 2 sonate za ĉembalo i violinu obj. E. Reeser (1939). LIT.: G. de Saint-Foix, J. Schobert, RM, 1922.— K. Schalscha, Zur Wiirdigung Schoberts (disertacija), Munchen 1923. — H. T. David, Johann Schobert als Sonatenkomponist, Kassel 1928. — K. A. Fischer, Schobert und Schubart, ZFMW, 1934. — E. Reeser, Johann (Jean) Schobert, MGG, XII, 1965.

SCHOCK, Rudolf, njemaĉki pjevaĉ, tenor (Duisburg, 4. IX 1915—). Pjevaĉku karijeru zapoĉeo 1933 kao ĉlan opernog zbora u Duisburgu;prvi solistiĉki angaţman imao 1937—-40 u Braunschweigu. Nakon prekida 1940—45 nastavio karijeru u Hannoveru, a 1946 postao ĉlan Drţavne opere u Berlinu. U to vrijeme zapoĉinju njegove turneje i veliki uspjesi na londonskom Covent Gardenu i 1949 u Australiji. Od 1948 nastupao je na festivalu u Salzburgu, od 1952 na festivalu u Edinburghu i od 1959 na Sveĉanim igrama u Bavreuthu. U meĊuvremenu, od 1951 ĉlan je Drţavne opere u Beĉu i istodobno stalni gost Njemaĉke opere na Rajni i Drţavnih opera u Miinchenu i Hamburgu. Najveću je popularnost Sch. stekao muziĉkim filmovima Du bist die Welt fiir mich, Die Stimme der Sehnsucht, Der frohliche Wanderer i Schon ist die Welt. Tenor blistavih visina i profinjene izraţajnosti, Sch. se podjednako istakao u operi i opereti, kao interpret Lieda i zabavnih melodija. Njegove su najveće kreacije bile Walther (Wagner, Majstori pjevaĉi) i Tamino (Mozart, Ĉarobna frula). Snimio je veliki broj gramofonskih ploĉa. SCHOECK, Othmar, švicarski kompozitor i dirigent (Brunnen, 1. IX 1886 — Ziirich, 8. III 1957). Dvije godine uĉio na Konzervatoriju u Ziirichu (F. Niggli, R. Freund), zatim jednu godinu na Konzervatoriju u Leipzigu (kod M. Regera). God. 1909—15 u Ziirichu zborovoĊa muškog zbora Aussersihl, a 1911—17 vodio je tamošnje Uĉiteljsko pjevaĉko društvo. Od 1917 do 1944 ravnao je simfonijskim koncertima u St. Gallenu. Sch. je jedan od najistaknutijih predstavnika novije švicarske muzike. U prvom razdoblju teţište je njegova stvaranja na solo-pjesmi (op. 2—15); u drugom razdoblju više ga privlaĉi muziĉko kazalište. Sch. je svakako najdarovitiji švicarski autor solo-pjesama. Napisao ih je oko 380, i to na Goetheove, Eichendorffove, Uhlandove, Hebbelove, Spittelerove, Dehmelove, Kellerove, Lenauove, Morikeove stihove kao i na tekstove drugih pjesnika. U biti kasni romantik, Sch. stvara u poĉetku djelomice pod utjecajem H. Wolfa; pri tome zadrţava gotovo schubertovsku toplinu i usrdnost izraza. Kasnije je u svojim pjesmama suzdrţano opor i zakopĉan. Izraţajno-sadrţajni raspon Schoeckovih pjesama veoma je velik, a snaga izraza poĉiva katkada na neobiĉno jakom ekonomiziranju sredstvima. Sklad izmeĊu teksta i muzike ostvaruje Sch. neobiĉno uspješno, posebno snagom doţivljavanja pjesnikove rijeĉi. U vrhunce Schoeckove umjetnosti na podruĉju solopjesme ubrajaju se ciklusi Elegie, Wandsbecker-Liederbuch i Das holde Bescheiden. Vrijedan je i Scho:ckov doprinos švicarskoj muziĉkoj pozornici. Njegova moţda najuspjelija opera je Penthesilea (prema Kleistu), djelo zgusnute dramske napetosti, koja nalazi muziĉki odraz u smjelosti harmonijskih spletova i grandioznosti orkestracije. DJELA. ORKESTRALNA. Koncerti: za violinu (quasi una Fantasia) u Bduru op. 21, 1911—12; za violonĉelo i gudaĉe u A-duru op.6l, 1947 (izv. 1951) te za rog i gudaĉe op. 65, 1951. Uvertira Ratcliff, 1908; suita u As-duru za gudaĉki orkestar, 1945; serenada za mali orkestar, 1907; pastoralna idila Sommernacht za gudaĉki orkestar, 1945; Festlicher Hymnus, 1950. — KOMORNA. Dva gudaĉka kvarteta; I, u D-duru op. 23, 1912—13 i II u C-duru op. 37, 1923. Tri sonate za violinu i klavir; I, 1908, II, op. 16, 1909 i III op. 46, 1931; sonata za violonĉelo i klavir, 1956; sonata za bas-klarinet i klavir op. 41, 1928. — Klavirske kompozicije: Consolation und Toccata op. 29, 1919—20; Ritornellen und Fughetten op. 68, 1954. — DRAMSKA. Opere: komiĉna opera Don Ranudo de Coiibrados, 1919; Venus, 1922; Penthesilea, 1927 (prer. 1942); Massimila; Đoni, 1937; Schloss Durande, 1943. Scenska i pantomima Das Wandbild, 1921, igrokaz Erwin und Elmire, 1916; scenska kantata Vom Fischer un syner Frul 1930. — VOKALNA: Eichendorjf-Kantate, 1933; Der Postillon za tenor, muški zbor i orkestar, 1909; Dithyrnmbe za dvostruki zbor i orkestar, 1911; Wegelied za muški zbor i orkestar, 1913; Trommelschldge za mješoviti zbor i orkestar, 1915; Fiir ein Gesangsfest im Fruhling za muški zbor i orkestar, 1942; Vision za muški zbor, gudaĉki orkestar, trublju, 3 trombona i udaraljke, 1949. Zborovi a cappella. Ciklusi pjesama za glas i orkestar: Elegie, 1022—23; Lebendig begraben, 1926; Befreite Sehnsucht, 1952 i Nachhall, 1955. Ciklusi za glas i mali komorni sastav: Gaselen, 1923; Wanderspruche, 1928 i Notturno, 1921—33. Oko

300

SCHOECK — SCHOLZ

30 solo-pjesama za glas i klavir: op. 2—15, 17, 19, 20, 24, 30—35, 44, 51 te ciklusi Wanderung im Gebirge op. 45, 1930; Wandsbecker~Liederbuch op. 52, 1936— 37; Unter Sternen op. 54, 1941—42; Spielmannszueisen op. 56, 1955; Der Sanger op. 57, 1944; Das stille Leuchten op. 60, 1946; Das holde Bescheiden op. 62, 1948. — Popis djela do 1937 obj. W. Schuh (O. Schoeck, Verzeichnis samtlicher Werke, 1937; nastavak popisa u SMZ, 1948, 5). Tematski popis izdao W. Vogel (Zurich 1956). — Spomenicu o 50-tom roĊendanu kompozitora uredio W. Schuh, 1936. LIT.: E. Isler, Fiihrer durch »Penthesilea«, Zurich 1928. — W. Schuh, Der harmonische Stil O. Schoecks, Neue Musik-Zeitung, 1928. —H. Corrodi, Othmar Schoeck, Frauenfeld 1931 (proš. izdanja 1936 i 1956). — W. Schuh, Othmar Schoeck, Zurich 1934. — A. Honegger, Souvenirs sur Othmar Schoeck, SMZ, 1946. — W. Vogel, Wesenszuge von Othmar Schoecks Liedkunst, Zurich 1950. — H. Corrodi, Othmar Schoeck's Songs, Music and Letters, 1948. — Isti, Othmar Schoeck. Ein Riickblick auf sein SchaiTen, SMZ, 1950, 5. — O. Fries, Schoeck als Opernkomponist, SMZ, 1957, 4. — Othmar Schoeck im Wort. Ausserungen des Komponisten mit einer Auswahl zeitgenossischer Bekenntnisse, St. Gallen 1957. — W. Schuh, Othmar Schoeck, MGG, XII, 1965. ■— W. Vogel, Othmar Schoeck in Gespra'ch, Zurich 1965. — H. Vogt, Othmar Schoeck »Lebendig begraben«, SMZ, 1966. — SMZ posvetila je 1931, 1943, 1946 i 1956 posebne brojeve O. Schoecku. J. As.

SCHOEMAKER, Maurice, belgijski kompozitor (Anderlecht, Bruxelles, 27. XII 1890 — Etterbeek, Bruxelles, 24. VIII 1964). Studirao na Konzervatoriju u Bruxellesu (Th. Ysaye, M. Brusselmans, M. Lunssens, P. Gilson). Ugledni flamanski kompozitor, ĉlan i sa M. Pootom i drugima jedan od utemeljitelja (1925) skupine De Synthetisten (Les Synthetisles) koja se orijentirala prema suvremenom muziĉkom izrazu. U svojim djelima primjenjivao elemente flamanske narodne melodike. DJELA. ORKESTRALNA: simfo nija , 1946; Symphonie de chambre, 1929; Symphonie breve, 1938; simfonijske pjesme Feu d'artifice, 1924, Legende de Sire Halezvi/n, 1930 i Medee la tnagicienne, 1936; koncert za fagot, 1947; Recit, Aria et Final za violinu i orkestar, 1920; Romance za violonĉelo i orkestar, 1920; Piece concertante za trombon i orkestar, 1939; varijacije za rog i orkestar, 1941; Ouverture romane, 1947; Petite suite dans le style rococo, 1936; Vlaamse rapsodie, 1931; Variaties op een volkslicd, 1937; Scenes espagnoles, 1943; Twee Vlaamie dansen, 1944 i dr, — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1945; klavirski trio, 1934; Suite champetre za obou, klarinet i fagot, 1940; sonata za violonĉelo solo, 1940; Sonate du souvenir za violonĉelo i klavir, 1953; Morceuu de concert za trublju i klavir, 1949 i dr. — Klavirske kompozicije (sonata, 1935).— Piece heroique za orgulje, 1937. — DRAMSKA: opera Szvane, 1933; muziĉka bajka Arc-en-ciel, 1937; komiĉna opera De Toverviool, 1954. Baleti Breughel, 1928 i Pan, 1937. Scenska muzika. — Trois poemes za sopran, klavir i violinu, 1938; solopjesme na flamanske i francuske tekstove. LIT.: M. Boereboom, Maurice Schoemaker, MGG, XII, 1965.

SCHOENEFELD, Henry, ameriĉki pijanist i kompozitor njemaĉkoga podrijetla (Mihvaukee, 4. X 1857 —■ Los Angeles, 4. VIII 1936). Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu (R. Papperitz, A.. Richter, H. Schradieck) i kod E. Lassena u Weimaru. Od 1879 u Chicagu pijanist, nastavnik i dirigent pjevaĉkog društva Gertnania (1891—1902), a od 1904 u Los Angelesu dirigent pjevaĉkih društava i ţenskog simfonijskog orkestra, Sch. je jedan od prvih kompozitora, koji su u svoja djela unijeli citate iz indijanskog folklora. DJELA. ORKESTRALNA: Rural Symphony, 1892; Springtime Sym-phony. Koncerti: za klavir; za violinu i za violonĉelo. Dvije uvertire; 2 Indian Legends; 2 American Rhapsodies. — Sonate za violinu i klavir i za violonĉelo i klavir. — Opera Atala; pantomima Wachicanta. — VOKALNA: The Three Indians; Easter Idyl; Salvum fac regem za zbor i orkestar; solo-pjesme.

SCHOFFLER, Paul, njemaĉki pjevaĉ, bariton (Dresden, 15. IX 1897—). Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Dresdenu (Staegemann), Berlinu i Milanu (M. Sammarco); na opernoj pozornici debitirao 1925 u Dresdenu kao Glasnik (Wagner, Lohengrin) i tamo angaţiran do 1937. Od 1937 kroz više od 25 godina ĉlan Drţavne opere u Beĉu. Redoviti gost Sveĉanih igara u Bavreuthu, gdje se istakao posebno kao Hans Sachs (Majstori pjevaĉi) i Ukleti Holandez, festivala u Salzburgu, kao i brojnih svjetskih opernih pozornica (pariška Opera, londonski Covent Garden, milanska Scala, njujorški Metropolitan, Teatro Colon u Buenos Airesu, drţavne opere u Miinchenu, Hamburgu i dr.). U njegovu opseţnom repertoaru posebno su mjesto zauzimale glavne baritonske uloge u operama Ĉarobna frula i Cosi fan tutte (Mozart), Majstori pjevaĉi (Wagner) i Ţena bez sjene (R. Strauss), koje je snimio i na gramofonske ploĉe. SCHOLA CANTORUM (lat. pjevaĉka škola), 1. prvobitno naziv za rimski papinski crkveni zbor i pjevaĉku školu u kojoj su se pitomci pouĉavali u crkvenom pjevanju. Prema predaji s. c. je postojala već u IV st., no njezino djelovanje dobiva punu vrijednost tek u VI st., pošto je papa Grgur Veliki (590—604) proveo reformu crkvenoga pjevanja. Tada pjevaĉi papinske kapele odlaze i u druge zemlje zapadne Evrope i osnivaju scholae cantorum u većim samostanima i uz pojedine katedrale. Te su pjevaĉke škole bile središta iz kojih se njegovanje gregorijanskoga korala širilo po svima kršćanskim krajevima. Najistaknutija i najuglednija schola cantorum ostaje, meĊutim, i nadalje vatikanska Cappella Sistina (punim naslovom // Collegio dei Cappellani Cantori della Cappella Pontiftcia; -> Sikstinska kapela). 2. Naziv muziĉke škole koju su 1896 osnovali u Parizu Vd'Indv, Ch. Bordes i A. Guilmant u nastojanju da obnove francusku duhovnu muziku. Premda je zamišljena iskljuĉivo kao središte za njegovanje i pouĉavanje liturgijskoga pjevanja, u

nju ubrzo prodire i svjetovna muzika te škola prerasta u superieure de musigue i postepeno dobiva meĊunarodno znai Gregorijansko pjevanje, renesansna polifonija, sviranje orgi kompozicija ostali su, meĊutim, do danas središnje disci u nastavi te škole. Ustanove (zborovi ili škole) s nazivom s. c. postoje i u r drugim gradovima (New York, Basel). One preteţno nj staru duhovnu muziku. LIT.: F. X. Haberl, Die rdmische Schola Cantorum und die papsi KapellsSnger bis zur Mitte des 16. Jahrhunderts, Regensburg 1887 i I 1888. — R. Casimiri, Cantantibus organis, Roma 1924. — H. Hucke, Die tion des Gregorianischen Gesangs in der romischen Schola Cantorum, Iz II meĊunarodnog kongresa za katoliĉku crkvenu muziku, Wien 1954. Smits van Waesbcrghc, Neues iiber die Schola Cantorum, ibid., 1954. M. j

SCHOLES, Percy Alfred, engleski muzikolog (L 24. VII 1877 — Vevey, Švicarska, 31. VII 1958). Studira univerzitetima u Oxfordu, Cambridgeu i Londonu. Do crkveni orguljaš, zatim nastavnik na univerzitetima u j chesteru, Oxfordu, Londonu i Cambridgeu. God. 1908 osr društvo Home Music Study Union; do 1921 izdavao ĉasopis društva Music Student i Music and Youth. Muziĉki kritiĉa tova London Evening Standard (1913—20), Observer (15 27), i britanskog radija BBC (1923—29); muziĉki redaktor Radio Times (1932—36). Pisac velike erudicije, izvrstan s DJELA: The Listener's Guide to Music, 1919 (X izd. 1942); Musical s ciation in Schools. Why-and Hozv?, 1920 (IV izd. 1925); The Complete B the Great Musicians (3 sv.), 1923 (XV izd. 1937); New Works by Modem 1 Composers (2 serije), 1921 i 1924; The Listener's History of Music (3 sv.), 1 29; The (First and Secondj Book of the Gramophone Record, 1924—25; 1 boĊy's Guide to Broadcast Music, 1925; The Appreciation of Music by . of the Pianola and Duo Art, 1925; A Miniature History of Music, 192 izd. 1955); A Miniature History of Opera, 1931; The Puritans and Mi England and Nezu England, 1934; leksikon The Oxford Companion to j 1936 (IX rev. izd. 1955); The Mirror of Music (2 sv.), 1947 (izvaci iz ĉa The Musical Times, 1844—1944); The Great dr. Burney (2 sv.), 1948; Tht cise Oxford Dictionary of Music, 1952; The Life and Activities of Sir John kins, 1953; The Osford Junior Companion to Music, 1954; Dr. Burney's AJ Tours in Europe (2 sv.), 1959. — Izdavao Audiographic Series of Pianol, Duo Art Rolls (1925—30); The Golumbia History of Music Through Eye an (5 albuma gramofonskih ploĉa s komentarima), 1930 —38. LIT.: J. Rozolands, Percy Alfred Scholes, MGG, XII, 1965. .'

SCHOLLUM, Robert, austrijski orguljaš, pijanist i kon zitor (Beĉ, 22. VIII 1913 —). Studirao u Beĉu na Muzi akademiji, na Novom konzervatoriju i privatno (kompoz kod J. Marxa i E. Lustgartena). God. 1932—38 orguljaš, pij: 1 nastavnik u Beĉu. Od 1945 u Linzu zborovoda i gradski mu: direktor (1951—53); od 1959 profesor je na Visokoj muzi školi u Beĉu. DJELA. ORKESTRALNA: 4 simfonije, 1956—67; koncert za kl 2 koncerta za violinu, 1944 i 1962; koncert za violonĉelo, 1954; Goncerto & za klarinet i orkestar, 1948; sonata za orkestar; serenada; Toccata nach Ft baldi, 1951; Kontraste, 1957; Acht Augenblicke, 1958 i dr. — KOMOR 2 gudaĉka kvarteta; oktet, 1959; sonate i sonatine zarazne instrumente i 1 i dr. — Djela za klavir i za ĉembalo. —• DRAMSKA: opere Der Bieder, Elend i Mirandolina', komorna opera Nacht der Verzoandlung, 1952; Das 1 za plesaĉicu i 7 instrumenata, 1954. — VOKALNA: kantata Gesang au Nacht, 1957; Alle Musik ist Stimme, 6 pjesama za sopran i orkestar; zbo solo-pjesme. — Kompozicije namijenjene laiĉkoj izvedbi (njem. Spielmusik SPISI: Musik in der Volksbindung, 1962; E. Wellcsz, 1963; Die Wiener St 1969.

SCHOLZ, Anton, graditelj orgulja .(XVIII st.). Njegov 2 i rad još su priliĉno neistraţeni. Rodom Sloverac, zanat je iz vjerojatno u radionici poznatog celjskog orguljara I. F. janei (gradio izmeĊu 1726 i 1777 u Hrvatskoj), s kojim je po nai gradnje vrlo srodan. Posljednjih desetljeća XVIII st. djelova Sch. u Celju. U Hrvatskoj je mnogo radio izmeĊu 1780 i r pa i time nastavlja tradiciju svog uĉitelja. Izgradio je po hrvats mjestima ĉitav niz orgulja i pozitiva, od kojih se saĉuvalo neko vrlo lijepih primjeraka: u dvorcu u Bistri (oko 1780), u E Pribićkom (1782), Poljanici (1784), Volavju (1785), Gotalo (1787), Novakima (1794), franjevaĉkom samostanu u Koštaj (1797) i u Nedelji kraj Samobora (1799). (

LIT.: P. Kovaĉević-Vrbanĉić, Orgulje u Bistri, Sv. C. 1922, 5.

L.

SCHOLZ, Bernhard, njemaĉki kompozitor i dirigent (Ma: 30. III 1835 — Munchen, 26. XII 1916). Uĉenik E. Pau (klavir) i S. Dehna (teorija). Od 1856 predavao teoriju na Kom vatoriju u Miinchenu. Bio zatim dirigent kazališta u Zurich Niirnbergu, na dvoru u Hannoveru (1859—65), društva Cherut u Firenci (1865—71), Filharmonije i Cecilijanskoga društva Berlinu, gdje je predavao na Sternovu konzervatoriju te u Br lauu (1871—83). God. 1883—1908 direktor Hochova konzer torija u Frankfurtu na Majni. Penzioniran, ţivio je do 1914 Firenzi, zatim u Miinchenu. Bliski prijatelj J. Brahmsa, zastuj je ideje njegova kruga te je 1860 s njim, J. Joachimom i J. Grimmom potpisao manifest protiv tendencija novonjemai škole. Tehniĉka dotjeranost i iskrenost osnovne su znaĉa; Scholzove muzike. Usprkos ĉestoj primjeni polifonije ona izrazito romantiĉna. Sch. je bio izvrstan dirigent i pedagog.

SCHOLZ — SCHONBERG DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije; koncert za klavir; uvertire. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta; gudaĉki kvintet; klavirski trio; klavirski kvartet; klavirski kvintet; 3 sonate za violinu i klavir; 4 sonate za violonĉelo i klavir. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Desetak opera od kojih su najuspješnije bile Zietensche Husaren, 1869 i Golo (Genofefa), 1875. — VOKALNA. Za sole, zbor i orkestar; Das Siegesfest; Das LieĊ von der Glocke i Sylvesterglocken; zborovi; solo-pjesme. — Rekvijem. — SPISI: Lehre vom Kontrapunkt und den Nachahmungen, 1897; Wohin treiben urir?, 1897; Aiusikalisches und Personliches, 1899; Verklungene Weisen (uspomene), 1911. — Izdao: Lehre vom Kontrapunkt, dem Kanon und der Fuge S. Dehna, 1859 (II izd. 1883). LIT.: R. Sietz, Bernhard Scholz, MGG, XII, 1965.

SCHONBACH, Dieter, njemaĉki kompozitor (Stolp, Pommern, 18. II 1931—). Kompoziciju studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Detmoldu (G. Bialas) i na Drţavnoj visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (W. Fortner). Od 1959 u Bochumu muziĉki rukovodilac kazališta i direktor Instituta za elektronsku i konkretnu muziku. Sch. se istiĉe svojim eksperimentalnim radovima na podruĉju filma, audiovizuelnih i drugih medija.

DJELA (izbor): gudaĉki kvartet, 1957; Canticum psalmi resurrectionis za sopran, 2 flaute, trublju, 2 viole, gitaru i udaraljke, 1957; Farben und Klangen za orkestar, 1958; koncert za klavir, 1958; Come Santo Francesco predico agli uccelli, koncert za sopran i 16 instrumenata, 1959; Kammermusik 1960 za 14 instrumenata, 1960; Ritornelle za orkestar, 1961; Lyrische Gesdnge I za sopran i komorni ansambl, 1961; Pour Varsovie za orkestar, 1962; Lyrische Gesdnge II za sopran i 2 klavira, 1963; Entre za orkestar, 1963; Hoquctus za 8 duhaĉa, 1964; Canticum psalmi ad laudes za sopran i komorni ansambl, 1964; Chant liturgique za zbor i orkestar, 1964; 3 Canzone da sonar: 1, za 16 gudaĉa, 1965; II, za 13 instrumenata, 1965 i III, za blokflautu, preparirani klavir i dvokanalni magnetofon, 1966; Canzona e strophi ($4 mal Orgel) za orgulje, 1966; Concerto in D (prema D. Scarlattiju) za trublju i komorni orkestar, 1966; Canzona da sonar 4 za komorni ansambl, 1967; Die Geschichte von einem Feuer, opera multimedia, 1967—68; Hysteria — Paradies schtvarz, opera multimedia, 1971 ; Hymnus 2, multimedia - show, 1972. LIT.: H. Krellmann, Die verschmolzenen Medien. Zur Musik Dieter Schonbachs, Mušica, 1970, 6.

SCHONBERG, Arnold, austrijski kompozitor (Beĉ, 13. IX 1874 — Los Angeles, 13. VII 1951). Kad mu je bilo osam godina, poĉeo je svirati violinu. Iz tog vremena potjeĉu prvi pokušaji komponiranja. Nešto kasnije prešao je na studij violonĉela. U svladavanju obaju instrumenata, kao i u usvajanju gotovo svih praktiĉnih i teoretskih muziĉkih disciplina, bio je samouk. Jedini koji su mu pomogli struĉnim savjetima bili su prijatelji koje je oko 1890 susretao kao ĉlan orkestralnog društva Polyhymnia, osobito A. Zemlinskv. Sa školskim drugovima gajio je komornu muziku. Uz Wagnera, ĉija je djela vrlo rano temeljito upoznao, njegov je ideal Brahms. Zbog teških materijalnih prilika Sch. je 1891 postao ĉinovnik neke privatne banke. Od 1895 posvetio se iskljuĉivo muzici. Borba za opstanak prisilila ga je da se godinama bavi instrumentacijom šlagera i opereta. God. 1901 namjestio se u Berlinu kao dirigent Uberbrettla (kabareta što ga je osnovao E. Wolzogen), a posredstvom R. Straussa dobiva Lisztovu stipendiju i mjesto nastavnika kompozicije na Sternovu konzervatoriju. Po povratku u Beĉ 1903 izvodi se prvo opseţno djelo Schonbergovog ranog, još tonalnog razdoblja, gudaĉki sekstet Verklarte Nacht (nastao 1899). Tada poĉinje i Schonbergova široka i sistematska pedagoška djelatnost. Njegove teĉajeve za kompoziciju (1903—08) na muziĉkoj školi naprednih eksperimentalnih tendencija, Schwarzwald-Schule, polaze oduševljeni mladi muziĉari, medu njima A. Berg, A. Webern, E. Stein i E. Wellesz. Schonbergova Harmonielehre (1911) dokument je njegovih praktiĉnih i teoretskih, stvaralaĉkih i estetskih raspravljanja s tim neobiĉno darovitim uĉenicima. God. 1907 poĉeo je Sch.

A. SCHONBERG. Radna soba u Los Angelesu

301

slikati. Za relativno kratko vrijeme nastao je niz veoma ĉudnih slika: maska, autoportreta, vizija fantastiĉnih svjetova, kojima je V. Kandinski posvetio studiju, veoma zanimljivu za analizu Schonbergove liĉnosti. God. 1906 nastaje djelo kojega su posljedice za modernu muziku bile dalekoseţne: Komorna simfonija op. 9 za petnaest solo-instrumenata. Praizvedba 1907 popraćena je neĉuvenim skandalom. Od 1911 Sch. se po drugi put nalazi u Berlinu i ponovo predaje na Sternovu konzervatoriju. Berlin je 1912 doţivio praizvedbu jednog od reprezentativnih atonalnih djela XX st.: Pierrot Lunaire. Gur-relieder, A. SCHONBERG kompozicija za golemi vokalni i orkestralni sastav, komponirana 1900—bi, koje je instrumentacija meĊutim dovršena tek 1911, izvedena je prvi put u Beĉu 1913. Ta je kompozicija doţivjela velik uspjeh, uskraćen tolikim drugim Schonbergovim djelima. God. 1915 Sch. se vratio u Beĉ. Bio je mobiliziran dva puta, 1915—-16 (godinu dana) i 1917 (pola godine). IzmeĊu 1916 i 1923 Sch. nije objavio ni jedno djelo. Pošto je postepeno bio osvojio široku, ali i opasnu domenu slobodne atonalnosti, sazrijevala je u toj šutnji spoznaja 0 novom konstituiranju tonskog materijala, o dvanaesttonskoj muzici. God. 1917—-20 odrţavao je teĉajeve kompozicije, isto kao nekad u okviru beĉke Schwarzwald-Schule. IzmeĊu 1921 1 1924 dovršena su prva djela u kojima je Sch., djelomiĉno ili potpuno, primijenio svoj novi naĉin komponiranja, dodekafoniju: Pet klavirskih kompozicija op. 23, Serenada op. 24, Klavirska suita op. 25, Duhaĉki kvintet op. 26. God. 1924, poslije smrti F. Busonija, Sch. je pozvan da preuzme Busonijevu majstorsku klasu za kompoziciju na Akademie der Kiinste u Berlinu. Time poĉinje nov odlomak Schonbergova ţivota, doba internacionalnog priznanja (ne toliko njegova kompozitorskoga, koliko pedagoškoga rada) i materijalne nezavisnosti. Oko 1930 poĉela su se u Njemaĉkoj primjećivati kulturno-reakcionarna strujanja, proizišla iz antimodernistiĉke estetike nacionalsocijalista. Kad je Ilitler 1933 preuzeo vlast, Sch. je bio dvcstruko ugroţen: zbog ţidovskoga podrijetla i zbog avangardnog umjetniĉkoga stava. Iste je godine napustio Njemaĉku, te se nakon kratkog boravka u Francuskoj odazvao pozivu konzervatorija Malkin u Bostonu i New Yorku i nastanio u SAD. Poslije teške bolesti 1934 napušta New York iz zdravstvenih razloga i odlazi u Los Angeles, gdje 1935 predaje na University of Southern California, a 1936—-44 je profesor muzike na University of California. Na narudţbu jedne ţidovske organizacije nastaje 1938 Kol Nidre (Sch., koji je sa osamnaest godina prešao na protestantizam, vratio se u Parizu 1933 religiji svojih otaca). Doţivljaji ratnih godina odraţavaju se u djelu Ode to Napoleon Buonaparte (1942) na Bvronove strofe, uperene protiv svake carske samovolje. Posljednje djelo većih dimenzija bilo je A Survivor from Warsaw (1947), izazvano nacistiĉkim progonima iz Drugoga svjetskog rata. Nijedan muziĉar XX st. nije bio toliko napadan kao Sch., niti je ijedan toliko uznemirio muziĉki svijet. Sch. nije nikada bio spreman ni na kakve ustupke publici ili kritici. Uvjeren u svoju misiju, nije se ni od jednoga neuspjeha dao zbuniti. Schonberga mnogi smatraju velikim revolucionarom, ali on se sam pozivao na njemaĉku tradiciju: na Bacha i Mozarta, Beethovena, Brahmsa i Wagnera, Schuberta, Mahlera, Straussa i Regera. Govorio je: »Nisam stao na onome što sam vidio: ja sam to stekao da bih to i posjedovao; što sam vidio, razradio sam i proširio i to me dovelo do novog. Uvjeren sam da će se jednom spoznati koliko je to novo ĉvrsto povezano s onim najboljim što nam je sluţilo kao uzor. Ja sebi prisvajam zaslugu da sam pisao istinski novu muziku; kao što je proizišla iz tradicije, tako je i sama odreĊena da postane tradicija.« Sch. je sredstva muziĉkoga govora, na koja je naišao u ĉasu kad je poĉeo stvarati, ţeljeznom konzekventnošću doveo do krajnjih granica njihova razvoja i u tom ĉasu napravio odluĉan korak: dao je tonskom materijalu novi, dodekafoniĉki red, u kojemu su tradicionalne muziĉke tekovine (polifonija, tehnika variranja, forma) dobile nov smisao. Stilski je Sch. kroz sve faze svojega stvaranja, a osobito u vrijeme slobodne atonalnosti, uvjetovan ekspresionizmom. Prva se Schonbergova djela nadovezuju na kasni njemaĉki romantizam, na Wagnera i Brahmsa. Sekstet Verklarte Nacht,

302

SCHONBERG

Gurrelieder i simfonijska pjesma Pelleas und MelisanĊe pisani su napredno, ali smionošću ne nadilaze ono što u to vrijeme pišu ostali suvremeni muziĉari kao Reger, Mahler, R. Strauss, Debussv ili Skrjabin. Karakteristiĉan je za Schonberga, meĊutim, radikalizam njegovih postupaka. U tim ranim tonalnim djelima iscrpio je sve mogućnosti kasnoro-mantiĉne hipertro-firane osjećajnosti i slikovitosti, iskoristio sva sredstva neprekidne kromatske alteracije iz koje se raĊa nov osjećaj za polifoniju i nova samostalnost unutarnjih Kritiĉar, rad A. Schonberga glasova. Schonbergova melodika već ovdje pokazuje svoj karakteristiĉan profil koji se neće mijenjati do kraja njegova stvaranja. Njena je bit ekspresivnost. Gurrelieder doseţu krajnje mogućnosti zvukovnog volumena i u tomu nadilaze i samoga Mahlera. Simfonijska pjesma Pelleas und MelisanĊe donosi prvi put akorde sastavljene od ĉistih kvarta, koji će igrati vaţnu ulogu u nekim kasnijim Schonbergovim djelima. Premda se kvartni akord ovdje još tonalno interpretira, samo njegovo postojanje narušava Rameauov harmonijski sistem, koji se temelji na akordu sagraĊenom od terca. Dok su dotadašnja djela bila vezana za literarne programe, gudaĉki kvartet op. 7 prvi je pokušaj u apsolutnoj muzici; Sch. se oslanja na klasiĉnu formu, posebno na Beethovenova djela. Komorna simfonija op. 9 (1906) nastala je kao reakcija na goleme suvremene orkestre. To je kronološki prvo djelo za solistiĉki postavljen orkestar u novoj muzici. Usporedno s redukcijom izvodilaĉkog tijela ide i redukcija trajanja {Gurrelieder, npr., traju jedan sat, Komorna simfonija je za polovinu kraća), a u izrazu ima mnogo manje patosa. Kriza, dotad latentna u svim Schonbergovim djelima, izbija u kvartetu u fis-molu op. 10 ("1908) i u petnaest pjesama na tekst S. Georgea op. 15 (1909). U ova dva djela Sch. je prešao u atonalnu muziku. Dok se u kvartetu harmonija samo povremeno kreće izvan granica tradicionalne tonalnosti, u pjesmama je tonalitet likvidiran, a umjetnik je napisao u program praizvedbe: »Svjestan sam da sam probio pregrade jedne minule estetike.« Uz tonalnu harmoniju napušta se i tradicionalan oblik. Muzika se nalazi u stadiju slobode. Iduća djela oslobaĊaju se i svake tematske vezanosti —• ona su atematiĉna; sloboda vlada i u ritmu. Monodrama Eruiartung (1909) prvo je Schonbergovo kazališno djelo; ono »duhovno pripada tipu ekstraktno komprimirane muziĉke dramatike, kakvu je mogao zamisliti samo poznavalac najmodernije psihološke analize, samo siguran vodiĉ u podruĉju sna i podsvijesti« (H. H. Stuckenschmidt). U melodramama Pierrot Lunaire (1912) organizira se slobodno atonalna muzika u pogledu forme: Sch. se vraća tradicionalnim oblicima, kao što su dvodijelna i trodijelna pjesma, fuga i passacaglia. Dionica govornika toĉno je ritmiĉki fiksirana, a tonska visina govornog melosa zapisana je notama (-> Sprechgesang).

Raskrstivši radikalno sa svima pravilima obaveznim d< muzici, Sch. to nije uĉinio hirovito, nego logiĉno i doslj Svjestan da je slobodna atonalnost sinonim za muziĉko be nje, traţio je novi zakon kojemu bi se tonski materijal podvi isto onako kao prije zakonu tonaliteta. Taj novi zakon, novi komponiranja Sch. je donio u dodekafoniji. On nije jedini prvi koji je poĉeo komponirati na osnovi niza od dvanaesl matskih tonova, ali je prvi izgradio tu metodu tako svesti potpuno, daleko izvan granica ostalih pionira dvanaesttonskf zike (->■ Dodekafonija). Sch. se dodekafoniĉkom metodom : na mnogo razliĉitih naĉina: od njene gotovo akademske prii u prvim ĉisto dvanaeststepenim djelima iz 1921—24, pa d verene slobode izraza unutar te stroge tehnike u kasnijim dji npr. u Ĉetvrtom gudaĉkom kvartetu (1936), ili One to Naj Buonaparte (1942), od aforistiĉki kratkih klavirskih kompc do reprezentativnih dimenzija nedovršene opere Moses und , Tonalna djela, koja je Sch. u kasnijim godinama pisao naizrr. s dodekafonskim (to su, osim Suite za gudaĉe: Kol Nidre, I komorna simfonija, Varijacije za orgulje op. 40 i Tema s v cijama za duhaĉki orkestar, odnosno za normalni orkesta 43A i 43B), savršeno se uklapaju u njegov csobni stil. Se i u njima slazi kompozicijskom tehnikom steĉenom na dvat tonskim djelima. Schonbergovoj se muzici ĉesto predbacivala cerebra i iskonstruiranost; kompozitor je, naprotiv, u svojim iski isticao ulogu inspiracije, intuicije, unutarnje prinude i stvara spontanosti. S druge strane, nije nipošto potejenjivao va intelekta. Da li je Sch. doista velika stvaralaĉka liĉnost, o danas postoje razliĉna mišljenja. Jedno je, meĊutim, nedvojl njegovo golemo znaĉenje kao zaĉetnika nove kompozicijske teli DJ ELA. O RK ES TRALN A. D vij e k o mo r ne s i mfo n ije : I, u E -d u 15 instrumenata op. 9, 1906 (prva prer. za orkestar oko 1914; nova prer. ; kestar op. 9B, 1935) i II, op. 38, 1939. Simfonijska pjesma Pelleas und sa"tde op. 5, 1903; koncert za klavir op. 42, 1942; koncert za violinu op. 36, suita u G-duru za gudaĉe, 1934; Gavotle und Alusette za gudaĉe, 1897; Orchesterstiicke op. 16, 1909 (revidirana verzija za manji sastav, 1949); tri kompozicije za komorni orkestar (treća nedovršena), 1910; varijacije za or op. 31, 1928; Begleitmusik su einer LAchtspielszene op. 34, 1930; tema s varijac za duhaĉki orkestar op. 43A, 1943 (verzija za orkestar op. 43B, 1943). — MORNA: gudaĉki trio op. 45, 1946; gudaĉki kvartet u D -duru, 1897. gudaĉka kvarteta: I, u d-molu op. 7, 1905; II, u fis-molu op. 10 (u 3. i 4. s sudjeluje sopran), 1908; III, op. 30, 1927 i IV, op. 37, 1936. Presto za gi kvartet (ili gudaĉki orkestar), iz ranih godina; gudaĉki sekstet Verkla'rle . op. 4, 1899 (prer. za gudaĉki orkestar, 1917; revidirano 1943); koraĉnit eiserne Brigade za klavir i gudaĉki kvartet, 1916; Weihnachtsmusik za 2 V] violonĉelo, klavir i harmonij, 1921; duhaĉki kvintet op. 26, 1924; ser za klarinet, bas-klarinet, mandolinu, gitaru, violinu, violu, violonĉelo i b op. 24 (IV stavak: Petrarkin sonet), 1923; suita za 2 klarineta, bas -klarinei linu, violu, violonĉelo i klavir op. 29, 1926; fantazija za violinu i klavir 0 1949. Osamnaest kanona od toga 16 za guiaĉki kvartet, 1922—45. — KLA SKA: Sechs Stu'cke fu'r Klavier vierha'ndig (postoje samo tri), 1894; Alla A u Es duru, iz ranih godina; Drei Klavierstuke op. 11, 1909; Sechs kleine vierstilcke op. 19, 1911; Fiinf Klavierslu'cke op. 23, 1923; suita op. 25, Klavierstuck op. 33a, 1928; Klavierstiick op. 33b, 1931. — Variationen u'b Rezitativ za orgulje op. 40, 1941. — DRAMSKA. Opere: monodrama B tung (libreto M. Pappenheim) op. 17, 1909 (Prag, 1924); Von heute auf n. (Al. Blonda) op. 32, 1929 i Moses und Aron (vlastiti libreto, nedovršena), (prva koncertna izvedba Hamburg 1954; prva scenska izvedba Zurich 1 Drama s muzikom Die gluckliche Hand (vlastiti tekst) op. 18, 1913. — VO1 NA: oratorij Die Jakobsleiter za sole, mješoviti zbor i orkestar (nedov 1917 (poslije Schonbergove smrti partituru izradio W. Zillig); Gurrelied P. Jacobsen) za sole, zbor i orkestar, 1911; Kol Nidre za recitatora, mje zbor i orkestar op. 39, 1938; Prelude za mješoviti zbor i orkestar op. 44 kompozicije u kojoj je, na narudţbu N. Shilkreta, sudjelovalo nekoliko 1 cara, medu njima i I. Stravinski), 1945; A Survivor from IVarsam za recit; muški zbor i orkestar op. 46, 1947; Moderner Psalm (nedovršen) za reciti mješoviti zbor i orkestar op. 50C, 1950; Sechs Orchesterlieder op. 8, 1904; Lieder za glas i orkestar op. 22, 1916; Herzgezvachse za visoki sopran, li celestu i harmonij op. 20, 1911; 21 melodra ma Pierrot Lunaire (A. G u prijevodu O. E. Hartlebena) za recitatora i 8 instrumenata (pet sviraĉ a 21, 1912; Ode to Napoleon Buonaparte za recitatora, klavir i gudaĉki k \ op. 41, 1942. Zborovi: Friede auf Erden za mješoviti zbor op. 13, 1907; deutsche Michel za muški zbor, 1916?; Vier, Stu'cke za mješoviti zbor op 1925; Drei Satiren za mješoviti zbor op. 28, 1925 (br. 3, Der neue Klassizi mala kantata uz pratnju viole, violonĉela i klavira); Sechs Stu'cke za muški op. 35, 1930; Drei M2I Tausend Jahre za mješoviti zbor op. 50A, 1949. I pjesme: In hellcn Traumu hab ich dich o/t gesehaut, 1893; Elf Lieder (11

4L,j*y ,Jb£27>'t

A. SCHONBERG, IV gudaĉki kvartet, autograf

SCHONBERG — SCHORR dovršen), oko 1896; Lied der Schniuerin; Mddchenfriihling, 1897; Nicht doch!; Zwei Gesdnge op. 1, 1898; Vicr Liedcr op. 2, 1898—1900; solo-pjesma bez naslova, 1899; Sechs Lieder op. 3, 1899—1903; Gruss in die Ferne, 1900; Ecloge; Waldesnacht; Mannesbangen; Acht Breltcllieder, 1901; Deinen Blick mich zu bcquemcn, 1903; Acht Lieder op. 6, 1903—05; Zwei Balladen op. 12, 1907; Zwei Lieder op. 14, 1907—08; Fiinfzehn Gedichte aus Das Buch der hdngenden Garten von Slefan George op. 15, 1908—09; Am Slrandc, 1909; Drei Lieder op. 48, 1933. Dvanaest kanona (jedan za 2 glasa, tri za 3 glasa, osam za 4 glasa), 1905 —49. — Psalam CXXX De Profundis za 6-gl. mješoviti zbor a cappella op. 50B, 1950. — SPISI. Teoretsko-instruktivni: Harmonielehre, 1911 (VII izd. 1966; engl. 1947); Der musikalisehe Gcdanke und die Logik, Technik und Kunst seiner Darstellung (nedovršeno), 1936; Models for Beginners in Composition, 1942; nauka o kontrapunktu (na engleskom; od 3 predviĊena sveska dovršen samo I sv.), 1942; Fundamentals of Musical Composition, 1948; Instrumentationslehre (nedovršeno), 1949; Structural Functions of Harmony, 1954 (njem., pod naslovom Die formbildenden Tendenzender Harmonie, 1957); Preliminary Exercises in Coun-ter point (izd. priredio L. Stein), 1963. Studije, ĉlanci i dr.: Style and Idea, zbirka studija, predavanja i dr. (medu ostalim i prijevod ĉlanka Das Verhaltnis zum Text, iz 1912), 1950; Schopferische Konfessionen, 1964; brojni doprinosi u zbornicima, ĉasopisima i novinama. Schonbergova pisma ( Ausgewahlte Briefe) obj. E. Stein, 1958. — PRERADBE I OBRADBE: G. M. Monn, koncert za ĉembalo, prer. u koncert za violonĉelo, 1932; G. F. Handel, Concerto grosso op. 6 br. 7, prer. u koncert za gudaĉki kvartet i orkestar, 1933; Drei deutsche Volkslieder, obradbe za mješoviti zbor a cappella, 1928; Vier deutsche Volkslieder, obradbe za glas i klavir, 1929; Drei Chore (njemaĉke narodne pjesme iz XV i XVI st.) op. 49, obradbe za mješoviti zbor a cappella, 1948; G. M. Monn, koncert u g-molu za violonĉelo i orkestar, realizacija continua, 1911, i kadenca, 1912; F. Tuma, Sinfonia a quattro (1. stavak) i dvije Partite a tre, realizacija continua. Preradbe za orkestar i druge sastave djela J. S. Bacha (dvije koralne predigre te preludij i fuga za orgulje u Es -duru), J. Brahmsa (klavirski kvartet u g-molu op. 25), F. Busonija, C. Lowea, F. Schuberta, J. Straussa i B. Zeplera. NOVA IZD.: U toku je izdanje cjelokupnih Schonbergo vih djela (urednik J. Rufer; suradnici R. Hoffmann, R. Kolisch, L. Stein i E. Steuermann). Do 1966 obj. I sv. (Lieder mit Klavierbegleitung, priredio J. Rufer), 1965 i I I I (Klavier- und Orgelmusik, priredio E. Steuermann), 1965. LIT.: A. Berg, P. Gutersloh, K. Horviitz, H. Jalometz, W. Kandinsky, P. Koniger, K. Linke, R. Neumann, E. Stein, A. VCebern i E. VCellesz, Arnold Schonberg, Munchen 1912. — E. Wellesz, Arnold Schonberg, Leipzig, Wien i Zurich 1921. — P. Stcfan, Arnold Schonberg, Wien 1924. — Arnold Schonberg zum 50. Geburtstag, poseban broj Musikblatter des Anbruch, Wien 1924. — E. Stein, Pierrot lunaire, II Pianoforte, 1924. — K. Westphal, Arnold Schonbergs Weg zur Zwolftone-Musik, M, 1928—29. — Arnold Schonberg zum 60. Geburtstag, Wien 1934. — L. Danz, Arnold Schoenberg, New York 1937. — E. Krenek, Uber neue Musik, Wien 1937. — H. Jalozuetz, On the Spontaneitv of Schoenberg's Music, MQ, 1944. — Schonbergu je posvećen po jedan broj ĉasopisa Modern Music, 1944 i MQ, 1944. — P. Gradenwitz, The Idiom and Development in Schoenberg's Quartets, Music and Letters, 1945. — R. Leibozvitţ, Schoenberg ct son ecole, Pariš 1947 (engl. New York 1952). — D. Nezvlin, Bruckner, Mahler, Schoenberg, New York 1947 (njem. Wien 1956). — Th. W. Adorno, Philosophie der neuen Musik, Tiibingen 1949. — Schonbergu je posvećen jedan broj ĉasopisa Stimmen, 1949. — H. H. Stuckenschmidt, Ar nold Schonberg, Zurich i Freiburg im Breisgau 1951 (II prošireno izd. 1957; franc. Monaco 1956; jap. 1959; engl. London i New York 1959). — Isti, Neue Musik zwischen den beiden Kriegen, Berlin 1951. — W. H. Rubsamen, Schoen berg in America, MQ, 1951. — G. Perle, Schoenberg's Late Style, The Music Review, 1952. — J. Rufer, Die Komposition mit zwolf Tonen, Berlin i Wunsiedel 1952. — E. Wellesz, The Origin of Schoenberg's I2-Tone-System, Washington 1958. — J. C. Paz, Arnold Schonberg o el fin de la era tonal, Buenos Aires 1958. — J. Rufer, Das Werk Arnold Schonbergs (detaljan bibliografski prikaz cjelokupnog Schonbergova opusa), Kassel 1959. — K. H. \Vorner, Gottes\vort und Magie. Die Oper »Moses und Aron« von Arnold Schonberg, Heidel berg 1959. —■ J. Rufer, W. Reich, H, A. Fiechtner, R. Timper, II. Kaufmann, G. Ligeli, F. Cerha, H. Eimert, Die Wiener Schule, Wien 1961. — G. Perle, Serial Composition and Atonalitv. An Introduction to the Music of Schoenberg, Berg and Webern, Berkelev 1962. — W. Rogge, Das Klavierwerk Arnold Schon bergs, Regensburg 1965. — H. H. Stuckenschmidt, Arnold Schonberg, MGG, XII, 1965. — J. Maegaard, Studien zur Entwicklung des dodekaphonischen Satzes bei Arnold Schonberg (3 sv.), Munchen i Frankfurt a. M. 1972. — E. Freitag, Arnold Schonberg in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten, Reinbek bei Hamburg 1973. — H. H. Stuckenschmidt, Schonberg- Leben, Umvvelt, Werk, Zurich i Freiburg 1974.—Muzika, T974, 5. Broj posvećen Schonbergu sa prilozima M. Cipre, N. Devĉića, M. Kelemena, R. Kleina, O. Kol leritscha, W. Pussa, P. Šivica, P. Bouleza i E. Krpan. B. Ać. SCHONEVVOLFJ Karl, njemaĉki muzikolog i kritiĉar

(Frankfurt na Majni, 12. XII 1894 — Berlin, 28. VIII 1962). Klavir i kompoziciju uĉio na Konzervatoriju u Kolnu, studij muzikologije s doktoratom završio 1923. Muziĉki kritiĉar u Ruhrskom podruĉju, Dresdenu, Hamburgu i Breslauu. Po povratku iz ratnog zarobljeništva od 1947 muziĉki kritiĉar i pisac u Berlinu.

DJELA: Ludzvig Tieck und die Musik (disertacija), 1923; Franz Schubert, ein grosser Volkskiinstler, 1953; Beethoven in der Zeilzvende (2 sv.), 1955; studije i ĉlanci. — Izdao Konzertbuch (2 sv.), 1958—60 (IV izd. 1964—65; novo izd. u 3 sv. od 1974). SCHONHERR, I . Wilhelm, austrijski dirigent (Maribor,

4. VIII 1902 — Munchen, 14. I 1975). Odrastao u muziĉkoj obitelji, već je u mladosti sudjelovao kao violonĉelist u komornim i orkestralnim sastavima. Muziku studirao na Muziĉkoj akademiji u Beĉu (J. Mara); 1927 završio studij prava s doktoratom u Grazu. Kazališni dirigent u Jihlavi i Znojmu, zatim u Beĉu (Theater an der Wien) i u Sibiu (Rumunjska); od 1934 u berlinskom Theater am Nollendorfplatz. God. 1938—45 glavni muziĉki direktor u Coburgu, od 1951 u Niirnbergu dirigent opere i 1952— 62 profesor dirigiranja na Konzervatoriju. 2. Max, dirigent i kompozitor (Maribor, 23. XI 1903 —). Brat Wilhelma; uĉio na Konzervatoriju u Grazu (H. Frisch, R. Mojsisovics). Dirigent kazališta u Grazu i Beĉu (Theater an der Wien; Volksoper); 1931—69 dirigent simfonijskog orkestra Ra-diostanice u Beĉu. Bavi se i muzikološkim radom. DJELA. ORKESTRALNA: komorna simfonija op. 3; Concertino za klavir, 1964; Introduktion und Allegro giocoso za 2 violonĉela i komorni orkestar, 1957;

303

2 uvertire; 6 suita i dr. — Tri gudaĉka kvarteta op. 1, 4 i 10; gudaĉki septet op. 5; sekstet za obou, harfu i gudaĉki kvartet op. 11. — Sonata i druge kompozicije za klavir. — DRAMSKA: balet Hotel Sacher, 1957; operete Deutschmeisterkapelle, 1958 i Bombemualzer, 1968; djeĉji musical Flori Quietschvergniigt, 1958. — Am Christkindlmarkt za zbor i orkestar, 1952; Geschichten fiir kleine Leute za recitatora i orkestar, 1954; solo-pjesme.

SCHĈ)NZELER, Hans-Hubert, engleski dirigent i muzikolog njemaĉkog podrijetla (Leipzig, 22. VI 1925 —). Studirao dirigiranje kod E. Goossensa na Konzervatoriju u Sydneyu, 1949 —52 kod R. Kubelika i 1953—54 na Pariškom konzervatoriju, gdje je 1954 diplomirao; usavršavao se kod C. Zecchija na teĉaju u Hilversumu i kod P. van Kempena u Sieni. God. 1956—62 savjetnik londonskog poduzeća Music in Miniature Films Ltd. 1 r957—62 istodobno šef-dirigent ansambla Tzventieth Century; od 1967 zamjenik šefa dirigenta XVest Australian Symphony Orchestra u Perthu. Kao dirigent gostuje u Australiji, Evropi i Ka nadi, te drţi predavanja o njemaĉkoj muzici. Ogledao se kao kom pozitor, a objavio je i biografiju Bruckner (1970). SCHOP, Johann, njemaĉki violinist i kompozitor (vjerojatno Hamburg ili donja Saska, oko 1590 — Hamburg, ljeto 1667). Instrumentalist na dvoru u Wolfenbiittelu i Kobenhavnu (1615— 19) gdje se sprijateljio sa W. Bradeom; od 1621 do smrti bio je direktor gradske muzike, orguljaš i dirigent u Hamburgu. Već su ga suvremenici veoma cijenili kao violinista i kompozitora instrumentalnih djela. J. Mattheson ga naziva nedostiţivim stvaraocem rane instrumentalne muzike. Sch. je, prihvativši elemente i engleske i talijanske muzike s toga podruĉja, stvorio izvorna djela koja idu u najvrednije primjerke rane njemaĉke violinske literature. DJELA. INSTRUMENTALNA: Erster (Zzcciter) Theil nemer Padua-nen, Galliarden ... za 3 do 6 glasova i b. c, 1633 i 1635 (oba sv. zajedno , 1641; oba izgubljena); 3 plesa za 3 glasa u Hochzcitmusik fiir D. Penshorn, 1640; 19 stavaka za violinu i b. c. u zbirci T'Uitnement Kabine ... P. Mathvsza, 1646. —■ CRKVENA: Erster Theil geistlicher Concerlen za 1 do 8 glasova i b. c, 1644; 13 svadbenih kompozicija za nekoliko glasova i b. c. 1627—52; 118 pjesama u zbirkama J. Rista (50 u Himmlischc Lieder, 1641—42; 20 u Daphnis aus Cimbrien Galathee, 1642 i 48 u Frommer und Gottseliger Christen ..., 1654); 38 pjesama u suvremenim zbornicima. NOVA IZD.: 1 duhovni koncert obj. A. Strube (Nagels Musik Archiv); 2 duhovna koncerta obj. isti (Mit Freuden zart, 1953). LIT.: A. Aloser, Johann Schop als Violinkomponist, Spomenica H. Kretzschmara, Leipzig 1918. — K. Stephenson, Johann Schop (disertacija), Halle 1924. —S.Fornacon, Johann Schop, Der Kirchenmusiker, 1955. — K. Stephenson, Johann Schop, MGG, XII, 1965.

SCHOPENHAUER, Arthur, njemaĉki filozof (Danzig, 22. II 1788—Frankfurt na Majni, 21. IX 1860). Studirao filozofiju. Promovirao 1811 u Jeni, habilitirao se 1820 u Berlinu, a u meĊuvremenu, u Weimaru i osobito Dresdenu, bavio se koncipiranjem i prvom razradbom vlastita filozofskog sustava. Od 1831 ţivio kao slobodni uĉenjak u Frankfurtu na Majni. Svoju muziĉku estetiku objavio je u III knjizi djela Die Welt ah Wille und Vorstellung (1819), u XXXIX poglavlju, Zur Metaphysik der Musik, II svezak drugoga proširenog izdanja istoga djela (1844) i u XIX poglavlju, Zur Metaphysik des Schonen und Asthetik, II svezak djela Parerga und Paralipomena (1851). Na Schopenhauerovu filozofsku misao, pa i na njegovu filozofiju umjetnosti, odluĉno su utjecali Platon, Kanti indijska vedantinska filozofija. Prema Schopenhaueru, apsolutno, stvar po sebi jeste besciljna i bezrazloţna »volja«. Volja se objektivira u stupnjevima koje Sch., oslanjajući se na Platona naziva »idejama«. Umjetnost, kao i filozofija, jedan je od oblika spoznavanja »svijeta ideja«. Posebno mjesto zauzima muzika. Ona nije, kao druge umjetnosti, samo oblik spoznaje ideja nego inkarnacija same volje i gotovo se poistovećuje s njom. Sch. kao predstavnik pesimistiĉkog voluntarizma snaţno je utjecao na R. Wagnera.

LIT.: F. v. Hausegger, R. Wagner und A. Schopenhauer, Leipzig 1878. — H. Dingcr, Die Weltanschauung Wagners in den Grundgedanken ihrer Ent wicklung, Leipzig 1893. — Ai. Seydel, A. Schopenhauers Methaphvsik der Musik (disertacija), Leipzig 1894.— Th. Lessing, Schopenhauer, Wagner, Nietzsehe, Munchen 1906. — A. Mdcklenburg, Schopenhauer und seine Stellung zur Musik, M, 1908. — E. J. Wagner, Beitrag zur Wiirdigung der Musiktheorie Schopenhauers (disertacija), Bonn 1910. ■— A. v. Gottschalk, Beethoven und Schopenhauer, Blanckenburg 1912. — L. D. Green, Schopenhauer and Music, MQ, 1930. — J. Bakst, A Comparative Study of Philosophy of Music in the Work of Schopenhauer, Nietzsche and Tolstoi (disertacija), New York 1942. — V. Bennett, Referring to Schopenhauer, Music Review, 1950. — A. Hubscher, Schopenhauer und Wagner, Schopenhauer -Jahrbuch, 1956. — H. Harlmann, Schopenhauer und die Musikphilosophie, Mušica, 1960. — H. Hcimsoeth, Arthur Schopenhauer, MGG, XII, 1965.

SCHORR, Friedrich (Fritz), ameriĉki pjevaĉ (bas-bariton) madţarskog podrijetla (Nagy Varad, 2. IX 1888 —- Farmington, Connecticut, 14. VIII 1953). Pjevanje uĉio u Beĉu (A. Robinson); na opernoj pozornici debitirao 1911 u Grazu kao Wotan (Wagner, Walkiira) i tamo angaţiran. U to vrijeme nastupao u manjim ulogama na Operi u Chicagu. Od 1916 solist Njemaĉke opere u Pragu i od 1923 na Drţavnoj operi u Berlinu. God. 1924 —43 bio je ĉlan Metropolitana u New Yorku, na kojem je ostvario niz prvih uloga svoga faha; tamo je nastupio na prvim ameriĉkim izvedbama opera Jonny spielt auf (Krenek) i Gajdaš ŠvanĊa (Weinberger). Od 1924 bio je redovit gost londonskog Covent Gardena,

304

SCHORR — SCHRAMMEL

a pjevao je i u Bavreuthu. Povukavši se 1943 s pozornice predavao je pjevanje na Manhattan School of Music. SCHOTT (B. Schott's Sdhne), njemaĉka muziĉka naklada. Osnovao ju je 1770 u Mainzu Bernhard Sch. (1748—1809). On je studirao muziku u Mainzu, Mannheimu i Strasbourgu, a 1773 uĉio je u Parizu klarinet kod J. Beera. Nagli uspon naklade omogućio je izum litografije (1796) koju je Sch. primijenio 1799, prvi medu muziĉkim nakladnicima. Bernharda su naslijedili sinovi Johann Andreas (1781—1840), Johann Joseph (1782—1855) i Adam Joseph (1794—■1840). Tada tvrtka dobiva današnji naziv B. Schott's Sdhne i stiĉe meĊunarodni ugled kao jedna od najvećih i najpoznatijih muziĉkih naklada. Bernhardovi sinovi objavili su više Beethovenovih kasnih djela (Missa solemnis, Deveta simfonija, gudaĉki kvarteti op. 127 i 131), mnoge repertoarne talijanske i francuske opere, prvo izdanje Biographie generale de la musique F.-J. Fetiša te ĉasopise Signals de musigue (1810—14), Caecilia (1824—48), Siiddeutsche Musikzeitung (1849—69). Otvorili su podruţnice u Leipzigu (1819), Antwerpenu (1823), Parizu (1826), Bruxellesu (1830; kasnije je toj podruţnici pripojena podruţnica iz Antwerpena te djeluje samostalno pod nazivom Schott freres; medu ostalim izdaje ĉasopise Le Diapason i Le Guide musical), Londonu (1835; od 1924 samostalna naklada Schott and Co. Ltd.) i Rotterdamu (1853). Nešto kasnije osnovane su podruţnice u Svdnevu, Melbourneu i Frankfurtu na Majni (1864). Od 1855 vlasnik poduzeća je Franz Philipp Sch. (1811— 1874), sin Johanna Andreasa. Stalno nastojanje kuće Sch. da prati i pomaţe rad suvremenih muziĉara on je potvrdio objavljujući Wagnerove opere Prsten Nibelunga, Majstori pjevaĉi i Parsifal. Gradskoj biblioteci u Mainzu poklonio je Beethovenova pisma upućena nakladi Sch. Njegov nasljednik Ludzvig Strecker (1853— 1943) nastavio je s izdavanjem muzike kompozitora iz Wagnerova kruga (E. Humperdinck, P. Cornelius, F. Liszt). Nakon Prvoga svjetskog rata firmu vode sinovi Ludwiga Streckera Ludivig Emanuel Strecker (1883—) i Willy Strecker (1884—1958). Posebnu paţnju posvećuju štampanju djela suvremenih kompozitora, medu kojima P. Hindemitha, I. Stravinskog, J. M. Haasa, H. Reuttera, C. Bresgena, J. Francaixa, H. Sutermeistera, A. Schonberga i dr. Osim toga, poduzeće izdaje zbornu, pedagošku, omladinsku i dr. literaturu. MeĊu muziĉkim priruĉnicima istiĉe se novo izdanje djela Musiklexikon H. Riemanna (3 sv. u redakciji W. Gurlitta, 1959—67; I sv. dodatka, 1972; II sv. dodatka, 1975). Naklada Sch. objavljuje vlastite ĉasopise Melos, Musik im Unterricht, Das Orchester i od 1955 Neue Zeitschrift fiir Musik (utemeljio R. Schumann, 1834; od 1975 izlazi ujedinjen sa ĉasopisom Melos). E. Istel obj. je 11 Lisztovih pisama nakladi Sch. (M, 1905—06), a W. Altmann je izdao R. \Vagners Briefzvechsel mit seinen Verlegern, II Briefmechsel mit B. Schott's Sdhne (1911). Od 1952 nakladu vode, kao suvlasnici, Ludwig Emanuel Strecker i njegov zet Heinz Schneider-Schott (1906 — ). Oni su 1974 predali vodstvo poduzeća Arnu Volku (1914—), Giintheru Schneider-Schottu (1939—) i Peteru Hanser-Streckeru (1942—). Poduzeću je 1955 pripojena naklada Ars viva, a 1974 i gramofonska tvrtka Wergo. LIT.: M. Seiffert, Das Hans Schott, AMZ, 1893. — B. Ziegler, Zur Geschichte des Privilegium exclusivum des Mainzer Musikstechers Bernhard Schott, Spomenica G. Leidingeru, Miinchen 1930. — E. Laaff, B. Schott's Sohne, MGG, XII, 1965. K. Ko.

SCHOUVVMAN, Hans, nizozemski pijanist, pjevaĉ (bariton) i kompozitor (Gorinchem, 8. VIII 1902 ■— Hag, 8. IV 1967). U Hagu završio studij klavira, a zatim uĉio još pjevanje (C. van Zanten) i kompoziciju (P. Anroov). Najprije klavirski pratilac, kasnije se posvetio studiju nizozemske muzike XVII i XVIII st., nastupajući sa W. Noskeom, P. Nijlandom i C. van Leeuvven-Bonkampom u ansamblu za staru muziku Sonata da Camera. Uz to koncertirao kao pjevaĉ i predavao na konzervatorijima u Rotterdamu i Hagu. DJELA. KOMORNA: 2 sonate za obou i klavir, op. 21 i 38; Romanca i humoreska za fagot i klavir; 3 stare nizozemske arije za obou, klarinet i klavir op. 42. —■ Kompozicije za klavir. — DRAMSKA: muziĉki prizor De stukge-danste balschoentjes; scenska muzika za Uit het leven der Oranje's B. van Evssel-steina. — VOKALNA: kantata Van liefden comt groet liden. Solo-pjesme: 5 Dierenliedjes; Heidenstemmingen ; In't vroege voorjaar; Nederlendse steden; Fries-land i dr. — Obradbe starih nizozemskih napjeva za vokalno-instrumentalne sastave.

SCHRADE, Leo, njemaĉki muzikolog (AUenstein, Istoĉna Pruska, 13. XII 1903 — Speracedes, Alpes Maritimes, 21. IX 1964). Studirao muzikologiju u Heidelbergu (H. Halbig), Miinchenu (A. Sandberger) i Leipzigu (Th. Krover), gdje je doktorirao 1927. Predavao na univerzitetima u Konigsbergu i Bonnu, a zatim (1938) emigrirao u SAD, gdje je 1939—58 profesor na Yale University. Od 1958 profesor na Univerzitetu i direktor Muzikološkog instituta u Baselu; 1962—63 predavao na Harvard University. Osnivaĉ i urednik (1947—58) Yale Studies in the History of Music; urednik serije Collegium Musicum univerziteta Yale (od 1955); urednik ĉasopisa Journal of Renaissance and

Barotjue Music (1946—47), Annales Musicologiques (od i< Archiv fiir Musikmissenschaft (od 1958). Medu njegovim bi radovima posebno se istiĉu studije posvećene muziĉkim p mirna srednjega vijeka, renesanse i baroka. DJELA. SPISI: Die dltesten Denkmaler der Orgelmusik (disertacija' Eine Einfuhrung in die Musikgeschichtsschreibung dherer Zeit, Die Musikerz 1930; Das Bildungsethos in der Musikerziehung, ibid., 1931; Die hane Hsche Oberlieferung der dltesten Instrumentalmusik, 1931; Mozarl und t mantiker, Kongresni izvještaj, Salzburg 1931 (obj. 1932); Das Haydn-den dltesten Biographien, Die Musikerziehung, 1932; Von der Maniera de position in der Musik des 16. Jahrhunderls, ZFMW, 1934; H. Schu'tz ah der deutschen Musik, Deutsches Volkstum, 1935; Die Messe in der Org des 1$. Jahrhunderts, AFMF, 1936; Beethoven in France — The Growt, Idea, 1942; The Venelian Organ Music in the Lutheran Church, The 1 Heritage of the Church, 1946; Monteverdi, Creator of Modem Music. Das Rdtsel des Rhythmus in der Musik, Melos, 1951; Das Librello der m Oper, ibid., 1953; Bach, The Conflict betzveen the Sacred and the Secular Sulla natura del ritma baroceo, RMI, 1954; Ch. E. Ives, The Yale Review Les FStes du mariage de Francesco dei Medici et de Bianca Cappello, Le: de la Renaissance, 1, Kongresni izvještaj, Rovaumont 1955 (obj. 1956 Chronology of the Ars Nova in France, Les Colloques de Wegimont, I] (obj. 1959); J. Gochlaeus, Musiktheoretiker in Koln, Spomenica L. Se mairu, 1956; Ph. de Vitry, MQ, 1956; Diabolus in mušica. Melos, 19 Represcntation d'Edipo Tiranno.., 1960; Tragedy in the Art of Music, W. A. Mozart, 1964; Beethoven in Frankreich, 1964 i dr. — IZDAN] Milan, Libro de mušica de vihuda... (Publikationen alterer Musik, 19: Virdung, Mušica getutscht (faksimile, 1931); C. Monteverdi, Vespro delta Vergine i Magnificat (1953); zbirka Polyphonic Music of the I4lh Centu 1956; obj. 4 sv.); A. Gabrieli, zborovi za tragediju Edipa Tiranno (1960) LIT.: P. Sacher, R. Stamm, E. Lichtenhalm i A. Schmitz, Leo Si in memoriam, Bern 1966.

SCHRADIECK, Carl Franz Henrv, njemaĉki vio (Hamburg, 29. IV 1846 —• Brooklvn, 25. III 1918). Uĉio H. Leonarda u Bruxellesu i F. Davida u Leipzigu. Kraće me solist društva Privatkonzerte u Bremenu, 1864—68 prc violine na Moskovskom konzervatoriju, zatim naslijedio L. / kao koncertni majstor Hamburške filharmonije, a 1874—-82 na istom poloţaju u orkestru Gezvandhaus u Leipzigu. Ta< preselio u SAD. Tu je bio profesor na Konzervatorijima u Ci natiju (1882—98), Nevv Yorku (1898—99) i Philadelphiji (18 1912), a zatim do smrti na American Institute of Applied A u New Yorku. Sch. je stekao meĊunarodni ugled kao ped; On je medu prvima sistematski razradio metodiku violine, a jim instruktivnim djelima znatno obogatio violinsku literatu DJELA. INSTRUKTIVNA (za violinu): Tonleiterstudien, 1876; Ani zum Studium der Akkorde, 1876; Die Schule der Violintechnik (3 sv.), 25 Grosse Studien fiir Geige allein (2 sv.), 1877; Der junge Violinspieler za 2 line, 1882: The First Position, 1897; Chord Studies. — IZDANJA: vio koncerti F. Mendelssohna, L. Spohra, W. B. Moliquea i G. B. Viottija; B. Campagnolija, R. Kreutzera i G. B. Poliedra. LIT.: F. Giithel, Carl Franz Henry Schradieck, MGG, XII, 1965.

SCHRAMM, Melchior, njemaĉki kompozitor (Miinsterl Šleska, oko 1553 —■ Offenburg, Baden, 6. IX 1619). Od ĉlan djeĉaĉkog zbora dvorske kapele nadvojvode FerĊinanc Pragu i Innsbrucku i tamo od 1569 uĉio orgulje kod S. Ro God. 1571—72 crkveni orguljaš u Hallu (Tirol), 1574—94 pelnik i 1594—1605 orguljaš na dvoru u Sigmaringenu, od 1 bio je gradski orguljaš u Offenburgu. Sch. je jedan od najvaţr preteĉa H. L. Hasslera na podruĉju njemaĉkog madrigal; DJELA: Sacrae cantiones 5 et 6 v, tum viva voće, twn omnis generis instru tis cantatu commodissime, 1576; Neuzve ausserlesene Teutsche Gesdng mit 4 Štit zu singen und auf allerley Instrumenten zu gebrauchen, 1579; Cantionc lectae auas vulgo moteetas appelant, 5, 6 et 8 v. ita compositae, ut tam instrun tnusicis quam humanae vod commodissime applicari possint, recenter divuk in lucem editae . . . , 1606; Cantiones seleetae . . . , II dio, 1612. LIT.: W. Senn, Aus dem Kulturleben einer siiddeutschen Kleins Musik, Schule und Theater der Stadt Hali in Tirol in der Zeit vom 15. bis 19. Jahrhundert, Innsbruck, Wien i Miinchen 1938. — Isti, Musik Theater am Hof zu Innsbruck, Innsbruck 1954. — J- M. Fasbender, Kirc musikpflege in Heiliger Kreuz, 540 Jahre Heilige Kreuz-Kirche zu Offent Erolzheim 1955. — E. F. Schmid, Musik an den Schsvabischcn Zollernh der Renaissance . . . , Kassel 1962. — Th. Wohnhaas, Melchior Schramm, M XII, 1965.

SCHRAMMEL, i. Johann (Hanns), austrijski violinist i k< pozitor (Neulerchenfeld kraj Beĉa, 22. V 1850—Beĉ, 17. VI 18' Uĉenik Konzervatorija u Beĉu (J. Hellmesberger, K. Heissler). kestralni muziĉar u beĉkim kazalištima i u salonskom orkestru Margolda; 1878 pridruţio se bratu Josephu te s njime i gitarist A. Strohmaverom osnovao zabavni trio koji se dolaskom klarinet G. Danzera proširio na kvartet poznat kao Schrammel-Quar (1893 klarinet je zamijenila harmonika). Taj je ansambl s velil uspjehom nastupao u mnogim njemaĉkim gradovima. Sch. je za komponirao oko 150 koraĉnica, valcera, polki i drugih plesova. C javio je i zbirku Alte osterreichische Volksmelodien aus der Zeit /< —1860 (3 sv., 1890). 2. Joseph, violinist i kompozitor (Ottakring kraj Beĉa, 3. 1852—Beĉ, 24. XI 1895). Brat Johanna; violinu uĉio 1865—67 1 J. Hellmesbergera. Zatim je proveo 17 mjeseci na koncertnoj t neji po Orijentu. Vrativši se osnovao 1878 zabavni trio (kasnije kv tet) koji je vodio do smrti. Komponirao je valcere i pjesme. Zabavni ansambl Sch. bio je vrlo popularan. Cijenili su ga, n du ostalim, H. Richter, J. Brahms i J. Strauss. Izvodio je muzi

SCHRAMMEL — SCHROEDER blisku narodnoj i lako pristupaĉnu i to uvijek u tehniĉki i umjetniĉki uzornoj interpretaciji. LIT.: H. Mailler, Schra mme l-Quartett, Wien 1943. — R. A. Meissl, Die Schrammel-Dynastie, St. Polten 1943. — H. Jancik, Johann i Joseph Schrammel, MGG, XII, 1965.

SCHRECK, Gustav Ernst, njemaĉki kompozitor (Zeulenroda, 8. IX 1849 —• Leipzig, 22. I 1918). Uĉitelj; završio studij na Konzervatoriju u Leipzigu (B. R. Papperitz, L. Plaidv, S. Jadassohn, H. Langer). God. 1870—74 nastavnik muzike na gimnaziji u Viborgu (Finska); od 1874 u Leipzigu, gdje je 1887 postao nastavnik muziĉke teorije na Konzervatoriju, a 1892 preuzeo mjesto kantora u crkvi sv. Tome. SCHREIER, Peter, njemaĉki pjevaĉ, tenor (Meissen, 29. VII 1935—). Ĉlan djeĉaĉkog zbora u Dresdenu (Kreuz-chor), pjevanje uĉio u Leipzigu i na Visokoj muziĉkoj školi u Dresdenu (1956—59). Na opernoj pozornici debitirao 1957 u Dresdenu kao Paolino (Ci-marosa, Tajni brak) i tamo 1961 angaţiran. Već iduće godine pobudio veliku senzaciju svojom kreacijom Tamina (Mozart, Otmica iz Seraja), te je 1963 postao ĉlan Drţavne opere u Berlinu (1964 P. SCHREIER Kanimersanger). Lirski tenor izvanredne mekoće glasa i velike scenske sugestivnosti, nastupa na prvim svjetskim opernim pozornicama, istiĉući se posebno kao interpret Mozartovih likova. Podjednako je cijenjen kao EvanĊelist u Bachovim pasijama, kao i na podruĉju solo-pjesme. Snimio je brojne gramofonske ploĉe, a nastupa i kao dirigent. DJELA. INSTRUMENTALNA: Phantasie und Doppelfuge za orgulje i orkestar, 1893; Divertimento za 2 flaute, obou, 2 klarineta, 2 roga i 2 fagota, 1905; sonate za fagot i klavir i za obou i klavir. —-Kompozicije za klavir i za orgulje. — VOKALNA', oratorij Christus der Auferstandene, 1892; kantate: Konig Fjalar; Der Falken-Rainer vom OberlandfSć^vum fac regem i dr. Zborovi; solo-pjesme. — IZDANJA: Ausgetvdhlte Gesdnge der Thomanerchores zu Leipzig (16 sv.); Stabat Mater G. B. Pergolesija; himna Mor'mein Bilten F. Mendelssohna i dr. LIT.: F. Lampadius, Die Kantoren der Thomasschule zu Leipzig, Leipzig 1902. — F. Kemmerling, Die Thomasschule zu Leipzig, Leipzig 1927. —■ G. Hempel, Gustav Ernst Schreck, MGG, XII, 1965.

SCHREKER, Franz, austrijski kompozitor (Monaco, 23. III 1878 — Berlin, 21. III 1934). Na Beĉkom konzervatoriju uĉio violinu (A. Rose, S. Bachrich) i teoretske discipline (R. Fuchs, H. Gradener). Po završetku studija o njemu se nije mnogo ĉulo sve do 1908, kad je svojim baletom Der Geburtstag der Infantin izazvao ţivu diskusiju. Te godine utemeljio je i Beĉki filharmonijski zbor, s kojim je izvodio mnoga suvremena djela. God. 1907—08 Sch. je djelovao na Volksoperi uBeĉu, a 1912 prihvatio je mjesto profesora kompozicije na Muziĉkoj akademiji. Od 1920 u Berlinu, direktor Visoke muziĉke škole, a 1923—33 vodio je tamo majstorsku klasu u Pruskoj akademiji umjetnosti. Umirovljen od strane nacistiĉkog reţima, koji je zabranio i izvoĊenje njegovih djela, umro je 1934 ogorĉen i osamljen. Markantna figura evropskog muziĉkog ţivota u prvoj trećini XX st., Sch. se posebno istakao u godinama poslije Prvoga svjetskog rata, kad se oko njega u Beĉu i Berlinu okupila generacija mladih, naprednih muziĉara, koji su — djelomice kao njegovi osobni uĉenici (E. Kĉenek, A. Haba i dr.) — ţeljeli da se oslobode naslijeĊenog romantiĉnog balasta i krenu novim putovima. I sam vaţna karika u razvoju evropske muzike, jer je svojim osebujnim kasno-impresionistiĉkim romantizmom prethodio novoj objektivnosti skupine P. Hindemitha, E. Kfeneka, K. Weilla i drugova, on je — proglašujući punu slobodu umjetniĉke fantazije — pridonio obogaćivanju muziĉke izraţajnosti. Schrekerov stil fascinirao je u ono vrijeme svojevrsnim prepletanjem veristiĉkih i impresionistiĉkih elemenata. Njegov harmonijski govor temeljio se ĉesto na principu politonalnosti, a izraţaj njegove muzike bio je izrazito subjektivan, uvijek u zanosnom iţivljavanju. Rafinirana instrumentacija omogućila mu je da u svojim operama, koje je komponirao na vlastita libreta, mistiĉne sadrţaje, ĉesto inspirirane ĉulnošću i erotikom, zaodjene u bogato koloristiĉko ruho. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1899; Kammersinfonie za 23 instrumenta, 1916. Uvertire: Ekkehard, 1901—02; Fantastische Ouvertiire, 1903 i Vorspiel zu einem Drama, 1913 (izvodi se uz operu Die Gezeichneten). Romantische Suite 1903, Kleine Suite, 1928. — Sonata za violinu i klavir, 1897. ■—- Klavirske kompozicije. —• DRAMSKA. Devet opera: Flammen, 1902; Der ferne Klang, 1903—09; Das Spielvierk und die Prinzessin, 1913 (II verzija Das Spiel-

305

vierk, 1915); Die Gezeichneten , 1912—15; Der Schatzgrdber, 1916—19; Irrelohe, 1919—-24; Der singende Teufel, 1928; Der Schmied von Gent, 1932 i Christophorus oĊer Die Vision einer Oper, 1932. Tri baleta: Der Geburtstag der Infantin (prema O. Wildeu), 1908 (II verzija Spanisches Fest, 1923); Rokoko (obj. s naslovom Kleine Suite im alten Stil), 1908 i Der Wind, 1908.— VOKALNA: Der 116. Psalm za ţenski zbor, orgulje i orkestar, 1896; Schzvannengesang za zbor i orkestar, 1903; Vom ezoigen Leben za sopran i orkestar, 1929; 23 solo-pjesme. — Transkribirao za orkestar Drugu madţarsku rapsodiju F. Liszta, 1932 i 2 pjesme H. Wolfa. LIT.: P. Bekker, Franz Schreker: Studie zur Kritik der mod'irnen Oper, Deutsche Buhne, 1917 (separat Berlin, 1919). — R. S. Hofjmann, Franz Schreker, Leipzig 1921. —-J. Kapp, Franz Schreker, Miinchen 1921. — F. X. Bayerl, Franz Schrekers Opernwerk (disertacija), Erlangen 1928. •— Musikblatter des Anbruch, 1928, posvećen 50-godišnjici Schrekerova ţivota. —• G. Neutuirth, Franz Schreker, Wien 1959. —■ E. H. Miiller v. Asom, Franz Schreker im Urteil P. Hoffers, Neue Zeitschrift fur Musik, 1960. — T. W. Adorno, Schreker, Frankfurt a. M. 1953. — G. Neumirth, Franz Schreker, MGG, XII, 1965. K. Ko. SCHRODER, I . Karl (Carl), njemaĉki violonĉelist, diri-

gent i kompozitor (Quedlinburg, 18. XII 1848 — Bremen, 22. IX !935)- Uĉenik K. Drechslera i F. Kiela u Dessauu; violonĉe list u Sondershausenu, Petrogradu i Parizu. God. 1869 osnovao, sa svoja tri brata, Hermannom, Franzom i Alwinom, gudaĉki kvartet; od 1872 dirigent Krollova kazališta u Berlinu, od 1874 u Leipzigu, nastavnik na Konzervatoriju i solist orkestra GevjanĊhaus; 1881—1907 dirigent u Rotterdamu, Berlinu, Hamburgu i od 1890 u Sondershausenu, gdje je 1883 osnovao konzervatorij. God. 1911—21 predavao je na Sternovu konzervatoriju u Berlinu. Schroder je bio jedan od najboljih violonĉelista svog vremena. H. Biillow cijenio ga je i kao dirigenta.

DJELA: 3 simfonije; 6 koncerata za violonĉelo. —• Gudaĉki trio; 2 gudaĉka kvarteta; kompozicije za violonĉelo solo. —■ Klavirske kompozicije. — Opere Aspasia, 1892 (prer. pod naslovom Die Palikaren, 1905) i Der Asket, 1893. — Solopjesme. — Instruktivne kompozicije za violonĉelo. — SPISI: Katechismus des Dirigierens, 1889; Katechismus des Violoncellspieles, 1890, Katechismus des Violinspieh, 1899; Der Vortrag der Brahmsschen Orchesterzuerke.

2. Alwin, violonĉelist (Neuhaldensleben, 15. VI 1855 —■ Boston, 17. X 1928). Brat Karla; studirao isprva klavir (J. B. Andre) i violinu (H. de Ahna), a kasnije kao samouk uĉio violonĉelo. Od 1875 prvi violonĉelist u Liebigovu orkestru; od 1880 djelovao je u istom svojstvu u orkestru GeivanĊhaus u Leipzigu; ondje je i predavao violonĉelo na Konzervatoriju. Od 1891 ţivio je u SAD, gdje je uz prekide do 1925 solist Simfonijskog orkestra u Bostonu. Neko je vrijeme boravio i u New Yorku, a povremeno je djelovao i u Evropi. Bio je ĉlan mnogih komornih ansambla i izvrstan pedagog. DJELA: Violoncello Studies; Technical Studies; Nev) Studies in Scaleplay ing. — Zbirke klasiĉnih kompozicija preraĊenih za violonĉelo: Kammermusikstudien (3 sv.) i Klassisches Album (2 sv.). LIT.: R. Sietz, Karl i Ahvin Schroder, MGG, XII, 1965.

SCHRĈ)DER-DEVRIENT, VVilhelmine, njemaĉka pjevaĉica, sopran (Hamburg, 6. XII 1804 — Coburg, 26. I 1860). Glumu uĉila od svoje majke poznate dramske glumice Sophie Biirger- Schroder. Nakon studija pjevanja u Beĉu (J. Mozatti) debitirala 1821 na tamošnjoj operi kao Pamina (Mozart, Ĉarobna frula). Slavna postala prilikom ponovne izvedbe Beethovenova Fidelija (Beĉ 1822), koji je njezinom zaslugom doţivio velik uspjeh. God. 1823— 1847 pjevala je na Dresdenskoj operi uz gostovanja u Parizu i Londonu. Kad se povukla s pozornice, nastupala je na koncertima; osobito je bila cijenjena kao interpret Schubertovih i Schumannovih pjesama.Njezin repertoar bioje veoma širok iraznolik.

LIT.: C. von Glu'mer, Erinnerun-gen an W. Schroder-Devrient, Leipzig 1862 (III izd. 1905). — A. von Wolzo-gen, W. SCHRODER-DEVRIENT Wilhelmine Schroder-Devrient, Leipzig 1863. — J. Bab, Die Dev-rients, Berlin 1932.—■ E.v. Baudissin, Wilhelmine Schroder-Devrient, 1937. — A. M. Lingg, Que^n of Tears, Opera News, 1960. —H. Kuhner, Wilhelmine Schroder-Devrient, MGG, XII, 1965.

SCHROEDER, Hermann, njemaĉki kompozitor (Bernkastel an der Mosel, 26. III 1904 —). Na Univerzitetu u Innsbrucku studirao muzikologiju, a na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu orgulje, kompoziciju i dirigiranje. Nastavnik muzike i orguljaš u Trieru, od 1946 profesor na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu; od 1946 istodobno lektor na Univerzitetu u Bonnu i 1956—-61 na Univerzitetu u Kolnu. God. 1947—62 bio je dirigent Bachova društva u Kolnu, a 1958—61 vodio je i Rajnski komorni orkestar. Dobitnik je više nagrada. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu; koncert za gudaĉe; Simfonische Hymnen, 1943; Festliche Musik, 1955; Sinfonia piccola, 1957; Veni

306

SCHROEDER — SCHUBERT

Creator, 1961. Koncerti: za violonĉelo, 1937; za orgulje, 1938; za obou, 1955; za violinu, 1956 i za flautu, 1958; Concertino za klavir op. 42. — KOMORNA: sekstet za duhaĉke instrumente i klavir, 1957; 2 gudaĉka kvarteta, 1939 i 1952; 2 gudaĉka trija, 1933 i 1942; klavirski trio, 1954; trio za violinu, rog i klavir; trio za klarinet, violonĉelo i klavir; duo za violinu i klavir i dr. — KLA VIRSKA : 2 sonate; 3 sonatine; Minnelieder. — Kompozicije za orgulje (2 sonate). — Opera Hero und Leander, 1947. —■ VOKALNA: kantata Carmen mysticum, 1949 i Leben und Bestehen. Zborovi (Romische Brunnen, 1950; Morike-Chore, 1951). — CRKVENA. Oko 20 misa: Missa dorica, 1932; Missa Regina coeli, 1950; Missa gregoriana, 1959; Missa figuralis, 1959 itd. Te Deum, 1932; Hymni ad processionem in Fešto Corporis Christi; Magnificat, 1951 i dr. — INSTRUKTIVNA (sa H. Lemacherom): Lehrbuch des Kontrapunkt*, 1952; Generalbassiibungen, 1954; Harmonielehre, 1957 (V izd. 1968); Formenlchre (II izd.), 1968. LIT.: H. Lemacher, Herma nn Schroeder, MGG, XII, 1965.

SCHROTER, njemaĉka obitelj muziĉara. 1. Johann Friedrich, oboist (Eilenburg, Saska, 1724 —• Kassel, 1881). Do 1754 oboist u vojnoj muzici grofa Briihla, preselio se s obitelji u Varšavu i 1763 u Leipzig, poduzimajući brojne turneje po evropskim zemljama (1771—74 po Nizozemskoj i Engleskoj). Od 1779 u sluţbi na saskom dvoru, od 1786 djelo vao je u Kasselu. Vrstan muziĉar, istakao se kao muziĉki odgo jitelj svoje djece. 2. Corona (Elisabeth VVilhelmine), pjevaĉica (sopran) i kompozitor (Guben, 14. I 1751 —. Ilmenau, 23. VIII 1802). Kći i uĉenica Johanna Friedricha; studij pjevanja nastavila u Leipzigu; tamo 1765 debitirala na koncertu u Gezvandhausu i ubrzo zauzela istaknuto mjesto u muziĉkom ţivotu grada. S ocem proputovala Nizozemsku i Englesku i tamo svoj najviši domet ostvarila na koncertima Bach-Abel (1772). Na Goetheovu prepo ruku postala je 1776 komorna pjevaĉica na dvoru u Weimaru, gdje je glumila u pjesnikovim dramama i komponirala muziku na njegove tekstove. Od 1787 bila je sprijateljena sa Schillerom. Od 1801 ţivjela je u Ilmenauu. DJELA: scenska muzika za Singspiel Die Fischerin, 1782 (Goethe). — Solopjesme: 25 Lieder. In Musik Gesetzt, 1786; Gesang mit Begleitung des Fortepiano ... zweyte Sammlung, 1794; Canzonetta romana u »Teutscher Merkur«, 1780. Pjesme na stihove F. Schillera (izgubljeno).

3. Johann Samuel, pijanist i kompozitor (Guben, 1750 ili 1752 — London, 2. XI 1788). Brat Corone; već 1765 nastupio kao sopranist, a dvije godine kasnije kao pijanist na koncertima u leipziškom Gezoandhausu. S ocem i sestrom koncertirao po Nizo zemskoj i Engleskoj. Ostavši u Londonu, najprije kao crkveni or guljaš, stekao veliku popularnost kao pijanist i uĉitelj klavira; 1782 naslijedio J. Ch. Bacha na poloţaju pijaniste i kapelnika kraljice Charlotte. Javnu umjetniĉku karijeru prekinuo ţenidbom za svoju uĉenicu Rebeccu, o kojoj nema bliţih podataka. Njegov je uĉenik bio J. B. Cramer. DJELA: 2 serije po 6 koncerata za ĉembalo ili klavir op. 3 i 5, 1774. — KOMORNA: 6 sonata za klavir ili ĉembalo uz violinu i continuo op. 2, oko 1772; 6 sonata za klavir uz flautu ili violinu op. 4, oko 1772; Petits airs d'une execution fadle za klavir uz violinu ili flautu ad libitum, oko 1780; 6 sonata za klavir uz violinu ili violonĉelo op. 6, oko 1785; 2 sonate za klavir uz violinu op. 7, oko 1789; sonata za klavir, violinu i violonĉelo op. 11, 1788; 2 kvinteta za ĉem balo (klavir), flautu, violinu, violu i violonĉelo, oko 1778. — Šest sonata za ĉembalo op. 1, oko 1771. — VOKALNA: Epithalamium occasioned by a Worthy Pair celebrating their fiftythird anniversary of their nuptials, oko 1784; 12 favorite Scotch Songs za glas, klavir i violinu (flautu), oko 1785 i dr. NOVA IZD.: klavirski koncert op. 3 br. 3 obj. K. Schul tz-Hauser, 1964. LIT.: H. Diintzer, Charlotte von Stein und Corona Schroter, Stuttgart, 1876. — P. Pasig, Goethe und Corona Schroter, Ilmenau 1902. — H. Stiimcke, Corona Schroter, Bielefeld 1904. — W. Brennecke, Schroter, Familie, MGG, XII, 1965. — Isti i Ch. Cudivorth, Johann Samuel Schroter, ibid.

SCHROTER, Christoph Gottlieb, njemaĉki orguljaš, muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Hohnstein u Saskoj, 10. VIII 1699 — Nordhausen, 20. V 1782). Ĉlan djeĉaĉkog zbora na Kreuzschule u Dresdenu; tamo od 1718 privatni kopist kod A. Lottija. U sluţbi nekoga barona proputovao 1720—24 Njemaĉku, Englesku i Nizozemsku, nakon ĉega se zadrţao u Jeni, gdje je drţao predavanja o muzici. God. 1726 postao je orguljaš u Mindenu, a od 1732 do smrti vršio je tu duţnost u Nordhausen u. Sch. je 1717 konstruirao klavir s batićima (opisao ga u Umstdndliche Beschreibung eines neuerfundenen Clavierinstruments..., 1763) koji su — za razliku od Cristoforijeva sistema slobodnih batića — bili ĉvrsto povezani s tipkama. Bavio se i kompozicijom. DJELA. SPISI: Epistola gratulatoria de mušica Davidica et Salomonica, 1716; Sendschriften an Herrn M. Lorenz Mizler, 1738; Christliche Beurteilung des von Herrn Bidermann... im Monat Mai des 1749. Jahres edirten Programmatis de vita mušica, 1749; Deutliche Anmeisung zum Generalbass in bestandiger Verdnderung des uns angebohrenen harmonischen Dreyklanges, 1772; Letzte Beschdfligung mit musikalischen Dingen; nebst 6 Temperaturplanen und einer Notentafel, 1782; Historie der Harmonie und Melodie (izgubljeno) i dr. Studije (u Neueroffnete musikalische Bibliothek): Die Nothmendigkeit der Mathematik bey grundlicher Erlernung des musikalischen Composition, 1746—47; Der musikalischen Intervallen Anzahl und Sitz, 1752; Beurtheilung des neuen musikalischen Systems Herrn Telemanns, 1752 i dr. Christoph Gottlieb Schroters umstdndliche Beschreibung seines 1717 erfundenen Clavierinstruments, auf vielchem man in unterschiedenen GraĊen stark und schwach so leicht als auf einem Clavichord spielen kann, u Kritische Briefe uber die Tonkunst F. W. Marpurga, III, 1763. LIT.: F. T. Arnold, The Art of Accompaniment from a Thorough-Bass, London 1931. —■ J. Schdfer, Nordhauser Orgelchronologie, Halle i Berlin 1939. — F. Oberdorffer, Christoph Gottlieb Schroter, MGG, XII, 1965.

SCHROTER, Leonhart, njemaĉki kompozitor (Torgi oko 1532 — Magdeburg, oko 1601). Kantor u Saalfeldu i 157c u Magdeburgu. Sch. je najznatniji muziĉar stare magdsb škole. Njegove polifone duhovne pjesma idu u red najt djela s toga podruĉja. DJELA: zbirka 55 geistliche Lieder, 1562; Cantiones suavissimae 4 sv.), 1576—80; Der schone Lobgesang Te Deum laudamus, durch Doktor . Luther verdeutscht, 1576; Der 12. und 124. Psalm Davids, 1576; Ein Ho gesang, 1577; Canticum Sanctorum Ambrosii et Augustini Te Deum lau 1584; Nezoe VCeihnacht Liedlein, 1586—87; Hymni Sacri, 1587; Epit> cantilena, 1587; Drey Weihnachten Lieder, 1595 i dr. NOVA IZD.: Te Deum laudamus obj. O. Kade (Geschichte der , V, 1911); Neue Weihnachtsliedelin obj. B. Engelke, 1914 (II izd. 1953); 5 s iz Hymni Sacri obj. F. Riegel i L. Schoberlein (Schatz des liturgischen und Gemeindegesangs, II, 1868); Psalam Wo der Herr nicht das Haus bau G. Hofmann, 1933 (III izd. 1953). LIT.: G. Hofmann, Leonhart Schroter, ein lutherischer Kantor zu bi burg (disertacija), Freiburg i. Br. 1934. —-Isti, Die freien Kompositionen i ters, ZFMW, 1934. — M. Geck, Leonhart Schroter, MGG, XII, 1965.

SCHRYARI (Schreierpfeife), 1. drveni duhaĉki instru tipa oboe sa dvostrukim jeziĉcem i zraĉnom kapsulom, te sa 8 ca na cijevi. IzraĊivao se u razliĉitim veliĉinama, a ime je dobio reske, oštre boje tona. Spominje se u XVI i poĉetkom XVII instrumentariju pojedinih njemaĉkih gradskih i dvorskih kapeli Praetorius ga opisuje (Syntagma musicum, II, 1916) u 4 udesbe skant, alt, tenor, i bas. Svirao se solistiĉki i u sastavu s drugir strumentima. 2. U starim orguljama visoki registar, mješanica. LIT.: G. Kinsky, Doppelrohrblatt-Instrumente mit Windkapsel, AF 1925.

SCHUBART, Christian Friedrich Daniel, njen pjesnik, muziĉki pisac i muziĉar (Obersontheim, Schwa 24. III 1739 — Stuttgart, 10. X 1791). U muzici preteţno sam Orguljaš i uĉitelj u Geislingenu (1763—69) i Ludvvigsbi. gdje se istaknuo i kao briljantan pijanist. God. 1772 protj iz Wiirttemberga, zapoĉeo nestalan ţivot, boraveći u ra; juţnonjemaĉkim gradovima i rezidencijama. Od 1774 izd ĉasopis Deutsche Chronik u Augsburgu i Ulmu. PrireĊiv koncerte i predavanja. God. 1777 — 87 zatvoren u tvi Hohenasperg (Wiirttemberg), preteţno iz politiĉkih razloga, stao je za cijelu Njemaĉku simbolom graĊanske borbe pi tiranske samovolje. Od 1787 u Stuttgartu dvorski i kazališni pje vojvode od Wiirttemberga i urednik ĉasopisa Vaterldndische C nik. Sch. je po svojoj umjetniĉkoj egzistenciji oliĉenje »St und Dranga«. U svojim ĉlancima u ĉasopisu Deutsche Chr dotakao se mnogih pitanja muzike i muziĉkoga ţivota. Nje su sudovi oštri, slobodni i svjesno subjektivni. U svojoj est Sch. zastupa gledište da se u muzici prije svega mora odr umjetnikovo subjektivno unutrašnje stanje; izraz je »zlatn« oko koje se vrti estetika muzike«. Kao kompozitor vaţan j< razvitak njemaĉkoga Lieda; pregnantna melodija i jednoste pratnja uĉinile su njegove pjesme gotovo narodnima (Se zvohl, du Himmelsknabe du; Die Henne). DJELA: klavirske kompozicije (sonate). — Solo-pjesme (saĉuvane) pjesma (na vlastiti tekst), 1759—90. — SPISI (muziĉki): Ideen zu einer Ast der Tonkunst, 1784 (obj. 1806); Musikalische Rhapsodien, 1786 (predgovori z solo-pjesama u 3 sv., tiskanoj pod tim naslovom); Schubarts Leben und G nugen; von ihm selbst im Kerker aufgesetzt (autobiografija), III izd. 1791; ĉl LIT.: E. Nagele, Aus Schubarts Leben und Wirken, Stuttgart 1888 E. Holzer, Schubartstudien, Ulm 1902. — Isti, Schubart als Musiker, Stuti 1905. — R. Hammerstein, Ch. F. D. Schubart, Ein Dichter-Musiker der Gos Ţeit (disertacija), Freiburg im Breisgau 1940. — Isti, Christian Friedrich niel Schubart, MGG, XII, 1965.

SCHUBERT, 1. Ferdinand Lukas, austrijski kompoz (Himmelpfortgrund kraj Beĉa, 18. X 1794 — Alsergrund 1 Beĉa, 26. II 1859). U roditeljskoj kući nauĉio svirati klavi violinu. Kasnije uĉio kod M. Holzera i J. Drechslera. Djelo' kao uĉitelj i uz to od 1838 predavao orgulje na Beĉkom konz vatoriju. Uvijek prisno povezan s bratom Franzom, naslije je njegovu umjetniĉku ostavštinu. Kao kompozitor nije se uzdij iznad tadašnjeg prosjeka. DJELA (oko 90 opusa): Singspieli namijenjeni djeci Der kleine Schaden, i Die Ahrenleserin. — Oko 30 zborova; zbirke pjesama Der kleine Sanger^ 1 i Melodien zu den Liedern des I—// Sprach- und Lesebuches, 1855— 56. — Ĉ( mise uz orkestar; rekvijem; 2 Salve Regina; 2 Tantum ergo. Deutsche Tra\ messe Franza Sch. dugo se pripisivala Ferdinandu Sch. LIT.: /. IVeinmann, Ferdinand Lukas Schubert, MGG, XII, 1965.

2. Franz Peter, kompozitor (Lichtenthal kod Beĉa, ; I 1797 — Beĉ, 19. XI 1828). Brat Ferdinanda i dvanaesto diji uĉitelja iz beĉkog predgraĊa Lichtenthal, Franza Theodc Schuberta, podrijetlom iz Moravske. Već u ranom djetinjst Sch. je pokazivao izvanrednu muziĉku nadarenost. Otac ga pod ĉava u sviranju na violini, a brat Ignaz upoznaje ga s temeljii pijanistiĉkog umijeća. Nešto kasnije uĉi pjevanje, orgulje i osno harmonije kod M. Holzera, orguljaša crkve u Lichtenthal God. 1808, poloţivši prijemni ispit, postaje pitomac Carsko djeĉaĉkog konvikta i ĉlan Djeĉaĉkog zbora beĉke katedrale

SCHUBERT kojemu pjeva sopransku dionicu. U školskom orkestru sudjeluje kao violinist u izvoĊenju Havdnovih i Mozartovih djela i ranih Beethovenovih simfonija, a povremeno zamjenjuje i dirigenta. U muzici ga u konviktu pouĉava J. Evbler. Uoĉivši izuzetnu muzikalnost svog uĉenika, šalje ga 1812 uglednom muziĉaru A. Salieriju na pouku iz generalbasa. U to doba Sch. već marljivo komponira, ali se većina tih djela izgubila. Najranija saĉuvana solopjesma je Hagars Klage (mart 1811). God. 1812 umire mu majka i tada piše Eine kleine Trauermusik za nonet. U konviktu nastaju i ĉetiri uvertire namijenjene školskom orkestru i nekoliko crkvenih kompozicija. S prijateljem J. von Spaunom posjećuje prvi put kazalište. Muziĉka scena snaţno privlaĉi njegovu romantiĉnu maštu i otada mu je najveća ţelja da postane operni kompozitor. God. 1813 Sch. mutira i napušta djeĉaĉki konvikt. Vraća se ocu koji se upravo te godine ponovno oţenio. U kući uĉitelja Schuberta mnogo se muziciralo. Za potrebe obiteljskoga kvarteta (braća Ferdinand i Ignaz svirali su violinu, Franz violu, a otac violonĉelo) Sch. je napisao svoje prve gudaĉke kvartete. Na oĉev nagovor, a i zbog toga što su uĉitelji bili osloboĊeni višegodišnje vojne obaveze, Sch. završava preparandiju i 1814—17 vrši duţnost pomoćnog uĉitelja na oĉevoj školi. U tim se godinama prvi put snaţnije oĉituje stvaralaĉka snaga njegova genija. Već 1814 nastaju prva remek-djela na podruĉju solo-pjesme. Adelaide, An Emma, Das Alddchen aus der Fremde i osobito Gretchen am Spinnrade, toliko su nove i po sadrţaju i po obliku, da je godina njihova postanka doista »roĊendan solo-pjesme« (O. Bie). Erlkonig, Heidenroslein, Die Spinnerin, Der Wanderer, Die Forelle, Der Tod und das Aiddchen i mnoge druge popularne pjesme nastale su u sobi pomoćnog uĉitelja. I kao simfoniĉar Sch. u to vrijeme stvara prvo svoje veće djelo. To je Simfonija u c-molu nazvana »tragiĉnom«. Komponira tada i prvu cjelovitu misu, a 1813—14 piše muziĉko-scensko djelo Des Teufels Lustschloss, prvu svoju potpunu opernu partituru. /Mladi umjetnik doţivljuje i prvu ljubav. Schubertovu paţnju privlaĉi Therese Grob, pjevaĉica (sopran) u crkvenom zboru, koji je ĉesto izvodio njegova djela. Da bi osigurao svoju budućnost, Sch. se 1816 natjeĉe za nastavnika muzike na njemaĉkoj školi u Ljubljani. Molba mu je odbijena, a Therese Grob bira za muţa ĉovjeka sigurnije egzistencije. Na nagovor prijatelja F. von Schobera, Sch. protiv oĉeve volje napušta uĉiteljsku sluţbu. Otada ţivi kao slobodan i nezavisan umjetnik. Stanuje kod kojeg od svojih prijatelja, a jedina mu je zarada nestalan i skroman prihod od štampanja kompozicija. Neumorno radi i bez predaha stvara jedno djelo za drugim. Komponira po nekoliko pjesama dnevno; piše izravno u ĉistopis i ĉesto se tuţi na nestašicu notnog papira. Odmor od intenzivnog stvaralaĉkog rada nalazi u ugodnom i vedrom druţenju s odanim prijateljima. S njima provodi veĉeri u prijatnim šetnjama po beĉkoj okolici, u malim gostionicama, gdje ĉesto za klavirom prati ples svojih drugova, ili u domu kojega od njih. Oni su i prvi oduševljeni slušaoci Schubertovih pjesama, a neki — osobito F. von Schober ■—■ pomaţu ga i materijalno. Pripadnici toga prijateljskog kruga oko Schuberta nazivali su svoje sastanke »schubertijade«. Uz već spomenute, J. von Spauna i F. von Schobera, bili su to —■ meĊu ostalima — i prvi interpreti Schubertovih pjesama: ugledni operni pjevaĉ M. Vogl i barun K. von Schonstein, pjesnici J. Mavrhofer, E. von Braunfeld i F. Grillparzer, slikari L. Kupelvvieser i M. von Schwind, muziĉar F. Lachner, braća Josef i Anselm Hiittenbrenner i L. von Sonnleithner. Premda je pratio politiĉki i društveni ţivot svog vremena i pristajao uz napredna strujanja, borbenost jednog Beethovena nije posjedovao.

Rodna kuća F. P. Schuberta

307

Sch. je rijetko napuštao Beĉ. Odlazio je jedino na kraća putovanja u manja austrijska mjesta, a 1818 i 1824 proveo je ljeto u Madţarskoj- u Zselizu, na imanju grofa Esterhazvja, pouĉavajući grofove kćerke klavir. God. 1825 ponuĊeno je Schubertu mjesto drugoga dvorskog orguljaša, što on odbija. Iduće godine natjeĉe se za drugoga dvorskog dirigenta, a 1827 za dirigenta kazališta Kdrntnerthor, ali uvijek bez uspjeha. Tako i nadalje ţivi od rijetkih i malih honorara izdavaĉa, a javna priznanja doţivljuje tek povremeno. Sve te nedaće, F. P. SCHUBERT meĊutim, ne umanjuju njegovu stvaralaĉku energiju i ne slabe nevjerojatno plodnu invenciju. Uz ciklus Die schone Miillerin i golemi broj solo-pjesama, do 1824 nastalo je i sedam simfonija (meĊu njima i tzv. Nedovršena), nekoliko klavirskih sonata, znameniti Forellenquintett, niz scenskih radova (muzika za igrokaz Rosamunde) i pet misa. Svoja djela Sch. poklanja prijateljima, ĉesto na njih zaboravlja, pa se mnoga i gube. Neka su pronaĊena nakon mnogo godina, a neka će vjerojatno zauvijek ostati nepoznata. Dva su velika suvremenika pobudila Schubertovo divljenje: L. van Beethoven i J. W. Goethe. Premda su ţivjeli u istome gradu, Beethoven i Sch. se nisu upoznali. Istom u posljednjoj godini ţivota Beethoven je vidio neke Schubertove solo-pjesme i pohvalno se izrazio o nadarenosti njihova autora. Ni s Goetheom Sch. nije imao više sreće. U dva navrata (1816 i 1825) poslao mu je po nekoliko svojih solo-pjesama komponiranih na njegove tekstove, ali nijednom nije dobio ni odgovora. Ţivotne su nedaće poĉele postepeno nagrizati Schubertov organizam. Stao je ĉešće pobolijevati, a njegova mirnoća i vedrina povremeno ustupaju mjesto tuzi i osjećaju napuštenosti, što pojaĉava i odlazak nekih prijatelja iz Beĉa. Kao da predosjeća blisku smrt on stvara grozniĉavom brzinom. Piše veliku Simfoniju u C-duru, posljednje gudaĉke kvartete, ciklus solo-pjesama Winterreise, posljednje mise — sve remek-djela zrela genija. Napokon je 26. III 1828 prireĊen u Beĉu prvi i za Schubertova ţivota jedini koncert njegovih djela. To je njegov najveći uspjeh u javnosti koji mu je donio i nešto materijalne dobiti. Tada je tek — nekoliko mjeseci prije smrti — mogao kupiti klavir. Sch. nije stekao muziĉku naobrazbu redovitim i sistematskim uĉenjem. Bio je u velikoj mjeri samouk. Istom nekoliko dana pred smrt, kada je već zapravo dovršio svoj bogat i vrijedan opus, koji mu je osigurao jedno od najistaknutijih mjesta u historiji muzike, zamolio je poznatoga teoretiĉara S. Sechtera da ga primi kao uĉenika iz kontrapunkta. Umro je u 31. godini ţivota od trbušnog tifusa u stanu svoga brata Ferdinanda. Pokopan je u blizini Beethovenova groba. Bio je ne samo velik umjetnik nego i ĉovjek ĉvrsta i ispravna karaktera, povuĉen i nenametljiv, iskren i odan prijatelj; strana mu je bila svaka sebiĉnost i zavist. Gotovo sva svoja djela Sch. je napisao za Beethovenova ţivota; umro je svega godinu dana nakon smrti stvaraoca Eroice. Ali — roĊen 27 godina poslije Beethovena —■ on već pripada potpuno novoj generaciji. Prvi u nizu velikih muziĉara romantizma, Sch. uvodi u muziĉku umjetnost nove pojmove, nove estetske vrijednosti i stvara temelje novoga romantiĉkog izraţavanja. Kasniji će muziĉari toga razdoblja izgraĊivati svoj stil na znaĉajkama Schubertova muziĉkoga govora. Schubertovu maštu zaokupljaju misli i osjećaji razliĉiti od pitanja koja su rješavali klasiĉari. On nije arhitekt veliĉanstvenih muziĉkih oblika, već je bliţi slikarstvu, pa boja i raspoloţenje privlaĉe njegovu paţnju više od dramatskih sukoba. Sch. je izraziti lirik, osjećaj mu je vaţniji od razuma. VoĊen, meĊutim, zdravim smislom za mjeru, on ne upada u ispraznu sentimentalnost, nego — u svojim najboljim radovima —■ ostvaruje ravnoteţu sadrţaja i oblika. Kao veliki i suptilni pjesnik prirode i ljudskih osjećaja Sch. je oĉitovao i znatan dar za psihološku karakterizaciju i ukusno realistiĉko doĉaravanje ugoĊaja. Izvorna, zaokruţena i jasna melodija najistaknutiji je element Schubertove muzike. Ona teĉe slobodno, pjevna je i u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici, a jednostavnost i neposrednost osi gurale su joj popularnost u širokom krugu slušalaca. Okosnica Schubertove melodije uvijek je pravilan i jasno odreĊen ritmiĉki puls. To je tipiĉno austrijska melodika, premda se ne temelji

308

SCHUBERT

gesang. Die sehone Mullerin je romantiĉna priĉa u pjesma: na doslovnim citatima austrijske narodne pjesme. Ponegdje se oĉituje i utjecaj madţarske narodne muzike koju je Sch. upoznao nesretnoj ljubavi mladoga mlinara. Sadrţaj tih pjesama izi je lirski, a okvir im je proljetno zelenilo prirode i šum pc neposredno u Zselizu i posredno preko nekih Havdnovih djela. Velik je Sch. i u podruĉju harmonije. Već od najranijih djela Najuspjelije su pjesme toga ciklusa Wohin?, Der Neugi Ungeduld, Morgengruss, Die bose Farbe i Trockne Blume, privlaĉi ga prouĉavanje harmonijskih odnosa meĊu akordima. Voli nagle skokove iz dura u istoimeni mol (ili obratno), ĉesto ciklusu Winterreise prevladava tmurno raspoloţenje. To je »: iskorišćuje mogućnosti koje pruţa terena srodnost, ukusno pri- optuţba protiv svijeta u kojemu ljudi moraju trpjeti« (Kne Gotovo svi su tekstovi u ovom ciklusu prokomponirani. Kla\ mjenjuje napuljski sekstakord ili smanjeni septakord, a modulacije su mu za ono doba i neuobiĉajene i smione, ali logiĉne i oprav- pratnja je samostalnija, a harmonija oĉituje izvanrednu istanĉ ukusa. Od pjesniĉkih vizija ledene pustoši ogoljele zime dane. Sch. istiĉe boju akorda više od njegove funkcionalnosti i time otvara nove putove daljnjem razvoju harmonijskog mišljenja. spomenuti pjesme Die Wetterfahne, Erstarrung, Der Lindenl Ĉesto pojedinu muziĉku misao preobraţava i mijenja, osvijetlju- Die Post, Die Krahe, Letzte Hoffnung, Der Wegweiser, M Der Leiermann. f posljednje jući je razliĉitim harmonijama. ! Schube pjesme idu Der Dc Sch. je neobiĉno brzo ganger, Liebesbotst „ { stvarao. Prema rijeĉima Der Atlas, Ihr Bild Stadt i F. Liszta »vrijeme je za Am Meer. Sch. je ostavio i nj postajalo dvostruko storske zborove, os dulje. Godine su se stezale u muške, a njegove crl mjesece i — premda rano kompozicije idu u otrgnut svojoj umjetnosti najboljih ostvarenja — uzmogao je doţivjeti romantike. I u njin Sch. zrelost svoga genija«. Nije prvenstveno a od svih velik samo broj njegovih velikana šlosti na njegovu djela, već ona sadrţavaju i crki muziku najviše je 1 zaĉuĊujuće obilje muziĉkih cao W. A. Mozart. du misli i ideja. »Franz Schubertovim cr nim Schubert manji je artist od djelima, mise u -duru i u drugih velikih majstora; ali Es-duru ic najpoznatije on je naslijedio najveće radove ih je dala muziĉko bogatstvo. Rasipao crkvena, zika ga je širokom rukom i romantizma, te, pravljaju dobrotom srca tako da će djela Brahr Brucknera. muziĉari još nekoliko Usprkos pojedinim stoljeća moći trošiti od uspjelijim stranicama, njegovih misli i ideja. U njegovim djelima nalazi se blago Schubertovo vele. Rad M. von Sclnvinda Schubertova zališna djela ostaju neuspjeli pokušaji. Izuzetak je jedino scei muzika za neiskorištenih zamisli; drugi će naći svoju veliĉinu igrokaz Rosamunde iz koje se nekoliko orkestra odlomaka u njihovu trošenju« (F. Nietzsche). izvodi u koncertnim dvoranama još i danas. Sch. je veoma rano postigao savršenstvo u vokalnoj muzici, Veoma se ĉesto s nepravom uzdiţu Schubertove solo-pje u prvome redu na podruĉju solo-pjesme. Svoju umjetnost on nadovezuje na tradiciju njemaĉkoga Lieda iz ranijih stoljeća, iznad njegove instrumentalne muzike. Schubertove simfo osobito na balade berlinskog muziĉara R. Zumsteega. Asimilira ili gudaĉki kvarteti procjenjuju se mjerilom klasika i u nj utjecaje vokalnog stila Havdna i Mozarta i obogaćuje melodiku se pronalaze »nedostaci« koji su zapravo obiljeţja novog romar svjeţinom austrijske narodne muzike. Time nije samo udahnuo nog sadrţaja i znaĉajke Schubertova osobnog stila. Iskustt nov ţivot i dao konaĉan oblik solo-pjesmi svoje zemlje, nego ju saznanje koje je stekao u vokalnoj lirici Sch. prenosi i na tlo je podigao na umjetniĉki vrhunac koji će ona još samo izuzetno strumentalne muzike. I kao simfoniĉar on je pjesnik, a ne ( matik. Teme su mu pjevne i romantiĉki osjećajne, meĊu nj doseći. nema oštrih suprotnosti, a prema tome ni dinamiĉne drama Ostavio je preko 600 solo-pjesama. Privlaĉili su ga razliĉiti u provedbama koje se pretvaraju u lirske meditacije. Osobit tekstovi, od velikih ostvarenja J. W. Goethea, F. Schillera i mla- prvim djelima sonatnog oblika Sch. slaţe muziĉke misli jei doga H. Heinea do prosjeĉnih stihova osrednjih pjesnika. Sch. do druge kao slike u mozaiku. Nisu jasno istaknuti ni kontr nije bio filozof i njegova veliĉina nije u analizi sadrţaja pjesniĉkoga medu stavcima; oni se redaju, zadrţavajući osnovno raspoloţe teksta nego u genijalnoj transpoziciji pjesniĉkog ugoĊaja u muziĉki cijele kompozicije. Sch. je instrumentalnu muziku obog; jezik. Majstor je u doĉaravanju atmosfere, u jezgrovitu prikazu osobito u harmoniji i koloritu. Medu njegovim instrumentali dramatskih dogaĊaja i osobito u opisivanju ljudskih osjećaja. djelima najvaţnije mjesto pripada simfonijama, gudaĉkim k\ Vokalna melodijska linija pokazuje sklad rijeĉi i tona; klavirska tetima, klavirskim sonatama i klavirskim minijaturama. pratnja nenametljivo istiĉe osnovnu misao pjesme. Schubertove U nizu od devet simfonija Sch. ne prolazi kroz poste] pjesme nagovješćuju sav potonji razvoj evropske solo-pjesme u razvoj, kao npr. u solo-pjesmama ili gudaĉkim kvartetima. C XIX st. Mnoge pripadaju tipu strofnih pjesama. U nekima su nejednake Prvih šest oĉituju utjecaj majstora I primjenjuje jednostavnu strofnu izgradnju s doslovno jedn?kim sike. Izuzetak vrijednosti. je donekle Ĉetvrta simfonija, tzv. tragiĉna, p kiticama (Heidenroslein), a u drugima ponavlja samo opću osnovu vrhunac u Schubertovu opusu. To je ujedni kitica unutar koje se muziĉke misli razvijaju slobodno. Na taj prva izrazito romantiĉna,simfonijskom simfonija u povijesti muzi naĉin potpunije ilustrira razliĉite tekstove kitica, a postiţe i skladnu Naziv tragiĉna pripada jojlirska zbog tmurnog sadrţaja koji od simetriĉnost oblika. Jedan od najranijih primjera takve varirane rezignacijom; u njoj nema borbene Peta simfor strofne pjesme, koja je na prijelazu izmeĊu strofnog i prokom- u B-duru odraz je Schubertove ljubavidramatike. prema prirodi. God. li poniranog oblika, je Gretchen am SpinnraĊe. Taj tip Schubertove Sch. piše Simfoniju u h-molu, izvorno remek-djelo koje r lirike prihvatit će kasnije, meĊu ostalima, i J. Brahms. Sch. piše nikada ĉuo. Rukopis je poklonio društvu Gesellschaft der Mus svoje pjesme i u trodijelnom obliku, a velik je i broj prokompo- freunde u Grazu. Partituru je u arhivu društva pohranio niranih pjesama od kojih mnoge idu u red njegovih najvred- bertov prijatelj A. Hiittenbrenner i istom 1865 pronašaoSef ju nijih djela (Erlkonig, ciklus Winterreise). Ovaj će tip osobito ondje beĉki dirigent Herbeck i još iste godine izveo u Beĉu. Ka njegovati R. Schumann. Da bi postigao dramatsku snagu, sluţi je dotad bilo poznato sedam Schubertovih simfonija, ova se Sch. u nekim pjesmama i razliĉitim oblicima recitativa i de- istom pronaĊena, izvela kao Osma. Simfonija u h-molu ii klamacije. Najizrazitiji primjeri su Der Doppelganger i Kriegers samo dva stavka: Allegro moderato i Andante con moto. P. Ahnung iz ciklusa Schzoanengesang. Tip recitativne solo-pjesme, je stavak melankoliĉan i tmuran, a drugi proţet blagom i svijetle u kojoj je teţište na izraţajnosti teksta, razvijat će dalje u drugoj lirikom. Dugo se vjerovalo da su to samo prvi dijelovi simfon polovini XIX st. H. Wolf i slavenski autori (M. P. Musorgski, kojoj manjkaju završni stavci, pa je dobila naziv Nedovršet L. Janaĉek). Danas prevladava mišljenje da je taj simfonijski diptih uravn Na tekstove pjesnika W. Miillera, svoga suvremenika, Sch. teţena, zaokruţena cjelina i da ga je autor namjerno komponir je napisao dva ciklusa. To su Die sehone Mullerin (1823) i VCinterreise samo u dva stavka. S tim u vezi pokušao je A. Schering priliĉ (1827). Nakon Schubertove smrti sabrane su pjesme iz posljednje uvjerljivim navodima dokazati, da je Simfonija u h-molu zapra godine njegova ţivota u zbirku poznatu pod naslovom Schmanen-

SCHUBERT muziĉka dopuna Schubertove autobiografske skice Mein Traurn, nastale takoĊer 1822. Simfonija u h-molu nosi sva obiljeţja Schubertova genija. Njezina romantiĉna raspjevanost, ali i dramatiĉnost, iskrenost i neposrednost muziĉkih misli, jedinstvo tematike i harmonijsko bogatstvo uĉinili su je najvrednijim simfonijskim djelom nastalim u vrijeme Beethovenova simfonijskog stvaralaštva. Posljednju Simfoniju u C-duru pronašao je R. Schumann u biblioteci Schubertova brata Ferdinanda. Prvi ju je — kao Sedmu simfoniju — izveo F. Mendelssohn 1839 na koncertu orkestra Getvandhans u Leipzigu. To drugo Schubertovo simfonijsko remek-djelo nosi obiĉno naziv Velika simfonija. Uobiĉajena ĉetiri stavka zamišljena su rapsodiĉki i idu u red dotad najopseţnijih simfonijskih ostvarenja. Za razliku od Simfonije u h-molu u Velikoj simfoniji vlada optimizam i vedrina, bliska je narodnom duhu, a sjetna raspoloţenja pojavljuju se samo povremeno. U njoj je jaĉe istaknut ritmiĉki element, osobito u posljednjem stavku gdje sve buja u vitalnoj ţivosti ritmiĉkih pokreta. Simfonije u hmolu i u C-duru prva su simfonijska remek-djela rane romantike. One su osigurale Schubertu u povijesti muzike mjesto uz najveće simfoniĉare. U gudaĉkim kvartetima Schubert je postepeno postizavao zrelost. Zapoĉeo je na tradiciji Havdna i Mozarta. Prvi put je stroge okvire klasike napustio u Kvartetu u a-molu (1824) te tako i na tom podruĉju utro put romantici. Majstorstvo je dosegao u Kvartetu u d-molu (1824). U tom djelu, po raspoloţenju bliskom Simfoniji u h-molu, Sch. je u drugom stavku kao temu za varijacije upotrebio motiv iz svoje solo-pjesme Der Tod und das Mddchen, pa je kvartet poznat i pod tim naslovom. Kvartet u dmolu i Gudaĉki kvintet u C-duru (1828) vrhunska su dostignuća rane romantike na podruĉju komorne muzike. Medu ostalim Schubertovim komornim djelima istiĉu se Klavirski kvintet u Aduru (1819"), tzv. Forellenquintett — s temom za varijacije iz istoimene Schubertove solo-pjesme — i 2 klavirska trija iz 1827. Sch. je bio vrstan pijanist, pa je klaviru posvetio velik dio svoga stvaranja. U središtu je njegove klavirske muzike skupina od 17 dovršenih sonata. Prve od njih — vezane uz klasiĉni sonatni kalup — pokazuju ĉesto nesklad izmeĊu sadrţaja i forme. Postepeno i u klavirsku sonatu prodire Schubertov romantiĉni naĉin slobodnog, ali logiĉnog oblikovanja te u djelima nastalim 1823 i kasnije on ostvaruje tip izrazito romantiĉne sonate. Kao i u simfonijama, i u njima prevladava pjevna melodika i lirsko raspoloţenje. Najbolja klavirska djela dao je, meĊutim, Sch. u klavirskim minijaturama. On je prvi majstor tih saţetih slika trenutnih raspoloţenja ostvarenih s mnogo iskrenog osjećaja i istanĉanog ukusa. Njegovi impromptus, moments musicaux, plesovi, ĉetvororuĉne koraĉnice i ronda idu u red najljepših primjeraka kućnoga muziciranja. Kasnije će, nadovezujući na Schubertovu umjetnost, upravo klavirska minijatura postati jednim od najraširenijih kompozicijskih oblika romantike. Sch. je za ţivota bio široj javnosti gotovo nepoznat. Ali ubrzo nakon smrti njegovo je djelo postiglo velik ugled. Postao je uzorom mladim suvremenicima, kao i kasnijim romantiĉarima. »Premda vrijeme raĊa toliko mnoštvo ljepote, ono neće više nikada donijeti jednoga Schuberta« —• rekao je R. Schumann. DJELA (prema tematskom katalogu O. E. Deutscha Sch. je napisao 998 kompozicija). ORKESTRALNA. Devet simfonija ("kronološki): I, u D-duru, 1813; II, u B-duru 1815; III, u D-duru, 1815; IV (tzv. tragiĉna), u c-molu, 1816; V, u B-duru, 1816; VI, u C-duru, 1818; VII, u E-duru (saĉuvana samo u skicama i djelomiĉnoj Schubertovoj instrumentaciji; instrumentirali su je J. F. Barnett, 1883 i F. Weingartner, 1934), 1821; VIII (u dva stavka; tzv. nedovršena) u h-molu, 1822 (prvi put izvedena 1865); IX, tzv. Gasteiner-Symphonie ili Velika simfonija, u C-duru, 1828 (redovito se izvodi kao VII, prvi put izvedena 1839). Rondo za violinu i orkestar, 1816; Polonaise za violinu i orkestar, 1817. Jedanaest uvertira: I, u D-duru, 1811; II, u c-molu, 1811; III, u D-duru, 1812; IV, u B-duru, 1812; V, u D-duru, 1812; VI, u B-duru, 1816; VII, u D-duru, 1817; VIII, talijanska, u D-duru, 1817; IX, talijanska, u C-duru, 1817; X, u c-molu, 1819 i XI, u D-duru. Pet menueta sa 6 trija i 5 njemaĉkih plesova sa 7 trija, 1813. —■ KOMORNA: gudaĉki trio u B-duru, 1817. Šesnaest saĉuvanih gudaĉkih kvarteta: I, u B-duru, 1811; II, u C-duru, 1812; III, u C--duru (nedovršen), 1812; IV, u B-duru, 1812—21; V, u C-duru, 1813; VI, u D-duru, 1813; VII, u B-duru, 1813; VIII, u D-duru, 1814; IX, u c-molu, 1814; X, u B-duru, 1814; XI, u g-mo-lu, 1815; XII, u E-duru, 1816; XIII, u c-molu (nedovršen), 1820; XIV, u a-molu, 1824; XV, Der Tod. und das Mddchen, u d-molu, 1824 i XVI, u G-duru, 1826. Gudaĉki kvintet u C--duru, 1828. Tri klavirska trija: I, u B-duru, 1812; II, u Bduru, 1827 i III, u Es-duru, 1827; nokturno za klavirski trio, vjerojatno 1827; adagio i koncertni rondo za klavirski kvartet, 1816; klavirski kvintet (Forellenguin-tett), u A-duru, 1819; oktet u F-duru, 1824; Eine kleine Trauermusik za nonet, 1813. Ĉetiri sonate za violinu i klavir: I, u D-duru, 1816; II, u a-molu, 1816; III, u g-molu, 1816 i IV,u

309

A-duru, 1817. Sonata za klavir i arpeggione . 1824 (G. Cassado obradio za violonĉelo i klavir), 1824. Šest Landlera za violinu, 1816. —• KLAVIRSKA. Sedamnaest sonata: I, u E-duru, oko 1815; II, u a-molu, 1817; III, u As -duru, 1817; IV, u e-mo lu, 1817; V, u Des-duru, 1817; VI, u Es-duru, 1817; VII, u H-duru, 1817; VIII, u C-duru, 1818; IX, u A-duru, 1819; X, u a-molu, 1823; XI (Reliquiae), u C-duru, 1825; XII, u a-molu, 1825; XIII, u D-duru, 1825; XIV (Fantasta), u G-duru, 1826; XV, u c-molu, 1828; XVI, u A-duru, 1828 i XVII, u B-duru, 1828. Nekoliko nedovršenih sonata; 2 seherza, 1817; fantazija Wanderer, 1822; 4 impromptus, 1827; 4 Mrnents muncaux, 1823—28; 3 kompozicije, 1828; varijacije; oko 400 plesova (valceri, landleri, menueti, schottische, galopi, i dr.). Za klavir 4-ruĉno: 2 sonate, u B-duru, 1818 i u C-duru, 1824; Divertissement a la hongroise, 1824; Divertissement a la francaise, 1825;- 3 niza varijacija; 5 uvertira; 2 ronda; 4 fantazije; 10 polonaisa; 4 landlera; 16 koraĉnica; valceri. — DRAMSKA. Opere: Des Teufels Lustschloss (A. Kotzebue), 1813 —14; Adrast (J. Mavrhofer, nedovršeno), 1815; Die Biirgschaft (prema pjesmi F. Schillera, nedovršeno), 1816; Sakuntala (J. Ph. Neumann; nedovršeno), 1820; Alfonso und Estrella (F. von Schober), 1821—-22 (izv. 1854) i romantiĉna opera Fierabras (prvobitno Fierrabras; J. Kupelwieser prema Calderonu), 1823 (izv. 1897). Muziĉka komedija Die Zauberharfe (G. E. von Hofmann), 1820. Singspieli: Der vierjahrige Pošten (T. Korner), 1815 (izv. 1896); Fernando (A. Stadler), 1815 (izv. 1918); Claudine von Villa Bella (J. W. Goethe; nedovršeno), 1815; Die Freunde von Salamanka (J. Mavrhofer), 1815 (izv. 1928); Die Zzoillingsbriider (G. E. von Hofmann), 1819; Die Verschmorenen (kasnije nazvan Der Hdusliche Krieg; I. F. Castelli prema Aristofanovoj Lysistrati), 1823 (izv. 1861); scenska muzika z,a igrokaz Rosanunde von Cypern (H. von Chezy), 1823 i Der Graf von Gleichen (E. von Bauernfeld; nedovršeno), 1826 (izv. 1861). Dodatni brojevi za operu La Clochette L. F. Herolda pod naslovom Das Zaubergldckchen* 1821. — VOKALNA: nekoliko prigodnih kantata; Miria>ns Siegesgesang za sopran, mješoviti zbor i klavir, 1828; Glaube, Hojfnung und Liebe (F. Reil) za mješoviti zbor i orkestar, 1828; Begrdbnislied (F. Klopstock) za mješoviti zbor i klavir, 1815; Hymne an den Unendlichen za mješoviti zbor i klavir, 1815; Im Gegenzvdrtigen Vergangenes (J. W. Goethe) za mješoviti zbor i klavir, 1821; Nachtgesang im Walde (J. G. Seidl) za mješoviti zbor i 4 roga, 1827. Za muški zbor i klavir: Gondelfahrer (J. Mavrhofer), 1824; Punschlied itn Norden zu singen (F. Schiller), 1815; Fruhlingsgesang, 1822; Stdndchen (F. Grillparzer; prer. i za ţenski zbor i klavir) i Mjndenschein, 1822. Gott in der Natur (E. Ćhr. von Kleist) za ţenski zbor i klavir, 1822; Christ ist crstandzn (zbor anĊela iz drame Faust J. W. Goethea) za mješoviti zbor,, 1816. Za muški zbor a cappella: Ge~ sang der Geister iiber den Wassern (J. W. Goethe), 1816 (prer. za zbor i orkestar, 1820); Sensucht (J. W. Goethe), 1819; Liebe (F. Schiller), oko 1822; Trinklied, 1825; Schlachtlied (F. Klopstock), 1827 i niz kraćih djela. Tropjevi, dvopjevi i arije. Ciklusi solo-pjesama: Die sehone Miillerin (20 pjesama; W. Miiller), 1823; Winterreise (24 pjesme; W. Miiller), 1827 i Schivanengesang (zbirka od 14 pjesama na stihove L. Rellstuba, H. Heinea i J. G. Seidla; pjesme su okupljene u ciklus istom nakon Schubertove smrti pa naslov ne potjeĉe od nje ga), 1828. Više od 550 pojedinaĉnih solo-pjesama od kojih su najpoznatije Adelaide (F. von Matthisson), An Emma, Das Mddchen aus der Fremde (obje na tekst F. Schil lera) i Gretchen a*n Spinnrade (J. W. Goethe), 1814; balada Erlkonig, Geheimnis, Heidenroslein, Rastlose Liebe, 2 pjesme Mignon (Nur wer die Sehnsucht kennt i Kennst du das Land), Die Spinnerin (sve na Goetheov tekst) i balada Die Burg~ schaft (F. Schiller), 1815; Fruhlingslied, Klage (obje na tekst L. Holtvja), Cronan (Ossian), Die Einsiedelei (J. Salis), Geheimnis (J. Mavrhofer), Drei Gesdnge des Harfners (J. W. Goethe), Das grosse Halleluja (F. Klopstock), Der Wanderer (G. P. Schmidt) i Wiegenlied (H. Claudius), 1816; Elysium, Gruppe aus dem Tartarus (obje na Schillerov tekst), An die Musik (F. Schober), Die Forelle (C. F. D. Schubart), GanymedQ. W. Goethe), Der Tod und das Mddchen (H. Claudius), Der Jungling und der Tod (J. Spauh) i Am Strome (J. Mavrhofer), 1817; Der Blumenbrief (A. Schriber), Einsamkeit (J. Mavrhofer) i Litanei auf das Fest Aller Seelen (J. G. Jacobi), 1818; An die Freunde (J. Mavrhofer) i Promeiheus (J. W. Goethe), 1819; Orest auf Tauris, Der entsiihnte Orest, Freizvilliges Versinken (sve tri na tekst J. Mavrhofera) i Im Walde (F. Schlegel), 1820; 2 pjesme Mignon (Heiss mich nicht reden i So lasst mich seheinen), 2 pjesme Suleika i Grenzen der Menschheit (sve na Goetheov tekst), 1821; An die Entfernte (J. W. Goethe), Frilhlingsglaube (J. L. Uhland), Die Liebe hat gelogen (A. von Platen) i Nachtviolen (J. Mavrhofer), 1822; Dass sie hier gezvesen (F. Riickert), Drang in die Ferne (C. G. von Leitner), Du bist die Ruh (F. Ruckert) i Der Zzverg (M. von Collin), 1823; Fischerzveise, Totengrdberzvcise (obje na tekst F. von Schlechta), Dithyrambe (F. Schiller), Greisengesang (F. Ruckert) i Im Friihling (E. Schulze), 1824; Der blinde Knabe, Junge None, Totengrdbers Heimzveh (sve tri na tekst J. N. Craighera), Allmacht i Das Heimzveh (obje na tekst J. L. Pvrkera), 1825; Fischerzveise (F. von Schlechta) i Stdndchen (W. Shakespeare iz djela Cymbelin), 1826. — CRKVENA. Sedam misa za sole, zbor, orgulje i orkestar (kronološki): I, u F -d uru, 1814; II, u G-d uru, 1815; III, u B -d uru, 1815 ; IV, u C-d uru 1816 ; V, u As-duru, 1819—^22; VI, Gesdnge zur Feier des heiligen Opfers der Messe (tekst J. Ph. Neumann), 1826—27, i VII, u Es-duru, 1828. Deutsche Trauermesse za vokalni kvartet i orgulje, 1818; 5 Kyrie, 1812—'22; Sanctus, 1813; 2 Benedictus, 1815 i 1828; 5 ofertorija, 1813—28; Magnificat za sole, zbor i or kestar, 1816; 5 Salve Regina, 1812—24; 6 Tantum ergo, 1816—28; 2 Stabat Mater, 1815 i 1816; 6 antifona za Veliki tjedan, 1820; Psalam XXIII (njem. tekst M. Mendelssohn) za ţenski zbor i klavir, 1820; Psalam XCII za bariton i mje šoviti zbor, 1828; niz kraćih crkvenih kompozicija. NOVA IZD.: sveukupna Schubertova djela (21 serija, 41 sv.) objavila je naklada Breitkopf und Hartel 1885—-97 u redakciji E. Mandyczewskog, J. Brahmsa, I. Briilla, A. Doora, J. Epsteina, J. Hellmesbergera, J. N. Fuchsa i J. Gans bachera; novi otisak u 19 sv., od 1965 nadalje); MeĊunarodno Schubertovo društvo objavljuje Neue Ausgabe Sdmtlicher Werke u redakciji W. Gerstenberga

F. P. SCHUBERT, Die Forelle, autograf

310

#

SCHUBERT — SCHUH

L. Nowaka (predviĊeno 8 serija, oko 50 sv.; od 1964 nadalje). M. Friedlander obj. je sve Schubertove solo-pjesme {Schubert-Album, 1884 i u mnogim novim izdanjima) te neke i pojedinaĉno. P. Mies je priredio nova izdanja plesova za klavir (Sdmtliche Tame, 2 sv., 1960), Impromptus i Moments musicaux (1960) i klavirske sonate (od 3 predviĊena obj. su 2 sv., 1962). Klavirske sonate obj. E. Ratz (2 sv., 1953); O.E. Deutsch i K. H. Fiissl obj. su Unvollendete Synphonie (i959); izbor opernih arija obj. J. Laska (1958). —• O. E. Deutsch izdao je Fra-iz Schuberts Briefe und Schriften (1919; IV izd. 1954; e ngl. 1958 i 1970) i faksimil Schubertova dnevnika (1928); izbor iz Schubertove korespondencije obj. J. -G. Prod'homme (1928). LIT. BIBLIOGRAFIJE I KATALOZI: G. Nottcbohm, Thematisches Verzeichnis der im Druck erschienen Werke von Franz Schubert, Wien 1874. — H. de Curzon, Bibliographie critique de Franz Schubert, Bruxelles 1900. — O. E. Deutsch, Die historische Bildnisse Franz Schuberts, Wi:n 1922. —■ W. Kahl, Verzeichnis des Schrifttums iiber Franz Schubert, 1828 —1928, Regensburg 1938. — A. Orel, Franz Schubert. Sein Leben in Bildern, Leipzig 1939- — H. Werle, Franz Schubert in seinen Briefen und Aufzeichnungen, Leipzig 1948 (IV izd. 1955). — O. E. Deutsch (u suradnji sa D. R. Wakelingom), Schubert: Thematic Catalogue of Ali His Works in Chronological Order, Lon don 1951 (dopune i ispravci Music and Letters, 1953; novo izd. 1970). — R. Petzoldt, Schubert. Sein Leben in Bildern, Leipzig 1953. — E. Novotny, Zu einem Bildnis F. Schuberts, Mušica, 1951. — R. Klein, Schubertstatten, Wien 1972. BIOGRAFIJE I MONOGRAFIJE: H. Kreissle von Hellborn, F. Schubert, Wicn 1861 (II prošireno \i&, 1865; -ngl. London 1866). — La Mara, Franz Schubert, Leipzig r868 (XVII izd. 1929). — A. Reissmann, Franz Schubert. Sein Leben und seine Werke, Berlin 1873. — M. Friedlander, Beitrage zur Biographie Franz Schuberts (disertacija), Berlin 1887 (novo izd. Leipzig 1928). — A. Niggli, Schubert, Leipzig 1890 (novo izd. 1925). — H. Ritter, Franz Schu bert, Bamberg 1896. — F. Skalla, Franz Schubert, Praha 1897. — M. Fried lander, Franz Schubert zu seinen 100. Geburtstage, Berlin 1897. —■ H. Frost, Schubert, London 1899. — R. Heuberger, Franz Schubert, Berlin 1902 (HI izd. 1920). — M. Zenger, F. Schuberts Wirken und Erdenwallen, Langensalza 1902. — M. Vancsa, Schubert und seine Verleger, Wien 1905. — O. E. Deutsch, Schubert-Brevier, Berlin 1905. —• E. Duncan, Schubert, London 1905 (rev. izd. New York 1934)- —■ H7 - Klatte, Schubert, Berlin 1907. —■ L. A. Bourgalt-Ducoudray, Schubert, Pariš 1908 (novo izd. 1935). —■ H. Antcliffe, Schubert, London 1910. — W. Dahms, Schubert, Berlin 1912 (V izd. 1918; novo prer. izd. 1920 i 1923; ruski prijevod 1928). — G. H. Clutsam, Schubert, New York 1912. — O. E. Deutsch, Franz Schubert. Dokumente seines Lebens und Schaffens (3 sv.), Miinchen 1913—14 (I i II sv. engl. London 1 New York 1947) i doda tak Die Erinnerungen seiner Freunde, Leipzig 1957 (engl. London i New York 1958). —J. A. Lux, Franz Schuberts Lebenslied, Leipzig 1915. — K. Kobald, Franz Schubert, Wien 1921 (V izd. 1948). — Th, Gerold, Schubert, Pariš 1923. — G. R. Kruse y Franz Schubert, Bielefeld i Leipzig 1924 (II izd. 1928). — O. Bie, Schubert, Berlin 1925 (engl. London 1928 i New York 1929). —• A. Orel, Franz Schubert, Altotting 1926. — F. Bac, Franz Schubert: sa vie et ses oeuvres, Pariš 1927. — M. Vukdragović, Franc Šubert, Misao, 1928, 1—-2. — C. Whitacker-Wilson, Franz Schubert, London i New York 1928. — J. - G. Prod' homme, Schubert raconte par ceux qui I'ont vu, Pariš 1928. —• E. H. Bethge, Franz Schubert, Leipzig 1928. —■ H. Eulenburg, Schubert und die Frauen, Hellerau 1928. — B. Paumgartner, Die Schubertianer, Wien 1928. — H. Sittenberger, Schubert, Ziirich 1928. — P. Landormy, La vie de Schubert, Pariš 1928 (novo izd. 1942). — R. Pitrou, Schubert, sa vie intime, Pariš 1928. — E. Roggeri, Schubert. La Vita, Le opere, Torino 1928 (IV izd. Milano 1946). —■ A. Weiss, Franz Schubert, Wien 1928. —J. F. Cooke, Franz Schubert, Philadelphia 1928. — K. Kobald, F. Schubert und seine Zeit, Ziirich 1928 (novo i'.d. 1948; engl. New York 1928). — P. Stefan, Franz Schubert, Berlin 1928 (novo izd. Wien 1947). — N, Flozver, F. Schubert: the Man and His circle, London i New York 1928 (novo izd. 1949). — F. Weingartner, Schubert und sein Kreis, Zurich 1928. — K. Manojlović, Franc Šubert, Nova muzika, 1928, 11. — P. Markovac, 100-godišnjica od Schubertove smrti, Rijeĉ, 1928, 267.— K. Ky3HetfO8 (redaktor), BeHOK IIIy6epTy 1828—1928, MocKBa 1928.—A. K. F/ta3yHoa, IIIvoepT, JleHHHrpaA 1928. — Ĉasopisi M, MQ, ZFMW, Music and Letters i dr. posvetili su F. Schubertu pojedine brojeve u povodu 100. godine njegove smrti, 1928. — ■ cifiĉnoj, schuman- "',^'i »°"'*'"*ej "J*'j";^,*v novskoj romantiĉkoj * •♦">•■• > •♦••" ■£•,•*"" zvuĉnosti klavirskog i parta, obavijenog la; ganim orkestralnim tkivom, po vibrantno_ — -strastvenoj atmosfe- - * *.«, Felsztynski, Sebastiar, SEBESTYEN, Erno, madţarski violinist (Budimpešta, VII 1940 —). Violinu poĉeo uĉiti u svojoj ĉetvrtoj godini i u desetoj studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Budimpešti, g je 1963 apsolvirao. Od 1960 u Budimpešti ĉlan orkestra Drţa opere (od 1963 prvi koncertni majstor) i od 1963 profesor Visokoj muziĉkoj školi. Danas (1975) koncertni je majstor > maĉke opere u Berlinu. Izvrstan komorni muziĉar, istiĉe se prva violina u S.-kvartetu (1969 prva nagrada na meĊunarodn natjecanju u Budimpešti) i u S.-triju (1972 prva nagrada u C maru). SECCO (tal. suh), oznaka koja traţi da interpretacija bi po karakteru opora i suzdrţana. Upotrebljava se najĉešće u izr recitativo s. (-?■ Recitativ).

,,

5*y

mmmmm SECHTER SECHTER, Simon, austrijski muziĉki pedagog, teoretiĉar i kompozitor (Friedberg, n. X 1788 — Beĉ, 10. IX 1867). Uĉenik J. A. Koţeluha u Beĉu, gdje je od 1812 predavao u Zavodu za slijepe, od 1824 bio dvorski orguljaš, a od 1851 profesor kontrapunkta na Konzervatoriju (1868 naslijedio ga Zagrepĉanin L. A. Zellner). Metodska sistematiĉnost, logiĉni i psihološki opravdani zahtjevi u radu s uĉenicima uz izrazite pedagoške sposobnosti pribavile su Sechteru ugled najboljeg nastavnika muzike u Beĉu. Njegovi uĉenici bili su izmeĊu ostalih A. Henselt, M. G. Nottebohm, H. Vieuxtemps, S. Thalberg, E. Pauer i A. Bruckner; neposredno prije smrti ţelio se usavršiti kod njega i F. Schubert. U svom vrijednom teoretskom djelu Die Grundsdtze der musikalischen Composition zastupa principe J. Ph. Rameaua. U kompozicijama oĉituje veliko kontrapunktsko znanje. DJELA. INSTRUMENTALNA: 2 gudaĉka kvarteta; klavirske ko mpo zicije; mnoga djela za orgulje (fuge, preludiji). — Komiĉna opera AH Hitsch-Hatsch, 1844; nekoliko neizvedenih opera. — CRKVENA: 4 oratorija (neizv.); 35 misa; 2 rekvijema, 2 Te Deuma; Collectio psalmorum diversis modis (3 sv.); 30 antifona; psalmi i dr. — INSTRUKTIVNA: 12 neue Variationen im strengen Style ...; Einheit und Mannigfaltigkeit des Contrapunktes und Canons (81 primjer); Eimueihung in die gebundene Spielart; 12 contrapunktische Studien; Verbes-serung und Zusdtze su Preindh »Melodien aller deulscher Kirchenlieder«; 28 preludija i 12 intermezza u djelu Anleitung zur Behandlung und Beurteilung einer Orgel S. Stehlina, I86T; Contrapunktische Studien fiir Orgel und Klavier; Har-monielehreUbungen; Kontrapunkt-Ubungen und Zirkelkanons. — TEORETSKA: Wichtiger Beitrag zur Fingersetzung; Praktische Generalbass-Schule; Alusika-lischer Ratgeber; Praktische ... Darstellung, wie aus den einfachen Grundharmo-nien die verschiedene Bezifferungen im Generalbass enstehen; Abhandlung von der Fuge, von Fr. W. Marpurg, neue bearbeitet ... (2 sv.); Die Grundsdtze der musikalischen Composition (3 sv.), 1853—54 (IV sv. ostao u rkp.; XII izd. 1912; I sv. preveden na engl. 1871). — Autobiographische Skizze. Einiges iiber mich selbst, Wiener Allgemeine Musik-Zeitung, 1845. LIT.: C. F. Pohl, Simon Sechter, Wien 1868. — G. Capellen, Ist das System S. Sechters ein geeigneter Ausganspunkt fiir die theoretische Wagner forschung?, Leip/ig 1902. — E. Tittel, Simon Sechter, MGG, XII, 1965.

SECKENDORFF, Karl Siegmund, njemaĉki kompozitor i knjiţevnik (Erlangen, 26. XI 1744 — Ansbach, 26. IV 1785). Sin ministra na Bavarskom dvoru; na Univerzitetu u Erlangenu studirao pravo i knjiţevnost; uz to uĉio muziku* i stekao vještinu u sviranju klavira, violine i violonĉela. Proputovao Francusku, Italiju i Španjolsku, a 1761—74 bio u austrijskoj vojniĉkoj sluţbi. Od 1775 na dvoru vojvode Karla Augusta u Weimaru Kammerherr i Directeur des plaisirs, u kojem je svojstvu razvio ţivu djelatnost kao redatelj, glumac i pjevaĉ. DJELA. KOMORNA: 2 Divertimenta za klavirski kvintet; 12 gudaĉkih kvarteta, op. 3 i 5; 4 klavirska trija; 6 Divertimenta za violinu i klavir. —- Dvije sonate za klavir 3-ruĉno. — DRAMSKA: Singspieli Die Laune des Verliebten, 1779 i 3ery und Bdtely, 1780 (oba od Goethea); Liederspiel Lila, 1776; komedija-balet Der Geist der Jugend, 1782. — VOKALNA: Volks und andere Lieder mit Begleitung des Forlepiano (3 sv.), I i II, 1779; III, 1782; 12 Lieder mit Begleitung des Pfte; solo-pjesme i dr. — SPISI (muziĉki): Versuch einer Berichligung des fetzigen Zustandes der Tonkunst in Italien; Etivas von der musikali schen Edukalion, ĉlanci. — Libreto Superba za E. W. Wolfa, 1784. LIT.: E. O. Lindner, Geschichte des deutschen Liedes im 18. Jahrhundert, Leipzig 1871. — A. Reissmann, Geschichte des deutschen Liedes, Berlin 1784. — H. Kretzschmar, Geschichte des neuen deutschen Liedes, Leipzig 1911. — V. Knab, Karl Siegmund von Seckendorff, ein Beitrag zur Geschichte des deutschen volkstumlichen Liedes und der Musik am Weimarer Hof im 18. Jahrhundert (disertacija), Bonn 1913. — Th. Stettner, Karl Siegmund von Seckendorff, der Komponist am Weimarer Hof, Frankische Heimat, 1937. — D. Hdrttaig, Karl Siegmund Seckendorff, MGG, XII, 1965. Znak za ponavljanje

SECONDA VOLTA SECONDO (tal. drugi), u sastavima u kojima sudjeluje više istovrsnih dionica naziv za drugu dionicu. U partituri biljeţi se neposredno ispod prve dionice (-> Primo), po tonskoj visini je gotovo uvijek niţa od nje, a u općoj fakturi djela redovito i manje vaţna. U ĉetvororuĉnoj klavirskoj muzici s. je naziv za donju dionicu, tj. za dionicu što je izvodi lijevi sviraĉ na donjoj (lijevoj) polovini klavijature. SEDOVA, Julija Nikolajevna, ruska plesaĉica i pedagog (Petrograd, 21. III 1880 — Cannes, 24. XI 1969). Klasiĉni balet uĉila na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu (E. Cecchetti) i tamo debitirala na Manjinskom teatru 1898 (od 1903 prvakinja baleta). Nakon brojnih gostovanja po Evropi i Americi (1912 s trupom M. M. Mordkina) nastanila se 1916 u Francuskoj i 1918 u Nici otvorila vlastiti baletni studio. Njezini su uĉenici bili X. Palley, S. Golovine, G. Skibine i dr. Uz to je i koreografirala za razliĉita evropska kazališta, meĊu ostalim za Rimsku operu. SEEFRIED, Irmgard (udata Schneiderhan), njemaĉka pjevaĉica, sopran (Kongetried, Bavarska, 9. X 1919 —). Kći i uĉenica pjevaĉa Heinricha Seefrieda (1888—1936); studirala na Konzervatoriju u Augsburgu (A. Meyer) i na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. Debitirala 1938 u Aachenu pod vodstvom H. Karajana; tu je ostala do 1943 kada je postala solist Beĉke drţavne opere. Gostovala na glavnim opernim pozornicama Italije, Francuske, Engleske, Švedske, Danske i Nizozemske; nastupala na festivalima u Salzburgu (od 1946) i Edinburghu. God. 1951—53 koncertirala u Americi, Australiji, Indiji i Evropi; 1953 pjevala na Metropolitanu u New Yorku. God. 1972 imenovana

SEGER poĉasnim ĉlanom Beĉke drţavne opere. Izvrstan interpret njemaĉkog Lieda te uloga u operama W. A. Mozarta (Fi-garov pir, Don Giovanni, Ĉarobna frula), R. Wagnera (Eva u Majstorima pjevaĉima), R. Straussa i dr. Uz to cijenjena i kao oratorijska pjevaĉica. Više puta nastupala sa svojim muţem violinistom Wolfgangom Schneiderhanom i sa D. Fischer Dieskauom. Braĉnom paru I. S. — W. Schneiderhan posvetili su svoje kompozicije H. W. Henze (Ariosi za sopran, violinu i orkestar, 1963) i F. Martin (Maria-Triptychon za sopran, violinu i orkestar, 1968). S. je napisala Meine Wege zu Hindemith und B. Bartok (Os-terreichische Musikzeitschrift, 1954)-

327

I. SEEFRIED

LIT.: F. Fassbind, Wolfgang Schneiderhan - Irmgard Seefried — eine Kunstler- und Lebensgemeinschaft, Bern, Stuttgart i Wien 1960. — K.J.Kutsch — L. Riemens, Unvergangliche Stimmen, Bern i Miinchen 1962. — R. Federhofer-Konigs, Schneiderhan, 1. Walther, 2. Wolfgang Eduard, 3. Irmgard Seefried, MGG, XI, 1963.

SEEGER, Charles Louis, ameriĉki muzikolog i kompozitor (Mexico City, 14. XII 1886—). Studirao na univerzitetu Harvard. God. 1910 operni dirigent u Kolnu, zatim profesor muzike na University of California u Los Angelesu (1912—19) te na Institute of Musical Art (1922—23) i Nezv School for Social Research (1931—35) u New Yorku. Od 1958 ponovo na Univerzitetu u Los Angelesu. God. 1941—53 vodio Odjel za muziku i likovne umjetnosti Panameriĉke unije u Washingtonu. S. je jedan od osnivaĉa American Musicological Society, American Society for Comparative Musicology, American Library of Musicology i ĉasopisa Music Vanguard. DJELA. SPISI: An Outline of a Course in Harmonic Structure and Mu sical Invention (sa E. G. Stricklenom), 1913; Harmonic Structure and Elementary Composition (s istim), 1916; Systematic and Historical Orientations in Musicology, AML, 1939; Music and Musicology in the New World, Hinrichsen's Musical Yearbook, 1949—50; Syslematic Musicology, Journal of the American Musicological Societv, 1951; Preface to the Description of a Music, Kongresni izvještaj, Utrecht 1952; Toward a Universal Music Sound-Writing for Musicology, Journal of the International Folk Music Council, 1957; Semantic, Logical and Political Considerations Bearing upon Format Organization of Research in Ethnomusicology, Ethnomusicologv, 1960. — IZDANJA: Music Series, 1942—52; Cancionero Popular Americano, 1950. — KOMPOZICIJE: uvertire Shadowy Waters 1908; sonata za violinu i klavir, 1912. — Masque Derdra, 1914 i The Queen's Masque, 1915. — Three American Folk Songs za glas i orkestar; oko 40 solo--pjesama.

SEEGER, Horst, njemaĉki muzikolog (Erkner, Berlin, 6. XI 1926 —). Studij muzikologije završio na Humboldtovu univerzitetu u Berlinu (W. Vetter, H. H. Drager, E. H. Meyer); promovirao 1958. Muziĉki kritiĉar dnevnika Neues Deutschland i urednik ĉasopisa Musik und Gesellschaft u Berlinu. Od 1960 operni je dramaturg u berlinskoj Komiĉnoj operi, 1973 u dresdenskoj Drţavnoj operi. DJELA. SPISI: W. A. Mozart, 1956; Kleines Musiklexikon, 1958; J. Haydn, 1961; Musiklexikon (2 sv.), 1966; Wir und die Musik, 1968; studije i ĉlanci. — IZDANJA: Biographische Nachrichten von J. Haydn 1810 A. C. Diesa, 1959; Der kritische Musikus, Musikkritiken aus zzvei Jahrhunderten, 1963; G. Verdi — Rigoletto, 1963 (sa W. Felsensteinom); P. I. Tschaikowsky — Pique Dame, 1963 (sa W. Ebermannom i E. Koerthom); J. Offenbach, Ritter Blaubart, 1964 (sa W. Felsensteinom i K. F. Voigtmannom); C. M. von Weber — Oberon, 1965. — Napisao operni libreto Spanische Tugenden za S. Matthusa.

SEGER (Seeger, Segert), Josef Ferdinand Norbert, ĉeški kompozitor i orguljaš (Repin kraj Melnika, 21. III 1716 — Prag, 22. IV 1782). Latinsku školu i filozofiju završio u Pragu i tamo kao dak pjevao u djeĉaĉkom zboru; uĉitelji u muzici bili su mu B. Ĉernohorsky i F. Benda. Najprije violinist u crkvi sv. Martina, od 1741 orguljaš. Segerovo umijeće na orguljama bilo je nadaleko poznato; divio mu se Burney, a car Josip II po zvao ga 1782 u beĉku dvorsku kapelu; imenovanje je stiglo nakon Segerove smrti. Njegovi su uĉenici bili J. Mysliveĉek, J. A. Koţeluch, K. Kopriva i dr. DJELA. ORGULJSKA: 8 Toccaten und Fugen fur die Orgel (red. G. Turk), 1793; Sammlung von Praeludien fiir die Orgel, 1795; Preludes pour VOrgue ou Pfte; 7 Fugen fiir Orgel (red. J. Buback), 1806; Fugen und Praeludien von dlteren vaterldndischen Componisten (red R. Fuhrer, J. Schultz i J. Vitasek), 1832; Museum fiir Orgelspieler, 3 sv. (red. K. F. Pitsch), 1832; Josef Segers bezzifferle Bdsse in 2 Noten-Systemen 4stimmig . . . von C. F. Pitsch, 1833. — CRKVENA: 6 misa i dr. LIT.: V. Nemec, Praţske varhany, Praha 1944. — R. Quoika, Die Generalbassimprovisation nach Josef Seger, Kongressbericht, Wien 1956. — J. Racek, Ĉeška hudba, Praha 1958. — T. Volek, Mušica Antiqua Bohemica, Hudebni rozhledv, 1962. — J. Buţga, Josef Ferdinand Norbert Seger, MGG, XII, 1965.

SEGERSTAM — SEIDEL

328

SEGERSTAM, Leif, finski kompozitor i dirigent (Vaasa, 2. III 1944 —). Na akademiji Sibelius u Helsinkiju završio 1963 studij violine, a zatim na Juilliard School oj Music u New Yorku uĉio kompoziciju (H. Overton, V. Persichetti) i dirigiranje (J. Morel). God. 1965—-66 predavao teoretske discipline na akademiji Sibelius u Helsinkiju, od 1966 dirigent Finske nacionalne opere, od 1968 dirigent Dvorske opere u Stockholmu, od 1973 direktor Opere u Helsinkiju. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: Divertimento za gudaĉki orkestar, 1963; koncert za violinu, 1967; Ekvilibristicum za omladinski orkestar, 1966. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta, 1962, 1964, 1966 i 1966; 5 dueta za 2 violine, 1963; 3 Shetches za 2 violine, 1965; Myriasm za 2 violine, 1965; Improvisandum za violinu, 1965. —■ Kompozicije za klavir. — Balet Pandora, 1967. — VOKALNA: kantata Nuorisokantaatti, 1967. Za sopran .i orkestar: SeitsesemĊn punaisla hetkea i Notturno. Zborovi: Morgonen; Missa piccola, 1964; Rein~ carnation, 1965. Solo-pjesme: 3 Songs (tekst V. Renwall), 1965 (orkestrirano 1967); 3 Leaves of Grass (W. Whitman), 1966; 3 Songs (G. Bjorling), 1966 (or kestrirano 1967); 4 Songs (G. Bjorling), 1968; 3 Songs (G. Bjorling), 1969.

SEGNO (tal. znak, oznaka), naziv za znakove -$-, ■%■ i si.; njima se obiljeţava poĉetak (o- Dal segno), odnosno svršetak (-> Al segno), onog dijela kompozicije koji treba odsvirati ili ponoviti. (-> Znak za ponavljanje.) SEGOVIA, Andres, španjolski gitarist (Linares, 21. II 1893 —). Studirao na Muziĉkom institutu u Granadi. Nakon prvoga nastupa (,1909 u Granadi) koncertira po cijelom svijetu s golemim uspjehom. Svojim kreacijama, u kojima se osobito istiĉe intenzivnost i dubina izraţaja kao i ĉistoća stila, uzdigao je gitaru na nivo solistiĉkog koncertnog instrumenta. Na vanredan je naĉin iskoristio pronalaske M. Llobeta koji je gitaru prilagodio polifoniĉ-koj tehnici. Za Sego-viju, najvećeg i najpoznatijeg suvremenog gitaristu, komponirali su mnogi istaknuti kompozitori, tako M. Ponce, J. Tu-rina, A. Roussel, M. A. SEGOVIA

Castelnuovo-Tedesco (Koncert za gitaru i mali orkestar), A. Tansman. S. je komponirao kraća djela za svoj instrument (Estudio sin luz; Estudios); uz to je za gitaru preradio niz kompozicija starih i suvremenih autora. LIT.: B. Gavoty i R. Haucrt, Andres Segovia, Monaco 1955 (njem. prijevod Geneve 1955). — J. Subird, Andres Segovia, MGG, XII, 1965. — V. Bobri, The Segovia Technique, New York 1972.

SEGUE (tal. slijedi), 1. uputa da se odreĊeni odlomak kompozicije nadovezuje na prethodni neposredno bez prekida, npr. 5. la coda. 2. Isto što i -> attaca, osobito u izrazu 5. l'aria, koji upozorava da se arija izvodi odmah nakon recitativa, bez ikakve stanke. 3. Oznaka koja se susreće u kompozicijama gdje se odreĊena ritmiĉka figura mora ponoviti nekoliko puta redom na isti na ĉin, bez obzira na promjene melodijske linije. 4. Upozorenje na svršetku stranice da kompozicija još nije završena, nego se nastavlja na slijedećoj strani. T. Br. SEGUIDILLA, andaluzijski narodni ples, srodan boleru, u brzoj trodobnoj mjeri, s karakteristiĉnim dvotaktnim ritmiĉkim obrascem:

(S. Krehl, M. Ludwig,). Od 1928 predavao teoriju muzil Folkzvangschule u Essenu. Komponira u duhu romantiĉne dicije, ne prihvaćajući suvremenija izraţajna sredstva. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1953 i 1958; simfonijeta s Ċaĉki orkestar, 1952; koncert za klavir, 1954; Concertino za flautu i ori 1940; Concertino za obou i orkestar, 1950; Concertino za trublju i orkestar, uvertira; fantazija, 1936; partita, 1949; Musik, 1948. — KOMORNA: 2 gu kvarteta; gudaĉki sekstet; duhaĉki kvartet; duhaĉki kvintet. Sonate: 2 z linu i klavir; za violonĉelo i klavir te za flautu i klavir; partita za violinu solo; Musik za violinu solo; Musik za flautu solo. — KLA VIRSKA: 7 sonata 1 (Musiken),' Mušica domestica; Heitere Suite. —DRAMSKA. Ope re (na vlastiti tekst): Die Stadt, 1935; Galilei, 1937; Signor Caraffa, 1938; Villon, 1948. — VOKALNA. Za zbor i orkestar: Symphonische Kanlate; Heitere Kantate; An die Kunstler i Das Meer. Zborovi; solo-pjesme. LIT.: A. Brasch, Erich Sehlbach — Weg zur Oper, ZFM,i937. — Isti, Erich Sehlbach — Skizzen zu seiner Biographie, Wolfenbuttel 1958. — G. S ti eg li tz, Eric h Se hlb a c h, M G G, XII, 1965.

SEIBER, Matyas Gyorgy, engleski kompozitor madţarskog podrijetla (Budimpešta, 4. V 1905 — Johannesburg, 24. IX 1960). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (Z. Kodalv). God. 1928—33 vodio M. G. SEIBER klasu jazza na Kochovu konzervatoriju u Frankfurtu na Majni; tu je bio i violonĉelist kvarteta Lenzezvski i kazališr rigent. Od 1935 ţivio u Londonu, gdje je privatno pouĉavao poziciju i kao pedagog bio veoma traţen. Drţao je i pre< nja na radiju, nekoliko godina bio je profesor na Morley, lege; osnovao Društvo za promicanje moderne muzike, a i i komorni zbor Dorian Singers. Njegova ranija djela pr su elementima madţarskog folklora. U Njemaĉkoj upo: jazz koji ga otada stalno privlaĉi. Svoje najbolje kompo: stvorio je, meĊutim, kasnije kada je prihvatio i samostalno razvio Schonbergova naĉela dodekafonije. DJELA. ORKESTRALNA: Concertino za klarinet i gudaĉe, 1951; tasia concertante za violinu i gudaĉe, 1941—42; Pastorala i burleska za fl gudaĉe, 1941—42; Nokturno za rog i gudaĉe, 1944; Elegija za violu i ori T 954i Tre pezzi za violonĉelo i orkestar, 1957; Transsylvaniai Rhapsody, Besardo Suite na muziku XVI st.: I, 1940 i II, 1941; Renaissance Dance 1960; Itnprovisations za jazz-band i orkestar, 1959. — KOMORNA. T: Ċaĉka kvarteta: I, 1924; II, 1934—35 i III, OuartettoJirico, 1948—51 Ja Klavirske kompozicije. — DRAMSKA: opera Eva spielt mit Puppen, operete A palagyi pekek, 1943 i Balalon, 1944; ballad-opera Johnny 1 1947; balet The Invitation, 1960; scenska i filmska muzika. — VOKA Kantate: Ulysses, 1946—47; Cantata Secularis, 1949 i Portrait of the as a Young Man, 1957. Patapan za djeĉji zbor i instrumentalni ansambl, Za zbor: Three Hungarian Children's Songs, 1931; Six Yugoslav Fott 1942; 12 Russian Folksongs; solo-pjesme. — Missa brevis, 1924. — Schu Jazz-Schlagzeug, 1929 i Accordeon Tutor. — SPISI: Jazz als Erziehungs, Melos, 1928; The String Quartets of Bela Bartok, 1945; Bela Bartek, Mi Musical Record, 1945. LIT.: J. S. Weissmann, Matyas Seiber, Style and Technique, Lis 1951. — R. Vlad, Matvas Seiber, Rassegna musicale, 1952. — G. Schu Komponistenportrai tyas Seiber 50 Jahre

n Ples izvode —■ vrlo slikovitim, gotovo virtuoznim plesnim figurama •— jedan ili dva para plesaĉa uz pratnju kastanjeta i instrumentalnog ansambla (cobla). S. zapoĉinje instrumentalnim uvodom nakon kojega slijedi pjevani ples (zalida) te instrumentalni interludij (jalseta); taj se obrazac ponavlja tri puta. Kao oblik narodnog pjesništva s. je vrlo stara. Potkraj XVI i u XVII st. to je najraširenija forma španjolske knjiţevnosti. Narodni ples s. prvi je pobliţe opisao I. Zamacola potkraj XVIII st. U umjetniĉkoj muzici s. je rijetka. Najuspjelija je Seguidilla murciana iz ciklusa solo-pjesmi Štete canciones... (1914) M. De Falle. S. iz opere Carmen G. Bizeta znatno se udaljila od izvornog španjolskog oblika. LIT.: D. Devolo, Seguidilla. MGG, XII, 1965.

sica, 1955. — J. S. smann, Matvas G Seiber, MGG, XII,

K. Ko.

SEHLBACH, Erich, njemaĉki kompozitor (Wuppertal-Barmen, 18. XI 1898 —). Studirao je na Konzervatoriju u Leipzigu

SEIDEL, ĉeški kompozitoi SEGUIDILLA

rigent i muziĉk sac (Nvmburk, XII 1908—). i šio studij arhitek muziku uĉio na 1 zervatoriju u F (A. Haba, J. B. ster). Srednjošk nastavnik, zatirr janist i dirigent liĉitih opernih 1 lista. Od 1938 van u ĉeškoj in triji gramofor ploĉa (1945—53 zin umjetniĉki d tor), a od 1964 ur niĉki je direktor« rodnog divadla u' gu. Bavio se šaku

SEIDEL — SEKSTET njem ĉeškoga muziĉkog folklora te izdao oko 2000 pjesama. Njegove kompozicije, preteţno inspirirane narodnim melosom, ĉesto su proţete progresivnim idejama. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Prolog, 1943; 2 koncerta za obou. 1955 i 1959; Mdjovd pfedehra, 1952; suita Strakonciky duddk, 1956. — KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I, 1930; II, Stare ţeny (uz recitaciju), 1940; III, Chrysantemy, 1943 i IV, 1944. Dva duhaĉka kvinteta, 1941; Concertino za duhaĉki kvintet, 1947; sonata za violinu i klavir, 1950.— Brojne klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere Viktorka (po romanu B. Nemcove Babiĉka) i Tonka, 1965. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: Kantate: Vyzva k boji, 1946; triptih Odkaz J. Fuĉiha (Lide, bdete; Verny odoldvd i Da, my s vami), 1949 i Vzkaz ţivym, 1953. Zborovi; masovne pjesme; ciklusi solo-pjesama uz orkestar (V milosti slunce, 1938; Jablon se strunami pavuĉin, 1948) i uz klavir (Štastnou cestu, 1956). — Zbirke narodnih pjesama: Narod v pisni; Zpevy domova; Špaliĉek (sa K. Reinerom i A. Habom). —■ SPISI: Pout ţivotem a dilem B. Smetany (sa V. Polivkom i Z. Nemecom), 1941; Narodni umelec J. B. Foerster, 1948; ĉlanci. LIT.: M. Koubikovd i M. Prihoda, Jan Seidel, Praha 1961.

SEIDL, Anton, madţarski dirigent (Budimpešta, 7. V 1850 — New York, 28. III 1898). Studirao na Konzervatoriju u Leip zigu; djelovao 1876—79 u Bavreuthu, a 1879—82 na operi u Leipzigu. Kao izvrstan poznavalac Wagnerovih muziĉkih drama bio je dirigent na velikoj turneji po Njemaĉkoj, Holandiji, Engles koj i Italiji, koju je, radi promicanja Wagnerove umjetnosti, organizirao A. Neumann. Od 1883 dirigent opere u Bremenu, 1885 otišao u New York, gdje je na operi Metropolitan dirigirao Wagnerove muziĉke drame, a od 1891 bio uz to stalni dirigent Filharmonije koja se pod njegovim vodstvom razvila u orkes tar izvanrednih kvaliteta, do tada neuobiĉajenih u SAD. S. je jedan od najvećih dirigenata, koji su djelovali u S AD. Bio je i urednik ĉasopisa The Music in the Modem World (1895—-97). God. 1897 postao je dirigent londonske opere Covent Garden. LIT.: H. C. Krehbiel, Anton Seidl, New York 1898. — H. Finck (redaktor), A. Seidl, a Memorial by his Friends, New York 1899. — R. Sietz, Anton Seidl, MGG, 1956.

SEIDL, Arthur, njemaĉki muzikolog (Miinchen, 8. VI 1863 —• Dessau, 11. IV 1928). Filozofiju i povijest literature studirao u Miinchenu, Tiibingenu, Berlinu i Leipzigu, gdje je istovremeno pohaĊao i Konzervatorij. U muzikologiji su mu uĉitelji bili O. Paul, Ph. Spitta i H. Bellermann. Nakon poloţena doktorata u Leipzigu (1887) publicist u Weimaru (1890—93), Dresdenu (1893—97), Hamburgu i ponovo u Weimaru (1898— 99). God. 1899—1903 muziĉki kritiĉar u Neueste Nachrichten; od 1903 ţivio je u Dessauu kao muziĉki dramaturg dvorskoga kazališta (do 1919) i uĉitelj muzike. Istodobno je od 1904 predavao povijest muzike, literaturu i estetiku na Konzervatoriju u Leipzigu. S. je bio od 1917 i redaktor zbirke Die Musik. DJELA: Vom Musikalisch-Erhabenen, Prolegomena zur Asthetik der Ton kunst (disertacija), 1887 (II izd. 1907); Zur Geschichte des Erhabenheitsbegriff seit Kant, 1889; Hat Richard Wagner ĉine Schule hinterlassen?, 1892; Richard Strauss, eine Charaktersludie (sa W. Klatteom), 1896; Moderner Geist in der deulschen Tonkunst, 1900 (II izd. 1913); Was ist modem? 1900; Wagneriana (3 sv.), 1901—02; Moderne Dirigenten, 1902; Kunst und Kultur, 1902; Festsehrift zum sojahrigen Bestehen des Allgemeinen deutschen Musikvereins , 1911; Die Hellerauer Schulfeste und die fBildungsanstaltJaaues-Dalcrozet, 1912; Straussiana, 1913; Ascania, Zehn Jahre in Anhalt, 1913; Richard Wagner's »Parsifal«, 1914; Neue Wagneriana (3 sv.), 1914; Hans Pfuzner, 1920; Neuzeitliche Tondichter und zeitgenossische Tonkiinstler (2 sv.), 1926. — Redigirao sveukupna djela F. Nietzschea (8 sv.), 1850—1900 i sa P. Gastom I sv. njegovih pisama, 1900. LIT.: L. Frankenstein, Arthur Seidl, Regensburg 1913. — B. Schumann (red.), Musik und Kultur, Festschrift zum 50. Geburtstag Arthur Seidls, Regensburg 1913. — G. Hempel, Arthur Seidl, MGG, XII, 1965.

SEIFFERT, Max, njemaĉki muzikolog (Beeskow a. d. Spree, 9. II 1868 — Schlesvvig, 13. IV 1948). Muzikologiju studirao 1886—91 na Univerzitetu u Berlinu (Ph. Spitta). Nakon polo ţenoga doktorata (1891) djelovao u Berlinu kao muzikolog i profesor na Visokoj muziĉkoj školi i na Akademiji za crkvenu i školsku muziku. Uz to je bio glavni urednik ĉasopisa Sammelbande der Internationalen Musik-Gesellschaft (1904—-14) i Archiv fiir Musikzvissenschaft (1918—26) i sekretar komisije za izdavanje zbirke Denkmaler deutscher Tonkunst. Od 1935 bio sekretar u Fiirstliches Forschungsinstitut fiir Musikivissenschaft u Biickeburgu, a kad se ta ustanova proširila u Staatliches Institut fiir deutsche Musikforsehung, postao je direktor. Eminentni struĉnjak za sjevernonjemaĉku i nizozemsku muziku iz razdoblja baroka, a posebno za povijest klavirske i or guljske muzike. S. je objavio niz zapaţenih radova i za praktiĉku upotrebu priredio brojne kompozicije iz XVII i ranog XVIII st., odavajući pri tome osobito znanje i vještinu u transkripciji instrumentalnog bassa continua. Vrijedna su i njegova istraţivanja na podruĉju muziĉke ikonografije. ĉniKa 1^. r. weitzmanna kjescmcnie ues i^iavierspieis unu uer rviavicrnratur, iako predstavlja potpuno novo i izvorno djelo; holandski 1899); Ein

werne, 1919; Die Alusin Mamburgs im /.eitalter o. Bachs (.anonimni Katalog izloţbe), 1921; G. Ph. Telemann. Musique de table, 1927. — STUDIJE I ĈLANCI: Die musikalische Gilde zu Friedland, SBIMG, 1899—1900; Zu Hdndcl's Klavier-

329

laerken, ibid., 1899—1900; M. Weckmann und das Collegium musicum in Hamburg, ibid., 1900—01; Pachelbels Sterbesgedankcn, ibid., 1903—04; Praktische Bearbeitungen Bach'scher Kompositionen, Bach-Jahrbuch, 1904; Neue Bachfunde, PJB, 1904; Bach in Halle, SBIMG, 1904—05; Zu Handels Messias, ibid., 1906— 07; Die Chorbibliothek der S. Michaelis in Luneburg zuj. S. Bach's Zeit, ibid., 1907—08; Hdndel und die alteren deutschen Meister, PJB, 1907; Handels deutsche Gesange, Spomenica R. von Liliencronu, 1910; Das Mylauer Tabulaturbuch, AFMW, 1918—19; Bachs Bevierbung in Hamburg, AFMW, 1920—21; Die Sperontes Lieder... und S. Bach, Spomenica F. Steinu, 1939. — IZDANJA. U DDT objavio, medu ostalim: Tabulatura nova S. Scheidta, 1892; kantate i zborove F. Tundera, 1900; kantate i zborove M. Weckmanna i Ch. Bernharda, 1901; crkvene kantate i neka druga djela D. Buxtehudea, 1903; sveukupna djela F. W. Zachowa (2 sv.), 1905; orguljske kompozicije J. G. Walthera, 1906; motete iz prve polovine XVIII st., 1915; 21 crkvenu kompoziciju J. Ph. Kriegera, 1916; Tafelmusik G. Ph. Telemanna, 1927. U DTB objavio: klavirska djela J. Pachelbela, 1901; kompozicije niirnberških majstora iz druge polovine XVII st., 1905; izbor djela L. Mozarta, 1908; klavirske i orguljske kompozicije J. Kriegera, F. X. A. Murschhausera i J. Ph. Kriegera, 1917. U DTO: 94 kompozicije J. Pachelbela, 1901. Redigirao i sveukupna djela j. P. Sweelincka (10 sv.), 1895—1901 (II izd. I sv., 1943); 12 sonata za flautu i bas te Der Harmonische Goltesdienst G. Ph. Telemanna u izdanju njego vih sveukupnih djela, obj. posth. 1950 i 1952; Musik am Hofe des Grafen E. von Schaumburg-Bilckeburg, 1922; izbor vokalnih i instrumentalnih kompozicija starih majstora. Organum, 1924—36. LIT.: H. Besseler (redaktor), Spomenica Musik und Bild prigodom 70. roĊendana M. Seifferta, Kassel 1938. — Spomenica prigodom 80. roĊendana M. Seifferta (rkp.), 1948. — F. Stein, M. Reger und M. Seiffert, Mušica, 1958. — R. Schaal, Max Seiffert, MGG, XII, 1965. M. Kun.

SEIGNEURET, Michele, francuska plesaĉica (Pariz, 1934—). Uĉenica J. Schwarz; debitirala 1954 u trupi Ballet de l'Štoile M. Bejarta. Osobito se proslavila ulogom u baletu Symphonie pour un homme seul (P. Henry i P. Schaeffer). Istakla se i u nekim drugim Bejartovim koreografijama (npr. B. Bartok, Sonate a trios). SEKCIJA -> Oblici, muziĉki. Oblici u suvremenoj muzici SEKLES, Bernhard, njemaĉki kompozitor i dirigent (Frankfurt na M., 20. III 1872 — 8. XII 1934). Završivši Hochov Konzervatorij u Frankfurtu (I. Knorr), studirao kod E. Humper dincka. God. 1893—96 kazališni dirigent u Heidelbergu i Mainzu, od 1896 profesor teorije, kasnije i kompozicije i instrumentacije, na Hochovu konzervatoriju. Tu je ustanovu i vodio, najprije sa F. Bassermannom i E. Engasserom, a 1923—33 sam. Veoma obrazovan pedagog, osobito cijenjen kao nastavnik kompozicije; meĊu njegove brojne uĉenike ubrajao se i P. Hindemith. Kao kompozitor odlikovao se smislom za bogate koloristiĉke efekte, pa su mu najuspjelija djela ona u kojima doĉarava orijentalne ugoĊaje. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija op. 37; simfonijske pjesme Aus den Gdrten der Semiramis i Sommergedicht; passacaglia i fuga za orgulje i orkestar, 1919; uvertira Der Dybuk; Die Vier Temperamente; suite.—-KOMORNA: gudaĉki kvartet op. 31; Divertimento za gudaĉki kvartet; passacaglia i fuga za gudaĉki kvartet; trio za klarinet, violonĉelo i klavir; 15 malih kompozicija za flautu, klarinet, violu, violonĉelo i udaraljke; serenada za 11 instrumenata; sonata za violonĉelo i klavir. — Brojna klavirska djela. — DRAMSKA: opere Scheherazade, 1917 i Die zehn Ku'sse, 1926; baleti Der Zwerg und die Infantin (po O. Wildeu), 1913 i Die Hochzeit des Faun, 1921. — Zborovi; solo-pjesme. — Musikdiktai, 1901; Instrumentationsbeispiele, 1912. LIT.: W. Salomon, Bernhard Sekles, Offenbach 1924. — K. Holl, Bernhard Sekles, MGG, XII, 1965.

SEKSTA (lat. sextus šesti; engl. sixth, franc. sixte, njem. Sexte, tal. šesta), 1. šesti dijatonski stupanj. 2. Konsonantni interval izmeĊu prvog i šestog tona dijatonske ljestvice. U osnovnom obliku s. je velika i mala. Velika s. sadrţi ĉetiri cijela i jedan polustepen (c-a), a mala ĉetiri cijela stepena (c-as). Kromatskim povišenjem gornjega tona ili sniţenjem donjeg velika s. postaje povećana; kromatskim sniţenjem gornjega tona ili povišenjem donjega mala s. postaje smanjena. S. je obrat terce. SEKSTAKORD (engl. sixth chord, franc. accord de sixte, njem. Sextakkord, tal. accordo di šesta), prvi obrat trozvuka, odnosno akord koji se sastoji od terce i sekste, poĉevši od najniţega tona naviše (->• Obrat; -> Trozvuk; -> Smanjeni trozvuk, -> Povećani trozvuk). S. se oznaĉuje brojkom 6: fl

_n li— 3H U v U ■

--,

i)—

„

U muziĉkoj stvaralaĉkoj praksi s. se stoljećima vrlo široko 1 raznovrsno primjenjivao (_->■ Fauxbourdon, —>■ Italian Sixth, -> Napuljski sesktakord). N. Dć. SEKSTET (engl. sextet, franc. sextette i sextuor, njem. Sextett, tal. sestetto), kompozicija za šest instrumenata kod koje su dionice svih instrumenata ravnoprave. S. je naziv i za sastav koji izvodi takve kompozicije. U komorno-muziĉkoj literaturi postoje primjeri za razliĉite kombinacije instrumenata. Najpoznatiji su seksteti za 2 violine, 2 viole i 2 violonĉela J. Brahmsa (op. 18 i op. 36) i A. Dvofaka

SEKSTET — SEKVENCA

330

(op. 48), za gudaĉki kvarteti 2 roga L. van Beethovena (op. 81 b), za 2 klarineta, 2 roga i 2 fagota L. van Beethovena (op. 71) i dr. Vokalni s. je kompozicija za šest pjevaĉa a cappella ili uz instru mentalnu pratnju. K. Ko. SEKSTOLA (od lat. sex šest; engl. i franc. sextolet, njem. Sextole, tal. šestina), skupina od šest nota jednakih ritmiĉkih vrijednosti; njezino trajanje odgovara trajanju skupine od ĉetiriju isto takvih nota:" F.Ctaptn: Vtaloer op.69,br.1.

S. je najĉešće dvostruka triola (dvije skupine po tri note J J J ), a rjeĊe je kombinacija od tri skupine od kojih v _ 6 ___ '

svaka sadrţi dvije note ( » J JJ J J ) . SEKUNDA (lat. secundus drugi; engl. second, franc. seconde, njem. Sekunde, tal. seconda). 1. drugi dijatonski stupanj. 2. Interval izmeĊu prvog i drugog tona dijatonske ljestvice. U osnovnom obliku s. je velika i mala. Velika s. sadrţi jedan cijeli stepen {c-d), a njen titrajni omjer je 9 : 8 ; melodijski je ona konsonatni interval-, a u klasiĉnoj harmoniji disonantni koji se najĉešće rješava u interval terce. Mala s. je uvijek disonantna; ona obuhvaća dijatonski polustepen (c-des; e-f), a njen titrajni omjer je 16 : 15. Kromatskim povišenjem gornjega tona ili sniţenjem donjega velika s. postaje povećana; smanjena s. (cis-des) enharmonijski odgovara ĉistoj primi. Premda se sekunda do kraja XIX st. smatrala izrazito disonantnim intervalom, ona se u suvremenoj muzici tretira kao samostalna muziĉka izraţajna jedinica koju nije više potrebno »riješiti« u konsonantni interval.

njem vokalu rijeĉi aleluja (to su tzv. jubilusi) podmetali i tekstovi da se jubilusi lakše pamte i bolje ušĉuvaju. Poneka ĉitav jubilus dobivao novi tekst, a katkada samo pokoji njegov U ĉinjenici da se s. nadovezivala na aleluju, dakle da je slij' poslije nje, treba traţiti i podrijetlo toga naziva pored kojej susreće i izraz sequela. Dugo se vremena pronalazak sekvence pripisivao redov Notkeru Balbulusu iz samostana u St. Gallenu, iako je on sa predgovoru jednoj zbirci svojih sekvenca demantirao to mišl navodeći kako je jednoga dana (negdje oko 860) neki rede bjeţeći iz opatije u Jumiegesu (blizu Rouena) koju su bili op kali Normani, stigao u St. Gallen, noseći sobom antifor U njemu su se nalazili stihovi podmetnuti pod melizme jubi To je Notkera koji je teško uĉio napamet duge melodije jubi potaklo da postupi na sliĉan naĉin s jubilusima koji s pjevali u njegovu samostanu. Notker je strogo pazio da na s slog novoga teksta doĊe samo jedan ton melodije. U sjeve Francuskoj, gdje su se sekvence, kako, po svemu izgleda, ro zvali su ih sequentia cum prosa, dok je Notker svoje sekvence zivao himnama. Uz St. Gallen osobito je samostan sv. Mai bio poznato rasadište sekvenca. U sekvencama je novi tekst obrazovao dvostihove, ali ; poĉinjala i završavsla jednim stihom (obiljeţimo li prvi stih vom a, a zadnji slovom h, dobit ćemo ovakvu shemu po koje s. pjevala: a-bb-cc-dd-ee-ff-gg-h). Svaki stih u dvostihu ima jednak broj slogova. U izvoĊenju sekvence u poĉetnom stadiju njena raz \ u Francuskoj je bilo uobiĉajeno da se najprije pjeva aleluj zatim s., i to dvozborno, tako da je svaki zbor izvodio po j(

^ r g# r A/ - - -

-

le-

■j

M. Kun.

SEKUNDAKORD, treći obrat -> septakorda. SEKUNDARNE DOMINANTE (engl. secondary dominants, njem. Zmischendominanten ili Dominanten zzveiten Grades), akordi koji u danome tonalitetu imaju dominantnu funkciju u odnosu prema nekoj privremenoj tonici (-> Harmonijske funkcije). Ulogu privremene tonike moţe imati svaki konsonantni akord, dakle u duru trozvuk II, III, IV, V i VI stupnja, a u molu (harmonijskom) trozvuk IV, V i VI stupnja; u tu shemu ne ulazi trozvuk I stupnja, jer se on — dok god se ostaje u okviru danoga tonaliteta — pojavljuje kao prava, stalna, a ne kao privremena tonika. Funkciju dominante nekog konsonantnog trozvuka imat će svaki akord koji će s dotiĉnim trozvukom tvoriti odnos analogan odnosu V—I ili VII—I, a ako je dotiĉni trozvuk neki mol-kvintakord, onda u sastav njegovih -> dominantnih harmonija ulaze i oni akordi koji bi s njime tvorili odnos III—I u harmonijskom molu:

m

A J. J. D/II

D/IV V (DD)

D/III

D/VI D /

Prema tome funkciju dominante npr. II stupnja u C-duru, odnosno funkciju sekundarne dominante u odnosu na tonalitet Cdura, mogu imati akordi a-cis-e, a-cis-e-g, a-cis-e-g-b, cis-e-g, cis-eg-b, f-a-cis i f-a-cis-e, dakle mahom -> alterirani akordi u širem smislu, ali takoĊer i pravi alterirani akordi ili alterirani akordi u uţem smislu kao es-g-a-cis i si.:

TT ■J—rlD/II

Od svih sekundarnih dominanti najĉešće se upotrebljava dominanta V stupnja ili -> dominanta dominante. Sekundarne dominante oznaĉuju se sa D/II, D/III, D/IV, D/V, D/VI, a dominanta dominante i sa DD. N. Dć. SEKVENCA (lat. sequentia slijed), 1. u starokršćanskoj muzici, vaţan pjesniĉki i muziĉki oblik, srodan tropu. U prvoj razvojnoj fazi s. je nastala na taj naĉin što su se pod obilne melizme na zad-

d

p r

/. Sra-tes nunc om-nes red-da-mus

qui sua nadi- a- bo- li- oa

Do-mi- no

De-

0

ti- vita- te nos li- be- rovit de po- te- state. 2. Hine 0 - par- iet- ut

"trt: [r or- na-mus cum an-ge- lis sem- per:

Blo-ri-

a

in

ex- osi- s/s.

stih u dvostihu. U njemaĉkom jeziĉnom podruĉju pjevala odmah s., dok su u Italiji umetali aleluja izmeĊu prvog i dru stiha u prvom dvostihu. Kako priloţeni primjer pokazuje, ĉesto se u sekvenci i preuzimali svi tonovi jubilusa. Neki su se ispuštali, a drugi davali pa je u tom postupku bilo katkada toliko slobode da j samo djelomiĉno naliĉila aleluji iz koje je potekla. U toj ĉinje leţe i klice daljnjeg razvitka sekvence. Postepeno su muzi poĉeli komponirati potpuno nove, originalne melodije na tako nove tekstove. Veza s alelujom sasvim se izgubila i s. se : vila u novu muziĉku formu. Sekvence su ubrzo postale veoma popularne, brojne i ra2 vrsne. One se pribliţavaju himnama narodnog'podrijetla, a: lodija im dobiva preglednu periodizaciju. U tekst ponekad u svjetovni elementi (ĉak i ljubavni). Forma teksta postaje strofi« Svoj vrhunac dostiţe s. u XII st., u djelima Adama, redovi iz opatije St. Victor blizu Pariza. No, crkvene vlasti nisu dob okom gledale popularizaciju i sekularizaciju sekvenca od k su pojedine u XV st. nepovlasno ušle i u misne tekstove, ns šavajući jedinstvo obrednika. Problematikom sekvence pose se u XVI st. bavio Tridentinski koncil pa je na temelju njeg kritiĉnog stava papa Pio V 1568 od golema broja sekvenca osta samo ĉetiri. To su: Victimae paschali laudes (uskrsna s. iz XI kojoj je autor vjerojatno Wipo iz Burgundije); Veni sancte Spir (duhovska s. koje se autorstvo pripisuje kralju Robertu Pob nomu, umrlom 1031; drugi smatraju autorima Inocenta ] umrlog 1216, kao i S. Langtona, canterburvjskog nadbisku umrlog 1228); Lauda Sion Salvatorem (tijelovska s. koju je napi sv. Toma Akvinski u XIII st.); Dies irae, dies Ma (mrtvaĉka pripisuje se Thomasu da Celano, XIII st.). God. 1727 dod je ovim sekvencama još jedna, veoma ĉuvena i poznata, u li nijim vremenima mnogo puta komponirana: Stabat Ma

SEKVENCA — SELAK Ni njezino autorstvo nije jasno. Smatralo se da ju je napisao Jacopone da Todi (umro 1306) ili Inocent III. Danas muzikolozi prihvaćaju kao najvjerojatnijega autora sv. Bonaventuru (umro 1274). U dominikanskim samostanima pjeva se još jedna s.: boţiĉna Laetabundus. NOVA IZD.: tekstovi sekvence obj. su u opseţnoj zbirci Analecta hymnica medii aevi G. M. Drevesa (1889—1922 i 1925); lat. tekstove s prijevodom na njemaĉki obj. F. Wellner {Adam von St. Viktor, Sdmtliche Sequenzen, II izd. 1955)- — Napjeve sekvenca obj. su: A. Schubiger (Die Sdngerschule von St. Gallen, 1858; novi otisak 1966); F. Clement (Choix des principales sequences du moyen-dge, 1861); U- Chevalier (Repertorium hymnologicum, catalogue des ... sequences ... depuis les origines a nos iours, 6. sv., 1891—1920); E. Misset i P. Aubry (Les Proses dyAdam de St. Victor, Melanges de musicologie critique, 1900); O. Drinkwelder (Ein deutsches Sequentiar aus dem Ende des 12. Jahrhunderts y 1914); T. Haapanen i A. Malin (Zzvolf lateinischen Seguenzen aus dem mittelalter-schen Quellen Finnlands, 1922); C. A. Moberg (Uber die schzuedischen Sequenzen, II Sequenzweisen mit melodischen Varianten, 1927); A. Hughes (Anglo-French Sequelae ..., 1934; novi otisak 1966); G. Zwick (Les Proses en usage a Veglise de Saint-Nicolas a Fribourg .,., 1950); G. Vecchi (I dio, Troparium sequentiarum nonantulanum cod. Casamat. 1741, u faksimilu, Monumenta Ivrica medii aevi, italica I, T955); B Rajeczkv (Melodiarutn Hungariae Medii aevi, Hymni et Seauentiae, 1956); F. Labhardt (Das Sequentiar Cod. 546 der Stiftsbibliothek von St. Gatlen und seine Quellen, 2 sv., 1959 i 1963); H. Husmann (Tropen- und Sequen~ zenhandschriften, 1964). LIT.: F. Wolfi Uber die Lais, Sequenzen und Leiche, Heidelberg 1841. — K. Bartsch, Die lateinischen Sequenzen des Mittelalters in musikalischer und rhvtmischer Beziehung, Rostock 1868. —• E. Bernoulli, Die Choralnotenschrift bei Hvmnen und Sequezen, Leipzig, 1897. — C. Blume, Sequentiae ineditae (4 sv.), Leipzig 1900. — J. Werner, Notkers Sequenzen, Aarau 1901. —• A. Gastoue, Sur les origines de la forme »sequentia« du VlI e-IXe siecles, Kongresni izvještaj, Basel 1906. — C. Blunte, Vom Alleluja zur Sequenz, KMJB, 1911. —,7. van Doren, £tude sur Tinfluence musicale de l'Abbaye de Saint-Gall (XVIII C au XIe siecle), 1925. — C. A. Moberg, Uber die schwedischen Sequenzen (2 sv.), Upsala 1927. —- Jf. Handschin, Uber Estampie und Sequenz, ZFMW, 1928—28 i 1930—31. — H. Spanke, Aus der Vorgeschichte der Sequenz, Zeitschrift fur deutsches Altertum und deutsche Literatur, 1934. — J. Wolf, L'Italia fiir deutschen Altertum und deutsche Literatur, 1934. —J. Handschin, Seauenzprobleme, ZFMW, 1935 — K. G. Fellerer, Die Mariensequenzen im Freibur ger Prosarium, Spomenica A. Scherzingu, Berlin 1937. —J- Wolf, L'Italia e la mušica religiosa medievale, RMI, 1938 — A. Stalzer, Das Variantenproblem in der Sequenzmelodik aus Handschriften des Wiener Kulturkreises (diser tacija), Wien 1940. —• L. Kunz, Rhvthmik und Aufbau der friihen Sequenz, Zeitschrift fiir deutsches Altertum, 1942. —J. Handschin, Uber einige Sequenz-Zitate, AML, 1943. — M. Thelen, Notker der Dichter und seine geistliche Welt (2 sv.), Bern 1948 (u I sv. Bern i Miinchen 1960) — F. Labhardt, Zur St. Gallischen Sequenztradition im Spatmittelater, Kongresni izvještaj, Basel 1949. — E. Jammers, Rhvthmische und Tonale Studien zur alteren Sequenzen, AML, 1951. —■ L, Brou, Sequences et tropes dans la liturgie mozarabe, Hjspania sacra, 1951. — H. Husmann, Die St. Galler Sequenztradition bei Notker und Ekkehard, AML, 1954. — L. Kunz, Textrhythmus und Zahlenkomposition in frtihen Sequenzen, MF, 1955. —• H. Husmann, Das Alleluia Multifarie, Spomenica M. Schneideru, 1955. — Isti, Die Alleluia und Sequenzen der Mater-Gruppe, Kongresni izvještaj, Wien 1956. — J. Schmidt-Gorg, Die Sequenz der hl. Hildegard, Spomenica L. Schiedermairu, Koln 1956. — N. de Goede, Utrechter Sequenzen, KMJB, 1958, — H. Husmann, Alleluia. Sequenz und Prosa im altspanischen Choral, Spomenica H. Anglesu, Barcelona 1958—61. — T. Miazga, Prosa pro defunctis, Kongresni izvještaj, Varšava 1960. — G. Birkner, Das Sequenzrepertoire in Polen, ibid., 1960. — J. Chailley, L'Ecole musicale de Saint-Martial de Limoges jusqu*a la fin du XI e siecle, Pariš 1960. — F. Brenn, Die Sequenz des Graduale von St. Katharinenthal, Spomenica A. Orelu, Wien i Wiesbaden 1960. — B. Stdblein, Zur Friihgeschichte der Sequenz, AFMW, 1961. — Isti, Die Unterlegung von Texten unter Melismen, Kongresni izvješ taj, New York 1961. — H, Husmann, Ecce puerpera genuit. Zur Geschichte der teiltextierten Sequenzen, Spomenica H. Besseleru, Leipzig, 1961. — Isti, Die Sequenz, Spomenica ]. Handschinu, 1962. —J. Chailley, Sur la rythmique des proses victoriennes, Spomenica K. G. Fellereru, Regensburg 1962. — J. Smits van Waesberghe, Die Imitation der Sequenztechnik in der Hosanna-Prosulen, ibid., 1962. •— B. Stdblein, Das sogenante aquitanische »Alleluia Dies sanctificatus« und seine Sequenz, Spomenica H. Albrechtu, Kassel 1962. — Isti, Notkeriana, AFMW, 1962—63. —- W. Irtenkauf, Abecedar-Sequenzen, MF, 1963. — G. Birkner, Eine »Sequentia Sancti Johannis corifessoris« in Trogir, Kassel 1963. — B. Stdblein, Die Sequenzmelodie »Concordia«..., Spomenica H. Engelu, Kassel 1964. — Isti, Sequenz, MGG, XII, 1965. —■ M. Bernard, Repertoire de Manuscrits Medievaux, Bibliotheque de St. Genevieve, Pariš 1965. J. As.

331

Kad se s. odvija po stupnjevima ljestvice, onda dolazi doduše kod pojedinih premještanja modela do razlike od pola stepena u veliĉini pojedinih intervala, ali je zato s. tonalna, tj. ĉitava se odvija u istom tonalitetu, dakako uz uvjet da ni u samom modelu ne dolazi do modulacije, odnosno do promjene tonaliteta. Kod tonalnih harmonijskih sekvenca javljaju se nuţno akordiĉke kombinacije, koje — izolirano promatrane — ne bi bile dobre, kao npr. udvajanje vodice: J.S.Bach: Fuga

J

Mazart: Sonata ra klavir u C-duru, K.v. M9

MeĊutim konzekventno ponavljanje na razliĉitim stupnjevima, koje dovodi do takvih kombinacija, upravo ih i opravdava, to više što su i harmonijske sekvence prvenstveno melodijske, a ne harmonijske prirode (-> Udvajanje). MeĊutim, ako se kod premještanja modela doslovno transpcniraju svi intervali, s. je izvantonalna, jer se svakim pojedinim premještanjem mijenja i tonalitet:

Beelhcven: Sonata za klavir u

Beethoven: .Sonata za klavir u B-duru, op.22

^JEJ J—J -U—J L-J Kombiniranjem obaju postupaka (tj. tonalne i izvantonalne sekvence) dobivaju se razliĉiti mješoviti oblici sekvenca: Beattnven: Sonata za klavir u As-duru.op.2B

2. U harmoniji, neposredno ponavljanje nekoga motiva na višem ili niţemu stupnju od onoga na kojemu se prvi put javlja. Motiv, koji se tako ponavlja, jest model sekvence. Premještanje modela na druge stupnjeve odvija se obiĉno po sekundama, ali i po tercama, kao i po drugim intervalima. Prema smjeru premještanja modela, sekvence su uzlazne ili silazne. Ako je s. izvedena samo u jednom glasu, onda je to melodijska s.: J.S.Bach: Fuga za 1

1 6-duru

dok je harmonijska s. ona, kod koje se jednaka ponavljanja motiva izvode istodobno u svim glasovima: J.S.Bach: Preludij i fuga za orgulje u C-dur-u

S. je vrlo prikladno sredstvo kompozicijske razradbe; no preĉesta primjena sekvenca, kao i veći broj premještanja modela unutar jedne sekvence, djeluje monotono, naroĉito kod vantonalnih sekvenca, kod kojih se premještanje postizava doslovnom transpozicijom. Takva mehaniĉka upotreba izvantonalne sekvence naziva se podrugljivo -*■ rosalia. U toku ĉitavih dvaju stoljeća, od sredine XVII do sredine XIX st., a osobito u doba baroka, s. su vaţan konstruktivni element instrumentalnih forma; najviše su se primjenjivale u provedbi sonatnog oblika i u epizodnim dijelovima fuge. N. DĆ. SELAK, Stanko, trubljaĉ (Sarajevo, 29. V 1928—). Studij završio 1961 na Akademiji za muziku i kazališnu umjetnost u Beĉu. Od 1955 ĉlan Komornog orkestra Radio-Zagreba i Simfonijskog orkestra JRT, od 1958 solist Zagrebaĉke filharmonije, 1966—68 u Miinchenu slobodni umjetnik i studijski muziĉar,

332

SELAK — SENAILLE

od 1968 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu; 1962— 66 bio je istodobno honorarni profesor na Akademiji za glasbo u Ljubljani, a 1973—74 umjetniĉki direktor festivala Melodije Istre i Kvarnera (MIK). Virtuoznim vladanjem svih dostignuća •na trublji S. je znatno pridonio popularizaciji toga instrumenta i kod slušalaca koji nisu poklonici suvremenog koncertnog repertoara. S. je i s podruĉja zabavne muzike snimio vlastitu gramofonsku ploĉu pod nazivom Sunce nad Dalmacijom, K. KO. SELESKOVIĆ, Sava, kompozitor (Beograd, 24. XII 1893 — 6. IV 1941). Studirao kompoziciju i klavir u Ţenevi. God. 1933— 44 profesor klavira u Muziĉkoj školi (danas Mokranjac) u Beo gradu, 1940—1941 honorarni nastavnik klavira u Srednjoj mu ziĉkoj školi pri Muziĉkoj akademiji. Komponovao manja dela za klavir, simfoniju, dve simfonijske poeme (u jednoj, nazvanoj Beskućnik, on u više kraćih stavova muziĉkim sredstvima u orkes tru prikazuje bedu i stradanje ĉoveka bez doma). Znatan broj njegovih kompozicija je uništen prilikom nemaĉkog bombardovanja Beograda, kada je i sam poginuo. p. Mil. SELLE, Thomas, njemaĉki kompozitor (ZSrbig, 23. III 1599 —• Hamburg, 2. VII 1663). Uĉio na Univerzitetu u Leipzigu i po svoj prilici kod J. H. Scheina na školi sv. Tome. Od 1634 kantor u Itzehoeu, a od 1641 na Johanneumu u Hamburgu, gdje je bio i muziĉki direktor u pet glavnih crkava. Njegove zbirke pjesama Deliciarum Juvenilium decas i Monophonetica karakteristiĉne su za prijelaz od višeglasnih vokalnih forma (pjesma s cantus firmusom i madrigal) u pjesmu uz pratnju continua, a ujedno su vaţne i za poĉetak njemaĉke vokalne solistiĉke muzike. DJELA. VOKALNA: Concertatio Castalidum za 3 glasa i b. c, 1624; Deliciae Pastorum Arcadiae za 3 glasa i b. c, 1624; Deliciarum Juvenilium decas za glas, violinu i b. c, 1634; Amorum Musicalium ... decas za 3 glasa i b. c, 1635; Monophonetica za glas i b. c, 1636. — CRKVENA: Johannespassion, 1641; Matthduspassion, 1642 i Johannespassion, 1643 (sve rkp.); Hagio-Deca-Malydrion Cio koncerata) za r do 4 glasa i b.c.,1627; Monomachia Harmonico-Latina ... za 5 i 6 glasova i b. c, 1630; Monophonia harmonico latina..., 1633; Concertus za 2 glasa, 1634; Concertuum trivocalium ... Pentas za 3 glasa i b. c, 1635; Concertuum latino sacrorum Pentas za 2 i 4 glasa i b. c, 1635; Concertuum latino-sacrorum ... za 2, 4 i 5 glasova i b. c, 1646; 58 pjesama u zbirci Sabbatische Seelenlust J. Rista, 1651 i 52 pjesme u zbirci Neue Musikalische Festandachten istoga, 1655. NOVA IZD.: 22 duhovne pjesme obj. J. Zahn (Die Melodien der deutschen evangelischen Kirchenlieder, 1889—93); 5 svjetovnih i 8 duhovnih pjesama obj. W. Vetter (Das fruhdeutsche Lied, II, 1928); 6 duhovnih koncerata obj. A. Egidi (1929); Johannespassion iz 1643 obj. R. Gerber (Das Chorwerk, 1934); 2 mise obj. J. Birke (ibid., 1936); 24 zbora obj. K. Vetter (Ausgezoahlte Kirchenmusik, 1964). LIT.: A. Arnheim, Thomas Selle als Schulkantor in Itzehoe und Hamburg, Spomenica R. von Liliencronu, 1910. — 5. Giinther, Die Geistliche Konzertmusik Thomas Selles (disertacija), Giessen 1935. —■ J. Birke, Die Passionsmusiken von Thomas Selle (disertacija), Hamburg 1957. — W. Braun, Thomas Selle, MGG, XII, 1965.

SELMER, Johann Peter, norveški kompozitor (Oslo, 20. I 1844 — Venecija, 21. VII 1910). Studirao pravo u Oslu, a muziku 1869—70 na Konzervatoriju u Parizu (C. A. Chauvet, A. Thomas), 1871—73 i 1877—78 u Leipzigu (F. Richter, S. Jadassohn) gdje je upoznao R. Wagnera i J. Svendsena. God. 1883—86 dirigent Filharmonije u Oslu. Oduševljen Berliozovom muzikom komponirao je iskljuĉivo programsku muziku, sluţeći se ĉesto tonskim slikanjem. U svojim najboljim djelima (Prometheus, neki zborovi) uspio je doĉarati specifiĉan norveški kolorit. DJELA. ORKESTRALNA (oko 60 kompozicija): L'Annee terrible, scene funebre, 1871; Alastor, 1872; Karneval i Flandern, 1890; Prometheus, 1898 i dr. ■— Klavirske kompozicije. — VOKALNA : Tyrkezne gaar mod Athen za bariton, zbor i orkestar, 1876; Hilsen TU Nidaros za tenor, muški zbor i orkestar, 1883; Nordens Avand za zbor i orkestar, 1872; Selvmorderen og Pilgrime za zbor i orkestar, 1910; La Captive za alt i orkestar, 1872; brojni zborovi; oko 110 solo -pjesama. — Obradbe narodnih pjesama. LIT.: P. Merkel, Der norwegische Komponist Johann Selmer, Leipzig 1904. — E. Selmer, The Selmer Pedigree, 1943. — O. Gurvin, Johann Peter Selmer, MGG, XII, 1965.

SELVA, Blanche, francuska pijanistkinja (Brive, 29. I 1884 —• St. Amand-Tallende, 3. XII 1942). Studirala na Pariškom konzervatoriju i Scholi Cantorum na kojoj je 1901—22 bila profesor. Istodobno predavala i na konzervatorijima u Strasbourgu i Pragu, a zatim je nekoliko godina vodila vlastitu muziĉku školu u Barceloni koja je uţivala veliki ugled. Koncertirala već od 1897. Istakla se kao interpret djela J. S. Bacha, L. van Beethovena i C. Francka, a nakon 1902 i suvremenih francuskih i ĉeških kompozitora. DJELA: La Sonate, 1913; Quelques sur la Sonate, 1914; L' Enseigenement musical de la technique du piano (4 sv.), 1922—25; Laf Sonatas de Betthoven para piano y para piano y violino, 1927; Deodat de Severac, 1930. — Priredila za štampu barokne i klasiĉne klavirske kompozicije. LIT.: F. Goebels, Blanche Selva, MGG, XII, 1965.

SELVAGGI, Rito, talijanski kompozitor i dirigent (Noicattaro di Bari, 22. V 1898 — Zoagli, Genova, 19. V 1972). Studirao klavir i kompoziciju na Liceo musicale u Pesaru; usavršavao se kod I. Paderevvskog, C. Debussvja i F. Busonija. God. 1930—34 direktor htituto Musicale Pergolesi u Vareseu i Muziĉke škole u Luganu i 1934—-38 profesor kompozicije na Konzervatoriju u Parmi;

1938—43 bio je direktor Konzervatorija u Palermu, 1956 konzervatorija A. Boito u Parmi i od 1959—68 Konzervator: Pesaru. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Nadvila di Gesti, i Sancta Maria za zbor i orkestar, 1940; Concerto Italiano in onore di S. Tot za gudaĉki orkestar, 1957; Suite Scarlatti, 1936; Suite Inglese za komor: kestar, 1953. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1937; Serenata italiana z virski trio, 1946; sonata za violinu i klavir. — Klavirske kompozici DRAMSKA: opera Maggiolata Veneziana, 1929; scenski oratorij La di Fontebranda, 1947- — VOKALNA. Oratoriji: Estasi di S. Francesco, Stabat Mater, 1940 i Profumo di Dio, 1967. Elegia (posvećana A. Toscan za glas, violonĉelo i orkestar, 1957; brojna crkvena djela. — Orkestralne kripcije djela starih talijanskih majstora.

SEMBACH (pravo ime Semfke), Johannes, njen pjevaĉ, tenor (Berlin, 9. III 1881 — Bremerhaven, 20. VI i< Pjevanje uĉio u Beĉu i kod J. de Reszkea u Parizu; na op< pozornici debitirao 1900 u Beĉu i tamo angaţiran do 1905. ' 1905—13 solist Dvorske opere u Dresdenu, zatim do 192 prekidom, na njujorškom Metropolitanu, gdje se proslavio u ^i nerovim operama, posebno kao Siegmund i Siegfried u Pr. Nibelunga. Gostovao je u Londonu i Parizu, u Juţnoj Ami osobito u Teatro Colon u Buenos Airesu. Od 1925 djelovs kao pjevaĉki pedagog u Berlinu. SEMBRICH, Marcella (pravo ime Praxede Mare« Kochariska), poljska pjevaĉica, koloraturni sopran (Wišniew< Galicija, 15. II 1858 —• New York, n. I 1935). Kći violi Kazimira Kochanskog; kasnije je nastupala pod djevoja* prezimenom svoje majke. Klavir i violinu studirala na Kor vatoriju u Lavovu (1869—73). Na savjet F. Liszta posveti pjevanju koje je uĉila u Beĉu (V. Rokitanskv) i Milanu (B Lamperti ml.). Od 1878 pjevala na Dvorskoj operi u Dresd 1880 u talijanskim operama u Londonu (Covent Garden), tim u Petrogradu, Madridu, New Yorku (Metropolitan, 18831898—1900), Parizu, Lisabonu, Berlinu, Monte Carlu, u Au i Skandinaviji. Bavila se i pedagoškim radom kao profeso Curtis Institute u Philadelphiji (od 1924) i na Juilliard Sefu New Yorku; njezine su uĉenice i M. Jeritza i D. Giannin je bila slavljena i u operi i 1u koncertnoj dvorani. Njezin bogat izraţajem i opsegom (c —f), bio je vrlo prikladan za li i koloraturne uloge. LIT.: H. G. Owen, A Recollection of Marcella Sembrich, New York 19' H. Kiihner, Marcella Sembrich, MGG, XII, 1965.

SEMIBREVIS (semibreve), u menzuralnoj notaciji n vrijednost koja odgovara današnjoj cijeloj noti. Biljeţila se ♦ i. SEMIFUSA, u menzuralnoj notaciji notna vrijednost odgovara današnjoj šesnaestinki. Biljeţila se ♦ . SEMIMINIMA, u menzuralnoj notaciji notna vrijed koja odgovara današnjoj ĉetvrtinki. Biljeţila se i ili Polustepen SEMJONOVA, Marina Timofejevna, sovjetska ples; i pedagog (Petrograd, 12. VI 1908—). Studirala kod A. V nove 1919. Debitirala 1923 u Lenjingradu, gdje je 1926 angaţi u Akademskom kazalištu; 1930—52 primabalerina Velikog zališta u Moskvi. Efektna scenska pojava i briljatna tehnika d jele su joj slavu, osobito u baletima Crveni mak (Gliere), Ph Pariza (Asaf jev), Kavkaski zarobljenik (Cavos), Taras' B, (Solovjev-Sedoj) i Pepeljuga (Prokofjev). Gostovala je i u zemstvu, istakavši se posebno kao Giselle (Adam) 1935 na s Pariške opere. Pedagoškim radom poĉela se baviti još u najra mladosti; danas je jedna od najpoznatijih profesora Koreo; skog uĉilišta u Moskvi. SEMPLICE (tal. jednostavan, bezazlen), oznaka za je< stavnu, gotovo naivnu interpretaciju muziĉkih djela. S. veoma vjernu reprodukciju notnog teksta i ne dozvoljava agogiĉke slobode, kao ni veće dinamiĉke razlike. Gdjekad se daje oznakama za tempo (andante s.). SENAILLĆ, Jean Baptiste, francuski violinist i kompo: (Pariz, 23. XI 1687 — 15. X 1730). Uĉenik J. B. Aneta u Pa i T. A. Vitalija u Modeni. Od 1720 u Parizu ĉlan dvorskog kestra i privatnog orkestra Luja XV. S. je jedan od najvećih f cuskih violinista u poĉetku razvoja francuske violinske š koju je obogatio iskustvima steĉenim u Italiji. I u svojim kon zicijama, koje odaju utjecaj A. Corellija, nastoji stopiti franc i talijanski stil. Ostavio je pet knjiga po 10 Sonates a violon avec basse continue (1710, 1712, 1716, 1721 i 1727). NOVA IZD.: 4 sonate obj. V. d' Indy (1906—15); 2 sonate obj. J. Je i J. Delroux (1905 i 1908; novo izd. 1923). Po jednu sonatu obj. D. Alard (1 G. Jensen (1889, nova izd. 1911 i 1958), J. Salmon (1921) M. Morgan (1 K. Herrmann (1958) i dr. A. Moffat obj. u svojim zbirkama 5 sonata (: 1905. 1908, 1910 i 1912). LIT.: L. de La Laurencie, L'Ecole francaise de Violon, I, Pariš 192: A. L. Kish, Jean Baptiste Senaille, His Life, His Time and His Music (d tacija), Ann Arbor 1964. — B. Schzoarz, Jean Baptiste Senaille, MGG, 1965.

SENART SENART, Maurice, francuski muziĉki nakladnik (Pariz, 29. I 1878 — 23. V 1962). God. 1908 sa B. Roudanezom osnovao muziĉko nakladno poduzeće; 1912 poĉeo je samostalno raditi, a 1920 proširio nakladu u Societe anonyme des Editions Maurice Senart. S. je najvaţniji francuski izdavaĉ djela iz suvremenoga muziĉkog stvaralaštva (A. Hongger. Ch. Koechlin, D. Milhaud, A. Casella, G. Migot, E. Jaques-Dalcroze, A. Tansman, F. Mompou i dr.). Izdavao je uz to velike i vrijedne zbirke instrumentalne i vokalne muzike od kojih su najvaţnije: Maitres Musiciens de la Renaissance francaise (redaktor H. Expert); Musique clas-sique (repertoar Scholae Gantorum, red. V. d'Indv); Maitres contemporains de l'orgue (8 sv.), 1912; Chants de France et d' Italie: Brunettes, Airs tendres etc. (H. Expert); Instrumentalne fantazije XVI st. (H. Expert); sveukupna djela F. Chopina (A. Cortot) i dr. Sensrtovo poduzeće kupio je Salabert 1941. LIT.: F. Lesure, Verlag Senart, MGG, XII, 1965.

SENEFELDER, Aloys, njemaĉki štampar ĉeškog podrijetla (Prag, 6. XI 1771 — Miinchen, 26. II 1834), pronalazaĉ litografskoga tiskanja muzikalija umjesto umnoţavanja s pomoću lijevanih znakova. Prvo djelo štampano tom tehnikom bilo je X Variationen ftir Piano forte H. Marchanda koje je 1796 S. izradio sa F. Gleissnerom za miinchenskog nakladnika M. Faltera. Od 1799 djelovao u Offenbachu radeći za nakladnika J. Andrea, a 1803 uredio je vlastitu litografiju u Beĉu. Svoj postupak primijenio je i u drugim granama štamparskoga zanata. Napisao je Musterbuch iiber alle litographischen Kunstmanieren (1808) i Vollstandiges Lehrbuch der Steindruckerey (1818; novo izd. 1821). LIT.: E. Pfeilschmidt, Aloys Senefelder, Dresden 1877. — C. VCagner, Aloys Senefelder, Leipzig 1914 (II izd. 1943). — A. Weinmann, Alois Senefelder, MGG, XII, 1965. — F. H. Man, Ho mma ge a SENESINO, il Senefelder, Miinc hen 1971.

Bernardi, Francesco SENFL (Senfli, Sennfel), Ludvrig, švicarski kompozitor (Basel, oko 1486 — Miinchen, izmeĊu 2. XII 1542 i 10. VIII 1543). Uĉenik H. Isaaca. Pjevaĉ (1507—17) i komorni kompozitor (1517—20) dvorske kapele cara Maksimilijana I. Oko 1520 u Augsburgu dovršava Isac-ovo djelo Choralis Constantinus i redigira najraniju njemaĉku r■■ štampanu zbirku moteta Liber selactarum cantionum. Zatim neko vrijeme u Passauu, vjerojatno u sluţbi u katedrali, od 1534 do kraja ţivota bio je ĉlan bavarske kapele u Mtinchenu. U svojim kompozicijama S-se sluţi franko-nizozemskom tehnikom Josquinova doba, a majstorsko vladanje kontrapunktom odaje velikog uĉitelja H. Isaaca. Senflova osobna varijanta sastoji se u spajanju L. SEN FL Bakrorez franko-nizozemske polifone tehnike s H. von Schweiza, 1520 toplinom, lirizmom, plas-tiĉnošću i izraţajnom snagom koja potjeĉe od njemaĉkoga Lieda. »Sa Senflom je prvi procvat njemaĉkoga polifonog Lieda, poslije jednog stoljeća razvitka, dosegao najviši vrhunac i kraj« (G. Reese). Oko 250 njegovih polifonih Lieda sadrţe sve mnogobrojne tipove ove vrste.

■'•V

DJELA. VOKALNA: oko 250 polifonih Lieda; ĉetvoroglasne ode na latinske klasiĉne tekstove. — CRKVENA: 7 misa; moteti; himne; psalmi; magnifikati i dr. — Instrumentalne preradbe Senflovih vokalnih kompozicija saĉuvale su se u orguljskim tabulaturama XVI st. NOVA IZD.: cjelokupna djela obj. Landesinstitut fiir Musikforschung u Kielu u zajednici sa Schweizerische Musikforschende Gesellschaft i Schvveizerischer Tonkiinstlerverein (8 sv., 1936—64); 65 pjesma obj. R. Eitner, L. Erk, O. Kade (Publikation dlterer praktischer und theoretischer Musikwerke, 1876); 11 pjesama obj. R. Eitner (ibid., 1905); 11 pjesama obj. J. Wolf (ibid., 1908; II izd. DDT, 1958); 13 pjesama obj. K. Gudewill i W. Heiske (Das Erbe deutscher Musik, Reichsdenkmaler, 1942); Magnificat i nekoliko lat. moteta obj. Th. Krover (DTB, 1903); 2 moteta obj. W. Gerstenberg (Das Chorzverk, 1957). LIT.: Th. Kroyer, Ludwig Senfl und sein Motettenstil, Miinchen 1902. — H. J. Moser, Instrumentalismen bei Ludvvig Senfl, Spomenica J. Wolfu, Ber lin 1929. — H. Oslhoff, Zu Isaacs und Senfls deutschen Liedern, ZFMW, 1931— 32. — A. E. Cherbuliez, Zur Kontroverse iiber die Herkunft von Ludvvig Senfl, AML, 1933. — E. Lohrer, Die Messen von Ludvvig Senfl (disertacija), Ziirich 1938. — A. Geering, Textierung und Besetzung in Ludvvig Senfls Liedern, AFMW, 1939. — H. Birtner, Sieben Messen von Ludvvig Senfl, ibid., 1942. — H. Zenck, Ludvvig Senfl zur 400. Wiederkehr seines Todesjahres, Deutsche Musikkultur, 1943—44. •— W. Gerstenberg, Bemerkungen zu Senfls Motetten, ibid., 1944. — Isti, Motetten- und Liedstil bei Ludvvig Senfl, Kongressbericht Basel, 1949. — G. R. Patzig, Liturgische Grundlagen und handschriftliche Oberlieferung von Heinrich Isaacs »Choralis Co nstantinus« (disertacija), Tiibingen 1956. — E.-J. Dreyer, Ludvvig Senfls melodische Arbeit (disertacija), Leipzig 1958. — W. Gerstenberg, Senfliana, Spomenica H. Osthoffu, Tutzing 1961. — A. Geering, Ludvvig Senfl, MGG, XII, 1965. — K. C. Roberts Jun., The Music of Ludvvig Senfl (2 sv.), Ann Arbor 1965. — W. Seidel, Die Lieder Ludvvig Senfls, Bern i Miinchen 1969. B. Ać.

SEPTAKORD

333

SENN, 1. Karl, austrijski zborovoĊa i kompozitor (Innsbruck, 31. I 1878 —- 26. VII 1964). Završio studij medicine i prava u Innsbrucku i tamo pohaĊao muziĉku školu; uĉio i kod J. Pembaura. ZborovoĊa u Innsbrucku (Akademischer Gesangverein, Innsbrucker Liedertafel), orguljaš, klavirski pratilac i muziĉki kritiĉar; 1924—27 vodio u beĉkoj jezuitskoj crkvi Akademische Gottesdienste. God. 1927 dobio naziv profesora. DJELA. ORKESTRALNA: 1809, 1932; Symphonische Dichtungen aus Tirol; simfonijeta, 1953; koncerti za klavir i za violu; Musik za harfu i gudaĉe; Concertino za klavir i komorni orkestar, 1954. — KOMORNA: klavirski trio; sonata za violinu i klavir; Musik za violinu i orgulje; Musik za klavirski trio. — Kompozicije za klavir i za orgulje. — DRAMSKA: opera Philippine Welser (neizv.). Singspieli: Der Rattenf&nger, 1917 i Mdrchen in Nervi, 1948; pantomima Die Pilgerschaft der Liebe. Filmska i scenska muzika. —• VOKALNA. Kantate i oratoriji: St. Franciscus, 1926; Golgatha, 1929 i Andreas Hofer, 1958; zborovi; solo-pjesme. — CRKVENA: 11 misa; Requiem; pjesme. — Monografija Der Innsbrucker Musikverein, 1918.

2. Walter, muzikolog (Innsbruck, 11. I 1904 —). Sin Karla; uĉio u Beĉu na Muziĉkoj akademiji i na Univerzitetu (G. Adler, R. Lach), gdje je 1927 doktorirao. Od 1928 u Innsbrucku predavao na muziĉkim školama, bio zborovoĊa i orguljaš te do 1938 i lektor na Univerzitetu. Napustivši sve sluţbe ţivio je zatim u juţnom Tirolu. Od 1950 docent (od 1961 profesor) Univerziteta u Innsbrucku. Uz to je ondje od 1956 vodio muziĉki odjel Tirolskog zemaljskog muzeja Ferdinandeum. Ĉlan je redakcija DTO i Zentralinstituta fur Mozartforschung. DJELA. SPISI: Das Hauptthema in den Sonatensdlzen Beethovens (disertacija), 1927 (djelomiĉno obj., STMW, 1930); Das Musikleben in Tirol, zbornik TirolLand, 1930; Aus dem Kulturleben einer silddeutschen Kleinstadt — Musik, Schule und Theater der Stadt Hali in Tirol, 1938; 7- Steiner, der Geigenmacher zu Atsatn . . . , 1947 (obj. 1951); Beitrdge zum katholischen Kirchenlied Tirols im 16. Jahrhundert, Innsbrucker Beitrage zur Kulturwissenschaft, 1954; Volkslieder in Tirol bis zum 17. Jahrhundert, ibid., 1954; Musik und Theater am Hof zu Innsbruck, 1954; Der Wandel des Geigenklanges seit dem 18. Jahrhundert, Kongressbericht, Hamburg 1956; Eine Viola da Gamba des Stefanus de Fantis 1558, Collec-tanea Historiae Musicae, 1956; Geschichte der Messe von 1600 bis zur Gegen-

sabranih Mozartovih djela, 1955, 1959 i 1968; uvertira J. Havdna u izdanju cjelokupnih djela Havdna; Tiroler Instrumentalmusik, DTO, 86, 1959. LIT.: A. Zehelein, Karl Senn, Organon, 1929. — E. Meister, Karl Senn, Austria, III, 1948. — W. Senn, Senn, 1. Karl, 2. Walter, MGG, XII, 1965.

SEPĈIĆ, Branko, pijanist (Glina, 26. VIII 1929—). Studij klavira završio 1956 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. Stanĉić), a zatim se usavršavao na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu (G. Agosti). God. 1957—61 muziĉki suradnik Radio-televizije Zagreb, zatim profesor muziĉke škole Pavao Markovac; i od 1962 umjetniĉki suradnik i od 1976 docent Muziĉke akademije u Zagrebu. Koncertantnu karijeru zapoĉeo još kao student; nastupa u domovini i u inozemstvu (Italija, Nizozemska, Njemaĉka, SSSR, Austrija, Švedska). U njegovu repertoaru posebno mjesto zauzimaju djela klasiĉnog i romantiĉnog nasljeĊa. S. se istiĉe i kao klavirski pratilac. Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1973). K. Ko.

SEPE, 1. Mojmir, kompozitor zabavnih melodija, aranţer i trubljaĉ (Crna pri Ravnem na Koroškem, 11. VII 1930 —). Muziku uĉio u Ljubljani i Celju. God. 1949—70 ĉlan Plesnog orkestra RTV Ljubljana, od 1970 muziĉki urednik; uz to vodio više manjih instrumentalnih sastava. Dobitnik je brojnih nagrada na festivalima zabavne muzike. DJELA. Zabavne melodije (izbor): Malokdaj se sreĉava, 1963; Poletna noć, 1964; Brez besed, 1966; Vzameš me v roke, 1967; Mah v polju, 1967; Pridi, dala ti bom cvet, 1970; Med iskrenimi Ijudmi, 1972; Zakaj, 1973; Uspavanka za mrtve vagabunde, 1974; Ko se nasmeh konca, 1975; Kraljica noći, 1975-

2. Maj da, pjevaĉica zabavnih melodija (Ljubljana, 2. VII 1937 •—). 2ena Mojmira; pjevanje uĉila u Ljubljani na Sred njoj muziĉkoj školi i kod S. Hver. Kao pjevaĉica debitirala 1956 kao interpret jazza, da bi se zatim uvrstila u najpoznatije pjeva ĉice zabavne muzike u Sloveniji. Osim u zemlji nastupala u Fran cuskoj, Sovjetskom Savezu, Kubi i Njemaĉkoj; 1975 osvojila prvu nagradu na meĊunarodnom festivalu u Dresdenu. M. Maz. SEPTAKORD (ĉetvorozvuk; engl. seventh ehord, franc. aceord de septieme, njem. Septimenakkord ili Septakkord, tal. aceordo di settima), akord koji se sastoji od terce, kvinte i septime, prema tome nastaje kad se trozvuku doda još jedna terca; obiljeţava se brojkom 7. S. je u klasiĉnom harmonijskom sistemu disonantan akord (-> Konsonanca i disonanca), jer sadrţi disonantni interval septime što ga njegov najviši ton, tj. septima, ĉini s temeljnim t onom:

Ukupno ima sedam dijatonskih, nealteriranih oblika septakorda: 1) s. sastavljen od velike terce, ĉiste kvinte i male septime, koji se pojavljuje na V stupnju u duru i u molu (harmonijskom) kao -> dominantni septakord; 2) s. sastavljen od male terce, ĉiste

SEPTAKORD — SEPTOLA kvinte i male septime, na II, III i VI stupnju u duru i na IV stupnju u molu; 3) s. sastavljen od male terce, smanjene kvinte i male septime, na VII stupnju u duru i na II stupnju u molu; 4) s. sastavljen od male terce, smanjene kvinte i smanjene septime, tzv. -7- smanjeni septakord, na VII stupnju u molu; 5) s. sastavljen od velike terce, ĉiste kvinte i velike septime, na I i IV stupnju u duru i na VI stupnju u molu; 6) s. sastavljen od male terce, ĉiste kvinte i velike septime, na I stupnju u molu; 7) s. sastavljen od velike terce, povećane kvinte i velike septime, na III stupnju u molu:

c) na alterirani dominantni septakord sa smanjenom kvi kad se on enharmonijski mijenja u -?■ povećam terckvarta

b) Mol

II,

Ill7

IV7

V7 VI/ V I I 7

b) na -> dominantni septakord kad se on enharmonijski u > povećani kvintsekstakord:

117

111/

IV7

V7 Vl7

Vlb

Na pojedinim stupnjevima tzv. mol-dur ljestvice i na pojedinim stupnjevima melodijske uzlazne i silazne mol-ljestvice pojavljuju se septakordi drukĉiji od onih na tim istim stupnjevima durljestvice i harmonijske mol-ljestvice, ali oni po svojoj inter-valskoj strukturi ne donose ništa novo, ništa što bi odstupalo od nabrojenih sedam oblika septakorda. Na primjer, septakord na VII stupnju mol-dur ljestvice je smanjeni septakord (jednako kao i na VII stupnju harmonijske mol-ljestvice), septakord na VI stupnju uzlazne melodijske mol-ljestvice identiĉan je po inter-valskom sastavu sa septakordom na II stupnju harmonijske mol-Ijestvice itd. S. ima tri -> obrata: prvi obrat, sastavljen od terce, kvinte i sekste, naziva se kvintsekstakord jer u njemu septima ĉini s basovim tonom interval kvinte, a temeljni ton sa basovim tonom interval sekste; drugi obrat, sastavljen od terce, kvarte i sekste, naziva se terckvartakord jer sada septima ĉini s basovim tonom interval terce, a temeljni ton interval kvarte; treći obrat, sastavljen od sekunde, kvarte i sekste, naziva se sekundakord, gdje se a) Dur septima nalazi u basu, a temeljni ton ĉini s basovim tonom interval sekunde (-> Temeljni ton i temeljni oblik akorda). Kvintsekstakord se obiljeţava sa , terckvartakord sa^, a sekundakord s a j .

Kad se s. pojavljuje u temeljnom obliku, on moţe nastupiti i nepotpun; tada se redovito izostavlja njegova kvinta, a udvaja temeljni ton:

JiV\ RO-

d) na neke -> sporedne septakorde s malom septimom:

( s 4

fc^ 10

Osim toga postoje još i iznimna rješenja septime; njih tuje dobro voĊenje glasova, preuzimanje regularnog rje septime u nekom drugom glasu ili se njima naprosto izbjeg neki loši paralelni pomaci: a)

b)

c) LOŠE

DOBRI

Septima u dominantnom i smanjenom septakordu moţe tupiti slobodno, a kod ostalih oblika septakorda ona se me strogom harmonijskom stavku pripraviti:

8 12

Muziĉka praksa XVIII i XIX st. donijela je niz mogućnosti rješavanja i meĊusobnog spajanja septakorda i njihovih obrata. Sve se one mogu svesti — već prema tome kako se postupa s najkarakteristiĉnijim tonom, septimom — na tri osnovna tipa: 1) rješenja gdje septima silazi postepenim pomakom:

8

2) rješenja gdje septima ostaje leţati, pri ĉemu temeljni t on u većini sluĉajeva postepenim pomakom uzlazi:

--------- e

— ^ ___

itd.

3) rješenja gdje septima uzlazi polustepenim pomakom; ona se većinom odnose a) na septakorde s velikom septimom:

n » N. ]

SEPTET (engl. septet, franc. septett, septuor, njem. Se} tal. settimino, septetto), kompozicija za sedam instrumenata koje su dionice svih instrumenata ravnopravne. S. je naziv sastav koji izvodi takve kompozicije. Jedan od najpoznatijih) teta je Beethovenov Septet op. 20 u Es-duru za violinu, v klarinet, rog, fagot, violonĉelo i kontrabas. Vokalni s. je kompozicija za sedam pjevaĉa a cappella il instrumentalnu pratnju. SEPTIMA (lat. septimus sedmi; engl. seventh, franc. tieme, njem. Septime, tal. settima), 1. sedmi stupanj dijato ljes ivice. 2. Disonantni interval, razmak izmeĊu prvog i sedmog dijatonske ljestvice. U osnovnom obliku s. je velika ili n Velika s. sadrţi pet cijelih i jedan polustepen (c-h), a mala cijelih stepena (c-b). Velika s., kod koje je gornji ton rede vodica, rješava se u oktavu, a mala u sekstu. Kromatskim j šenjem gornjega tona ili sniţenjem donjega velika s. postaje većana; kromatskim sniţenjem gornjega tona ili povišenjem njega mala s. postaje smanjena. S. je obrat sekunde, M. KU SEPTOLA (septimola, septuplet, od lat. septem sed skupina od sedam nota jednakih ritmiĉkih vrijednosti; nje trajanje odgovara trajanju skupine od ĉetiri (odnosno osam ili nota iste vrijednosti: j R. Schumann: Gannaval op.9, Eusebius AĎagio

SERAFIN — SERENATA SERAFIN, Tullio, talijanski dirigent (Rottanova di Cavarzere, Venecija, i. IX 1878 —■ Rim, 3. II 1968). Studirao violinu i kompoziciju na Konzervatoriju u Milanu gdje je kraće vrijeme djelovao kao pomoćni dirigent na Scali. Operni dirigent u više talijanskih gradova, u Veneciji, Palermu, Firenci, Rimu, Torinu i dr. God. 1907—08 dirigirao talijanski repertoar na londonskom Covent Gardenu, 1910—11 bio dirigent milanske Scale, 1912 gostovao u Parizu, Londonu i Madridu, 1913 bio prvi dirigent na sveĉanostima prigodom 100 obljetnice Verdijeva roĊenja, 1914—16 dirigent Opere u Buenos Airesu, 1924—35 opere Metropolitan u New Yorku, zatim dirigent Rimske opere i umjetniĉki direktor milanske Scale. Godinama redovito gostovao na festivalu Maggio Musicale Fiorentino. Njegove kreacije talijanskih opera, osobito starijih, te Mozartovih scenskih djela bile su po stilskoj vjernosti i preciznosti uzorne. Istakao se i kao dirigent suvremene operne muzike. Napisao (sa A. Tonijem) Stile, tradizioni e convenzioni del melodramma italiano del Settecento e dell'Ottocento (1958). SERAFINO (Seraphin, Seraphinus, Serafini, Seraphini), Santo, talijanski graditelj gudaĉkih instrumenata (Udine, oko 1668 — Venecija, oko 1750). Vjerojatno je gradnju gudaĉkih instrumenata uĉio kod nekog tirolskog majstora, a zatim u Cremoni; sam se naziva uĉenikom N. Amatija. Djelovao je u Udinama, a od 1709 u Veneciji. Raniji Serafinovi radovi podsjećaju na Stainerove modele, a kasniji na instrumente cremonskih majstora. Po finoći izrade, izboru i obradi drva te sjajnom crvenkastom do narandastom laku njegove violine i violonĉela ne zaostaju za Amatijevim. Imaju vrlo lijep ton pa su i danas cijenjene kao odliĉni koncertni instrumenti. LIT.: O. Adeltnan, Santo Seraphin (Seraphinus, Serafino, Serafini, Se raphini), MGG, XII, 1965.

SERAJNIK, Franjo, violinist (Št. lij v Roţu, Koruška, 6. VIII 1874 — Maribor, 2. II 1955). Uĉitelj; muziku studirao na muziĉkoj školi u Mariboru. Kao nadaren violinist osnivao je komorne ansamble u kojima je svirao violinu ili violu. U Središĉu na Dravi utemeljio je i vodio (1907—■14) duhaĉki orkestar za koji je aranţirao razliĉite kompozicije. Od 1919 bio je uĉitelj vio line na školi Glasbene matice u Mariboru te je pridonio širenju komorne muzike. Objavio je Jugoslavenske narodne pesni za dvoje gosli (2 sv.). D. Co. SERAUKY, Walter, njemaĉki muzikolog (Halle, Saale, 20. IV 1903 — 20. VIII 1959). Studirao na Univerzitetu u Leipzigu (A. Schering) i Halleu (H. J. Moser). Od 1928 predavao muzikologiju na Univerzitetu u Halleu (od 1940 profesor), od 1949 profesor na Univerzitetu u Leipzigu. Veoma zasluţan za istraţivanje muziĉke prošlosti grada Hallea i, osobito, za prouĉavanje Handelove umjetnosti. Njegovo kapitalno djelo o Handelu, zamišljeno u 5 svezaka, ostalo je nedovršeno, ali s monumentalnom i isto tako nedovršenom Chrvsanderovom monografijom o Handelu saĉinjava cjelinu, jer je S. široko obradio upravo ono podruĉje Handelova stvaranja (oratorije) koje Chrvsander nije prikazao. DJELA. KNJIGE: Die musikalische Nachahmungsdsthetik im Zeitraum von 1700—1850 (disertacija), 1929; Musikgeschichte der Stadl Halle (3 sv. teksta i 2 sv. muziĉkih djela), 1935—43; 51. Scheidt in seinen Briefen, 1937; Das Handelhaus in Halle 1949; G. F. Hdndel, sein Leben und Werk (III, IV i V sv.), 1956—59- — STUDIJE I ĈLANCI: Wesen und Aufgaben der Musiksoziologie, ZFMW, 1934; A. Werckmeister ah Musiktheoreliker, Spomenica M. Schneideru, 1935 > F. W. Zachozvs Bedeutung fiir die protestantische Kirchentnusik, Spomenica G. F. Handelu, 1935; Zu C. Loezves, Biographie und musikalischen Schaffen, Spomenica A. Scheringu, 1937; S. Scheidt und das Hallische Musikleben seiner Zeit, Spomenica S. Scheidtu, 1937; D. G. Tu'rk, ein neuer Kantatenfund, Spomenica D. G. Tlirku, 1938; Die neuzeitliche Bach-Forschung und H. Kaysers Harmonik, Bach-Jahrbuch, 1949—50; Schumann und das ahklassische Erbe, Spomenica K. Th. Schulzu, 1954; Back, Hdndel, Telemann, HandelJahrbuch, 1954; Die Johannespassion von Bach und ihr Vorbild, Bach-Jahrbuch, 1955. —• IZDANJA: Hallisches Klavierbilchlein, 1948; pjesme J. F. Reichardta, 1949; 60 kompozicija za klavir dvoruĉno i 30 za klavir ĉetvororuĉno D. G. Tiirka, 1949; u novom izd. cjelokupnih Handelovih djela priredio za štampu sva Han delova klavirska djela (sv. I-V), 1951. LIT.: R. Eller, Walter Seraukv zum Gedachtnis, Beitrage zur Musikwissenschaft, 1959, 4- — Isti, Walter Seraukv, MGG, XII, 1965.

SEREBRIER, Jose, urugvajski kompozitor (Montevideo, 3. XII 1938—■)'. Kompoziciju uĉio kod V. Gianninija i A. Coplanda, dirigiranje kod A. Doratija i P. Monteuxa. God. 1962—64 muziĉki direktor Ameriĉkog Shakespearevog festivala; 1962—66 dirigent Ameriĉkog simfonijskog orkestra, 1966—68 orkestra u Plainfieldu i od 1968 Filharmonijskog orkestra u Clevelandu; tamo je 1968—70 bio uz to i composers-in-residence. DJELA. ORKESTRALNA: Symphonie No. 1, 1956; Varialions on a Thetne from Childhood za trombon i gudaĉki orkestar (gudaĉki kvartet), 1964; Passacaglia and Perpetuum Mobile za harmoniku i komorni orkestar, 1967; Nueve za kontrabas i orkestar, 1970. Za gudaĉe: Elegy, 1954; Fanlasia, 1960. — KOMORNA: sonata za violinu solo, 1954; sonata za violu solo, 1954; Saxophone Ouartet, 1955; Pequena mušica za duhaĉki kvintet, 1955; Symphony for Percussion za 5 perkusionista, 1964; Doce por doce za duhaĉe. limene instrumente i udaraljke, 1969. — Dama ritual za harmoniku, 1968. — VOKALNA: Cancion del des-lino za zbor, 1955; Erolica za sopran, trublju i duhaĉki kvintet. LIT.: C. Farley, Jose Serebrier, Composer, Music Journal, 1970, 3.

335

SERENADA. Rad C. Gillota, XVIII st.

SEREBRJAKOV, Pavel Aleksejeviĉ, sovjetski pijanist (Caricin, danas Volgograd, 28. II 1909—). Studij klavira završio na Konzervatoriju u Lenjingradu (L. Nikolajev); karijeru koncertnog pijaniste zapoĉeo 1928 te je gostovao u brojnim evropskim zemljama i u Kanadi. Od 1932 profesor lenjingradskog Konzervatorija (1938—51 ; od 1962 rektor). God. 1962 dobio naslov narodnog umjetnika SSSR. Njegovi su uĉenici I. Lazko, E. Murina, G. Fedorova i dr. SERENADA (od tal. sereno vedro, bistro; u XVII st. ĉesto povezano i sa sera veće), prvobitno naziv za kompoziciju namijenjenu izvedbi na otvorenom prostoru. U XVI st. s. je ĉest naslov višestavaĉnih vokalnih ili vokalno-instrumentalnih prigodnih kompozicija. Kasnije se primjenjuje i za višestavaĉna instrumentalna djela zabavnog znaĉaja, sliĉna -> divertimentu, kasaciji, nokturnu i nekim drugim oblicima koji su se razvili iz suite. W. A. Mozart i neki drugi kompozitori nazivali su divertimentom višestavaĉne komorne, a serenadom orkestralne kompozicije za gudaĉe. Njihove duhaĉke serenade namijenjene su redovito komornim ansamblima. U drugoj polovini XIX st. s. je i naslov solo-pjesme koja doĉarava ugoĊaj podoknice. Krajem toga stoljeća s. je i komorna ili orkestralna višestavaĉna kompozicija, po fakturi i obliku jednostavnija od simfonijske muzike. Naziv s. prvi je primijenio A. Striggio 1560 za skupinu ĉetvoroglasnih madrigala u kojima donosi i citate iz narodnih pjesama. Potkraj XVI i u XVII st. izraz s. udomaćio se u talijanskoj vokalnoj literaturi kao naslov za djela bliska duhu narodne muzike. A. Stradella pisao je takve serenade s instrumentalnim medustavcima. U drugoj polovini XVII st. s. je ĉesto i naziv za suite namijenjene duhaĉkim ansamblima (J. C. Pezel, Mušica vespertina, 1669). U vrijeme rane klasike, serenade su suite u kojima ima elemenata i orkestralne i komorne muzike. Taj oblik, dotada raširen u muzici za razonodu, podigao je do vrhunske umjet niĉke razine W. A. Mozart. Podnaslov s. nosi i Beethovenov Septet op. 20 (1800) i Schubertov Oktet (1824). U XIX st. s. se pribliţuje podoknici. Susreće se i u vokalnoj i u instrumentalnoj literaturi kao naslov pojedinog stavka u višestavaĉnim djelima. Tradiciju klasiĉne Mozartove serenade nastojali su krajem XIX i u XX st. oţivjeti J. Brahms, M. Reger, P. I. Ĉajkovski, A. Dvorak, R. Strauss, H. Wolf, A. Schonberg i I. Stravinski. LIT.: H. Engel, Divertimento, Cassation, Serenade, MGG, III, 1954. M. Kun.

SERENATA (franc. serenade), prigodna vokalno-instrumentalna kompozicija raširena u XVII i XVIII st. na evropskim dvorovima. Izvodila se uvijek na otvorenom prostoru za dvorskih sveĉanosti povodom nekog izvanrednog dogaĊaja. Po obliku bliska je dramatskoj kantati i najĉešće se prikazivala scenski. Sadrţaj joj je redovito alegorijski. Od sveĉanih prigodnih opera srodne tematike razlikuje se skromnijom opremom, manjim brojem izvodilaca i kraćim traj'anjem. Potkraj XVI i u XVII st. izrazi s. i serenada bili su sinonimi; tek su kasnije razgraniĉena njihova znaĉenja. Zbog toga se rane s. u podnaslovu ĉesto nazivaju i azione teatrale, fešta teatrale, scena da camera i si. Najvrednije scenske s. ostavio je A. Stra della (1642—1682; 9 serenada). S. bliske kantati osobito su bile popularne na manjim njemaĉkim kneţevskim dvorovima. Toj vrsti pripadaju i mnoge Bachove prigodne kantate (desetak od njih Bach naziva dramma per mušica). M. Kun.

336

SERGEJEV — SERIJELNA MUZIKA

SERGEJEV, Konstantin Mihajloviĉ, sovjetski plesaĉ i koreograf (Petrograd, 5. III 1910—). Završivši 1928 studij klasiĉnog baleta na školi Lenjingradskog baletnog uĉilišta kod V. Semjonova, pošao je s trupom J. Kšesinskog, kao njen prvi plesaĉ, na turneju po Rusiji. Studij nastavio na Lenjingradskom koreografskom tehnikumu i 1930 postao solist tamošnjeg Akademskog kazališta. U kratkom je vremenu postigao veoma veliku popularnost, posebno u baletima Platnen Pariza (Asafjev), Bahĉisarajska fontana (Asafjev), Le Chevalier erant (Ibert) i Gajane (Haĉaturjan). Najveći je uspjeh doţivio kao prvi Romeo sa G. Ulanovom (Prokofjev, Romeo i Julijd). Kao koreograf debitirao 1946 (Prokofjev, Pepeljuga) u lenjingradskom kazalištu Kirov kojega je bio 1951—■ 56 i 1960—70 i umjetniĉki direktor. Osim u Rusiji gostovao u Kini (1960), Njemaĉkoj (1954), Ĉehoslovaĉkoj (1958) i Danskoj (1958). Najpoznatije su njegove koreografije baleta Rajmonda (Glazunov), LabuĊe jezero i Trnoruţica (Ĉajkovski), Put grmljavine (Karaev) i Don Kihot (Minkus). Njegova je ţena plesaĉica N. Dudinskaja. SERGEJEV, Nikolas Grigorijeviĉ, ruski plesaĉ, baletni majstor i redatelj CPetrograd, 15. IX 1876 —■ Nica, 23. VI 1951). Studij klasiĉnog baleta završio 1894 na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu (V. Volkova, P. Gerdt, Ch. Johannson, M. Petipa); tu je zatim angaţiran u Manjinskom kazalištu (od 1904 solist i redatelj, a 1914—18 glavni redatelj). God. 1921 koreografirao je u Londonu za trupu S. P. Djagileva balet Trnoruţica (Ĉajkovski); 1922—24 baletni majstor u Rigi, a zatim u Parizu otvorio baletnu školu. I nadalje se bavio koreografijom (Adam, Giselle za Pariz; Delibes, Coppelia; Ćajkovski, Šĉelkunĉik, LabuĊe jezero i Trnoruţica za londonsku trupu Vic-Wells Ballet, od 1932 nadalje). Djelovao je i kao pedagog na Sadler's Wells Ballet School. Od 1941 reţirao za trupu International Ballet M. Inglesbyja više klasiĉnih baleta. SERGI, Arturo, ameriĉki pjevaĉ, tenor (New York, 8. XI 1927 —). Pjevanje studirao na Columbia University u New Yorku i na Konzervatoriju u Rimu (S. Nazor); debitirao na opernoj pozornici 1955 u Wuppertalu kao Otelio (Verdi). God. 1957 —60 solist u Frankfurtu na Majni, 1960—68 na Drţavnoj operi u Hamburgu i 1968—71 u Kolnu. Ĉesti gost londonskog Covent Gardena (od 1958), milanske Scale, njujorškog Metropolitana (od 1964), Sveĉanih igara u Bavreuthu i drugih velikih opernih pozornica, S. se odlikuje snaţnim herojskim tenorom blistavih visina. Medu njegovim kreacijama posebno se istiĉu uloge: Radames i Otelio (Verdi, Aida i Otelio), Lohengrin i Tannhauser (Wagner), Florestan (Beethoven, Fidelio) i Cavaradossi (Puccini, Tosca). SERIEYX, Auguste Jean Maria Charles, francuski kompozitor i muziĉki pisac (Amiens, 14. VI 1865 — Montreux, 19. II 1949). Muziku uĉio u Parizu kod A. Gedalgea, zatim 1897—1907 kompoziciju kod V. d'Indvja na Scholi Cantorum. Na toj je ustanovi predavao 1900—14, kad se preselio u Švicarsku. Vaţna je i korisna bila njegova suradnja na izraĊivanju d'Indvjeva Cours de composition musicale. DJELA: komorne kompozicije (klavirski kvartet; sonata za violinu i klavir). — Kompozicije za klavir i za orgulje. — Kantata Salvete cedri libani; La voix lacte'e za glas i orkestar, 1911; solo-pjesme. — Dvije mise; 12 moteta, 1913—20. ■— SPISI: Essai sur le Contrepoint me'lodique, RM, 1905; Les trois etats de la tonalite, 1910; Vincent d' Indy, 1913; Cours de grammaire musicale, 1924 (skra ćeno pod naslovom Elemenls de grammaire musicale, 1925. Brojne studije i ĉlan ci u Courrier musical, Tribune de St. Gervais, Revue musicale, SIM i dr. SuraĊivao sa V. d'Indvjem na redakciji njegova dijela Cours de composition mu sicale, I i II sv., 1903—33. LIT.: G. Ferchault, Auguste Jean Maria Charles Serieyx, MGG, XII, 1965.

SERIJA -^ Niz SERIJELNA MUZIKA, suvremeno komponirana muzika, u kojoj se princip -> niza primjenjuje ne samo na visinu tona (kao što je touo- dodekafoniji), nego i na ostale tonske -> parametre, tj. na trajanje, dinamiku i boju tona, zatim na artikulaciju te na raspored tonova po oktavama, odnosno po registrima. Dosljedno provoĊenje tehnike nizanja u svim tonskim parametrima rezultira totalnom organizacijom ili totalnom determinacijom, a serijalizacija se pri tom izvodi ili istim, odnosno analognim, postupcima u svim parametrima — kao u ranoj serijelnoj muzici — ili elastiĉnije, tako da se nizovi prilagode realnim mogućnostima što ih pojedini parametar pruţa; npr. dok je niz od 12 tonskih visina sasvim normalna stvar, niz od 12 dinamiĉkih stupnjeva bit će u ţivoj muziĉkoj izvedbi vrlo teško provediv. Prvi poticaj za stvaranje serijelne muzike dao je suvremeni francuski kompozitor O. Messiaen svojom klavirskom kompozicijom Mode de valeurs et d'intensite's (1949). On je u njoj primijenio modus od 36 tonova koji se sastoji od 3 »podjele« (franc. divisiori) od po 12 tonova, a te u stvari odgovaraju trima dodekafoniĉkim nizovima (primjer la). U svakome od tih triju nizova

dana je svakom pojedinom tonu druga (ritmiĉka) vrijednost ( valeur), i to u prvome nizu vrijednosti od 1 do 12 tridesetdru u drugome od 1 do 12 šesnaestinki, a u trećemu od 1 do 1 minki, ukupno 24 veliĉine koje ĉine modus trajanja; iako si o 36 tonskih visina, ne dobiva se i 36 raznih ritmiĉkih vrijei (trajanja), jer je npr. trajanje IV tona u prvome nizu — 4 tri< druginke, dakle 1 osminka —- identiĉno trajanju II tona u gome nizu, kao i trajanju I tona u trećemu nizu (primjei K tome dolaze još dva modusa, jedan od 12 raznih naĉina (artikulacije) ("primjer ib) i jedan od 7 (dinamiĉkih) štur. jaĉine (franc. intensite) (primjer ic). A svaki od 36 tonova j ljuje se tijekom kompozicije uvijek u istoj odreĊenoj okt£ istom odreĊenom trajanju, u istoj odreĊenoj artikulaciji i u odreĊenoj dinamici (primjer id). a) Tonske visine 2

va

a

Č =

3

4

5

6

7

8

9

10

II

Ne 13

14 15

16

17

25

26 27

28

29

18

30 ^ ^

«y

19

20

21

22

23

:

31

32

33

34

35

:

£= ^ b)

Vrste udara 1

2

;

3

4

5

6

7

8

9

10

11

»

s—* ~ r —#-

c) Dinamički stupnjevi 1

2

3

pT

4

p

5

6

7

TTtf f ff fff

d) Tonske visine s pripadajućim trajanjima, udarom i dinamikom 12

3

4

5

ppppppfff rrf gva

6

7

ff f

rrfff

pp

ff

-------------------------13 14 15

25 26

27

ff ^ rrf p

16 28

17

18

19

20

21

22

23

p

f

f

f

34

35

29

pp

p

p 30

31

32

33

'

3

Tri.J-iJ,jJ ffff™frr p

f ff

ff

ff fff

i

Premda je Messiaen proveo serijalizaciju tonskog materijal svim parametrima, on se njime ne sluţi dosljedno princir. dodekafonije već iz dotiĉnog niza odabire tonove vlastitom lukom, neovisno od automatizma kojim bi rezultiralo kret tonova uvijek po istom redoslijedu. Tako vidimo da u poo kompozicije, u najgornjem notnom sistemu (koji je odreĊer prvi od tri spomenuta niza) slijede samo prva ĉetiri tona po n zatim tonovi 6, 5, 7, 10, 11, 12, u, 8, 9 itd., a jednako proizvc nizanja odvijaju se u srednjem i najdonjem notnom sistemu su predviĊeni za tonove drugoga, odnosno trećeg, niza:,

SERIJELNA MUZIKA Modćrć

337

b) Trajanja 1

0. Mtssiaen: »Mode de valeurs et d'intensites«

ft ft- r 2

PPP ff f

3

ff c) Svi 0 i R nizovi tonskih visina i trajanja 0—*

Piano {

Svi li Rl nizovi tonskih visina i trajanja

I II

EEE

IV V VI VII VIII IX X 1 2 3 4 5 ć 7 8 9 1 0 1 1 2

2 8 4 5 6

1 1 1 9

3 4 1 2 8 9 1 0 5 6 7

1 2 3 7 1 2 1 U 0

4 5 2 8 9

1 2 3 6

1 1 1 0 7

5 6

7 8 9 9 1 1 5 2 6 0 3 6 1 1 4 1 7 5 1 7 1 1 2 8 1 2 1 1 8 2 1 0 3 1 4 0 5 2 6 1 2 9 3 4

6

11 1

8 9 1 2 1 0 4 1 1 7 2 3 1

9 1 2 1 0 3 5 7 1 8 4 2

1 0 3 7 1 2 8 1 2 4 3

U

1 2 1 0 1 1 7 1 4 2 6 9 1 3 2 4 1 9 6 1 9 5 8 6 8 5

1 II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

7 1 2 1 0 3

1 7 3 1 0 1 9 2

7 1 1 0 1

3 1 0 1

2 9

1

1 9 2 1 6 2 9 8 1 1 6 5 1 ć 4 1 9 1 6 5 3 2 9 8 5 4 1 8 2 0 4 3 1 2 1 1 1 2 8 7 U 0 8 2 2 7 5 4 2 1 1 4 3 7 1 1 5 1 1 4 3 1 1 9 0 1 2 7 0 2 1 7 6 3 1 0 1 0 1 2 7 1 1 6 5 3 9 8 1

7

8 16 2 1 4 1 6 1 1 6 5 2 9 4 3 2 8 2 5 5 4 8

4 3 2 1 7 1 1 5 1 0 1 2 8 6 9

8 5 2 4 5 8 4 2 3 1 1 7 0 9 6 1 3 7 1 6 0 9 1 1 2 1 1 1 2

prvobitni redni broj u svakoj verziji niza (primjer 3a), a brojevima 1—12 odgovaraju osim toga i ritmiĉke vrijednosti od 1 do 12 tridesetdruginki (primjer 3b). Na taj je naĉin, uz 12 transpozicija originalnoga niza (O) i njegova retrogradnog oblika (R), te uz 12 transpozicija obrata originalnoga niza (I) i opet njegova retrogradnog oblika (Rl), dobiveno takoĊer 48 verzija niza ritmiĉkih vrijednosti (primjer 3c). Tome je dodan još niz od 12 dinamiĉkih vrijednosti (primjer 4a) i niz od IO vrsti udara (primjer 4b).

a)

Dinamički stupnjevi 1

Jedan je od najranijih primjera dosljedno serijelno strukturirane muzike Boulezova Structure Ia iz Structures za dva klavira (1952), gdje je autor upotrijebio prvi niz iz Messiaenova djela Mode de valeurs et d'intensites i iz njega izveo, s pomoću odreĊenih brojĉanih odnosa, 48 verzija niza tonskih visina i 48 verzija niza ritmiĉkih vrijednosti. Tonovi originalnoga niza (Oi) zadrţavaju svoj

2 3 / 4 \ 5

© ©

4

5

0« _

—

5

6

2

8

■i— p

4

6

7

8

9

4- v°-----"—l 12 u 1 9

10

11

1

7

© *Om -

-- i

1

(D

v

rnr

* o ------ — — 6 10 5

V9 4 hti

7

|

- — RIM 4 11 12

"I

Tres Modere (J>= 120)

mr ©

©

©

1

0

12 5

9

2

11

6

4

8

8

1

6

5

3

2

legato sempre

3r

©

11

10

12

9

11 12

Za razliku od Messiaena, koji je redoslijed tonova u svakome od svoja tri niza mijenjao vlastitom stvaralaĉkom odlukom, ali pridrţavajući se uvijek istoga trajanja, dinamike i artikulaciie, Boulez se strogo drţi redoslijeda, ustanovljenih nizovima. Uz odreĊeni niz tonskih visina uvijek teĉe paralelno i odreĊeni niz trajanja, dok se dinamika i naĉin udara mijenjaju tek nastupom novoga tonskog niza; tako, npr., u prvoj sekciji djela, donosi prvi klavir tonove niza Oi, u trajanjima po nizu RIxn> s udarom »legato« i u dinamici ffff, a drugi klavir tonove niza li, u trajanjima po nizu Rxn, s »normalnim« udarom, u dinamici guasi p:

l ___ RII 10

' ---- fali

9/ 10\

X- U

8 41----------

8

P ™f luasif f \ffj fff ffff

2

12

---- 1 3

7

m

b) Vrste udara

■ ) Tonske visine

©

6

PPPP PPP PP [pjiuasip

4

P. Boulez'. »Structures I a «

punktualizmu, nuţno dovodi do situacije da sluĉaj ■—• ulazeći »na mala vrata« — izbija u prvi plan. Kompozitor, doduše, predviĊa totalnom organizacijom ĉitav tok odvijanja muziĉkog zbivanja, ali se konkretne zvuĉne situacije ne pojavljuju kao rezultat njegova konkretnog htijenja, nego kao rezultat automatskog nizanja. One, u stvari, predstavljaju za kompozitora sluĉaj, a on taj sluĉaj ili prihvaća, poštujući obvezu koju je totalnom organizacijom sam sebi nametnuo, ili intervenira zahvatom koji prvobitnu serijelnu strukturu modificira. Takvim zahvatima kompozitor uklanja šturost zvuĉnoga dojma — koja se moţe mjestimiĉno pojaviti kao posljedica automatizma — ali i uvodi slobodan izbor u serijelni kompozicijski proces. Stoga s. m. već od samog poĉetka nosi u sebi klicu vlastite nega cije, jer od priznavanja sluĉaja kao rezultata automatizma nije dalek put do dopuštanja sluĉaja kao rezultata izbora i slobodne odluke kompozitora. Strogome serijelnom punktualizmu ubrzo su slijedili novi, slobodniji naĉini strukturiranja muziĉkog tkiva, tj. organiziranje tonskog materijala u grupe, a zatim i u polja veće ili manje gustoće u kojima dolazi do kolektivnog ili statistiĉkog nizanja tonova (-> Oblici, muziĉki. Oblici u suvremenoj muzici). LIT.: Gy. Ligeti, Pierre Boulez, Entscheidung und Automatik in der Structure la, Die Reihe 1958, 4. — U. Dibelius, Moderne Musik 1945—1965, Miinchen 1966. — R. S. Brindle, Serial Composition, London 1967. — K. Boehmer, Zur Theorie der offenen Form in der ne uen Musik, Darmstadt 1967. — H. Kirchmeyer i H. W. Schmidt, Aufbruch der jungen Musik, Koln 1970. — W. Gieseler, Komposition im 20. Jahrhundert, Celle 1975. N. Dć.

SERINI, Enzo, talijanski pevaĉ, bariton (Palermo, 9.1 1920—). Pevanje uĉio kod C. Galeffija; na opernoj pozornici debitovao 1939 u Palermu kao Silvije (Leoncavallo, / Pagliacci). Nastupao u brojnim talijanskim gradovima, zatim u Jugoslaviji kao ĉlan Rijeĉke opere; od 1956 prvak je opere Makedonskog narodnog teatra u Skopju. U njegova najznaĉajnija ostvarenja idu kreacije: Rigoletto, Nabucco, Grof Luna i Posa (Verdi, Rigoletto, Nabucco, Trubadur i Don Carlos), Scarpia (Puccini, Tosca), Gerard (Giordano, An-drea Chenier), Figaro (Rossini, Seviljski berberin) i dr. D. OV. SERIO (tal. ozbiljan) oznaka za ozbiljnu, trijeznu i objektivnu interpretaciju. Opera seria je naziv za veliku herojsku operu XVIII st. tragiĉnog sadrţaja, nasuprot komiĉnoj operi buffi. SERKIN, Rudolf, ameriĉki pijanist ruskoga podrijetla (Eger, Ĉehoslovaĉka, 28. III 1903 —). U Beĉu je uĉio klavir (R. Robert) i kompoziciju (J. Mara, A. Schonberg); solistiĉku karijeru zapoĉeo 1920 u Berlinu. Ĉesto je koncertirao sa A. Buschom. U triju s njime i njegovim bratom violonĉelistom Hermannom Buschom gostovao na brojnim turnejama po Evropi i SAD. Kao solist osobit je ugled stekao profinjenom interpretacijom djela J. S. Bacha, M. Regera i beĉkih klasika. Predavao je klavir na Muziĉkoj školi u Baselu (od 1927) i od 1939 na Curtis Institutu u Philadelphiji (od 1968 direktor). Bavi se i kompozicijom. SERLY, Tibor, ameriĉki kompozitor, violinist i dirigent madţarskog podrijetla (Losonc, danas Luĉenec, ĈSSR, 25. XI 1900 —). Kao djeĉak došao u SAD i tu zapoĉeo uĉiti muziku; studij završio na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (Z. Kodalv, B. Bartok, J. Hubay). Violinist simfonijskih orkestara u Cin -

SERMISY, Claudin de, francuski kompozitor (?, 1490 — Pariz, 13. IX 1562). Od 1508 ĉlan zbora u Sainte-Cha du Palais u Parizu; uz to je od 1515 pjevaĉ na dvoru (od i prvi zborovoĊa). S francuskim je kraljem putovao 1516 i u Italiju, a 1520 u Englesku. Medu francuskim kompozito XVI st. S. se istiĉe svestranošću: podjednako je uspješno 1 svjetovnu i duhovnu muziku. U najranijim zbirkama obja nim kod P. Attaingnanta najvrednija djela su njegove chan: Formalno jasne, pregledno periodizirane u ĉetvorotaktne line, suzdrţana izraza i profinjene melodike u vodećoj di te su mu kompozicije kod suvremenika pribavile ugled uten telja pariškoga tipa chansone. Većinom ih je komponirao na Clementa Marota. MeĊu crkvenim djelima istiĉe se Pasij, Mateju, uz anonimno saĉuvanu i kod P. Attaingnanta objavi Pasijjj. po Ivanu, jedina polifona pasija u francuskoj muz literaturi XVI st. Mise, većinom ĉetvoroglasne, pripadaju parodijske mise. Imitacijski postupci podsjećaju na tehniku zozemaca, ali su pojedini stavci saţetiji, melodika pregnant a ritam vrlo zanimljiv. DJELA: oko 200 ehansona (većinom ĉetvoroglasne) u suvremenim kama. — CRKVENA: Pasija po Mateju za 2 do 4 glasa, 1534; 13 mis ĉetvoroglasnih); Nova et prima moteltorutn editio 6, 5,4et 3 vocitus Libei mus, 1542; oko 70 moteta za 3, 4 i 5 glasova; n magnifikata, lamentacije NOVA IZD.: G. Allaire i I. Cazeaux zapoĉeli su 1970 s izdavanjem ukupnih Sermisvjevih djela (dosad obj. 2 sv., 1970 i 1972). Chansone su F. Commer (3 u Collectio operutn musicorum Batavorum saeculi XVI, 1 R. Eitner (2 u Publikation Aelterer Praktischer und Theoretischer Musikz. 1899); H. Expert (11 u Les Maitres Musiciens de la Renaissance francaise, —1908 i 2 u Extrait des Maitres Musiciens . . . , 1925); Ch. Bordes (2 u C sonniere du XVle siecle, 1905); I. Cazeaux (5 u Anthologie de la ehanson pari: au XF/ siecle, 1952); W. Brennecke (3 u Carmina germanic et gallica, 1 A. Seay (3 u Tirty Chansons . . . from Attaingnant*s Collections, 1960 i 32 Attaingnant. Transcription of Chansons for Keyboard, 1961); M. Honegge u Chansons francais, 1961—67); brojni ehansoni obj. su u zbirci Plcin jt 1968 nadalje. — U novom izd. zbirke Treize livres de P. Attaingnanta o 11 moteta A. Smijers (u I knj., 1934; II, 1934; III, 1938; VI, 1960 i VII, 1 13 A. Tillmann Merritt (u IX i XI knj.. 1962) te Pasiju po Mateju, 1 lamen i 1 motet isti (u X knj., 1962). Misu Tota pulehra es J. A. Bank (1950); Pro defunetis R. J. Snow {Mušica liturgica, 1958); 1 lamentaciju G. Masse {Mshrstimmige Lamentalionen . . . , 1965). LIT.: J. A. Parkinson, A Chanson by C. de Sermisv, Music and Le 1958. — /. Cazeaux, The Secular Music of Claudin de Sermisv (diserta New York 1961. — F. Lesure, Claudin de Sermisv, MGG, XII, 1965. Allaire, Les Messes de Claudin de Sermisv (c. 1490 —1562), RMI, I9(

SEROCKI, Kazimierz, poljski kompozitor (Toruri, 3. 1922—). Studirao u JLodţu i na Visokoj muziĉkoj školi u Var (K. Sikorski, S. Szpinalski); 1947—48 usavršavao se u Pat kompoziciju kod Nadije Boulanger, klavir kod L. Levvja. K certni pijanist, od 1952 bavi se iskljuĉivo stvaralaĉkim rad Jedan je od utemeljitelja (1956) meĊunarodnog muziĉkog ft vala Varšavska jesen; dobitnik je brojnih nacionalnih i intei cionalnih nagrada. Ţivi u Varšavi. U svom umjetniĉkom razvoju prošao je dugi put, od folk preko atonalnosti i dodekafonije do serijelnog naĉina korr niranja i aleatorike, da bi nakon mnogih eksperimenata i ij vidualnih rješenja ostvario svoj vlastiti muziĉki stil. Njegov; muzika odlikuje snaţnom vitalnošću, koja dolazi do izra

K. SEROCKI, Sviinging Music, odlomak iz partiture, 1970

'

podjednako u dramatiĉnoj dinamici, kao i u lirici specifiĉi obiljeţja; djela K. Serockog se posebno istiĉu ĉudesnim p£ metrima zvuka i zatvorenim oblicima. »To je muzika našega d< — puna nemira, ekspresije i iznenaĊenja.« DJELA (izbor). ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, 1952 i II, za sopi

Freski symfoniczne, 1964; Dramatic St

■70. — KOMORNA: i

SEROCKI - SESSIONS : a 4 trcmbcna, 1953; sonatina za trombon i klavir, 1954; Segmenti za duhaĉe, gudaĉe i udaraljke, 1961; Continuum, sekstet za udaraljke, 1966; Szvinging Music za klarinet, trombon, violonĉelo (kontrabas) i klavir, 1970; Fantasmagoria za klavir i udaraljke, 1971. — KLAV IRSKA: Suita preludiow, 1952; sonata, 1955; A piacere, 1963. — Filmska muzika. — VOKALNA: ciklusi solo-pjesama Herz der Ndchte za bariton i klavir (orkestar) i Augen der Lufl za sopran i klavir (orkestar); Niobe za 2 recitatora, zbor i orkestar, 1966; Gleichnisse za sopran i komorni orkestar, 1969. LIT.: Z. Lissa, Kazimierz Serocki, MGG, XII, 1965. —J. Hdusler, Musik im 20. Jahrhundert, Bremen 1969. —■ H. Vogt, Neue Musik seit 1945, Stuttgart 1972.

Sjerov, Aleksandr NikoSEROV, Aleksandr Nikolajeviĉ lajeviĉ SERPENT (engl. i franc. serpent, njem. Serpent, Schlangenrohr, tal. serpentone), drveni duhaĉki instrument srodan -> cinku. Razvio se potkraj XVI st. kao basovski instrument u grupi cinka. Smatra se za pouzdanu tvrdnja prema kojoj je s. sagradio Edme Guillaume, kanonik iz Auxer-rea. Instrument se sastoji od zmijoliko savijene koniĉno bušene cijevi od orahovine (izuzetno od metala) koja je presvuĉena koţom. U gornji, uţi kraj cijevi utaknuta je metalna, pravokutno savijena cjevĉica. Usnik, u obliku kotlića (kao u trublje), izraĊen je od bjelokosti ili ţivotinjskog roga (rjeĊe od metala). S. je dug 180 do 240 cm. Duţ cijevi smješteno je najĉešće 6 rupica (dvije skupine po tri), a kasnije (u XVIII st.) dodani su i poklopci (3—4); na instrumentu je bilo moguće izvoditi dijatonske i kromatske tonove. Opseg je varirao; na serpentu u B bio je najĉešće H —c3 (zvuĉi za cijeli stepen niţe). Uz njega gradili su se instrumenti u C i D. Isprva se s. upotrebljavao u crkvi, SERPENT kasnije i u vojnoj muzici (kao instrument basovskog registra), a u orkestru rjeĊe. Odrţao se do sredine XIX st. LIT.: A. Hardy, Methode de serpent, Pariš oko 1815. — J. Westrup Sidelights on the Serpent, The Musical Times, 1927. — G. Karstddt, Zur Geschichte den Zinken und seiner Verwendung in der Musik des 16. —18. Jahrhunderts, AFMF, 1937. A. To.

SERRANO, Lupe (rod. Guadelupe), ameriĉka plesaĉica ĉileanskog podrijetla (Santiago, 7. XII 1930 —). Klasiĉni balet uĉila kod N. Dambre u Mexicu te kod J. Schwezoffa i A. Tudora u New Yorku; debitirala 1944 u Ballet of Mexico City. Nastupala u trupi Alida Alonso te 1949—51 u Ballet Russe de Monte Carlo, a zatim u Ballet Concerts. Dugogodišnja solistica American Ballet Theatra gdje nastupa još i danas. Plesaĉica izvanredne tehnike ubraja se u najveće virtuoze svoje generacije. SERRANO Y RUIZ, Emilio, španjolski kompozitor i pijanist (Vitoria, 13. III 1850 — Madrid, 8. IV 1939). Studirao na Madridskom konzervatoriju (D. Zabalza, J. M. Aranguren, E. Arrieta), gdje je predavao 1870—1920 (od 1894 profesor kompozicije). Njegovi su uĉenici C. del Campo, J. Subira, J. Aroca i dr. God. 1895—98 bio je umjetniĉki direktor Kraljevske opere u Madridu. God. 1901 postao ĉlan Kraljevske akademije umjetnosti San Fernando. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u Es-duru, 1887; simfonijska pjesma La Primera salida de Don Quijote, 1908; koncert za klavir; 2 uvertire; suita Las Narraciones de la Alhambra. — Gudaĉki kvartet, 1908. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Mitridates, 1882; Dona Juana la Loca, 1890; Irene de Otranto, 1891; Gonzalo de Cordoba. 1898; La Maja de rumbo, 1910. Nekoliko zarzuela {La Bejarana, 1924, sa F. Alonsom). — Canciones del hogar za glas i orkestar. — SPISI: Prontuario teorico de la armonia, 1884; Estado actual de la mušica en el teatro, 1901,. LIT.: Subira, Las cinco operas del Academico Don E. Serrano, Bolet'n de la Real Academia de Bellas Artes de San Fernando, Madrid 1962 . — Isti, Emilio Serrano, MGG, XII, 1965.

SERRAO, Paolo, talijanski kompozitor (Filadelfia di Catanzaro, 1830 —• Napulj, 17. III 1907). Studirao na Konzervatoriju u Napulju, na kojemu je od 1863 bio profesor kompozicije. Njegovi su uĉenici meĊu ostalima bili R. Leoncavallo, U. Giordano, G. Martucci i F. Ĉilea. DJELA: simfonija Omaggio a Mercadante, 1871. •— Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: L'Impostore, 1852; Leonora de* Bardi; Pergolesi, 1857; La Duchessa di Guisa, 1865 i // Figliuol prodigo, 1868. — CRKVENA: oratorij Gli Ortoneri in Scio, 1859; misa; rekvijem; magnificat; Te Deum; pasija Le tre ore d'agonia. LIT.: A. Damerini, Paolo Serrao, MGG, XII, 1965.

339

SERTIĆ, Ivica, plesaĉ i koreograf (Zagreb, 13. I 1927 —). Uĉenik Ane Roje i O. Harmoša, plesaĉku karijeru zapoĉeo 1947 u baletnom zboru Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, gdje se ubrzo uvrstio u soliste. God. 1956 postao solist Opere u Frankfurtu na Majni, 1961—63 bio je baletni majstor u Heidelbergu i 1963—65 u Liibecku; od 1965 najprije baletni majstor i zatim od 1968 šef baleta u Wuppertalu, a od 1973 direktor je baleta u munchenskom kazalištu Gdrtnerplatz. Kao koreograf gostovao je u više navrata u Zagrebu i Baselu. S. se najprije afirmirao u karakternom fahu, ostvarivši zapaţene kreacije u baletima Pe-truška (Stravinski), Trorogi šešir (De Falla), Đavo u selu i Balada 0 jednoj srednjovjekovnoj ljubavi (Lhotka), Kineska priĉa (Baranović), Ohridska legenda (Hristić) i dr. Uz koreografiju klasiĉnih djela: Concerto grosso (Vivaldi), Divertimento (Mozart), Volimo Bacha (Bach), Peĉa i vuk (Prokofjev), Pulcinella (Stravinski) i dr. posebne je uspjehe postigao u suvremenom baletnom repertoaru djelima Pokušaj o Sizifu (Malec), Napuštene (Kelemen), Okovani (Wittenbach), Uskrsnuće (Tansman), Rascjep (Philippeau), Na plaţi (Walton), Ĉudesni mandarin (Bartok), Crveni plašt (Nono), Aktionen fiir Tdnzer (Becker) i dr. K. KO. SERVAIS, Adrien-Francois, belgijski violonĉelist i kompozitor (Hal kod Bruxellesa, 6. VI 1807 — 26. XI 1866). Uĉio na Konzervatoriju u Bruxellesu (N. J. Platel). Od 1834 poduzeo niz koncertnih turneja te je nastupao u Parizu, Engleskoj, Austriji, Njemaĉkoj, Nizozemskoj, Norveškoj i Rusiji. Od 1848 bio je profesor Konzervatorija u Bruxellesu. Suvremenici su ga slavili kao »Paganinija na violonĉelu«. DJELA: 2 koncerta i 16 fantazija za violonĉelo i orkestar. — Šest etida; 14 dua za violonĉelo i klavir; 3 dua za violinu i violonĉelo (sa H. Leonardom); duo za violinu i violonĉelo (sa H. Vieuxtempsom). LIT.: H. de Curzon i E. Nichotte, Centenaire de Francois Servais a Hal 1807—1907, bez god. — A. Vander Linden, Adrien-Francois Servais, MGG, XII, 1965.

SERVIERES, Georges, francuski muziĉki pisac (Frejus, Var, 13. X 1858 — Pariz, 25. VII 1937). Romanopisac i kritiĉar, ţivio u Parizu gdje je suraĊivao u brojnim muziĉkim ĉasopisima. DJELA: Richard Wagner fuge en France, 1887; Le Tannhduser a V Opera 1861, 1895; La Alusique francaise moderne, 1897; C. M. von Weber, 1906; Emmanuel Chabrier, 1912; Episodes d'histoire musicale, 1914; Documents inedits sur les organistes francais des XVII e et XVIII e siecles, 1923; Saint-Saens, 1923; Edouard Lalo, 1925; La Decoration artislique des buffets d'orgues, 1928; Gabricl Faure, 1930. LIT.: G. Ferchault, Georges Servieres, MGG, XIII, 1965.

SESARDIĆ, Zlata, pevaĉica, sopran'(Sinj, 7. I 1918 —). God. 1946—48 i 1951—69 ĉlanica Beogradske opere; u meĊu vremenu solistkinja Novosadske opere. Umetnica lepog glasovnog materijala velikog obima, izvanredne scenske pojave i znatnih glumaĉkih sposobnosti, S. je ostvarila ĉitav niz glavnih ţenskih likova u operama stranog i domaćeg repertoara. MeĊu njima se naroĉito istiĉu glavne uloge u Verdijevim operama Trubadur, Bal pod maskama, Otelio i Don Car los, zatim Tosca (Puccini), Mirni (Puccini, La Boheme), Liza (Ĉajkovski, Pikova dama), Jaroslavna (Borodin, Knez Igor), Manon (Massenet), Pavle (Hristić, Suton), AnĊelija (Konjović, Knez od Zete) i Simonida (Rajiĉić). Zapaţena je kao solistkinja u izvoĊenjima velikih ora torija, rekvijema i kantata. p. Mil. SESINI, Ugo, talijanski muzikolog (Trapani, 19. I 1899 —■ logor Mauthausen, 27. II 1945). Studirao u Rimu na Konzervatoriju, Univerzitetu i Institutu za crkvenu muziku. Nakon duljega boravka u samostanu Solesmes dao se na prouĉavanje srednjovjekovne muzike i paleografije. Predavao historiju muzike na Univerzitetu u Bologni (1933—38), gdje je bio i bibliotekar Konzervatorija, te na Univerzitetu u Napulju (1939—43). DJELA: Decadenza e restaurazione del canto liturgico, 1933; Musicologia e filologia, 1937; // Verso neolatino nella ritmica musicale, 1938; Musiche trobadoriche; Studi sulV umanesimo musicale, 1941; Le Melodie trobadoriche nel Canzoniere provenzale della Biblioteca Ambrosiana, Studi medievali, 1939—42 (separat 1942); La ^Romana Cantilena«, 1942; Mušica di Rinascimento e Rinascimento musicale, 1942; Catalogo della Biblioteca del Liceo musicale G. B. Martini di Bologna, V, Libretti d'opera in mušica, I, 1943; Poesia e mušica nella latinita cristiana dal III al X secolo, 1949 (obj. G. Vecchi s biografijom Sesinija i popisom njegovih djela); Musicologia e filologia. Raccolta di studi sul ritmo e sulla me-lica del Medio Evo, obj. posthumno, 1968. — Izdao sa R. Maragliano-Morijem 24 Canzoni trobadoriche, obj. 1948. LIT.: C. Calcaterra, Ugo Sesini, RAM, 1947.— U. Prota-Giurleo, Ugo Sesiri, MGG, XII, 1965.

SESQUIALTERA (lat. poldruga, za polovinu veća), 1. u akustici oznaĉuje intervalski odnos 3 : 2, tj. kvintu. z. Na orguljama s. je mješanica (mixtura) koja spaja oktavu 1 kvintu (2. i 3. parcijalni ton), ali ukljuĉuje i tercu (5. parcijalni ton). 3. U menzuralnoj notaciji s. je tropolovinska proporcija. Oznaĉuje triolu te je srodna -> hemioli. SESSIONS, Roger, ameriĉki kompozitor (Brooklvn, New York, 28. XII 1896—). Studirao na Hartoard University, Yale School of Music (H. Parker) i kod E. Blocha u Clevelandu i New

340

SESSIONS — SEVŠEK

Yorku. God. 1921 postao Blochov asistent na Cleveland Institute of Music (od 1925 direktor). God. 1926—33 boravio u Evropi (Rim, Firenca, Berlin) i prouĉavao modernu muziku. Vrativši se u SAD predavao 1933—44 na Univerzitetu u New Yorku, 1945—52 bio je profesor na University of CaHfornia u Berkelevu i 1953— 65 na Univerzitetu u Princetonu. Umirovljen, "predavao je još u Berkelevu i na Harvvardu. S. se R. SESSIONS brzo oslobodio Blo-chova utjecaja i stvorio izvoran muziĉki jezik. Njegova je muzika izrazito kromatska s oštrim disonancama. Ritam joj je ţiv, pokretan i uvijek vrlo istaknut. U razvoju muziĉkog ţivota svoje zemlje S. zauzima vaţno mjesto ne samo kao stvaralac već i kao vrstan pedagog. DJELA. ORKESTRALNA. Osam simfonija: I, 1927; II, 1946; I I I , 1957; IV, 1958; V, 1964, VI, 1966; VII, 1967 i VIII, 1968. Koncert za violinu, 1935; koncert za klavir, 1956; Idyll of Theocritus, 1956; Diverlimcnto, 1959; Rhapsody, 1970. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1936 i 1950; gudaĉki kvintet, 1957; duo za violinu i klavir, 1942; sonata za violinu solo, 1953; Pastoral za flautu, 1929; 6 kompozicija za violonĉelo, 1967. — KLAV1RSKA: 3 sonate, 1930, 1946 i 1965; suita From My Diary, 1940. — Ĉetiri koralna preludija za orgulje, 1924—38. — DRAMSKA: opere The Trial of Lucullus, 1947 i Montezuma, izv. 1964. Scenska muzika. — VOKALNA: Turn, O Libertad za zbor i klavir 4ruĉno, 1943; pjesme On the Beach at Fontana, 1930 i dr. Misa za jednoglasni zbor i orgulje, 1956. — SPISI: The Musical Experience of Composer, Performer, Listener, 1950; Harmonic Practice, 1951; Refiections on the Music Life in the United States, 1956; Problems and Issues Facing the Composer Today, MQ, 1960; Questions About Music, 1970. LIT.: M. Brunszcick, Roger Sessions, Modern Music, 1933. — M. A. Schubart, Roger Sessions, MQ, 1946. — A. Imbrie, Roger Sessions, Perspectives of New Music, 1962. — .V. Broder, Roger Sessions, MGG, XII, 1965. — A. Bagnall i L. A. Wright, Roger Huntington Sessions, A Selective Bibllographv and a Listing of His Compositions, Current Musicologv, 1973, 15.

SETACCIOLI, Giacomo, talijanski kompozitor i muziĉki pisac (Corneto Tarquinia, 8. XII 1868 — Siena, 5. XII 1925). Uĉio na akademiji 6". Cecilia u Rimu gdje je od 1922 predavao harmoniju, kontrapunkt i kompoziciju. Od 1925 bio je direktor Konzervatorija u Firenzi. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1918; više simfonijskih pjesama; koncert za klavir. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; sonata u Es-duru za klarinet i klavir; više kompozicija za duhaĉke instrumente i klavir. — Kompozicije za klavir. — Preludij i fuga za orgulje. — DRAAiSKA. Opere: L'ultimo degli Abenceragi, 1893 ; La Sorella di Mark, 1896; Adriana Lecouvreur, 1904 i II Mamelaccio, 1954. — Cantica za sole, zbor i orkestar, 1910; solo-pjesme. — Messa da Requiem, 1914; moteti. — SPISI: Claudio Dcbussy e un inovatore}, 1910 (njem. prijevod 1911); Note e appunti al Trattato d'artnonia di C. de Sanctis, 1923; Studi e conferenze di critica musicaU, 1923. — Preveo na talijanski Handbuch der Harmonielehre H. Riemanna. LIT.: A. Damerini, Giaco mo Setaccioli, MGG, XII, 1965.

SEVDALINKA (od tur. sevda ljubav, strast, prema arapskom sewda crna ţuĉ koja po starim arapskim lijeĉnicima utjeĉe na emotivni ţivot), lirska ljubavna solistiĉka pjesma bosansko-hercegovaĉkog muslimanskog gradskog i malovaroškog stanovništva, poznata kao ornamentirana gradska »ravna« pjesma. Naziv s. novijeg je datuma (objavljen 1890). Zapisano i prouĉavano je mnogo tekstova, manje ima zapisa napjeva i muziĉkih analiza sevdalinki. Tonalni odnosi tih napjeva bliski su temperiranom sistemu. Ĉesta pojava povećane sekunde izmeĊu dva polustepena jedan je od evidentnih orijentalnih elemenata sevdalinke. Napjevi mogu obuhvaćati oktavu pa i nonu, premda ima i manjih opsega. Mnogi temelje na dva tetrakorda, sastava 1, 1/2, 1, gdje je najviši ton donjeg tetrakorda istodobno najniţi ton gornjeg tetrakorda. Na oblikovanje melodijske linije utjeĉu razliĉiti ukrasi, ponekad i dugi melizmi. Slobodan ritam, ritam rijeĉi (rubato) uz jasan izgovor teksta omogućuje dobrom pjevaĉu emocionalno naglašenu izvedbu u kojoj je uz istanĉanu dinamiku znaĉajan svaki detalj veoma razvijene melodijske linije. Izvodi se ili prigušeno (katkad u falsetu) ili punim glasom, u velikom dinamiĉkom rasponu. U našem stoljeću s. se proširila i u Srbiju. S.. pokazuje ĉitav niz veoma razliĉitih dometa, od loše kavanske pjesme do vanrednih ostvarenja u napjevu, tekstu i izvedbi. LIT.: H. Humo, Sevdalinke, Reĉ i slika, 1927. — M. Hadţijahić, Najstariji glasovi o muslimanskoj narodnoj pjesmi u Herceg-Bosni, kalendar Narodna uzdanica (Sarajevo), 1934. — D. Umićević, Izuĉavanje naših sevdalinki, Jugosla venska pošta (Sarajevo), 1937. — G. Gczeman (Gesemann), Prolegomena po vodom gramofonskog snimanja bosanske narodne pjesme, Prilozi prouĉavanju narodne poezije, 1937. — Isti, Bosanska sevdalinka, Sarajevo 1937. —■ H. Dizdar, Izvor sevdalinke, Gajret, 1938. — Isti, Sevdalinke, Sarajevo 1944. — Isti, Lju bavne narodne pjesme (pogovor), Sarajevo 1953. — M. A. Vanljević, Narodna muzika na programu Radio-Beograda, NIN, 1953. — M. Dizdar, Gdje je ona ĉudnovata djevojka..., Ţivot (Sarajevo), 1960. — V. Milošević, Sevdalinka, Sarajevo 1964. J. Bez.

SĆVERAC, Joseph-Marfe Deodat de, francuski kompozitor (Saint-Felix-de-Caraman, 20. VII 1872 — Ceret,24- III 1921). Prvu

poduku u muzici dobio od oca slikara i muziĉkog amatera.! 1893 upisao se na Konzervatorij u Toulousei; 1896 otišao u gdje je 1897—1907 uĉio kompoziciju na Scholi Cantorur Magnard, V. d'Indv). Kasnije je ţivio kao slobodni umj ponajviše u rodnom kraju Provansi. Zaljubljen u ljepotu provansalske prirode, u njezine jetlo i boje, S. je u svoje kompozicije unosio miris svoje z Premda je prošao strogu d'InĊvjevu školu, nikada nije ] graditeljem velikih muziĉkih konstrukcija, pa nije ni ula formalne probleme simfonijske i komorne muzike. Bio je, šl bliţi suprotnom —• impresionistiĉkom — taboru, jer se u ] vim djelima povremeno pojavljuju efekti debussvjevskog; lorita, na bazi rafiniranih harmonija. Ipak cn ne voli impresionistiĉku zamagljenost i neodreĊenost; njemu treba jasna melodiĉka linija oštrih obrisa. Svoja najvrednija ostvarenja dao je na podruĉju klavirske muzike u kojoj na poseban naĉin ţivi sunĉana Provansa, smijeh, ples i veselje njenih ljudi, u blistavoj raskoši pejzaţa. DJ ELA. O RK ESTRALN A.S i m fonijske pjesme: Nymphcs au crepus-ćule, 1901; Tryptique, 1909; Les Gre-nouilles qui demandent un roi, 1910 i Nausikaa; simfonijska suita Didon et Enee, 1903. — KOMORNA: sere-nada za flautu, klavir i gudaĉe; Le Pare aux cerfs za obou, klavir i gudaĉe; Les Muses sylvestres za klavir i dvostruki gudaĉki kvintet. — KLAVIRSKA: sonata u b-molu; A tra-vers ehamps, 1890; Petite suite, 1895; Le Chant de la terre, 1900; En Lan-guedoc, 1904; Baigneuses au soleil, 1908; La Nymphe J.-M. D. DE SEVERAC emueoule Faune indiscret, 1909; Cerdana, 1910; En vacances, 1910; Sous les lauriers roses, 1919; . dal de plomb za 2 klavira, 1905. — Suita za orgulje. — DRAMSKA: op Coeur du tnoulin, 1909; He'liogabale, 1910; Fete des vendanges, 1916 i Le: cesses d'Hokifari (neizv.); scenska muzika. — VOKALNA: solo-pjesme; narodnih napjeva; crkvena djela. LIT.: A. Leigh, Deodat de Severac, The Musical Times, 1919. —E. h Deodat de Severac, RM, 1921.— W. W. Robert, Deodat de Severac, Mus Letters, 1922. — L. Moulin, Deodat de Severac, 1922. — B. Selva, Deo Severac, Pariš 1930. — A. Cortot, Deodat de Severac et son oeuvre piani: La Musique francaise de piano, II, Pariš 1932 (novo izd. 1948). — P. Lan Deodat de Severac, MQ, april 1934. — G. Soula i /. Girard, Hommage a I de Severac, Toulouse 1952. — E. Brody, The Piano Works of Deodat de S (disertacija), Ann Arbor 1964. —■ Ista, Deodat de Severac, MGG, XII,

J. SEVERN, Edmund, ameriĉki kompozitor i dirigent engli podrijetla (Nottingham, 10. XII 1862 — Melrose, Massachu 14. V 1942). Od 1866 u SAD; violinu i kompoziciju uĉio u tonu i 1888—90 usavršavao se u Berlinu kod E. Wirtha (vic i Ph. Scharwenke (kompozicija). Razvio ţivu muziĉku akti kao koncertant, dirigent komornih orkestara, zborovoda i u u Hartfordu, Springfieldu, New Yorku i drugim ameriĉkim dovima. DJELA. ORKESTRALNA. Simfonijske pjesme: Lancelot and 1 1898; Eloise and Abelard, 1915; Festival Overture; suita From Old Neto En 1918 (u prvoj verziji za violinu i klavir); koncert za violinu, 1915; fantazi; Tempesl i dr. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta; klavirski trio; suiu violine i klavir; kompozicije za violinu i klavir (sonata; suita i dr.) i za violi i klavir. — VOKALNA: kantata Jephta's Daughter za soliste, zbor i ort Bold Robin Hood za muški zbor; solo-pjesme. — Instruktivna djela za vi

SEVITZKY (pravo ime Kusevicki), Fabien, ameriĉki gent ruskoga podrijetla (Višnij Voloĉok, Tver, 29. IX 1893 —-A 3. II 1967). Nećak S. Kussevvitzkoga; studirao na Konzervator Petrogradu. Kontrabasist orkestra Velikog teatra u Moskvi i I vne opere u Varšavi. Kao solist gostovao u Poljskoj, Finskoj i v navrata u SAD gdje od 1923 stalno ţivi. Tu je 1925 u Philade organizirao i do 1937 vodio komorni orkestar (Philadelphia C ber String Sinfonietta). Uz to je 1934—36 vodio People's Syml u Bostonu, 1937—55 Simfonijski orkestar u Indianopolisu, 19 52 ljetne koncerte u San Diegu, 1959—65 Univerzitetski ork u Miamiju, a 1965—66 Greater Miami Philharmonic. ' 1956—- 5 7 na koncertnim turnejama po Evropi; gost je i u Jugoslaviji. Komponirao djela za kontrabas i solo-pje SEVŠEK, Nada, pjevaĉica, mezzosopran (Šentilj, 20. 1938 —). Diplomirala povijest umjetnosti na Filozofskom kultetu u Ljubljani; pjevanje studirala na Akademiji za gl (A. Darian); u pjevanju se usavršavala u Milanu i Sieni. Na ( noj pozornici debitirala 1960 kso Isabela (Rossini, Talijan Alţiru) na gostovanju Ljubljanske opere u Dubrovniku. Od solistica je Ljubljanske opere. MeĊu njezinim ostvarenjima sebno se istiĉu uloge Rosina (Rossini, Seviljski brijaĉ), Orfej (G Orfej i Euridika), Eboli (Verdi, Don Carlos), Carmen (Biz Mudrijašica (Orff). K. I

SEYBOLD — SHAKESPEARE SEYBOLD, Arthur, njemaĉki violinist i kompozitor (Hamburg, 6. I 1868 — Weissenfels, 15. XII 1948). Studirao na Konzervatoriju u Hamburgu i tamo djelovao kao nastavnik violine i zborovoda. Najvrednija su mu instruktivna djela. DJELA. Za violinu i orkestar: koncert u e-molu; Romanze; Puszta-Szene; Melodie und Rhythmus. —■ Muški zborovi; solo-pjesme. ■— Instruktivna za violinu: Das neue System (zvie ich meinem 5-jahrigen Jungen das Geigen lehrte); Neue Violin-Etiidenschule ; Lagenschule.

SEYDELMANN, Franz, njemaĉki kompozitor (Dresden, 8. X 1748 — 23. X 1806). Uĉio u Italiji. Dirigent crkvene muzike na dvoru u Dresdenu gdje je i ĉembalist u talijanskoj operi, a od 1778 dvorski dirigent. // Mostro i Turco in Italia najbolje su njegove opere. Odlikuju se naprednom i prikladnom instrumentacijom i dramatskom uvjerljivošću prokomponiranih prizora. Vaţnije su, meĊutim, njegove instrumentalne kompozicije, osobito sonate; u njima se opseţne provedbe razvijaju na naĉelu motiviĉke razrade tema. DJELA. INSTRUMENTALNA: 2 simfonije; 6 sonata za ĉembalo, 1776; 6 sonata za klavir ĉetvororuĉno, 1781; 6 sonata za ĉembalo i flautu, 1785; 6 sonata za ĉembalo i violinu, 1785. — DRAMSKA. Opere: Le Serva scaltra, 1773; La Villanella di Misnia, 1784; 11 Mostro, 1785; // Turco in Italia, 1788 i dr. Singspieli: Arsene, 1779 i Der lahme Husar, 1780. — VOKALNA. Oratoriji: La Betulia liberata, 1774; Gioas re di Giuda, iTJ^t i La Morle Ċ'Abel, 1801. Kan-tate. Zbirke pjesama: Gesangc fiir Maurer mit neuen Melodien, 1784; Lieder beym Clavier zu singen (2 sv.), 1790 i 1791; Taschenbuch und Alrnanach zum Geselligen Vergnugen, 1795 i Lieder geselliger Freude, 1796. — CRKVENA: 36 misa; rekvijem; Stabat Mater; 40 psalama; 37 offertorija; 32 antifone; 15 vespera; 12 litanija i dr. LIT.: R. Cahn-Speyer, Franz Sevdelmann als dramatischer Komponist (disertacija), Munchen i Leipzig 1909. — R. Engldnder, Franz Sevdelmann, MGG, XII, 1965.

SEYFRIED, Ignaz Xaver Ritter von, austrijski dirigent i kompozitor (Beĉ, 15. VIII 1776 — 27. VIII 1841). Prijatelj i uĉenik W. A. Mozarta; studirao uz to još i kod J. Havdna, L. Koţeluha, J. G. Albrechtsbergera i P. Wintera. God. 1797 — 1828 dirigent Schikanederova kazališta Theater auf der Wieden (od 1801 Theater an der Wien). Bavio se i pedagoškim radom; meĊu njegove brojne uĉenike ubraja se F. Suppe. Plodan, ali ne i originalan kompozitor. DJELA. INSTRUMENTALNA: više od 100 orkestralnih djela (simfonije, uvertire i dr.); brojni gudaĉki kvarteti; sonate i druge kompozicije za klavir. — DRAMSKA: (više od 100 radova). Opera Der Wundermann am Rheinfall, 1799. Biblijske drame: Saul, Konig von Israel, 1810; Abrahatn, 1817; Noah, 1819 ;Die Israeliten in der Wiiste i dr. Singspieli; Baleti; scenska muzika za Schille-rove i Grillparzerove drame; pantomime; operete. — CRKVENA: oratoriji; mise; rekvijemi i dr. — Ruckblick in das Theaterleben Wiens, 1834. — Priredio izdanje teoretskih djela Albrechtsbergera, 1827 i Beelhovens Sludien im Gene-ralbass, Kontrapunkt und der Kompositionslehre (s vlastitim samovoljnim dodacima), 1832. LIT.: A. Bauer, 150 Jahre Theater an der Wien, Wien 1952. — H. Jancik, Ignaz Xaver Ritter von Sevfried, MGG, XII 1965.

SEYMOUR, Lynn (rod. Springbett), kanadska plesaĉica (Wainwright, 8. III 1939—). Studij klasiĉnog baleta zapoĉet u Vancouveru kod J. Jepsona i N. Svetlanova završila 1956 na Sadler's Welh Ballet School u Londonu i tamo 1957 debitirala. Iste godine postala ĉlanica Royal Ballet Touring Company (1958 solistica, od 1959 primabalerina). God. 1966—69 prva plesaĉica Njemaĉke opere u Berlinu, a od 1970 prvakinja londonskog ansambla Royal Ballet. Plesala i u Stuttgartu te u Torontu kao solistica trupe National Ballet. Umjetnica izrazite glumaĉke nadarenosti, ostvarila je niz kreacija koje su se odlikovale potpunim uţivljavanjem u ulogu. Najveće je uspjehe postigla u baletima The Burrotv (F. Martin), Poljubac vile (Stravinski)., Trnoruţica i LabuĊe jezero (Ĉajkovski), Pas de trois i La Fete etrange (Faure), Pepeljuga i Romeo i Julija (Prokofjev) te La belle danse sans merci (A. Goehr). LIT.: K. Geitel, Lynn Sevmour, Ballett, 1968.

SFORZATO (rjeĊe sforzando; krat. sf, sfz ili fz; tal. sforzare prinuditi, prisiliti), oznaka za dinamiĉko isticanje jednog tona ili akorda. Pojaĉanje je relativno i ovisi o dinamiĉkom stupnju odlomka u kojem s. dolazi. Sempre s. je oznaka za niz sforzata koji slijede neposredno jedan iza drugoga. S. se obiljeţava i znakom T ili V iznad ili ispod note, odnosno akorda na koji se odnosi. SGAMBATI, Giovanni, talijanski pijanist i kompozitor (Rim, 28. V 1841 — 14. XII 1914). Uĉio kod A. Barbierija (klavir) i T. Nataluccija (harmonija), usavršavao se kod F. Liszta. God. 1860 poĉinje pijanistiĉku karijeru te ubrzo dolazi na glas izvanrednom interpretacijom i biranim repertoarom (najradije je izvodio djela Beethovena, Chopina i Schumanna). God. 1866 debitirao kao dirigent. Nakon koncertnih turneja po Italiji i Njemaĉkoj vraća se u Rim, gdje 1869 osniva, s violinistom E. Pinellijem, školu za klavir i violinu koja je kao Liceo musicale romano 1877 ušla u sastav akademije Santa Cecilia; na tom je zavodu S. vodio pijanistiĉku klasu do kraja ţivota. Uz to i dalje nastupa, takoĊer i u inozemstvu, kao pijanist i dirigent. God. 1893—1908 bio je i umjetniĉki direktor Rimskog filharmonijskog društva.

341

S. je znatno obogatio talijansk :muziĉki ţivot svoga vremena izvodeći kao pijanist i dirigent komorna i simfonijska djela velikih njemaĉkih majstora klasike i romantike. Njegove kompozicije pridonijele su uzdizanju instrumentalne muzike u vrijeme kad je ona u Italiji bila zapostavljena. Sgambatijeva djela odaju njemaĉke uzore (poglavito F. Liszta), ali u pojedinostima, kao npr. u plemenitim melodijskim linijama, osjeća se mediteransko podneblje. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, u d-molu op. u, 1881 i u e-molu, 1883; koncert za klavir u g-molu op. 10, 1878—80; 2 uvertire; Epitalamio simfonico, 1887. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta; 2 klavirska kvinteta; kompozicije za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije. — Više ciklusa solo-pjesama. — Messa da Requiem za bariton, orkestar i orgulje, 1895. LIT.: A. De Angelis, Giovanni Sgambati, RMI, 1912. — F. Volbach, Giovanni Sgambati: Katalog seiner hauptsachlichsten Werke, Mainz 1913. — A. Casella, Giovanni Sgambati, Music and Letters, 1925. — R. Giraldi, Giovanni Sgambati e la Filarmonica Romana, La Rassegna Musicale, 1939. — A. Bonaventura, Giovanni Sgambati, Mušica d'oggi, 1941. — Isti, Ricordi e ritratti, Siena 1950. — M. Rinaldi, II Sogno di Giovanni Sgambati, u djelu I grandi anniversari del 1960 e la mušica sinfonica e da camera nell' Ottocento in Italia, Siena 1960. — S. Martinotti, L'Ottocento e la mušica strumcntale italiana, II Convegno Musicale, I, 1964. — Isti, Giovanni Sgambati, MGG, XII, 1965.

SHAFIR, Shulamith, izraelski pijanist ruskoga podrijetla (Odesa, 1. V 1923 —). Studij zapoĉet u Izraelu nastavio kod A. Schnabela u Italiji i G. Woodhousea u Londonu. Već 1936 koncertirao uz pratnju orkestra, 1941 debitirao u londonskom Royal Albert Hallu. Posebno se istakao kao interpret Beethovenovih djela. SHAKESPEARE, William, engleski dramski pjesnik (Stratford-on-Avon, kršten 26. IV 1564 — 23. IV 1616). Za historiju muzike Shakespeareova djela imaju višestruko znaĉenje. Muziĉke toĉke u njima pokazuju u kojoj je mjeri Sh. smatrao muziku prikladnim dramaturškim sredstvom za postizanje veće scenske uvjerljivosti. Opisi, usporedbe, aluzije i misli o muzici, koje iznose osobe njegovih kazališnih komada, vrijedan su dokument o muziĉkoj praksi elizabetinske Engleske. O snazi i velikom utjecaju Shakespeareova genija na cijeli kulturni svijet svjedoĉi i nepregledan niz kompozicija nadahnutih njegovim radovima. U skladu s tadašnjim kazališnim obiĉajima pjevana je pjesma (ayre, balada, puĉka pjesma) i u Shakespeareovim komedijama ĉesta. No za razliku od svojih suvremenika Sh. uvijek ispisuje cijeli njen tekst, a ne samo poĉetne stihove. Izvorne rijeĉi primjenjene pjesme katkad i mijenja prilagoĊujući ih karakteru uloge i scenske situacije. Tako ona urasta u cjelinu i postaje dramaturški opravdana. Suprotno tradiciji svoga vremena Sh. je pjevane pjesme uvrstio i u neke svoje drame. Tu su one još tjesnije povezane sa scenskim zbivanjem i neposredno sudjeluju u stvaranju dramatskoga efekta 'Ofelijina pjesma u Hamletu; Desdemonina Pjesma o vrbi u Otclu . Scenografske upute u izvornim Shakespeareovim tekstovima historijskih drama i tragedija sadrţe i bilješke o primjeni instrumentalne muzike. To su u ono vrijeme uobiĉajene toĉke scenske glazbe i nemaju većeg znaĉenja. Broken consort prati prikazivanje velikih dvorskih sveĉanosti; svijetli visoki tonovi gudaĉa i harfe doĉaravaju natprirodne pojave i djelovanje magiĉnih sila; oboa proriĉe nesreću, a trublja i trombon su signalni instrumenti. U većini svojih tekstova Sh. spominje muziku. Njegovi sudovi o znaĉenju i ulozi muzike u ţivotu otkrivaju renesansnog mislioca. Poput filozofa antike on joj priznaje veliku sugestivnu snagu, pa je spominje i kao sredstvo u lijeĉenju bolesti (poremećen um kralja Leara treba, prema uputi lijeĉnika, smirivati njeţnom svirkom na ţicanim instrumentima). Skladna je muzika izraz reda, a kaotiĉna odrazuje nered i anarhiju. I pojedinim instrumentima Sh. pridaje odreĊeno simboliĉno znaĉenje. Još za Shakespeareova ţivota komponirali su pojedine muziĉke toĉke (uglavnom pjesme) za njegova kazališna djela R. Johnson, Th. Morley i J. Wilson. U XVII i XVIII st. nastale su mnoge preradbe Shakespeareovih radova. Prema ukusu onoga vremena bile su to najĉešće masques, a kao autori muzike javljaju se, medu ostalima, H. Bishop, J. Clarke, M. Locke i H. Purcell. IzmeĊu 1640 i 1660 prikazivao je u Londonu glumac D. Garrick obnovljene Shakespeareove drame i komedije s pjesmama Th. A. Arnea. Od XVIII st. nadalje Shakespeareov opus privlaĉi paţnju kompozitora svih naroda. Otada do danas nastao je nepregledan niz scenskih muzika, opera, baleta, musicala, pjesama i orkestralnih kompozicija neposredno na Shakespeareov tekst ili nadahnutih sadrţajima i idejama njegovih djela. Evo autora najvaţnijih: SCENSKA MUZIKA: M. A. Balakirev (Kopo/it, JIup, 1861), G. Bantock (Macbeth, 1926), B. Bardi (8 drama i komedija), H. Biilov (Julius Caesar, 1860), M. Cipra (Kako vam drago; Hamlet, 1955), P. I. Ĉajkovski (FaM/iem, 1891), F. Farkas (3 drame), A. Haĉuturjan (Alanćem, 1934), J. Hatton (6 drama), A. Honegger (Hamlet, 1946), S. Hristić (4 drame), E. Humperdinck (5 drama), E. Irwing (8 drama), O. Jozefović (nekoliko drama), E. Kfenek (Sommernachtstraum, 1926), I. Malec (Macbeth), F. Martin (Romeo et Jutiette, 1927), F. Mendelssohn (Sommernachtstraum, 1842), D. Milhaud (8 drama), S. Moniuszko (Hamlet; Kupiec zueniecki), A. Movzes (Rozprdvka zimneho veĉera, 1935; Hamlet, 1938), C. Orff (Sommernachtstraum, 1952 — nova verzija 1964), F. Pedrell (Kralj Lear), W. Pijper (The Tempest, 1930), M. Ponc (9 drama), S. Rajiĉić

342

i i

SHAKESPEARE — SHAW

(San ljetne noći; Romeo i Julija), T. Rangstrom (4 drame), L. R6ţycki (Kupiec weniecki, 1923), F. Salmhofer (5 drama), J. Sibelius {The Tempest, 1925), A. Sullivan (4 drame), L. M. Škerjanc (Mnogo vike ni za što, 1947), D. Šostakoviĉ (FaMjiem 1932), H. Tiessen (3 drame), W. Walton (Macbeth, 1942). i drugi. OPERE: S. Barber (Antony and Cleopalra. 1966), V. Bellini (/ Capuletti ed i Montecchi, 1830), H. Berlioz (Beatrice et Benedict, 1862). B. Blacher (Romeo und Julia, 1950), E. Bloch (Macbeth, 1910), B. Britten (A Midsummer Nighl's Di-eam, 1960), M. Castelnuovo-Tedesco (// Mercante di Venezia, 1958; AU's Well That Ends Well, 1959), U. H. Engelmann (akcioni muziĉko-scenski prikaz Ophelia, 1969), Z. Fibich (Boure, 1895), Ch. Gounod (Romeo et Juliette, 1867), G. Wo\st(Atlhe Boar's Head, 1925), G. Klebe (Die Ermordung Ćaesars, 1959), M. Logar (Ĉetiri scene iz Shakcspearea, 1930), G. F. Malipiero (Giulio Cesare, 1936; Antonio e Cleopatra, 1938), F. Martin (Sturm, 1956), O. Nicolai (Die lusligen Weiber von IVindsor, 1849), G. Rossini (Otelio, 1816), H. Sutermeister (Romeo und Julia, 1940; Die Zauberinsel, 1942), S. Szokolay (Hamlet, 1968), S. Šulek (Koriolan, 1957; Oluja, 1969), A. Thomas (Hamlet, 1868), G. Verdi (Macbeth, 1847; Otelio, 1887; Falstaff, 1893), R. Vaughan Williams (Sir John in Love, 1929), R. Wagner (Liebesverbot, 1836), E. Wolf-Ferrari (Sly, 1927). BALETI: B. Blacher (Hamlet, 1950; Der Mohr von Venedig, 1955), A. Maĉavariani (Omejuio 1957), S. Prokofjev (Po.ueo u JJ3tcynbemma, 1940), A. Thomas (La Tempete, 1889). MUSICALI : L. Bernstein (IVesl Side Story, 1957), C. Porter (Kiss Me Kate, 1948), R. Rodgers (The Boys of Syracuse, 1938). PJESME (soneti, odlomci kazališnih djela): H. Berlioz, J. Brahms. B. Brit ten, M. Castelnuovo-Tedesco, H. W. Davies, W. Fortner, J. Havdn, H. Hovvells, D. Kabalevski, H. Loewe, F. Martin. H. Parry, E. Rubbra, V. Schubert, R. Schumann, J. Sibelius, I. Stravinski, D. Šostakoviĉ, R. Vaughan Williams, P. Warlock, H. Wolf, R. Wood. ORKESTRALNA DJELA: H. Berlioz (uvertira Le Roi Lear, 1831; dramatska simfonija Romeo et Juliette, 1839). B. Bersa (simfonijska pjesma Hamlet, 1897), B. Blacher (simfonijska pjesma Hamlet, I94OX M. Castelnuovo-Tedesco (7 uvertira), P. I. Cajkovski (3 uvertire -fantazije), P. Dukas (uvertira Le Roi Lear, 1883), A. Dvorak (uvertira Olhello 1892), E. Elgar (simfonijska studija Falstaff, 1913), Z. Fibich (simfonijska pjesma Otelio, 1873), L. Foss (suita The Tempest, 1941), N. Gade (uvertira Hamlet, 1861), M. Gurlitt (Shakespeare-Symphonic, 1955), A. Honegger (uvertira La Tempete, 1923), F. Liszt (simfonijska pjesma Hamlet, 1858), J. K. Paine (uvertira As you Like It, 1876, simfonijska pjesma The Tempest, 1877), H. H. Pierson (simfonijska pjesma Macbeth; 4 uvertire), R. Schumann (uvertira Julius Caesar, 1851), B. Smetana (simfonijska pjesma Richard III, 1858), R. Strauss (simfonijska pjesma Macbeth, 1890). NOVA IZD.: Muziĉke toĉke iz Shakespearovih djela obj. L. Ch. Elson (Shakespeare in Music — originalni notni tekstovi uz opširan komentar, 1900; nova izd. 1968 i 1970); E. W. Navlor (Shakespearean Music, 1913; novo izd. 1973); F. W. Sternfeld (Songs from Shakespears's Tragedies 1964); L. Bridgewater (The Stratford Series of Shakespearean Songs, 2 sv., 1964). Izbor iz Shakespeareovih citata o muzici obj. K. Sydow (Shakespeare, Worte iiber Musik, 1951). Glosar muziĉkih termina, koje je Sh. upotrebljavao, obj. M. L. Robbins (Shakespeare's Sweet Music, 1968). LIT.: A. Furnivall, Grenhill i Harrison, A List of Ali Songs and Passages in Shakespeare Which Have Been Set in Music, London 1884. — E. W. Naylor, Shakespeare and Music, London 1896 (II izd. 1931; novi otisak 1965). — G. H. Cozvling, Alusic on the Shakespearean Stage, 1913 (novi otisak New York 1964). — A. H. Moncur-Sime, Shakespeare, His Music and Songs, London 1915 (novi otisak New York 1971). — P. A. Scholes The Purpose Behind Shakespeare's Use of Music, Proceedings of the Musical Association, 1916—17. — R. S. Noble, Shakespeare's Use of Song- London 1923 (novi otisak New York 1966). — Fr. Bridge, Shakespearean Music in the Plays and Early Operas, London 1923 (novo izd. New York 1965). —■ E. J. Dent, Shakespeare and Music, u Companion to Shakespeare Studies, Cambridge 1934. — 11. CojijiepinuncKuii, IIIeKCnnp u MHpoBaH My3biKa. IlIeKcniip 1564—1939, JIeHunrpa;r i MocKBa, 1939- —■ H. G. Sear, Russian Music and Shakespeare, Musical Times, 1944.— B. Patlison, Music and Poetry in the English Renaissance, London 1948. ■— W. R. Bowden, The English Dramatic Lyric, 1603—1642, New Haven 1951. — \V. Sternfeld, The Dramatic and AIlegorical Function of Music in Shakes peare's Tragedies, Annales Musicologiques, 1955. — J. H. Long, Shakespeare's Use of Music (3 sv.), Gainesville 1955—1971. —J. S. Manifold, Music in En glish Drama: From Shakespeare to Purcell, London 1956. —■ J. Wey, Musical, Allusion and Song as Part of the Structure of Meaning of Shakesp eare's PIays, 1957. —■ E. S. H. Doss, The Unity of PIay and Song in Shakespeare (diserta cija), Little Rock 1958. — .7. P. Cutts, Music and the Supernatural in »The Tempest«, Music and Letters, 1958. — Isti, La Musique de scene de la troupe de Shakespeare, Pariš 1959. — T. Waldo 1 R. Blackmond, Musical Terms and the Complexity of Shakespeare's Style (disertacija), Florida 1961. —J. Stevens, Music and Poetry in the Early Tudor Court. London 1961. — W. H. Auden, Music in Shakespeare, London 1963 (njem. Gutersloh 1965; švedski Stockholm 1965; poljski 1969). — F. W. Sternfeld, Music in Shakespearean Tragedy, Lon don 1963. —■ A. Bonstead (redaktor), Music to Shakespeare (katalog scenskih muzika i pjesama za Shakespeareova djela), London 1964. — Zbornik studija IHeKCntip H My3tiKa, JleHiiHrpa^ 1964. — F. W. Sternfeld, William Shake speare, MGG, XII, 1965. —■ W. Mellers, Music in the Shakespearean Theatre, London 1965. — P. H. Hartnoll, Shakespeare in Music (zbirka ĉlanaka uz ka talog komponiranih Shakespeareovih tekstova), New York 1967. — P. J. Seng, The Vocal Songs in the Plays of Shakespeare, Cambridge (Mass.) 1967 ( I I izd. 1968). — M. Brajuha, I Canti nel teatro di Shakespeare, Catania 1967. M . Ku n.

SHANTY (chanty, chantey), radne pjesme engleskih i ameriĉkih mornara. Pjevaju ih obavljajući razliĉite poslove na brodu pri ĉemu pjev pridonosi koncentraciji napora. Najpopularniji sh. potjeĉu iz Amerike (The Wide Missouri, The Banks of Sacramento, The Rio Grande, Mobile Bay). LIT.: F. Rickaby, Ballads and Songs of the Shanty-Boy, 1926. — J. C. Colcord, Songs of American Sailormen, New York 1938. — W. M. Doerflinger, Shantymen and Shantyboys: Songs of the Sailor and Lumberman, New York 1951. — 6'. Hugill, Shanties from the Seven Seas, London 1961. — E. P. Harlow, Chanteying Aboard American Ships, Massachusetts 1962. — W. M. Doerflinger, Shanty, MGG, XII, 1965.

SHAPERO, Harold Samuel, ameriĉki kompozitor (Lynn, Massachusetts, 29. IV 1920 —). Muziku uĉio na Konzervatoriju u Bostonu (N. Slonimskv, E. Kfenek), na Harvard University (W. Piston), na Berkshire Music School (P. Hindemith) i kod N. Boulanger u Cambridgeu (Massachusetts); diplomirao 1941 postigavši Prix de Rome. U Rimu boravio 1949—50. Od 1952 pro-

fesor je muzike na univerzitetu Brandeis u Walthamu. Nje se kompozicije odlikuju briljantnim slogom i zanimljivom mjenom dodekafonskih postupaka. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, Symphony for Cl Orchestra, 1947 i II, 1948; partita za klavir i mali orkestar: koncert, NineMinute Overture, 1940; uvertira The Travellcrs, 1948; Credo, 195 renada za gudaĉki orkestar, 1945. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, Three Pieces for Three Pieces za flautu, klarinet i fagot, 1939; Chaconnc Monteverdi za sastav od 13 jazz-sviraĉa, 1957; sonata za trublju i klavir, sonata za violinu i klavir, 1942. — KLAVIRSKA: Three Amateur Si 1944; varijacije, 1948 i 1949; sonata za klavir 4-ruĉno, 1941. — Kantate of Halevi, 1954 i Hebretu Cantata.

SHAPEY, Ralph, ameriĉki kompozitor i dirigent (I delphia, 12. III 1921 —). Muziku uĉio na Univerzitetu u Ch (S. Wolpe). God. 1930—42 pomoćni dirigent Omladir orkestra i predavaĉ na Univerzitetu u Philadelphiji, od predaje na Univerzitetu u Chicagu. Kao gost dirigirao ra tim orkestrima u tom gradu i u New Yorku. Predstavn: meriĉke muziĉke avangarde, nevezan za bilo koji smjer ili š S. u svom stvaranju dosljedno slijedi vlastitu koncepciju. Ko: zicije temelji uvijek na nekoj konkretnoj predodţbi koju va Image; primjenom razliĉitih kompozicijskih postupaka c toku djela poprima brojne modifikacije. DJELA. ORKESTRALNA: koncert Invocation za violinu; koncs klarinet i komorni orkestar; Challenge — The Family of Man; Ontogeny, Incantations, 1959. — KOMORNA: 6 gudaĉkih kvarteta; Discourse za 4 i menta; Evocation za violinu, klavir i udaraljke; sonata za obou i klavir; figuration za flautu i klavir, 1965; Partita za violinu i 13 sviraĉa, T966; Pc Fantasy za violonĉelo i 16 sviraĉa, 1967. — Klavirske kompozicije. — L sions za sopran i 23 instrumenta, 1960; Songs of Eclasy za sopran, klavir, uda i vrpcu, 1967.

SHAPLEIGH, Bertram, ameriĉki kompozitor (Bo Massachusetts, 15. I 1871 — Washington, 2. VII 1940). je muziku u Bostonu (G. E. Whitting, G. W. Chadwick, i Dovvell); 1898—1915 ţivio u Engleskoj. Po povratku u York posvetio se komponiranju. Ĉesto je pisao u duhu orijen muzike koju je mnogo istraţivao i o kojoj je, kao dobar pc valac, odrţao brojna predavanja. Poznat je kao izdavaĉ The cert Program Exchange. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, u h-molu op. 62 i u A-dur 68; poema za violonĉelo i orkestar; simfonijski preludij; suite Ramayana Amir; The Dance of the Dervishes; Consolations. — KOMORNA: gu kvartet; klavirski trio; kompozicije za violinu i klavir, za violonĉelo i klav Klavirske kompozicije. — Sedam opera. — VOKALNA: kantata Canlic cantici; The Raven (E. Poe) za zbor i orkestar; Mirage za zbor i orkestar; 1 Romance of the Year za solista i mješoviti zbor; zborovi; oko 100 solo-pjesan Misa u D-duru i druga crkvena djela. — Niz ĉlanaka i rasprava o umjet

SHARP, Cecil James, engleski etnomuzikolog (Lon 22. XI 1859 —■ 23. VI 1924). Muziĉku naobrazbu stekao uj nom kao samouk za pravnih studija u Cambridgeu. God. 18 92 orguljaš u katedrali u Adelaidi (Australija) gdje je osn muziĉku školu; 1896—1905 direktor Hampstead Conservc of Music u Londonu. Od 1902 sakupljao i istraţivao engl narodne pjesme i plesove. God. 1911 osnovao English Folk D Society; iste je godine postao ravnateljem u School of Folk . and Dance u Stratford-on-Avonu. Radi istraţivanja muzi folklora boravio 1914—18 u Appalachians-Mountains (SAD), i jim zbirkama i obradbama, te raspravama o engleskom muziĉ folkloru S. je oţivio interes za narodnu muziku i dao poticE formiranje pokreta vaţnog za novije englesko muziĉko stvar; God. 1930 osnovano je u Londonu udruţenje Cecil Sharp H sa zadatkom da nastavi istraţivanje i njegovanje engleskoga ziĉkog folklora (1932 spojeno s English Folk Song Sodety). DJELA: English Folk-Song: Some Conclusions, 1907; The Dance: Historical Survev of Dancing in Europe (sa A. P. Oppeom), 1924. — Ob brojne zbirke engleskih i ameriĉkih narodnih napjeva i plesova. LIT.: W. Shuldham Shaw, Cecil Sharp and English Folkdances, L01 1929. —■ A. H. Fox Slrangways i M. Karpeles, Cecil Sharp, London 192: izd. 1955). —• M. Carpelcs, Cecil James Sharp, MGG, XII, 1965.

SHARP, Geoffrey Nevvton, engleski muziĉki pisac i kril (Leeds, 14. VI 1914 —• Chelmsford, Essex, 29. III 1974). ! dirao strojarstvo; muziku uĉio na Royal College of Music u L donu. God. 1940 utemeljio i do smrti ureĊivao ĉasopis The M Reviezu u Cambridgeu. Bio je suradnik više dnevnih listova (i day Times) i struĉnih ĉasopisa. SHAW, Artie (pravo ime Arthur Arshawsky), amei jazz-klarinetist, dirigent i kompozitor (New York, 23. V 1 —). Uĉio najprije alt-saksofon u New Havenu, a kasnije pr< na klarinet. Karijeru zapoĉeo 1929 u orkestru J. Cavallara; ] veći uspjeh postigao 1935 na koncertu u Imperial Theatre, New Yorku izvodeći vlastitu kompoziciju za klarinet i gud: kvartet. God. 1936 utemeljio big band koji je postao jedan najboljih svving-orkestara u svijetu. S tim je sastavom lansi i svjetski šlager Begin the Beguine (C. Porter). Sastav svog banda mijenjao je nekoliko puta, a 1939 napustio ga je te idi godina vodi razliĉite velike i manje ansamble od kojih je pozn; combo-sastav Gramercy Five. U toku rata 1943—-44 vodi ,

SHAW — SHEARING band ameriĉke mornarice s kojim nastupa za ameriĉke trupe na podruĉju juţnog Pacifika. God. 1944 sastavio je novi big band (sa Royem Eldridgeom, Barnevem Kesselom i drugima) i zatim novi Gramercy Five (Ray Conniff, Herb Stevvart i dr.); 1955 —60 ţivio povuĉeno u Španjolskoj. Bio je predsjednik poduzeća za otkup i produkciju filmova Artixo Productions. Virtuoz vanredne tehnike i jasnog tona, poslije B. Goodmana najpoznatiji klarinetist i jedan od najboljih voditelja jazz-sastava u eri swinga. Snimio je velik broj ploĉa. Komponirao: Concerto for Clarinet, te melodije Nightmare, Any Old Time, Non Stop Flight, Everything's jfumpin' i dr. Napisao je autobiografiju The Trouble zoith Cinderella, An Outline of Identity (New York 1952, II izd. 1963). LIT.: W. F. van Eyle, Discography of Artie Shaw, ZaanĊam 1966.

SHAW, Brian (pravo ime Earnshavv), engleski plesaĉ i baletni pedagog (Huddersfield, 28. VI 1928 —■)• Studij klasiĉnog baleta, zapoĉet kod M. Shaw, završio 1944 na baletnoj školi Sadler's Wells Ballet Schoolu Londonu. Otada djeluje u tom kazalištu kao solist, a zatim kao prvi plesaĉ i pedagog. Plesaĉ virtuozne tehnike, istakao se u ulogama Plava ptica (Cajkovski, Trnoruţica) i Blue Shater (Meverber, Les Patineurs). Veoma su zapaţene njegove kreacije u koreografijama F. Ashtona (Franck, Simfonijske varijacije; Henze, Undine; Satie, Alonotones 1.; Elgar, Enigma Va-riations; Oldham, Bonne-Bouche; Britten, Princ of the Pagodas; Donizetti, Veneziana). SHAW, George Bernard, irski knjiţevnik (Dublin, 26. VII 1856 — London, 2. XI 1950). Do 1898 intenzivno se i uspješno bavio muziĉkom kritikom i publicistikom. God. 1888—89 bio je suradnik lista Star u kojem je objavljivao izvrsne muziĉke kritike pod šifrom Corno di Bassetto. God. 1890—94 pisao je muziĉke feljtone za list The World. Poslije 1898 objavljivao je ĉlanke 0r muzici samo povremeno, tako za British Music Bulletin (juni 9i9)j za Aiusic and Letters (januar 1920, o Elgaru). Prigodom osnivanja British Music Society odrţao je mnoga prigodna pre davanja. U svojim kritikama S. je ĉesto zajedljivim humorom znao ţigosati pojedine nezdrave pojave u muziĉkom ţivotu Engleske. DJELA (muziĉka): The Perfect Wagneritc (analiza Wagnerove tetralogije Der Ring des Nibelungen), 1897 (II izd. 1922); Music in London: 1890—94 (kritike obj. u The World, 3 sv.), 1932; London Music in 1888—S« (kritike obj. u The Star), 1937 (njem. prijevod i izbor pod naslovom Musik in London, 1957). — Izbor iz Shawovih muziĉkih kritika obj. E. Bentlev (Shaw on Music; a Sclection from the Aiusic Criticism of B. Shazv, 1955). LIT.: W. Irvine, G. B. Shaw's Musical Criticism, MQ, 1946. — F. E. Loemenstein, Bernard Shaw's Music Critic, Hinrichsen's Musical Year Book, VI, 1949—50. — F. Baake, G. B. Shaw als Musikschriftsteller (disertac ija), Kiel 1953 (rkp.; izvod pod naslovom G. B. Shaw als Musikkritiker, AFMW, 1953). — M. Shcnfield, Shaw as Music Critic, Music and Letters, 1958. — N. Cardus, George Bernard Shaw, MGG, XII, 1965.

SHAW, Martin Edvvard Fallas, engleski kompozitor (London, 9. III 1876 — Southvvold, 24. X 1958). Uĉio na Royal College of Music u Londonu (Ch. Stanford). Crkveni orguljaš i zborovoda u Londonu. Zauzimao se za oţivljavanje Purcellove dramske muzike te 1900 osnovao Purcell Operatic Society. Zastupnik engleskog nacionalnog smjera, osobito u crkvenom zbornom pjevanju, radio je na reformi engleske crkvene muzike. Istakao se kao kompozitor solo-pjesama i školskih zborova. DJELA. INSTRUMENTALNA: suita za gudaĉki kvartet, 1923; sonata za flautu i klavir, 1942; klavirske kompozicije (album Brer Rabbit). — DRAMSKA: ballad opere Mr. Pepys, 1926 i IValerloo Seave. Muziĉki igrokazi: The Soul of the World, 1910; Brer Rabbit, 1914 i Master Valiant, 1936. Opereta Philomel. Scenska muzika.— VOKALNA. Oratoriji: Eastcr, 1930; The Rock, 1934 i The Redeemer, 1945. Za soliste, zbor i orkestar: The Seaport and the Sai~ lors, 1931; The Ithacans, 1933; Sursum Corda, 1933 i Budmouth Dears. Ciklusi The JJngentle Guest za bariton, harfu i gudaĉki kvartet, 1932 i Waler Folk za bariton, klavir i gudaĉki kvartet, 1932; zborovi; 15 solo -pjesama, 1917—36. — Moteti; anthemi. — SPISI: The Principles of English Church Music Composition, 1921; autobiografija Up to New, 1929. —■ IZDANJA. Zbirke engleskih svjetovnih i crkvenih pjesama: English Hymnal (s Vaugham Williamsom), 1906; The English Carol Book, 1913; The Motherland Song Book (4 sv.; sa svojim bratom Geoffrevjem Sh.), 1919; League of Nations Song Book, 1921; Song of Praise (s Vaugham Williamsom i dr.), 1924; Oxford Carol Book P. Dearmera, 1928; Songs of Praise for Boys and Girls, 1929. LIT.: P. M. Young, Martin Edward Shaw, MGG, XII, 1965.

SHAW, Robert Lavvson, ameriĉki dirigent (Red Bluff, California, 30. IV 1916—). Studirao na Pomona College u Claremontu i tu još za vrijeme studija bio zborovoda. Ţivio zatim u New Yorku: 1938—44 vodio je Waring's Glee Club, 1941 osnovao 1 do 1954 vodio amaterski zbor Collegiate Chorale, koji je pod njegovim vodstvom stekao visoka priznanja. Uz to je 1942—45 bio dirigent u Berkshire Music Center u Tanglevvoodu (Lenox), 1946—50 proĉelnik odjela za zborno pjevanje na Juilliard School of Music u New Yorku, od 1967 umjetniĉki direktor Simfonij skoga orkestra u Atlanti. God. 1948 osnovao vokalni ansambl Robert SJiazv Chorale s kojim je poduzimao brojne turneje po Americi i Evropi (u više navrata gostovao u Jugoslaviji). Sa svojim zborom Sh. izvodi kompozicije razliĉitih razdoblja, od vokalne muzike starih majstora do djela suvremenih autora i to

343

uvijek stilski autentiĉno i profinjeno. Sh. je nastupao i kao orkestralni dirigent. SHAWN, Ted, ameriĉki plesaĉ, koreograf i pedagog (Kansas City, 21. X 1891 — Orlando, Florida, 9. I 1972). Klasiĉni balet uĉio kod H. Wallacha; debitirao 1911 u Denveru. Sh. je u Los Angelesu vodio vlastitu plesnu školu i tamo prvi snimio plesani film (Dance of the Ages). God. 1914 proputovao s manjom trupom SAD, a godinu dana kasnije, sa svojom ţenom R. Saint Denis, osnovao plesnu školu koja je utjecala na stvaranje modernoga plesnog stila u Americi. Kada je 1932 škola prestala djelovati, Sh. je osnovao iskljuĉivo od plesaĉa trupu All-Male Dancers Group i s njome gostovao u SAD i Londonu. God. 1933 utemeljio u Berkshire Hillsu (Massachusetts) plesni studio Jacob's Pilloto koji je pod njegovim vodstvom do 1941 prerastao u znameniti festival plesne umjetnosi. Osim u SAD, Sh. je gostovao i u Evropi i Australiji (1947). Iako se isticao neobiĉnom mnogostranošću, njegova paţnja bila je ipak najviše posvećena stvaranju izrazito muškoga plesnog stila i u tome je postigao velik uspjeh. Medu njegovim baletima najveću su popularnost postigli Xochitl (H. Grunn), inspiriran umjetnošću Azteka, Feather of the Dawn (C. W. Cadman) te The Dreams of Jacob (Milhaud). Za svoj pionirski rad na širenju plesne umjetnosti u Americi Sh. je nagraĊen brojnim odlikovanjima. DJELA: Ruth St. Denis: Pioneer and Prophet, 1920; The American Ballet, 1926; Gods Who Dance, 1929; Fundamentals of a Dance Education, 1938; Dance Wc Must, 1940; Every Little Movement, 1954; Thirty-Three Years of American Dance, 1959; One Thousand and One Night Stands (sa G. Pooleom), 1960. LIT.: K. S. Dreier, Shawn, the Dancer, Nevv York 1933. — A. Todd, Demishawn-Cradle of American Dance, 25 Years of American Dance, New York 1954. — T. S., Remember: Jacob's Pillow Was a Stone, Dance Magazine, 1970. — W. Terry, The Anniversarie of Ted Shawn, ibid., 1971.

SHEARER, Moira, engleska plesaĉica (Dunfermline, 17. I 1926 —). Studij klasiĉnog baleta zapoĉet u Sjevernoj Rodeziji nastavila u Londonu (F. Fairbairn, N. Legat) te na Sadler's Wells Ballet School. Debitirala 1941 u trupi International Ballet; 1942—52 prvakinja trupe Sadler's Wells Ballet, 1953—54 trupe London Festival Ballet. Briljantna tehniĉarka, izvanredno snaţna liĉnost, ostvarila je niz uvjerljivih likova u baletima klasiĉnog i modernog repertoara od kojih se istiĉu: Symphonic Variations,Don Juan (R. Strauss), Pepeljuga (Prokofjev), Miracle in the Gorbals (A. Bliss), The Clock Symphony (Havdn). Svjetsku slavu postigla je u baletnom filmu Crvene cipelice (1948); nastupala zatim i u filmovima1 Hoffmannove priĉe (I95 )) The Man Who Loved Redheads (1955) i Un, deux, trois, quatre. Napustila plesnu scenu M. SHEARER i 1955 posvetila se kazališnoj i filmskoj glumi.

LIT.: R. Tennent, Moira Shcarer, London 1947. — P. Crozvle, Moira Shearer, London 1949. — H. Fischer, Moira Shearer, London 1952. — M. Clarke, The Sadler's Wells Ballet, London 1955.

SHEARING, George Albert, engieski jazz-pijanist i kompozitor (London, 13. VIII 1919 —). Klavir uĉio u Londonskom institutu za slijepe. Ĉlan ansambla Rhythm Club Jam Session. Debitirao je kao solist 1937, snimivši prvu ploĉu na nagovor kritiĉara L. Feathera. Zatim je koncertirao u Engleskoj s orkestrom slijepih koji je vodio C. Bampton, a 1946 u SAD. U Londonu nastupao solistiĉki i s vlastitim manjim sastavima; od 1947 ţivi u New Yorku. Svjetsku slavu postigao kvintetom (klavir, vibrafon, gitara, kontrabas i udaraljke) koji je osnovao 1949. Izvoran naĉin interpretacije tog ansambla znatno je utjecao na razvoj cool jazza. God. 1962 raspustio kvintet i organizirao West Coast Group. Reorganiziravši 1965 svoj sastav koncertira na recitalima i u klubovima. Gostovao u Evropi (1962), Japanu (1963) i na turnejama u SAD. Nekoliko je godina bio najpopularniji jazz-pijanist u Engleskoj. S. ide u red najistaknutijih predstavnika modernoga jazza. Najpoznatije kompozicije su mu September in the Rain, Lullaby of Birdland, Shearing Bossa Nova i Jazz Moments. Komponirao i filmsku muziku.

344

SHEDLOCK — SHOW

SHEDLOCK, John South, engleski pijanist i muziĉki pisac (Reading, 29. IX 1843 •— London, 9. I 1919). Uĉio u Parizu, klavir kod E. Liibecka i kompoziciju kod E. Laloa. Klavirski pedagog i koncertni pijanist u Londonu, od 1879 poglavito muziĉki kritiĉar listova The Academy i The Athenaeum (1901—16). Neko vrijeme izdavao ugledni ĉasopis Monthly Musical Record. Bavio se i kompozicijom. DJELA: studija The Pianoforte-Sonata, Its Origin and Developrnent, 1895 (najvaţnije djelo, njemaĉki prijevod O. Stieglitz, 1897); Beelhoven's Pianoforte Sonata, the Origins and Respeclive Values of Various Readings, 1918. — Preveo na engleski Riemannov Musiklexikon (IV izd.), 1893—99 i Beethovenova pisma. — Izdao The Beethoven Cramer Studies, 1893 (prvi svezak Cramerovih etida s Beethovenovim napomenama); 2 Biblijske sonate J. Kuhnaua, 1895; izbor kompozicija za ĉembalo B. Pasquinija, G. Frescobaldija, J. J. Frobergera i dr. LIT.: W. H. Stock, John South Shedlock, MGG, XII, 1965.

SHEPHERD, Arthur, ameriĉki kompozitor i dirigent (Pariš, Idaho, 19. II 1880 —• Cleveland, 12. I 1958). Muziku uĉio na New EnglanĊ Conservatory u Bostonu. God. 1897—1900 kazališni i koncertni dirigent u Salt Lake City, 1910—17 nastavnik za harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Bostonu; vodio je i tamošnji zbor Cecilia-Society; 1920—26 bio je drugi dirigent Simfonijskog orkestra u Clevelandu. God. 1927—50 predavao na Univerzitetu u Clevelandu. S. je romantiĉar koji u svojim djelima teţi za specifiĉnim muziĉkim nacionalnim izrazom; ĉesto upotrebljava melodije ameriĉkih narodnih pjesama. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, Horizons, 1927 i II, u Dduru, 1938; koncert za violinu, 1946; Fantaste — Humoresque za klavir i orkestar, 1916. Uvertire: Ouverture Joyeuse, 1901; The Festival of Youth, 1915 i Overture to a Drama, 1919 i dr. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta, 1934—55; klavirski kvintet, 1940; Divertissement za duhaĉki kvintet, 1943; 2 sonate za violinu i klavir, 1914 i 1927. — KLAVJRSKA: 3 sonate (I, 1912; II i III, 1929); varijacije i dr. — VOKALNA: kantate The City in the Sea, 1913 i Song of the Pilgims, 1937; zborovi; solo-pjesme. — Psalam XLII za zbor i orkestar, 1944 i dr. crkvene kompozicije. —■ SPISI: The String~Quartets of Beethoven, 1937; Papa Goctschius in Retrospekt, MQ, 1944. LIT.: D. Leedy, Arthur Shepherd, Modern Music, 1939. —■ W. 5". Nezvman, Arthur Shepherd, MQ, 1950. — R. Loucks, Arthur Shepherd, New York 1962. — Isti, Arthur Shepherd, MGG, XII, 1965.

SHERIDAN, Margaret, irska pjevaĉica, sopran (Countv Mayo, 15. IX 1889 — Dublin, 16. IV 1958). Pjevanje uĉila u Dublinu i kod Tine Sconamiglio u Milanu; na opernoj pozornici debitirala 1918 u rimskom Teatro Costanzi kao Mirni (Puccini, La Boheme). Ubrzo se proslavila u napuljskom San Carlu i 1920 prvi put nastupila u milanskoj Scali, gdje je osobito u razdoblju 1925—30 ĉesto gostovala. Pjevala je u veronskoj Areni, u londonskom Covent GarĊenu i drugdje, osvajajući sugestivnom interpretacijom i punoćom zvonkoga glasa. U njezine najveće kreacije idu heroine iz Puccinijevih opera. SHERRIF, Noam, izraelski kompozitor i dirigent (Tel Aviv, 7. I 1935 —). Kompoziciju uĉio kod P. Ben-Haima u Tel Avivu, dirigiranje kod I. Marke vica. Završivši studij na Hebrejskom univerzitetu u Jeruzalemu, usavršavao se u kompoziciji kod B. Blachera u Berlinu. Utemeljitelj i dirigent (1956—60) orkestra Hebrejskog univerziteta i 1966—67 profesor dirigiranja na Rubin Academy of Music u Jeruzalemu i na Nacionalnoj akademiji u Tel Avivu, od 1969 je direktor izraelske produkcije gramofonskih ploĉa (Isracol) i muziĉki savjetnik Ministarstva za kulturu i odgoj. Najprije pod utjecajem Debussvja i Stravinskog, pa zatim Bartoka, Sh. je kasnije izgradio vlastiti stil, inspiriran orijental nim i ţidovskim narodnim melosom. DJELA (izbor): Festival Prelude za orkestar, 1957; Songs of Degrees za orkestar, 1959; Music za drvene duhaĉke instrumente, trombon, kontrabas i klavir, 1960; Ashrei za alt, flautu, 2 harfe i udaraljke, 1961; sonata za klavir, 1962; Heptaprisms za komorni orkestar, 1965; Metamorphoses on a Galliard za orkestar, 1966; 2 Epigrams za komorni orkestar, 1968; Chaconne za orkestar, 1968; koreografska drama Cain za elektronske zvukove na magnetofonu, 1969; gudaĉki kvartet, 1970. Filmska i scenska muzika; zborovi.

SHIBATA, Minao, japanski kompozitor (Tokio, 29. IX 1916 —). Na Univerzitetu u Tokiju studirao botaniku i estetiku; kompoziciju uĉio privatno (S. Moroi). God. 1959—69 bio je profesor muzikologije na Visokoj školi za muziku i likovne umjetnosti u Tokiju. DJELA (izbor): ciklus La Bonne ehanson za ţenske glasove i klavir, 1948; Signature Theory za sopran i orkestar, 1953; Black Portrait za sopran i komorni orkestar, 1954; Konkretna muzika za stereofonski prijenos, 1955; Improvizacije I-II za klavir, 1957 i 1968; Black Distance za sopran i komorni orkestar, 1958; Hans, the Empty Pocket za recitatora, muški zbor i komorni orkestar, 1959; Sinfonia za orkestar, 1960; Essay for Six Brasses, 1965; improvizacija za elektronsku muziku, 1968; Ryeteki za marimbu, udaraljke i elektronske zvukove, 1970. — SPISI: Inshoha-igo (Poslije impresionizma), 1967; Historija muzike (3 sv.), 1967—71; Musique et technologie au Japon, RM, 1971.

SHIELD, William, engleski violist i kompozitor (Swalwell, Durham, 5. III 1748 — Brightling, Sussex, 25. I 1829). Uĉio u Newcastlu kod orguljaša Ch. Avisona. Nekoliko godina dirigent u manjim engleskim gradovima, 1772—91 ĉlan orkestra talijanske opere u Londonu, a uz to od 1778 stalni kompozitor opere Covent Garden. God. 1791 upoznao je J. Havdna te ga pratio na putu po Francuskoj i Italiji. God. 1792 vratio se na Covent Garden gdje je djelovao kao muziĉki direktor i operni kompozitor do

1798. Shieldova muzika, bliska Havdnovoj, odlikuje se je stavnom i neposrednom melodikom. Osobitu popularnost vala su njegova kazališna djela u koja je ĉesto unosio i popu! arije drugih autora. DJELA: 6 dueta za 2 violine, 1780; 6 gudaĉkih trija, 1796; 6 gui kvarteta, 1782. — Oko 70 raznovrsnih kazališnih djela (opere Robin Hooa Enchanted Castlc; Tzvo Faces under a Hood i dr.; pantomime; intermediji ticei). — Zbirke pjesama: A Collection of Favourite Songs, 1778; A Col of Songs Sung at Vauxhall, 1780 i A Collection of Canzonelles and an 1796; 42 pjesme i balade pojedinaĉno. — INSTRUKTIVNA: An Introa to Harmony, 1800; Rudiments of Thorough-bass (5 sv.), 1815. LIT.: J. Robinson, Life of William Shield, Newcastle 1891. — W. H William Shield, Music and Letters, 1950. —• A. D. McCredie, William S MGG, XII, 1965.

SHIFRIN, Seymour, ameriĉki kompozitor (New > 28. II 1926 —). Studij muzike završio na Columbia Unive u New Yorku; kompoziciju uĉio privatno još kod W. Schun Od 1952 na University of California u Berkelevu instruktor, asi i 1960—66 profesor; od 1966 na istom je poloţaju u VC'alth (Massachusetts). Od 1962 Ĉlan je uredništva ĉasopisa Perspec of New Music. ' DJELA. ORKESTRALNA: komorna simfonija, 1953—54; Music, ] Three Pieces, 1959. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta, 1949, 1962, 1 1967; Serenade for 5 Instruments, 1954; In eius memoriam za flautu, kla violinu, violonĉelo i klavir, 1968; sonata za violonĉelo i klavir, 1948; di violinu i klavir, 1971; Konzertstuck za violinu solo, 1961. — KLAVIRt Four Cantos, 1949; Fantasie, 1950; Trauermusik, 1961. The modern T za klavir 4-ruĉno, 1961. — VOKALNA: Cantata to Sophoclcan Choru: zbor i orkestar, 1957; Odeš of Shang za zbor, klavir i udaraljke, 1963; A i eval Latin Lyric za zbor, 1954; Satires of Circumstance za sopran i kor ansambl, 1964; solo-pjesme: Tzvo Early Songs, 1947; The Cat and the / 1949; No Second Troy, 1951 i Spring and Fali, 1953.

SHIMIZU, Osamu, japanski kompozitor (Osaka, 4. 1911 —). Uĉenik K. Hashimotoa; studirao i na Visokoj muzi školi u Tokiju. Muziĉki urednik Radio-Tokija; sada je gene: direktor izdavaĉkog poduzeća Lazoai-Gakufu i predsjednik S za japanskih pjevaĉkih društava. Dobitnik brojnih nagrada, kompozitor istakao se svojim pokušajima da sadrţaje tradicic nog japanskog Kabuki-kazališta obradi u stilu zapadnoevro opere. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije, 1951, 1957 i 1960; 4 stavi jednu indijsku melodiju, 1950; suita, 1952. — KOMORNA: kvartet za i gudaĉe; skice za 3 kotoa; Balada za violinu i klavir, 1941. — DRj4Mt Opere: Shuzenji-Monogatari, 1954; Princeza iz Charcoala, 1956; Ĉovjek puca u modro nebo, 1956; Nespretni violonĉelist, 1957; Pjevajući skelet, '. Shunkan, 1964; Progonstvo, 1964; Himna Dengyo Daishi, 1966; komiĉna ( Muko Erabi, 1969; historijska opera Daibutsu-Kaigen, 1970. Baleti Zemlja, i Vatra u ravnici, 1962. — VOKALNA: kantate Ren~nyo, 1948 i Mir, 1 Olimpijska himna za zbor i orkestar, 1964; budistiĉke kantate; oko 300 zbo; solo-pjesme. — Uvod u muziku, 1964. — Instruktivna djela i dr.

SHIMMY, društveni ples u 2/4 ili alla breve mjeri. Pc laran je bio u SAD za vrijeme Prvoga svjetskog rata, a nešto nije i u Evropi. Jedan od najljepših primjera je Kitten on the I Z. Konfreva. Sh. je ušao i u umjetniĉku muziku (P. Hinderr Suita op. 26; W. Gross, Plesna suita op. 20). SHINOHARA, Makoto, japanski kompozitor (Osaka, XII 1931 —). Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Tokiju Ikenouchi), na Pariškom konzervatoriju (T. Aubin, O. Messi; i na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu (B. A. Zimmermann, M. Koenig). Djelovao je u elektronskim institutima u Utrec (1965—66), na Columbia University u New Yorku (1971— i na Japanskom radiju u Tokiju (1974). DJELA. ORKESTRALNA: Solitude, 1961; Visions II, 1970. — KOM NA: sonata za violinu, 1958; Trois pieces concerlantes za trublju i klavir, 1 Obsession za obou i klavir, 1960; Allernance za udaraljke, 1962; Conson za 6 instrumenata, 1967; Fragmente za tenorsku blokflautu, 1968; Rela za flautu i klavir, 1970; Reflexion za obou solo. 1970; Rencontaes za jednog kusionistu i vrpcu, 1972; Tayutai za koto, 1972; Kyudo za shakuhachi i hi 1973. — Tendence za klavir, 1963. — ELEKTRONSKA: Broadcasting, 1 Visions I, 1965; Memoires, 1966 i City Visit, 1971. — Personagge za pjevi stereofonske zvukove, 1968.

SHOVV (engl. predstava, izvedba, prikaz), zabavna predst s muziĉkim toĉkama i plesom. Izvodi se estradno, u koncerti dvoranama ili zabavištima tipa music-halla, a najviše na televi U središtu je takve priredbe ĉesto jedan artist, zabavljaĉ, glun pjevaĉ, plesaĉ (tzv. One-Man-Show). Sh. se proširio najprije u SAD kao zabavna predstava sli reviji (1949—54 televizijska serija Maxa Liebmana, Your Si of Shozos). Veliku su popularnost kasnije stekli kao voditelji miĉari Red Skelton, Jerry Lewis, Danny Kaye i dr. U Engle; je velik uspjeh imao tip satiriĉkog showa s aktualnim temi (npr. A Shozv Called Fred), zatim tjedna emisija Shozv of the W posvećena najpoznatijim »zvijezdama« jazza (L. Armstrong, ) Fitzgerald, Count Basie) i dr. Na talijanskoj radio-televiziji ši interes pobuĊuje Canzonissima, sh. u kojem se svake godine pr stavljaju i natjeĉu pjevaĉi, a sudjeluju i poznati glumci i zab ljaĉi. Ako je u okviru showa u središtu samo jedan izvodilac, poziva kao goste poznate liĉnosti iz muziĉkog ili kazališnog sviji 1. Ać.

SHUARD SHUARD, Amy, engleska pjevaĉica, sopran (London, 19. VII 1924 —). Pjevanje studirala na Trinity Collegeu u Londonu; na opernoj pozornici debitirala 1949 u Johannesburgu kao Aida (Verdi) i 1949—55 bila angaţirana u londonskom Sadler's Wells Theatru. Od 1955 ĉlanica je Covent Gardena, kao i redovit gost Drţavne opere u Beĉu, milanske Scale, Sveĉanih igara u Bavreuthu i drugih velikih svjetskih opernih kazališta. Dramski sopran velike izraţajnosti i punoće S. se posebno istiĉe kao Amelia, Ladv Macbeth i Amneris (Verdi, Krabuljni ples, Macbeth i Aida), Brunnhilda i Ortrud (Wagner, Prsten Nibelunga i Lohengrin), Santuzza (Mascagni, Cavalleria rusiicand), Turandot (Puccini), Elektra (R. Strauss) i Jenufa (Janaĉek). SHULMAN, Alan, ameriĉki violonĉelist i kompozitor (Baltimore, 14. VI 1915 —). Uĉio violonĉelo na Konzervatoriju u Baltimoreu i u New Yorku kod F. Salmonda. U kompoziciji uĉenik B. Wagenaara na Juilliard School of Music (diplomirao 1937). God. 1937—42 i 1945—54 ĉlan Simfonijskog orkestra NBC. Suosnivaĉ (1938) i ĉlan ansambla Stuyvesant String Quartet koji najĉešće izvodi djela suvremenih majstora. U kompoziciji isprva pod snaţnim utjecajem francuskih impresionista S. je postepeno izgradio vlastiti izraz, naglašeno melodijskog i, ĉesto, folklornog obiljeţja. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije ( I I , 1958); simfonijska pjesma Popocalcpetl. 1952; koncert za violonĉelo, 1948; tema s varijacijama za violu i orkestar, 1941; Pastorale and Dance za violinu i orkestar, 1944; A Laitrcntian Overture, 1952; valcer, 1949. — KOMORNA: Threnody za gudaĉki kvartet, 1950; Suite Miniature za 8 violonĉela, 1956; Rcndezvous za klarinet i gudaĉki kvartet, 1946; Top Brass za 12 limenih duhaĉkih instrumenata. 1958; suita za violu solo, 1953; suita za violonĉelo solo, 1956. — Klavirske kompozicije. — Scenska i filmska muzika.

SI, r. u nizu solmizacijskih slogova naziv za sedmi ton. U solmizaciju Guida d'Arezza, koja je prema sistemu heksskorda bila ograniĉena na šest tonova, uveden je tek u XVI st. spajanjem inicijala završnog (sedmog) stiha himne »Ut queant laxis«: S(ancte) I(ohannes) ( -> Guido d'Arezzo). 2. U funkcionalnoj solmizaciji Tonika-Do metode si oznaĉuje vodicu u dur-ljestvici i II stupanj u mol-ljestvici, ali i vodicu u harmonijskoj i uzlaznoj melodijskoj mol-ljestvici. Kao vodica u mol-ljestvici slog si je zapravo naziv za alterirani ton sol; da bi se izbjegli nesporazumi zbog toga dvostrukog znaĉenja sloga si, u novije doba upotrebljava se kao solmizacioni naziv za VII stupanja dur-ljestvice, odnosno II stupanj mol-ljestvice slog ti (-> Solmizacija i Ti). 3. U Italiji, Francuskoj i Rusiji si je naziv za ton h. M. Kun. SIBELIUS, Jean (Johann, Julius, Christian), finski kompozitor (Tavastehus, 8. XII 1865 — Jarvenpaa, 20. IX 1957). Sa 14 godina poĉinje uĉiti violinu. God. 1885 upisuje se na pravo u Helsinkiju, ali se ubrzo opredjeljuje za muziku, te na Muziĉkom institutu studira teoriju i kompoziciju kod M. Wegeliusa, a violinu kod H. Csillaga. Uĉi zatim u Berlinu kod W. Bargiela i A. Beckera, a u Beĉu kod K. Goldmarka i R. Fuchsa. U domovinu se vraća 1891 i tada nastaju djela u kojima se otkriva već posve izgraĊena muziĉka liĉnost: simfonijska pjesma Kullervo, prva u nizu Sibeliusovih djela zasnovanih na finskom narodnom epu Kalevala, zatim simfonijska pjesma En Saga, uvertira i suita Karelia, te lirska slika Labud iz Tuonela. God. 1892 S. preuzima duţnost uĉitelja teorije i violine na Muziĉkom institutu u HelsinkijUj ali doskora stjeĉe reputaciju vodećega finskog kompozitora, te 1897 dobiva od finskog Senata doţivotnu stipendiju, što mu je omogućilo da se potpuno posveti komponiranju. Povremeno putuje po skandinavskim zemljama, pa u Njemaĉku, Italiju i Englesku, gdje se izvode njegova djela, više puta i pod njegovim ravnanjem. Na svom posljednjem javnom nastupu 1924 u Stockholmu dirigira svoje remek-djelo, Sedmu simfoniju. God. 1925— 26 nastaju još dva izmeĊu njegovih najboljih djela, simfonijska pjesma Tapiola i scenska muzika za Shakespeareovu Oluju. Poslije toga njegova kreativna aktivnost opada i 1929, pošto je objavio svoje posljednje opuse (114—116), on se na vrhuncu svoje umjetniĉke zrelosti povlaĉi; proţivio je na svom posjedu Ainola još 28 godina ne napisavši više ni jedno djelo. U prvoj fazi (oko 1892—1903) ĉini se da su najjaĉe poticaje Sibeliusovu stvaranju dale legende iz narodnog epa Kalevala koje su inspirirale mnoga njegova najsvjeţija djela. Simfonijske pjesme Kullervo, En Saga, ĉetiri simfonijske legende, te vokalno-instrumentalna kompozicija Tulen synty, djela su po karakteru finska, premda nisu osnovana na elementima finske narodne muzike. S. nije nikad unosio u svoja djela narodnu melodiju ni ritmiku. Njegova je melodika ponekad bliza duhu finske narodne pjesme (npr. u simfonijskoj pjesmi Kullerovo), ali ono što najviše daje njegovoj muzici nacionalnu boju to je atmosfera finskog pejzaţa koju je on u ovim i u mnogim kasnijim djelima ostvario. Svojim smislom za oblikovanje melodije duga daha (kao npr. u Labudu iz Tounela ili u simfonijskoj pjesmi Finlandia), sklonošću

SIBELIUS

345

za statiĉke harmonije (kao što je ponavljanje pojedinih akor-diĉkih sklopova u simfonijskoj pjesmi En Saga i u Ĉetvrtoj legendi) i za duge pedalne topove, svojim katkad oporim harmonijama i tamnim orkestralnim bojama S. je znao ostvariti impresiju velikih prostranstava i sjevernjaĉke sjete. U uvertiri i suiti Karelia, te u prve dvije simfonije S. je srodan ruskim majstorima, u prvom redu Ĉajkovskom i Borodinu, i to u formalnoj koncepciji, u intenziviranju izraţaja i u teţnji za stvaranjem atmosfere. Nasuprot preteţno romantiĉkom stilu i lokalnom koloritu ranih kompozicija, djela nastala izmeĊu 1903 i 1910, u vrijeme kada S. mnogo putuje J. SIBELIUS po Evropi, po karakteru su više internacionalna, a po stilu klasicistiĉka. Treća simfonija, kvartet Voces intimae i izvanredno uspjeli Violinski koncert odaju klasiĉne uzore (Beethoven); u tim djelima S. pridaje vaţnost dotjerivanju forme, usklaĊivanju proporcija, jasnoći strukture i tematskom jedinstvu pojedinih stavaka što postiţe provoĊenjem srodnih motiva ili tematskih grupa. Poslije razdoblja unutrašnjih konflikta (1911—15), koji se odrazuju u napetom i duboko meditativnom raspoloţenju Ĉetvrte simfonije i simfonijske pjesme Barden, S. prelazi sa Petom simfonijom u posljednju fazu potpune zrelosti i kontemplativnosti. U djelima iz toga razdoblja (Šesta i Sedma simfonija, simfonijska pjesma Tapiola, scenska muzika za Oluju) S. je ostvario sintezu najboljih stilskih elemenata svojih prijašnjih djela; elementarna snaga, vitalnost i dubina izraţaja ranijih djela sada su usklaĊeni i uravnoteţeni. Uz majstorstvo u tretiranju forme i u vladanju orkestracijom S. u tim djelima postiţe organsko jedinstvo i zaokruţenost (Tapiola je graĊena gotovo monotematski, a Sedma simfonija razvija se kontinuirano u jednom stavku iz jedinstvenog tematskog materijala). Uz simfonije, simfonijske pjesme i veće vokalno-instrumentalne kompozicije veoma su vrijedne Sibeliusove kompozicije za zbor a cappella, te solo-pjesme na tekstove skandinavskih

J. SIBELIUS, Svanehvit, autograf

pjesnika. I u njegovim je solo-pjesmama teţište na stvaranju odreĊene atmosfere; melodijske linije dominiraju nad klavirskom pratnjom. DJELA. ORKESTRALNA. Sedam simfonija: I, u e-molu op. 39, 1899; II, u D-duru op. 43, 1902; III, u C-duru op. 52, 1907; IV, u a-molu op. 63, 1911; V, u Es-duru op. 82, 1915 (rev. 1916; prer. 1919); VI, u d-molu op. 104, 1923 i VII, u C-duru op. 105, 1924. Simfonijske pjesme: Kullervo (prema Kalevali) za sole, zbor i orkestar, op. 7, 1892; En Saga op. 9, 1892 (prer. 1901); Varsang op. 16, 1894; Finlandia op. 26, 1899 (rev. 1900); Nattlig ritt och soluppgang op. 55. 1907; Barden op. 64, 1913 (prer. 1914); Aallottaret op. 73, 1914 i Tapiola op. 112, 1926. Za violinu i orkestar: koncert u d-moiu op. 47, 1903 (rev. 1905); 2 serenade op. 69, 1912—13 i 6 Humoreska op. 87/b i 89, 1917. Tri uvertire: I, u a-molu, 1891; II, u E-duru, 1891 i III, Karelia op. 10. 1893. Osam suita: Karelia op. 11, 1893; Cassation op. 6, 1895; Rakastava za gudaĉki orkestar, timpan i triangl. op. 14, 1911 (grada preuzeta iz istoimenog zbora); Sdnes historiques, I op. 25, 1899 i II op. 66, 1912; Suite mignonne za 2 flaute, i gudaĉki orkestar op. 98a, 1921; Suite ehampetre za gudaĉki orkestar op. 98b, 1921 i Suite caracteristique op. 100, 1922. 4 Legender (iz narodnog epa Kalevala)-, I, Lemminkainem ja Šaren neidot; II, Tounela foutsen; III, Lemminkdinen Tounelassa

346

SIBELIUS — SIEGEL

1 IV, Lemmikdinen palaa kotitienoille op. 22, 1893—95 (rev. 1896). Simfonijska fantazija Pohjola's dotter op. 49, 1906; Scene de ballet, 1891; Portratterna za gudaĉki orkestar, 1901; Cortege, 1901; Valse triste (iz scenske muzike za dramu Kuolcma) op. 44, 1903; plesni intermezzo Pan i Eho op. 53a, 1906 (rev. 1909); 2 kompozicije (Driadc, Plesni intermezzo) op. 45, 1910; Valse roniantique op 62b, 1911; Impromtu op. 87a, 1917; 3 kompozicije (Valse lyrique, Autrefois, Valse chevalersque) op. 96, 1920 i dr. — KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I, u Es-duru, 1885; II, u a-molu, 1889; III, u B-duru op. 4, 1889 i IV, Voces intimac u d-molu op. 56, 1909. Dva klavirska trija: I, u a-molu, 1882 i II, 1887. Dva klavirska kvarteta: I, u e-molu, 1882 i II, u C-duru, 1891; klavirski kvintet u g-molu, 1889; oktet za flautu, klarinet i gudaĉe (grada kasnije upotrebljena u simfonijskoj pjesmi En Saga), 1891; suita u A-duru za gudaĉki trio, 1889; Tema i varijacije u cis-molu za gudaĉki kvartet, 1888; 2 sonate za violinu i kla vir, 1883 i 1886; sonatina za violinu i klavir op. 80, 1915 i dr. -■- KLAVIRSKA: sonata u F-duru op, 12, 1893; 3 sonatine op. 67, 1912; 6 impromtpts op. 5, 1893; 10 kompozicija op. 24, 1894—1903; Finske Folkvisor (6 finskih narodnih pjesama), 1903; Kyllikki (3 lirske kompozicije) op. 41, 1904; 10 kompozicija op. 58, 1909; Pensees lyriques op. 40, 1912—14; 13 kompozicija op. 76, 1914; 10 Bagatellcs op. 34; Tili tranaden, 1920; i 5 Esquisses op. 114, 1929 itd. — Za orgulje: Intrada 1 Sorgenmusik op. ni, 1926. — DRAMSKA: opera Jungfrun i tornet, 1896. Scenska muzika: Kuolema (Jarnefelt), 1903; Pelleas et Melisande (Maeterlinck), 1905; Svanevit (Strindberg), 1908; Jcdermann (Hofmannsthal), 1916; The Tempest (Shakespeare), 1926 i dr. Melodrami. — VOKALNA. Kantate: tri prigodne, 1894, 18951 1897; Omamaa op. 92, 1918; Jordens sang op. 93, 1919 i Mann virsi op. 95, 1920. Sandels za muški zbor i orkestar op. 28, 1898; Atenarnes sang za djeĉje i muške glasove, saxhorn-septet i udaraljke op. 31a, 1899; Tulen synty (iz epa Kalevcdd) za bariton, muški zbor i orkestar op. 32, 1902; Impromptu za 4-gl. ţenski zbor i orkestar op. 19, 1902 (rev. 1910); balada Vapautettu kuningater za mješoviti zbor i orkestar op. 48, 1906; Har du mod za muški zbor i or kestar op. 31b, 1913; Vdinon virsi (iz epa Kalevala) za zbor i orkestar op. 110, 1926; arioso Flickans Arstider za glas i gudaĉki orkestar op. 3, 1893 (rev. 1913). Koskenlaskijan Alorsiamet za bariton ili sopran i orkestar op. 33, 1897; Hostkvall za glas i orkestar op. 38, 1904; Luonnotar (iz epa Kalevala) za sopran i orkestar op. 70, 1913. Više kompozicija za mješovite, muške i djeĉje zborove a cappella. Oko 100 solo-pjesama. — Popis djela sastavio L. Solantera, 1955. LIT.: E, G. Furuh/ebn, Jean Sibelius: hans Tondiktning och Drag ur hans Liv, Porvoo 1916. — W. Niemann, Jean Sibelius, Leipzig 1917- — C. Gray, Sibelius, London 1931. — Isti, Sibelius: The Svmphonies, London 1935. — K. Ekman, Jean Sibelius, Helsinki 1935 (prer. 1956; engl. London 1936, novo izd. 1972). — B, de Tome, Sibelius: a Colose-up, London 1937 (tal. 1943). — R. Nezvmarch, Jean Sibelius, Boston 1939. — E. Roiha, Die Svmphonien von Jean Sibelius, Jyvaskyla 1941. — D. Cherniavsky, The Use of Germ Motives by Sibelius, Music and Letters, 1942, 1. — /. Krohn, Der Formenbau in den Symphonien don Jean Sibelius, Helsinki 1942. — E. Tanzbcrger, Die symphonischen Dichtungen von Jean Sibelius, W urzburg 1943. — G. A. Pirsch, Sibelius, Charleroi 1944. — 5. Levas, Jean Sibelius och hans hem, Helsinki 1945. — /. Krohn, Der Stimmunggehalt der Symphonien von Jean Sibelius (2 sv.), Helsinki 1945—46/— G. Abraham, R. Hiti i dr., Sibelius, A Svmposium, London 1947. — /. Hannikainen, Sibelius and the Development of Finnish Mu sic, London 1948. — N. E. Ringbom, Sibelius, Stockholm 1948 (njem. 1950; engl. 1954). — V. Helasvuo, Sibelius and the Music of Finland, Helsinki 1952. — O. Andersson Jean Sibelius i Amerika, Abo 1955. — S. Parmet, Sibeliuksen sinfoniat, Helsinki 1955. —■ R. Leibozvitz, Sibelius le plus mauvais compositeur du monde, Liege 1955. — E. Tatvaststjerna, Sibeliuksen paniosavellykset, Helsinki 1955 (engl. 1957). — H. E. Johnson, Jean Sibelius: The Recorded Music, Helsinki 1957. — N. E. Ringbom, Sibelius: Symphonien, symphonische Tondichtungen, Violinkonzert, Voces intimae. Analytišche Beschreibungen, Helsinki i Wiesbaden 1957. — H. E. Johnson, Jean Sibelius, Nevv York 1959- — S. Levas, Jarvenpaan meštari Porvoo 1960. — E. Tazvaststjema, Sibeliusksen pianoteokset saveltajan kejitvslinjan kuvastajina (disertacija), Helsinki 1960. — J. Rosas, Otryckta kammarmusikverk av Jean Sibelius, Abo 1961. — 5". Vcssdijk, De Sympfonieen van Jean Sibelius, Amsterdam 1962. — N. P, Ringbom, Jena Sibelius, MGG, XII, 1965. — M. Wasschnadse, Sibelius and His World, Lon don i New York 1970. K. Ko.

SIBERAU, Wol3gangus ConraĊus Andreas, muziĉar (Ljubljana, 25. XI 1688 ■— 31. V 1766). Gimnaziju završio u Ljubljani, gdje je studirao i filozofiju, a zatim pravo u Parmi, te je istodobno uĉio i violinu. Nepotpuni podaci govore o njemu da je 1716 kao violinist bio voĊa Academiae Philharmonicorum u Ljubljani te da je napisao Concentus sacri^ Symphonias a duabis violinis cum Basso. LIT.: 7- G. Thalnitscher (Dolniĉar), Bibliotheca Labacensis publica Collegii Carolini Nobilium (rkp.), Semeniška knjiţnica, Ljubljana. — D. Cvetko, Academia Philharmonicorum Labacensis, Ljubljana 1962. —• Isti, Wolffgangus ConraĊus Andreas Siberau, MGG, XII, 1965. — J. Hofler, Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. stoletja, Ljubljana 1970. D. Co.

SIBLEY, Antoinette, engleska plesaĉica (Bromley, 27. II 939 —)■ Klasiĉni balet uĉila na londonskom Arts Education School i od 1949 na Royal Ballet School. Od 1956 plesala u kazalištu Covent Garden kao ĉlan trupe Royal Ballet (od 1959 solist, od 1961 primabalerina). Uz to nastupala kao solist i s an samblom Sunday Ballet Club. Plesaĉica stilski izvanredno ĉiste tehnike istakla se velikom muzikalnošću osobito u klasiĉnom baletnom repertoaru (Ĉajkovski, Trnoruţicai Adam, Giselle; Delibes, Coppelia; Prokofjev, Pepeljuga, Romeo i Julija). SIBONI, Erik Anthon, danski pijanist i kompozitor (K0benhavn, 26. VIII 1828 — 22. II 1892). Sin talijanskog pjevaĉa G. Sibonija, direktora pjevaĉke škole i Konzervatorija u Kobenhavnu. Muziku uĉio kod J. P. E. Hartmanna u Kobenhavnu, na Konzervatoriju u Leipzigu (I. Moscheles, M. Hauptmann) i kod S. Sechtera u Beĉu. Od 1853 uĉitelj muzike u Kobenhavnu, 1864—83 orguljaš i nastavnik Muziĉke akademije u Sorau. X

DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije; koncert za klavir u d -molu; 2 uvertire (Othello). — KOMORNA: gudaĉki kvartet; klavirski trio; klavirski kvartet; sonate za violinu i klavir; sonate za violonĉelo i klavir. — KLA VIRSKA : kraće kompozicije ; 3 Impromptus (ĉetveroruĉno); duet za 2 klavira. — Preludiji za orgulje. — Opere Loreley, 1859 i Carl den Andem Flugt, 1861. —• VOKAL NA: kantate Slaget ved Murten i Stormen paz Kobenhavn; solo-pjesme. — Psalam za bas, zbor i orkestar; Stabat Mater za sole, zbor, orkestar i orgulje.

LIT.: N. Schiorring, Giuseppe Vinzenzo Antonio i Erik Anthon , MGG, XII, 1965. SICCARDI, Honorio, argentinski kompozitor (Buenos L

13. IX 1897 — Lomas de Zamora, Buenos Aires. 10. IX ] Uĉenik P. Beruttija u Buenos Airesu i G. F. Malipiera u ] Ţivio u Buenos Airesu gdje je predavao na Colegio Nacional Escuela Normal. Kompozitor kosmopolitskoga pravca; sa \ Castrom, J. C. Pazom i drugim argentinskim muziĉarima osi 1933 u Buenos Airesu Grupo Renovacion. i

DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 193c; koncert za violinu, koncert za klavir, 1950; varijacije, 1922; 3 Poemas sobre Martin Fierro, Crescendo, 1929; 2 Argentinske suite, 1945 i 1946; suita za duhaĉke instn i udaraljke, 1934; Mušica da odmara za mali orkestar, 1953. — KOMC 7 gudaĉkih kvarteta, 1922—55; klavirski trio, 1943; sonata za violonĉelo i 1954; sonata za violu i klavir, 1954; preludij i fuga za klarinet i klavir, suita za klarinet i klavir, 1951. — KLAVIRSKA: sonata, 1922; Los de Manina, 1932; Estudios on tectas blar>cas, 1938—50; varijacije, 1948 cert za 2 klavira, 1954.— DRAMSKA : opere Flcchas y Arcabuces, 19; moma opera Mador, 1956; scenski misterij Hl Angelus, 1927; baleti Aires, 1935 i Titeres, 1936. — Zborovi; solo-pjesme. — Instruktivne k zicije. — SPISI: Interludios, 1926; Briznas, 1927; Domenico Scarlatti a du sus sonatas, 1945; Resena de actividades en la Repi'tblica Argentina, 19*

SICILIANA (siciliana, siciliennc), polagan, miran liĉan ples koji se razvio od stare plesne pjesme sa Sicilije. ] vito u 6/8 mjeri s karakteristiĉnim punktiranim ritmom, na u trodijelnom obliku i u molskom tonalitetu. Na prijela XVII u XVIII st. prodire u umjetniĉku muziku — voks instrumentalnu. Neki od prvih i najvaţnijih kompozitora jane pripadali su napuliskoj školi (A. Scarlatti, L. Leo vrijeme J. S. Bacha s. je ĉest naslov polaganih stavaka violi suita i sonata. Na podruĉju vokalne muzike najljepše primjei je G. F. Handel u svojim operama (Ottone). U polaganim cima susreće se i oznaka alla siciliana. LIT.: A. Curtis, Siciliana, MGG, XII, 1965.

E. A.

SICILIANOS, Giorgos (Gheorghios), grĉki komp< (Atena, 29. VIII 1922 —). Studirao u Ateni, na akademiji . Cecilia u Rimu, i na Konzervatoriju u Parizu; od 1955 usavr se u SAD kod W. Pistona, B. Blachera i V. Persichettija. Od u Ateni, najprije muziĉki urednik Radija, zatim generalni ? tar Muziĉke akademije (1962—6$) i potpredsjednik grĉkog ] tva za suvremenu muziku. Od 1967 dirigent je zbora u t Nadovezujući na neoklasiĉne uzore, S. je 1963 komponirao cert za violonĉelo u dodekafonskoj tehnici s elementima jelnih struktura, da bi se kasnije priklonio punoj serijel Bavi se i muziĉkom publicistikom. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1956; koncert za orkestar, Kompozicija za 2 gudaĉka orkestra i udaraljke, 1962; varijacije na 4 ri teme, 1963; koncert za violonĉelo, 1963; Perspektive, 1966; Epizode za kc orkestar, 1967; Paysages za udaraljke i orkestar, 1974. — KOMORNA. gudaĉka kvarteta: I, 1952; II, 1955; I I I , 1961 i IV, 1967; kompozicije ; linu i klavir. — Kompozicije za klavir (Miniature, 1963). — DRAMSK, leti: Tauagra za 2 klavira i udaraljke, 1958 i Bakantice za ţenski zbor i ori 1959 (jug. premijera Zagreb, 1963); scenska muzika za drame. — VOKA Stasimcn B za mezzosopran, ţenski zbor i orkestar, 1965; Epiklesis za recii muški zbor i instrumente, 1969.

SIEBENHAAR> Malachias, njemaĉki kompozitor (Krc Ĉeška, 6. I I I 1616 — Magdeburg, 6. I 1685). Studirao teol u Wittenbergu. Od 1644 kantor i muziĉki direktor na gra školi u Magdeburgu; od 1651 ţupnik u Nischvvitzu (Ss 1656 vraća se u Magdeburg kao drugi propovjednik u crk^ Ulricha. Pisao je dvozborne motete za 8—10 glasova, nel> pratnju trubalja i timpana, u stilu koncerata A. Hammerschrr historijski su vaţne njegove brojne solo-pjesme uz pratnju c nua, kojima je ponekad dodavao obligatnu violinu. LIT.: B. Engelke, M. Siebenhaar, Geschichtsblatt flir Stadt und Magdeburg, 1913. — O. Rietner, Musik und Musiker in Magdeburg, N. burg 1937. — D. Hdrtzvig, Malachias Siebenhaar, MGG, XII, 1965.

SIEBER, Ferdinand, austrijski pjevaĉki pedagog ' 5. XII 1822 — Berlin, 19. II 1895). Muziku uĉio kod J. A. seha i G. Ronconija. Neko vrijeme operni pjevaĉ, od 184? stavnik pjevanja u Dresdenu, od 1854 u Berlinu. Bavio se i ] pozicijom. DJELA: Kurze Anleitung zum griinĊlichen Studium des Gesanges, Vollstdndiges Lehrbuch der Gesangskunst fiir Lehrer und Schuler, 1858; Die spraehe des Italienischen im Gesang, 1860; Katechismus der Gesangskunst, (XII izd. 1903); Aphorismen aus dem Gesangsleben, 1865; Handbuch des deu Liederschatzes, ein Katalog von 10 000 nach dem Stimmumfange geordnete, derny nebst einer reichen Auszoahl von Duetten und Terzetten, 1875; Die des Gesanges, vollstdndige theoretisch-praktische Gesangschule; Die Schu, Geldufigkeit fiir Sanger und Sangerinnen jeder Stimmklasse; Vorschule des G fiir das jugcndlichc Alter vor dem Stimmzoechsel, Više zbirki vokaliza i solf LIT.: A. Geering, Ferdinand Sieber, MGG, XII, 1962. SIEGEL, njemaĉka

muziĉka naklada. C. F. Siegel (? — I zig, 29. III 1869) utemeljio 1846 Buch- und Musikalien-Ver und Sortimentshandhing Siegel & Stoll; od 1850 godine ^ ga je pod svojim imenom. Njegov nasljednik Richard L mann (1845—-1909) upravljao je nakladom 1870—-1902. O od 1871 izdavao dnevnik Die Sdngerhalle, sluţbeno glasilo O njemaĉkog pjevaĉkog društva (izlazio je do 1916). Sinovi Rich

SIEGEL — SIEVERS Linnemanna, Carl (1872—?) i Richard ml. (1874—1932), preuzeli su vodstvo u poduzeću 1902 i pripojili mu naklade E. W. Fritzsch (1903) i Kistner (1919). Od 1923 naziv poduzeća je Kistner & Siegel. Naklada se bavi najviše izdavanjem zborske literature. Od 1921 štampa cjelokupna djela Josquina des Presa; izdavala je Archiv fiir Musikzvissenschaft (1919—26) i publikacije Muziko loškog instituta u Buckeburgu. SIEGEL, Rudolf, njemaĉki dirigent i kompozitor (Berlin, 12. IV 1878 — Bavreuth, 4. XII 1948). Završio pravo; muziku je studirao u Berlinu (E. Humperdinck) i Munchenu (L. Thuille). Djelovao je kao zborovoda (Munchen, 1910—n), orkestralni dirigent (Berlin, 1912—14; Konigsberg, 1914—17), operni dramaturg (Mannheim, 1918—19) te gradski muziĉki direktor (Krefeld, 1919—30). Nakon toga ţivio u Berlinu, a od 1945 u Ebingu kod Bamberga. Ide u red najuglednijih njemaĉkih dirigenata. Medu njegovim kompozicijama po stilu kasnoromantiĉnim, najuspjelija je opera Herr Dandolo. DJF.LA. ORKESTRALNA: Heilere Ouverturc, 1904; Heroische Tondich-tung, 1906; suita Aiinna von Barnhebn, 1937; 4 intermezza. — Gudaĉki kvartet; klavirskc kompozicije. — Komiĉna opera Herr Dandolo, 1914. — VOKALNA: Aposlatenmarsch za zbor i orkestar, 1908; Dem Vaterlande za zbor i orkestar; Der Einsiedler za bariton i orkestar; Kanonische Duette za mezzosopran, bariton i orkestar, 1935; Liederspiel za sopran, alt, violu, violonĉelo, flautu i klarinet, 1936; solo pjesme. LIT.: E. Kroll, Rudolf Siegel, MGG, XII, 1965.

SIEGL, Otto, austrijski dirigent i kompozitor (Graz, 6. X 1896 —). Uĉenik R. Mojsisovicsa u Grazu. Dirigent kazališta lutaka, operni korepetitor i zborovoda u Grazu, od 1924 ureĊivao reviju Musikbote u Beĉu, 1926—31 Gradski muziĉki direktor i zborovoda u Paderbornu, Bielefeldu, Herfordu i Essenu. Od 1933 u Kolnu nastavnik na Visokoj muziĉkoj školi i dirigent zbora Giirzenich; od 1948 bio je profesor Muziĉke akademije u Beĉu. Dvadesetih godina jedan od najistaknutijih pobornika atonalnosti, kasnije se priklonio tradiciji, pokušavajući sjediniti bsrokne oblike i suvremena izraţajna sredstva. D J E LA . O RK ES T R AL N A. T r i s i mf o n ije : I, O m a r K h a y y d m , 1 9 4 6 ; II, 1958 i III, 1959. Koncerti: za violinu, 1927; 3 za klavir: I, 1935; II, za klavir i gudaĉki orkestar, 1956 i III, Conccrto da camera, 1960; za violonĉelo, 1957. Kleinc U nterhaltungsmusik za klavir i gudaĉki orkestar, 1930; Gruppenkonzert za 4 skupine instrumenata, 1947; Galanie Abendmusik, 1920; Conccrto grosso anlico, 1935; 2 Divertimenla, 1942 i 1943; 3 uvertire, 1928—43; Musik za komorni orkestar, 1924. Za gudaĉki orkestar: simfonijeta, 1929; koncert, 1932 i Wiener Jugendmusik. 1958. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1943; trio za 2 violine i violu, 1943; Kleine Kammersuite za 2 violine i violonĉelo, 1955. Pet gudaĉkih kvarteta: I, Burleskes Streichquartett, 1924; II, 1924, I I I , 1932; IV, 1941 i V, Festlichcs Streichquartett, 1956; 14 stavaka Der Kreuzmeg za gudaĉki kvartet, 1942; 2 gudaĉka kvinteta, 1940 i 1954; gudaĉki sekstet, 1963; koralna fan tazija Selig sind die Toten tiun za gudaĉki sekstet, 1963; 2 klavirska trija, 1924 i 1936; Serenade zu drilt za flautu, violinu i violu, 1938; trio za klarinet, violonĉelo i klavir, 1959; kvartet za klavir, flautu, violinu i violonĉelo, 1938; Concer-lino za violu i gudaĉki kvartet, 1942; serenada za klarinet, fagot i gudaĉki trio, 1961; kvintet za rog i gudaĉki kvartet, 1964; kvintet za klarinet i gudaĉki kvartet, 1964; Aus n&chllichen Gdrten za gudaĉki sekstet i klavir, 1924; oktet za flautu, klarinet, rog, 2 violine, violu i 2 violonĉela, 1943. Sonate: 3 za violinu i klavir: I, 1925; II, Mai-Sonate, 1932 i III, 1940; 2 za violu i klavir, 1925 i 1938; Kirchanonate za violinu i orgulje, 1944; Wcihnachtssonate za violu i orgulje, 1944; za flautu i gitaru, 1961; za klarinet i violonĉelo, 1964 te Floriani-Sonaie za klarinet i klavir, 1965. — KLAVIRSKA : 2 sonate, 1924 i 1927; 2 sonatine, 1959; Klavicrbiichlein (2 sv.), 1927 i 1937; Klavieralbum, 1939; 15 polifonih studija Form und Ausdruck, 1960; 2 ĉetvororuĉne sonate, 1944. — DRAMSKA. Igrokazi za kazalište lutaka: Adam, Adamerl und Eva, 1922; Der Wassermann, 1922 i Jahrmarklspiel. Scenska muzika. — VOKALNA: Das grosse Halleluja des Maithias Claudius za soliste, orgulje i orkestar, 1930. Za soliste, zbor i or kestar: Eincs Menschen Lied, 1931; Klingendes Jahr, 1933; Trostkantate, 1937 i Wanderer, steh, 1939. Kompozicije za zbor i orkestar; oko 20 muških zborova; oko 80 solo-pjesama. — Ĉlanci. LIT.: W. Trienes, Otto Siegl, Werkverzeichnis und biographische Skizze, Mulheim, Ruhr 1956. — P. Resseguier, Otto Siegl 65 Jahre, Mušica, 1961. — W. Suppan, Otto Siegl, MGG, XII, 1965. — Isti, Otto Siegl, Wien 1966.

SIEGMEISTER, Elie, ameriĉki kompozitor (New York, 15. I 1909—). Studirao kod S. Binghama i W. Rieggera; diplomirao 1927 na Columbia University, a zatim se do 1931 usavršavao u Parizu kod N. Boulanger. Vrativši se u SAD bio nastavnik muzike; uz to 1935—38 studirao dirigiranje na Juilliard Graduate School. God. 1939 osnovao zbor American Ballad Singers s kojim je uspješno nastupao u zemlji i na turnejama u inozemstvu. God. 1949—58 predavao na Hofstra College, 1950— 65 vodio Hofstra Symphony, a 1965 postao profesor na Hofstra Vniversity. Ţeleći da muziĉku umjetnost što više pribliţi širokim slojevima ameriĉkih radnih ljudi, prireĊivao je popularne vokalne 1 instrumentalne koncerte. Sakupio je i velik broj narodnih napje va, osobito starih ameriĉkih popjevaka i balada, i objavio ih u nekoliko opseţnih zbornika. Svoje kompozicije, koje uz ţive rit move karakterizira i neposredna, bogata melodika, S. ĉesto gradi na citatima iz ameriĉkoga folklora. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1946; II, 1948 i III, 1957, Koncert za klarinet, 1956, koncert za flautu, 1960; A Wall \Vhitman Overture, 1939; IVestern Suite, 1945; American Holiday za mali orkestar, 1933; rapsodija, 1947; Ozark Set, 1943; Wilderness Road, 1944; Sunday in Brooklyn, 1946. Prairie Legend, 1947; Summer Night, 1952; Divenimento, 1953. •— KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta, 1936 i 1960; duhaĉki kvintet, 1932; sekstet za limene du haĉke instrumente i udaraljke, 1965; Dance Trilogy za 7 instrumenata, 1937;

347

3 sonate za violinu i klavir. — KLAVIRSKA. Dvije sonate: I, American Sonata, 1944 i II, 1965; teme s varijacijama, 1932; tokata, 1937. —■ DRAMSKA. Opere: Darling Corie, 1952; Miranda and the Dark Young Man, 1955; The Mermaid in Lock n. 7., 1958 i The Plough and the Stars, 1963. Musical Sing Oul, Svieet Land, 1944. Igrokazi s pjevanjem: Create Equal, 1938; Maid in Japan, 1938; Doodlc Dandy of the USA, 1942 i The Golden Doors, 1943. Scenska i filmska muzika. — Zborovi (Elegies for Garcia Lorca); ciklusi solo-pjesama. — SPISI: Music in Society (prevedeno i na njem.); Work and Sing; Singing Down the Road; A Treasury of American Song (sa O: Dovvnesom), 1940 (prošireno izd. 1943); The Music Lover's Handbook, 1943; zbornici i antologije ameriĉkih narodnih napjeva. — Brojne obradbe narodnih pjesama (Songs of Early America).

SIEGMUND-SCHULTZE, VValther, njemaĉki muzikolog (Schvveinitz, 6. VII 1916 —). Na Univerzitetu u Breslauu studirao muzikologiju, germanistiku i klasiĉnu filologiju. Doktorirao 1940. Vrativši se iz Drugoga svjetskog rata, bio je u Halleu nastavnik muzike, zatim (1951) docent, pa profesor Univerziteta; od 1965 direktor je Muzikološkog instituta na Univerzitetu u Leipzigu. Jedan je od osnivaĉa Handelovih sveĉanih igara u Halleu (Saale). Glavno je podruĉje njegova rada istraţivanje umjetnosti G. F. Handela i W. A. Mozarta koje je osvijetlio nizom vrijednih doprinosa. DJELA: Mozarts Vokal- und Instrumentalmusik in ihren motivisch-thematischcn Beziehungen (disertacija), 1940; Untersuchungen zum Brahms-Stil und Brahms-Bild, 1951; Die Musik Bachs, 1953; Georg Friedrich Handel, Leben und Werk, 1954; Mozarts Melodik und Stil, 1957; Uber den Begriff der Volkslumlichkdt in der Kunst, 1960; Halles Beitrag sur Musikgeschichte, 1961; G. F. Hdndel-Thema mit 20 Variationen, 1965; Ziele und Aufgaben der sozialistischen Musikerziehung, 1967; Hallische Beitrage zur Musikzvissenschaft, 1968. Studije: Handel als Musikdramatiker, Wissenschaftliche Zeitschrift der Universitat Halle, 1954; Zur Frage der Beethovcnschen Sinfonik, ibid., 1954; J. F. Reichardt, ibid., 1954; M. Glinka, ibid., 1957; Das Sidliano bei Handel, Handel-Jahrbuch, 1957; Mussikzvissenschaft als Gesellschaftszvissenschaft, Deutsches Jahrbuch der Musikwissenschaft, 1957; Zum BegriJJ des sozialistischen Realismus in der Musik Wissenschaftliche Zeitschrift der Universitat Halle, 1958; Dokumente deulscher Handel-Biographik des 18. Jahrhunderts, ibid., 1959; Georg Philipp Telemann ibid., 1959; Die Erziehung zum aktiven Ho'ren, ibid., 1960; Tradilion und Ncuerertum in Bartoks Streichquartetten, Spomenica Z. Kodalvu, 1562; J. Brahms, 1966 ( I T i?.d. 1974). S. je urednik godišnjaka Hdndel-Jahrbuch; od 1957 upravl j a i izdavanjem cjelokupnih Handelovih djela (tzv. Hallische Handel-Ausgabe).

SIEMS, Margarethe, njemaĉka pjevaĉica, sopran (Breslau, 20. XII 1879 — Dresden, 13. IV 1952). Pjevanje uĉila kod A. M. Origeni u Dresdenu i M. Battistinija u Milanu; debitirala 1902 na Njemaĉkoj operi u Pragu i tamo ostala do 1908. God. 1909—19 prvakinja Dresdenske opere, gdje se medu ostalim proslavila kao prva Chrysosthemis i Maršalica u Straussovim operama Elektra i Kavalir s ruţom; uz to je kao gost u Stuttgartu kreirala ulogu Zerbinette (Ariadna na Naksosu). God. 1913 je prvi put nastupila na londonskom Covent Gardenu i berlinskoj Drţavnoj operi. Od 1920 predavala je pjevanje na Sternovu konzervatoriju u Berlinu, a 1937—40 bila je profesorica Konzervatorija u Breslauu. SIEPI, Cesare, talijanski pjevaĉ, bas (Milano, 10. II 1923 —). Uĉenik C. Chiese na Konzervatoriju u Milanu; debitirao u Firenzi u Verdijevu Rigolettu. Kao operni i koncertni pjevaĉ nastupao u Italiji (solist milanske Scale 1946—50 i 1955—57), Španjolskoj, Švicarskoj, Skandinaviji, Engleskoj, Meksiku, SAD (New York, od 1950 redoviti gost na operi Metropolitan u naslovnoj ulozi Mozartove opere Don Giovanni) te na festivalima u Edinburghu, Salzburgu (1954) i Firenci (1956). Pjeva na talijanskom, francuskom, engleskom i njemaĉkom jeziku. Najbolje su mu uloge Don Giovanni (Mozart), Boris Godunov (Musorgski), Oroveso (Bellini, Norma). S. uţiva ugled jednog od najboljih i najpoznatijih suvremenih pjevaĉa. SIETZ, Reinhold, njemaĉki muzikolog (Danzig, 15. XII 1895 — Koln, 13. X 1973). Muzikologiju studirao u Berlinu, Kolnu i Gottingenu (F. Ludwig) i tamo se 1930 habilitirao. Univerzitetski bibliotekar u Berlinu, Gottingenu, Bonnu i 1924 — 59 u Kolnu. DJELA. KNJIGE: Carl Loewe, ein Gedenkbuch, 1948; F. Mendelssohn-Bartholdy, sein Leben in Briefen, 1948; H. Purcell. Zeit, Leben Werk, 1955; Aus Ferdinand Hillers Briefzvechsel. Beitrage zu einer Biographie (7 sv.), 1958—7°STUDIJE: Die Orgelkompositionen des Schiilerkreises um J. S. Bach (habilitacija), Bach Jahrbuch, 1935; Die musikalische Gestaltung der Loreleysage bei M.Bruch, F. Mendelssohn und F. Hiller, M. Bruch-Studien, 1970; Max Bruch als Preisrichter, ibid.; Zur Textgcstaltung von R. Schumanns »Genovefa", MF, 1970; Th. Kirchner, ein Klaviermeister der deutschen Romantik, Studien zur Musikgeschichte des 19. Jahrhunderts, Regensburg 1971; Dr. H. Franck, ein Freund Wagners, Hillers und Heines, Musicae scientiae collectanea, Festschrift K. G. Fellerer, 1973. LIT.: D. Kamper, Reinho ld Sietz, MF, 1974.

SIEVERS, Heinrich, njemaĉki muzikolog (Dorum, Bremerhaven, 20. VIII 1908 —). Studirao na Univerzitetu i Konzervatoriju u Wurzburgu (O. Kaul, H. Zilcher) i u Kolnu (Th. Krover, E. Biicken, D. Johner); promovirao 1935. God. 1938 —41 muziĉki kritiĉar u Braunschvveigu, uz to od 1939 nastavnik povijesti muzike na Drţavnoj muziĉkoj školi. Od 1946 u Hannoveru nastavnik na Muziĉkoj školi, 1947—61 i na Školi za crkvenu muziku, od 1948 profesor na Visokoj tehniĉkoj školi i vodi Collegium musicum, a od 1959 profesor Visoke muziĉke škole. Podruĉje njegova istraţivanja je muziĉka povijest Donje Saske.

348

SIEVERS — SIKORSKI DJELA. SPISI: Die lateinischen liturgischen Osterspiele der Stiftskir-che St. Blasien zu Braun-schzveig (disertacija), 1935 (obj. 1936); 350 Jahre Staatstheater Braunsch-zveig, 1941; Das VVien-hduser Liederbuch, 1954; D i e Mu s i k in H a n n o -ver, 1962; Mušica curiosa, 1970 (II izd. 1971). — IZDANJA : F. Venturini, 2 koncerta za obou i gudaĉe, 1954; A. StelTani, Stabat mater, 1956.

SIFNIOS, Dušanka, baletska igraĉica (Skopje, 15. X 1933 — ). Srednju ba-letsku školu završila 1953 u Beogradu (Nina Kirsanova). Od 1951 ĉlanica Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu; od 1958 u trupama M. Miš-kovića i L. Massinea igra u Francuskoj i Italiji, a 1960—70 istaknuta je D. SIFNIOS solistkinja u trupi M. Bejarta sa kojom nastupa u Francuskoj, Nemaĉkoj, Poljskoj, Italiji, Španiji, Tunisu, Izraelu, Libanu, Meksiku, Argentini, Kubi, Velikoj Britaniji i Belgiji. Njezine su glavne kreacije iz toga razdoblja glavne uloge u Boleru (Ravel), koju je Bejart specijalno koreografirao za nju, zatim u Zar-ptici (Stravinski), Devetoj simfoniji (Beethoven), Kantati (Webern) i Materiji (Berg). Od 1970 slobodan je umetnik. Za Bavarsku televizijsku kompaniju snimila je Fantastiĉni dućan (Rossini-Respighi), Na lepom plavom Dunavu (J. Strauss) i baletsku verziju Hoffmannovih priĉa (Offenbach). Za film je snimila Ravelov Bolero. Još na poĉetku igraĉke karijere S. je ispoljila izvanredno vladanje klasiĉnom baletskom tehnikom, ljupkost i lakoću u izvoĊenju najsloţenijih igraĉkih kompozicija. Docnije igra iskljuĉivo savremeni baletski repertoar i postepeno izrasta u snaţnu igraĉku individualnost, koja sem briljantne tehnike poseduje unutrašnju impulzivnost, što njenim kreacijama daje nesvakidašnju snagu i svrstava je u red najboljih jugoslovenskih balerina. M. Z. D. SIGISMONDO, Giuseppe, talijanski kompozitor (Napulj, 13. IX 1730 — 10. V 1826). Studirao pravo; muziku uĉio kod G. Geremije i G. Caponea. Autor prijepisa mnogih muziĉkih djela, osobito napuljskih kompozitora iz prve polovine XVIII st. Tu opseţnu zbirku kasnije je darovao biblioteci napuljskog Conservatorio della Pieta dei Turchini (danas u konzervatoriju San Pietro a Aiaiella). Uz to sastavio djelo s vrijednim podacima o ţivotu i radu napuljskih kompozitora XVIII st., prema kojima je C. Villarosa napisao knjigu Memorie dei compositori di mušica del Regno di Napoli (1840). DJELA: sonatine za ĉembalo ili klavir; tokate za ĉembalo; sonate za orgulje. — Opere Endimione i L'Isola disabitata; intermezzo La Prosuntuosa. — Više oratorija i kantata. — Mise; moteti; Miserere za 2 glasa. — Instruktivna djela. LIT.: U. Prota-Giurleo, Giuseppe Sigismondo, MGG, XII, 1965.

SIGNALNA TROMBA (engl. duty trumpet, franc. trompette d'ordonnance, tal. tromba segnale, njem. Signaltrompete), trublja bez ventila (prirodna trublja) kojom su se davali signali u vojsci (kod konjice). U njemaĉkoj vojsci s. t. je bila udešena u Es (duljina cijevi 205 cm), a u drugim su se zemljama upotrebljavali instrumenti u D i u Es. SIGNALNI ROG (engl. duty bugle, franc. clairon, tal. cornetta segnale, njem. Signalhorn), limeni duhaĉki instrument, vrst prirodnog roga bez ventila. Koĉniĉna cijev, svinuta kao kod trombe nekad je imala oblik kruţnice ili polumjeseca. Zvuk signalnoga roga 1nešto je tamniji od trublji, a na njemu se mogu izvesti tonovi c , g1, c2, e'', g2 (b2 i c3). S. r. sluţi u prvome redu za izvoĊenje signala, i to kod pješadije, vatrogasaca, društva za tjelesni odgoj i si. Iz signalnoga roga razvila se, dodavanjem mehanike s ventilima, u prvoj polovini XIX st., porodica limenih instrumenata ~> Biigelhorna. SIGTENHORST MEYER, Bernhard van den, nizozemski pijanist, kompozitor i muziĉki pisac (Amsterdam, 17. VI1888 — Hag 17. VII 1953). Studirao na Konzervatoriju u Amsterdamu (kompoziciju kod B. Zweersa), zatim poduzeo studijsko putovanje po Francuskoj, Njemaĉkoj, Austriji i Engleskoj, 1923 u Indoneziji prouĉavao orijentalnu kulturu. Kasnije se posvetio istraţivanju ţivota i dje-

la J. P. Sweelincka. U kompoziciji najprije preteţno pod utjei francuskog impresionizma, ali su njegove zvuĉne slike najĉešc spirirane nizozemskim motivima (De Maas, Oude kasteelen), a je redovito formalno ĉvrsta (sonatni oblik i si.). Oko 1930, uspi sa studijem Sweelincka, prešao na apstraktniji naĉin, primjen kontrapunktske tehnike te mjestimice i politonalne harmonije DJELA. KOA4ORNA: gudaĉki trio op. 49, 1952; 2 gudaĉka kvarte 13, 1921 i op. 47, 1944; 2 sonate za violinu i klavir op. 26, 1926 i op. 38, sonata za violonĉelo solo, op. 25, 1926; sonatina za obou solo, op. 34, Dric landelijke miniaturen za solo obou ili flautu op. 24, 40 i 45, 1926, 1950.—KLAVIRSKA: 2 sonate op. 18, 1922 i op. 23, 1925; 3 sonatii II op. 30, 1928 i I I I op. 43, 1948. Ciklusi: Van de bloemen op. 1; Zes ge op den Fuji op. 9; De Maas op. 11; St. Quenlin op. 12; Oude Kasteelen i dr. — ZA ORGULJE: Passacaglia en fuge op. 36; Fantaste ler ere v, P. Sweelinck op. 41 i dr. — DRAMSKA: Singspiel De bron van Badrah Scenska muzika, — VOKALNA: oratoriji De Verzoeking van Boeddha i Jesus en de Ziel, 1937. Canticum fratris soliš za vokalni kvartet ili zbor. Zi Grafschrift op een jong meisje, 1948; Grafschrift op Szveelinck, 1948; E op het Buitenhof, 1950; De lof der jenever, 1951 i dr. Solo-pjesme, ciklusi; teringen op. 5; Doode steden op. 10; Vijf geestelijke liederen op. 21; Spr zvereld, 2 sv., op. 27 i 29; Vier geestelijke liederen op. 35; Liederen van d* op. 44 i dr. — Stabat Mater, 1918. —■ SPISI: Jan P. Szveelinck en zijn inst tale muziek 1934 (II izd. 1946); De vocale tnuziek van Jan P. Szueelinck. više studija i ĉlanaka. — IZDANJA: J. P. Svieelinck, Cjelokupna djela (1 šireno izd.): I, Orguljska i klavirska djela, 1943 1 VI, Cantioncs saerae. LIT.: H. Badings, De hedendaagse Nederlandsche muziek, Amst 1936. — IV. Paap, Bernhard van den Sigtenhorst Meyer. Bij zijn zestigsi jaardag: 17 Juni 1948, Mens cn Melodie, 1948. — Isti, Bernhard van den i horst Meyer (nekrolog), ibid., 1953. — 7. H. van der Meer, Bernhard Vi Sigtenhorst Meyer, MGG, XII, 1965.

SIGURBJORNSSON, Thorkell, islandski kompozitoi janist i dirigent (Revkjavik, 16. VII 1938 —). Muziku stu u Revkjaviku, na Hamline University u St. Paulu i na Univ of Illinois u Urbani. God. 1966—69 muziĉki urednik Islam radija, od 1968 muziĉki kritiĉar u Reykjaviku. Uz to na kao pijanist i dirigent, zalaţući se za djela suvremenih kompoz DJELA. ORKESTRALNA: Cadenza and Dance za violinu i ori 1967; Ymur, 1969; Laeti za orkestar i vrpcu, 1971. — KOMORNA: gi kvartet Hdsselby, 1968; Kisum za klarinet, violu i klavir, 1970. — Elekt: muzika Fipur, 1971. — Komorna opera Composition in 3 Scenes za soliste. 3 instrumenta s tipkama, 3 perkustoniste, gitaru i saksofon (vlastiti tekst), — VOKALNA: Balada za tenor, flautu, violu i gitaru, 1960; Leikar za orkestar, 1961; Missa rninuscula za ţenski zbor, 1969. ]

SIKLOS, Albert, madţarski kompozitor (Budimpešta VI 1878 — 3. IV 1942). Studij završio 1901 na Muziĉkoj a. miji u Budimpešti (H. Koessler). Od 1905 nastavnik na I rovu muziĉkom institutu, a od 1910 profesor za kompoz estetiku i zborno pjevanje na Muziĉkoj akademiji u Budim od 1928 istodobno inspektor u Konzervatoriju. God. 192! bio je urednik ĉasopisa A Ţene. Blizak kasnoj romantici, ii je u svojim djelima znaĉajke madţarskoga folklora. DJ ELA. O RK ES TRALN A: 2 s i mfo n ij e, u b -mo lu, 18 9 6 i u G 1901; koncert za violinu, 1899; 2 koncerta za violonĉelo, 1895 i 1902; 3 uv više suita. — KOMORNA: gudaĉki trio; 3 gudaĉka kvarteta, u f-molu, u t i u D-duru; gudaĉki sekstet; klavirski trio; klavirski kvartet; klavirski k duhaĉki kvartet; sekstet za duhaĉke instrumente i harfu; duhaĉki septet; za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir; sonata za rog i klavir. — virske kompozicije. — Koralni preludiji za orgulje. — DRAMSKA: Fulkć lovag, 1896 i A honapok hdza, 1927; pantomima A tukor, 1923; Kardcsonyi dlom. — Zborovi; solo pjesme. — TEORETSKA: Zenekoltes ot koterben (7 sv.), 1907—13; Zeneesztetikai jegyzetek, 1921; Otmutatć nediktdlds hoz, 1913; A harmonizdlds kezikonyve, 1926; Hangszerek — hi nek, 1941. —■ SPISI: Zenei lexikon, I, 1923; Zenei zsebnaptar, 1924; A zenetorteneti jegyzetek, 1927; Koessler Janos, 1937. LIT.: Siklos Albert munkassaga, Zenei Szemle, Temisvar 1923. — Albert emlekezete, A Ţene, Budapest 1942—43. — J. Ujfalussy, Albert '. MGG, XII, 1965.

SIKORSKI, Jozef, poljski kompozitor i muziĉki pisac \V va, 1813 — 4. V 1896). U Varšavi uĉio kompoziciju (J. Stefi klavir (L. Jawurek). Muziĉki kritiĉar u Varšavi (Biblioteka ; zataška, Gaze ta Codzienna, Gazeta Polska); 1849 pokrenu davanje poljskih muziĉkih spomenika, a 1857 sudjelovao osnivanja ĉasopisa Ruch Muzyczny, u kojemu je 1857—63 ' rubriku kritike. S. je bio i jedan od utemeljitelja Muziĉkog štva u Varšavi. DJELA. KLAVIRSKA: Obrazek sielski; Kontradanca, 1857; kor; nokturno i dr. — VOKALNA. Kantate: Radošć; Alpuhara; Dzwon i dr. rovi; solo-pjesme. — CRKVENA : mise za 2-4 glasa uz orgulje; Psalm Dan za zbor i klavir. — SPISI: Dorecznil muzyczny; treiciwe przedstaiaienie r dziseiejszej, 1852; Rys historii muzyki powszechnej, 1859—61; ĉlanci i Instruktivna djela za klavir i p jevanje i dr. LIT.: J. Kleczynski, Jozef Sikorski, Echo Muzyczne i Teatralne, — F. Starczewski, Jozef Sikorski, Muzyka, 1928.

SIKORSKI, 1. Kazimierz, poljski kompozitor (Ziirich VI 1895—). U Varšavi studirao muziku na Višoj muziĉkoj F. Chopin (F. Szopski), a muzikologiju na Univerzitetu u La (A. Chvbinski). Profesor na konzervatorijima u Lodţu ( —24 i 1945—57, od 1947 direktor), Poznanu (1926—27) i šavi (1927—39 i od 1957). Kao kompozitor prošao je dug i nolik razvojni put od neoromantike do serijelne tehnike. Izv pedagog, odgojio je niz suvremenih poljskih kompozitora r kojima su J. Ekier, A. Malawski, R. Padlewski, R. Palestei Panufnik, K. Regamev, M. Spisak i A. Szalowski.

.

SIKORSKI — SILBERMANN DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1919; I I , 1921; III, in forma di conceno grosso, 1940 i IV, 1971. Koncerti: za klarinet, 1947; za rog, 1949; za flautu, 1958; za trublju, 1960; Concerto polifonico za fagot, 1965 te za obou, 1967. Suita ludowa, 1945; AHegro symfonicsne, 1946; Suita z Istebnej, 1948; Uuiertura popularna, 1954. Za gudaĉki orkestar: suita, 1917 i uvertira 1945. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1915—18; gudaĉki sekstet, 1930. — Filmska muzika. — VOKALNA: oko 100 zborova; Piešn o ludzie naszym za sole i orkestar; solo-pjesme. — Psalam VII za zbor i orkestar; Stabat Mater za bas, zbor i orgulje, 1943 (prer. 1950). —■ SPISI: Instrumentoznazustvo, 1932; Harmonia (3 sv.), 1945 (u I sv. 1955; u 2 sv. 1960 —61); Kontrapunkt (3 sv.), 1953 —57. — IZDANJA: redigirao i obj. klavirski koncert F. Lessela, 1951; operu Nedza Uszczciliwiona M. Kamieriskog; opere Halka i Siraszny dwor (1952) S. Moniuszka i dr. LIT.: B. Schdffer, Almanach polskich kompozytorow swpolczesnych, Krakow 1956. — Z. Lissa, Kazimierz Sikorski, MGG, XII, 1965.

2. Tomasz, pijanist i kompozitor (Varšava, 19. V 1939 —). Sin Kazimierza; na Visokoj muziĉkoj školi u Varšavi završio studij klavira (Z. Drzewiecki) i 1962 diplomirao iz kompozicije kod vlastitog oca; usavršavao se kod Nadije Boulanger u Parizu. Koncertirao kao pijanist u Ĉehoslovaĉkoj i Engleskoj, istiĉući se posebno kao interpret avangardne muzike. Ţivi u Varšavi kao slobodan umjetnik. DJELA (izbor): Echa 11 za 1—4 klavira, zvona, gongove, tamburine i vrpcu, 1963; Antyfony za sopran, klavir, rog, zvona, 4 gonga i vrpcu, 1963; Prologi za ţenski zbor bez teksta, 2 klavira, 4 flaute, 4 roga i 3 perkusionista, 1964; Archilcktwy za klavir, duhaĉe i udaraljke, 1965; Concerto breve za klavir, 24 duhaĉa i 4 perkusionista, 1965; Sonant za klavir, 1967; Diafonia za 2 klavira, 1969; Ho-mofonia za komorni ansambl, 1970; Vox humana za mješoviti zbor i instrumente, 1971; Zerstreutes Hinausschauen za klavir, 1971; radio-opera Przygody Sindbada ţeglarza, 1971; Holzwege za orkestar, 1972; Beţ tytulu za klavir, trombon, klarinet i violonĉelo, 1972; Monodia e seauenza 7.& flautu i klavir, 1972.

SIKSTINSKA KAPELA (Cappella Sistina, punim naslovom II Collegio dei Cappelloni Cantori della Cappella Pontificia), pjevaĉki zbor crkve sv. Petra u Rimu. Razvio se neposredno iz scholae cantorum pape Grgura Velikog (590—604). U današnjem obliku sikstinsku kapelu je utemeljio papa Siksto IV (1471—1484), a naziv je dobila prema monumentalnoj graĊevini Cappella Sistina podignutoj za vrijeme istoga pape. Uz sikstinsku kapelu papa Siksto IV obrazovao je i pjevaĉki zbor u kojemu su se odgajali budući pjevaĉi sikstinske kapele. Tu pripravnu školu reformirao je nasljednik Siksta IV papa Julije II i otada ona djeluje pod nazivom Cappella Giulia. Kako su te ustanove uvijek vodili istaknuti kompozitori i vrsni poznavaoci crkvene muzike, one su se razvile u najbolja reproduktivna tijela za gregorijansko pjevanje i klasiĉnu vokalnu polifoniju. Potkraj XIX st. doţivjele su, meĊutim, opadanje, ali nakon reforme pape Pija X ponovno su zadobile nekadašnji sjaj i ugled. S. k. ima danas redovito 32 pjevaĉa: to je pontifikalni zbor koji sudjeluje u obredima što ih celebrira papa.

3. Johann Andreas (Strassburg, 26. V 1712 — 11. II 1783). Najstariji sin Andreasov. Sagradio 54 orgulja, medu ostalima za Predigerkirche u Strassburgu i za opatiju sv. Blaţa u Sch\varz\valdu. Napisao Geschichte der Stadt Strassburg (1775). 4. Johann Daniel (Strassburg, 31. III 1717 — Leipzig, 9. V 1766). Brat Johanna Andreasa. Radio kod strica Gottfrieda i poslije njegove smrti nastavio izgradnju orgulja u dresdenskoj dvorskoj crkvi (dovršio ih je, prema A. Mooseru, Z. Hildebrand). Bavio se i komponiranjem. 5. Johann Heinrich (Strassburg, 24. IX 1727 — 15. I 1799). Brat Johanna Andreasa i Johanna Daniela. Po sistemu svog strica Gottfrieda gradio klavire koji su bili veoma cijenjeni u Parizu. Bio ujedno uĉitelj klavira i orgulja te kompozitor. 6. Johann Friedrich (Strassburg, 21. VI 1762 — 8. III 1817). Sin Johanna Heinricha. Graditelj orgulja, orguljaš i kom pozitor (njemaĉke pjesme; Hymne a la paix). 7. Johann Josias (1765 —■ 3. VII 1786). Sin Johanna Andre asa. Graditelj muziĉkih instrumenata. LIT.: E. Flade, Der Orgelbauer Gottfried Silbermann, Leipzig 1926. — H. HUUemann, Die Tatigkeit des Orgelbauers Gottfried Silbermann im Reus senland, Leipzig 1937. — R. Gdrtner, Gottfried Silbermann der Orgelbauer, Dresden 1938. —■ E. Flade, Silbermanniana, Musik und Kirche, 1938. — W. Loltermoser, Klangspektren einer Silbermann-Orgel, Akustische Zeitschrift, 1940. —■ j. IVorsching, Die Orgelbauer-Familie Silbermann in Strassburg, Mainz 1941. — Isti, Die Orgelwerke der Abteien Maurmunster und Ebersmiinster, Mainz 1956. — G. Mahrcnholz, Grundsatze der Dispositionsgestaltung des Orgelbauers Gottfried Silbermann, AFMW, 1959. — A. Bender, Les Orgues Silbermann de Soultz (Haut-Rhin), Strasbourg 1960. — Isti i M. Thomann, Les Orgues Silbermann de Marmoutier et Ebersmiinster, Strasbourg 1960. — H. Klotz, Silbermann, obitelj, MGG, XII, 1965. — A. Miiller, Auf den Spuren von Gottfried Silbermann, Kassel 1968.

SILBERMANN, Alphons, australski muzikolog i sociolog muzike njemaĉkog podrijetla (Koln, 11. VIII 1909—-). Muziku uĉio u Kolnu i Rotterdamu, a pravo i sociologiju u Kolnu, Freiburgu (Breisgau) i Grenobleu. Od 1935 muziĉki kritiĉar dnevnika Nieuwe Rotterdamsche Courant, od 1938 profesor estetike na Konzervatoriju u Sydneyju, nešto kasnije i direktor Australian Institut of Sociology. God. 1952 postao rukovodilac istraţivaĉkog odjela za muziĉku sociologiju Francuske radio-difuzije. Medu razmjerno rijetkim suvremenim uĉenjacima koji prouĉavaju razvitak muziĉke sociologije, S. je jedan od najistaknutijih. DJELA: Of Musical Things, 1949; La Musique, la Radio et Vauditeur, 1954 (njem. prijevod 1959); Indroduction a une sodologie de la musique, 1955; Wovon lebt die Musik~?, Die Prinzipen der Musiksoziologie, 1957; Das imaginare Tagebuch des Jlem J. Offenbach, 1960; Ketzereien einer soziologen-kritischen Ausserungen zu Fragen unserer Zeit, 1965.

LIT.: F. X. Haberl. Die romische Schola cantorum und die papstlichen Kapellsanger bis zur Mitte des 16. Jahrhunderts, VFMW, 1887 (separat Leip zig 1888). — E. Celani, I Cantori della Cappella pontificia nei secoli XVI e XVIII, RMI, 1907 i 1909. — H. Hucke, Die Tradition des gregorianischen Gesangs in der romischen Schola cantorum, Kongresni izvještaj, Wien 1954. M. Šku.

SILAS, Eduard (Ćdouard), nizozemski orguljaš i kompozitor (Amsterdam, 22. VIII 1827 — London, 8. II 1909). Muziku uĉio u Frankfurtu i Mannheimu, a od 1842 na Pariškom konzervatoriju (F. Kalkbrenner, F. Benoist, J. Halevv). Od 1850 orguljaš u Liverpoolu i Londonu gdje je uz to bio nastavnik harmonije na Guildhall School of Music i na London Academy of Music. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije. Za klavir i orkestar: 3 koncerta; Scottish Fantasie, 1865 i elegija, 1865. Tri uvertire; Mylhological Pieces, 1888. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija; 2 gudaĉka kvintet:.; 3 klavirska trija; 2 klavirska kvarteta; trio za klavir, klarinet i violonĉelo; nonet. — Klavirske kompozicije (sonata, suita).— Kompozicije za orgulje. — DRAMSKA: opera Nitocris (neizv.); muziĉka komedija Love's Dilemma; scenska muzika. —■ VOKALNA: oratorij Joash, 1863; više kantata; solo-pjesme na engleske i njemaĉke tekstove. —■ Misa, 1866; kraće crkvene kompozicije. — Treatise on Musical Notation; udţbenik Harmouy, 1885.

SILBERMANN, njemaĉka obitelj graditelja orgulja, klavikorda i klavira. 1. Andreas (Kleinbobritzsch, Saska, 16. V 1678 — Strassburg, 16. III 1734). Od 1703 graditelj orgulja u Strassburgu gdje je 1714—16 sagradio orgulje za katedralu. Zna se za oko 30 nje govih orgulja. 2. Gottfried (Kleinbobritzsch, 14. I 1683 — Dresden, 4. VIII 1753). Brat i uĉenik Andreasov, najvaţniji ĉlan obitelji. Prve su mu orgulje iz 1707 u Frauensteinu. Od 1709 radio je u Freibergu, gdje je od 1710 do 1714 sagradio za katedralu velike orgulje sa 45 registara. Medu njegovih 47 orgulja u Saskoj naj bolje su one u dvorskoj crkvi u Dresdenu. Uz orgulje bili su zna meniti i njegovi klavikordi. C. Ph. E. Bach posjedovao je njegov klavikord gotovo pola stoljeća. Gottfried je prvi u Njemaĉkoj sagradio klavir za koji mu je kao uzor sluţio mehanizam B. Cristoforija. Prema podacima J. F. Agricole, Gottfried je takav in strument pokazao J. S. Bachu (1733 ili 1736), pa je na osnovu njegove kritike izvršio neke preinake. Pronašao je i ĉembalo d'amore, neku vrst dvostrukog klavikorda.

349

Orgulje G. Silbermanna iz 1724, Leipzig

350

SILCHER — SIMFONIJA

SILCHER, Philipp Friedrich, njemaĉki kompozitor (Schnait, WUrttemberg, 27. VI 1789 — Tiibingen, 26. VIII 1860): Uĉio kod orguljaša N. F. Auberlena u Fellbachu kraj Stuttgarta, te kod J. N. Hummela i C. Kreutzera u Stuttgartu. Od 1817 bio je univerzitetski muziĉki direktor u Tlibingenu, gdje je 1892 osnovao Liedertafel, a od 1839 vodio oratorijsko društvo. Istakao se radom na promicanju njemaĉke narodne pjesme. U svoju opseţnu zbirku njemaĉkih narodnih napjeva uvrstio je mnoge vlastite pjesme, tako bliske duhu narodnih napjeva, da su i one postale narodnom svojinom ( Annchen von Tharau, Morgen muss ich fort von hier, Ich weiss nicht was soli es bedeuten, Zu Strassburg auf der Schanz, Es geht bei geddmpfter Trommel Klang, Kein schonrer Tod, Loreley, Nun lebmohl, du kleine Gasse). Od 1912 postoji u Silcherovoj rodnoj kući Silcher-Museum, kojemu je 1956 prikljuĉen Silcher-Archiv, radi pripremanja novog kritiĉnog izdanja umjetnikovih djela, koje izlazi od 1960. DJELA: Uvertire. — Klavirske kompozicije. — VOKALNA: muški zborovi Tiibingen Liedertafel (3 dijela), 1831—39 i dr.; Klaviergesdnge; djeĉje pjesme; vojniĉke pjesme. — CRKVENA: Dreistimmiges Choralbuch; Vierstimmige Sonn- und Festtagshymnen (3 sv.). —■ SPISI: Geschichte dcs evangclischen Kirchengesanges, 1844; Kurzgefasste Gesanglehre fiir Volhsschulen und Singchore, 1845; Harmonie- und Kompositionslehre, 1851. — Izdao Sammlung deutscher Volksliedcr: 12 sv. po 12 pjesama za muški zbor, 1826—60; 8 sv. po 12 pjesama za 1 ili 2 glasa uz pratnju klavira ili gitare, 1835—60; Stimmen der Volker in Liedern und Weisen za muški zbor (2 sv.), 1846—55 i dr. LIT.: H. A. Kbstlin, Fried ric h Silc her und Weber, St utt gart 1877. — A. Priimers, Ph. F. Silcher, der Meister des deutschen Volksliedes, Stuttgart 1910. —■ G. Brtigel, Kritische Mitteilungen zu Silchers Volksliedern, SBIMG, 1913—14. —■ A. Bopp, Friedrich Silcher, Stuttgart 1916. — H. Kleincrt i H. Ranschnabel, Friedrich Silcher, die schvvgbische Nachtigall, Stuttgart 1935. — A. Lammle, Friedrich Silcher, Muhlacker 1956. —J. Dahmen i Ph. Hardenrauch, Friedrich Silcher, Bilder aus seinem Leben, Stuttgart 1960. — H. J. Dahmen, Philipp Friedrich Silcher, MGG, XII, 1965.

SILOTI, Aleksandr Iljiĉ, ruski pijanist i dirigent (Harkov, 9. X 1863 — New York, 8. XII 1945). Uĉio na Konzervatoriju u Moskvi (N. Rubinstein, P. I. Ĉajkovski) i kod F. Liszta u Weimaru. God. 1886—91 profesor Moskovskog konzervatorija, zatim je više godina prireĊivao koncertne turneje po Evropi i Americi. God. 1901—02 dirigirao filharmonijom u Moskvi, a 1903 osnovao vlastiti simfonijski orkestar u Petrogradu. Njime je upravljao do 1917, izvodeći osobito djela suvremenih ruskih kompozitora. Poslije 1919 gostovao u razliĉitim gradovima Evrope. Od 1922 ţivio je u SAD gdje je koncertirao, a uz to i predavao na Juilliard School oj Music u New Yorku. S. je bio jedan od najvećih pijanista Lisztove škole. Objavio je Metne Erinnerungen an Franz Liszt (ZIMG, 1913). LIT.: D. Lehmann, Alexander Iliitsch Siloti, MGG, XII, 1965.

SILVA, Francisco Manuel da, brazilski kompozitor (Rio de Janeiro, 21. II 1795 — 18. XII 1865). Uĉio kod J. M. Nunes-Garcie, S. Neukomma i M. Portugala. Isprva ĉlan kraljevske kapele u Rio de Janeiru, od 1841 dvorski kompozitor. God. 1833 osnovao Sociedade Benejicente Musical, a 1841 Conservatorio de Mušica de Rio de Janeiro koji je vodio do kraja ţivota. Komponirao je više orkestralnih djela, operu O prestigio da let, crkvenu muziku, te napjev za brazilsku nacionalnu himnu O uvisam do Ypiranga as margens Placidas. LIT.: A. de Andrade, Francisco Mannel da Silva e seu tempo (2 sv.), Rio de Janeiro 1967.

SILVA, Oscar da, portugalski pijanist i kompozitor (Paranhos, 21. IV 1870 — Leca da Palmeira, 26. III 1958). Uĉio u Lisabonu (T. da Silviera) i na Konzervatoriju u Leipzigu (C. H. C. Reinecke, A. Jadassohn), te kod Clare Schumann u Frankfurtu. Od 1910 ţivio u Leca da Palmeiri i Oportu, 1932—-54 boravio preteţno u Rio de Janeiru. Koncertirao na turnejama po SAD, Brazilu, Portugalu, Juţnoj Africi i Egiptu. DJELA. ORKESTRALNA : simfonijske pjesme Miriam i Alma crucificada; koncertna fantazija za klavir i orkestar. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; gudaĉki kvintet; klavirski kvartet; sonata za violinu i klavir. —■ KLAVIRSKA: Rapsodia Portuguesa; Estudos indefinidos; Papillon dans te jardin; Pdginas portuguesas; 13 valcera; 13 preludija. — Opera Dona Meda, 1901. •— Osam solopjesama.

SILVER, Horace Ward Martin Tavares, ameriĉki jazz pijanist, dirigent i kompozitor (Norwalk, Connecticut, 2. IX 1928 —). Svirao saksofon i klavir u malim lokalnim ansamblima sve do 1950 kada ga je S. Getz uzeo u svoj sastav. God. 1951 preselio u New York. Tu je nastupao u Art Blakeys Combu, u ansamblima T. Gibbsa, C. Havvkinsa, O. Pettiforda, B. Harrisa i L. Younga. Sa A. Blakevem osnovao 1954 The Jazz Messengers, a 1956 vlastiti kvintet. S tim je ansamblom postigao veliku popularnost osobito meĊu poklonicima tzv. East Coast Jazza. Gostovao u Japanu (1961), Evropi (1962), na Festivalu na Antilima (1964) i u mnogim gradovima SAD. Jedan od najuglednijih jazz-pijanista, S. se razvio pod utjecajem B. Powella. U kasnijim djelima, nakon 1964, veoma uspjelo spaja elemente modernoga jazza s latinskoameriĉkim muziĉkim izrazom. Najpoznatije kompozicije su mu Quick Silver, Horace-Scope, The Blues Away, The Tokyo Blues, Silver's Serenade i Song For My Father.

SILVERI, Paolo, talijanski pjevaĉ, bariton (Ofena, L'A 28. XII 1913—). Studirao na Konzervatoriju u Rimu i debitirao 1944 u Verdijevoj operi La Traviata. Pjevao na najuglednijim svjetskim opernim pozornicama; 1955 gosto Zagrebu kao Jago (Verdi, Otelio) i Rigoletto (Verdi). Ima or. repertoar, a najveće uspjehe postiţe u Verdijevim, Puccinije Rossinijevim djelima. Nastupao je i na filmu. SILVESTRI, Renzo, talijanski pijanist i kompozitor dena, 15. X 1899 —). Studij klavira završio 1919 u Parmi, a pozicije 1920 u Firenci (A. Brugnoli, G. Ţuelli). Karijer poĉeo 1922 kao uĉitelj klavira u Cagliariju; od 1924 bio je fesor na Konzervatoriju u Palermu i od 1926 na konzerva Santa Cedlia u Rimu (1951—62 zamjenik direktora). Od predaje na teĉajevima za usavršavanje na Mozarteumu u burgu. Koncertantni pijanist, bio je veoma aktivan i kao koi muziĉar, od 1919 u Ouartetto Triestino i 1946—52 u Trio di 1 Od 1937 ĉlan je akademije Santa Cedlia (od 1965 predsje« Njegovi su uĉenici S. Perticaroli, M. Caporaloni, F. Mar A. Brugnolini i dr. DJELA. KOMORNA: sonata za violinu i klavir, 1920; Un Tempo t certo za flautu, 1921. — KLAVIRSKA: sonata, 1919; 3 Bozzetti, 1919; Be 1944; Omaggio a Chopin, 1952; 6 Divertimenti za klavir 4-ruĉno i dr. — pjesme. — Priruĉnik Le Scale, 1932. — IZDANJA. Transkripcije za 2 k Varijacije na Paganinijevu temu J. Brahmsa; Preludio, aria e finale C. F i dr. Izdao zbirke 18 Conposizioni clavicembalistiche italiane, 1937 i 16 So D. Scarlatti, 1940; antologija / grandi maestri del clavicetnbalo, 1946 i d

SILVESTROV, Valentin Vasiljeviĉ, sovjetski kompi (Kijev, 30. IX 1937 —). U Kijevu studirao na Institutu za Ċevinarstvo i arhitekturu; klavir uĉio na veĉernjoj muziĉkoj i 1958—64 na konzervatoriju Ĉajkovski (B. M. Ljatošinsk M. Revucki). God. 1963—65 predavao klavir na Muziĉkorr diju Kijevskog univerziteta, a 1965—69 u školi Kijevskog tuta kulture. S. spada medu najistaknutije predstavnike avan; nih muziĉkih stremljenja u Sovjetskom Savezu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1963 i 1965 (II, za ko orkestar); Monodia za klavir i orkestar, 1965; Spektri za komorni ori 1965; Ešatofonija, 1966; Poem in memoriam B. Ljatošinski, 1968. — KOMO. klavirski kvintet, 1961; Quartetto piccolo za gudaĉki kvartet, 1961; trio za trublju i celestu, 1962; Misterija za alt-flautu i 6 perkusionista, 1964; Prc za ĉembalo, vibrafon i zvona, 1965; Drama za klavirski trio; Himna za 5 i mentalnih grupa, 1967. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1960 i 1972; vari 1958; sonatina, 1959; Elegija 1967. — Filmska muzika. — VOKALNA tata za glas i komorni orkestar, 1973; 2 pjesme na stihove A. Bloka za n sopran i klavir, 1961 i dr.

SILJA, Anja, njemaĉka pjevaĉica, sopran (Berlin, 17, 1940 —). Ĉudo od djeteta, već u svojoj desetoj godini konc rala u Berlinu i Hamburgu, a na opernoj je pozornici debil 1955 u Braunschweigu kao Rosina (Rossini, Seviljski br God. 1958—59 gostovala na Drţavnoj operi u Stuttgartu i 1 1965—74 stalno angaţirana; 1960—63 i od 1974 ĉlanica je Fi furtske opere. Redovit gost brojnih muziĉkih festivala i ve opernih pozornica na svijetu (od 1972 njujorškog Metropoliti Jedna od najvećih suvremenih soprana, S. je u reţiji Wiel Wagnera kreirala niz velikih Wagnerovih ţenskih likova (Si Elisabetha, Venus, Elsa, Eva, Briinnhilda, Isolda), zatim Sal i Elektru (R. Strauss), Desdemonu (Verdi, Otelio), Mariju (I Wozzeck) i Lulu (Berg). Svestrana umjetnica ona je podjed sugestivna kao Donna Anna i Kraljica noći (Mozart, Don vanni i Ĉarobna jruld), Carmen (Bizet), Lady Macbeth (V Macbeth) ili Jenny (Weill, Uspon i pad grada Mahagonnyja).' mila je brojne gramofonske ploĉe. SIMANDL, František, ĉeški kontrabasist (Blatna, Ĉc 1. VIII 1840 —• Beĉ, 13. XII 1912). Od 1860 ĉlan vojnih mu u Vicenzi, Padovi, Trstu i Linzu; od 1868 prvi kontrabasist D skog orkestra u Beĉu, gdje je od 1869 bio i nastavnik na Kon vatoriju. Od 1876 svirao je u Bayreut.hu. DJELA. Za kontrabas i orkestar: koncert op. 75; Divertissement op Konzertstiick op. 34; Fantasie iiber bohmische Nationallieder op. 50. — Zb( — Pastoralna misa. — INSTRUKTIVNA: Neueste Methode des Kontr spieles C3 sv.), 1874, 1875 i 1891; 30 Etiiden zur Erzielung eines krdftigen und rhythmischer Sicherheit fiir Kontrabass; Hohe Schule des Kontrabasspi

SIMC (skraćeno od Societć internationale de musi contemporaine) -> International Sodety jor Contemporary M SIMFONIJA (grĉ. sonati. U svom kk nom obliku sastoji se od ĉetiri stavka, od kojih je prvi u sonati obliku, drugi polagan i pjevan, treći menuet ili scherzo, a ] sljednji je najĉešće rondo u brzom tempu. Još od najstarijih vrerr izraz s. upotrebljavao se u razliĉitim znaĉenjima. U muziĉkoj te starih Grka to je naziv za unisono. U srednjem vijeku s. je nekih instrumenata (još u XVI st. zove se tako vrsta instrumi s tipkama) ili skupine instrumenata. Od XV st. nadalje suši se pod naslovom s. i kompozicije za vokalnoinstrumentalne stave (Sacrae Symphonie G. Gabrielija, 1597; Symphonie sat

SIMFONIJA H. Schutza, 1629, 1647 i 1650) kao i instrumentalne kompozicije (zbirka trio-sonata Simfonie e gagliarde S. Rossija, 1607—08). J. S. Bach nazvao je svoje troglasne invencije najprije simfonijama, a taj naslov nose i instrumentalni uvodi njegovih kantata. Uopće su se simfonijama rado nazivale instrumentalne introdukcije, osobito predigre operama, odnosno uvodi u pojedine njihove ĉinove (-> Sinfonid). U razdoblju muziĉkog baroka ustalio se naziv s. za orkestralni uvod u prvi ĉin opere, koji u napuljskoj opernoj školi poprima svoj konaĉni trodijelni oblik: brzo-pola-ganobrzo. Takvu opernu simfoniju poznatu pod nazivom talijanske uvertire (za razliku od francuske uvertire sheme polagano--brzopolagano) primijenio je prvi put A. Scarlatti u operi Dal male U bene (1681). U Scarlatlijevim opernim predigrama prvi i drugi odlomak završavaju poloviĉnom kadencom; drugi je obiĉno kratak i ima prelazni znaĉaj, a treći je sliĉan menuetu ili gigue. Ĉetvrt stoljeća kasnije predigra operi Pallade trionfanle (1722) F. B. Contija ima tri potpuno jasno odvojena odlomka, od kojih prvi i posljednji već pokazuju obrise sonatnog oblika (dvije teme, provedba i skraćena repriza). Kad se oko 1730 godine uobiĉajilo izvoĊenje opernih predigra na javnim koncertima, poĉeo je i pravi razvoj pretklasiĉne simfonije kao samostalne kompozicije. Zadrţavši od talijanske operne predigre ime (sinfonia), s. polovinom XVIII st. postaje ĉetvorostavaĉna kompozicija, u kojoj je treći stavak menuet, a posljednji brzi finale. Proširuje se opseg pojedinih stavaka i sve je izrazitija bitematiĉnost prvoga stavka. Javljaju se i elementi provedbe, koja kod nekih kompozitora postaje i vrlo dramatiĉna. Napušta se basso continuo i potpuno prevladava homofonija, jedno od najznaĉajnijih obiljeţja novog instrumentalnog stila. Već je u Scarlattijevoj opernoj predigri prvi odlomak — allegro •— bio homofon, iako je svoje prve simfonije Scarlatti kao i J. B. Lully pisao po uzoru na sonatu da chiesa, tj. nakon polaganoga prvog odlomka slijedio je fugirani allegro (u to su vrijeme brzi odlomci — izuzev plesova •— obiĉno bili fugirani). Broj instrumenata se povećava. Uz gudaĉe najprije se pojavljuju rogovi, zatim trublje i udaraljke. Posljednji dolaze drveni duhaĉki instrumenti: oboe, pa flaute i fagoti. J. Ph. Rameau je prvi (1759) uveo u orkestar klarinet. U pionire novoga instrumentalnog stila, koji su gajili i razvijali pretklasiĉnu simfoniju, ide u prvom redu talijanski majstor G. B. Sammartini (1698—1775). Njegove su simfonije još trostavaĉne (napisao ih je više od 20), ali u homofonom stilu s izrazitom melodioznošću najgornje dionice. U Austriji i Njemaĉkoj su za razvoj simfonije naroĉito zasluţne skupine umjetnika, koje su djelovale u Beĉu, Berlinu i Mannheimu. Najvaţniji predstavnici beĉke škole su M. G. Monn (1717—1750) i G. C. Wagenseil (1715—1777)- Monn je uz trostavaĉne pisao i ĉetvorostavaĉne simfonije. U ĉetvorostavaĉnoj simfoniji u D-duru (1740) nalazi se već i menuet, ali se u njegovim djelima još veoma osjeća utjecaj baroka. Wagenseil u svojih više od 60 simfonija osobito je paţljivo izraĊivao provedbe. Iako je predstavnik berlinske škole C. Ph. E. Bach (1714—1788) najveći dio svojih kompozicija namijenio klaviru, njegove su sonate znatno utjecale na oblik i osobitost pretklasiĉnog instrumentalnog stila. Pojam mannheimske škole povezan je uz orkestar na dvoru vojvode Carla Theodora u Mannheimu. Pod vodstvom dirigenta i kompozitora Ĉeha J. Stamitza (1717—1757) mannheimski je orkestar uţivao glas jednog od najboljih u ondašnjem evropskom muziĉkom ţivotu. Stamitz je napisao oko 70 simfonija. On je najvaţniji preteĉa umjetnosti J. Havdna. Po karakteru i obliku Stamitzove su simfonije vrlo bliske muzici majstora klasike. Mahom su ĉetvorostavaĉne, menuet je vrlo ĉest, u stavcima sonatnog oblika odluĉno se suprotstavljaju dvije teme, a poslije ekspozicije slijedi i neka vrst provedbe. Stamitz se oslobaĊa bassa continua; i kao dirigent razvio je svoj vlastiti stil. Uz preciznost u izvedbi, osobitu je paţnju poklanjao dinamiĉkim nijansiranjima, naroĉito crescendu i decrescendu. Osim gudaĉkih instrumenata, njegov je orkestar sadrţavao flautu, oboe, fagote, te rogove, trublje i timpane; kada je za boravka u Parizu ĉuo u djelima A. Vivaldija i J. Ph. Rameaua i klarinet, uveo ga je u svoj orkestar. Uz Stamitza isticali su se kao kompozitori mannheimske škole još F. X. Richter (1709—1789), A. Fils (1730—1760), Ch. Cannabich (1731—1798) te F. Beck (oko 1730—1809), koji je iz Mannheima kasnije otišao u Francusku. Njegove su provedbe veoma dramatiĉne. Od ostalih majstora onoga vremena za razvoj simfonije vaţan je i J. Ch. Bach (1735—1782), ĉije se kompozicije odlikuju veoma raznovrsnim instrumentalnim sastavom. Klasiĉni oblik postiţe simfonija u posljednjim djelima J. Havdna i W. A. Mozarta. Oni su, ne mijenjajući formalnu okosnicu pretklasiĉne simfonije, usavršili tekovine i nastojanja niza kompozitora poĉev od G. B. Sammartinija i stvorili klasiĉni

351

simfonijski stil, koji se odlikovao jasnoćom i preglednošću stavaka te ravnoteţom svih muziĉkih izraţajnih sredstava.. Haydn je svoje stvaranje zapoĉeo u doba rokokoa i u svojih više od 100 simfonija prošao dug razvojni put, da bi punu umjetniĉku zrelost dosegao u 12 »londonskih« simfonija, napisanih 1791—1795 za Salomonove koncerte. Razvio je i proširio sonatni oblik; jednostavne, ali inventivne teme pruţale su neograniĉene mogućnosti provedbe, koju je on osobito njegovao, a njegovu neumoljivu logiku u simfonijskoj konstrukciji nadmašio je jedino Beethoven. Havdnov se genij oĉitovao i u bogatom iskorišćivanju orkestralnih mogućnosti. Zapoĉeo je individualizaciju orkestralnih instru*menata. Njegov mlaĊi suvremenik Mozart napisao je 54 simfonije, od kojih su one u D-duru, tzv. Praška, K. V. 504 (1786) te posljednje tri ( u Es-duru K. V. 543, u g-molu K. V. 550 i u Cduru, nazvana Jupiter, K. V. 551, napisane 1788) najizrazitiji L. van Beethoven, odlomak iz IX simfonije, autograf

-&

primjeri Mozartova simfonijskog stila te se ubrajaju u najvrednija djela simfonijske literature. U okviru simfonijske forme ostvario je Mozart osebujnu sadrţajnu raznolikost, a njegovi polagani stavci i druga tema u sonatnom allegru odlikuju se naroĉitom pjevnošću. Za razliku od Havdna i Mozarta, L. v. Beethoven je napisao samo devet simfonija, no one su vrhunci na tom podruĉju muziĉkog stvaralaštva. S formalne strane Beethoven je zamijenio menuet sa scherzom, a u posljednjem stavku Devete simfonije uveo je i ljudske glasove. Ali velikima ĉini njegove simfonije naĉin, na koji on svoj snaţni umjetniĉki doţivljaj oblikuje unutar granica sonatne forme. Svoju Prvu simfoniju (1800) napisao je već kao zreo umjetnik pošto je potpuno svladao zakonitost sonatne arhitekture na polju klavirske i komorne muzike. Simfonijskom stvaranju posvetio je muţevno doba svog ţivota. Najveći simfoniĉar svih vremena, Beethoven je u svom jedinstvenom simfonijskom opusu proširio izraţajne mogućnosti orkestra i postigao dramatsku uvjerljivost, nepoznatu u dotadanjoj instrumentalnoj literaturi, doseţući u provedbama maksimalnu gradaciju. Beethoven nastavlja i individualizaciju i osamostaljivanje instrumenata te u orkestar uvodi i trombon. Nakon Beethovena s. se formalno nije dalje razvijala. Ostavši središnjim oblikom orkestralne literature, ona se samo mijenjala, odnosno poprimala stilska obiljeţja svog razdoblja. Romantika, s naglašavanjem subjektivnih, emocionalnih mogućnosti muzike, oduzimala je simfoniji arhitektonsku ĉvrstoću klasiĉara, ali je zato unaprijedila i obogatila harmoniju i orkestralno tkivo. Prvi simfoniĉar romantike bio je F- Schubert. I on je poput Beethovena napisao devet simfonija. U prvima se još osjeća utjecaj beĉkih klasiĉara, no njegova najbolja djela ■— Simfonija u h-molu, tzv. »nedovršena« (1822), i ĉetvorostavaĉna Velika simfonija u Cduru (1828) — nastala još za Beethovenova ţivota, nose već izrazita romantiĉna obiljeţja. Od ostalih kompozitora rane romantike simfonije su pisali F. Mendelssohn (5 simfonija, najpoznatija je Škotska u a-molu, 1842) i R. Schumann (4 simfonije). God. 1830 dovršio je H. Berlioz Symphonie fantastique djelo znaĉajno po svojoj programnoj osnovi i muziĉkoj zamisli tzv. idee fixe, koja se javlja u svakom stavku i na taj naĉin povezuje ĉitavo djelo. Ta se Berliozova simfonija odlikuje i izvanredno ţivopisnom instrumentacijom i smatra se temeljem modernog orkestara. Eine Faust Symphonie (1854) i Symphonie zu Dantes »Divina Commedian (1856) F. Liszta takoĊer se ubrajaju u programne simfonije. Nakon razdoblja u kojem su kompozitori romantike usmjerili svoja nastojanja preteţno na podruĉje programne muzike i stvo-

352

SIMFONIJA — SIMFONIJSKA PJESMA

rili simfonijsku pjesmu, novi oblik orkestralne literature, doţivljava apsolutna simfonijska muzika svoj ponovni zamah u posljednjoj ĉetvrti XIX st. u djelima J. Brahmsa (4) i A. Brucknera (9). Dok Brahms gradi svoje simfonije u klasiĉnom obliku, unoseći u njih osebujnost svog izrazitoga romantiĉnog lirizma, Bruckner im proširuje dimenzije, te ima u ekspoziciji i po tri teme. U pojedinim dijelovima njegovih simfonija susreću se ĉitavi odlomci u polifonom stilu, što je odraz ne samo Brucknerova veHkog kontrapunktskog znanja nego i njegove potrebe za takvim naĉinom izraţavanja. Simfonije opseţne i po sadrţaju i po izvodilaĉkom sastavu pisao je G. Mahler (10). Nadovezujući na Beethovenovu Devetu simfoniju, Mahler uvodi u svoja simfonijska djela i ljudske glasove. Medu francuskim simfonijama kasnoga XIX st. istiĉe se Simfonija u d-molu C. Francka i Symphonie sur un chant montagnard franfais za klavir i orkestar V. d'Indija. Za razliku od dotadanjeg internacionalnog muziĉkog izraza u simfonijama kompozitora nacionalnih škola osjećaju se ritmiĉke, melodiĉke i harmonijske osebujnosti njihova muziĉkog folklora. Medu njima se naroĉito istiĉu kod Ceha simfonije A. Dvofaka. Napisao ih je devet, a najpoznatija je posljednja u emolu Iz novoga svijeta. Simfonije A. Borodina (3) i P. I. Ĉajkovskog (6), ĉija je posljednja u h-molu — tzv. »patetiĉna« — autobiografskoga karaktera, temelj su ruske simfonijske muzike. Od Skandinavaca simfonije su pisali Danac N. Gade (8), i, osobito, Finac J. Sibelius (7). Od suvremenih autora tradiciju opseţne romantiĉne simfonije namijenjenu velikom orkestru nastavljaju još djelomiĉno pripadnici neoromantike i nacionalnih smjerova. U muzici XX st. znatno se jaĉe, meĊutim, odrazuje antiromantiĉni stav koji izbjegava svaku zvukovnu zasićenost, pretrpanost subjektivnost. Emocija i patetika ustupaju mjesto klasiĉnoj jednostavnosti i ravnoteţi, što se oĉituje u sadrţaju i u smanjenju izvodilaĉkog sastava. Osobito u okviru neoklasike nastaju tako i simfonije za komorni orkestar. Atonalnost, atematike, serijelna ili punktualistiĉka tehnika, kao i neki drugi ekstremno avangardni pravci u manjoj ili većoj mjeri izbjegavaju oblikovanje muziĉkih djela na temelju zaokruţenih tema. Ti kompozicijski sustavi potpuno prekidaju tradiciju simfonizma. Ipak i u XX st. mnogi kompozitori njeguju oblik simfonije. Tradicionalne simfonijske okvire oni ispunjuju izvornim i novim sadrţajem izraţenim suvremenim muziĉkim jezikom. Od njemaĉkih muziĉara istiĉu se P. Hindemith i K. A. Hartmann. Najvaţniji suvremeni francuski kompozitori simfonija su A. Roussel, A. Honegger, D. Milhaud i O. Messiaen. Medu sovjetskim simfoniĉarima najistaknutniji su V. Šebalin, J. Šaporin, D. Kabaljevski, A. Haĉaturijan; posebno mjesto zauzimaju D. Šostakoviĉ, S. Prokofjev i najplodniji suvremeni autor simfonija N. J. Mjaskovski. Medu ruskim kompozitorima koji ţive izvan domovine najvredniji doprinos suvremenoj simfoniji dao je svakako I. Stravinski. Od slavenskih muziĉara simfonije pišu i Ĉesi L. Janaĉek, J. Suk i B. Martinu. G. F. Malipiero autor je najpoznatijih suvremenih talijanskih simfonija. Najveći engleski simfoniĉar je R. Vaughan Williams; uz njega od Engleza postigli su uspjeh na tom podruĉju i B. Britten, A. Bliss, E. Rubbra i M. Tippett. Simfoniju njeguju i ameriĉki muziĉari kao R. Harris, Ch. Ives, W. Piston, A. Copland i S. Barber. Prve hrvatske simfonije nastale su još u vrijeme kad je pretklasiĉna simfonija bila u punom cvatu. U razdoblju izmeĊu 1754 i 1770 pisao ih je L. Sorkoĉević (7). Po zrelosti i svjeţini one ne zaostaju za srodnim djelima Sorkoĉevićevih suvremenika. Oko polovice XVIII st. pišu simfonije i A. Ivanĉić (10), I. M. Jarnović (7), a nešto kasnije i A. Sorkoĉević, sin Lukše. Potkraj XVIII st. nastaju i prve simfonije u Sloveniji. Medu autore tih najranijih slovenskih simfonijskih djela idu L. F. Schwerdt i J. Slavik. Od suvremenih hrvatskih kompozitora pišu simfonije B. Bjelinski (5), I. Brkanović (5), M. Cipra (2), N. Devĉić (1), A. Dobronić (8), I. Kirigin (1), B. Kune (1), F. Lhotka (1), I. Lhotka-Kalinski (1), F. Luĉić (2), M. Magdalenić (1), I. Malec (1), K. Odak (4), B. Papandopulo (2), B.Sakaĉ (1), J. Slavenski (Simfonija Orijenta), B. Širola (1) i S. Šulek (6). Medu srpskim autorima simfonija istiĉu se V. Ilić (1), E. Josif (3), P. Konjović (1), D. Kostić (3), M. Logar (3), V. Mokranjac (4), S. Nastasijević (3), A. Obradović (5), S. Rajiĉić (5), M. Ristić (6) i V. Vuĉković (1). Najpoznatiji slovenski simfoniĉari su B. Arniĉ (9 programnih simfonija), S. Koporc (2), M. Lipovšek (1), S. Osterc (s. Mati), I. Petrić(3), L. M. Škerjanc (4), D. Švara (4) i V.Ukmar(i). LIT.: H. Af. Schletterer, Die deutsche Sinfonie, Leipzig 1863. — Af. Brenet, Histoire de 1a symphonie a orehestre, Pariš 1882. ■— 5. Bagge, Die Symphonie in ihrer historischen Entwicklung, Leipzig 1883. •— H. Kretzschmar, Sinfonie und Suite (u zbirci Ftihrer durch den Konzertsaal), Leipzig 1887 (VI. izd. 1921; u kasnijem izdanju u 2 sv.: I, Von Gabrieli bis Schumann pri redio Fr. Noack; II, von Berlioz bis zur Gegenwart priredio H. Botstiber; oba sv. Leipzig 1932).— F. Torrefranca, Le Origini della sinfonia, RMI, 1889, 1890 i 1891 te 1903—05.—F. Weingartner, Die Sinfonie nach Beethoven, Berlin 1901 (IV izd. Leipzig 1926; prevedeno na engl.)- — A. Heuss, Die Venetianischen

Opernsinfonien, SBIMG, 1902—03. — AI.Fluerer,Din norddeutsche Sy zur Zeit Friedrichs des Grossen und besonders die Werke Ph. E. Bacb tacija), Berlin 1906. — G. Calmus, Die ersten deutschen Sinfonien von fuss und Hiller, Leipzig 1908. — G. dc Saint-Foix i L. De La Laurem tribution a l'histoire de la symphonie francaise vers 1760, L'Annee r 1912. — P. Bekker, Die Sinfonie von Beethoven bis JVlahler, Berlin 19 Lenjingrad 1926). — P. Goetschius, Masters of the Symphony, Boston (M setts) 1919. —■ K. Nef, Geschichte der Symphonie und Suite, Leipzig Ch. V. Stanford, A Sketch of the Symphony, Interludes, London : G. Servieres, La Symphonie en France au XIX e siecle, Pariš 1923. — j heimer, Die Theorie der Sinfonie im 18. Jahrhundert, Leipzig 1925. •— ring, Zur Entstehungsgeschichte des Orchester-AUegros, Spomenica G. Wien 1930. — J. Tiersot, Sur les origines de la symphonie, Spomenic de La Laurencieu, Pariš 1933. — Ch. O'Connel, The Victor Book of the ! ny, 1934. — O. Dovmes, Symphonic Masterpieces, Ne\v York 1935. — / Early Classical Symphonies, Proceedings of the Musical Association, W. IL Reese, Grundsatze und Entvvicklung der Instrumentation in klassischen und klassischen Symphonie, Berlin 1939. — R. Sondhein formale Entwicklung der vorklassischen Sinfonie, AFMW, 1939. — F. . Die deutsche vorklassische Sinfonie, Berlin 1940.'—E. Baĉke, Die Ent der Symphonie von Joseph Haydn bis Richard Strauss, Goslar 1946. Adams, Russian Symphony, London 1948. — E. V. Moore i Th. L The Symphony and the Symphonic Poem, 1949. — B. Shore, Sixteen ! nies, London 1949. — Zbornik The Symphony, A Symphosium by Writers on the Great Symphonies (red. R. Hill), Harmondsworth 19* izd. 1961). — T. llanoaa, CHM(t)OHHH. IToflcHeHHe, MOCKB3 i JlemiHrp — A. Ahchzvang, Die sowjetische Symphonik, Berlin 1951. — A. Ca Century Symphonies, London 1951. — H. Renner, Reclams-Konze Orchestermusik, Stuttgart 1952 (IX prer. izd. 1972). — D. N. Ferguson, works of the Orchestral Repertoire. A Guide for Listeners, Minneapolis E. Borrel, La Svmphonie: formes, ecoles et oeuvres musicales, Pariš H. Ulrich, Symphonic Music. Its Evolution since the Renaissance, Ni 1955. — Zbornik CoBCTCKan cHMiboHHHecKaH My3biKa, MocKBa 195 Tham, Die Symphonie im zeitgenossischen Schaffen, ŢFM, 1935. Glasenapp, Eine Gruppe von Symphonien und Ouverturen fiir Blasinst von 1793—1795 in Frankreich, Spomenica M. Schneideru, Leipzig : L. Blaukopf, Lexicon of Symhony, New York 1957. — R. Stephan (r< Symphonie, Frankfurt a. M. i Hamburg 1957 (tal. prijevod Milano I P. Af. Young, Symphony, London 1957. — G. Mancini, Breve sto sinfonia, Milano 1958. — K. Schonezuolf (ured.), Orchestermusik (2 s lin 1958—60. — K. Pahlen, La Sinfonia, Roma 1959. — H. Orlatid, ! nic Sound Ideals from 1750 to 1850 (disertacija), 1959. — A. Hopkins, about Symphonies, London 1061. — Af. Mengelberg, La Musique symp! Pariš 1961. — B. S. Brook, La Symphonie francaise dans la second du XVIIe siecle, Pariš 1962. — R. Kloiber, Handbuch der klassischen mantischen Symphonien, Wiesbaden 1964. — F. Blume, J. La Ru> Brode, Ch. L. Cudzaonh, J. v. Hecker, W. Brennecke, G. Fcrchault, I. B G. Abraham, N. M. Tempcrley, S. Martinotti, F. Bonis i H. Kiihn, Syr MGG, XII, 1965. 1

SIMFONIJETA, manja simfonija, leţernijega, vedro timistiĉkog sadrţaja, pristupaĉna i jednostavna. Odnosi se simfoniji otprilike kao sonatina prema sonati. Pisana je ZJ ĉajeni simfonijski orkestralni sastav, ĉesto za komorni, a p i samo za gudaĉki orkestar. Iako su ih pojedini kompozitori pisali i u prošlom s (N. Rimski-Korsakov, 1885), simfonijete su uĉestale istom u stoljeću, oĉito kao posljedica nastojanja za smanjivanjem, trofiranih dimenzija kasnoromantiĉkih simfonijskih djela i i za lapidarnijim, saţetijim izrazom. Poznate su simfonijete su autori M. Reger, N. Mjaskovski, S. Prokofjev, L. Js A. Roussel, P. Hindemith, B. Martinu, F. Poulenc, B. I A. Tansman i dr. Od jugoslavenskih autora simfonijete su B. Širola, K. Baranović, L. M. Škerjanc, P. Milošević, M. B. Papandopulo, P. Ramovš, U. Krek, E. Josif, M. Ke V. Periĉić, D. Radić, A. Srebotnjak, L. Ţupanović. j SIMFONIJSKA PJESMA (engl. symphonic poem, poeme symphonique, njem. sinfonisehe Dichtung, tal. poemji nico), jednostavaĉna orkestralna kompozicija, najizrazitiji programne muzike. Razvila se u XIX st. kao posljedica romantiĉara za zbliţavanjem svih grana umjetnosti. 5 simfonijske pjesme autor gdjekad saopćuje slušaocu p komentarom, a gdjekad je obuhvaćen već samim naslovorr gram je najĉešće uzet iz nekog literarnog djela (u poĉe poezije, a kasnije i iz proze); nisu rijetki, meĊutim, ni s; inspirirani historijskim dogaĊajima, legendama ili likovnim renjima. S. p. nema odreĊene formalne sheme. Neke simfi pjesme pokazuju sliĉnost s proširenim, slobodno shvaćeni natnim oblikom (simfonijske pjesme F. Liszta) ili pak s r< i uvertirom. Svima je, meĊutim, zajedniĉko izgraĊivanje^ kao što vjernijeg odraza izvanmuziĉke ideje i sadrţaja, toga teme ili skupine tema nemaju u simfonijskoj pjesmi znaĉenja u obliku stavka kao npr. u simfoniji. U simfo pjesmi teme i motivi su nosioci duhovnog sadrţaja, a ne el arhitektonske izgradnje. Tonsko slikanje, muziĉka sin i primjena lajtmotiva sredstva su kojima se pojedini autor u ocrtavanju izvanmuziĉkih dogaĊaja. Mnoge simfonijske ] nalaze se dakle — osobito po tehnici lajtmotiva — neg> prijelazu izmeĊu simfonije i muziĉke drame. Neki se kompt meĊutim, ograniĉuju u svojim simfonijskim pjesmama sai stvaranje općeg raspoloţenja. Ime i definitivni oblik dao je simfonijskoj pjesmi F. On nastavlja stvaranje H. Berlioza ĉije su tri programne sin (Simphonie fanlastigiie, HarolĊ en Italie i Romeo et Julielte

SIMFONIJSKA PJESMA — SIMON primjeri simfonijske muzike uvjetovane literarnim sadrţajem. Već u njima je dana muziĉka misao — ide'e fixe — nosilac dramatskog razvoja, simbol liĉnosti ili situacije. Formalno je te simfonije, meĊutim, još uvijek sputavala tradicionalna simfonijska višestavaĉnost koja je u trajnom sukobu s programatskom idejom. F. Liszt je radikalniji, pa svoja programatska djela piše u jednom stavku i tako stvara oblik tipiĉan za sve kasnije simfonijske pjesme. Slijedeći muziĉkim govorom izvanmuziĉke sadrţaje, Liszt nije nikada samo deskriptivan ili ropski vezan za literarni tekst. Program njegovih simfonijskih pjesama prati atmosferu emotivne reakcije i skriveni smisao sadrţaja koji nerijetko nosi i autobiografska obiljeţja. Svojih dvanaest simfonijskih pjesama on temelji na tekstovima velikih pjesnika (V. Hugo, A. de Lamartine, W. Shakespeare, F. Schiller, W. Goethe, Byron i dr.), kao i na slikama nastalim u njegovoj bujnoj romantiĉarskoj mašti. Oblik simfonijske pjesme ubrzo je postigao popularnost. U Francuskoj prva djela tog oblika piše C. Saint-Saens (Le Rouet d'Omphale, Phaeton i Danse Macabre). Simfonijsku pjesmu, naroĉito u slavenskim zemljama, prihvaćaju i kompozitori nacionalnih škola u borbi za ravnopravni nacionalni muziĉki izraz. Priliku da se posredstvom muzike doĉaravaju izvanmuziĉki sadrţaji, iz kojih nije iskljuĉena ni historijsko-nacionalna propaganda, iskorišćuju kompozitori nacionalnih smjerova da bi popularizirali muziĉku kulturu i tradiciju vlastitoga naroda. Takvo znaĉenje imaju simfonijske pjesme B. Smetane (ciklus Ma vlasi), A. Borodina (B cpedneu A3U11), M. P. Musorgskog (Heauoea HOHb ua JIucou eope), J. Sibeliusa (Finlandia) i dr. Simfonijske pjesme ili uvertire-fantazije P. I. Ĉajkovskog (PoMeo u fljtcyAbemma, Eupn i VaMAem), kao i simfonijske pjesme C. Francka (Les Eolides, Le Chausseur maudit i Psyche) zauzimaju u orkestralnoj muzici druge polovine XIX st. posebno mjesto. Njihova orijentacija nije nacionalna. Simfonijske pjesme P. I. Ĉajkovskog odraz su dualistiĉke koncepcije koju nalazimo i u njegovim simfonijama. S mnogo dramatske snage, teatralnosti i blještava kolorita on u njima doĉarava sukob liĉnosti i sudbine. Franck je objektivniji i ovisniji o idejnosti poezije koja mu sluţi kao uzor. Najistaknutiji kompozitor simfonijske pjesme nakon Liszta jest R. Strauss. Već u prvom svom djelu te vrste, u Don Juanu, Strauss otvara novo poglavlje u razvitku toga muziĉkog oblika. U devet simfonijskih pjesama, od kojih trima posljednjima (Ein Heldenleben, Sinfonia domestica i Alpensymphonie) više odgovara naslov programnih simfonija, on odabire konkretne sadrţaje vezane uz svakodnevni ţivot. Virtuozna instrumentacija Straussovih simfonijskih pjesama obogaćuje orkestralnu muziku dotad neslućenim koloristiĉkim efektima. Ona je najpozitivniji doprinos što ga je programna muzika dala razvoju kompozicijske tehnike. Izvanmuziĉki sadrţaj kao temelj u izgraĊivanju kompozicije nalazi ĉestu primjenu i u prvim desetljećima XX st., osobito u djelima francuskih impresionista. C. Debussv u svojim simfonijskim pjesmama (Prelude a Vapres-midi d'un faune, Nocturnes, La Mer i ImagesJ svodi literarni program na ocrtavanje statiĉkih stanja i doĉaravanje atmosfere, pa su one bliţe tonskim slikama nego simfonijskim pjesmama. P. Dukas naprotiv u simfonijskoj pjesmi L'apprenti sorcier teţi deskriptivnosti. Sliĉno postupa i E. Elgar u Falstafu. Simfonijske pjesme ili orkestralne slike O. Respighija (Fontane di Roma, Pini di Roma, Fešte romane) pribliţavaju se Debussvjevu uzoru. U novijoj muzici XX st. simfonijsku pjesmu njeguju preteţno pripadnici neoromantizma i neki autori nacionalnih smjerova. U okviru novih avangardnih nastojanja ocrtavanje izvanmuziĉkih dogaĊaja postalo je stilski anahronizam. U toj muzici fenomen ĉistoga zvuka traga za svojim apsolutnim vrijednostima i za iskljuĉivo apstraktnim estetskim djelovanjem, pa u njoj nema mjesta drami ni deskripciji. Svojevrstan pokušaj znaĉe simfonijske pjesme A. Honeggera (Pacific 231, Rugby). On ne traţi inspiraciju u verbalnim sadrţajima već u novim aspektima suvremene mašinske civilizacije kojima nastoji dati umjetniĉko obliĉje. Iako je to zanimljiv pokušaj, on je ipak ograniĉen na odviše usko podruĉje i zbog toga ne otvara nove mogućnosti za daljni razvoj programne muzike (-> Programna muzika). Od hrvatskih kompozitora uspjele simfonijske pjesme napisali su B. Bersa (Hamlet, Sunĉana polja, Sablasti), I. Brkanović (Ţivo srce u mrtvom gradu, Zemljo Hrvatska), J. Gotovac (Oraĉi, Guslar), I. Kirigin (Kameni horizonti), V. Lisinski (Veće) i B. Papandopulo (Obnova, Poema o Neretvi). Medu srpskim autorima simfonijskih pjesama istiĉu se J. Bandur (Poema 1941), P. Konjović (Makar Ĉudra), M. Milojević (Smrt majke Jugoviĉa), S. Rajiĉić (Pod zemljom), P. Stojanović (Sava) i V. Vuĉković (Ali Binak, Vesnik bure). Od slovenskih kompozitora simfonijske su pjesme pisali B. Arniĉ (Ples ĉarovnic, Zapeljivec, Pesem planin, Povodni moţ), S. Koporc (Posvetitev noĉi), M. Kozina (Ilova gora, Bela krajina), B. Leskovic (Domovina), M. Lipovšek (Domovina) i S. Osterc (Povodni moţ, Mati).

355

LIT.: E. Zddor-Zucker, tiber Wesen und Form der symphonischen Dichtung (disertacija). Miinster 1922. — R. Mendl, The Art of the Symphonic Poem, MQ, 1932. —J. Chantavoine, Le Poeme symphonique, Pariš 1950. — T. IJonoda, CuMijjoHmiecKaa no3Ma. noacHeHHe, MocKBa i Jlemmrpaa 1952 (novo izd. 1963). — H. VCirth, Symphonische Dichtung, MGG, XII, 1965. E. A. S.

SIMIĆ, Borivoje, kompozitor i dirigent (Beograd, 1. XII 1920 —). Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu studirao kompoziciju (S. Rajiĉić) i dirigovanje (M. Vukdragović). God. 1944—49 dirigent KUD Ivo Lola Ribar, a od 1948 do danas dirigent i šef hora Radio-Beograda, sa kojim je nastupao u brojnim jugoslovenskim gradovima i stranim zemljama, ostvarivši zapaţena izvoĊenja znaĉajnih dela svetske literature (Bach, Misa h-mol i Pasija po Jovanu; Stravinski, Svadba; Penderecki, Pasija po Luki; Ligeti, Reauiem); posebnu paţnju poklanja jugoslo-venskom horskom stvaralaštvu. Dobitnik Zlatne arene 1958 u Puli (muzika za film Pop Ĉira i pop Spira) i Oktobarske nagrade Beograda 1959 (za dirigentski rad), 1965—67 bio je predsednik Udruţenja kompozitora Srbije. U svojim kompozicijama S. spaja har-monska i zvuĉna sredstva neoromantike sa elementima savre-menog izraza i sa upotrebom narodnog B. SIM IĆ nenametljivom melosa.

DELA (izbor): Movimento dinamico za orkestar, 1954. — Quatuor in E 1953- — Za klavir: sonatina, 1950; tema sa varijacijama, 1950. — Scenska muzika za pozorišna dela (Put oko sveta i dr.) i radio-drame (Antigona); filmska muzika (Pop Ĉira i pop Spira; Pogon B; Vetar je stao u šoru). —Horovi sa instrumentalnom pratnjom i a cappella (2 rukoveti, 1951 i 1957; Pet istarskih pesama za ţenski hor, 1953; Srpski triptih za muški hor, 1965 i dr.); solo-pesme (Pesme za Jovanu, 1960); masovne pesme. — Orkestracije i aranţmani (A. Sorkoĉević, oratorijum Na rijekama babilonskijem; J. Bandur, Jugoslovenska partizanska rapsodija; Debussy, Chiidren's corner); obrade horova A. Šantića, S. AnĊelića i J. Canića. LIT.: V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. V. Peć.

SIMIĆ, Vojislav, dirigent i kompozitor (Beograd, 18. III 1924 —). Studije kompozicije završio 1954 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. Milošević). Od 1953 dirigent jazz-orkestra Radio-Beograda sa kojim je koncertovao i u inostranstvu (Italija, Francuska, Nemaĉka, SSSR, Poljska, Ĉehoslovaĉka, MaĊarska, Bugarska, Rumunija), a snimio je i više ploĉa. Uĉestvovao na meĊunarodnim festivalima u Juan les Pinsu (1960), Miinchenu i Cava dei Tireni (1965) i Rio de Janeiru (1966), a stalan je gost jazz-festivala u Ljubljani. Od 1959 povremeno nastupa i kao dirigent beogradskog Savremenog pozorišta. Kao kompozitor bavi se raznim muziĉkim ţanrovima; komponuje dela za simfonijski jazz-orkestar u narodnom duhu, a bavi se filmskom, scenskom i zabavnom muzikom. DELA. JAZZ: Igra pod Šar-planinom; Skice sa Ohrida; Svita sa juga Srbije; Kroz planine, reke i dolove (na motive iz Mokranjĉevih rukoveti); Epitaf Kir Stefanu. —■ DRAMSKA. Scenska muzika za drame: Zloĉin i kazna (F. Dostojevski); Staklena menaţerija (T. Williams); Pogled s mosta i Svi moji sinovi (A. Miller). Filmska muzika. — Horovi; solo-pesme; deĉje pesme. S. D. K.

SIMILE (tal. sliĉan), muziĉka kratica koja oznaĉuje da se odreĊeni odlomak kompozicije — kraći ili dulji — izvodi na isti naĉin kao i prethodni. S. se moţe odnositi i na ponavljanje samog notnog teksta, na opetovanje odreĊene ritmiĉke figure, prstometa, dinamike, artikulacije i dr. SIMIONATO, Giulietta, talijanska pjevaĉica, mezzosopran (Forli, 12. V 1910—). Uĉenica E. Lucatella u Rovigu i G. Palumba u Padovi. Od 1935 pjevala na razliĉitim talijanskim kazalištima, od 1943 na milanskoj Scali. Prve velike uspjehe postigla 1947 u Scali kao Dorabella (Mozart, Cosi fan tutte) i kao Mignon (Thomas). Zatim pjevala na najvećim opernim pozornicama i najuglednijim opernim festivalima Italije, Evrope, Juţne i Sjeverne Amerike {Metropolitan, 1959—60). Repertoar joj je opseţan; izvanredne su njezine kreacije u operama XVIII st. SIMON, Alicja, poljski muzikolog (Varšava, 13. XI 1879 •—■ Lodţ, 23. V 1957). Školovala se u Varšavi i na Univerzitetu u Berlinu (H. Kretzschmar); promovirala 1914 u Ziirichu. God. 1924—28 u Washingtonu bila proĉelnik muziĉkog odjela u Library of Congress; 1929—39 vodila muziĉki odjel Drţavnih zbirka umjetnina u Varšavi. God. 1939—45 sudjelovala u tajnoj nastavi Poljskoga narodnog univerziteta u Varšavi. Od 1945 docent i zatim profesor muzikologije na Univerzitetu u Lodţu. DJELA: Berliner Lautenmusikbeslande, Kongresni izvještaj IMG, 1910 (engl. 1912, franc. 1914); Das polnische Volkslied, Zeitschrift fur Volkskunde, 1911; Polonezy tv zbiorze Sperontesa »Singende Muse an der Pleisse«, Kwartalnik Muzyczny, 1911; Utwory polskie w tabulaturach obcych, ibid, 1913; Einige polnische Volkslieder als zvandernde Melodien, 1914; Korganoffs Beelhoven-Brief-

354

SIMON — SIMPSON

ausgabe, Internationale Monatsschrift, 1914; Polnische Elemente in der deutschen Musik bis zur Zeit der Wiener Klassiker (disertacija), 1914 (obj. 1916); Alte Musikinstrumente, Wegleitungen des Kunstgezverbe-Museums der Sladt Zurich, 1916; Filozofia muzyki Hoene-Wronskiego, Muzyka, 1926; Opera Libretti oj the Library of Congress, Authors, Composers, Versions and First Performances. Continuation of O. G. Sonneck's Librretti Catalogue, 1925—28; Zwei Kanons Bartolomiej Pekiels aus Marco Scacchis Cribrum Musicum 1643, Spomenica J. Wolfu, 1930; Gretry et le Thedtre de Varsovie, Kongresni izvještaj IMG, 1930; Rejestracja i zabezpieczenie zabytkćw muzyki polskiej, Kwartalnik muzyczny, 1949; Przyczynek do genezy Grande Valse Brillante op. 34, Nr. 1 F. Chopin, ibid.; Na drodze historycecznego razvioju gešli slozvianskich, Spomenica A. Chybinskom, 1950 i dr. LIT.: Z. Lissa, Alicja Simon, MGG, XII, 1965.

SIMON, James, njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Berlin, 29. IX 1880 —■ logor Ošvviecim, 1944). Uĉio u Berlinu na Visokoj školi za muziku (C. Ansorge, M. Bruch) i na majstorskom odjelu Akademije; muzikologiju studirao na Univerzitetu u Miinchenu. God. 1907—19 nastavnik na konzervatoriju Klindworth-Scharwenka u Berlinu; uz to ĉesto nastupao kao koncertni pijanist. God. 1934 emigrirao preko Zuricha u Amsterdam, gdje su ga nacisti 1941 uhapsili i sproveli u koncentracioni logor Ošvi?cim (Auschwitz). DJELA: simfonija u B-duru; koncert za klavir u F-duru. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u E-duru; Legende za gudaĉki kvartet; sekstet za duhaĉke instrumente i klavir; sonata za violinu i klavir u e-molu; sonata za violonĉelo.— Opera Frau im Stein, 1925. — Urmorte (Goethe) za 2 solista, zbor, orkestar i orgulje; solo-pjesme. — SPISI: Abt Voglers kompositorisches Wirken mit besonderer Berucksichtigung der romantischen Elemente (disertacija), 1904; Faust in der Musik, 1906; Die Orchesterbehandlung in Mozarts Opern vom Idomeneo bis zur Zauberflb'te, M, 1914.

SIMONEAU, Leopold, kanadski pjevaĉ, tenor (Quebec, 3. V 1918—). Studirao pjevanje u Montrealu i New Yorku, gdje je debitirao 1943 i 1946 bio solist na Gradskoj operi. Pjevao zatim u Philadelphiji i New Orleansu, a od 1947 u Evropi (Pariz, Opera-comigue, 1947; London, Covent Garden; Beĉ, Drţavna opera; Milano, Scala, 1953). Sudjelovao na festivalima u Salzburgu, Aix-en -Provenci; Glvndebourneu, Edinburgu i Munchenu. Od 1954 ĉlan je Opere u Chicagu i opernih kuća (medu ostalim i opere Metropolitan) u New Yorku. Osobito cijenjen kao profinjen interpret Mozartovih opernih likova i lirskih uloga francuskoga repertoara (Bizet, Les Pecheurs de perles; Gounod, Mireille i Romeo et Juliette; Thomas, Mignori) te muzike Ch. W. Glucka i G. Rossinija, kao i nekih suvremenih autora (I. Stravinski). Cesto nastupa zajedno sa svojom ţenom, koloraturnom sopranisticom Pierrette Alarie. S. je poznat i kao koncertni pjevaĉ. Od 1971 predaje na Konzervatoriju u San Franciscu. SIMONITI, Rado, kompozitor i dirigent (Fojana kraj Gorice, 15. V 1914—). Studij kompozicije i dirigiranja završio 1946 na Akademiji za glasbo u Ljubljani. God. 1937— 39 nastavnik na muziĉkoj školi i zborovoda u Splitu, 1939—43 zborovoda Ljubljanske opere i 1943—45 u Narodnooslobodilaĉkoj vojsci. Od 1945 do danas, s kraćim prekidom, dirigent Opere u Ljubljani i istodobno 1949—58 zborovoda Slovenske filharmonije; 1947 bio je dirigent Doma JNA u Beogradu. Kompozitor preteţno R. SIMONITI vokalnih djela, zborova i solopjesama, koja su zbog meke, neposredne i privlaĉne melodike, kao i jednostavne tehniĉke fakture postala veoma popularna. Vaţnu je ulogu S. odigrao u razvoju partizanske muzike za Narodnooslobodilaĉkog rata i u muziĉkim stremljenjima u doba obnove i izgradnje nakon OsloboĊenja. Kao dirigent istiĉe se i u radu oko narodnog prosvjećivanja. DJELA (izbor): opera Partizanka Ana, 1966. — Zborovi: Le vkup, le vkup, uboga gmajna, 1943; Pesem o Titu, 1944; Za šaĉicu riţe, 1946; Ljubavne pesmi iz Reţije, 1954. Solo-pjesme: 7 partizanskih pesmi, 1945; Pet samospevov, 1947; Mladinski samospevi, 1947; Izbrani samospevi, 1965. D. Co.

SIMONOV, Jurij Ivanoviĉ, sovjetski dirigent (Saratov, 4. III 1941 —). Na Konzervatoriju u Lenjingradu završio 1965 studij viole (J. Kramarov) i godinu dana kasnije studij dirigi ranja (N. Rabinoviĉ). God. 1967—69 vodio je Simfonijski orkestar u Kislovodsku, 1969 postao dirigent Velikog kazališta u Moskvi (od 1970 šef-dirigent Opere). S. je 1968 osvojio prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju dirigenata u Rimu i otada zapoĉinje njegova meĊunarodna umjetniĉka karijera. SIMONOVIĆ-SEQUI, Ivanka, ĉembalistkinja i pijanistkinja (Sremski Karlovci, 30. XII 1922 —). Klavir diplomirala 1947

na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (Ć. Liĉar); studij ĉt završila 1964 na konzervatorijumu Benedetto Marcello u ĉiji (E. Giordan-Sartori). God. 1948—54 predavala u Mi školi u Novom Sadu, od 1954 u Beogradu, profesor na Mi školi Slavenski; cd 1958 struĉni je saradnik Fakulteta m umetnosti. Koncertuje od 1948; od 1957 prireĊuje stilske kc posvećene baroku i romantizmu, a od 1966 izvodi resit ĉembalu. Nastupala je u mnogim jugoslovenskim mu centrima, u Italiji i Poljskoj. Kritika je uoĉila njene naklon poetici i lirici, široku stilsku kulturu, inteligentno i sen: tumaĉenje muziĉkog teksta, profinjenu muzikalnost i velik dioznost u interpretaciji repertoara za ĉembalo. Za uspešai certni rad dobila je priznanja i nagrade. R. SIMONOVSKI, Metodi, etnomuzikolog (Prilep, 14. U — ). Studije muzike završio na Višoj pedagoškoj školi u S Saradnik Instituta za folklor i melograf u ansamblu narodni! i pesama Tanee, zatim saradnik redakcije za narodnu muziku Skopje. DELA: Orijentalizmi u tonalnoj gradi naših narodnih melodija. Zvuk 26—27; Refreni makedonskih narodnih pesama, ibid., 1960, 37—38; I terminologija u makedonskim narodnim umotvorinama, ibid., 1961, 51; u svetlosti narodnih verovanja u Makedoniji, ibid., 1962, 54. — Redigo Ţ. Firfovim) Makedonski muziĉki folklor, II, 1959 i Makedonskite meloi krajot na XIX vek, 1962. D.

SIMONUTI, Tripo, violinista (Kotor, 16. VII 193: Studije violine, zapoĉete kod A. Pogaĉara na Cetinju, završii na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (M. Dimitrijević); usav se kod A. Ploceka u Pragu (1965—66). Od 1953 profesor je M škole Mokranjac u Beogradu. Pored koncertovanja u jugos skim gradovima, gostovao u Bugarskoj, Italiji, Nemaĉkoj giji, ĈSSR, Albaniji, SSSR, Danskoj, Libanu, Siriji, Je i Kuvajtu. Osobite sklonosti pokazuje ka malim oblicima teţno romantiĉarskim minijaturama i delima jugoslov kompozitora, interpretirajući ih izvanredno muzikalno i emc tonski plemenito, stilski autentiĉno i tehniĉki precizno. Dc je više nagrada i priznanja (Trinaestojulska nagrada SR Gore, 1971). R. SIMOVIĆ, Tomislav, kompozitor (Zagreb, 17. VIII ■—). Studirao povijest umjetnosti i kulture na Filozofskom tetu u Zagrebu; u muzici preteţno samouk. Ĉlan jazz-ork (kontrabas) i aranţer; od 1949 poĉeo komponirati scenski ziku za radio-drame, da bi se kasnije posvetio iskljuĉivo s laĉkom radu. Jedan od autora Zagrebaĉke škole crtanog S. je za svoju muziku dobio više od 30 nagrada na meĊunan filmskim festivalima, meĊu kojima je i Oscar za muziku u Surogat (Santa Monica, 1961). M. h SIMPATETIĈNE ŢICE (rezonantne ţice), na tr kim i starijim gudaĉkim instrumentima (viola d'amore, violi tarda, barvton i dr.) ţice koje su se dodavale da bi se pc zvuĉnost instrumenta. Na njima se nije sviralo već su one sutitrale sa ţicom kojoj su bile dodane, i to u unisonu ili u c Pod nazivom alikvotne ţice ugraĊuju se s. ţ. i u najvišem tru klavira. SIMPSON (Svmpson), Christopher, engleski virtui violi da gamba, kompozitor i teoretiĉar (Yorkshire, oko 16 Scampton, Lincolnshire ili London, 1669). O njegovu ; malo je poznato; 1643 bio je vojni muziĉar, a kasnije niz g u sluţbi Roberta Bollesa. Komponirao je kraća instrumej djela. Njegove briljantne i tonski profinjene varijacije, ob; ne u izvrsnom djelu The Division Violist..., idu u red boljih radova s toga podruĉja. DJELA: Annotations on Dr. Campion's Art of Discant, 1655; The L Violist or an Introduction to the Playing Upon a Ground (2 sv.), 1659 ( s naslovom i tekstom na Iat. i engl. jeziku, u 3 sv., 1667; III izd. 1712 Principles of Practicle Musick . . . either in Singing or Playing upon an Inst (5 sv.), 1665 (II izd. 1667; IX izd. 1760); niz kompozicija u razlićnim kama onoga vremena i u rkp. (instrumentalne suite, fantazije i consortiK NOV A IZD. : N. Do l me tsch obj. Th e Division Violist..., 1955; of Ayres (Recorder Series, London 1958). LIT.: C. Coxon, Christopher Simpson, MGG, XII, 1965. — M. Me Christopher Simpson and the Consort of Viols, 3 sv. (disertacija), L sity of Wales, 1969.

SIMPSON, Robert, engleski kompozitor i muzikolog 1 mington, Warwickshire, 2. III 1921 —). Na Univerzitetu u, hamu studirao 1941—44 kompoziciju kod H. N. Howellsa i. postigao stupanj doktora muzike. Od 1951 muziĉki urednik (od 1953 vodi treći program). Kao kompozitor ĉvrsto po' uz tradiciju te spada u skupinu konzervativnih engleskih mu; stvaralaca. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfo nija: I, 1951; II, 1957; III, IV, 1971 i V, 1973. Koncerti: za violinu, 1959 i za klavir, 1967. Uvertira, fantazija za gudaĉe, 1944. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1952 i 1954; trio s klarinetom, 1967; kvintet za klarinet i gudaĉe, 1968. •— KL* SKA: sonata, 1946; Varijacije i finale na Haydnovu temu, 1948 i dr. — 6 Carl Nielsen Symphonist, 1952 (novo izd. 1964); Guide to Modem Music cords, 1958 (sa O. Prennom); Sibelius and Nielsen, 1965; The Essence of Br

SIMPSON — SINFONIA CONCERTANTE 1967; Beelhoven Symphonies, 1970; The Chamber Music for Striugs, 1971. — Izdao The Symphony (2 sv.), 1966—67.

SIMPSON (Sympson), Thomas, engleski kompozitor (kršten I. IV 1582 u Miltonu, Kent — poslije 1625). Oko 1610 violinist na dvoru u Holstein-Schaumburgu, a 1618—-25 na dvoru kralja Kristijana IV u Kebenhavnu. Njegove zbirke plesova odigrale su vaţnu ulogu u razvoju instrumentalne suite, osobito u Njemaĉkoj. DJELA. Zbirke instrumentalnih plesova: Opusculum neuzuer Pavanen, Galliardenf Couranten vnd Votten, za 5 glasova, 1610; Pavanen, Volten und Galliarden za 5 glasova, 1611 (IV izd. pod naslovom Opus nezver Paduanen, Galliarden, Intraden. .., 1617); Tafel-Consort, allerhand lustige Lieder za 4 instr. i b. c. (sadrţi i djela engl. autora), 1621. NOVA IZD.: H. Riemann obi. 2 plesa iz Opus nevver Paduanen (15 Reigen und Tdnze aus Kaiser Mathias' Zeit, 1897) i 1 passamezzo (Old English Chamber Music, 1898); 9 stavaka iz Opus newer Paduanen i 2 stavka iz Opuscuium neuwer Pavanen . . . obj. G. Oberst (Englische Orchester-Suiten um 1600, 1928); 1 Ba'letto obj. G. Lenzewski {Tdnze des 16. und 17. Jahrhunderts) i dr. LIT.: C. Coxon, Thomas Simpson, MGG, XIII, 1965.

SIMROCK, njemaĉko muziĉko nakladno poduzeće. Osnovao ga je Nicolaus S. (1751—1832) u Bonnu gdje je od 1774 djelovao kao kornist i arhivar kneţeva orkestra. Oko 1780 poĉeo se baviti i prodajom muzikalija, a 1793 utemeljio vlastito izdavaĉko poduzeće. Uz Beethovenova, Havdnova i Weberova djela objavljivao je i muziku starih majstora (J. S. Bach, G. F. Handel, Josquin des Pres, O. Lasso, Palestrina), pjesme komponirane na Schillerove tekstove i zbirke njemaĉkih narodnih napjeva. Ubrzo je stekao veliki ugled, pa je otvorio predstavništva u Parizu, Petrogradu i Rigi. Nicolausov sin i nasljednik Peter Joseph (1792— 1868) bio je izdavaĉ F. Mendelssohna, R. Schumanna i F. Hillera. Nakon njegove smrti preuzeo je vodstvo naklade njegov sin Fritz {Friedrich August; 1837—1901). On je sjedište poduzeća 1870 preselio u Berlin. Bio je prijatelj i stalni izdavaĉ djela J. Brahmsa i M. Brucha, a objavio je i niz kompozicija A. Dvofaka i J. Straussa ml. God. 1902 naklada je postala dioniĉko društvo, a vodio ju je Fritzov nećak Hans (1861—1910). On je 1904 otvorio podruţnicu u Leipzigu, te zastupništva u Londonu, Parizu i New Yorku, a 1907 prekupio nakladu Barthold Senff. God. 1910—23 upravljao je društvom R. Chrzescinski, a zatim Fritz Auckenthaler, unuk Fritza Simrocka. On je 1925 nakladi S. pripojio izdavaĉko poduzeće Eos. Objavljivao je (od 1923) godišnjak (red. E. H. Miiller) s vrijednim muzikološkim radovima. God. 1929 naklada A. J. Benjamin (Hamburg—Leipzig) kupila je poduzeće S., ali je ono i dalje djelovalo pod starim nazivom; od 1938 do 1951 pripadalo je nakladniĉkoj skupini Hans C. Sikorski. Kad je 1951 vraćeno Benjaminu ponovo je zapoĉelo svoju djelatnost u Hamburgu i Londonu. — Beethovenovu korespondenciju s Nicolausom Simrockom objavio je L. Schmidt 1908, a Brahmsova s Peterom Josephom i Fritzom S. objavljena je u IX—XII sv. cjelokupne njegove korespondencije u izdanju beĉkog Brahmsovog društva (1907—20).

LIT.: W. Ottendorff-Simrock, Das Haus Simrock, Ratingen 1954. — K. Stephenson (redaktor), Johannes Brahms und Fritz Simrock, Weg einer Freundschaft, Hamburg 1961. — H. Unverricht, Die Simrock-Drucke von Haydns Londoner Simfonien, 1963. — W. OttendorfJ-Simrock, Nicolaus, Peter Joseph, Fritz i Hans Simrock, MGG, XII, 1965.

SIMS, Ezra, ameriĉki kompozitor (Birmingham, Alabama, 16. I 1928 ■—). Studirao u Birminghamu (H. Thomas, G. A. Brower), na Yale University u New Havenu (Q. Porter) i na Mills Collegeu u Oaklandu (D. Milhaud, L. Kircher). Od 1958 bibliotekar u Loeb Music Library Harvardskog sveuĉilišta u Princetonu. Uz to je direktor New England Dance Theatra. Pobornik avangardnih muziĉkih stremljenja, sluţi se ĉetvrttonskom i šestinotonskom tehnikom komponiranja. DJELA (izbor): Chamber Cantata on Chinese Poems za tenor i komorni ansambl, 1954; misa za zbor, 1955; The Trojan Women za komorni orkestar (scenska muzika), 1955; Masque za komorni orkestar (baletna muzika), 1955! Brief Glimpses into Contemporary French Literature za 4 kontra-tenora i klavir, 1958; 2 Kubla Khan (I, za recitatora, gamelan i komorni orkestar; II, za recitatora i vrpcu), 1958; gudaĉki kvartet, 1959; Anlimatter, 3 Dances for Toby za magnetofon (baletna muzika), 1968; MacDozvelVs Fault or the lost Sunday after Trinity, tape collage (baletna muzika), 1968; Clement Wenceslas Lothaire Nepomućene, Prince Metternich, in memoriam za magnetofon (baletna muzika), 1970; From an Oboe Ouartet za obou, violinu, violu i violonĉelo, 1971. Ĉetvrttonske i šestinotonske kompozicije: Sonate concertanti za obou, violu, violonĉelo, kontrabas i gudaĉki kvartet, 1961; III gudaĉki kvartet, 1962; A Passion za recitatora, tenor, bariton, klarinete i marimbe, 1963; oktet za 2 gudaĉka kvarteta, 1964; In memoriam Alice Haivthorne za recitatora, tenor, bariton i komorni sastav, 1967. Konkretna muzika: Alec (baletna muzika), 1968; Commonplace Book or A Salute to Our American Container Corp., 1969; Real Toads(baletna muzika), 1970.

SINAFA (grĉ. auva Dijazeuksis): 1. tetrakord

2.tetrakord

355

SINATRA, Frank (Francis), ameriĉki pjevaĉ (bariton) i filmski glumac talijanskog podrijetla (Hoboken, New Jersev, 12. XII 1915 —). Od 1938 nastupao kao pjevaĉ na radiju u orkestrima H. Jamesa i T. Dorseva, da bi se uskoro razvio u jednog od najboljih i najpopularnijih zabavljaĉa na podruĉju lake muzike. God. 1953 dobio je nagradu Oscar za ulogu u filmu From Here to Eternity i otada ostvario još niz izvanrednih uloga u filmovima : The Man tvith the Golden Arm (1956), High Society (1956), The PriĊe and the Passion F. SINATRA (i957)) Can-Can (1960), Come Blotv Your Horn (1962) i dr. Izbor iz njegova repertoara zabavnih melodija objavio B. Hainsworth pod naslovom Songs by Sinatra 1939—1970 (1973). Medu njima su najveću popularnost stekle pjesme: South of the Border (1953), Three Coins in the Fountain (1954), Love and Marriage (1955), Witchcraft, Ali the Way (1957), Come Fly tvith Me (1957), Onely the Lonely (1958), Come Dance tvith Me (1958), High Hopes (1959), The Nearness of You (1960), How Deep Is the Ocean (1960), Nice'n' Easy (1960), The Lady Is a Tramp i Strangers in the Night. S. je ĉesto nastupao s Dea-nom Martinom i Sammvjem Davisom. LIT.: R. G. Reisner, The Jazz Titans, Garden City, New York 1960. — R. Douglas-Home, Frank Sinatra, New York i London 1962. — A. Shazv, Sinatra, Twentieth-Century Romantic, New York 1968 (novo izd. Sinatra, Retreat of the Romantic, London 1969). — A. I. Lonstein i V. R. Marino, The Complete Sinatra, Ellenville, New York 1970 (diskografija, popis svih filmskih, televi zijskih i radio nastupa i dr.). — G. Ringgold i C. McCarty, The Films of Frank Sinatra, New York 1971. — K. Barnes, Sinatra and the Great Song Stvlists, Shepperton, Middlesex 1972.

SINDING, Christian August, norveški kompozitor (Kongsberg, u. I 1856 — Oslo, 3. XII 1941). Uĉio kod L. M. Lindemanna u Oslu i na Konzervatoriju u Leipzigu (H. Schradieck, S. Jadassohn, C. Reinecke); usavršavao se u Miinchenu, Berlinu i Dresdenu. Dobivši stipendiju norveške vlade bavio se iskljuĉivo komponiranjem. God. 1921—22 predavao kompoziciju na Eastman School of Music u Rochesteru (SAD). Kao kompozitor sluţio se nordijskom narodnom motivikom, novoromantiĉnim kolorizmom u harmoniji i wagnerijanskom kromatikom. Uzori su mu bili i Schumann i Liszt. Mnoga su njegova klavirska djela svojedobno bila vrlo popularna, osobito Proljetni ţubor. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfo nije: I, u d -mo lu op. 21, 189c; II, u D-duru op. 83, 1907; III, u F-Duru op. 121, 1921 i IV, Vinter og Vaar, 1936. Koncert za klavir u Des-duru, 1889. Za violinu i orkestar: 3 koncerta, 1898, 1901 i 1917; suita; legenda, 1900 i romanca, 1910. Episodes chevaleresques, 1888; Rondo infinito, 1889. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u a-molu op. 70, 1904; 3 klavirska trija, 1893, 1902 i 1908; klavirski kvintet, 1884. Ĉetiri sonate za violinu i klavir: I, u C -duru op. 12, 1894; II, u E-duru op. 27, 1895; III, u F-duru op. 73,1505 i IV, op.99,/m alten Stil, 1909. Tri suite, 3 romanse i varijacije Cantus doloris za violinu i klavir, 1906 i dr. ■—■ KLAVIRSKA: sonata u b-molu op. 91, 1909; suita; Caprices; Burlesques i dr. — Opere Titandros, 1884 i Der heilige Berg, 1914. — Dvije kantate; TU Molde za zbore i orkestar. Oko 250 solo-pjesama. LIT.: W. Niemonn, Die nordisehe Klaviermusik, Leipzig 1918. — 0. Gaukstad, Sindingbibliografi, Norsk Musikgranskning, 1938. — O. Gurvin, Christian August Sinding, MGG, XII, 1965.

SINFONIA, talijanski naziv za simfoniju. Isprva je s. mu ziĉki pojam nestalna znaĉenja; odreĊeniji smisao dobiva u doba baroka kada oznaĉuje instrumentalne predigre i meĊuigre u operi, oratoriju, kantati i drugim vokalnim (solistiĉkim) djelima. U tom se smislu rijeĉ s. javlja poĉev od L. Marenzija (1589), G. Caccinija i E. de'Cavalierija preko C. Monteverdija i F. Cavallija do A. Scarlattija i J. S. Bacha (crkvene kantate). Istodobno se od sredine XVII st. rijeĉju s. oznaĉuju i uvodni stavci u suiti, bilo za klavir bilo za instrumentalne sastave, a katkad i u višedjelnoj instru mentalnoj canzoni. MeĊutim, od druge polovine XVII st. s. je u prvom redu naziv za talijansku opernu predigru koja dobiva posve odreĊenu trodijelnu formu (A. Scarlatti) i u XVIII st. se razvija u samostalno instrumentalno djelo (G. B. Sammartini) te postaje ishodištem klasiĉne -> simfonije. 1. Ać. SINFONIA CONCERTANTE (tal., koncertantna simfonija; franc. symphonie concertante, .skraćeno Concertante, Konzertante), vrsta instrumentalne kompozicije za nekoliko koncertirajućih solistiĉkih instrumenata i orkestar. Proširila se i njegovala u doba klasike, tj. u drugoj polovini XVIII st., naslijedivši po sastavu barokni concerto grosso. Po obliku i muziĉkoj graĊi koncertantna simfonija je bliţa klasiĉnom solistiĉkom koncertu nego simfoniji. Zapravo se u njoj sjedinjuju elementi divertimenta, solistiĉkog kon-

356

Hl

SINFONIA CONCERTANTE — SINGSPIEL

certa i simfonije, ali je koncertantna simfonija dobila svoj specifiĉni niĉki muziĉki instrument, vrstu orkestriona, koji je nazvao karakter postavši samostalnom vrstom. S. c. je većinom dvostava- symphonikon. ĉna ili trostavaĉna, a samo iznimno ima 4 stavka. Broj solistiĉkih DJELA: kompozicije za klavir i za orgulje. — CRKVENA: 101 instrumenata varira od 2 do 9. U ranijim djelima najĉešće se susreću 600 ofertorija; oko 30 litanija; zbirka Cantus choralis in provincia Tirola suetus, kraće crkvene kompozicije. — Metaphysische Blicke in die 1 2 violine, kasnije prevladavaju 3—4 solistiĉka instrumenta, i to više nebst. . 1862; . neuem System der Tomuissenschaft, 1847 (izd. G. Phillips). duhaĉa nego gudaĉa. Solistiĉki su instrumenti raznovrsniji nego LIT.: P. Hartmann, Peter Singer, Innsbruck 1910. — /. E. Eni u concertu grossu (npr. oboa, violina, violonĉelo, i klavir ili violina, Jahrhundertfeier der Geburt des P. Singer, 1910. — R. Zangerl, Peter viola, flauta, oboa i fagot itd.), a po tematskoj su gradi samostalniji, tara Singer, Franziskanische Studien, 1926. — R. Federkohar-Konigs, tj. manje ovisni o srodnosti s orkestralnom tematikom. Instrumen- Alkantara Singer, MGG, XII, 1965. talne su dionice tehniĉki virtuozne, svaka s efektnim kadencama. SINGHER, Martial (Jean Paul), ameriĉki pjevaĉ Karakteristiĉna je za koncertantnu simfoniju raznolicnost i dopa- cuskog podrijetla, bariton (Oloron-Ste-Marie, Basses-Pyn dljivost melodijskih linija i vedar, leţeran osnovni ugoĊaj, vrlo ri- 14. VIII 1904 ■—). Pjevanje uĉio u Saint-Cloudu i na Kc jetko dramatiĉan, a nikad sveĉan ili turoban. Uvod je obiĉno orkevatoriju u Parizi stralni tutti, a prvi je Gresse) koji je naj stavak oblikovan poput 1929 kao dobitnik stavka klasiĉnog koncerta nagrade; na operni samo bez izraziti-jeg zornici debitirao u motiviĉkog razraĊivanja i Amsterdamu u kovoj smionijih modulacija. U Ifigeniji na Te U provedbi se, umjesto Pariškoj operi put tematske grade iz nastupio 19; ekspozicije, katkad javlja Massenetovu Tha posve nova melodi-ka. tamo angaţiran do Finale je najĉešće izgraĊen u 1937-—41 pjevao ta u obliku ronda. Namijenjena pariškoj Opera que. prvenstveno koncertnom Njegova meĊur na izvoĊenju, s. c. se umjetniĉka ka vodila njegovala najviše u ga je na ni svjetska središtima procvata javnih operna kaz; od 1937 koncerata, Parizu, redovit gos donskog Mannheimu, Beĉu i LonCovent C na, 1943— donu. Prvim djelom te vrste 59 nastuj njujorškom smatraju se kon-certantne Metrof. nu, a gostovao simfonije I. Holzbauera, je u vernoj i Juţnoj komponirane moţda prije Ar i dr. Bio je i veom 1753 u Beĉu, a sam naslov paţen interpret I javlja se prvi put 1767 u God. 1951—55 prei je zbirkama pariškog pjevanje na M izdavaĉa Collegeu u New "! i J. B. Verniera (F. P. Ricci, Sinfonie SINGSPIEL. I. Umlauf, Die Bergknappen, Beĉ 1777 1954—68 na Curi concertante. . .). Ubrzo je s. c. postala stitute of Music u Philadelphiji; 1962 tako popularna da je u doba njezina procvata, oko 1770— naslijedio je Lottu mann kao proĉelnik Odjela za pjevanje i 1830, nastalo preko 500 djela. Komponirali su je osobito operu na Mu; akademiji u Santa Barbari (Kalifornija), gdje i pripadnici mannheimske škole C. Cannabich, F. Danzi, C. sada ţivi. Spec. za talijanski i francuski operni repertoar, Stamitz (23) i A. Stamitz, te Francuzi J. B. Davaux (13), F. ostvario je niz kn koje su ostale uzorom kasnijim generacijama Devienne, F. J. Gossec, I. J. Plevel, J. B. Breval (10), J. B. de Saint- pjevaĉa. Njegoi poznatiji uĉenik je J. King. Georges (11) i mnogi drugi, zatim u Londonu J. Ch. Bach, od SINGSPIEL (od njem. singen pjevati i Spiel igra), kaz; beĉkih klasiĉara Dittersdorf, J. Haydn i W. A. Mozart, a od djelo s govorenim dijalozima i muziĉkim toĉkama, koje se Talijana G. B. Giotti, L. Boccherini, G. Brunnetti, I. Fiorillo i, vilo u Njemaĉkoj oko 1700. S. je srodan francuskoj opera-coi najplodniji meĊu njima, G. G. Cambini koji je ostavio preko i engleskoj ballad-operi. Naziv S. susreće se prvi put pi 80 koncertantnih simfonija, napisanih za pariške Concerts spirituels i XVIII st. u nekim libretima na njemaĉkom jeziku. Ondje Concerts des Amateurs. sinonim za talijanski izraz dramma per mušica. Pojava Sings Još se i Beethovenov Tripelkonzert za violinu, violonĉelo i kla- pada u poĉetke muziĉko-scenske umjetnosti u Njemaĉkoj vir (op. 56) moţe svrstati u koncertantne simfonije, ali već oko se razvio iz školskih drama i njemaĉkog oblika talijanske comi 1820 taj oblik izumire. Suvremeni kompozitori nastoje ga ponovno dell'arte, tzv. Stegreifkomodie, koja se u XVI st. njegovala u J oţivjeti (F. Martin, Petite symphonie concertante za ĉembalo, harfu, chenu. Velik utjecaj na S. izvršila je i ballad-opera. Prvo, klarinet i 2 gudaĉka orkestra, 1945). te vrste prikazano je u Berlinu 1743; bio je to prijevod LIT.: J. J. de Momigny, Symphonie Concertante, Encyclopedie MethoThe Devil to Pay (Der Teufel ist los) Ch. Coffevja. dique, II, Pariš 1818. — F. Waldkirch, Die konzertanten Sinfonien der MannPo karakteru je S. blizak duhu narodne umjetnosti. < heimer im 18. Jahrhundert, Ludwigshafen 1931. —J. A. White, The Concerted je u dijalektu, a i sadrţajno i muziĉki uvijek je jednostavan, Symphonies of John Christian Bach, 2 sv. (disertacija), University of Michigan 1957. — B. S. Brook, The Symphonie Concertante: An Interim Report, MQ, stupaĉan i prostodušno vedar. Libreto Singspiela obr; 1961. — J. M. Stoltie, A Symphonie Concertante Type. The Concerto for MidogaĊaje iz Biblije, klasiĉne antiĉke literature ili zbivanja 1 xed Woodwind Ensemble in the Classic Period, 2 sv. (disertacija), State Uni narodnim priĉama i bajkama, a tretira i tematiku ,iz svakida versity of Iowa, 1962. — B. S. Brook, La Symphonie francaise dans le seconde e moitie du XVIII siecle, 3 sv., Pariš 1962. — Isti, Symphonie concertante, ţivota. On moţe biti i ozbiljan i komiĉan. U XVIII st. S. je j MGG, 1965. I. Ać. izrazito njemaĉki muziĉko-scenski oblik i ujedno jedina p SINGER, Kurt, njemaĉki muziĉki pisac (Berent, n. X teţa prevlasti talijanske i francuske opere u muziĉkom ţ 1885 — koncentracioni logor Terezin, 7. II 1944). Lijeĉnik; muzi- Njemaĉke. On je, u stvari, izdanak ojaĉaloga graĊanskog st kologiju uĉio kod M. Friedlandera u Berlinu. God. 1913 osnovao koji izgraĊuje tipiĉno svoju, novu scensku umjetnost. Berliner Arztechor kojemu je bio dugogodišnji dirigent. Muziĉki S. je nastao u Leipzigu, no ubrzo se poĉeo njegovati i u kritiĉar lista Vorzuarts i referent hamburškoga ĉasopisa Musik-zvelt, linu, a nešto kasnije i u Beĉu. Vaţnu ulogu u oblikovanji uz to suradnik ĉasopisa Allgemeine Musikzeitung, Rheini-sche kazališne forme imali su J. Standfuss i osobito J. A. Hiller nart Musik- und Theaterzeitung, Merkur i Musik. God. 1928—30 und Dariolette, 1766; Der Dorfbarbier, 1770; Der Krieg, 1 U zamjenik intendanta u gradskoj operi Berlin-Charlottenburga, Berlinu su popularnost stekli Singspieli J. Bende, a od b 1930—32 intendant. Od 1935 muziĉki direktor u Reichsverband autora istakli su se I. Umlauff (Die Bergknappen, 1778), C. D Dittersdorf (Doktor und Apotheker, 1786) i J. Schenk (Der 1 jiidischer Kulturbunde. God. 1939 emigrirao u Nizozemsku. barbier, 1796). Der neue krumme Teufel J. Havdna kao i Entftii DJELA: RicharĊ Wagner, 1913; Bruckner's Chormusik, 1924; Vom Wesen der Musik, 1926; Berufskrankheiten des Musikers, 1927 (engl. 1932); Heilvjirkung aus dem Serail W. A. Mozarta — najvrednija su djela u his der Musik, 1927 i dr. te muziĉko-scenske umjetnosti. I Mozartova posljednja c SINGER, Peter Alkantara, austrijski kompozitor i muziĉki Die Zauberfldte nosi naziv Singspiel. teoretiĉar (Haselgher, Lechtal, 18. VII 1810 — Salzburg, U XIX st. ta se vrsta kazališnog djela pribliţava talija: 25. I 1882). Izvrstan orguljaš i pijanist, 1839 konstruirao mehaoperi buffi te doţivljuje dekadenciju i nestaje s pozornice.,

SINGSPIEL — SINUS-TON karakteristiĉan njemaĉki muziĉko-scenski oblik S. je u doba romantike odigrao vaţnu ulogu u stvaranju njemaĉke nacionalne opere. C. M. von Weber, tvorac prvih takvih djela (Freischiitz), oslanja se ĉesto na tradiciju klasiĉnog Singspiela. LIT.: H. M. Schktterer, Das deutsche Singspiel, Leipzig 1863 (II izd. 1879). — G. Calmus, Die ersten deutschen Singspiele von Standfuss und Hiller, Ltipzig 1908. — V. Helfert, Wiener Singspiel, ZFMW, 1923. — E. O. Beer, Mozart und das Wiener Singspiel, Wien 1932. — H. Graf, Das Singspielrepertoire Berlins 1771—86, Berlin 1934. — W. Stauder, Johann Andre: ein Beitrag zu Geschichte des deutschen Singspiels, Leipzig 1936. M. Kun.

SINHRONIZACIJA (od grĉ. auyx£»vo? istodoban), u filmskoj i televizijskoj tehnici, usaglašivanje slike i tona, koordinacija zvuĉne vrpce filma (muzike, šuma, govora) s vizuelnom. Provodi se na razliĉite naĉine: slika i odgovarajući tonski materijal se mogu snimati istodobno (sinhrono); kod tzv. postsinhronizacije se muzika ili zvuĉna grada naknadno dodaje, tj. sinhronizira s postojećom, prethodno realiziranom vizuelnom snimkom; za razliku od toga kod presinhronizacije se najprije snima tonski materijal kojemu se zatim dodaje vizuelna snimka; taj se postupak ubraja u -> playback-tehniku, a prakticira se primjerice kad pjevaĉ i glumac nisu iste osobe. SINIGAGLIA, Leone, talijanski kompozitor (Torino, 14. VIII 1868 —■ 16. V 1944). Studirao na Liceo musicale u Torinu (G. Bolzoni), kod E. Mandyczewskoga u Beĉu i A. Dvofaka u Pragu. Njegove najbolje kompozicije inspirirane su pijemonteškom narodnom pjesmom. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu u A-duru, 1901; Rapsodia piemontese za violinu i orkestar, 1900; Romanza e Umoresca za violonĉelo i orkestar, 1898; uvertira Le Baruffe Chiozzotte, 1905; suita Piemonte, 1910; Danze piemontesi. —KOMORNA: gudaĉki kvartet u D -duru, 1900; Scherzo, 1892 i Variazioni su un tema di Brahms za gudaĉki kvartet, 1901; Serenata za gudaĉki trio, 1906; sonata za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir, 1923. — 5 Fogli d'Album za klavir. — 48 Vecchie canzoni popolari del Piemonte za glas i klavir (6 sv.), 1913—22. LIT.: E. Desderi, Leone Sinigaglia, RMI, 1944. •— L. Rognoni, Leone Sinigaglia, Musicisti piemontesi e liguri, 1959. — A. Damerini, Leone Sinigaglia, MGG, XII, 1965.

SINK, Kuldar, sovjetski kompozitor, flautist i ĉembalist (Tallin, Estonija, 14. IX 1942 —). Flautu i kompoziciju uĉio u Tallinu i na Konzervatoriju u Lenjingradu (B. Drapov, A. Petrov). Flautist orkestra Estonskog radija i ĉembalist Komornog orkestra Tallin. Kao kompozitor S. se nadovezao na neoklasiĉne uzore, ali se onda priklonio suvremenoj kompozicijskoj tehnici. Tako je prva od ĉetiri njegove Kompozicije za dva klavira napisana grafiĉkom notacijom, druga se temelji na serijelnim strukturama, a treća je oblikovana u tzv. otvorenoj formi. DJELA (izbor): Concertino za flautu i orkestar, 1960; 2 komorne simfonije, 1962 i 1967; kompozicije za 2 klavira, 1963—66; kantata Aastaajad (Godišnja doba), 1965; oktet, 1966; Diario degli accidenti musicali za komorni ansambl, 1971. Scenska i filmska muzik3. LIT.: H. Tauk, Kuus eesti tanase muusika loojat (Šest suvremenih estonskih kompozitora), Tallin 1970.

SINKOPA (od grĉ. auvKorc-rav prerezan; engl. syncopation, franc. syncope, njem. Sinkope, tal. sincope), ritmiĉka figura koja nastaje povezivanjem arze s tezom pri ĉemu metriĉki naglasak prelazi s teze na arzu:

IJ i I J J I S. najĉešće povezuje dvije jednake dobe mjere, ali nastaje spajanjem dijelova dobe koji slijede u odnosu arza-teza:

IH * U brzim stavcima efekt sinkope postiţe se i stapanjem većih metriĉkih skupina. U širem smislu s. nastaje i primjenom naglasaka koji stoje u suprotnosti s logikom metra:

c J J J J I J J J J I Dojam sinkope stvara katkada i niz arzi koje prekidaju pauze na tezama:

c J t J J t J U J *Jl Glavna je znaĉajka sinkopiranja sukob što ga stvara nepravilno naglašavanje dobi u odnosu na pravilnu izmjenu teze i arze. Sinkopirati se moţe pojedina dionica, dok ostale dionice istodobno zadrţavaju uobiĉajen metriĉki tok. Kod sinkopa koje se pojavljuju istodobno u svim dionicama, nepravilnost naglašavanja sukobljuje se s osnovnim metriĉkim osjećajem zadrţanim

357

u svijesti slušaoca. Harmonijski se s. moţe protumaĉiti kao pripravljena disonanca ili anticipacija. S. ide u red najizrazitijih ritmiĉkih, odnosno metriĉkih pojava. Njome se postiţe dojam iznenaĊenja i osebujne ritmiĉke ţivosti. Efekte srodne sinkopi medu prvima su primjenjivali pripadnici francuske ars novae (G. Machault). U potpunosti mogla se s., meĊutim, razviti istom nakon pojave menzure, pa je osobito ĉesta u kasnom XIV st. S vremenom (već u XV st.) s. postaje jedan od najraširenijih kompozicijskih postupaka u izraţavanju uzbudljivih i strastvenih osjećaja. Izvanredni efekti, postignuti sinkopom, susreću se u djelima L. van Beethovena. Kompozitori romantike rado primjenjuju s. u svima dionicama (R. Schumann). S. je veoma ĉesta u narodnoj muzici Ĉehoslovaka, Madţara, Škota i drugih. Ona je jedan od temeljnih elemenata muziĉkoga folklora afriĉkih i ameriĉkih Crnaca. Preko njihovih pjesama i plesova s. je ušla i u jazz, kao njegova osnovna znaĉajka. LIT.: H. Wetzle y Die sinkopische Motivbildung, M, 1909.

E. A. S.

SINKRETIZACIJA (sinkretizam; od grĉ. auvxpeTi£si.v sjediniti), sinteza elemenata razliĉitih filozofskih sistema ili religija; u umetnosti —• zdruţivanje više raznih umetnosti u celinu. S. je po pravilu redovna pojava u umetnosti prvobitne društvene zajednice, gde se pojedine umetnosti još nisu osamostalile, pa nema ni umetniĉkog profesionalizma, već ĉitav kolektiv uĉestvuje u umetniĉkim manifestacijama koje jednovremeno obuhvataju elemente poezije, muzike, glume, plesa i magije, i sluţe prvenstveno u magiĉno-kultne svrhe. (Sliĉna nerazdvojna povezanost elemenata više umetnosti sreće se i u spontanoj umet niĉkoj aktivnosti dece —■ kao atavistiĉka uspomena na davnu prošlost društvene zajednice.) Tek na višem stepenu razvoja vrši se diferencijacija i izdvajanje pojedinih umetnosti. I u novije vreme niz umetniĉkih radova zasniva se na sintezi raznih umetnosti, te prema tome sadrţi elemente sinkretizma (u muzici: vokalne forme, opera, balet, melodram itd.); kulminacija tih teţnji ogleda se u Wagnerovom idealu sveukupnog umetniĉkog dela (nem. Gesamtkunstzverk). LIT.: J. Combarieu, La Musique et la magie, Pariš 1909. — Isti, Histoire de la musique (I sv.), Pariš 1913 (novo izd., 1953). — /*. II. Fpy6ep, HCTOPHH My3biKajrbH0H KvjibTvpti (I sv.), MocKBa i JleHHHrpafl 1941. V. Peć.

SINTETIZATOR (engl. Synthesizer), organizirani sklop elektroakustiĉkih ureĊaja, odnosno elektroakustiĉki sistem koji proizvodi zvuĉne signale i ujedno ih sam transformira, dakle sluţi stvaranju elektronske muzike; sve te radnje obavlja s. poluautomatski, na osnovu upravljanja naponom (engl. voltage control, njem. Spannungssteuerung), tj. s pomoću promjena napona. Pri tome se kao izvori upravljaĉkih napona koriste tonski generatori (oscilatori), a s njima se tada upravlja drugim tonskim generatorima, pojaĉalima, filterima i ostalim aparaturama za proizvodnju i transformaciju zvuĉnih signala, dok se samo upravljanje zbiva tako da svaka promjena napona uzrokuje odgovarajuću promjenu, modulaciju, zvuĉnog signala. Stvaranje elektronske muzike s pomoću sintetizatora odvija se mnogo brţe i preciznije nego u klasiĉnom elektronskom studiju, gdje se svakom pojedinom aparaturom mora manuelno upravljati; osim toga, sa sintetizatorom je moguće obavljati istodobno i više proizvodnih i transformacijskih procesa. S. je potpuno tranzistoriran i stoga malih dimenzija, lako prenosiv, a ipak predstavlja kompletan elektronski studio. Zbog toga je vrlo pogodan i za neposrednu, ţivu elektronsku izvedbu (engl. live-electronic music), gdje se s pomoću njega mogu transformirati zvukovi instrumenata (tradicionalnih) i glasova, kao i na licu mjesta, u tzv. realnom vremenu, samostalno graditi i izvoditi odreĊene muziĉke strukture. S. se ĉesto popularno naziva Moog (odn. Moog-Synthesizer) prema konstruktoru prvog takvog ureĊaja, Amerikancu A. Moogu (1964), premda su nakon njega i drugi izraĊivali sintetizatore, u prvom redu takoĊer Amerikanac D. Buchla. Ameriĉka tvrtka RCA (Radio Corporation of America) proizvela je već 1955 poseban elektroakustiĉki ureĊaj za proizvodnju elektronske muzike, Olson-Belar Sound Synthesizer, ali on nema niĉeg zajedniĉkog s opisanim tipom sintetizatora. Daljnji je korak u primjeni sintetizztora povezivanje sintetizatora s kompjutorom, kome se odreĊenim programom povjerava izvedba kompozicijskog procesa, a ta se s pomoću naponskog upravljanja, prenosi na s. tako da se onda kompletna produkcija elektronske muzike obavlja automatski (-> Kompjutor u muzici). LIT.: W. Kaegi, Was ist elektronische Musik?, Ziirich 1967. —E. Schzvartz, Electronic Music, London 1973. —• H. U. Humpert, Was ist und wie funktioniert ein Svnthesizcr?, Melos, 1973, 4. N. Dć.

SINUS-TON, ton koji nastaje jednostavnim, periodiĉkim titranjem i ne sadrţi -> alikvotne tonove (-> Akustika). Budući da je

358

SINUS-TON — SITSKY

boja zvuka rezultat suzvuĉja pojedinih parcijalnih tonova (njem. Teiltone), od kojih je svaki za sebe opet neki s.-t. to sinus-tonovi postaju osnovnom zvuĉnom sirovinom u proizvodnji -> elektronske muzike. Generatori sinus-tonova pruţaju praktiĉki neograniĉene mogućnosti dobivanja zvuĉnih boja od najjednostavnijih harmoniĉkih kombinacija sve do -> bijelog šuma, koji nije ništa drugo nego ukupnost zvuĉanja sinus-tonova što ih ljudsko uho moţe ĉuti (-> Šum). LIT.: U. Dibeiius, Moderne Musik 1945—1965, Miinchen 1966. ■—■ W. Gieseter, Komposition im 20. Jahrhundert, Celle 1975. N. Dć.

SIOHAN, Robert Lucien, francuski dirigent, muziĉki pisac i kompozitor (Pariz, 27. II 1894—). Studirao na Pariškom konzervatoriju (A. Lavignac, G. C aussade, Ch. M. Widor, V. d'Indv). God. 1929 osnovao Concerts Siohan i vodio ih do 1936. God. 1932—47 zborovoda pariške Opere, a 1945—62 profesor na Konzervatoriju. Od 1964 inspektor je i znanstveni savjetnik Nacionalne istraţivalaĉke komisije za muziku. Uz to je neko vrijeme bio i muziĉki kritiĉar pariških dnevnika Combat, Express, Les Lettres franfaises i Le Monde, te suradnik muziĉkih i filozofskih ĉasopisa i leksiĉkih izdanja. Do 1945 stvarao u impresionistiĉkom stilu uz utjecaje suvremenijih struja. Nakon toga komponira iskljuĉivo politonalno.

H

DJELA. ORKESTRALNA: simfo nija, 1926. Koncerti: za violonĉelo, 1927; za violinu, 1928 i za klavir, 1939. In Afemoriatn, 1922. ■—• KOAIORNA: gudaĉki kvartet, 1922; Metaboles za violu i klavir, 1952; kompozicije za flautu. — Malarmeennes, 1951 i dr. za klavir. — Opera La Baladin de satiri cramoisi, 1927. Koreografska simfonija Hypirlon za zbor i orkestar, 1938.— VOKALNA: kantate Cantique au frere Soleil, 1928 i Hyperion, 1945; zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Perspectives sur Vart sonore (disertacija), 1954; Horizons sonores; evolution actuelle de Van musical, 1956; Stravinsky, 1959 (njem. 1960); studije i ĉlanci. LIT.: V. Fedorov, Robert-Lucien Siohan, MGG, XII, 1965.

SION, Josif, flautista (Skopje, 15. IV 1914—). Uĉio u Vojnoj muziĉkoj školi u Vršcu i na Srednjoj školi Muziĉke akademije u Za grebu. IzmeĊu dva svetska rata prvi flautista u razliĉitim orkestrima u Jugoslaviji, napose u Dubrovniku. Posle OsloboĊenja u Skopju solista Makedonske filharmonije i Opere Makedonskog narodnog teatra (1945—70) te nastavnik na Srednjoj muziĉkoj školi. Koncertirao kao solist i ĉlan ansambla Opersko-simfonijskih muziĉara u Skopju. T. Si. SIRENA, instrument za ispitivanje frekvencije izvora tona. Struja zraka prolazi kroz cjevĉicu i zatim kroz kruţno poredane otvore na ploĉi. Ploĉa se vrti, a što je veća brzina vrtnje, to je ton koji se proizvodi viši. Broj okretaja oĉitava se na brojaĉu. Ako se pomnoţi broj okretaja u sekundi (frekvencija sirene) s brojem otvora na ploĉi sirene, dobija se frekvencija tona, koji se ispituje i tako saznaje njegova apsolutna visina. Jednostavan oblik sirene konstruirao je Seebeck. U novije doba usavršili su tehniku eksperimentiranja sirenom H. Helmholtz i R. Konig, upotrijebivši pri tome dvostruku sirenu. A. KU. SIRIJSKA CRKVENA MUZIKA, li- vrijeme ranoga kršćanstva razvilo se na kršćanskom Istoku nekoliko regionalnih starokršćanskih muziĉkih kultura kao grĉka, kaldejska, armenska i sirijska sa središtem u Antiohiji. S. c. m. evala je osobito od IV do VII st. kad su Siriju pokorili Arapi. Ali njezini poĉeci zadiru u još dublju prošlost, a mnogi drevni napjevi saĉuvali su se do danas. Uz izvorne znaĉajke stara s. c. m. pokazuje utjecaj grĉke muziĉke prošlosti, a kasnije i muzike istoĉnjaĉkih naroda. Jedan od najstarijih sirijskih muziĉara Bar Daisdn (Bardesanes, ? —■ 222) gradi na helenistiĉkim osnovama kao i njegov sin Mani Harmonios (? ■— 276). Najistaknutija liĉnost stare sirijske crkvene muzike je antiohijski patrijarh sv. Efrem (Afrem, 306—373) koji je stvorio tip popularne religiozne pjesme. Bili su to sveĉani napjevi madhraše s opseţnim kiticama koje je pjevao solist sa stalnim zborskim pripjevom. Tu vrstu crkvene pjesme himniĉkoga karaktera njegovali su pod utjecajem Efrema i sv. Hilarije, biskup u Poitiersu (? ■— 367), i milanski biskup sv. Ambrozije (333—397)> a u VI st. i jedan od najistaknutijih bizantskih muziĉara Sirijac Romanus. Već za vrijeme Efrema bile su u Siriji raširene pjesme koje su izvodila dva zbora izmjeniĉno. Iz Sirije se zatim naĉin antifonijskog pjevanja proširio i na Zapad. U V st. pojavljuje se u praksi sirijskoga crkvenog pjevanja i vokalni oblik srodan kasnijoj zapadnoj sekvenci. Teoretici sirijske crkvene muzike poznavali su osam naĉina tzv. oktoiha. To nisu ljestviĉni nizovi već melodijski tipovi. Sustav tih modusa —■ uz neke izmjene — preuzeli su od Sirijaca najprije Bizantinci, a u vrijeme Ivana Damascenskog (oko 700 — oko 760) i Rusi. S. c. m. je menzurirana i većim dijelom silabiĉka. Iz najstarije sirijske crkvene muzike nije saĉuvan nijedan zapis. Najstariju poznatu zbirku sirijskih crkvenih pjesama redigirao je pod naslovom »Oktoih« antiohijski patrija rh Severus (451—528). Tradicija sirijske crkvene muzike utjecala je osobito snaţno na muziku istoĉnjaĉkih naroda (Mezopotamija, Perzija, Turke-

stan, Indija, Kina). Njena povezanost sa zapadnom kršćan muzikom bila je samo povremena. LIT.: J. Parisot, Les huit modes du ehant svrien, Tribune de -Gervais, 1901. — J. Jeannin, Le Chant liturgique svrien, Journal asi 1912 i 1913. —• Isti i J. Puyade, L'Octoechos svrien, Oriens christianus. i< L. Bonvin, On Svrian Liturgical Chant, MQ, 1918. — E. Closson, Les M liturgiques svriennes et chaldeennes, Vie et les arts liturgiques, 1925 — J. Jeannin i J. Puyade, Melodies liturgiques svriennes et chaldeennes 192S—29.— \V. H. T. Gairdner, Oriental hymn tunes: Egvptian and : London 1930. R_

SIRINGA grĉ. CupivO; stari grĉki duhaĉki instru Jednociievna ... zvala se monokalamna (grĉ. |i,6vo panova Polikalamna s. bila je u razliĉitim varijantama i pod razl imenima raširena i u mnogim drugim zemljama (Izrael, Peru, Ekvador). Svojim oblikom i tehnikom sviranja ona jt uzor kasnije usne harmonike. SIRIŠĈEVIĆ, Nada, pjevaĉica, sopran (Zagreb, 26. XI —). Pjevanje uĉila kod L. Vrbanića i Z. Šira u Zagrebu; na or pozornici debitirala 191 Rijeci kao Marica (Tijari Splitski akvarel). God. i< 65 ĉlanica zagrebaĉkog k šta Komedija i od 1965, r pom u ulozi Gilde (Verdi, letto), solistica Zagrebaĉke re. Sopranistica profinjene zikalnosti i blistavih v ostvarila niz zapaţenih 1: i koloraturnih uloga, med' jima su Kraljica noći, stanca i Suzana (Mozart. robna frula, Otmica iz Sei Figarov pir), Lucia di '. mermoor (Donizetti), R (Rossini, Seviljski brijaĉ), tha (Flotow), Violetta, G Oscar (Verdi, La Traviatc goletto i Krabuljni N. SIRIŠĈEVIĆ

ples), M (Bizet, Carmen) i dr. S 1 hom nastupa i kao orato: pjevaĉica. Osim u Jugoslaviji, gostovala je u Njemaĉkoj, Au: Švicarskoj, Luksemburgu, SSSR, Španjolskoj i dr. God. 197: bila je nagradu Milka Tmina. K. l SIRVENTES (provansalski, prema lat. servire sluţiti), sme srednjovjekovnih trubadura. Za razliku od ostalih c trubadurske lirike, s. nisi bavne pjesme; one su na njene feudalnim gospodar pjevaju o njihovoj slavi ili ţavaju nezadovoljstvo pj' s gospodarevim postupi Sadrţaj im je prema torm litiĉki ili moralizatorski. S maju odreĊena oblika i n: rojatnije su se recitirale uz no ponavljanje kraće, ugla' već otprije peznate meloc LIT.: J. Storost, Ursprun Entwicklung der altprovencal Sirventes bis auf Bertram de Halle T931.

SISTRUM, jedan od starijih idiofonih instrum sliĉan ĉegrtajjki. Sastoja od metalnog okvira s ru na kojemu su bila priĉvr SISTRUM i CYMBALUM zvonca ili metalni koluti, bio iz Pompeja raširen kod svih narod« roga vijeka, a osobito u Eg Ondje se upotrebljavao u obredima posvećenim boţici Moderni potomak sistruma je triangel. LIT.: H. Hickmann, Sistrum, MGG, XII, 1965. 5

SITSKY, Larry, australski kompozitor i pijanist (Tier Kina, 10. IX 1934 —). Studirao na Nezv South Wales State servatory u Sydneyu i kod E. Petrija u San Franciscu; u koi ziciji samouk. Profesor je klavira na Visokoj muziĉkoj škc Canberri. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija za 10 sviraĉa, 1964; Appar 1966; Homage to Strazvinsky, 1968; koncert za violinu, 1970; koncert za di kvintet i orkestar, 1970. — KOMORNA: sonata za flautu solo, 1960; di kvartet, 1963; sonata za 2 gitare, 1968; gudaĉki kvartet, 1969. — KLAVIR* Fantasia in memoriam Egon Petri, 1962; koncert za 2 klavira, 1967. —DRAM<

SITSKY — SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE opere Fali of the House of Usher, 1965 i Lenz, 1970; balet Dark Refuge, 1964. — VOKALNA: 5 Improvisations za zbor i klavir, 1960; zborovi; solo-pjesme. LIT.: R. Covell, Australia's Music, Themes of a New Societv, Melb ourne 1967. — A. W. McCredie, Musical Composition in Australia, Canberra 1969.

SITT, Jan (Hans), ĉeški violinist, dirigent i kompozitor (Prag, 21. IX 1850 — Leipzig, 10. III 19^2). Uĉenik Praškoga konzervatorija (A. Bennewitz, I. Krejĉi). Od 1870 kazališni dirigent u Bratislavi i Pragu, a 1873—80 gradski dirigent u Chemnitzu. Zatim je organizirao serije popularnih koncerata u Leipzigu gdje je 1883—1921 predavao violinu na Konzervatoriju. Nastupao je i kao ĉlan kvarteta Brodsky (viola); 1885—1903 vodio je ansambl Bachvereina, a bio je i zborovoda Pjevaĉke akademije i Uĉiteljskoga pjevaĉkog društva. Uţivao je ugled istaknutog violinskog pedagoga; njegova instruktivna djela upotrebljavaju se još i danas. DJELA. ORKESTRALNA : 3 koncerta za violinu; 2 koncerta za violonĉelo; koncert za violu; 4 Concertina za violinu; 3 instruktivna Concertina za violinu; kompozicije za violinu i orkestar ili klavir (Cavatina, Polonaise, Wiegenlied, Gavolte i dr.); 2 koncertne kompozicije za violu i orkestar; uvertira Don Juan d'Austria. — Dva gudaĉka trija; brojne kompozicije za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije. —■ VOKALNA: Hohenzollern und Oranien za bariton, muški zbor i orkestar; muški zborovi; solo-pjesme. -— Crkvene kompozicije. — Praktische Violaschule. — Izdao zbirku od 30 klasiĉnih i romantiĉnih kompozicija za violinu i klavir Lyrica (sa C. Reineckeom) i studije Schulausgabe neuerer Violinliteratur (5 sv.). LIT.: H. Muenzer, Hans Sitt. Violins and Violinists, 1950. — F. Gothel, Hans Sitt, MGG, XII, 1965.

SITTARD, 1. Josef, njemaĉki muziĉki pisac i kritiĉar (Aachen, 4. VI 1846—Hamburg, 24. XI 1903). Muziku uĉio 1868—• 72 na Konzervatoriju u Stuttgartu gdje je od 1875 predavao pjevanje i klavir, a od 1883 i povijest muzike. Od 1885 muziĉki kritiĉar lista Correspondent u Hamburgu. Bavio se i kompozicijom. DJELA: F. Mendelsson -Burtholdy, 1879; G. Rossini, 1882; Compendium der Geschichte der Kirchenmusik, 1885; Zur Einfiihrung in die Geschichte und Asthetik der Musik, 1885; zbirka eseja Studien und Charakteristiken (3 sv.), 1889; Geschichte des Musik- und Conzertzvesens in Hamburg, 1890; Zur Geschichte der Musik und des Theaters am zvurttembergischen Hofe (2 sv.), 1890—91; Musik und Theater in Hamburg um die Jahrhundertivende 1800, 1900.

2. Alfred, orguljaš (Stuttgart, 4. XI1878—Berlin, 31. III 1942). Sin i uĉenik Josefa; zatim studirao u Hamburgu kod W. Kohlera i K. Armbrusta. Studij orgulja i kompozicije nastavio na Konzervatoriju u Kolnu (F. Wiillner, F. W. Franke). Od 1903 orguljaš u crkvi sv. Kriţa u Dresdenu, od 1912 u crkvi sv. Mihajla u Hamburgu, gdje je iste godine osnovao veliki Crkveni zbor s kojim je izvodio oratorijska djela. Zbor je ubrzo stekao ugled i veliko znaĉenje za muziĉki ţivot Hamburga. S. je nastupao i u drugim njemaĉkim gradovima. Od 1920 zborovoda je Uĉiteljskoga pjevaĉkog društva u Hamburgu, a od 1925 profesor za orgulje na Akademiji za crkvenu i školsku muziku u Berlinu. God. 1933 naslijedio je H. Riidela kao dirigent zbora berlinske katedrale. Kao umjetnik na orguljama ĉesto je koncertirao na turnejama u razliĉitim evropskim gradovima. DJELA: Choralstudien za orgulje. — Kantata Ein fešte Burg; Psalam I za 8-gl. zbor a cappella; mnoge duhovne pjesme za zbor a cappella. — SPISI: Praktische Erfahrungen bei Schutzauffuhrungen, Jahrbuch der Akademie, IV; Das Hauptorgelzverk und die Hilfsorgel der Michaelis-Kirche in Hamburg, 1912. LIT.: K. Stephenson, 1. Josef, 2. Alfred Sittard, MGG, XII, 1965. — H. Siedentopf, Der Nachlass des Musikgelehrten J. Sittard, MF, 1973.

SIVEC, Joţe, muzikolog (Ljubljana, 19. I 1930 —). U Ljubljani završio studij germanistike; na Akademiji za glasbo diplomirao 1953 iz povijesti muzike i 1967 na Filozofskom fakultetu stekao doktorat muzikoloških nauka. God. 1956—58 bibliotekar u Psihološkom institutu u Ljubljani, 1958—63 asistent na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu; od 1963 asistent i od 1970 docent Filozofskog fakulteta u Ljubljani. U središtu njegova znanstvenog rada je starija povijest slovenske muzike. DJELA. KNJIGE: Opera v Stanovskem gledalisĉu v Ljubljani od leta 1790 do 1861, 1971; Kompozidjski stavek Wolfganga Stricciusa, 1972; Opera skozi stoletja (u tisku). — STUDIJE (izbor): Uloga izvora u istoriji muzike i neki problemi njihovog prouĉavanja, Zvuk, 1960, 41—42; Rossinijeve opere na odru Slanovskega gledališĉa, Muzikološki zbornik, I, 1965; Donizettijeve opere v Sta novskem gledalisĉu v Ljubljani, ibid., II, 1966; Uprizoritve Mozartovih oper v Ljubljani do leta 1861, ibid., III, 1967; Vzponin propad nemške opere v IjubIjanskem Stanovskem gledalisĉu v obdobju tridesetih in štiridesetih let 19. stoletja, Dokumenti Slovenskega gledališkega muzeja, 1968; Stilistische Orientierung der Musik des Protestantismus in Slowenien, Mušica Antiqua Orientalis, II, 1969; Zbirka 'Neue Teutsche Liedert (Nilrnberg 1588) Wolfganga Stricciusa, Muziko loški zbornik, V, 1969; »Ecce quomodo moritur justus« J. Gallusa, M, A. Ingegnerija in O. di Lassa (Stilno kritiĉna primerjava), ibid., VII, 1971; Nemška opera v Ljubljani od leta 1861 do 187$, ibid., VIII, 1972; Poĉeci izvoĊenja Verdija u Ljubljani, Arti Musices, I, 1969; Izvedbe Bellinijevih opera na pozornici Stanovskega gledališĉa u Ljubljani, ibid., IV, 1973. Studije; ĉlanci; prikazi; bibliografski prikazi i d I Kĉ ; p I. Kĉ. dr.

SIVORI, Ernesto Camillo, talijanski violinist i kompozitor (Genova, 25. X 1815 — 18. II 1894). Od 1823 uĉenik N. Paganinija koji je za njega napisao Concertino i 6 sonata za violinu, gitaru, violu i violonĉelo. Koncertne turneje poĉeo je prireĊivati u svojoj desetoj godini, najprije u talijanskim gradovima, a od 1827 i u svim muziĉkim središtima Evrope te Sjeverne i Juţne Amerike. God. 1870 prestao javno koncertirati; otada je boravio u Genovi. Violinist svjetskoga glasa, izvrstan komorni muziĉar i

359

solist; njegova je svirka nosila sva obiljeţja Paganinijeve virtuozne škole. S. je ostavio dva koncerta za violinu te više briljant nih kompozicija za violinu i orkestar, odnosno klavir. LIT.: E. Heron-AIlen, Camillo Sivori, The Violin Times, 1894. — A. Pierottet, Camillo Sivori, Milano 1897. -—■ A. Bachmann, Les grands violinistes, Pariš 1913. — A. Moser, Geschichte des Violinspiels, Berlin 1923. •—■ E. van der Straeten, The Historv of the Violin, London 1933. — F. Gothel, Ernesto Camillo Sivori, MGG, XII, 1965.

SIX (Les Six) -š- Šestorica SIXTE AJOUTĆE (franc. dodana seksta), izraz koji je uveo Rameau, a odnosi se na subdominantni trozvuk s dodanom sekstom, raĉunajući od basova tona, npr. u C-duru f-a-c-d. Taj je akord>po obliku prvi obrat septakorda II stupnja, dakle ->kvintsekstakord. Zbog svoje izrazite subdominantne funkcije moţe se riješiti jednako

I V S

"I (S) (S)

dobro u toniĉki, kao i u dominantni trozvuk. U prvome sluĉaju kvinta kvintsekstakorda ne silazi, iako je to ton koji predstavlja septimu, kad se akord nalazi u osnovnom obliku, tj. u obliku septakorda (-5- Subdominantne harmonije, -> Septakord). N. Dć. SIXT Z LERCHENFELSU, Jan, ĉeški kompozitor, poznat i po latiniziranom imenu Johannes Sixtus Pragensis (Prag?, oko 1550—60 —■ Litomĉfice, 3. XI 1629). Uĉio najprije kod isusovaca (do 1575); kasnije postao puer musicus u kapeli Rudolfa II, kod kojega je od 1600 bio dvorski kapelan. Od 1602 u Plzenu, od 1608 kanonik i od 1613 dekan u Pragu (na Višehradu). Od 1617 djelovao u Litomeficama, gdje je 1625 osnovao muziĉku štampariju. Zabiljeţena su njegova putovanja u Beĉ i Regensburg (1612). God. 1623 dobio je plemstvo. DJELA: Chorus musicus Caesareus XII vocum, 1597; Melicum poema D. J. S., 1597; Mildĉek historia, 1613; Triumphus et victoria, 1626. LIT.: J. Schlerilz, Johannes Sixtus von Lerchenfels, Mitteilungen des Vereins fiir Geschichte der Deutschen in Bohmen, 1908. — R. Haas, Ein Leitmeritzer Musikdruck von 1626, Auftakt, 1923. — J. Buţga, Johann Sixt von Lerchenfels, MGG, VIII, 1960.

SIZOVA, Alla Ivanovna, sovjetska plesaĉica (Moskva, 22. IX !939 —■ )■ Studij klasiĉnog baleta završila 1958 na Lenjingradskoj baletnoj školi. Tu je otada prvakinja baleta Kirov s kojim je 1960—61 gostovala u Londonu postigavši velik uspjeh kao Trnoruţica (Ĉajkovski); tu je ulogu kreirala i u filmskoj verziji tog baleta. S. se ubraja medu najbolje balerine svoje generacije. Njen se ples odlikuje stilistiĉkom preciznošću. Istakla se u baletima Lenjingradska simfonija (Šostakoviĉ), Giselle (Adam), Pepeljuga (Prokofjev), Bahĉisarajska fontana (Asafjev) i dr. SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE (SAD). Pojam ameriĉka muzika ili jedinstvena, specifiĉna, muziĉka kultura naroda SAD danas je još uvijek u nastajanju, zato je bolje govoriti o muzici na tlu SAD. Tri i po stoljeća stara je teţnja da se postigne nacionalno obiljeţena homogena ameriĉka muziĉka produkcija koja je, meĊutim, ĉesto bila ovisna o idejnim i stilskim strujanjima u zemljama Evrope. I prvi poĉeci muzike u SAD vezani su uz najranije naseljivanje britanskih kolonizatora: 1607 u Virginiji (Jamestown) i 1620 u Massachusettsu (Plvmouth i Boston). Francuska psalmodija, koju su, po J. T. Howardu, hugenoti već 1572 prakticirali u drţavi Karolini, nije ostavila nikakvih tragova. Muziĉka se praksa XVII st. svodila gotovo samo na psalmodijsko pjevanje u puritanskim crkvama. Prema tekstovima J. Cottona iz 1647, koji govore o raširenosti psalmodijske prakse, puritanci su se suprotstavljali zbornom pjevanju ili instrumentalnoj pratnji u crkvama, ali se nisu miješali u privatno, kućno muziciranje. U crkvama je kongregacija pjevala po psalterijima donesenim iz Evrope: Sternhold and Hopkins, Ainsworth, Ravenscroft. »Bay Psalm Book« iz 1640 prvi je psalterij štampan u SAD. Melodije nisu u njemu bile zapisane sve do njegova devetog izdanja (Boston 1698); tada mu je dodano 13 popularnih dvoglasnih pjesama iz Ravenscroftove i Plavfordove pjesmarice. Od instrumenata u to su vrijeme u upotrebi najviše virginal, spinet, oboa, flauta, violina i viola. Ĉini se da je prve orgulje posjedovala, već 1703, švedska crkva Gloria Dei u blizini Philadelphije. Nedaleko nje, u Wissahickonu, osnovana je 1694 i njemaĉka kolonija pijetista. Njezin pastor J. Falckner autor je mnogih himni. Kako se psalmodijsko pjevanje kongregacija sve do tada temeljilo na usmenoj predaji, pojavila se na poĉetku XVIII st. potreba da se reformira. U tu svrhu objavljuje J. Tuft 1712 priruĉnik »A very plain and easy introduction to the whole Art of Singing Psalm Tunes«; 1720 izlazi »Reasonableness of Regular Singing« Symmesa, a

360

SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE

Thedtre Americain u New Orleansu, poĉetak XIX st.

1721 »Grounds and Rules of Music Explained« Th. Waltera. Nezgrapno pjevanje kongregacije zamjenjuju oko polovine XVIII st. školovani pjevaĉki zborovi. Još na poĉetku toga stoljeća Pennsvlvania preuzima vodstvo u muziĉkom ţivotu. Ondje se naseljuju njemaĉki, švedski i velšanski kolonizatori. MeĊu njima je i Nijemac J. C. Beissel (1690—1768), prvi kompozitor na tlu SAD. On je osnovao samostan u Ephrati u kojem se njegovalo višeglasno pjevanje. Za potrebe toga samostana Beissel je napisao niz himni; B. Franklin izdao ih je (1730) pod naslovom »Ephrata Hymn Collection«. Godine 1741 nastaje u Bethlehemu (Pennsvlvania) kolonija doseljenika iz Ĉeške i Moravske. Oni donose u novu domovinu mnoge instrumente (meĊu ostalim i klarinet) i svoju veliku muziĉku tradiciju. Odrţavaju komorne, orkestralne i zborske koncerte, a 1744 osnivaju i vlastiti Collegium musicum. U anglikanskim crkvama Nove Engleske muzika zauzimlje mnogo vaţnije mjesto nego u puritanskim. Najpoznatija meĊu njima je Kings Chapel u Bostonu koja već 1713 ima vlastite orgulje. U XVIII st. reproduktivni muziĉki ţivot postaje sve ţivlji. Prvi javni koncerti odrţavaju se 1731 u Bostonu, a nešto kasnije i u Charlestownu, New Yorku i Philadelphiji. Već 1722 Williamsburg (Virginija) posjeduje kazalište, a 1735 izvodi se u Charlestownu prva opera, »Flora«, nepoznatog autora. Povećava se broj domaćih kompozitora. Engleski doseljenik W. Tans'ur (1700—1783) objavljuje nekoliko zbirki psalama i himni; 1762 izlazi zbornik psalama i himni »Urania« J. Lyona (1735—1794), a autor psalama i koncertni organizator J. Flagg (1737—1795) izdaje 1764 »A Collection of the Best Psalm Tunes«. Najistaknutiji umjetnici toga razdoblja svakako su W. Billings (1746—1800) i F. Hopkinson (1737—I79l)> prvi kompozitor roĊen u Americi. Neke od svojih himni iz zbirke »The New England Psalm Singer« (7 sv., poĉevši od 1770) sam je Billings nazvao fuguing pieces; to su najraniji primjeri imitacijskoga kontrapunkta u SAD. Billings osniva i prvo ameriĉko pjevaĉko društvo Stoughton Musical Society. Hopkinson je bio muziĉki amater, a njegove popijevke, sabrane pod naslovom »Seven Songs« (1788), prva su muziĉka publikacija u SAD. Vaţno je djelovanje orguljaša W. Selbyja (1738—1798), te orguljaša, kompozitora i dirigenta W. Truckeya (1708—1781) koji je 1770 u New Yorku dirigirao prvom ameriĉkom izvedbom pojedinih dijelova iz oratorija »Mesija« G. F. Handela. Po završetku ratova za nezavisnost (1775—83) ameriĉki muziĉki ţivot još se brţe razvija. Tome znatno pridonosi i povećana imigracija školovanih muziĉara iz Engleske i Njemaĉke, a nakon Francuske revolucije (1789) i iz Francuske. Charlestown i New Orleans postaju središta francuske kulture. Doseljeni kompozitori, kao R. Taylor (1747—1825), A. Reinagle (1756—1809), Chr. G. Groupner (1767— 1836), B. Carr (1768—1831) i J. Hezvitt (1770—1827), nisu koĉili razvoj izvorne ameriĉke muziĉke kulture, već su, naprotiv, njezinu napretku mnogo pridonijeli kao odgojitelji ameriĉkih muziĉara. Osobite zasluge stekao je A. Ph. Heinrich (1781—1861), podrijetlom Ĉeh, koji je u svojim djelima prvi upotrijebio motive iz muzike ameriĉkih Indijanaca. Poĉetkom XIX st. još uvijek dominiraju psalmi i solo-pjesme, ali se postepeno povećava i broj instrumentalnih djela. Zasluga je pedagoga L. Masona (1792—1872), autora ponešto sentimentalnih crkvenih himni, da je 1838 muziĉki odgoj postao obvezatan

predmet u svim bostonskim školama. O. Shaw (1779—i kompozitor, pedagog i orguljaš, piše crkvenu i instrumei muziku. Manje vaţni kompozitori toga vremena jesu Th. H, (1784—1872), H. K. Oliver (1800—1885), G. J. Webb (1 1874),'/. B. Woodbury (1809—1859) i W. B. Bradbury (1 1868). U to se doba osnivaju brojna muziĉka društva i 1 muziĉke ustanove; u Bostonu 1810 Philharmonic Society, i Handel and Haydn Society; u Portlandu (Maine) 1819 Bee, Society, Philadelphiji 1820 Musical Fund Society, a u New 1842 Philharmonic Society. God. 1808 zapoĉinje izgradnja nih opernih kuća, a prva velika koncertna dvorana sagraĊ 1851 u Bostonu. Tih godina posjećuje Ameriku velik broj i mentalista i pjevaĉa iz Evrope (O. Buli, S. Thalberg, J. H. Sontag, M. F. Malibran) pa je u SAD još i danas ţi virtuoza. Novi val imigracije nakon revolucionarnih do; u Evropi 1848 dovodi u Ameriku i brojne muziĉare, u ] redu njemaĉke. Samo neki od njih — kao dirigenti L. Dai (1832—1885) i Th. Thomas (1835—1905) — odigrali su u 1 ameriĉkoj kulturi pozitivnu ulogu kao odgajatelji. Većir muziĉara ■— poput K. Anschutza (1815—1870), C. Bergi (1821—1876), C. Zerrahna (1826—1909) i A. Neuendorffa (] 1897) — ubrzo se pretvorila u ideološki i estetski teret i osjetno usporio kristalizaciju specifiĉno ameriĉkog muziĉk raţa. Mladi ameriĉki kompozitori školuju se u njemaĉkom (njemaĉki orkestar Germania priredio je, u roku od 6 j svojega boravka u SAD, oko 800 koncerata na kojima su dena poglavito njemaĉka djela). Utjecaju njemaĉke kulture prlo se tek nekoliko ameriĉkih muziĉara. Najvaţniji su njima W. H. Fry (1813—1864), autor prve ameriĉke opere nora« (izvedena u Philadelphiji 1845), G. F. Bristom (1825— kompozitor druge nacionalne opere i brojnih simfonija, i Foster (1826—1864) koji je zbog melodioznosti i populs svojih solo-pjesama nazvan ameriĉkim Schubertom. Prva riĉka visoka muziĉka škola je Oberlin Conservatory, osnovan 1867 poĉinje radom i New England Conservatory. Na uni tetima u Yaleu i Virginiji predaje se muzika kao glavni met već od 1849. U drugoj polovini XIX st. naglo se 1 orkestralno i komorno muziciranje. L. Damrosch osniva Njujorški simfonijski orkestar, od 1880 djeluje Simfonijsl kestar u St. Louisu, od 1881 u Bostonu, od 1891 u Chici 1883 otvara se Metropolitan Opera House u New Yorku. I ranije komorne ansamble ubraja se Mendelssohn Ouintette u Bostonu (1849—95) i gudaĉki kvartet Kneisel (1886— Sve ţivlji muziĉki razvoj pokazuju zapadne kolonije sa s tima u Chicagu, Detroitu, Cincinnatiju i Rochesteru. Pc je znaĉajka ameriĉke muzike toga razdoblja utjecaj -> M shozva, laganog muziĉkog ţanra; u njemu se ironizira mu mentalitet ameriĉkih Crnaca. Nova generacija ameriĉkih kompozitora sa J. K. Po (1839—1906) na ĉelu, nazvana bostonskom ili novoengli školom, istiĉe se visokim stupnjem muziĉkog obrazovanja i jeca. U taj skup idu A. Foote (1853—1937), G. W. Chc (1854—1931), jedan od najindividualnijih ĉlanova škole, Kelley (1857—1944), A. B. Whiting (1861—1936), H. W. ker (1863—1919), ĉija je opera »Mona« jedno od najboljih renja iz toga razdoblja, pa H. H. Beach (1867—1944), t Converse (1871—1940), autor prve ameriĉke opere (»The of Desire« 1906) izvedene na Metropolitanu, D. G. Mason (1 1953) i J- A. Carpenter (1876—1951), jedan od najizra ameriĉkih kompozitora, koji muziĉki reagira na mehani modernog ameriĉkog ţivota. Nezavisno od navedene sk djeluje najznatniji kompozitor toga doba E. A. MacDoivell (1 1908). Za ameriĉku muziĉku kulturu veoma je vaţno i kl trajno djelovanje A. Dvofaka na Konzervatoriju u New ^ (1892—95); on je upozorio ameriĉke kompozitore na mi tradiciju Indijanaca i Crnaca. Otada mnogi stvaraoci pokli paţnju toj folklornoj muzici, medu kojima posebno H. W. I (1865—1930) i Ch. S. Skilton (1868—1941). Poĉetkom XX st. osjetno slabi njemaĉki utjecaj kojen sve odluĉnije suprotstavlja francuski. Naglo raste i kvanti kvaliteta stvaralaca i muziĉkih umjetnika. U prvim godi stoljeća djelovalo je 9 simfonijskih orkestara, a 1951 već 700, od ĉega 36 profesionalnih. Središta muziĉke kulture pi se sve više prema zapadu (Los Angeles, San Francisco, N. apolis). Odmah u prvim desetljećima jak je u muzici SAD francuskog impresionizma, poglavito u djelima J. A. Carpi i Ch. T. Griffesa (1884—1920). U godinama izmeĊu dva kasnije uzor je Pariz u kojemu djeluju Stravinski i Šestorica. Neposredno prije Drugoga svjetskog rata SAD postaje ĉiste progresivnih evropskih umjetnika, kao što su B. Bart< Stravinski, P. Hindemith, A. Schonberg, D. Milhaud, B. Ma E. Kfenek i dr. Veliki broj ameriĉkih kompozitora koji st\

SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE u toj atmosferi moguće je svrstati uglavnom u pet skupina. Prvu saĉinjavaju konzervativniji muziĉari, kao što su dirigent W. J. Damrosch (1862—1950), H. Hadley (1871—1937), R. Goldmark (1872—1936), Ch. W. Cadman (1881—1946), autor popularnih balada, D. Taylor (1885—1966) i V. Giannini (1903—1966). Drugu skupinu ĉine napredniji kompozitori; njemu pripadaju E. B. Hill (1872—1960), D. S. Moore (1893—1969), H. Hanson (1896—), R. Thompson (1899—) i R. L. Finney (1906—). Znatno su radikalnije usmjereni pripadnici treće skupine, kao što su W. Piston (1894—) i R. Sessions (1896—), kompozitori meĊunarodne reputacije i visoke tehniĉke spreme. Estetski su se obojica formirala pod utjecajem neoklasicizma I. Stravinskog; to se, osobito kod Sessionsa, oĉitovalo u oštrom reagiranju protiv iracionalnosti francuskog impresionizma, protiv egzaltirane emotivnosti uopće. W. Piston je uz kompozitorski rad razvio i bogatu pedagošku djelatnost, i kao dugogodišnji profesor Harvardskog univerziteta i kao autor brojnih teoretskih priruĉnika. Radikalizam R. Harisa (1898 —) oĉituje se u prvome redu u njegovoj bujnoj melodijskoj invenciji koja se temelji na folkloru ameriĉkih Indijanaca i keltskih narodnih pjesama. U nizu njegovih djela posebno se istiĉu komorne kompozicije, klavirski koncerti i tri baleta. Uz Ch. M. Loefflera (1861—1935), B. Wagenaara (1894—) i A. Portera (1897—1966) najmlaĊi je kompozitor ove skupine A. Copland (1900—), uĉenik N. Boulanger (kao uostalom i većina drugih ameriĉkih kompozitora iz toga razdoblja). Prevladavši utjecaje jazza i ekstremnog modernizma, Copland je u zreloj fazi svojega stvaranja prihvatio formalnu i sadrţajnu jednostavnost i jasnoću koje su njegovim djelima pribavile veliku popularnost. Ĉetvrtu skupinu saĉinjavaju kompozitori eksperimentatori: W, Riegger (1885—1961), H. D. Cozoell (1897—1965), i, najdarovitiji, Ch. E. Ives (1874—1954). Po svojim pokušajima da se posluţi poliritmikom prije I. Stravinskog, polimetrikom prije D. Milhauda, ĉetvrttonskim sustavom prije A. Habe i dodekafonijom prije A. Schonberga, Ives ide u red najprodornijih liĉnosti suvremene muzike. Da njegova djela uz istraţivalaĉku ideju sadrţe i dublje vrijednosti, dokazuju izvanredno uspjele Treća simfonija i simfonijska suita »Holidavs«. U petu skupinu idu autori roĊeni do 1920. U njoj se traţenjem novih zvukovnih mogućnosti istiĉu G. Antheil (1900— r 959)) P- Creston (1906—), H. Partch (1910—), V. Ussachevsky (1911 —), J. Cage (1912 —), H. Brant (1913) i M. Babbitt (1916—). Oni na potpuno nov i neuobiĉajen naĉin primjenjuju zvukovne

G. Gershwin, Porgy and Bess, prizor iz opere

361

Metropolitan Opera House, nova zgrada, djelo arhitekta W. K. Harrisona, 1966

efekte tradicionalnih instrumenata, a iskorišćuju i potpuno nove izvore zvukova. Tako je Antheil već 1924, u »Ballet mecanique«, uvrstio u partituru medu ostalim i pneumatske bušilice i automobilske trublje. Sasvim nove tehniĉke principe iskušava Antheil i u svojim Improvizacijama za klavir; vremenom, meĊutim, osobito u simfonijama, pokazuje emocionalno angaţiraniji stav prema muzici. P. Creston oĉituje zanimanje za akustiĉke probleme više na teoretskom podruĉju; u praksi se zadovoljava tradicionalnim instrumentima koje, meĊutim, grupira na dotad neuobiĉajene naĉine. Zanimljive su i njegove rasprave s podruĉja estetike, psihologije i filozofije muzike. Samouk H. Partch eksperimentira s bojom zvuka i tzv. mikrotonovima. V. Ussachevskv ide meĊu najaktivnije propagatore elektronske muzike. Interesi J. Cagea usredotoĉeni su gotovo samo na njegovo pronašašće — na preparirani klavir. Za nj je komponirao većinu svojih djela, uvijek u potraţnji za novim rezonancama što ih pruţa taj tradicionalni instrument s razliĉitim predmetima i vrstama materijala meĊu ţicama. H. Branta privlaĉi nepregledno bogatstvo šumova i razliĉiti elektroakustiĉki efekti. M. Babbitt prouĉava elektronske zvukove na aparatima koje je sam konstruirao; bavi se i teorijom dodekafonije. Toj generaciji pripadaju još E. Ĉarter (1908 —), S. Barber (1910—), W. Schuman (1910—) i A. Hovhaness (1911—). Oni ostvaruju suvremenost izraza logikom evolucije, bez eksperimentalnih prodora. Polifonija E. Ĉartera otkriva Hindemithov utjecaj. S. Barber u poĉetku svojega stvaralaštva polazi od tonalnih formulacija i novoromantiĉne koncepcije, a tek u kasnijim djelima prihvaća svijet disonance i povremeno utjecaje I. Stravinskog. W. Schuman je izraziti simfoniĉar, preteţno kozmopolitskog estetskog odgoja. Za svoje duhovne uĉitelje on priznaje I. Stravinskog i P. Hindemitha; u vitalnosti njegove ritmike prepoznaju se i utjecaji jazza. A. Hovhaness prouĉava muziku Srednjeg Istoka i Armenije, pa se i kao kompozitor ĉesto pribliţava duhu narodne muzike tih krajeva. U ovaj skup kompozitora idu i H. Kerr (1897—), N. Dello Joto (1913 —), G. Perle (1915 —), D. Diamond (1915—), V. Persichetti (1915—), L. Foss (1922—) i L. Bernstein (1918 —), jedan od najpoznatijih suvremenih dirigenata. U svojim djelima on je prešao razvojni put od neoklasike prema romantiĉnoj subjektivnosti. Stvara, brzo i lagano, izvanredno neposredna djela. MeĊu najzanimljivije liĉnosti ameriĉkog muziĉkog ţivota ide G. C. Menotti (1911—), jedan od najpopularnijih opernih kompozitora. Rodom Talijan, naturalizirani Amerikanac, on razvija tradicionalni talijanski operni izraz povezujući ga sa zahtjevima suvremenog kazališta. NajmlaĊi muziĉari svojim razliĉitim nastojanjima i traţenjima upotpunjavaju šaroliku stilsku sliku današnjeg ameriĉkog muziĉkog ţivota. W. Kraft (1923 —) postiţe zanimljive efekte u djelima namijenjenim udaraljkama; R. Hoftnann (1925 —), uĉenik i tajnik A. Schonberga, te M. Kupfermann (1926—) prihvaćaju dodekafoniju. G. Schuller (1925 ■—) povezuje evropsku tradiciju i jazz u novi stilski izraz koji naziva Third Stream (treća struja); E. Brown (1926—) i M. Feldman (1926—) pišu serijelna i aleatoriĉka djela; K. Gaburo (1927 —) se bavi elektronskom, a H. Lazarof (1932 —) konkretnom muzikom. Uz njih afirmirali su se i B. Johnston (1926 —), D. Keats (1929 —), J. Gottlieb (1930— ), G. Humel (1931—), P. Westergaard (1931—), L. Klein (1932 —) i mnogi drugi. Zasebnu skupinu tvore kompozitori koji sve ĉešće prilaze znanstvenom i umjetniĉkom obraĊivanju crnaĉkog i indijanskog folklora. To su meĊu ostalima A. Farwell (1872—1952), J. Pozvell (1882—1963), P. A. Grainger (1882— 1961), L. Stringfield (1897—1959) i L. Kirchner (1919 —).

362

SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE

U muziĉkom ţivotu SAD veoma je vaţna i zabavna muzika novih izdanja stare muzike i historijskih izvora. Medu njima se koja je nakon 1920 gotovo nedjeljivo povezana s razvojem jazza. »American Institute of Musicologv« (osnovao A. Carapetyan Elemente jazza iskorišćivali su pojedini kompozitori (Carpenter, u Cambridgeu, Mass.) koji uz serije srednjovjekovnih i rer Copland, Gruenberg) i ranije, ali jazz otada sve odluĉnije utjeĉe snih muziĉkih spomenika objavljuje i ĉasopis »Mušica Disci na ameriĉko stvaralaštvo te ĉesto ulazi u osebujnu simbiozu (od 1947). Na muzikološkim katedrama najuglednijih sveu sa simfonijskom i koncertantnom muzikom. Tako nastaju predaju najvrsniji suvremeni muzikolozi. Biblioteke su sal pomalo hibridna, ali izvanredno popularna djela, za Ameriĉane golem broj muzikalija. Najbogatiji je muziĉki odjel Libra toliko tipiĉna, kakva se susreću u opusu /. Berlina (1888—), V. Congress u Washingtonu s više od 2 000 000 primjeraka (k Youmansa (1898—1946), O. Cesanae (1899 —), M. Goulda (1913—) gizirao O. Sonneck, 1902—17). Pitanjima opće historije m i G. Gershzvina (1898—1937) koji je bez sumnje najtalentiraniji. bavili su se E. Dickinson (1853—1946), O. Kinkeldey (1 Njegova su djela postigla veliku popularnost i izvan SAD. Najveći 1966), E. J. Stringham (1890 —), D. Grout (1902 —), H. Spi Gershvvinov doprinos ameriĉkoj muzici svakako je sinteza sa- (1904 —) i H. Weinstock (1905 —). Evropska muzika sred drţajnih elemenata jazza i crnaĉkoga folklora s formalnim vijeka, gotike, bat znaĉajkama simfonijske, koncertantne i operne muzike koju je renesanse privukla proveo u nekim svojim ţnju P. H. Langa \ — najuspjelijim djelima (o), E. Hertzmana — pera »Porgy and Bess«, 1963), A. Mi (1905— »Rhapsodv in Blue« za ), E. E. U koga klavir i orkestar i simfo(1908—), L. F gera nijska pjesma »An Ame(1909—), W. L mena rican in Pariš«). Pokuša(1911—), W. za vajući definirati pojam (1915—)>JKei nacionalnog u ameriĉkoj (1924—), L. Lock't muzici, neki muzikolozi (1930—) i H. M. 1 na upravo u jazzu i njegovoj (193°—)P-schius primjeni vide jedan od (1853—194; pitivao je temelja na kojima bi problemt ziĉke ameriĉki kompozitori pedagogije, / Thayer mogli izgraditi specifiĉnost (1817—189' tor je i individualnost svoje kapitalne n grafije L. muzike. van Be vena (5 sv.), Prvi crni robovi doG. ( (1906—) vedeni su u Ameriku prouĉava ziku 1619. Otada se nazoĉnost Latinske Ami H. Ch. njihove tradicije osjeća R. Landon —) ţivi u neprekidno u razvitku Beĉu i o Havdnu i ameriĉke muzike. Mozai O. W. Jander Društvenu ravnopravnost izvojevala je Koncert Bostonskog simfonijskog orkestra uz rijeku Charles (19 dao je veoma vri crnaĉka muzika tek 1873, nakon evropske radove o A. Stradelli. Pitanjima s turneje zbora Jubilee Singers crnaĉkoga sveuĉilišta Fisk (Tennesee). podruĉja muziĉke psihologiji tetike bave se C. Seashore Otada ona sve više privlaĉi paţnju ameriĉkih muziĉara. MeĊu (1866—1949), G. Haydon (1896—1 E. Winternitz (1898—) i Crncima ima i nadarenih kompozitora kao što su H. T. Burleigh J. Lame (1918—). Kao leksik( istakli su se Th. Baker (1866—1949), N. R. Dett (1882—1943), W. G. Still (1895—; (1851—1934), A. Thompson (1887—: i N. Slonimsky prvi Crnac dirigent simfonijskog orkestra i prvi Crnac (1894—). Ameriĉkom muziĉkom prošlo; sadašnjošću bave kompozitor simfonije), C. C. White (1880—1960) i W. L. se J. Erskine (1879—1951), A. Th. Da (1883—1961), M. E. Dazvson (1898 —). U djelima ameriĉkih kompozitora u priliĉnoj Bauer (1897—1955), L. W. Ellinzvood (190 N. Broder (1905— je mjeri upotrijebljen i folklor ameriĉkih Indijanaca (-> Afro- 1967), W. Th. Marrocco (1909—), E. (1913 ■—■) i H. W. ameriĉka muzika, -> Indijanska muzika). Hitchcock (1923 —). MeĊu etnomuzikolo istakli su se kao Izuzev nekoliko kritiĉkih osvrta koje je B. Franklin 1790 poznavaoci indijanske muzike A. C. Fle (1838—1923), J. C. objavio u Massachusetts Magazine, u SAD sve do oko 1850 nije Fillmore (1843—1898), F. R. Burton (18 1909), F. Densmore bilo redovitije muziĉke kritike. Tada se javlja prvi profesionalni (1867—1957), G. Herzog (1901 —) i B. (1930—), a crnaĉke muziĉki kritiĉar H. W. Fry (1813—1864). Kao stalni suradnik G. P. Jackson (1874—1953) i C. Mt (1901—1964). Nezo York Tribune borio se za afirmaciju izvornog ameriĉkog Organizacijski su danas SAD jedan od najjaĉih muziĉkit muziĉkog stvaralaštva. Istovremeno djelovali su u Bostonu J. roda u svijetu. Medu mnogobrojnim i redovito veoma utjecs S. Dzvight (1813—1893), osnivaĉ i glavni urednik Dzvight's Jornal muziĉkim društvima istiĉu se Society for Contemporary A of Music (1852—83), W. F. Apthorp (1848—1913) i Ph. Hale American Musicological Society, League of Composers, Music Ec (1854—1934), a u Chicagu G. P. Upton (1834—1919). Visokim tore National Conference, Music Teachers' National Association, estetskim kriterijem, svestranom obrazovanošću i briljantnošću tional Association of Schools of Music i American Guild of C nists. stila podigla su ameriĉku muziĉku kritiku na zamjernu visinu Muziĉku produkciju i reprodukciju stimuliraju festival 75 petorica pisaca, poznatih kao Great Five (velika petorica). To su: festivala najpoznatiji su: Cincinnati May Music Festival, Arbor H. Th. Finck (1854—1926), H. E. Krehbiel (1854—1923), W. J. May Festival, Bachov festival u Bethlehemu, Eva, Music Henderson (1855—1927), J. G. Huneker (1860—1921) i R. Aldrich Festival, Rochester Festival of American Music, Fei simfonijske (1863—1937). E. O. Downes (1886—1955) pisao je vrijedne ese- muzike u Tanglewoodu te jazz festivali u Newpc Monterevu) i jistiĉke prikaze subjektivno-impresionistiĉkog karaktera. Objek- brojne nagrade i stipendije (Pulitzer Travt Scholarship, Charles tivniji je V. Thomson (1896 ■—). Danas najveći ugled uţivaju H. Ditson Fellozvship, John Knotvles i Travelling Fellotvship, H. Taubman, P. H. Lang, R. Eyer, R. Sabin i A. Frankenstein. Beebe Fund Scholarships, Matthay Sch ship, Guggenheim MeĊu muziĉkim ĉasopisima istiĉu se The Musical Courier (od Foundation i dr.). Muziĉki odgoj sastavni je svih 1880), The Etude (od 1883), The Musician (od 1896), Musical općeobrazovnih škola, od djeĉjih vrtića do univerzitete kojima America (od 1898), Music Educator's Journal, The Musical je osobito rašireno amatersko vokalno i instrumem muziciranje. Quarterly (od 1915), Modem Music (od 1924), American Music Oko 400 muziĉkoobrazovnih ustanova (konzi torija, koledţa i Lover, Notes, Chord and Discord (od 1947) i Journal of the Ameri- fakulteta) brine se za izobrazbu budućih p sionalnih muziĉara. can Musicological Society (od 1948). One se odlikuju kvalitetom nastave, a veći ugled medu njima Muzikologija se u SAD razmjerno kasno poĉela razvijati. uţivaju Juilliard School of Music u Yorku, Eastman School of Jedno od prvih djela s podruĉja muziĉke historije je »Popular Music u Rochesteru i Curtis Insi u Philadelphiji. Historv of Music« W. S. B. Mathezosa (1837—1912) objavljeno LIT.: F. L. Ritler, Music in America, New York 1884. — W. S. B. Me 1889; Mathews je i autor pionirskog rada o ameriĉkoj muzici A Hundred Years of Music in America, Chicago 1889. — L. C. Ehon, »Hundred Years of Music in America« (1889). Snaţni zamah i National Music of America, Boston 1900 (II izd. 1924). — R. Hughes, Ami nagli procvat, koji je ameriĉka muzikologija doţivjela nakon 1930, Composers, Boston 1900. — F. C. Bennett, History of Music and Art in 111 1904. —■ L. C. Ehon, The History of American Music, New bio je potaknut djelovanjem velikog broja muzikologa emigranata Philadelphia 1904. — O. G. Sonneck, Bibliography of Early Secular American Music, Was iz Evrope. MeĊu njima su bili C. Engel, A. Einstein, W. Apel, M. ton 1905. — Isti, Early Concert Life in America, Lsipzig 1907 (II izd. New Bukofzer, D. Plamenac, C. Sachs i O. Gombosi. Osnivaju se brojni 1949). —• F. R. Burton, American Primitive Music, New York 1909. muzikološki instituti koji objavljuju niz veoma vrijednih zbirki

SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE — SKALIĆ Hackett, The Beginning of Grand Operas in Chicago 1850—59, 1913. — O. G. Sonneck, Early Opera in America, New York i Boston 1915. — M. A. Hozve, Music Publishers in New York before 1850, 1917. — F. J. Metcalf, American Psalmody (1721—1820), New York 1917. •— R. Walter, The Bethlehem Beach Choir, Boston i New York 1918. — G. Hood, History of Music in New England, Boston 1921. ■— W. S. Pratt, The Music of the Pilgrims, Boston 1921. — W. C. Blades, Negro Poems, Melodies, 1922. — H. C. Lahee, Annals of Music in America, Boston 1922. ■— H. W. Odum i G. B. Johnson, The Negro and his Songs, 1925. —J. Mattfeld, The Folk Music of the Western Hemisphere, 1925.— F. J. Metcalf, American Writers and Compilers of Sacred Music, New York 1925. — A. T. Davison, Music Education in America, 1926. — D. Searborough, On the Trail of Negro Folk-songs, Cambridge (Massachusetts) 1926. — A. A. Parker, Church Music and Musical Life in Pensylvania in the XVIII Century, Philadelphia 1926—27. — J. T. Hozvard, Studies of Contemporary American Composers, New York 1927. — E. Russel, The American Orchestra and Th. Thomas, New York 1927. ■— E. E. Hipsher, American Opera and Its Composers, Philadelphia 1927. — B. Birge, History of Public School Music in the USA, Boston 1928. — N. I. White, American Negro Folk Songs, Cambridge (USA) 1928. — W. F. Allen, Slave Songs of the USA, New York 1929. —J. T. Hozvard, Our American Music, New York 1929 (III izd. 1946). — F. A. H. Lench, The Early German Theatre in New York, 1840—72, 1929. — P. Rosenfeld, An Hour with American Music, Philadelphia 1929. — M. H. Austin, The American Rhythm, Boston 1930. — W. H. Barnes, The Contemporary American Organ, 1930. — W.A. Fischer, Ye Old New England Psalm Tunes (1620—1820), Boston 1930. — E. Pfleiderer, The Music of the United States, New York 1930. — E. Reinbeck, Music and Musicians in Kansas, Topeka 1930. • — W. T. Vpton, Art Song in America, Boston 1930. — M. A. Howe, The Boston Symphony Orchestra 1881—1931, Boston 1931. — D. G. Mason, Tune in America, New York 1931. ■— L. Stringfield, America and Her Music, 1931. — E. Roggeri, Musicisti americani, Turin 1931. — J. T. Hozvard, Our American Music, New York 1931 (IV izd. 1954). — C. J. Sharp, English Folk Songs-from the Appalachians, Oxford 1932. — H. Cozvell, American Composers on American Music, Stanford (Calif.) 1933. — W. A. Fischer, One Hundred and Fifty Years of Music Publishing in the United States, 1783—1933, Boston (Mass.) 1933. — G. P. Jackson, White Spirituals in the Southern Uplands, Chapel Hill 1933. — H. H. Roberts, Musical Areas in Aboriginal North America, New Haven 1936. — J. V. A. Lomax, American Ballads and Folk Songs, Washington 1934. — A. P. Scholes, The Puritans and Music in England and New England, Oxford i New York 1934. — H. Morris, Contemporary American Music, Houston 1934. —■ E. Barnes, American Music, Washington 1936. •— H. M. Despard, The Art Music of the USA, New York 1936.— Ch. H. Ayars, Contributions of the Music in America, New York 1937. — H. Kaufman, From Jehovah to Jazz, New York 1937. — C. Reis, Composers in America, 1938 (novo izd., New York 1947). — O. Thompson, American Music and Musicians, New York 1939. ■— P. Barry, Folk Music in America, New York 1939. — M. Grant i H. S. Hebbinger, America's Symphony Orchestra, New York 1940. — H. C. MacDougall, Early New England Psalmody 1620—1820, Brattleboro 1940. — H. W. Foote, Three Centuries of American Hymnody, Cambridge (Mass.) 1940 (novo izd. 1961). —• L. W. Ellinzvood (redaktor), Bio-Bibliographical Index of Musicians in the United States Since Colonial Times, Washington 1941 (II izd. 1956). — A. Copland, Our New Music, New York 1941 (njem. 1947 i 1948). — J. T. Hozvard, Our Contemporary Composers, New York 1941. — H. Dichter i E. Shapiro, Early American Sheet Music... (1768—1889), New York 1941. — D. Ezven, Music Comes to America, New York 1942. — V. Thomson, The Musical Scene, New York 1945 (njem. prijevod 1948). — O. G. Sonneck, Bibliography of Early American Secular Music, Washington 1945. — M. Graf, Modem Music, New York 1946. — D. Slepian, Polyphonic Forms in Modern American Music, MQ, July 1947. — 5. G. Spaeth, A History of Popular Music in America, New York 1948. — E. Kfenek, Music im goldenen Western, Wien 1949. — M. H. Despard, The Music of the United States, New York 1949. — D. Ezuen, American Composers Today, New York 1949. — K. H. Wb'rner, America, MGG, l y 1949—51. — V. Thomson, Music Right and Left, New York 1951. — M. Laws, Native American Balladry, Philadelphia 1951. — T. P. Coffin, The British Traditional Ballad in North America, Philadelphia 1951. — H. Hozvard, Music in Contemporary American Life, Lincoln 1951. — W. L. Landozvski, La Musique americaine, Pariš 1952. — M. Goss, Modern Music-Makers, Contemporary American Composers, New York 1952. —J. T. Hozvard i G. K. Bellozvs, A Short History of Music in America, New York 1954. — G. Chase, America's Music, New York 1955 (franc. prijevod 1957; njem. prijevod 1958). — J. Baršun, Music in American Life, Garden City 1956. — M. Lazvs, American Balladry from British Broadsiders, Philadelphia 1957. — E. T. Crooker, The American Musical Play, Ann Arbor 1957. — A. T. Luper (red.), Civil War Music, Iowa City 1958. —J. Sherman, Music and Theater in Minne sota, Minneapolis 1958. — O. Maynard, The American Ballet, Philadelphia T 959. — A. Lomazv, The Folk Songs of North America in the English Language, New York 1960. — R. M. Lazvless, Folksingers and Folksongs in America, New York 1960. -- P. H. Lang, One Hundred Years of Music in America, New York 1961. — B. JX. Konen, FIyTM aMepHKaHcKOH My3biKH, MocKea 1961. — B. Nettl, An Introduction to Folk Music in the United States, Detroit 1962. — R. J. Wolfe, Secular Music in America (3 sv.), New York 1964. — A. L. Engel, The American Musical Theater, 1967. E. A. S.

SJEROV (Serov), Aleksandr Nikolajeviĉ, ruski kompozitor, muziĉki pisac i kritiĉar (Petrograd, 23. I 1820 — 1. II 1871). God. 1840 završio pravniĉku školu. Bio zatim nekoliko godina (do 1849) ĉinovnik ministarstva pravde u Petrogradu, Pskovu i Simferopolu. Još za vrijeme studija bavio se muzikom, uĉio klavir i violonĉelo, a uz to se kao samouk vjeţbao u kompoziciji. Drugovanje sa V. V. Stasovom mnogo mu je tada pomoglo. Sjerova je privlaĉila i knjiţevnost, filozofija, estetika i historija, pa je, marljivo radeći, s vremenom stekao golemo znanje. U razdoblju 1840—60 bavio se povremeno komponiranjem. God. 1851 pojavljuje se kao muziĉki kritiĉar, izazivajući paţnju zrelošću pogleda, ali i sklonošću polemiziranju. Otvoreno i oštro upozoruje na mnoge nezdrave pojave u tadašnjem ruskom muziĉkom ţivotu. God. 1858, nakon boravka u Dresdenu, S. postaje zanesenim poklonikom umjetnosti R. Wagnera i prvi upoznaje Rusiju s Wagnerovom opernom reformom. God. 1867 pokreće ĉasopis My3bixa u meamp koji je meĊutim već iduće godine prestao izlaziti. U to doba S. je već i uvaţeni kompozitor: opere lOdutfib i Pozueda postiţu velik uspjeh. Car Aleksandar II dodjeljuje mu godišnju nagradu. S. poĉinje raditi i na trećoj operi (Bpaoicba cUAa), ali mu nagla smrt ne dopušta da je završi.

363

Premda je S. drţao da je komponiranje njegov pravi poziv, znatniju je ulogu u razvitku muziĉkog ţivota odigrala njegova kritiĉarska i publicistiĉka djelatnost. S. je muziĉka zbivanja prosuĊivao s pozicija realistiĉke estetike — gledajući u njima u prvom redu odraze ţivotne istine. U tom smislu karakteristiĉna je njegova oštra osuda formalistiĉkih gledišta beĉkog estete E. Hanslicka. On je meĊu prvima prouĉavao i ruske narodne napjeve, pa je upozoravao na njihovu osebujnu ljepotu. S. je kao kompozitor vaţan samo po svojim muziĉkoscenskim djelima (od ostalih malobrojnih njegovih kompozicija treba spomenuti solo-pjesme, TIAMCKO 3anopo2Kuee za orkestar, zborove, Stabat Mater i dr.). Od njegovih triju opera (dva ranija operna pokušaja bezvrijedna su, i autor ^ ih se odrekao) najuspjelija svakako BDdu(f>b (1863). U njoj se jarkim bojama, na temelju ukusnih arhaizama i orijentalizama, iznosi biblijska legenda o herojskom pothvatu Jevrejke Judite koja, ţrtvujući se za svoj ugroţeni narod, zavodi neprijateljskog vojskovoĊu Holofer-na, pa mu u prikladnom trenutku odrubljuje glavu. Lik glavne junakinje muziĉki je najuspjeliji. Vrlo je karakteristiĉna i uloga zbora kao predstavnika narodnih masa; tu je uzor Sjerovu oĉito bio Glinka. Poeneda (1865) nije na visini A. N. SJEROV Judite. To je narodna, epska opera sa sadrţajem iz vremena Kijevske Rusije, ponešto eklektiĉna i neujednaĉena, bliska Meverbeerovoj velikoj operi (unatoĉ Sjerovljevu oduševljenju za Wagnera). S. je u njoj iskoristio i više ruskih narodnih napjeva. BpaoKba ĉuna (1871; dovršio ju je N. F. Solovjev; u naše vrijeme naĉinio je B. V. Asafjev novu redakciju i instrumentaciju) trpi, i pored uspjelih stranica, od osnovnog nedostatka koji se oĉituje u neskladu izmeĊu napete dramatiĉnosti pojedinih prizora i neadekvatnosti muziĉkog izraza koji ostaje priprost i jednostavan, u okvirima periodizirane pjevnosti. Izabrane studije i ĉlanci A. N. Sjerova objavljeni su u 4 sveska (1892—95). LIT.: B. EacKuu, AjiencaHflp HnKojiaeBH*J CepoB, C.~neTep6ypr 1890.— BacvHoe, AJleKCaHm? HHKOJiaeBHH CepOB, C.-IleTep6ypr 1893. — H- &UHdeu3eH, AneKcaHflp HuKoJiaeBim CepoB. Ero >KH3HI. H My3biKaJibHaH flenTejifcHOCTh, MoCKBa 1900 (II izd. 1904). ■— B. C. CepoBa, BocnoMHHaHHH, C.-rieTep6ypr 1914. — O. v, Riesemann, Monographien zur russischen Musik, I, Munchen 1922. — E. Blom, A Victim of his Popularity, Stepchildren of Music, London 1923. — G. Abraham i M. D. Calvocoressi, Masters of Russian Music, New York 1936. — f. Xy6oe, >K»3Hb A. H. CepoBa, MocKBa i JlemiHrpafl 1950. ■—• D. Lehmann, Der russische Komponist und Musikforscher A. N. Serow und sein Mozart-Bild, Kongresni izvještaj, Beĉ 1956, 1958. — Isti, Alexander Nikolajewitsch Serow, MGG, XII, 1965. J. As.

SJEVERNONJEMAĈKA ŠKOLA -> Berlinska škola SjOGREN, Emil Johann Gustav, švedski kompozitor i orguljaš (Stockholm, 16. VI 1853 — 1. III 1918). Muziku uĉio na Konzervatoriju u Stockholmu i u Berlinu (F. Kiel, C. A. Haupt). Od 1886 u Stockholmu nastavnik na klavirskoj školi R. Andersona, od 1891 uz to orguljaš u crkvi sv. Ivana. S. je lirik ĉije su pjesme i klavirska djela bliska kasnoj romantici, osobito muzici E. Griega. DJELA. INSTRUMENTALNA: 5 sonata za violinu i klavir, 1886 —1914; sonata za violonĉelo i klavir, 1912; kompozicije za violinu i klavir; 2 sonate za klavir; brojna kraća klavirska djela; kompozicije za orgulje. ■— VOKALNA: Kantata 0 sv. Ivanu, 1890; Jul Sdng za alt, zbor i orgulje, 1891; Bergmanden (H. Ibsen) za bas i orkestar; zborovi; oko 200 solo-pjesama. LIT.: O. Groneke, Emil Sjogren, 1917.—Emil Sjogren, In memoriam. Med bidrag an Sigrid Elmblad, Gun-nar Norlen, W. Peterson-Berger, Helena Nyblom, Berta Sjogren och N. Soderblom, Stockholm 1918. — N. Broden, Fdrtecking over Emil Sjo-grens tryckta kompositioner, Svensk musiktidning for musikforskning, 1919 (njem. Leipzig 1919). — K. Atterberg, Sjogrens samlade sanger, Roster i Radio, 1948, 9. — B. Sjogren, Om och med Emil Sjogren, Musikrevy, 1951, 5. •—■ A. Helmer, Johan Gustaf Emil Sjogren, MGG, XII, 1965.

P. SKALIĆ

SKALIĆ (Schalichius, Scalitz), Pavao (Paulus), muziĉki teoretiĉar i pisac (Zagreb?, 1534 — Gdansk?, 1575). Podaci o njegovu ţivotu os-

364

SKALIĆ — SKIBINE

kudni su i nepouzdani. Vjerojatno je zapoĉeo školovanje u Zagrebu; u Beĉu je završio studij teologije i filozofije, a pedesetih godina XVI st. boravio je u Bologni i Rimu, gdje je stekao ugled brojnim znanstvenim raspravama i knjigama na talijanskom i njemaĉkom jeziku. S podruĉja muzike najvaţnije je njegovo djelo studija Dialogus de Lyra (obj. 1570 u Kolnu) koju spominju E. L. Gerber (Historisch-biographisches Lexikon der Tonkilnstler, II, 1792) i O. Lichtenthal (Dizionario e Bibliografia della mušica, III, 1826).

ramentom. Široka lepeza njegovih zamisli, od suptilni (Prispivna) do snaţne dramatike (Makedonsko oro) sve stvaraocu velike snage i veoma bogatih emocija. Pored dirigentskog i kompozitorskog rada S. se bavi i mu publicistikom. Još pre Drugoga svetskog rata saraĊivao je ui nim listovima i ĉasopisima (Vardar, Skopski glasnik, Luĉ, Ju. gled) u Skopju i Beogradu, da bi ovakvu aktivnost nastavio rata (Nova Makedonija, Razgledi, Kulturen ţivot, Muziĉka e pedija i dr.).

LIT.: /. Kukuljević, Pavao Skalić, Neven, 1854. — Isti, Pavao Skalić, Vienac, 1875. M. Šku.

DELA: Pepeljuga, minijature za orkestar. ■—• Trio za flautu, violini Romansa za violinu i klavir. — Triptihon za klavir. — VOKALNA II oktomvri za hor i orkestar; Baltepe za hor, soliste, kamerni duvaĉki i udaraljke. Mešoviti horovi: Makedonska humoreska; Makedonsko cr Gjorgji Sugare; 3 rapsodije (III Tetovka); Tuljo; Tumbe kafe; Zora z< tizanka; Rumeni bulki; Veliĉanija Kirilu i Melodiju; Na meĉkin kamen i c horovi: Oginot; Na bregot; Cveto, mori Cveto; Došol popot; Lebedi, b< Ţenski horovi: 3 folklorne svite; Partizanska svita; Košuta bela. Deĉj ĉukni, ĉukni; Maĉorot Stanko; Pionersko katĉe; Folklorni im presii; Maj: i dr.; masovne pesme. Solo-pesme: Zalez (takoĊe uz orkestar); Prispivna^ Dve satiriĉni; Oj, devojće; Ući me, majko; Ozdola idat i dr. LIT.: V. Nikolovski, Makedonija, Zvuk, 1957, 11—12. •— V. Makedonski kompozitori, Razgledi, 9. — V. Nikolovski i S. Golabovsk Skalovski, jedan od stvaralaca savremene makedonske muzike, Zvu 80. — B. Karakaš, Muziĉkite tvorci vo Makedonija, Skopje 1970. ^

SKALKOTTAS, Nikos, grĉki kompozitor (Khalkis, 8. III 1904 — Atena, 19. IX 1949). Muziku zapoĉeo uĉiti, u Ateni, gdje je na Odeionu 1920 diplomirao violinu; od 1921 studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu violinu (W. Hess) i kompoziciju (K. Weill, P. Jarnach). Studijem u majstorskoj klasi A. Schonberga (1927—33) odluĉno se opredijelio i za kompozicijsku tehniku svog uĉitelja. Jedan od najnadarenijih stvaralaca novije grĉke škole, autor oko 150 kompozicija sa svih podruĉja, S.. dosljedno primjenjuje dodekafone postupke, ali svoja djela obiljeţuje mnogim osobnim crtama, a djelomiĉno i smislom za nacionalni melos (36 grĉkih plesova). U knjizi Style and Idea A. Schonberg ga naziva svojim najtalentiranijim uĉenikom. Za ţivota njegova ga okolina nije shvatila, ali u posljednjem deceniju njegova djela sve više prodiru u meĊunarodnu muziĉku javnost. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia classica za 2 harfe i duhaĉki orkestar, 1947; simfonijeta, 1948. Koncerti: za duhaĉki orkestar, 1930; 3 za klavir, I933> 1938 i 1948; za violinu, 1936; za violonĉelo, 1938; za 2 violine, 1939 i za violinu, violu i orkestar, 1942; Andante soslenuto za klavir i duhaĉki orkestar, 1940. Uvertira Le Retour d'Ulysse, 1945; 2 suite, 1939 i 1943; Petite suite za gudaĉki orkestar, 1942; 36 grĉkih plesova, 1933—36. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1938; 4 gudaĉka kvarteta, 1930—40; klavirski trio, 1936; 8 varijacija na grĉku narodnu pjesmu za klavirski trio, 1938; 5 klavirskih kvarteta; sonata za violinu i klavir, 1936; 4 sonatine za violinu i klavir, 1930; sonatina za violonĉe lo i klavir, 1949; Concertino za obou i klavir, 1939. — KLAVIRSKA: sonata; 4 suite; passacaglia; varijacije i dr. — DRAMSKA: baleti Djevojka i smrt, 1938 i More, 1948; scenska bajka Ĉar svibnja, 1949; scenska muzika. — Ciklus solopjesama. LIT.: H. Keller, Nikos Skalkottas, The Listener, 1954. — A. VCalker, Nikos Skalkottas, ibid., 1961. — J. G. Papaiannou, Nikos Skalkottas, MGG, XII, 1965.

SKALOVSKA MIRĈOV, Marija, pevaĉica, sopran (Karavukovo, 1. III 1929 —). Ţena Todora Skalovskog; muziĉku školu završila u Novom Sadu (E. Marjašec, R. ErtI), a zatim se usavrša vala kod Zlate Gjungjenac u Beogradu. God. 1948—52 ĉlanica Novosadske opere, od 1952 solistkinja Skopske opere. U njezinom se repertoaru posebno istiĉu uloge Tatjana (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin), Mirni (Puccini, La Boheme), Manon (Massenet), Marţenka (Smetana, Prodana nevesta), Desdemona (Verdi, Otelio) i Đula (Gotovac, Ero s onoga svijeta). Nastupala je i kao koncertna pevaĉica u Jugoslaviji te u Rumuniji i Bugarskoj. v. Ni. SKALOVSKI, Aleksa Todor, kompozitor i dirigent (Tetovo, 21. I 1909 —). Muziĉko obrazovanje stekao u Beogradu (K. Manojlović, M. Logar, J. Slavenski, M. Milojević); dirigovanje uĉio kasnije kod L. Mataĉića u Skopju. Pre rata horski dirigent i nastavnik muzike u Skopju, Beogradu i Sremskoj Mitrovici. Za vreme rata aktivni uĉesnik NOB, a od 1944 jeoan od najaktivnijih pokretaĉa celokupnog muziĉkog ţivota u Makedoniji. God. 1948 postao je prvi direktor novoosnovane Skopske opere; na njegovu inicijativu osnovana je 1954 u Skopju Makedonska filharmonija, ĉiji je prvi i dugogodišnji dirigent i direktor. S. je takoĊe jedan od osnivaĉa Društva kompozitora i Društva muziĉkih umetnika Makedonije, ĉiji je predsednik bio u nekoliko navrata. Dopisni je ĉlan Makedonske akademije nauke i umetnosti i nosilac brojnih odlikovanja i priznanja. Kao simfonijski dirigent S. je nastupao u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije, a gostovao je i u Grĉkoj, Bugarskoj, Poljskoj, Finskoj, Austriji, Ĉehoslovaĉkoj i Italiji. Izvodeći dela svojih mladih kolega, S. je naroĉito zasluţan za afirmaciju makedonskog orkestralnog muziĉkog stvaralaštva u Jugoslaviji i inostranstvu. S. je istaknuti makedonski kompozitor, koji se oslanja na folklor, preteţno arhaiĉni, se oski. Stvaralac je bogate inven cije, maštovitosti, a njegova se A. T. SKALOVSKI muzika odlikuje bujnim tempe-

SKAZANJE -> Misterij SKEAPING, Mary, engleska plesaĉica, koreograf i p (Woodford, 15. XII 1902—). Uĉenica L. Novikova i M. ( debitirala 1925 u londonskom Covent Gardenu u trupi A. P Do 1939 plesala u razliĉitim ansamblima, medu ostalima i u Nemĉinova-Dolin; djelovala i kao koreograf (Oxford Music F 1935). Zatim je do Drugoga svjetskog rata pedagog u Juţnoj Po povratku u London osnovala komorni plesni ansambl i 19 bila baletni majstor u Sadler's Welh Balletu. Potom je 1952— novila više klasiĉnih baleta u Kanadi i na Kubi. God. 1954— direktor Švedskog kraljevskog baleta u Stockholmu, koreog mnoge klasiĉne balete XIX st. Bila je uz to i umjetniĉki savjeti pe Norske Ballet u Oslu. God. 1965 osnovala u Londonu od ĉ Kraljevskog baleta ansambl All-Groop i s njime prikazala raz mantiĉnog baleta u koreografski izvornom i zanimljivom dje World of Giselle. S. se smatra najvećim poznavaocem historij ta, napose njegova stilskog razvoja. Osobito je studiozno pre la prošlost švedske plesne umjetnosti, posebice barokne. N autobiografsko djelo My Work in Siveden (1965) i povijest b Švedskoj (1637—1792) Ballet under the Three Crotons (1967) SKENDEROVIĆ, Matija, pevaĉica, sopran (Subotica, 1913 — ). Pevanje uĉila privatno kod Anĉice Mitrović i' Noţinić u Zagrebu, potom 1947 završila Srednju muziĉku š Subotici (I. Šifliš), u kojoj je postala i nastavnik solo-pevanja 1948—49 stalni gost Zagrebaĉke opere, a 1951—67 istovrem naizmeniĉno ĉlanica Ljubljanske i Novosadske opere; 19* bila je prvakinja Novosadske opere. U svojoj je umetniĉkoj 1 ostvarila velik repertoar, najviše mladodramskog i dramsko; naroĉito u operama G. Verdija (Trubadur, Otelio, Bal pod 1 ma, Simone Boccanegra, AiĊa), R. Straussa (Kavaljer s n R. Wagnera (Holandanin lutalica) i dr., ali je pevala i me pranske uloge u operama G. Donizettija, A. Ponchiellija i Musorgskog. Gostovala je u većini jugoslovenskih operskil i nastupala na koncertnim podijumima uz pratnju orkestra S. i

SKIBINE, George, ameriĉki plesaĉ i koreograf ruskog jetla (Jasna Poljana, 30. I 1920 —). Sin Borisa Skibina, pit trupi S. Djagileva, klasiĉni balet uĉio kod O. Preobraţens Eduardove, S. Lifara, L. Fokine, A. E. Volinina i J. Sedo\ bitirao 1937 s Ballets de la Jeunesse u Parizu. God. 1938—5 Ballets de Monte-Carlo L. Massinea, 1939—41 trupe Balle, C. De Basila s kojom je gostovao u Australiji i Los Ange 1941—42 American Ballet Theatrea u New Yorku. Nakor goga svjetskog rata nastavio umjetniĉku karijeru kao solist Markova-Dolina, a 1947—56 djelovao u Grand Ballet du Mar Cuevas gdje je 1954 debitirao kao koreograf. Kraće vrijeme b u Chicagu, od 1957 bio prvi plesaĉ Pariške opere (1958— baleta), 1964—66 umjetniĉki direktor baletne trupe Hark, 1969 trupe Dallas Civic Ballet. Kao plesaĉ S. se isticao izv; nom elegancijom pokreta osobito u romantiĉnom baletnom toaru. Najuspjelije su mu uloge u baletima Septieme_ sym (Beethoven), Nobilissima Visione (Hindemith), Aleko (Ĉajko Del Amor y la Muerte. Njegove su koreografije izvorne i 1 vite. Medu njima se istiĉu Annabel Lee (Schiffmann), Ka zarobljenik (Haćaturjan), VAnge gris (Debussv), Idylle (Se: Romeo i Julija (Berlioz), Concerto (Jolivet), Daphnis et (Ravel), Les Noces (Stravinski), Bacchus et Ariadne (Roussi Peri (Dukas), Ţar ptica (Stravinski), Les Bandar Log (Koe i Carmina Burana (Orff). Gostovao je u mnogim zemlja bavio se i pedagogijom. Njegova ţena je ameriĉka plesaĉica jorie Tallchief. ;

SKIBINE — SKOLION LIT.: M. Glolz, George Skibine, Pariš 1955. — L. Nemenscuou;ky, A Day With M. Tallchef and George Skibine, London 1960. •—- 7. Lidova, George Skibine, Les Saisons de la danse, 1970.

SKICA (engl. sketch, franc. esguisse, tal. schizzo, nem. Skizze), prvobitni letimiĉni nacrt budućeg umetniĉkog dela ili osnovne ideje za njega. Kod orkestarskih ili vokalno-orkestarskih dela kompozitor obiĉno najpre piše skicu u obliku klavirskog izvoda ili particelle (male partiture od svega nekoliko redova linijskog sistema), notirajući, pored vodećih melodijskih glasova, samo vaţnije glasove i harmonsku osnovu, a tek zatim pristupa orkestriranju. S. se javlja i kao naslov instrumentalnih minijatura jednostavnijeg sadrţaja, u sliĉnom smislu kao bagatela ili impromptu. SKILTON, Charles Sanford, ameriĉki kompozitor (Northampton, Massachusetts, 16. VIII 1868 ■—• Lawrence, Kansas, 12. III 1941). Studirao na Yale University, u Berlinu (W. Bargiel, O. Boise) i kasnije u New Yorku. Od 1893 nastavnik muzike na razliĉnim školama u SAD, od 1903 na Univerzitetu u Kansasu gdje predaje orgulje, teoriju i historiju muzike; ondje je osnovao univerzitetski orkestar koji je vodio do 1915. S. je pokazivao veliko zanimanje za muziku ameriĉkih Indijanaca, pa je u svojim kompozicijama, u kojima je primjenjivao i suvremene tehniĉke postupke, obraĊivao ĉesto njihove napjeve. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma A Carolina Legend; 2 uvertire; 2 suite, 1920 i 1921; War Dance, 1915; Sioux Flute Serenade za komorni orkestar, 1920; American Indian Fantaste, 1932. —■ KOMORNA: gudaĉki kvartet u h-molu; 2 sonate za violinu i klavir, 1897. •—• Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Kalopin, 1927; The Sun Bride, 1930 i The Dayr of Gayomair, 1936. — VOKALNA: oratorij The Guardian Angel, 1925; kantate The Witch's Daughter, 1918 i Ticonderoga, 1933; The Fountain za ţenski zbor; zbirka od 12 pjesama za 3 glasa From Forest and Stream, 1930. •— Napisao Modem Symphonic Fortns, 1927. LIT.: J. T. Hozvard, Charles Sanford Skilton, New York 1929. — C. Reis, Charles Sanford Skilton, New York 1947.

SKJAVETIĆ (Schiavetti, Schiavetto), Julije, kompozitor. Podaci o njegovu ţivotu veoma su oskudni. Ne zna se ni kada se rodio ni kada je umro. Gotovo je sigurno da potjeĉe iz Šibenika, gdje je u matiĉnim knjigama iz zadnjih decenija XVI i prvih decenija XVII st. zabiljeţeno više osoba toga prezimena, većinom u hrvatskom obliku (Schiauetich). Kod koga se školovao nije poznato, ali je pouzdano da je u šezdesetim godinama XVI st. bio u sluţbi šibenskog biskupa Jerolima Savorgnana koji je šibensku biskupiju vodio od 1557 do smrti (1573). Komponirao je madrigale, motete i gregeske. Venecijanski nakladnik Girolamo Gulio fjiiititttit

t temti n

fcttU loUt u nje Jota

BKIIO JlbtrM vcrdtfltb, toft Jlt htSe Ucrvnt, U pmt, ft Ugtm

,7T,,,.lLiihygj J. SKJAVETIĆ, Era U bel viso suo, basova dionica

Scotto objavio je 1563 zbirku Skjavetićevih madrigala pod naslovom Di M. Giulio Schiavetto / Li Madrigali a Quatro. / Et a Cinque Vod. / Nuovamente Composti, / Datti in luĉe, & corretti. U toj se zbirci nalazi 25 kompozicja koje su još prije Drugoga svjetskog rata bile nepotpuno saĉuvane (postoje samo dionice za cantus, altus i tenor; danas se nalaze u kaptolskoj knjiţnici u Veroni). Od ostalih Skjavetićevih svjetovnih djela poznata su još ĉetiri: 2 petoroglasna madrigala u antologiji / dolci et harmoniosi concenti, Libro secondo (1562) te 2 gregeske, jedna za 4, druga za 5 glasova, objavljene u zborniku Di Manoli Blessi II Primo Libro delle Greghesche (1564). Skjavetićevi moteti objavljeni su vjerojatno 1564, takoĊer u Veneciji, kod istog izdavaĉa G. Scotta, pod naslovom D. M. Giulio Schiavetti, Motetti a cinque et a sei vod, Libro primo. Ta je zbirka sadrţavala 18 moteta. Jedini njezin poznati primjerak nalazio se prije Drugoga svjetskog rata u Drţavnoj biblioteci u Berlinu. Za vrijeme rata pohranjen (zajedno s unikatom tiskane zbirke moteta Sacrae Cantiones I. Lukaĉića) u dvorcu Furstenstein u Šleskoj, odakle poslije rata nije vraćen na prijašnje mjesto, pa je njegova sudbina nepoznata (navodno bi mogao biti u Poljskoj). D. Plamenac je saĉuvao prijepise ĉetiriju moteta iz te zbirke.

365

S. je veoma darovit umjetnik, majstor vokalne polifonije. Od razmjerno malog broja poznatih hrvatskih kompozitora XVI st. on je najznaĉajniji. Bliţi rimskoj i nizozemskoj školi nego venecijanskoj, temelji svoje motete, barem onih nekoliko poznatih, ĉesto na polifonim strukturama, sluţeći se karakteristiĉnim postupkom starih nizozemskih majstora: cantus firmus vodi u kanonu u srednjim glasovima, dok se vanjske dionice odvijaju samostalno, katkad i one u kraćim imitacijama. Ponegdje (u 6-gl. motetu Da pacem, Domine) primjenjuje S. dva kanona u isto vrijeme. Ĉetvrti danas poznati Skjavetićev motet, O magnum mysterium, ne sluţi se kanonskom tehnikom, već slobodnim polifono-imitativnim stilom XVI st. Od Skjavetićevih moteta posebno impresivno djeluje Pater noster, zacijelo jedan od vrhunaca hrvatske duhovne muzike XVI st. Preostala saĉuvana djela ovoga kompozitora — gregeske i madrigali — pokazuju da je u svom izraţavanju znao biti višestran, prilagoĊujući se tekstovima koje je birao. I u njima ima polifonije, ali su opći ugoĊaji drukĉiji: ţivahni, kontrastni u sentimentalno-erotskim pa i lascivnim gregeskama, izrazitiji lirski u madrigalima. NOVA IZD.: L. Ţupanović obj. 2 gregeske (Hrvatski skladatelji XVI st., 1970) i 2 madrigala (Iz renesanse u barok, 1971); 4 moteta obj. D. Plamenac u zbirci Spomenici hrvatske muziĉke proilosti, III (Julije Skjavetić, ĉetiri moteta u $ i 6 glasova, 1974); motet Pater noster iz te zbirke obj. D. Plamenac (u kongresnom izvještaju, New York 1944) i u Plamenĉevoj transkripciji L. Ţupanović (Hrvatski skladatelji XVI st., 1970) poĉetak moteta Asperges me obj. D. Plamenac (u knjizi G. Reesea Music in the Renaissance, 1954). LIT.: D. Plamenac, O hrvatskoj muzici u vrijeme Renesanse, Hrvatska revija, 1936. — L. Ţupanović, Hrvatska glazba u XVI stoljeću, Kolo, 1968, 4 (ista studija na francuskom jeziku La Musique croate du XVI e siecle obj. u zborniku Mušica antiqua II, Bvdgoszcz 1969; ta je studija posluţila i kao uvod spomenutom zborniku Hrvatski skladatelji XVI stoljeća, 1970). — J. Andreis, Povijest hrvatske glazbe, Zagreb 1974. — D. Plamenac, Uvod u izdanje: Ju lije Skjavetić, Ĉetiri moteta u 5 i 6 glasova (iz zbirke moteta, Venecija 1564), Za greb 1974J- As.

SKLAD, muziĉka zadruga, osnovana 1931 u Zagrebu sa zadaćom da štiti umjetniĉke i materijalne interese kompozitora, pjevaĉkih zborova i izdavaĉa. S. se veoma ţivo zalagao za promicanje suvremene hrvatske zborske literature. U okviru zadruge djelovala je i naklada koja je izdavala vokalne partiture i dionice, kao i kraća instrumentalna djela. Predsjednik zadruge bio je R. Matz. Glasilo zadruge bio je 1932—41 dvomjeseĉnik Sklad, nastao spajanjem Glazbenog vjesnika (1927—31) i zbornika Hrvatska narodna pjesma, koji je istodobno bio sluţbeni vjesnik Hrvatskog pjevaĉkog saveza i Matice hrvatskih kazališnih dobrovoljaca. Uz informativni tekstovni dio ĉasopis je donosio bogat muziĉki prilog. Tu je objavljeno više od 200 zborskih kompozicija (I. Brkanović, M. Cipra, F. Dugan ml., P. Dumiĉić, 2. Grgošević, K. Kolb, M. Magdalenić, R. Matz, M. Pozajić, R. Taclik, S. Zlatić, V. Ţganec i dr.). Glavni urednici revije bili su R. Matz (1932—38) i M. Kolarić (1928—31). SKLAVOS, Georgios, grĉki kompozitor (Braila, Rumunjska, 20. VIII 1888 ■—). Studirao na Konzervatoriju u Ateni (A. Mar-sick) na kojemu je od 1924 profesor harmonije, kontrapunkta i povijesti muzike; 1946—49 direktor Atenske opere. S. stvara muziĉka djela nacionalnih obiljeţja, obilno iskorištavajući osebujnosti grĉkoga folklora te obraĊujući sadrţajne teme iz nacionalne povijesti i knjiţevnosti. DJELA. -ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Orao, 1922; Herojska poema; Arkadijska suita, 1922; Kretska fantazija, 1922; 2 idile po Teokritu, 1929; Vjenĉanje na grĉkom otoku, 1937. — Komorne i klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Kassiani, 1936 (izv. 1959); Lestenitsa, 1947; Amfitryon, 1960 i muziĉka komedija Niobe, 1918. Scenska muzika. — Zborovi; solo-pjesme. ■— Ĉlanci u struĉnim ĉasopisima; libreta za nekoliko opera i oratorija. —■ Preveo na grĉki Musikgeschichte H. Riemanna, 1933.

SKOLD, Karl Yngve, švedski kompozitor i dirigent (Vallby, 29. IV 1899 —). Studij klavira zapoĉet u Stockholmu (R. Andersson, H. Frvklof) nastavio na Konzervatoriju u Brnu; diplomirao 1922 na Konzervatoriju u Pragu. U Stockholmu se usavršavao u crkvenoj muzici. God. 1923—38 orguljaš u orkestru Švedske filmske industrije i 1938—64 bibliotekar u Udruţenju švedskih kompozitora.

DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 191 6; II, 1937; III, 1949 i IV, 1966; Sinfonia da chiesa, op. 38; 3 koncerta za klavir, op. 7, op. 46 i op. 67; dvostruki koncert za violinu i violonĉelo, 1950; Concertino za 5 duhaĉa, gudaĉki orkestar i timpane, 1963; Fantasia da concerto za klavir i orkestar; suita za violu i orkestar; Konzertstiick za trublju i orkestar. —■ KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1930, 1955 i 1965; kvartet za 2 flaute, violonĉelo i klavir, 1958; klavirski trio; Divertimento za gudaĉki trio. Sonate: 2 za violinu i klavir, 1918 i 1924; za violonĉelo i klavir, 1927; za violu i orgulje, 1962 i za violinu solo, 1958. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 191411963; sonatina; 3 Impromptus, I97oidr.— VOKALNA: zborovi; solo-pjesme; kantata Gustav Adolf za soliste, zbor, gu daĉe i orgulje; Sang tili mdnniskan za tenor, muški zbor i orkestar i dr.

SKOLION (grĉ. axoXtov), starogrĉka zborna napitnica. Kao i ostali oblici grĉke zborne muzike i s. je doţivio najsjajnije razdoblje u - gudoku, -> guslima ili nekom drugom narodnom instrumentu, a bio je istodobno i glumac, plesaĉ, lakrdijaš i akrobat. Sudjelovao je u svim narodnim slavljima, od svadbe do pokladne povorke. Rijetko je bio sluţbom vezan uz odreĊen aristokratski dvor. Skomorohi su se odrţali veoma dugo, premda ih je sluţbena crkvena vlast progonila. SKOPSKI KVARTET, prvi gudaĉki kvartet u Makedoniji, osnovan 1935 u Skopju. Zbog ĉestog menjanja pojedinih ĉlanova, ovaj kvartet je više puta prekidao sa radom i nakon poduţih pauza opet se obnavljao. Prvi sastav Skopskog kvarteta saĉinjavali su: Vlastimir Jecić i Trajko Prokopiev (violine), Miodrag Vasiljević (viola) i Ferdo Hercog (violonĉelo). U ovom sastavu, kvartet je nastupao oko dve godine, zatim je produţio sa radom skoro do pred Drugi svetski rat, sa manjim izmenama u sastavu. U tom periodu S. k. je davao po nekoliko koncerata u sezoni i mnogo pridonio razvoju kamerne muzike u Makedoniji. Obnovljen 1946 pri Radio-stanici u Skopju (u sastavu Luka Ri ter, Gligorije Girovski, Ivan Vlahov i Aleksandar Šalevski), S. k. je dao veliki broj emisija preko Radio-Skopja i više javnih koncerata u skoro svim većim mestima Makedonije. Razvojem većih muziĉkih institucija u Skopju, kvartet postepeno pada u zasenak, da bi 1952 potpuno prestao sa radom. U okviru Radio-Skopja obnavlja se 1956 i u roku od oko dve godine daje nekoliko javnih koncerata te snima veći broj domaćih i stranih kompozicija za Radio-Skopje. Od 1962 (u sastavu Bogomir Gorše, Gligorije Girovski, Ivan Vlahov i Bogomir Cehovin) S. k. se opet vrlo aktivno uklapa u celokupni mu ziĉki ţivot Skopja. T. Si. SKORIK, Irene (rod. Beaudemont!, francuska plesaĉica i baletni pedagog (Pariz, 27. I 1928 —). Uĉila kod C. Zambelli, O. Preobraţenske, V. Gsovskog i Y. Brieuxa; debitirala 1944 u pariškom kazalištu Šarah Bernhardt. Prvakinja trupe Ballet des Champs-Elysees (1945—50), Drţavne opere u Miinchenu (1950—52), Berlinskog baleta (1956—57) te trupe M. Miškovića. Po povratku u Pariz plesala kao gost razliĉitih trupa. God. 1960—65 djelovala u Baselu, a zatim bila baletni majstor u Rimskoj operi. Od 1971 poduĉava na Baletnoj akademiji Janine Charrat u Parizu. S. je izraziti predstavnik klasiĉnog baleta. Svjetsku slavu zahvaljuje svojoj savršenoj tehniĉkoj dotjeranosti i eleganciji pokreta. Posebno se istakla u baletima Jeu de cartes (Stravinski), Le Dejeuner sur l'herbe (Lanner), Les Amours de Jupiter (Ibert), Pepeljuga (Prokofjev), Daphnis et Chloe (Ravel) i Abraxas (Egk). SKORUPSKI, Melita, plesaĉica i koreograf (Zagreb, 9. I 1942 — ). Studij klasiĉnog plesa završila na baletnoj školi u Zagrebu i nakon dvogodišnjeg volontiranja 1957 postala ĉlanica baletnog zbora Hrvatskog narodnog kazališta i od 1960 solistica u Zagrebu. U svojoj umjetniĉkoj karijeri ostvarila više veoma uspjelih karakter nih uloga, od kojih se posebno istiĉu one u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski), Trorogi šešir (De Falla), Pepeljuga (Prokofjev), Đavo u selu (Lhotka), Triptihon (Konjović), Remy (Gostuški) i Peter Pan (Bjelinski). Kao koreograf izrazitog smisla za suvremeni muziĉki teatar stvorila je od 1965 niz zapaţenih rješenja u kazalištu {Jama na muziku S. Horvata) i na televiziji. K. KO. SKORZENV, Fritz, austrijski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Beĉ, 15. XII 1900 —■ Miinchen, 20. IX 1965). Violinu i kompoziciju uĉio privatno. Muziĉki kritiĉar u Beĉu {Neue freie Presse, 1938—-45; Neues Wiener Tagblatt; Amtliche Wiener Zeitung; Neue Osterreichische Tageszeitung, od 1950). Komponirao u okviru veoma proširene tonalnosti. Vaţno mjesto u njegovu opusu pripada komornim djelima, koja se odlikuju slobodnim kontrapunk-tiĉkim kombinacijama. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu, 1947; dvostruki koncert za violinu i klavir; koncert za obou, gudaĉe i harfu; komorni koncert za 20 sviraĉa; simfonijska suita, 1952; Drei kleine Stiicke, 1956; Sinfonischer Walzer, 1960. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1963; 3 gudaĉka kvarteta, 1942, 1944 i 1954; trio za flautu, violu i klavir, 1941; trio za flautu, violinu i gitaru; nonet; sonata za violu i klavir, 1959; Phantasie-Sonate in memoriam Ginette Neveu za violinu i klavir, 1958; sonatina za violinu i klavir, 1951; 2 suite za violinu, violu i kontrabas, 1957 i 1958; Prei Duostudten za violinu i violonĉelo, za violu i violonĉelo, za flautu i violonĉelo, 1946—47. —■ Kompozicije za klavir. —■ VOKALNA: Das Karussell za zbor i orkestar, 1942; Menagerie za zbor i orkestar; ciklus Ein Lebensfruhling za sopran i orkestar, 1943; zborovi; oko 70 solo -pjesama. LIT: H. Jancik, Fritz Skorze ny, MGG, XII, 1965.

SKOURATOFF, Wladimir, francuski plesaĉ i koreograf ruskog podrijetla (Pariz, 12. III 1925 —). Klasiĉni balet uĉio kod O. Preobraţenske, A. E. Volinine i B. Knjazeva. Solist trupa Nouveaux Ballets de Monte-Carlo (1946), Original Ballet Russe u Londonu (1947) i Ballet de Pariš (1948), a zatim je na turneji sa T. Tumanovom gostovao u mnogim evropskim gradovima i festivalima. God. 1951 solist trupe Ballet des Champs-Elysees, 1952—57 Grand Ballet du Marauis de Cuevas, 1959 nastupao u Londonu kao

solist London's Festival Ballet, 1966—-67 baletni majstor u' bourgu, a 1970—71 u Bordeauxu. Temperamentan plesaĉ pokreta istakao se u baletima Dramma per mušica (Bach), Rostaveli (Honegger), Le Rendez-vous mangue (Magne) i (Serette). Koreografirao balete Muzika na vodi (Handel) i D et Chloe (Ravel). SKOVRAN, 1. Olga, koreograf narodnih igara (Panĉev VII 1908 —). Kao nastavnik srednje škole bavi se najprije pretacijom narodnih igara sa školskom decom, a posle 0 denja sa KUD Ivo Lola Ribar. Od osnivanja drţavnog ans narodnih igara Kolo (1948) direktor, koreograf i umetniĉki vodilac ovoga ansambla, koji je gostovao na svima kontinf sveta. Kao odliĉan pedagog, organizator i poznavalac nai igara znalaĉki je pristupila scenskoj obradi narodnih igara redila pravac umetniĉkom razvoju ansambla koji je pc najveći uspeh u zemlji i inostranstvu. Njene koreografije, kojima se istiĉu Igre iz Srbije, Nema igra iz Glamoĉa, Maskoto, Vlaške igre, Igre iz okoline Skoplja, Rusalije i dr., j su na podruĉju scenske umetnosti, a odlikuju se ĉistotom neusiljenim temperamentom i prirodnim i jednostavnim na interpretacije koji odgovara narodnom duhu. M, 2. Dušan, dirigent i muziĉki pisac (Ohrid, 6. IX 1923 — zine kod Budve, 10. VIII 1975). Sin Olge; dirigovanje studi Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1941—46 (M. Vukdragovi* Konzervatorijumu u Lenjingradu 1946—48 (E. Haikin), gde i orgulje kod A. A. Brauda; diplomirao je 1949 na Muziĉke demiji u Zagrebu (F. Zaun). Od 1951 u Beogradu, preda\ Muziĉkoj akademiji teoretske predmete i dirigovanje, a pred postao redovni profesor Fakulteta muziĉke umetnosti (196 dekan). Od 1950 dirigovao isprva horovima, a zatim orke: Radio-Beograda, Beogradske filharmonije i drugim orkestr zemlji. Osnovao i vodio kamerni orkestar Jeunesses mušica kojim je do 1975 ostvario više od 500 koncerata u zemlji i ino stvu, izvodeći preteţno baroka i rane klasike i Ċujući mlade kadrove i: mentalnih izvoĊaĉa. Goi je u Belgiji, Francuskoj, > ĉkoj, Švajcarskoj, Italiji, J Poljskoj, MaĊarskoj i Ru: ji. God. 1973 osnovao sambl Nova Muzika, sa je izvodio dela savremeni maćih i stranih kompo: Radio je na istraţivanj crnogorskih kompozitora v., te je izabran za doj ĉlana Društva za nauku i i. nost Crne Gore. Kao m pisac saraĊivao je u Zv drugim ĉasopisima i listi te na radio-stanicama. ! Periĉićem objavio Nau muziĉkim oblicima, 196] izd. 1966, III izd. 1973) pisao je i Nauka 0 muziĉk, strumentima D. SKOVRAN (1956) a sa D. tiĉem i V. Periĉićem delo Muziĉki stvaraoci u Srbiji (1970) umorno je delovao kao propagator muziĉke kulture u Mu; omladini u kojoj je bio jedan od osnivaĉa i dugogodišnji pre nik. U jugoslovenskoj kulturi ostavio je dubok trag i kao veorr gaţovani društveni radnik. s. Đ. SKRJABIN, Aleksandr Nikolajeviĉ, ruski kompozi pijanista (Moskva, 6. I 1872 •—■ 27. IV 1915). Muziĉku obdar nasledio je od majke, odliĉne pijanistkinje koja mu je p: osnove pijanistiĉke tehnike. S. je u mladosti, iako neţnog zd i izvanredno senzibilan, u studijama klavira i kompozicije v brzo napredovao, ispoljavajući izrazitu individualnost i ose za tonski kolorit i harmonske rafinovanosti. Prve Skrjab kompozicije potiĉu iz njegove šeste godine. On ispoljava i ( stvaralaĉke naklonosti: piše pesme, jednu petoĉinu tragi inscenira Gogoljev Nos. Talenat deĉaka zapazio je i A. R stein, koji je snaţno uticao na formiranje njegove umet liĉnosti. MeĊutim, oĉeva rodbina zahtevala je da se on — r. porodiĉnoj tradiciji —■ bavi vojniĉkim pozivom. Tako je školovanje S. poĉeo u Drugom moskovskom kadetskom kor Onde je proveo sedam godina (1882—1889). U to vreme ni je nekoliko njegovih klavirskih kompozicija, a razvija se : pijanist. Za vreme boravka u korpusu (1885) za njega se intet kompozitor Tanjejev koji ga pouĉava u harmoniji. God. S. stupa na Moskovski konzervatorijum u klasu Safonova (k

SKRJABIN i Tanjejeva (kompozicija). Do toga vremena on je kompono-vao niz manjih i većih klavir-skih dela: Mazurke op. 2 i op. 3, sonatu u es-molu, fantaziju u amolu i dr. Skrjabinovim pedagozima kasnije se pridruţuje i Arenski, kod koga uĉi kontrapunkt i fugu. Konzerva-torijum S. završava 1892 sa zlatnom medaljom. Već slede-će godine izdavaĉ Jurgenson izdaje njegove klavirske kompozicije, a dve godine kasnije u Moskvi je prireĊen prvi samostalni koncert njegovih dela. Na tom koncertu ga je zapazio izdavaĉ i umetniĉki A. N. SKRJABIN mecena M. P. Beljajev, koji preuzima objavljivanje njegovih dela i omogućuje mu turneju po Nemaĉkoj, Belgiji, Francuskoj i Holandiji, liĉno ga prateći na tom putu. To su godine velikih Skrjabinovih pijanistiĉkih uspeha. Sliĉno Cho-pinu S. nije bio tip blistavog virtuoza, već rafinovanoga klavirskog pesnika, interpretator sa prefinjenim osećajem za tonski kolorit. Kritike onoga vremena isticale su i njegov temperament. God. 1897 Si. se oţenio pijanistkinjom Verom Ivanovnom Isakoviĉ, interpretatorom njegove muzike. Supruţnici su 31. I 1898 priredili u Parizu koncert Skrjabinovih dela. Godinu dana kasnije Skrjabinov stvaralaĉki uspon bio je obeleţen prvim izvoĊenjem njegovog klavirskog koncerta u Odesi. Iste godine S. postaje profesor klavira na Moskovskom konzervatorijumu. Kao pedagog bio je veoma omiljen i inventivan. Tih godina poĉinje i period njegovog intenzivnijeg bavljenja simfonijskom muzikom, kao i većim formama klavirske muzike. On piše svoja najvaţnija dela, u kojima sprovodi smelu reformu harmonskog izraza i nagovešćuje postromantiĉarski hromatizam i atonalizam. God. 1904—1909 S. je, zahvaljujući mecenatki Morozovoj, ţiveo izvan Rusije: u Švajcarskoj, Francuskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope. Dana 25. maja 1905 izvedena je njegova EoMceaneeHHan no3jna pod palicom A. Nikischa. Tih godina on se upoznao i sa Plehanovim koji je o njemu ostavio niz zanimljivih beleţaka. God. 1906—■1907 S. putuje u SAD gde nastupa kao pijanista i kompozitor u okviru Ruskih simfonijskih koncerata u New Yorku. Njegova se dela izvode 1907 i u Parizu na Istorijskim koncertima ruske muzike prireĊenim na inicijativu S. Djagileva. S. Kusevicki diriguje 1908 niz koncerata njegove muzike u Rusiji, što doprinosi afirmaciji kompozitora u njegovoj otadţbini. God. 1909 S. se vraća u Rusiju. Napušta je još samo povremeno da bi prisustvovao izvoĊenjima svojih dela u Holandiji, Londonu i dr. Poĉetkom proleća 1915 godine, posle koncerta u Kijevu i Petrogradu, S. se vraća u Moskvu, gde nekoliko nedelja kasnije umire od trovanja krvi. Stvaralaštvo i liĉnost A. Skrjabina zanimljivi su i znaĉajni iz više aspekata. Bez obzira na reforme, koje je proveo u zadnjem periodu svoga stvaranja na planu harmonskog i ritmiĉkog izraza, S. je zanimljiv i kao filozof muzike. »U svojoj muzici« ■—■ pisao je 0 njemu Plehanov — »Skrjabin nije ţeleo da izrazi ovo ili ono raspoloţenje, već ĉitavo jedno shvatanje sveta, koje je nastojao da svestrano razradi«. To Skrjabinovo filozofsko shvatanje sveta,

A. N. SKRJABIN, Klavirska sonata br. 7, autograf

367

formirano pod uticajem Platona i Hegela, imalo je izrazito idealistiĉko obeleţje: muzici je S. pripisivao moć duhovnog preporoditelja ĉoveĉanstva. U ekstazi on je video stanje duha sposobnog da shvati najdublje istine o svetu i ĉoveku. Zbog toga je celog ţivota radio na jednom sveobuhvatnom umetniĉkom delu, koje je nazvao Misterij, a koje je trebalo da, sa dejstvom niza umetniĉkih rodova, dovede kontemplativni duh u stanje oĉišćujuće i oplemenjujuće ekstaze. Iz takvog filozofsko-estetskog ţarišta nastala je umetnost, u svojoj osnovi ekstremno subjektivistiĉka. Iako Skrjabinovo stvaralaštvo ne moţemo deliti na etape, njegova dela moţemo ipak grupisati u dve grupe. Prvu predstavljaju lirske klavirske pijese iz ranog perioda njegova stvaranja, raĊene pod neposrednim uticajem Chopina, ali i sa oznakama stilskog udaljavanja od njega. U drugu grupu ulaze njegova dela većeg obima, izrazito filozofsko-dramatskog karaktera. Proces evolucije harmonskog izraza u pravcu hro-matizma i kasnije na bazi kvartnih harmonija (c1fis1-b1-e2--a?-dz) za.pa.ia. se i u jednoj i u drugoj gru-

pi. Tim je postupcima neposredno obe-leţena Skrjabinova revolucija postroman-tiĉarskoga harmonskog izraza kojom on nagoveštava savreme-ni atonalizam. Znaĉajna je i Skrjabinova ritmika. Nju karakte-rišu poliritmiĉki i polimetriĉki oblici. Svi ti elementi uve-tovali su specifiĉni pijanistiĉki i orkes-tarski kolorit Skrja-binove muzike kojemu on pred kraj svoga ţivota, ekspe-rimentišući sa vezama boje i tona, pridaje sve veću vaţnost. Sva ga ta nastojanja dovode konaĉno do ideala sliĉnog Wagnerovoj ideji o A. N. SKRJABIN, simfonija Prometej sveobuhvatnoj umetniĉkoj naslovna strana formi u kojoj sa-dejstvuje nekoliko umetniĉkih rodova. Interesantno je da takva idejnoestetska orijentacija nije Skrjabina odvela izvan podruĉja instrumentalne muzike. Karakteristiĉan je i za liĉnost i za stvaralaštvo A. Skrjabina veoma širok krug njegovih intelektualnih interesovanja. On je odliĉno poznavao klasiĉnu filozofiju, umetnost i knjiţevnost, i veoma ţivo pratio razvoj društvenog ţivota u Rusiji i izvan nje. Kulturna Evropa njegovog vremena prihvatila ga je kao stvaraoca i mislioca koji je snaţno odrazio svoje vreme, a naroĉito teţnje intelektualnih krugova Evrope i evropeiziranih društvenih slo jeva Rusije. Istorijski razvoj je u mnogoĉemu opovrgao idealistiĉku filozofiju A. Skrjabina, ali—kako kaţe Plehanov — »kada ono što je vremensko, prolazno, nalazi svoj izraz u stvaralaštvu velikog umetnika, ono stiĉe trajan znaĉaj i postaje neprolazno«' DELA. ORKESTARSKA. Tri simfonije: I, u E -d uru (sa horo m) op. 26,1895—1900; II, u c-molu op. 29, oko 1901—1902 i III (EootcecmteHHan no3Ata), u C-duru op. 43, 1903—04. Poema IJpOMemsu {[Jo3Ma OZHH) za svetleći klavir, orgulje i hor op. 60, 1909—10; koncert za klavir ufis-molu op. 20, 1897; fantazija za klavir i orkestar u a-molu, 1889; Mentnu op. 24, 1898; IJosMa 3Kcma3a op. 54, 1905 —07. — KLAVIRSKA. Deset sonata: I, u f-mo lu op. 6, 1893; II (sonata-fantazija), u gis-molu op. 19, 189'.—97; III, u fis-molu op. 23, 1897; IV, u Fis-duru op. 30, 1903; V, u Fis-duru op. 53, 1907; VI, u G-duru op. 62, 1911—12; VII, u Fis-duru op. 64, 1911—12; VIII, u A-duru op. 66, 1912— 13; IX, u F-duru op. 68, 1912—13 i X, u C-duru op. 70,1912—13. Dve mladenaĉke sonate bez op.,I u gis molu (sonata -fantazija), 1886 i II u es molu, 1887—89? (I stav prer. kao Allegro appassionato op. 4). Preludijumi: op. 11 (24 preludijuma), 1888—96; op. 13 (6), 1895; op. 15 (5), 1893—96; op. 16 (5), 1894—95; op. 17(7), 1895—96; op. 22(4), 1897; op. 27 (2), 1900; op. 31 (4), 1903; op. 33 (4), 1903; op. 35 (3), 1903; op. 37 (4), 1903; op. 39 (4), 1903; op. 48 (4), 1905; op. 67 (2), 1912—13 i op. 74 (5), 1914. Poeme: op. 32 (2 poeme), 1903; TpazunecKan no3Ma op. 34, 1903; CamanuuecKan no3jua op. 36, 1903; poema u Des-duru op. 41, 1903; op. 44 (2 poeme), 1904; op. 45 (3 poeme), 1904; poema-nokturno op. 61, 1911—12; MacKa i CmpaHuocmh op. 63, 1911—12; op. 69 (2 poeme), 1912—13; op. 71 (2 poeme), 1914 i K njiajneHU op. 72, 1914. Koncertne etide: op. 8 (12 etida), 1894; op. 42 (8), 1903 i op. 65 (3)> 1911—12. Impromptui: op. 7 (2 impromptua), 1891; op. 10 (2), 1894; op. 12 (2), 1895 i op. 14 (2), 1895. Mazurke: 2 mazurke, 1886; op. 3 (10 mazur -ki), 1888—89; op. 25 (9), 1898—99 i op. 40 (2) 1903. Valceri: u f-molu op. 1, 1885—86; u As-duru op. 38, 1903 i Quasi Valse u F-duru op. 47, 1905. Ciklusi klavirskih kompozicija: EtuĊe, PriluĊe, Impromptu a la mazur op. 2, 1886; preludijum i nokturno za levu ruku op. 9, 1891; Štude, Prelude, Reverie op. 49, 1905; XpynK0cmb npeAKdun, OKpbijieHnaH noOMa i Taneit moMjienuR op. 51, 1960; IJo3Ma, 3aiaĈKa i FIosMa moMmuun op. 52, 1907; Tlpe/uodun, Hpoitun, Hmaucu

368

SKRJABIN — SLAVENSKA

i 3mwd op. 56, 1908; )KenaHue i JJacKa e manife op. 57, 1908 i poema i preludijum op. 59, 1910. Klavirske kompozicije pojedinaĉno: Allegro appasssionato op. 4, 1888—92; 2 nokturna op. 5, 1890; Koncertni allegro op. 18, 1896; poloneza u b-molu op. 21, 1897; fantazija u h-molu op. 28, 1900; Scherzo u C duru op. 46, 1905; JlucmoK us amĉoMa op. 58, 1910; 2 plesa op. 73, 1914. —- Skrjabinova pisma N. Sekerinovoj, obj. 1919; korespondencija S. — M. P. Beljajev, obj. 1922; izbor iz Skrjabinovih pisama obj. L. Sabanjejev, 1923. LIT.: My3BmaJibHHH coBpeMeHHHK, 1915, broj posvećen Skrjabinu. — E. Fyncm, CKPHSHH, MOCKBS 1915. — B. F. KapamsuuH, CKPHGHH, FleTporpajr 1915. — JI. Ca6anees, A. H. C KPH S HH , MocKBa 1916 (II izd. 1923). ■— M. Montagu-Nathan, Handbook of the Piano Works of A. Scriabin, London 1916.—K). SmeAb, A. H. CKPHSHH, My3biKajibHHii cOBpeiweHHHK, 1916,4—5.— A. E. Huli, Scriabin, London 1916 (II izd. 1920). — Isti, A Survev of the Pianoforte Works of Scriabin, MQ, 1961, 4. -—■ Isti, The Pianoforte Sonatas of Scriabin, 1916. — Isti, Scriabin's Scientific Derivation of Harmonv Versus Empirical Methods, Proceedings of Musical Association, 1917. — B. de Schloezer, Alexandre Scriabine, RM, 1921. •— II. F/ie6oe, C KPH 6 HH , rieTporpa/i 1921 Ci Berlin 1923). •— O. von Riesemann, A. Skrjabin im Lichte eigener Jugendbriefe, M, 1922—23. — A. Swan, Scriabin, London 1923. — L. L. Sabahejev, A. N. Skrjabin, Melos, 1925. —B. Hnoenee, A.' H. C KPH G HH , MocKBa i JleHHHrpafl 1925. — Z. Lissa, A. N. Skrjabin, Kwartalnik muzvcznv, 1930. — L. L. Sabanejev, Scriabin and the Idea of Religious Art, 1931. — E. Blotn, A. Scriabin, Chesterian 1932. — M. Cooper, Scriabin's Mvstical Beliefs, Music and Letters, 1935. —■ P. Dickenmann, Die Entwicklung der Harmonik bei A. Scriabin (disertacija), Bern i Leipzig 1935. — M. D. Calvocoressi i G. Abraham, Scriabin, London 1936. — Z. Grickat, Skrjabin o muzici, Muziĉki glasnik, 1939- — Ista, Skrjabin i harmonska struktura njegovih dela, ibid., 1939, 3—4. -—■ G. Gavazzeni, Quel che rimane di Skrjabin, RAM, 1940. — Zbornik AjieKcaHflp HuKOjiaeBHM CKPH6HH, 1915—1940, MocKBa i JleHHHrpaji 1940. —A. HUKOnaee, A. CKPHSHH, MocKBa 1940. —IO. A. KpeMjiee, CHMCJ)OHHH (Bo>KecTBeHHaH no3Ma) A. H. CKpHSuHa, JleHHHrpaA 1941—M. Glinsky, Skrjabin, saggio di una sintesi, RMI, 1941. — II. Mapmunoe, CKPHSHEI H MaitKOBCKHH, CoBeTcnaH My3biKa, 1945. — A.A/ibuieam, A. H. CKPH6HH, MocKBa i JleHHHrpafl 1945. — JI. JFanujiesuH, CKPHOHH. CuMcboHHH TIpoMeTeH, COBeTCKan My3BiKa, 1946. — A. H. JJpO3doe, BocnOMHHaHHH o A. H. CKPH6nHe, ibid., 1946. — D. Brook, Six Great Russian Composers, London 1946. — JI. JJanujieeun, A. H. C KPH G HH , MocKBa 1953 (njem. Leipzig 1954). — H. Boegner, Die Har monik der spaten Klavierwerke, Aleksander Skrjabins, Miinchen 1955. — B. Pasternak, Ich kannte Skrjabin, Melos, 1959, 2. — B. EepKoe, HeKOTopbie Bonpocbl rapMOHHH CKpnGHHa, CoBeTCKan My3biKa, 1959, 6.—A. AjibuiBam, Mecro CKPHGHH* B HCTOPHH PVCCKOH My3biKH, CoBeTCKaa My3biKa, 1961, 1.— B. JFejibcoH, opTem»aHHbie conarbi CKpHGnHa, MocKBa 1961.—JI. JI.Ejiaiou, 3-riOAbi CKpa6HHa, MocKBa 1963.—C. C. von Gleich, Die sinfonischen Werke von A. Skrjabin, Bilthoven 1963. — M. Savinelli, II Simbolismo nell'opera di Skrjabin, Chigiana, 1965. — C.-C. J. von Gleich, Alexander Nikolajewitsch Skrjabin, MGG, XII, 1965. — M. K. MuxauAoe, AJiencaHap HjiKOjiaeBH«! CKPHOHH, JleHtiHrpa^ 1966. — F. Bowers, Skrjabin: a Biography of the Russian Composer (2 sv.). Palo Alto, California 1969. D. Pl.

SKROWACZEWSKI, Stanislavv, poljski kompozitor i dirigent (Lavov, 3. X 1923—). Studirao u Lavovu (A. Soltvs) i Krakovu (R. Palester) te kod Nadije Boulanger u Parizu. God. 1949—54 dirigent Filharmonije u Katovvicama, 1955—57 u Krakovu i 1957—59 u Varšavi. Od 1960 ţivi u SAD; stalni je dirigent Simfonijskog orkestra u Minneapolisu. Na brojnim i ĉesto dugotrajnim turnejama po Americi, Evropi, Aziji i Africi S. je stekao ugled jednog od najboljih suvremenih dirigenata. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1938—40; II, 1941—42; III, za gudaĉki orkestar, 1948 i IV, Symfonia zwyciestwa, 1954; 2 simfonije za gudaĉe, 1943 i 1948; simfonijeta, 1945; koncert za violinu; 2 uvertire, 1930 i 1947; preludij, fuga i postludij, 1946; suita Bašn o krasnoludku, 1952; varijacije Muzyka noca, 1952. — KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I, 1933; II, 1943; III, 1944 i IV, 1953. Klavirski trio, 1946; klavirski sekstet, 1939; 2 sonate za violinu i klavir, 1933 i 1942. — KLAVIRSKA: 6 sonata, 1930—53; mazurke; varijacije. — Balet Ugo i Parisina, 1949—50. Filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Salve Regina, 1938; kantate Anczar, 1945 i Kantala 0 pokoju, 1951; Piešn nad piešhiami za sopran i 23 instrumenta, 1949; Romanza cyganska za sopran i klavir, 1953; solo-pjesme.

SKUHERSK^, František Zdenek, ĉeški kompozitor teoretiĉar (Opoĉno, 31. VI 1830—■ Ĉeške Budejovice, 19. VIII 1892). Uĉio je muziku na Orguljaškoj školi u Pragu (K. F. Pitsch, J. F. Kittl). Od 1854 bio je kazališni dirigent u Innsbrucku; 1866 naslijedio je J. Krejĉija kao direktor praške Orguljaške škole. Od 1868 bio je uz to i gradski zborovoda, a 1874 —89 i srednjoškolski inspektor; 1879—87 predavao teoriju muzike na praškom Univerzitetu. Zbog studija crkvene muzike, osobito gregorijan skoga pjevanja, boravio je u Rimu i Regensburgu. Njegova teoretska djela istiĉu se naprednim shvaćanjem koje je i kao pedagog prenosio na svoje uĉenike; medu njima bio je i hrvatski kompo zitor i knjiţevnik Vj. Novak.

SLARGANDO (Iargando, slentando; od tal. slargare širiti), oznaka za veliko usporavanje tempa, najĉešće povez velikim crescendom. S. je gotovo identiĉna oznaka s izi -> allargando. SLATIN, Vladimir, violinista ruskog porekla (Harkov, 1889 —• Beograd, 22. VI 1947). Studije violine završio na Mo skom konzervatorijumu (J. Hfimaly); usavršavao se kod K. Fl i O. Ševĉika. Predavao na Moskovskom konzervatorijumu i < koncerte širom Rusije. Posle Prvoga svetskog rata došao u Beo gde postaje profesor na Muziĉkoj školi Mokranjac i u Uĉite školi. Od 1937 predavao je u Srednjoj muziĉkoj školi, a od 194 je nastavnik na Muziĉkoj akademiji. Znaĉajna njegova delatnost na je za Radio-Beograd, u kojem je od osnivanja do 1946 rad oblikovanju muziĉkog programa (osim za okupacije). Ĉesto je r pao u radio-emisijama kao solista ili ĉlan kamernih ansambal; vodeći dela ruskih, francuskih i mnogih savremenih stvar najĉešće u klavirskom triju Slatin i u klavirskom kvarteti Davidenko, J. Zorko, A. Slatin), doprineo popularisanju k; ne muzike u Srbiji. Bavio se i muziĉkom publicistikom, R. SLATKONJA (Sladkonja), Jurij (Chrycippus), zborov kompozitor (Ljubljana, 21. III 1456 — Beĉ, 26. IV 1522). Stud poĉet u Ljubljani nastavio 1474 na Univerzitetu u Ingolstadtu i u Beĉu, gdje je 1477 postigao naslov baccalaureusa. Od 1495 kap kantor na beĉkom dvoru, a kad je Maksimilijan I osnovao 1498 ( ski pjevaĉki zbor, postao je Sin^ermeister i 1500 kapelnik. God. imenovan je za biskupa u Beĉu, ali je i nadalje zadrţao kapeli duţnost s naslovom Obrister Capellmeister. Bio je nominalni kai ljubljanske biskupije, a uţivao je i druge beneficije. S. je stekao velike zasluge za razvoj dvorske kapele u Beĉu njegovim je vodstvom zbor dosegao visoku razinu i kvalitetom mašio znamenite nizozemske kapele koje su sluţile kao uzor ka ganiziranja te beĉke kapele. Na njegovu preporuku pozvani & dvor kompozitori H. Isaac (1497) i L. Senfl, a pod njegovim vodstvom razvijali P. Hofhaimer i drugi muziĉari. Na osnovu s va i natpisa na grobu moţe se zakljuĉiti da se S. i sam bavio 1 pozicijom. Od njega potjeĉe tekst, a vjerojatno i napjev što % Isaac kontrapunktski obradio za šestoroglasni zbor. Zanimljivo svjetlo na Slatkonjino muziĉko naziranje baca nje oporuka. U njoj on izmeĊu ostalog traţi da se u misama, koje se 1 pjevale u njegovu spomen, motet iz antifone ima izvesti figur; to ga oznaĉuje kao pristalicu nove struje u muzici onoga doba. Slatkonju su smatrali za obrazovanog enciklopedista širokil gleda te ga mnogi pisci i uĉenjaci onoga vremena s poštovanjem minju. Poklanjali su mu i svoje spise. Andrej Perlachius, rodo Sveĉine kraj Maribora, posvetio mu je svoj astronomski kalenc kojemu kaţe da je S. poznat kao matematiĉar i da se bavi a nomijom. LIT.: J. Mantuani, Geschichte der Musik in Wien, Wien 1904. — Jurij pl. Slatkonja, Cerkveni glasbenik, 1905. — Isti, Zapušĉinski zapisn škofu Slatkonji, Carniola, 1910. — E. Schenk, Kleine Wiener Musikgesch Wien 1947. — D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovensko Ljubljana 1958. — G. Reichert, Die Preces primariae — Register Maxim I. und seine Hofkapelle um 1508, Archiv fiir Musikwissenschaft, XI, 19; O. Wessely, Archivalische Beitrage zur Musikgeschichte des maximiliani Hofes, STMW, 1956, 23. — H. Federhofer, Georg Slatkonia, MGG, 1965. D. C

SLAVENSKA (rod. Ĉorak), Mia, plesaĉica, koreog] baletni pedagog (Slavonski Brod, 20. II 1916 —). Uĉenica sefine Weiss i'M; rete Froman u grebu, prvi put 1 zalištu nastupila

m

DJELA. INSTRUMENTALNA: simfonijska pjesma Maj; 3 fuge za orkestar. — Gudaĉki kvartet; klavirski trio; klavirski kvintet; klavirske kompozicije; 30 preludija za orgulje. — DRAMSKA. Opere: Satno, 1854; Der Liebesring, 1861 (na ĉeškom izvedena kao Lora, 1868); Vladimir, 1863 i komiĉna opera Rektor a general, 1873. — Solo-pjesme. — Mise. — SPISI: Nauka o formach hudebnich, 1879 (i na njemaĉkom); Nauka o skladbe hudebni, 1880—84; Varhany, jich zafezeni a zachovani, 1882; Theoreticko-praktickd škola pro varhany, 1882; Nauka o harmonii, 1885 (i na njemaĉkom). — Zbirke obradbi starih ĉeških koralnih napjeva, 1886. LIT.: J. Buţga, František Zdenek Skuhersky, MGG, XII, 1965.

SLADOLJEV-JOLIĆ, Ante, pjevaĉ, tenor (Vodice kraj Šibeni ka, 20. X 1910—). Apsolvirao studij povijesti umjetnosti u Zagrebu; pjevanje uĉio privatno kod Zvonimire Ţupeuc u Ljubljani. Kazališnu karijeru zapoĉeo kao operetni solistu Ljubljani (1938—43); 1943—49 ĉlan Zagrebaĉke opere, a zatim prešao u prosvjetnu struku. Na oper nom je podruĉju najviši domet ostvario kao Alfredo (Verdi, La Traviata), a na operetnom kao Shou-Chong (Lehar, Zemlja smiješka). K. Ko.

na praizvedbi 1 novićeva baleta citarsko srce. U noj umjetnosti vršavala se u (L. Dubois, G. K

L. von Weiden) rizu (L. Jego: M. Kschessinski Preobraţenska), 1929 postala je listića i zatim pi balerina Zagreba baleta. God. 19 34 ĉlanica Rusko leta u Parizu; greb definitivno tavlja 1937 kada stupa na turne u nizu evroj M. SLAVENSKA

i afriĉkih grad

SLAVENSKA — SLAVENSKI Otada nosi ime Slavenska. God. 1938—42 i 1951—52 primabalerina trupe Ballet russe de Monte Carlo, 1944—50 vodi s prekidima u SAD vlastitu baletnu druţinu Ballet Variante, 1946— 47 bavi se pedagoškim radom u Hollywoodu i 1954—55 prvakinja je baleta na njujorškom Melropolitanu. Svoj umjetniĉki vrhunac ostvarila je u baletnoj trupi koju je osnovala 1952 sa F. Franklinom s ulogom Blanche Dubois (Bettis, A Streetcar Named Desire). Od 1960 ţivi u Los Ahgelesu, gdje predaje na kalifornijskom Institute oj the Arts. Savršena tehniĉka sprema, gracioznost i izraţajna snaga pokreta omogućili su Miji Slavenskoj da umjetniĉki zrelo i uvjerljivo realizira mnoge likove iz klasiĉnog repertoara. Medu njima su uloge u baletima S. Lifara (David triomphant), L. Massinea (Bogatyri i Vienna 1814), M. Platoffa (Ghost Town), Z. Solova (Vittorio), Ch. Weidmana (Medea) i dr. Veliku popularnost stekla je njezina baletna kreacija u filmu ha Mort du cygne (J. Benoit-Levy). S. se istakla efektnim stilizacijama hrvatskih narodnih plesova. Kao plesaĉica gostovala je na Havajima, u Japanu i u drugim svjetskim središtima. K. Ko. SLAVENSKI (Štolcer), Josip, kompozitor (Ĉakovec, 11. V 1896 — Beograd, 30. XI 1955). U Ĉakovcu uĉio osnovnu i graĊansku školu, a kod oca pekara pekarski zanat. Muziku studira 1913—16 u Budimpešti i 1920—23 u Pragu. God. 1923 dolazi u Zagreb, a 1924 u Beograd, gde radi kao nastavnik muzike na gimnaziji i kao profesor teorijskih predmeta na privatnoj muziĉkoj školi (danas Muziĉka škola Mokranjać). Kad je 1937 osnovana u Beogradu Muziĉka akademija, postaje profesor na njenoj srednjoj školi (danas Muziĉka škola Josip Slavenski). Posle OsloboĊenja predaje na Muziĉkoj akademiji, najpre kao vanredni i od 1949 kao redovni profesor kompozicije. Prvi muziĉki doţivljaji budućeg umetnika, u malom Ĉakovcu, potiĉu iz dva snaţna izvora. Prvi su zvona ĉiji je sloţeni zvuk sa mnogim alikvotnim tonovima dovodio do ushita i malog deĉaka i zrelog majstora. Otuda interesovanje i za fiziĉko-akustiĉke zakone, za prirodne lestvice i za elektronsku muziku {Muzika u prirodnom tonskom sistemu, druga etapa, 1937). Drugi izvor, takoĊe delatan kroz ceo ţivot, bila je narodna pesma koju je slušao kod oĉeva sviranja na citri (Zagorski tamburaši iz zbirke Sa Balkana) i kod majĉinog pevanja (Pesme moje majke). Zatim je slušao oĉeve pekarske radnike i druge ljude oko sebe u MeĊimurju i Hrvatskom zagorju i, na kraju, narode širom Jugoslavije, Balkana i Orijenta. Pogrešan je stoga pokušaj ograniĉiti muziku Slavenskog na meĊimurski folklor. Studije u Budimpešti i Pragu te boravak u Parizu (1925—26) nimalo nisu umanjili njegovu ljubav prema narodu i narodnom stvaralaštvu. To se vidi jasno iz Prvog gudaĉkog kvarteta, diplomskog rada na Majstorskoj školi u Pragu, koji mu je odmah doneo meĊunarodnu reputaciju (kvartet je objavila naklada Schott's Sohne u Mainzu). Ni pre ni posle završenih studija Slavenskog nisu privlaĉile lake, male, tada veoma moderne zabavne sitnice, nego velike, sveobuhvatne sinteze, teme silnih emocija i snaţnih uzbuĊenja: 0 Ĉoveku, o Svetu, o Kozmosu. Tako su nastali grandiozni po kušaji: Prasimjonija, muzika o postanku sveta (oko 1918—26; partitura izgubljena) i Heliojonija, »kozmiĉka vizija« o postanku Sunca i Ţivota za orkestar, hor i elektronske instrumente (1918 —32; nedovršeno). Posle ovih pokušaja niţu se ubrzo velika i znaĉajna ostvarenja, meĊu kojima su za ono vreme neĉuveno smeli horovi (Voda zvira, De si bila?), kamerne kompozicije vanredno originalne po koncepciji i po jeziku (Slavenska sonata, Sonata religiosa) i velika simfonijska i oratorijska dela (Balkanojonija, Simjonija orijenta, Simjonijski epos).

Stvaralaštvo Josipa Slavenskog odlikuje nekoliko meĊusobno tesno povezanih osobina. Prvo, neobiĉna i neuobiĉajena originalnost zamisli, ideja i naĉina, karakteristiĉna za sva njegova dela. S. nema uzora. On nije podraţavao niĉiji stil, nije bio sledbenik ni jedne struje ni škole, on stoji sam, »neukalupljen, neukalupljiv« (P. Stefanović). Ta njegova potpuno osobena individualnost ĉudna je i ĉudesna u najvećoj meri. Gde je student mogao naći obrasce za ţivo improvizovano Igranje (Prvi gudaĉki kvartet), ili mladi kompozitor za polimelodijsku muziku Koncerta za violinu, a tek gde za neobjašnjivo smele i dotad nigde nesusretane komplekse zvukova Sonate za violinu i orgulje? Druga je karakteristika Slavenskog puna i trajna vernost vlastitoj prirodi, svom tako individualnom stilu, vernost uvek novoj, originalnoj misli koja je imala da sluţi jedino ĉistom, iskrenom izrazu. Kad su muziku, npr. posle Prvoga svetskog rata, preplavile sitne i male forme, groteske i burleske, S. je svoj gudaĉki kvartet (1923) posvetio Beethovenovoj Velikoj fugi op. 133, što je bilo jednako sveĉanoj izjavi da muziku smatra visoko ozbiljnim poslom za koji ima da se angaţuje vaskolik ĉovek, sa svim svojim moćima, osećanjima i strastima. Tu je poreklo beethovenske ozbiljnosti 1 stalno prisutne svesti o odgovornosti umetnika koji muzikom

369

saopštava savremenicima i potomstvu poruku o sebi i svetu. Tom cilju, neposrednosti i ĉis-toti izraza, sluţe svi elementi muzike i sva njena izraţajna sredstva. Zato S. koji je u modernu muziku uneo mnogo novina, novih ideja, naĉina i obrta, nije ĉovek eksperimenta, i ni jedno njegovo delo nije opit. Kod njega se ne vide oni traţeni i posle mnogo opita naĊeni ili kod drugih sagledani moderni i sloţeni postupci. Kao što je u govoru samo jedna prava i istinita reĉ, tako i u njegovoj muzici vaţi samo pravi i istiniti izraz. Ĉak ni rana, vrhunski originalna, Sonata za violinu i orgulje, ne pokazuje J. SLAVENSKI tragove traţenja; ona su sva ušla u muziku, sublimirana i konaĉno iskovana u iskreni izraz. Zato kod njega i najneobiĉnije, tj. dotad nepoznate i neprimenji-vane tonske formulacije deluju kao sasvim prirodne, razumljive i »obiĉne« poruke. Materijal muziĉkog govora Slavenskog (ritam, melodija, harmonija) soĉan je i jedar. Ritam, veoma istaknut i u melodijama širokog daha, podjednako bije i u romantiĉnim, istrzanim fragmentima, kao i u velikim tokovima široko rastalasane epopeje. S. nema niĉeg jevtinog i konvencionalnog u izrazu. On nije sladunjav ni sentimentalno razneţeno uplakan. Njegova zdrava i krepka muzika jaka je i ĉvrsta na suzama. Ona se ne daje. Ne plaĉe ni slepi guslar kada potresno opisuje podvige, borbe i smrti junaka. I Beethoven kaţe: »Umetnik je od vatre, on ne plaĉe.« Harmonija je, naroĉito u prvim delima, bila vaţan element, i to harmonija soĉna, smela, disonantna. Uloga je disonance znaĉajna. Ĉesto su u savremenoj muzici disonance vezane sa pri-menom groteske, ali Slavenskom su one samo još jaĉe, intenzivnije sredstvo za duboko ozbiljan izraz. Takvi su npr. akordski »grozdovi« Jugoslovenske svite i Sonate za klavir, gde se prema gustoj gromkoj akordskoj pozadini, »muţaru«, istiĉe snaţno pevana narodna pesmica, i Violinskog koncerta (sa neobiĉnim, za koncer-tantnu muziku sloţenim disonantnim politonalnim prepletom) i, najviše, Sonate za violinu i orgulje, gde mešanje tonaliteta premašuje bitonalnost i politonalnost, dostiţući ono što je Schonberg hteo da nazove pantonalnošću. Ovde harmonija, još sloţenija od one kojom poĉinje Balkanojonija, sastavljena od svih dvanaest tonova hromatske skale, zvuĉi kao neutralna pozadina, koju S. osvetljuje snaţnim orguljskim basovima. Sa svakim novim basom ta ista harmonska masa odmah drukĉije zvuĉi, novi joj bas daje novo (akustiĉko) znaĉenje, preznaĉuje je, stvara nove odnose i, tako, novi zvuk. Ni za ovu, tada neslućenu, novinu S. nije nigde mogao naći uzora ni nagoveštaja. I orkestar je S. podvrgao zapovesti izraza, ne mareći za preporuĉivane i oprobane naĉine postizanja sigurnih efekata. Nikad nije preskoĉio granice traţene izrazom. Po iskrenosti i ĉednosti izraţaja više je voleo ostati »s ove strane« izraza, i radije je birao uzdrţano i nedoreĉno no namerno preterano. U orkestru koji je uvek odliĉno i sigurno zvuĉao on nije traţio dopadljivo šaroliki i zavodljivo premoćni zvuk, jer su mu sasvim tuĊe bile laţi »artizma«, muĉnog traţenja neobiĉnih i ĉudnih efekata koji bi trebali — kao »retka« reĉ u poeziji — da frapiraju slušaoce. Negde odstupa, opravdano i svesno, od korektnog »solidnog« školskog tretiranja orkestra. U Simfoniji orijenta (Budisti, Muslimani) instrumenti ponegde naoko bez plana stupaju u zajedniĉku svirku, ili istupaju iz nje, postiţući time utisak prave radosti u sviranju i slobodi: sviraĉi ĉilo ubacuju svoju reĉ u slobodan, spontan razgovor, i zatim je ustupaju susedu. Ta sveţina i gipkost zvuka, pulsiranje i ţivi dah kojim orkestar tako-reći diše, pouka je koju su od Slavenskog radosno prihvatili naši najmlaĊi kompozitori. I u pogledu forme S. je originalan. Stvarajući oblike podešene izrazu, on i u tradicionalnim formama postupa veoma slobodno. Tako u Sonati za klavir, ĉiji je prvi stav slobodnog oblika, drugi je stav sonatni sa obrnutom reprizom, a u Slavenskoj sonati, koja je u jednom stavu, on uzdiţe delove sonatnoga stava do stavova cikliĉke sonate (druga tema igra ulogu polaganoga stava). Ponekad, u krajnje saţetoj formi, on je puštao da teku melodije širokog daha gde je to bilo potrebno za izraz epske snage. Za melodiju, pa i za ćelu muziku Slavenskog, kaţe se obiĉno da je osnovana na folkloru. Ta je ocena, meĊutim, nepotpuna i zato netaĉna. S. je neumorno slušao narodne pevaĉe da bi osetio i doţiveo autentiĉni zvuk i pravi duh narodne muzike, što je veoma daleko od korišćenja za »obradu« neke melodije po pu-

370

SLAVENSKI — SLEZAK DELA. ORKESTARSKA: Simfonija orijenta (Religiofonija) za hor i orkestar, 1934 (Beograd, 2. VI 1934); Simfonijski epos (1941—1945, (Beograd, 1. IX 1949); koncert za violinu, 1927 (Beograd, 2. XI 1954); Ni op. 1, 1916 (prer. 1920); simfonijska svita Balkanofonija op. 10, 1927 (Bt 6, V 1928); Haos (stav iz nedovršene »kozmiĉke vizije« Heliofonija), 32; Muzika, 1936; Ĉetiri balkanske igre, 1938; Muzika za kamerni 01 1938; Narodne igre Rusina za kamerni orkestar, 1950; Narodne partizan srne. — KAMERNA: gudaĉki trio, 1930; 4 gudaĉka kvarteta: I, op. 3 (Prag, 26. VI 1923); II, Lirski op. n,_i928 (Radio-Frankfurt, 18. IV III, 1938 (Zagreb, 16. II 1940) i IV, Ĉetiri balkanske igre, oko 1940. D vaĉka kvinteta: I, Sa sela, 1925 (Zagreb, 22. X 1926) i II, 1930. Slaven nata za violinu i klavir op. 5, 1924; Sonata religiosa za violinu i orgulje 1925; Jugoslavenska pesma i igra za violinu i klavir, 1925; Narodna svita : linu (violonĉelo) i klavir; Muzika za 4 trautoniuma i timpane, 1937. — KL. SKA: sonata op. 4; Sa Balkana, 1910—17; Iz Jugoslavije, 1916—23; J venska suita op. 2, 1921; Igre i pesme sa Balkana (2 sv.), 1927. — Mu: Bosanquetov harmonij um, 1937. —■ DRAMSKA: baletska muz ika / za tapan i mali orkestar, 1945. Scenska muzika za drame: Peĉalbari (A. I 1936; Marko Kraljević (D. Dimović), 1937; Menehmi (Plaut), 1943 i j Stanko (J. Veselinović), 1945. Filmska muzika. —• VOKALNA: kantat; dost; Oj, kuli, oj! za hor, flautu i klavir, 1937. Mešoviti ili ţenski horovi zvira, 1916; Ruţica rumena, 1921; Ljubavna pesma, 1921; Romarska p< 1922; Molitva dobrim oĉima, 1924; Nikad, 1924; De si bila; Ftiĉek veli za hor i klavir, i924;^Kolo-improvisation za ţenski hor i klavir (orkestar), Ko bo tebe troštal; Šest narodnih popevki; Grad gradile; Dedo i meĉkite i Za Muški horovi: Zdravice; Ribarska; Nevesto tanka Lele i Ĉije je ono devoj< ĉji horovi: uspavanka Zibu-haju; Paun pase i Kog ćete nam sada dati. M i borbene pesme: Radniĉka pesma, 1918; Partizanske narodne pesme, 194 Heroj Tito borac za slobodu, 1945; Pirin planina, 1945; Partizansko kolc i Kozaraćko kolo, 1947. Pesme moje majke za alt i gudaĉki kvartet, 1944. za glas i orkestar: Mesec, 1921; Crnogorska uspavanka, 1927; Zvezde, Suton, 1943. Pesme za glas i klavir (orkestar): Lepa mala devojćica; Ti goru preletele; Još nijedan Zagorec; Uzo deda; Slavuj pile; Lipa Piva i ĉa tatari. LIT.: K. Manojlović, Josip Slavenski, Glasnik muziĉkog društva S vić, 1930. — R. Svare, Josip Slavenski i njegova klavirska dela, Zvuk. —■ B. Dragutinović, Religiofonija Josipa Slavenskog, ibid., 1934. — tgulac. Simfonija orijenta Josipa Slavenskog, Savremeni akordi, 1954, — P. Stefanović, Stanuje li misao u zvuku?, Delo, 1956, 4. — Isti, Jedai loški pomen umesto tuţbalice, Knjiţevnost, 1956. — P. Bingulac, Ka: savremene muzike: Josip Slavenski, Savremeni akordi, 1957. — D. * Jugoslovenska Deveta simfonija, Izraz, 1958, 9. — K. Kovaćević, Hrvatsk pozitori i njihova djela, Zagreb 1960. — E. Sedak Auer, Komorna muz sipa Slavenskog (diplomska radnja u arhivu Muziĉke akademije u Za; 1963. — B. Bujić, Daleki svijet muzikom dokuĉen, Izraz, 1963, 7. — P. noviĉ, O desetogodišnjici odlaska Josipa Slavenskog, Zvuk, 1966, 66. Hercigonja, Sećanja na Josipa Slavenskog, ibid. —- P. Bingulac, Horska i Josipa Slavenskog, ibid., 1966, 69 i 70. — Isti, Josip Slavenski, prota moderne muzike, Pro mušica, 1967, 24. — 5. Midzić, Klavirska muzika Slavenskog, Zvuk, 1968, 81. — V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, B 1969. — M. Slavenski, Veze Josipa Slavenskog s muziĉkom izdavaĉkom Schott's Sohne, Mainz, Zvuk, 1970, 109—lio. — P. Stefanović, Šta se s\ i otkriva u »Balkanofoniji« Josipa Slavenskog, Zvuk, 1971, 111—112. Filić, Glazbeni ţivot Varaţdina, Varaţdin 1972. — D. Cvetko, Veze Josii venskog sa Slavkom Ostercom, Arti musices, 1972. P J. SLAVENSKI, Simfonija orijenta, autograf

kom notnom zapisu iz tuĊega folklornog zbornika. S. narodnu pesmu doţivljuje, tako-reći, iznutra, i onda postupa sa njom kao sa svojom vlastitom temom. Zato je on svojim osećanjem za nepatvoreno narodno stvaranje umeo da nastavi i produţi pesmu narodnog pevaĉa, kada je trebalo da je uzdigne na visinu ĉistote stila, kako bi to uradio i narodni pevaĉ da je umetnik. Razvojna linija išla je kod Slavenskog u pravcu sve veće svesnosti umetniĉkog stava i sve zrelijeg muziĉkog jezika. Ona se moţe grupisati u tri periode, no bez oštro povuĉenih granica. Prvi period poĉinje ranim, mladenaĉkim kompozicijama i obuhvata sve što je S. komponirao pre studiranja i za vreme studiranja. Samo u prvim klavirskim delima izgledalo je da je S. harmoniĉar. MeĊutim, kod stvaraoca proţetog narodnom pesmom bilo je prirodno da će glavno njegovo izraţajno sredstvo postati melodija, odnosno sve slobodniji prepleti samostalnih melodija. I doista, S. je razvio svoj stil u pravcu »polifoniziranja« svoje muzike. U drugom, najplodnijem, periodu — od završetka studija do 1930—31 — S. je redigovao za štampu ranija dela i napisao gotovo ćelu svoju kamernu i horsku muziku (meĊu tim delima i ĉetiri hora, kasnije grupisana u veliĉanstvenu Kantatu mladosti), Balkanofoniju i Koncert za violinu. U poslednjem, trećem periodu, S. je bio manje plodan. No, uz tri dela iz scenske muzike, niz masovnih pesama i nadahnutih prerada za orkestar, klavirskih i kamernih kompozicija tada nastaju i njegova najveća i najoriginalnija dela, koja po novoj idejnoj koncepciji i po sve snaţnijem jeziku idu u remek-dela jugoslovenske moderne muzike (Simfonija orijenta, Pesme moje majke, Simfonijski epos). Polifone pouke, steĉene u horskoj muzici prethodnog perioda, S. prenosi i u ostale muziĉke oblasti. To se vidi ne samo u horsko-orkestarskim stavovima, nego i u ĉisto instrumentalnom zvuku (Treći kvartet, Muzika). OsloboĊen stega koje muzici postavljaju reci, S. je ovde pustio volju svojoj mašti, pa je potekla velelepna melodija koja kroz 84 takta teĉe u svim glasovima. Usprkos duţini, polet melodije nigde ne slabi, stalno izviru nove misli, a polifoni se preplet kreće sve sigurnije i ĉvršće. Tako je jasno istaknuta linija razvoja od homofonije, horske, do polifonije, instrumentalne. I tako je ovaj rapsod velikih epopeja ostvario veliĉanstvenu sintezu koju je od prvih dela nosio u sebi.

SLAVIK, Josef, ĉeški violinist i kompozitor (Jince koc fovica, 26. III 1806 — Budimpešta, 30. V 1833). Violinu j ĉeo uĉiti veoma rano kod svog oca Antonina, a usavršio Konzervatoriju u Pragu kod F. W. Pixisa. Od 1823 vi< kazališnog orkestra u Pragu; od 1825 u Beĉu ĉlan dvorske kestra. Gostovao po cijeloj Evropi. DJELA: 2 koncerta za violinu; koncert za 2 violine. — Dva gudaĉki teta; brojne kompozicije za violinu i klavir i za violinu solo. LIT.: J. Pohl, Josef Slavik — ĉesky houslista, Praha 1906. —• J. Josef Slavik, Praha, 1938. — 5. V. Klima, Josef Slavik. Ţivot a dilo 1 ĉeskeho houslistv, Praha 1956. —• V. Ĉepeldk i B. Mikoda. Josef Slavik, H 1956. — JI. PuH36ypi, Ho3e .MIT r r I T g 1 ff f r ' - ^ r 1 r l mi-mo

pri- de

mladi

fantič, star je

ko - maj

V se-dem

let.

Dok je u većini pripovjednih i cijelom nizu drugih pjesama karakteristiĉan ĉvrst ritam (giusto), u višeglasnim ljubavnim pjesmama ĉesto se pojavljuje rubato ili promjena mjere, osobito kada je tekst u daktilskim stopama: Qua£i giusto J = 80 11 (5/8) (4/4) (5/8)

Ro -

m

Vrhpolje pri Moravčah, Gorenjsko

rN

stt mi,

ra -

bom na go -

ro

v i - so- ko, šla..

j.

fe" i, ii J > J J pt i J I J > * Le - pa si,

Šla

J)T

sti,

trav-

ca

Uzmah kao posljedica naglaska u govoru dolazi u slovenskoj narodnoj pjesmi veoma ĉesto (u središnjem slovenskom podruĉju u otprilike 55% pjesama), pa se moţe smatrati vrlo vaţnim obiljeţjem. Ipak, u ponekim metriĉkim obrascima nastupa fakultativno. Obiĉno je jednostruk, ponekad (osobito u alpskpm »poskoĉnom« stihu) dvostruk, a neki su metriĉki obrasci bez uzmaha. S obzirom na to da se uzmah ne ubraja u redovit broj slo gova, već se prvim slogom smatra tek prvi naglašeni slog, u tekstovima slovenskih narodnih pjesama dolaze samo trohejske i daktilske vrste stihova. Usprkos tome slovenska pjesma poznaje golemo bogatstvo metriĉkih shema. Neke su od njih izvorno, oĉigledno, zajedniĉke svima slavenskim narodima. To su ponajprije izometriĉke sheme: šesterac, sedmerac 4 + 3, karakteristiĉan za slovenske balade (dolazi u 70% sluĉajeva), dvodijelni osmerac 4 + 4 i trodijelni osmerac 3 + 2 + 3. Tek u rijetkim primjerima, i to samo na podruĉjima koja graniĉe s Hrvatskom, dolaze junaĉki deseterac 4 + 6, devetarac 6 + 3, jedanaesterac 4 + 4 + 3 i trinaesterac 4 + 4 + 5. U slovenskoj vokalnoj mu zici ima i dosta heteroritmiĉkih shema, većinom preuzetih od germanskih i romanskih susjeda. To su distih 8 — 7, 7 — 6 ili 6 — 5, te alpski »poskoĉni« stih 5 — 4, 4 — 4 ili 6 — 5. Arhaiĉki, slavenski lirski desetarac 5 + 5, osobito u starim pripovjednim pjesmama, saĉuvao se u središnjem i sjeveroistoĉnom dijelu Slovenije, dakle u alpskom podruĉju, sliĉno kao i trodijelni osmerac. c) Struktura pjevanih pjesama. U slovenskom folkloru danas više gotovo i nema pjesama bez strofa. Iznimke su belokranjske ivanjdanske pjesme, te stare pripovjedne pjesme iz Reţije, Posoĉja i Bele krajine. Kod pjesama u strofi najkraća je strofa dvoredna. Pjeva se na dvodijelnu melodiju, ali moţe i na trodijelnu, ĉetvorodijelnu i višedijelnu s ponavljanjem pojedinih stihova. Obiĉno se ponavlja prvi stih, rjeĊe drugi ili oba, a ponekad, ponavljaju (4/4) se samo poneki dijelovi stiha: J=76

ze -

le -

Podveţa pri Lucah,Štajerska

fla Ţt JI «n Jl j) |* io;

na,

Jaz po pojdem na Go «j _( 5/8l

,

,

(4/4)

r gor

na tej

trav- ci

r i r na

hiš -

renj- sko,

jaz pa pojdem na

Go- renj- sko,

(3/4)

CJ ca

J sto-

ji.

Melodija i tekst ĉesto meĊusobno utjeĉu na mjeru. . Izrazit Izrazit ia'takav primjer pjesme u trodijelnom osmercu — K J J — (— w w) s melodijom u 3/8 mjeri (JT3 I J J)| JT3)

zC: Ja jaz

pa pojdem na

Go-

renj- sko,

gor na Vo-br-šta- jer-

sko.

SLOVENSKA MUZIKA

376

Veliki Hribi,Gorenjsko 15/16)

U nekim štajerskim i prekmurskim pjesmama pripjev je j nut u sredini stiha. Ĉesto se pripjev javlja istodobno u \ i na kraju strofe, ili nakon svakoga stiha: \

Lepš-ga de I (5/16)

kle - ta

ni

na svet,

ka- kor je

sve-

ta

-h

(5/16)

Kam ni k G go - sti,

Ţe - na gre na tem - lem-lem - l a-

ZZZ Bar-

ba - ra,

ka-

kor je

sve-

ta

Bar-

ba -

ra.

Ĉetvororedne strofe sastavljene su od dva distiha ili od ĉetiri pojedinaĉna stiha (posljednji moţe biti kraći), a melodija je ĉetvorodijelna, odnosno dvodijelna s ponavljanjem. Kod petororednih strofa treći i ĉetvrti stih je redovito kraći, a ponekad i peti. Metro-ritmiĉka osnova petororednih strofa je sedmerac s uzmahom (7 — 7 — 5 — 5 — 7) ili pak deseterac, nastao spajanjem dviju ĉetvororednih alpskih »poskoĉnih« strofa tipa 5+4 (10 —10 — 6 — 6 7): 12 Preljubi vi svotje, le stopte na stran, de mojo druţico po sredi peljam.

—



t

i i

7 P

Nekada je bila poznata i Ċrumlica, na kojoj su mladići svirali podoknice djevojkama (slika 7). Membranofoni instrumenti dosta su rijetki. Boben (bubanj), nekada u sluţbi seoskih glasnika, ulazio je i u muziĉke sastave, a njime su se prigodice sluţili i svatovski prosci. Duda na lonec, gudalo, vugaš, muga i si. nazivi su za instrument koji se sastoji od glinena lonca na kojem je napet svinjski mjehur. Posred mjehura bili su priĉvršćeni ili ţica ili štapić, a ton se proizvodio njihovim trljanjem. Dok su takvi SI. 7 DRUMLICA instrumenti u Beloj krajini pratili ples, u Prekmurju su se njima sluţili novogodišnji koledari ili su na njima mladići svirali o pokladama i drugim šaljivim zgodama, a u Dolenjskoj su u seoskoj muzici zamjenjivali bas. Sliĉno je konstruirana i ţabice, djeĉja igraĉka iz orahove ljuske. Na ovom mjestu treba spomenuti pjevanje u ĉešalj preko papira ĉime se moţe oponašati zvuk instrumenata. Kordofoni instrumenti javljaju se u više oblika. Oprekelj (slika 8) (šanterija, cimbale, trklje i dr.) mali je prenosni cimbal (njem. Hackbreti) trapeznog oblika sa dva batića. Do pojave harmonike, u drugoj polovini XIX st., bio je jedan od glavnih muziĉkih instrumenata; u nekim udaljenijim krajevima zapadne Slovenije upotrebljavao se sve do Drugoga svjetskog rata. Pod utjecajem ciganskih muziĉkih sastava ušao je u seosku muziku Prekmurja cimbal s pedalima, nazvan cimbole. No, i on se pomalo gubi. Nekada su bile raširene i citre, koje su gdjekad gradili i sami seljaci.

SI. 8 OPREKELJ, orglice i ţvegle

379

U Beloj krajini poznate su tamburice, koje su neko vrijeme do prvoga svjetskog rata njegovala tamburaška društva i u drugim pokrajinama. Citira i bunkula (violina i bas) jedini su muziĉki instrumenti Reţije, dok u drugim krajevima postepeno ustupaju mjesto harmonici. Citira je ugodena više od violine (najĉešće za malu tercu), pa zbog toga ima sniţenu kobilicu, a i gudalo je napetije, gotovo savijeno. U Reţiji je bunkula ili mali bas zapravo violonĉelo sa tri ţice. Najrašireniji muziĉki instrumenti u Sloveniji su aerofoni i to od najjednostavnijih djeĉjih zvuĉnih igraĉaka do pravih glazbala. Dude (gajde) i alpski rog već su odavno zaboravljeni. Srednjovjekovne freske i skulpture, kao i kasniji pisani izvori svjedoĉe da su dude bile rasprostranjene osobito na zapadnom dijelu Slovenije; u Beloj krajini upotrebljavale su se još i poslije Prvoga svjet,1VIH1, sl 9 ClVINK skog rata (npr. kao ' pratnja ivanjdanskih koledara). U gotovo potpuno zaboravljene djeĉje igraĉke ubraja se brnkaĉ (zujalica), dašĉica ili školsko ravnalo obješeno o vrpcu, što zuji lebdeći u zraku. Opće je poznato sviranje na širokom listu trave koji se napne izmeĊu prstiju; puše se uz sam rub lista ili na njegovu površinu. List se moţe napeti izmeĊu dviju dašĉica ili pak uvući u za-sjeĉenu palicu. Ovako oblikovani instrumenti sluţe u prvom redu lovcima za ma-mljenje divljaĉi; ponegdje instrument zovu ĉivink (slika 9). Tonovi se mogu proizvesti na sliĉan naĉin s pomoću lišća drveća i grmlja. Vješti sviraĉi tim putem znadu oponašati zvuk klarineta, pa ga i nadomješta-vaju u instrumentalnim sastavima. Inaĉe klarinet je u Sloveniji odavno poznat te se redovito nalazio u seoskim muzika-ma. Medu sviraljka-ma što ih djeĉaci izraĊuju u proljeće od kore drveta najjednostavnija je prda, kratka cjevĉica s jednog kraja oguljena i stisnuta. Ako je umetnuta u trubu iz savijene kore, instrument nazivaju rog ili SI. 10 ORGLICE iz trstike trompeta (trublja). Taj je instrument raširen po cijeloj Sloveniji, a u belokranjskim jur-jevskim sveĉanostima ima obrednu ulogu. Druge svirale iz kore drveta nemaju posebnih imena, iako su izraĊene na razliĉite naĉine, s rupicama ili bez njih, s nepokretnim ili pokretnini poklopcima i dr. Sve one pripadaju tipu uzduţnih svirala. U Štajerskoj je poznata i svirala stranĉica, od bazgovine, otvorena na oba kraja i s više rupica. Po obliku spada u popreĉne flaute, pa se tako i svira. U Halozama (Štajerska) pronaĊena je popreĉna flauta sa šest rupica, nazvana ţvegla, kako inaĉe u istoĉnoj Sloveniji zovu svaku sviraljku (slika 8). IzraĊena je od tvrdog drva šljive, a cijev joj je na oba kraja barokno zaobljena. Ţvegle razliĉitih veliĉina nazivale su se »trojka«, »štirka«, »petka« itd. Dvoglasno ili višeglasno moglo se svirati samo na ţveglama iste vrste (na trojkama, štirkama itd.). U nekim krajevima istoĉne Štajerske susreću se panove frule od trstike pod nazivom trstenke, orglice, piskulice, pišele itd.; njih izraĊuju i sami sviraĉi, kao što je bio nekad obiĉaj i u istoĉnoj Dolenjskoj. S obzirom da su u tim krajevima bile jake predslavenske naseobine, ĉiji su starosjedioci — prema saĉuvanim spomenicima — poznavali panovu frulu, moţe se zakljuĉiti da je taj instrument nasljeĊe antike. Orglice se sastoje od više cjevĉica povezanih pomoću dvije dašĉice i to tako da je najduţa u sredini ili na kraju. U Dolenjskoj

380

SLOVENSKA MUZIKA

SI.

II

GLINENE ZVIŢDALJKE

su bila poznata oba oblika, dok je u Štajerskoj bio raširen samo simetriĉan (slika 10). Broj cijevĉica bio je proizvoljan (5—47), a ugaĊale su se pomoću ĉepova od voska ili smole. Središnje cjevĉice ugoĊene su kao rastavljeni akordi, a one prema kraju kromatski. Dosad nisu utvrĊene posebne zakonitosti ugaĊanja. Na orglicama su nekad svirala djeca i odrasli, a bile su raširene po svim slovenskim krajevima. Pod istim imenom bio je nekada veoma popularan aerofoni instrument druge vrste, usna harmonika tvorniĉke izrade s dva niza svirala koje imaju metalne jeziĉke. I drugi je oblik orglica bio nekad veoma popularan. To su tvorniĉki instrumenti od drva, dva niza svirala imaju metalne jeziĉke. Posebna skupina djeĉjih instrumenata su glinene zviţdaljke (slika 11), izraĊene u obliku vrĉi-ća, lonĉića ili ptiĉice, koje se napune vodom. Potiskom zraka kroz gornji otvor (»pisek«) postiţe se efekt ptiĉjeg cvrkuta. Takve zviţdaljke zovu ţvrgolc (cvrkutalo), a ponegdje im daju imena ptica (škrjanĉek, kanarĉek i si.). Prekmur-ski su lonĉari sve do Drugoga svjetskog rata izraĊivali zviţdaljke u obliku SI. 12 KUKAVICA male tintarnice. Pomoću nje se moglo oponašati kukanje kukavica, i to tako da se puše u usjeklinu na dnu, a rukom se pokriva i otkriva gornji otvor. Zovu je kukavica (slika 12). Poznatije su glinene zviţdaljke u obliku ptiĉice i konjića s rupi cama za sviranje na trupu. Do poĉetka XX st. neki su štajerski lonĉari izraĊivali okarine, vjerojatno prema talijanskim uzorima, ali se one nisu odrţale. Pastirski rog, izraĊen od ţivotinjskog roga, bio je nekad raširen u planinskim krajevima. Na ovom mje stu treba spomenuti kao muziĉki instrument još i biĉ, u slovenskim dijalektima nazvan takoĊer gajţla, korobaĉ i dr. Biĉem su pucketali vozari tjerajući ţivotinju ili pak sebi za zabavu. U Štajerskoj je za karnevala obavezno obredno pucketanje s posebno dugaĉkim biĉevima. NajmlaĊi muziĉki instrument, koji je posljednjih decenija istisnuo iz prakse gotovo sve druge instrumente, je harmonika, nazvana ponegdje orgle, meh, fuĊe i dr. Stariji sviraĉi upotrebljavaju dijatonsku harmoniku, na kojoj se moţe svirati samo u duru, a poslije osloboĊenja udomaćila se kromatiĉna klavir-ska harmonika. b) Instrumentalni sastavi. Najstariji sa ĉuvani dokument o zajedniĉkoj svirci na rodnih instrumena ta saĉuvan je na fre ski crkve u Crngrobu na Gorenjskom iz XV st. Valvazorovi izvori iz XVII st. govore o dva svira ĉa, jednom na violini i drugom na flauti. Hacquet izvještava da su u XVIII st. SI. 13 HARMONIKAŠ u Koruškoj i Kranj-

skoj bili rašireni sastavi od violine, opreklja i basa. Kas spominju i veći ansambli; obaveznom duu od violine i basa ; ţuju se osim opreklja još i klarinet, rog ili trublja. Dok se 1 kim krajevima u to vrijeme pojavljuju već i duhaĉki ansambl: loj krajini se još uvijek sluţe gajdama. Za upoznavanje instn nih sastava u XIX st. vaţne su slike na košnicama, najĉ susreću violine, bas i klarinet (eventualno rog ili trublja) oprekelj još uvijek nije nestao. Harmonika je naĊena same sluĉaja, što govori da je novijega datuma. U XX st. har: sve više potiskuje druge instrumente, ali u to doba post duhaĉki i limeni instrumentalni ansambli, a u manjim s stima pojavljuju tamburaški orkestri, premda stariji instrurr sastavi s violinama, klarinetom i basom još nisu išĉezli. U ' izmeĊu dva rata, te u posljednjim desetljećima u istoĉn dijelu Bele krajine prevladavali tamburaši. Tambura po: ulazi u tradicionalne instrumentalne ansamble, ali je u n mjestima jedini sviraĉ harmonikaš. Opreklja nema više iznimno u Primorju. U seoskim se sastavima susreće gitara, a ponegdje limeni i duhaĉki instrumenti; u Prekmurju ciganske muziĉke druţine sada redovito imaju u svom sastavu violu za »kontra« i cim-bole. Za razliku od drugih krajeva, gdje sve veću vaţnost dobiva harmonika, u Prekmurju još je uvijek vodeći instrument violina. U Reţiji se instrumentalna skupina sastoji od violine i basa. Iako je u XX st. prevladala harmonika, ipak se nisu izgubili ni raniji muziĉki sastavi. Po uzoru na »narodne zabavne ansamble« koji se ĉuju na radiju, u naše vrijeme osnivaju se sastavi koji nastavljaju tradiciju, ali istovremeno djelomice odrazuju i suvremenu m praksu. SI. 14 Harmonika i bas sa tri ţice c) Uloga instrumentalne muzike. Instrumentalna je mu prvom redu pratilac plesa i obiĉaja ukoliko se oni još ob tradicionalno. Prosci ukrašeni zvoncima dolaze u prosidbu i gim instrumentima; s muzikom voze nevjestin miraz, prate svatove i sviraju na gozbi, s muzikom završava i s Instrumenti su obavezan rekvizit o pokladama. Sve do D svjetskog rata koledalo se u nekim mjestima za Novu god Štajerskoj je sviraĉ pratio koledare, a za jurjevskog i ivanjd slavlja pjevalo se uz instrumentalnu pratnju. Uoĉi većih cr praznika rašireno je sveĉano udaranje u zvona. Muzikf zabave, a ako je gazda poslije završenih poljskih radova prii veselje, momci su sa sobom dovodili sviraĉa, ili su pak sai provizirali svirku pomoću jednostavnih domaćih instrun Sviraĉa u slovenskim narjeĉjima nazivaju: muzikant, kontar, muzikaš, goslar. Sviranje je, meĊutim, sporedan a nikada jedino zanimanje. Nadareni su sviraĉi veoma cij pa im sviranje za novac predstavlja dodatnu zaradu. Svir koledarima, kao i onima što dolaze svirati o imendanu, se hrana i novac. Na svadbama sviraĉi zabavljaju prisutn druge naĉine, sudjelujući i sami u zabavi. Ponekad imaju i i ulogu na svadbi, pa moraju dobro poznavati svadbene 0 Sviranjem se obiĉno bave manje imućni seljaci ili zanatliji ćenito sviraĉe smatraju šaljivdţijama i veseljacima. Oni su narodne instrumentalne muzike, a ponekad i posrednici { i plesa, dok su rjeĊe i sami stvaraoci. Narodni plesovi, a) Instrumentalni. Većina narodnih j u Sloveniji ima instrumentalnu pratnju. Obiĉno je to harr ili veća skupina razliĉitih instrumenata. Jedino u Reţiji j izvode violina i bas, pa se tamo i pleše poseban ples, kakvog; u ostalim slovenskim krajevima. To je napjev, koji od s sela mijenja melodiju i ime, a kreće se u petodijelnoj ili dvod mjeri. Sama je melodija, doduše, jednodijelna, no ona ne 1 tako, jer je sviraĉ ponavlja u intervalu kvinte. Uvijek zaf

SLOVENSKA MUZIKA »na tenko« (tanko), nastavlja »na tolsto« (debelo, tj. za kvintu naniţe), i to ponavlja da bi na kraju dva puta svirao »na tenko«, kako bi se plesaĉi pripremili za svršetak plesa. Sviraĉ dovršava melodiju potezom preko praznih struna, a ponekad prije toga izvede još glissando, koji zovu »cvik«. Reţijski se ples izvodi kao jednostavna improvizacija ustaljenog obrasca. U drugim se slovenskim krajevima s instrumentalnom pratnjom izvode redovito plesovi u parovima, poznati u cijeloj Evropi. Njihov je oblik ĉesto dvodijelan, a sastoji se od mirnijeg, ponekad figurativnog uvoda i polke. S tim je oblikom usklaĊen i napjev, kojemu uvijek prethodi instrumentalni uvod od nekoliko taktova. Pratnja završava melodiĉkom figurom na rastavljenom toniĉkom trozvuku. Neki su plesovi koreografski jednodijelni, sastavljeni od više motiva, dok melodija obuhvaća periodu od 8 taktova koju sviraĉ proizvoljno ponavlja. Da bi izbjegao jednoliĉnost, on je povremeno varira ili pak umeće nove fraze, odnosno periode, što posebno vrijedi za valcere i polke, u kojima je ritam stalan, dok se melodija moţe mijenjati. b) Vokalno-instrumentalni plesovi susreću se vrlo rijetko. Od takvih je plesova najpoznatiji Prvi raj iz Ziljske doline u Koruškoj, izrazito obrednog obiljeţja. U nekim se selima pleše na prvoj zabavi u godini, ili barem na prvoj zabavi poslije ţetve; za dje vojke i momke to je istovremeno prvi pristup medu odrasle. U koreografskom je pogledu Prvi raj dvodijelan, a sastoji se od uvodne povorke plesnih parova u krugu i samoga plesa. Povorku prati pjevanje, a ples instrumentalna pratnja na variranu melodiju pjesme. Potpuno su istog oblika svatovski Stajriš u Meţiškoj dolini i prekmurski svadbeni ples Vsaka ftica je vesela. Ponekad plesaĉi pjesmom prate figurativni uvod nekih dvodijelnih plesova (npr. Šuharske), koji se plešu uz instrumentalna pratnju. No, to su uglavnom plesne parafraze. Nasuprot tome, plesovi Bele krajine većinom su vokalno-instrumentalni; u koreografskom pogledu to su kola, kakva plešu i drugi slavenski narodi. c) Vokalni plesovi susreću se samo u Beloj krajini. To su većinom obredni plesovi, kao npr. kolo Pobelelo pole, koje se iz vodi uz baladu o pastiru što su mu vile išĉupale srce. Karakte ristiĉna belokranjska igra je Most, varijanta u Evropi općepoznate djeĉje igre s pjesmom, samo što je ovdje izvode odrasli: dvije skupine naizmjence pjevajući odgovaraju jedna drugoj, a na kraju je prolaz plesaĉa ispod podignutih ruku. d) Bez muziĉke pratnje u Sloveniji su poznata samo dva plesa: Na trumf u Beloj krajini varijanta je nijemih dinarskih kola, a Kovtre šivat na Gorenjskom varijanta je igre Most. Rad na prikupljanju, prouĉavanju i objavljivanju folklorne graĊe. Sistematski rad na zapisivanju i objavljivanju narodnih pjesama zapoĉinje u Sloveniji tek u XIX st. Sva ranija svjedoĉanstva o folklornoj graĊi, zabiljeţena u povijesnim i drugim dokumentima, crkvenim pjesmaricama i tome si., uglavnom su usputna i sluĉajna. Prva, na ţalost izgubljena, zbirka pripovjednih pjesama nastala je 1775 na poticaj M. Pohlina. Poziv Društva prijatelja muzike u Beĉu (1819) na skupljanje narodnih napjeva u Austriji prihvatilo je u Sloveniji Filharmoniĉno društvo u Ljubljani, pa je u godinu dana skupljeno 170 tekstova i nekoliko desetina melodija. Pjesme, djelomiĉno s napjevima, sakupljao je u prvim decenijima XIX st. J. Rudeţ, vlastelin u Ribnici na Dolenjskom. Najzasluţniji melograf u prvoj polovini XIX st. bio je Stanko Vraz, koji je 1835 zabiljeţio oko 150 pjesama, a 1839 objavio je »Narodne pesni ilirske« (I sv.). Vraz je bio jedan od rijetkih koji je pokušavao zapisivati i melodije. Saĉuvalo ih se oko 300 (neke samo u skicama). On je 1837 poslao 67 pjesama njemaĉkom pjesniku i kranjskom feudalcu A. Auerspergu (pseudonim mu je bio Anastasius Griin), koji ih je 1850 objavio na njemaĉkom jeziku u svojoj knjizi »Volkslieder aus Krain« i tako prvi evropskoj javnosti predstavio slovenske narodne pjesme. Na Auerspergovu molbu Vraz je opisao obiljeţja slovenske narodne pjesme, što je prvi rad takve vrste u Sloveniji. Manju zbirku narodnih crkvenih pjesama izdao je M. Majar-Ziljski pod naslovom »Pesmarica cerkevna« (1846; napjevi za orgulje objavljeni su posebno). U drugoj polovini XIX st. poĉeli su i neki ĉasopisi objavljivati pojedinaĉne tekstove pjesama. God. 1876—77 izdao je J. Kocijanĉić dva sveska svojih harmonizacija. U to doba nastoji se tiskati i cjelokupno gradivo sakupljeno u Slovenskoj Matici. Akciju je pokrenuo F. Koĉevar, otkrivši u Zagrebu Vrazovu ostavštinu, te je 1868 napisao i objavio prvu raspravu o slovenskim narodnim pjesmama. Nakon višegodišnjih nastojanja uredništvo je konaĉno preuzeo K. Štrekelj. Pozivu objavljenom u »Ljubljanskom Zvonu« odazvalo se mnogo pojedinaca, pa je zbirka povećana na nekoliko tisuća pjesama. Iako bez pravog uzora, te unatoĉ mnogim poteškoćama i protivljenjima, Štrekelj je pripremio sistematski ureĊeno izdanje, s kakvim se u to vrijeme nisu mogli ponositi

381

ni veliki evropski narodi. »Slovenske narodne pesmi« u 4 sveska (1895—1923) sadrţavaju 8686 pjesama i preko 300 melodija. Nekoliko je slovenskih melodija objavio F. Kuhaĉ u svojoj zbirci, a izlazile su i u razliĉitim pjesmaricama u obradama za zbor (J. Ţirovnik, H. Volarić i dr.). Prva znanstveno zasnovana zbirka pjesama s melodijama poĉela se pripremati u vezi s akcijom sakupljanja i izdavanja narodnih pjesama austrijskih naroda. Predsjednik slovenskog odbora, osnovanog 1906, bio je Štrekelj, a poslije njegove smrti (1912) M. Murko. Prvi svjetski rat omeo je, doduše, izdavanje, no rezultati sakupljanja bili su izvanredni, te je sakupljeno (do 1914) oko 13 000 pjesama. MeĊu 40 sakupljaĉa najbolji i najuspješniji bio je Franc Kramar, orguljaš iz Iga kraj Ljubljane, koji je sakupio više od 4700 pjesama. Nakon prvoga svjetskog rata gradu je preuzeo Etnografski muzej u Ljubljani, a od 1957 ona je u Glasbeno narodopisnem institutu, osnovanom 1934. Utemeljitelj i prvi direktor bio je France Marolt, koji je na toj duţnosti bio do svoje smrti (1951). Od 1972 Institut djeluje kao posebni odjel Instituta za slovensko narodopisje Slovenske akademije znanosti i umjetnosti. ZBIRKE NARODNIH NAPJEVA. A. VOKALNA MUZIKA: K. Štrekelj, Slovenske narodne pesmi (4 sv.), Ljubljana 1895 —1923. — J. Glonar, Dodatek k "Slovenskim narodnim pesmim I«, Etnolog, 1937—-1939- —-J. Dravec, Glasbena folklora Prekmurja. Pesmi, Ljubljana 1957. — M. Jagodic, Narodo-pisna podoba Mengša in okolice, Mengeš 1958. — Z. Kumer, Ljudska glasba med rešetarji in lonĉarji v Ribniški dolini, Maribor 1968. — Ista, Slovenska pesmarica, III, Ljudske pesmi, Celje 1969. —■ Z.. Kumcr, M. Matićetov, B. Merhar i V. Vodušek (urednici), Slovenske ljudske pesmi, I, Pripovedne pesmi, Ljubljana 1970. — Z. Kumer, Pesem slovenske de/.ele, Maribor 1975. B. NARODNI PLESOVI: M. ŠuHar, Slovenski ljudski plesi Primorske, Slovenski ljudski plesi, 1, Ljubljana 1958. — F. Marolt i M. Šuštar, Slovenski ljudski plesi Koroške, ibid., 1958. — M. ŠuHar, Slovenski ljudski plesi Prekmurja, ibid., 1968. — M. Ramovš, Slovenski narodni plesovi (Skripta za folklorni seminar), Zagreb 1971. LIT.: A. VOKALNA MUZIKA: D. Beraniĉ, Vrazovi zapisi narodnih melodij, Ĉasopis za zgodovino in narodopisje, Maribor 1910. — 5. Vurnik, Studija o glasbeni folklori na Belokranjskem, Etnolog, 1931. — F. Marolt, Tri obredja iz Zilje, Slovenske narodoslovne studije, 1935. — Isti, Tri obredja iz Bele krajine, ibid., 1936. —■ Isti, Slovenske prvine v koĉevski ljudski pesmi, Koĉevski zbornik, Ljubljana 1939. — /. Grafenauer, Studija o izvoru, razvoju in razkroju narodne balade o Lepi Vidi, Ljubljana 1943. — Isti, Najvaţnejše ritmiĉne oblike v zgodovini slovenske narodne pesmi, Etnolog, 1944. — R. Hrovatin, Glasbene prvine slovenskih ljudskih napevov, ibid. — F. Marolt, Gibno-zvoĉni obraz slovenskega Korotana, Koroški zbornik, Ljubljana 1946. — /. Grafenauer, Legendarna pesem »Spokorjeni gresnik« in staroalpska krvnoduhovna sestavina slovenskega naroda, Razprave Slovenske akademije znanosti in umetnosti, Ljubljana 1950.—Isti, Narodno pesništvo, Narodopisje Slovcncev, II, Ljubljana 1952. — Z. Kumer, Znaĉilnosti gorenjskih narodnih pesmi, Slovenska glasbena revija, 1953—54. —' F. Marolt, Gibno-zvoĉni obraz Slovencev, Slovenske narodoslovne studije, Ljubljana 1954. — Isti, Slovenski glasbeni folklor, ibid., 1954. —■ Z. Kumer, Balada o Zmesanem studentu, Slovenska glasbena revija, 1955. — B. Merhar, Ljudska pesem, Zgodovina slovenskega slovstva, I, Ljubljana 1956. — R. Hrovatin, Pomen ritmiĉnih kvalitet v slovenskih ljudskih napevih, Slovenski etnograf, 1957. — Z. Kumer, Slovenske prireditve srednjeveške boţiĉne pesmi »Puer natus in Bethlehem", Razprave Slovenske akademije znanosti in umetnosti, Ljubljana 1958. — R. Hrovatin, Metriĉni kriterij za sistematiko jugoslovanskih ljudskih melodij, Treći kongres folklorista Jugosla vije, Cetinje 1958. — V. Vodušek, Arhaiĉni slovenski peterec-deseterec v slovenski ljudski pesmi, Slovenski etnograf, 1959. — Z. Kumer, Oblici refrena u slovenaĉkoj narodnoj pesmi, Zvuk, 1959, 1. — V. Vodušek, Neka zapaţanja o baladnim napevima na podruĉju Slovenije, Rad V kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Zajeĉaru i Negotinu, Beograd 1960. —■ Isti, Kratke poskoĉne pesmi v Sloveniji, Rad VI kongresa Saveza folklorista Jugoslavije na Bledu, Ljubljana 1960. — Z. Kumer, Zur Frage der deutsch-slowenischen Wechselbeziehungen im Volkslied, Zeitschrift tur Volkskunde, 1961, 2. — Ista, Balada o mašĉevanju zapušĉene ljubice, Slovenski etnograf, 1962.— Ista, Balada o nevesti detomorilki, SAZU, Dela 17, Institut za slovensko narodopisje, Ljubljana 1963. — Ista, Fekonja. Primer prevrstitve mrliške pesmi v prip ovedno, Slovenski etnograf, 1964. —■ R. Hrovatin, Kvintna pentatonika na Slovenskem, ibid.— /. Grafenauer, Spokorjeni grešnik. Studija o izvoru, razvoju in razkroju slovensko-hrvaško-vzhodno alpske ljudske pesmi, sa studijom Z. Kumer, Slovenski napevi legendarne pesmi »Spokorjeni grešnik", SAZU, Dela 19, Institut za slovensko narodopisje, Ljubljana 1965. —■ /. Grafenauer, Slovensko-hrvaška ljudska pesem Marija in brodnik, sa studijom Z. Kumer, Legendarna pesem o »Mariji in brodniku« z glasbenega vidika, SAZU, Dela 21, Institut za slovensko narodopisje, Ljubljana 1966. — Ista, Maria und die Turteltaube, Jahrbuch fiir Volksliedforschung, Berlin 1966. — Ista, »Po polju ţe roţee cvetejo...«, Prispevek k raziskovanju interetniĈnih vplivov v ljudski pesmi, Muzikološki zbornik, 1967. — Ista, Das slowenische Volkslied in seiner Mannigfaltigkeit, Munchen 1968. — V. Vodušek, Anakruza v s lo ve nsk i lj uds ki pes mi, Rad X II k o ngresa Sa vez a folklorista Jugoslavije, Celje 1965, Ljubljana 1968. —Isti, Uber den Ursprung eines charakteristischen slowenischen Volksliedrhvthmus, Alpes Orientales, Ljubljana 1969. — Isti, Razmerje med besedilom in napevom v ljudski pesmi, Jezik in slovstvo, Ljubljana 1969. — Z. Kumer, Zlogovanje v ljudski pesmi, Muzikološki zbornik, 1970. —■ B. Ravnikar, »Rhvthm Analvsis«, Makedonski folklor, 1971. — R. Hrovatin, Rhvthme elevant dans les ehansons populaires des Slaves de la peninsule des Balkans, Makedonski folklor, 1971. —■ B. Ravnikar, Nekaj rezultatov prouĉevanja glasbene folklore 2 metodami matematiĉne statistike, Rad XVII kongresa Saveza udruţenja folklorista Jugoslavije, Poreĉ 1970, Zagreb 1972. —-Z. Kumer, Das slowenische Volkslied. Ein Uberblick: Volkslied, Volks musik, Volkstanz. Karnten und seine Nachbarn. Beitrage zur V olksmusikforsehung in Karnten, Seminar fiir Volksmusik, Millstadt 1970, Karntner Museumsschriften, Klagenfurt 1972. — Ista, Ein Loberuf aus Slowenien, Alpes Orientales, Munchen 1972. — V. Vodušek, Slovenska ljudska glasba v stiku s sosednimi kulturami, Zbornik XVIII kongresa jugoslovanskih folkloristov, Bovec 1971, Ljubljana 1973. — R. Hrovatin, Rastoĉi ritem v pesmih na furlansko-slovenskem mejnem obmoĉju, ibid. B. INSTRUMENTALNA MUZIKA: L. Kretzenbacher, Gudalo-dudalo, Vugaš, Bullhafen und Verwandtes, Slovenski etnograf, 1957. — Z. Kumer, Godĉevski in plesni motivi na panjskih konĉnicah, ibid. — Ista, Panova pišĉal v Sloveniji, Rad VII kongresa folklorista Jugoslavije u Ohridu 1960, Ohrid 1964. — 7?. Hrovatin, Bordunske citre v Sloveniji, ibid. —■ Z. Kumer, Volksmusikinstrumente der slowenischen Maskenwelt, Lares 31, fasc. 1 —2, Firenze 1965. — B.

SLOVENSKA MUZIKA

382

Ravnikar, Akustiĉna studija drumeljce, Muzikološki zbornik, 1970. — J. Strajnar, Cytira •—• naslednik dud v Reţiji, Rad XV kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Jajcu 1968, Sarajevo 1971. — R. Hrovatin, Mirliton nunalca, ibid. — Z. Kumer, Schriftzeugnisse und Bildquellen von Instrumentalensembles in Slowenien, Studia instrumentorum musicae popularis, Stockholm 1972. — Ista, Slovenska ljudska glasbila in godci, Maribor 1972. — J. Strajnar, Ein slowenisches Instrumentalensemble in Resia, Studia instrumentorum musicae popularis, Stockholm 1972. — B. Ravnikar, Ţur hoheren Stimmung der Geigen in Resia, ibid. — Isti, Analiza Kurentovih zvoncev, Traditiones, Ljubljana 1972. •—J. Strajnar, La cornemuse en Slovenie, Alpes Orientales, Munchen 1972. C. NARODNI PLESOVI: F. Marolt, Ţivi spomeniki naših prabitnih rejev, Zbornik Zimske pomoći, Ljubljana 1944. — R. Hrovatin, Plesni »Brškega opasila«, Ljudski tednik, 1949. — Z. Kumer, Plesni tip »raj« pri Slovencih, Rad I I I kon gresa folklorista Jugoslavije, Cetinje 1958. — /. Otrin, Oblike slovenskih ljud skih plesov, ibid. — R. Hrovatin, Kinetske oznaĉbe v slovenski ljudski plesni terminologiji, Slovenski etnograf, 1959. — AI. Šuštar, Oblika plesa štajeriŠ na Slovenskem, Rad VI kongresa Saveza folklorista Jugoslavije na Bledu, Ljubljana 1960. — Isti i V. Vodušek, Koreografska oblika pomladno-obredne igre »most« v Sloveniji in njene variante v Jugoslaviji, Rad IX kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Mostaru i Trebinju 1962, Sarajevo 1963. —■ Af. Ramovš, Sreĉanje z rezijanskimiplesi, Glasnik Slovenskega etnografskega društva, Ljubljana 1967.— Isti, Obredni plesi in igre na Slovenskem, ibid. — M, Šuštar, Svatbeni ples »kaco zvijat« na Slovenskem, Rad XII kongresa Jugoslavenskih folkloristov u Celju 1965, Ljubljana 1968. — B. Ravnikar, Koreografija ljudskega plesa, Republiški svet Zveze kulturno prosvetnih organizacij Slovenije, Ljubljana 1969. — Isti, KoreoloŠki prispevek ziljskemu štehvanju, Makedonski folklor, 1969. — M. Ramovš, Vloga fantovŠĉine v ljudskih plesih Slovenske Istre in Primorja, Rad XVII kongresa Saveza udruţenja folklorista Jugoslavije u Poreĉu 1970, Zagreb 1972. — Isti, Das Volkstanzgut Oberkrains: Volkslied, Volksmusik, Volkstanz, Karnten und seine Nachbarn. Beitrage zur Volksmusikforschung in Karnten, Seminar fiir Volksmusik, Millstatt 1970, Karntner Museumsschrif ten, 51, Klagenfurt 1972. — B. Ravnikar, La danza popolare sul palcoscenico, 2° Congresso internazionale sul tema »Tradizioni popola ri nella trasposizione scenica: coreograna-scenografia«, Gorizia 1973. — M. Ramovš, Valvasorjevo etnokoreološko gradivo, Traditiones, Ljubljana 1974. D. R A D N A PR I K U PL J A N J U , PR O U Ĉ A VA N J U I O B J A VL J I VA N J U FOLKLORNE GRAĐE: M. Murko, Velika zbirka slovenskih narodnih pesmi z melodijami, Etnolog, 1929. —J. Tominšek, Prvo sestavno nabiranje slovenskih narodnih napevov, Ĉasopis za zgodovino in narodopisje, Maribor 1937. — B. Merhar, Ljudska pesem, Zgodovina slovenska slovstva, I, Ljubljana 1956. — Z. Kumer, Slovenske ljudske pesmi 2 napevi. Poroĉilo o glasbenem gradivu, nabranem 1906—1914 pod Štrekljevim vodstvom, zdaj v Glasbeno narodopisnem institutu v Ljubljani, Slovenski etnograf, 1959. — Ista, Rudeţeva zbirka sloven skih ljudskih pesmi, ibid., 1968.—■ M. Ramovš, Problem zapisovanja individu alnih variacij rezijanskega plesa, Rad XV kongresa Saveza udruţenja folklorista Jugoslavije u Jajcu 1968, Sarajevo 1971. Z. Kr. UMJETNIĈKA. Prva pojava umjetniĉke muzike na slovenskom

etniĉkom podruĉju datira u vrijeme pokrštavanja, kada ovamo u okviru liturgijskog pjevanja dolazi koral. Usklik »Kyrie eleison«, s kojim je narod zapoĉeo neposredno sudjelovati u bogosluţju, postao je, zajedno sa slovenskom narodnom pjesmom, a djelomice i s elementima njemaĉke crkvene pjesme, bitan ĉinilac u nastajanju i oblikovanju melodijske forme slovenske srednjovjekovne crkvene pjesme. Ona se razvila od XI do XV st., o ĉemu svjedoĉe razliĉiti izvori, kao npr. tzv. »Stiski rukopis« (XIII st.) i »Vocabolario Italiano e Schiauo« (1607). Usklik »Kyrie eleison« imao je znaĉajnu ulogu i kod ustoliĉavanja koruških vojvoda na Gosposvetskom polju, o ĉemu govori uklopljena reĉenica o pravima vojvode u Schwabenspiegelu (XIII st., izvor iz XI st.). Dokumenti o muziĉkom stvaralaštvu u srednjem vijeku dosta su skromni, no ipak dovoljni, pa je rekonstrukcija bar donekle izvediva. U okviru liturgijske muzike vaţni su kodeksi nastali u samostanima na slovenskom podruĉju ili pak ovamo donijeti iz drugih krajeva. Najstariji fragment muziĉkog liturgijskog rukopisa (Ms. 6), najvjerojatnije iz X st., pisan je u sanktgallenskoj notaciji. Iz razdoblja XII—XV st. poznati su brojni rukopisi (antifonariji, graduali, misali) u kojima su se upotrebljavale razliĉite notacije (kvadratna, predrombiĉna, rombiĉna). Medu tim je dokumentima, npr., psalterij s himnarijem donijet u Sloveniju u XII ili poĉetkom XIII st., odakle je kasnije prenesen u Ĉešku, imi

3* ttjftmfttne-ter' *

Kamniski rukopis, prva polovina XIII st.

fiim qiii ftini ettr»n*iln?5 mai no iir

iij impijs fcrl m kijrsDmim iiohiiitismci flt .i Antifonar. Ljubljanski franjevaĉki samostan, XV st.

.

zatim bogato iluminiran »Kranjski misal« (1491), kao i list i kog rukopisa« (Ms. 8, III), koji sadrţi i neliturgiĉku pjei koju je melodija oznaĉena solmizacijskim slogovima. Moţe se, dakle, zakljuĉiti da je u Sloveniji još prije srednjega vijeka bilo poznato višeglasje. To potvrĊuju ĉanstva Pavla Santonina, koji je 1486 i 1487 pratio biskup; Carla da Caorle na njegovim obilascima slovenskih pc juţno od Drave. Iz njih proizlazi da je crkveno pjevanje visokoj razini, te da se nije bitno razlikovalo od onog sa za] evropskog podruĉja. Svjetovnu su muziku u spomenutom razdoblju posr njemaĉki Minnesangeri. Medu njima su bili, npr., Ulri< Lichtenstein, od kojega potjeĉe obavijest da su ga u Kc pozdravili na slovenskom jeziku, te Oswald von Wolke za kojega se znade da se uz ostale jezike sluţio i slovenskim tovno su muziciranje njegovali brojni drugi muziĉari, oc su tek neki poznati, i to od XIII st. nadalje. Citirana Santo poruka dopušta pretpostavku da su krajem XV st. u SI djelovali muziĉari u stalnoj sluţbi na pojedinim svjetovnin rovima te u nekim crkvama. Medu njima je vjerojatno ljudi slovenskog podrijetla, koji su uglavnom radili izvar uţe domovine. Jedan od njih bio je i Franciscus de Pav koji se izjasnio za ĉovjeka iz Slovenije, rodom iz Ljubljane ( quod est natione sclauus videlicet de lubiana . . .«). Izvor g minje 1463 kao notara i orguljaša biskupa u Dubrovniki: se nalazio još 1481. Isto tako spominje se 1472 kao ĉlan i mentalnog ansambla u gradiću Fano, juţno od Pesara, Andrej, sin Petrov, takoĊer podrijetlom iz Ljubljane. Sliĉ primjera sigurno bilo i više, no zbog necjelovite, odnosno znate graĊe, te vrlo ĉesto latiniziranih, germaniziranih ili rc ziranih imena, mogućnosti za rekonstrukciju najĉešće sv male ili nikakve. Postojanje instrumentalne, osobito svjetovne muzike po; potvrĊuje i muziĉki instrumentarij, koji je zastupljen u slov srednjovjekovnoj likovnoj umjetnosti, a moţe se pratiti od . nadalje. Najbrojnije su saĉuvani dokumenti iz XIV i XV : njima se nalaze sve vrste instrumenata: instrumenti sa 2 — medu njima i oni s klavijaturom — duhaĉki i limeni instrui kao i udaraljke. Slikali su ih strani i domaći slikari. Najvjero se u likovnoj umjetnosti nisu pojavljivali samo zbog ikonogr razloga, već i zato što su se instrumenti upotrebljavali u i dnevnom ţivotu. S obzirom da su se u Sloveniji pojavili svi ra tipovi muziĉkih instrumenata, karakteristiĉni za isto dol evropskom zapadu, moţe se zakljuĉiti da se razvoj organo] na tom prostoru podudarao s onim u srednjoj Evropi. Od kraja XV st. naovamo povijesna je graĊa sve ops( Muziĉari slovenskoga podrijetla susreću se u doba renesai djeluju u većem broju izvan domovine, pridonoseći razvoj padnoevropske muzike. Krajem XV i poĉetkom XVI st. p< su Jurij (Georg) Slatkonja (Slatkonia, Slakana, Slakany, Ch pus; 1456—1522) iz Ljubljane, voĊa dvorske kapele Mat lijana I, koju je razvio u izvrsno umjetniĉko tijelo, i Bali Praspergius, za koga se ne zna ni datum roĊenja, ni smrti je podrijetlom iz Mozirja u Savinjskoj dolini, a djelovao j magister muzike na sveuĉilištu u Bazelu, gdje je 1501 ol svoje djelo »Clarissima plane atque choralis mušice inter] tio«. U kasnijim desetljećima XVI st. poznat je niz muziĉa dvorovima u Beĉu, Pragu, Innsbrucku i dr., od kojih su i komponirali, kao npr. Michael Globogger (Glabocker der Ret

SLOVENSKA MUZIKA

ANĐEO SVIRAĈ. Detalj freske, Godešić, XV st.

SLOVENSKA MUZIKA Globokar), Michael Carbonarius (Voglar), Mathes »singer« iz Celja, Georg (Jurij) Khnes (Khness, Khnies, Knez), te Jacobus Gallus {Handl, 1550—1591), autor misa (»Selectiores quaedam missae«, 1580), moteta (»Opus musicum« I—IV, 1586, 1587, 1590) i svjetovnih zborova (»Harmoniae morales«, 1589, 1590; »Moralia«, 1596). U svojim se djelima Gallus djelomice oslanjao na tehniku nizozemske i prije svega venecijanske škole. Iako se još vezao na vokalnu polifoniju, svojim je kompozicijama pomogao pripremiti put u novija, monodiji bliţa nastojanja. Ubraja se u znaĉajne liĉnosti evropske muziĉke renesanse. Navedeni muziĉari, a vjerojatno i mnogi drugi njihovi suvremenici, našli su izvan domovine veće mogućnosti za umjetniĉki razvoj i priznanje. U Sloveniji su, naime, razvojne prilike bile zbog razliĉitih uzroka nepovoljnije, nego u drugim austrijskim pokrajinama. Usprkos tome i u Sloveniji je muziĉki ţivot bio razmjerno ţiv, naroĉito u glavnom gradu tadašnje vojvodine Kranjske, u Ljubljani, koja je bila sjedište biskupije s knezom biskupom na ĉelu, te su u njoj uz graĊane stanovali i brojni plemići, od kojih su neki njegovali i muziku. Izvori govore da su u tom gradu postojali i Meister-singeri (1584 umro je, na primjer, Balt-hasar, ain Vctus Slauorum Decalogus, Meistersin-ger), gradski piskaĉi (Stadtthurner, Stadtfimplcx Tcxtus, vtcunpfeifer) i violinisti (Stadtgeiger) kao i cjue cmcndapokrajinski trubi jaĉi ( tus. Feldttrompeter, Tijlart T>effct Safumii,nahuliku skiji landschaftliche Trom-peter, TrubtTupopraulcne. Landestrompe-ter). Svirali su limene i duhaĉke instrumente, ţiĉane instrumente, a neki su od njih moţda i komponirali, no dokaza za to nema. Poznato je mnogo naziva za njih. Imali su jednaku ili srodnu ulogu kao i njihovi suvremenici u srednje i Kit hzhe Bogu sltishiti.Ta ima oh gradovima zapadne Evrope. Ne rotyfe vnuznu Per Bofym Vaţne rezultate u Inu nekar ne kradi, Falsh pryzlia Sloveniji dala je na ranu muziĉkom podruĉju i reformacija. S tim u vezi Eni psalmi, odlomak, 1567 znaĉajna je prva slovenska pjesmarica (»Eni Psalmi«, 1567) s napjevima djelomiĉno iz slovenskog srednjovjekovnog crkvenog repertoara. Pjesmarica se upotrebljavala u školanu i crkvama. Pjevanje je bilo jednoglasno ili višeglasno, a u crkvi su ponekad sudjelovali i instrumentalisti, koji su, dakako, bili najaktivniji u svjetovnom muziciranju. Crkvenu muziĉku praksu, a djelomice i svjetovnu, vršili su najviše kantori slovenskog ili njemaĉkog podrijetla, šireći protestantski koral i muziku renesansnog stila. Jedan od njih bio je Wolfgang Stric-cius (prije 1570 — nakon 1611) ĉija zbirka »Neue Teutsche Lieder« (1588) datira iz Ljubljane. Unatoĉ preteţno polifonom slogu Striccius u njoj odaje sklonost i za homofoniju. Krajem XVI i poĉetkom XVII st. protureformacija ponovno oţivljuje muziĉko stvaralaštvo u katoliĉkim krugovima, koje je u doba protestantskog uspona bilo potisnuto. Za sve veću brigu oko muzike zasluga je isusovca i ljubljanskog kneza-biskupa Tomaţa Hrena {Chron, 1560—1630). Iz bogate dokumentacije (»Inventarium librorum musicalium ecclesiae cathedralis labacensis«, 1620; brojni muziĉki rukopisi i tiskana djela iz XVI i poĉetka XVII st.) moţe se zakljuĉiti da su muziĉka nastojanja, kako s podruĉja crkvene muzike, tako i svjetovne, bila uspješna. U stil skom se pogledu oĉigledna prednost pridavala venecijanskom smjeru, te renesansa doţivljava snaţan zamah, nadoknaĊujući brzo sve što je bilo propušteno u proteklom stoljeću. Poĉetkom XVII st. i na slovensko podruĉje prodire barok, koji se svojim razvojnim fazama proteţe sve do prve polovine XVIII st. Širio se i uĉvršćivao na razliĉite naĉine. U tom su pravcu djelomice pridonosili i gradski muziĉari, a još više mu ziĉari u plemićkim i crkvenim kapelama, te ljubljansko isusovaĉko kaza lište, u kome je muzika zauzimala vaţno mjesto. Najsnaţnije se barok vinuo krajem XVII i poĉetkom XVIII st., keda je njegov glavni nosilac bila Academia Philharmonicorum, osnovana u Ljubljani 1701. Vaţnost toga stila uzdiţu i gostovanja talijanskih opernih pjevaĉa, kojima u prvoj polovini XVIII st. zapoĉinju ĉesta izvoĊenja talijanskih opera, pojava raširena u Ljubljani još do druge polovine XIX st.

383

U isto doba sve više raste broj domaćih i stranih muziĉara, no domaći, meĊu kojima je bilo i kompozitora, još uvijek odlaze u tuĊinu. Za razvoj varijacijske suite znaĉajan je Isaac Posch (Poschius, Poš; ? — oko 1622), ĉija

narodnost još nije definitivno utvrĊena. On je svojim djelom znatno pridonio ranobaroknoj slici slovenskog podruĉja, što se ne moţe ustanoviti za neke njegove suvremenike, koji su oĉito bili slovenskog podrijetla, kao, npr., Gabriel Plautzius (Plautz, Platz, Plautius,Plavec; oko 1590 — 164i),sa nadimkom Carniolus, autor zbirke »Flosculus verna-lis« (1622), koji je na dvoru izbornog kneza u Mainzu uveo AnĊeo sviraĉ, slika na stropu crkve sv. Andrije u Gosteĉama, XVII st. koncertantni stil. Joannes Baptista Dolar (Dollar, Tollar, Tolar, Thollar, Tholary; oko 1620—1673), bio je podrijetlom iz Kamnika blizu Ljubljane; povremeno je djelovao u okviru ljubljanskog isusovaĉkog kolegija (1645—47, 1656—58), a zatim u Passauu i Beĉu. On je ostavio opseţan opus: mise, psalme, instrumentalne sonate i balete. Orijentirao se u visoki barok, te se uvrstio u najznaĉajnije predstavnike starije generacije beĉkog kompozitorskog kruga u drugoj polovini XVII st.

ILOSCVIVi VES-NALlt, S

A C RAS

CANTIONES, MISSA^ALIASOVE ,

LAVDES B. MARIJ« eONTININS, i

l.

4. ;.

(.

& t.

Cmt ttjft Cemrtt, AVTHORE TmiifiiMtDemmt, D. 10AKSIS ICHI'VICARDI

p 5.tLlmf./«Gim. tttteum. m Pm. tka, cifttliU*i>flr:

BASSVS,

G. Plautzius, Flosculus vernalis, naslovna strana

i

SLOVENSKA MUZIKA

384

HEGE

ACADEMIA PHIL HARMONICORUM JU A ft A CI .

.

.

.

METROPOLI CARNIĈLl^; ADUNATORUM. -

■

•

■

■

•

!

.

:

■

;

'

»Uia Academiae Phil-Harmonico* um Labacenfiunf, tnttf»lrc|aot jam aflnostn. boatac.aft iob fineip anni pršm i poft mil Icfim u placitopa£l»finisliiceft,utnĐatannjmttarinonicofub r iode conocnatiooe koneftjreitecntur.fetl ctiamptrkav jusmoĊi "conccttadonem cemporalem, Ćaelcftcm itlani astcmilm duraturam pie !r> tncntim rerocem: hine pro AcademicoSymbolo Orgaouro D. Virginis C*ciu«, cu. ju»cacn»!,dumfuaTemin tenk HaMoniam dirFuderunf, omnem umencaelam vetfui perfUveiunt, ele&um fuii cum Icmmate : REĆREAT, MENTKJUE PERENVIA MONSTR&T. ' "■ * •' ' II. Ac*>

Mnogi su kompozitori u to vrijeme djelovali i na domaćem, slovenskom tlu, davši znaĉajan doprinos svojom muzikom za isusovaĉke kazališne izvedbe, oratorijima, misama, triosonatama i drugim kompozicijama s podruĉja svjetovne i crkvene muzike. MeĊu njima valja spomenuti muziĉkog direktora spomenutog isusovaĉkog kazališta Janeza Jurija (Johann Georg) Ho-

zhevara {Gottscheer, Gotscheer, Gottseer, Hoĉevar; 1656— — 1717), Mariana Tshadesha (Ĉadeţ; ?— 1718), Mihaela Omersa (Omerza; 1679—1742) i Jurija Leges Academiae Philharmonicorum, odlomak (Georg) Blatniga {Wlatnig, Blatnik; 1693 — nakon 1718). Tu su još Johann Jakob Labassar pl. Lauben-burg (1656—1703), utemeljitelj »Academiae Philharmonicorum« Joto«« Berthold pl. Hoffer (1667—1718), Johann Caspar Goschel (?— 1716), Janez Krstnik (Johannes Baptista) Poliz {Polz, Polec; 1685—1750) i Wolffgangus Conradus Andreas Siberau (1688— —1766). U tom je razdoblju u Ljubljani djelovao i Giuseppe Cle-mehte Bonomi, dirigent kranjskog vicedoma. Bio je podrijetlom Talijan, no njegove izjave dopuštaju pretpostavku da je on, kao i njegovi preci roĊen negdje u Kranjskoj, dakle u Sloveniji. Za boravka u Ljubljani, Bonomi je napisao operu »II Tamerlano« koja je 1732 izvedena u vicedomskoj palaĉi. Uporedo s promjenom društvenih odnosa, u drugoj polovini XVIII st. mijenjaju se i muziĉke prilike. Dotadašnji nosioci muziĉkog ţivota i rada, kao što su gradski muziĉari, Academia Philharmonicorum i isusovaĉko kazalište, postupno nestaju. Prestankom njihove djelatnosti smanjuje se i siizuje opseg muziĉkog stvaralaštva. Zabiljeţeno je tek muziciranje diletanata, kao i izvoĊenje opera, koje su se od 1765 prikazivale u Stanovskom kazalištu u Ljubljani. Kao i ranije, tu i sada gostuju talijanske kazališne druţine, a od 1779 i njemaĉke. Osnivanjem Filharmoniĉne druţbe (Philharmonische Gesellschaft) 1794 u Ljubljani, obnavlja se koncertno muziciranje, no sada s drukĉijim ciljevima i drukĉije organizirano, te je doţivjelo opseţan zamah, a i kvalitetno se uzdiglo. Dokumenti (»Musicali-en-Catalog der PhilharmonischenGesell-schaft«, 1794—1804) potvrĊuju da se potkraj XVIII i poĉetkom XIX st. ras-cvala muziĉka klasika, i to više u izvo-dilaĉkoj praksi nego u stvaralaštvu. Nekoliko kompozitora iz slovenske sredine i tada je djelovalo u tuĊini. MeĊu njih se moţe uvrstiti i kompozitor vokalno-instrumentalnih djela Amandus Ivanĉiĉ (Ivanschitz, Ivansch-iz, Ivancic) iz sredine, odnosno poĉetka druge polovine XVI11 st., ĉije podrijetlo još nije utvrĊeno; u svojim je instrumentalnim djelima slijedio . , Anaeo svirac. Crkva sv Antuna r>rn7cmć*>

XVIII st

tipa; do sada je poznato njegovo djelovanje u samostani Trost kod Graza i u Grazu. U tuĊini su radili i Ljubljanĉai (Francesco) Pollini (1762—1846) ijurij (Georg) Mihevec {! Micheuz; 1805—1882): Pollini u Milanu, a Mihevec na Beĉu, a zatim u Parizu te u Mennecvju kraj Pariza. Ob prihvatila klasiĉne tekovine, a Mihevec u svojim kasnijim zicijama i romantiĉne. Po umjetniĉkom znaĉenju znaĉajniji pripada svakako Polliniju, koji je svojim djelima znatno ) razvoju klavirske tehnike. Na prijelazu i u prvoj polovini XIX st. u Sloveniji in kompozitora. Od umjetnika roĊenih na slovenskom tlu naturaliziranih vrijedni su spomena ponajprije Jakob Ţupa pan; 1734—1810), autor male opere »Belin« (oko 1780), brojne kompozicije unatoĉ oslanjanju na kasni barok 0 prema ranom klasicizmu, zatim Janez Krstnik (Johann 1 Novak (oko 1756—1833), predstavnik ranog klasicizma istakao scenskom muzikom za »Figara«, prema komediji seli dan ali Matiĉek se ţeni« A. T. Linharta, pa stvaralaĉki Gašpar Mašek (Maschek; 1794—1873) te tehniĉki vješt, ] orijentiran simfoniĉar Ferdinand Schiverdt (oko 1770Slovenskoj muzici toga vremena mnogo su pridonijeli još chori ljubljanske katedrale Anton Holler (oko 1760—1826) Benedict Dussik (Dussek, Dušik; 1765 — poslije 1816), potkraj XVIII st. bio instrumentalist i orguljaš ljubljan: tedrale, a neko vrijeme i dirigent Stanovskog kazališta Josef Benesch (Beneš; 1795— —1873), za koga se zna da je dvadesetih godina XIX st. vodio koncerte ljubljanske Filhar-moniĉne druţbe. Sigurno je da su i Dussik i Benesch za boravka MERCATO u Ljubljani i komponirali. Dl Pod utjecajem slovenskog nacionalnog pokreta poĉinje se MALMANTIl tridesetih i ĉetrdesetih godina XIX DRAMA CIOCOSO PER MO: st. muziĉka situacija naglo Dl POLISKNO FEGH mijenjati; raĊa se ţelja za PASTOR ARCADE osamostaljenjem muziĉkog DA RAPFKHSSNTARSI stvaralaštva. Od toga se doba muziĉka NELL' AUGUSTA CT1 nastojanja kreću u dva pravca. Tamo Dl LUBIANA gdje je prevladavao njemaĉki IL CARNEVALE DEL lji element, a to je na reproduktivnom DB0ICATO podruĉju u okviru Filharmoniĉne ALL* rLLUffnUSSIMB druţbe i Stanovskoga kazališta (od ED .CELLENTISSIME DAME 1862 Deţelno gledališĉe), nastavilo se E < VALIEfU DELLA ranijim smjerom. Slovenska SUDET. TA CITTA. nastojanja, od toga vremena na muziĉkom polju udruţena s Štampalo >n Luhiana apreflo d // Afercato di Ma njemaĉkim, krenula su Libreto tiskan u Ljubljani 1763 p vlastitim putevima. gostovanja talijanske o] Bio je to razvojni proces koji je mnogo zahtijevao. U nje slovensko muziĉko stvaralaštvo konkretiziralo u okviru ! skog društva (1848), ĉitaonica (od 1860) i Dramatiĉnoga tva (1867). U to se vrijeme Ljubljana postepeno razvija turno središte slovenskog etniĉkog podruĉja, a muziĉki s< odvija u Glasbenoj matici (1872), Cecilijinom društvu i Operi Slovenskog deţelnog gledališĉa (1892). Parale! povećava broj reproduktivnih tijela, kao i njihov kvalil iz jednostavnih vokalnih i instrumentalnih ansambla iz kvalitetna muziĉka udruţenja. Potkraj XIX st. ojaĉala je slo operna reprodukcija, a osnivanjem orkestra Slovenske monije (1908) stvorene su nove mogućnosti za koncertni ; Istodobno se povećava broj tiskanih kompozicija, a p izlaziti i prvi slovenski muziĉki ĉasopisi (»Cerkveni glasi 1878—1945; »Glasbena zora«, 1899—1900; »Novi akordi« —14), kao i samostalne muziĉke publikacije. U drugoj polovini XIX st. stvorene su sve organiz; forme potrebne za normalan muziĉki ţivot, a sazreli su i za dalji razvoj. Tako su se slovenske muziĉke ustanove, . vodilaĉkim vrstama, naĉinu rada, kvantitetom i kvalitete jednaĉile s institucijama koje su bile u njemaĉkim ruka Paralelno s brigom za muziĉku reprodukciju išao je i formiranja novih vidika u stvaranju umjetniĉke muzike. S rom da se muziĉko stvaralaštvo moralo podrediti nacior zadacima i ciljevima, došlo je sredinom XIX st. do priv nog odstupanja od evropske muziĉke tradicije. Sada su se, 1 traţila vokalna djela s rodoljubnim tekstovima. Iako su te bili vaţniji od muzike, ona je ipak morala biti ugodna, m jom pjevna, a tehniĉki što jednostavnija. MeĊu kompozit ranoklasiĉno koji su njegovali takvu vrstu su bilioblikoMiroslav Vilhar (1818— •

• urazs°se,

i •

i

vanje mannheimskog

SLOVENSKA MUZIKA

Tabulatura za lutnju iz pasijske igre, Škofja Loka

i djelomice Gregor Rihar (1796—1863). Kompozicijski stavak njihovih djela bio je reduciran na jednostavno shvaćenu klasiĉnu tehniku, a sa stilskom orijentacijom tadašnje evropske muzike nije imao nikakve veze. Ostvarenja tih kompozitora bila su znaĉajna najviše kao izvršenje zadatka u okvirima nacionalnog pokreta, premda se ona u estetskom pogledu ne mogu vrednovati evropskim mjerilima. Krajem pedesetih godina XIX st. situacija se poĉela osjetno mijenjati. Slovensko muziĉko stvaralaštvo krenulo je k romantizmu, stilu dotaknutom na kratko već ĉetrdesetih godina {Josip Tomaţevec, 1824—1851). MeĊutim, sada su realno bili sazreli svi uvjeti. Romantizam je trajao više desetljeća i ostavio je vidne tragove, kako u ranijoj fazi, tako i u kasnijoj, zreloj, obuhvaćajući sve muziĉke vrste raširene i u zapadnoevropskoj muzici. Kompozitori iz toga razdoblja dali su vaţne doprinose slovenskoj muziĉkoj kulturi. Jedan od prvih bio je Kamilo (Camillo) Mašek (Maschek; 1831—1859) i neposredno poslije njega Davoriti Jenko (1835—1914), ĉija djela nakon 1863 pripadaju preteţno srpskoj muziĉkoj kulturi. Nakon njih dolaze još brojni suvremenici, medu kojima trojica ĉine svojevrstan vrhunac toga razvojnog razdoblja u Sloveniji. To su Benjamin Ipavec (1829—1908), autor izvrsnih solo-pjesama i prve slovenske romantiĉne opere s povijesnom tematikom (»Teharski plemići«), zatim Fran Gerbiĉ (1840—1917), kompozitor vrijednih orkestralnih djela, kao što su Simfonija u Gduru, dvije »Jugoslavenske balade«, »Jugoslavenska rapsodija«, dvije opere (»Nabor«, »Kres«) i solo-pjesama, te Anton Foerster (1837—1926), koji je svojim solo-pjesmama, zborovima, komornim (»Tri slovenske pesmi za gudaĉki kvintet«) i orkestralnim kompozicijama (»Slovenska suita«), kantatama (»Domovini«) i operama (»Gorenjski slavĉek«, »Dom in rod«) takoĊer obogatio slovensku umjetniĉku muziku romantiĉnog razdoblja. S dotjeranom tehnikom svoga muziĉkog opusa i Foerster je pozitivno utjecao na kompozitorske generacije koje su tek dolazile. Što se nacionalni pokret više bliţio ostvarenju svojih ciljeva, to je potraţnja za angaţiranom muzikom bivala manjom, a time su umjetniĉki kriteriji postajali sve vaţniji. Nastojanje da se slovenska muzika dovede u sklad s aktualnom evropskom muzikom postalo je sve vidljivije, samo se ta tendencija na prijelazu u XX st. i nešto kasnije, nije mogla snaţnije oĉitovati. Prevladava orijentacija kasne i nove romantike, a oslanjanje na elemente slovenskog narodnog melosa naglašenije je nego ranije. Središnje kompozitorske liĉnosti u tom razdoblju bili su Josip Ipavec (1873—1921) koji je sklonost novom stilskom razvoju potvrdio svojim klavirskim kompozicijama i solo-pjesmama, zatim Risto Saviti (Friderik Sirca; 1859—1948), autor triju opera (»Lepa Vida«, »Matija Gubec«, »Gosposvetski sen«), Emil Adamiĉ (1877—1936), zapaţen naroĉito svojim zborovima, pa kompozitor umjetniĉki snaţnih solopjesama Anton Lajovic (1878—1960) i Gojmir Krek (1875— 1942), kome pripada posebna zasluga kao ideologu slovenske muzike prvih desetljeća XX st., usmjerenom u suvremenija kretanja. U tu skupinu ide u svom ranom stvaralaĉkom razdoblju i Fran Serafin Vilhar (1852—1928) koji je kasnije djelovao u Hrvatskoj. Po umjetniĉkim pogledima u tu se generaciju moţe uvrstiti i Janko Ravnik (1891 —), kompozitor izvrsnih solo-pjesama, zborova i djela za klavir, koji se u izrazu i tehnici u nijansama ponekad pribliţuje impresionizmu.

385

Po završetku Prvoga svjetskog rata, bitno su se popravili uvjeti za razvoj muziĉkog stvaralaštva u svim pravcima. U Ljubljani je 1919 utemeljen Konzervatorij Glasbene matice (od 1926 Drţavni konzervatorij, od 1939 Akademija za glasbo), a 1935 osnovana je Ljubljanska filharmonija. Pojavljuju se novi muziĉki ĉasopisi (»Pevec«, 1921—38; »Zbori«, 1925—34; »Nova muzika«, 1928—29), a 1934 utemeljen je u Ljubljani Glasbeno narodopisni institut, kojim zapoĉinje i etnomuzikološka djelatnost. Na muziĉku stilsku orijentaciju s poĉetka XX st. sada se nadovezuje više mlaĊih kompozitora, koji su na granici izmeĊu kasne i nove romantike, ali neki od njih prihvaćaju i novu izraţajnost. U toj generaciji vaţno mjesto pripada Lucijanu Mariji Skerjancu (1900—1973), ĉiji su vrhunski dometi na podruĉju klavirske (»Preludes«, »Nocturnes«), komorne (IV i V gudaĉki kvartet) i orkestralne muzike (5 simfonija, koncerti). Blaţa Arniĉa (1901—1970) privlaĉila je gotovo iskljuĉivo orkestralna muzika (9 simfonija, simfonijske pjesme »Pesem planin«, »Ples ĉarovnic«, »Zapeljivec« i dr.), dok se nešto mlaĊi Marjan Kozina (1907— 1966) osobito istakao na podruĉju orkestra (Simfonija), opere (»Ekvinokcij«), kantate (»Balada Petrice Kerempuha«) i solo-pjesme. Postromantiĉnom stilu ostali su vjerni još neki kompozitori poslije Drugoga svjetskog rata, tradicionalisti koji u zvukovnom pogledu teţe suvremenijem shvaćanju muziĉkog stvaralaštva. To su Uroš Krek (1922—), autor tehniĉki izvrsnih i izraţajno karakteristiĉnih kompozicija (»Inventiones ferales«, »Concertino« za piccolo), zatim Zvonimir Cig-liĉ (1921—) ;rpee caui »5ttelu.b)to prao cup. (1 di s djelima široke izraţajno-sti (»Obreţje E mortis auzra ms foati um poni teatix * m

plesalk« za orkestar). Dane Škerl (1931—), kompozitor izrazite vedrine . (»Serenada« za gudaĉe, »Sinfonia monotematica«), pa u svom prvom razdoblju i Janez Mati-ĉiĉ (1926—), te Alek-sander Lajovic (1920 —) i neoimpresioni-zmu usmjeren Vladimir Lovec (1922 Još u punom jeku tradicionalizma javljaju se Odlomak responzorija, XVIII st. dvadesetih godina u Sloveniji nova aktualna naziranja, ekspresionizam, neo-barok i neoklasicizam, kojima zapoĉinje pokret za prekidanje s tradicijom i stvaraju se temelji za dalji razvoj u dva smjera. Prvi glasnik novog bio je Marij Kogoj (1895—1956), koji se kao ekspre-

Stanovsko gledališĈe u Ljubljani, prva polovina XIX st.

sionist oĉitovao već u svojim solo-pjesmama i klavirskim kompo-

SLOVENSKA MUZIKA

386

LJUBLJANSKA OPERA

zicijama, a posebno u operi »Crne maske«. Nova gledanja sustavno je sistematizirao Slavko Osterc (1895—1941), koji je u svom neoklasicistiĉki zasnovanom kompozitorskom slogu (»Suita« za orkestar, »Passacaglia in koral« za orkestar) dokazao vrijednost naĉela atonalnosti i dodekafonske tehnike (»Sonate pour violoncelle et piano«, »Nonet«, »Quatre pieces symphoniques«). Osterc je slovensku muziku na prijelazu iz dvadesetih u tridesete godine odluĉno usmjerio u pravcu novih evropskih muziĉkih stilova. Za novo su se shvaćanje opredijelili mnogi slovenski kompozitori. Ekspresionistiĉkim su putem išli Matija Bravnilar (1897 —; opera »Hlapec Jernej in njegova pravica«, »Simfoniĉna antiteza«, »Sinfonia stretta«), Srećko Koporc (1900—1965) i Vilko Ukmar (1905 —i »Druga Simfoniĉna poema«, »Sentence« za klavir, »Astralna erotika« za glas i klavir). Neovisno od Osterca, ali u biti istim putem išao je Danilo Švara (1902 —; Druga simfonija, Klavirski trio, »Concerto grosso dodecafono«), a za njima su slijedili najprije Pavel Šivic (1908 —), Marijan Lipovšek (1910 —), Franc Šturm (1912—1943), Demetrij Zebre (1912—1970) i Primoţ Ramovš (1921—). Ovo poletno razdoblje u daljem je napretku zaustavio Drugi svjetski rat. Ipak su i u njemu nastala znaĉajna ostvarenja (zborovi, solo-pjesme, klavirska, komorna i pojedinaĉna orkestralna djela) brojnih stvaralaca, tematski inspiriranih narodnooslobodilaĉkom borbom (Marjan Kozina, Karei Pahor, Pavel Šivic, Franc Šturm, Rado Simoniti i dr). Nakon osloboĊenja uvjeti su se u poredenju s ranijim razdobljima temeljito promijenili. Uz Operu Slovenskog narodnog gledališĉa u Ljubljani, djeluje još i Mariborska opera, a 1947 ponovno je utemeljena Slovenska filharmonija s vlastitim orkestrom. Osim Simfonijskog orkestra Radio-televizije Ljubljana osnivaju se novi orkestri, komorni ansambli i brojni pjevaĉki zborovi. Akademija za glasbo reorganizira se u samostalnu Visoku školu (1945), a na Filozofskom fakultetu ljubljanskog Univerziteta utemeljen je Odjel za muzikologiju (1962). I muziĉka periodika poprima nove dimenzije (»Slovenska glazbena revija«, od 1952 do 1960; »Naši zbori«, od 1946; »Grlica«, od 1953; »Muzikološki zbornik«, od 1965). U novim uvjetima snaţno se razvijaju sve grane muziĉkog djelovanja: stvaralaštvo, muziĉka reproduktivna umjetnost, muzikologija i dr., ĉemu pridonosi niz nadarenih muziĉkih radnika. Nakon stanja u kojemu se slovenska muzika našla za Drugoga svjetskog rata, javlja se akademizam koji je trajao do oko 1950, nastojeći obnoviti kasnu i novoromantiĉnu tradiciju, usmjerujući je u pravcu izvanumjetniĉkih utjecaja. Postromantiĉni tradicionalizam nastavlja se, doduše, i dalje, s naglašenom sklonošću za traţenjem novog zvuka. Ekspresionisti i neoklasiĉari nastavljaju i poslije tridesetih godina svoj ranije zapoĉet put te stvaraju umjetniĉki zrela djela. To su uz Danila Švaru, Vilka Ukmara i Sreĉka Koporca osobito Pavel Šivic (»Sosredja« za orkestar i recitatora, opera »Cortezova vrnitev«), Marijan Lipovšek (II i III suita), Primoţ Ramovš (»Simfonija 68«, »Antiparalele« za klavir i orkestar, »Polvgram« za violonĉelo i klavir, »Theme donne« za trombon i ansambl). Uz navedene kompozitore nastupa i mlaĊa generacija, koja osim atonalizma i dodekafonije uvodi i novije tekovine, serijelnu, konkretnu i elektronsku muziku, upuštajući se u eksperimentiranje i u totalnu organizaciju. U njoj su Janez Matiĉiĉ (»Cosmophonie« za klavir i magnetofonsku vrpcu, »Formes« za magnetofonsku vrpcu), pa Vinko Globokar (1934 —; kantata »Voie«, »Etude pour folklore« I za 19 solista i II za orkestar, »Concerto grosso« za 5 solistiĉkih instrumenata, zbor i orkestar, »Discours IV« za 3 klarineta), Milan Stibilj (1929 —; »Mavrica« za magnetofonsku

vrpcu, »Apokatastasis — Slovenski rekvijem« za tenor, : orkestar, »Zgošĉanja« za trombon, 2 klavira i udaraljke), / trić (1931 —; »Nuances en couleur« za instrumentalni an »Integrali v barvah« za orkestar), Alojz Srebotnjak (1931 — venzione variata« za klavir, »Microsongs« za glas i 13 ins nata, Koncert za harfu i orkestar), Jakob Jeţ (1928 —; 1 »Do fraig amors«), Darjan Boţić (1933 —; »Collage sont altklarinet i 8 izvodilaca, »Requiem —■ Collage sonores« z; netofonsku vrpcu), Pavle Merku (1927 —), Lojze Lebiĉ (19 i Igor Štuhec (1934 —). Premda istomišljenici u novim s njima muziĉkog stvaralaštva, kompozitori se u primjeni ra tehnika meĊusobno dosta razlikuju; jedni su radikalni, umjereni, no još uvijek djelomice povezani uz prvo ra; moderne. Njihov razvojni put još nije dovršen. Pokreti uzrokuju svojim ostvarenjima vjerojatno neće ostati bez odr< utjecaja na budući razvoj. Rezultati što ih biljeţi vrijeme od poĉetka XX st., a < od dvadesetih godina pa sve do današnjih dana, svjedoĉe o ukljuĉivanju slovenske muzike u evropski muziĉki okvir kao c Stvaralaĉka praksa u pogledu stilske orijentacije i kompoz tehnike izjednaĉena je sa stanjem u drugim evropskim zen Istodobno ona donosi svoje specifiĉnosti, uvjetovane znaĉ duhovnog ustrojstva prostora s kojega potjeĉu njezini stv cathedralis ecclesiac labacensis s. Nicolai (rkp.). M. Pohlin Carnioliae, Mitteilungen des Historischen Vereines fiir Krain, 1862. Radics, Frau Mušica in Crain, Ljubljana 1877. — Th. Elze, Die sloW' protestantischen Gesangbiicher des XVI. Jahrhunderts, Venezia 1884. — kuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. — A. Trstenj vensko gledališĉe, Ljubljana 1892. — J. Mantuani, Jacob Handl (Gallus VI/l (uvod), 1899. — J. Ĉerin, Pesmi slovenskih protestantskih pesma viri in njih poraba v poreformacijskih ĉasih, Trubarjev zbornik, 190c Wasner, Uber die Messen des Jakob Handl, Mušica divina, 1913. —J. M Pasijonska procesija v Loki, Carniola, 1916. — P. A. Pisk, Das Parodiev in den Messen von Jacobus Gallus (disertacija), 1916 (obj., STMW, 1 M. Kos i F. Stele, Srednjeveški rokopisi v Sloveniji, Ljubljana 1931. — V Naši glasbeniki v ljubljanskih jezuitskih dramah, Cerkveni glasbenik, ] J. Mantuani, Razvoj slovenske glasbe, ibid., 1934. — V. Steska, Jezuitsk drame v Ljubljani, Mladika, 1935. — M. Kos, Conversio Bagoariorurr rantanorum, Ljubljana 1936. — A. Gottron, Gabriel Plautz(i6l2—1641) meister des Mainzer Erzbischofs Schweikard von Kronberg, KMJB, 1936 M. Kos i F. Ramovš, Briţinski spomeniki, Ljubljana 1937. —■ L. M. i Emil Adamiĉ, Ljubljana 1937. — /. Grafenauer, Najstarejši slovenski > icano 1943.—D. Cvetko, Risto Savin — Osebnost in delo, L 1949. — H. Hilschen, Der Musiktheoretiker Balthasar Prasperg, KMJB, : D. Cvetko, Davorin jenko i njegovo doba, Beograd 1952. — Isti, Davori — Doba, Ţivljenje, Delo, Ljubljana 1955. — Isti, Odmevi glasbene kli Slovenskem, Ljubljana 1955. — D. Ludvik, Nemško gledališĉe v Ljub 1. 1790, Ljubljana 1957. — L. M. Škerjanc, Jurij Mihevec — slovens datelj in pianist, Ljubljana 1957. — Z. Kumer, Slovenske prireditve šk bţiĉ i P t i Btlh Ljbljana 1958 D o u i n Kong n 95, 95 Ţivot i rad kompozitora Rista Savina, Beograd 1958. —• Isti, Zgodovina % umetnosti na Slovenskem (3 sv.), Ljubljana 1958—1960. — Isti, Ein unbe Inventarium librorum musicalium aus dem Jahre 1620, Bericht uber den si musikwissenschaftlichen Kongress Kassel 1959 J Pohanka(uredn

soni« Glasbenik Muzejskega društva za Slovenijo 1942 G Vale 11 (uvod), Ljubljana 1963. — Isti, Testimonianza di Paolo Santonino su] dizioni della mušica in Slovenia verso la fine del secolo XV, A Ettore I Bologna 1963. — L. M. Škerjanc, Kompozicijska tehnika Jakoba Peteli lusa, Ljubljana 1963.—D. Cvetko, Stoletja slovenske glasbe, Ljubljana 1 Isti, Jacobus Gallus Carniolus, Ljubljana 1965. — A. B. Skei, Jacob J »Moralia«, MQ, 1966. —■ D. Cvetko, La Musique slovene du XVI au siecle, Mušica antiqua, 1966. — Isti, II Tamerlano de Giuseppe Clementi mi, Essavs Presented to Egon Wellesz, Oxford 1966. — Isti, Histoire de 1 que slovene, Maribor 1967. — Isti, Das erste slowenische Gesangbuch, Ji fiir Liturgik und Hvmnologie, 1967.'— Isti, Slowenische Musik bis zur ne, Zvuk 1967, 77—78. — A. Rijavec, Glasbeno delo na Slovenskem v c protestantizma, Ljubljana 1967. —• J. Hb'fler, Rekonstrukcija srednje sekvenciarija v osrednji Sloveniji, Muzikološki zbornik, 1967. — /. Vojš ljanĉan Franciscus de Pavonibus, organist v Dubrovniku leta 1463, ibid —- A . Gottron, Gabriel Plautz — dvorni kapelnik v Mainzu, ibid., 1968 Cvetko, Die Quellen zur Biographie von J. B. Dolar, Acta Congressus H Slavicae Salisburgensis 1963, Wiesbaden 1968.— Isti, Die Musik der slowe Protestanten, Geschichte, Kultur und Geisteswelt der Slowenen, M 1968. — Isti, Gustav Mahlers Saison 1881/1882 in Laibach, Musik de tens, 1969. — J. Sniţkova, Prispevek k odnosom Jacobusa Gallusa do Prage, ibid., 1970. — J. Hojler, Tokovi glasbene kulture na Slovens] zaĉetkov do 19. st., Ljubljana 1970. —J. Sivec, Opera v Stanovskem gli v Ljubljani od leta 1790 do leta 1861, Ljubljana 1971. — Isti, Kompc stavek Wolfganga Stricciusa, Ljubljana 1972. — J. Hofler, P. Johannes I Dolar (um 1620—1673) — Beitrage zu seiner Lebensgeschichte, MF, 1 D. Cvetko, Jacobus Gallus — Sein Leben und Werk, Miinchen 1972. Rijavec, Kompozicijski stavek komornih instrumentalnih skladb Slavka C Ljubljana 1972. —■ Isti, Novejši slovenski godalni kvartet, Muzikološki z 1973. —' Isti, Slavko Osterc und die stilistische Situation seiner Zeit, uber den internationalen musikwissenschaftlichen Kongress Bonn 1970, r 973- —" S- Škerljj Italijansko gledališĉe v Ljubljani v preteklih stoletjih. ljana 1973. — V. Špendov, Organ Music in Slovenia since 1900, Lemont(I 1973. —" P- Kuret, Glasbeni instrumenti na srednjeveških freskah na J skem, Ljubljana 1973. —■ D. Cvetko, Die soziologischen und nationalen gungen fur die Wandlungen in der musikalischen Situation bei den Su d

SLOVENSKA MUZIKA — SLJEPAĈKA AKADEMIJA im 19. Jh., International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, 1974. —■ J. Hofler, Slovenska cerkvena pesem v 18. St. (disertacija), Ljubljana 1975.— D. Cvetko, Musikgeschichte der Sudslawen, Kassel i Maribor 1975. —■ M. Špendal, Glasbene predstave na odru mariborskega gledališĉa od 1785 do 1861, Maribor 1975. — A. Rijavec, Twentieth Century Slovene Composers — Slowenische Ko mponisten des 20. Jahrhunderts, Ljubljana i Koln 1975. — /. Klemenĉić, Kompozicijski stavek v klavirskih skladbah Marija Kogoja, Ljub ljana 1976. D. Co.

SLOVENSKI OKTET, vokalni ansambl osnovan 1951 u Ljubljani na poticaj slovenskih iseljenika u Americi. Prvi umjet niĉki rukovodilac bio je Janez Bole, a ĉlanovi okteta Gašper Dermota, Janez Lipušĉek, Marij Kogoj, Bozo Grošelj, Tone Kozlevĉar, Romsn Petrovĉiĉ, Artur Šulc i Tone Petrovĉiĉ; povremeno su u njemu sudjelovali Dragiša Ognjanović i Rudolf Franci. Pod umjetniĉkim vodstvom Valensa Vodušeka i kasnije Darijrna Boţica, ansambl se razvio u muziĉko tijelo vrhunske umjetniĉke kvalitete i zauzeo najuglednije mjesto medu jugoslavenskim vo kalnim sastavima. Nastavljajući bogatu tradiciju zborskog pje vanja u Sloveniji, ansambl je izgradio velik koncertni repertoar, u kojemu su podjednako zastupani renesansni madrigali i moteti, jugoslavenska umjetniĉka i narodna muzika, kao i popularne pjesme drugih naroda; posebno mjesto u njemu zauzima slovenska mu zika. S. o. dobio je najlaskavije ocjene uglednih muziĉkih struĉ njaka i kritiĉara u domovini i na gostovanjima u brojnim evrop skim zemljama, u NR Kini, SAD, Kanadi, Islandu i dr., a snimio je i niz gramofonskih ploĉa. Ĉlanovi ansambla su danas (1975) Joţe Koreš, Danilo Ĉadeţ, Peter Ambroz, Bozo Grošelj, Andrej Štrukelj, Tone Kozlevĉar, Marijan Štefanĉiĉ i Peter Care. Um jetniĉki voda ansambla je (1976) Anton Nanut. A. Rij. SLOVENSKO PEVSKO DRUŠTVO osnovao je u Beĉu 1859 Davorin Jenko uz pomoć Valentina Zarnika. Jenko je bio prvi društveni zborovoĊa. Društvo je prireĊivalo »b esede«, a sa svojim pjevaĉkim zborom sudjelovalo je na svim tadanjim slovenskim i slavenskim priredbama u Beĉu. Ĉlanovi su bili i Srbi, Hrvati i Bugari. Društvo je osobito utjecalo na slovenske studente, kod kojih je budilo nacionalnu svijest, a bilo je vaţno i za stvaralaĉki rad D. Jenka koji je komponirao za potrebe dru štva. Kad je 1862 u Beĉu osnovano Slavensko pjevaĉko društvo, što ga je vodio A. B. Fiirchtgott-Tovaĉovskv, stupila je u nj većina pjevaĉa Slovenskog pevskog društva, pa se ono iste godine razišlo. LIT.: F. Rakuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. — J. Vencajz, Spomenica o petindvajsetletnici akademskega društva »Slovenija« na Dunaji, Ljubljana 1894. — /. Prijatelj, Vloga omladine v prvem odobju mladoslovenskoga pokreta, Ljubljanski zvon, 1924, 3—12. — D. Cvetko, Davorin Jenko i njegovo doba, Beograd 1952. — Isti, Davorin Jenko, Doba — Ţivljenje — Delo, Ljubljana 1955. D. Co.

SLOW-FOX (slow-foxtrot, slovv), društveni ples dvodjelne mjere, umjerena tempa. Razvio se iz fox-trota kao njegova polaganija varijanta i uvrstio medu standardne plesove. SLUĈAJNE HARMONIJE (njem. zufallige Harmoniebildungen), prema klasiĉnom harmonijskom stanovištu, istodobne kombinacije tonova, koje nastaju zajedniĉkim zvuĉanjem nekog akorda i razliĉitih neakordiĉkih tonova, ili zajedniĉkim zvuĉanjem samih neakordiĉkih tonova. Sluĉajne su harmonije redovito diso-' nantne pa izazivaju potrebu za rješenjem (-> Akordiĉki tonovi, ■^■Neakordiĉki tonovi, -» Konsonanca i disonanca, -s» Rješenje). Ka-

rakteristiĉni »Tristanov akord« iz Wagnerove muziĉke drame Tristan i Izolda, zapravo je sluĉajna harmonija nastala kao rezultat istodobnoga zvuĉanja akordiĉkih tonova /, h, dis i neakordiĉkog tona gis, koji je nepripravljena uzlazna zaostajalica na akordiĉki R.Wagner:Tristan und Isolde ton a:

U idućem primjeru sluĉajna je harmonija, naprotiv, rezultat istodobnoga zvuĉanja ĉetiriju neakordiĉkih tonova, koji nepripra-vljeno i potpuno slobodno nastupaju i koji se mogu tumaĉiti kao nepripravljene zaostajalice, i to: his kao zaostajalica na cis, no koja slobodno »odskaĉe« na fis, d takoĊer kao zaostajalica na as, gis kao zaostajalica na fis i a (zapravo gisisl) kao zaostajalica na ais (-> Zaostajalica): L.Janaček:Taras Bulba

N. Dć.

387

SLUH, funkcija uha kao slušnog osjetila. Sloţeni proces od primanja zvukova vanjskim uhom do osjeta izazvanih podraţajem slušnog ţivca objašnjava fiziološka akustika (-> Akustika); slušanje kao sadrţaj svijesti ulazi u podruĉje psihologije. Fiziološki zdravim sluhom opaţaju se šumovi i tonovi. Ta primarna, ĉisto biološka funkcija sluha, koja sluţi opaţanju okoline, orijentiranju i sporazumijevanju, moţe biti poremećena priroĊenim defektom (gluhoća) ili patološkim promjenama. Fiziološki zdrav sluh gotovo je uvijek sposoban i za razlikovanje tonova s njihovim svojstvima: visinom, trajanjem, jaĉinom i bojom. Taivo svojstvo nazivamo muzikalnim sluhom, koji opet moţe biti apsolutan ili relativan (->■ Apsolutan sluh, H* Relativan sluh). Potpuno pomanjkanje sposobnosti za razlikovanje tonova naziva se tonalnom gluhoćom; ta je pojava jednako rijetka kao i sljepoća za boj e (-> Odgoj sluha). LIT.: H. Henset, Gehorphvsiologie, MGG, IV, 1955.

J. Pj.

SLUR (engl.), 1. luk kojim se povezuje niz tonova kad ih treba izvesti legato. 2. Ukras što su ga uveli francuski clavecinisti pod nazivom coule sur une tierce (-^- Coule).

SLUSZNY, Naum, belgijski pijanist (Ţeneva, 30. III 1914 —). Studirao na konzervatorijima u Antwerpenu i Bruxellesu, klavir uĉio kod V. Aškenazija. Koncertni pijanist na turnejama po Evropi, Kanadi i zapadnoj Africi, posebno se istakao kao interpret Beethovenovih djela. Vodio je majstorsku klasu za klavir u Monsu; od 1971 je profesor na Konzervatoriju u Bruxel lesu. S. je utemeljitelj trija Reine Elisabeth de Belgiaue. Ogledao se i kao kompozitor (meĊu ostalima komponirao Jugoslavensku rapsodiju za klavirski trio). SLUŠANJE nije samo pasivno primanje zvuĉnih utisaka, već ako se radi o muzikalnom slušanju pre svega aktivno shvatanje zvuĉnih fenomena u horizontalnom (sukcesivnom) i vertikalnom (simultanom) zbivanju, sa ciljem da im se prida smisaona povezanost. Pored ovakvog auditivno-sintetiĉkog slušanja koje prati detalje slaţući ih pomoću muziĉke memorije u utisak celine, postoji i globalno s. koje prvenstveno percipira veće tematsko-harmonske komplekse, dajući na taj naĉin pregled krupnih linija muziĉke forme; pri tome slušalac ĉesto doţivljuje vremensku sukcesiju kao predstavu prostornog rasporeda, tj. muziĉki oblik mu se ukazuje u vidu zvuĉne arhitekture. Akustiĉki fenomen i psihološki doţivljaj ne moraju se uvek poklapati: tonovi u temperiranom sistemu visinski identiĉni (enharmonijski) mogu se —-u zavisnosti od konteksta — shvatiti kao funkcionalno razliĉiti (npr. u C-duru ton cis oseća se kao vodica naviše, a njemu enharmonijski, dakle zvuĉno jednak ton des kao vodica naniţe), i obratno: visina tona moţe varirati u izvesnim granicama, a da se funkcionalno shvatanje ne promeni (npr. i prirodna, i pitagorejska, temperirana velika terca ĉuje se kao velika terca). Poznata akustiĉka varka sastoji se u tome što tonovi visokoga registra ljudskoga glasa zvuĉe napetije i stoga izgledaju viši no što su u stvari (obrnuto je kod dubokoga registra), tako da npr. sopran i tenor koji pevaju u oktavama izgledaju kao da pevaju unisono, a ako odista pevaju unisono — ĉini se kao da je tenor iznad soprana. Povezivanje muzike sa konkretnim predstavama karakteristiĉno je za laiĉko-diletantsko s. koje u muzici traţi pre svega programski element, literarnu fabulu, jer mu je zvuĉno-emocionalna sadrţina muzike teţe pristupaĉna. Nezavisno od toga, muzika moţe izazvati vizuelnu asocijaciju boja u vezi sa tonalitetima ili zvuĉnim tembrima instrumenata. LIT.: H. v. Helmholtz, Die Lehre von den Tonempfmdungen als phvsiolo gische Grundlage der Musik, Braunschvveig 1863. — C. Stumpf, Tonpsvchologie (2 sv.), Leipzig 1883—90. — A. Maecklenburg, Pathologische Erscheinungen auf dem Gebiete des musikalischen HSrens, M, 1912. — H. Riemann, Lehre von den Tonvorstellungen, PJB, 1914—15. — G. Becking, Horen und Analysieren, ZFMW, 1922. — F. Reuter, Das musikalische Horerr auf psychologischer Grundlage, Leipzig 1925. — H. Besseler, Grundfragen des musikalischen Horens, PJB, 1925. — H. Husmann, Der Aufbau der Geh8rwahrnehmungen, AFMW, 1927. — G. Becking, Musikhoren, 1938. — A. F. Ravidon-Smith, Theories of Sensation, Cambridge 1938. — H. Mersmann, Musikhoren, Frank furt a. M. 1952. — H. Besseler, Das musikalische Horen der Neuzeit, Leipzig 1959. —• H. H. Eggebrecht, Musik als Tonsprache, AFMW, 1961. —• Z. Lissa, Zur historischen Veranderlichkeit der musikalischen Apperzeption , Festschrift H. Besseler, Leipzig 1961. — R. Stephan, Horprobleme serieller Musik, u djelu Der Wandel des musikalischen Horens, Berlin 1962. V. Peć.

SLUŠNE KVINTE -> Paralelne oktave i paralelne kvinte SLJEPAĈKA AKADEMIJA, škola za guslare koja je, prema nepotpunim historijskim podacima, postojala u Irigu (Srijem) u drugoj polovini XVIII st. i djelovala do 1848. Ĉini se da je naziv s. a. imao ironiĉki prizvuk. U Okrugićevu kazališnom komadu Saćurice i šubare spominje se i lice Pantelija »ravnatelj akademije sljepaĉke (iriške)«. Sliĉna muziĉka škola postojala je oko sredine XIX st. i u Slankamenu. U njoj su slijepci uĉili narodno pjevanje kod ĉuvenih guslara, a nastava je trajala nekoliko godina (prema nekim podacima i 9 godina).

388

SLJEPAĈKA AKADEMIJA — SMANJENI SEPTAKORD

Danas guslarska umjetnost postepeno propada. Zbog toga se u nekim našim mjestima otvaraju teĉajevi za odgoj mlaĊih guslara (npr. Blato na Korĉuli) i prireĊuju se guslarski sastanci i guslarska natjecanja. Polaznici takvih ustanova odgajaju se na naslijeĊu guslarske tradicije, premda steĉeno umijeće ne moţe u potpunosti nadomjestiti izvorno guslarsko stvaralaštvo, v. Ţc. SLJEPAĈKO NOTNO PISMO, sistem notnih znakova koji je 1839 definitivno razradio L. Braille (1809—52), i sam slijepac, izumitelj pisma za slijepe. Na kongresu u Parizu 1929 prihvaćen je Braillov notni sistem kao meĊunarodno s. n. p. Kao i u slovĉanom pismu za slijepe i s. n. p. temelji se na izboĉenim toĉkama. Osnov je skupina od šest toĉaka: 2 •

septakord koji se sastoji od male terce, smanjene kvinte i sn septime, odnosno od tri male terce, smještene jedna iznad

S. s. nalazi se na VII stupnju harmonijske mol-ljestvic dominantnu funkciju (-> Harmonijske funkcije):

5 • O broju i smještaju

toĉaka ovisi znaĉenje pojedine oznake. Tako se znakovima

biljeţe tonovi c-h, i to u osminskoj vrijednosti. Dodavanjem treće ili šeste toĉke mijenja se ritmiĉko trajanje nota. Taktovi se meĊusobno odjeljuju praznim prostorom, a vrstu mjere slijepi muziĉar odreĊuje po broju znakova u taktu. Umjesto kljuĉa s. n. p. upotrebljava posebne znakove za pojedine oktave. Kod akorda biljeţi se samo temeljni ton uz oznake za intervalske razmake meĊu ostalim tonovima. S. n. p. obiluje i skraćenicama. Kod svih muziĉkih tekstova za instrumente s tipkama, kad je potrebno upisivati dionice obiju ruku, dijeli se partitura na od lomke od po osam taktova. Najprije se biljeţi tekst za desnu ruku, a neposredno na nj nadovezuje se tekst za lijevu ruku. Slijepi muziĉar mora dakle najprije memorirati odreĊeni muziĉki odlomak da bi ga zatim mogao odsvirati. Nedostatak je sljepaĉkoga notnog pisma njegova linearnost. I harmonije i melodije upisuju se na istoj visinskoj razini, pa time otpada grafiĉki doţivljaj melodijskoga kretanja i harmonijskih odnosa. Sljepaĉkim notnim pismom zabiljeţena su gotovo sva najvaţ nija djela klasiĉne i romantiĉne solistiĉke literature, a djelomice i kompozicije baroka i suvremene muzike, kao i neki od najvaţ nijih radova s podruĉja muziĉke teorije. Najveće izdavaĉke kuće, koje se bave tiskanjem muzikalija za slijepe, nalaze se u Hannoveru, Beĉu, Frankfurtu, Berlinu, Parizu, Londonu i Kobenhavnu. E. A. S. SMAILOVIĆ, Avdo, kompozitor (Visoko, 14. VIII 1917 —). U mladosti se, kao metalski radnik, muzikom i komponiranjem bavio amaterski; 1935—47, sa povremenim prekidima, vodio amaterske duvaĉke orkestre u Zenici, Banjoj Luci i Sarajevu. Studije muzike zapoĉinje 1948; završio u Sarajevu Srednju muziĉku školu i muziĉki odsjek na Višoj pedagoškoj školi i 1955 upisao se na nastavniĉki odsjek Muziĉke akademije; na Akademiji za glasbo u Ljubljani 1968 diplomirao iz kompozicije i 1970 završio postdiplomske studije (L. M. Škerjanc). Djeluje u Sarajevu; 1957 —70 nastavnik na Uĉiteljskoj, Srednjoj fiskulturnoj i Višoj pedagoškoj školi i od 1970 na Pedagoškoj akademiji. Svoja vokalna i instrumentalna djela gradi preteţno na tekovinama narodne muziĉke tradicije Bosne i Hercegovine. Naklonjen programskoj tematici S. pokazuje teţnju za oblikovanjem ekspresivnog i neposrednog zvuĉnog izraza. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijski stav ProbuĊena kasaba, 1952; suita za gudaĉe Djeĉije radosti, 1957; Concerlino za klarinet, klavir, timpane i gudaĉki orkestar, 1965; suite In modo scolare, 1965 i Padigman, 1968; simfonijski stav Ad hominem, 1970. —■ KOMORNA: duvaĉki trio, 1957; Impresije za violinu i klavir, 1961; Lamento drammatico i Scherzo za fagot i klavir, 1963; Pastorala za obou i klavir, 1963; Fantazija za flautu i klavir, 1963. — VOKALNA: Lirika sa pepela (D. Sekulić) za mezzosopran i kamerni ansambl, 1967; horovi; solo-pjesme {Ljubavna lirika stare Hercegovine, 1952—65). ■— Obrade narodnih pjesama. S. Šp.

SMANJENI INTERVALI. Kromatskim povišenjem donjega tona ili kromatskim sniţenjem gornjeg tona ĉisti i mali intervali postaju smanjeni. Kad kromatska promjena smanji razmak iz meĊu tonova intervala za polustepen, tada je interval jedanput smanjen, npr. e-g (cijeli stepen + polustepen) jest mala terca, a eis-g ili e-ges (cijeli stepen) je smanjena terca. Smanjenjem za dva polustepena dobiva se dvostruko smanjen interval, npr. eis-ges (polustepen) jest dvostruko smanjena terca. Svi s. i. teoretski su disonantni, premda su zvukovno mnogi od njih enharmonijski jednaki konsonantnim intervalima, npr. cis-b, disonantna smanjena septima, enharmonijski je jednaka konsonantnoj ve likoj seksti cis-ais. M. Kun. SMANJENI SEPTAKORD (engl. diminished seventh chord, franc. accord de septieme dominuee, njem. verminderter Septimenakkord ili verminderter Septakkord, tal. accordo di settima diminuitd),

MeĊutim, on se kao alterirani akord moţe pojaviti i 1 gim stupnjevima, kako u duru, tako i u molu. U duru na V] nju (u dominantnoj funkciji), na povišenom I (u funkciji nante II stupnja), na povišenom II (u funkciji dominai stupnja), na III (u funkciji dominante IV stupnja), na pov IV (u funkciji dominante dominante) i na povišenom V : (u funkciji dominante VI stupnja): j

B: D/11 As: D/II! III

8: D/IV IV

F: DD

D

Es: D

U molu još na povišenom III stupnju (u funkciji don IV stupnja) i na povišenom IV stupnju (u funkciji domina: minante) (-> Alterirani akordi, -> Dominanta dominante, —. gostranost akorda, -> Sekundarne dominante):

g: D/IV IV f:

DD

H D

uQ

No mnogostranost ovog akorda nije time ni izdaleka isci Budući da je razmak izmeĊu pojedinih tonova smanjenog korda — tj. mala terca — isti i kod obrata (jer je povećana s enharmonijski identiĉna s malom tercom), to svaki ton sm; septakorda moţe postati temeljnim tonom, s tim da će se u : pojedinom sluĉaju akord drukĉije pisati. Tako nastaju ĉeti: njena septakorda, koji su svi sastavljeni od istih, samo en nijski promjenjenih, tonova (o- Enharmonija):

m

II, „8

Kako se svaki od ova ĉetiri smanjena septakorda moţ kao dijatonski, bilo kao alterirani akord, nalaziti u devet tih tonaliteta, to se zapravo jedan te isti smanjeni septakorc potrebne enharmonijske promjene — praktiĉki moţe upe u svim tonalitetima:

o,C B As G,g f.F Es

es(dis), Es Des (Cis) Ces(H) B, b(ais) as(gis),As Ses (Fis)

fis.Fis(Ges) E

a,A G F E,e

D Cis (Des), cis h, H(Oes)

d,D C

A

Prema tome se svaki s. s. moţe upotrebiti u svakom ton: Stoga je s. s. idealno sredstvo za modulaciju sviju vrsta, a m za enharmonijske (-> Modulacija): #••

^^3

f fff*[

SMANJENI SEPTAKORD — SMEND MeĊutim, on se u XVIII i XIX st. i suviše ĉesto i pretjerano upotrebljavao, tako da je u stanovitom smislu postao banalan, pa je to i razlog, što se u muzici XX st. taj akord izbjegava više od svih drugih akorda tradicionalnoga harmonijskog sustava. Mnogi muziĉki teoretiĉari smatraju s. s., kao i septakord što se nalazi na VII stupnju dur-ljestvice, dominantnim nonakordima, kojima nedostaje temeljni ton (-> Dominantne harmonije, -»■ Nonakord):

N. Dć.

SMANJENI TROZVUK (smanjeni kvintakord; engl. diminished triad, franc. accord de quinte diminuee, njem. verminderter Dreiklang, tal. triade diminuita), akord koji se sastoji od male terce i smanjene kvinte, raĉunajući od najniţeg tona. Nalazi se na VII stupnju u duru, na II i VII stupnju u molu te na VI stupnju uzlazne melodijske mol-ljestvice: C-dur(c-mol)

1% *^

8 vit

a-mol

— II

d-mol

8 ii

|| \> t| § ijvi

||

Kad se s. t. nalazi na VII stupnju — u duru ili molu — temeljni mu je ton -» vodica, koja daje akordu dominantnu funkciju (s- Dominantne harmonije, -> Harmonijske funkcije, -*■ Temeljni ton i temeljni oblik akorda).

S. t. redovito se upotrebljava u obliku -s- sekstakorda jer se u temeljnom obliku smanjena kvinta, koju tada ĉini jedan od gornjih glasova s basom, ĉesto neugodno doima: C-dur(c-mol)

9

a-mol o

8 £

r*

8

#8

VII 6

MeĊutim, priprava kvinte ili dobro voĊenje glasova omogućuje muzikalnu primjenu smanjenog trozvuka i u temeljnom obliku:

T

f

r dtfc

Pojedini teoretiĉari smatraju s. t. na VII stupnju dominantnim septakordom kojemu nedostaje temeljni ton:

N. Dć.

SMAREGLIA, Antonio, talijanski kompozitor (Pula, 5. V 1854 — GraĊo kod Trsta, 15. IV 1929). Majka mu je bila Hrvatica. Srednju školu polazio djelomice u Beĉu; 1872 upisao se na Konzervatorij u Milanu; tu mu je nastavnik iz kompozicije bio F. Faccio. Po završetku studija S. se daje na komponiranje opera, no upravo u doba kad je s operom // Vassallo di Szigeth (1889) nastala nova faza u njegovu stvaranju, obogaćena prouĉavanjem starih talijanskih polifoniĉara, Bacha, Beethovena i, nadasve, Wagnera, došao je u sukob s nakladniĉkom kućom Ricordi koja je, zajedno s izdavaĉem Sonzognom, već bila monopolizirala kazališne izvedbe u Italiji. Otada su Smaregli bila zatvorena vrata talijanskih kazališta. Svoja djela povjerava on stranim pozornicama i tek mu gdjekad uspijeva da za njih zainteresira pokoju talijansku. Od 1895 ţivio je u Trstu, a nekoliko godina kasnije je oslijepio. Otpor na koji je Smareglina umjetnost naišla u Italiji svakako

389

je posljedica i njegova umjetniĉkoga stava. Smaregline opere, poĉevši od // Vassallo di Szigeth, u kojemu prvi put primjenjuje sustav Wagnerovih lajtmotiva, zatekle su talijansku publiku ne-

pripravnom. Ona je bila navikla na belkantistiĉku raspjevanost i rijetko suoĉena s izvoĊenjima Smareglinih djela, pa ih nije mogla odmah razumjeti i valjano ocijeniti. Ta publika nije mogla spoznati da je S. snaţan talent ĉije opere odaju jakost umjetniĉkih emocija, neposrednost i iskrenost izraza, cjelovitost arhitektonske linije, zanimljivost instrumentacije, smjelost harmonije i bogatstvo kontrapunktiĉkoga tkiva. Najvrednija su Smareglina djela opere Nozze istriane, u kojoj se mjestimice pojavljuje i prizvuk istarskoga folklora i Oceana. Odabirući svoja, ne uvijek najsretnija, libreta, oĉitovao je S. širinu u pogledu ukusa koja ga je vodila od oţivljavanja historijskih sredina do realistiĉkoga prikazivanja sukoba, od igre neminovne fatalnosti do kasnoromantiĉarskih evociranja natprirodnih, fantastiĉnih svjetova. DJELA: simfonijska pjesma Leonora. — DRAMSKA. Opere: Preziosa, 1879; Bianca di Cervia, 1882; Re Nala, 1887; Der Vassall von Szigeth, 1889; Cornelius Schutt, 1893 (kasnije preraĊena pod naslovom Pittori fiamminghi); Nozze istriane, 1895; La Falena, 1897; Oceana, 1903 i L'Abisso, 1914. — Solo-pjesme. — Crkvene kompozicije (Salve Regina; Pater nosler; Ave Maria). LIT.: G. Zuccoli, Antonio Smareglia, Trieste 1923. —■ L. Levi, Un grande operista: Antonio Smareglia, RMI, 1929. — G. D. Nacamuli, Antonio Smareglia,2 Trieste 1930. — A. Smareglia, Vita ed arte di Antonio Smareglia, Lugano I93 (U izd. 1936). — A. Tabouret, Antonio Smareglia, Pola 1933. — M. Smareglia, Antonio Smareglia, Pola 1934. — A. Rubino, Per il decennale della morte di Antonio Smareglia. Studio storico-artistico, Dignano d'Istria, 1939. — N. Polić, Zaboravljeni istaknuti kompozitor Antonio Smareglia, Rijeĉka revija, 1958, 3—4. — E. Perpich, Antonio Smareglia (disertacija), Trieste 1960. — V. Fajdetić, Antonio Smareglia, Novi list, Rijeka 1961. — A. Damerini, Antonio Smareglia, MGG, XII, 1965. — V. Levi, La Vita musicale a Trieste, Milano 1968. — S. Benco, Ricordi di Antonio Smareglia, Duino 1968. J. As.

SMART, 1. George Thomas, engleski dirigent i kompozitor (London, 10. V 1776 — 23. II 1867). Od 1791 orguljaš je u St. James's Chapel u Londonu; istodobno nastupao i kao violinist u Salomonovu orkestru. God. 1813—44 dirigent je londonskoga Filharmonijskog društva, od 1822 i orguljaš kraljevske kapele. Uz to 1813—25 dirigirao oratorijskim izvedbama (Lenten orato-rios), 1823—40 uspješno vodio mnoge koncerte i festivale velikoga stila u razliĉnim engleskim gradovima. Bio je cijenjen pjevaĉki pedagog; njegove su uĉenice bile glasovite pjevaĉice H. Sontag, J. Lind i M. Malibran. S. je Englesku upoznao s Beetho-venovim i Schumannovim djelima. DJELA: 2 sonate za klavir; zbirka gleea i kanona, 1836 (2 gleea • — The Squirrel i The Butterfly's Bali — postala su veoma popularna). — Dva sveska crkvene muzike (anthemi, pjesme i dr.). —■ Izdao Handelov Dcttinger Te Deum i madrigale O. Gibbonsa.

2. Henry Thomas, orguljaš i kompozitor (London, 26. X 1813 — 6. VII 1879). Nećak Georgea Thomasa; od 1831 orguljaš u Blackburnu, Lancashire, 1836—64 u Londonu (St. Philip's Church, St. Luke's, St. Pancras). Potkraj ţivota oslijepio pa je svoje kompozicije (sve kantate) diktirao drugima. Bio je sjajan virtuoz, a osobito se isticao kao improvizator. DJELA: brojne ko mpozicije za orgulje. — Opera Bena or The Gnome of the Hartzberg, 1855. — VOKALNA. 4 kantate: The Bridge of Dunkerron (najbolje djelo), 1864; King Rene's Daughhter, 1871; The Fishermaidens (samo za ţenske glasove), 1871 i Jacob, 1873. Anthemi; višeglasne pjesme; dueti, terceti; solo-pjesme. — Izdao neke Handelove kompozicije (13 talijanskih dueta i 2 tria). LIT.: W. Spark, Henry Smart, His Life and Works, London 1881. — • W. D. Seymour, Henry Smart, London 1881. — H. B. Cox i L. E. Cox, Leaves from the Journals of Sir George Smart, London 1907. — C. Maclean, Sir George Smart, Musician-Diarist, SBIMG, 1909. — A. Hyatt King, The Importance of Sir George Smart, Musical Times, 1950. — Ch. Cudworth, Smart, obitelj, MGG, XII, 1965.

SMEND, 1. Julius, njemaĉki teolog i muzikolog (Lengerich, 10. V 1857 — Munster i. W., 7. VI 1930). Predavao teologiju u Bonnu, od 1893 u Strasbourgu, a od 1918 u Miinsteru i. W. Sa F. Spittom osniva 1896 ĉasopis Monatsschrift ftir Gottes-dienst und, kirchliche Kunst kojemu ostaje trajni suradnik. Mnogo se bavio ţivotom i umjetnošću J. S. Bacha. DJELA: Zum Gedachtnis Mozarts, 1892; Die evangelischen deutschen Messen bis sur Luthers Deutscher Messe, 1896; Kirchenbuch fiir evangelische Gemeinden, 1906; Die rbtnische Messe, 1920; Luthers Lied von 1524, 1924; Kirchenkunde, 1926 i 1928; Smendove propovjedi odrţane prigodom Bachovih sveĉanosti štampane su u Bachovu godišnjaku (Bach-Jahrbuch) u kojem su objavljeni i neki njegovi ĉlanci. — Brojne liturgiĉke studije. — Povodom njegove 70. obljetnice ţivota objavljena je spomenica Gottesdienstliche Fragen der Gegenzvart, 1927.

2. Friedrich, muzikolog (Strasbourg, 26. VIII 1893—■)• Sin Juliusa; studirao u Strasbourgu, Tiibingenu, Marburgu i Miinsteru, gdje 1921—-23 radi u univerzitetskoj knjiţnici. God. 1923—45 u Berlinu bibliotekar Drţavne knjiţnice, a od 1945 docent i zatim profesor muzikologije na berlinskoj Visokoj crkvenoj školi (1954—-57 rektor). God. 1963 objavljen je Festschrift F. Smend. DJELA: Luther und Bach, 1947; J. S. Bach. Kirchen-Kantaten (6 svO, 1947—49 (II izd. 1950); J. S. Bach bei seinem Namen gerufen, 1950; Bach in Kothen, 1951; Goethes Verhaltnis zu Bach, 1955; Bach Studien, 1969 (red. Ch. Wolff). ■—■ Izdao djela J. S. Bacha: Mehrstimmige Chordle (2 sv.), 1932; Schdferkantate »Entfiiehet verschzuindet« (partitura), 1943; Unschuld, Kleinod reiner Seelen, 1950; Missa, Symbolum Nicenum, Sanctus, Osanna ,.. ., 1955 (cjelokupno izdanje Bachovih djela, II) i dr. LIT.: W. Stdhlin, Julius Sme nd zum Gedachtnis, Gottinge n 1931. — R. Elvers, Julius i Friedrich Smend, MGG, XII, 1965.

390

SMENDZIANKA — SMETANA

SMENDZIANKA, Regina, poljska pijanistica (Toruri, 9. X 1924 —). Uĉenica H. Sztompke u Toruriu i 1945—48 na Visokoj muziĉkoj školi u Krakovu. MeĊunarodnu umjetniĉku karijeru zapoĉela 1949 osvajanjem nagrade na Chopinovom natjecanju u Varšavi; otada redovito gostuje po cijeloj Evropi, Kini i drugim zemljama. Uz to djeluje kao profesor klavira na Visokoj muziĉkoj školi u Varšavi (1972—73 rektor). U njezinom opseţnom repertoaru vaţno mjesto zauzimaju djela Chopina i ranijih poljskih kompozitora. SMERKOLJ, Samo, pjevaĉ, bariton (Ljubljana, 12. VIII 1921 •—•). Izišao iz Opernog studija M. Polica; solo-pjevanje uĉio kod R. Primoţiĉa, J. Betetta i B. Leskovica. Solist je opere Slovenskog narodnog gledališĉa u Ljubljani. Lirski bariton ve likog volumena i lijepe boje glasa, S. je pjevaĉ široke muziĉke kulture koji s uspjehom nastupa na opernoj sceni i na koncertnom podiju u zemlji i inozemstvu^ Medu njegova najbolja operna ostvarenja idu Evgenij Onjegin (Ĉajkovski), Orest (Gluck, Ifigenija na Tauridi), Jago i Macbeth (Verdi, Otelio i Macbeth), Pizarro (Beethoven, Fidelio), Scarpia (Puccini, Tosca), Lorenzo (Kogoj, Crne maske) i Niko (Kozina, Ekvinokcij). D. CO. SMETAĈEK, Vaclav, ĉeški dirigent, kompozitor i oboist (Brno, 30. IX 1906—). Kompoziciju i dirigiranje studirao u Pragu na Konzervatoriju (J. Kfiĉka, P. Dedeĉek), a muzikologiju na Univerzitetu (Z. Nejedly, J. Hutter); doktorirao 1934. Izvrstan oboist, osnovao i 1928—55 vodio Praški duhaĉki kvintet s kojim je gostovao i izvan domovine. Uz to je 1930—33 bio ĉlan Ĉeške filharmonije, 1934—46 dirigent pjevaĉkog zbora Hlahol, 1934—43 dirigent i solist Praške radio-stanice, od 1942 dirigent orkestra FOK, od 1945 profesor oboe i komorne muzike na Konzervatoriju, a od 1949 na Muziĉkoj akademiji u Pragu. Istaknut dirigent, borio se za afirmaciju stare i suvremene ĉeške muzike naroĉito na gostovanjima po evropskim zemljama i na Islandu. DJELA. ORKESTRALNA: baletna suita V hdji nymf a satyru, 1930; Vivat Olympia, 1937; 2 koraĉnice, 1937 i 1948. — KOMORNA: duhaĉki kvintet, 1930. Za duhaĉki kvintet: Ze ţivota hmyzu, 1932; Davehka polka i Perpetuo brilante. — Klavirske kompozicije. — Balet Podveĉer parneho dne, 1932. — Zborovi; solopjesme. — Škola (1956) i etide za obou. — Za duhaĉki kvintet transkribirao neka Bachova djela kao i odlomke iz Smetanovih i Dvofakovih opera. —■ Ĉlanci.

SMETANA, Bedfich, ĉeški kompozitor (Litomvšl, 2. III 1824 — Prag, 12. V 1884). Već od ĉetvrte godine poĉeo je uĉiti violinu kod oca, a ubrzo zatim i klavir. U sedmoj godini već svira javno na studentskoj akademiji, u osmoj sam beleţi svoje kompozicije, većinom za klavir. U Pragu sluša Liszta prvi put 1840, što je presudno za ĉitav ţivot i što ga podstiĉe na intenzivne klavirske studije i na komponovanje (niz razliĉitih polki). Pošto je 1843 završio gimnaziju u Plzerm, primio ga je u svoju strogu muziĉku školu Josef Proksch u Pragu, gde je za tri godine predanog rada stekao tehniĉku sigurnost. Studira u teškim materijalnim prilikama, bez pomoći osiromašenog oca, i izdrţava se davanjem ĉasova klavira. U isto vreme S. stoji pod uticajem politiĉkih i društvenih previranja koja će dovesti do 1848. On uĉestvuje u dogaĊajima te godine i piše patriotska dela, a skicira i svoju prvu simfonijsku kompoziciju Slavnostni pfedehra koja nagoveštava uvertiru opere Prodana nevesta. S. je već u mladim godinama stekao znatan ugled kao pijanist (interpret Chopina), kao kamerni muziĉar i kompozitor. To ga je podstaklo da otvori u Pragu, s jeseni 1848, sopstvenu muziĉku školu. Bachov apsolutizam posle 1848 ugušivao je svaki napredni pokret u ĉeškom kulturnom ţivotu, pa su se Smetanine stvaralaĉke i materijalne prilike pogoršale. Nezadovoljan, prima 1856 poziv i odlazi za Goeteborg u Švedskoj, gde postaje vodeća liĉnost u muziĉkom ţivotu i vatreni propagator novoromanti-zma za koji se opredeljuje pod neposrednim uticajem F. Liszta s kojim se sastao u Pragu 1856 i posetio ga u Weimaru 1857 i 1859. U Goeteborgu deluje S. kao pedagog, dirigent, pijanista i kompozitor. Piše niz klavirskih i simfonijskih dela u kojima — po sopstvenim recima ■— nastoji »da ostvari muziku narodnog karaktera«. Iako udaljen od domovine S. prati ţivot u njoj i saznaje da su se politiĉke prilike u Ĉeškoj od 1860 znatno poboljšale i da su ukidanjem apsolutizma i uvoĊenjem ustavnih reformi stvoreni uslovi za de-B. SMETANA. Rad M. Svabinskog lovanje na kulturnom polju.

Njegova nacionalna svest diktira mu povratak kako bi orgai muziĉki ţivot i poĉeo ostvarivati ĉeški muziĉki stil u srni: prednih ideja. Posle povratka (1861) S. razvija u Pragu

rvrr im

. i

■n

B. SMETANA, Prodana nevjesta, autograf

aktivnost kao horovoda Hlahola, dirigent simfonijskih koi i muziĉki kritiĉar. Zajedno sa naprednim knjiţevnici Nerudom i V. Halekom osniva društvo prijatelja um Umeleckd Beseda. Svestan velikog znaĉenja pozorišta rodnom ţivotu, S. glavnu paţnju usmerava na operskc ranje kako bi ga uzdigao na savremenu visinu i da

narodni peĉat. U jedinstvenom zamahu stvara U Z E (1862—74) niz od pet operskih dela: Branibofi v d Prodana nevesta, Dalibor, Libuše i Dve vdovy. God. 1866 ] dirigent Privremenog narodnog pozorišta, a 1868, na d; laganja kamena temeljca budućem Narodnom pozorištu, d premijeru Dalibora. Zbog nerazumevanja slušalaca i kritike je izostao. Nerazumevanje se pretvorilo u oštru borbu i naprednih shvatanja u muzici (S. sa mladim muzikologe Hostinskym) i konzervativnih (F. Pivoda). Napredni smer z novoromantiĉarske ideje (Berlioz-Liszt) i savremene mi dramske principe (Wagner), na kojima treba da se izgrac proţeto nacionalnim duhom, a tradicionalisti zastupaju pi ustaljenih oblika (uglavnom u italijanskoj operi) i doslovni trebu narodnih motiva. U to vreme S. nastavlja svoju organizE delatnost uvoĊenjem redovnih simfonijskih koncerata, obe i unapreĊuje operski repertoar i komponuje. Kao odgo^ napade, u kojima ga sumnjiĉe kao nenarodnog umetnika, S ra svoje najveće opersko delo, mitsku muziĉku dramu (1872). Prvo izvoĊenje^ Libuše bilo je tek 1881, prilikom nog otvaranja novog Ĉeškog Narodnog pozorišta. Premij' već nije dirigovao ni ĉuo, jer je 1874 u jesen (20. oktobr ţiveo za muziĉara najveću tragediju — naglo je i nepovral gubio sluh. U leto 1875, usled bolesti i potpune gluhoće i ; sve ţešćih protivniĉkih napada, upućen na bednu penzi se povlaĉi iz Praga i seli se k svojoj kćeri i zetu u selo Jab gde, sa malim prekidima, ostaje skoro do kraja ţivota. U najdubljem oĉajanju S. tada stvara ciklus od 6 simfonijskih Ma vlast u kojima kao rapsod svog naroda daje najuzvišei ra.z svoje ljubavi prema domovini u prebogatim, raznom oblicima sa ţarkim orkestarskim bojama. Njegov je rad sve intenzivniji. Novu operu Hubiĉka kom] 1875—76 već u Jabkenicama, a sam je naziva »sestrom Pi

SMETANA

391

sa svim njihovim dobrim i lošim osobinama. U njegovim delima neveste«. Posle te svoje druge najpopularnije opere piše S. 1877 —78 opet komiĉnu operu Tajemstvi. Uporedno sa poslednjim oper- ţivi ĉeško selo svojim punim ţivotom. Iako je bio pristaša Wagskim delima, a izmeĊu Šdrke i Blanika, nastaje niz dela iz drugih nerove reforme, S. nije ropski prihvaćao sve njegove novine, već oblasti muzike. God. 1876 piše jedinstveno delo kamerne muzike, ih je primenjivao uvek u skladu sa svojom osnovnom idejom, autobiografski, programski gudaĉki kvartet u e-molu Z meho ţivo- zadrţavajući svoju individualnu koncepciju. ta. Vrativši se klaviru, napisao je svoje najznaĉajnije klavirsko delo Kao simfoniĉar S. potpuno prihvata principe Lisztove proĈeške tance. U to vreme S. doţivljava sve veće priznanje za svoj rad gramatske simfonijske poeme u jednom stavu. Od devet dela te i delo: slavnu premijeru Libuše 1881, stotu predstavu Prodane vrste tri su nastala u Goeteborgu (Rikard III, Valdštynuv tabor neveste 1882, prvo celokupno izvoĊenje ciklusa Ma vlast iste i Hakon Jari). Mnogo poznatiji je meĊutim ciklus od šest simgodine. God. 1883 Smetani se potpuno zamraĉio um i on je ubrzo fonijskih poema Ma vlast, koji je uz operu Prodana nevesta najpopularnija Smetanina kompozicija. U njoj on vizionarski tonski umro u duševnoj bolnici u Pragu. Smatrajući sasvim prirodnim »da u narodu koji se svim svojim oţivljuje mitsku i vitešku prošlost svog naroda (Vyšehrad), opesnagama bori za svoj opstanak i umetnost mora ući u sluţbu te vava lepote ĉeške zemlje (Vltava), prikazuje uzburkanim i strasborbe« (Z. Nejedly) S., poreklom iz ĉisto ĉeške sredine, posvećuje nim izrazom dramu ljubavi i osvete (Šdrka), peva o lepoti rodnog kraja i osebinama sve svoje sposobnosti i svoj svog naroda (Z ĉeskyh dalekovidni um kulturnom luhu a hdju), a uzdizanju svog ve-kovima poslednje dve poeme ( obespravljenog i Tabor i Bla-nik) stvara kao eksploatisanog naroda. evokaciju husitskih Njegovo delovanje, ruvremena, doba verskih i kovoĊeno bezgraniĉnom nacionalnih borbi. One su ljubavlju za domovinu, obe melodijski povezane huosnivalo se na dubokom sitskim koralom koji im daje ubeĊenju da samo nacistalnu ritmiĉko-meonalno svestan i kulturno lodijsku podlogu i koji se izgraĊen narod moţe da se na kraju razvija u vesuprotstavi svakom liĉanstvenu glorifikaciju stranom pritisku i da naroda. U svetskoj literaturi razvije svoju narodnu ovaj ciklus predstavlja individualnost. Za posjedinstveno delo po tignuće tog cilja on bira originalnosti koncepcije, pozornicu kao polje dejosobenosti muziĉkog jezika stvovanja. Već delo Brai umetniĉ-koj vrednosti. nibofi v Gechdh na tekst K. Sabine vaţan je datum u ĉeškoj muziĉkoj kulturi. Ta najpoz- ĉija je ĉetiri historijska opera prva je ĉeška moderna B. SMETANA, Prodana nevjesta. Opera HNK, Zagreb, 1934 metanino natije kamerno stava kako sam opera. U njoj se oseća uticaj francuske delo, gudaĉki kvartet u e-molu Z meho kaţe, »u velike opere i nemaĉke horske literature. Svojom drugom ţivota, u stvari je simfonijska poema, u autor ispevao svoju operom, Prodana nevena, takoĊe na tekst K. Sabine, obnavlja S. komiĉnu operu kao vrstu koja je u svetu, posle liĉnu ispovest, ili, tonovima prikazao tok svog ţivota«. Mozarta, bila u opadanju. To jedinstveno delo, proţeto narodnim Originalnost tematike, samostalno voĊenje deonica, formalna duhom, postalo je svojina celog ĉeškog naroda. Libreto, sa ravnoteţa i zanimljiva ritmika uzdiţu taj kvartet medu najbolje prikazom ĉeškog sela i istinskih likova u njemu, pobudio je kompozicije kamerne muzike iz druge polovine XIX v. S. je napisao i niz dela za klavir. Ona su preteţno pod utiSmetanu da napiše muziku bogate melodike, neposrednu i istinitu, ritmiĉki svezu i bujnu, punu toplog lirizma i zdravog cajem F. Chopina i F. Liszta. Najznaĉajnije mesto medu njima humora. Posle treće, definitivne prerade (1870), pošto je brisan pripada zbirki ĉeške tance; to su dva ciklusa idealizovanih nagovoren tekst, a recitativ prokomponovan, pošto su dodate rodnih plesova. Prvi ciklus obuhvata ĉetiri bravurozne stilizoscene sa baletom i idealizovanim narodnim igrama, te pošto je vane polke, a drugi deset slobodnih obradbi narodnih igara koje delo prošireno na tri ĉina, Prodana nevesta stalno ţivi na skoro po bogatstvu razrade, ubedljivosti izraza, tehnici koja zahteva virtuoznost i po originalnoj ĉeškoj atmosferi idu u red vrhunskih svim operskim pozornicama sveta. Na libreto J. Wenziga, pisan pod uticajem Beethovenova Fidelija, S. komponuje treću operu dela ĉeške klavirske literature. I horovi i ciklusi solo-pesama nose peĉat velikog Smetanina Dalibor. U ovoj svojoj jedinoj tragiĉnoj operi on još doslednije sprovodi muziĉko-dramske principe novonemaĉke škole. Mitska talenta i idu u red najboljih ĉeških vokalnih dela. Smetani pripada izuzetno mesto u istoriji ĉeške muzike. Primuziĉka drama Libuše nastala je takoĊe na tekst J. Wenziga; u njoj ostvaruje S. svoje nacionalne umetniĉke ideale. Ćelo delo hvatajući i provodeći u delo savremene ideje novoromantizma, odiše narodnim duhom od lirsko-idiliĉne raspevanosti do heroj- on u jednom zamahu uzdiţe ĉeški muziĉki izraz na svetski nivo. ske monumentalnosti; ono je proţeto sveĉanim patosom, ţivot- Jedinstven je sluĉaj da je sve to ostvareno U delu jednog ĉoveka, nim optimizmom, tako karakteristiĉnim po Smetanu, i verom da to delo — iz koga zraĉi ţivotna radost i optimizam — obuhvata u budućnost naroda. Opera Dve udovice je sveza komiĉna opera na gotovo sva podruĉja muzike, da je ono »najviši izraz ţivotnih teţnji tekst E. Ziingela; ona je pi-sana u konverzacionom salonskom stilu sa celog naroda« (M. Oĉadlik) i da se s njim izjednaĉuje ceo ĉeški narod. duhovitošću i elegancijom. U operi Poljubac S. DELA. ORKESTARSKA: Slavnostni symfonie u E-duru, 1854. Simfo se najviše pribliţava Mozartovu tipu opere; on tu primenjuje tehpoeme: Richard III, 1858; Valdštynitv tabor, 1859; Hakon Jari, 1861 niku lajtmotiva i deklamacioni stil, no to mu nije smetalo da ostvari nijske i ciklus Ma vlast (Vyšehrad, Vltava, Šdrka, Z ĉeskych luhu a hdju, Tabor i veće muziĉke celine, pa ĉak i veliki trodelni oblik pesme. Za sadrţaj Blanik), 1874—79. Slavnostnipfedehra u C-duru, 1868; polka u D-duru, 1849; komiĉne opere Tajemstvi uzet je naivan malograĊanski dogaĊaj, Venkovanka, 1879; Praţsky karneval (nedo vrše n), 1883. — KAMERN A. Dva gudaĉka kvarteta: I, Z meho ţivota u e-molu, 1876, i II, u d-molu, 1882. romantiĉno obojen, pun komike i topla humora, gde na kraju, Klavirski trio u g-molu, 1855; 2 kompozicije Z domoviny za violinu i klavir, posle prkosa i svaĊe, pobeĊuje ljubav i kod mladih i kod starih. 1878. —• KLAVIRSKA: sonata u 1 stavu, 1849; 5 valcera, 1844; bagatele i 1844; Six morceaux caractiristiques, 1848; Listky do pomdtniku, Ova opera predstavlja najdosledniju primenu naprednih muziĉko-- impromptui, Skizzy (2 sv), 1851—58; 3 Salonni polky, 1855; 3 Poetiĉke polky, dramskih principa u komiĉnoj operi kod Smetane. I njegovo 1850—52; 1855; Vzpominka na Ĉechy (2 sv.), 1861; koncertna studija Na bfehu morskim, poslednje opersko delo Đavlova stena komiĉna je opera sa roman- 1862; 6 kompozicija Sny, 1875; zbirka Ĉeške tance, 1877—79. — DRAMSKA. Branibofi v Ĉechdh, 1863; Prodana nevesta, 1866 (Prag, 30. V 1866; tiĉnom i istorijskom pozadinom. U njoj se i pored široko raspre- Opere: verzija Prag, 25. IX 1870; jug. premijera Zagreb, 18. X 1873); Dalibor, denog lirizma ponekad već oseća potamnela Smetanina misao. definitivna 1867; Libuše, 1872; Dve vdovy, 1873; Hubićka, 1876; Tajemstvi, 1878 i Ĉertova Delo je inaĉe proţeto svim odlikama Smetanine muzike, a naro- silna, 1882. —• VOKALNA: Ĉeška pisen za mešoviti hor i orkestar, 1866; Odrodilec za dvostruki muški hor, 1860. Muški horovi: Tri jezdci, 1863; Rolnicka, 1868; ĉito se istiĉe napredna harmonija. Slavnostni sbor, 1870; Pisen na mori, 1877; Veno, 1880; Modlitba, 1880 i Naše U svim svojim operama S. oĉituje vanrednu melodijsku in- pisen, 1883. Tri 3-gl. ţenska hora, 1878. Ciklusi solo-pesama: Erste Lie-der, Pisen svobody, 1848 i Veĉerni pisni (V. Halek), 1879. —Izbor iz venciju koja kao da izvire iz duha narodne muzike. Kao izvrstan 1846—53; Smetaninih pisama objavili su K. Teige, 1896 i F. Bartoš (nem. Briefe und psiholog on je plastiĉno ocrtao istinske i ţive likove ĉeškog naroda Erinnerungen, 1954; franc. Lettres et riminiscences, 1955; engl. Letters and Reminiscences, 1955). LIT.: E. Krdsnohorska, Bedfich Smetana, Praha 1885. — K. Teige, Skladbv Smetanovv, Prahu 1893. — V. V. Zeleny, O Bedfichu Smetanovi, Praha

S

392

SMETANA — SMITH

1894. — B. VCellek, F. Smetanas Leben und Wirken, Praha 1895 (II izd. 1899). — O. Hostinsky, Bedfich Smetana a jeho boj o moderni ĉeskou hudbu, Praha 1900 ( I I izd. 1944). — F. V. Krejĉi, Bedfich Smetana, Praha 1900. —■ W. Ritter, Frederic Smetana, Pariš 1907. — Z. Nejedly, Smetanovy zpevohry, Praha 1909 (II prošireno izd. 1949). — O. Zich, Smetanova »Hubiĉka«, Praha 1912. — K. Hoffmeister, Bedfich Smetana, Praha 1915 (novo izd. 1924; engl. 1924). — V. Helfert, Smetanovske kapitoly, 1917. — Z. Nejedly, Smetaniana, Praha 1922. — J. Boraĉki, B. Smetana, Beograd 1922. — A. Balatka, Bedfich Smetana, stvoritelj ĉeške glasbe, Gledališki list, 1923—24. — A. Hniliĉka, Rozhledy po ţivote a vyznamy B. Smetani, Praha 1924. — V. Balthasar, B. Smetana, Praha 1924. — V. Helfert, Bedfich Smetana, Brno 1924. — Isti, Tviirĉi rozvoj B. Smetany, Praha 1924 (nem. pod naslovom Die schopferische Entvvicklung F. Smetanas, Leipzig 1956). —J. Bistrou, B. Smetana, Wien 1924. — E. Rychnowshy, Smetana, Stuttgart 1924. — Smetanova ĉitanka (izd. Z. Nejedly), Praha 1924. — M. Alilojević, Smetana, ţivot i dela, Beograd 1924. — J. Andrić, Be dfich Smetana, Sv. C, 1924. — Z. Nejedly, Bedfich Smetana (4 sv.), Praha 1924—33 ( I I izd. u 7 sv. 1950—54). —J. Tiersot, Smetana, Pariš 1926. —J. Jirdnek, O Smetanovych klavirnich skladbah a jeho klavirni hfe, Praha 1932. — J. Racek, Idea vlasti, naroda a slavy v dile Smetanove, Brno 1933 ( I I proši reno izd. 1947). — M. Milojević, Smetanin harmoniski stil, 1935. — P.Stefan, sDie verkaufte Braut«; zu einer ersten Auffuhrung, Wien 1937. — F. Bartol, Smetana ve vzpominkach a dopisech, Pariš 1939. — M. Oĉadlik, Libuše, Praha 1939. — Isti, Smetanova diskografie, Praha 1939. — O. Šourek, Ma vlast, 1940. — Đ. Jaksid, Nacionalni duh u Smetaninim kompozicijama, Soko, 1940, 3. — J. Stamatović, O ţivotu i umjetnosti Bedfiha Smetane, Glasnik profesor skog društva, 1944, 4—5. — M. Oĉadlik, Tvurce ĉeške narodni hudby, B. Sme tana, Praha 1945. — O. Šourek, Komorni skladby B. Smetany, Praha 1945. — J. Teichmann, Bedfich Smetana: ţivot a dilo, Praha 1946. — G. Abraham, The Genesis of The Bartered Bride, Music and Letters, 1947. — V. H. Jarka, Kri tiĉke dilo B. Smetany, Praha 1948. — P. Praţak, Smetanovy zpevohry (4 sv.), Praha 1948. — II. Maprnunoe, Eeflp>Knx CMeTaHa, MocKBa i JlenHHrpa^ 1950. — M. Oĉadlik, Rok Bedficha Smetany v datech, obrazech, zapisech a poznamkach, Praha 1950. — Isti, Smetanova Prodana nevesta, Praha 1952. — J. Plavec, Smetanova tvorba sborovu, Praha 1954. — M. Maly, Bedfich Sme tana, Praha 1955. — H. Boese, Zwei Urmusikanten (Smetana-Dvofak), Zurich, Leipzig i Wien 1955. — P. Praţak, Bedfich Smetana, Martin 1956. — G. Schuffenhaufer, Die tschekoslowakische Volksmusik und ihr Einnus auf die Opern Friedrich Smetanas, Berlin 1957.—3. FynUHCKan, EeAP>KHX CMeTaHa, MocKBa 1959 (novo izd. 1968). — II. MapmuHos, Ee#p>KHX CMeTaHa, MocKBa 1963. — K. Honolka, Bedfich Smetana, MGG, XII, 1965. — J. Burghauser, Smetana, Dvojak, Fibich, Praha 1966. —■ B. Kardsek, Smetana, Praha 1966 (njem. 1967).-— J. A. Molndr, Smetana —■ Dvofak, Budapest 1967. — G. Thornquist (urednik), Smetana in Goteborg, Goteborg 1967. — M. Maly i K. Plicka, Jabkenicka leta Smetany, Praha 1968. — L. Nolan, The Life of Sme tana, London 1968. — M. Oĉadlik, Smetanas Beziehungen zu Schubert, Spome nica W. Vetteru, 1970. — B. Large, Smetana, London i New York 1970. — J. Clapham, Smetana, London 2i New York 1972. — Ĉasopis Hudebni veda (broj posvećen Smetani), 1974, J- Bur.

SMETANA, Robert, ĉeški etnomuzikolog (Beĉ, 29. VIII 1904 — ). Studij muzikologije s doktoratom završio 1934 na Univerzitetu u Brnu (V. Helfert); tamo je na Konzervatoriju uĉio obou i kompoziciju. God. 1924—32 muziĉki arhivar Moravskog muzeja u Brnu, zatim u Olomoucu profesor Univerziteta (od 1956 direktor Muzikološkog instituta). Većinu svojih publikacija objavio je zajedno s literarnim historiĉarom Bedfichom Vaclavekom (1897—1943).

DJELA: Ĉeške pisne kramarske, 1937 (II izd. 1949); Ĉesky narodni zpevnik, 1940 (II izd. 1949); ĉeške svetske pisne zlidovele, 1955. — SPISI: O ĉeške pisni Udove a zlidovele, 1950; O Alisto a vyznam Dvofdkova skladatelskeho dila v ĉes ke'm vyvoji, 1956; Hudebni vyvoj a jeho ĉleneni, 1972. — Izdao novi otisak zbirke F. Sušila iz 1835 Moravske narodni pisne, 1941 (II izd. 1951).

SMIJERS, Albert Antoon, nizozemski muzikolog (Raamsdonksveer, 19. VII 1888 — Huits ter Heide, Utrecht, 15. V 1957). Studirao u Amsterdamu (A. Averkamp), u Klosterneuburgu na Odjelu za crkvenu muziku beĉke Muziĉke akademije i na Beĉkom univerzitetu (G. Adler); promoviran 1917. Predavao u Amsterdamu, najprije na Zavodu za muziĉki odgoj (1929 —34) i zatim na Konzervatoriju. Uz to je bio od 1930 profesor muzi kologije na prvoj nizozemskoj muziĉkoj katedri u U trechtu. S. je uţivao velik ugled kao pedagog; odgojio je niz istaknutih muzikologa. Niz godina predsjednik društva Vereeniging voor Nederlandsche Muziek geschieden is; od 192 7 ureĊ iva o ugled ni ĉa s o p is t o g a d r u š t v a (T r i j d s c h r i f t v a n d e Ve r e e n i g i n g . . . J .

Glavno podruĉje Smijersova rada bilo je prouĉavanje djelovanja nizozemskih majstora XV i XVI st., osobito onih koji su djelovali u Italiji. Tako je izradio i katalog od oko 10 coo nizozemskih kompozicija nastalih ili objavljenih u Italiji, od kojih su mnoge dotad bile nepoznate. Savjesnost u dokumentiranju i temeljitost u izlaganju ĉinjenica pribavile su Smijersu ugled ne samo jednog od najboljih poznavalaca renesansne nizozemske muzike, nego i jednog od najvećih muzikologa XX st. Osobito su vaţan prilog suvremenoj muzikologiji njegova kritiĉka izdanja kompozicija starih nizozemskih majstora, a posebno izdanje sveukupnih djela Josquin des Presa. DJELA: Karl Luython ah Motettenkomponist (disertacija), 1917 (obj. 1923); Die kaiserliche Hofmusikkapelle von 1543—1619, SZMW, 1919—21; Josguin des prez, Proceedings of the Musical Association, 1927; Van Ockeghem tot Szueclink, u Algemeene Muziekgeschiedenis (sa Ch. van den Borrenom i dr.), 1938; De Illuslre Lieve Vroutve Broederschap teys-Hertogenbosch (2 sv.); 1948—55; ĉlanci i studije. — Izdanja: Missa ad modulum Benedicta es (Ph. de Monte), 1920; sveukupna djela J. des Presa (41 sv.), 1921—56; 13 knjiga moteta objavljenih u Parizu kod Attaignanta 1534—45, 1934—38 (nastavio A. T. Merritt); 5-gl. madrigali C. Schuyta, 1937—38; antologija Van Ockeghem tot Smeelinck (7 sv.), 1939—56; sveukupna djela Obrechta, od 1953 nadalje (nastavio M. Antonowytsch) i dr. LIT.: R. Lenaerts, In memoriam A. Smijers, AML, 1957. — A. Asselbergs, Prof. Dr. Albert Smijers, Brabantia, 1958. — E. Reeser, A. Smijers zum gedachtnis, MF, 1958. — Isti, Albert Smijers, MGG, XII, 1965.

SMILJANIĆ, Radmila, pevaĉica, sopran (Banja Luk VII 1940 —). Studije pevanja završila 1965 na Muziĉkoj akai u Sarajevu (B. Špiler); dobitnica je nagrada na jugosloven: meĊunarodnim takmiĉenjima mladih muziĉkih umetnika: osvojila III nagradu u Ljubljani i I nagradu u Reggio E a 1967 II nagradu u Zagrebu. Njena prva javna nasti vezana su za Radio-stanicu u Ljubljani i za solistiĉke ulc programu Kamernog hora RTV Ljubljana, kao i za ko Muziĉke omladine u Sarajevu. God. 1965—68 solistkinja jevske opere, od 1968 ĉlanica je Beogradske opere. Veoma ta vana pevaĉica izraţajnog mladodramskog soprana, sa srr za postizanje jedinstva izmeĊu tekstualne, vokalne i glui komponente, S. je ostvarila niz zapaţenih kreacija medu 1 su Mimi (Puccini, La Boheme), Leonora i Desdemona (' Trubadur i Otelio), Tatjana i Liza (Ĉajkovski, Evgenije C i Pikova dama), Katarina Izmajlova (Šostakoviĉ), Judita (B Zamak plavobradog) i Đula (Gotovac, Ero s onoga svijeta). tovala je u Poljskoj, Italiji i Španiji; nastupa i na koncei podiju. R.> SMIRNOV, Aleksandar, oboist ruskoga podrijetla rograd, 26. X 1886 —• Zagreb, 6. III 1973). Studij oboe z u Petrogradu i ondje 1907—17 bio ĉlan orkestra Muziĉko rijskog društva A. D. Šeremetjeva. God. 1923—53 solist or Zagrebsĉke opere i prvi oboist Zagrebaĉke filharmonije. Djt je i kao nastavnik na srednjoj školi Muziĉke akademije u Za (1925—41), na kojoj je odgojio više vrsnih instrumentalis Maretić). K.

SMIRNOV (Smirnoff), Dmitrij Aleksejeviĉ, ruski p

tenor (Moskva, 19. XII 1882 — Riga, 27. IV 1944). Uĉer K. Pavlovske u Moskvi, gdje je 1904 debitirao u Velikom listu kao Sinodal (Rubinstein, Demon). God. 1907 nastupac Parizu sa ruskom opernom trupom i tada zapoĉinju njegov štovanja na pozornicama svjetskih opernih kazališta, na njujor Metropolitanu (1910), pariškoj Operi, u Bruxellesu, Parizu, linu, Milanu, Rimu, Madridu, Barceloni, Buenos Airesu Od 1917 ţivio u Parizu, 1935—37 u Londonu, a 1937—4 je profesor pjevanja u Ateni. Posljednji put u SSSR gostov 1929. Najistaknutiji ruski tenor svoje generacije, a najviše dc ostvario je u lirskom repertoaru. SMIT, Leo, ame riĉki pija nist i ko mp ozitor (P hil phia, 12. I 1921 — ). Na Curtis Institute of Music u I delphiji studirao klavir (Isabella Vengerova) i kompoziciji: Nabokov). Kao koncertant debitirao je 1939 u Philadelphiji svećujući se zatim preteţno interpretaciji suvremenih avangai djela. God. 1957—63 predavao je na University of Califon Los Angelesu, a od 1962 profesor je na State University of York u Buffalu. DJELA. ORKESTRALNA: Joan of Are, 1942; Hymn and Toccata-i down za komorni orkestar, 1945; 5 Transition and Epilogue, 1945; Biblicc sodes, 1945; uvertira The Parcae, 1951; 2 simfonije, 1956 i 1965; konc klavir, 1968. — KOMORNA: sekstet za klarinet, fagot i gudaĉe, 1940; Elegy and Rondo za violinu i klavir, 1945; Academic Graffiti za violinu, kl: violonĉelo, klavir i udaraljke, 1963. — KLAV IRSKA: Portrait of Grandn 1944; suita, 1944; 5 Pieces for Young People, 1947; 7 Characteristic Pieces, varijacije, 1949 i dr. —DRAMSKA: opera The Alchemy of Love, 1969 leti: Yerma, 1946; In Transit, 1947 i Virginia Sampler, 1947. Filmska m — VOKALNA: V'Shum-Roo za zbor i orgulje, 1946; zborovi; solo-pj

SMITH, Bessie (Elizabeth), ameriĉka pjevaĉica jazza (C tanooga, Tennessee, 15. IV 1894 —- Clarksdale, Mississippi IX 1937). Pjevanje uĉila u rodnom gradu (Ma Rainev) i rani poĉela profesionalnu karijeru u kabaretima i noćnim loka: Nakon Prvoga svjetskog rata osnovala vlastitu reviju Liberty B nastupala u Atlantic Cityju i poĉela snimati gramofonske p Partnerica najznaĉajnijih imena tadašnjega jazza, C. Williams: Armstronga, F. Hendersona i dr., 1929 snimila film St. 1 Blues i stekla golemu popularnost. T6me je pridonijelo i oko ploĉa, snimljenih 1921—33, kao i gostovanja po mnogim am kim gradovima. U vrijeme svjetske krize njezina je zvijezda pi zalaziti, pa je morala budzašto prodavati svoja kazališta, a u kada je ponovo zablistala kao interpret, poginula je u saobrać; nesreći. Umjetnošću muzikalnog fraziranja i izraţajnošću pjev S. je zauzela jedno od najistaknutijih mjesta u povijesti ja zvali su je »kraljicom bluesa«. Ogledala se i kao kompozitor (I Water Blues, Jail House Blues, Empty Bed Blues). LIT.: P. Oliver, Bessie Smith, Kings of Jazz, London 1959 i Ne \v 1961 (švedski Stockholm 1959; tal. Milano 1961). —• C. Albertson, B< New York 1972.

SMITH, David Stanlev, ameriĉki kompozitor, dirige pedagog (Toledo, Ohio, 6. VII 1877 —• New Haven, Connect: 17. XII 1949). Studirao kompoziciju (H. Parker) na Yale 1 versity u New Yorku, a privatno 1901—03 u Miinchenu (L. Thu i Parizu (Ch. M. Widor, C. d'Indy). Vrativši se 1903 u S. predavao je do 1946 muziĉku teoriju na Yale School of Mi

SMITH — SMODEK Od 1920 bio je dirigent simfonijskog orkestra u New Havenu. Kompozitor snaţna talenta i individualnog stila nije se S. priklonio nijednom modernom muziĉkom pravcu. Svoje misli izraţavao je osebujnim i oporim muziĉkim jezikom, u jasnim i preglednim muziĉkim oblicima. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfo nije: I, u f-mo lu op. 28, 1905; II, u D-duru op. 42, 1917; III, u c-molu op. 60, 1928 i IV, op. 78, 1939. Simfonijeta za gudaĉki orkestar, 1931. Simfonijske pjesme Credo, 1941 i The Apostle, 1944. Koncert za violinu; Fete Galame za flautu i orkestar, 1920; Cathedrale Prelude za orgulje i orkestar, 1926; Rondo Appassionato za violinu i orkestar, 1935; rekvijem za violinu i orkestar, 1939. Uvertire: u Es-duru, 1898; Ouver-ture Joyeuse, 1904; Prince Hal, 1912 i To-Morrozv, 1933. Suite Impressions, 1916 i Flozvers za komorni orkestar, 1924 i dr. — KOMORNA: 10 gudaĉkih kvarteta; gudaĉki sekstet u d-molu, 1931; klavirski kvintet, 1927. Sonate: 2 za violinu i klavir (I, op. 51, 1921); za violonĉelo i klavir op. 69, 1928; za violu i klavir, op. 72, 1934; za obou i klavir, 1918 i dr. — Sonata za klavir u As-duru op. 61, 1929. — Opera Merrynwunth, 1914. — VOKALNA. Za soliste, zbor i orkestar: Ode for Commencement Day, 1900; Rhapsody of St. Bernard, 1915; The Vision of Isaiah, 1926 i The Ocean, 1945. The Fallen Star za zbor i orkestar, 1909; ciklus solo-pjesama Songs of Three Agles. — Anthemi. LIT.: B. C. Tuthill, David Stanley Smith, MQ, 1942. — AT. Broder, David Stanley Smith, MGG, XII, 1965.

SMITH, John Christopher, engleski orguljaš i kompozitor njemaĉkog podrijetla (Ansbach, 1712 •— Bath, 3. X 1795). Sin muziĉkog nakladnika Johna Christophera Smitha st. (Johann Chritoph Schmidt); u 13. godini postao Handelov uĉenik; kasnije nastavio studij kod J. Ch. Pepuscha i Th. Roseingravea. Od 1754 orguljaš i kantor u Foundling Hospital Chapel u Londonu. Slijepi Handel diktirao mu je svoje posljednje kompozicije. Poslije Handelove smrti S. je nastavio s izvoĊenjem njegovih oratorijskih djela sve do 1774, kada se povukao u Bath. DJELA. DRAMSKA. Opere: Terraminta, 1732; Ulysses, 1733; Rosalinda, 1740; Issipile, 1743; // Ciro riconosciuto, 1746; Dario, 1746; Artaserse, 1749 (nedovršena); The Faires, 1755; The Tempest, 1756; Medea (neizvedena) i The Enchanter or Love and Magic, 1760. Pastorale The Mourning Muse of Alexis, 1729 i Winter or Daphne, oko 1744; serenada The Seasons, oko 1740. — VOKALNA. Oratoriji: David's Lamentation over Saul and Jonathan, 1740; Judith, oko 1760; Paradise Lost, 1760; The Feast of Darius, oko 1760; Rebecca, 1761; Jehosaphat, oko 1762; The Redemption, 1772 i dr. Funeral Service, 1772; kantata Thamesi, hi e Proteo. A Collection of Songs of Various Kinds, 1785; arije; solopjesme. — KLAVIRSKA: 6 Suites de Pieces pour le Clavecin, 1732; Collection of Lessons op. 1 i 2, 1755; 6 Suites of Lessons op. 3, 1755; Collection of Lessons op. 4, 1757; 12 sonata op. 5, 1765. — Selected Pieces of Music never before published, 1796. — Preradio Handelove oratorije Nabal i Gideon. NOVA IZD.: orkestralnu suitu iz opere Ulysses obj. F. Buck, 1961. LIT.: M. Sands, The Problem of »Terraminta«, Music and Letters, 1952. — Isti, John Christopher Smith, Handel's Friend and Secretarv, The Musi cal Times, 1955. — Isti, John Christopher Smith and his Residence in London, Handel Jahrbuch, 1957. — K. Sasse, Neue Daten zu J. C. Smith, ibid., 1957. — A. D. McCredie, Uber J. C. Smith, Gottinger Ha ndel -Tage, 1961. — Isti, J. C. Smith as a Dramatic Composer, Music and Letters, 1964. — J. S. Hali i A. D. McCredie, John Christopher Smith, MGG, XII. 1965.

SMITH, John Stafford, engleski kompozitor, orguljaš i pjevaĉ (Gloucester, kršten 30. III 1750 — London, 21. IX 1836). Zborski djeĉak katedrale u Gloucesteru, u kojoj je njegov otac bio orguljaš, i Kraljevske kapele u Londonu; uĉitelji su mu J. Nares i W. Boyce. Od 1784 ĉlan (Gentleman) Kraljevske kapele, od 1785 i zbora u Westminsterskoj opatiji. God. 1802 postao orguljašem Kraljevske kapele, a 1805 voditeljem zborskih djeĉaka (Master of the Children). Mjesto napustio 1817. Na podruĉju kompozicije njegovo se ime odrţalo zahvaljujući catchu To Anacreon in Heaven (oko 1780) koji je 1814 pod naslovom The Star-spangled Banner postao ameriĉka nacionalna himna. Na znanstvenom polju, meĊutim, odigrao je pionirsku ulogu, a kao ishodište mu je posluţila bogata zbirka muziĉkih rukopisa koju je sam sabrao. Medu djelima iz te zbirke starih muzikalija, koja su se poslije njegove smrti raspršila, najznatnije je The Mulliner Book, zbornik engleske muzike XVI st. DJELA. KOMPOZICIJE: instrumentalne kompozicije, medu njima voluntaries za orgulje te preludij i fuga za orgulje; catches, glees, kanoni i dr. vokalne kompozicije; anthemi. — Spis Introduction to the Art of Composing (u rkp.). — IZDANJA, PRERADBE, OBRADBE: A Collection of English Songs, in Score for 3 and 4 Voices, Composed about the Year 1500, 1779; Purcell, Grand Te Deutn (D). Alter'd and Digested. . . also Adapted to the Organ or Harpsichord only, oko 1807; Mušica Antiaua. A Selection of Music of this and other Countries, from the Commencement of the Tzvelfth to the Beginning of the Eighteenth Century; Comprising. . . Motetts, Madrigals, Hymns, Anthems, Songs, Lessons and Dance Tunes, 1812. LIT.: B. Frith, John Stafford Smith, 1750—1836, Gloucester Composer, Gloucester 1950. — P. M. Young, John Stafford Smith, MGG, XII, 1965.

SMITH, Julia, ameriĉka pijanistica, kompozitor i muziĉki pisac (Denton, Texas, 25. I 1911 — ). Studirala u New Yorku na Juilliard School of Music i na Univerzitetu, gdje je 1952 promovirala. God. 1941 utemeljila odjel za muziĉki odgoj na Julius Hartt School of Music u Hartfordu (Connecticut) i vodila ga do 1946. Otada djeluje kao slobodan umjetnik i pisac. DJELA. ORKESTRALNA: American Dance Suite, 1936 (nova verzija 1963; takoĊer za 2 klavira); Hellenic Suite, 1941; Folkways Symphony, 1948; koncert za klavir, 1939 (nova verzija 1970); Sails Aloft, uvertira za duhaĉki orkestar, 1965. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1964; Trio-Cornwall za klavirski trio, 1955; kompozicije za violu i klavir. — KLAVIRSKA: Episodic Suite, 1935 (takoĊer za orkestar); Sonatine in C, 1944; Characteristic Suite, 1949- — DRAMSKA. Opere: Cynlhia Parker, 1938 (nova verzija 1945); The

393

Stranger of Manzano, 1943; The Gooseherd and the Goblin, 1946 i Cockcrovi, 1953! boţiĉna opera The Shepherdess and the Chimneysweep, 1963. — VOKALNA: Our Heritage za zbor i klavir (orkestar), 1956; Remember the Alatno za recitatora, zbor i duhaĉki orkestar, 1964 (sa C. Vashawom); 3 Love Songs, 1955. — SPISI: Master Pianist. The Career and Teaching of C. Friedberg, 1963; A Directory of American Women Composers, 1970 i dr. LIT.: E. Burford, Piano Keys Career — Julia Smith, Music Clubs Magazine, 1956, 5. — M. Craig, Composer and Ambassadress of U. S. Music, Musical Courier, 1959.

SMITH, Russcll, ameriĉki kompozitor (Tuscaloosa, Alabama, 23. IV 1927 — ). Studirao na Columbia University u New Yorku. Predavao na Queens Collegeu (1960—61) i Hunter Collegeu (1962— —64); 1961—65 uz to u New Yorku producent i izdavaĉ kod G. Ricordija i 1965—66 kod H. W. Graya. God. 1967—69 predavao na University of Alabama i istodobno bio Composer-in-Residence orkestra u Clevelandu i Filharmonije u New Orleansu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir, 1953 i 1957; Tetrame-ron, 1957; Can-Can and Waltz, 1958; Divertimento, 1958; Nocturne za gudaĉki orkestar, 1967. — KOMORNA: Duo andFugue za duhaĉki kvintet, 1949; Eclogue za violinu i klavir, 1949. — Piano Preludes, 1962. — 3 Chorale Preludes za orgulje, 1957. — DRAAiSKA: opera The Unicom in the Garden, 1957; balet Antigone, 1949; filmska i televizijska muzika. — VOKALNA: Anglican Alass za zbor, 1954; Palaline Songs za visoki glas i komorni orkestar, 1956.

SMITH, Sidney, engleski pijanist i kompozitor (Dorchester, 14. VII 1839 —• London, 3. III 1889). Uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (I. Moscheles, L. Plaidv). Od 1850 nastavnik klavira u Londonu. Pisao je lake i briljantne klavirske kompozicije (većinom salonskoga karaktera), od kojih su neke svojedobno uţivale veliku popularnost (La Harpe eolienne, Le Jet d'eau, The Spinning Wheel i Tarantella). Objavio je i školu za klavir. SMITH BRINDLE, Reginald, engleski kompozitor (Preston, Lancashire, 5. I 1917 — ). Studirao na University College of North Wales u Bangoru, na akademiji Santa Cecilia u Rimu (I. Pizzetti) i kod L. Dallapiccole u Firenci. Do 1957 u Italiji su radnik trećeg programa na Radiju. God. 1967—70 profesor na Univerzitetu u Bangoru i od 1970 na University of Surrey. U njegovim se djelima osjeća utjecaj talijanskih kompozitora L. Berija, B. Maderne, L. Nona i F. Donatonija. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1954; Varijacije na temu L. Dallapiccole, 1955; Symphonic Variations, 1957; Cosmos, 1959; Homage to H. G. Wells, 1960; koncert za flautu, klarinet, vibrafon, harfu, klavir i udaraljke, 1960; Via Crucis za gudaĉki orkestar, 1960; koreografska suita Creation Epic, 1964; Apocalypse, 1970. — Three Dimensions za harfu, vibrafon i ĉembalo, 1965. — Komorna opera Antigone za recitatora, mezzosopran, bas, flautu, trombon, violinu, violu, kontrabas, klavire i udaraljke, 1969. — Three Japanese Lyrics za glas i komorni ansambl, 1966. — SPISI: Serial Composition, 1966; Contemporary Percussion, 1970; ĉlanci i studije.

SMITS VAN WAESBERGHE, Joseph, nizozemski muzikolog (Breda, 18. IV 1901 — ). Studirao filozofiju (1922—26), teologiju (1930—35) i usporedo orgulje, crkvenu muziku i kompoziciju (M. Monnikendam). Isusovac; 1935—-37 muziĉki direktor na Ca~ nisius-Collegeu u Nijmegenu i 1937—43 na Ignatius-Collegeu u Amsterdamu. Predavao gregorijaniku na Konzervatorijima u Rotterdamu (1939—44) j od 1944 u Amsterdamu gdje je uz to od 1947 profesor za srednjovjekovnu muziku na Univerzitetu. Od 1949 urednik izdanja Ameriĉkog muzikološkog instituta Corpus Scriptorum de Mušica (Rim), od 1958 ureduje ĉasopise Gregororiusblad i Preludium-Concertgebouzv-Nieuzvs. Ubraja se medu najistaknutije struĉnjake za jednoglasno crkveno pjevanje i muziku srednjega vijeka. DJELA. SPISI. Knjige: Muzikgeschiedenis der Middeleeuzven (2 sv.), 1936 —39 i 1939—47; Ktokken en klokkengieten in de Middeleeuzven, 1937; Het Gregoriaans, 1943 (njemaĉki i engleski prijevod 1946); Muziek en Drama in de Middeleeuzven, 1943 (II izd. 1954); Handleiding vorr het lezen der neumletters van St. Gallen, 1947; De uitzonderlijke plaats van der Ars Mušica in de ontivikkeling der zvetenschappen gedurende de eeuzv der Karolingers, 1947 (na francuskom u Revue Gregorienne, 1952); School en Muziek in de Middeleeuzven, 1949; Melodieleer, 1950 (engl. prijevod 1954); Cymbala, Bells in the Middle Ages, 1951; De mušico paedagogico et theoretico Guidone Aretino, 1953; Oud-Nederlands Paasspel, 1953; Het Toonkunstenaarsboek van Nederland, 1956; Liber argumentorum. Liber specierum. Metrologus. Commentarius in Micrologum Guidonis Aretini, 1957; Matthei Herbeni Trajectensis »De Natura Cantus ac Miraculis vocis« 1496, 1957; Descriptive Catalogue of ManuscHpts Containing the Theory of Music from the Carolingian Era up to 1400, 1961; Musikerziehung kao III sv. knjige Musikgeschichte in Bildern, 1969. — Ĉlanci i studije (izbor): Some Music Treatises and their Inter-relation, Mušica disciplina, 1949; Zur Entstehung der drei Hauptfunktionen in der Harmonik, Kongresni izvještaj, 1950; John of Affligem or John Cotton?, Mušica Disciplina, 1952; Das niederldndische Osterspiel, Kongresni izvještaj IGMW, 1952; Die Rheno-mosa-mosellanische Neumenschrift, Kongresni izvještaj, 1956; Der Ursprung der Tonbuchstabenreihe, Jahres- und Tagungsbericht der Gores-Gesellschaft, 1957; Antike und Mittelalter in unserem Tonsystem, Mušica, 1958; Zur ursprungli'chen Vortragszveise der Prosulen, Sequenzen und Organa, Kongresni izvještaj, 1958; Das gegenzvdrtige Geschichtsbild vom Gregorianischen Gesang, Theologisches Jahrbuch, 1960; Das gegenzvdrtige Geschichtsbild der mittelalterlichen Musik (1957—1960), KMJB, 1962; Die Imitation der Sequenztechnik in den Hosanna-Prosulen, Festschrift K. G. Fellerer, 1962; Das gegenzvdrtige Geschichtsbild der mittelalterlichen Musik II (1960—62), KMJB, 1963. — IZDANJA: u kolekciji Corpus Scriptorum de Mušica (Rim) traktati De Mušica cum tonario Johannesa Affligemensisa (I. sv., 1950), De Mušica Ariba Scolasticusa (II sv., 1951) i Micrologus in mušica Guida Aretihskog(IV sv., 1955)-

SMODEK, Oskar, dirigent (Kriţevci, 15. I 1890 — Zagreb, 26. II 1933). Uĉio na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu, zatim studirao u Beĉu i Leipzigu. Korepetitor i dirigent Zagrebaĉke opere, istaknuo se interpretacijom Mozartovih i starijih talijanskih opera. Vodio je pjevaĉko društvo Kolo, s kojim je postizavao uspjehe

394

SMODEK — SOBOLEWSKI

u zemlji i inozemstvu; dirigirao je i koncertima Zagrebaĉke filharmonije. Kao pijanist sudjelovao u komornim sastavima. Na Muziĉkoj akademiji vodio operni studio. Jedan je od utemeljitelja zagrebaĉkog Srednjoškolskog orkestra (1908). LIT.: V. Novak, Oskar Smodek, Zvuk, 1932—33.

K. Ko.

SMOJE, Dujka, muzikolog (Split, 7. IV 1941 —). U Sarajevu završila gimnaziju, Srednju muziĉku školu i diplomirala 1963 na muzikološkom odsjeku Muziĉke akademije. Studij muzikologije nastavila na Muzikološkom institutu u Parizu (J. Chaillev) i na Univerzitetu u Poitiersu (E.-R. Labande, S. Corbin), gdje je 1967 doktorirala. Od 1967 u Kanadi, profesor istorije muzike i muziĉke estetike na muziĉkom fakultetu Univerziteta u Montrealu i na ticole de musique Vincent d'Indy Univerziteta u Sherbrookeu. U središtu njezinih istraţivanja je muzika srednjega vijeka, posebno muziĉka paleografija i srednjevjekovni muziĉki teatar. DJELA: Catalogie des manuscrits musicaux notes conserves a Poitiers (diser tacija), 1967 (u tisku); Problemes de la musique religieuse canadienne-francaise, Cahiers d'etudes des religions populaires, XI, 1971 i Religions populaires, colloque International 1970, 1972; La Harpe medievale histoire et repertoire de Vinstrument, Carnet musical, III—IV, 1972; Le Folklore musical: objet de musee? source de creativite, ibid., IX—X, 1973; Iconia Sancti Nicholai, interpretation d'un miracle du XII e s., Cahier d'etudes medievales, I, 1974; Muziĉka notacija u srednjovekovnim rukopisima saĉuvanim u Poitiersu, Arti musices, VI, 1975. S. Šp.

SMOKVARSKI, Gjorgi, muziĉki pedagog (Budinarci, Berovsko, 23. IX 1927 — ). Studije završio 1956 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. Profesor i od 1973 direktor Srednje muziĉke škole u Skopju. DELA: Staro dvoglasno pevanje u makedonskoj narodnoj muzici, XIII kon gres Saveza folklorista Jugoslavije, Skopje 1968. — INSTRUKTIVNA: Ve seli zvuĉi za VI razred osnovne škole, 1963 i Raspevano bukvarĉe za IV razred osnovne škole, 1973. D. Ov.

SMOKVARSKI, Panĉe Gligor, kompozitor i klarinetista (Budinarci, Berovsko, 8. V 1914— Skopje, 15. III 1974). Vojnu muziĉku školu završio u Vršcu, a kompoziciju uĉio privatno. Prvi klarinetista Skopske opere i Makedonske filharmonije te nastavnik na Srednjoj muziĉkoj školi u Skopju. Bio je jedan od prvih makedonskih kompozitora koji su se oprobali na polju orkestarske muzike. Njegov se stvaralaĉki rad temeljio na muziĉkom folkloru. DELA. ORKESTARSKA: simfonijske poeme 11 oktomvri, 1955 i Stihija; uvertire Tikvešanka, 1947 i Simfonijska predigra, 1949; Simfonijsko oro, 1950; Sherzo, 1951; Rapsodija, 1956; Simfonijska svita, 1966. — KAMERNA: gudaĉki kvartet, 1955; Pastorala za klarinet i klavir, 1957; koncert za klarinet i klavir, 1964. — Balet Makedonska povest, 1953; filmska muzika. — VOKALNA'. mešoviti horovi Tri narodne pesrne, 1955 i Detence moc, 1958; Pet pesama za muški oktet, 1964; masovna pesma Titov brigadir, 1955; Prispivna za alt i klavir, 1959- — Obrade narodnih pesama za glas i narodni orkestar. T. Si. i D. Ov.

SMOLENSKI, Stjepan Vasiljeviĉ, ruski struĉnjak za crkvenu muziku (Kazan, 20. X 1848 —• 2. VIII 1909). Studirao pravo i filologiju u Kazanu; od 1889 u Moskvi upravljao Sinodskom školom crkvenoga pjevanja i predavao povijest ruskoga crkvenog pjevanja na Konzervatoriju. Njegovim nastojanjem osnovana je na moskovskoj Sinodskoj školi posebna knjiţnica notnih rukopisa ruskoga crkvenog pjevanja XV—XIX st. DJELA: Kypc xopomzo uepKoeHozo nenun, 1885; Odufuii oueprc ucmopuuecKoio 3HaHenun neeuux pyKonuceu CojioseuKou 6u6/iuomeKu u »A36yKW AjiencaHdpa AJeseHua, 1887; O630P ucmopwtecKux KOHifepmoe CunodajibHoio ynunuu{a..., 1895; O dpeenepyccKux neeuecKux HomauuHX, 1901. — Brojni eseji u listu PycCKaH My3t.iKaJibHafl raBeTa. LIT.: H. HaH CTapima, 1911. — XI. JI. JIOKUIUH, BtijiaioiiiHecH pycCKne xopbi n HX AnpH>Kepbi, MocKua 1953 (II prošireno izd. 1963). — D.Lehmann, Stjepan Wassiljewitsch Smolenski, MGG, XII, 1965.

SMORZANDO (tal. smorzare ugasiti, oslabiti), agogiĉka oznaka za postepeno smanjivanje jaĉine tona do najtišeg pianissima, spojeno s velikim ritardandom. S. se primjenjuje unutar pojedinog stavka; na svršetku kompozicije umjesto izraza s. upotrebljava se oznaka -> morendo. SMYTH, Ethel Mary, engleska kompozitorka (London, 22. IV 1858 — Woking, 8. V 1944). Studirala u Leipzigu, na Konzervatoriju i kod H. Herzogenberga. Aktivna i energiĉna pobornica za ţensko pravo glasa, komponirala je March of the Women, koji je postao borbena pjesma engleskoga ţenskog pokreta. Školovanje u Njemaĉkoj ostavilo je neizbrisiv trag u njezinu stilu i tretiranju dramatskih situacija na sceni. Njezino najuspjelije djelo, efektno instrumentirana Misa u D-duru, najbolje odraţava kompozitorkin snaţan i energiĉan duh. DJELA O RKESTRALNA: ko ncert z a vio linu, ro g i o rkestar, 1927; uvertira Antony and Cleopatra, 1890; serenada u D-duru, 1890 —KOMORNA'. gudaĉki kvartet u e-molu, 1914; gudaĉki kvintet u E-duru, 1884; 2 trija za violinu, obou i klavir, 1927; sonata za violinu i klavir, 1887; sonata za violonĉelo i klavir, 1887 i dr. — Kompozicije za orgulje. — DRAMSKA. Opere: Fantasio, 1898; Der Wald, 1901; Standrecht (The IVreckers), 1906; The Boatszuain's Mate, 1916; Fete galante, 1923 i Entente Cordiale, 1925. — VOKALNA: The Prison za sopran, bas, zbor i orkestar, 1931; Hey Nonny No za zbor i orkestar, 1910; Sleepleess Dreams za zbor i orkestar, 1926; zborovi; solopjesme. — Misa u D-duru. — SPISI (preteţno autobiografski): Impressions that Remained,

1919; Streaks of Life, 1921; A. Three-legged Tour in Greece, 1927; A Fine ning of Boats, 1928; Female Pipings in Eden, 1933; Beecham and Pharaoh, As Time Went On, 1935; What Happened Next, 1940. LIT : K. Dale, Dame Ethel Smyth, Music and Letters, 1944. Ethel Smyths Prentice Work, ibid., 1949. — Th. Beecham, Dame Ethel (1858—1944), ibid., 1958. — Ch. St. John, Ethel Smyth, London 19 M. Hurd, (Da me) Et he l Mary Smyt h, MGG, XII, 1965.

SNIZILICA fengl. flat, franc. bemol, njem. Be, tal. bet predznak, koji ton snizuje za kromatski polustepen. Ko( i u zemljama njemaĉkog jeziĉnog podruĉja naziv note, pre jom stoji s., dobiva nastavak -es (npr. c-ces). U Engleskoj c se u tom sluĉaju uz naziv note rijeĉ flat (npr. e-flat), u Franc bemol (npr. ut bemol), a u Italiji bemolle (npr. do bemolle) Dvostruka snizilica i Predznaci). SNIŢKOVA-ŠKRHOVA, Jitka, ĉeški kompozitor, p; i muzikolog (Prag, 14. IX 1924 —). Studirala muziku u ] na Univerzitetu i na Majstorskoj školi konzervatorija (A. ] O. Šin). Koncertira kao pijanist i ĉembalist, izvodeći pre djela starije ĉeške i svjetske literature. Kompozicije su joj n lirskog karaktera, u izraţaju lapidarne, a po sadrţaju jednos 1 pristupaĉne. Njezini radovi o ĉeškoj renesansnoj muzic likuju se temeljitošću i toĉnošću. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonietta ballala za komorni or 1961; Concerlino za klavir i orkestar, 1962; Interludij za komorni orkestar, 2 uvertire. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, 1953; II, 1953 1956. Dalmatinski trio za klavirski trio; trio za flautu, obou i violonĉelo, trio za flautu, obou i harfu, 1955; 2 sonate za violu i klavir, 1947 i 1963; 2 za violonĉelo i klavir, 1948 i 1957; sonatina za flautu i klavir, 1957. — K zicije za klavir, za orgulje i za harfu. — Scenska muzika. — VOKAL. kantate; zborovi; ciklusi solo-pjesama. — Dvije mise; moteti za alt, fl obou. — SPISI: Pisen 16. stol., Slovesna vćda, 1949; Jan z Jenštejna. 1952; JindHchohradecky fragment. Ĉasopis Narodniho musea, 1955; I pisen ze 16. stol., Hudebni rozhledy, 1956; Frantisek Gregora, 1963; Jash — notovana pisen z pol. 15. stol., Ĉasopis Narodniho musea, 1963 i dr. digirala i objavila zbornik Ĉeška polyfonni tvorba, 1958.

SOBIESKI, Marian, poljski etnomuzikolog (Milosla Poznali, 14. VI 1908 ■— Varšava, 25. X 1967). U Poznam hadao Konzervatorij te studirao muzikologiju (L. Kamif i etnografiju (E. Frankovvski). Od 1935 u Poznanu asistei Muzikološkom institutu i Regionalnom fonografskom ar od 1945 predavao folklor i akustiku na Univerzitetu, a 194' teoriju i povijest muzike na Muziĉkoj akademiji. God . sa svojom ţenom Jadwigom S. (roĊena 1909), utemeljio u P02 Zapadni fonografski arhiv, danas Arhiv snimaka poljske nai muzike Instituta za umjetnost Poljske akademije znanosti u šavi, kojemu je od 1954 na ĉelu; uz to je bio profesor etnoi kologije na Varšavskom univerzitetu. DJELA. SPISI: Ks. Jozef Surzytiski, Zycie Muzyczne, 1937; Zac arehizvum fonograficzne, 1946; Polska muzyka ludozva, 1951; Obiicze tonaln kiej muzyki ludozvej, Studia Muzykologiczne, 1953; Polsk Folk Musik, I revy, 1960; Znaczenie zbiorozv O. Kolberga dla polskiej kultury muzycznei zyka, 1961; O. Kolberg jako kompozylor i folklorysta muzycsny, u izdanju kupnih djela O. Kolberga, I, 1961. S Jadwigom S.: Piešn ludowa i jej pro Poradnik Muzyczny, 1947—49; Zagadnienie muzyki ludowej w Polsce, Muzyczny, 1948; Piešn i muzyka ludozva IVielkopolski i Ziemi Lubuskiej w dotychczasowych badan, Polska Sztuka Ludowa, 1950; Diafonia zv Pieninach, Tempo rubato u Chopina i zv polskiej muzyce ludozvej, Muzyka, 1960. — IZDA Wybor polskich piešni ludowych, I i II, 1955; Piešni ludome Warmii i A 1955; Piosenki z Kujaw, 1955.

SOBINOVj Leonid Vitaljeviĉ, sovjetski pjevaĉ, tenor (. slavi', 7. VI 1872 — Riga, 14. X 1934). Pravnik; pjevanje u Moskvi kod A. Dodonova i A. Santagano-Gorĉakove. Od pjevao male uloge u jednoj talijanskoj opernoj druţini na nj< gostovanju po Rusiji; 1897 prvi put nastupio na sceni mosko\ Velikog kazališta kao Sinodal (Rubinstein, Demon) i otada u b usponu osvojio publiku Moskve, Petrograda i velikih' evro] opernih središta. God. 1911 postao redatelj i direktor Filha nijskog društva u Petrogradu, a 1917—22 direktor Velikog 1 lista u Moskvi, gdje je 1933 proslavio 35-godišnjicu umjetnu rada. Njegove su se kreacije odlikovale poetiĉnošću i savrš vokalnim umijećem, a njegovi operni likovi ostali su uzorom nijim generacijama opernih umjetnika. Njegovi su najviši dc bili Bajan (Glinka, Ruslan i Ljudmila), Berendaj i Levko (Rir Korsakov, Snjeguroĉka i Majska noć), Lohengrin (Wagner), Rc (Gounod, Romeo i Julija) i Werther (Massenet). SOBOLEWSKI, Friedrich (Fryderyk) Eduard, njen violinist, dirigent, kompozitor i muziĉki kritiĉar poljskoga rijetla (Konigsberg, 1. X 1808 — St. Louis, 17. V 1872). dirao u Dresdenu kod C. M. Webera. Vrativši se u KSnigsl violinist je i od 1830 muziĉki direktor Gradskoga kazališta 1835 crkveni orguljaš, od 1838 direktor Filharmonijskoga dn i od 1843 direktor Muziĉke akademije. Uz to je bio i mu kritiĉar (Ostpreussische Zeitung). God. 1847—-54 ponovo ziĉki direktor Gradskoga kazališta, a zatim na istom pole u Bremenu. Od 1859 u SAD: dirigent filharmonijskih drui u Milwaukeeu i 1860—66 u St. Louisu. Kao kompozitor s' benik je Handela i Havdna; bio je vrstan harmoniĉar i kontrapi tiĉar.

SOBOLEWSKI — SOKOLOVA DJELA: 2 simfonije; simfonijske pjesme; klavirski trio; 6 opera; 3 orato rija; zborovi; solo-pjesme; spisi. LIT.: N. Slonimsky, Friedrich Eduard Sobolewski, MGG, XII, 1965.

SOCIETE INTERNATIONALE DE MUSIQUE CONTEMPORAINE (SIMC) -» International Society for Contemporary Music (ISCM) SOCIOLOGIJA MUZIKE, interdisciplinarna znanost koja istraţuje odnose i meĊusobne utjecaje društva i muzike, a napose tipiĉne pojave koje iz tih odnosa i utjecaja rezultiraju. Na pojavu i razvoj sociologije muzike osobito su djelovali opći razvoj sociologije, naroĉito sociologije umjetnosti, kao i širenje muzikoloških i etnomuzikoloških istraţivanja u pravcu ispitivanja društvenih funkcija muzike i utjecaja ekonomskih, politiĉkih, kulturnih i drugih uvjeta na muziĉko stvaranje i izvodilaĉku praksu. Potrebu takvog znanstvenog usmjerenja najavili su već G. Simmel, K. Bucher, J. Combarieu, W. Dilthev, M. Weber i Ch. Lalo. Sociološka istraţivanja glazbe razvila su se u nekoliko glavnih pravaca: u studij društvenih temelja muzike, te predmeta i metoda same discipline (M. Weber, A. V. Lunĉarski, H. Boettcher, W. Seraukv, H. Mersmann, S. Borris, P. Honigsheim, H. Reinold, Th. W. Adorno, T. Kneif, I. Supiĉić), u prouĉavanje sociologije muziĉkih stilova, oblika i tonskih sistema (G. Simmel, B. V. Asafjev, H. Engel, K. Blaukopf, W. Wiora, L. Finscher), i u empirijsko-sociološka (A. Silbermann, V. Karbusicky) i društveno-povijesna ispitivanja niza posebnih pitanja (L. Balet, E. Preussner, K. G. Fellerer, K. Csipak, G. Mayer), napose s marksi tiĉkog stajališta (A. V. Lunaĉarski, Z. Lissa, E. H. Meyer, P. Markovac, V. Vuĉković, K. Boehmer). U novije su vrijeme poticaj sociologiji muzike dali pokretanje ĉasopisa International Revieiv of the Aesthetics and Sodology of Music (izdavaĉ: Muzikološki zavod Muziĉke akademije u Zagrebu) i odrţavanje znanstvenih skupova (II simpozij Internacionalnog muzikološkog društva, Zagreb, juni 1974)LIT.: G. Simmel, Psyhologische und ethnologische Studien uber Musik, Zeitschrift fiir V61kerpsychologie und Sprachwissenschaft, 1881. — K. Bucher, Arbeit und Rhytmus, Leipzig 1892. — J. Combarieu, La musique, ses lois, son evolution, Pariš 1907. — M. Weber, Die rationalen und soziologischen Grundlagen der Musik, Miinchen 1921 (IV izd. 1956; tal. prijevod Milano 1961). — A. B. JIynauapcKuu, Bonpocbl coilHOJlorHH My3blKH, MocKBa 1927. — W. Seraukyy Wesen und Aufgaben der Musiksoziologie, ŢFMW, 1934. — E. Preussner, Die biirgerliche Musikkultur, Hamburg 1935 (II izd. Kassel i Basel 1950). — L. Balet, Die Verbiirgerlichung der deutschen Kunst, Literatur und Musik im 18. Jahrhundert, Leipzig 1936. — E. Siegmeister, Music and Society, New York 1938 (njem. Berlin 1948). — W. Mellers, Music and Society, London 1946 i New York 1950. — G. Revesz, Einfiihrung in die Musiksoziologie, Bern 1946. — J. Samko, Hudba a hudobnost v sploĉnosti, Bratislava 1947. — Z. Lissa, Prilog prouĉavanju sociologije muzike, Muzika, 1949. ■— Th. W. Adorno, Philosophie der neuen Musik, Tubingen 1949 (tal. prijevod Torino 1959). — R. Liebomitz, L'Artiste et sa conscience (s predgovorom J. P. Sartra), Pariš 1950. — K. Blaukopf, Musiksoziologie, Koln i Berlin 1951 ( I I izd. 1972). — M. Belvianes, Sociologie de la musique, Pariš 1951. — E. H. Meyer, Musik im Zeitgeschehen. Grundprobleme der Musiksoziologie, Berlin 1952. — H. Mers mann, Soziologie als Hilfswissenschaft der Musikgeschichte, AFMW, 1953. — V. Vuĉković, Problemi sociologije muzike. Izbor eseja, Beograd 1955. — A. Silbermann, Introduction a une sociologie de la musique, Pariš 1955. — Isti, Wovon lebt die Musik, Die Prinzipien der Musiksoziologie, Regensburg 1957. — P. R. Farnsviorth, The Social Psychology of Music, New York 1958. — H. Engel, Musik und Gesellschaft, Berlin 1960. — F. Lesure, Pour une sociologie historique des faits musicaux, Kongresni izvještaj, New York 1961. — Th. W. Adorno, Einleitung in die Musiksoziologie, Frankfurt a/M 1962. — H. Engel, W. Wiora, G. v. Dadelsen, G. Reaney, F. B. Zimmerman n, J. Buţga, P. M. Young, F. W. Riedel i L. Finscher, Kongresni izvještaj, Kassel 1962. — J. H. Mueller, Fragen des musikalischen Geschmacks, Koln 1963. — K. G. Fellerer, Soziologie der Kirchenmusik, Koln 1963. — /. Supiĉić, Problemes de la socio logie musicale, Cahiers internationaux de sociologie, 1964. — Isti, Elementi sociologije muzike, Zagreb 1964 (prevedeno na poljski Wstep do socjologii muzyki, Varšava 1969 i francuski Musique et societe, Zagreb 1971). — H. Engel, Soziologie der Musik, MGG, XII, 1965. — F. Lesure, Mušica e societa, Milano 1965. — T. Kneif, Musiksoziologie, Koln 1971. — P. Honigsheim, Music and Society (red. i obj. K. P. Etzkorn), New York 1973. — T. Kneif (urednik), Texte zur Musiksoziologie, Koln 1975. I. Su.

SOCOR, Matei, rumunjski dirigent i kompozitor (Iasi, 15. IX 1908 —). Studirao na Konzervatoriju u Bukureštu (A. Castaldi) i Leipzigu (S. Karg-Elert, H. Grabner, M. Hochkoffler). Po povratku u domovinu (1934) nastupao kao dirigent i aktivno sudjelovao u naprednom radniĉkom pokretu. God. 1944— 51 bio generalni direktor Rumunjske radio sluţbe i 1949—54 predsjednik Rumunjskog društva kompozitora. Autor je rumunjske himne (1953). DJELA. O RKES TRALN A. Simfo nijske pjes me : Marea, 1944; Mam a za alt i orkestar, 1949 i Cintarea Rominiei, 1954; koncert za violinu, 1955; passacaglia za violonĉelo i orkestar, 1944; koncert za klarinet, rog, violonĉelo i orkestar, 1939; simfonijski plesovi Cdlusul i Sirba, 1952. — Duhaĉki septet, 1937. — Sonata za klavir, 1932. — VOKALNA: oratorij Stejarul din Borzesti, 1961; Cinlecul lumii za bariton, zbor i orkestar, 1960; zborovi; masovne pjesme; solo-pjesme. ■— Ĉlanci u ĉasopisu CoseTCKaH My3biKa. LIT.: Gh. Firca, Matei Socor, MGG, XII, 1965.

SODERMAN, Johan August, švedski kompozitor (Stockholm, 17. VII 1832 — 10. II 1876). Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i u Leipzigu (E. F. Richter). God. 1860 postao je zborovoda, a 1862 dirigent opere u Stockholmu. Sodermanova djela nose obiljeţja švedske narodne muzike, pa ga smatraju

395

jednim od utemeljitelja švedske nacionalne kompozitorske škole. Njegove balade, osobito za glas i orkestar, uţivale su veliku popularnost te su izvršile znatan utjecaj na švedski operni stil. DJELA. ORKESTRALNA: Burlesgue, 1855; koncertna uvertira; suita švedskih narodnih plesova, oko 1860; koraĉnice; plesovi. —- Klavirski kvartet. — Zbirka Fantasier a la Almquist za klavir. — Scenska muzika za oko 80 drama; 4 operete. —■ VOKALNA: 9 balada za gtas, zbor i orkestar; zborovi uz or kestar i a cappella; 8 balada za glas i orkestar; vokalni kvarteti (Ett Bondbrollop); vokalni terceti i dueti; balade za glas i klavir; solo -pjesme. —■ CRKVENA: Missa solemnis; zbirka kraćih crkvenih kompozicija Spiritual Songs, 1872. LIT.: G. Jeanson, A. Soderman; en svensk tonsattares liv och verk, Stockholm 1926. — K. Nyblom, A. Soderman, Stockholm 1928. — P. Lindfors, Johan August Soderman, MGG, XII, 1965.

SODERSTROM, Elisabeth, švedska pjevaĉica, sopran (Stockholm, 7. V 1927 —• ). Pjevanje uĉila u Stockholmu kod A. von Skilondz i na Muziĉkoj akademiji; na opernoj pozornici debitirala 1948, takoĊer u Stockholmu, gdje je od 1950 stalno angaţirana. Gostovala je na festivalima u Salzburgu, Glyndebourneu i Edinburghu, nastupala na mnogim svjetskim muziĉkim kazalištima, meĊu ostalim na njujorškom Metropolitanu, londonskom Covent Gardenu i dr. Uz standardne sopranske uloge u njezinu repertoaru posebno mjesto zauzimaju ţenski likovi u Mozartovim i Straussovim djelima; istakla se i kao Marija u Bergovom Wozzecku. LIT.: E. Gerken, Elisabeth Soderstrom, Opera News, 1959.

SOGGETTI CAVATI -> Cavata, 2. SOHNGEN, Oskar, njemaĉki teolog i muzikolog (Hottenstein, 5. XII 1900 —). Studirao u Marburgu i Bonnu, doktorirao 1922. Od 1935 referent za crkvenu muziku u evangeliĉkom Višem crkvenom vijeću u Berlinu i profesor na Visokoj muziĉkoj školi. Mnogo je zasluga stekao za promicanje suvremene crkvene muzike. DJELA: Kirche und zeitgenb'ssiscke Kirchenmusik, 1932; Pfarrer und Kirchcnmusiker, 1933; Die neue Kirchenmusik, 1937; Die Erneuerungskrdfte der Kirchenmusik unserer Tage, 1949; Die Zukunft des Ges Solmizacija). 3. U Italiji, Francuskoj i Rusiji sol je ime za ton g. SOLAL, Martial, francuski jazz-pijanist i kompozitor (Alţir, 23. VIII 1927 — ). Od 1950 u Parizu, nastupao sa N. Chiboustom, A. Barellijem (1952), R. Guerinom (1953), K. Clarkeom, P. Michelotom i D. Humairom (1957—59), zatim sa J. J. Johnsonom, L. Thompsonom i D. Bvasom; gostovao na jazz-festivalima u Essenu, Antibesu, New Yorku, Newportu, Montrealu, Berlinu i Luganu, kao i u više navrata u Ljubljani i Zagrebu i to najĉešće s vlastitim triom ili kao pijanist. Autor velikog broja zapaţenih kompozicija, medu kojima je i muzika za više od 20 filmova. Izvrstan je improvizator, snimio je niz gramofonskih ploĉa. S. je dobitnik mnogih meĊunarodnih nagrada i drugih priznanja. SOLARES, Enrique, gvatemalski kompozitor i pijanist (Guatemala City, u. VII 1910 — ). Uĉio muziku u domovini (R. Paniagua, S. Ley), u Pragu (V. Kurz, J. Kfiĉka), na Konzervatoriju u Bruxellesu (J. Jongen, R. Moulaert) i kod A. Caselle u Rimu. Od 1948 u diplomatskoj sluţbi, uz to poduĉavao na Konzervatoriju u Guatemali kompoziciju i klavir. DJELA. ORKESTRALNA: Suite Minialura, 1943; Ricercare sobre el nombre B-A-C-H za gudaĉe, 1957; Divertimento, 1945; Fantasta Sinfćnica, 1947; Partita Cldsica za gudaĉe, 1947; Partita za gudaĉe, 1959; Capricho za klavir i orkestar, 1951. — KOMORNA: Ouartetto breve, 1955; 2 suite za violinu i klavir; sonata za violinu solo, 1958; kompozicije za violonĉelo i klavir i dr. ■— KLAV'IRSKA : sonata, 1941; sonatina, 1947; Idea con 15 deformaciones, ^.1962; Plesa para aflojar los dcdos y martirizar los oidos . . . , 1968; Travesuras I, 1969; Micropiezas, 1969; 12 Alicrotransperencias, 1970. — Zborovi; solo-pjes-me. — Crkvena djela.

SOLARI, Christy (pravo ime Franco Lari), talijanski pjevaĉ, tenor (Izmir, 1894—Paneretta, ? X 1974). Od 1927 povremeni i 1940 ■—41 stalni gost Zagrebaĉke opere. Lirski tenor blistavih visina i velike muzikalnosti, ostvario je na pozornici Hrvatskoga narodnog kazališta u Zagrebu niz kreacija, medu kojima su bile Des Grieux (Massenet Manon), Almaviva (Rossini, Seviljski brijaĉ), Vojvoda, i Alfredo (Verdi, Rigoletto i La Traviata), Nemorino i Ernesto (Donizetti, Ljubavni napitak i Don Pasguale), Gerald (Delibes, Lakme), Wilhelm Meister (Thomas, Mignon), Pinkerton (Puc-cini, Madame Butterfly), Sou-Chong (Lehar, Zemlja smiješka) i dr. K. Ko.

SOLENIERE, Eugene de, francuski muziĉki pisac (Pariz, 25. XII 1872 — 4. XII 1904). Uĉio muziku u Miinchenu, Braunschweigu i Parizu (P. Vidal, A. Brun). Od 1895 ţivio u Parizu; predavao je muziĉku estetiku na institutu Rudy i bio urednik i suradnik nekoliko ĉasopisa (La Critigue, Revue Internationale de Musiaue, Vie moderne). DJELA: La Femme compositeur, 1894; Rose Caron, 1895; Notes tnusicales, 1896; Massenet et son oeuvre, 1897; Musique et religion, 1897; Camille Saint-Saens, 1899; Cent Annees de musique francaise (1800—1900), 1901; Notules et impressions musicales, 1902; analiza opere C. Erlangera Le Fils de Vetoile, 1904; La Musique d l'Exposition de 1900. ■— Komponirao kraća djela za violinu i klavir te solo-pjesme.

SOLER, Antonio, španjolski orguljaš i kompozitor (Olot de Porrera, Katalonija, 3. XII 1729 — El Escorial, 20. XII 1783). Muziku uĉio u samostanu Montserrat (J. Elias) i kasnije kod D. Scarlattija za njegova boravka u Španjolskoj. Zarana postao zborovoda katedrale u Leridi; od 1753 orguljaš i zborovoda u samostanu El Escorial u Montserratu kraj Madrida. U Solerovim djelima oĉituje se utjecaj talijanske muzike; vrijedne su njegove jednostavaĉne sonate za ĉembalo, harmonijski i ritmiĉki vrlo zanimljive. S. je bio istaknuti uĉitelj, a njegovo djelo Llave de la modulacion ... ide u red najboljih španjolskih teoretskih radova. DJELA: 6 kvinteta za gudaĉke instrumente i orgulje ili klavir: 6 koncerata za 2 orgulje; oko 75 sonata za ĉembalo (saĉuvano 65); kraće kompozicije za klavir;

a la Llave de la modulacion, 1765. NOVA IZD.: 6 koncerata za 2 orgulje obj. su M. S. Kastner {Mu pana, 1952—62; novo izd. 1972), S. Rubio (1968) i R. de la Riba (l< Pedrell obj. neka orguljska djela (Antologta de organistas clasicos e. 1908); 6 kvinteta za gudaĉke instrumente i orgulje obj. R. Gerhard sonate za ĉembalo obj. J. Nin (Classiques espagnols du piano: I, 12 sonat 1 II, 2 sonate, 1928); 100 sonata i druga instrumentalna djela obj. F. 1958—59; sve orguljske sonate zapoĉeo objavljivati S. Rubio (1957; t obj. 120 sonata); izbor vokalnih kompozicija F. Marvin (1967 —70). LIT.: J. Nin, The Bicentenarv of Antonio Soler, The Chesterian, ] M. S. Kastner, Algunas cartas del P. A. Soler dirigidas al P. G. Martini, Musical, 1957. — S. Rubio, El Padre Soler y sus sonatas para instrume cuerda. Aria, 1958. — F. M. Carroll, An Introduction to Antonio Solei tacija), Rochester 1960. — 5. Kastner, Antonio Soler, MGG, XII, 1 K. F. Heimes, A. Soler's Kevboard Sonatas, Pretoria 1969. — A. Did Stvlistic Analvsis of the Solo Kevboard Sonatas of Antonio Soler (dis 2 sv.), Washington 1971.

SOLERA, Temistocle, talijanski libretist i kompozitor rara, 25. XII 1815 — Milano, 21. IV 1878). Školovao se 1. i Milanu. Provodio nestalan ţivot; od 1846 u Španjolskoj impresarij i zatim savjetnik kraljice Izabele; 1859 u dr: sluţbi vršio razliĉite duţnosti, osobito u sluţbi sigurnosti. P< nje godine proveo u Parizu i Milanu; umro je u neimaštini, libretist, S. je suraĊivao sa G. Verdijem u njegovu prvom s laĉkom razdoblju. Komponirao je i nekoliko opera na v tekstove. DJELA. Libreta za G. Verdija: Oberto, conte di S. Bonifacio, 1839; codonosor, 1942; / Lombardi alla prima crociata, 1843; Giovanna d'Arc i Attila, 1846. Pojedina libreta za J. Arrietu, B. Secchija, A. Buzzija, A. V: A. Ronchetti-Montevitija i dr. — KOMPOZICIJE. Opere: lldegonda II Contadino d'Agliate, 1841; Genio e sventura, 1843; Le Hermana de 1845. LIT.: R. Barbiera, Figure e figurine del secolo che muore, Milani — E. Checchi, I Libretisti di G. Verdi, Nuova Antologia, 1913. — T. Ma} Temistocle Solera, Mušica d'Oggi, 1923. — L. Miragoli, II Melodram liano dell'Ottocento, Roma 1925. — Verdi, studi e memorie nel XL anni\ della morte, Roma 1941.

SOLERTI, Angelo, talijanski literarni historiĉar (Si 20. IX 1865 — Massa Carrara, 10. I 1907). Sakupio i o vrijedan materijal za upoznavanje poĉetka operne umje u Italiji na prijelazu u XVII st. To posebno vrijedi za knji Origini del melodramma i Gli Albori del melodramma. U su reproducirani prikazi i izvještaji istaknutih suvremenika, govori štampanim izdanjima i dr., a u drugoj tekstovi prvih < DJELA: Ferrara e la corte Estense nella seconda meta del secolo XVI poglavlje pod naslovom Mušica e cantd), 1891; Le Origini del melodi 1903; Gli Albori del melodramma (3 sv.), 1904—05; Mušica, balio e dran alla corte Medicea dal 1600 al 1637, 1905. — Ĉlanci i studije. LIT.: G. Pescetto, Ricordo di Angelo Solerti, Mušica d'Oggi, 19 F. Fano, Angelo Solerti, MGG, XII, 1965.

SOLESMES, mali francuski grad nedaleko Le Mar benediktinskim samostanom osnovanim 1010. Benediktinci i lesmesa bili su u drugoj polovini XIX st. glavni pokretaĉi ol gregorijanskoga korala. Niz redovnika muzikologa, meĊu k su najistaknutiji Dom Prosper Gueranger (1805—1875), Joseph Pothier (1835—1923) i Dom Andre Mocquereau (1! 1930), temelje svoja prouĉavanja na rukopisima iz IX i Komparativnim studijama oni su stvorili pouzdan kriti odreĊivanju izvornih oblika koralnih melodija izdvojivš: kasnije promjene i izbacivši sve gregorijanskom pjevanju 5 primjese. Na rezultatima njihovih istraţivanja temelji se , Vaticana —• vatikansko sluţbeno izdanje koralnih napjeva . su 1904 zamijenjena starija iskrivljena i netoĉna izdanja j Medicaea iz XVII i kasnog XIX st. Znaĉajan prilog dali su i meski muzikolozi i u rješavanju problematike gregorij, ritmike. Za razliku od ->• menzuralista oni tvrde da muziĉki korala uvjetuje metrika latinskog teksta. Pitanje gregorij; ritmike nije, meĊutim, do danas konaĉno riješeno. Veliki u postigli su solesmeski benediktinci i izdanjima niza skupoc starih neumatskih kodeksa u ediciji Paleographie musicale ( -*■ ziĉka paleografija) kao i brojnim vrijednim studijama objavlj u dvomjeseĉniku samostana La Revue gregorienne. LIT.: C. Bellaigue, A l'Abbave de Solesmes, Revue des deux mi 1898. — N. Rousseau, L'Ecole gregorienne de Solesmes: 1833—1910, T i Roma 1910. —• H. Ouentin, Notice historique sur l'abbave de Solesmes, 1925. — A. L. Guennait, Precis de rythmique gregorienne d'apres les prii de Solesmes, Pariš 1948. — M. Blanc, L'Enseignement musical de Solt Pariš 1953. M. S

SOLFEGGIO (tal.; franc. solfege), 1. u muziĉkoj na vjeţba za usavršavanje sluha i za prima vista pjevanje. Vj solfeggia pjevaju se najĉešće slogovima -> solmizacije ili dru kojeg srodnog naĉina ĉitanja nota (-> bocedizacija, -*■ damei ĉija i dr.) i na neutralne slogove (na, la i dr.), a rjeĊe muzu abecedom. U XVII st. nazivale su se takve instruktivne vj za pjevanje prima vista ricercari. Prvi priruĉnik koji u naslovu izraz s. (Solfeges d' Italie) objavljen je 1772 u Parizu; u nj

SOLFEGGIO — SOLMIZACIJA su, medu ostalim, i napjevi A. Hassea, A. Scarlattija i N. Porpore. Osobito su brojne zbirke solfeggia iz XIX st. Od jugoslavenskih autora priruĉnike za s. pisali su Z. Grgošević, R. Matz, M. Vasiljević, S. Gajdov, B. Antonić, M. Magdalenić, T. Adamić, D. Gtirtl, E. Bašić, B. Popović, V. Tomerlin, Z. Vasiljević i dr. 2. U Francuskoj, Italiji, Belgiji, SAD, a i kod nas naziva se od XVIII st. nadalje solfeggiom i elementarna nastava muzike koja uz vjeţbe za pjevanje prima vista obuhvaća i muziĉki diktat te osnove muziĉke teorije. M.Kun. SOLIĈ (Soulier), Jean Pierre, francuski pjevaĉ (tenor i bariton) i kompozitor (Nimes, 1755 — Pariš, 6. VIII 1812). Sin violonĉelista, isprva je i sam uĉio taj instrument. Prvi put javno nastupio 1778 u Nimesu gdje se i školovao. God. 1787 angaţiran u Comedie Italienne i od 1801 do smrti u pariškoj Opera Comique. Više kompozitora (E. N. Mehul) pisalo je operne uloge za njega. DJELA. 34 komiĉne opere (nejednake vrijednosti): Jean et Genevieve, 1792; Le Jockey, 1796; Le Secret, 1796; Le Chapitre seconĊ, 1799; Mademoiselle de Guise, 1808; Le Diable a quatre, 1809; Les Menestrels, 1811 i dr. LIT.: M. Briquet, Jean-Pierre Solie, MGG, XII, 1965.

SOLIST (prema tal. solo sam), instrumentalist ili pjevaĉ koji izvodi samostalnu dionicu (u partituri oznaĉenu sa solo) i time se suprotstavlja većem izvoĊaĉkom sastavu koji ga prati, odnosno nadopunjuje. SOLIVA, Carlo Evasio, talijanski kompozitor i dirigent (Casale Monferrato, 1792 —■ Pariz, 20. XII 1853). Studirao na Konzervatoriju u Milanu (B. Asioli, V. Federici), diplomirao kompoziciju i klavir. Pošto se u Italiji afirmirao kao operni kompozitor, postao 1821 direktor pjevaĉke škole na Varšavskom konzervatoriju. Poslije sloma poljskog ustanka 1831, kad je Konzervatorij zatvoren, S. je u Petrogradu dvorski kapelnik, operni dirigent i direktor Carske pjevaĉke škole. Od 1841 ţivio je u Parizu, gdje se prikljuĉio krugu oko George Sand. Izvrstan muziĉar, S. je znatno pridonio širenju talijanske muzike u Evropi. Znatna je bila i njegova uloga u poljskoj muziĉkoj kulturi; sa J. Elsnerom i K. Kurpinskim treći je najvaţniji predstavnik varšavskoga muziĉkog ţivota izmeĊu 1820 i 1830. Dirigirao je prvom izvedbom koncerta za klavir u e-molu F. Chopina, s kompozitorom kao solistom (1830). DJELA: nekoliko komornih i klavirskih kompozicija. — DRAMSKA. Opere: La Testa di bronzo ossia La Campana solitaria, 1816; Berenice d'Armenia, 1817; La Zingara delte Asturie, 1817; Giulia e Šesto Pompeo, 1818; Elena e Mal-vina, 1824. — Vokalne kompozicije. — Requiem i druge crkvene kompozicije. — Udţbenik Szkola špiezvu Konserzuatorium Muzycznego w Warszawie (2 sv.). LIT.: W. Sandeleviski, Carlo Evasio Soliva, MGG, XII, 1965.

SOLLBERGER, Harvev, ameriĉki flautist i kompozitor (Cedar Rapids, Iowa, n. V 1938 — ). Flautu i kompoziciju studirao na University of Iowa (Ph. Bezanson) i Columbia University u New Yorku (J. Beeson, O. Luening). God. 1965—71 instruktor i uz to od 1962 jedan od voditelja i od 1968 direktor Grupe za suvremenu muziku na Columbia University. Nastupa kao flautist i dirigent. DJELA (izbor): Pieces za 2 flaute, 1958 (nova redakcija 1962); Grand Ouartet za flaute, 1962; Solos za violinu i 5 instrumenata, 1962; Chamber Variations za 12 sviraĉa i dirigenta, 1964; Music for Sophocles' »Antigone« za recitatora i elektronske zvukove na vrpci, 1966; Impromptu za klavir, 1968; For No Clear Reason za sopran i klavir, 1969; 2 Motets from Mušica transalpina, 1970; Divertimento za flautu, violonĉelo i klavir, 1970; As Things Are and Become za gudaĉki trio, 1971.

SOLLERTINSKI, Ivan Ivanoviĉ, sovjetski muziĉki i kazališni pisac (Vitebsk, 3. XII 1902 — Novosibirsk, 11. II 1944). God. 1923 završio studij historije umjetnosti, a 1924 i romansko-germanski odjel na Fakultetu društvenih nauka u Lenjingradu; 1926—29 specijalizirao se za teatrologiju. Od 1929 u LenjingraĊskoj filharmoniji lektor, a zatim savjetnik za program i umjetniĉki direktor. Od 1936 predavao na lenjingradskom Konzervatoriju. U njegovim radovima privlaĉi navlastito jasnoća i naprednost pogleda izraţenih pristupaĉnim i individualnim jezikom i stilom. Razvoj pojedinih umjetnika valjano i oštroumno povezuje s društvenim razvitkom u njihovo vrijeme i u njihovoj sredini. Osobito su bila zapaţena njegova uvodna predavanja uz koncerte Lenjingradske filharmonije. S. je prvi upozorio na izvornu umjetnost D. Šostakovića. DJELA: M. )K. Hoeeppe, 1927; pamiy3CKuu meamp XVIII sena e nepeotfeuKe Mopamicmoe mpembeeo COCAOSUH, u zborniku O meampe, 1929; fycmae Maaep, 1932; jKaK O$j)eH6ax, 1933; »MopxK-CKuma/ieu« Bazuepa, 1934; CUM$OHunecKue nosMbi Puxapda UIrnpayca, 1934; CmeudaAb u MyibiKa, COBeTCKaa iwy3i,iKa > 1935, 12; Pemnop EepAU03, 1935; JIoicaKoMO MeuepBep, 1936; »Puzojiemmot. My3biKa JI^c. Bepdu, 1936; »KapMem. Onepa )Kopotca Eme, 1937; Kpucmoifi Bu/ijiu6anbd fjiroK, 1937; BoAuie6nan (fijieuma Mouapma, 1938; Po-uen PoA/ian u My3UKat u zborniku Kojia EpwHbOH, 1938; 3aAiemKU o KOMUuecitou onepe, u zborniku FIoMnadypbi, 1939; UleKcnup u MUpoean My3UKa, u zborniku UleKcnup, 1564—1939, 1939; u&udeAuoa Eemxoeeuai 1940; PoManmu3M, ezo o6iuan u My3biKaAbnan scmemuKa, 1937 (obj. 1946); Hcmopimecnue mirnu cuM(p~omiuecKou dpaMamypiuu, 1941 (obj. 1946); O »KoAbi/e Hu6eAyma* Bainepa, 1938 (obj. 1956) i dr. — M. Druskin obj. tri zbirke izabranih studija i eseja I. Soller-tinskoga(l946, 1956 i 1963). LIT.: D. Šostakoviĉ, u predgovoru druge Druskinove zbirke, 1956.

397

SOLLIMA, Eliodoro, talijanski pijanist i kompozitor (Maršala, Trapani, 10. VII 1926 — ). Studirao na Konzervatoriju u Palermu (P. Ferro, G. Cusenza) i na istoj ustanovi djeluje od 1953 kao profesor kompozicije. Kao pijanist nastupa u Trio di Palermo, a bavi se i muziĉkom kritikom u dnevniku L'Ora. Predsjednik je društva Gruppo Nuova Mušica u Palermu. DJELA. ORKESTRALNA: uvertira, 1951; Variazioni concertanti, 1960; koncert za gudaĉe, 1968; Rondo burlesco za klavir i orkestar, 1950; koncert za klavir, 1958. —■ KOMORNA: Ouverture da camera za n instrumenata, 1949; kvartet za flautu, klarinet, violinu i violonĉelo, 1965; gudaĉki kvartet, 1967; 3 Movimenti za klavirski trio, 1968; Evoluzioni za flautu solo, 1969; Evoluzioni n. 2 za flautu, gudaĉe i udaraljke, 1969. Sonate: za violonĉelo i klavir, 1948; za violonĉelo solo, 1962 i za flautu i klavir, 1963; Studije za violinu i klarinet. — Sonata za klavir, 1966. — Balet Pimpinella, 1954. — VOKALNA: Tre momenti della notte sul Golgotha za bariton i orkestar, 1965; 3 Liriche za sopran i 5 instrumenata, 1961. — Priruĉnik 90 temi per to studio della conposizione, 1955.

SOLMIZACIJA, nazivanje tonova odreĊenim slogovima za razliku od muziĉke abecede u kojoj svakom tonu odgovara jedno slovo. Danas su najĉešći slogovi do (ut), re, mi, fa, sol (so), la, si (ti). Upotrebljavaju se kao apsolutna ili kao relativna notacija. U apsolutnoj slog do (ili ut) uvijek odgovara tonu c, re je naziv za ton d, mi za ton e itd. U tom obliku s. se upotrebljava u Italiji, Francuskoj i Rusiji. Relativna je solmizacija veoma raširena u muziĉkoj nastavi naroĉito u okviru Tonic-Sol-Fa, Tonika-Do i njima srodnih funkcionalnih metoda. U njoj je do pomiĉan, tj. on uvijek oznaĉuje toniku dur-ljestvice, npr. u C-duru je do ton c, u G-duru ton g itd. U tom sustavu prirodnoj mol-ljestvici odgovaraju slogovi la-la. Bilo je pokušaja (kod nas E. Bašić) da se i stupnjevi mol-ljestvice nazovu slogovima do-do (uz neznatne promjene naziva za III, VI i VII stupanj) i da se tako jasnije izrazi znaĉenje solmizacijskih slogova kao simbola za pojedine stupnjeve ljestvice. Alteracija pojedinog stupnja zahtijeva i promjenu solmizacijskog naziva. Povišenje se izraţava mijenjanjem samoglasnika u z, a sniţenje promjenom samoglasnika u u; npr. povišeni re zove se ri, a sniţeni ru. Kod modulacije u trenutku napuštanja poĉetnog i nastupa novog tonaliteta tonovi se ĉitaju solmizacijskim slogovima koji odgovaraju novom tonalitetu. —■ U poĉetnom stadiju muziĉke nastave prva slova solmizacijskih slogova zamjenjuju gdjekad notne znakove (-> Slov-ĉana notacija). Nazivanje tonova slogovima veoma je staro. Ono je bilo uobiĉajeno u staroj kineskoj muzici, a sustav slogova, izgraĊen na srodnim temeljima kao suvremena relativna s., postojao je i u muziĉkoj teoriji antiĉke Grĉke. Slogovi xx, TE, TTJ i rco oznaĉivali su u dijatonskom rodu tonove silaznog tetrakorda. IzmeĊu TOC i TE morao je uvijek biti polustepen, pa su se kod prijelaza iz jednog u drugi tetrakord mijenjali nazivi tonova kao i u suvremenoj solmizaciji kod modulacije. Izumitelj sustava suvremenih solmizacijskih naziva je Guido d'Arezzo (997 —• 1050). Da bi olakšao snalaţenje u heksakordima on je u nastavi pjevanja za svaki stupanj heksakorda upotrebljavao odreĊen slog i to prema poĉetnim slogovima himne sv. Ivanu Krstitelju, koju je oko 770 spjevao vjerojatno Paulus Diaconius. Melodija himne po svoj je prilici Guidova; svaki njezin stih poĉinje na stupnju višem od poĉetka prethodnog stiha, pa poĉetni tonovi stihova obrazuju potpun heksakord (hexachordum naturale): Mi-

ra

ge- sto- rum fa- mu- li

j Ut

tu- o-

7 J7J que- ant

h-

xis

rum Sd- ve

n Re- so-

na-

re

fi

bris

J UJ J J J pol- lu- ti

Lo- bi- i

re- a- tum San- cte

Jo- han- nes.

Solmizacijske slogove Guido primjenjuje, meĊutim, na sve tri vrste heksakorda (hexachordum naturale, hexachordum durum i hexachordum molle) i to tako da je ut uvijek naziv za poĉetni ton, re za drugi ton, mi za treći itd. Slogovi Guidove solmizacije ne oznaĉuju prema tome apsolutnu visinu tona već je njima izraţen samo poloţaj tona unutar odreĊenog heksakorda. Jedan te isti ton u razliĉitim heksakordima razliĉito se zove, a pojedini slogovi solmizacije u razliĉitim heksakordima prikazuju razliĉite tonove (-> Heksakord). Kad melodija prelazi iz jednog heksakorda u drugi, tj. kad mutira (-> Mutacija) postupa se sliĉno kao kod solmiziranja u suvremenoj modulaciji. Upravo prema mutaciji iz hexachordum naturale u hexachordum molle, kod koje su prelazni tonovi g-a, tj. sol iz prvog i mi iz drugog heksakorda, potjeĉe naziv solmizacija.

398

SOLMIZACIJA — SOLO-PJESMA

javlja kao puĉki napjev. Zapadnoevropske pjesme uz pratr nje (canzona, chanson, song) u XVI st. u znatnoj su mjeri višeglasnih i zborskih kompozicija. Talijanska monodija X njegovala je i oblike namijenjene pjevanju uz instrurm pratnju. U razdoblju kasnog baroka i sve do sredine XV jednostavnu, zaokruţenu pjesmu potisnule su kantata i arija. Razvitak i uspon klasiĉne solo-pjesme datira od druge viĉe XVIII st. U stvaralaštvu majstora beĉke klasike pos se nazire teţnja da se pjesma umjetniĉki afirmira i literarni meni. Zaĉeci u Havdna i Mozarta zacrtali su put L. van I venu, koji je dosegao viši stupanj muziĉko-poetske sinteze ( na Goetheovu liriku, ciklus An die ferne Geliebte). Taj se r; ogleda i u vokalnoj lirici pripadnika -> Berlinske škole a i drug maĉkih kompozitora (npr. J. F. Reichardta, K. F. Zeltera, J. R steega). Ali potpuna umjetniĉka zrelost solo-pjesme zasluga ji stavnika austrijskog i njemaĉkog romantizma; otada Lied pjesma) kao samostalna muziĉka vrsta uţiva visok ugled, a ' je zastupana u stvaralaštvu većine velikih majstora XIX s Po bogatstvu i izraţajnoj snazi jedinstven je opus F. berta — jedan od vrhunaca u povijesti solo-pjesme. Ol LIT.: W. G. McNaught, History and Use of the Sol-fa Syllabe, Proceedings pjesama svjedoĉe o kompozitorovu istanĉanom smislu za i of the Musical Association, 1892—93. —■ G. Lange, Zur Geschichte der Solmisation, SBIMG, 1899—1900. — C. E. Ruelle, La Solmisation chez les anciens formalno usklaĊivanje muzike s pjesniĉkim tekstom: : Grecs, ibid., 1907—08. — C. Artom, Nuove considerazioni sulla solmisazione prost tekst blizak narodnoj pjesmi Schubert nalazi odgovE guidoniana, RMI, 1912.— H. Riemann, Te Ta T(3 T M und No E A Ne, ZIMG, melodiju ponavljajući je od strofe do strofe, dok liriku sa 1912—13. — H. Miiller, Solmisationssilben in der Medicaischen Choralausgabe, AFMW, 1918—19. — G. Schilnemann, Ursprung und Bedeutung der Solmiţenijim izraţajnim vrednotama komponira tako da me sation, Leipzig 1929. — F. Ring, Zur altgriechischen Solmisationslehre, AFMF, varira i time prilagoĊuje sadrţaju stihova; u pjesmama bali 1938. — E. Preussner, Solmisationsmethoden im Schulunterricht des 16. und karaktera, sa snaţnim ĉuvstvenim akcentima, primjenjuje elt 17. Jahrhunderts, Spomenica F. Steinu, Braunschweig 1939. — /. Lohr, Solmisation und Kirchentonarten, Basel 1943 (II izd, 1948). ■— W. Wiora, Zum recitativa. Teţeći uvijek za sintezom muzike i teksta, Se Problem des Ursprungs der mittelalterlichen Solmisation, MF, 1956. ■— H. istaknutu ulogu povjerava klavirskoj dionici, koja je u veći: Hickmann, Ein Beitrag zum Problem des Ursprungs der mittelalterlichen Solmisation, ibid., 1957.—C. A. Moberg, Die Musik in Guido von Arezzos Solmisama ravnopravan faktor, nosilac samostalnih muziĉkih mis sationshymne, AFMW, 1959. — M. Ruhnke, Solmisation, MGG, XII, 1965. bujnih naroĉito u harmoniji. Treba istaknuti Schubertov ra M. Kun. knjiţevni ukus: u znatnom broju pjesama kongenijalno je uj SOLO (tal. sam), u uţem smislu, kompozicija za jedan instru Goetheovu i Heineovu liriku. Prava su remek-djela i dva 1 ment ili za jednoga pjevaĉa. U širem smislu, dionica unutar većeg na stihove W. Miillera (Die Schone Miillerin, 1823 i Die II instrumentalnog ili vokalnog sastava, koja se samostalnim izvo reise, 1827). Naroĉito u svojim posljednjim pjesmama Se. Ċenjem neke muziĉke misli ili odlomka izdvaja iz cjelokupnog je, primjenjujući naĉelo deklamacije, stvorio uzorke kor ansambla, pri ĉemu ansambl preuzima ulogu manje ili više pod pjesme koja zahtijeva izraĊenu interpretaciju. Tako je on iz reĊenog pratioca. Ako se neki instrument samostalno izdvaja od osnovne tipove solo-pjesme koje kasniji majstori neće više su poĉetka do kraja kompozicije, rijeĉ je o solistiĉkom koncertu mijenjati, nego samo obogatiti stilskim znaĉajkama svog vrs (-> Koncert). Ukoliko se odnos solo-tutti pojavljuje samo gdjekad i u MeĊu suvremenicima F. Mendelssohn je svojim jednosi i razliĉnim instrumentima, govori se o orkestralnom solu (oboa pjevnim vokalnim kompozicijama bliţi tradiciji. Pravi je solo u II stavku koncerta za violinu J. Brahmsa ili solo rog u II bertov nasljednik R. Schumann. Vrlo suptilne ugoĊaje nj stavku V simfonije P. I. Ĉajkovskog). U gudaĉkom sastavu dio pjesama nadahnuli su većinom stihovi velikih suvremeni nicu oznaĉenu sa s. izvodi koncertni majstor. Povremeni istupi maĉkih pjesnika (Eichendorff, Heine, Chamisso, Riickert, I solista pjevaĉa ĉesti su i u zborskoj literaturi. E. A. S. proţeti doţivljajem ljubavi i prirode. Zahvaljujući intimno SOLO-PJESMA (njem. Lied), komorni vokalno-instrumen- stvenosti, Schumannove su pjesme (nastale velikim dijelom talni oblik za glas i klavir ili manji instrumentalni sastav, rjeĊe najĉišći izraz romantizma u vokalnoj lirici. Majstor klavii orkestar. S.-p. nastaje na osnovu teksta (stihova), pa je pjevana vjerava instrumentu još istaknutiju ulogu nego Schubert rijeĉ njezin sastavni dio. Odnos izmeĊu rijeĉi i muzike oĉituje virska dionica ĉesto samostalno istupa, napose u meĊui se u raznovrsnim strukturama. U jednostavnoj Urofnoj kompo- koje ugoĊaj teksta pretaĉu u ĉistu tonsku poeziju. Zanima ziciji jedna te ista melodija ponavlja se doslovno u svakoj kitici. baladu (kojemu dugujemo neke od najznaĉajnijih Schube Varirana strofna pjesma podijeljena je i muziĉki na kitice, ali pjesama) oĉituje se u nekoć popularnim djelima C. Loews se muziĉke misli razvijaju unutar tog formalnog okvira slobodno. je u solo-pjesmu unio dramatsku crtu pojaĉanu kadšto p> naivnim tonskim njem u klavirskoj p U drugoj pi XIX st. U prokomponiranoj solo--pjesmi muzika vjerno slijedi smisao teksta. ispoljila s podruĉju solo-f opreka izmeĊu e: tzv. novonjemj Oblik prokomponirane solo-pjesme nije vezan ni za koji formalni kruga (oko Wagr obrazac premda se ĉesto Liszta) i donekle k< pribli-ţuje trodijelnom obliku vativnih stavova B tipa A B A. Po izraţaju sovih pristaša, solo-pjesma moţe biti gotovo vonijemci« zastup; u puĉki jednostavna, moţe biti teoriji naĉela su raspjevana, slika trenutnog pjesmi dali smjernice raspoloţenja, kao i saţeta i oboga novim dramska scena. izraţajnim Prvi zaĉeci pjevanja uz gućnostima; naroĉ instrumentalnu pratnju zagovarali deklar ski nalaze se već u princip i slobodu davnini. Kitarodija i harmonijske aulodija u grĉkoj antici podloge, a povijesno su utvrĊeni odbacivali naĉin oblici vokalne lirike, odnosno epskog pjevanja. Rane forme SOLO-PJESMA. F. Schubert, Heidenroslein, autograf strofne i refrenske kompozicije. Praksa, pjesme u modernom smislu javljaju se u srednjem vijeku u meĊutim, ni ukorak. F. Liszt je u svojim pjesmama bliţi umjetniĉkoj praksi trubadura i Minnesangera. U Njemaĉkoj u prethodnici R. Wagner je slabo mario za solo-pjesmu (od 5 XV i XVI st., u krugu graĊanskih cehova, zanimljiva je arti- vrlo izra pjesama na stihove M. Wesendonck dvije se ficijelna, zanatski njegovana teorija i praksa tzv. majstora-pjevaĉa smatraju stuc za Tristana). Dok se u Wagnera nazire (Meistersinger) koji su baštinu njemaĉkih trubadura asimilirali tendencija koja solo-p lišava komorne intimnosti, dajući joj i utkali u sistem vrlo sloţenih pravila, nastavljajući tako tradiciju muziĉko-dramatski ka primjeren koncertnoj dvorani, jednoglasnog pjevanja. U Italiji, Francuskoj i Nizozemskoj jedno- Wagnerov antipod J. Brahn stupa suprotne teţnje. Njegov znatni vokalni opus za solist ljeţen je sklonošću prema glasna je pjesma u razdoblju polifonije potisnuta, pa se uglavnom priprostoj, pjevnoj melodici na

Praksa tzv. mušica ficta, prvi poĉeci kromatike i sve ĉešća primjena vodice doveli su do korjenitih promjena u oblasti muziĉke teorije i nastave pa tako i solmizacije. Guidov niz slogova bio je za heptatoniku nedostatan. Stoga je potkraj XVI st. za VII stupaj ljestvice uveden slog si prema inicijalima rijeĉi u završnom stihu himne sv. Ivanu Krstitelju. Oko 1650 u Italiji je slog ut zamijenjen slogom do, dok su Francuzi zadrţali za ton c stari Guidov naziv ut. Većina pravila -> Guidonske ruke zastarjela su već u XIII st. U današnjoj praksi zadrţane su samo neka osnovna naĉela Guidove solmizacije, kao npr. povezanost solmizacijskih naziva uz stupanj, a ne uz apsolutnu visinu tona, promjena slo gova kod modulacije i dr. Od XVI st. nadalje nekoliko je autora pokušalo stvoriti sustav slogova za ĉitanje tonova, ali nijedan od njih nije uspio istisnuti Guidovu solmizaciju. Nešto dulje su se odrţali u praksi -*- bocedizacija Belgijanca H. Waelranta (1517—1595) i -> damenizacija K. H. Grauna (1704—1759)- U SAD je u XVII i XVIII st. bilo rašireno nazivanje tonova nešto izmijenjenom solmizacijom. Niz slogova fa, sol, la, fa, sol, la, mi prikazuje u tom sustavu — zvanom -> fasola —• stupnjeve dur-ljestvice.

SOLO-PJESMA — SOLOVJOV-SJEDOJ pjesme: saţetost i jednostavna dijatonika odgovaraju stilu lišenom sloţenih postupaka, pa je instrumentalna dionica kod Brahmsa nešto potisnuta. Tih se stilskih principa drţao i u obradbama narodnih pjesama. IzmeĊu Brahmsa i Wagnera mjesto je R. Franzu, plodnom i nekoć vrlo cijenjenom majstoru solo-pjesme. Sintezu tendencija u njemaĉkom Liedu XIX st. ostvario je H. Wolf posvetivši najveći dio svog stvaralaštva pjesmi. Izbor pjesniĉki vrijednih tekstova bilo mu je osnovno naĉelo, jer je smatrao da pjesma treba biti jedinstvena literarno-muziĉka umjetnina. Istiĉu se zbirke s lirikom njemaĉkih pjesnika (Morike, Goethe, Eichendorff i dr.), Michelangela, i ciklusi Spanisches Liederbuch i Italienisches Liederbuch. Ugledavši se isprva u Schumanna, Wolf je u svom zrelom razdoblju (1888—1896) našao osebujni izraz primjenom deklamatorike u Wagnerovu duhu i vrlo slobodnim muziĉkim tumaĉenjima teksta, teţeći da u nj psihološki pronikne. Privlaĉila ga je stoga i misaona poezija širokog zamaha (npr. Prometheus J. W. Goethea). Izraţavajući sve nijanse teksta adekvatnim muziĉkim postupcima, Wolf se najviše udaljio od proste strofne pjesme, a u skladu s tim obogatio je klavirski slog harmonijski i ritmiĉki do te mjere da je kadšto ravan samostalnoj instrumentalnoj kompoziciji. Ta je tendencija upućivala na orkestar, pa je Wolf u nekim pjesmama klavir poslije zamijenio orkestralnom partiturom. Wolfovi mlaĊi suvremenici M. Reger i R. Strauss, a donekle i H. Pfitzner, poveli su se za stilom izrazito koncertne pjesme, no nisu dosegli Wolfovu razinu. Dok se u Regera (osim u jednostavnim i njeţnim Schlichte Weisen op. 76) melodijska linija, lišena pjevnosti, utapa u prezasićenom harmonijskom tkivu, Strauss u melodiku velika raspona ponekad unosi obiljeţja operne arije. Zajedniĉka im je osobina nestalan literarni kriterij. U razdoblju oko 1900 njemaĉku je pjesmu obogatio G. Mahler svojom vokalnom lirikom uz pratnju orkestra ( Kindertotenlieder na Riickertove stihove, ciklus Lieder eines fahrenden Gesellen i pjesme iz zbirke Des Knaben Wunderhorn); u njoj je Mahler naivan ĉar puĉke pjesme proţeo vrlo osebujnim ironiĉnim akcentima. U cikluse solo-pjesama treba ubrojiti i njegovu vokalnu simfoniju Das Lied von der Erde (za tenor, alt i orkestar) ispunjenu sjetnom ljepotom stihova iz kineske lirike. Dijelom pod utjecajem Lieda, poĉela se u XIX st. i u drugim zemljama njegovati solo-pjesma uz pratnju klavira. Kao oblik vokalne muzike javlja se u Francuskoj (Ch. Gounod, L. Delibes, J. Massenet) i Engleskoj (A. Sullivan, W. S. Bennet). Mnogo je znaĉajniji doprinos mladih nacionalnih škola, niklih iz romantizma. Napose treba istaći opus E. Griega na podruĉju solo-pjesme: asimiliravši stil njemaĉkih romantiĉara, unio je u pjesme, uz bujnu harmoniju, osebujni kolorit norveškog folklora. Ruska solo-pjesma (u P. Ĉajkovskoga bez izrazite nacionalne fizionomije) afirmira se zahvaljujući A. Borodinu i M. P. Musorgskom. Pjesme Musorgskoga, nastale uglavnom sedamdesetih godina, jedan su od vrhunaca u povijesti solo-pjesme uopće. U njima je progovorio elementarnom snagom, ne mareći za konvencionalne akademske sheme. Svoj je izraz razvio na osnovi govornog ritma, a muziĉku je misao potpuno prilagodavao sadrţaju, psihološkoj uvjerljivosti teksta. To vrijedi i za klavirsku dionicu u kojoj je smjelo upotrijebio dotad neslućene harmonijske slobode. Tematski je raspon tekstova širok; seţe od društvene satire (Cejnuuapucm) preko prizora iz naivnog svijeta djeĉje igre i mašte (ciklus JXemcKan, na vlastiti tekst) do prikaza tjeskobnih psihiĉkih stanja (ciklusi Ee3 cojiutfa i Tlecnu u HJIHCKU CMepmu).

Francuska je pjesma umjetniĉku zrelost i stilsku autohtonost ispoljila tek potkraj XIX st., prvo u djelima H. Duparca i G. Faurea (stihovi Verlainea i van Lerberghea). Impresionistiĉkom skalom ugoĊaja pjesmu je obogatio C. Debussv. Pod snaţnim dojmom Musorgskoga, on primjenjuje slobodni recitativ, a klaviru dodjeljuje istanĉanu ulogu: koloristiĉki zasićene harmonije izmjenjuju se s prozraĉnim, ritmiĉki naglašenim epizodama. Profinjen knjiţevni ukus uputio je Debussvja na poeziju francuskih simbolista: Baudelairea, Verlainea (Ariettes oubliees, Fetes galantes), Mallarmea, i na Villonove balade. U XX st. ogledaju se i u solo-pjesmi karakteristiĉne stilske preobrazbe. Najradikalnije u krugu beĉkih modernista, u strukturalno vrlo sloţenim, ali ekspresivnim djelima A. Schonberga {Das Buch der hdngenden Garten na Georgeove stihove), A. We-berna i A. Berga. Tradicija Lieda u njih se jedva nazire: glasovna dionica vodi se ĉesto poput instrumenta. Bliţi su pjevnosti, uz oporu, kontrapunktiĉku instrumentalnu dionicu, P. Hindemith (Traklovi i Rilkeovi stihovi) i W. Fortner (HSlderlinova i Shakes-peareova lirika). Iz svjeţih vrela nacionalnog folklora crpu npr. I. Stravinski (u ranom razdoblju), B. Bartok, Z. Kodalv, M. de Falla, u Americi A. Copland. Razliĉite koncepcije solo-pjesme zastupaju M. Ravel (remek-djelo: Trois Chansons de Don Quichote d Dulcinee), D. Milhaud (tekstovi: reklamni prospekti), L. Janaĉek (ciklus Zapisnik nestalogd), G. F. Malipiero, L. Dallapic-

399

SOLO-PJESMA. C. Netscher, Muziĉka zabava, XVII st.

cola (dodekafoniĉke pjesme), B. Britten (Michelangelovi soneti). Muzika oštrih kontura, primjerena socijalnokritiĉkoj tematici, dominira u pjesmama H. Eislera i P. Dessaua na Brechtove stihove. U muziĉkoj kulturi naših naroda pjesma je obilno zastupana. U Hrvatskoj ju je utemeljio V. Lisinski; u XX st. njeguju je brojni kompozitori, medu njima: B. Bersa, J. Hatze, A. Dobronić, I. Matetić-Ronjgov, B. Širola, K. Baranović (Galovićevi kajkavski stihovi), J. Gotovac (Nazorova Intima), M. Cipra, I. Brkanović, S. Zlatić, N. Hercigonja, B. Bjelinski, I. Lhotka-Kalinski, N. Devĉić, K. Fribec, I. Malec. U Sloveniji je A. Lajovic majstor pjesme (u kasnoromatiĉkom stilu); suvremenije umjetniĉke teţnje, zastupaju S. Osterc, J. Ravnik, M. Kogoj, L. M. Škerjanc, P. Šivic, K. Pahor, M. Kozina i dr. Istaknuti su predstavnici solo-pjesama u Srbiji P. Konjović, M. Milojević, S. Hristić (na stihove V. Ilica, Šantića, Duĉića), J. Bandur, M. Vukdragović, M. Taj ce vić (Krleţine Balade Petrice Kerempuha), Ljubica Marić, S. Rajiĉić, M. Vuĉković, O. Danon i dr. LIT.: A. Reissmann, Geschichte des deutschen Liedes, 1874. — M. FrieĊlaender, Das deutsche Lied im 18. Jahrhundert. Quellen und Studien (2 sv.), Stuttgart i Berlin 1902. — M. Breslauer, Das deutsche Lied bis zum 18. Jahrhundert, 1908. — H. Kretzschmar, Geschichte des neuen deutschen Liedes (2 sv.), Leipzig 1911. — R. Velten, Das altere deutsche Lied unter dem Einfluss der italienischen Musik, 1915. — G. Miiller, Geschichte des deutschen Liedes vom Zeitalter des Barock bis zur Gegenwart, Miinchen 1925. — O. Bie, Das deutsche Lied, Berlin 1926. — W. Vetter, Das friihdeutsche Lied (2 sv.), 1928. — H. H. Rosenzvald, Das deutsche Lied zwischen Schubert und Schumann (disertacija), Heildelberg 1929 i Berlin 1930. — H. J. Moser, Das deutsche Lied seit Mozart (2 sv.), Berlin i Ziirich 1937. — E. Bucken,Das deutsche Lied. Probleme und Gestaiten, Hamburg 1939. — E. Reuter, La Melodie et le lied, Pariš 1950. — P. Daivson, Fifty Years of Song, London 1951. ■— E. Zimermann, Gestaltungsfragen in klassischen und romantischen Liederzvklen (disertacija), Bonn 1952. — J. Muller-Blattau, Das Verhaltnis von Wort und Ton in der Geschichte der Musik, Stuttgart 1952. — H. Bunke, Die Barform im romantischen Kunstlied (disertacija), Bonn 1955. ■—■ K. Gudezuili i F. Noske, Lied, MGG, VIII, 1960. — D. Stevens, A Historv of Song, Londo n 1960.— A. Sydow, Das Lied, Ursprung, Wesen und Wandel, Gottingen 1962. — H. W. Schzvab, Sangbarkeit, Popularitat und Kunstlied, Regensburg 1965. V. Ţm.

SOLOVJOV, Jurij Vladimiroviĉ, sovjetski plesaĉ (Lenjingrad, 10. VIII 1940 ■—•). Studij klasiĉnog baleta završio 1958 na Lenjingradskom koreografskom uĉilištu i edmah angaţiran kao solist tamošnjeg baletnog ansambla Kirov. Plesaĉ izvanredne tehnike i elevacije vrlo je brzo postigao veliki ugled. Najuspješnije su mu uloge u baletima Lenjingradska simfonija (Šostakoviĉ), Izgubljena planeta (Maisel), Pepeljuga (Prokofjev), Giselle (Adam) i Trnoruţica (Ĉajkovski), u ĉijoj je ekranizaciji plesao ulogu Princa. SOLOVJOV-SJEDOJ, Vasilij Pavloviĉ, sovjetski kompozitor (Petrograd, 25. IV 1907—). Uĉio na Lenjingradskom muziĉkom tehnikumu (1929—31) i na Konzervatoriju (P. Rjazanov); diplomirao iz kompozicije 1936. Najviše ga privlaĉi vokalna muzika (ĉesto u suradnji s pjesnicima). Njegove su kompozicije povezane

400

SOLOVJOV-SJEDOJ — SOMIS

s narodnim stvaralaštvom i gradskom lirskom pjesmom, a odlikuju se individualnošću izraza, melodijskim i ritmiĉkim bogatstvom. Istakao se u stvaranju popularne pjesme rodoljubnog sadrţaja. U SSSR-u uţivaju veliku popularnost, osobito pjesma TlodMocKoenue eeuepa. DJELA: simfonijska pjesma riapmusaHUiUHa, 1934. — Komorne i klavirske kompozicije. — DRAMSKA: baleti Tapac Ey/ib6a (prema N. Gogolju), 1940 (II verzija 1955) i B nopm eoiu/ia tPoccimt, 1964. Operete Bepmiu dpyi, I945> CaMoe 3aeemHos, 1952 i OnuMnuitcKue 3ee3dbi, 1962. — Scenska i filmska muzika. ■— VOKALNA: suita Flecnu eoccmaeuieu Bempuu za glas i orkestar, 1932; masovne pjesme; oko 250 solo-pjesama (H36paHHue necnu, 1950—53). LIT.: Fl. Anocmojios, O necnax B. ConoBbero-Cefloro, CoBeTCKaH My3kiKa, 1948, 8. —A. Coxop, B. 17. CojiOBteB-Cefloii, FleceHHOe TBopnecTBO, MocKBa 1952. — K). KpeMAee, B. n. CoJioBbeB-CeflOH, JleHuHrpajt 1960. ■— D. Lehmann, Wassili Pawlowitsch Solowjow-Sedoj, MGG, XII, 1965.

ŠOLTI, Georg (Gyorgy), madţarski dirigent i pijanist (Budimpešta, 21. X 1912—). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti kod E. Dohnanvija i Z. Kodalva. God. 1930—39 dirigent Drţavne opere u Budimpešti, zatim emigrirao u Švicarsku. God. 1942 dobio prvu nagradu za klavir na meĊunarodnom natjecanju u Ţene vi; 1946—52 generalni muziĉki direktor (u poĉetku sa F. Leitnerom) i dirigent Drţavne opere u Miinchenu, 1952 —62 vodi Operu i koncerte Muzejskoga društva u Frankfurtu na Majni, 1961 G. ŠOLTI —71 muziĉki direktor kazališta Covent Garden u Londonu i istodobno dirigent Filharmonijskog orkestra u Los Angelesu, od 1969 direktor Simfonijskog orkestra u Chicagu, a od 1973 muziĉki direktor Pariške opere. Uz to od 1953 redovito gostuje po Evropi, SAD i Juţnoj Americi (Buenos Aires) te nastupa i na festivalima u Salzburgu, Edinburgu i dr. S. je dirigent temperamentnih i van-redno iscizeliranih izvedbi, cijenjen osobito kao interpret Mozarta, Wagnera, Verdija i R. Straussa. LIT.: F. HerzfelĊ, Magie des Taktstocks, Berlin 1953 (II izd. 1959). — W. Eberhard van Leminski, Georg Šolti, MGG, XII, 1965.

SOLTYS, 1. Mieczyslaw, poljski kompozitor i dirigent (Lavov, 7. II 1863 — 11. XI 1929). Muziku uĉio u Lavovu, Beĉu i Parizu (E. Gigout, C. Saint-Saens). Od 1899 predavao kompoziciju, orgulje i dirigiranje na Konzervatoriju u Lavovu (od 1901 direktor); djelovao je uz to i kao dirigent. Njegove kompozicije — po stilu neoromantiĉne s ĉestom primjenom bogate polifonije — odaju utjecaj R. Straussa i C. Debussvja. Osobit uspjeh postigao je na opernom podruĉju. DJ ELA. IN S TRU MEN TALN A: s imfo nija; s i mfo n ij sk a p jes ma Bj egunac; koncert za klavir. Klavirske kompozicije; brojna djela za orgulje. ■— DRAMSKA. Opere: Rzeczpospolita Babihska, 1905; Opowiešć ukraihska, 1910; Jezioro dusza; Panie Kochanku, 1924 i Nieboska komedia, 1925. Dramatski misterij Ver sacrum. —• VOKALNA: oratoriji Zavjet kralja Kazimira i Krolozoa horony Polskiej; zborovi; solo-pjesme.

2. Adam, kompozitor (Lavov, 4. VII 1890 —■ 6. VII 1968). Sin Mieczyslawa; na Konzervatoriju u Lavovu uĉio violinu, a kod oca kompoziciju; studij nastavio u Berlinu na Visokoj muziĉkoj školi (R. Kahn, K. L. Wolff), na Akademiji umjetnosti (G. Schumann) i na Univerzitetu, gdje je studirao muzikologiju (H. Kretzschmar, C. Stumpf, J. Wolf) i promovirao 1921. Bio je zatim u Lavovu nastavnik Konzervatorija (1930—39 direktor); uz to je vodio simfonijski orkestar Muziĉkoga društva. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, u d -mo lu, 1927 i u fis -mo lu, 1946; simfonijska pjesma Slozvianie, 1950; 2 uvertire; 2 suite; Za pokoj, 1953; Z gor i dolin, 1960 i dr. ■— Gudaĉki kvartet, oko 1921; sonata za violinu, 1926; suita za violinu i klavir na poljsku temu, 1953. — Klavirske kompozicije (sonata; varijacije; rondo). — Pjesme za glas i orkestar; zborovi; solo-pjesme. — Georg O'sterreich, sein Leben und Werk (disertacija), 1921 (obj. u AFMW 1922). LIT.: Z. Lissa, Soltvs, 1. Mieczyslaw, 2. Ada m, MGG, XII, 1965.

SOMBERT, Claire, francuska plesaĉica (Courbevoie, 1935—). Klasiĉni balet uĉila u Parizu (Y. Brieux, O. Preobraţenska, Rousanne); debitirala 1952 u trupi Janine Charrat. Plesala zatim u Ballets de Pariš R. Petita, u trupama J. Babileea, S. Lifara i od 1962 u London Festival Balletu. Gostovala i na mnogim poznatim svjetskim baletnim pozornicama. Najzapaţenije su joj uloge u baletima Pepeljuga (Prokofjev), Le Loup (Dutilleux), Promethee (Beethoven) i V Emprise (Delerue). SOMBORSKO PEVAĈKO DRUŠTVO, osnovano 30. IV 1871 u Somboru pod nazivom Sotnborska srpska pevaĉka druţina. Prvi horovoda bio je Nikola Grujić. God. 1891 iz društva istupa veći broj omladinaca koji osnivaju vlastiti hor. Oslabljen hor,

sada pod imenom Somborska srpska crkvena pevaĉka >

ţivotari do 1907 kada dolazi do izmirenja horova. Ujf društvo mladenaĉkom snagom razvija aktivnost ne samo turnom nego i na nacionalnom polju pa uspostavlja veze s; kim društvima iz Srbije. Na inicijativu druţine osniva Savez srpskih pevaĉkih društava koji u junu 1914, uoĉi svetskog rata, odrţava u Somboru Prvi slet pevaĉa na koje tvuju 22 pevaĉka društva sa više od 1000 ĉlanova. God. i< društvo je izdavalo muziĉki ĉasopis Gusle, a 1914 izdalo srpskih kompozitora sa 15 kratkih biografija. Nakon rata obnavlja rad i pod predsedništvom S. Krotina (1931— bija puni zamah. U tom periodu ono gostuje u Beograi grebu, Novom Sadu i drugim većim mestima kao i u Ten Lugošu i Aradu u Rumuniji. Za Drugoga svetskog rata rad ponovo je prekinut, a po OsloboĊenju taj se rad nastao novim uslovima. Od 1957 druţina menja naziv u So pevaĉko

društvo.

<

SOMERS, Harry Stevvart, kanadski kompozitor i (Toronto, 11. IX 1925 — ). Na Royal Conservatory of l Torontu studirao klavir (R. Godden) i kompoziciju (J. Weir u San Francisku i Denveru (Colorado) klavir (S. Schrr kompoziciji se usavršavao 1960—61 kod D. Milhauda u Neko vrijeme ţivio u Italiji, od 1971 u Torontu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija br. 1, 1951; 2 koncerta ; 1947 i 1956; simfonija za duhaĉe i udaraljke, 1961; Passacaglia i fu% Fantasta, 1958; 5 Concepts, 1961; Stereophony, 1963; Picasso Suite, 1964 visation, 1968. — KOAiORNA : 3 gudaĉka kvarteta, 1943, 1950 i 1959; za violinu i klavir, 1953 i 1955; Music for Solo Violin, 1974. — KLAV Pet sonata: I, 1945; II, 1946; III i IV, 1950 i V, 1957; 12 X 12, fu] — DRAMSKA. Opere: The Fool, 1956 i Louis Riel, 1967; opereta The Ones, 1956. Baleti: The Fisherman and His Soul, 1956; Ballad, 1958 i X of Atreus, 1964. — VOKALNA: 2 Songs for the Corning of Spring za zb 5 Songs for Dark Voice za alt i komorni orkestar, 1956; 12 Miniatures z; flautu, violonĉelo i ĉembalo, 1965; Evocalions za mezzosopran i klav: Kuyas za sopran, flautu i udaraljke, 1967; Voiceplay za pjevaĉa-glumc zborovi; solo-pjesme. LIT.: J. Beckwith, Harry Somers. A Portrait, Musicanada, 19

SOMERVELL, Arthur, engleski kompozitor (Winds 5. VI 1863 — London, 2. V 1937). Muziku studirao u Camt (Ch. Stanford), zatim 1883—85 na Visokoj muziĉkoj školi linu (F. Kiel, W. Bargiel), a 1885—87 na Royal College of u Londonu (H. Parry) gdje je 1894—1901 predavao har: i kontrapunkt. Od njegovih brojnih kompozicija osobit su pobudile solo-pjesme i orkestralna djela, jednostavna i nepc u izrazu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Thalassa u d-molu, 1913 land Concerto za klavir i orkestar, 1921; koncert za violinu u g-molu; k( kompozicija za violinu i orkestar, 1913; simfonijske varijacije Norm klavir i orkestar, 1912; suite Thomas the Rhymer i In Arcady za kom kestar, 1897; balada Helen of Kirkconnell, 1893. — KOMORNA: kv klarinet i gudaĉki kvartet, 1919; sonata za violinu i klavir; kraće korr za violinu i klavir. — Varijacije i razliĉna manja djela za klavir. — I1 opereta. —■ VOKALNA: oratorij The Passion of Christ, 1914; kant Forsaken Merman, 1895 i Christmas, 1926. Ciklusi solo-pjesama. — Insti djela za klavir; priruĉnici iz harmonije i kontrapunkta. — Izdao zbirku n pjesama s britanskih otoka Songs of the Four Nations. . LIT.: F. Hudson, Sir Arthur Somervell, MGG, XII, 1965.

SOMES, Michael, engleski plesaĉ (Horslev, 28. IX 191 Klasiĉni balet uĉio u Londonu kod K. Blotta, Ph. Bedells Sadler's Wells Ballet School gdje je s manjim prekidom dj kao solist i partner M. Fontevn (1965—70 pomoćnik direi Gostovao u mnogim evropskim zemljama, Australiji, Turske panu. Izvanredan tehniĉar, najveće je uspjehe postigao u rorr nim baletima Les Patineurs (Meverbeer), A Wedding Bouquet, Sonata (Liszt), Simfonijske varijacije (Franck), Pepeljuga (P jev), Daphnis et Chloe (Ravel), Sylvia (Delibes), Ondine (H Antigone (Theodorakis) te Romeo ijulija (Prokofjev). LIT.: H. Fisher, Michael Somes, London 1955. SOMIS, 1. Giovanni Battista, talijanski violinist i kon tor (Torino, 25. XII 1686 — 14. ili 15. VIII 1763). Sin i 1 violiniste Lorenza Francesca Somisa, 1703—06 studirao k Corellija u Rimu. Vrativši se u Torino, postao solo-vic te dirigent dvorskog orkestra (na tom je poloţaju ostao do ţivota). God. 1733 s uspjehom koncertira na pariškim Cc spirituels. Bio je na glasu po svojoj tehnici gudala i po sono tona. Kao violinski virtuoz i pedagog S. je utemeljitelj pijemc škole. Nastavljajući tradiciju velikih talijanskih majstora, i: je vlastiti, briljantniji i izraţajniji stil i stvorio vezu izmec lijanske i francuske škole violinskih virtuoza. Njegovi su u J. M. Leclair, L. G. Guillemain, G. Pugnani i dr. D J E LA . O RK ES T R AL N A. K o n c e rt i : 1 4 2 z a v i o l i n u ; 3 z a 2 v 3 za flautu; 4 za trublju i dr. — KOMORNA: triosonate Trattenime\ camera za 2 violine i b. c. op. 5, 1733; 12 Sonate da camera op. 6,1734; a violino e violoncello o ĉembalo op. 1 i 2, 1722—23; Sonates pour Violon < loncelle ou Clavecin op. 4, 1726.

2. Lorenzo Giovanni (nazvan Ardy), violinist i komp' (Torino, 11. XI 1688 — 29. XI 1775). Brat Giovannija Bal studirao u Bologni. Postao ĉlanom Accademia Filarmonica^

SOMIS — SONATA neko vrijeme u Parizu, a 1724—70 bio je drugi violinist dvorske kapele u Torinu. Veoma ugledan uĉitelj i virtuoz, ali je cijelog ţivota bio u sjeni svoga znamenitog brata. Medu mnogima koji se spominju kao uĉenici G. B. Somisa ĉini se da ih ima nekoliko koje je poduĉavao mladi brat Lorenzo. Rukopisno saĉuvane kompozicije braće S. takoĊer se ponekad zamjenjuju, jer su ĉesto potpisane samo prezimenom. Od objavljenih djela najznatnije su i najnaprednije sonate op. 2, koje odavaju već znaĉajke galantnog stila. DJELA: 5 koncerata za violinu (od kojih jedan izgubljen u Drugom svjetskom ratu); Opera prima di sonate a violino e violoncello o cimbalo op. 1, 1722; Sonate da camera za violinu i violonĉelo ili ĉembalo op. 2, 1740 (?); 6 Sonate a due e violoncello 0 cimbalo op. 3, 1740 (?). LIT.: G. Fino, Un grande violinista torinese e una famiglia di violinisti, Giovanni Battista Somis, II Momento, 1927. — B. Becherini, Un Musicista, italiano del XVIII secolo Giovanni Battista Somis, Musicisti piemontesi e liguri, 1959. — F. Ghisi, Giovanni Battista e Lorenzo Somis musicisti piemontesi, Le Celebrazioni del 1963, Firenze 1963. — B. Schviarz, Giovanni Battista i Lorenzo Somis, MGG, XII, 1965. — M. T. Bouauet, Musique et musiciens a Turin de 1648 a 1775, Torino 1968.

401

Prvobitno je s. bio naziv za sve instrumentalne kompozicije — bez obzira na njihov oblik — osim za djela namijenjena instrumentima s tipkama, koja su se nazivala tokate. Tako se u doba osamostaljivanja instrumentalne muzike htjela istaći razlika od vokalnih kompozicija — kantata. Tek postepeno s. postaje odreĊena instrumentalna forma koja vodi svoje podrijetlo iz instrumentalne canzone XVI st. Za razliku od vokalnih canzona nazivali su ih canzoni da sonare ili skraćeno sonate, a objelodanjivali su ih i pod naslovom sinfonie. Takva je instrumentalna

____

_________

i >

SONATA I£

SOMMA, Antonio, talijanski pisac i libretist (Udine, 28. VIII 1809 — Venecija, 8. VIII 1865). Advokat i novinar; osnovao u Trstu iredentistiĉke novine La Favilla. God. 1840—47 vodio je tršćanski Teatro Grande. S. je za G. Verdija napisao libreta Un Balio in maschera (1859) i Re Lear (nije uglazbljen). LIT.: A. Pascolato, Re Lear, e Balio in maschera. Lettere di G. Verdi ad Antonio Somma, Citta di Castello 1902. — T. Mantovani, Libretti verdiani, Mušica d'Oggi, 1927.

SOMMER, Hans (pravo ime Hans Friedrich August Zincke), njemaĉki kompozitor (Braunschweig, 20. VII 1837 — 28. IV 1922). U Gottingenu završio studij matematike i fizike; muziku uĉio kod W. Mevesa i kasnije F. Liszta u Weimaru. Profesor matematike na Tehniĉkoj visokoj školi u Braunschweigu. Tamo je 1863 osnovao i vodio koncertno društvo. God. 1898 potaknuo osnivanje Udruţenja njemaĉkih kompozitora za zaštitu autorskih prava (suosnivaĉi R. Strauss, M. Schillings i F. Rosch). Bavio se i muziĉkom kritikom. DJELA. Opere: Der Nachtzvachter, 1865; Loreley, 1891; Saint Foix, 1894; Der Aieermann, 1896; Riibezahl und der Sackpfeifer von Neisse (najuspjelija), 1904; Riquet mit dem Schopf, 1907; Der Waldschrau, 1912 i dr. — Muški zborovi s orkestrom; oko 200 solo-pjesama. —■ Izdao operu K. Schurmanna Ludovicus Pius, pod naslovom Ludwig der Fromme, 1890. LIT.: E. Stier, Hans Sommer, Leipzig 1906. — E. Valentin, Hans Sommer, Braunschweig 1939. — Isti, Hans Sommer, MGG, XII, 1965.

SOMMER, Vladimir, ĉeški kompozitor (Dolni Jifetin, 28. II 1921 —). Studirao u Pragu na Konzervatoriju (K. Janeĉek) i na Muziĉkoj akademiji (P. Bofkovec); diplomirao 1950. Od 1953 muziĉki urednik Radio-stanice u Pragu; uz to 1953—56 tajnik Ĉeškog društva kompozitora. Predavao na Umjetniĉkoj akademiji 1956—60 i zatim na Univerzitetu u Pragu. Ide medu najpoznatije suvremene ĉeške kompozitore. Njegova simfonijska i komorna djela pisana suvremenim izraţajnim sredstvima u saţetim strogim oblicima ušla su u stalan repertoar ĉeških orkestara, a poznata su i izvan njegove domovine (Antigona, Vokalni symfonie). DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, Vokalni symfonie za mezzosopran, zbor recitatora i orkestar, 1963; II, Koncertantni symfonie za gudaĉki kvartet i orkestar, 1963 i III, 1965. Koncerti: za violinu, 1950; za klavir, 1951 i za violonĉelo 1959. Uvertira Antigona, 1957. —■ KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, 1950; II, 1955 i III, 1963; sonata za 2 violine, 1948; sonata za flautu i klavir. — Sonata za klavir, 1955. — Filmska muzika. — VOKALNA: kantata O Gottwaldovi, 1949; Je ndm dobre na zetni za djeĉji zbor i mali orkestar, 1955» Ĉerny muţ za bariton, recitatora i orkestar, 1964; zborovi; masovne pjesme; solo pjesme. — Ĉlanci. LIT.: /. Vojtech, K dosavadni tvorbe Vladimira Sommera, Musikologie, Praha 1955. — J. Buţga, Vladimir Sommer, MGG, XII, 1965.

SONATA (prema tal. sonare zvuĉati, odjekivati), cikliĉka kompozicija za jedan ili dva solistiĉka instrumenta. U svom klasiĉnom obliku sastoji se obiĉno od tri ili ĉetiri samostalna stavka, meĊusobno razliĉita po sadrţaju, obliku, tempu i tonalitetu. Redoslijed stavaka nije strogo odreĊen; najĉešće je prvi u brzom tempu i sonatnom obliku; po svojoj strukturi — dvije kontrastne teme i njihova provedba — on je prikladan da na njemu poĉiva teţište muziĉkog sadrţaja cijeloga sonatnog ciklusa. Drugi je stavak u polaganom ili umjerenom tempu, u obliku jednostavne ili sloţene pjesme, teme s varijacijama ili ronda. Ako sonata ima ĉetiri stavka, treći je menuet s trijom u umjerenom tempu, odnosno nešto brţi scherzo s trijom. Posljednji je stavak najĉešće brzi rondo, ali moţe biti i u sonatnom obliku, tema s varijacijama ili, rjeĊe, fuga. Prvi i posljednji stavak su u osnovnom tonalitetu sonate, a srednji stavci u nekom srodnom tonalitetu. Ako je prvi stavak u molu, posljednji moţe biti i u istoimenom duru. U obliku sonatnog ciklusa postoji ĉitav niz instrumentalnih kompozicija. Prema izvodilaĉkom sastavu kojemu su namijenjene, one dobivaju ime. Tako je trio s. za tri solistiĉka instrumenta, kvartet za ĉetiri, kvintet za pet, itd. Simfonija je s. za orkestar. Nešto izmijenjenom obliku sonate sliĉan je i koncert za jedan ili više solistiĉkih instrumenata i orkestar.

A. Corelli, Grave iz II sonate op. V

canzona evala naroĉito u Lombardiji i Veneciji, a jedan od njezinih najpoznatijih autora bio je G. Gabrieli (zbirka Canzoni et Sonate... per sonar con ogni sorte de instrumenti, posth. 1615). Osim njega, instrumentalne canzone su pisali A. Banchieri, G. Guami, L. Viadana i dr. Canzone za gudaĉke komorne sastave sastojale su se od nekoliko odlomaka — gdjekad do deset —koji su se meĊusobno razlikovali i po tempu i po stilu. Nastala iz renesansnog vokalnog oblika instrumentalna je canzona u pojedinim svojim dijelovima zadrţala izraziti polifoni stil, osobito u brzim odlomcima, a polagani odlomci bili su i homofoni. MeĊu kompozitorima ranog baroka takvu canzonu naroĉito je njegovao G. Frescobaldi. Dok se instrumentalna canzona u ostalim evropskim zemljama zadrţala dugo u tom obliku, u Italiji se oko 1635 smanjuje broj njenih odlomaka, ali se oni zato proširuju. Tako se oko polovine XVII st. oblikovala ĉetvorostavaĉna instrumentalna kompozicija poznata pod nazivom sonata da ehiesa. Raspored stavaka bio je adagio —■ allegro — adagio —• allegro. Prvi je stavak bio ozbiljan i sveĉan, u drugom je zadrţan polifoni stil brzih odlomaka instrumentalne canzone, treći je bio polagan i homofon, sliĉan sarabandi, ĉesto i u drugom tonalitetu, a ĉetvrti je imao obiljeţja gigue. Istodobno iskristalizirao se još jedan barokni instrumentalni oblik, tzv. sonata da camera. Ona se sastojala od niza stiliziranih plesova; bilo ih je i do sedam, a prvi je obiĉno bio u brzom tempu. S vremenom ta dva oblika utjeĉu jeplan na drugi i u zadnjoj fazi razvoja barokne sonate razlika izmeĊu njih postaje gotovo beznaĉajna. MeĊutim, njih su oduvijek povezivala neka zajedniĉka obiljeţja, kao npr. monotematiĉnost i dvodijelna simetrija pojedinih stavaka. Barokne sonate bile su najviše pisane za gudaĉke instrumente. To je doba procvata talijanske violinske muzike i meĊu kompozitorima instrumentalnih oblika velik je broj violinskih virtuoza (A. Corelli, G. Torelli, G. B. Vitali, P. Locatelli, A. Veracini, G. Tartini, F. Geminiani). Susretale su se naravno i sonate za druge instrumente, npr. za flautu ili orgulje, ali je najveći broj bio namijenjen jednom gudaĉkom instrumentu solo, violini uz basso continuo, ili sastavu od dva gudaĉka instrumenta i continua. Najpopularniji oblik, koji se zadrţao do polovine XVIII sto bila je tzv. triosonata, pisana za tri dionice, ĉesto dvije vio line i kao continuo neki dublji gudaĉki instrument —• viola da gamba ili violonĉelo sa orguljama ili ĉembalom. Za polifonu ba roknu muziku bio je mjerodavan broj dionica, a ne izvodilaca, pa su se tako trio-sonatama nazivale sve sonate »a tre«, bilo da su se izvodile na jednom instrumentu (sonate za orgulje J. S. Bacha), bilo u sastavu od ĉetiri razliĉita instrumenta. Osim već spomenutih violinskih virtuoza, sonate su pisali i B. Marini, S. Rossi i dr., a od kompozitora izvan Italije kao autori sonata naroĉito se istiĉu J. F. Biber, D. Buxtehude, H. Purcell i J. P. Svveelinck. J. S. Bach napisao je niz sonata i suita za raz liĉite instrumente i instrumentalne sastave. Poneke od njih imaju

402

SONATA

iNasiovna strana izdanja violinskih sonata \V. A. Mozart?, Beć 1871

izrazita obiljeţja barokne sonate da chiesa, druge se mogu uvrstiti u barokne suite, a u nekima se pak prepleću elementi obaju oblika. Naroĉito se istiĉe šest sonata za violinu solo (zapravo 3 sonate i 3 suite), u kojima je njegova stvaralaĉka mašta dosegla najviši umjetniĉki vrhunac. Sonate za klavir, odnosno ĉembalo, poĉele su se pisati kasnije. Sonate da chiesa za taj instrument komponirao je medu prvima Nijemac J. Kuhnau. Njegove Neue Clavier- Ubung (1689—■ 92) i osobito Frische Clavier-Friichte (1696) sadrţe niz ĉetvorostavaĉnih i petorostavaĉnih sonata da chiesa. MeĊu talijanskim kompozitorima sonata za ĉembalo istiĉu se G. B. Sammartini, B. Galuppi, P. D. Paradisi, G. M. Rutini i dr. Njihove se sonate sastoje od dva ili tri stavka dvodijelna oblika. Najistaknutije mjesto pripada, meĊutim, izvanrednom ĉembalistu D. Scarlattiju. On je ostavio više od 500 sonata, od kojih je za njegova ţivota izdano samo tridesetak pod naslovom Essercizi per gravicembalo (izd. 1738). To su mahom jednostavaĉne kompozicije. Ranije pripadaju baroku i u njemu Scarlatti obraduje jednu temu u polifonom stilu i dvodijelnom obliku. U kasnijim sonatama uvodi i drugu temu koja je, za razliku od polifone prve, homofona i u drugom tonalitetu. Zasluga Scarlattija nije samo u njegovu utjecaju na nastajanje sonatnog oblika; on je usavršio i ĉembalistiĉku tehniku i tako omogućio veću izraţajnost na tom instrumentu. Sonate C. Ph. E. Bacha ubrajaju se u najvaţnija djela stvorena na tom podruĉju prije beĉkih klasika. U njima se uĉvršćuje niz nastojanja koja je Bach već zatekao: trostavaĉnost cikliĉkog oblika s polaganim stavkom u sredini, bitematika i zaĉeci provedbe. Premda su neki njegovi stavci još u baroknoj dvodijelnoj formi, oni obiluju pojedinostima znaĉajnim za subjektivnu izraţajnost tzv. osjećajnog stila (Empfindsamer Stil). Svoj konaĉni klasiĉni oblik postiţe klavirska sonata u mu zici J. Havdna i W. A. Mozarta. Nadovezujući na djela C. Ph. Bacha, J. Haydn je zadrţao u većini svojih sonata trostavaĉni oblik (od 52 sonate desetak je dvostavaĉnih, a samo jedna je ĉetvorostavaĉna). Postepeni Havdnov razvoj, koji je zapoĉeo u doba baroka, oĉituje se u svim njegovim oblicima graĊenim u sonatnom ciklusu (kvarteti, simfonije) pa tako i u klavirskim sonatama. U prvima se još osjeća utjecaj galantnog stila i stanovita nestalnost oblika (druga tema još nije uvijek jasno istaknuta). U posljednjima dolaze do izraţaja sve odlike Havdnova zrelog stvaralaštva: jednostavno i pravilno graĊene teme, izvanredni smisao za melodiju, provedba koja se temelji na harmonijskim progresijama. Razrada melodije kod njega je jedan od najvaţnijih arhitektonskih elemenata. Havdnove klavirske sonate ĉesto završavaju rondom u kojem se u punoj mjeri oĉituje njegov neiscrpni humor. Izraziti smisao za formalnu ravnoteţu omogućio je W. A. Mozartu da neiscrpno bogatstvo svoje melodijske invencije oblikuje u sonatnom ciklusu slobodnije i elastiĉnije od svojih predšasnika. Komponirao je 26 klavirskih sonata i u onim najboljima nadmašio je Havdnova ostvarenja s tog podruĉja. Mozart je dosljedno zadrţao trostavaĉni oblik. Prvi stavak redovito je u sonatnom obliku; nakon njega slijedi polagani i pjevni drugi stavak koji je Mozart osobito njegovao; nerijetko je upravo na polaganom stavku sadrţajno teţište ĉitavog djela. Finale je ili rondo ili sonatni oblik. Tako su Haydn i Mozart uĉvrstili oblik višestavaĉne sonate koja je već u djelima Ph. E. Bacha postala sredstvom i emotivnog i dramatskog izraţaja. Mozart je prvi veliki pijanist i njegove

su sonate namijenjene već klaviru. MeĊutim, svoje najve malno i sadrţajno savršenstvo dostigla je klavirska sonata u L. van Beethovena. Beethoven širi sonatni ciklus na ĉetiri dodavši mu menuet —■ koji je već Haydn prenio iz simf sonatu — ili scherzo i tako mijenja dotad uobiĉajenu shemi polagano-brzo. Ali ni broj stavaka ni njihov raspored, Beethovenovim sonatama kruta formula. Beethoven je . cijeli ţivot pisao klavirske sonate i svaka od njih je snaţan niĉki doţivljaj. Oblik sonatnog ciklusa on je potpuno p( sadrţaju. U posljednjim klavirskim sonatama sluţi se i nijom (npr. završna fuga u sonati op. 106). Beethoven je ! 32 sonate, a najpoznatije su u c-molu op. 13 (Pathetique) molu op. 27/2 (tzv. Mondschein Sonate), u C-duru op. 53 1 stein ili Aurora),u f-molu op. 57 (Appassionata), i pet posl sonata op. 101, 106 (fiir das Hammerklavier), 109, 110 i 1 Iako je razdoblje romantike obilovalo velikim majs klavira, broj sonata iz tog vremena razmjerno je malen, kompozitori romantike prvenstveno njegovali klavirsku 1 turu. Osim F. Schuberta, koji je napisao 13 klavirskih ostali autori ograniĉili su se na svega dvije do tri sonate. Fc okvir sonatnog ciklusa romantiĉari nisu suštinski mijenj su u nj unijeli tipiĉna romantiĉna obiljeţja. Suprotnosti stavcima znatno su ublaţene, a dramatski dualizam bite oslabljen. I u sonati prevladava lirika, pjevnost i slikanje loţenja. F. Schubert je prvi romantiĉni kompozitor kl; sonate. Njegove sonate nastale poslije 1823 idu u red ni djela pijanistiĉke literature rane romantike. C. M. Weber ji sao ĉetiri klavirske sonate koje se oblikom oslanjaju na hovena, ali i oĉituju osobne crte romantiĉnog tempen svog autora. Od šest klavirskih sonata R. Schumanna znatija je s. u fis-molu. U jednostavaĉnoj sonati u h-m Liszta, pojedini odlomci, koji odgovaraju stavcima, prela posredno jedan u drugi. Tri sonate J. Brahmsa nastal njegovim ranijim godinama, ali odaju već punu umjetniĉku ; Poĉetak XX st. sa svojim raznorodnim teţnjama na po muziĉkog stvaralaštva zanemario je sonatu i tek su je koi tori neoklasiĉnog smjera poĉeli ponovno njegovati. Kl; sonate pisali su u našem stoljeću, medu ostalima, A. SI (10 sonata, posljednjih 6 u jednom stavku), S. Prokofji P. Hindemith (4), K. Szymanowski (3), V. Novak (Sonata e B. Bartok (3), A. Berg (s. u jednom stavku) i I. Stravins Medu sonatama za ostale instrumente najveći je bro za violinu i klavir. Pisali su ih W. A. Mozart (33), L. van B ven (10, najpoznatije Friihlingssonate u F-duru op. 24 i zerova sonata u A-duru op 47), zatim R. Schumann (3) i J. B (3). Od francuskih violinskih sonata istiĉe se sonata u A-di Francka, u kojoj je dosljedno provedeno cikliĉko jedinstv vaka. Novija djela na tom podruĉju su sonate M. Regei S. Prokofjeva (1), P. Hindemitha (5) i B. Bartoka (3). Soi violinu solo pisali su M. Reger (4), P. Hindemith (3), B. '. (1), A. Honegger (1), S. Prokofjev (1) i dr. ■— Sonate za \ ĉelo i klavir nisu tako brojne. Medu najpoznatije ubrajaju L. van Beethovena (5), F. Schuberta (tzv. Arpeggione), J. Br (2), G. Faurea (2), C. Debussyja (1), R. Straussa (1), P. I mitha (2, i 1 za violonĉelo solo), B. Martiniia (3) i E. Tocl MeĊu malim brojem sonata za violu i klavir istiĉu se son Honeggera (1) i P. Hindemitha (3, i 2 za violu solo). F. Me sohn (6), M. Reger (2) i P. Hindemith (3) autori su nSjusp sonata za orgulje. I u jugoslavenskoj muziĉkoj literaturi najbrojnije su kla sonate. Medu ostalima pisali su ih B. Bjelinski (3), M. (1), E. Josif (1), M. Kelemen (1), B. Kune (4), M. Li] (1), B. Papandopulo (2), D. Pejaĉević (2), S. Rajiĉić (5), V. I berg-Ruţić (4), J. Slavenski (1) i S. Šulek (1). Violinske komponirali su B. Bjelinski (3), M. Cipra (1), P. Konjov Lj. Marić (1), M. Milojević (2), V. Mokranjac (1), D. Pej (2) i J. Slavenski (s. za violinu i klavir i s. za violinu i orgul Sakaĉ autor je sonate za violinu solo, B. Papandopulo : za violu i klavir, a F. Luĉić sonate za orgulje. Sonate za v ĉelo i klavir komponirali su B. Bjelinski (1), M. Cipra { Malec (1), R. Matz (2) i dr. LIT.: J. Faisst, Beitrage zu Geschichte der Claviersonate . . . , 1845 (novi otisak Neues Beethoven Jahrbuch, 1924). ■—J. W. von Wasi Die Violine im 17. Jahrhundert und die Anfange der Instrumentalcomp Berlin 1874. — .S. Bagge, Die geschichtliche Entwicklung der Sonate, ; 1880. — F. Torrefranca, La Creazione della sonata drammatica moderna 1886. —■ R. Eitner, Die Sonate, Vorstudien zur Entstehung der Form, 1888. — J. S. Shedlock, The Pianoforte Sonata, London 1895 (njem. 18 O. Klauwell, Geschichte der Sonate, Koln i Leipzig 1899. — H. Mic, Sonate pour clavier avant Beethoven, Amiens 1907. — A. Schering, Zur ( chte der Solo Sonate . . . , Spomenica H. Riemannu, Leipzig 1909. — J deny, Beitrag zur Geschichte der Violinsonate im 18. Jahrhundert (disei Miinchen 1911. — F. Gascue, Historia de la sonata, San Sebastian ic B. Selva, La Sonate . . . , Pariš 1913. — Ista, Quelques Mots sur la sonati 1914. — R. Refoute, La Sonate de piano, Pariš 1922. — H, Hoffmann, Di<

SONATA — SONATNI OBLIK deutsche Triosonate des Kreises um Johann Gottlieb Graun und Carl Philipp Emanuel Bach (disertacija), Kiel 1924. — K. A. Rosenthal, Uber Sonatenformen in den Instrumentalwerken J. S. Bachs, Bach-Jahrbuch, 1926. —• E. Stih, Die Berliner Klaviersonate zur Zeit Friedrichs des Grossen (disertacija), Greifswald 1929, •—■ P. Egert, Zur Geschichte der Klaviersonate nach Beethoven (diserta cija), Miinchen 1929. — O. Mayer, Die romantische Klaviersonate (disertacija), Greifswald 1929. — F. Torrefranca, Le Origini italiane del romantismo musicale: i primitivi della sonata moderna, Torino 1930. — E. H. Meyer, Die deutsche Sonate ftir mehrere Instrumente, 1930. — M. Lange, Beitrage zur Entstehung der sudwestdeutschen Klaviersonate im 18. Jahrhundert (disertacija), Giessen 1930. — P. Egert, Die Klaviersonate im Zeitalter der Romantik, Berlin 1934. — A. Schlossberg, Die italienische Sonate fur mehrere Instrumente im 17. Jahr hundert (disertacija), Heidelberg 1935. —• H. Fischer, Die Sonata, Berlin 1937 (novi otisak Wolfenbiittel 1957). — E. Bosquet, Origine ... de la sonate . . . de 1698 a 1742, La Revue Internationale de Musique, 1939. — E. C. Crocker, An Introductorv Study of the Italian Canzona for Instrumental Ensembles and Its Influence upon the Baroque Sonata, Cambridge (Mass.) 1943. — D. A. Shand, The Sonata for Violin and Piano from Schumann to Debussv (diserta cija), Boston 1948. — W. C. Gates, The Literature for Unacompanied Solo Violin (disertacija), North Carolina 1549. — E. Borrel, La Sonate, Pariš 1951. ■— T. Ilonoea, ConaTa. rioHCHeHne, MocKBa i JleHHHrpaA 1952. — D. Stone, The Italian Sonata for Harpsichord and Pianoforte in the XVIII Centurv (3 sv.; disertacija), Cambridge (Mass.) 1952. ■— H. VC'olf, The Twentieth Centurv Piano Sonata, Ann Arbor 1^57. — \V. Mellers, The Sonata Principle, London 1957. —■ A. Roland-Manuel, Sonate, que me veux-tu?, 1957. — K. H. Kohler. Zur Problematik der Violinsonate mit obligatem Ĉembalo, Bach -Jahrbuch, 1958. ■— W. Stockmeier, Die deutsche Orgelsonate der Gegenwart (disertacija), Koln 1958. — W. S. Nezvman, The Sonata in the Baroque Era, Chapell Hill 1959. — B. EepHoe, CoHaTHan Ċ)opwa H CTpoeHjie coHaTHO-CHMcbommecKor UHKjia, MoCKBa 1961. — C/i. Ives, Essavs Before a Sonata, New York 1961.—D. Schulte-Bunert, Die deutsche Klaviersonate des 20. Jahrhunderts, Regensburg 1963. —■ W. St. Nezvman, The Sonata in the Classic Era, Chapel Hill 1963. — H. Eppstein, Studien uber J. S. Bachs Sonaten fiir ein Melodieinstrument und obligates Ĉembalo, Uppsala 1966. — W. St. Nezvman, Sonate, MGG, XII, 1965. T. Br.

SONATA DA CAMERA (tal., komorna sonata), tip barokne instrumentalne komorne kompozicije, namijenjene prvenstveno dvorskom muziciranju. Suprotna je -> sonata da Mesa. Oba naziva proširila su se nakon izdanja zbirke instrumentalnih canzona odnosno sonata T. Merule: Canzoni, overo sonate concertate per ehiesa, e camera (1637). Glavna su središta izgraĊivanja tih dvaju tipova ponajprije talijanski gradovi, Venecija (B. Marini, G. B. Fontana, G. Legrenzi), Modena (G. M. Bononcini, T. Vitali), Bologna (G. B. Vitali, G. Torelli), Ferrara CG. B. Bassani) i dr. Konaĉni, izdiferencirani oblik dobivaju oba tipa u drugoj polovini XVII st. u Rimu, s djelima A. Corellija. Sonata da camera sastojala se u to doba od polaganijeg uvodnog stavka tipa preludija, koji se katkad sam naziva sonata, i od slobodno odabranog niza plesnih stavaka koji se obiĉno kreću u jednom te istom tonalitetu. Većinom su to bili allemande—corrente ili sarabanda—giga ili gavotta i uz njih bran-le, gagliarda ili canario. Kod njemaĉkih se kompozitora (D. Becker, J. Rosenmiiller, D. Buxtehude) ustalio raspored koji je karakteristiĉan i za suitu: uvodni stavak — allemande — courante — sarabande — gigue. Izbor instrumenata, odnosno broj dionica, varirao je, ali su kompozitori najviše pisali za manji broj dionica, tj. za solistiĉki (melodijski) instrument i generalbas. Kod izbora melodijskih instrumenata prevladava sklonost gudaĉima, duhaĉi su rjeĊi. Potkraj XVII st. prodiru u sonatu da camera stavci oblikovani na naĉin sonate da ehiesa (fugirano) i obrnuto: plesni stavci ulaze u crkvenu sonatu. To prepletanje meĊusobnih utjecaja dovelo je mjestimice do posvemašnjeg stapanja, npr. u ranim sonatama G. Ph. Telemanna i A. Vivaldija gdje mnogi stavci nose i plesne nazive i oznake tempa. Poslije 1700 išĉezavaju iz prakse dva razliĉito naznaĉena tipa sonate; otada se naziv sonata odnosi na instrumentalna djela koja po obliku i sadrţaju odgovaraju sonati da ehiesa, dok su naslov sonata da camera zamijenili pojmovi partita, suita, ordre i sliĉno.

LIT.: \V. S. Nezvman, A Historv of the Sonata Idea (I), The Sonata in the Baroque Era, Chapel Hill 1959. I. Ać.

SONATA DA CHIESA (tal., crkvena sonata), tip barokne instrumentalne komorne kompozicije, namijenjene prvobitno izvoĊenju u crkvi kod mise (kao npr. orguljske sonate A. Banchierija s naznakama »alla Levatione« i »Graduale«) ili pri drugim obredima (npr. Monteverdijeva Sonata sopra Sancta Maria za vespere). Suprotna je —> sonata da camera. U drugoj polovini XVII st., kada oba tipa barokne sonate dobivaju odreĊeniji oblik, sonata da ehiesa obiĉno je ĉetvorostavaĉna u slijedu: polagani — brzi — — polagani — brzi stavak (crkvene sonate A. Corellija). Prvi, uvodni stavak, većinom adagio u parnoj (dvodobnoj) mjeri, ĉesto s punktiranim ritmom, graĊen je homofono ili u slobodnoj imitaciji; drugi stavak je dvodijelni ili jednodijelni fugirani allegro; treći, polagani stavak redovito je neparne (trodobne) mjere, a po graĊi homofon, dvodijelan, sliĉan sarabandi; završni ĉetvrti stavak takoĊer je dvodijelan i najĉešće fugiran i u plesnom ritmu na naĉin gigue. Susreću se i crkvene sonate sa 5 stavaka, dok u doba kasnog baroka prevladava oblik sa tri stavka u umjerenom tempu (»tempo giusto«). Instrumentalni sastav i broj realnih dionica varirao je, ali se sonata da ehiesa većinom pisala za više glasova, najĉešće kao tzv. triosonata, tj. u sastavu 2 melodijska instrumenta i generalbas. Poslije 1700, kada iz prakse išĉezavaju oznake

403

»da ehiesa« i »da camera«, nazivom sonata oznaĉuju se djela koja po obliku i stilu odgovaraju tipu crkvene sonate. LIT.: A. Schlossberg, Die italienische Sonata fiir mehrere Instrumente im 17. Jahrhundert (disertacija), Heidelberg 1932. —J. G. Suess, G. B. Vitali and the »sonata da ehiesa« (disertacija), Yale Universitv (Connecticut), 1963. — 5\ Bonta, The Church Sonatas of G. Legrenzi, 2 sv. (disertacija), Harvard Universitv (Massachusetts), 1964. I. Ać.

SONATINA, mala sonata, znatno saţetijeg opsega, sa 2—3 (rijetko 4) stavka, jednostavna za izvoĊenje. S obzirom na ogra niĉenost dimenzija, prvi stavak nema uvijek sonatnu formu, više puta je bez druge teme, provedba je kadšto jedva naznaĉena; ponekad prvi stavak ima oblik trodijelne pjesme koja se susreće i u finalu. Sonatine su se, osobito u starije vrijeme, redovito pi sale radi instruktivnih ciljeva. Medu takvima su poznate uspjele sonatine M. Clementija op. 36, Mozartove tzv. Beĉke sonatine, pa sonatine F. Kuhlaua, A. Diabellija, C. Reineckea i dr. (u so natine se katkada ubrajaju obje sonate op. 49 L. v. Beethovena, kao i njegova sonata op. 79 koja je 1810 i objavljena kao s.). U novije vrijeme nastaju, meĊutim, sonatine kod kojih samo opći karakter, preteţno vedar, leţeran, neproblematiĉan i bez patetike, opravdava naziv djela, dok su teškoće izvoĊenja znatne. U takve spadaju sonatine što su ih pisali F. Busoni, M. Ravel, V. Novak, B. Bartok, A. Casella, J. Sibelius, J. Ireland. Sva dosad navedena djela posvećena su klaviru. Ali ima i sonatina za violinu (N. Paganini, F. Schubert, A. Dvorak) i za druge instrumente. MeĊu jugoslavenskim kompozitorima pisali su klavirske sonatine M. Cipra, B. Papandopulo, P. Milošević, P. Dumiĉić, I.^Lhotka-Kalinski, D. Trbojević, D. Radić. Neki su komponirali sona tine za druge instrumente (M. Logar za violinu, D. Kostić za fagot). J. As. SONATNI OBLIK, instrumentalni stavak, dio sonatnog ciklusa (sonate, gudaĉkog kvarteta ili simfonije). Pojavljuje se obiĉno kao prvi stavak, najĉešće u brzom tempu, pa ga mnogi nazivaju sonatnim allegrom. No, po njegovu formalnom obrascu moţe biti izgraĊen bilo koji stavak sonatnog ciklusa. Bitno je njegovo obiljeţje da se temelji na dvije teme, dvije muziĉke ideje, suprotne po znaĉenju. Sastoji se od tri dijela. Prvi dio, ekspozicija, sadrţi nastup obiju tema, drugi, nazvan provedba, razvija i obraĊuje tematski materijal ekspozicije, a treći, repriza, ponavlja u nešto izmijenjenom obliku ekspoziciju. Nakon reprize slijedi završetak ili coda koja moţe zauzeti i veće razmjere te se u tom sluĉaju smatra ĉetvrtim dijelom sonatnog oblika. Bitno je za s. o. da ima dvije teme, suprotne po sadrţaju i karakteru, na sukobu kojih se temelji cijeli stavak. U većini sluĉajeva prva je tema energiĉna, pa i dramatiĉna, sastavljena od izrazitih, jezgrovitih motiva s naglašenom ritmiĉkom okosnicom, dok je druga pjevna, lirska, graĊena na širokoj melodijskoj liniji. Ali katkada obje teme nastaju iz srodne motiviĉke grade, a izrazito druga tema moţe ĉak i sasvim izostati. Prvi dio stavka — ekspozicija — moţe zapoĉeti uvodom, najĉešće od nekoliko taktova u polaganom tempu i u osnovnom tonalitetu. RjeĊi su uvodi u brzom tempu ili u drugom tonalitetu ili većeg opsega. Uvod moţe biti i potpuno samostalan, a moţe i motiviĉki pripravljati nastup glavne teme koja slijedi neposredno nakon njega. Ako nema uvoda, ekspozicija zapoĉinje nastupom prve teme. Ona je ili u obliku velike reĉenice, niza reĉenica, periode, dvodijelne pjesme ili je sastavljena od nekoliko razliĉitih odsjeka i u tom se sluĉaju naziva grupom prve teme. Bitno je za prvu temu da je u osnovnom tonalitetu, odnosno da on prevladava. IzmeĊu svršetka prve teme i nastupa druge teme nalazi se prijelaz ili most. U sonatama J. Havdna i W. A. Mozarta ĉesto se sastoji samo od nekoliko pasaţa i figura, dok kod Beethovena ima veću vaţnost. GraĊen je bilo iz motiva prve teme, bilo iz novog materijala koji nije odviše izrazitoga karaktera, da ne bi umanjio znaĉenje druge teme. Glavni zadatak mosta je da pripravi nastup druge teme, tj. da iz glavnog tonaliteta modulira u tonalitet druge teme. Ako je sonata u duru, druga će tema biti u tonalitetu dominante, a ako je sonata u molu, druga je tema u paralelnom duru. Od toga pravila ima izuzetaka već u Beethovenovim djelima: nakon prve teme u duru, druga tema moţe biti u tereno srodnom tonalitetu, a nakon prve teme u molu, moţe slijediti druga tema u molu ili duru dominante. Druga tema moţe poput prve biti u obliku reĉenice, periode i sliĉno, ali je ĉešće sastavljena od nekoliko odsjeka i naziva se grupom druge teme. Ponekad se u takvoj grupi druge teme nade pri kraju odsjek toliko izrazit, da mu neki pridaju samostalno znaĉenje treće teme. To se osobito dogaĊa kod kasnih romantiĉara (J. Brahms, A. Bruckner). Nakon druge teme slijedi zaglavak, codetta, koji još uĉvršćuje tonalitet druge teme. Na kraju ekspozicije nalazi se u notnom tekstu znak za ponavljanje; meĊutim, danas se redovito izostavlja ponavljanje ekspozicije. Provedba razgraĊuje materijal obiju tema i stvara dramatsku napetost koja nalazi rješenje i smirenje u reprizi. Izbor tematskog

404

SONATNI OBLIK — SONNLEITNER

materijala za provedbu i sama tehnika provedbe veoma je razliĉita i ovisi potpuno o volji kompozitora. U provedbi se moţe upotrijebiti graĊa iz cijele ekspozicije ili iz pojedinih njezinih odlomaka. Ponekad se javljaju i sasvim nove teme, no većinom se to ne dogaĊa. Tehniĉka sredstva provedbe su mnogobrojna: teme i njihovi fragmenti obraduju se melodijski, harmonijski, ritmiĉki, polifoniĉki. Provedba je središnji dio sonatnog oblika. U njoj dolazi do punog izraţaja njegovo dramatsko obiljeţje. Ako se sonatni oblik moţe usporediti s klasiĉnom dramom, onda provedba odgovara vrhuncu dramatskog sukoba u trećem ĉinu. Završetak provedbe je obiĉno u harmoniji dominante ili na orgelpunktu dominante. Ima i izuzetaka, pa repriza nastupa nakon harmonije dominantine dominante. Repriza je izmijenjeno ponavljanje ekspozicije utoliko što je sad i druga tema u glavnom tonalitetu. Prema tome, izmijenjen je i prijelaz koji sad vodi u glavni tonalitet. Osim tonaliteta druge teme, repriza se moţe razlikovati od ekspozicije i skraćenjem odnosno proširenjem tema, drukĉijom dinamikom, a u simfoniji i razliĉitom instrumentacijom. U suvremenim djelima sonatnog oblika repriza je gdjekad veoma skraćena. CoĊa ili zaglavak slijedi nakon reprize. Kod J. Havdna, W. A. Mozarta pa i u ranijim djelima L. van Beethovena, sonatni je oblik završavao katkad bez code. Tek kasnije ona postaje redoviti sastavni dio sonatnog oblika. Njezin je opseg razliĉit. U kraćim se codama nalazi samo reminiscencija na jednu, rjeĊe obje teme u osnovnom tonalitetu. No, u codama većeg opsega dolazi i do tematske razradbe, sliĉne onoj u provedbi. Susreću se dapaĉe i code s potpuno novom tematskom gradom. Sonatni se oblik formirao tokom XVIII st. Na njegov je razvoj utjecao niz ranijih instrumentalnih oblika, meĊu kojima najviše plesni stavci suite, concerto grosso i prvi odlomak talijanske uvertire kakva se formirala u napuljskoj školi. Na izrazite dvodijelne oblike plesova iz suite u kojima prvi dio završava u tonalitetu dominante, a drugi dio njime zapoĉinje, da bi završio u osnovnom tonalitetu, oslanjaju se sonate D. Scarlattija. Za razliku od monotematskih plesova, Scarlatti uvodi i drugu temu. Prvi dio njegove sonate sastoji se od prve teme u glavnom tonalitetu; nakon nje slijedi druga tema u tonalitetu dominante. Tako je taj prvi dio uvelike sliĉan ekspoziciji u klasiĉnoj sonati. Drugi dio zapoĉinje prvom temom u tonalitetu dominante — temelj za kasniju provedbu — a na nju se nadovezuje druga tema u osnovnom tonalitetu — dakle na neki naĉin skraćena repriza. Concerto grosso s kontrastima izmeĊu nastupa ritornella i male skupine instrumenata, concertina, utjecao je na oblikovanje dviju suprotnih tema kasnijega klasiĉnog sonatnog oblika. Promjena stila iz polifonije u monodiju pogodovala je razvoju bitematskog kompozicijskog oblika. U talijanskoj uvertiri, u njezinu izrazito homofonom prvom odlomku, već se susreću zameci sonatnog oblika. Tako npr. u operi Pallade trionfante F. B. Contija (1722) prvi je odlomak već u sonatnom obliku. Djela kompozitora pretklasiĉnog razdoblja G. B. Sammartinija te pripadnika beĉke, berlinske i nadasve mannheimske škole, zatim klavirske sonate Bachovih sinova — osobito C. Ph. E. Bacha — dovele su sonatni oblik do razvojnog stupnja koji je omogućio velikim majstorima klasike da ga usavrše i uĉine središnjim stavkom sonate, kvarteta i simfonije, najvaţnijih oblika novog instrumentalnog stila. Sonatni oblik kasnije poprima obiljeţja razliĉitih stilova, ali u suštini je ostao nepromijenjen. Uz fugu on je do danas najizraĊeniji i najvaţniji oblik instrumentalne muzike (-^Simfonija, -^-Sonata). LIT.: V. Helfert, Zur Entwicklungsgeschichte der Sonatenform, AFMW, 1924. — F. Tutenberg, Die Durchfiihrungsfrage in der vorneuklassischcn Sin fonie, ZFMW, 1926—27. •— V. Urbantschitsch, Die Entwicklung der Sonatenform bei Brahms, STMW, 1927. — F. Salzcr, Die Sonatenform bei Fr. Schubert, ibid., 1928. — W. Senn, Das Hauptthema in den Sonatensatzen Beethovens, ibid., 1929. — E. Nobbe, Die thematische Entwicklung der Sonatenform im Sinne der Hegel'schen Philosophie betrachtet, Wiirzburg 1941. — J. Suder, Entwicklungsmbglichkeiten des Sonatensatzes, Munchen 1953. — W. W. Abbot Jun., Certain Aspects of the Sonata-allegro . . . (disertacija), Bloomington 1956. — R. Eller, Die Entstehung der Themenzvveiheit in der Friihgeschichte des Instrumentalkonzerts, Spomenica H. Besseleru, Leipzig 1961. — J. P. Larsen, Sonatenform-Probleme, Spomenica F. Blumeu, Kassel 1963. T. Br.

SONATNI RONDO H- Rondo SONDHEIMER, Robert, njemaĉki muzikolog i muziĉki izdavaĉ (Mainz, 6. II 1881 — Hannover, 7. XII 1956). Muzikologiju -studirao u Bonnu, Berlinu i Baselu, kompoziciju u Kolnu i Berlinu (E. Humperdinck, F. E. Koch). God. 1922—33 vodio muziĉku nakladu Bernoulli u Berlinu, zatim podruţnicu iste naklade u Baselu, a od 1939 u Londonu. S. je bio izvrstan poznavalac pretklasiĉne simfonijske muzike. Uz zanimljive i oštroumne estetske sudove njegovi radovi o F. Beĉku, G. B. Sammartiniju, L. Boccheriniju i drugima donose i obilje vrijednih historijskih podataka. , DJELA. SPISI: Boccherini, RMI, 1920; G. B. Sammartini, ZFMW, 1920; /Die Sinfonien Fr. Becks, ibid., 1922; Gluck in Pariš, ibid., 1922; Die Formate

Enlwicklung der vorklassischen Sinfonie, AFMW, 1922; Theorie der und die Beurteilung einzelner Sinfoniekomponisten bei den Musikschri des 18. Jahrhunderls, 1925; Haydn: A Historical and Psychological Stuc on His Quartets, 1951. —• IZDANJA (sve u nakladi Bernoulli): orke: komorna muzika L. Boccherinija, H. J. Rigela, J. Havdna, F. Beĉka Wagens:ila, A. Filza, G. Bende, F. X. Richtera, A. Vivaldija, J. Stamit Bacha, G. B. Sammartinija i drugih; klavirska djela J. G. Naumann Bacha i L. Boccherinija te pjesme J. G. Naumanna. LIT.: H. F. Redlich, Robert Sondheimer, MGG, XII, 1965.

SONNECK, Oscar George, ameriĉki muzikolog i k zitor (Jersev City, 6. X 1873 — New York, 30. X 1928). S školu završio u Njemaĉkoj. Nakon toga studirao 1893— Univerzitetu u Munchenu, muzikologiju (A. Sandberger lozofiju (Th. Lipps); 1897—98 uĉio na Konzervatoriju u Se hausenu dirigiranje (K. Schroder), zatim u Frankfurtu i mentaciju (I. Knorr). God. 1902 postao je direktorom mu odjela Kongresne biblioteke u Washingtonu. To je mjes pustio 1917, kad je preuzeo upravu izdavaĉkog odjela vi ameriĉkog nakladnog muziĉkog poduzeća G. Schirmer u Yorku. To je poduzeće poĉelo 1915 izdavati ugledni muzil ĉasopis The Musical Quarterly kojega je S. bio prvi uredi je vrlo zasluţan za razvoj ameriĉke muziĉke nauke. Kon je biblioteka pod njegovom upravom stekla jednu od najbo zbirki muzikalija, muziĉkih knjiga i rukopisa na svijetu. ! brojnim raspravama udario je temelje znanstvenom prouĉ muziĉke umjetnosti u Sjedinjenim Drţavama. Dragocje njegovi doprinosi ameriĉkoj muziĉkoj bibliografiji. Bavic kompozicijom. DJELA: Protest gegen den Symbolismus in der Musik, 1897; Class of Atusic and Literature of Music, 1904 (II prošir. izd. 1917); Francis J and James Lyon, 1905; Bibliography of Early Secular American Musi (II prošir. izd. priredio W. T. Upton, 1945); Early Concert Life in J (1731— 1800), 1907; Dramatic Music, Catalogue of Full Scores, 1908; on »The Star-Spangled Banner«, »Hail Columbia«, »America«, »Yankee i 1909; Orchestral Music Catalogue, Scores, 1912; Catalogue of Early B Music (before 1800), 1913 (sa J. Gregorv); The Star-Spangled Banner Catalogue of Opera Librettos Printed Before 1800 (2 sv.), 1914; Early C America, 1915; Catalogue of First Edilions of Stephen C. Foster, 1915 (sa Whittlescyom); Suum Cuique, 1916; Catalogue of First Editions of Edzvar Doivell, 1917; Miscellaneous Studies in the History of Music, 1921; Bet Impressions of Conlemporaries, 1926; Beethoven Leltcrs in America, 192 Riddle of the Immorlal Belovcd, 1927; Studije i ĉlanci. LIT.: H. Putnam i R. Goldmark, Remarks at the Funeral Services G. Sonneck, MQ, januar 1929. — C. Engel, O. G. Sonneck, G. Adle sehrift, 1930. — O. Kinkeldey, O. G. Th. Sonneck, Notes, 1953. — N. . Oscar George Sonneck, MGG, XII, 1965.

SONNENFELD, Adolf (pseudonim Adolfson), poljsk linist, dirigent i kompozitor (Breslau, 19. IX 1837 — Va 28. V 1914). Na Konzervatoriju u Leipzigu studirao violin David) i kompoziciju (M. Hauptmann, E. Richter). Od 1 Varšavi; najviše se istakao kao dirigent. God. 1867 utemeljic savski orkestar s kojim je priredio niz popularnih koncei raznim poljskim gradovima. Dirigirao je i u varšavskim kazali: DJELA. DRAMSKA. Opere: Albrecht Durer tv Wenecji, 1860; Wielki; Penlesilea, 1878 (neizvedena); komiĉna opera Nocleg w Apeninach. Barnaba Fafula i Jćzio Grojseszyk, 1879; Chlopski Mecenas, 1880; Donat (neizv.); Stvilezianki, 1896 i Handzia, 1905. Baleti: Melusina, 1860 i Pan dowski, 1860. Operete: Podroţ po Warszawie, 1876; Modniarka zuarsz 1879; Pieklo, 1879; Krol reporterozv, 1881 i Mafstrowna, 1887.

SONNINEN, Ahti, finski kompozitor i zborovoĊa (Siilin Kuopio, 11. VII 1914—). Studirao na akademiji Sibelius u sinkiju, zatim u Stockholmu, Parizu i Londonu. Zbori (1941—52) i nastavnik muzike u Helsinkiju (1936—41); od predaje na institutu Klemetti. Njegovo plodno stvaralaštvo obiljeţja eklekticizma. DJ ELA. O RK ES TRALN A: s i mfo n ij ska p je s ma , Al la Lap i n n 1954; koncert za violinu, 1943; koncert za klavir, 1945; 2 suite 1942 i Finale furioso, 1951; Preludio festivo, 1953; Pezzo pizzicato za gudaĉe, 4 partite za gudaĉe, 1960. — Tokata za klavir, 1949. — DRAMSKA: -opera Merenkuninkaan tytdr, 1949. Baleti Pessi ja Illusia, 1952 i Ruusi 1956 i 5 baletnih bajki. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: K Lyokame kasi kdtehen, 1949 i El Amor Pasa, 1953; Conference za zbor i haĉa, 1955; solopjesme (ciklusi uz orkestar i uz klavir). — Obradbe kan narodnih napjeva. — Autobiografija Suomen sdvelldijia, T945. LIT.: N.-E. Ringbom, Ahti Sonninen, MGG, XII, 1965.

SONNLEITNER, austrijska obitelj muziĉkih amatt mecena. Christoph S. (1734—1786) ţivio je u Beĉu; kompc je kraća djela. Njegov sin Josef (Beĉ, 30. VII 1765 — 25. 1835) suosnivaĉ je udruţenja Gesellschaft der Musikfreunde. 1 izdavao godišnjak Wiener Theateralmanach (1794—96); na je nekoliko opernih libreta, a neka preradio (Beethoven, Fid 1827 otkrio je neumatski antifonar iz St. Gallena iz IX st. > Josefov, Leopold S. (Beĉ, 15. XI 1797 — 4. III 1873) najpozna ĉlan porodice. Intimni prijatelj F. Schuberta i njegova k, mnogo se zalagao za afirmaciju Schubertove umjetnosti; u je domu organizirao prve izvedbe njegovih djela, a ĉesto je gućio da se neka od njih i štampaju (Erlkonig). Uz to je os brojne bilješke o opernom i koncertnom ţivotu Beĉa. Porr je prijatelju O. Jahnu pri sakupljanju gradiva za biografiju \! Mozarta. i

SONNLEITNER — SOPENA IBANEZ LIT.: A. Fareanu, Leopold von Sonnleitners Erinnerungen an Franz Schubert, ZFMW, 1919. ■— H. Jancik, Sonnleitner, 1. Christoph, 2. Ignaz, 3. Josef i 4. Leopold, MGG, XII, 1965.

SONNTAG, Katica, pjevaĉica, sopran (Glina, 12. XI 1873 — Zagreb, 20. VIII 1942). Pjevanje uĉila u Zagrebu kod Mare Kiseljak i I. Zajca na školi HGZ. Na opernoj pozornici debitirala 1896 u Hrvatskom narodnom kazalištu kao Clelia (Zaje, Armida) i 1896— 1902 bila solistica Zagrebaĉke opere. U svojoj umjetniĉkoj karijeri ostvarila brojne operne uloge lirskog i koloraturnog soprana, kao što su Gilda (Verdi, Rigoletto), Margareta (Gounod, Faust), Venera (Wagner, Tannhauser), Margareta (Meverbeer, Hugenoti) i Eudora (Halevv Ţidovka). Istaknula se i u operetama Orfej u podzemlju (Offenbach), La Mascotte (Audran), Gejša (Jones), Girofle'-Girofla (Lecocq), Podadmiral (Millocker), Ples u operi (Heuberger), Veseli rat (J. Strauss) i dr. K. Ko. SONODA, Takahiro, japanski pijanist (Tokio, 17. IX 1928 — ). Studirao na Drţavnoj visokoj muziĉkoj školi u Tokiju (L. Kreutzer, L. Silota) i privatno kod Marguerite Long u Parizu i H. Roloffa u Berlinu. Od 1957 u Evropi, najprije u Parizu i zatim u Njemaĉkoj, koncertirao je u svim najvećim muziĉkim središtima, kao i u Americi i Japanu. Umjetnik izuzetne senzibilnosti, S. se uzdigao u red najuglednijih suvremenih koncertanata, ĉija su ostvarenja podjednako atraktivna kada nastupa na solistiĉkom recitalu i uz pratnju orkestra. Od 1967 vodi majstorske teĉajeve na Visokoj školi za muziku i likovne umjetnosti u Kvotu. S0NSTEVOLD, Gunnar, norveški kompozitor (Elverum, 26. XI 1912 — ). Muziku uĉio u Oslu (klavir, violina, teorija), Stockholmu (dirigiranje) i na Muziĉkoj akademiji u Beĉu (sociologija muzike, dvanaesttonska tehnika), gdje je radio 1962—66 u Studiju za elektronsku muziku. Od 1966 glavni je muziĉki urednik Norveške televizije u Oslu. DJELA. ORK ES TRALN A: s imfo nije ta, 1949; ko ncerti: za saksofo n , 1962 i za flautu, fagot i orkestar, 1964. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1960; Ouadri za harfu, klavir i 2 perkusioniste, 1967; Duo za flautu i obou, 1959. — Arnold za beat-muziĉare, 1970. —• DRAMSKA. Baleti: Bendik og Arolilja, 1959 i Ritual, 1967. Scenska, televizijska i filmska muzika. — Intermezzo za sopran, violinu i vrpcu.

SONTAG, Henriette (pravo ime GetruĊe Walpurgis), njemaĉka pjevaĉica, sopran (Koblenz, 3. I 1806 — Mexico City, 17. VI 1854). U Pragu je u dvanaestoj godini, zbog izuzetne nadarenosti, primljena na Konzervatorij. U tom gradu zapoĉela pjevaĉku karijeru, a od 1822 nastupala je na talijanskoj i njemaĉkoj Operi u Beĉu. Od toga se vremena njena slava brzo širi, osobito nakon gostovanja u Berlinu (1825) i Parizu (1826), gdje doţivljuje trijumfe u ulozi Rosine (Rossini, Seviljski brijaĉ). Za boravka u Londonu (1828) potajno se udala za sardinijskog diplomatu Rossija i povukla iz javnog muziĉkoga ţivota. Zapavši, meĊutim, u financijske poteškoće, ponovo je nastavila opernu karijeru. Od 1848 pjevala je u Engleskoj, zatim u SAD (1852) i od 1854 u Mexicu, gdje je uskoro umrla od kolere. Izvanredna ljepota i toplina njezina pjevanja, koje se odlikovalo izvrsnom vokalizacijom, oduševljavale su slušaoce. Njezin kristalno ĉisti sopran odzvanjao je u cijelom opsegu ujednaĉeno, istiĉući se posebno u najvišem registru, koji je dosezao do e3. Sugestivnost u iznošenju muziĉkog sadrţaja i lakoća u svladavanju svih problema pjevaĉkog H. SONTAG. Gravira F. Girarda umijeća bile su odlike, zbog kojih S. ide u red najvećih muziĉkih umjetnika. Mnogi suvremenici stavljali su je po vrijednosti ispred A. Catalanijeve i M. F. Malibranove. LIT.: Th. Gautier, L'Ambassadrice, Biographie de la comtesse Rossi, Pariz 1849. — J. Grundling, Henriette Sontag (2 sv.), Leipzig 1861. — H. Stiimcke, Henriette Sontag, Berlin 1913. — F. Rogers, Henriette Sontag in New York, MQ, 1942. — E. Pirchan, Henriette Sontag, Wien 1946. — H.Kuhner, Grosse Sangerinnen der Klassik und Romantik, Stuttgart 1954. — F. Russel, Queen of Song. The Life of Henriette Sontag, Counters de Rossi, New York 1964. — H. Kuhner, Henriette Sontag, MGG, XII, 1965.

405

SONZOGNO, talijanska muziĉka naklada sa sjedištem u Milanu. Izdavaĉko poduzeće S. djeluje neprekidno od XVIII st., ali se objavljivanjem muzikalija poĉelo baviti tek 1874. U to je vrijeme tvrtku vodio Edoardo S. (1836—1920). On je štampanjem jeftinih muziĉkih izdanja, namijenjenih širokom krugu publike, vrlo brzo postigao veliki uspjeh. Medu edicijama se istiĉu serije La Mušica per tutti (preradbe popularnih muziĉko-scenskih djela za klavir), II Teatro musicale giocoso (preradbe suvremenih opera buffa za klavir) i Florilegio melodrammatico (operni odlomci preraĊeni za glas i klavir ili samo za klavir). Uz to je izdavao i mjeseĉnik // Teatro illustrato (1881—92) i tjednik La Mušica popolare (1882—92). Objavljivao je djela francuskih muziĉara, a kasnije i mladih, nepoznatih talijanskih autora. God. 1883, 1889, 1892 i 1903 naklada S. raspisala je natjeĉaj za opernu jednoĉinku (1889 nagraĊena je Cavalleria rusticana dotad nepoznatog P. Mascagnija). S. je bio i operni impresarij, a 1894 otvorio je u Milanu i vlastito kazalište Teatro lirico internazionale. Kad se 1909 povukao, naslijedio ga je sin Riccardo S. (1871—1915). Riccardov nećak Renzo S. (1877—1920) otvorio je 1910 vlastitu nakladu Ĉasa musicale Lorenzo S. Nakon Riccardove smrti oba je poduzeća spojio u Ĉasa musicale S. Izdavao je opere talijanskih kompozitora i R. Straussa. Osnovao je i ogranak tvrtke Musical Film koji je objavljivao popratnu muziku za nijeme filmove. God. 1923 vlasnik poduzeća S. postao je Pietro Ostali (1877—1961). On je nakladu, za vrijeme rata bombardiranjem gotovo potpuno uništenu, ponovo podigao. Danas je vodi njegov sin Enzo Ostali (1913 —). U katalogu kuće S. i nadalje središnje mjesto pripada talijanskoj i francuskoj operi. LIT.: Catalogo generale 1916—17 della Ĉasa musicale Sonzogno (predgovor I. Cappa), Milano 1917. — C. Sartori, Sonzogno, MGG, XII, 1965.

SOOT, Fritz, njemaĉki pjevaĉ, tenor (Wellesweiler, Saar, 20. VIII 1878 — Berlin, 9. VI 1965). Dramski glumac u Karlsruheu; pjevanje uĉio kod K. Scheidemantela u Dresdenu i tamo 1908 debitirao kao Tonio (Donizetti, Kći regimente). Od 1918 solist opere u Stuttgartu i 1922—35 prvak Berlinske opere, na kojoj je kasnije djelovao kao redatelj. Gostovao je na londonskom Covent Gardenu i drugim evropskim opernim pozornicama, istakavši se posebno kao interpret Wagnerovih opernih likova. Na praizvedbi Bergova Wozzecka u Berlinu (1925) nastupio je u ulozi Tamburmajora; zauzimao se i za djela A. Schonberga. Njegov je glas saĉuvan na gramofonskim ploĉama. SOPAC, sviraĉ na sopili. Uvijek nastupaju po dva sopca, jedan »sope« u »velu«, a drugi u »malu« sopilu. Prije poĉetka svirke sopci ugaĊaju sopile i dobro ih smoĉe lijevajući u njih vodu. Tek kad pisak zatitra već pri malom tlaku zraka, utiĉu ga na laticu špuleta. Tada još moraju ugoditi jednu sopilu prema drugoj. Naĉine to tako da s. na veloj sopili prekrije prstima sve rupice (škuljice), a sopac na maloj sopili samo tri gornje. Ton male sopile proizveden na taj naĉin mora s osnovnim tonom vele sopile biti u odnosu ĉiste oktave. UgaĊanje obiju sopila nazivaju slog, a traje cijeli sat, katkada i dulje. Samo rijetko — prigodom osobito sveĉanih ophoda — sviraju sopci »na jedan glas«, tj. unisono. Svaka se vela sopila ne da lako ugoditi »na jedan glas«. Postiţe se to izmicanjem špuleta izvan prebiralice, zapinjanjem piska u jamici špuleta i posebnim smještanjem krila. Kod takve svirke »na jedan glas« s. na veloj sopili prebire prstima samo tri gornje škuljice, pa donje, »pri krilu«, ostaju do kraja svirke otvorene. Sopci najradije sviraju uvijek s istim drugom; oni su pajdaši, kumpanji. Kako je zvuk sopila vrlo prodoran, to već dva sopca mogu u velikom prostoru i pod otvorenim nebom ostvariti dovoljan zvuĉni intenzitet. S. redovito stavlja ĉitav pisak u usta tako da mu se usne podupru na ploĉicu špuleta, pa obaviju pisak upravo na mjestu gdje je namotan konac. Pisak mora slobodno stajati u usnoj šupljini sviraĉa da bi zvuk izlazio neprestance jednakom prodornošću. Sopci sviraju najĉešće kod plesa i u svatovima, pri ĉemu udaraju nogama i tako i za sebe i za plesaĉe oznaĉuju ritam; ponekad podmeću pod noge i dasku. Gdjegdje se pojavljuje i »sopac va meh«, sviraĉ na mješnicama. LIT.: B. Širola, Sopile i zurle, Zagreb 1932.

B. Ša.

SOPENA IBASEZ, FeĊerico, španjolski muzikolog (Valladolid, 25. I 1917—). Studirao teologiju i muziku u Bilbau i Madridu. God. 1939—43 muziĉki kritiĉar dnevnika Arriba i šef muziĉkog odjela Ministarstva prosvjete; 1951—56 direktor Madridskog konzervatorija na kojemu od 1955 predaje muziĉku estetiku i historiju; istodobno djelovao i kao inspektor. Osnovao i ureĊivao reviju Mušica; 1959—66 stalni muziĉki kritiĉar madridskog dnevnika ABC. S. je od 1969 i generalni sekretar Kraljevske akademije znanosti i umjetnosti. DJELA: Dos anos de mušica en Europa, 1942; J. Turina, 1943; Ensayos musicales, 1944; Joaquin Rodrigo, 1946; Historia de la mušica en cuadros esquematicos, 1946 (IV izd. 1970); Escritos sobre mušica y musicos, de M. de Falla, 1946; La Obra y la vida de Franz Liszt, 1951; La Mušica europa contempord.

406

SOPENA IBANEZ — SORDINE

nea, 1952; Stravinsky, 1958; La Mušica en la vida espiritual, 1958; Historia de la mušica espanola contempordnea, 1958 ( I I izd. 1967); Introducciion a Mahler, 1960; Atldntida. Introduccijn a M. Falla, 1962; El Requiem en la mušica romantica, 1964; Teoria del Festival, 1967; Historia critica del Conservatorio de Madrid, 1967. LIT.: M. Querol, Federico Sopefia, MGG, XII, 1965.

SOPILA (sopel, roţenica), narodni muziĉki instrument tipa oboe. S. je ostatak starog evropskog instrumenta šalmaja, sopranskog instrumenta kojemu su glavne znaĉajke dvostruki jeziĉac i koniĉna cijev. Šalmaj je nestao iz evropske muziĉke prakse oko 1700. Starinski šalmaj ostao je još samo u rukama samoukih puĉkih sviraĉa tek tu i tamo u Evropi (u švicarskim Alpama, u Abruzzima, gdje ga nazivaju i piffero). I u hrvatskom folkloru saĉuvao se, u sopilama, starinski oblik šalmaja, ali na dosta ograniĉenu prostoru, uglavnom oko Kvarnera. U Istri su S. nazivali i roţenica. Redovito nastupaju po dva sopca: jedan sope u »malu« u drugi u »velu« sopilu. One se razlikuju samo po veliĉini, dakle po ugodbi svojih osnovnih tonova. Imaju ĉetiri dijela: pisak, špulet, prebiralicu i krila. Pisak se sastoji od dva lista sasvim tanko otesane trstike; kod male sopile dugaĉak je oko 3 cm, a kod vele oko 4 cm. Špulet je valjkast drven stupić, redovito proširen na gornjem kraju, gdje je jamica u koju se usaĊuje pisak. Prebiralica je glavna cijev so pile. Ima ĉunjastu duplju. Na donjem je kraju prebiralice manji izdanak, kojim se prebiralica usaĊuje u krilo. Na prebiralici je šest rupica (škuljica) za prebiranje koje se zatvaraju prstima; porazmještene su u podjednakim razmacima od oko 2,6 cm. Na »veloj« sopili razmještene su u dvije skupine po tri; razmak je izmeĊu rupica oko 3 cm, a razmak izmeĊu obiju skupina oko 6,5 cm. Na sopilama je, sa strane, još i škuljica za ravnanje glasa, tzv. oduhe. Prebiralica na maloj sopili duga je oko 28 cm, a prebiralica na veloj oko 38 cm. Krilo je ljevkast drven tuljac u koji se utiĉe prebiralica. Ono pojaĉava intenzitet zvuka. B. ša. SOPRA (tal. iznad, gore), u muzici za klavir, orgulje i dr., na mjestima gdje se ruke kriţaju, ili sviraju u istom prostoru na tastaturi, upućuje da ruka koja izvodi dionicu oznaĉenu sa s. svira iznad druge ruke (-> Sotto). S. se javlja i u izrazu come sopra (-> Come prima). SOPRAN (tal. soprano, od srednjolat. superanus gornji), 1. najviši glas u višeglasnom slogu. Izraz se u muziĉkom znaĉenju susreće u traktatima nekih autora već potkraj XIV st. (Antonius de Leno, oko 1400). U XV—XVI st. bili su za najviši glas rašireni nazivi cantus, canto, discantus, superius, suprema vox, a opseg većinom nije odreĊen opsegom najviše vrste ljudskoga glasa, nego odnosom prema tenoru kao temeljnoj dionici (fundamentu). U XVII—XVIII st. prodrla je rijeĉ s.; ona sad oznaĉuje najviši ţenski glas, ali se upotrebljava i za oznaku najviše dionice u višeglasnom slogu. 2. Izraz s. povezan s nazivom pojedinog instrumenta oznaĉuje najviši instrument odreĊene instrumentalne obitelji (npr. sopranska blokflauta). 3. Najviša vrsta ljudskog glasa. Granice opsega nisu uvijek jednake; kod neškolovanih ţenskih i kod djeĉaĉkih glasova kreću se preteţno od (h) cl do /2 (g2, a2), kod profesionalnih pjevaĉica 3 z 3 od a do c (f ; g traţi se rijetkoj. U XVII i XVIII st. sopranske su dionice ĉesto pjevali kastrati (sopranisti). Ţenski se soprani dijele prema boji i izraţajnim znaĉajkama na dramske, lirske i koloraturne. L. Vr. SOR (Sors), Fernando, španjolski virtuoz na gitari (Barcelona, kršten 14. II 1778 — Pariz, 10. VII 1839). Uĉio u samostanu Montserrat. Koncertirao u Parizu i Londonu, gdje je nastupao na koncertima filharmonijskog društva, te u Rusiji. Njegove kompozicije za gitaru, u kojima se oslanja na klasiĉne forme, idu meĊu najbolja djela ove vrste u XIX st. DJELA: kompozicije za klavir. — Kompozicije za gitaru: sonate, fantazije, divertissementi i etide. —■ Opere {Telemaco nelV isola di Calipso, 1797); baleti (Cendrillon, 1823, Le Sidlien, 1827). — Crkvene kompozicije. — Methode pour la guitare, 1832. NOVA IZD.: 9 etida i 4 menueta (Album de guitare, 1961); izbor etida obj. R. Chiesa (Studi per chitarra, 1966); fantaziju E. Pujol (1967); 24 etide N. Alfonso (1970); Methode . . . A. Merrick (1830; novi otisak 1972'). LIT.: E. Font Y Morese, Una Visita a Sor, Notas musicales literarias, 1882. —■ M. Rocam, Fernando Sor, Barcelona 1957. — V. P. Marckevitch, Fernando Sor en Russie, Guitare et Musique, 1958. — W. G. Sasser, The Guitar Works of Fernando Sor, Chapell Hill 1960. — C. Marini, La Mušica per chitarra di Fernando Sor, II Convegno Musicale, 1964. — H. Radke, Fernando Sor (Sors), MGG, XII, 1965.

SORABJI, Kaikhosru Shapurji (zapravo Leon Dudley), engleski kompozitor i pijanist (Chingford, Essex, 14. VIII 1892—). Otac mu je Indijac, a mati Španjolka. U muzici preteţno samouk. Ţivi kao slobodan umjetnik i rijetko se pojavljuje u javnosti. Koncertirao kao pijanist u Londonu, Glasgowu, Parizu, Beĉu, Bombavu. Djela su mu uvijek vrlo opseţna i traţe od izvodioca izuzetno veliko tehniĉko umijeće. Spajajući orijentalne

melodijske elemente s polifonim oblicima zapadne muzike je sloţeni stil u slobodnim asimetriĉkim ritmovima. Duh< polemiĉan muziĉki esejist. DJELA. ORKESTRALNA: Tantrik Symphony; simfonija za kla orgulje i orkestar; »Jami« Symphony za bariton, zbor i orkestar; 5 kor klavir. — Klavirski kvintet, 1923. — KLAVIRSKA: 5 sonata (V, Op imagicum); koncert; Fanlaisie espagnoU, 1922; preludij, interludij i f Transcendental Studies; Opus clavicembalisticum, 1932; varijacije. simfonije za orgulje. — Pet soneta (Michelangelo) za bariton i komorni solo-pjesme (Verlaine, Baudelaire). — SPISI: Around Music, 1932; 1 Fa: The Immoralisings of a Aiachiavellian Musician, 1947. LIT.: A. G. Brozvne, The Music of K. Sorabji, Music and Leters, E. Rubbra, Sorabjis Enigma, Monthlv Musical Record, 1932. — N. i F. Bose, Kaikhosru Sorabji, MGG, XII, 1965.

SORDELLO, Enzo, talijanski pjevaĉ, bariton (Mi 20. IV 1927 —■)• Studirao na konzervatoriju Giuseppe u Torinu. Pobijedio izmeĊu 500 kandidata na natjecanju rr Scale 1952, gdje je 1954 i debitirao u operi Vestale G. Spo Nastupao u gotovo svim kazalištima Italije, zatim u Bei rizu, Londonu, Monte Carlu, u nizu gradova Amerike York, Metropolitan), Azije i Afrike. Gostovao i u Jug (Zagreb, Ljubljana, Rijeka, Split, Dubrovnik) te na fest u Glvndebourneu i Edinburghu. Pjeva gotovo sve bar partije standardnog repertoara. SORDINE (engl. mutes, franc. sourdines, njem. Ddmp sardine), naprave koje sluţe za prigušivanje tona, a istodob mijenjanje boje tona nekih ţicanih i limenih duhaĉkih instru te udaraljka. Sordina koja se upotrebljava na gudaĉkim instrumentin linama i violama) ima oblik maloga ĉešljića sa tri zupca; od 1 gume ili metala, a natakne se na konjić tako da ne dodiruje partituri se upotreba sordine oznaĉuje izrazom con sordino (ili.

Sordine za gudaĉke instrumente

no sord.). Sordina ne smanjuje titranje ţica, nego modificira p nje titraja preko konjića na ormarić za rezonanciju; pri torm biva ton nazalna prizvuka. Znameniti su odlomci sa sordir gudaĉima u operama Armida (Luly) i Fidelio (Beethoven), toriju La Damnation de Faust (Berlioz) i dr. S. za limene duhaĉke instrumente (trublja, rog, trombor razlikuju se medu sobom po obliku, veliĉini i materijalu od kc naĉinjene. Njihov osnovni oblik danas se svodi na šuplj ljepenke, metala ili plastike koji se stavlja u lijevak instrumen

Sordine za duhaĉke instrumente

novi izvedeni na instrumentu sa sordinom tiši su i tamniji. I s. starog oblika na rogu mijenjale visinu tona za jedan ili dvi stepena, no otkako je uvedena mehanika s ventilima, one ne na visinu tona, već samo na intenzitet i boju. Uz ove s trebljavaju se ponekad (u plesnim orkestrima) raznoliki sordine (wow-zvow, hush-hush, torpedo) kojima se postiţu p efekti. Za prigušivanje tona na bubnjevima i timpanima upotn se sukno koje se stavlja na koţu. Na timpanima se danas za nirane efekte umjesto sukna ĉesto upotrebljavaju razni šta] spuţve. A.

SORDUN — SORKOĈEVIĆ SORDUN (engl. i njem. hane. sourdine, tal. sordone), i. stari drveni duhaĉki instrument iz porodice oboa. Bio je osobito popularan u muziĉkoj praksi na prijelazu u XVII st. Imao je usnik sa dvostrukim jeziĉcem. U cilindriĉnom drvenom korpusu nalazile su se dvije, ĉesto i tri paralelne meĊusobno povezane cilindriĉno bušene cijevi. Prema M. Praetoriusu s. je imao jedanaest otvora i tri poklopca; gradio se u nekoliko razliĉitih veliĉina. 2. Orguljski registar (jeziĉnjak). ŠORE, Martin -*■ Agricola, Martin SORESINA, Alberto, talijanski kompozitor (Milano, 10. V 1911 — ). Na Konzervatoriju u Milanu studirao kompoziciju (G. C. Paribeni, R. Bossi) i violinu (V. Ranzato, E. Polo); u kompoziciji se usavršavao kod V. Frazzija na teĉajevima akademije Chigiana u Sieni. Predavao je 1947—60 kontrapunkt i kompoziciju u Milanu, 1963—66 pjevanje na konzervatoriju Verdi u Torinu, a od 1967 profesor je teoretskih disciplina na Konzervatoriju u Milanu. DJELA. ORKESTRALNA: Trittico Wildiano, 1939; // Santo, 1940; 2 Notturni za harfu i gudaĉe, 1946; 2 Musiche in fa za gudaĉe, 1951; Concerto per arehi, 1955; Tempo e fantasta za klavir i gudaĉe, 1955; Divertimento za gudaĉe, 1956; Sonata za mali orkestar, 1956. —■ KOMORNA: Ciaccona a variazione za gudaĉki kvintet, 1947; Concertino za violu, violonĉelo i klavir, 1953; Sonatina serena za violinu i klavir, 1956. — KLAVIRSKA: Breve Sonata sugli squilli militari za 2 klavira, 1957; 3 Studi za klavir 4-ruĉno; sonatine; varijacije i dr. — Partita za orgulje, 1968. — DRAA1SKA. Opere: Gian Maria Visconti, 1940; Occhio di Sole, 1941; Lanterna rossa, 1942; Cuor di cristallo, 1942; La Taverna del miracolo, 1950; L'Amileto, 1953 i Tre sogni per Marina, 1967. — VOKALNA. Kantate: La Fanciulla mutala in rio, 1939; La Vedova di Nain, 1946; Catkarina, 1950; Tre dialoghi za glas i klavir, 1946; solo-pjesme.

SORGE, Georg Andreas, njemaĉki muziĉki teoretiĉar, kompozitor i orguljaš (Mellenbach, Tiringija, 21. III 1703 —Lobenstein, 4. IV 1778). Od 1721 do smrti dvorski i gradski orguljaš u Lobensteinu. Od njegovih kompozicija danas je pristupaĉan još samo dio orguljskih i klavirskih djela, po kojima pripada nizu predstavnika prijelaznog stila u XVIII st. Veću su ulogu odigrali njegovi teoretski radovi u kojima se bavi gradnjom orgulja, a osobito pitanjima temperiranja i harmonije. Na podruĉju nauke o generalbasu i harmoniji bitno je pridonio muziĉko-teoretskoj literaturi svojega stoljeća. Neovisno o Rameauu, za ĉiju nauku nije znao i tek je kasnije upoznao, S. je 1745—47 uveo pojam obrata akorda. DJELA. KOMORNA: koncerti za obligatni klavir, 2 violine, violu i vio lonĉelo; 6 koncerata za 2 violine i bas; 36 trija za 2 instrumenta (u raznim sastavima) i bas; 6 sonata za popreĉnu flautu i bas; 6 Suiten nach franzosischer Art za popreĉnu flautu i bas; 12 menueta za klavir i violinu ili popreĉnu flautu i dr. — KLAVIRSKA : 6 simfonija; 6 sonata za klavir ili orgulje, 1738; Clavieriibung, beslehend in 6 nach italidnischen gusto gesetzten Sonatinen, 3 dijela Wohlgewiirzte Klangspeisen fiir musicalisehe Gemilther (6 partita); Toccata per omnem Circulum XXIV Modorum fiirs Clavier. Clavieriibung, in sick haltend. . . 24 vollstimmigen nach modernem Gusto durch den gantzen Circulum Modorum gesetzten Praludiis . . . mit untermischten Doppelfugen u 2 dijela i dr. —• ZA ORGULJE: 12 Sonaten vor die Orgel und das Clavier im neueren Slyl gesetzet', male sonate; fuge (3 fuge na BACH); više desetaka koralnih predigra i dr. — Jedno godište crkvenih kantata za 4 glasa, 4 instrumenta i b. c.; svadbene kantate. — Moteti. —• TEORET SKA: Genealogia allegorica intervallorum octavae diatono-chromaticae, 1741; Anweisung zur Stimmung und Temperatur . . . in einem Gesprdch, 1744 (prema Sorgeu obj. G. Ph. Telemann); Vorgemach der musicalischen Composition (naj vaţnije djelo, 3 sv.), 1745—47; Zuverldssige Antveisung Claviere und Orgeln zu temperieren und zu stimmen, 1758; Compendium harmonicum, oder kurzer Begriff der Lehre von der Harmonie, 1760; Kurze Erkldrung des canonis harmonici, 1763; Bei der Einioeihung . . . iiber die Natur des Orgelklangs, 1771; Der in der Rechen- und Messkunst zvohlerfahrene Orgelbaumeister, 1773 i dr. LIT.: M. Frisch, G. A. Sorge und seine Lehre von der musikalischen Harmonie (disertacija), Leipzig 1954. — Isti, G. A. Sorge, spomenica H. Albertu (izd. priredio G. Kraft), Weimar 1954. —• F. Oberdor-ffer, Georg Andreas Sorge, MGG, XII, 1965.

SORIANO, Alberto, argentinsko-urugvaj-ski etnomuzikolog i kompozitor (Santiago del Es-tero, Argentina, 5. II 1915 •— ). Studirao na Escola Nacional de Mušica i na Universidade Federal da Bahia. God. 1945—49

profesor har-, monije na Konzervatoriju u Rio de Janeiru i 1953—69 profesor etno-muzikologije na Univerzitetu u Montevideu, gdje danas vodi muziĉki odjel na humanistiĉko--znanstvenom fakultetu. DJELA. SPISI: Esencialidad musical, 1940; Algunas de las inmanencias etnomusico-logicas, 1967; Tres rezos augu-ricos y otros cantares de liturgia negra, 1968; »La Caracolat, en los mitos y codices precor-tesianos, Rev. musical ehilena,

407

1969.— ORKESTRALNA. Koncerti: 2 za gitaru, 1952 i 1954; za klavir, 1954; za violinu i gudaĉe, 1957 i za violonĉelo, 1964; Pastoral de Sibiu za flautu i orkestar, 1965; 4 rituales sinfonicos, 1953; baletna suita, 1954; Canticos sinfonicos a la revolucion de Guba, 1961; Tiempo sinfonico en honor de los mineros de Bolivia, 1962; Tiempo sinfonico para los caidos en Buchenwald, 1964; Tres esauemas sinfonicos sobre la vida de Artigas, 1964; Triptico de Praga, 1966 i Suite sinfonica, 1967. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1958; duhaĉki kvintet, 1967; klavirski trio, 1962; sonate za violonĉelo i klavir, 1958 i za violinu i klavir, 1962. —j- Kompozicije za klavir i za gitaru. — VOKALNA: Tres candones za sopran orkestar, 1962; zborovi.

SORIANO (Suriano), Francesco, talijanski kompozitor (Soriano, 1549 — Rim, 19. VII 1621). Kao zborski djeĉak u kapeli sv. Ivana Lateranskog u rimu uĉenik A. Zoila i B. Le Rova, zatim A. Nanina i Palestrine. Od 1580 crkveni kapelnik u Rimu (1603—20 u crkvi sv. Petra); 1583—86 na dvoru u Mantovi. DJELA: 2 knjige madrigala (5-gl.), 1581 i 1592; madrigali za 4 -gl (2 za 5-gl. i 2 za 6-gl.), 1601; madrigali (4-gl.), 1602; villanelle (3-gl.), 1617. — CRKVENA: Missarum Iiber primus (4—8 gl.), 1609; Motectorum Iiber primus (8-gl.), 1597; Canoni et Oblighi di cento el dieci sorte sopra l'Ave Mariš Stella (3-8 gl.), 1610; Psalmi et Motecta (8, 12 i 16 gl.), 1616; Cantus ecclesiasticus Officii Maioris Hebdomadae, 1619; Passio Jesu Christi secundum auatuor Evangelistas. Magnificat sexdecim, Seauentia fidelium defunetorum una cum Responsoria 4 v., 1619. Pojedina djela u zbirkama onoga vremena. — Sa F. Aneriom priredio 1614 u Editio Medicaea izdanje Graduale Romano. NOVA IZD.: C. Proske obj. Magnificat, Ave Mariš Stella i 5 Marijanskih antifona {Mušica Divina, III, 1859) i 4 pasije (ibid., IV, 1863); nekoliko pasija obj. F. X. Haberl (KMJB, 1895); 2 mise obj. C. Proske (.Selectus novus Missarum, 1855—61); Ave Regina obj. H. B. Collins (1936); 16. psalam L. Feininger (1970). LIT.: F. X. Haberl, Lebensgang und Werk des Francesco Soriano, KMJB, 1895. — R. Molitor, Die Nach-Tridentinische Choral-Reform zu Rom (2 sv.), Leipzig 1901—02. —• P. Kast, Francesco Soriano (Suriano), MGG, XII, 1565. — 5. Ph. Kniseley, The Masses of Francesco Suriano, Gainesville, Florida 1967.

SORIANO FUERTES, Mariano, španjolski kompozitor i muziĉki pisac (Murcia, 28. III 1817 — Madrid, 26. III 1880). Sin i uĉenik Indalecija Soriana Fuertesa. God. 1841 u Madridu suosnivaĉ prvoga španjolskog muziĉkog društva La Iberia Musical. U ţelji da pridonese obnovi španjolskoga muziĉkog kazališta komponirao zarzuele s elementima španjolskog narodnog melosa. Izvanredan uspjeh u Španjolskoj i Juţnoj Americi doţivjela je zarzuela Jeroma la Castanera. Od 1843 S. F. je bio uzastopce profesor na Instituto Espanol u Madridu, direktor Konzervatorija u Cordobi i (dva puta) u Sevilli, operni dirigent u Cadizu, direktor Gran Teatro del Liceo u Barceloni i profesor Konzervatorija u Madridu. Utemeljio je ĉasopis Gaceta Musical Barcelonesd. DJELA. Zarzuele: La Pastora de Manzanares, 1842 (sa J. Sobejanom i F. La Hozom); El Ventorillo de Alfarache, oko 1843; La Feria de Santiponce, oko 1843; Jeroma la Castanera, 1843; A Belen van los zagales; El Tio Caniyitas 0 El Mundo nuevo de Cadiz, 1849; Lola la gaditana. — Solo-pjesme. — Crkvene kompozicije (Misa de Requiem; Stabat mater). — Spisi (Historia de la miisica espanola desde la venida de los fenicios hasla el ano 1850, 4 sv., 1855—59, prvo španjolsko djelo te vrste). — Udţbenik solfeggia. LIT.: J. Subira, Mariano Soriano Fuertes, MGG, XII, 1965.

SORKOĈEVIĆ (Sorgo, Sorgoevich, Sijerkowinsky), 1. Luka (Lukša), kompozitor (Dubrovnik, 13. I 1734 —■ 11. IX 1789). Jedan od posljednjih izdanaka veoma ugledne patricijske obitelji, koja je u Dubrovniku poznata još od 1292; humanistiĉke je nauke i temelje muziĉke naobrazbe stekao u Dubrovniku. God. 1752 bio je primljen u Veliko vijeće i od toga vremena obavljao razliĉite javne sluţbe. Muzikom se i dalje intenzivno bavio, pa je od 1754 uĉio kontrapunkt kod G. A. Valentea u Dubrovniku, a od 1757 fugu i kompoziciju kod Rinalda da Capue u Rimu. God. 1763 opet je u rodnom gradu, gdje uz kraće prekide ostaje do kraja ţivota, vršeći sve odgovornije drţavne duţnosti. Kao vrstan diplomat zastupao je Dubrovaĉku republiku u pregovorima s Francuzima (1776) i kod Josipa II u Beĉu (1781 —82). Neobiĉno obrazovan, ljubitelj lijepe knjige i mecena, prire-Ċiv?o je u svome dvorcu, zajedno s bratom Mi-hom, brojne literarne akademije i koncerte. Mnogo je putovao pa je stekao brojne prijatelje i znance, medu ostalima P. A. Metastasija, grofa W. A. Kaunitza, opata A. Fortisa, a od muziĉara J. HaydnaiCh.W.Glucka. Posljednjih je godina zapao u jaku melankoliju,

L. SORKOĈEVIĆ, Sinfonia terza, 1754, autograf

408

SORKOĈEVIĆ — SOTTOVOCE

pa si je u ĉasu duševne pomutnje oduzeo ţivot, bacivši se u s prozora svoje kuće (današnji biskupski dvor). Koliko se do sada moglo ustanoviti, Sorkoĉevićeva kompozitorska djelatnost obuhvaća samo njegove mladenaĉke godine, i to od 1754, kada je nastala Overtura ("zapravo simfonija u G-duru), pa do oko 1770. U tom je razdoblju S. napisao sva svoja djela, preteţno instrumentalna, i ujedno završio stvaralaĉku muziĉku djelatnost. Kasnije se još bavio muzikom, ali samo kao izvoĊaĉ vlastitih i tuĊih djela i kao uĉitelj svoga sina Antuna. Saĉuvana Sorkoĉevićeva djela otkrivaju da je bio ne samo prvi hrvatski kompozitor simfonija nego i izraziti simfoniĉar. U strukturi i sadrţaju gotovo svih njegovih instrumentalnih djela prevladavaju obiljeţja talijanske pretklasiĉne simfonije kakvu je razvio G. B. Sammartini, a ima i utjecaja Lukina uĉitelja R. da Capue. Simfonije imaju po tri stavka (obiĉno Allegro-Andante-Allegro') i odišu izvanredno svjeţom invencijom, zrelošću izraza i duhovitom teţnjom za nekim izvornim rješenjima, kako u obliku, tako i u unutrašnjem rasporedu tematskog materijala. Ta se rješenja odnose osobito na prve stavke (npr. u Prvoj i Šestoj simfoniji) i neka na treće, dok su mu gotovo svi polagani stavci (osobito u Drugoj i Sedmoj simfoniji) puni nepatvorene lirike i zasićeni iskreno doţivljenom osjećajnošću. Mjestimiĉne nedoreĉenosti u fakturi i ograniĉenja u instrumentaciji (uvjetovana tadašnijm izvodilaĉkim mogućnostima) uklonio je S. Sulek u svom majstorski revidiranom izdanju. DJELA. ORKESTRALNA. Seda m simfonija (pre ma numeraciji S. Šu leka): I, u D-duru; II, u G-duru; III, u D -duru; IV, u F-duru; V, u D-duru; VI, u D-duru i VII, u G-duru. Sinfonia u G-duru za flautu, violinu i bas; Sinfonia u C-duru za violinu i bas, 1754; 2 uvertire, u G -duru za violinu i bas i u G-duru za obou, violinu i bas, obje 1754. — La vertu perdue za violinu i violonĉelo. — VOKALNA: 136. psalam Babilonskiem nad riekama (u prepjevu dubrovaĉkog knjiţevnika I. Đurdevića) za 3 vokalna solista i orgulje; Qual rupe in mezzo all'onde za glas i orkestar; solo-pjesma Canzona slava. ■—■ Priruĉnik za kontrapunkt, 2 sv.: I, Lezioni di contrapunto, 1754 i II, Studio di contrapunto di fuge (sic!), 1757. NOVA IZD.: simfonije br. 1—7, izvorno i rev. obj. S. Šulek. (JAZU, 1965). Studije iz Lezioni di contrapunto i Sinfonia iz 1754 (rkp.) obj. L. Saban {Skld~ dbe starih hrvatskih skladatelja 18. stoljeća iz Dubrovnika i Krka, 1975). A. Vi.

SORO BARRIGA, Enrique, ĉileanski pijanist i kom] (Concepcion, 15. VII 1884 — Santiago, 2. XII 1954). Sin nik kompozitora Josea Soroa, kasnije studirao na Konzervat Milanu. Koncertirao u Italiji, Njemaĉkoj, Francuskoj i ', skoj, dirigirao izvedbama vlastitih kompozicija u Juţnoj i Sji Americi. Od 1905 ţivio u Ĉileu gdje je od 1907 bio p Konzervatorija u Santiagu (1919—28 direktor). DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia romdntica, 1920; koncert z 1919; Impresiones liricas za klavir i orkestar, 1918; 2 suite, 1918—1 in stile anlico, 1943; 3 preludija, 1936; varijacije. — KOMORNA: kvartet, 1904; klavirski trio, 1926; klavirski kvintet, 1919; 2 sonate za ■ klavir; sonata za violonĉelo i klavir. — KLAVIRSKA: 3 sonate, 192c 1942; oko 100 kraćih kompozicija. — Oko 15 solo-pjesama (na talijansb Metodika muziĉke nastave (na španjolskom i engleskom jeziku). LIT.: L. G. Giarda, Analvtische Studie iiber Soros 2. Sonate fur und Klavier A moli, des Quartett A dur und des Klavierquintett, Santia;

SOROKIN, Boris, klarinetist i kompozitor (Zagreb, 2 1927 — ). Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu završio psihologije i 1960 stekao doktorat; od 1972 profesor je na nom fakultetu Sveuĉilišta u Zagrebu. Do 1953 vodio veli bavni orkestar, istakavši se i kao klarinetist u jazz-sastavirr DJELA. Zabavne melodije: Kap kiše, 1950; Ja te ljubim, Zimsk, 1954 i dr. Jazz-kompozicije: Studija br. 5, 1953 (sa K. Oblakom); Music ravanje; Blues, 1951 i dr. M.

SOROKINA, Nina Ivanovna, sovjetska plesaĉica (?, 1942 —). Studij klasiĉnog baleta završila 1961 na Moskovske reografskom institutu. Kao prvakinja Velikog kazališta u A najveće je uspjehe postigla u baletima Herojska poema (Kapetr

Ikarus (Slonimski), Assel (Vlasov) i Posvećenje proljeća (Strav Dobitnica je visokih nagrada na mnogim meĊunarodnim bal natjecanjima.

SOROZABAL, Pablo, španjolski dirigent i kompoziti Sebastian, 18. IX 1897 — ). Violinu i dirigiranje uĉio u ! bastianu, na Konzervatoriju u Leipzigu (S. Krehl, H. Sitt Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (M. Koch). Dirigentsku k; zapoĉeo u Njemaĉkoj (1922—31); od 1936 u Madridu vo gradski duhaĉki orkestar, a 1945 preuzeo Madridski filharmi orkestar.

2. Antun, kompozitor (Dubrovnik, 25. XII 1775 — Pariz, 14. II 1841). Sin i uĉenik Luke; studij muzike nastavio 1789 — 91 u Rimu, a onda opet povremeno u Dubrovniku. Od 1794 DJELA. ORKESTRALNA: Capricho espaiiol; 2 apuntes vaseos: M ĉlan Velikog vijeća, sve do kraja ţivota obavljao je razliĉite javne Txistulariak; Variaciones sinfonicas, 1954. — Zborovi uz pratnju bas sluţbe. Bio je posljednji poslanik Dubrovaĉke republike u Parizu. narodnog instrumenta txistu. — DRAMSKA. Operete: Katiuska, 19 Išla Neobiĉno darovit, obrazovan, ţiva i nemirna duha, bavio se, Osim de las perlas, 1933; La Ĉasa de las tres muchachas, 1934; No me olvidei El Alguacil Robolledo, 1935 i Black el payaso, 1942. Zarzuele: La Guit muzikom, još i politiĉkom poviješću, knjiţevnošću, jezikom, narodFigaro, 1931; Sol en la cutnbre, 1934; La Tabernera del Puerto, 1936; Li nim obiĉajima i dr. ladores, 1948 i La Opera de Mogollćn, 1954. Farse: El Manojo de rosas Ipak mu je od svega muziĉko stvaralaštvo najznatnije. Iako nije La Rosario o La rambla fin de siglo, 1940; Cuidado con la pintura, 194 Monolilo, 1943; La eterna cancion, 1945; Entre Sevilla y Triana, 195' bio profesionalni muziĉar, pa mu se u djelima mjestimice osjeća ne Filmska muzika. dostatak sistematskoga muziĉkog školovanja, njegova ga je darovi tost instiktivno vodila onim oblicima i sadrţajima koje je mogao i u SOSS, Ati, klarinetist i kompozitor (Ljubljana, 5. V 1931 U Ljubljani diplomirao pravo; 1957 završio studij klarineta na tehniĉkom pogledu lakše svladati. Zato su mu instrumentalne kom demiji za glasbo i 1960 se usavršavao u Parizu. Već za studij pozicije, osobito one iz mladenaĉkih dana, bez osobitih pretenzija i površno raĊene, ali vo vukla ga je interpre kalne i vokalno-instru/"}< i L- fiaL zabavne muzike, mentalne otkrivaju ne. postigao zapaţene 1 sumnjive kvalitete, jer se he kao solist u viš u njima na poseban na sambala. Istodobni ĉin istiĉe duboko proţi dirao i jazz, pa se vljena poezija lirskih od tom podruĉju istak lomaka i snaga nekih dra vrsnĊm tehnikom i matskih akcenata. Treba zikalnom invencijor istaknuti i njegovo svjes 1949 solist je u Ple no nastojanje da nekim orkestru RTV Ljut svojim djelima dade i (klarinet, sopranski tovski saksofon). R A. SORKOĈEVIĆ, autograf strumentalist nastupa u domovini i inozemstvu, a nacionalno obiljeţje, kao npr. u trećem stavku (Rondo alla Schiava) sonate za klavir, koja snimio je odaje ţivahan slavenski plesni ugoĊaj. gramofonskih ploĉa. Komponirao je i aranţirao preko 400, U obitelji Sorkoĉević pojavljuju se i prve ţene kompozitori u na podruĉju zabavne muzike i jazza. K. ' Hrvatskoj. To su Marina S., Antunova sestra, autorica nekoliko maSOSTENUTO (sostenendo, sostenente; tal. suzdrţan, s, njih vokalnih djela na duhovne i svjetovne tekstove, za manje i veće tj. uvijek na istoj visini), prvotno identiĉna oznaka s oznakom ■ sastave, te Jelena Pucić-Sorkoĉević, od koje je saĉuvana jedna solo-nuto, a odnosila se na tonove cijele melodije ili pasaţe. Kompo pjesmaiz 1816. su u doba romantike potencirali znaĉenje sostenuta podrazumije D J E LA . O RK ES T R A LN A: s i mfo n i ja ; 5 u v e rt i r a . — K O MO RN A : ći pod tim izrazom agogiĉko produljenje pojedinih nota. S vrem> gudaĉki kvartet; 2 trio-sonate za violinu, violonĉelo i klavir. — Sonata za klavir 4je s. postala oznaka za polagani tempo. Ĉesto se rijeĉ s. susreo ruĉno. — VOKALNA: psalam 109. Dixit Dominus za soliste, zbor i orkestar; 2 zajednici s oznakama adagio i andante, da bi se na taj naĉin još Tantum ergo: I, za soliste, zbor i orkestar i II, za glas i orkestar; romanca NelV umile mia capanna za sopran i orkestar. ■— Više kulturno-povijesnih radova na naglasio njihov širok i miran karakter. Npr. adagio sostenuto francuskom jeziku: Memoire de l'Acadimie Celtique (2 sv.), 1808; Fragments polaganije izvoĊenje nego adagio. Neki kompozitori, kao J. Bra sur l'histoire politique et litte'raire de l'ancienne Republigue de Raguse et sur la lanupotrebljavaju s. umjesto ritenuta. gue slave, 1839. LIT.: L. Vojnović, Pad Dubrovnika, Zagreb 1908. — B. Kovaĉević, Knez SOTTO (tal., ispod, dolje), u muzici za klavir, orgulje i d: Antun Sorgo, Srpski knjiţevni glasnik, 1925. — R. Maixner, Knjiţevni dodiri mjestima gdje se ruke kriţaju, ili sviraju u istom prostoru na i veze Antuna Sorga-Sorkoĉevića, Rad JAZU, knj. 305, Zagreb 1955. — A. Vidaković, Lukša i Antun Sorkoĉević, MGG, XII, 1965. — B. Antić, Klavirska taturi, upućuje da ruka koja izvodi dionicu oznaĉenu sa s. svira i muzika u Dubrovniku, Rad JAZU, knj. 337, Zagreb 1965. — 5. Šulek, Predgovor druge ruke (->Sopra). S. se javlja i u izrazu -»■ sottovoce. izdanju: Luka Sorkoĉević, Simfonije, JAZU, 1965. — F. Bilić, Simfonije Luke Sorkoĉevića. Analiza i usporedba originalnih partitura s obradama Stjepana SOTTO VOĆE (sotto voće; tal. ispod glasa, tiho; kratica s Suleka, Zagreb 1967 (diplomska radnja u knjiţnici Muziĉke akademije u Za oznaka za interpretaciju koja traţi promjenu zvukovne boje upi grebu, rkp.). — K. Kos, Luka Sorkoĉević i njegov doprinos pretklasiĉnoj in strumentalnoj muzici, Arti musices, V, 1974. A. Vi. prigušenog tona, krajnju suzdrţanost u dinamici i izrazu, a di

SOTTOVOCE — SOUSTER tom ne znaĉi isto što i piano. Nekad se s. upotrebljavao samo u vokalnoj muzici, a tek kasnije i u instrumentalnoj. Na gudaĉkim instrumentima postizava se sviranjem blizu hvataljke (suprotno od -> sul ponticello). U klavirskoj muzici s. nije uvijek istovetno s primjenom lijevog pedala (una corda), nego zahtijeva (npr. kod Brahmsa) prigušen izraz. SOUBIES, Albert, francuski pisac i kritiĉar (Pariz, 10. V 1846 — 19. III 1918). Studirao na Pariškom konzervatoriju (A. Savard, F. C. J. Bazin, F. A. Guilmant). Muziĉki kritiĉar listova Le Soir (od 1876, pseudonim B. de Lomagne), Revue de l'Art dramatigue (od 1885), Menestrel i Guide Musical. Bavio se naroĉito prouĉavanjem kazališnog ţivota Pariza. Pisao je izrazito feljtonistiĉki, donoseći meĊutim uvijek obilje pouzdanih podataka. U svojem najopseţnijem i najvaţnijem djelu Histoire de la musigue..., što ga je objavljivao u svescima, obradio je muziĉku historiju pojedinih evropskih naroda u samostalnim, zaokruţenim cje linama. DJELA; L'Oeuvre dramatique de R. Wagner, 1886; Precis de I'histoire de I opera-comique, 1887 (sa H. de Curzonom); Une premiere par jour, 1888; Me~ langes sur R. Wagner, 1892 (sa Ch. Malherbeom); Histoire de VOpera-Comique, le second Salle Favart 1840—1887 (2 sv.), 1892—93 (sa Ch. Malherbeom); Les grands thedtres parisiens (I, 67 ans d l'Opera: 1826—1893; II, 69 ans d VOpera-Comique: 1825—1894), 1893—94; Histoire de la musiaue dans les diferents pays d'Europe (12 sv.), 1896—1906; Histoire de Vart lyrique de 1831 d 1870, 1899; Les Direcleurs de l'Academie de France a la Villa Medicis, 1903; Documents inedits sur Faust de Gounod, 1912 (sa H. de Curzonom); Le Thedtre Italien de Pariš de 1801 a 1913, 1913. LIT.; J. Robert, Albert Soubies, MGG, XII, 1965.

SOUBRE, Etienne-Joseph, belgijski kompozitor (Liege, 30. XII 1813 — 8. IX 1871). Uĉio na Konzervatoriju u Liegeu (L.-J. Daussoigne-Mehul), na kojemu predaje od 1837. Nagrada za kompoziciju (1841) omogućila mu je ĉetvorogodišnji studij u Njemaĉkoj, Italiji i u Parizu. Po povratku djelovao u Bruxellesu kao zborovoda i orkestralni dirigent. Od 1682 bio je direktor Konzervatorija u Liegeu. Istakao se kao kompozitor zborske muzike i pedagog. DJELA: Symphonie triomphale, 1853. — Opera Isoline ou les Chaperons blancs, 1856. — VOKALNA. Za zbor i orkestar: kantata Sardanapale, 1841; Hymne a Godefroid de Bouillon, 1850 i Chant national, 1856. Ĉetrnaest muških zborova; dueti; solo-pjesme. — Rekvijem i druge crkvene kompozicije. — Udţbenik Lecons theoriques et pratiques de solfege en 3 parties (s klavirom). LIT.: H. Vieuxtemps, Notice sur E. J. Soubre, Annuaire de l'Academie rovale de Belgique, Bruxelles 1872. —J. Quitin, Etienne-Joseph Soubre, MGG, XII, 1965.

SOUCHAY, Marc-Andrć, njemaĉki kompozitor i etnomuzikolog (Stuttgart, 4. II 1906 ■—■ ). Muziku i muzikologiju studirao u Stuttgartu i Berlinu (M. Abert, P. Juon, H. J. Moser, J. Wol f), gdje je 1927 promovirao. God. 1933—45 docent na Narodnom sveuĉilištu i Visokoj tehniĉkoj školi u Stuttgartu, 1941—45 dramaturg Drţavnog kazališta u Wurtembergu. Od 1953 u Hannoveru upravitelj orkestralne škole i docent na Visokoj muziĉkoj školi, a od 1964 profesor na Visokoj pedagoškoj školi. DJELA: koncert za violinu i orkestar. — Gudaĉki kvartet; gudaĉka trija i dr. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Der Hutzelmann, 1935; Alexander in Olympia, 1940; Faust und Helena, 1940; Fine kleine Schmunzel--Oper, 1969 i Skandalon! das dreifache Argernis im Jahr 56 p. Chr. n., 1970. — VOKALNA: 2 oratorija; kantate; zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Das Thema in der Fuge Bachs (disertacija), Bach Jahrbuch, 1927—30; Das Thema in der Sonate Beethovens, Gedenkschrift fiir H. Abert, 1928. — IZDANJA: Europdischj Volkslieder P. Arme, 1950; Manuskripte. Briefe, Dokumente von Scarlatti bis Stravinsky. Katalog der Musikautographen-Sammlung L. Koch, 1953; Winlerreise F. Schuberta u faksimilu, 1955.

SOUHAITTY, Jean-Jacques, francuski teoretiĉar. Redovnik-franjevac; ţivio u Parizu u XVII st. Prvi je upotrijebio brojĉano notno pismo za puĉku poduku u zbornom pjevanju. Svoje ideje iznio je u raspravama Nouvelle Methode pour apprender le plainchant et la musigue, 1665 (II izd. pod naslovom Nouveaux elements du chant ou l'essay d'une nouvelle decouverte..., 1667) i Essai du chant de Veglise par la nouvelle methode des nombres ... (1679)LIT.: F. Raugel, Jean-Jacques Souhaittv, MGG, XII, 1965.

SOULAGE, Marcelle, francuski kompozitor (Lima, Peru, 12. XII 1894 —). Studirala na Pariškom konzervatoriju (G. Caussade, P. Vidal). God. 1921 —25 predavala klavir i harmoniju na Konzervatoriju u Orleansu, a 1949 —65 bila je profesor solfeggia na Konzervatoriju u Parizu. U njezinom opusu posebno se istiĉu kompozicije Ocean i Proses d'amour et de mort.

interpretaciji dolazi do izraţaja tzv. funky-stil. Glavni su predstavnici toga pravca Horace Silver i Adderley Quintet. SOURIS, Andre, belgijski kompozitor (Marchienne -auPont, Belgija, 10. VII 1899 — Pariš, 12. II 1970). Uĉenik Konzervatorija u Bruxellesu, uĉio još kod P. Gilsona i H. Scherchena. God. 1925—37 profesor harmonije na Konzervatoriju u Charleroiju i istodobno direktor muziĉkih akadem ija u Courcellesu (1926—41) i Marchienne-au-Pontu (1935—45). God. 1937—47 bio je takoĊer dirigent orkestra belgijskog Radija, 1944 —48 direktor muziĉkog odjela Seminaire des arts, a od 1949 profesor harmonije na Konzervatoriju u Bruxellesu. Bavio se i muziĉkom kritikom; 1947—54 izdavao reviju Polyphonie. God. 1925 pristao uz nadrealizam i prvi medu muziĉarima primijenio njegove principe. Uvijek se borio za afirmaciju novih, naprednih ideja osobito kao muziĉki kritiĉar i pedagog. Kao stvaralac primjenjivao je gotovo sve suvremene kompozicijsko-tehniĉke postupke. U njegovu opusu istaknuto mjesto zauzima filmska muzika, uvijek organski povezana s dramskom radnjom. Sourisovu svestranu muziĉku obrazovanost dokazuje i njegovo odliĉno poznavanje stare muziĉke literature za lutnju. DJELA. ORKESTRALNA: Symphonies, 1939; Scherzo, 1923; Dancer i e s d e l a Re n a i s s a n c e , 1 9 3 2 ; C o l l a g e 1 9 2 8 , 1 9 3 8 (p r v o b i t na ve rz i j a pod naslovom Musique, 1928). Za komorni orkestar: Soliloque, 1923; Reverie, 1931; Burlesque, 1938; Ouverture pour une arlequinade, 1962 i Sepl Piices d' H.Isaac, 1963. Quatre Fantasies d' H.Purcell za gudaĉki orkestar, 1960; Hommage a Babeuf za duhaĉki orkestar, 1934; Fanfare et scherzo za duhaĉki orkestar i udaraljke, 1937. — KOMORNA: Choral, Marche et Galop za 2 trublje i 2 trombona, 1925; Petite suite de danceries de T. Susato za 4 drvena duhaĉka instrumenta, 1965; Concert flamand za 4 drvena duhaĉka instrumenta, 1965; Ren~ gaines za duhaĉki kvintet, 1937; kompozicije zc violinu i klavir. — Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantata na valonske narodne napjeve Le Mar~ chand d'Images za 2 recitatora, soliste, zbor i orkestar, 1954—65; Pastorales mallonnes za vokalni kvartet i mali orkestar, 1942; Cinq Laude za zbor i mali orkestar, 1961; Triptyque pour un violon za recitatora, 6 vokalnih solista, orgulje i udaraljke, 1963; zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Bribes (Poemes et notes), 1950; brojni ĉlanci o nadrealizmu u muzici i dr. — IZDANJA: 1. knjigu kompozicija za lutnju Adriana Le Roya (sa R. de Morcourtom), 196 0; pjesme na stihove Donnea, Herberta i Crashawa, 1961; 2 knjige Ballardovih izdanja, 1963 i 1964; djela E. Gaultiera, 1966; traktat Musick's monument (2 sv.) Th. Macea, 1966. LIT.: A. Van der Linden, Andre Souris, MGG, XII, 1965. — Hommage a Andre Souris, Revue Belge de Musicologie, 1966.

SOUSA, John Philipp (pravim imenom Ochs; Sousa = S — uper O — mnia USA), ameriĉki dirigent i kompozitor (Washington, 6. XI 1854 — Reading, Pennsvlvania, 6. III 1932). Violinu uĉio 1864—67 u Washingtonu; od 1871 ĉlan razliĉitih kazališnih orkestara. Od 1880 vojni muziĉar; 1892 organizirao vlastiti orkestar s kojim je postigao znatnu popularnost poduzimajući s njime veća putovanja po Evropi, Kanadi, i dr. (1910 —11 put oko svijeta). S. je autor ritmiĉki poletnih i briljantno instru mentalnih koraĉnica poznatih po cijeloj Americi; najraširenije su bile The Washington Post (1889) i Manhattan Beach. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma The Chariot Race; nekoliko suita; oko 100 koraĉnica za duhaĉki orkestar; oko 20 valcera. — DRAMSKA. Dvanaest opereta: Desiree, 1884; El Capitdn, 1896, The Bride Elect, 1898; The Free Lance, 1806; The Glass-Blozvers, 1911; Victory, 1915. — Oko 50 solo-pjesama. ■—■ Instruktivna djela za trublju, za bubanj i za violinu. — Autobiografija Marching along, 1928. — Objavio zbirku National Patriotic and Typical Airs of Ali Countries, 1890. LIT.: Through the Years with Sousa (odlomci iz njegovih djela), New York 1910. —• Bibliograghv of the Works of John Philipp Sousa Compiled in the Music Division of the Librarv of Congress, 1936. — A. M. Lingg, J. P. Sousa, New York 1954. — R. F. Goldman, John Philip Sousa, MGG, XII, 1965.

SOUSA CARVALHO, Joao de -> Carvalho,Joao de Sousa SOUSAPHONE, basov limeni duhaĉki instrument iz obitelji Biigel-horna, vrsta tube, varijanta ->- helikona; ima veoma široku ljevkastu zvuĉnicu. S. je konstruiran prema sugestijama ameriĉkog kapelnika i kompozitora Johna Philipa Souse (1854—1932); u-potrebljava se u ameriĉkim vojniĉkim duhaĉkim sastavima. Kratko vrijeme bio je popularan u Evropi u ranim sastavima jazza, dok ga nije dvadesetih godina istisnuo kontrabas.

SOUSTER, Tim (Timothy) An-

DJELA. ORKESTRALNA: Invocation a la nuit et danse orienlale sa sopranom, 1928; Badinages, 1931 — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1922; klavirski trio, 1922, suita za violinu, violu i klavir, 1918; klavirski kvartet, 1925; sonata za violu i klavir, 1921; sonata za violonĉelo i klavir, 1920 i dr. —■ Kompozicije za klavir. — Muziĉka komedija Vive la chanson, 1929 (sa P. Guedvjem). — VOKALNA: Proses d'amour et de mort, ciklus pjesama za glas i orkestar, 1945; Ocean za recitatora, glas i orkestar, 1946; Hymne des creatures (tekst Franje Asiškog) za 3 jednaka glasa a cappella; zborovi; solo-pjesme. — Instruktivno djelo Le Solfege, 1962 (II izd. 1969). LIT.: A. Laffaille, Marcelle Soulage, MGG, XII, 1965. SOUL JAZZ, u

crnaĉkom jazzu 60-tih godina, primjena elemenata iz bluesa, spirituala i gospel songova u kompoziciji. U

409

SOUSAPHONE

drew James, engleski kompozitor (Bletchlev, Buckinghamshire, 29. I I943 _ ). Uĉenik B. Rosea i E. Wellesza na Nezv Collegeu u Oxfordu, bio je 1965—67 urednik komorne muzike na BBC i 1969—71 Composer-in-Residence na King's Collegeu Univerziteta u Cambridgeu. God. 1969 utemeljio ansambl Intermodulation za njegovanje suvremene muzike (i elektronske), u

410

SOUSTER — SPADINA

kojoj sudjeluje kao violist (ostali ĉlanovi su R. Smallev, R. Thompson i P. Britton.) DJELA (izbor): Metropolitan Gamcs za klavir 4-ruĉno, 1966; 2 Choruses, 1966; Piano Piece I, 1966; Study for Organ, 1966; Tsuuianonodomo za sopran, 3 zbora, 3 orkestra, klavir, preparirani klavir i harfu, 1968; Titus Groan Music za duhaĉki kvintet, vrpcu i elektronske aparate, 1969; Pelvic Loops za dvoka-nalni magnetofon, 1969; Chinese Whispers za udaraljke i 3 elektronska svnthesi-zersa, 1970; Triple Music II za 3 orkestra, 1970; Music for Eliot's *>Waste Land« za klavir, elektriĉne orgulje, sopran-saksofon, 3 elektronska svnthesizersa, 1970; World Music za instrumentalni ansambl i vrpcu, 1974.

SOUTERLIEDEKENS (flamanski psalamske pjesmice), nizozemska zbirka psalama s napjevima. Sadrţi 158 jednoglasnih pjesama, a objavljena je 1540 u Antvverpenu te je uskoro postala toliko popularna da je štampana u 33 izdanja. S. je najstariji poznati prijevod svih psalama u srokovanim stihovima na narodni jezik. Autor je prepjeva vjerojatno Willem van Zuvlen van Nijevelt. Melodije ove zbirke nisu posebno za nju komponirane. To su narodni, ponajviše nizozemski napjevi kojima je podmetnut tekst psalama; od njihova prvobitnog svjetovnog teksta naznaĉen je samo poĉetak. S pomoću kontrafakture saĉuvana je na taj naĉin opseţna folklorna graĊa, pa je S. najvaţnije vrelo za prouĉavanje narodne pjesme XV i XVI st. s nizozemskoga podruĉja. Troglasnu obradu napjeva iz ove zbirke objavio je Clemens non Papa 1556—57 u Antvverpenu (novo izd. priredio F. Commer u zbirci Collectio operum musicorum Batavorum, XI sv.). Clemensov uĉenik Gherardellus Mes naĉinio je 1561 ĉetvoroglasnu obradbu. God. 1568 objavio je C. Boscoop zbirku od 50 Davidovih psalama (Vyfftich Psalmen Davids. . .) za koje je preuzeo melodije iz zbirke S. Nova izdanja Souterliedekens priredili su D. F. Scheurleer (faksimil izdanja iz 1559 u knjizi De Souterliedekens, Bij-Ċrage tot de geschiedenis der oudste nederlandse psalmberijming, 1898), E. Mincoff-Marriage {De Souterliedekens, een nederlanse psalmboek van 1540. . . , 1922) i K. Ph. Bernet Kempers (Souterliedekens, 3 sv., bez god.). LIT.: C. v. Winterfeld, Die dreistimmigen Tonsatze des Jacobus Clemens non Papa iiber die Melodien der Souterliedekens, Zur Geschichte heiliger Tonkunst, Leipzig 1850. — D. F. Scheurleer, De Souterliedekens, Levden 1894. — K. Ph. Bernet Kempers, Die Souterliedekens des Jacobus Clemens non Papa, Tijdschrift der Vereeniging voor Nederlandse Muziekgeschiedenis, 1928—29. — H. A. Bruinsma, The Souterliedekens and Its Relation to Psalmodv in the Netherlands (disertacija), Universitv of Michigan, 1948. — P. A. Gaillard, Essai sur le rapport des sources melodiques des »Pseaulmes Cinquantes« de Jean Louis (Anvers 1555) et des »Souterliedekens« (Anvers 1540), Kongresni izvještaj, Utrecht 1952. —■ W. Wiora, Die Melodien der »Souterliedekens« und ihre deutsche Parallelen, ibid. — 6\ J. Lenselink, De nederlandse psalmberijimingen van de Souterliedekens tot Datheen met hun voorgangers in Duitsland en Frankrijk, Neerlandica Traiectina, 1959. J. As.

SOUZAY, Gerard, francuski pjevaĉ, bariton (Angers, 8. XII 1918 —). Pjevanje uĉio kod P. Bernaca i na Pariškom konzervatoriju; debitirao 1945 kao koncertni pjevaĉ. Otada poduzeo mnogobrojne koncertne turneje. Njegovi su ga uspjesi uvrstili u red najistaknutijih suvremenih francuskih pjevaĉa. Nastupa na oratorijskim izvedbama i u operama, pjevajući na 12 jezika. Djeluje kao profesor na Mannes College of Music. SOVJETSKA MUZIKA o- Ruska muzika \ SOWERBY, Leo, ameriĉki kompozitor (Grand Rapids, Michigan, 1. V 1895 — Port Clinton, Ohio, 7. VII 1968). Studij završio na Konzervatoriju u Chicagu (C. Lampert, A. D. Anderson); na tom zavodu bio je nastavnik teorije (1919—-62) i kompozicije (1925—62); 1921—24 boravio u Rimu kao prvi dobitnik nagrade Prix de Rome Ameriĉke akademije. Uz to je 1927—62 bio orguljaš i zborovoĊa Anglikanske katedrale St. James u Washingtonu, a od 1962 direktor College for Church Musicians. Nastupao i kao koncertni pijanist u SAD i na gostovanjima u Evropi. S. ide u najistaknutije ameriĉke kompozitore. Njegova su djela formalno uravnoteţena, jasna i pregledna; harmonijski jezik mu je napredan, premda redovito ne prekoraĉuje granice tonalnosti; melodijski se ĉesto pribliţuje crkvenim napjevima i narodnoj pjesmi. Po osnovnom ugoĊaju njegova muzika pripada kasnoj romantici i donekle je srodna Regerovu muziĉkom govoru. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, u h-molu, 1927; II, u fismolu, 1939; III, 1941 i IV, 1949. Simfonijeta za gudaĉki orkestar, 1934; simfonijska pjesma Prairie, 1929. Koncerti: 2 za klavir, u F-duru, 1919 i u E-duru, 1932; 2 za violonĉelo, 1917 i u e-molu, 1933; 2 za orgulje, u C-duru, 1937 i Classic Concerto, 1944 te za violinu, 1943. Balada King Estmere za 2 klavira i orkestar, 1923; uvertira Comes Aututnn Time, 1916; koncertna uvertira, 1941; suite From the Northland, 1923 i Set of Four, 1917; passacaglia, interludij i fuga, 1931; fantazija Portrait, 1946. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, u dmolu, 1923 i u g-molu, 1935; serenada za gudaĉki kvartet, 1916; 2 duhaĉka kvinteta, 1916 i Pop Goes the Weasel, 1927; trio za flautu, violu i klavir, 1919. Sonate: 2 za violinu i klavir, 1922 i 1944; za violonĉelo i klavir, 1921; za kla rinet i klavir, 1938 te za trublju i klavir, 1945. Suita za violinu i klavir, 1916. — Klavirske kompozicije. — ZA ORGULJE: simfonija, 1930; suita, 1933; sonata; tokata i dr. —• VOKALNA: oratorij Christ Reborn, 1953. Kantate: Greath is the Lord, 1934; The Vision of Sir Launfal, 1926; The Canticle of the Sun (sv. Franjo Asiški), 1945 i The Throne of God, 1957; Song of America za zbor, 1942; zborovi; solo pjesme. — Te Deum za zbor i orgulje, 1935; kraća crkvena djela. — Brojni ĉlanci.

LIT.: B. C. Tuthill, Leo Sowerby, MQ, 1938 .— R. M. Hum Study of the Musical Contributions of Leo Sowerby (disertacija), Lo 1957. — H. Tischler, Leo Sowerby, MGG, XII, 1965.

SOWINSKI, Wojciech (Albert), poljski pijanist, ; zitor i muziĉki pisac (Lukaszowka, Ukrajina, 1805 — 5. III 1880). Zarana došao u Beĉ gdje je uĉio muziku Czernvja, J. Gyrowetza i J. v. Sevfrieda. God. 1830 se u Parizu. S uspjehom je nastupao na koncertima po Fr; i u inozemstvu i postao vrlo ugledan klavirski pedagog, zicije Sowinskoga preteţno su salonskoga karaktera, ali se osjeća gdjekad i duh slavenske muzike. Vaţno je njegoLes Musidens polonais et slaves..., jedno od prvih leksiko radova o muziĉkoj historiji Slavena, koje je — usprkos manjkavostima —• dugo vremena bilo vaţan izvor za proi muziĉke prošlosti slavenskih naroda. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u e-molu op. 62; koncert koncertne varijacije i dr. za klavir i orkestar; 3 uvertire. — KOMOR virski trio; klavirski kvartet. — Brojne klavirske kompozicije. — DR. Opere: Lenore; Le Modele, 1857; Une Scene sous la ligue i Zlote gody.— NA: oratoriji Oratorio S. IVoj'ciecha, 1845 i Le Sacrifice d' Abraham moteti. — SPISI: Les Musidens polonais et slaves anciens ct moderne naire... precede d'un resume de Vhistoire de la musiaue, 1857 (prosi: na poljskom jeziku, 1874; novi otisak franc. izd, 1971); ĉlanci u kim struĉnim publikacijama. LIT.: W. Mazurkietaicz, Wojciech Sowinski (na poljskom jezil 1874. — J. Morawski, Wojciech (Albert) Sowinski, MGG, XII, 196

SPADA, Pietro Salvatore, talijanski pijanist (Rim, 1935 — ). Studirao na konzervatoriju Santa Cecilia u Ri Aprea, C. Zecchi) i na Konzervatoriju u Milanu kod G. . dinija (kompozicija). Pijanist izvanrednih sposobnosti ra 1958 ţivu koncertnu karijeru u Evropi, Americi, Africi, J dr. God. 1966—67 bio je gost-profesor na Florida State sity u Tallahasseeu, 1967—68 Artist-in-Residence na Ci Conservatory of Music (Ohio) i od 1968 profesor na India ■versity u Bloomingtonu. Sada je profesor na Konzervatoriji rinu. S. je izdao nekoliko još neobjavljenih klavirskih kom M. Clementija. Bio je gost i na Ljetnim igrama u Dubi SPADAVEKKIA, Antonio Emanuiloviĉ, sovjetsl pozitor talijanskoga podrijetla (Odesa, 3. VI 1907 —) 1937 završio studij kompozicije na Moskovskom konzer (V. Šebaljin); kasnije uĉio kod S. Prokofjeva (1944). U n se djelima osjeća utjecaj M. Ravela i S. Prokofjeva i ta muziĉke tradicije. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1944; koncert zs suita JJoKamap, 1940; uvertira na 2 baškirske pjesme, 1942. — KOA gudaĉki kvartet, 1937; klavirski trio, 1937; 3jie?un (u spomen N. Mjasi za violonĉelo i klavir, 1955. — DRAMSKA. Opere: An6y3am (Bc Koub), 1942 (2. red. 1957); Xo3nuKa eocmunuuu (prema C. Goldonij XoMcdenue no MyKa.\i (prema A. Tolstoju), 1953; Osod, 1957, Uleeu. IOKKU, 1969. Baleti: Bpaeu, 1938 i Eepee cnacrntn, 1948 (2. red. 1955) Heotcdanuan ceadtoa, 1944 i Cepdife cnpunnu, 1954. Scenska i filmskf — Vokalni dueti; romance; pjesme. LIT.: B. KyxapcKuu, O TBOptiecTBe A. CnaaaBeKKHa, Corje-rc 3faiKa, 1950. — JI. floAHKoea, A. Cna/iaBeKKHa H ero onepa »O BO 1958.

SPADINA, Stjepan (zapravo Stjepan N., zvan Sf što znaĉi sabljica), kompozitor. Ţivio u XVIII st. Podaci govu ţivotu priliĉno su oskudni. Nisu poznati ni datumi ni njegova roĊenja i smrti. Gotovo sve što o njemu znamo do? iz naslovnih strana nekih njegovih tiskanih djela i to iz ! nata za dvije violine op. 6 i iz Šest sonata za violinu i ba: Podaci s tih strana kaţu da je S. bio dalmatinski plemić i i direktor u Poljskoj, na dvoru Mons. W. S. Leskija, veli natora Poljske, biskupa u Kulmu (poljski Chelmno). Bil sredinom XVIII st., jer je Mons. Leski obavljao biskupsku 1745—58. Prema tome, S. se rodio negdje u prvoj polov ljeća, moţda oko 1725. Tome u prilog govore i ĉinjenice dć navedena djela objavljena u Parizu i Amsterdamu. Soi violinu i bas izdalo je pariško poduzeće Bayard, koje je d 1753—60, a sonate za dvije violine amsterdamsko poduze« Hummel, koje je radilo 1756—74. Pravo prezime ovog komf nije poznato. Ukoliko N. nije opća oznaka za anonimnost, bi to biti inicijal neke od dalmatinskih plemićkih obitelji Negovetić, Nenadić, Nikolić, Nonković). Sva su Spadinina saĉuvana djela pisana za violine doseţu i priliĉan stupanj virtuoziteta, pa treba pretposta je i sam S. bio dobar violinist. A. Pougin ĉak tvrdi da mu telj bio Tartini u Padovi, dok A. Moser kaţe da je S. vje bio povezan s talijanskim violinistom Lollijem i s našim 1 Manom Jarnovićem. Svakako je u svoje vrijeme uţivao ugled kad mu je Francuz J. B. Cartier uvrstio dva sonatna i capriceio u svoj nekad glasoviti zbornik-antologiju vi muzike XVIII st. L'Art du violon ou Collection choisie d Sonates des ecoles italienne, franfoise et allemande (obj. u '. prvi put 1798, a drugi put, s izmijenjenim naslovom, li Od Spadininih djela tri su poznata i sva tri saĉuvana. 12 talijanskih menueta za 2 violine i bas (jedan se primjera

SPADINA — SPASOV u Milanskom konzervatoriju) te već spomenutih 6 sonata za violinu i bas op. 3 i 6 sonata za 2 violine op. 6. Sonate op. 3 ĉuvaju se u Konzervatoriju u Bruxellesu kao jedini poznati primjerak. Jedan primjerak sonata op. 6 nalazi se u British Museumu u Londonu. U op. 3 zapravo nema šest sonata, jer je na mjestu šeste sonate capriccio za violinu solo. U Dvanaest talijanskih menueta tehniĉke teškoće nisu velike. Opravdano kaţe V. Ruţdjak za ta ĉesto ljupka djela da se doimaju kao da su pisana za vjeţbu i privikavanje na zajedniĉko muziciranje ili za prigodne izvedbe kod kućnih sveĉanosti na dvoru gdje je S. bio muziĉki direktor. Sonate za dvije violine teţe su, ali s ravnopravnim zahtjevima za oba izvodioca. Moţda su ova djela bila pisana u instruktivne, pedagoške svrhe. Polo-neza iz treće sonate svakako je plod dojmova Spadinina boravka u Poljskoj. Elemenata poljskih narodnih plesova ima i u drugim SpadiJ>,./e,„„ ta

V

:■ t/m ■

SEI i ,/„ m

r

,L

mnim sonatama. Soliš"-4 tiĉke sonate op. 3 svaSTEPHANO.N ,/*SPADINA AV10LINOE BASSO i kako su tehniĉki najteţa ^" M " d M \;^Z'nr ''''" / "'" DF.DICATF. Spadinina djela. U njima susrećemo brze pasaţe, . IMONSKTNOR UE LESKI\ flageoletne tonove, razliĉite ukrase, brojne dvo-hvate u frV. 9W™„ J,: i ;,/„,.,,. tf!™,,.,.,,,,., tercama, upotrebu visokih tonova (do 8. poloţaja). Ali usporedba sonata iz op. 3 s onima iz op. 6 pokazuje nesro'""" dnost i u strukturi. U op. 3 sve su sonate trostavaĉne, s tim da su vanjski stavci sporijeg tempa, a srednji je stavak brz. U op. 6 stavci su u svakoj sonati drukĉije raspore Ċeni, pa dolaze jedan za drugim po dva stavka umjerena tempa ili se stavak sporijeg tempa nalazi izmeĊu dva brza stavka. Neke od takvih koncepcija sonatne strukture ponešto su ĉudne u to vrijeme. S. nije izrazito barokni kompozitor, iako se povremeno sluţi šifriranim basom; njegova je muzika bliţa pretklasiĉnom razdoblju. No, ni u baroku ni u pretklasici nisu uobiĉajene neke formalne sheme kao u op. 3. U pojedinim stavcima Spadini-nih sonata naziru se obrisi klasiĉne sonatne forme, gdjekad izrazitije, gdjekad slabije naglašeni. Spadinine sonate odaju darovitog muziĉara, ĉija invencija nije, doduše, uvijek na vi sini. Ali njegove najbolje stranice svakako su, uz Jarnovićeva djela, znatno obogaćenje hrvatske violinske literature u XVIII st. NOVA IZD.: 6 sonata op. 3 obj. V. Ruţdjak (Stjepan N. Spadina, Šest sonata za violinu i basso continuo, Zagreb 1975). LIT.: A. Schneider, ko mmtar na poleĊini progra ma za koncert , odrţan u Zagrebu, 25. XI 1938. — A. Moser, Geschichte des Violinspiels, Berlin 1923. — A. Pougin, Le Violon, les violinistes et la musique de violon en Italie, en France et en Allemagne du XVI e au XVIII e siecles, Pariš 1924. —J. Andreis, Povijest hrvatske glazbe, Zagreb 1974. — V. Ruţdjak, Uvod k izdanju Šest so nata za violinu i basso continuo S. N. Spadine, Zagreb 1975. J. As.

SPAETH, Sigmund, ameriĉki muzikolog (Philadelphija, Pennsvlvania, 10. IV 1885 — New York, 11. XI 1965). Studij s doktoratom završio na Princeton University. ZborovoĊa i muziĉki kritiĉar (Life, Evening Mail, Times), najviše u New Yorku, gdje je bio kulturni referent u American Piano Company (1920—27). Kao predavaĉ na radiju znatno pridonio popularizaciji muziĉke umjetnosti. DJELA: Milton's Knoivledge of Music, 1913 (novo izd. 1973); The Common Sense of Music, 1924 (novi otisak 1972); Words and Music, 1926; The Art of enjoying Music, 1933; Music for Everybody, 1934; Stories behind the World's Great Music, 1937; Music for Fun, 1939; Great Program Music, 1940; At Home with Music, 1945; A History of popular Music in America, 1948 (novi otisak 1960); Opportunilies in Music Careers, 1950 (novo prepravljeno izd. 1966); Dedication, The Love Story of Clara and Robert Schumann, 1950; Great Symphonies, 1952 (novi otisak 1972); 50 Years of Music, 1959 i The Importance of Music, 1963. — IZDANJA. Zbirke popularnih plesova i pjesama: Barber Shop Ballads, 1925; Read'em and Weep, 1926; Music and Dance in Pennsylvania, New Jcrsey and Delazuare, 1954.

SPANI, Hina (pravo ime Higinia Tuiion), argentinska pjevaĉica, sopran (Puan, 15. II 1896 — Buenos Aires, 11. VII 1969). Pjevanje uĉila kod V. Morattija u Milanu i tamo 1915 debitirala na Scali kao Anna (Catalani, Loreley). God. 1915—19 i 1934—40 prvakinja Teatra Colon u Buenos Airesu, u meĊuvremenu pjevala u Rio de Janeiru, Sao Paolu, Rimu, Parizu, Londonu i najviše u Milanu (1924 sudjelovala na sveĉanostima u milanskoj katedrali povodom smrti G. Puccinija). Na koncertnom podiju nastupala do

411

1946, a onda se posvetila pjevaĉkoj pedagogiji; od 1952 bila je direktor Muziĉke škole Univerziteta u Buenos Airesu. Izvrsno školovana pjevaĉica tamno obojenog soprana, profinjene izraţajnosti i izrazita smisla za glumu, svoje najviše domete ostvarila je u Puccinijevim opernim likovima. SPANKE, Hans (Johannes), njemaĉki romanist i muzikolog (Meschede, 13. V 1884 —■ Duisburg, 30. XI 1944). Studirao na univerzitetima u Freiburgu (Breisgau), Berlinu, Wiirzburgu i Parizu; promovirao 1907 u Strasbourgu. Na studijskim putova njima boravio u Francuskoj, Italiji, kasnije i Španjolskoj. UsporeĊujući francuske i latinske srednjovjekovne uglazbljene pjesme S. je u svojim vrijednim radovima iznio niz zanimljivih podataka i zakljuĉaka. DJELA: Zzuei alte franzosische Minnesanger (disertacija), 1907 (obj. kao Jehan's de Renti und Oede's de la Couroierie Gedichte, 1908); Eine altfranzbsische Liedersammlung, 1925; Das oftere Auftreten von Strophenformen und Me~ lodien in der altfranzbsischen Lyrik, 1928; Romanische und mitlellateinische Formen in der Metrik von Minnesangs Fruhling, 1929 (novo izd., u redakciji U. Aarburga i H Fromma, u H. Fromm, Der deutsche Minnesang, 1961J; Das Corpus der dltesten franzosichen Tanzlyrik, 1929; Tanzmusik in der Kirche des Mittelalters, 1930; Der Codex Buranus als Liederbuch, ZFMW, 1930—31; Rhythmen-und Sequenzstudien, 1931; St. Martial-Studien (Ein Beitrag sur friihromanischen Metrik), 1931; Mittelalterliche Musikhandschriflen (Miinchen lat. 5539), 1932; Zum Thema »Mittelalterliche Tanzlieder«, 1932; St. Martial-Studien, II, 1933; Geschichte der spanischen Musik des Mittelalters, 1934; Aus der Vorgeschichte und Friihgeschichte der Sequenz, 1934; Zu den musikalischen Einlagen im Fauvelroman, 1936; Beziehungen zzvischen romanischer und mittellateinischer Lyrik mit besonderer Berucksichtigung der Metrik und Musik, 1936; Sequenz und Lai, 1938; Untersuchungen iiber die Ursprilnge des romanischen Minnesangs, II, Marcabrustudien, 1940; Die Kompositionskunst der Sequenzen Adams von St. Victor, 1941; Ein lateinisches Liederbuch des 11. Jahrhuriderts, 1942; Der Chansonnier du Roi, 1943; Deutsche und franzosische Dichtung des Mittelalters, 1943; La Teoria drabe sobre el origen de la Urica romdnica, Anuario Musical, 1946 (posth.); G. Raynauds Bibliographie des altfranzosichen Liedes, I, 1955 (posth.); Die Metrik der Cantigas, u djelu H. Angles, La Mušica de las Cantigas, III, 1. dio, 1958 i dr. LIT.: H. Husmann, Hans Spanke, MGG, XII, 1965.

SPARTITO (od tal. spartire razdijeliti, podijeliti), prvobitno sinonim za -^partituru. Naziv je nastao od spartire što je isprva znaĉilo staviti u partituru, sastaviti u cjelinu pojedinaĉno notirane glasove, odnosno dionice jedne kompozicije. U novije doba s. oznaĉuje kompozicije izvorno pisane za glasove i instrumentalni sastav, opere, oratorija i si. na reducirani oblik za glasove i klavir. SPASIĆ, Draga, pevaĉica (sopran) i dramska glumica (Valjevo, 11. II 1876 — Beograd, 29. VII 1938). Studirala pevanje u Beĉu kod Forstena. Zapoĉela karijeru 1896 u Narodnom pozo rištu u Beogradu; 1897—1908 je ĉlanica Srpskoga narodnog pozorišta u Novom Sadu, a otada do 1925 ponovo u Beogradu. U Americi je provela ćelu 1924 godinu, nastupajući na koncertima i organizujući predstave za jugoslavenske iseljenike. S. je jedna od najosobenijih i najobdarenijih liĉnosti u srp skom muziĉkom pozorištu prošlosti. Odgovarajući uslovima i repertoarima pozorišta u kojima je bila angaţovana, ona je upo redo tumaĉila pevaĉke role u komadima sa pevanjem (zanosna i nenadmašena Koštana u istoimenom komadu Bore Stankovića) i operetama, kao i sopranske partije lirskog i dramskog faha u operama: Leonora (Verdi, Trubadur), Santuzza (Mascagni, Cavalleria rusticana), Mirni i Tosca (Puccini, Boemi i Tosca), Marţenka (Smetana, Prodana nevesta), Lotte (Massenet, Werther) i dr. Plemeniti lik ove obdarene umetnice ozaren je i njenom poţrtvovanom društvenom aktivnošću. Kao aktivni borac za prava radniĉke klase, u periodu posle Obznane, kada je KPJ postala ilegalna, S. je svesrdno uĉestvovala u radniĉkom pokretu, pomaţući ga kako izvršenjem zadataka koji su joj poveravani tako i prisnim kontaktom sa radnicima, medu kojima je širila muziĉku kulturu dajući mnogobrojne dobrovoljne koncerte. LIT.: M. Grol, Iz pozorišta predratne Srbije, Beograd 1952. — D. Albulj, Draga Spasić, Zbornik priloga istoriji jugoslovenskih pozoriš ta, Novi Sad 1961. S. Đ. K.

SPASIĆ, Radivoj, dirigent (Beograd, 6. VII 1932 —). Di rigiranje studirao na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. Milošević) i na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu (I. Štajcer); diplomirao 1957- Za vrijeme studija polazio je kurseve dirigiranja na Mozarteumu u Salzburgu (I. Markeviĉ, V. Wangenheim). God. 1957 ■—63 operni dirigent u Sarajevu, od 1963 dirigent Simfonijskog orkestra Radio-televizije Sarajevo, a od 1976 samostalni urednik III programa Radio-Sarajeva. Dirigent sigurne tehnike, jasnog izvoĊaĉkog koncepta i osjećajnosti, istakao se izvoĊenjem većeg broja oratorijskih djela, kao i gotovo svih simfonijskih ostvarenja bosansko-hercegovaĉkih kompozitora. Gostovao je opetovano u Ĉehoslovaĉkoj, Francuskoj, Grĉkoj, Italiji, Poljs koj, Rumuniji i SSSR. Za svoj umjetniĉki rad dobio je više uglednih nagrada, priznanja i odlikovanja. M. POZ. SPASOV, Ivan, bugarski kompozitor (Sofija, 17. I 1934 — ). Studirao na Konzervatoriju u Sofiji (P. Vladigerov) i na Visokoj muziĉkoj školi u Varšavi (K. Sikorski, S. Wislocki). Od 1962 djeluje u Plovdivu kao dirigent Simfonijskog orkestra i nastavnik na muziĉkoj školi.

412

SPASOV — SPESIVCEVA

DJELA. ORKESTRALNA: simfo nija, 1961; Mikrosuita za komorni orkestar, 1963; Igre za komorni orkestar, 1964; Mouvement Iza 12 gudaĉa, 1967; Mouvement II za 12 gudaĉa i 3 gajde, 1968. — KOMORNA: Bagatele za flautu i klavir, 1964; 10 grupa za rog i klavir, 1965; Episodes za 4 instrumentalne grupe, 1965; Musique pour des Amis za gudaĉki i jazz kvartet, 1966. Sonate: za violu i klavir, 1960 i za flautu i klavir, 1964. — Klavirska djela {Umjetnost niza, 1966). — VOKALNA: oratorij Plakat (tekst V. Majakovski), 1958; Poljske pjesme za sopran i komorni orkestar, 1962; Antirekvijem ili pjesma osuĊenoga na smrt za bas, recitatora, zbor i orkestar, 1964; Mali rekvijem za 2 soprana, 24-glasni zbor, recitatora i 6 instrumenata, 1967; Tri pjesme jedne ţene za sopran, flautu, violinu i violu, 1967; Pet Apollinairovih pjesama za ţenski glas, flautu, gitaru, violu i trombon, 1968.

SPASOVSKI, Spirov Petar, horovoda (Prilep, 1898—). Mu ziku uĉio u Beogradu. Od 1922 u Prilepu, dirigent Gradskog hora i orkestra ĉiji je osnivaĉ; predavao je muziku na gimnaziji i od 1945 na Niţoj muziĉkoj školi. Bavio se i zapisivanjem narodnih pesama svoga kraja. T. si. SPATARO (Spadario), Giovanni, talijanski kompozitor i teoretiĉar (Bologna, oko 1458—59 — 17. I 1541). Uĉenik teoretika Ramos de Pareia; od 1512 (moţda već od 1505) zborovoda crkve sv. Petronija u Bologni. Branio Ramosa u njegovoj polemici sa N. Burtiusom i F. Gafuriom spisima Honesta defensio in Nicolai Burtii Parmensis opusculum (1491), Errori di Franchino Gafurio (1521) i Dilucide et probatissime demonstrazione. . . (1521). Uz to napisao raspravu Tractato di mušica (1531). Komponirao je više crkvenih djela (mise, psalmi, moteti). NOVA IZD.: Johannis Spatari Opera Omnia obj. od 1563 G. Vecchi (do 1970 dva sveska); Dilucide et probatissime demonstratione obj. J. Wolf, 1925. Dva moteta obj. L. Torchi (L'Arte musicale in Italia, I, 1897); 2 moteta obj. K. Jeppestn (Italia Sacra Mušica, I, 1962). UT.: L. Frati, Per la storia della mušica in Bologna, RMI, 1917. — G. Vecchi, Le »Utili e brevi regule« dello Spataro, Quadrivium, r96l. — W. Dilrr, Giovanni Spataro (Spadario), MGG, XII, 1965.

Julius Bittner, 1921; Wilhelm Furtnidngler, 1922; E. N. von Reznic J, Brahms, 1928 (engl. 1930); Bildnis Beethovens, 1931 (engl. 1933; t Giacomo Puccini, 1931 (engl. 1933, novo iza. 1970).

LIT.: H. Jancik, Richard Specht, MGG, XII, 1965.

SPEER, Daniel, njemaĉki kompozitor (Breslau, i 1636 — GSppingen, Wiirttemberg, 5. X 1707). Od 1671 Goppingenu, gdje 1675 postaje gradskim muziĉarom, kantorom. Kao autor jedne oštre politiĉke satire zatvc 1690 premješten u Waiblingen, odakle se 1693 vratio u 1 sluţbu u Goppingenu. S. je medu prvima objavio koral strumentalnu pratnju (b. a). Vaţni su i zanimljivi njegovi romani koji idu u red najboljih djela te vrste; dugo se 1 ljavalo i njegovo vrijedno instruktivno djelo Grundri Unterricht der musicalischen Kunst. DJELA. Tri zbirke quodlibeta: Neugebackner Tafelschmitz, 1685 lischer Leuthe-spiegel, 1687 i Musicalisch Tiirkischer Eulenspiegel, 168S hovna koncertantna djela: zbirke pjesama Evangelische Seelengedanket 1681—82; moteti Philomela Angdica, 1688; arije Jubilum coeleste za i 5 instrumenata, 1692; Choral-Gesangbuch (uz b. c), 1692. — Pjeva linska škola Grundrichtiger, kurtz-, leicht- und nothiger Unterricht dt lischen Kunst, 1687 (prošireno izd. 1697). — Ĉetiri muziĉka romana. LIT.: H. J. Moser, Der Musiker Daniel Speer als Barockdichter, E 1933. — Isti, Daniel Speer, AML, 1937. —J. Eppelsheim, Daniel Spei XII, 1965.

SPELMAN, Timothy Mather, ameriĉki kompozitor lin, N. Y., 21. I 1891 — Firenca, 21. VIII 1970). Stui univerzitetu u Harvardu i Munchenu. Nastavnik muzike Yorku; 1918—35 boravi u Evropi (Firenca, Pariz). Po p u domovinu bavio se uglavnom samo kompozicijom; ( ţivio većinom u Firenci.

SPAZIER, Johann Gottlieb Karl (pseudonim Karl Pilger), njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Berlin, 20. IV 1761 — Leipzig, 19. I 1805). Studirao filozofiju u Halleu i Gdttingenu; profesor na Univerzitetu u Giessenu. Od 1800 u Leipzigu su radnik lista Leipziger allgemeine Muzikzeitung. Njegove pjesme uţivale su znatnu popularnost.

DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u g-molu, 1935; simfonijsl Christ and the Blind Man, 1918; The Outcasts of Poker Fiat, 1928 i the Woods s violinom solo, 1937; koncert za obou, 1954. Suite: Florentine 1916; Barbaresques, 1923; Saint's Days, 1925 i Sunday Paper, 1946 i dr MORNA: 2 gudaĉka kvarteta; Eclogue za 10 instrumenata, 1926.—-h SKA: sonata u d-molu, 1926; suita Barbaresaues, 1922 i dr. —■ DR/ Opere: La Magnifica, 1920; The Sea Rovers, 1928; The Sunken Ci Babakan, 1935 i The Courtship of Miles Standish, 1943. Pantomin drop, 1911 i The Romance of the Rose, 1913 (prer. 1915). — VOKAL tany of the Middle Ages za sopran, ţenski zbor i orkestar, 1928; P, Veneris za sopran, bariton, zbor i orkestar, 1929; zborovi; solo -pjesmt

DJELA. VOKALNA: Lieder und Gesange am Klavier, 1781; Romanze, durchaus komponiert, 1791; Einfache Klavierlieder (2 sv.), 1790—94; Lieder und andere Gesange, 1792; zbirke 4-gl. zborova, 1785. ■—■ SPISI: Einige Ge-danken, Wiinsche und Vorschlage zur Einfiihrung eines neuen Gesangbuchs, 1790; Etvjas iiber Gluckische Musik und die Oper elphigenia in Tauris«, 1795; autobiografija Karl Pilgers Roman seines Lebens (3 sv.), 1792—96; Rechtfertigung Mar-purgs und Erinnerung an seine Verdienste, Allgemeine Musikalische Zeitung, 1800; Uber den Volksgesang, ibid. — Preveo prvi dio Gretrvjevih memoara Gretrys Versuche iiber die Musik, 1800. — Izdao autobiografiju K. D. von Dit-tersdorfa. LIT.: M. Friedlander, Das deutsche Lied im 18. Jahrhundert, 1902. — E. Wege, Der Liederkomponist und Musikschriftsteller J. G. K. Spazier, Beitrage zur Musikwissenschaft, V, 1963. — R. Sietz, Johann Gottlieb Karl Spazier, MGG, XII, 1965.

SPENDIAROV (Spendiarjan), Aleksandr Afans sovjetski kompozitor (Kahovka, Krim, 1. XI 1871 —■ 7. V 1928). Uĉenik N. Klenovskog u Moskvi i 1896—1 Rimski-Korsakova u Petrogradu. Ţivio na Krimu, gdje j nizirao i vodio amaterske zborove i orkestre. Od 1924 u E prouĉavao je i sabirao narodno muziĉko blago, sudjelovao Konzervatorija i stekao velikih zasluga za razvoj muziĉkoj Armenske republike. Poloţio je temelje armenske sim i operne muzike, u koje je unosio znaĉajke narodne me ritmike.

SPECHT, Richard, austrijski muziĉki pisac (Beĉ, 7. XII 1870 — 18. III 1932). Studirao isprva arhitekturu, a zatim, po Goldmarkovu i Brahmsovu savjetu postao muziĉkim kritiĉarom. SuraĊivao je od 1904 u dnevniku Die Zeit, a 1908—15 u ĉasopisu Die Musik; 1909 utemeljio beĉki polumjeseĉnik Der Merker, koji je do 1919 vodio sa R. Batkom, a zatim sa J. Bittnerom. Spechtove knjige i monografije odlikuju se profinjenim darom zapaţanja i briljantnim stilom. DJELA: Kritisches Skizzenbuch, 1900; Gustav Mahler, 1905 (prošireno izd. 1913); Johann Strauss, 1909; Das Wiener Operntheater. Von Dingelstedt bis Schalk und Strauss, 1919; Richard Strauss und sein Werk (2 sv.), 1920—21;

DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska slika Tri palme, 1905; I uvertira, 1900; 2 suite Skice s Krima, 1903 i 1912; koncertni valcer, i< vanske studije, 1925. — Tri gudaĉka kvarteta. — Opera Almast, 1930. KALNA: Slava Prvom maju za zbor i orkestar, 1907. Za glas i orke laĊa Ribar i vila, 1902; legenda Propovjednik Beda, 1907; Tamo, tamo ĉasti, 1914; Armeniji, 1915; masovne i revolucionarne pjesme; rom Autobiografija (posth.), CoBeTCKa« My3biKa, 1938. LIT.: A. LUasepdHH, A. A. Cnenfliiapon, MocKBa i JleiiHurp (II izd. 1957). — G. Tigranov, A. Spendiarov, Erevan 1963 (ruski 1959). — D. Lehmann, Alexander Afanasjewitsch Spendiarow, MG 1965.

SPERONTES (pravo ime Johannes Sigismund Se njemaĉki pjesnik (Lobendau kod Liegnitza, 20. III 1705 •—• I 27. IX 1750). Pod naslovom Singende Muse an der Pleis. mahl 50 Oden izdao 1736 (nastavci 1742, 1743 i 1745) pjesama J. Ch. Giinthera i vlastitih, prilagoĊenih popi melodijama klavirskih kompozicija, preteţno plesnih. Zbog stavnih i dopadljivih napjeva zbirka je ubrzo postala vi pularna i doţivjela više izdanja. Po njenu uzoru tiskane su u st. u Njemaĉkoj mnoge sliĉne zbirke, a dala je i jak imj komponiranje solo-pjesme. NOVA IZD.: Sperontes, Singende Muse obj. E. Buhle (DDT, i H. J. Moser, 1931 (II izd.); pojedine pjesme obj. H. J. Moser (Alte des deutschen Liedes, 1930) i dr. LIT.: Ph. Spitta, Sperontes' »Singende Muse an der Pleisse", T 1885. — H. Hase, Sperontes, Singende Muse, ZIMG, 1912—13. ■— / ring, 2 Singspiele des Sperontes, ZFMW, 1924—25. —• Isti, Sperontes gesellige Musik, Musikgeschichte Leipzigs, Leipzig 1941. — D. Harfu Hartmig, Sperontes, MGG, XII, 1965.

SPERONTES, Singende Muse an der Pleisse, naslovna strana

SPESIVCEVA (Spessivtseva, Spessiwtzeva, Spe Olga Aleksandrovna, ruska plesaĉica (Rostov, 18. VI] —). Završivši 1913 studij klasiĉnog baleta na Carskoj b školi u Petrogradu postala ĉlan baletnog ansambla Mari; kazališta (od 1916 solistica, od 1918 primabalerina). God —22 s trupom S. Djagileva trijumfirala u Londonu u Trnoruţica (Ĉajkovski). Nakon kraćeg usavršavanja kod / ganove u Lenjingradu, 1923 definitivno napustila Sovjetski Kraće vrijeme boravila u Buenos Airesu, od 1924 ţivjela rizu. Tu je 1924—26 te 1929—32 solist na Operi, a 19;

SPESIVCEVA — SPILLER na Opera comigue. Uz to je gostovala u Torinu, Milanu, Monte Carlu i Londonu s trupom Ballets russes S. Djagileva te u Skandinaviji, Juţnoj Americi, Australiji i na Javi. God. 1937 prestala javno plesati. Nastanila se u New Yorku i do 1942 bavila se pedagoškim radom. Spesivcevu mnogi smatraju najvećom balerinom romantiĉnog stila interpretacije u našem stoljeću. Plesaĉica bogate lirske izraţajnosti S. je bila i sjajna tehniĉarka nevjerojatne elevacije. Svojom skladnom figurom i sugestivnom igrom lijepih ruku djelovala je kao da lebdi jedva dodirujući tlo. Bila je nenadmašiva Giselle (Adam), a veliku je popularnost postigla i u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski), Carnaval i Papillon (Schumann), Soir defete (Delibes), Chopiniana, Ţar ptica (Stravinski), La Chatte (Sauguet) i mnogim drugima. LIT.: L. Vaillat, Olga Spessivtzewa, Pariš 1944. — A. Shaikevitch, Olga Spessivtzeva, magicienne envoutee, Pariš 1954. — SV Lifar, Les trois graces du XX C siecle, Pariš 1957. — A. Dolin, The Sleeping Beauty, London 1966.

SPEZZAFERRI, 1. Giovanni, talijanski kompozitor i muziĉki publicist (Lecce, 11. IX 1888 — Lodi, 1. II 1963). Klavir i kompoziciju uĉio na Konzervatoriju u Pesaru (A. Zanella, M. Agostini, A. Cicognani, L. A. Villanis). Osnovao i vodio muziĉku školu u Lecceu, 1917—30 direktor muziĉke škole Gaffurio u Lodiju i 1930—54 muziĉke škole Nicolini u Piacenzi; uz to ureĊivao ĉasopise Evoluzione musicale u Pesaru, Idee e musiche contempora-nee u Piacenzi i Ani u Lodiju. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1909 i 1936; koncert za harfu, rog i gudaĉe, 1952; Poema giocoso, 1941; Paesaggio lombardo, 1943; Poema ele~ giaco za violinu i orkestar, 1938. — KOAiORNA: klavirski kvartet, 1914; 2 klavirska trija, 1925 i 1934; sonata za violinu i klavir, 1913; sonata za violonĉelo i klavir, 1914 i dr. — DRAMSKA. Opere: L'Incantesimo, 1908; Velba, 1909; Wanda, 1912; Venera Medicea, 1925; La Danzatrice di Khali, 1947 i Fede, 1951. — VOKALNA: oratorij L'Immacolata, 1954. Kantate: Caritd, 1909; A Rossini, 1909; Cantata di Natale, 1918; Apoteosi, 1922; Frate Sole, 1926; Poema gre~ goriano, 1933; Lux, 1938 i Caterina da Siena, 1947. Zborovi; solo-pjesme i dr.

2. Laszlo, kompozitor i violonĉelist (Lecce, 9. V 1912 —■ ). Sin Giovannija; studij violonĉela završio 1929 na Konzervatoriju u Milanu. Vodio je muziĉke školu u Lodiju i Lecceu, 1948 postao docent na konzervatorijima u Cagliariju, Bologni i Milanu; od 1951 direktor muziĉkog liceja Dall'Abaco u Veroni (od 1968 drţavni Konzervatorij). Nastupao kao komorni muziĉar i orkestralni dirigent; utemeljio je i vodio komorni orkestar u Lecceu. DJELA. Simfonijske pjesme: Fantasia in blu, 1934; Giulietta e Romeo, 1959 i // Cavaliere romantico, 1962; Concerlo romantico za violonĉelo i orkestar, 1936. — KOMORNA: 3 klavirska trija, 1932, 1954 i 1955; Sonata breve za violonĉelo i klavir, 1934; Sonata idilliaca za violinu i klavir, 1935; sonata za violu i klavir, 1952; klavirski kvintet, 1968. — Klavirska djela. — DRAMSKA: opera Eleonora d'Arborea, 1936; scenska kantata // Natale, 1937. — CRKVENA : Missa solemnis, 1947; 3 Canti religiosi za sopran i komorni orkestar, 1950. — Instruktivna djela i dr.

SPIANATO (tal. ravan, gladak), oznaka za interpretaciju, jednostavno i izjednaĉeno izvoĊenje bez patetiĉnosti, većih agogiĉkih sloboda i dinamiĉkih opreĉnosti. Izraz je upotrijebio F. Chopin za stavak Andante spianato koji prethodi polonezi u Es-duru op. 22 za klavir i orkestar. SPICCATO (tal. istaknut, razgovijetan), vrsta poteza gudala za sviranje meĊusobno odvojenih uzastopnih tonova. Izvodi se tako da se za svaki ton kratko povuĉe gudalom, pri ĉemu ono lako odskoĉi od ţice. Upotrebljava se obiĉno u virtuoznim kompozicijama. SPIEGELMAN, Joel Warren, ameriĉki kompozitor (Buffalo, New York, 23. I 1933 — ). Studirao na Yale University u New Havenu, University of Buffalo, Longy School of Music u Cambridgeu (Massachusetts) i na Brandeis University u Walthamu (H. Shapiro, I. Fine, A. Berger); 1956—60 usavršavao se kod Nadije Boulanger u Parizu. Composer-in-Residence i ĉembalist na Brandeis University (1961—-66) i zatim na Šarah Lazvrence Collegeu, od 1964 bavi se elektronskom muzikom. God. 1970 osnovao u New Yorku Electronic Ensemble. U ranijim njegovim djelima osjeća se utjecaj I. Stravinskog, J. Cagea i L. Berija. DJELA (izbor): sonata za klavir, 1956; 2 Movements za orkestar, 1957; Serenade za 2 flaute, 2 harfe, klavir i ĉelestu, 1958; Fantasia za gudaĉki kvartet, 1964; Medea, elektronska scenska muzika, 1964; Kousochki za klavir 4-ruĉno, 1966; Phantom of the Opera za ţenske glasove i ansambl, 1967; balet The nth Hour za vrpcu, 1969; Mystery of the Sabbath, ţidovski crkveni napjevi i elektronski glasovi na vrpci, 1969; scenska muzika They na vrpci, 1970; Symphony za sopran, flautu, kontrabas i svnthesizers, 1971 (nova verzija baleta The llth Hour).

SPIELOPER (njem. Spiel igra), vrsta opere koja se veoma uspješno njegovala u Njemaĉkoj otprilike od 1830 do 1850. To je opera semiseria, razigrana i lagana, s govornim i pjevanim odlomcima, koja obnavlja Singspiel XVIII st. u romantiĉnom ambijentu. MeĊu najznatnije kompozitore Spielopera idu K. Kreutzer (Das Nachtlager von Granada, 1834), A. Lortzing (Zar und Zimmermann, 1837; Der Wildschutz, 1842), A. Flotow (Martha, 1847), O. Nicolai (Die lustigen Weiber von Windsor, 1849) i H. Marschner (Austin, 1852). Posljednji predstavnici Spielopere bili su H. Gotz i osobito P. Cornelius (Der Barbier von Bagdad, 1858). LIT.: K. Liithge, Die deutsche Spieloper, Braunschweig 1924.

413

SPIES, Claudio, ameriĉki kompozitor ĉileanskog podrijetla (Santiago, Chile, 26. III 1925 — ). Uĉenik Nadije Boulanger i H. Shaperoa u Bostonu i Cambridgeu (Massachusetts), studij završio na Harvard University (kompoziciju kod I. Finea, P. Hindemitha i W. Pistona, muzikologiju kod O. Gombosija). Od 1954 predavao na Harvard University, Vassar Collegeu u Poughkeepsieju i Smarthrnore Collegeu, od 1970 profesor je na Princeton University. DJELA. ORKESTRALNA: Music for a Ballet, 1955; Canon for Violas, 1961; Ensembles for Orchestra, 1963; LXXXV za gudaĉe i klarinete, 1967 (povodom 85. obljetnice I. Stravinskog). — KOMORNA: Music for Danici Hiff-man's vTaliesin« za fagot, rog, trombon, timpane i violonĉelo, 1959; Canon za 4 flaute, 1960; Tempi za 14 instrumenata, 1962; Viopiacem za violu i ĉembalo (klavir), 1965; Times za 2 roga, 1968. — KLAVIRSKA: 3 Intermezzi, 1950 —54; Impromptu, 1963; Bagatelle, 1970. — VOKALNA: Descanso en jar din za tenor, bariton i duhaĉki kvartet, 1957; // Cantico di frate za bas-bariton i orkestar, 1958; 7 Canons za sopran, tenor, flautu, fagot i klavir, 1959; Verses from the Book of Ruth ZSL ţenske glasove i klavir, 1959; 5 Psalms za sopran, tenor, flautu, fagot, rog, mandolinu, violu i violonĉelo, 1959; Proverbs on Wisdom za muški zbor, orgulje i klavir, 1964; 5 Orcheslral Songs za sopran i orkestar, 1966; 3 Songs on Poems by May Szvenson za sopran i klavir, 1970; zborovi: In Paradism, 1950; Animula blandula, vagula, 1964 i dr. — Spisi u ĉasopisu Perspectives of Nezv Music. LIT.: Popis djela obj. u Composers of the Amer icas XV, Washington 1969. — P. Lansky, The Music of Claudio Spies, Tempo, 1972, 103.

SPIES, Hermine, njemaĉka pjevaĉica, alt (Lohnebergerhiitte kod Weilburga, 25. II 1857 —■ Wiesbaden, 26. II 1893). Pjevanje uĉila na Konzervatoriju u Wiesbadenu, kod F. Siebera u Berlinu i kod J. Stockhausena u Frankfurtu na Majni. Debitirala 1882 na koncertu u Wiesbadenu i zatim razvila briljantnu umjetniĉku karijeru nastupajući u Njemaĉkoj, Austriji, Madţarskoj, Danskoj, Holandiji, Rusiji i Engleskoj. Isticala se krasnim glasom, muzikalnim fraziranjem i inteligentnim predavanjem. Posebno se istakla kao izvrsna interpretkinja Brahmsovih i Schubertovih pjesama. LIT.: M. Spies, Hermine Spies, ein Gedenkbuch fiir ihre Freunde, Stutt gart 1894 (III proš. izd. 1905). — //. Kiihncr, Hermine Spies, MGG, XII, 1965.

SPIES, Leo, njemaĉki kompozitor i dirigent (Moskva, 4. VI 1899 — Ahrenshoop, Rostock, 1. V 1965). Muziku uĉio u Moskvi (O. Riesemann) i 1916—17 na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (R. Khan, E. Humperdinck). Nakon Prvoga svjetskog rata operni korepetitor u Breslauu, zatim operni dirigent u više njemaĉkih gradova. U to vrijeme bio je i uĉenik E. Kfeneka. God. 1924—28 dirigent kazališta u Rostocku, od 1928 dirigent baleta Drţavne opere u Berlinu. Tada se povezao s krugom naprednih muziĉara kao H. Eislera, te je i kao kompozitor i kao dirigent radio za radniĉke zborove. God. 1935—44 dirigent na Njemaĉkoj operi, 1945—47 ponovno na Drţavnoj operi, a zatim do 1954 na Komiĉnoj operi. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1957 i 1961. Koncerti: 2 za violinu, 1940 i 1953; za violonĉelo, 1940 te za violu, 1961. Nokturno za klavir i orkestar, 1941; Musik zu einem Marchenspiel, 1945; Trauermusik, 1951. Fantazija, 1955; valcer, 1961; Hochzeitsmusik, 1962. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1939 i 1963; 4 preludija za gudaĉki kvartet, 1953; sonata za 3 violine, 1958; trio za 2 violine i klavir, 1959; sonatina za klavirski trio, 1963; 3 sonate za 5 duhaĉa: I, 1959; II i III, 1963. Serenada za 6 duhaĉa, harfu, kontrabas i uda raljke, 1946; Rustikale Fantasien za nonet, 1962; Sommerbilder za violu i klavir, 1954; sonatina za 2 violonĉela, 1959. — KLAVIRSKA. Tri sonate: I, 1917; II, 1938 i III, 1963. Sonatina, 1958; 2 suite, 1940 i 1941; Das Kopenicker Klavierbuch (2 sv.), 1958; 6 invencija, 1959; 13 bagatela, 1962. — DRAMSKA. Baleti: Apollo und Daphne, 1936; Der Stralauer Fischzug, 1936; Seefahrt, 1937; Die Sonne lachtf, 1942; Don Ouijote, 1944 i Die Liebenden von Verona, 1944. Scenska muzika. — VOKALNA. Kantate: Turksib, 1932; Kinder der Welt, 1954; Rosenbergkantate, 1955; Der Rote Platz, 1957 i Georgi Dimitrov, 1962. Weltmai za bas, zbor i orkestar, 1954; zborovi; solo-pjesme (ciklus Die Sonnette der Louize Labe, 1944—46).

SPILLER, Ljerko, violinist i dirigent (Crikvenica, 22. VII 1908 —). Brat kompozitora Miroslava Špilera. Studij violine završio kod V. Humla na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu, a zatim se usavršavao u Parizu (J. Thibaud, G. Enescu, D. Alexanian). God. 1930—35 profesor na Ecole normale de musigue u Parizu te istodobno prvi violinist u Jugoslavenskom kvar tetu Jadran i gudaĉkom kvartetu Konzervatorija, odnosno 1934— 35koncertni majstor u Komor nom orkestru A. Cortota. Od 1935 u Buenos Airesu solist, koncertni majstor, nastavnik i diri gent, a i predavaĉ. Veoma istak nut umjetnik svoje generacije, S. je s velikim uspjehom koncertirao u Jugoslaviji, Austriji, Ma dţarskoj, Njemaĉkoj, Danskoj, Nizozemskoj, Švicarskoj, Fran cuskoj, Argentini i drugim zem ljama Evrope i Juţne Amerike. LJ . SPILLER Posebno je stekao reputaciju kao

414

SPILLER — SPIRITUALS

dirigent i artistiĉki direktor ansambla Collegium musicum i Amigos de la mušica u Buenos Airesu, izvodeći s komornim orkestrima podjednako uspješno djela starih i suvremenih kompozitora. God. 1974 i 1975 bio je gost-profesor Muziĉke akademije u Zagrebu. LIT.: A. Goglia, Violinist Ljerko Spiller, Sv. C, 1939.

K. Ko.

SPINDLER, Franz Stanislaus, njemaĉki pjevaĉ i kompozitor (Steingaden, Gornja Bavarska, 4. V 1763 — Strassburg, 8. IX 1819). Debitirao 1782 u kazalištu u Augsburgu. Veći dio ţivota proveo putujući po Austriji i juţnoj Njemaĉkoj kao pjevaĉ i dirigent, povremeno s vlastitom kazališnom druţinom. Pjevao tenorske uloge, a u kasnijim godinama i basovske. Od 1808 dirigent katedrale u Strassburgu gdje se bavio i poduĉavanjem. Istaknut pjevaĉ, bio je vrlo poznat i cijenjen kao autor Singspiela. L. Spohr (Selbstbiographie) istiĉe njegovu veliku muziĉku obrazovanost. Spindlerova su djela sva izgubljena (13 Singspiela, 2 melodrame, oratorij, nekoliko misa, rekvijem, Te Deum, zborovi, balade). LIT.: A. WiXrz, Franc Stanislaus Spindler, MGG, XII, 1965.

SPINET (lat. i tal. spina trn; engl. spinet, franc. epinette, njem. Spinett, tal. spinetta), instrument s tipkama kojeg je mehanika graĊena na istom principu kao kod -> ĉembala; zajedno s

Venecijanski spinet iz 1540

-=► virginalom, s. nasuprot ĉembalu ĉini grupu instrumenata ma njeg formata, s istom mehanikom trzalice. S. i virginal nastali su tako da su se na psaltir pravokutna ili trapezna oblika na široj strani smjestile tipke. Dok su stariji pisci pravokutni oblik na zivali spinetom, uvrijeţio se s vremenom obiĉaj da se instrument pravokutna oblika naziva virginalom, dok ime s. pripada instru mentima na kojima je kutija nepravilna oblika — trapezoidna, petorokutna ili šestorokutna. S. ima jedan manual, jednostruke ţice i nema registara. Poloţaj tipaka prema ţicama drugaĉiji je nego kod ĉembala: ţice i tipke ĉembala poloţene su u istom pravcu, a na spinetu ţice su smještene prema tipkama okomito ili koso; vijci u kutiji za rezonanciju nalaze se (uz neke izuzetke) na sviraĉevoj desnoj strani. Uz prenosive spinete gradili su se i instru menti na nogarima. S. se javlja potkraj XV st., a upotrebljava se do konca XVIII st. U XVIII st. s. se ĉesto gradi i u obliku sliĉ nom krilu (poput ĉembala); takav tip bio je osobito raširen u Engleskoj i Njemaĉkoj. B. AĆ. SPIRITOSO (tal. duhovit), oznaĉuje, kao i con spirito, poletnu i blještavu interpretaciju; odnosi se više na stil nego na tempo; javlja se gdjekad uz oznaku allegro, npr. Allegro con spirito u prvom stavku sonate za klavir u D-duru (K. V. 311) W. A. Mozarta. SPIRITUALS, narodne duhovne pjesme sjevernoameriĉkih kršćana. Donedavno se pod tim pojmom razumijevalo samo u svijetu poznatije, duhovne pjesme sjevernoameriĉkih Crnaca — tzv. negro spirituals. MeĊutim, novija su istraţivanja utvrdila da su i sjevernoameriĉki protestanti Bijelci stvorili svoj poseban tip duhovnih pjesama tzv. zvhite spirituals. Sam izraz s. nastao je ĉini se kraćenjem rijeĉi spiritual songs kojima se u Americi prvotno (u XVII st.) oznaĉivalo općenito duhovne pjesme na biblijske tekstove. Ali već se u doba velikih vjerskih pokreta (tzv. Great Aivakening, 1735—44) pojam spiritual songs odnosio na poseban tip duhovnih pjesama kakve su u to vrijeme pjevali vjerski entuzijasti. Domovina white spiritualsa su drţave Istoĉne obale, Pennsvlvania Marvland, Delavvare, Virginia. White s. su se u tim krajevima pjevali pri bogosluţju na otvorenom (tzv. Camp-meetings), gdje se nisu mogle koristiti tiskane pjesmarice. Stoga su tekstovi

popraćeni ĉestim opetovanjima (da bi se ih lakše pamtilo); lodije su jednostavniji napjevi, poznati puĉanstvu; to su ug bile melodije iz anglo-keltskog nasljeĊa, koje dominira ] podruĉju. Potkraj XVIII st. poĉeli su muziĉari iz pjevaĉki Nove Engleske komponirati nove melodije, pa je uskoro ĉitav niz novih pjesama, koje su bile pod snaţnim utjecaj rodne muzike anglo-keltskog podrijetla. Na taj su naĉin ziĉki repertoar white spiritualsa ušle, pored izvornih puĉ pjeva, umjetniĉke melodije komponirane u stilu puĉkih. T kani primjerci white spiritualsa nalaze se pojedinaĉno već kama duhovnih pjesama obj. oko 1790—1805 (A. Pilsbu: United States' Sacred Harmony, 1799), a najvredniji zbor laţe poĉetkom XIX st. (J. Wyeths, Repository of Sacred Part Second, 1813). U toku XIX st., kada se u većim gra proširila umjetniĉki dotjeranija crkvena muzika iz Engleske s. su se dalje njegovale u manjim naseljima, osobito na srednjem Zapadu; u zabaćenijim su se podruĉjima SAD . do danas kao još uvijek ţive puĉke duhovne pjesme. J Podrijetlo crnaĉkih duhovnih pjesama —■ negro špirit, još uvijek je predmet diskusija. Prema novijim istraţivanji P. Jackson, B. Nettl i dr.), smatra se da su ih stvarali Cn nih drţava u doba ropstva i misionarskih akcija, prihvaćaj pjeve bijelih gospodara i prilagoĊujući ih vlastitom, iz' afriĉkom naĉinu muziciranja. U toj su specifiĉnoj crnaĉke pretaciji preuzete melodije poprimale nove oblike i obiljeţj se u njima sjedinile znaĉajke evropske melodike i harm elementima afriĉke muzike, posebice ritmike, intonacije ţajnosti. Većina pjesama nastala je u zajedniĉkoj slobodi provizaciji vjernika koji su nakon bogosluţja satima dalje u zanosu, prateći se pljeskanjem, toptanjem i njihanjem kolu. Neke su pjesme stvarali anonimni, putujući pjevaĉ povjednici. Prvobitno su negro spirituals bile jednoglasne tojale su se od jedne temeljne melodije, koju je zapoĉinjai pjevaĉ (propovjednik), improvizirajući je i ukrašavajući, mu ostali odgovarali u zboru (tzv. call and response tehnil tome su se postojeći napjevi (katkad samo kraći melodijski \ mijenjali, skraćivali i tako posve preobraţavali. Tipiĉno j riranje pojedinog spirituala u toku izvoĊenja. Melodije spi većinom se kreću u pentatonskoj ili heptatonskoj ljestvici s šecima na tonici. Mnoge su pjesme graĊene strofno s re ili samo s jednim stihom kao pripjevom. U ritmici dolazi c ţaja afriĉko muziĉko nasljeĊe; tipiĉan je za negro špiriti offbeat ritam, izvoĊen vrlo ekspresivno (kao kasnije u rs i jazzu). Metrika je pravilna, u parnoj (dvodijelnoj) mjeri, jatno zbog jednakomjerna njihanja i popratnog pljeskai tekstove je karakteristiĉna narativna slikovitost, isprepletai hovnih i svjetovnih pojmova, mistike i elemenata magije : metima iz svakodnevnog, suvremenog ameriĉkog ţivota. L pretaciji dolazi do izraţaja specifiĉna crnaĉka tehnika im i glasovnog timbra. Stil pjevanja kao i samih pjesama ka ţira elementarni zanos, te naglašena izraţajnost, katkada ţalobnim, melankoliĉnim prizvukom, katkada dinamiĉna i ekstatiĉna, pri ĉemu pjevaĉi nerijetko zapadaju u trans. Pi seţnija zbirka negro spiritualsa objavljena je istom 1867 Songs of the United States), a sadrţi pjesme što su ih sabra autori. Tradicionalno puĉko pjevanje negro spiritualsa odrţale danas, uglavnom u provincijskim baptistiĉkim i crnaĉkin nama i to u izvornom, responzorijalnom obliku i bez insti talne pratnje. Najprije Ċakon pjeva melizmatiĉki, prvi slog zatim vjernici upadaju s drugim slogom i pjevaju dalje in zirajući. Oko 1870 zapoĉinje koncertno izvoĊenje negro spi (zborno ili solistiĉko) i njegova popularizacija, najprije širon rike, a zatim i po Evropi. Poticaj su dali školovani pjevaĉi s kih univerziteta u Nashvilleu (skupina kasnije poznata po nom Fisk Jubilee Singers), pa s instituta Hampton iz V (Hampton Student Singers), kao i drugi ansambli koji st divali koncerte i izdavali zbirke spiritualsa. MeĊutim, ko se repertoar bitno razlikuje od izvornog jednoglasnog puĉl gro spirituala. Znaĉajnije su od toga interpretacije, velikih kih pjevaĉa H. T. Burleigha, Mariane Anderson Rolani yesa, Mahalije Jackson, Leontvne Priĉe i dr., koji zapravc Ċuju novi tip kultivirane duhovne pjesme ameriĉkih crn: LIT.: N. 1. White, American Negro Folk Songs, Cambridge (M; setts) 1928. — G. B. Johnson, The Negro spiritual: A Problem in Al logy, American Anthropologist, 1930, sv. 32. — G. P. Jackson, The of the Negro spiritual, American Mercury, 1932. — Isti, White Spir the Southern Uplands, Chapel Hill (North Carolina) 1933. — Isti, : Folk Songs of Early America, New York 1937. — Isti, White and Ne; rituals, Their Life Špan and Kinship, New York 1943 . — Isti, Anothi of White Spirituals, Gainesville (Florida) 1952. — M. M. Fisher, Neg Songs in the United States, Ithaca, New York 1953. — M. Ley, S{ Ein Beitrag zur Analyse der religiosen Liedschopfung bei den nords nischen Negern in der Zeit des Sklaverei (disertacija), Munchen 195^

SPIRITUALS — SPOHR Yoder, Pennsylvania Spirituals, Lancastcr (Pennsvlvania) 1961. — D. J. Epstein, Slave Music in the United States Before 1860: A Survey of Sources, Notes, 1963. — H. Courlander, Negro Folk Music, U. S. A., New York 1963. — /. Lozvens, Spirituals, MGG, XII, 1965. — Christa Dixon, Wesen und Wandel geistlicher Volkslieder, Negro Spiritual, 1967. —■ R. A. M. Hagen, Abriss der Geschichte der Spiritualforschung, Jahrbuch fiir musikalische Volks - und V61kerkunde, 1968. I. Ać.

SPIROVSKI, Dimitrije Kiril, dirigent (Titov Veles, 14. II 1918—). Studirao na Konzervatorijumu u Pragu i na Muziĉkoj aka demiji u Zagrebu (F. Zaun). God. 1950—56 stalni dirigent Skopske opere u koje vreme diriguje i sa Makedonskom filharmonijom. Osni vaĉ i dirigent Amaterskog kamernog orkestra pri Radniĉkom domu u Skopju. Od 1963 dirigent je Koncertne direkcije SR Makedonije. Gostovao je u Nemaĉkoj, Ĉehoslovaĉkoj, Engleskoj, Austriji i Bu garskoj, izvodeći, izmeĊu ostalog, simfonijska dela makedonskih kompozitora. T. Si. i D. Ov. SPISAK, Michal, poljski kompozitor (Da.browa Gornicza, 14. IX 1914 — Pariz, 29. I 1965). Studirao violinu i kompoziciju na Konzervatoriju u Katowicama; nastavio studij kompozicije u Varšavi kod K. Sikorskog. God. 1937 preselio se u Pariz, gdje se neko vrijeme usavršavao kod N. Boulanger. U njegovim djelima ima smjele harmonijske i ritmiĉke koncepcije i ĉesto zanimljivih zvuĉnih kombinacija. Stilski se nadovezuje na francuske neoklasiĉare. Krajnje avangardnim smjerovima nije se prikljuĉio. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije koncertantne simfonije: I, 1947 i II, 1956. Koncerti: za klavir, 1947; za fagot, 1944 i za trombon, 1951. Sonata za violinu i orkestar, 1950; Divertimento za 2 klavira i orkestar, 1950; andante i allegro za violinu i gudaĉe, 1954; Concerto giocoso za komorni orkestar, 1957; Concertino za gudaĉe, 1942; serenada, 1939; Anbade za komorni orkestar, 1943; tokata, 1945; suita za gudaĉe, 1945; Diverlissement en quatre mouvemenls (Mu-sique legere I), 1950; Musigue legere II (suita za gudaĉe i klavir), 1951 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1952; sonatina za duhaĉki trio, 1947; duhaĉki kvartet, 1938; duhaĉki kvintet, 1948; sonata za violinu i klavir, 1946; Duetto concertante za violu i fagot, 1949; suita za 2 violine, 1958; suita za 2 viole, 1958. — KLAVIRSKA: suita, 1943; humoreska, 1943. Koncert za 2 klavira, 1942. — Kantata Pedrek-Wyrzutek, 1962; Hymn olimpijski (fragment Pindarove ode) za zbor i orkestar, 1947. — Msza Boţego narodzenia za zbor, 1953; 2 psalma za mješoviti zbor i orkestar, 1938. — INSTRUKTIVNA: 5 etida za gudaĉki orkestar, 1948; etide za ansambl gudaĉa, 2 sv., 1949—50. LIT.: Z. Lissa, Michal Spisak, MGG, XII, 1965.

SPITTA, njemaĉka obitelj muziĉara. 1. Julius August Philipp, muzikolog (Wechold, Hannover, 27. XII 1841—Berlin, 13. IV 1894). Sin pjesnika Karla Johanna Philippa. Uĉio klasiĉnu filologiju i teologiju u GSttingenu; od 1865 srednjoškolski nastavnik u Revalu, Sondershausenu i Leipzigu, gdje je sudjelovao pri osnivanju Bach-Vereina. Od 1875 ţivio u Berlinu kao profesor muzikologije na Univerzitetu i na Visokoj muziĉkoj školi. Bio uz to i doţivotni sekretar Akademije umjetnosti. I kao muzikolog i kao pedagog razvio je široku, dalekoseţnu djelatnost. God. 1885—1894 ureĊivao je, sa F. Chrvsanderom i G. Adlerom, veoma ugledni ĉasopis Vierteljahrsschrift fiir Musikteissenschaft, u kojemu je obilno suraĊivao. Svoje je rasprave objavljivao i u drugim publikacijama (Allgemeine musikalische Zeitung, Monatshefte fiir Musikgeschichte, Deutsche Rundschau i dr.). Kao vrlo uspješan pedagog odgojio je kadar mladih struĉnjaka koji su, sistematski obraĊujući pojedina razdoblja muziĉke historije, mnogo pridonijeli uĉvršćenju meĊunarodnog ugleda njemaĉke muzikologije (O. Fleischer, M. Sei-ffert, A. Sandberger, M. Fried-laender, P. Wagner, J. Wolf, E. Vogel, C. Krebs, R. Schwartz). Spittino je ţivotno djelo velika monografija o J. S. Bachu. Taj prvi opširni prikaz Bacho-va ţivota i rada J. A. PH. SPITTA izraĊen je na temelju strogo znanstvenih naĉela; u njemu su izneseni i estetski sudovi o pojedinim umjetnikovim kompozicijama. Zahvativši široko i u razdoblje prije Bacha, S. je u toj svojoj kapitalnoj studiji tako-reći otkrio i umjetnost D. Buxtehudea i H. Schutza (kojima se i posebno bavio kao izdavaĉ njihovih djela). S. je dao pobudu za osnivanje ĉuvene zbirke Denkmdler deutscher Tonkunst (DDT). DJELA. SPISI: Ein Lebensbild R. Schumanns, 1862; Johann Sebastian Bach (2 sv.), 1873—80 (V izd. 1962; engl. prijevodi: u 3 sv., 1884—85; novo izd. u 2 sv., 1951; španj. prijevod 1950, II izd. 1959; skraćeno njem. izd. u jednom sveku obj. W. Schmieder, 1935, VI izd. 1961); Die Mušica enchiriadis und ihr Zeitalter, VFMW, 1889; Zur Ausgabe der Komposilionen Friedrichs des Grossen, 1890 (engl. 1967); Die Passionsmusiken von Sebastian Bach und Heinrich Schiitz, 1893; Denkmdler Deutscher Tonkunst, Grenzboten, 1893; Palestrina

415

im 16. und 19. Jahrhundert, Deutsche Rundschau, 1894; gotovo dovršeni ruko pis Geschichte der romantischen Oper in Deutschland. Dvije zbirke studija: Zur Musik (medu ostalim nalaze se studije: Kunstivissenschaft und Kunst; Vom Mittleramte der Poesie; Die Wiederbelebung proteslantischer Kirchenmusik auf geschichtlicher Grundlage; Mdndel, Bach, Schiitz; C. M. v. Weber; N. W. Gade; J. Brahms), 1892 i Musikgeschichtliche Aufsdtze (sadrţi studije: H. Schiitz's Leben und Werke; Die Anfdnge madrigalischer Dichtung in Deutschland; Bachiana; liber R. Schumanns Schriflen; Ballade), 1894. — IZDANJA: kritiĉko izd. djela za orgulje D. Buxtehudea (2 sv., s vaţnim historijskim bilješkama), 1875 —76; cjelokupna djela H. Schiitza (16 sv.), 1885—94; izbor kompozicija Fridrika Veli kog (4 sv.), 1889 i Tabulatura nova S. Scheidta, DDT, 1892. — Spittino dopi sivanje sa J. Brahmsom objavilo je Brahmsovo društvo (u XVI sv. cjelokupne Brahmsove korespondencije, red. C. Krebs), 1920. J. As.

2. Friedrich, muzikolog (Wittingen, Hannover, 10. I 1852 — Gottingen, 8. VI 1924). Brat Philippa; 1887—1918 predavao teologiju na Univerzitetu u Strasbourgu, od 1919 na Univerzi tetu u Gottingenu. Od 1896 ureĊivao, sa J. Smendom, ĉasopis Monatschrift fiir Gottesdienst und kirchliche Kunst, koji je ĉesto objavljivao muziĉke studije i ĉlanke. Kao crkveni zborovoĊa mnogo se zalagao za djela H. Schiitza. DJELA: Liturgische Andacht zum Luther-Jubildum, 1883; H. Schiitz, 1886; Die Passionen nach den 4 Evangelien von H. Schiitz, 1886; Uber Chorgesang im evangelischen Gottesdienste, 1889; Ein'feste Burg ist unser Gott. Die Lieder Luthers, 1905: Studien zu Luthers LieĊern, 1907; Das deutsche Kirchenlied, 1912. Studije i ĉlanci. — Izdao Kinderlieder A. Burkhardta, 1892; Cantiones sacrae H. Schutza, 1911; Paul-Gebhardt-Lieder F. Mergnera i dr.

3. Heinrich (Arnold Theodor), kompozitor i muzikolog (Strasbourg, 19. III 1902 — Liineburg, 23. VI 1972). Sin Friedricha; studirao muzikologiju na Univerzitetu u Strasbourgu i Gottingenu (F. Ludwig); zatim uĉio kompoziciju kod A. Mendelssohna i H. Grabnera te na Akademiji za crkvenu i školsku muziku u Berlinu. Od 1929 predavao na Omladinskoj muziĉkoj školi F. Jodea u Berlinu (Charlottenburg); uz to je do 1932 bio urednik ĉasopisa Der Kreis. God. 1933—56 (uz prekid) nastavnik na Akademiji za crkvenu i školsku muziku u Berlinu (Charlot tenburg); od 1957 bio je profesor na Pedagoškoj visokoj školi u Liineburgu. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za 4 violine; koncert za flautu; par tita; Concerto grosso. — KOMORNA: suita za gudaĉki trio; trio za 3 violine; suita za 3 violine; koncert za 2 violine, 1950; 2trija za 2 blokflaute i klavir; 2 sonate za violinu i klavir. — Aolische Suite za 2 klavira. — Djela za orgulje (par-tita, tokata). — VOKALNA. Kantate: Bekenntnis; Weihnachts'kantate; Die beste Zeit; Die Macht des Gesanges; Passionskantate i Es kommt ein Schiff geladen. Zborovi; kanoni. — Deutsche Messe; moteti. —■ SPISI: Schiitz's Orckesterund unverdffentliche Werke (disertacija), 1924; H. Schiitz und der Gottesdienst, Spomenica J. Smendu, 1927; Schiitz und die musikalischen Exequien, 1928; Das deutsche Magnificat von H. Schiitz, 1928; Der Marsch, 1930. — Izdao obradbe djela H. Schutza; redigirao XVII i XIX svezak sabranih djela H. Schutza. LIT.: H. Reimann, Philipp Spitta und seine Bach -Biographie, Berlin 1900. — J. Smend, Friedrich Spitta, Gottingen 1924. — A. Bertholet, Friedrich Spitta, Gottingen 1924. — O. Michaelis, Friedrich Spitta, Weimar 1925. — W. Gurlitt, Der Musikhistoriker Philipp Spitta, Musik und Kirche, 1942. — H. Spitta, Spitta, 1. Julius August Philipp, 2. Friedrich, 3. Heinrich, MGG, XII, 1965.

SPIVACKE, Harold, ameriĉki muzikolog (New York, 18. VII 1904 —). Studirao kod E. d'Alberta i H. Leichtentritta te na Univerzitetu u Berlinu (A. Schering, C. Sachs). God. 1934— 37 bibliotekar, a od 1937 direktor muziĉkog odjela Kongresne biblioteke u Washingtonu. Pod njegovim vodstvom proširen je odsjek narodne muzike, nabavljeni su mnogi Mozartovi, Beethovenovi i Brahmsovi autografi i opseţna zbirka rukopisa A. Schonberga, osnovana fonoteka. S. je jedan od utemeljitelja Ameriĉkog muzikološkog društva. Kao izvrstan organizator s uspjehom je vršio brojne funkcije u razliĉitim struĉnim udruţenjima. DJELA: Die Chromatik schlechthin im Schaffen von C. de Rore (disertacija), 1933; Vber die objektive und subjeklive Tonintensitdt, 1933; The Archive of American Folk Song in the Library of Congress, 1941; Paganiniana, 1945; The Preservalion and Reference Services of Sound Recordings in a Research Library, Hinrichsen's Musical Year Book, 1961; brojne studije i ĉlanci.

SPOHR, Louis (kršten Ludewig), njemaĉki kompozitor i violinista (Braunschweig, 5. IV 1784 — Kassel, 22. X 1859). Već kao dete neobiĉno je brzo napredovao u violini, osobito otkako je u Braunschweigu zapoĉeo rad sa koncertmajstorom operskog orkestra Ch. L. Maucourtom. Ubrzo je postao istaknuti koncertni violinista. God. 1799 prihvatio je poziv vojvode Ferdinanda od Braunschvveiga i postao njegov dvorski kamerni muziĉar. Kada 1802 u Braunschweig stiţe violinista Franz Eck, S. mu se pridruţio i na njegovoj turneji po Rusiji dalje sa njim uĉio. God. 1803 opet je u Braunschweigu. Poĉinje tada razdoblje njegove intenzivne izvoĊaĉke delatnosti koja mu donosi ugled jednog od najvećih violinista svih vremena. God. 1805 postaje koncertmajstor u Gothi. Iako je u tom razdoblju izvoĊaĉka delatnost u centru njegove paţnje, on se intenzivno bavi stvaralaĉkim radom. Nova turneja vodi ga u Nemaĉku, pa u Beĉ, gde je delovao i kao pozorišni kapelnik. God. 1820 odlazi na poziv Londonske filharmonije u London gde postiţe znatne uspehe i kao dirigent, i kao violinista, i kao kompozitor. Posećuje zatim Pariz, a onda se vraća u Nemaĉku; 1822 postaje dvorski kapelnik u Kasselu, gde provodi ostatak svoga ţivota i piše svoja najzrelija dela (opera

416

SPOHR — SPOMENICI MUZIĈKE UMJETNOSTI

Jessonda, oratoriume Die letz-ten Dinge i Der Fali Babylons, najpoznatije simfonije). Medu ranim nemaĉkim romantiĉarima, uprkos ĉinjenici da je na većinu njegovih dela pao zaborav, ovaj plodni i mnogotrani kompozitor nesu-mnjisvo znaĉi konstruktivnu istorijsku vrednost. Iako se nije mogao osloboditi jakog uticaja klasiĉara, on je u mnogim bitnim crtama pripadnik romantiĉarske škole. Oprezno je u-vodio u praksu izraţajne elemente koji su nagovestili raĊanje i formiranje toga, tada još mladog, stilskog pravca: hro-matizam u melodici, kolorizam u orkestraciji, ţivlji tok har-monskog kretanja (spajanje L. SPOHR akorda »kraćim putem« pomoću hromatskih i enharmonskih predznaĉenja, nasuprot dijatonici klasiĉara). Kao kompozitor S. nesumnjivo nije bio liĉnost velikog formata, ali se njegovo stvaranje ipak mora smatrati nuţnom karikom u lancu razvoja romantiĉarske umetniĉke ideologije. Tim pre što je S. i sa drţajno bliţi novim stremljenjima nego umetniĉkim nastojanjima klasiĉara i pretklasiĉara: on je blizak programskoj koncepciji; ĉesto se inspiriše egzotiĉnim i fantastiĉnim motivima, a i njegova instrumentalna dela proţima romantiĉarska osećajnost i sklonost ka spoljnoj blistavosti i bravuroznosti. Spohrovi violin ski koncerti vrede i danas ne samo kao korisna instruktivna literatura; mnogi njihovi polagani stavovi uzorci su uspelih romantiĉarskih ugoĊaja. Od posebnog je znaĉaja Spohrova uloga u razvoju violinske tehnike (staccato, hromatski prelazi na dve ţice itd.). Njegova izvrsna škola za violinu (1831) i danas uţiva ugled meĊu pedagozima. DELA. ORK ES TARSK A. Deset simfonija : I, u Es -d uru op. 20, 1811; II, u d-molu op. 49, 1820; III, u c-molu op. 78, 1828; IV, Die Weihe der Tone op. 86, 1832; V, u c-molu op. 102, 1837; VI, Historische op. 116; VII, Irdisches und Gb'ltliches im Menschenleben za 2 orkestra op. 121, 1841; VIII,u G-duru °P- 137, 1847; IX, Die Jahreszeiten op. 143, 1850 i X, u Es-duru, 1857. Sedamnaest koncerata za violinu od kojih su najpoznatiji: VII, u e-molu op. 38, 1814; VIII, In Form einer Gesangsszene u a-molu op. 47 1816; IX, u d-molu op. 55, 1820; XIII, Concertino u E-duru op. 92, 1835 i XIV, Sonst und Jetzl u a-molu op. 110,1893. Dva koncerta za 2 violine; koncert za gudaĉki kvartet i orkestar op. 131; 4 koncerta za klarinet; 4 uvertire. — KAMERNA: 36 gudaĉkih kvarteta; 4 dvostruka gudaĉka kvarteta; 7 gudaĉkih kvinteta; gudaĉki sekstet; 5 klavirskih trija; 2 klavirska kvinteta; septet; oktet; nonet; varijacije za razne kamerne ansamble; 14 koncertnih dua za 2 violine; sonata za violinu i klavir op. 16; 3 sonate za violinu i harfu; kraća dela za violinu i klavir. — Sonata za klavir op. 125. — DRAMSKA. Opere: Alruna, die Eulenkonigin, 1808 (neizv.); Der Zzveikampf mit der Geliebten, 1811; Faust, 1816; Zemire und Azor, 1819; Jessonda, 1823; Der Berggeist, 1825; Pietro von Abano, 1827; Der Alchymist, 1830; Die Kreuzfahrer, 1845 i Der Matrose (sa saradnicima), 1839. Singspiel Die Priifung, 1806. — VOKALNA. Oratoriumi: Das jiingste Gericht, 1812; Die letzen Dinge, 1826; Des Heilands letzte Stunden, 1835 i Der Fali Babylons, 1842. Dramatska kantata Das befreite Deutschland; horovi, dueti; solo-pesme (11 sv.). — Misa za sole i dvostruki hor. — Selbstbiographie (2 sv.), 1860—61 (engl. prevod 1865 i 1878; novo izd. 1953). — Violinschule (3 sv.), 1832. LIT.: W. Neumann, Ludwig Spohr, Kassel 1854. —• H. Giehne, Zur Erinnerung an Ludwig Spohr, Karlsruhe 1859. — A. Malibran, Ludwig Spohr, Frankfurt a. M. 1860. —• L. Stierlin, Ludwig Spohr (2 sv.), Ziirich 1862—63. — H. Schletterer, Ludwig Spohr, Leipzig 1881. — L. Nohl, Spohr, Leipzig 1882. — C. Robert, L. Spohr, Berlin 1883. — Ph. Spitta, Jessonda, Zur Musik, Berlin 1892. —■ R. Wassermann, Ludwig Spohr als Opernkomponist (disertacija), Munchen 1909. — H. Glenetvinkel, Spohr als Kammermusikkomponist (di sertacija), Miinchen 1912. — F. Gothel, Das Violinspiel L. Spohrs (disertacija), Berlin 1935. —■ E. v. Salburg, Ludwig Spohr, Leipzig 1936. — E. Schmitz, L. Spohrs erster Opernversuch, AFMF, 1942. — A. Jacobs, Spohr and the Baton, Music and Letters, 1950. —• H. Heussner, Die Sinfonien L. Spohrs (disertacija), Marburg 1956. — H. Becker, Meverbeers Beziehungen zu Ludwig Spohr, MF, 1957. —■ D. Moulton Mayer, The Forgotten Master. The Life and Time of Louis Spohr, London 1959. — F. Gothel, Zur Wiedergabe von Werken L. Spohrs, Das Orchester, 1960. — H. Homburg, L. Spohr und die Bach-Renaissance, Bach-Jahrbuch, 1960. —• R. Lebe, Das Kasseler Hoftheater unter C. Feige und L. Spohr (1814—1848), disertacija, Berlin 1961. — H. Heussner, Der Hofkapellmeister L. Spohr, Festschrift H. Engel, Kassel 1964. — F. Gothel, Louis Spohr, MGG, XII, 1965. — H. Homburg, L. Spohr, Bilder und Dokumente seiner Zeit, Kassel 1968. D. Pl.

SPOMENICI MUZIĈKE UMJETNOSTI, naziv za suvremena izdanja muziĉkih djela iz prošlosti. Prvi pokušaji u toj oblasti susreću se sredinom XVIII st. u Engleskoj, ali se tek sredinom XIX st. javljaju nastojanja, da se u takvim izdanjima vjerodostojnost notnoga teksta ispita i provjeri znanstvenim metodama. Od tog vremena broj izdanja djela starih majstora u zbornicima i antologijama neprekidno se povećava, sluţeći kao primarno vrelo za prouĉavanje stilskih i individualnih obiljeţja pojedinih kompozitora i razdoblja muziĉke povijesti. S. m. u. objavljuju se ili u pojedinaĉnim, jednokratnim publikacijama ili u serijama, kojih izdavanje ĉesto obuhvaća i dulja vremenska razdoblja.

U idućem pregledu dat je popis najznaĉajnijih spor muziĉke umjetnosti, alfabetskim redom zemalja, a u okviru zemlje kronološki. Austrija: Denkmdler der Tonkunst in Osterreich. Raz daktori (92 sv.), Wien 1894—1938 (novo izd. 1959—60). — alter Meister. Razni redaktori (10 sv.), od 1949. Belgija: Tre'sor musical. Collection authentique de r, sacree et profane des anciens maitres belges. Red. J. van Mald (29 sv.), Bruxelles 1865—93 (sadrţava 618 kompozicija). numenta Musicae Belgicae (obj. Vereeniging voor Muziek] edenis te Antwerpen). Red. J. Watelet (do 1963 obj. 9 sv.) chem i Antwerpen od 1932. Ĉehoslovaĉka: Notationis Bohemicae antiquae speciminc J. Hutter (2 sv.), Praha 1931. — Mušica antiqua bohemica V. Helfert i J. Racek, Praha od 1934 (do 1963 obj. 63 s Selectio artis musicae polyphonicae XII—-XVI s. Red. J. Vi Praha 1955. Danska: Dania sonans (3 serije), Kobenhavn od 18' Der Kopenhagener Chansonnier. Red. K. Jeppesen, Kobi i Leipzig 1927. — Monumenta musicae byzantinae. Red. W. Tillvard, E. Wellesz i dr. (do 1962 obj. 16 sv. u 3 serije benhavn; Boston i Roma od 1935. Engleska: Publications of the Musical Antiquarian > (19 sv.; djela W. Byrda, J. Bulla, O. Gibbonsa, J. Dov Th. Morleya i dr.), London 1840—48. — The Old Englis tion. Red. G. Arkwright (25 sv.), London i Oxford 1889— Dufay and His Contemporaries. Red. J. Stainer, Londoj (50 kompozicija, prema rukopisima u oxfordskoj Bodlei; brary). — Early Bodleian Music. Red. J. F. R. Stainer, C. ! i E. W. B. Nicholson (2 sv.), London 1901 (sadrţava crk svjetovne kompozicije iz razdoblja 1185 do 1505, u posjei fordske Bodleian Library). —• Euterpe. Red. Ch. Kennedy (13 sv.), London 1905—12 (madrigali i druga djela XVI i XV —■ The English Madrigalists. Red. E. H. Fellovves (3f London 1913—24. — The English School of Lutenist Song-K Red. E. H. Fellovves (2 serije, svaka 16 sv.), London 19; (novo izd. priredio Th. Dart, od 1959 nadalje). •—■ The C poraries of Purcell (7 sv.), London 1921 (kompozicije za ĉen — Tudor Church Music. Razni redaktori (10 sv. i 1 dodatni) don 1923—-29 i 1948. —• The Old Hali Manuscript. Red. A.' botham, H. B. Collins i Dom A. Hughes (3 sv.), Burnhan —38 (vokalne kompozicije). —■ Mušica Britannica. A n collection of music. Razni redaktori (do 1963 obj. 21 sv.; djela M. Lockea, Th. Arnea, Th. Tomkinsa, J. Dowlan Blowa, J. Dunstablea, J. Bulla, W. Boycea, tzv. »Mulliner, 1 dr.), London od 1951. — Early English Church Music. redaktori (dosad obj. 3 sv.), London od 1963. Francuska: Le Tresor des Pianistes. Collection des c choisies des maitres de tous les pays et de toutes les epoques le XVI" siecle jusqu'a la moitie du XIX'. Redaktori A. i L. F (23 sv.), Pariš 1861—72. — L'Art harmonique au XII" et siecles. Red. E. de Coussemaker, Pariš 1865 (sadrţava 3* ćinom anonimnih stavaka iz kodeksa Montpellier H 191 Chefs-a"oeuvre classiques de l'Opera franfais. Razni rec (38 sv. u 7 serija), Pariš i Leipzig 1877—83 (zastupani i de Beaujoyeulx, R. Cambert, A. Campra, Ch. S. Gatel, P. C A. Destouches, A. Gretry, M. R. Lalande, J. F. Le Sueur Lully, M. Philidor, N. Piccini, J. Ph. Rameau, A. M. G. Sa< A. Salieri). — Pale'ographie Musicale. Les prindpaux mar, de Chant Gregorien, Ambrosien Mozarabe, Gallican, pubt facsimiles phototypiques par les Benedictins de Solesmes. Rec Dom A. Mocquereau i Dom J. Gajard (I serija 17 sv.; II 2 sv.), Solesmes i Tournai 1889—1958 (I serija") i od 19* serija). —■ Le Chansonnier franfais de St. Germain-des-Pres P. Meyer i G. Raynaud, Pariš 1892. — Les Maitres mi de la renaissance franfaise. Red. H. Expert (23 sv.), Pariš —1908 (zastupani su: A. Brumel, G. Costeley, C. Gou P. de La Rue, C. Jannequin, O. di Lasso, C. Le Jeune, J.. duit, J. Mouton i dr.). — Archives des maitres de l'orgue des XVII', XVIII' siecles. Red. F. A. Guilmant i A. Pirro (11 Pariš 1898—1910. — Les Plus anciens monuments de la n frangaise. Red. P. Aubry, Pariš 1905. •—■ Vingt Suites d'or, du XVIIe siecle franfais (1640—jo). Red. J. Ecorcheville ( Pariš i Berlin 1906. — Estampies et danses royales. Les plus c textes de la musique instrumentale 6au moyen-age. Red. P. i Pariš 1907. — Cent motets du XIII siecle. Red. P. Aubry ( Pariš 1908. — Les Maitres franfais du clavecin des XVIIe et X siecles. Red. H. Expert i P. Brunold, Pariš 1913—-22. — 1 ments de la Musique Franfaise au temps de la Renaissance. H. Expert (10 sv.), Pariš 1924—29 (nastavak serije Les Maitr siciens). — Monuments de la musique ancienne, 3 serije, I, Pi

SPOMENICI MUZIĈKE UMJETNOSTI tions de la Societe frartfaise de Musicologie, II Documents inven-taires

et catalogues, III Etudes, razni redaktori, Pariš od 1925 do 1963, 17 sv. (nastavlja se). Les Chansonniers des Troubadours et des Trouveres. Red. J. i L. Beck (2 sv.), Pariz, London i Philadelphia 1927—38. — Trois chansonniers franfais du XV siecle. Red. A. Pirro, G. Thibault i Y. Rokseth, Pariš 1927. — Flori-lege du Concert vocal de la Renaisance. Red. H. Expert (8 sv.), Pariš 1928. — Les grands organistes franfais des XVIIe et XVIIIe siecles. Red. G. Jacob (3 sv.), Pariš oko 1928. — Treize livres de motets parus chez P. Attaingnant en i$34—-35-e Red. A. Smijers (3 sv.), Pariš 1934—38. — Polyphonies du XJII siecle. Le Manuscrit H. 196 de la Faculte de Medecine de Montpellier. Red. Y. Rokseth (4 sv.), Pariš 1936—48. •— Monuments de l'Ars nova. La Musique polyphonique de 1320 a 1400 environ. Red. G. de Van (obj. prvi dio I sveska), Pariš 1938. — Les Maitres franfais de l'orgue au XVII" et XVIII e siecles. Red. F. Raugel (2 zbirke po 50 brojeva), Pariš 1939. — Collection d'oeuvres francaises du temps de Richelieu. Red. F. Raugel (32 broja), Pariš 1947—51. — Monumenta musicae sacrae. Red. Dom R.-J. Hesbert (do 1961 obj. 3 sv.), Rouen od 1952. Italija: Raccolta di mušica sacra, in cui contengonsi i capilavori de' piu celebri compositori italiani. Red. P. Alfieri (7 sv.), Roma 1841—46. —• Biblioteca di rarita musicali. Red. O. Chile-sotti (9 sv.), Milano 1883—1915 (zastupam su: J. B. Besardus, G. Frescobaldi, B. Marcello, O. Vecchi i dr.). —• V Arte Musicale in Italia. Pubblicazione nazionale delle piu importanti opere musicali italiane dal secolo XIV al XVIII. Red. L. Torchi (7 sv.), Milano, Roma i Pariš 1897—1907. —■ Monumenti Vaticani di paleografia musicale latina. Red. H. M. Bannister (2 sv.), Leipzig 1913. — / Classici della mušica italiana. Razni redaktori (36 svešĉića), Milano 1919—21. — Ĉembalisti italiani del settecento. Red. G. Benvenuti, Milano 1926. — Istituzioni e monumenti dell'arte musicale italiana. Razni redaktori (6 sv.), Milano 1931 —39 (nova serija, od 1957 do 1964 obj. 3 sv.) ■—■ Antologia di mušica antica e moderna per pianoforte. Red. G. Tagliapietra (18 sv.), Milano 1931—33. — La Lauda e i primordi della melodia italiana. Red. F. Liuzzi (2 sv.), Roma 1935. •—■ Capolavori poli-fonici del secolo XVI. Red. B. Somma (5 sv.), od 1939. ■—• Musiche vocali e strumentali sacre e profane sec. XVII—XVIII—XIX. Razni redaktori (28 sv.), od 1941. — Pubblicazioni dell'Istituto italiano per la storia della mušica. Razni redaktori: Zbornici i 3 serije »Monumenti«, Roma od 1941. — / Classici musicali italiani. Red. E. Bravi (15 sv.), Milano 1941—43. —■ Italian Ars--nova Music. Red. F. Ghisi. Roma 1946 (obj. kao dodatak ĉasopisa Journal of Renaissance and Baroque Music I, 3). — Monumenta polyphoniae liturgicae Sanctae Ecclesiae Romanae. Red. L. Feininger, Roma od 1947. — Monumenta liturgiae polychoralis Sanctae Ecclesiae Romanae. Red. L. Feininger (2 serije), Roma od 1950. — Maestri bolognesi. Red. G. Vecchi (4 sv.), Bologna od 1953. — Istituta et monumenta (nekoliko serija), Cremona od 1954. — Classici italiani della mušica. Red. A. Bonaccorsi, Roma od 1957 (neobjavljena djela iz XVIII st.). •—■ Documenta liturgiae polychoralis Sanctae Ecclesiae Romanae. Red. L. Feininger, Roma od 1957. — Documenta maiora liturgiae polychoralis Sanctae Ec clesiae Romanae. Red. L. Feininger, Roma od 1958. — Archivium musices metropolitanum mediolanense. Red. L. Migliavacca, A. Ciceri i E. Consonni (do 1964 obj. 12 sv.), Milano od 1958 (du hovna muzika). —■ Monumenti di mušica italiana. Red. O. Mischiati, G. Scarpat i L. F. Tagliavini, Brescia i Kassel 1961 (djela za ĉembalo i orgulje). — Collana di musiche veneziane inedite 0 rare

(do 1964 obj. 6 sv.), Milano od 1962. Madţarska: A XVIII. szdzad magyar dallamai. Red. D. Bartha, Budapest 1935. — Melodiarium Hungariae Medii Aevi. Red. B. Rajeckv, I sv., Budapest 1956. —A XVI. szdzad magyar dallamai. Red. K. Csomasz Toth, Budapest 1958. —• Monumenta Hungaricae Mušica, Budapest i Graz od 1963. Nizozemska: Uitgave van oudere nord-nederlandsche Meesterwerken. Razni redaktori (45 sv.), Utrecht i Amsterdam 1869— 1939- — Van Ockeghem tot Szueelinck. Red. A. Smijers (7 sv.), Amsterdam od 1939. — Monumenta Mušica Neerlandica (do 1963 obj. 7 sv.), Amsterdam od 1959. Njemaĉka: Mušica sacra. Cantiones XVI, XVII saeculorum. Red. F. Commer (28 sv.), Regensburg i Berlin 1839—87. — Collectio operum musicorum Batavorum saeculi XVI. Red. F. Commer (12 sv.), Berlin, Mainz i dr. 1844—58. — Mušica divina. Red. K. Proske i J. Schrems (8 sv.), Regensburg 1853—69. — Kompositionen fiir die Orgel aus dem 16., IJ. und 18. Jahrhundert. Red. F. Commer (6 svešĉića), Leipzig 1866. •—• Denkmdler der Tonkunst. Red. F. Chrvsander (6 sv.), Bergedorf 1869—71 (zastupani su: Palestrina, G. Carissimi, A. Corelli, F. Couperin i F. Urio). — Publikation dlterer praktischer und theoretischer Musikzverke vor-

417

zugszveise des XV. und XVI. Jahrhunderts. Razni redaktori (29 sv -> 33 godišta), Berlin i Leipzig 1873—-1905. — Lautenspieler des XVI. Jahrhunderts (Liutisti del Cinauecento). Red. O. Chile-sotti, Leipzig, 1891 (sadrţava 137 kompozicija za lutnju talijanskih, francuskih, njemaĉkih i nepoznatih autora). •— Denkmdler deutscher Tonkunst. Razni redaktori (65 sv.), Leipzig i Augsburg 1892—1931 (novo izd. 1957^—61). —■ Denkmdler der Tonkunst in Bayern. Posebna serija kolekcije Denkmaler deutscher Tonkunst. Razni redaktori (36 sv.), Leipzig 1900—-31 (novo izd. od 1961). ■— Collegium musicum. Auszvahl dlterer Kammermusik-zverke. Red. H. Riemann, P. Mies i dr. (preko 100 svešĉića), Leipzig od 1903. — Perlen alter Kammermusik deutscher und italie-nischer Meister. Red. A. Schering (3 serije, 24 broja), Leipzig 1904—14. — Hebrdisch-Orientalischer Melodienschatz. Red. A. Z. Idelsohn (10 sv.), Leipzig 1914—32. •—■ Rondeaux, Virelais und Balladen aus dem Ende des 12., dem 13. und dem ersten Drittel des 14. Jahrhunderts. Red. F. Gennrich (2 sv.), Dresden i Got-tingen 1921— 27. — Organum. Ausgezvdhlte dltere vokale und instrumentale Meisterzoerke. Redaktori M. Seiffert i H. Albrecht (preko 120 svešĉića), Lippstadt od 1923. —• Publikationen dlterer Musik (izd. Deutsche Musikgesellschaft; 11 godišta), Leipzig 1926—40 (zastupani: G. de Machaut, J. Ockeghem, L. Milan, L. Marenzio, A. Willaert i dr.). — Das Chorzverk. Red. F. Blume (76 svešĉića), Wolfenbiittel od 1929 (zborne kompozicije XV —XVII st.). ■— Alte Meister des Orgelspiels. Red. K. Straube (2 sv.), Leipzig 1929. — Klaviermusik des 17. u 18. Jahrhunderts. Red. K. Herrmann (3 sv.), Leipzig i Ziirich 1933. — Antiqua. Eine Sammlung. alter Musik (oko 85 instrumentalnih kompozicija XIII—XVIII st.), Mainz od 1933. — Das Erbe deutscher Musik. Razni redaktori (40 sv.), Hannover, Leipzig i dr. od 1935 (ova je kolekcija nastavak serije Denkmaler deutscher Tonkunst; podijeljena je na 10 odsjeka, prema vrsti i karakteru kompozicija. Novo izd. od 1953). —• Meister des Cembalos. Red. H. Schultz (3 sv.), 1937—38. •— Hortus musicus. Haus- und Kammermusik vom Mittelalter bis zur Klassik. Razni redaktori (oko 150 svešĉića), Kassel i Basel od 1948. — Mušica divina. Kirchenmusikalische Werke fiir Praxis und Forschung. Red. B. Stablein (14 svešĉića), Regensburg od 1950. — Das Musikzverk. Eine Beispielsammlung zur Musikgeschichte. Razni redaktori (17 sv., predv. 32 sv.), Koln od 1951. — Denkmaler Rheinischer Musik. Razni redaktori (do 1964 obj. 11 sv.), Koln od 1951. —■ Mušica reservata. Meisterzoerke der Musik des 16. und 17. Jahrhunderts. Red. J. Muller--Blattau, od 1952. —■ Mitteldeutsches Musikarchiv. Red. L. Hoff-mann-Erbrecht (2 serije, do 1957 obj. 7 sv. I serije i 2 sv. II serije), Leipzig od 1954. — Musikalische Denkmdler. Razni redaktori (do 1961 obj. 5 sv.), Mainz od 1955. —• Monumenta mono-dica medii aevi. Red. B. Stablein, Kassel od 1956. — Denkmdler norddeutscher Musik, Kassel od 1965. Poljska: Monumenta Musicae Sacrae in Polonia. Oeuvres choisies des meilleurs compositeurs de musique religieuse classique en Pologne. Red. J. Surzvnski (4 sv.), Poznari 1885— oko 1900 (zastupani su: N. Zielenski, W. Szamotulski, Martin Leopolita i dr.). — Wydawrictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. Red A. Chvbinski (19 sv.), Warszawa 1928—48. — Antiauitates musicae in Polonia, Warszawa od 1963. Portugal: Portugaliae Mušica. Razni redaktori (do 1965 obj. 9 sv.), Lisboa od 1959. Rusija i SSSR: Monuments de la Notation Ekphonetiaue et Hagiopolite de l'Eglise grecque. Expose documentaire des manuscrits de Jerusalem, du Sinai et de I' Athos conserves d la bibliotheque imperiale de St. Petersbourg. Red. J. B. Thibaut, St. Petersbourg

1913. — HcmopUH pyccKOU My3bmu e Homubix o6pa3U2x (3 sv.)> MocKBa i JleHHHrpaA 1940—52. — PyccKan ifioprnenbHHuan My3bixa (2 sv.), MocKBa 1954—56. — My3UKanbHoe uacAedcmeo,

MocKBa od 1962. SAD: Smith College Music Archives. Razni redaktori (do 1959 obj. 14 sv.), Northampton (Mass.) od 1935. ■— Fourteenth-Century Italian Cacce. Red. W. Th. Marrocco, Cambridge (Mass.) 1942. — Harmonice musices Odhecaton A. Red. H. M. Hewitt, Cambridge (Mass.) 1942 (II izd. 1946). — Corpus Mensurabilis Musicae. Red. A. Carapetvan (do 1964 obj. 71 sv.), Roma i Antwerpen od 1947 (izd. American Institute of Musicologv u Rimu, donosi sveukupna djela G. Dufavja, G. de Machaulta, A. Willaerta, Clemensa non Pape, A. Brumela, F. Gafforija, C. de Rorea, J. Tinctorisa i drugih autora kasnog srednjeg vijeka i renesanse). —• The French Secular Music of the Late Fourteenth Century. Red. W. Apel, Cambridge (Mass.) 1950. — The Wellesley Edition. Red. J. La Rue (do 1964 obj. 6 sv.), Wellesley od 1950. — Collegium musicum. Red. L. Schrade (do 1964 obj. 5 sv.), New Haven od 1955. — Polyphonic Music of the Fourteenth Century. Red. L. Schrade (4 sv.), Monaco 1956—58. — Publications of

418

SPOMENICI MUZIĈKE UMJETNOSTI — SPOREDNA TEMA

Mediaeval Musical Manuscripts. Razni redaktori (do 1960 obj. 7 sv.)> Brooklvn (N. Y.) od 1957. — Monuments of Renaissance Music. Red. E. E. Lowinsky, Chicago 1964. — Corpus of Early Keyboard Music. Red. W. Apel (do 1964 obj. 6 sv.), Dallas (Tex.) od 1963. — Recent Researches in the Music of the Renaissance, New Haven 1964. ■—■ Recent Researches in the Music of the Baroque Era, New Haven 1964. •—■ Monuments of Music and Music Literature in Facsimile (2 serije; do 1965 obj. ukupno 3 sv.), New York od 1965. Španjolska: Lira sacro-hispana. Gran collecion de obras de mušica religiosa, compuesta por los mas acreditados maestros Espanoles, tanto antiguos como modernos. Red. H. Eslava (10 sv.), Madrid 1869. — Hispaniae Schola Mušica Sacra. Opera varia saeculi XV, XVI, XVII et XVIII. Red. F. Pedrell (8 sv.), Barcelona i Leipzig 1894—98 (zastupani su: F. Guerrero, Ch. Morales, J. G. Perez, T. L. de Victoria i dr.). — Teatro lirico espanol anterior al siglo XIX. Red. F. Pedrell (5 sv.), Madrid 1897—98. — Les Luthistes espagnols du XVI" siecle. Red. G. Morphv (2 sv.), Leipzig 1902. — Antologia de Organistas cldsicos espanoles (siglos XVI, XVII y XVIII). Red. F. Pedrell (2 sv.), Barcelona 1908. — Publicacions del Departement de Mušica de la Biblioteca

de Catalunya. Razni redaktori (do 1964 obj. 19 sv.), Barcelona od 1921. — Mestres de l'Escolania de Montserrat. Obres musicals dels monjos del Monestir de Montserrat 1500—1800. Red. D. Pujol (5 sv. u 2 serije), Montserrat 1930—36 i 1965. — Monumentos de la Mušica Espanola. Razni redaktori (do 1962 obj. 21 sv.), Madrid i Barcelona od 1941. Švedska: Aldre svensk musik (9 sv.), Stockholm 1935—45. — Monumenta musicae svecicae (do 1962 obj. 3 sv.), Stockholm od 1958. Švicarska: Musikalische Werke schzveizerischer Komponisten des XVI, XVII und XVIII Jahrhunderts. Razni redaktori (3 sv.), Geneve 1927—34. — Schzveizer Sing- und Spielmusik. Red. A. Stern i W. Schuh (14 sv.), Zurich 1928—33. •—• Schtveizerische Musikdenkmdler (do 1962 obj. 4 sv.), Basel od 1955. LIT*.: R. Fitner, Verzeichnis neuer Ausgaben alter Musikwerke aus der friihesten Zeit bis zum Jahre 1800, MFM, 1870—71. — F. Pazdirek, Universalhandbuch der Musikliteratur aller Zeiten und Volker, Wien 1904 —10. — W. Lott, Verzeichnis der Neudriicke alter Musik (7 sv.), Leipzig 1937 —42. — H. J. Moser, Das musikalische Denkmalerwesen in Deutschland, Kassel 1952. — W. Schmieder, Denkmaler der Tonkunst, MGG, III, 1954.

JUGOSLAVIJA. Hrvatska: Spomenici muziĉke prošlosti (Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti), Zagreb od 1954 (I knj. sadrţava zbirku moteta Parnassia militia V. Jelića, u obradbi i s uvodom A. Vidakovića). — Spomenici hrvatske glazbene prošlosti). Red. L. Ţupanović (obj. 7 sv.: I, Hrvatski skladatelji iz XVI st.; II, Iz renesanse u barok; III, Andrija Motovunjanin; IV, Varaţdinski skladateljski krug s kraja XVIII st.; V, iz ostavštine A. Vidakovića — Vinko Jelić, 18 moteta; VI i VII, A. Ivanĉić, Simfonije I—XI), Zagreb 1970—76. Slovenija: Slovensko glasbeno izroĉilo (izdaje Društvo slovenskih skladateljev, obj. slovensku glazbu od konca VIII st. nadalje). — Skladatelji Gallus-Plautzius-Dolar in njihovo delo (red. D. Cvetko), 1963; Gallus, Harmoniae morales (red. D. Cvetko i L. Zepiĉ), 1966 i Gallus, Moralia (red. D. Cvetko), 1968 (sva tri izdanja Slovenske Matice, Ljubljana). — Spomeniki slovenske glasbe (izdanje Slovenske akademije znanosti, u pripremi). Srbija: Srbljak (4 knj.), I—III (srednjovjekovni tekstovi na crkvenoslovenskom i u savremenom prevodu) i IV (reproduk cije neumskih rukopisa iz Hilandara i njihova transkripcija u savremenoj notaciji), Beograd 1970. — Karlovaĉko pojanje. Stavio u note B. Cvejić: a) Srbljak, Beograd 1970; b) Pentikostar i c) Triod priredio D. Stefanović, Beograd 1973. — Stara srpska mu zika (Old Serbian Music). Red. D. Stefanović (crkvene pesme iz XV v. — na srpskohrvatskom i engleskom jeziku), Beograd 1973 i 1975R. SPONDEJ (grĉ. GKOVS ZZ OZ, lat. spondaeus), u antiĉkoj poetskoj metrici stopa od dva duga sloga (—■ —). Analogno tome u muzici, ritmiĉki obrazac od dvije duge notne vrijednosti (npr. kod B. Bartoka su ĉesti završeci fraza ritmiĉkom figurom I J J I i si.). SPONTINI, Gaspare Luigi Pacifico, talijanski kompozitor (Maiolati kraj Ancone, danas Maiolati Spontini, 14. XI 1774 — 24. I 1851). Muziĉki studij zapoĉeo u Jesiju a nastavio na Conservatorio della Pietd u Napulju; uĉitelj pjevanja bio mu je G. Tritto, a kompozicije N. Sala; kasnije je uĉio i kod N. Piccinija. God. 1800 otišao je u Palermo gdje je za napuljski dvor, koji se tu sklonio pred francuskom invazijom, komponirao ĉetiri opere. Uskoro je, meĊutim, napustio Palermo te je preko Rima (1801), Venecije (1802) i Napulja došao 1803 u Pariz. Tu je napisao operu La Veslale na kojoj je radio pune tri godine. Postavši u meĊu-

vremenu compositeur pa carice Jozefine, on je t lom, izvedenim 1807, I trijumfalni uspjeh i naša jednom u središtu paţn jednost novoga djela p je i velika nagrada za koja se po Napoleono redbi dodjeljivala svaki godina. I iduća Spon opera, Fernand Cortez primljena je s jednaki: ševljenjem. God. 181c postao direktor Talijans re (Theatre de l'Impei Na tom je poloţaju ost; do 1812, a i8i4imenov; Louis XVIII dvorskim zitorom. Novo razdoblje u S] jevu G. L. P. SPONTINI ţivotu zapoĉinje 182 prihvaća poziv pruskog kralja Friedricha Wilhelma III laţi u Berlin kao dvorski kompozitor i glavni muziĉki c opere. Uţivajući kraljevu zaštitu, S. je u Berlinu obilno tavao svoju neograniĉenu vlast, osobito u oĉitovanju svoji cionarnih politiĉkih osjećaja. Spontinijev egoizam, tiraniji upotreba poloţaja bili su takvi da je 1841, na jednoj pi Mozartova Don Giovannija, publika otvoreno ustala proth pa je S. morao da napusti dirigentski pult. Dvije godine (1843) on se i potpuno povukao. Nakon toga ţivio je djek Parizu, a onda se, star i nemoćan, vratio 1850 u rodni A gdje je iduće godine umro. Svojim najzrelijim ostvarenjima, operama La Vestah nand Cortez, a donekle i operom Olympie (1819), S. je p temelje razvoju tzv. francuske velike opere. Iako su r prizori, površna dekorativnost i istaknuta patetika imali š istaknuti Napoleonove zasluge i proslaviti njegove pobjed matska izraţajnost, sugestivna muziĉka deklamacija, i 1 instrumentacija mnogih stranica odaju umjetnika bogate in koji je znao reljefno ocrtati pojedine likove i radnju zaodji odgovarajuće muziĉko ruho. Za djelovanja u Berlinu ista ne samo kao stvaralac, već i kao operni i koncertni dirigeni DJELA. DRAMSKA. Opere: / Puntigli delh donne, 1796; Adelin ossia UAmor segreto, 1797; L'Eroistno ridicolo, 1798 (II verzija La Fintc 1799); L'Isola disabitata, 1798; Chi piit guarda meno vede, 1798; Teše sciuto, 1798; La Fuga in maschera, 1800; / Quadri parlanii, 1800; delusi, 1800; Sofronio ed Olindo, 1800; // Finto pittore, 1800; Gli Amc mento, 1801; Le Metamorfosi di Pasquale, 1802; La Petite tnaison, 1804 1804; Julie, ou Le Pot de fleurs, 1805; Tout le mond a tort, 1806; La 1807; Fernand Cortez, ou La Conquete du Mexique, 1809; Pelage, ou L la paix, 1814; Les Dieux rivaux, ou Les Fetes de Cythere, 1816; Olymp Lalla Rook, 1821; Nurmahal, oder Das Rosenfest von Kaschinir, 1822; 1825; Agnes von Hohenstaufen, 1829 i Das verlorene Paradies (nedi Baletna muzika za Salierijeve Les Danaides, 1817. — VOKALNA: L'Eccelsa gara, 1806 i Gott segne den Konig, 1829. Solo-pjesme: 5 douces, melancoliques et douloureuses; Die Cimbern i dr. — Spontinije> objavili su G. Radiciotti i E. PfeirTer u Note d'archivio, 1932. LIT.: C. Robert, G. L. P. Spontini, Berlin 1883. — Ph. Spitta, in Berlin, Zur Musik, 1892. — W. Altmann, Spontini an der Berlim SBIMG, 1903. — E. Prout, Spontini's L? Vestale, Monthlv Musical 1905. — R. IVagner, Erinnerungen an Spontini, Gesammelte Schrifei A. Pougin, Les dernieres annees de Spontini, RMI, 1822. — G. 1 Gasparo Spontini, Recanati 1924. — G. Radiciotti, Spontini a Berlino, 1925. — Ch. Bouvet, Spontini, Pariš 1930. — K. Schubert, Spontin nische Schule, Strasbourg 1932. — G. Abraham, The Best of Spontin and Letters, 1942. — A. Ghislanzoni, G. Spontini, Roma 1951. — P. Fr G. Spontini, Bologna 1954. — Atti del primo congresso internazionale Spontianiani... 1951, Fabriano 1954. — F. Schlitzer, Frammenti biog G. Spontini, Siena 1955. — A. Belardinelli (red.), Documenti spontiniat (2 sv.), Firenze 1955. — H. Engel, Wagner und Spontini, AFMW, ] F. Schlitzer, Circostanze della vita di Gaspare Spontini, Siena 1958 Ghislanzoni, Un'opera di Spontini rintraciata: Gli Elisi delusi, Music 1959- — M. Steinberg, Spontini's Later Operas (disertacija), Princeton : W. Pfannkuch, Gaspare Luigi Pacifico Spontini, MGG, XII, 1965. — Libby, Gaspare Spontini and His French and German Operas (diše Princeton Universitv 1969. K.

SPOREDNA TEMA (druga tema), u klasiĉnom sor obliku, tema koja nastupa u ekspoziciji nakon prve ili teme, obiĉno kao njezin kontrast. S pomoću sporedne tei tvaruje se tematski dualizam, karakteristiĉan za sonatnu Kada je stavak, odnosno glavna tema, u tonalitetu dura, redovito u tonalitetu dominante, a kod stavaka u molu ki u paralelnom duru ili, rjeĊe, u dominanti mola. Kod sta' duru s. t. se katkad, umjesto u tonalitetu dominante, pojav paralelnom molu ili u tonalitetu gornje medijante. Kontr medu glavne i sporedne teme nije izraţen samo u tonalnoj nego i u muziĉko-sadrţajnoj ^diferencijaciji: ako je prva ter rojskog obiljeţja s jaĉe istaknutim ritmiĉkim elementom, di liriĉna i izrazitije melodiĉna. U sonatnom stavku klasike s nerijetko sloţena od više odsjeka, kao i glavna tema, pa se

SPOREDNA TEMA — SQUARCIALUPI 0 grupi druge teme. Glavnu i sporednu temu povezuje prijelaz ili most u kojemu se obiĉno provodi modulacija u tonalitet spo redne teme. Suprotnost se izmeĊu prve i druge teme iskorišćuje 1 motiviĉki razraĊuje u provedbi, a u reprizi se tonalna opreĉnost napušta pa i s. t. nastupa u glavnom tonalitetu. U teţnji za jaĉom organskom povezanošću muziĉke grade ponekad se s. t. razvija iz glavne teme; to se susreće već u pojedinim sonatnim stavcima L. van Beethovena (I klavirska sonata u f-molu op. 2), a još više kod romantiĉara C. Francka, F. Liszta i drugih (-> ekspozicija, ~> sonatni oblik). J. Ać. SPOREDNE NOTE (njem. Nebennoten ili Nebentone), ukrasni tonovi smješteni za malu ili veliku sekundu više ili niţe od ukrašenog xtzv. glavnog tona. U primjeru oznaĉene su takve note znakom {-^Mordent, -^Izmjeniĉna nota):

SPOREDNI SEPTAKORDI (njem. Nebenseptimenakkorde ili Nebenseptakkorde). U klasiĉnom harmonijskom sistemu, zasnovanom na tonalitetu dura i mola i na tri harmonijske funkcije, tj. na toniĉkoj, subdominantnoj i dominantnoj, smatraju se svi septakordi, osim dominantnoga, sporednim septakordima. S. s. nalaze se, prema tome, na I, II, III, IV, VI i VII stupnju dura i mola. Nijedan od njih ne predstavlja bilo koju od tri funkcije na tako izrazit i nedvojben naĉin, kao što dominantni septakord predstavlja dominantnu funkciju (-> Harmonijske funkcije, -> Glavni i sporedni trozvuci, -> Ljestvica, -> Septakord). N. DĆ. SPOREDNI STUPNJEVI -> Harmonijske funkcije SPOREDNI TROZVUCI -> Glavni i sporedni trozvuci SPORER (Sporrer, Spohrer), Thomas, njemaĉki kompozitor (Freiburg i. B., oko 1490 — ?, 1534). Ţivio u Freiburgu i. B. (1506 upisan na Univerzitetu), Lindauu i Strasbourgu. Saĉuvano je samo osam njegovih svjetovnih višeglasnih pjesama (obj. posth. u skupnim zbirkama 1535, 1536 i 1542), koje idu u najizvornija i najvrednija djela s tog podruĉja, i jedan motet (rkp.).

kopisa. Bavio se uz to poviješću muziĉke tipografije i istraţivanjem starije talijanske muzike; bio je muziĉki kritiĉar u listovima Deutsche Tageszeitung (od 1895) i Frankfurter Zeitung (od 1922). Od 1912 izdavao je, zajedno sa M. Schneiderom i W. WolfTheimom, Miscellanea Musicae Bio-Bibtiographica. DJELA. SPISI: Das altprovenzalische Klagelied (disertacija), 1895; Zur Musiktypographie in der Incunabelzeit, Beitrage zur Bucherkunde, 1903; Die musikajischen Dlockdrucke des 15. und 16. Jahrhunderts, Kongresni izvještaj, Basel 1907; Zu Leonardo Giustiniani und den Giustinianen, SBIMG, 1909—TO; Vilota und Nio, Spomenica L. v. Liliencronu, 1910; Das Partiturautograph von G. Scarlattis verschollener Clernenza di Tito, 1913; Sizilianische Volksmusik in Settecento-Uberlieferung, Spomenica H. Kretzschmaru, 1918; Neue Materialka sur italienischen Operngeschichte des 18. Jahrhunderts, Spomenica A. v. Harnacku, 1921; Wissenschaftliche und produktive Musikbibliographie, 1925; Aufgaben der Gesellschaft fitr zoissenschaftliche Musikbibliographie, 1927; Beethoven und die Musikkritik, 1927; ĉlanci u ĉasopisima RM (1921—24) i Melos (od 1928). — IZDANJA: Alte italienische Canzonetten zur Guitarre . . . , 1913; Canzonette da balletto (sa E. Buhleom), 1916. LIT.: K.-H. Kohler, Hermann Springer, MGG, XII, 1965.

SPRINGER, Max, njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Schwendi, Wiirttemberg, 19. XII 1877 — Beĉ, 20. I 1954) Muziku uĉio u Pragu; orguljaš i zborovoĊa samostana sv. Emaus t kraj Praga, od 1910 predavao gregorijanski koral, kontrapunkt, kompoziciju i orgulje u Klosterneuburgu, u Odjelu za crkvenu muziku Beĉke muziĉke akademije, kojoj je 1927—30 bio i direktor. Plodan kompozitor svjetovne i crkvene muzike, u kojoj udruţuje utjecaje romantiĉara s principima cecilijanskog pokreta. DJELA. ORKESTRALNA: 4 simfonije; koncert za violinu i orgulje; uvertira; varijacije na puĉku pjesmu. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta; gudaĉki kvintet; klavirski trio; klavirski kvintet; TO varijacija za klavirski kvintet; koncert za violinu i orgulje. — Kompozicije za klavir. — ZA ORGULJE: koralna sonata; 3 sonate; 6 fugheta na temu B-A-C-H; preludiji; fantazije. ■— DRAMSKA. Opere: Esther; Judith i Eugenia. — VOKALNA: zborovi; balade za glas i klavir ; oko 70 solo-pjesama. — CRKVENA : 8 misa; Te Deum; 2 psalma. — SPISI: Die Kunst der Choralbegleitung, 1907 (engl. 1908); Der liturgische Choralgesang im Hochamt und Vesper, dessen Hartnonisierung und Erkldrung, 1907; Orgelbegleitung zum Kyriale Vaticanum, 1907; Choralsolfeggien; 1908; Kontrapunkt, 1936. — Ĉlanci u Mušica Divina. —• Izdao u modernoj notaciji Kyriale Vaticanutn, 1907 i Graduale Romanum, 1930; redigirao XIV izd. djela Orgelschule J. Schildknechta, 1919. LIT.: E. Romanovsky, Max Springer, MGG, XII, 1965.

SQUARCIALUPI, Antonio, talijanski orguljaš (Firenca, 27: III 1416 —■ pokopan 6. VII 1480). Od 1436 orguljaš katedrale u

NOVA IZD.: sve saĉuvane kompozicije obj. H. J. Moser (1929); po 1 pjesmu obj. su R. Eitner (MFM, 1894), H. J. Moser (faksimil djela Gassenhazverlin und Reutterliedlin Ch. Egewolffa, 1527) i F. Jode (Chorbuch, 1931). LIT.: H. J. Moser, Die erhaltenen Tonwerke des Alt-Strassburger Meisters Th. Sporer, Kassel 1929. — W. Gurlitl, J. Kotter und sein Freiburger Tabulaturbuch vom 1513, Elsass -Lothringisches Jahrbuch, Frankfurt a. M. 1941. — H. Ch. Miiller, Thomas Sporer, MGG, XII, 1965.

SPRECHGESANG (njem. govorno pjevanje), poseban naĉin vokalne deklamacije koja sjedinjuje elemente govora i pjevanja. Upotrebljavaju ga A. Schonberg, A. Berg i drugi, a sam naziv uveo je A. Schonberg u svom melodramskom ciklusu Pierrot lunaire (1912) gdje takav naĉin govornog pjevanja biljeţi posebnim znakom na notama $ i u predgovoru daje upute za njegovo izvoĊenje. S. se izvodi uz dosljedno poštivanje muziĉkog ritma, ali se tonovi ne izdrţavaju kao pri pjevanju, nego se njihovo trajanje prilagoĊuje trajanju govornih slogova. Toĉno odreĊena visina tona treba se shvatiti kao intonativno uporište: glas samo naznaĉuje visinu tona, ali se odmah zatim diţe ili spušta, prije nego je trajanje note izdrţano, da bi slijedio fleksije govora. U kasnijim djelima (A Survivor from Warsaw, 1947) Schonberg se ograniĉio samo na oznaĉivanje pribliţnih tonskih pomaka i uporišta. A. Berg je kao S. upotrijebio u operama Wozzeck i Lulu dvije varijante govornog pjevanja: jedna je bliţa ĉistoj deklamaciji, ali s toĉno odreĊenom ritmikom i naznaĉenom visinom tonova, koja je kao kod Schonberga obiljeţena znakom «f, dok se druga pribliţava više pjevanju i naznaĉena je znakom £. Prije Schonberga i Berga sliĉan je naĉin govornog pjevanja upotrijebio E. Humperdinck u melodrami Die Konigskinder (1897) gdje je uz ritam fiksirao i tonsku visinu deklamacije. Neki kompozitori drugih naroda pokušali su S. definirati na vlastitim jezicima. Tako M. Gnjesin naziva takav naĉin muziĉkim ĉitanjem, a McEwen piše u tehnici govornog pjevanja niz kompozicija pod naslovom Poems for Inflected Speech (1943). U novije se doba tehnika govornog pjevanja primjenjuje i na zbor, u obliku tzv. govornog zbora, npr. kod N. Vogela (Thyl Claes, 1942), L. Nona (La Victoire de Guernica, 1954) i dr. LIT.: W'. Heinitz, Die Sprechtonbewegungen in Arnold Scho nbergs •Pierrot lunaire«, Vox, 1925. — G. Schuhmacher, Gesungenes und gesprochenes Wort in den Werken W. Vogels, AFMW, 1967. I. Ać.

SPRINGER, Hermann, njemaĉki muzikolog (Dobeln, 9. V 1872 — Landsberg, poĉetkom 1945). Studirao romanistiku i povijest muzike na univerzitetima u Leipzigu i Berlinu (doktorirao 1894). Vrijeme do 1899 proveo na studijskim putovanjima u Parizu, Londonu, u Švicarskoj i juţnoj Francuskoj, zatim je do 1927 bio bibliotekar u Muziĉkom odjelu Drţavne biblioteke u Berlinu. Tu je uredio alfabetski katalog i obradio veliki broj ru-

419

Stranica iz zbirke Codex Squarcialupi

420

SQUARCIALUPI — SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA

Firenci; zbog svog osobitog umijeća nazvan Antonio degli organi. Pod nazivom Codex Squarcialupi ĉuva se u firentinskoj Biblioteca Medicea Laurenziana bogata, raskošno iluminirana zbirka talijanskih kompozicija XIV st. koju je S. posjedovao i, vjerojatno, sam prepisivao. Taj rukopis sa 354 svjetovnih talijanskih kompozicija jedan je od najvaţnijih izvora za prouĉavanje muzike talijanske Ars novae (novo izd. priredio J. Wolf, posth. 1955). LIT : E. Sanesi, Maestii d'organo in S. Maria del Fiore, Note d'archivo, 1937- — B. Becherini, Un Canto in panca fiorentino: Antonio di Guido, RMI, 1948. — L. Parigi, L'Amico organista: Antonio Squarcialupi, Firenze 1954. —• K. Fischer, Zu J. Wolfs Obertragung des Squarcialupi-CoĊex, MF, 1956. — B. Becherini, Communications sur Antonio Squarcialupi, Kongresni izvještaj, Koln 1950. — Ista, Antonio Squarcialupi e il Codice Mediceo -Palatino 87, L' Ars nova italiana del Trecento, 1962. — K. v. Fischer, Antonio Squarcialupi, MGG, XII, 1965. — Isti, Squarcialupi-CoĊex, ibid. — F. A. D'Accone, Antonio Squarcialupi alla luĉe di documenti inediti, Chigiana, 1966.

SQUARE PIANO (engl.; franc. piano carre, njem. Tafelklavier, tal. pianoforte a tavolo), klavir s vodoravnim pravokutnim korpusom nalik na korpus klavikorda; ţice su napete u smjeru lijevo-desno, tj. okomito prema tipkama. U XVIII st. takvi su kla viri ĉesto i nastajali od klavikorda, u koje se ugraĊivala (klavirska) mehanika s ĉekićima. Instrument se poĉeo upotrebljavati sredi nom XVIII st. (najstariji saĉuvani primjerak sagradio je, 1742, J. Socher). Klaviri toga tipa proizvodili su se mnogo do oko 1800. Bili su osobito rašireni u Engleskoj (jedan od najpoznatijih tvorniĉara bio je J. Zumpe) i takoĊer u SAD, gdje su se gradili još 1880 i bili veoma popularni sve do oko 1900. Instrument je isprva imao njeţan zvuk koji je podsjećao na klavikord. Poslije 1825 poĉeo se ugraĊivati okvir od lijevanog ţeljeza; time je s. p. dobio krupniji oblik i ton, a da nije dostigao zvukovnu ljepotu klavira u obliku krila (-* Klavir). B. Ać. SQUIRE, William Barclay, engleski muzikolog (London, 16. X 1855 — 13. I 1927). Studirao pravo u Frankfurtu na Majni i Cambridgeu. God. 1885—1920 bibliotekar u odjelu za štampane muzikalije londonskog British Museuma, od 1911 upravlja i privatnom kraljevskom muziĉkom bibliotekom. Vrijedan je njegov rad na muzikološkom podruĉju, a bavio se i publicistikom. Pisao je zapaţene priloge u ĉasopisima (The Musical Antiquary, Bibliographia), izvrsne muziĉke kritike u novinama (Saturday Rezvievi 1890—94, The Globe 1894-1901, The Pilot 1900—04) i ĉlanke u struĉnim enciklopedijama. Osobito su vrijedni njegovi iscrpni i pouzdani katalozi biblioteka koie je vodio. DJELA. KATALOZI: Catalogue of Accessions to the Old Printed Music in the British. Museutn since 1886, 1899; Musik-Katalog der Bibliolhek der Westminster-Abtei in London, MFM, 1903; Catalogue of Printed Music in the Library of the Royal College of Music, 1909; Catalogue of Printed Music published bettoeen 1487 and 1800, now in the British Museum (2 sv. ), 1912; Catalogue of the King's Music Library (I sv. Handelovi rkp., II sv. razliĉni rkp., u suradnji sa H. Andrews i III sv. štampane muzikalije i muziĉka literatura), 1927 —-29; Catalogue of the Manmcripts in the Library of the Royal College of Music (posth.), 1931 — SPISI: Notes on an Undescribed Collection of English 15-th Century Music, SBIMG, 1900—01; The Libretto of the Future, 1901; Purcell's Dramatic Music, SBIMG, 1904; Purcell as Theorist, ibid , 1905; An Index of Tunes in the Ballad-Operas, Musical Antiquary, 1910; Publisher's Numbers, SBIMG, 1914; The Music of Shadzoell's »Tempest«, MQ, 1921 i dr. (sabrani ĉlanci obj. u 6 sv.). —• IZDANJA: Fitzviilliam Virginal Book (2 sv.; sa J. A. Fuller-Maitlandom), 1894— 99 (ameriĉki otisak 1954 i 1963); kompozicije za ĉembalo H. Purcella; mise W. Byrda; Stabat Mater Palestrine; izbor madrigala i moteta (više od 100) autora XVI i XVII st., 1895—1913. LIT.: A. H. King, William Barclay Squire, MGG, XII, 1965. SRBULJ,

Jovan, dirigent i kompozitor (Panĉevo, 28. III 1893 — Beograd, 4. XI 1966). Muziku studirao u Beogradu kod S. Mokranjca i u Srpskoj muziĉkoj školi kod S. Biniĉkog, zatim u Beĉu kod R. Fuchsa i na Konzervatorijumu u Pragu kod J. B. Foerstera i J. Kfiĉke. God. 1922—40 dirigent u Narodnom pozorištu u Beogradu, 1930—41 upravnik Beogradske operete. Dirigovao i horovima Zora u Beĉu, Jadran u Pragu, te Obilić (1922—24), Srpsko jevrejsko pevaĉko društvo (1928—35) i Radoje Dakić (1944 — 50) u Beogradu. Kao kompozitor najviše je negovao solo--pesme i horove; njegova dela odišu romantizmom; u njima je jasan prizvuk narodnog jezika.

SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA Crkveni pjevaĉi. Reljef iz slonove kosti, IX—X st.

3

usavršavao se 1955—57 na ljetnim teĉajevima Muziĉke ■ demije Chigiana u Sieni (V. Trazzi, A. F. Lavagnino), u Rimu (B. Porrena), 1961 —62 u Londonu (P. R. Fr i 1963 u Parizu. Od 1963 u Ljubljani predavao muziĉko-teoi discipline na Pedagoškoj akademiji, od 1970 profesor je na demiji za glasbo. Istaknuti predstavnik suvremeno orijenti stvaralaca mlade slovenske kompozitorske generacije. Njege muziĉki govor kreće izmeĊu serijelnosti i atonalnosti, a umjei mu je izraz ekspresionistiĉan. Srebotnjakove kompozicije : priznanja u domovini i inozemstvu zbog izrazite izvornosti: DJELA (izbor). ORKESTRALNA: Glasba za godala, 1958; Sinj in due tempi, 1958; Monologi za flautu, obou, timpane i gudaĉki orkestar, Kraška suita, 1964; Antifona, 1964; Concerto za harfu i orkestar, 1972. — MORNA: Micro-Songs za glas i 13 instrumenata, 1971; sonatina za vii klavir, 1971; Second Sonatina za violinu i klavir, 1972; Dnevnik za violint lonĉelo i klavir, 1973. — KLAVIRSKA: Invenzione variata, 1961; Makc plesi, 1974. —• Filmska i scenska muzika. —• VOKALNA. Kantate: Ekstazi za mješoviti zbor, bariton i orkestar, 1965; Reauiem za talca za mješovit: harfu i udaraljke, 1963; A Village Orpheus za mješoviti zbor i instrumi ansambl, 1974. Mješoviti zborovi: Kraška vas, 1961; Sechs mazedonische und Liebeslieder, 1965; Tzvo Macedonian Folk-Songs, 1966; Six Folkfrom Yugoslavia, 1971. Solo-pjesme: Pisma za glas i harfu, 1957; Mati 1 i gudaĉke instrumente. J. Gc. i D. <

SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA. Muziĉk,a znanost XI poznavala je od muzike srednjega vijeka uglavnom teoretska 1 jer je samo s tog podruĉja, zaslugom M. Gerberta (1784) i E.-H. de Coussemakera (1864—76), bio objavljen opseţan terijal. Upoznavanje same muzike zaĉelo se tek oko 1900 ĉemu je pionirsku ulogu odigralo ţivotno djelo F. Ludwiga je 1924 dao prvi vrijedan cjelokupni pregled srednjovjekovne DELA: simfonijska poema Koszike (u djelu G. Adler, Handbuch der Musikgeschichte), oh maj. ■— Sonata za violinu i klavir; roje kompozicije G. de Machaulta i sudjelovao 1922 u prvoj mansa za violinu i klavir. — Scenska muzika za drame Dva narednika; Ša tematskoj javnoj izvedbi srednjovjekovne muzike u Karlsri ran; Julije Cezar; Antigona; Muziĉki Otada su se brojni muzikolozi bavili istraţivanjem i izdava paj'aci.— VOKALNA: mešoviti hosrednjovjekovnih izvora; osobito mnogostranim pokazao rovi; 160 pesama za glas i klavir (ve ćinom preraĊene i uz orkestarsku tom radu J. Handschin. pratnju). D. pojavilo Sn. U srednjem vijeku se u umjetniĉkoj muzici višeg SREBOTNJAK, Alojz, tekovina koja je omogućila raznolik i dinamiĉan razvoj evrc kompozitor (Postojna, 27. IV muzike, nasuprot muzici drugih kontinenata. Srednji vijek obn 1931 —). Kompoziciju studi povezanost muzike s teorijom; takvu je povezanost pozn; rao na Akademiji za glasbo antika. Ishodište su bili kasnolatinski spisi Boethiusa, Cassiodt A. SREBOTNJAK u Ljubljani M. Škerjanc); i Izidora (L. iz Seville (V—VII st.). Srednjovjekovna muziĉka rija, uz tehniĉke podatke, priopćuje i pogled na muziku 1

SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA — SRODNOST TONALITETA I AKORDA 421 je osnovnu misao Evropa prihvaćala sve do XVIII st. Jezgro je muziĉke teorije princip broja (lat. numerus); ĉitav svemir i njegovi zakoni poĉivaju na broju; broj odreĊuje i zakone u muzici. Muzika je na taj naĉin tajanstveno povezana sa svijetom. Kao i u kasnoj antici, zvala se mušica mundana harmonija sfera, mušica humana red u tjelesno-duševnom ĉovjekovu mikrokozmosu, a mušica instrumentalis vel sonora muzika koja realno zvuĉi. Za kršćanstvo se iznad tih triju podruĉja još izdizala mušica coelestis vel divina, nebeska muzika. I u muziĉkoj praksi imala je veza muzike s kršćanstvom temeljno znaĉenje. U središtu se nalazilo jednoglasno rimsko crkveno pjevanje, zvano gregorijansko pjevanje (-> Koral), koje je Francuska preuzela oko 800. U IX st. pojavljuju se prvi oblici višeglasja, preteţno u paralelnim kvartnim i kvintnim pomacima (-> Organum). Brojne nove tekovine donijelo je XII st. U viteškim krugovima gaji se epska poezija na narodnom jeziku; prikazanja doţivljuju bogat procvat; u pjesmama na provansalskom jeziku rada se glavni oblik viteške li rike (-> Trubaduri). Sva je ta muzika jednoglasna. Dvoglasni organumi njeguju se u umjetniĉki dotjeranom obliku u opatiji -> Saint-Martial (Limoges, juţna Francuska). Njihovi notni zapisi još ne odaju neko naĉelo ritmiĉkoga toka. Muzika se u XII st. tako iz temelja mijenja da se pojavljuju novi principi oblikovanja; poĉinje era muziĉke —> gotike (otprilike od druge polovine XII st. do prvih desetljeća XV st.). Njezino je središte u sjevernoj Francuskoj, premda u razvoju XIII st. ĉešće sudjeluju i Englezi, Nijemci, Španjolci. Gotiĉka se era dijeli na epohe -> Notre-Dame, —> Ars antiqua i -> Ars nova. Za razdoblje Notre-Dame, sa središtem u pariškoj katedrali, karakteristiĉno je da jedinstven stil proţima sva muziĉka podruĉja. Glavni su predstavnici Leoninus i Perotinus. Perotinus u organumu prelazi na troglasje sa ĉvrstim ritmom oko 1200 i na ĉetvoroglasje. Kompozicijom vlada modalni ritam (-> Modalna notacija). Kao novi oblik javlja se -> motet. Perotinus je njegovao —> conductus, oblik preteţno neliturgijske muzike za 1—3 (rjeĊe 4) glasa s latinskim tekstom, preteţno sa slobodno komponiranom melodijom (conductus se prakticirao već u epohi Saint-Martial). —■ Jednoglasje svojstveno trubadurskoj umjetnosti vlada i u muzici -> Minnesdngera; trubadurskom se umjetnošću nadahnjuju i sjevernofrancuski -> truveri. U truverskoj se muzici opaţa povezanost s umjetnošću Notre-Dame, od koje truveri uskoro preuzimaju modalnu ritmiku. — U razdoblju ars antiquae prilike su dosta izmijenjene: nasuprot mnogostrukosti oblika u epohi Notre-Dame, sad nastaju gotovo iskljuĉivo moteti: glavni je tip troglasni motet sa dva razliĉita teksta (latinski, ili francuski, ili miješani); tenor je uglavnom uzet iz korala, ali ĉesto potjeĉe iz profane muzike. Od 1230 otprilike razvija se (dotad modalna) ritmika sve slobodnije, što dovodi do -> menzuralne notacije, ĉiji sistem sredinom XIII st. iscrpno izlaţe Franko iz Kolna. Dokumentirano je postojanje tipa muziĉkog kolegija sastavljenog od profesionalnih muziĉara i graĊanskih amatera u razdoblju ars antiquae. Prvi put se javlja estetski autonomno umjetniĉko djelo, razumljivo samo upućenima. To potvrĊuje Johannes de Grocheo, koji oko 1300 daje informacije o svjetovnoj muzici i opisuje pariški muziĉki ţivot s obzirom na društvene slojeve. MeĊutim, njegov novovjeki realizam osvjetljuje samo jednu stranu ars antiquae; muziĉki teoretiĉar Jakov iz Liegea daje veliku sintezu srednjovjekovnog univerzalizma. Zaokret prema ars novi oko 1320 vezan je uz ime kompozitora i teoretiĉara Philippea de Vitryja. Novo je u njegovim motetima višestruko ponavljanje ritmiĉkih skupina od 10—20 taktova; ta »izoperiodiĉnost« u svom dosljednom obliku postaje -» izoritmija: toĉno ponavljanje ritmiĉkog obrasca, uz razliĉitu melodiju. Novo je u Vitrvjevoj muzici i naglašavanje terce u trozvuku (koje potjeĉe iz Engleske), nadalje obogaćivanje muškog solistiĉkog pjevanja dodavanjem djeĉaĉkih glasova i instrumenata, te ĉesta upotreba ĉetvoroglasja (s contratenorom). Estetska autonomnost velike muziĉke forme u koju se razvio njegov motet daleko nadmašuje mjerila ars antiquae. Teorija ars novae, koje je uz Vitrvja najznatniji predstavnik Johannes de Muris, bavi se umjetniĉkim djelom; osim moteta u umjetniĉka djela ubraja se i svjetovna pjesma (lat. -> cantilena). Najveći majstor ars novae Guillaume de Machault gajio je, uz jednoglasne svjetovne oblike, osobito oblike za jedan muški glas uz 1—3 instrumenta. Machault se tu sluţi slobodnom i ĉesto ekspresivnom ritmikom; zvuk postaje snaţan. Vrhunac su toga tipa višeglasne umjetniĉke pjesme ars novae Machaultove troglasne balade. Sporedni je oblik u francuskoj muzici toga doba -> chasse, sa tri jednaka glasa u kanonu. U isto vrijeme, a neovisno o francuskom obliku, razvija se talijanska -> caccia koja je, zajedno sa dvoglasnim -> madrigalom, temeljni oblik u muzici talijanskog trecenta. Kasnije se pridruţuje ballata, preteţno za tri glasa (-> balada). Istodobno jaĉa francuski utjecaj. Italija u XIV st. nema velike muziĉke forme kao što Francuska ima izo-

Minnesangeri. Minijatura, XIV st.

ritmiĉki motet, koji se tek kasno u Italiji povremeno oponaša. Na sjeveru upravo taj oblik postaje sve vaţniji: Machault, koji je zapoĉeo s francuskim motetima, u kasnim je godinama stvorio veliĉanstvene latinske motete, a sluţeći se djelomiĉno njihovim stilom, napisao je ĉetvoroglasni misni ciklus. Crkvena muzika u doba ars novae općenito igra skromnu ulogu, povodeći se većinom za svjetovnim uzorima. U francuskoj se muzici poslije Machaultove smrti dalje njeguje tehnika cantilenae (u svjetovnim višeglasnim oblicima), koja postaje sve sloţenija i utjeĉe na razvoj > chansona Dufavjeva doba, a uz nju oblik moteta, jedan od glavnih izvora za obnovu crkvene muzike u misi i motetu XV st. (-> Nizozemska muzika, -> Renesansa). LIT.: F. Ludzoig, Die geistliche nichtliturgische, weltliche einstimmige und die mehrstimmige Musik des Mittelalters bis zum Anfang des 15. Jahr hunderts, u djelu G. Adler (s drugim autorima), Handbuch der Musikgeschichte, Frankfurt am Main 1924 (II izd., u 2 sv., Berlin 1930). — H. Besseler, Die Musik des Mittelalters und der Renaissance, Potsdam 1931. — A. Pirro, Histoire de la musique de la fin du XIV e siecle a la fin du XVI e, Pariš 1940. — G. Reese, Music in the Middle Ages, New York 1940 (tal. Firenze 1960). —J. Handschin, Musikgeschichte im Uberblick, Luzern 1948 (II izd. 1964). — J. Chailley, Histoire musicale du Moyen-Age, Pariš 1950. — Isti, La Musique medievale, Pariš 1951. —• The New Oxford History of Music, II, Early Medieval Music up to 1300 (red. A. Hughes) London 1954 (II izd. 1955) i III, Ars Nova and the Renaissance 1300—1450 (red. isti i G. Abraham), London 1960. B. Ać.

SREJOVIĆ, Jakov, flautist i pedagog (Kragujevac, 12. III 1904 —). Ĉlan orkestra beogradske opere te profesor Fakulteta muziĉke umetnosti u Beogradu. Koncertirao intenzivno u Beo gradu i drugim jugoslovenskim gradovima. D. Pl. SRODNOST TONALITETA I SRODNOST AKORDA. Srodnost dvaju tonaliteta mjeri se brojem zajedniĉkih tonova njihovih ljestvica. Tako su, npr., tonaliteti C-dur i G-dur srodni u najvećoj mjeri, jer njihove ljestvice imaju šest zajedniĉkih tonova (g, a, h, c, d, e); tonaliteti C-dur i Cis-dur su naprotiv srodni u najmanjoj mjeri, jer njihove ljestvice uopće nemaju zajedniĉkih tonova. Srodnost tonaliteta nuţno se odraţava u njihovim meĊusobnim harmonijskim odnosima, jer što više imaju dva tonaliteta zajedniĉkih tonova, to će više biti i zajedniĉkih akorda sastavljenih od tih zajedniĉkih tonova (->■ Mnogostranost akorda). Srodnost dvaju akorda mjeri se, poput srodnosti tonaliteta, takoĊer brojem njihovih zajedniĉkih tonova. U razdoblju tvorbe akorda po tercama (-> Harmonija), osobito su došle do izraţaja

SRODNOST TONALITETA I AKORDA — SRPSKA MUZIKA

422

dvije vrste srodnosti akorda: kvintna srodnost i terena srodnost. Dva su akorda u kvintnom srodstvu u sluĉaju kad je kvinta jednoga identiĉna s temeljnim tonom drugoga, ili temeljni ton jednoga s kvintom drugoga. Prema tome je toniĉki trozvuk u kvintnom srodstvu s dominantnim i subdominantnim trozvukom, i obratno. Dva su akorda u terenoj srodnosti, kad je terca jednoga identiĉna s temeljnim tonom ili kvintom drugoga i obratno. Slijedeći primjer pokazuje da postoje ĉetiri dijatonske (a — d) i osam kromatskih kombinacija (e — 1) tercnih srodnosti:

U najvećoj raznovrsnosti narodnih pesama sa gledi matike, tekstovne forme, funkcija društvenog karaktera, m stilova, etnogeneze, procesa razvitka, akulturacije i dru pekata, kao prvo nameće se jednostavna podela muziĉkf na pesme u tokovima rada i svakodnevnog ţivota i na p' prilikama praznovanja. Zemljoradniĉko-stoĉarska godina sastavljena je od n zonskih poslova, naroĉito zgusnutih u proleće i leto. Pos pesme zemljoradnika prate tokove rada od kopanja i kosic ţetve i berbe, i za svaku od ovih prilika pesme se pevaju nai Otuda se u narodu razlikuju pesme kopaĉke, kosaĉke, St ili beraĉke: »Kopaćka«,Lolir Zapisao V

i

J=88

je -

J 1 i1

' (fog Oj, se -

Kromatski spojevi po terenoj srodnosti bili su u XIX st. omiljeno sredstvo modulacije. Oni su se primjenjivali ne samo izmeĊu dva trozvuka: F. Chopin: Preludij, op.28 br.9

ra -

di

nje

£ ft) &

ţo-l e,

dra -

go-le,

dra-gi

bra-te

moj

Zetelaĉkih pesama ima veoma mnogo, jer je i ţetva bih od najvaţnijih radova u pribiranju letine. Pesma je bodrila da rade što brţe mogu, a birala se najbolja pevaĉica (uvek osoba) da zapoĉne pesmu:

već i izmeĊu trozvuka i septakorda:

nin ba - bo

mo- l i- o

mo -

F. Schubert: Sonata za klavir u D-duru, op.59

i J JJJ iT na -

mo -

li -

o_

mo -

bu,

Ja -

nin

ba -

I 3 -H na-

UL

kao i izmeĊu dva septakorda:

mo-ii- o

mo - bu,

na-mo-li- o _

mo-

Ĉobanske pesme su uglavnom pesme mladih, najĉešće lji sadrţine. One su prekraćivale duge ĉasove ĉuvanja stoke oglašavale gde se ko od ĉobana ili ĉobanica nalazi i iz skr mesta emitovale njihove ljubavne poruke:

F. Schubert: Sonata za klavir u H-duru, op. 147

Zapisala A.Matovic,Muţinac,Sc

J=108

Ču - va,

Ov - ce

Pod terenu srodnost moţe se analogijom svrstati i odnos izmeĊu akorda koji, doduše, nemaju zajedniĉkih tonova, ali su im temeljni tonovi udaljeni za tercu:

K i

ču - va

ov - ce

l

i

i

Primjeri upotrebe ovakve terene srodnosti nalaze se u kasnoromantiĉkoj muzici: R. W

agner: Parsifal

P

.. h Bi

i.

i ----- k

B --------1—LL4------ 1 ft-

— i

i ------ 'J i

N. Dć.

SRPSKA MUZIKA. NARODNA. U preseku današnjih prouĉavanja narodna je muzika u Srbiji svojevrstan, sloţen kulturni fenomen, neodvojivo vezan za sve oblike svakodnevnih aktivnosti i praznovanja, za tugu i radost, za predstave o svetu i religiji, o istoriji i moralu. Budući da je bila neujednaĉena razvoja usled istorijskih zbivanja, migracionih kretanja, razliĉitih kulturnih uticaja i društveno-ekonomskih tokova, narodna muzika je s jedne strane saĉuvala mnoge osobine i elemente iz davne prošlosti, dok s druge izrazito pruţa dokaze svojih mlaĊih oblika i sadrţaja. Otuda u Srba više muziĉkih slojeva razliĉitog porekla.

MeĊutim, u većini krajeva Srbije i danas ţivi veoma popi oblik zajedniĉkog rada u vidu mobe ili pozajmice kad rac za jednoga, ili u vidu prela, sijela, sedenjke ili sedeljke ka< svako za sebe. U jesenje i zimske dane, sve do proleća, sku se predveĉe preteţno ţenskinje (muškarci su dolazili prec rada da razvesele društvo i poigraju pre nego što se razid prede ili veze do duboko u noć. Pesma je bila verni pratilac vih skupova, ĉak su se u nekim krajevima pesmom dozival vojke da doĊu na prelo: Zapisala R.Petrović,Guševa<

45

fa

da

JT Ej,

ko - ja

ne

doj- de,

mi

da

ju

ov - ele

doj-de!

ne- ma,

Ej,

da

doj- de, .

Ka - ta

mi

n'titie

.\nt-rCi

T)f W '"uf «««ff^.*T '«-

on W

3

sO

3

d N

*Mc KRALJ DAVID I ŢONGLERI. Minijature u juţnofrancuskom tonaru, XII st

423

SRPSKA MUZIKA

Vrlo stari elementi ovog obreda su: upotreba maski, koledarske pesme, igre i madijanje, i dobijanje darova: ! ne-ma,

da doj- de,_

da ne doj-de, da doj-de!

J =96

Ċn je broj pesama koje su se pevale na sedeljkama i udeći po vrsti pesama koje se nazivaju pripovkinje (Srediri) ili pripevuške (okolina Leskovca), što znaĉi šaljivo ivo zadirkivanje nekog prisutnog zbog ljubavi, moţe staviti da su sedeljke bile jedinstvene prilike u kojima [e i nove pesme. rena funkcija sedeljaĉke pesme (i uopšte posleniĉke la je i ostala mnogostruka. Ona je stvarala raspoloţenje Imarala i razveseljavala radno društvo, ali je bila i sred-uniciranja da se njom saopšti ono što je bilo teško ili : reći samo recima. Kako je tematika sedeljaĉkih pe-hvatila najširu skalu osećanja u meĊuljudskim odnosima i šaljive zgode i nezgode, ili minule dogaĊaje narativnog , pesme su istovremeno za mlade generacije imale zna-rora informacija ljudskog iskustva. dnevni, sitni poslovi oko kuće i u kući nisu bili praćeni m pesmama, ali je uveĉe mlada majka ili baka morala da uspava dete. Uspavanke su izraţavale materinsku ljubav, ali su mnoge imale i maĊiiski karakter da zaš-od uticaja zlih natprirodnih sila. Najĉešće se pevaju tiho, im falsetom, a ritam melodije se samo u uspavankama a ritmom pokreta (ljuljanje u kolevci ili cupkanje u krilu):

Zopisao V.ĐorĎević,Mrzenica,Kruševoc

Ċe

Do-

m

Lju - Ijo

si -

na

Ra - do -

va -

Mi- la - ne,

daj zo- ri

8 3Eš

Dra- ga- ne,

da

ne daj

sva-ne

zo - ri

dok moj Mi- le

da sva- ne,

ne spavne!

je, meĊutim, pesme indirektno vezane za rad i poslove, lentarne uz obiĉaje koji su štitili letinu od jake suše ili ne kiše. Ako je letina došla u opasnost zbog dugotrajnih e bi dodole, peperuge ili preperude okićene zelenilom od kuće, igrale i pevale za kišu. U kišnim periodima, pak, trĉala po kiši i pevala pesmu za prestanak kiše:

spa -

za - spa -

na,

Jn j) JU

doz,

la

la

mi

J)=ccal54

m

Ju J m še, na

ki -

S i - a) - ka

či-

ca,

doz.

J>= 168

»Na krotki glas«

ti

JI J i l dva

ni-

Svatovska, Le5ak,Kopaonik Zapisala R, Petrović

»Na dugački glas«

Pre - stan', pre-stan',

A-

doz,

Sliĉno lazariĉkom obredu, a uvek za zdravlje i berićet, pevale su se kraljiĉke pesme oko Duhova, na prelazu u letnji period. U nekim krajevima tekstovi kraljiĉkih pesama identiĉni su sa lazariĉkim, ali se pevaju na kraljiĉki glas odnosno melodiju. Posebni obiĉaji vezani za stvaranje porodice i ţivot u njoj grupišu se oko tri najvaţnija momenta: svadba, roĊenje i smrt. Svadba je bila i ostala najvaţniji i najradosniji dogaĊaj porodice. Ona predstavlja neobiĉno dinamiĉan redosled obiĉaja u kojima namenske pesme ili igre ĉine neodvojive delove (kad svatovi ujutru polaze po devojku, kad stignu pred njen dom, kad se izvodi devojka, kad se ona oprašta od roditelja itd.). Svaki od ovih momenata ima svoju odreĊenu pesmu, i samo se te pesme u narodu zovu svatovske. One imaju svoje ime, vreme i mesto u ĉitavom sistemu svadbenog rituala, a izvode ih samo ţene:

Zapisala R. Petrović ŢitoraĎe.Vladičin Han

J=144

do,

»Lazaritka za devojčicu« ŢitoraĎe.Vladičin Han Zapisola R. Petrović

Za -

na

le -

Prolećni period je posebno bio bogat obiĉajima, kao što su obredno ljuljanje praćeno obrednom pesmom, ĊurĊevdanski obiĉajni kompleks kod stoĉara, Jeremijin-dan, rana za zdravlje kraljice i dr. Posebno mesto u ovom periodu pripadalo je najrasprostranjenijem i najpopularnijem obiĉaju lazarica (na Lazarevu subotu) u kome se najizrazitije saĉuvala uloga pesme i igre. Agrarni kult predstavlja suštinu lazariĉkog obreda širom Srbije, a uoĉava se i identiĉnost ili varijantnost tekstova u lazariĉkim melodijama, koji su u obredu svuda namenjeni ĉoveku u društvenim odnosima (pesme: domaćinu, domaćici, devojci, momku, detetu, nevesti, starim ljudima i dr.) i njegovim potrebama (pesme za ţito, vodu, rodno drvo, za livadu, za vetar, i za pojedine ţivotinje) : J) = 120

na -

ko - - -

pla - le - do.

Zapisala R.Petrović,Ljubiš,Titovo Uzice

lja

}ić,

Bo -

itd.

bre - ga

Svatovska, Lešak.Kopaonik Zapisala R.Petrović

sto - je -

: ove pesme, izvoĊene uz rad i poslove, ili uz obiĉaje ve-a rad, iako strogo utvrĊene po funkciji, nisu bile vezane edene dane, već su se izvodile svakodnevno (ĉobanske, us;e i dr.)j sezonski (kopaĉke, ţetelaĉke i dr.), ili po potrebi e i dr.). MeĊutim, postojali su dani kada se nije radilo, iraznovanja i sveĉanosti, koji su takoĊer bili praćeni obiĉa1 kojima su pesma i igra imale svoje odreĊeno mesto. U u ovih prazniĉnih obiĉaja izdvajaju se periodiĉni obiĉaji di od opšteg znaĉaja za širu seosku zajednicu i obiĉaji i obnaĉajni za porodiĉnu zajednicu, a vezani za glavne momente Dvog ţivota. riodiĉni obiĉaji i obredi imaju svoje vlastito ime, svoje od3 vreme u kalendarskoj godini, odreĊeno mesto izvoĊenja, :e melodije i tekstove i vlastite igre (koledarski, lazariĉki, ĉki glas, što znaĉi melodiju). Po svom znaĉenju oni se izvode lapred obezbede rodnu godinu, plodnost stoke i zdravlje i ĉlanova seoske zajednice. Poĉetak sunĉane godine bio je od starih Slovena obeleţavan velikim sveĉanostima, ĉije ;e nalazimo u nekim oblastima Srbije, vezane za obiĉaj pou narodu pod imenom koleda, a koji se izvodio oko Boţića.

Sad je

sad

je

va- kat

va -

ko će _____

pla- kat'

kat —

pla -

kat.

Svatovska, Lešak.Kopaonik Zapisala R.Petrović

11 3S U de - te

li, _

le - ti ~ te

li __

k i-

će-ni

sva-

to-

vi,

$ K Jijju^ J> gijyjMj- ^ i-

de - t e

li,_

le-ti-te

li ___

ki -

će-ni

sva-

to- vi, ( i ) .

i -y-.-

424

SRPSKA MUZIKA

Prema tome, celokupan muziĉki repertoar koji se izvodi na svadbi, razluĉuje se u dve kategorije bitno razliĉite po funkciji: u svatovske pesme koje su funkcionalno komponenta obreda, i u sve ostalo što se peva, igra ili svira za veselje i raspoloţenje. RoĊenje novog ĉlana porodice predstavljalo je poseban dogaĊaj koji je praćen mnogim obiĉaiima za zdravlje i sreću novoroĊenĉeta. Uz neke od tih obiĉaja pevale su se pesme poznate pod imenom kravajske:

152 Zapisala A. Matović, Ravni,T

m JUbrlJ'l'Jg

15

Š i - r o - ko

li- Šće ____

J 72

^ di -

- na,

pu -

na_

gra -

lj)o-

i n \>n m J na,_

- e,

6-

$

e,

J- ? \ J-

j- j-

J--

ro -

- o,

šće, li-Sće

li-

(folirl Hlfft J J j

=F=F

o_

vo-.

J ft* 7 o ko

o, o,

m ko

li-

J *■ JI J. ' |f ti

J J D„

e, e,

ro-o - o -

(jjo -

šće, li-5će_

Drugi vid ritmiĉke organizacije nosi obeleţje izohroni ţaca, zasnovanih na ritmu pokreta, a najĉešći je kod vol instrumentalnih melodija koje prate igru. Ritmiĉki obi javljaju kao prosti taktovi najĉešće od 2/4, 4/8, vrlo retko 6/8: Zapisalo R.Petrović, ŢitoraĎe,VI<

J=112

16:

J I J J JE Mi-

le,

te

7J—^~

koj

mi te

ko- ra? Du - - 5o

ka- - - ra,

Mi- !e

___________________________

koj

13

\y

T --------------------------------------

Drugi tip tonskog niza koji je manje ĉest, ali ima dosta jasnih i izrazitih primera, ima polustepen izmeĊu završnog tona i sledećeg iznad njega (primeri br. 3, 6, 8, 15, 19): Ul

MeĊutim, kvantitativni zbir intervalskih veliĉina u navedenim tonskim nizovima, predstavljen kao obim kvarte ili kvinte, samo nagoveštava ove tonske odnose. Većina intervala od finalisa na više ima smanjene veliĉine u poredenju sa temperovanim. Interval velike sekunde izmeĊu finalisa i susednog niţeg tona (f1), meĊutim, jedan je od najpostojanijih i najstabilnijih veliĉina u celokupnoj graĊi narodnih tradicionalnih melodija. Ove vrlo izrazite osobine tonskih odnosa: tetrakordalni ili pentakordalni tonski nizovi i umanjene intervalske veliĉine u okvirima ovih nizova, predstavljaju zajedniĉku karakteristiku starije muziĉke tradicije. Ritam u ovim muziĉkim slojevima pokazuje se u dva svoja glavna vida, kao tzv. slobodni ritam (kod otegnutog pevanja), i kao tzv. ritam pokreta — giusto (kod pevanja koje prati igru, u napevima kratkog glasa i u pesmama na sadanjski glas). Slobodni ili bezmenzuralni ritam pripada napevima koji se u celoj Srbiji nazivaju na glas, iz glasa ili iz vika. Ovaj je ritam u napevu baziran na ritmu reci, a tokom melodije smenjuje se sa vrlo otegnutim, teško merljivim trajanjima na jednom tonu, najĉešće finalisu. Pojavljuje se i u jednoglasnim i u dvoglasnim vokalnim melodijama, a takoĊer u instrumentalnoj muzici (svirala, duduk, gajde) kad se svira po ĉobanski:

kaka-ro.

ra, __________

du-$o,mo-ri,

na-

na me

Formalna struktura narodnih melodija seoske tradici niva se na muziĉkoj strofiĉnosti. Melostrofe se niţu dok ispeva ceo tekst. Muziĉki oblici melostrofa predstavljaju turne muziĉke potpune celine koje imaju svoju unutraši ganizaciju. Kao najjednostavniji ali redak oblik izdvaja : u kome se ponavlja jedan muziĉki motiv kao jezgro. Mak lodijskom promenom na kraju, tj. pojavom osećanja za fa niz motiva se pretvorio u veću celinu — muziĉku frazu. C jednodelnih melodija nema mnogo, ali se ponavljanjem fraze stvorio dvodelni oblik koji je sigurno najzastupljenij u srpskim narodnim melodijama: J=104

Zapisala R. Petrov i ć, Dobi ude lica, Ti

N

17

još___ ma- io

m o - će-mo li

ku - ći

^m

i - di

jo5

još _

ma-lo

SRPSKA MUZIKA

SVIRAĈI. Detalj freske Kainovo potomstvo, manastir Deĉani, XIV st.

I

SRPSKA MUZIKA

Gore lijevo: GAJDAŠ; gore desno: SVIRAĈ DUDUKA; dolje VLAŠKO KOLO

SRPSKA MUZIKA Osim doslovce ponovljene prve reĉenice, ili većih i manjih promena pri drugom ponavljanju, dvodelnost forme kod manjeg broja melodija pokazuje i nov materijal u drugoj reĉenici. Izrazita trodelnost, a još više ĉetvorodelnost veoma je retko zastupljena u seoskoj tradiciji. Organizacija tekstova u okvirima melostrofa otkriva veoma interesantan fenomen: tekstovi narodnih pesama (deseteraĉki, osmeraĉki, sedmeraĉki i drugi, sa ustaljenim rasporedom akcenata), nisu organizovani u strofe, pa se postavlja pitanje kako se nestrofiĉan tekst uklapa u strofiĉnu melodiju. Analizom je utvrĊeno da se za jednu melostrofu najĉešće uzima samo jedan stih, a nešto rede dvostih. Ovaj spoj teksta i napeva sadrţi vrlo karakteristiĉne osobenosti. Njime se odreĊuje tip melodije, on stvara melodijsko-formalni model koji, pored muziĉkih osobina, izraţava društvenu funkciju i opredeljenje za priliku u kojoj će se pevati. Taj spoj u melopoetskoj strukturi predstavlja veoma vaţnu konstantu u graĊenju ili stvaranju narodne pesme i ima znaĉajnu ulogu u tumaĉenju kako varijanata tekstova, tako i varijanata melodija. Nekoliko ovakvih veoma rasprostranjenih modela zasnivaju svoje oblike na ponavljanju celog stiha ili samo na ponavljanju njegovih delova (-> pr. 17). Ponavljanje delova stihova naziva se u narodu pevanje na prelome ili na prelamanje (Kopaonik), na predvojanje ili na vraćanje (Zlatibor), zavrtljivo i zavrtljivije (Golija) itd. i vrši se u raznim kombinacijama: Zapisala R.Petrović.Leposavić,Kopaonik

^

18 :

što objašnjava i znaĉi da izvodi sekundu iznad finalisa i da ta sekunda ima svoje trajanje, vaţnost i znaĉenje, jer se navedeni termini odnose baš na mesta u melodiji gde se glasovi razilaze. Time je ovo sekundno sazvuĉje istaknuto kao posebno vaţan faktor. Kada se pojavi ispod finalisa sekunda je kratka, prolazna, uzgredna, ali se i takva javlja. Završetak Jl=cca96 melodije je unisono: Zapisala R. Petrović Guševac,Svrljig

Ej,

1J) J

J

te- kla vo -

da

stu-de-na,_

J

JIJ) .1 =g=3fr

le - le, le - le, stu-de-na_ ej,

niz dva bre-ga

d

J'Jii -^ I J.

Ji J' =ffi

^ j

J J

=^45 3 - le,

go - le- ma,.

le - le, go- le- ma .

^

Pod go - ri -

o-

425

com o -

ra - la de-voj-ka,

ra -

la de - voj -

ka,

podgo-ri- com.

Ovi melopoetski modeli predstavljaju strukturalnu osnovu u graĊenju tradicionalnih narodnih pesama i u narodu imaju svoje ime. U jugozapadnoj Srbiji nazivaju se kajde (turcizam), a mnogo se šire u ostalim krajevima upotrebljava termin glas. Kajde ili glasovi razlikuju se prema tempu (na kratki glas, na dugaĉki glas, na kraće), prema funkciji {ţetelaĉki glas, saborski, slavski, svatovski, ĉobanski, lazariĉki i dr.), prema vremenu nastanka (starovremski glas ili kajda i sadanjski glas) ili prema široj ili uţoj etno-geografskoj pripadnosti {zlatiborska kajda, po jadranski] udar, crnogorska kajda, manjaĉki glas — selo Manjak, maĉkatovski glas — selo Maĉkatica, ribaševska, gostiniĉka, ro-ianska kajda — ■ sela Ribaševina, Gostinica, Roţanstvo kod Titovog Uzica, i dr.). Vokalna muzika. Dvoglasna vokalna praksa predstavlja izrazitu osobinu narodne muziĉke tradicije. Dvoglas se sastoji od dve melodijski i funkcionalno razliĉite deonice, i pripada netemperovanom sistemu. Suštinsko obeleţje ovog dvoglasa ogleda se u narodnom osećanju intervala sekunde (velike ili male) kao konsonance. Postoje dva tipa dvoglasne vokalne prakse, ĉije oblasti rasprostiranja razdvaja Velika i delimiĉno Juţna Morava. Prvi tip dvoglasne prakse karakteristiĉan je za oblast zapadne Srbije. Melodiju zapoĉinje prvi, vodeći glas, a drugi mu se pridruţuje na onom mestu gde taj tip melodije (glasa ili kajde) zahteva. Pridruţena dva glasa slede melodijsku liniju, a na odreĊenim melodijskim punktovima (i uvek samo na tim mestima) vodeći se glas spušta za sekundu ispod pratećeg, stvarajući ukrštanje glasova. Sekundom se završava melodija. U toj zbijenosti glasova glavna melodijska linija prelazi iz gornjeg u donji glas i obrnuto, pa u tome leţi deo odgovora zašto nijedan pevać ne moţe sam da otpeva svoju deonicu. U toj zvuĉnoj slivenosti dvoglasnog pevanja ipak se narodnim terminima odreĊuju razliĉite funkcije glasova. Prvi vodi, usjeca, a drugi prati, teţi ili goni. Vodeći glas zapoĉinje melodiju sam i ima zadatak da formira sekundu, usjeca spuštanjem svoga glasa ispod onoga ko 1ga prati. Ukrštanje glasova izvodi se najĉešće izmeĊu finalisa (g ) i susednog donjeg tona (f l ). (primeri br. 15 i 17). Drugi tip dvoglasja, karakteristiĉan za oblasti jugoistoĉne Srbije, ima bordunski karakter. Vodeći glas peva melodiju, a prateći leţi na finalnom tonu. Ova bordunska funkcija drugog glasa pojavljuje se u dve varijante: kao prateći glas koji neprekidno (pevaju ga dve pevaĉice) izvodi leţeći ton izgovarajući samo vokale ili zadnje slogove stiha, i kao ostinato, kad prateći glas na leţećem tonu izgovara reĉi pesme zajedno sa vodećim glasom. U ovom tipu dvoglasa sekundom se ne usjeca melodija kao kod prvog. Ovde vodeća pevaĉica zanosi, iznosi, razvrta (sve trajni glagoli),

Postoji, meĊutim, u ovim tradicionalnim slojevima još jedan dvoglas koji je novijeg porekla i koji se u narodu izdvaja kao pevanje na bas ili basiranje. I on se javlja u dva vida, a razlika se uoĉava u drugom pratećem glasu. U prvom obliku prateći glas peva tekst melodije burdonski dok prvi glas izvodi melodiju, a na poluzavršetku i završetku melostrofe kvartnim skokom, sa finalisom prvog glasa, gradi ĉistu kvintu: Zapisala R.Petrović,Popovica,Negotin

J=88

f la -

p

■ r

f=

li

se,

pa--

9 v v " v " za-pa-li

se

i - vi -

\ ca

" r pla - ni-

U drugom obliku (M. Vasiljević ga je nazvao varoški dvoglas) prateći glas sledi melodiju najĉešće u tercama (velike i male), a melostrofa se završava malom tercom ispod finalisa. Pojava je karakteristiĉna za moravsku oblast: J)=64

pa

Ma - ro,

Zapisao M.Vasiljević.Trubarevo kod Stalaća mo- re, le pa ti

MeĊutim, i u pevanju na bas melodiju zapoĉinje redovno jedan pevaĉ i on sam je vodi, a ostali mu se pridruţuju na mestu gde to melodija zahteva. Onaj koji vodi mora zaista da bude izrazito dobar pevaĉ sa veoma snaţnim glasom. Ovaj solistiĉki poĉetak i kod grupnog pevanja na bas i kod parovnog na glas, predstavlja zajedniĉku karakteristiku i starije i novije dvoglasne prakse u Srbiji. Posebnu karakteristiku u tradicionalnom naĉinu pevanja ĉine emisija tona, odnosno boja glasa. Tonovi se proizvode na specifiĉno otvoren naĉin, stegnuta grla, napeto i veoma intenzivno. Osim uspavanki, sve se ostale pesme pevaju najĉešće na otvorenom prostoru izrazito jako, moţda zato da ĉitava seoska zajednica, kao neki veliki auditorijum, bude obaveštena i sazna preko pesme šta se i gde dogaĊa u selu. Pored ovih ĉisto muziĉkih osobina, tradicionalna muzika ima svoje ustaljene društveno-muziĉke norme ponašanja izvoĊaĉa. Pevaju svi, i ţene i muškarci i deca, ali po tradicionalnim, nepisanim pravilima: ko i s kim, prema polu i uzrastu. U osnov-

426

SRPSKA MUZIKA

noj podeli Vuka Karadţića na pesme ţenske i muške uoĉava se tradicionalna podela prema polu pevaĉa. Odnos izmeĊu broja ţenskih i muških pesama u celoj Srbiji izrazito ide u korist ţenskih. MeĊutim, dok ţene svuda pevaju više nego muškarci i sigurno predstavljaju ĉuvare i nosioce narodne muziĉke tradicije, uoĉeno je da muškarci zapadne i juţne Srbije pevaju znatno više nego muškarci istoĉne Srbije. Nasuprot tome, muškarci istoĉne Srbije mnogo bolje ĉuvaju instrumentalnu tradiciju, nego muškarci u zapadnoj Srbiji. Veoma se malo pesama izvodi solo, individualno. To su uglavnom neke ĉobanske, uspavanke i tuţbalice. Velika većina izvodi se u dvoje, i to dvoglasno. U nekim krajevima (Rudnik, Draga-ĉevo, Golija, jugoistoĉna Srbija) prateći glas mogu da izvode dva pevaĉa identiĉno, pa otuda dvoglas u skupini od tri izvoĊaĉa. U pevanju na glas parovi nisu mešoviti, već su sastavljeni od dve devojke, ţene, ili dva muškarca. Moţe da se dogodi da sa muškarcem zapeva neka starija ţena, ili brat sa sestrom ako su im glasovni registri identiĉni. Ima pesama koje izvodi jedan par ili grupa od poĉetka do kraja (baladnog karaktera). MeĊutim, ima dosta pesama ĉiji oblik izvoĊenja pripada antifonijskom naĉinu pevanja. Tako se, na primer, prate mnogi obredi, tako se ĉesto izvode i posleniĉke pesme, naroĉito sedeljaĉke (pripojke, pripevuške), pa ĉak i svatovske. Ovaj naĉin pevaĉkog dijalogiziranja moţe da se izvodi izmeĊu parova samo devojaka, izmeĊu parova momaka, ili mešovito. Ovaj veoma popularan oblik komuniciranja putem pesme, preneo se i u noviji muziĉki sloj na bas, u kome uĉestvuje neograniĉen broj pevaĉa oba pola zajedno. Dijalogiziranje se, meĊutim, pojavljuje u dva vida: lanĉano ■— kao stariji antifonijski naĉin u obrednim melodijama (koledarske, lazariĉke, kraljiĉke i dr.), gde prva grupa (broj izvoĊaĉa zavisi od lokalne obredne varijante i nema mešanja polova) ispeva melodiju, a druga, pre nego što prva završi, ponavlja isto. Prva grupa poĉinje sledeći stih po istom sistemu i tako se pevanje ne prekida dok se ne ispeva ceo tekst pesme; sa prekidima iza melostrofa — u posleniĉkim, sedeljaĉkim ili ĉobanskim pesmama i jednoglasnim i dvoglasnim (i na glas, a naroĉito na bas), gde se javlja pravi naĉin dijalogiziranja kao pitanje i odgovor, ili teza i antiteza, a izvodi se izmeĊu dve grupe koje mogu biti i mešovite (devojke-momci ili dve mešovite grupe). Postojala je takode još jedna vrsta natpevanja, u poljima pri radu ili na sedeljkama u više kuća. Tada su se grupe (dva, tri ili više pevaĉa) razliĉitih domaćinstava, sa udaljenih mesta, takmiĉile ko će bolje i lepše da otpeva pesmu i snagom svojih grla da natpeva ostale. Maksimalni in tenzitet i broj pevaĉa bile su jedine promene u već opisanoj vokalnoj praksi. Veoma vaţan izraz narodnog poetsko-muziĉkog stvaralaštva vokalno-instrumentalne kategorije jeste junaĉki epos, pevan uz gusle. Epska muziĉka tradicija ţivi još uvek u ĉitavoj zapadnoj Srbiji i široj Šumadiji do Velike Morave; na Kosovu i u jugoistoĉnoj Srbiji za pevanje uz gusle znaju samo starije generacije muškaraca, dok u istoĉnoj Srbiji podaci o nekadašnjim guslarima ţive u sećanju samo najstarijih generacija. Epske se pesme pevaju i u nekim delovima Vojvodine, ali se instrumentalna pratnja izvodi na tamburi samnici (samica). Sve istorijske prekretnice od Nemanjića i Mrnjavĉevića, do poslednjeg, narodnooslobodilaĉkog rata i do perioda izgradnje, našle su svoj izraz u epskoj pesmi. Ova, skoro jedina vrsta vokalno-instrumentalne prakse u muziĉkoj tradiciji ima svoj naĉin izvoĊenja. Guslar ne peva sam za sebe, već uvek ima auditorijum. Najĉešće se peva na sedeljkama, slavama, svadbama, a posebno na saborima, tamo gde uvek ima velikih skupova. Otuda guslar mora da bude višestruka umetniĉka liĉnost. Pored toga što treba da bude dobar pevaĉ i vest sviraĉ, on mora da ima dobro pamćenje, da ume da improvizuje i da svojom mimikom, gestovima i ĉitavim drţanjem deluje na slušaoce. Uloga instrumenta je da podrţi glas ĉija boja mora da se identifikuje sa instrumentalnom, a sviranje povezuje pevane odlomke, kad pevaĉ prekine da bi se odmorio. Epska pesma poĉinje redovno instrumentalnim uvodom i instrumentalno se završava. Napev je silabiĉkog karaktera; poetski tekst svakog deseteraĉkog stiha smešten je u mali muziĉki oblik koji odgovara jednoj muziĉkoj reĉenici. To su u isto vreme i najopštije konstante epskog pevanja. Tonski niz u jednoj pesmi obuhvata 3—6 (nekad i više) tonova, što već spada u melodijsko variranje; veći broj tonova u muziĉkoj reĉenici nagoveštava završetak pevanog odeljka, lposle ĉega sledi kraći ili duţi instrumentalni intermezzo. Finalis (g ) je ĉest završetak pevanog deseterca, ali se pojavljuje i ton/1 kao i a1 u istoj funkciji. Ovaj neustaljeni finalni ton muziĉkih fraza odraţava se i na stabilnost poĉetnog tona svake sledeće muziĉke reĉenice, pa su na taj naĉin i poĉetni tonovi promenljivi. Otuda i melodijska linija tokom pevanja podleţe većim ili manjim promenama. Sve ove pojave neustaljenog ili promenljivog karaktera spadaju u oblast melodijske improvizacije. Završni stih se po pravilu peva u usporenom rubato tempu, ĉime se ob-

likuje kraj epske pesme posle koga sledi kratak instrum završetak. Vokalna i instrumentalna deonica najĉešće su iJentiĉ tonskoj visini, boji i intenzitetu. Karakteristiĉno ukrštan sova u dvoglasnoj vokalnoj praksi (zapadna Srbija) moţe pojavi i u epskom vokalno-instrumentalnom izvoĊenju. Me postoji u centralnoj Srbiji (Šumadija, Toplica, Levaĉ) kod : guslara jedna posebna praksa pevanja epskog deseterca, naĉin, iako silabiĉan, mnogo je manje razgovetan i raţi Od svakog se deseterca ispeva po devet prvih slogova, na dc se završi muziĉka fraza, sledi pauza, a desetim slogom 1 sledeća muziĉka reĉenica. Na taj naĉin prvi ispevan stih ims slogova, poslednji jedanaest, a svi izmeĊu njih po deset, strukturi:

I

22 MUZIČKA FRAZA

MUZIČKA

FRAZA

1 + 4+5

1+4 +5

4+6

4 +6

DESETERAC

DESETERAC

MUZIČKA

FRAZ A

1+4 + 5 4 +

Ovaj naĉin epskog pevanja u narodu se naziva starijim, i s se danas manje popularnim. ■ Pored ovih starijih muziĉkih slojeva postoji u Srbiji i muziĉko nasleĊe koje svoje poreklo vezuje za kulturne te] Istoka donesene ratnim ekspanzijama Turaka na Balkan od XIV v. Osvajanjem srpske teritorije turska vojska pri je naseljavala gradove, te dovodila svoju administraciju z; sa porodicama. U ovakvoj zajednici dveju velikih etniĉkih j Srba i Turaka, poĉela su da se vrše u gradovima srpskog ju lika kulturna pomeranja i promene u kojima se i narodna n razvijala i menjala na svojstven naĉin. Promene u narodno ţici toga vremena prikazuju se kao oblici transformacija, muziĉkog tako i društvenog karaktera. Promene muziĉkil menata: razvijenije melodijske linije, lestviĉni sistemi, 1 melizmatika, raznovrsnost ritma i dr., stvorile su izrazite sloj u vokalnoj i instrumentalnoj muzici. (Niš, Vranje, Pri MeĊutim, promene van muziĉkih osobina, vezanih za dru ţivot, isto su tako bile duboke i fundamentalne: J) = 138 Zapisala R.Petrović

f en r

23 Gaj -

w gaj -

gaj -

ta -

ve - de,

lu -

tan ti _

do,_

Ji y IU na___

gaj-

tan ti ___

ve-če, mo- ri, ___

če-

rfa

lo,

če~

U društveno-ekonomskim i kulturnim promenama toga vre razvio se i novi sloj narodne pesme, svojstven graĊanskoj, vaĉko-zanatlijskoj klasi, pa s pravom nosi naziv gradska na, pesma. U okvirima te gradske narodne muzike poĉinje da s> guje poseban oblik grupnog instrumentalnog muziciranja, znatog na jugu Srbije kao ĉalgije. Prvobitno troĉlani sastav je po funkciji posebne vrste instrumenata, za melodiju, za pr i za ritam. Vremenom se broj sviraĉa u ansamblu menjao, odr povećavao, ali je naĉin izvoĊenja saĉuvao karakteristike mi ranja u zatvorenom prostoru. Otuda trio — dve zurle i tupan je pratio igre na otvorenom prostoru, nikad nije bio nazivan gidţijskim. Naporedo sa razvijanjem instrumentalnih ansambala i hovih repertoara, razvija se nova kategorija sviraĉa i pevaĉ profesionalaca. U Srbiji su to doskora bili Cigani (Romi). V< muzikalni i daroviti sviraĉi, oni su stalno popunjavali svoj mu fundus lokalnim repertoarima, i kao inovatori rasejavali ga s gde su dolazili. Posebno je vaţna ĉinjenica da su Cigani na n: tlu prihvatili sve one muziĉke instrumente ĉije se poreklo vi za Istok (zurle, ćemane, tambure, daire, def, tarabuka i dr nikad nisu bili sviraĉi na gajdama, sviralama ili duducima, rajući na tehniĉki savršenijim instrumentima i u toj oblasti i su ulogu inovatora. .;

SRPSKA MUZIKA Vojvodina. Narodna muzika Srba u Vojvodini odraz je kulture višeetniĉke zajednice i njenog specifiĉnog razvitka. Njena osnovna karakteristika je grupno muziciranje (pevanje i sviranje) zasnovano na troglasnim ili ĉetvoroglasnim harmonijama. Ova vrsta višeglasja umnogome se razvila pod uticajem starih jednorednih ili dvorednih harmonika nemaĉkih doseljenika, kao i pod uticajem velikog broja pevaĉkih društava u kojima se glas kultivisao i uho navikavalo na sazvuĉja terce, kvinte, sekste ili oktave. MeĊutim, iako je narodna muzika relativno brzo primila nove forme svog umetniĉkog izraza, ona je skoro do danas zadrţala svoje starije funkcije u okvirima društvenog ţivota. Ustaljene forme društvenog ponašanja dugo prenošene s kolena na koleno predstavljaju sistem u kome ništa nije bilo prepušteno sluĉaju, a u kome je i narodna muzika imala svoje prilike i mesta, prateći ljudski ţivot i rad, veselja, zabave, tuge i ţalosti. Te prilike, koje su predstavljale društveno kulturna zbivanja, Vojvodani svrstavaju u dve kategorije, u male i velike prilike. Kad se dete rodi, krštava, slavi rogalj ili ćošak i si. bile su male prilike. Velike prilike na kojima se pevalo, sviralo i igralo, bile su nedelje, blagdani i svadbe. Zalazeći još dublje u funkcije narodne muzike, kod Banaćana na primer, nailazimo na novu kategorizaciju po mestu izvoĊenja. Dom, sokak i kafana predstavljali su tri glavna mesta za šire društveno komuniciranje, pa narod deli muziku na domaću, sokaĉku i kafansku. U prvu kategoriju spadaju pesme koje su se izvodile u kući. U tim domaćim, intimnijim prilikama, i malim i velikim, pevale su se razne pesme, veselo ali tiše i mirnije. Takve prilike nisu prolazile bez sviraĉa, ali je to mahom bio neko od ukućana ili iz rodbine. Pored velikog broja raznih pesama u ovim prilikama pevale su se i hajduĉke epske pesme koje danas ţive još samo u sećanju najstarijih ljudi. Instrumentalna pratnja izvodi se na tamburi samnici, a poznato je da se ranije pevalo uz gusle.

427

Pored ove vremenske kategorizacije postoji kod Banaćana, na primer, još i podela sokaĉkih pesama prema naĉinu izvoĊenja, tj. da li pevaĉi stoje i pevaju, ili hodaju i pevaju. Prva se grupa zove pesme kad se stoji u mestu, a druga kad se ide sokakom ili u 'odu. Sve pesme u 'odu zvale su se bećarci. Prema objašnjenjima kazivaĉa sa terena, bećarci su se pevali na samo dve do tri melodije, odnosno dve do tri sorte ili arije, ili, kako kaţu u istoĉnom Banatu, na dva glasa. Ove sorte bećaraca razlikovale su se meĊu sobom po melopoetskoj strukturi, pa otuda meĊu bećarcima imamo sedmerce (4 + 3), osmerce (3 + 2 + 3) i deseterce (4 + 6). Ova tradicijom ustaljena melopoetska forma bećaraca predstavljala je svakako veliku mogućnost za darovitog pojedinca da u momentu inspiracije improvizuje nove tekstove, pa otuda moţda ovoliko bogatstvo tekstova i njihovih varijanata na mnogo manje melodijskih okosnica: Zapisala R. Petrovi ć.VrSac

J»=120 Bećarac

u j j) pi r - r g 1 r Si - noć mi

dra

gi

do -

la -

zi,

»Kućna'i Povliš.Vršac Zapisala A.Matović J=60

24

i gro-li

se

vra - ni

ko -

gro -

J> -TJ J J ko -

-

-

-

-

nji

Drugu kategoriju, moţda najobimniju, ĉine sokaĉke pesme. Ove su se pesme pevale pod vedrim nebom, na sokaku, bile su tvorevine veselih devojaĉkih i momaĉkih raspoloţenja i predstavljale su brojni repertoar u kome se taĉno znalo kako, šta i kad se peva. Sokaĉke pesme su imale široki društveno-zabavni karakter i uglavnom su bile vezane za period momkovanja i devovanja. Repertoar sokaĉkih pesama bio je izvanredno bogat, jer je ĉesto ispunjavao vreme od popodne do zore. MeĊutim, u okviru tog velikog broja pesama i melodija, postojala je dublja organizacija koja je izvesne pesme — više po tekstovima nego po melodijama — i vremenski opredeljivala. Posle pozivarske pesme devojkama da doĊu na sokak ili bar da izaĊu na prozore, pevale su se pesme koje odgovaraju vremenskom periodu »uveĉe«, zatim »noću«, i potom, kad se momaĉko društvo dobro zagreje i raspoloţi, pesme »u zoru«:

bo- lan sam

i

la

na

- - za -

Ďi,

va. _

Zapisala R. Petrović,Vel.Srediste,Banat

>f I fr] f Sista-

noć

P0f ma-

la

sve-li- kim jo-

ma- la ma - la

rr r r 0-

s ve- l i kim stave - li - kim do -

ja- la,_ .pa - la,

r r rr se

ma -

la

ve - li - kim

do -

so - - - kak

J -

ra -

g

pa be-

ga -

urrr

27 ifo 1Si

»Pozivarska«,Vr5ac Zapisala A.Matović

m cu - ro ____

te- be

J=60 Banatski bećarac

si- noć pa se

25

ja , _ za

cu - ro ____

be -

la

jT

Treću grupu ĉine kafanske pesme, koje izvode uglavnom tamburaški orkestri, a i harmonikaši. Prvobitno kafana je predstavljala stecište i sastajalište mladih ljudi zimi, kad je hladno i kad nije moglo da se ide na rogalj, i još manje da se dugo stoji na ćošku, pa se logiĉno i repertoar sa rogljeva preneo u kafane. MeĊutim, razvitkom tamburaških zborova koji su vremenom prerastali u poluprofesionalne i profesionalne sastave, širio se i njihov repertoar, pa otuda ima veoma mnogo kafanskih pesama koje su donesene iz drugih krajeva. Instrumentalna muzika. Smatra se da broj muziĉkih instrumenata u Srbiji nije velik, ali ipak postoje sve glavne vrste

lo,_

SRPSKA MUZIKA

428

i tipovi. U narodne muziĉke instrumente ubrajaju se svi instrumenti na kojima se tradicionalno izvodi narodna muzika. Oni mogu biti proizvodi kućne radinosti, deĉjih ruku, seoskih majstora ili fabriĉke proizvodnje. Izgleda da se meĊu deĉjim muziĉkim instrumentima nailazi na najveću raznovrsnost. Svako godišnje doba daje deci nove materijale za graĊenje muziĉkih instrumenata sezonskog karaktera. To su svirale od vrbe, zove, truba —■ borija od mlade kore drveta, od ţitne stabljike, trava i list, guslice od kukuruzovine i dr. Osim guslica svi navedeni instrumenti pripadaju grupi aerofonih muziĉkih instrumenata. Istoj grupi pripada i najrasprostranjeniji i najkarakteristiĉniji inFRULAŠ, okolica Soko Banje strument u Srbiji svirala, koja i danas uţiva veliku popularnost. Pripada podgrupi labijalnih svirala sa bridom. Ima šest rupica za prebiranje tonova i jednu glasnicu. Pravi se od šljivovog, drenovog ili javorovog drveta, a ukrašava paljenim ukrasima, oplitanjem ţicom ili rezbarenom ornamentikom. Ima ih raznih veliĉina od kojih zavisi visina tonova. Manji instrumenti se zovu: svirala, svirajka, sviralja, frula, flura (kod Vlaha u istoĉnoj Srbiji), a duţi se skoro svuda zovu duduk. U tip labijalnih svirala sa koso zarezanim piskom spadaju dvojnice. Rupe — glasnice nalaze se na prednjoj strani, na kojoj su i rupe za prebiranje tonova. Njih ima sedam: ĉetiri na levoj i tri na desnoj strani. Dvoglas koji se na dvojnicama izvodi zavisi od tipa dvoglasa oblasti iz koje one potiĉu. U tip svirala sa jednostrukim jeziĉkom spadaju paljke, surle, lejka i gajde. Prve tri se prave od tikve sa duţom drškom na kojoj su rupice za prebiranje, a korpus tikve koji je otvoren, sluţi kao rezonator. Pisak se uglavljuje posebno. Gajde su nekada bile rasprostranjene po celoj Srbiji kao i svirala. Danas ih ima u istoĉnoj i juţnoj Srbiji, a u zapadnoj se samo pamti da ih je nekada bilo skoro svuda. Glavni delovi gajda su: meh ili mešina, prebiraljka ili gajdenica, duvaljka ili dulić i prdak ili prdaljka. Meh se najĉešće pravi od prevrnute jareće koţe. Zavisno od gajdenice postoje u praksi dva tipa gajdi: gajde sa jednocevnom gajdenicom, rasprostranjene po jugoistoĉnoj Srbiji, i gajde sa dvocevnom gajdenicom, rasprostranjene po ostalim krajevima i u Vojvodini. VojvoĊanske gajde imaju još i meh za naduvavanje laktom. Prebiraljka sa rupicama sluţi za sviranje melodije, druga prebiraljka proizvodi prateći ton koji se tokom sviranja prekida (kvarta ispod osnovnog tona), a prdaljka bez prekida svira donju oktavu od osnovnog tona. Gajde su bile sastavni deo svake sveĉanosti, svadbe, sabora i drugih veselja. Njihova je funkcija bila uglavnom da sviraju za igru i da stvaraju dobro raspoloţenje. Postoje podaci da su gajde pratile ţetvene radove u polju u vreme kad se ţelo srpom (zapadna Srbija). Inaĉe, one su jedini muziĉki instrument koji se javlja kao pratnja obredne igre u koledarskim obiĉajima. Od aerofonih muziĉkih instrumenata sa dvostrukim jeziĉkom veoma su

PALJKARI, selo Trnava, Zlatibor

poznate bile zurle (u paru) sa tupanom ili bubnjem. Ovaj 1 stav i danas saĉuvao na Kosovu i ponegde u juţnoj Srb Kordofoni muziĉki instrumenti zastupljeni su u oba ti naĉinu kako proizvode tonove. Gusle pripadaju tipu gu> instrumenata, a tambure tipu trzaĉkih instrumenata. Od me nofonih muziĉkih instrumenata poznat je veliki bubanj (n; Srbije tupan) kao pratilac zurli ili »bleh« muzike. Bubnjić SE pominje zajedno sa sviralom, a doboš, u ĉisto društvenoj fu predstavljao je pozivni signal za okupljanje ljudi da bi im se stile vaţne mesne vesti. Osim svirale, tradicionalni muziĉki instrumenti sve vii staju i polako ustupaju mesto savremenijim, novijim fa proizvodnje. Jedan od najpopularnijih je svakako ham, dominantni instrument u svakom folklornom sastavu, pore rinete, violine i kontrabasa. U poslednje vreme kontrabas sv zamenjuje elektriĉna gitara. Od većih instrumentalnih sastava u uţoj Srbiji, poseb popularni bleh orkestri ili trubaĉi koji broje 6—14 ĉlano1* Rad na prouĉavanju narodne muzike. Od prvog s ljaĉkog interesovanja za narodnu muziku u XIX v. do dan; kompleksnog prouĉavanja, ne samo sa muzikološkog, već i sa tveno-kulturnog aspekta, mogu se uoĉiti nekoliko faza k( formirale put od srpske muziĉke etnografije do etnomuziko Prve zbirke narodnih melodija pojavile su se u XIX v. iz pi Mireckog, E. Kolarovića, A. Kaiauza i dr., a posebno Ko\ Stankovića. Melografskom radu prvih srpskih muziĉara dodati i rad hrvatskog muzikologa F. Kuhaĉa koji je u ono ■ zabeleţio blizu tri stotine melodija iz Vojvodine i Srbije. Od samog poĉetka XX v. melografski rad postaje pr& i sistematskiji, ali još uvek predstavlja individualne napor

DVOJNICE

.

;

jedinih muziĉara. Tom periodu pripada mesto Stevana Mokr, Vladimira Dordevića i Ţivojina Stankovića. Ako je u XIX \ na prouĉavanju narodne muzike predstavljao samo sakup muziĉke grade i njeno beleţenje, od poĉetka XX v. pojavlji već izvesna nauĉna nadgradnja u obliku etnografske dokum ĉije (2. Stanković), prvih oblika sistematizacije i skromnih pol muziĉke analize (S. Mokranjac i V. ĐorĊević). Period izmeĊu dva rata doneo je mnogo zrelija shvata znaĉaju rada na prouĉavanju narodne muzike, i dublje za u materiju. Trojica istaknutih kompozitora, Miloje Mile Košta Manojlović i Petar Konjović, ulaţu velike napore da ] ĉavanje narodne muziĉke tradicije uvrste u red nauĉnih disci] Tako je rad u ovom periodu bio pre svega obeleţen neposre terenskim prouĉavanjem i prikupljanjem narodnih meli Pored toga pojavljuje se i znatan broj etnomuzikoloških si koje su tumaĉile i objašnjavale našu narodnu muziku i sa as tonske psihologije, estetike i istorijske muzikologije. Med krajnji ciljevi ovoga rada nisu bili usmereni ka iskljuĉivoj o nauke, već umetniĉkom stvaranju. Ovom periodu pripada i delatnost sestara Ljubice i Danice Janković na zapisivanju i \ ĉavanju narodnih igara. One su ustanovile svoj poseban si zapisivanja pokreta, koji je obuhvatao oblik, tip, stil i ter igranja. Osam objavljenih knjiga sa više od 900 zapisanih i sadrţe i niz teoretskih ĉlanaka i studija u kojima je narodna posmatrana i prouĉavana u ĉitavom kulturnom kontekstu. I muzikološki rad u posleratnom periodu predstavlja donekle rodni kontinuitet predratnih napora, ali dobija i nove usloi dalji razvoj. God. 1948 u Beogradu se osniva »Muzikološki institv sastavu SANU, koji je u Srbiji prvo središte organizovane ĉno-istraţivaĉke delatnosti na polju srpske muziĉke istorije i < muzikologije, muziĉke teorije i estetike. Rad u »Odseku za mu folklor« (kasnije za etnomuzikologiju) poĉinje sistematski d razvija u pogledu terenskih ispitivanja i snimanja narodne zike, i u pogledu teorijskih studija o karakteristikama srpske rodne muzike. i

a N

: i-

PASTIR S DVOJNICAMA. Detalj freske Kristovo roĊenje, manastir Gradac, XIII st.

1

SRPSKA MUZIKA Središna liĉnost posleratnih prouĉavanja narodne muzike bio j e Miodrag Vasiljević, ĉiji se rad razvijao u tri nivoa. Metodom neposrednog terenskog prouĉavanja prikupljao je muziĉku graĊu sa svom potrebnom dokumentacijom. SreĊivanje te graĊe i njeno melo-grafisanje predstavljaju drugi nivo Vasiljevićevog rada. Izvanredni smisao za zapisivanje i preciznost u radu stvorili su 4 zbornika sa oko 2000 melodija GAJDAŠ iz Svrljiga narodne muziĉke tradicije Srbije, Makedonije i Crne Gore. Treći nivo Vasiljevićevog rada nadovezuje se na prva dva i predstavlja logiĉan produţetak rada istraţivaĉa--nauĉnika. Na osnovu dubokog poznavanja ne samo srpske već i juţnoslovenske narodne muzike, razvijaju se njegove teorijske rasprave o problemima ritma, tonalnih osnova i muziĉke terminologije. Dalji rad u oblasti etnomuzikologije postepeno se menjao. Muzikološki pristup polako je ustupao deo svog mesta etnološkom, odnosno istorijskim, kulturnim, društvenim i funkcionalnim dimenzijama i njihovim meĊuakcijama, posmatrajući i prouĉavajući narodnu muziku kao sastavni deo narodnog ţivota, kulture i ljudskog ponašanja. Tako se rad u ovom periodu usmerava na ispitivanja muziĉke dijalektologije pojedinih srpskih etniĉkih oblasti u kulturnom kontekstu, na prouĉavanje funkcionalnosti narodne muzike, njene tipologije i stratigrafije, prilazeći genetiĉkim tumaĉenjima tamo gde je to moguće. Prilazi se takoĊe ispitivanju i tumaĉenju pojedinih muziĉkih svojstvenih idioma kao što je sekundni dvoglas planinaca ili strukturalni odnos muziĉkog oblika i oblika stiha u njemu, itd. Organološki problemi posebno privlaĉe paţnju etnomuzikologa, utoliko pre što se na tom polju u ranijim periodima veoma malo radilo. Sistematsko prouĉavanje srpskog narodnog instrumentarija obuhvata pojedine narodne instrumente koji su još u upotrebi, a i one ĉije postojanje potvrĊuju arheološka nalazišta, fresko slikarstvo i ikonografski izvori. Rad na prouĉavanju narodnih igara u ovom periodu, okuplja postepeno više mladih struĉnjaka, sledbenika sestara Janković, njihove metode, pristupa i sistema zapisivanja. Prilazilo se pre svega detaljnijem beleţenju i prouĉavanju narodnih igara pojedinih uţih etniĉkih oblasti Srbije. Višestruki aspekti prouĉavanja (istorijski, etnološki, strukturalni, kinetografski, koreološki, funkcionalni itd.) stvorili su bitne uslove za razvoj i primenu komparativnog metoda u ovoj nauĉnoj grani. Ra. Pć. ZBIRKE NARODNIH MELODIJA: K. Stanković, Srbske narodne pesme udesene za pevanje i klavir, Beĉ 1859. — Isti, Srbske narodne pesme, Beĉ 1862. — Isti, Srbske narodne pesme, Beĉ 1863. — F. Kuhaĉ, Juţno-slovjen-ske narodne popievke (5 knj.), Zagreb 1878, 1879, 1880, 1881 i 1941. — T. Bušetić i S. Mokranjac, Srpske narodne pesme i igre sa melodijama iz Levĉa, Beograd 1902. — L. Kuba, Slovanstvo ve svych zpŠvech, Pisnš jihoslovanske, Serbske z kralovstf, Praha 1923. — V. DorĊević, Srpske narodne melodije Juţne Srbije, Skoplje 1928. —• Isti, Srpske narodne melodije predratne Srbije, Beograd 1931. —■ Lj. i D. Janković, Narodne igre (8 knj.), Beograd 1934, 1937, 1939, 1948, 1949, 1951, 1952 i 1964. — Af. Vasiljević, Jugoslovenski muziĉki folklor I (Kosmet), Beograd 1950. •— Af. Vlajin, Cantece populare (3 sv.) Vršac 1950, 1953. — Ţ. Stankoviĉ, Narodne pesme u Krajini, Beograd 1951. —• B. Bartok i A. Lord, Serbo-Croatian Folk Songs, New York 1951. — Af. Vasiljević, Jugoslovenski muziĉki folklor (Makedonija), Beograd 1953. — Isti, Narodne melodije iz Sandţaka, Beograd 1953. — Af. Ilijin, Slovenske l'udove tance vo Vojvodina, Petrovec 1953. — Af. Debeljak i Af. Ilijin, MaĊarske narodne igre iz Vojvodine, Novi Sad 1953. — O. Timko, Naša pisnja (3 sv.), Ruski Krstur 1953, 1954- — Af. Parry i A. Lord, Srpskohrvatske junaĉke pjesme, Beograd i Cambridge 1953. — K. Manojlović, Narodne melodije iz istoĉne Srbije, Beograd 1953. — Af. Vasiljević, Narodne melodije leskovaĉkog kraja, Beograd 1960. — JY. Hercigonja i Đ. Karaklajić (urednici), Zbornik partizanskih narodnih pesama, Beograd 1962. — Af. Vasiljević, Narodne melodije Crne gore, Beograd 1965. —■ S. Mokranjac, Zapisi narodnih melodija, Beograd 1966. —■ Af. Vasiljević, Jugoslovenske narodne pesme iz Sandţaka po pevanju Hamdije Šahin paŠića iz Pljevalja, Muzika (Moskva), 1967.— R. PetroviĆ, Narodne melodije iz Hanske oblasti, Vranjski glasnik, 1971. LIT.: K. Manojlović, Muziĉke karakteristike našeg juga, Sv. C, 1925, 5 i 6. — Af. Milojević, Muziĉki folklor, njegova kulturno-muziĉka vaţnost, Muziĉki ĉlanci i studije I, Beograd 1926. — V. Đordević, Nekoji deĈiji narodni muziĉki instrumenti, Sv. C, 1928, 5. — Af. Milojević. Narodna muzika juţne Srbije, Beograd 1928. •— K. Manojlović, Gusle i guslari, Muzika, 1928, 1. — Isti, Muziĉko delo našeg sela, Naše selo, 1929. — V. Đordević, Ogled bibliografije srpske narodne muzike, Glasnik etnografskog muzeja u Beogradu, 1931. — Isti, Naš narodni ţivot (knj. VI i VII), Beograd 1933. —■ K. Manojlović, Svadbeni obiĉaji u Peći, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, 1933. — Af. Milojević, Za tragom narodne melodije našeg Juga, Muziĉke studije i ĉlanci II, Beograd 1933- — K. Manojlović, Svadbeni obiĉaji u Debru i Ţupi, Beograd 1935. — Af. Milojevićy 0 tipu narodnih melodija Juţne Srbije i njihovoj izraţajnoj snazi, Srpski knji -

429

ţevni glasnik, 1939, 9. —■ P. Konjović, Muziĉki folklor, njegova vrednost, ĉistoća i interpretacija, Knjiga o muzici, Novi Sad 1947. — 5. Lazarević, Muziĉki folklor Boke Kotorske, Spomenik SANU, CIII, Beograd 1953. —• Af- Ilijin, Narodne igre u Boki Kotorskoj, ibid. — P. Konjović, Miloje Milojević — kompozitor i muziĉki pisac, Beograd 1954. — Lj. i D. Janković, Prilog prouĉavanju ostataka orskih obrednih igara u Jugoslaviji, Beograd 1957. —■ M. Ilijin, MeĊusobni uticaji narodnih igara raznih etniĉkih grupa u Prizrenu, Rad IV kongresa folklorista Jugoslavije u Varaţdinu 1957, Zagreb 1959.— Ista, Sistem zapisivanja narodnih igara sestara Janković, Rad kongresa folklorista Jug oslavije na Bjelašnici 1955 i u Puli 1952, Zagreb 1958. —■ Af. Vasiljević, Kvalitativne funkcije tonova u tonalnim osnovama našeg muziĉkog folklora, Treći kongres folklorista Jugoslavije, Cetinje 1958. — O. Mladenović, Prilike i mesta za igranje u Srbiji, ibid. — Af. Vasiljević, Muziĉki folklor u zajeĉarskom kraju, Rad V kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u ZajeĈaru i Negotinu 1958, Beograd 1960. —■ Af. Ilijin, Narodne igre u Timoĉkoj krajini, ibid. — 5. Vukosavljev, Tragom revolucionarne i borbene pesme po Vojvodini, Rad VI kongresa Saveza folklorista Jugoslavije na Bledu, Ljubljana 1960. — Đ. Karaklajić, Revolucionarna pesma u Srbiji, Zbornik radova SANU, LXVIII, Beograd 1960. — R. Petrović, Narodni melos u oblasti Titovog Uzica, Rad VIII kongresa folklorista Jugoslavije u Titovom Uzicu 1961, Beograd 1961. — Af. Ilijin, Narodna orska umetnost oblasti Titovog Uzica, ibid. —■ T. Vukanović, Musical culture among the Gvpsies of Yugoslavia, Journal of the Gypsy Lore Societv, London 1962. — O. Mladenović i Af. Ilijin, Narodne igre u okolini Beograda, Zbornik Etnografskog instituta, Beograd, 1962. — E. Kiraly, MaĊarske narodne pesme, Novi Sad 1962. — D. Dević, Nove »narodne« pesme, Rad IX kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Mostaru i Trebinju 1962, Sarajevo 1963. — Af. Ilijin, Obredno ljuljanje u proleće, ibid. — R. Petrović, Narodne melodije u prolećnim obiĉajima, ibid. —■ Ista, Metoda merenja intervala u narodnim melodijama, Narodno stvaralaštvo, 1963, 6. — D. Dević, Dijakritiĉki znakovi u zapisivanju naših narodnih melodija, ibid. — R. Petrović, Two Stvles of Vocal Music in the Zlatibor Region, The Journal of the IFMC, 1963. — D. Dević, Okarina, Rad VII kongresa folklorista Jugoslavije u Ohridu 1960, Ohrid 1964. — R. Pejović, Scene s muziĉkim instrumentima na našim spomenicima, ibid. — A. Gojković, O srpskim sviralama — jedinkama, ibid. — Z. Marković, Izrada frula u Banatu, ibid. — Af. Vasiljević, Funkcije i vrste glasova u srpskom narodnom pevanju, ibid. —• 5. Zeĉević, Jedan zlatiborski duvaĉki instrument, ibid. — D. Dević, Naša narodna muzika na gramofonskim ploĉama, Rad X kongresa Saveza folklorista Jugoslavije na Cetinju 1963, Cetinje 1964. — A.Gojković, Cigani i muzika, Narodno stvaralaštvo, 1964, 9—10. —■ D. Dević, Melodije Vukovih pesama, ibid. — R. Petrović, Narodna muzika Jadra, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, 1964, 27. — Ista, Narodna muziĉka tradicija u komuni Leposavić, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, 1964. — O. Mladenović, Jedan istorijski izvor za prouĉavanje narodnih igara 18. veka, Rad vojvoĊanskih muzeja, 1964, 12. — R. Petrović, The Oldest Notation of Folk Tunes in Yugoslavia, Studia Musicologica, Tomus VII. fasc. 1—4, Budapest 1965. — Ista, Pevanje u Vukovom Jadru danas, Annali Filološkog fakulteta, Beograd, 1965 , — Ista, Narodni melos Vukovog Jadra, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, 1965. — P. Bingulac, O muziĉki lepom u folkloru, Rad XI kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Novom Vinodolskom 1964, Zagreb 1966. — S. Zeĉević, Igre našeg posmrtnog rituala, ibid. — O. Mladenović. Glavne odlike razvitka narodnih igara Krajine i Kljuĉa, Razvitak, Zajeĉar 1966, 4 —5. — Ista, Neke zakonitosti kretanja narodnih igara u centralnoj Srbiji posle revolucije, Glasnik Etnografskog instituta u Beogradu, 1966. — Af. Vlajin, Karakteristike muziĉkog folklora iz okoline Negotina, Razvitak, 1967. 6. — D. Nedeljković i 5. Dirnitrijević, Crnotravske i leskovaĉke narodne pesme oslobodilaĉkog rata, SANU, LXXIX, Beograd 1967. — R. Petrović, Ethnomusicologv in Yugoslavia, Zvuk, 1967, 77—78. — D. Dević, Odnos ritma stiha i napeva simetriĉnog osmerca, Rad XII kongresa Jugoslovenskih folkloristov, Celje 1965, Ljubljana 1968. —■ Af. Ilijin, Uvodna reĈ za .diskusiju o prednacrtu strukturalne analize narodnih igara, ibid. — O. Mladenović, Razvitak Moravca za poslednje dve decenije, ibid. — Z. Vasiljević, Struktura deseteraca u crnogorskim narodnim pesmama, ibid. — J3. Vlahović, Momenti folklorizacije jedne pesme rata i revolucije, ibid. — D. Dević, Nove »narodne« pesme-kompozicije »zlatne ploĉe«, Rad XIII kon gresa Saveza folklorista Jugoslavije u Dojranu 1966, Skopje 1968. — O. Mla denović, Jedan vid tradicionalne hijerarhije u makedonskom oru, ibid. — E. Kiraly, Zajedniĉke crte i uzajamne veze srpskohrvatske i maĊarske narodne muzike u Vojvodini, ibid. — K. Babić, Prilog problema tonalnih osnova našeg muziĉkog folklora, ibid. — Lj. Janković, Problem i teorija pojedinaĉne aritmiĉnosti u ritmiĉnosti celine izvoĊenja orske igre i melodije, Beog rad 1968. — R. Petrović, The Concept of Yugoslav Folk Music in the Twentieth Centurv, The Journal of the IFMC, London 1968. — Ista, Mesto etnomuzikologije u Ju goslaviji, Zvuk, 1968, 87—88. — V. Vuĉković, Osobenost tikveŠkog muziĉkog folklora, Studije, eseji i kritike, Beograd 1968. — O. Mladenović, Orske pesme i njihovo mesto u sistematizaciji srpskohrvatskih narodnih pesama, Narodno stvaralaštvo, 1968, 26—27. —■ A. Gojković, Narodni muziĉki instrumenti u Vukovim delima, Etnološki pregled u Beogradu, 1968, 8—9. — D. Dević, Na rodna muzika Negotinske krajine, Glasnik Etnografskog muzeja, Beograd, 1969, 31—32. — Isti, Rikalo — bušen — pastirska truba u istoĉnoj Srbiji, Razvitak, 1969, 6. — Z. Vasiljević, Koštanine pesme po zapisu Miodraga Vasiljevića, Glasnik Narodnog muzeja u Vranju, 1969. —■ O. Mladenović, Bora Stanković i orska tradicija, ibid. —■ Isti, Neke zakonitosti kretanja narodnih igara u cen tralnoj Srbiji posle revolucije, Glasnik Etnografskog instituta u Beogradu , 1969. — Af. Slijepĉević, Samobor, selo u gornjoj Hercegovini —■ kola, igre, pesme i muziĉki instrumenti, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Sara jevo 1969. —• Af. Ilijin i D. Putnik, Plesovi panonske zone Vojvodine II, Zagreb 1970, 12. —■ R. Petrović, Odnos melodije i teksta u srpskim narodnim pesmama, Zbornik radova jugoslovenskih muzikologa, Moskva 1970. — S. Zecević, BegeĈ —• narodni muziĉki instrument od gline, Rad XV kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Jajcu 1968, Sarajevo 1971. — O. Mladenović, Neka pitanja metodo logije, klasifikacije i terminologije naših narodnih igara, ibid. — R. Petrović, Some Aspects of formal Expression in Serbian Folk Songs, Yearbook of the International Folk Music Council, Urbana 1971, 2. — D. Antonijević, Ovĉarska slava u jugoistoĉnoj Srbiji, Vranjski glasnik, 1971. — A. Gojković, Narodni muziĉki instrumenti u delima etnografskog karaktera Branislava NuŠića, ibid. — R. Petrović, Morfološke strukture srpskih narodnih pesama, Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu, Beograd 1971. — D. Dević, Neke narodne melodije u »Rukovetima« Stevana Mokranjca, ibid. — Isti, SvrljiŠka »cevara« i njena limitrofna tipiĉnost, Narodno stvaralaštvo, 1971, 37 i 38. — Af. Ilijin, Narodni plesovi na Kosovu, Ivanĉan, Folklor i scena, 1971. —■ Ista, Narodni plesovi u Crnoj Gori, ibid. — Ista, Narodni plesovi u Srbiji, ibid. — Ista, Plesovi Voj vodine, ibid. — Lj. Janković, ProtivureĈnosti u ţivom stvaralaĉkom procesu orske tradicije, Glasnik Etnografskog muzeja SANU u Beogradu, 1971. — 5. Zeĉević, Poreklo i funkcija frikciono-membranofonih narodnih instrumenata u panonskim delovima Jugoslavije, ibid. — D. ĐsrĊević, Muzika u posmrtnom ritualu u nekim vlaškim selima oko Negotina, Razvitak, 1971, X. — Z. Marković, »Sviravka«, »Fluer« — svirala istoĉne Srbije, ibid., 1971, 5. — O. Mladenović, Vukov opis kraljiĉke igre, Kovĉeţić, Beograd 1971. — D. Dević, Razvrstavanje višeglasnih oblika (prilog problemu klasifikacije), Rad XVII kongresa Saveza udruţenja folklorista Jugoslavije Poreĉ 1970, Zagreb 1972. ■— 5. Zeĉević, Po kladne igre u Gruţi, ibid. —■ Af. Ilijin, Deca — ĉuvari orske tradicije, ibid. —-

430

SRPSKA MUZIKA

Munchenski psaltir (Beogradska kopija). Plesaĉi i sviraĉi, minijatura, XIV st. i?. Petrović, Dvoglas u muziĉkoj tradiciji Srbije, ibid. —■ Ista, Srpski narodni muziĉki instrumenti, Pro mušica, 1972, 59, 60. — N. Hercigonja, O partizanskim narodnim pesmama, Napisi o muzici, Beograd 1972. ■—• Isti, »Ţivi fosili«, ibid.—• R. Petrović, Etnomuzikološka prouĉavanja u Srbiji, Srpska muzika kroz vekove, Beograd 1973. — A. Matović, Rukopisne zbirke narodnih melodija u Mu zikološkom institutu, ibid. — R. Petrović, Tradicionalna muziĉka umetnost Srba, Razvitak, 1973, 6. — A. Gojković, Elementi za utvrĊivanje autentiĉnosti narodnih muziĉkih instrumenata, ibid. — O. Alladenović, Kolo u juţnih Slovena, Beograd 1973. — R. Petrović, Proces akulturacije u narodnoj muzici istoĉne Jugoslavije, International Review of Aesthetics and Sociologv of Music, Zagreb 1974. —■ Lj. Pešić, Narodni muziĉki instrumenti na Kosovu i Metohiji, Rad XIV kongresa folklorista Jugoslavije u Prizrenu 1967, Beograd 1975. —• O. Alladenović, Kolo na kolu kod balkanskih naroda, ibid. A. Mvić. UMETNIĈKA . Muzika feudalnog doba. Glavni izvori za rekonstrukciju srpske srednjovekovne muzike jesu istorijski i zakonski spisi pojedinih crkvenih pisaca, biografije ponekih srpskih vladara, prikazi instrumenata na freskama u crkvama i manastirima, zabeleške stranih putopisaca koji su prolazili kroz srpske krajeve i najzad sami malobrojni do danas saĉuvani muziĉki rukopisi. I izvesni arhivski dokumenti drţavno-administrativnog karaktera, hrisovulje i povelje vladara, takode daju podatke o pojedinim muziĉkim manifestacijama, a naroĉito su dragoceni zbog toga što ukazuju na muziĉku terminologiju koja je bila u upotrebi u staroslovenskom jeziku srpske recenzije. U periodu ranog i razvijenog feudalizma srpska i makedonska kultura vrlo se ĉesto ukrštaju, kao što se Srbi i Makedonci teritorijalno dopunjuju. Bavljenje muzikom kao profesijom pominje se u crkvenim zakonicima od kojih su po podacima najdrago ceniji »Nomokanon« u prevodu sv. Save (»Ilovaĉka krmĉija«) iz XIII v. i »Sintagmat« Matije Vlastara (XIV st.). U »Ilovaĉkoj krmĉiji« vrsta joculatora i mima naziva se i špilmanima, verovatno zbog toga što je u srpskim krajevima bilo i Nemaca koji su obavljali tu profesiju i sobom doneli i naziv za nju. Putujući zabavljaĉi, koji nose domaće nazive skomrah, gudec, sviralnik, svirac, praskavnik, a koji su i glumili i plesali i svirali, pojavljuju se ĉesto na srpskim feudalnim dvorovima, a najĉešće se sele iz dvora u dvor povodom nekih sveĉanosti. Kao i u crkvenim odredbama na zapadu Evrope tako su i ovde progonjeni od crkve, a na društvenoj lestvici zauzimaju poslednje mesto. Medu prvim poznatim imenima srpskih skomraha nalaze se Preda svirac i Dragan iz Priz-

rena, obojica iz XIV v., a stalne muziĉke kapele pominji dvorovima Stevana Prvovenĉanog, Cara Dušana i despota Lazarevića. Mnogobrojni domaći nazivi za pojedine instr toga vremena takode ukazuju na dosta razvijenu svetovi ziĉku praksu u feudalnom poretku. Iako danas nije rr potpuna identifikacija svih instrumenata, jer se jedan isi (npr. gusle ili pregudnica) odnosi na razliĉite instrumente, moţe zakljuĉiti da su u upotrebi bile sve vrste instrv. (gudaĉki, okidaĉki, duvaĉki, udaraĉki). Likovno prikazs lazimo ih kako u srednjovekovnom minijaturnom sli (»Srpska Aleksandrida«, »Munchenski psaltir« — oba iz 1 tako i na mnogim freskama i ornamentalnoj plastici ( Gradac, Kalenić, Studenica, Sopoćani, Graĉanica, ] Hopovo itd.). Srpska crkvena muzika srednjeg veka bila je nesi: pod uticajem vizantijske, što se moţe objasniti ne sam tiĉkom nego i kulturnom dominacijom Vizantije nad juţn venskim plemenima. Pominje se, doduše, kod mnogih sr& kovnih pisaca razlikovanje srpskog od grĉkog pojanja (sv u biografiji Nemanje, Teodosije u biografiji sv. Save) p; pojedini crkveni pisci XVIII v. (Jovan Rajić, Maksim R Grigoroviĉ-Barski) i dalje prave oštru razliku izmeĊu sr| grĉkog pojanja, ali usled nedostatka dovoljnog broja muziĉkih dela danas se još ne moţe sa pouzdanošću utv ĉemu je bila razlika. Nema sumnje da su taĉne i konstat; Wellesza da zajedniĉko poreklo, pa otuda i sliĉnost srp grĉkog pojanja treba traţiti u Siriji i Antiohiji odakle su c tekla. Iako su se u mnogim srpskim manastirima gajili oblici duhovne kulture, ipak je manastir Hilandar na Svete bio najuticajnije ţarište, naroĉito u pogledu muzike. MeĊu; uticajem i ukrštanjem nacionalnih naĉina pojanja u svetog manastirima (grĉkim, ruskim, bugarskim, gruzinskim, s itd.) nastalo je zajedniĉko, svetogorsko pojanje, koje je svoje posebne nacionalne varijante, a najĉešće su se pojak melodije na pojedinim nacionalnim jezicima. Medu mu rukopisima koji se i danas nalaze u Hilandaru (foto-kopije u . SANU), treba istaći stihire srpskim vladarima (MS312), u: stihire (MS 307, 309), kao i papadike, vrstu teorijskog mi spisa (MS 311). Svi preostali muziĉki dokumenti, rastur svetu, uglavnom pokazuju da su bile u upotrebi sve faze tijske neumske notacije, od ekfonetiĉke do kasnovizai kojim je pisan najveći broj rukopisa. Iako je evidentiran rukopis (MS 544) koji je datiran 1431, a nalazi se u mai Ivironu na Svetoj Gori, najznaĉajnijim spomenikom m kulture XV v., pisanim Kukuzelovom odnosno kasne tijskom notacijom, smatra se »Psaltikija* (zbornik pesama) r joj je kao autor potpisan Stefan Srbin, domestik (tj. nr horovoda) na dvoru Lazara Brankovića u Smederevu. Oc zbornika koji je nekada sadrţavao preko 300 folija (izge Narodnoj biblioteci u Beogradu 1941) danas je saĉuvano 12 strana u foto-kopiji; one sadrţe i teorijski deo, kao i dve sa srpskoslovenskim tekstom »Njinja sili nebesnije« i »Vak vidite«. — Dosta tek nedavno pronaĊenih i prouĉenih ruko] vizantijskom notacijom, a srpskoslovenskim ili grĉkim tei nalazi se u pojedinim inostranim bibliotekama. Medu nji rukopisi Atinske narodne biblioteke sa crkvenim pesmam su potpisali Joakim monah i domestik Srbije (XV v.), jeror Nikola Srbin i Isaija Srbin (XVI v.). Takode iz XVI v. je ment srpskog pojanja pod nazivom »Servikon«, koji se u Oxfordu (Bodleian Library). —> Crkvena muzika u Jugo. Srbija. Od vremena propasti srpske drţave, od XV pa sve do p XIX v., jedini tragovi muziĉke prakse Srba nalaze se u njanju pojedinih narodnih obrednih pesama i igara, kao i. lovanju guslara. Oni, poput antiĉkih rapsoda, ili sami ■ ljaju tekstove i melodije, ili prenose tuĊe, mahom iz naroi kupljene, većinom epske pesme koje opevaju slavne jun; prošlosti ili borbu naroda za nezavisnost. U porobljenoj dor oni su progonjeni kao nosioci rodoljubivih borbenih teţn roda, pa se zato tada za njih više ĉuje u inostranim zem] u Poljskoj u hronikama XV v., u MaĊarskoj u XVI v. (ĉuveni 1 Karaman), u Malorusiji i Poljskoj u XVII v. U XVIII v. 1 se ĉak i izvesna guslarska škola, tzv. »Slepaĉka akademija« u no ona je vrlo kratkog veka, jer je ugarske vlasti, zbog pr< ranja nacionalnih ideala Srba, ubrzo ukidaju. Iz istog pi datira i jedini rukopis sa muziĉkim tekstom — »Pozdrav M Putniku« — ĉiji je knjiţevni, a verovatno i muziĉki, autor Za Orfelin. Na prisutnost muzike i na vrlo tesnu vezu sa pesniĉke teraturom XVII i XVIII v. ukazuju i stihovi Aleksija Ve: Gligorija Trlajića, Gavrila Venclovića, Dositeja Obradović i mnoge anonimne pesme sadrţane u Erlangenskom rukoj

431

SRPSKA MUZIKA u graĊanskim pesmaricama. MeĊutim, melodije tih pesama više su se odrţale usmenim predanjem i kasnijim objavljivanjem u XIX veku nego u saĉuvanim savremenim zapisima. Muzika u graĊanskom društvu. Posle dva ustanka srpskog naroda protiv turske dominacije (1804 i 1815) Srbija, tada još agrarna zemlja malih posednika na primitivnom stadijumu privrede, zemlja u kojoj se tek poĉela formirati graĊanska klasa, tek u trećoj deceniji veka poĉinje sa obnavljanjem prosvete i kulture. Prve zaĉetke srpske muziĉke kulture daje Josif Šlezinger (1794—1870) osnivanjem vojnog orkestra koji je naroĉito veliku ulogu imao u Knjaţevsko-srbskom teatru, što ga je osnovao Joakim Vujić. Za srpsko pozorište, koje se tada poĉelo razvijati i u ponekim mestima u Vojvodini, Šlezinger piše i aranţira muziku za veliki broj komada, te tako zajedno sa Nikolom Đurkovićem (1812—1875) poĉinje da gaji najomiljeniji umetniĉki rod u srpskim krajevima XIX v., komade s pevanjem, vrstu srpskog Singspiela. Uslovljeni politiĉkim okolnostima, naroĉito oko 1848, oni su za te komade najĉešće komponovali i ubacivali u predstave rodoljubive borbene pesme, kakve su bile »Ustaj, ustaj, Srbine!«, »Rado ide Srbin u vojnike«, »Maĉem, kopljem« i si. U tom poĉetnom stadijumu razvoja srpske umetniĉke muzike najznaĉajnije mesto zauzima Kornelije Štanković (1831—1865) koji je, posle teoretskih studija u Beĉu kod S. Sechtera, uglavnom radio na prikupljanju i harmonizovanju srpskih duhovnih i svetovnih narodnih melodija. Uzimajući narodni melos za osnovu svojih klavirskih i horskih kompozicija, Štanković je utemeljitelj nacionalnog pravca u srpskoj muzici, koji su potom mnogi sledili. Njegovom zaslugom je i prvi put savremenom notacijom zabeleţeno pojanje u srpskoj crkvi, i to tzv. karlovaĉko , ĉiji su delovi objavljeni u tri sveske u njegovoj harmonizaciji u Beĉu, 1862—64, pod nazivom »Pravoslavno crkveno pojanje u srbskoga naroda«. Nagliji razvoj muziĉkog stvaralaštva nastaje u srpskim krajevima otkada se, posle prvog pevaĉkog društva, osnovanog u Panĉevu 1838, i Beogradskog pevaĉkog društva (osnovanog 1853), poĉinju obrazovati širom Srbije i Vojvodine, od šezdesetih godina nadalje, mnogobrojna pevaĉka društva koja su ĉesto u manjim mestima bila i glavno središte muziĉke kulture uopšte. Na formiranje ovih društava naroĉito utiĉe slobodniji val posle ukidanja Bachovog apsolutizma; njih potpomaţe i podstiĉe Uje-

Srpska Aleksandrida. Sviraĉi, minijatura, XIV st.

Muziĉka kapela beogradskog beglerbega, XVI st.

dinjena omladina srpska, koja je svoje politiĉke akcije ostvarila i kroz razne oblike umetniĉke delatnosti, a najĉešće kroz besede na kojima su pevaĉka društva igrala veliku ulogu. Za ta društva komponuju, većinom Liedertafel-horove rodoljubivog romantiĉnog karaktera, domaći kompozitori Jovan Paĉu (1847—1902)3 Aksentije Maksimović (1844—1873) i Mita Topaloviĉ (1849—1912). Horsko se pevanje do te mere razgranjava da nema dovoljno domaćih muziĉara koji bi vodili te horove, pa u srpske krajeve poĉinju dolaziti u velikom broju i Ĉesi koji se vrlo brzo prilagoĊuju novoj sredini. Oni pišu mnoge kompozicije u srpskom duhu, naroĉito omiljene patriotske horove. Medu njima su Gvido Havlas (1839—1909; »Padajte, braćo!«), Vojt&ch Hlavaĉ (1849—1911; »Ne dajmo se«), Hugo Doubek (1852—1897 »ĐurĊevdan«) i mnogi drugi. Njihovim delima uĉvršćuje se u srpskoj muzici romantiĉarsko-bidermajerski stil koji najuspješnije gaje Robert Tolinger (1847—1911), autor mnogih klavirskih kompozicija, lirskih solo-pesama i horova, i Vdclav Horejšek (1839—1874) koji je stekao široku popularnost svojim horovima »Jadna draga« i »Devojka na studencu«. Sve ţivlji muziĉki ţivot izaziva i dolazak u Srbiju jednog od najznaĉajnijih slovenaĉkih kompozitora Davorina Jenka (1835—1914), horovode Beogradskog pevaĉkog društva i dugogodišnjeg kapelnika Narodnog pozorišta u Beogradu. On daje nov peĉat srpskoj muzici i, upo redo sa komponovanjem horskih i orkestarskih kompozicija, doprinosi daljem razvoju komada s pevanjem, pripremajući ponekim svojim delima (»Vraĉara«, »Pribislav i Boţana«*) temelje za potonju srpsku operu. Tradicija horskog pevanja još je vrlo ţiva kada u srpski muziĉki ţivot stupa Josif Marinković (1851-—1931), jedan od posled njih predstavnika romantiĉarskog pravca kod Srba. Dok njegovi rodoljubivi horovi (»Hej trubaĉu«, »Junaĉki pokliĉ«, »Pesmom srcu«) predstavljaju produbljeniji oblik ranijeg Liedertafela, a njegove horske rapsodije pod imenom »Kola« znaĉe prve pokušaje umetniĉke obrade i sinteze narodnih melodija, dotle su pesme za glas i klavir i horovi uz pratnju klavira (»Potoĉara«, »Zadovoljna reka«, »Molitva«) uspeli primeri zapadnjaĉkog neoromantiĉkog stila prenesenog na srpsko tlo. Po svojim solo-pesmama Marinković je ne samo pravi zaĉetnik tog romantiĉarskog oblika u srpskoj muzici nego i jedan od najboljih kompozitora srpskog Lieda u XIX v. Dalju i najznaĉajniju etapu u srpskoj muzici ĉini delo Stevana Mokranjca (1856—1914). Iako ne mnogobrojno po opusima, Mokranjĉevo je stvaralaštvo bitan i logiĉan nastavak i usavršenje dela koje je zapoĉeo K. Štanković te predstavlja ĉvrstu osnovu ne samo srpskog nego i jugoslovenskog muziĉkog stvaralaštva nacionalnog smera. U svojih petnaest »Rukoveti« (vokalnim rapsodijama, koje doslovno znaĉe »snopovi«, »buketi«), Mokranjac je sa tananim muziĉarskim smislom uoĉio latentne harmonske i psihološke osobenosti narodnih melodija iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatskog primorja (»Pri morski napevi«); uobliĉio ih je u izvanrednom formalnom skladu, ujednaĉenom i u isto vreme punom kontrasta. »Rukoveti « su ostale do danas klasiĉan primer veoma nadahnute umetniĉke stilizacije narodnih melodija. Iako je stvorio još nekoliko svetovnih kompozicija visoke umetniĉke vrednosti (horovi »Kozar«, »Turske pesme«, deĉji horovi), Mokranjac je ostao nenadmašen u srpskoj duhovnoj muzici. Njegovo »Opelo« u fis-molu, »Heruvika«, »Akatisti Bogorodici«, »Tebe boga hvalim« i dr. pokazuje ne samo

432

SRPSKA MUZIKA

snaţnu melodijsku invenciju nego i produbljen smisao Wb BCUn>niOM"l> 3AJI* za vokalnu polifoniju. Najzad, Mokranjac je, pored stvaralaĉkog rada, zasluţan u srpskom muziĉkom ţivotu1 i BT» OPEIP, -t.ro CEHTHBPH, «ni»srcU BUMBBA »KM GSPHH kao dugogodišnji horovoĊa Beogradskog pevaĉkog društva sa kojim je gostovao po mnogim inostranim gradovi-rna, zatim kao osnivaĉ, direktor i nastavnik Srpske muziĉke škole u Beogradu (osnovane 1899) i kao aktivni umetniĉki i društveni radnik na mnogim poljima. Poĉetak dvadesetog Beogradsko pevaĉko društvo u Moskvi 1896, plakat veka obeleţen je u Srbiji stabilizovanijim politiĉkim prilikama, većim ekonomskim usponom, pa samim tim i razvijenijim kulturnim ţivotom. Uĉvršćenjem kapitalistiĉkih odnosa i definitivnim formiranjem graĊanske klase, Beograd postaje vaţan ekonomski i politiĉki centar, a pojedini vidovi kulturnog ţivota poĉinju sve više da gube patrijarhalno-orijentalnu patinu i da se pribliţuju evropskim uzorima. U muziĉkom ţivotu Srbije prva decenija veka zanimljiva je i utoliko što se u njoj susreću tri kompozitorske generacije, od kojih svaka ima svoja posebna obeleţja: J. Marinković i S. Mokranjac kao predstavnici romantizma koji odumire i realizma koji se raĊa, 5. Biniĉki i P. Krstić koji donose nove neoromantiĉarske boje i nove, veće forme (opera, orkestarske kompozicije) i P. Konjović, M. Milojeviĉ i .S. Hristić koji tada već poĉinju da se afirmišu kao mladi, moderni kompozitori, unoseći i nov evropski duh, izgraĊene estetske principe i usavršeniju kompozicionu tehniku. Dominantna je, meĊutim, u to doba grupa kompozitora Beogradske škole (S. Biniĉki, P. Krstić, V. ĐorĊević. B. Joksimović) kako po aktivnom uĉešću u muziĉkom ţivotu prestonice tako i po rasprostranjenosti i omiljenosti svojih kompozicija kod široke graĊanske publike. Tada Stanislav Biniĉki (1872—1942), autor popularnih ho-rova (»Seljanĉice«, »Tetovke«) solo-pesama (»Mijatovke«) raĊenih po narodnim motivima, izvodi i svoju operu »Na uranku« (1903), prvu srpsku operu na repertoaru Narodnog pozorišta. Boţidar Joksimović (1868—1955) u delima raznovrsnih oblika daje uglavnom jednostavne harmonizacije narodnog melosa, Vladimir Đordević (1869—1938) najbolje rezultate postiţe kao folklorista, beleţeći izvorne srpske i makedonske narodne melodije, dok Petar Krstić (1877—• 1957) nastavlja nego vanj em muzike za komade s pevanjem; u orkestarskim Serbische Voikslieder 1 kompozicijama »Scherzo« u V/«A ihm Ktfmgrmche Sethien, F8r$tenthum d-molu, »Patetiĉna uvertira« Votifrnrffro, jJif-Serbšen, MmvĊvmm, naginje pseudoromantiĉnom stilu, kasnije stvara operu and Se ' " »Zulumćar«, a sa dobrim poznavanjem vokalne tehnike piše horske kompozicije. Ovoj generaciji pripada —• više po godini roĊenja nego po ,£elgrader Qesangvereitt stilskoj srodnosti —■ i veoma plodni kompozitor i istaknuti violinski pedagog Beogradsko pevaĉko društvo u Njemaĉkoj, 1899, Petar program

tor opera, opereta i baleta u lakom beĉkom stilu, veoma 1 ne simfonijske poeme »Sava« i naroĉito istaknutih kori za violinu i za druge instrumente, koji su mahom u duhu : mantiĉarske škole Brahmsa i Dvofaka, ali pisani majsto kompozicionom tehnikom. U Vojvodini je u tom periodu aktivan na mnogim poljima Isidor Bajić (1878—1915), 1 najznaĉajnije delo istorijska opera »Knez Ivo od Sem (1911) i ĉije se mnoge kompozicije (preteţno vokalne), zbog Ċenog narodnog duha, ĉesto identifikuju sa narodnim tvorevi Generacija kompozitora, koja svoja prva ostvarenja c predveĉerje prvog svetskog rata, uglavnom raskida sa roi ĉnim stilom koji je dotle preteţno vladao u srpskoj muzici ĉinje, ne odriĉući se ni nacionalnog stila, na mnogo široj 1 da sledi savremene evropske pravce, naroĉito impresionistiĉki Petar Konjović (1883—1970), u srpskoj muzici najistal kao operski kompozitor (»Vilin veo«, »Knez od Zete«, »Koi »Seljaci«, »Otadţbina«), u operskom stvaralaštvu sledi sa strane realistiĉke principe Musorgskog, sa druge strane pj Janaĉekov postupak izrastanja pevane melodije iz meloc fleksija govornog jezika, a u simfonijskom pak stvaralaštvu (5 nija u c-molu, varijacije »Na selu«, simfonijski triptihon »Koš nadahnuto pomiruje narodne idiome sa svojim liĉnim izr što takoĊe ĉini u zbirci solo-pesama »Moja zemlja«, a donek zbirci »Lirika«. Konjovićevu plodnu javnu delatnost (di;

Profesori i uĉenici Srpske muziĉke škole, 1907

I

Opere i intendant Hrvatskog Narodnog kazališta u Zag profesor i rektor Muziĉke akademije u Beogradu, upravnik zikološkog instituta SANU itd.) upotpunjuje literarni rad iz u zbirkama eseja »Liĉnosti«, »Knjiga o muzici« i »Ogledi o nr i monografijama o M. Milojeviću i S. Mokranjcu. Miloje . jević (1884—1946), inaĉe istaknuti muzikolog i-kritiĉar, triju dosada objavljenih zbirki eseja »Muziĉke studije i ĉla: teoretskih radova, u razvojnoj liniji svog kompozitorskog si laštva manifestuje raznorodne uticajne sfere: od impresior (zbirka »Quatre morceaux« za klavir, solo-pesme »La Leti »Himna suncu«) do ekspresionizma i krajnje moderne (< »Pir iluzija« za hor, »Ritmiĉke grimase« za klavir), ali uporei tim ostaje veran i narodnom duhu (klavirske svite »Dans pays«, »Melodije i ritmovi sa Balkana«, »Povardarska s\ Najveću izraţajnost i originalnost Milojević ispoljava u pesmama vrlo neposrednog dejstva i intimnog karaktera (2 »Pred veliĉanstvom prirode«, »Haikai« i dr.). Stevan Hristić (iS 1958), dugogodišnji dirigent i direktor Beogradske opere i fesor Muziĉke akademije, najbolje je plodove svoga kompo: skog rada dao sceni, komponujući muziku za mnoge dra komade, operu »Suton« i široko popularni balet »Ohridska legi Stojanović (1947), inspirisan većinom makedonskim narodnim moti' (1877 —• 1957), auali protkan i primesama impresionizma. Kao fini vokalni 1 istakao se u horovima (»Jesen«, »Zvezda«) i solo-pesmama ( jednom ruţa jedna«, »Veće na školju«). Košta Manojlović (iS 1949), ĉije je interesovanje preteţno upravljeno na prouĉa srpskog i makedonskog muziĉkog folklora i koji u vokalnim 1 pozicijama sledi S. Mokranjca, dao je, pored dosta kompo: iz oblasti crkvene muzike, i nekoliko lepih solo-pesama. generaciji se pridruţuje i rano preminuli, talentovani Mi Paunović (1889—1924), autor triju još neizvedenih muz drama i veoma izrazite »Jugoslovenske simfonije«. ,

SRPSKA MUZIKA Savremcna muzika. Generacija kompozitora roĊenih oko poĉetka i u prvoj dekadi ovoga veka bila je izmeĊu dva rata uglavnom zastupnik muziĉke avangarde, dok se danas većina njih oslanja na estetske principe umerenijih pravaca. Veliki broj njih, muziĉki usavršavan u Pragu (kod Aloisa Habe i Josefa Suka), komponovao je i u ĉetvrtstepenom sistemu i atematskom stilu, a pojedine tada nije mimoišao ni uticaj dodekafonije. U prvim godinama posle OsloboĊenja oni su ĉinili vodeću skupinu stvaralaca koja je u novom socijalistiĉkom društvu morala da nade svoje mesto i da prilagodi svoje dotadašnje estetske poglede novim idejnim smernicama i umetniĉkim okolnostima. Posle višegodišnjih osciliranja i nesnalaţenja kod jednih, i oštrih zaokreta i vraćanja skoro na pozicije romantizma kod drugih •—• danas su uglavnom kristalizirane pojedine stvaralaĉke fizionomije, svaka sa svojim individualnim peĉatom manje ili veće umetniĉke vrednosti, stilski usmerena uglavnom ka jednoj srednjoj liniji koja stoji izmeĊu dva suprotna ekstrema: krajnjega avangardizma i zastarelog romantizma, iz ĉega najĉešće rezultira neoklasiĉarski stil. U taj red idu Mihovil Logar (1902 —■), veoma plodan stvaralac, sveţih harmonija i veoma izraĊene kompozicione tehnike, koji je posle OsloboĊenja komponovao, izmeĊu ostalog, opere »Pokondirena tikva« i »Ĉetrdeset prva«, balet »Zlatna ribica« i velik broj orkestarskih kompozicija; Dragutin Ĉolić (1907—), autor simfonijskih poema »Uskrsna zvona« i »Nikoletina Bursać«, simfonijske kompozicije »Preludium, fuga i postludium« i jedne simfonije; izraziti simfoniĉar Milan Ristić (1908 —), tvorac osam simfonija, »Simfonijskih varijacija«, »Burleske«, koncerata za violinu, za klarinet i za klavir, prolazi kroz razliĉite izraţajne faze, ali u svemu preteţe kompoziciono majstorstvo, vedrina i stvaralaĉka spontanost; Ljubica Marić (1909—), kompozitor Sonate za violinu i klavir, Pasakalje za orkestar, u svojim poslednjim delima (»Pesme prostora«, »Muzika oktoiha No 1«, »Ostinato super thema octoicha«, »Vizantijski koncert« za klavir) postiţe veoma osoben izraz koji predstavlja sublimaciju drevne umetniĉke materije sa savremenim kompozicionim sredstvima na osnovi svojevrsnih filozofsko-estetskih pogleda. Najveći preokret u smislu prvobitnog udaljavanja od moderne, a zatim ponovnog pribliţavanja njenim smerovima uĉinio je Stanojlo Rajiĉić (1910 —), kompozitor raznovrsnih, naroĉito simfonijskih oblika, koji oslonac na narodne idiome pokazuje naroĉito u posleratnim koncertima (za klavir, za violinu, za klarinet, za violonĉelo); u vokalnoj muzici istakao se ciklusima za glas i orkestar »Na Liparu«, »Lisje ţuti« i »Magnovenja«, a dosada najveći njegov umetniĉki poduhvat predstavlja opera »Simonida«. Putem tesnog oslanjanja na moderne tekovine bio je pošao i Vojislav Vuĉković (1910—-1942), koji se, uporedo sa komponovanjem, veoma aktivno bavio dirigentskim, pedagoškim, kritiĉarskim i muzikološkim radom, osnovanim na marksistiĉkoj filozofiji (disertacija »Muzika kao sredstvo propagande«, »Muziĉka estetika«, mnogi eseji). Poslednjih godina svoga nasilno prekinutog mladog ţivota sve više je bio vezan za ruske realiste i za narodnu epiku (orkestarska kompozicija »Zaveštanje Modesta Musorgskog«, »Herojski oratorijum«, »Vesnik bure«). Druga grupa praških Ċaka (J. Bandur, M. Vukdragović, P. Milošević), kao i M. Tajĉević M. Ţivković i S. Nastasijević —■ već je u predratnom stvaralaštvu odraţavala umereniju stilsku orijentaciju i tešnji afinitet prema narodnoj osnovi i takav umetniĉki profil uglavnom pokazuje i do danas. Jovan Bandur (1899— 1956) crpe iz folklora naroĉito u velikoj »Jugoslovenskoj partizanskoj rapsodiji«, dok je u simfonijskoj »Poemi 1941« i horskim kompozicijama senzibilni lirik. Mihailo Vukdragović (1900 —) obogaćuje posleratnu muziĉku literaturu preteţno krupnim vokalno-instrumentalnim delima, kantatama »Vezilja slobode«, »Svetli grobovi«, »Srbija«, uvek iskreno pisanim, sa veoma odreĊenim stilskim koncepcijama, a uporedo s time pokazuje afinitet prema vokalnoj lirici. Marko Tajĉević (1900 —), takoĊe odluĉan zastupnik tradicionalnih smerova i majstor minijaturnih oblika, sa prefinjenim ukusom cizelira i ugraĊuje narodske mo tive u svoje mnogobrojne horove (»Pesme od kola«, »Komitske pesme«, »Pesme iz Gradišća«) i klavirske kompozicije (»Balkanske igre«, »Srpske igre«, dve svite). Istaknuti pedagog Milenko Ţivković (1901—1964), pod ĉijim je rukovoĊenjem obrazovana plejada današnjih istaknutih kompozitora, pored rada na kompoziciji, sa uspehom se ogledao u muziĉko-teoretskom radu (»Nauka 0 harmoniji«, »Rukoveti Stevana Mokranjca«). Svetomir Nastasi jević (1902 •—■), uvek odan prvenstveno nacionalnom stilu, svojim predratnim operama dodaje »Zaĉaranu vodenicu«, »Prvi ustanak« 1 »Antigonu«, a koncertnom podijumu posvećuje mnoge orkestarske kompozicije klasiĉnog oblika. Predrag Milošević (1904 —) najviše je komponovao scensku muziku. U društvenom i politiĉkom preokretu Jugoslavije posle Narodnooslobodilaĉkog rata jedna od bitnih novina bila je teţnja za omasovljenjem muziĉke kulture, za negovanjem onih muziĉ-

433

Fakultet muziĉke umetnosti u Beogradu

kih oblika koji će svojim sadrţajem i svojom pristupaĉnošću odigrati dvostruku, politiĉku i umetniĉku ulogu. Taj oblik je bila masovna pesma koju su komponovali gotovo bez izuzetka kompozitori raznih generacija i raznih stilskih naklonosti. Sa druge strane, narodne tvorevine, nastale u samoj borbi, bilo ukrštanjem narodnih tekstova sa starim revolucionarnim melodijama, bilo zdruţivanjem aktuelne tematike sa tradicionalnim muziĉkim folklorom, bile su zadugo i još uvek su inspiracija i osnova mnogih umetniĉkih dela. Stvarajući već u toku same borbe pojedine pesme koje imaju peĉat autentiĉnog narodnog stvaralaštva (»Ide Tito preko Romanije«, »Romanijo visokoga visa«) ili na umetniĉki naĉin opevaju tragiku naroda (»Kozara«), Oskar Danon (1913 —) posle OsloboĊenja meĊu prvima komponuje velik niz masovnih pesama, da bi se kasnije posvetio i sloţenijim horskim delima (»Liĉka balada«, »Konjuh planino«), kao i ljubavnoj lirici (ciklus »Neznanka«). Danas srednja generacija, koja većinom predstavlja i prve diplomirane vaspitanike kompozitorskih klasa Muziĉke akademije u Beogradu, sve uĉestanije i sa sve većim uspehom zauzima svoje mesto u koncertnim i operskim programima. Te stvaraoce objedinjuje jedna gotovo svima zajedniĉka karakteristika: solidnost kompozicione tehnike, ozbiljnost u tretiranju i realizovanju estetskih stvaralaĉkih problema, izbor oblika u kojima preteţu klasiĉni, ali se javljaju i veće koncertantne forme •—■ kantate, pa i muzika za scenu —■ opera i balet. Nasuprot strujanjima u savremenoj muzici Zapada, pa i u jednom delu jugoslovenskog muziĉkog stvaralaštva, predstavnici te generacije srpskih kompozitora nisu dosada ispoljili veću naklonost ka eksperimentima u stvaralaĉkom postupku, oĉitujući u svojim delima raznorodne stilske orijentacije. Medu stvaraocima ĉija su dela stekla priznanje poslednjih nekoliko godina nalaze se: Josip Kalĉić (1912 —; koncert za klavir, »Simfonijska slika 72«, »Nokturno« za hor i orkestar, »Muzika 73«, više kantata, elektronske kompozicije); Vitomir Trifunović (1916 —-; orkestarska »Herojska uvertira«, »Simfonijska svita«, »Antinomija«, »Sinteze 4«, »Asocijacije«, kantata »Vidici«); Rudolf Bruci (1917—; simfonijska svita »Maskal«, »Sinfonia lesta«, kantate »Srbija«, »Ĉovek je vidik bez kraja«, »Oĉi Sutjeske«, baleti »Demon zlata«, »Na pruzi«); Ludmila Frajt (1919—; »Ekloga« za kamerni orkestar, »Nokturna« za ţenski hor, gudaĉe, klavir i harfu, »Tuţbalica« za ţenski hor, »Asteroidi«, tape music); Milutin Radenković (1921 —; klavirske kompozicije, »Concertino« za klavir, solo-pesme); Dragutin Gostuški (1923 •—■; simfonijska poema »Beograd«, »Concerto accelerato« za violinu i orkestar, balet »Remi«); Radomir Petrović 1923 —; kantata »Simfonijski epitaf«, »Moto. simfonico«, Simfonija, horske »Svatovske šaljivke«, »Vitolade«); Vasilije Mokranjac (1923—; velik broj kompozicija za klavir, »Concertino« za klavir, gudaĉki orkestar i dve harfe, »Dramatiĉna uvertira«, »Lirska poema« za orkestar, ĉetiri simfonije); Enriko Josi} (1924—; »Sonata antica« za orkestar, koncert za klavir, »Smrt Stefana Deĉanskog« za soliste, hor i orkestar, balet »Ptico, ne sklapaj svoja krila«, Simfonija u jednom stavu); Dušan Trbojević (1925—; klavirske i kamerne kompozicije, ciklusi solo-pesama); Dušan Kostić (1926—; orkestarska »Crnogorska svita«, šest kantata, tri simfonije, muziĉka komedija »Majstori su prvi ljudi«, »Concerto antifonale« za orkestar); Vlastimir Periĉić (1927—; gudaĉki kvartet, solo-pesme, »Simfonijeta«); Aleksandar Obradović (1927-—■; »Plameni vjetar«, ciklus za glas i orkestar, kantata »Simfonijski epitaf«, »Scherzo in modo dodecafonico« i »Epitaf H« za orkestar, šest simfonija);

SRPSKA MUZIKA

434

Narodno pozorište u Beogradu

*« '

**»

1, -

Konstantin Babić (1927—; brojne horske kompozicije: »Razbrajalice«, »Zagonetke«, »Raskovniĉke pesme«; »Tripling« za orkestar); Dušan Radić (1929—; »Concertino« za klarinet, »Spisak« za dva glasa i orkestar, »Opsednuta vedrina« za mešoviti hor i orkestar, kantate »Ćele-kula«, »Uspravna zemlja«, »Vukova Srbija«, balet »Balada o mesecu lutalici«, komedija-balet »Ljubav, to je glavna stvar«); Dejan Despić (1930—; »Concertino« za dve flaute, koncert za klavir, koncert za flautu, obou i fagot, »Dubrovaĉki divertimento« za gudaĉki orkestar, »Humoristiĉne etide«, »Vinjete« za klavir); Vojislav Kostić (1931 •—■; kantate »Opelo pesniku poginulom od bombardovanja«, »Svodovi senke«, »Traţim pomilovanje«, Tema sa varijacijama za kamerni ansambl, scenska, filmska, televizijska muzika, popularne balade i protestne pesme); Vladan Radovanović (1932 ■—; »Korali i fuge«, »Prazvuk«, »Evolution« za 18 gudaĉa, »Spheroon«, »Stringent«, elektronske kompozicije); Petar Osghian (1932—; »Poema eroico«, »Simfonijski triptih«, »Meditacije« za dva klavira i orkestar, koncert za orkestar, »Sigogis«, »Diferencias« za violinu i orkestar); Rajko Maksimović (1935—; koncert za klavir, Simfonijski diptih: »Eppur si muove« i »Not to be or to be«; »Kad su ţivi zavideli mrtvima« i »Tri haiku« za hor i orkestar); Zoran Hristić (1938—; balet »Darinkin dar«, oratorijum »Opomena«, »4 nemira« za 14 gudaĉa, filmska, radio i televizijska muzika). NajmlaĊa plejada srpskih kompozitora, iako stilski još ne sasvim opredeljena, ukazuje na to da joj nisu strani ni tradicionalna osnova ni najnovija avangardna izraţajna sredstva. Na svom poĉetnom stvaralaĉkom putu oni ispoljavaju, preteţno u kamernim oblicima, zanimljive i raznovrsne stvaralaĉke postupke, a to su Mirjana Ţivković, Darinka Simić, Branka Šaper, Jelena Milenković, Slobodan Atanacković, Vlastimir Trajković, Sr dan Hofman, Milorad Kuzmanoviĉ, Rastislav Kambasković, Ivan Jeftić, Andrija Galun, Minta Aleksinaĉki.

Dvorana Doma sindikata u Beogradu

IzvoĊaĉka umetnost. Uporedo s muziĉkim stvaralašf razvijala se u Srbiji izvoĊaĉka umetnost i ĉesto je po kvali i brojnosti umetnika premašivala kompozitorsku delatnost. ! su se u poĉetku razvoja muziĉkog ţivota, u XIX v., usled ve> rasprostranjenog horskog pevanja isticali uglavnom horoi (Stevan Mokranjac, Mita Topalović), kasnije nastupaju i sir nijski i pozorišni dirigenti, medu kojima se krajem prošl« poĉetkom ovog veka, uporedo sa prvim poĉecima rada na ope Beogradu, naroĉito istiĉu Davorin Jenko, kapelnik Naroc pozorišta u Beogradu od 1870 do 1902, potom na istoj duţi Dragutin Pokorni i Petar Krstić i najzad Stanislav Biniĉki, osn i dirigent Vojnog orkestra (1903), dirigent Narodnog pozor pevaĉkog društva »Stanković« i prvi direktor Opere u BeogJ (1920). U prvim pokušajima izvoĊenja opera, opereta i komada s vanjem pre Prvog svetskog rata, kako u Beogradu tako i u No Sadu, kao pevaĉi-solisti istupali su većinom muziĉki obda dramski glumci ili pak školovani pevaĉi koji su, silom okoln nosili i dramski repertoar. U red najistaknutijih tumaĉa oper partija iz tog perioda operske delatnosti idu pevaĉice Draga i sić, Sultana Cijukova, pevaĉi Raja Pavlović i Vojislav Turii no njihova je umetniĉka aktivnost bila uglavnom ograniĉeni Srbiju i Vojvodinu, uz pojedina gostovanja i u drugim jugc venskim krajevima. U incstranstvu su lepu reputaciju stekli linista Dragomir Kranĉević (1847—1929), Ċak J. Hellmesberg solista mnogih filharmonijskih koncerata u Beĉu i koncertmaj Budimpeštanske opere, pijanistkinja Jovanka Stojković (18; 1892), Lisztova uĉenica koja se isticala na mnogim konceri kako u domovini tako i u Austriji, MaĊarskoj, Rusiji, Dansk Francuskoj, kao i operski pevaĉ Ţarko Savić (1861—1930) osn sopstvene operske trupe u Beogradu (1909), dugogodišnji ĉlan rr gih operskih kuća u inostranstvu. Sve intenzivniji rad Srpske ziĉhe škole, kojoj se 1911 pridruţuje i škola »Stanković«, a I i Muziĉka akademija u Beogradu, zatim odlazak mnogih muzi na usavršavanje u inostranstvu, omogućuju posle Prvog svets rata i izgraĊivanje mnogih novih umetniĉkih snaga, meĊu koj pojedini još i danas ĉine stubove koncertnog i operskog ţivo zemlji. Novi ekonomski i politiĉki uslovi u proširenoj drţavi p 1918 pruţili su i mogućnost za šire polje rada u svima gram izvoĊaĉke prakse, naroĉito u Beogradu. Tada uporedo sa sta i već renomiranim pevaĉkim društvima (»Beogradsko peva društvo«, »Stanković«, »Obilić« u Beogradu, »Panĉevaĉko«, »Si borsko«, »Graniĉar« u Subotici itd.) nastaju i mnoga nova (»Ţer muziĉko udruţenje« u Novom Sadu, »Jugoslovensko akaderr pevaĉko društvo« u Zemunu i dr.) koja gaje i specifiĉne progr; podstiĉući na taj naĉin i stvaranje nove horske literature. Obogi nju muziĉkog ţivota prestonice doprinose i nova kamerna uc ţenja (Beogradski kvartet, Trio Slatin, Trio Stojanović-Hajek-i kranjac, Duo Marije i Olge Mihailović) kao i osnivanje orke Beogradske filharmonije (1923) kojim, pored stranih gostiju, c guju 5. Hristić, M. Vukdragović, L. Mataĉić, V. Vuĉković, Danon i dr. Znaĉajnu ulogu u negovanju muzike klasiĉne e he imao je i orkestar »Collegium musicum«, koji je od osn: nja do 1941 vodio M. Milojević. Iz mnoštva koncertnih un nika koji su nastupali kako u zemlji tako i u inostranstvu isi se koncertne pevaĉice Ivanka Milojević i Jelka Stamatović, janisti Ruţa Vinaver, Emil Hajek, Olga Mihailović, Ljubica M ţinec, Jelena Nenadović i Gordana Milojević, violinisti Petar Su nović, Marija Mihailović, Milan Jovanović-Braca, Mary Ţek Margita Nuri-Andrić, violonĉelista Jovan Mokranjac. IzvoĊaĉku praksu posle OsloboĊenja karakteriše u prvom r< osnivanje velikog broja kulturno-umetniĉkih društava, obra vanih od darovitih amatera raznih profesija, a sa sekcijama li su obuhvatale pored ostalog horsko pevanje, orkestarsko i listiĉko muziciranje, kao i narodni ples. Tokom godina mn društva su prestala sa radom, ne izdrţavši utakmicu sa umetn: vrednijim društvima. Do danas su se odrţala, kao umetniĉka 1 od kojih su poneka stekla priznanja i na pojedinim takmiĉenji u inostranstvu (Arezzo, Llangolen, Moskva), »Branko Krsr nović«, »Ivo-Lola Ribar«, »Abrašević«, »Braća Baruh«, »Hor b gradskih madrigalista« i »Collegium musicum« u Beogra »Svetozar Marković« u Novom Sadu, »Kamerni hor« u Beĉ i hor »Pro mušica« u Subotici. Naroĉito veliku ulogu u propa ranju jugoslovenskog plesnog folklora u inostranstvu imao profesionalni ansambl narodnih igara »Kolo«, koji je gostom na svim kontinentima. Takode profesionalni ansambli, Hor Rad televizije Beograd i Hor JNA, pored ispunjavanja svojih redovi zadataka u programima emisija i u armijskim skupinama, će nastupaju u javnim oratorijskim izvoĊenjima, kao i na samostaln a capppella koncertima širom zemlje i u inostranstvu. Pored Beogradske opere koja je posle OsloboĊenja, sa di gentom O. Danonom na ĉelu, pokazivala stalan umetniĉki uspe

SRPSKA MUZIKA — STABLEIN posebno, u tumaĉenju slovenskih klasiĉnih opera i savremenih baleta, u koncertnom ţivotu vidno uĉešće imaju Beogradska filharmonija (sa ranijim stalnim dirigentima K. Baranovićem, Ţ. Zdravkovićem i £>. Jakšiĉem, sada sa Ţ. Zdravkovićem), Orkestar JNA (dirigenti Franc Klinar, Mladen Jagušt i Angel Šurev), kao i Orkestar Radio-televizije Beograd. Nastaju i razvijaju se kamerni ansambli, koji stiĉu sve veći broj publike (Beogradski duvaĉki kvintet, Beogradski trio, Srpski gudaĉki kvartet, orkestri »Pro mušica« i Akademski kamerni orkestar) kao i poneka prigodno sastavljena kamerna muziĉka tela. Stalna takmiĉenja mladih muziĉara koje organizuje Savez muziĉkih umetnika Jugoslavije, a potom i Muziĉka omladina, doprinose tome da se iz godine u godinu javljaju sve odabraniji mladi muziĉki umetnici, većinom vaspitanici Muziĉke akademije u Beogradu, koji, uz svoje starije kolege, stvaraju umetniĉku fizionomiju današnje srpske izvoĊaĉke umetnosti. Medu njima su pijanisti Dušan Trbojević, Zdenko Marasović, Olga Jovanović, Andreja Preger, Kora Milko-Pataki, Mirjana Vukdragović, Darinka Mihailović, Zorica Dimitrijević-Tošić, Ţika Jovanović, Ljubinka Kostović, Ruţica Miodragoviĉ, SrĊan Grbić, Ranko Tudor, Nada Vujiĉić, Nikola Rackov, violinisti Petar Toškov, Branko Pajević, Vladimir Marković, Aleksandar Pavlović, Tripo Simonuti, Jovan Kolundţija, Fern Rašković, Dragutin BogosavIjević, klarinetisti Bruno Brun, Milenko Stefanović, Duka Tonĉi, Boţidar Milošević, Ernest Aĉkun, flautisti Dragoljub i Milorad Mirković, MioĊrag Azanjac, Tahir Kulenović, harfisti Josip Pikelj, Vladeta Milanković, Milica Barić, ĉembalistkinje Ivanka Simonović-Sequi, Olivera ĐurĊević, gitarist Jovan Joviĉić, orguljaš Andrija Galun, kontrabasist Ljupĉo Samardţiski, koncertna pevaĉica Julijana Anastasijević, i dirigenti Bogdan Babić, Borivoje Simić, Dušan Miladinović, Dušan Skovran, Đura Jakšić, Ţivojin Zdravković, Borislav Pašćan, Radomir Petroviĉ, Angel Šurev, Dušan Maksimović, Ivo Draţinić, Stanko Šepić, Lambra Dimitrijević, Davorin Ţupanić. LIT.: M. Milojević, Muziĉke studije i ĉlanci (3 knj.) Beograd 1926, 1933, 1953. — P. Konjović, Knjiga o muzici — srpskoj i slovenskoj, Novi Sad 1947. V. Đordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Beograd 1950. — 5. Đurić-Klajn, Muzika i muziĉari, Beograd 1956. — R. Pejović, Dvadeset go dina Udruţenja muziĉkih umetnika Srbije, Beograd 1966. — D. Stefanović, Muzika u srednjovekovnoj Srbiji i Crkvena muzika od XV do XVIII veka, u zbor niku Srpska pravoslavna crkva 1219—1969, Beograd 1969. — V. Perićić, Mu ziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. — S. Đurić-Klajn, Istorijski razvoj mu ziĉke kulture u Srbiji, Beograd 1971. — A. Eberst, Muziĉki brevijar Vojvodine, Novi Sad 1972. — Srpska muzika kroz vekove, Beograd 1973. — D. Stefano vić, Stara srpska muzika I—II, Beograd 1973 i 1975. S. D. K.

SRPSKI GUDAĈKI KVARTET, osnovan juna 1971 u Beogradu, na inicijativu violinista Branka Pajevića, koji je do svoje smrti bio umetniĉki voda. Danas (1975) kvartet nastupa u sa stavu J. Kolundţija, Ţ. Velimirović, P. Ivanović i I. Poparić. Pored standardnog repertoara, ansambl izvodi skoro 40 dela jugoslovenskih kompozitora, uglavnom srpskih. Uz brojne kon certe u mnogim jugoslovenskim mestima kvartet je gostovao u Nemaĉkcj, Francuskoj i SSSR. R. Pej. SRŠEN Edvard, pjevaĉ, bariton (Ljubljana, 1. III 1934—). Uĉenik J. Betetta na srednjoj muziĉkoj školi; na opernoj pozornici debitirao 1959 u Ljubljani kao Renato (Verdi, Krabuljni ples) i tamo odmah angaţiran. Pjevaĉ bogatog glasovnog materijala izrazite baritonske boje, S. je do danas ostvario niz istaknutih opernih kreacija, medu kojima su Germont, Grof Luna, Amonasro i Don Carlos (Verdi, La Traviata, Trubadur, Aida i Moć sudbine), Figaro (Rossini, Seviljski brijaĉ), Gerard (Giordano, Andrea Chenier), Scarpia (Puccini, Tosca), Escamillo (Bizet, Carmen) i Knez Igor (Borodin). K. Be. STAATS, Leo, francuski plesaĉ, koreograf, baletni majstor i pedagog (Pariz, 26. XI 1877—15. II 1952). Klasiĉni balet uĉio na školi Pariške opere (L. Merante, J. E. Hansen) gdje je već 1893 angaţiran kao prvi plesaĉ i stalni partner plesaĉice C. Zambelli. Uz to je otvorio vlastitu baletnu školu iz koje su izašli brojni baletni umjetnici. God. 1902 postao direktor Baletne škole pri Operi; 1902 debitirao kao koreograf baletom Bacchus (Duvernov). Od 1907 bio je baletni majstor i koreograf Opere, 1910—14 umjetniĉki direktor i koreograf Thedtre des Arts, a 1915—36 ponovo u Operi. Gostovao u SAD (1926) i u Buenos Airesu (1929 i 1930). Kao plesaĉ najveći je uspjeh postigao 1909 u vlastitoj koreografiji baleta Javotte (Saint-Saens). Vrednija je njegova koreografska djelatnost kojom je baletu Pariške opere osiguravao uspjeh i u doba najvećih trijumfa Djagilevljeve trupe. Koreografirao je oko 50 baleta, medu kojima se osobito istiĉu Espaiia (Chabrier), Contes de Ma Mere I' Oye (Ravel), Offrande a la liberte (Gossec), Cydalise et le Chevre-pied (Pierne) i operu-balet Padmdvati (Roussel). Bio je vrlo cijenjen pedagog. ŠTAB AT MATER (lat. stala majka), poĉetne su rijeĉi srednjovjekovne tuţaljke djevice Marije, jedne od pet sekvenci koje su se u katoliĉkom bogosluţju zadrţale nakon Tridentinskog koncila (XVI st.). Spjevao ju je vjerojatno sv. Bonaventura

435

(1221—74), a ne, kao što se to donedavno drţalo, Jacopone da Todi (1228—1306). Izvodi se na latinskom jeziku, na blagdan Sedam ţalosti BDM (15. IX), dok se prevedena na ţive jezike pjeva u toku ĉitave korizme. Puĉki napjev S. M. nastao je u XVI st. i razvio se u mnoge varijante, prilagoĊujući se duhu i zakonima pojedinih jezika:

r 1 r Sta - iai ma -ter

do - lo

—

TO

- scu

Jivc - ta

cru-cem l&-cry - mo-sa Dumpen - de-bab Fi-li — us.

Ljepota i umjetniĉka snaga teksta potakla je znatan broj kompozitora na njegovu muziĉku obradbu. Medu prvima ga je Josquin Des Pres obradio za ĉetvoroglasni mješoviti zbor sa petom dionicom (tenor vagans) bez rijeĉi. Palestrinin S. M. za osmoroglasni zbor vaţno je njegovo djelo, osobito u harmonijskom pogledu (tzv. vertikalna harmonija): lo - ro — ma - ter do

Sta - tat Kompozitori A. Steffani (1710), zatim A. Scarlatti (dvije verzije), E. d'Astorga, G. C. M. Clari, a osobito G. B. Pergolesi (1735) ostvarili su na ovaj tekst djela, koja prelaze okvire liturgijske muzike. MeĊu ostalim kompozicijama koncertnoga karaktera treba istaknuti Stabat Mater L. Boccherinija, F. Schuberta (2 verzije), G. Rossinija, G. Verdija, A. Dvofaka, Ch. Stanforda, K. Szymanowskog, F. Poulenca, V. Mortarija, V. Persichettija, K. Pendereckog i I. Zajca (op. 814). LIT.: K. H. Bitter, Stabat Mater, eine Studie, 1883. — W. Baumker, Stabat Mater, KMJB, 1883. — B. E. Cliford, Stabat Mater, SBIMG, 1900. — F. Ermini, Lo Stabat Mater..., Citta di Castello, 1916. — E. Schmitz, Das Madonnenideal in der Tonkunst, Leipzig, 1920. — R. de Gourmont, Histoire du »Stabat Mater«, Le Latin Mystique, Pariš 1922. — P. Mies, Stabat Mater, KMJB, 1932. — F. Haberl, Stabat Mater, Mušica sacra, 1956. A. Vi.

STABEJ, Joţe, pjevaĉ, bas (Maribor, 21. VIII 1932 —). Pjevanje uĉio na Muziĉkoj školi (Jelka Stergar) i na Opernoj školi Akademije za glasbo u Ljubljani; uz to završio studij na Filozofskom fakultetu (1960). Knjiţevni prevodilac; u Ljubljan skoj operi pjevao niz manjih basovskih uloga, a uz to nastupa kao koncertni pjevaĉ, u ĉijem repertoaru posebno mjesto zauzimaju djela slovenskih kompozitora, od kojih je nekima bio i prvi izvodilac. Na natjecanju jugoslavenskih mladih muziĉkih umjetnika 1959 u Zagrebu osvojio je prvu nagradu. Gostovao je i u inozem stvu. K. Be. STABILE, Mariano, talijanski pjevaĉ, bariton (Palermo, 12. V 1888 — Milano, n. I 1968). Studirao u Rimu na konzervatoriju S. Cecilia (A. Cotogni); debitirao 1909 u Palermu u operi La Boheme (Puccini). Pjevao na najvećim opernim pozornicama Evrope, Sjeverne i Juţne Amerike, te na festivalima u Salzburgu (1935—39% Glvndebourneu (1936—39) i Edinburghu (1948). Od 1964 predavao na Konzervatoriju u Pesaru. Isticao se kao Falstaff (Verdi), Jago (Verdi, Otelo), Scarpia (Puccini, Tosca), a po profinjenoj psihološkoj karakterizaciji i pjevaĉkoj izraţajnosti postale su uzor njegove kreacije Figara i Prosdocima u Rossinijevim operama Seviljski brijaĉ i Turco in Italia, Beckmessera u Wagnerovim Majstorima pjevaĉima i Belfagora u istoimenoj operi O. Respighija. LIT.: G. Lauri Volpi, Voci parallele, Milano 1955.

STABLEIN, Bruno, njemaĉki muzikolog i dirigent (Miinchen, 5. V 1895 —). Studirao u Miinchenu na Akademie der Tonkunst i na Univerzitetu (A. Sandberger, Th. Kroyer). Dirigent u više austrijskih i njemaĉkih gradova, od 1926 nastavnik u Coburgu. Od 1931 u Regensburgu, gdje je 1945 osnovao i do 1953 vodio Institut fiir Musikforschung (na Visokoj školi za filozofiju i teologiju) koji je pod njegovim vodstvom postao središte za prouĉavanje srednjovjekovne muzike. God. 1956—63 profesor muzikologije u Erlangenu. Tu je osnovao arhiv rukopisa i mikrofilmskih snimaka srednjovjekovnih muziĉkih spomenika. Uz to je redaktor zbirki Mušica Divina (od 1950), Monumenta monodica Medii Aevi (od 1956) i Erlanger Arbeiten zur Musikivissenschaft (od 1962). S. ide meĊu najbolje poznavaoce srednjovjekovne crkvene muzike. Prigodom njegova 70. roĊendana objavljena je spomenica (red. M. Ruhnke), 1967.

436

STABLEIN — STADEN

DJELA. SPISI: Die millealterlischen Hymnenmelodien, 1946; Ambrosianisch-Gregorianisch, Kongresni izvještaj, Basel, 1949; Zur Geschichte der choralen Pange-lingua Melodie, Spomenica P. Johneru, 1950; Alt- und neuromischer Choral, Kongresni izvještaj, Liineburg, 1950; Zur Entstehung der gregorianischen Melodien, KMJB, 1951; Die mittelalterlichen liturgischen Weisen in Gesangbuch der Bbhmischen Briider von 1531, MF, 1952; Die Tegernseer mensurale Choralschrift aus dem 75. Jahrhundert, Kongresni izvještaj, Utrecht, 1952; Frutolf vom Michelsberg als Musiker, Frankische Blatter fur Geschichtsforschung und Heimatspflege, 1953; Von der Sequenz zum Strophenlied, MF, 1954; Neue Fragmente mehrstimmiger Musik aus spanischen Bibliotheken, Spomenica J. Schmidt-Gorgu, 1957; Parerga zu Monumenta Monodica Medii Aevi I, MF, 1957; Zur Fruhgeschichte der Sequenz, AFMW, 1961; Die Schvianenklage. Zum Problem Lai—Planctus—Sequenz, Spomenica K. G. Fellereru, 1962; Notkeriana, AFMW, 1962—63; Die Šequenzmelodie »Concordia«, Spomenica H. Engelu, 1964; Zur Musik des Ludus de Antichristo, Festschrift J. Miiller-BIattau, 1966; Zur Stilistik der Troubadour—Melodien, AML, 1966; »Gregorius Praesuh, der Prolog zum romischen Antiphonale, uMusik und Verlag, Festschrift K. Votterle, Kassel 1967; »Psalle symphonizando , Festschrift W. Wiora, ibid.; Die Entstehung des Gregorianischen Chorals, MF, 1974. — IZDANJA: F. Cavalli, Vier mariani-sche Antiphonen, Mušica Divina, 1950; izbor srednjovjekovnih himni, Monumenta Monodica Medii Aevi, 1950; graduali iz rukopisa Vat. lat. 5319 (sa M. Landwehr-Melnickim), ibid., 1964; Einstimmige Gesdnge des Mittelalters, Das Musikvverk.

STACCATO (tal. rastavljeno, odvojeno), oznaka za vrstu artikulacije koja — suprotno od -> legata — traţi nevezano izvoĊenje tonova. Tonovi artikulirani s. odijeljeni su jedan od drugoga i njihovo je trajanje skraćeno za manji ili veći dio (ĉesto za polovinu) vrijednosti note, pa se meĊu njima po zvukovnom uĉinku uvijek nalazi pauza. Danas se s. najĉešće biljeţi toĉkom ili klinom iznad ili ispod note. Obiljeţivanje i izvoĊenje staccato-tonova mijenjalo se prema stilskim znaĉajkama pojedinih razdoblja. U baroku se s. oznaĉivao I i l i r . MeĊutim, u to se vrijeme znakovi za artikulaciju nisu uvijek biljeţili, pa je izvedba staccata ĉesto potrebna i ondje gdje je barokni kompozitori nisu izriĉito propisivali. Tehnika i izraţajne mogućnosti staccata razlikuju se i prema karakteru pojedinih instrumenata. Kod klavira postoje tri naĉina izvoĊenja staccata: zamahom iz prstnoga zgloba, iz ruĉnog zgloba ili zamahom cijele podlaktice. Kod gudaĉkih instrumenata mogućnosti su veće. Tu su glavni oblici staccata: detache ■— nagli i odsjeĉeni potezi gudala koje ostaje u dodiru sa ţicom; martellato — kojim se izvode još kraći i naglašeni staccato-tonovi; spiccato ■—• lagani udar gudalom na ţice; saltato — spiccato u brzom tempu; ricochet —■ niz uzastopnih veoma kratkih tonova i dr. Kod duhaĉkih instrumenata s. se izvodi udarom jezika i izgovaranjem posebnih slogova. (—> Artikulacija) LIT.: A. Kreutz, Die Staccatozeichen in der Klaviermusik, Deutsche Tonkunstlerzeitung, 1937—38. — H. Albrecht (izdavaĉ), Die Bedeutung der Zeichen Keil, Strich und Punkt bei Mozart, Kassel 1957. — U. Dannemann, Beobachtungen zum Studium des Staccatos auf Streichinstrumenten, Das Or chester, 1963. E. A. S.

STACHOVVSKI, Marek, poljski kompozitor (Piekary Šlaskie, 21. III 1936 — ). Studij završio na Visokoj muziĉkoj školi u Krakovu (K. Penderecki), na kojem zavodu predaje od 1966 (od 1972 docent). DJELA. ORKESTRALNA: Mušica con una battuta del tam-tam za gudaĉki orkestar i tam-tam, 1966; Sequenze concertanti, 1968; Irisation, 1970. — KOMORNA: Mušica da camera za flautu, harfu i udaraljke, 1965; Mušica per quartetto d'archi, 1965; Audition za flautu, violonĉelo i klavir, 1970; II gudaĉki kvartet, 1972. — Extensions for Piano, 1971. — VOKALNA : kamata Z ksiegi godzin za tenor, 2 muška zbor i orkestar, 1965; Lines of Dylan Thomas za 2 mješovita zbora i orkestar, 1967; kantata Chant de Vespoir za bariton, sopran, mješoviti i djeĉji zbor i orkestar, 1970.

STADELMANN, Li, njemaĉka pijanistica i ĉembalistica (Wiirzburg, 2. II 1900 —). Studirala kod M. Pauera (klavir) i J. Haasa (kompozicija) u Stuttgartu. Od 1921 predaje na mtinchenskoj Visokoj muziĉkoj školi isprva klavir i ĉembalo, 1939 ■—45 vodi odjel za metodiku klavira, a otada klasu za staru muziku (od 1948 profesor). Pijanistiĉku karijeru zapoĉela 1918; od 1922 prireĊuje i zapaţene koncerte na ĉembalu, zatim i na klavikordu. Koncertira po Njemaĉkoj i inozemstvu (gostovala i u Jugoslaviji). STADEN, 1. Johann, njemaĉki orguljaš i kompozitor (Nurnberg, kršten 2. VII 1581 — pokopan 15. XI 1634). Već sa 18 godina stekao ugled kao orguljaš u rodnome gradu. Od 1604 orguljaš na dvoru bran-denburškog markgrofa u Bay-reuthu i Kulmbachu. Poĉetkom 1611 nalazi se ponovno u Ntirn-bergu gdje je zatim sluţbovao do kraja ţivota kao orguljaš glavnih crkava, St. Lorenza (od 1616) i St. Sebaldusa (od 1618). Istaknuti njemaĉki majstor na prijelazu iz renesanse u rani barok, S.meĊuprvimauNjemaĉkoj komponira duhovne vokalne L. STADELMANN

koncerte (već u zbirci Harmoniae sacrae, 1616) te uvodi u Nii: tehniku continua, samostalne instrumentalne pratnje i notira naĉin moderne partiture ĉime udara temelje smjeru tzv. nii ške škole u doba baroka. U njegovim se većim crkvenim djelin pleću stariji motetski i novi koncertantni stil, modalne i t (dur-mol) harmonije; po raznolikosti izraţaja najznatnija je Kirchen-Music (1625—26) koja sadrţi primjere solistiĉkog, nog i vokalno-instrumentalnog koncertantnog stila. Svjetovn hovne pjesme preteţno su višeglasne bez continua i sa puĉk jenom melodikom. Izdvaja se zbirka Hertzen-trosts-Musica sa ĉistim solistiĉkim pjesmama uz continuo. Vrijedan je prili S. i instrumentalnoj muzici svojega doba (prve barokne »so: »sinfonije« u Njemaĉkoj). Od njegovih uĉenika najpoznatiji j Kindermann. DJELA. INSTRUMENTALNA: Newe Pavanen, Galliarden, Co; 1618; Opusculum novum von Pavanen, Galliarden, 1625; Operum mt posthumorum purs prima (sadrţi sonate, pavane, canzone, sinfonije), : suitnih stavaka u rkp. — VOKALNA: Neue teutsche Lieder nach Art der I len beyneben etlicher Baletti oder Tantz za 3-5 glasova, 1606; Neue leutsch mit poetischen Texten samt etlichen Galliarden za 4 glasa, 1609; Venus Kr Newer musikalischer Gesdng und Lieder . . . auch Galliarden za 4-5 glasovi — CRKVENA: Neue teutsche geistliche Gesdng, m. 3 -8 St., 1609; Ha sacrae za 4-8 glasova, 1616; Jubila Sancta Deo per Hymnum et Echo, l6r moniarum sacrarum continuatio za 1-12 glasova, 1621; Drey christliche Be za 4 glasa, 1622; Harmonicae meditationes animae za 4 glasa, 1622; Hauss Geistliche Gesdng (sadrţi 109 duhovnih pjesama i 10 fuga), 4 dijela, I II, III i IV, 1628 (sva 4 dijela u jednom izdanju, 1646); Kirchen-Music, G Gesang und Psalmen za 1-14 glasova, u 2 dijela, 1625-26 (II dio sadrţi kr ruĉnik za generalbas); Harmoniae novae sacrarum cantionum za 3-12 g] orgulje, 1928; Hertzen-trosts Mušica, Geistliche Meditationen za glas i b. c Musicalische Freuden- und Andachtszuecker, Oder Geistliche Gesdnglein glasova, 1630; Hertzens Andachten, geistliche Gesdnglein mit 4 Stimmt die 7 Busspsalmen, 1631; Harmoniae variatae sacrarum cantionum za 1-12 i b. c, 1632; Geistlicher Music-Klang darinnen zu den B. die meisten mit 1 mit 2 oder 3 Violen, die ubrigen mit 3 Stimmen, 1633; »Ach bleib bey un glasova, bez god. i dr. NOVA IZD.: odabrana djela obj. E. Schmitz (DTB VII i VIII, 1901 pojedina instrumentalna djela obj. R. Steglich (6 stavaka u 22 ahdeulsche salze, 1932), K. Sannwald (75 Tanzsdtze aus dem »Venus-Krantzlein< 1936, II izd. 1959), W. Hillemann (3 stavka u zbirci Im Trio, 1954 i 2 u und Kammermusik des deutschen Barocks, 1956); 6 vokalnih kompozici F. JSde (Chorbuch alter Meister I—II, 1948—49).

2. Sigmund Theophil (GottHeb), orguljaš i komp (Kulmbach, kršten 6. XI 1607— Nurnberg, pokopan 30. VII Sin i uĉenik Johanna; studij nastavio kod J. Paumanna u . burgu i kraće vrijeme kod W. Rowea u Berlinu (sviranje bastarde). Od 1623 do kraja ţivota bio u sluţbi grada Nurnl od 1627 kao Stadtpfeifer (instrumentalist) i uz to od 1634 kao ljaš crkve St. Lorenza. ' S. je kompozitor najstarije saĉuvane njemaĉke opere lezvig, 1644 (na tekst alegoriĉne pastirske igre G. Ph. Harsdor] U tom se djelu, uglavnom, izmjenjuju »arije« u obliku jednost strofnih pjesama uz continuo i kraći instrumentalni ritoi mjestimice S. pokušava oblikovati i recitative, ali ne uspjeva d dramatiĉnost talijanskog stila recitativo, pa je Seeleiuig zaprav Liederspiel, preteţno lirsko-kontemplptivnoga karaktera, negc ra. S. je uglazbio još 8 Harsdorfferovih dijaloških igara (tzv. prachspiele), zapravo samo pojedine odlomke i to u formi noglasnih strofnih pjesama uz continuo i instrumentalnih r igara. Stadenove duhovne drame na tekstove J. Klaja vaţan si prilog razvitku njemaĉkog oratorija. DJELA. DRAMSKA: opera Daj geistliche VCaldgedicht oder Freud gennant Seelezvig. Gesangweis auf Italianische Art gesetzt, 1644. Muzika 2 sprachspiele G. Ph. Harsdorffera: Die Geddchtnisskunst; Von halben Umi Das Schauspiel Teutscher Sprichzvorter; Von der Welt Eitelkeit; Die Po Die Reimkunst; Die Tugendsterne i Das Schauspiel zu Ross (sve skupa Harsdorfferovu djelu Frauenzimmer Gesprdchspiele, 1642—49). — VOK/ Oratoriji: Aufferstehung Jesu Christi, 1644; Hollen- und Himmelfahrt Jesu < 1644; Weyhnacht-Liedt, Der Heilige Geburt Christi zu ehren gesungen, Herodes der Kindermorder. Nach Art eines Trauerspiels ausgebildet, 164 Leidende Christus, In einem Trauerspiele vorgestellet, 1645; Freudengedich seligmachenden Geburt Jesu Christi, 1650 i Engel- und Drachen-Streit, s. a zika izgubljena). Seelen-Music Erster Theil, Geist- und Trostreicher Liedi glasa i b. c, u 2 dijela, 1644 i 1648; Lobgesang auf Wrangel za glas i b. c. Musicalischer Friedens-Gesdnger za 3 glasa; 18 prigodnih pjesama (13 za 4 ostale za glas i continuo); 4 pjesme za 4 glasa i 27 pjesama za glas i b. c. 1 nicima onoga doba. — SPISI: udţbenik Rudimentum Musicum, Das ist: . Unterzueisung dess Singens, fur die Liebe Jugend, 1636 (IV izd. 1663); Enti dess Anfangs, Fortgangs, Aenderungen, Brauchs und Missbrauchs der edler SIC, 1643 (s podacima o glasovitim niirnberškim tzv. historijskim kone za koje je i S. komponirao muziku). NOVA IZD.: Operu Seelezoig obj. R. Eitner (MFM, 1881). LIT.: R. Eitner, Johann Staden. Eine Bio- und Bibliographie, A1FM. — W. Nagel, Zur Biographie Johann Stadens und seiner Sohne, ibid. — E. Schmitz, Zur musikgeschichtlichen Bedeutung der Harsdorffe »Frauenzimmergesprachspiele«, Festschrift R. V. Liliencron, Leipzig — G. A. Narciss, Studien zu den Frauenzimmergesprachspielen G. Ph. dorffers (1606—1658), Leipzig 1928. — O. Clemen, Das Programm zu Musikfest in Nurnberg im Mai 1643, Festschrift O. Glouning, Leipzig — H. Druener, Sigmund Theophil Staden 1607—1655, ein Beitrag z forschung von Leben und Werk (disertacija) Bonn 1946. ■— W. Korner Gedachtnis des Nurnberger Komponisten und Organisten Sigmund Th Staden, Gottesdienst und Kirchenmusik, 1955. — H. H. Eggebrecht, Nurnberger Orgel-Allegorien des 17. Jahrhunderts, Musik und Kirche, •— W. Kahl, Das Nurnberger historische Konzert von 1643 und sein Gescl bild, AFMW, 1957. — H. Zirnbauer, Der Notenbestand der Reichsstadt

STADEN — STAHULJAK

437

Nurnbergischen Rats musik, Niirnberg 1959. — F. Blume, Die Handschrift T 131, Festschrift K. G. Fellerer, Regensburg 1962. — J. Haar, Astral Music in Seventeenth-Century Nuremberg: the Tugendsterne of Harsdorffer and Staden, Mušica Disciplina, 1962. — H. Samuel, The Cantata in Niirnberg During the I7th Century (disertacija), Cornell University, Ithaca (New York) 1963. — Isti, Staden, 1. Johann, 2. Johann d. J., 3. Sigmund Theophil, 4. Adam, MGG, XII, 1965. — P. Keller, Die Oper Seelewig von Sigmund Theophil Staden und Georg Philipp Harsdorffer (disertacija), Ziirich 1971. — Isti, New Light on the »Tugendsterne« of Harsdorffer and Staden, Mušica Dis ciplina, 1971. I. Ać.

STADER, Maria, švicarska pjevaĉica madţarskoga podrijetla, sopran (Budimpešta, 5. XI 1911 —). Uĉila u Konstanzu (H. Keller), Ziirichu (I. Durigo), Milanu (G. Arangi-Lombardi) i New Yorku (Th. Schnabel). Predaje pjevanje na Muziĉkoj akademiji u Zurichu (do 1951), zatim na Majstorskoj klasi Opernog studija; odrţava teĉajeve i u SAD. Osobito se istakla koncertnom interpretacijom Mozartovih opera. Glas joj je neobiĉne svijetle boje, ĉist i gibak, vrlo prikladan za gramofonske snimke. Koncertirala je u svima većim evropskim muziĉkim središtima, a gostovala je u SAD, Kanadi, Japanu i Juţnoj Africi. Napisala J'. S. Bach. Arie »Aus Liebe will mein Heiland sterben«, Matthaus-Passion, Ziirich 1967 (na engleskom 1968, sadrţi i njezinu biografiju i diskografiju). STADLMAYR (Stadlmair, Stadelmayer), Johann, njemaĉki kompozitor (vjerojatno Freising, Bavarska, oko 1570 — Innsbruck, 12. VII 1648). God. 1603 muziĉar na nadbiskupskom dvoru u Sajzburgu, od 1607 dvorski dirigent u Innsbrucku. S. je istaknuti juţnonjemaĉki kompozitor ranobarokne crkvene muzike. U svom stvaranju postepeno prelazi iz palestrinskoga vokalnog stila u koncertantni, vokalno-instrumentalni stil. Pri tome oĉituje majstorstvo kompozicijske tehnike, bogatu invenciju i razvijen smisao za sklad teksta i muzike. DJELA. CRKVENA. Osam knjiga misa za 4—16 glasova i b. c: I, 1596; II, 1603; III, 1610; IV, 1616; V, 1631; VI, 1641; VII, 1642 i VIII, 1643. Zbirka moteta za 5 i više glasova (sadrţi djela nekolicine autora), 1629; 4 knj. Magnificata za 4—12 glasova: I, 1603; II (uz b. c), 1608; III (uz b. c), 1614 i IV, 1618; 2 sv. Introitusa za 5 glasova i b. c, 1625—26; Hymni totius anni. . . za 4 glasa, 1628; antifone za 2—8 glasova i b. c, 1636; Odae sacrae za 10 glasova i b. c, 1628; 3 knj. psalama za 4 —10 glasova i b. c: I, 1640; II, 1641 i III, 1646. NOVA IZD.: Hymni totius anni obj. J. E. Habert (DTO, 1896); 1 introit V. Goller (Meisterwerke kirchlicher Tonkunst, 1913); 3 kompozicije P. Goller (ibid., 1914); 8 kompozicija obj. isti (AUklassische Meister, 1929). LIT.: F. Daniel, Die konzertanten Messen Johann Stad lmayrs (disertacija), Wien 1928. — B. Hinterleitner, Die Vokalmessen Johann Stadlmayrs (disertacija), Wien 1931. — K. Gress, Die Motteten Johann Stadlmayrs (disertacija), Wien 1931. — W. Senn, Johann Stadlmayr, MGG, XII, 1965. — H. H. Junkermani, The Magnificats of Johann Stadlmayr, 2 sv. (disertacija), Ann Arbor 1966.

STADTPFEIFER (njem. gradski duhaĉi), njemaĉki naziv za cehovski organizirane sviraĉe koji su se u gradovima udruţi vali u stalne instrumentalne sastave i primali od grada plaću. Većina zemalja srednje i zapadne Evrope od XIV i XV st. imala je gradske muziĉare, ali su se mnogi namještali samo na ograniĉeno vrijeme i primali plaću samo za pojedine usluge. Stadtpfeifereien postaju stalne ustanove u većim i manjim gradovima u drugoj polovini XVI st., tj. u vrijeme kada se u školskim i crkvenim zbo rovima pri izvoĊenju višeglasne crkvene muzike javila potreba za sudjelovanjem instrumenata. Takvi ansambli imali su u većim gradovima obiĉno 4—8 ĉlanova. S. su sudjelovali na svim grad skim sveĉanostima i drugim javnim manifestacijama, a u rezi dencijama pojaĉavali su dvorsku muziku u posebnim prigodama. U manjim gradovima Stadtpfeiferi su uz to drţali straţu na grad skom ili crkvenom tornju, upozoravali na poţare i druge opasnosti te svirali fanfare, signale i dr. u odreĊene sate (Abblasen, -s- Turmmusik, -> Duhaĉi, gradski). Imali su razmjerno malu plaću, pa su im glavni prihodi bili od sviranja na svadbama i drugim prired bama u privatnim kućama. Uz Stadtpfeifere susretali su se u Njemaĉkoj i drugi muziĉki cehovi (Kunstgeiger, Rollbruder i dr.), ĉiji su ĉlanovi u posebnim prigodama morali pomagati Stadtpfeiferima. Dok su se dvorski muziĉari od XVI st. mogli sve više specijalizirati, Stadtpfeiferi su se odlikovali svladavanjem svih instrumenata, osobito duhaĉkih. Šegrtovanje budućih Stadtpfeifera trajalo je 5—-6 godina. U mnogim gradovima zvanjem Stadtpfeifera bavilo se u istoj obitelji više generacija (npr. obitelj Bach u Tiringiji). — Usporedo s propadanjem cehovskog sistema u XVIII st. i Stadtpfeiferi su sve više gubili vaţnost; razvoj amaterskog muziciranja i javnog koncertnog ţivota istisnuo ih je iz muziĉke prakse. U novim gradskim orkestrima XVIII i XIX st. prevladavali su gudaĉki instrumenti. B. Ać. STAEHELIN, Martin, švicarski muzikolog (Basel, 25. IX 1937 — ). Studij muzikologije s doktoratom završio 1967 na Univerzitetu u Baselu (L. Schrade, A. Schmitz); 1971 habilitirao se na Univerzitetu u Zurichu. DJELA (izbor): Zum Egenolff-Diskantband der Bibliotheque Nationale in Pariš, AFMW, 1966; Ouellenkundliche Beitrdge zum Werk von J. Ghiselin-Verbonnet, ibid., 1967; P. de la Rue in Italien, ibid., 1970; Zum Schicksal des alten Musikalien-Ponds von San Luigi dei Francesci in Rom, Fontes artis musicae,

STADTPFEIFERI. Freska u staroj niirnberškoj vijećnici 1970; Zur Echtheitsproblematik der Mozartschen Bldserkonzertante, Mozart-Jahrbuch, 1971—72; Eine Florentiner Musik-Handschrift aus der Zeit um 1500, Schweizer Beitrage zur Musikwissenschaft I, 1972; K. Paumann und die Orgelgeschichte des Klosters Salem im 15. und 16. Jahrhundert, MF, 1972; Neues su N. Frank, Festschrift A. Geering, 1972; Zum Phanomen der Tradition in der Musikgeschichte des 15. und 16. Jahrhundert, Festschrift K. von Fischer, 1973 i dr.

STAEMPFLI, Edward, švicarski kompozitor (Bern, 1. II 1908 —). Uĉenik Ph. Jarnacha i W. Malera u Kolnu te P. Dukasa u Parizu. U poĉetku pod utjecajem Debussvja, a donekle i Stravinskog i Hindemitha, kasnije prihvaća dodekafoniju. DJELA. ORKESTRALNA: tri simfonije, 1938, 1942 i 1945; 4 koncertantne simfonije, 1931, 1932, 1932 i 1934. Koncerti: 4 za klavir, 1932—63; za 2 klavira, 1940; za 2 klavira i gudaĉe, 1933; 3 za violinu, 1936—60 i za flautu, 1957. Concertino za klavir, 1941; Concertino za klarinet i gudaĉe, 1941; Grosser Mosaik za 2 klavira i 11 instrumenata, 1966; Orchesterzoerk, 1960; Musik fu'r 16 Streicher, 1968 i dr. —■ KOMORNA: gudaĉki trio, 1938; 6 gudaĉkih kvarteta, 1926 —62; 2 klavirska trija, 1933 i 1956; duhaĉki trio, 1940; 2 duhaĉka kvinteta, 1934 i 1964; kvartet za klarinet, violinu, violonĉelo i harfu, 1965; septet za 3 duhaĉka i 3 gudaĉka instrumenta i klavir, 1956; sonata za violinu i klavir, 1947; 2 sonate za violonĉelo i klavir, 1929 i 1947; Hommage a B. Bartok za violinu i klavir, 1965 i dr. — Klavirske kompozicije. Toccata et Air varie za ĉembalo, 1952. — DRAMSKA: opere Ein Traumspiel, 1944 i Medea, 1954; više baleta. ■— VOKALNA: oratoriji Filles de Sion, 1933 i Der Spiegel der Welt, 1950; kantate (Nimmermehr, 1955); kompozicije za glas i orkestar; zborovi; solo-pjesme. LIT.: H. Ehinger, E. Staempfli, MGG, XII, 1965. STAGIONE (tal.

godišnje doba, sezona), prema talijanskoj muziĉkoj terminologiji, razdoblje u godini kad se izvode operne predstave. S. je u Italiji obuhvaćala isprva razmjerno kratak vremenski raspon zimskoproljetnog polugodišta; otuda i oznaka s. za opernu trupu sastavljenu za odreĊenu sezonu. STAHL, Wilhelm, njemaĉki muzikolog i orguljaš (Gross Schenkenberg, Lauenburg, 10. IV 1872 — Liibeck, 5. VII 1953)Uĉio kod K. Lichtwarka i C. Stiehla u Liibecku i na Konzervatoriju u Dresdenu. Bio je u Liibecku crkveni orguljaš (1896— 1939)5 i nastavnik, a uz to je od 1911 do smrti vodio muziĉki odjel Gradske biblioteke. Uspješno se bavio istraţivanjem muziĉke povijesti grada Liibecka.

DJELA. SPISI: Geschichtliche Entmicklung der evangelischen Kirchen musik, 1903 (III izd. 1936); Geschichte des Schulgesangunterrichts, 1913; E. Geibel und die Musik, 1919; Kaspar Ruetz. Ein lubeckischer Zeit- und Amtsgenosse J. S. Bachs, spomenica D. F. Scheurleeru, 1925; F. Tunder und D. Buxtehude, AFMW, 1926; Musikbilcher in der Lubecker Stadtbibliothek, 1927; Geschichte der Kirchenmusik in Liibeck, 1931; Die Musikabteilung der Lubecker Stadtbibliothek in ihren dlteren Bestanden, 1931; Die Lubecker Abendmusiken im 17. und 18. Jahrhundert, 1937; D. Buxtehude, 1937 (II izd. 1952); Die grosse Orgel der Marienkirche in Lubeck, 1938; Liibecks Orgeln, 1939; Gottfried Herrmann, 1940; Die Orgel der Aegidienkirche in Lubeck, 1940; Die Totentanzorgel der Marienkirche in Lubeck, II izd. 1942; Musikgeschichte Liibecks (sa J. Henningsom; 2 sv.), 1951—-52. —• IZDANJA: narodni plesovi; djeĉje narodne pjesme; koralni interludiji, koralne predigre, preludiji za orgulje; crkvena pjesmarica (sa K. Lichtwarkom); 2 svadbene arije D. Buxtehudea. LIT.: G. KarstaĊt, Wilhelm Stahl, MGG, XII, 1965.

STAHULJAK, obitelj muziĉara. 1. Vladimir, kompozitor (Bjelovar, 22. XI 1876 — Zagreb, 22. VI 1960). U kompoziciji uĉenik N. Fallera u Zagrebu i M. Somogvija u Budimpešti. God. 1899—1913 uĉitelj u Sv. Jani, Remetama, Koprivnici i Ĉavle-Cerniku, 1913—32 nastavnik i profesor muzike u Sušaku, Zadru, Petrinji i Zagrebu. Uz to je djelovao kao zborovoĊa, orguljaš i melograf.

438

STAHULJAK — STAINER

DJELA. ORKESTRALNA: Hrvatska rapsodija, 1903; Polonaise, 1912; Jadran, 1920; Tri narodne svatovske koraĉnice, 1932; Tri narodna plesa, 1932. — VOKALNA. Zborovi: Muški zborovi, 1907; Zoranićeva pjevanka, 1914; Petrinjsko cvijeće (2 sv.), 1920—21; Narodne popijevke (3 sv.), 1928—30; Zbor ţetelaca; Prelo; Ozalj; Uĉiteljska budnica; Zakaj me nećeš?; Gorko tuzi; Zmajevka i dr. Solo-pjesme: Pjesnikova kob; Popijevke; U tami; Ne voli me; Cvjetarnica; Bijaše jesen; Naše frajle i dr. — CRKVENA: misa u F-duru za zbor i orgulje, 1922. Za zbor i orgulje: Oĉe naš; Kraljici Hrvata; Ecce sacerdos magnus. Zborovi: O, Isuse preljubljeni; Regina coeli i dr. — Obradbe narodnih popjevaka za zbor iz Petrinje, Remeta, Sv. Jane, Štivice, Vrbove, Komarnice i Davora. K. Ko.

2. Milan, kompozitor i dirigent (Bjelovar, 17. VIII 1878 — Zagreb, 2. IV 1962). Brat Vladimira; gimnazijski profesor (grĉki, latinski). Istaknuo se na podruĉju tamburaške muzike, osnivajući Ċaĉke tamburaške orkestre i dirigirajući na većim tamburaškim manifestacijama. Uveo je u tamburaški orkestar alt-tamburu in F, koju je nazvao ĉelović. Uz stvaralaĉki rad objavio je niz rasprava o tamburama i srodnim instrumentima. Svojim je radom stekao znatne zasl,uge u širenju tamburaške glazbe u Jugoslaviji. DJELA. Oko 300 kompozicija za tambure: Hrvatski plesovi; Koncertno kolo; Bosansko kolo; Povraćanac i Šimunski lanec (najpopularnije djelo); koraĉnice; mazurke; polke i dr. Potpuriji: Slike iz Herceg-Bosne; Iz slovenskih planin; Priĉa našeg ĉiĉe i dr. — Studije i ĉlanci o tamburaškoj muzici. LIT.: J.Andriĉ, Tamburaška glazba, Slavonska Poţega 1962. K. Ko.

3. Juraj, kompozitor (Sv. Jana kraj Jastrebarskog, 16. VII 1901 — Zagreb, 18. II 1975). Sin Vladimira; u Zagrebu završio studij na Filozofskom fakultetu (povijest, zemljopis), a solo-pjevanje i kompoziciju uĉio na Muziĉkoj akademiji (M. Reizer, F. Lhotka, F. Dugan, B. Bersa). God. 1925—56 bio je srednjo školski profesor u Kriţevcima i Bjelovaru. Njegova djela izrazito romanticke izraţajnosti temelje se preteţno na obiljeţjima narod nog melosa. Pridrţavajući se klasiĉnih formalnih okvira, S. se, osobito u vokalnoj lirici, sluţi i impresionistiĉkim harmonijskim govorom, što njegovim kompozicijama daje poseban biljeg. Svoja je najviša dostignuća ostvario na podruĉju komorne muzike (ciklus Vlatko). Uz kompozitorski i nastavniĉki rad djelovao je kao orguljaš, zborovoda i koncertni pratilac, a bavio se i muziĉkom kritikom. DJELA. ORKESTRALNA: Hrvatski narodni plesovi, 1938; 2 suite iz opere Vraţji krug (Seoski svatovi i Ĉar proljetne noći); suita za tamburaški orkestar, 1952. — KOMORNA: Mala muziĉka pripovijetka za gudaĉki trio, 1925; 2 gudaĉka kvarteta: I, u g-molu, 1922 i II, u c-molu, 1923; suita za gudaĉki kvartet, 1926; 2 klavirska trija, 1924 i 1927; 2 klavirska kvinteta iz ciklusa Vlatko, 1933; sonata za violinu i klavir, 1929; sonata za violonĉelo i klavir iz ciklusa Vlatko, 1932; Skladbe za violinu i klavir, 1926. — KLAVIRSKA: Skladbe op. 1; ciklus Jedan dan ţivota, 1922—58; Molitva T.& klavir 4-ruĉno. — DRAMSKA: opera Vraţji krug (Ris-kolo), 1936 (neizv.); muziĉka igra Svadba na suncu, 1932. Scenska muzika za djeĉje i lutkarske igre.— VOKALNA: balada Sestra otrovnica za zbor i soliste; Metul za zbor; Tri narodne pjesme za alt i orkestar; Rugalica za sopran, alt i klavir, 1956. Ciklusi solo -pjesama: Dani srca i kajanja, 1953; Bolesna djevojka, 1956; Dubrovaĉke pjesme. —■ CRKVENA: misterij Misa za soliste, zbor, orkestar i orgulje, 1929; Hrvatska misa za ţenski zbor i orgulje, 1941; Missa brevis, 1960; Djeĉja misa, 1960; rekvijem, 1952. Ofertoriji: Tebi Gospode; Prepuno je srce moje i Nad vodama babilonskim. LIT.: K. Kovaĉević, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. K. Ko.

4. Mladen, kompozitor i orguljaš (Zadar, 15. III 1914—). Brat Jurja; kao uĉenik F. Dugana na Muziĉkoj akademiji u Za grebu diplomirao orgulje (1937) i kompoziciju (1939) te dobio nagradu Vatroslav Lisinski. Kasnije se na Konzervatoriju u Leipzigu usavršavao u orguljama (G. Ramin) i kompoziciji (J. N. David). God. 1937—39 dirigent Oratorijskog zbora crkve sv. Marka u Zagrebu, 1940—-41 profesor muzike i zborovoda pjevaĉkog društva Hrvoje u Mostaru, a 1941—45 docent na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Poslije OsloboĊenja orguljaš u katedrali i protestantskoj crkvi u Zagrebu, a od 1954 u Sarajevu operni dirigent i profesor Srednje muziĉke škole. Stahuljakova djela odlikuju se jasnoćom izraţavanja i formalnom preglednošću. Povezivanje nacionalnog muziĉkog izraza s polifoniĉkim oblikovanjem daje njegovim kompozicijama karakteristiĉno obiljeţje. Kao vrstan instrumentalist S. koncertira na orguljama u zemlji i inozemstvu, a kao pijanist i violonĉelist nastupa u komornim sastavima. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta; Improvvisata, passacaglia i fuga, 1938—59; tema s varijacijama, 1948; uvertira Dalmacija; suita Ljubavnici, 1960. Sonatina za obou i gudaĉki orkestar, 1956; sonatinaza flautu i gudaĉki orkestar, 1962. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, Ĉetvoroglasne invencije, 1948; II, Dalmatinski, 1954 i III, Hercegovaĉki, 1959; 14 sonatina i invencija za duhaĉke instrumente i klavir, 1955—59; 6 predigra i fuga za violinu i violonĉelo, 1958; 6 preludija i fuga za 2 violine, 1959; 6 preludija i fuga za violinu i violu, 1960; 6 preludija i fuga za 2 viole, 1960. Sonate: za violinu solo, 1944; za violu solo, 1942 i za violonĉelo solo, 1942; sonatina za violonĉelo i klavir, 1958. — KLAVIRSKA: Muziĉki portreti, 1936; Dvoglasne invencije, 1944—58; Ĉetvoroglasne invencije, 1945; 2 predigre i fuge, 1958. Hercegovaĉka koraĉnica i Bosanska koraĉnica za klavir 4-ruĉno. Klavirska muzika za djecu. — ORGULJSKA : sonata, 1944; Koralne predigre, 1942; 5 predigra, 1946; 16 malih kompozicija, 1947; Invencije, 1947; suita Iznimka i pravilo, 1957; Improvvisata, passacaglia i fuga, 1958; Poema o Sutjesci, 1959; Mala umjetnost fuge (9 fuga), 1962. — VOKALNA (izbor): U stilu starih za mlade za djeĉji zbor i orkestar, 1940; Pet ţenskih vokalnih kvarteta s klavirom, 1947; Radniku za bariton i orkestar, 1957. Zborovi: Adagio, allegro i fuga za 2 muška zbora, 1941; 10 madrigala, 1943; moteti za muški zbor, 1964; Ljubica i dub za 2 djeĉaĉka zbora, 1943, Nirvana za ţenski zbor, 1947. Ciklusi solo-pjesama: Dvije pjesme za tenor (S. Kranjĉević), 1940; Tri pjesme za mezzosopran, 1941; Hamza za bariton (H. Humo), 1956; Sleske

pjesme za sopran (P. Bezruĉ), 1958; Predigra i fuga (vokaliza) za alt, 1958 toševi soneti za alt, 1961; Iz Šopenove domovine za sopran, 1960; Iz Zn vine torbe za sopran, 1961; Proljeće za alt, 1966. — CRKVENA: misa za zbor, soliste i orkestar, 1963; brojne harmonizacije gregorijanskih kor; Obradbe narodnih napjeva. LIT.: Z. Kućukalić, Likovi savremenih bosansko-hercegovaĉkih k K. . z itora, Sarajevo 1961.

5. Dubravko, kompozitor (Zagreb, 21. II 1920—). Sir lana; studij kompozicije završio 1944 na Muziĉkoj akac u Zagrebu (F. Dugan, K. Odak). God. 1948—-50 operni korep i dirigent u Zagrebu, 1950—59 u Osijeku najprije operni dii i zatim (od 1952) profesor Muziĉke škole. Od 1959 u Kar profesor na Muziĉkoj školi, zborovoda KUD Drakulić i dii Gradskog orkestra. Uz pedagoški i dirigentski rad bavioi muziĉkom kritikom. DJELA. ORKESTRALNA: Simfonijska poema, 1951; Romantiĉna lira, 1952; Rondo capriccioso, 1952; Improvvisata, 1962; Orkestarske skice. —■ KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I, Impresije; II, u D-duru; Es-duru i IV, In modo classico, 1953; trio-sonata za violinu, klarinet i 1961. Za violinu i klavir: Allegro moderato, 1956; Veselje i tuga, 1957; suita, 1958. Za violonĉelo i klavir: Romanca, 1952 i Virtuozni Allegro, — KLAVIRSKA: sonata u c-molu; Djeĉja maštanja; Improvvisata, 1960 s varijacijama, 1962; Kineski ples. —■ DRAMSKA: djeĉja opera Nezgoc lice Lilice, 1955; opera Jasna. 1956 (Osijek, 19. V 1957). — VOKALNA tate Mrav, 1950 i Traktor, 1957- Zborovi: Pesniku prostreljenoga srca. Tuga i radost šume, I-II, 1963—65; Ni med cveljem ni pravice, 1964; Fan 1971. Solo-pjesme: Tri pjesme, 1942; Pet pjesama, 1945; Koncertna lirika, Kajkavske popevke v 10 kipcov, 1952; Venecija, 1954; Gogo, 1957; Majka i dr. Popularne i masovne pjesme. K. 1

STAINER, Jakob, austrijski graditelj gudaĉkih instrum< (Absam kraj Halla, Tirol, vjerojatno prije 1617—■ krajem X ili p kom XI 1683). Prema usmenoj predaji, uĉio u Veneciji, a moţd Cremoni. Stainerova tehnika rada i stil upućuju na to da je te. svojega majstorstva dobio od njemaĉkoga graditelja gudaĉkih strumenata, vjerojatno iz škole iz Fiissena (najsposobniji 1 njima nastanjivali su se u Italiji, osobito u Veneciji i Ri Najkasnije 1638 S. se vratio u Absam. Ĉesto js putovao. E 1644 u Salzburgu, a 1645 na dvoru u Mtinchenu; 1646—4', ravio je u Veneciji, a 1647 u Kirchdorfu. God. 1658 dobivs vlasticu dvorskog opskrbnika tirolskoga zemaljskog kneza vlasticu je 1669 obnovio car Leopold I). Od toga vremer ţivi stalno u Absamu, nadaleko poznat, te gradi instr un ĉak i za španjolski dvor. Osumnjiĉen 1668 od crkvenih vlasti krivovjerstva, proveo je 1669 4 mjeseca u zatvoru. Oko 167= ĉinje popuštati u radu zbog povremenih napadaja duševne bo ali mu se kasnije stanje popravlja. Svoje najbolje instrument gradio je posljednjih godina ţivota. S. je najveći graditelj gudaĉkih instrumenata koji je djd izvan Italije. Do prijelaza u XIX st. njegovi su se instrur cijenili više nego tvorevine škole iz Cremone. Njegovi radovi hvaćaju preteţno violine, zatim alt-viole, tenor-viole i bas-i viole bastarde, tenor-viole da gamba i bas-viole da gamba, v i male kontrabase (violone i oktavne violone), pochette i trza instrumente. Nije poznato da li je gradio i violonĉela; garr mali kontrabasi kasnije su se preraĊivali u violonĉela. Obi njegove violine je širi, osobito u donjem dijelu, i doimlje se 1 paktnije nego u majstora iz Cremone, koji su općenito d prednost vitkom obliku. Izboĉenje glasnjaĉe i dna većinom je struko veće nego na Stradivarijevim instrumentima. Oko 166 je poĉeo graditi i violine s manjim izboćenjem. Savršeno n /otvori s kruţnim završecima maleni su i nisu posve simetr desni otvor leţi nešto više. Prostrano zavinut, u presjeku : puţ obiĉno je rezbaren od kruškovine. Umjesto njega S. je nekad izraĊivao plastike, preteţno lavlje glave. Stainerov nj mekani lak, po kakvoći ravan laku graditelja iz Cremone, razl je boje: on moţe biti proziran, gotovo bezbojan, nadalje ţuti smeĊe, ili naranĉasto do kestenasto crveno obojen. Katkad j glashjaĉu lakirao ţivo ţuto, a ostali korpus tamnosmeĊe. Svij ton njegovih instrumenata odlikuje se osobitom draţi i meko< ali usprkos tomu prodire daleko. U Stainerovim instrumen bio je savršeno utjelovljen ideal gudaĉkog zvuka više od 150 dina. Na Stainerovim violinama svirali su F. A. i F. M. Vera> A. Corelli, F. Geminiani, F. Giardini, G. Tartini i J. S. B Utemeljitelj »tirolske škole«, S. je odigrao odluĉnu ulog gradnji gudaĉkih instrumenata osobito u Njemaĉkoj, a po njeg se uzoru radilo i u Francuskoj, Engleskoj, na Balkanu, pa više talijanskih gradova, izuzevši Cremonu i Bresciu. Nije i izravnih uĉenika koji bi nastavili njegovo djelo, ali su ga m oponašali. Najkvalitetnije kopije njegovih instrumenata nastali u Italiji i Njemaĉkoj. LIT.: W. Senn, J. Stainer, der Geigenmacher zu Absam. Die Let geschichte nach urkundlichen Quellen, Innsbruck 1951. — F. Hamma, Me deutscher Geigenbaukunst, Stuttgart, II izd. 1961. — W. Senn, Jakob Sta MGG, XII, 1965. B. A

STAINER, John, engleski orguljaš, kompozitor i muziĉki p (Broadway, London, 6. VI 1840 — Verona, 31. III 1901). I djeĉak (1847—56) ĉlan zbora londonske katedrale sv. Pavla; k

STAINER — STAMITZ trapunkt uĉio kod Ch. Steggalla. Od 1854 crkveni orguljaš; istodobno uĉio orgulje kod G. Coopera; 1857—59 orguljaš u St. Michael's College (Tenburv). God. 1859—66 studirao u Oxfordu (stekao doktorat muzike 1865). Orguljaš u Oxfordu od 1860 do 1872, kad preuzima mjesto orguljaša katedrale sv. Pavla u Londonu. Na toj duţnosti ostaje do 1888; istodobno (od 1873) orguljaš Royal Choral Society. God. 1876—88 profesor orgulja (od 1881 direktor) na National Training School for Music (od 1883 Royal College of Music) u Londonu. God. 1889—99 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu. Kao kompozitor oslanja se na F. Mendelssohna i H. Spohra. Najbolja su mu djela pojedine koralne melodije i Service in Es, a najpoznatija Sevenfold Amen i oratorij The Crucifixion. Trajnu vrijednost imaju njegovi spisi i izdanja stare muzike.

i na Konzervatorij umu u Pragu (K. Morfova); paralelno uĉila i klavir (R. Vesely). Od povratka u Beograd predavala solo-pevanje u Beogradskoj muziĉkoj školi (danas Mokranjac); 1945—64 bila je vanredni pa redovni profesor i nekoliko navrata šef Odseka za solo-pevanje na Muziĉkoj akademiji. Pevaĉica lepo obojenog, mekanog mezzosoprana, velike opšte i muziĉke kulture s vanrednim osećanjem za stil, posvećivala se interpretovanju iskljuĉivo solo-pesama, te je zasluţna za razvoj kamernog koncertnog pevanja u Srbiji. Koncertirala je u glavnim gradovima Jugoslavije, u Pragu, Parizu i dr. Prva je izvela solo-pesme mnogih jugoslovenskih kompozitora. Iz njezine je klase izišao veći broj mladih operskih i koncertnih pevaĉa. Objavila je knjigu Solo-pevanje (1950). P. Mil.

DJELA: kompozicije za orgulje. VOKALNA: oratoriji Gideon, 1875 i The Crucifixion, 1887; kantate The Daughter of Jairus, 1878 i St. Mary Magdalen, 1883. — CRKVENA: Services; Sevenfold Amen; anthemi i dr. — SPISI: A Diaionary of Musical Terms (sa W. A. Barrettom), 1876; The Music of the Bible, with an Account of the tDevelopment of Modem Musical Instruments frotn Ancient Types, \%7HH 1957. — L. Stantschezua-Braschowanozoa t Petko Stajnov, MGG, XII, 1965.

STAMATOVIĆ-NIKOLIĆ, Jelica, pevaĉica, mezzosopran (Vranje, 20. X 1895—). Pevanje uĉila u Beogradu (I. Milojević)

439

u

STAMITZ (Stamic, Staimiz, Staniz, Steinmetz itd.), ĉeška obitelj muziĉara. Muziĉku tradiciju zapoĉinje u obitelji Antonin S. (Pardubice, 1687 — Nšmecky Brod, danas Havliĉkuv Brod, 1765) ĉiji je otac Martin, rodom Slovenac iz Maribora, doselio u Ĉešku oko 1660. Antonin je od 1710 bio uĉitelj i orguljaš u Nemeckom Brodu. Imao je 11 djece od kojih su se muzikom bavili, osim najpoznatijeg Jana Vaclava, još: Antonin TĊdedš (Nemecky Brod, 1722—1768), vrstan violonĉelist, a po zvanju teolog i Vdclav Jan (Nemecky Brod, 1724 — ?) koji se u dokumentima oznaĉuje kao »musicus« i vjerojatno je 1749—50 zamjenjivao u Mannheimu svoga odsutnog brata Jana. 1. Jan Vaclav Antonin (Johann Wenzel Anton), kompozitor, violinist i dirigent (Nemecky Brod, 17. ili 19. VI 1717 — Mannheim, 27. III 1757). Prvu muziĉku poduku dobio od oca Antonina. God. 1728—34 pohaĊao Isusovaĉku gimnaziju u Jihlavi. Nije utvrĊeno gdje se nalazio od 1734 do 1740. Moţda je uĉio kompoziciju kod Talijana C. Tessarinija koji je u to doba (oko 1737) djelovao u Brnu i s ĉijim se naĉinom oblikovanja u Sta-mitzovim ranim djelima (arije, zborna i crkvena djela) pokazuju srodnosti. God. 1741 stupio je S. u sluţbu falaĉkog izbornog kneza Karla Philip-pa kao ĉlan njegova dvorskog orkestra u Mannheimu, a već 1742 prireĊuje koncert u Frankfurtu na Majni; u najavi toga koncerta navodi se kao »slavni virtuoz . . . koji će svirati violinu, violu d' amore, violoncello i J. V. A. STAMITZ. Rad J. B. Cartiera contreviolon solo«. God. 1743, za novog kneza Karla Theodora, tituliran je kao prvi dvorski violinist, a od 1745 na platnom spisku dvorskih muziĉara je najbolje plaćeni instrumentalist. Stamitzove su duţnosti tada bile mnogostruke: on se morao brinuti ne samo za muziku simfonijskih i komornih koncerata nego i dvorskog kazališta i crkve, a ljeti je s dvorskom kapelom muzicirao u ljetnoj rezidenciji u Schwet-zingenu. Mannheimski orkestar brojio je u to doba oko 50 ĉlanova; najpoznatiji meĊu njima bili su većinom Stamitzovi uĉenici, violinisti. Tokom 1749—50 S. boravi gotovo godinu dana u Ĉeškoj; nakon povratka u Mannheim dobiva i sluţbeno ti tulu Instrumental-Music Director. God. 1751 koncertira u Parizu na Concerts spirituels i zatim ponovno 1754 kada ga muziĉki mecena A. J. J. le Riche de la Poupliniere angaţira za dirigenta i kompozitora svojih koncerata. S. tada komponira nekoliko novih simfonija, a njegova muzika i njegov posve novi naĉin muziciranja primljeni su s oduševljenjem te on 1755 dobiva na 10 godina kraljevski privilegij za tiskanje svojih instrumentalnih kompozicija. U Parizu se uz ostalo izvodi u crkvi Jakobinaca njegova Messe solemnelle. U to doba objavljen je anonimno pamflet Le Petit prophete de Boehmisch-Brod (1753) u kojemu je autor de Grimm) u liku ĉeškog muziĉara, violiniste, Sofij i; (barun I94I_ 44 M.direktor aludirao po svemu sudeći dijelom na Stamitza. Posljednju godinu i pol ţivota proveo je S. u Mannheimu. S. se ubraja meĊu najznaĉajnije virtuoze—koncertne majstore odnosno dirigente i orkestralne pedagoge svojega doba. Pod njegovim se vodstvom mannheimski dvorski orkestar razvio u jedan od vodećih ansambla u Evropi. Stamitza smatraju utemeljiteljem i prvim predstavnikom -> Mannheimske škole, koju su saĉinjavali u priliĉnom broju muziĉari iz Ĉeške i Moravske. Novi, koloristiĉki i dinamiĉki bogato razraĊeni stil mannheimskog orkestra, o kojemu su suvremenici pisali u superlativima (Gh. F. D. Schubart, Ch. Burney i dr.), tijesno je povezan s razvit -

440

STAMITZ

kom novog, klasiĉnog stila kojemu je S. bitno pridonio kao kompozitor. Stamitzu, a i pripadnicima mannheimske škole, pripisan je (H. Riemann) prioritet u izgraĊivanju klasiĉnog sonatnog oblika, ĉetvorostavaĉne simfonije te u provoĊenju dinamiĉkog nijansiranja, ali im je to prema novijim istraţivanjima osporeno. Stamitzova vaţnost nije zapravo u kronološkom prvenstvu nego u dosljednom i djelotvornom provoĊenju kompozicijskih postupaka koji su se tek tada uvodili. Prihvativši tekovine novog instrumentalnog naĉina koje su se gotovo istodobno pojavile na raznim stranama (ponajprije u djelima Talijana), S. zapravo prvi uspijeva da ostvari njihovu sintezu; i dok se simfonijska djela njegovih suvremenika još nisu bitno udaljila od komornog stila, on razvija jedan izrazito orkestralni, simfonijski stil. Pregnantni poĉeci njegovih stavaka, pa crescendi u širokom luku i toĉno razraĊeni dinamiĉki kontrasti, samo se mogu zamisliti s orkestrom. S. je ponajprije proširio orkestralne boje time što je dao veću, bitniju ulogu duhaĉima, osobito klarinetu i rogu. U instrumentaciji stavlja teţište na neprestano mijenjanje boja, da bi postigao što ţivlju dinamiku, i provodi veću diferencijaciju pojedinih instrumentalnih skupina (gudaĉi ■— duhaĉi). Harmonijska graĊa proizlazi iz melodike, a ne od basove podloge, melodika i ritmika su jezgrovite svjeţe; u temama se javlja, za Stamitza karakteristiĉna, sinkopirana ritmiĉka figura. Prva i druga tema sonatnog stavka oblikovane su izrazito kontrastno, a provedba poprima mjestimice dramatske akcente. Repriza većinom zapoĉinje sa skraćenom glavnom temom. Polagani stavci su mu najĉešće dvodijelni s pjevnom melodikom; za njima redovito slijedi menuet s triom, pa finale, ĉesto takoĊer u sonatnoj formi. S. doduše nije prvi komponirao ĉetvorostavaĉne simfonije, ali se on konsekventno pridrţavao tog oblika. Osim toga on se meĊu svojim suvremenicima — zaĉetnicima novog klasiĉnog stila — izdvaja i originalnošću i svjeţinom muziĉkih zamisli. Širem odjeku i dalekoseţnijem utjecaju njegovih djela pridonijele su mnogo i izvedbe mannheimskog orkestra koje su na slušatelje djelovale fascinantno. — Stamitzovi su izravni uĉenici u Mannheimu njegovi sinovi Karei i Antonin, zatim njegov nasljednik u dvorskoj kapeli Ch. Cannabich, te F. Beck, W. Cramer, A. Fils, I. Franzl i J. B. Toeschi. DJELA (u svemu oko 175 kompozicija). ORKESTRALNA. 74 simfonije od kojih 35 u rkp., ostale štampane: Six sonates a Irois parties concertantes qui sont faites pour executer ou d trois ou avec toutes l'orchestre op. I, 1755; Six Symphohies d quatre parties obligees avec les cors de chasses ad libitum op. 3, oko I757j Six Sytnphonies d quatre parties obligees avec les haut-bois ou flules et cors de chasse op. 4, oko 1757; 6 simfonija op. 5 obj. u razliĉitim zbir kama (I—III u Six Symphonies . . . de differents auteurs, 1760); Six Symphonies . . . op. 7, 1763; Six Symphonies . . . op.-8, 1763; 3 simfonije op. 11, 1760. Koncerti: A Favorite Concerto for the German Flute zvith instrumental parts op. 10, oko 1770; 7 koncerata za flautu u rkp.; 6 koncerata za violinu op. 9, izvedeni 1755 (saĉuvan samo I i VI); 8 koncerata za violinu u rkp.; Six Concertos for the harp-sichord, organ, or pianoforte with instrumental parts op. 10, oko 1770; koncert za obou; koncert za klarinet. — KOMORNA: 4 trija za 2 violine i continuo; 2 trija za flautu, violinu i continuo; 2 trija za 2 flaute i continuo (sve u rkp.); Sei Sonate da Camera a Violino solo col Basso op. 6, oko 1767; 6 sonata za violinu solo i continuo op. 46, bez god.; 4 sonate za violinu solo i continuo u rkp.; sonata za violinu i ĉembalo u rkp., 6 sola za violonĉelo i continuo u rkp.; Deux Divertissements en Duo pour un Violon seul op. 2; 9 plesova za 2 violine i continuo u rkp. — Arije. — CRKVENA : misa u D-duru za sole, orkestar i orgulje, 1755; 2 Litaniae Lauretanae za 4-gl. zbor i instrumentalni sastav; Motetto de Venera-bili Sacramento za zbor, orkestar i orgulje; Kyrie et Gloria za zbor, orkestar i orgulje. NOVA IZD.: odabrana djela s popratnim uvodom obj. H. Riemann u DTB, XV—XVI, 1914—15 (Mannheimer Kammermusik des 18. Jahrhunderts) ; odabrane simfonije obj. H. Riemann u DTB, III i VII, 1902—06; 3 simfonije obj. A. Hoffmann (1957); W. Lebermann obj. 2 koncerta za flautu (I, 1961; II u djelu Flotenkonzerte der Mannheimer Schule, 1964), 2 koncerta za violinu (oba 1964) i koncert za klarinet (Klarinette-Bibliothek, i r , 1968); koncert za flautu obj. P. Gradenwitz (1963) itd. LIT.: G. Cucuel, La Poupliniere et la musique de chambre au XVIII e siecle. Pariš 1913. — R. Haas, Johann Stamitz. Sudetendeutsche Lebensbilder, I, Reichenbach 1926. — P. Grademaitz, Johann Stamitz, I, Das Leben, Brno, Prag, Leipzig i Wien 1936. — Isti, Johann Stamitz et le petit prophete de Boehmischbroda, RM, 1938. — Isti, The Svmphonies of Johann Stamitz. Music Review, I, 1940. — A. Pospišil, Kolem Jana Vaclava Stamice, Havliĉkuv Brod 1947- — P. Nettl, Der Kleine Prophete von Boehmisch-Brod, Esslingen 1953. — R. Schaal, J. Stamitz' Mannheimer Bestallung von 1750, MF, 1953. — P. Gradenzvitz, Johann Stamitz als Kirchenkomponist, ibid., 1958. — F. Noack, Die Steinmetz-Manuskripte der Landes- und Hochschulbibliothek Darmstad, MF, 1960. — W. Korte, Darstellung eines_ Satzes von J. Stamitz, Festschrift K. G. FelIerer,Regensburg 1962. — B. Štedron, Beitrage zur Kontroverse, um die tschechische Herkunft und die Nationalitat von Jan Vaclav Stamic, Sbornik praci filosoficke fakultv Brneske universitv 1962, F6 (i na ĉeškom u ĉasopisu Hudebni Rozhledv, 1961 i 1963). — G. Pestelli, II Cammino stilistico di J. Stamitz, Chigiana, 1967. —J. Sochr, K otazce datovani nemeckobrodske cesty J. V. Stamice . . . , Hudebni vĉda 1967 (izvod na engleskom, njemaĉkom i ruskom). ■— H. R. Durrenmatt, Die Durchfiihrung bei J. Stamitz, Bern 1969. — P. Andraschke, Formbildung in den Anfangssatzen der spaten Svmphonien von J. Stamitz, Mušica Bohemica et Europea, Kongresni izvještaj, Brno 1970. — T. Voleh, Das Verhaltnis von Rhvthmus und Metrum bei J. W. Stamitz, Kongress-Bericht, Bonn 1970. — E. K. Wolf, The Svmphonies of J. Stamitz, Authenticitv, Chronologv and Style, 3 sv. (disertacija), New York Universitv 1972. — F. Noske, Zum Strukturverfahren in den Simfonien von J. Stamitz, Musicae scientiae collectanea, Festschrift K. G. Fellerer, Koln 1973. I. Ać.

2. Karei Filip (Carl Philipp), violinist, violist i kompozitor (Mannheim, 7.?, kršten 8. V 1745 — Jena, 9. XI 1801). Sin i uĉenik Jana Vaclava; nakon oĉeve smrti uĉio kod Ch. Can-nabicha, I. Holzbauera i F. X. Richtera. God. 1762—70 ĉlan

(II violina) mannheimskoga dvorskog orkestra; 1770 kon< u Monsu (Belgija), zatim je u Parizu stupio u sluţbu vojvode isa od Noaillesa kao kompozitor i dirigent njegovih rasi dvorskih koncerata. Uz to je nastupao i na Concerts sph solistiĉki i ĉesto zajedno sa svojim bratom Antoninom; braće S. izvodila su se i na kraljevskom dvoru. Iz Pariza je više puta odlazio na koncertne turneje: 1773 i 1774 u f furt na Majni, Augsburg, Strasbourg, 1777 i 1778 u Lo 1782 i 1783 po Nizozemskoj (Hag, Amsterdam). God. 178: tio se u njemaĉku i nastavio koncertiranjem u nizu gradova, burgu, Liibecku, Braunschweigu, Magdeburgu, Leipzigu, linu (1786 sudjeluje u glasovitoj berlinskoj izvedbi Hane Mesije), zatim u Dresdenu, Pragu, Halleu, Nurnbergu (] u sezoni 1789—90 vodio je Amaterske koncerte u Kasselu, priredio veliki koncert u vveimarskom Dvorskom kazalištu tada vodi Goethe), a 1793 u Leipzigu. Najzad od 1795 d u Jeni kao koncertni majstor (dirigent) Akademskih kon i muziĉki uĉitelj. Nekad poznat i posvuda slavljen kao v; na violini, violi i violi d'amore, umro je osiromašen i pun du U Karelovu opusu teţište je na orkestralnim kompozic u kojima su jasno izraţene osnove mannheimske orkestralni ture, posebice suverena tehnika orkestracije i oblikovanja najviše njeguje koncertantnu simfoniju i solistiĉki koncer tim oblicima postiţe izvanrednu raznoliĉnost formalne 1 tematike. Simfonije su mu, po talijanskom uzoru, redovite stavaĉne (bez menueta) s izrazitije razvijenim, fino izbalansii tematskim kontrastima u ekspoziciji. U harmonijama pol sklonost molu i uopće upotrebi više tonaliteta, a melodiku ob lirski pjevno i istodobno vitalno, pokretljivo. Svojim je dj S. znatno pridonio izgraĊivanju i širenju tzv. osjećajnog i lantnog stila klasike. DJELA. ORKESTRALNA: 51 simfonija (47 saĉuvanih); 38 k tantnih simfonija. Koncerti: 15 za violinu (10 saĉuvanih); 2 za violu; 3 z; d'amore; 6 za violonĉelo (4 saĉuvana); 7 za flautu (3 saĉuvana); 1 ili 2 kc za obou (izgubljeni); 11 koncerata za klarinet; 2 koncerta za klavir (1 saĉ 2 koncerta za harfu (izgubljeni). — KOMORNA. Trija: 21 za gudaĉe flautom; 6 s klarinetom i 1 za 2 klavira i violinu. 40 kvarteta: 8 Orchestertelte; 13 kvarteta s klarinetom; 2 s fagotom; 15 koncertantnih i 2 s fl; obom, violinom ili klarinetom kao prvom dionicom; 14 kvinteta: 4 kom tna op. 10; 4 serenade op. 28 i 6 izgubljenih. Sekstet za violu da gamba, : violinu, violu i violonĉelo; 4 seksteta za duhaĉe; 7 Parties za 10 duhaĉa; nuette za 2 flaute, 2 roga, 2 violine i bas; 16 marševa za 12 duhaĉa (izgubi prigodne kompozicije za duhaĉke sastave (izgubljene); 14 sonata za vic klavir; 1 sonata za violu i klavir; 59 dua za gudaĉe; 12 dua za 2 flaute. nata za klavir 4-ruĉno. — DRAMSKA: opera Dardanus (Dardanus Siet der Triumph der Liebe und Tugend), 1800. Singspiel Der verliebte Vormunc 1787 (oboje izgubljeno). — VOKALNA: 3 kantate (izgubljene); ariet Misa u D-duru. NOVA IZD.: 2 simfonije i nekoliko komornih kompozicija obj. H mann u DTB, VIII, 2 (1907) i XV—XVI (1914—15). Velik broj pojedi] novih izd. orkestralnih i komornih djela obj. H. Monkemever, A. Ott, J. ciechowski i dr. Ulomke autobiografije i 5 pisama obj. A. Schering {Fest F. Stein, 1939). LIT.: F. VCaldkirch, Die konzertanten Sinfonien der Mannheim( 18. Jahrhundert (disertacija), Heidelberg 1931. — H. Boese, Die Klarine Soloinstrument in der Musik der Mannheimer Schule (disertacija), D J 1940. — S. Brook, The Symphonie concertante, MQ, 1961. — F. C. 1 Carl Stamitz (1745—1801), biografischer Beitrag, das symphonische Werl< matischer Katalog der Orchester-Werke (disertacija), Marburg 1962. Zaloha, Drei unbekannte Autographe von Karl Stamitz in der Musikaliens lung in Ĉesky Krumlov, MF, 1966. — J. S. Bunke, »Concerto in Bb flat C for Clarinet by Karl Stamitz (disertacija, izdanje u partituri s komenta New York University 1971. I.

3. Antonin Tadeaš Jan Nepomucky (Anton Thai Johann Nepomuk), violinist i kompozitor (Nemecky I kršten 27. XI 1750 — vjerojatno Pariz, poslije 27. X 1796) i vjerojatno uĉenik Jana Vaclava. Podaci o njegovu ţivotu potpuni su. Poslije oĉeve smrti uĉio je navodno (prema A. seru) kod starijega brata Karela i kod Ch. Cannabicha. Od ĉlan je (II violina) mannheimskog dvorskog orkestra; 1770 laţi, po svoj prilici s bratom Karelom, u Pariz gdje je od nastupao solistiĉki i skupa s njim na Concerts spirituels. Od doba ĉini se da je poduzimao i koncertne turneje po Evropi; nastupa u beĉkom Društvu muziĉkih umjetnika »jedan Stai putujući virtuoz«, a 1774 svira u Karntnertortheateru vii i kompozitor S. mlaĊi. U Parizu je S. 1778 upoznao Moz U to doba je poduĉavao R. Kreutzera, a 1782—#9 bio je, pi vlastitim navodima, ĉlan francuske kraljevske kapele u Versail Komponirao je u stilu kasne mannheimske škole i najviše stigao u koncertima i komornim djelima. U tematici je mjesti: srodan bratu Karelu. DJELA. ORKESTRALNA: 15 simfonija; 6 koncertantnih simf Koncerti: najmanje 15 za violinu; 2 za violu; 5 za klavir; po 1 za flautu i za •— KOMORNA: 54 gudaĉka kvarteta; 18 trija i 90 dua za razliĉite sa: NOVA IZD.: 2 gudaĉka kvarteta i gudaĉki trio obj. H. Riemann u XV i XVI (1914 i 1915); koncert za flautu obj. W. Lebermann (zbirka F konzerte Mannheimer Komponisten u seriji Das Erbe Deutscher Musik, I pojedina komorna djela obj. P. Gradenwitz i drugi. LIT.: M. Brenet, Les Concerts en France sous I'ancien rćgime, 1900. — J. Hardy, Rodolphe Kreutzer, sa jeunesse a Versailles, Revu

STAMITZ — STANFORD l'histoire de Versailles 1909—10. — A. Moser, Geschichte des Violin-Spiels, Berlin 1923. — F. Petr, Stamitzove Zpravy Mĉstskeho musea v Nemeckem Brode, 1924. — M. Pincherle, La Veuve d'Antoine Stamitz, Bulletin IV, 1924. — E. E. Homolka, Po stopach piivodu a rodokmenu rodiny Stamiĉu, Praha 1925. — P. Gradenmitz, The Stamitz Family, Notes of the Music Library Association, 1949—50. — E. Schmitt, Die kurpfalzische Kirchenmusik im 18. Jahrhundert (disertacija), Heidelberg 1958. ■— G. Croll, Zur Vorgeschichte der Mannheimer, Kongress-Bericht, Koln 1959. — F. Kaiser, Anton Stamitz, Acta musicologica, 37. — P. Gradenzvitz i F. Kaiser, Stamitz, 1. Johann Wenzel Anton, 2. Carl, 3. Anton Thadaus, MGG, XII, 1965. — W. Lebermann, Biographische Notizen iiber J. A. Fils, J. A. Stamitz, C. J. und J. B. Toeschi, MF, 1966. I. Ać.

STAMPIGLIA, Silvio, talijanski libretist (Civita Lavinia, danas Lanuvio, Rim, 14. III 1664 — Napulj, 26. I 1725). Od 1675 u Rimu, gdje se zarana poĉeo zanimati za kazalište i pjesništvo. Od 1696 boravio u Napulju na dvoru napuljskoga potkralja; 1704—05 u Firenci na dvoru Ferdinanda de'Medici; 1706 postao dvorski poeta cesareo i historiograf u Beĉu. God. 1718 vratio se u Rim, a 1722 u Napulj. S. je jedan od 14 utemeljitelja rimske knjiţevne akademije Arcadia (1690). Sa svojim vršnjacima D. Lallijem, R. Pariatijem, A. Salvijem, F. Silvanijem i A. Ţenom ide u red talijanskih libretista koji su na prijelazu u XVIII st. nastojali iz opernog teksta ukloniti srednjobaroknu bujnost venecijanske libretistike s kraja XVII st. Većina njegovih libreta obraduje historijske teme, osobito iz rimske povijesti; samo je Partenope sa sadrţajem iz mitologije, a to je istodobno njegov najuspješniji tekst. Najviše su njegova libreta komponirali G. B. i M. A. Bononcini i A. Scarlatti. LIT.: U. Rolandi, II Libretto per mušica attraverso i tempi, Roma 1951. ■— U. Manferrari, Dizionario universale delle opere melodrammatiche (3 sv.), Firenze 1954—55. — K. Hortschansky, Silvio Stampiglia, MGG, XII, 1965.

STANĈEK, Ladislav, slovaĉki kompozitor i orguljaš (Prievidzi, Nitra, 7. II 1898 —). Uĉenik Konzervatorija u Brnu. Profesor na pedagoškim akademijama u raznim mjestima sjeverne Slovaĉke od 1946 u Spišskoj Novoj Vesi; djelovao je i kao zborovoda. S. ide u red najboljih slovaĉkih orguljaša. Njegova djela, po karakteru preteţno lirska, odlikuju se bogatom melodijskom invencijom ĉesto nadahnutom slovaĉkom narodnom pjesmom. DJELA: orkestralna suita Lesk na voddch; koraĉnica Na Znievskom hrade. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta; gudaĉki trio; trio za 2 violine i klavir; klavirski kvartet; suita za violinu, violu i gitaru; du haĉki kvintet; sonata za vi olinu i klavir; sonata i balada za violonĉelo i klavir; sonatina za flautu i klavir. — Klavirske suiteZo ţivota i Detskd suita; Klavirne vuriacie. — Kompozicije za or gulje (fantazije, preludiji i dr.).'— VOKALNA : kantata Dunaju naš; ciklus Mrtvy za glas i orkestar; 4 melodrame; zborovi; solo-pjesme. — CRKVENA: Missa brevis; Aiissa »Deus sempiterne"; Stdroslovensky Otĉenaš; Ave Maria; responzoriji. — SPISI: Kapitoly o hudobnom utneni, 1944; Organ, 1941; ĉlanci^i kritike. LIT.; J. Hlavaty, Skladby L. Stanĉeka v ĉeskej kritike. Kultura, 1935.

STANĈIĆ, Svetislav, klavirski pedagog i kompozitor (Zagreb, 7. VII 1895 ■—• 7. I 1970). Muziĉku školu HGZ u Zagrebu završio 1914, a zatim, je 1915—18 bio korepetitor Opere Hrvatskoga narodnog kazališta i nastavnik na Konzervatoriju (danas Muziĉka akademija) u Zagrebu. God. 1918—22 studirao u Berlinu klavir privatno kod H. Bartha i C. Ansorgea, a kompoziciju (1920— 22) kod F. Busonija na majstorskoj školi Akademije umjetnosti. God. 1922—41 i 1945—65 bio je profesor i proĉelnik klavirskog odjela na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Bio je redoviti ĉlan JAZU i dopisni ĉlan SANU. Za izvanredna umjetniĉka i pedagoška ostvarenja, kao i za poţrtvovan i nesebiĉan rad, u više je navrata odlikovan i nagraĊen republiĉkim i saveznim nagradama; 1961 dobio je nagradu s. STANĈIĆ Vladimir Nazor za ţivotno djelo. Najistaknutiji jugoslavenski klavirski pedagog, S. je bio svestran i beskompromisan umjetnik. Dugogodišnjim nastavniĉkim radom postigao je rezultate koji su od golema znaĉenja za muziĉku kulturu jugoslavenskih naroda, kako reproduktivnu tako i stvaralaĉku. Individualnim prilaţenjem svakomu pojedinom uĉeniku on se nije zadovoljavao rješavanjem samo tehniĉkih problema, već je nastojao probuditi i smisao za sadrţaj i stil. Takav duboko kreativan postupak dao je izvanredne rezultate. S. je odgojio cijeli niz izvrsnih klavirskih umjetnika i nastavnika na visokim i srednjim muziĉkim školama u zemlji i inozemstvu, medu kojima su M. Lorković, D. Gušić, B. Kune, E. Vaulin, I. Maĉek, B. Musulin, L. Šaban, J. Murai, D. Lukić, R. Filjak, Z. Bašić, B. Sepĉić, S. Radić, M. Vukdragović, P. Gvozdić, V. Krpan i drugi pijanisti srednje i mlade generacije. U toku svoga plodnog djelovanja S. je 1915—27 bio i istaknut estradni umjetnik. Njegovi solistiĉki nastupi predstavljali su

441

uvijek vaţan kulturni dogaĊaj, i to ne samo zato što je on bio prvi koncertni pijanist u Hrvatskoj, nego i zato što se kao muziĉki umjetnik posebno zauzimao za djela domaćih kompozitora. Osim toga, S. se bavio kompozicijom, a neko je vrijeme bio i dirigent Srpskoga pevaĉkog društva u Zagrebu. DJELA. ORKESTRALNA: Uvertira C-dur; Koncertna uvertira, 1914; Hrvatska rapsodija, 1915; Simfonijski seherzo, 1916; Krunidbeni preludij, 1917; Skica za pantomimu, 1922. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1921; stavak za gudaĉki kvintet. — KLAV IRSKA : sonata u Es-duru, 1913; varijacije na vlastitu temu, 1913; Preludij, 1919; Praeludium e fuga a tre, 1922; Impresije; Gavotta; Menuet; sonatina. — VOKALNA: zborovi (Spasi Kriste Boze, Kto Bog velij, Voskresi Boţe) ; solo-pjesme (Dvije kajkavske. Poslala me majka stara. Zašto plaĉeš jadno srce, Die Bekehrte). — Transkripcije za klavir: Ĉetiri predigre crkvenim kantatama J. S. Bacha, 1922; Dve narodne P. Konjovića, 1928; Tokata F. Dugana i Tri karakteristiĉne iz »Šume Slriborove« B. Širole. — Obradbe kompozicija F. Pintarića (Kompozicije za klavir), 1927 i F. Livadica (Dva seherza), 1932. — Redigirao djela D. Scarlattija, F. Couperina, J. S. Bacha, M. Cle mentija, R. Schumanna i F. Chopina. LIT.: K. Kovaĉevii, Svetislav Stanĉić, u povodu 40-godišnjice umjetniĉkog djelovanja, Zvuk, 1957, 9—10. — /. Maĉek, Svetislav Stanĉić, Muzika i škola, 1966, 3. — D. Lukić, U spomen Svetislavu Stanĉiću (1895—1970), Zvuk, 1970, 106—107. — L. Šaban, Svetislav Stanĉić in memoriam, Sv. C, 1970, 1. K. Ko.

STANDFUSS, J. (Johann) C, njemaĉki violinist i kompozitor C? — Hamburg, oko 1759). O njegovu ţivotu poznato je samo da je oko 1750—56 bio violinist i korepetitor Kochove kazališne druţine u Leipzigu, a zatim do 1757 u Weimaru. Komponirao je muziĉke toĉke za Ch. F. Weisseov prepjev ballad-opere The Devil to pay Ch. Coffeva. Ta preradba, izvedena u Leipzigu 1752 pod nazivom Der Teufel ist los oder die verwandelten Weiber, smatra se prvim njemaĉkim Singspielom. Standfussova melodika koncipirana je u narodnom duhu, forme su jednostavne, veći nom dvodijelne (u preradbi J. A. Hillera i Ch. F. Weissea, 1756, zadrţana je djelomice Standfussova muzika). S. je napisao i muziku za Singspiele Der stolze Bauer Jochen Trobs (1759; izgubljeno) i Der lustige Schuster (1759). Saĉuvani su i neki njegovi moteti. NOVA IZD.: po 2 pjesme iz Singspiela Der Teufel ist los obj. su M. Friedlander (Das deutsche Lied im 18. Jahrhundert, 1902) i G . Calmus (1908). LIT.: G. Calmus, Die ersten deutschen Singspiele von Standfuss und Hiller, Leipzig 1908. — W. H. Rubsamen, J(ohann) C. Standfuss, MGG, XII, 1965-

STANFORD, Charles Villiers, irski kompozitor, dirigent i muziĉki pedagog (Dublin, 30. IX 1852 — London, 29. III 1924)Studirao u Cambridgeu, Leipzigu (kompozicija C. Reinecke, klavir H. Papperitz) i Berlinu (F. Kiel). Djelovao je u Cambridgeu, kao orguljaš 1873—92 i kao dirigent univerzitetskog zbora (do 1893), a od 1887 predavao je na Univerzitetu. Od 1883 bio je profesor kompozicije i dirigent orkestra na Royal College of Music u Londonu, na kojem je razvio svoju najaktivniju i najvaţniju djelatnost. Vodio je uz to London-Bach-Choir (1885—1902) i Leeds Triennial Festival (1901 —10). Iako Irac, S. je bio uz Ch. H. Parrvja i E. Elgara najveći kompozitor u Engleskoj na prijelazu u XX st. Velik je njegov udio u stvaranju engleskoga muziĉkog nacionalnog stila. U tom pravcu mnogo je uĉinio i kao izvrstan pedagog oduševljavajući svoje uĉenike za ideal izrazito engleske muziĉke kulture. Po stilu Stanfordova muzika ujedinjuje znaĉajke njemaĉke (J. Brahms) i francuske romantike (G. Faure). U njoj se podjednako oĉituje duh engleske i irske narodne umjetnosti. Ostavio je golem broj kompozicija koje su, meĊutim, CH. V. STANFORD nejednake umjetniĉke vrijednosti. Kraće kompozicije redovito su mu bolje od većih u kojima mu je ĉesto nedostajala jaĉa stvaralaĉka snaga oblikovanja. Izuzetak su opere. Njima je S. izvršio pionirsku ulogu u suvremenom engleskom muziĉko-scenskom stvaralaštvu, a nisu se odrţale na repertoaru jedino zbog tadanjih slabih kazališnih prilika. One se odlikuju muziĉki jasno ocrtanim likovima i smislom za postizavanje dramatskih efekata. MeĊu najbolje njegov opere ide The Canterbury Pilgrims, po duhu izrazito irsko djelo. Od brojnih vokalnih interpretacija istiĉu se balade za sole, zbor i orkestar, i nadasve solo-pjesme. MeĊu Stanfordovim orkestralnim djelima najoriginalnije su Irske rapsodije. Ĉesto se izvodi i njegov koncert za klarinet. DJEL A. ORKESTRALNA. Sedam si mfonija: I, u B -duru, 1876; II, Elegiac Symphony u d-molu, 1882; III, Irish Symphony u f-molu op. 28, 1887; IV, u F-duru op. 31, 1888; V, L'Allegro ed U Pensieroso u D-duru op. 56, 1894;

442

STANFORD — STANKOVIĆ

VI, In ?fiemoriam G. F. Watts u Es-duru op. 94, 1905 i VII u d-molu op. 124, 1911. Tri koncerta za klavir: I, u G-duru, 1895; II, u c-molu, 1915 i III, 1919. Dva koncerta za violinu: I, u D -duru, 1904 i II, u g-molu, 1919. Koncert za klarinet, 1902; Irish concertino za violinu, violonĉelo i orkestar, 1919; suita za violinu i orkestar, 1888; koncertne varijacije za klavir i orkestar, 1898; Ballata and Ballabile za violonĉelo i orkestar, 1919; 5 uvertira 1870 —1909; 6 irskih rapsodija (III, za violonĉelo i orkestar, VI, za violinu i orkestar), 1901—17; serenada, 1882; preludij Oedipus Rex, 1887; 8 irskih plesova, 1901—04; koraĉnice za duhaĉki orkestar. — KOMORNA. 8 gudaĉkih kvarteta: I, u G-duru op. 44, 1887; II, u a-molu op. 45, 1887; III, u d-molu op. 64, 1897; IV, u g-molu op. 59, 1907; V, In metnoriam J. Joachim u B-duru op. 104, 1908; VI, u a-molu op. T22, 1911; VII, u C-duru op. 166, 1919 i VIII, u e-molu op. 167, 1919. Dva gudaĉka kvinteta, 1903; 3 klavirska trija, 1889—1918; 2 klavirska kvarteta, 1882 i 1912; klavirski kvintet, 1886; serenada za nonet, 1906. Sonate: 4 za vio linu i klavir, I, u D-duru op. 11, 1880, II, u G-duru op. 70, 1898, III i IV op. 165, 1919; 2 za violonĉelo i klavir, I, u A-duru op. 9, 1878 i II, u d-molu op. 39, 1905; za klarinet (ili violonĉelo) i klavir op. 129, 1912. Za violinu i klavir: šest irskih fantazija, 1894; 6 Irish Sketches, 1916 i dr. ■— KLAVIRSKA: sonata u Des-duru op. 20, 1884; suita, 1875; zbirka od 10 plesova; 24 preludija; scherzo. — ORGULJSKA. Pet sonata: I, u F-duru op. 149, 1917; II, Eroica op. 151, 1917; III, Britanka op. 152, 1917; IV, Celtica op. 153, 1918 i V, quasi una fantasia u A-duru op. 159, 1918. Preludiji; fantazije; fuge. — DRAMSKA. Opere: The Veiled Prophet of Khorassan, 1881; Savonarola, 1884; The Canter-bury Pilgrims, 1884; Shamus O'Brien, 1896; Much Ado About Nothing, 1901; The Critic, or An Opera Rehearsed, 1916; The Traveliing Companion, posth. 1925 i 4 opere, koje nisu izvedene. Scenska muzika za niz drama. — VOKALNA : oratoriji The Three Holy Children, 1885 i Eden, 1891. Za sole, zbor i orkestar: The Resurrection (F. Klopstock), 1875; The Golden Legend, 1875; Elegiac Ode, 1884; Carmen saeculare, 1887; The Voyage of Maeldune, 1889; oda The Bard, 1893; Songs of the Sea, 1904; oda Wellington, 1907; Ode to Discord, 1908; Songs of the Fleet, 1910; Merlin and the Gleam, 1519 i At the Abbey Gate, 1921. Za zbor i orkestar: 3 balade {The Revenge, 1886; The Battle of the Baltic, 1891 i Phan-drig Crohoore, 1896); ode; idile i dr. Niz kompozicija za zbor a cappella; kvarteti; oko 250 solo-pjesama, 1877—1921. — CRKVENA. Za sole, zbor i orkestar: misa, 1892; rekvijem, 1897; Te Deurn, 1898 i Stabat Mater, 1907. Psalam 150. za sopran, zbor i orkestar, 1887; 3 mise za zbor a cappella, 1919—20; services; anthems; moteti i dr. — SPISI: Studies and Memories, 1908; Musical Composition, 1911; Brahms, 1912; Pages From an Unzvritten Diary, 1914; A Uistory of Music (sa C. Forsvthom), 1916; Interludes: Records and Reflections, 1922; ĉlanci. — Redigirao zbirke pjesama namijenjenih školama The National Song Book (123 narodnih pjesama), 1906 i Class Singing For Schools (sa W. Parrattom). LIT.: J. F. Porte, Sir Charles Villiers Stanford, London 1921. — H. P. Greene, Stanford's Songs, Music and Letters, 1921. — Th. Dunhill, Charles Villiers Stanford: Some Aspects of His Life and Work, Proceedings of the Musicological Associatin, 1926 —27. —■ J. A. Fuller-Maitland, The Music of Parry and Stanford, Cambridge 1935. — H. P. Greene, Charles Villiers Stanford, London 1935. — H. Wilkinson, The Vocal and Instrumental Technique of Charles Villiers Stanford, 2 sv. (disertacija), Universitv of Rochestsr (New York), 1959- — F- Hudson, C. V. Stanford: Nova Bibliographica, The Musical Times, 1963 i 1964. — Isti, A Catalogue of the Works of Ch. V. Stanford, The Music Review, 1964. — Isti, (Sir) Charles Villiers Stanford, MGG, XII, 1965. R. A.

STANIĈ, Jelka, violinist (Novo Mesto, 1. III 1928— ). Vio linu studirala na Konzervatoriju u Ljubljani, a zatim se usavršavala kod V. Humla na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu i kod H. Szeringa u Parizu. Umjetniĉku karijeru zapoĉela 1946 na koncertu Sloven ske filharmonije u Ljubljani. God. 1957—67 solistica u ansamblu Zagrebaĉkih solista, sada je ĉlan orkestra Radio-Saarland u Saarbriickenu. Njen se repertoar sastoji od brojnih djela jugoslavenskih autora, a na turnejama sa Zagrebaĉkim solistima izvodila je djela J. S. Bacha, G. Ph. Telemanna, A. Vivaldija, G. Tartinija, J. Havdna i dr. j. Gc STANIĈ, Valentin, sakupljaĉ narodnih pjesama (Bodreţ na Goriškem, 12. II 1774 — Gorica, 29. IV 1847). Svećenik; komponirao napjeve koji su zbog svoje jednostavnosti stekli popularnost u narodu. DJELA. Pjesme s napjevima: Veĉerna pesem, 1797; Pesme za kmete in mlade ljudi (2 sv.), 1822 i 1838; Drugi pristavek starih in novih cerkvenih in drugih pesem, 1838 i dr. Neke njegove pjesme objavile su Novice, 1843 —45. LIT.: F. Rakuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890, str. 34—35. D. Co.

STANISAVLJEVIĆ, Danica, pijanistkinja (Beograd, 29. VI 1912—). Završila Muziĉku Akademiju u Beĉu i Bcole normale u Parizu. Kao pedagog delovala je u Beogradu u Muziĉkoj školi Mokranjac i u Muziĉkoj akademiji. Koncertirajući u Beogradu i u drugim jugoslovenskim gradovima, izvodila je preteţno dela baroknih i klasiĉnih majstora, kao i kompozicije savremenih autora. Njen je repertoar obuhvatao i mnoga dela domaćih kompozitora koja je tumaĉila sa izrazitom muzikalnošću, ĉistom tehnikom, lepim tonom i studiozno izraĊenim detaljima. R. pej. STANISLAV, Josef, ĉeški pijanist, kompozitor i muziĉki pisac (Hamburg, 22. I 1897 — Prag, 5. VIII 1971). Studirao u Pragu na majstorskoj školi (V. Novak, K. Hoffmeister) i na Univerzitetu (Z. Nejedly), u klaviru se usavršavao kod A. Cortota u Parizu. Do 1945 koncertni pijanist. Od 1948 profesor za muziĉki folklor na Muziĉkoj akademiji u Pragu; 1953—54 direktor Instituta za etnografiju i folkloristiku Ĉehoslovaĉke akademije znanosti. Jedan od utemeljitelja skupine mladih muziĉara Nezdvisli, društva za suvremenu muziku Pfi'tomnost i muziĉke sekcije radniĉkog amaterskog kazališta.

za pantomime: Pafiţskd komuna, 1932; Hlasy nad tajgou, 1933; Turksit Clovm a ĉokolada, 1937 i dr. — VOKALNA. Kantate: Pisen o Granad Lidice, 1947; Matka zeme, 1950 i dr. Zborovi; masovne pjesme; solo— SPISI: O te Udove a vdţne hudbe a Udove hudebnicich, 1939; Hude tura, umeni a ţivot, 1940; O Udove hudbe,pisni, tanci a Udove tvofivosti, 19? vik Kuba, 1963; studije i ĉlanci. LTT.: M. Koubkovd i M. Prihoda, Josef Stanislav, Praha 1961 (s som djela). — J. Jirdnek, Houslovd sonata Jjsefa Stanislava, Hudeb hledy, 1971.

STANKO DRAGOJEVIĆ, kulturno-umjetniĉko d osnovano 1945 u Titogradu, kcje je nastavilo djelovanjem sliĉnih ansambla u Podgorici. Od više sekcija u društvu su tivnije mješoviti hor i sekcija narodne muzike. Hor je uĉes na festivalima amaterskih horova u Zagrebu, Beogradu, Celju, Mariboru i dr., a ostvario je brojne turneje u inostr; (Albanija, Francuska, Ĉehoslovaĉka, Poljska, Rumunija i Eng osvajajući na takmiĉenjima visoke nagrade, diplome i pc Dirigenti hora bili su Luka Krcunović, Špiro Kapuci, Jova lošević, Marko Rivier i od 1955 Cvjetko Ivanović, pod ĉi vodstvom hor uvrstio u najbolje jugoslovenske amatersk kalne ansamble. Na repertoaru društva nalaze se brojna jugoslavenskih i stranih kompozitora. Do danas je društvo 0 oko 1000 javnih nastupa pred publikom. G. STANKOVIĆ, muziĉka škola u Beogradu, osnovana 1 okviru Pevaĉke druţine »Stanković«. Prvi je direktor bio Sta Biniĉki, a na školi su se predavali klavir, solo-pevanje, violin; feggio i teorija muzike. Nakon prekida rada za vreme Prvoga skoga rata, škola je 1919 ponovo otvorena, i to sa povećanim jem uĉenika i nastavnika. Od 1920 školom je upravljao dire jum, a 1921 upravu je preuzeo Hinko Marţinec, koji je uvec predmete i poboljšao kvalitet nastave. Njega je 1923 zamenii tar Krstić. Tada je osnovan nastavniĉki odsek i uvedeni su ĉasovi sa predavanjima, naroĉito u klavirskoj klasi. Kada je ic direktora postavljen Petar Stojanović ustanovljen je nastavn po ugledu na praški i beĉki konzervatorij um, osnovani su ops -dramski odsek, kamerna klasa, uĉeniĉki orkestar, horska škol i veĉernji kursevi za odrasle; sem toga organizovane su oĉig demonstracije nastavniĉkog rada sa uĉenicima, prireĊivani su certi i stilski javni ĉasovi, a broj uĉenika povećao se na više oc Dolaskom Emila Hajeka za direktora škole (1929) izvrši reforma nastave u skladu sa zahtevima moderne pedagogije, pomognut Rikardom Švarcom i mladim nastavnicima, koji sv: nije postali profesori na Muziĉkoj akademiji, Hajek je školu po na konzervatorijski nivo. Tada su uspostavljeni ranije ukinuti c (operski, nastavniĉki i dr.), osnovana je Ċaĉka knjiţnica, odrţ su struĉni sastanci nastavnika i uĉenika, uvedeni su stilski ĉasovi i koncerti apsolvenata, kao i posebni koncerti nastavi uĉenika. Nivo izvoĊenja bio je priliĉno visok i kod instrument (osobito pijanista i violinista) i kod pevaĉa (matineje operske na sceni Narodnog pozorišta sa celim operama ili fragmentim: Mihailo Vukdragović, koji je upravu škole preuzeo 1935, r jao je da odrţi visok nivo nastave pa su pored stilskih konce: izvoĊenja nekih opera, prireĊivani kompoţicioni koncerti uĉ« God. 1937—47 na ĉelu škole bio je Milenko Ţivković. Za njt vreme izmenjen i proširen nastavni plan, a osnovan je i odsek le u Zemunu. Planirano je ponovno otvaranje operskog od; prireĊen velik broj javnih i internih ĉasova na predavanjima, bita je paţnja posvećivana propagiranju dela jugoslovenskih pozitora. Za vreme okupacije obrazovana je Komesarska upn rad škole bio je povremeno obustavljen. Kada je škola 1947 postala drţavna ustanova i dobila rang; nje muziĉke škole, nastavljen je rad u svim odsecima pod vodsi direktora Boţidara Trudića. God. 1951 upravu je preuzeo \ mir Pleštić; on je podmladio nastavniĉki kadar, uĉvrstio gud; duvaĉki orkestar i formirao nastavniĉki odsek (najprije u tra od 3, kasnije od 4 godine.) Pod vodstvom direktora Branka C\ (1960—74) povećan je broj uĉenika na'preko 800, unapreĊe nastava, uvedeno uĉenje harfe i udaraĉkih instrumenata, obraz je simfonijski orkestar i uvedena kompletna veĉernja škola. < u Beogradu, uĉenici nastupaju na koncertima i u inostranstvu dimpešta, Krakov). Od 1974 direktor je Jovan Đordević. Za izuzetne rezultate u vaspitanju i obrazovanju škola je ■ dobila republiĉku nagradu 25. maj. LIT.: S. Đurić-Klajn, Iz istorije našeg muziĉkog školstva, Muzika ziĉari, 1956. — R. Pejović, Pedeset godina Muziĉke škole »Stanković« u Beo£ Beograd 1961. R. I

STANKOVIĆ, muziĉko društvo, osnovano 2. VIII i8i Beogradu pod imenom Crkvena pevaĉka druţina »Kornelijei. < 1888 donesen je statut i društvo je promenilo ime u Pev druţina »Stanković«. Društvo je negovalo crkvenu i svet( muziku, pevalo u crkvi, prireĊivalo duhovne koncerte, izvi dela stranih kompozitora i narodne pesme te aktivno uĉestvc u javnom muziĉkom ţivotu (najĉešće u tzv. mešovitim progr ma, sa solo-pesmama, instrumentalnom muzikom, recitacijama i

STANKOVIĆ

443

Društveni muzej osnovan je zalaganjem Vladimira Đordevića koji je bio i prvi upravnik. U njemu su se ĉuvali narodni muziĉki instrumenti (uglavnom ĐorĊevićev poklon), rukopisi, fotografije iz istorije društva i dr. Horska i uĉeniĉka knjiţnica ustanovljena je novcem dobijenim od uprave i poklonima, a Glasnik Muziĉkog društva »Stanković« (1928), u poĉetku organ društva, postao je 1930, pod imenom Muziĉki glasnik, muziĉki ĉasopis šireg znaĉenja. God. 1940 društvo je gostovalo, pod upravom horovode Milenka Ţivkovića, u Budimpešti. Tom prilikom je ostvarilo svoju davnašnju ţelju: prenelo je u Beograd telo Kornelija Stankovića i sveĉano ga sahranilo. Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Muziĉko društvo S. ukinuto je pa njegova delatnost prestaje. Radom nastavlja samo jedan njegov odsek -> Muziĉka škola »Stanković«. LIT.: Ţ. Simid, Pevaĉka druţina »Stanković«, Beograd 1891. — D. Putnik, Pedeset godina »Stankovića«, Muziĉki glasnik, 1932, 5 —6 R. Pej.

Pjevaĉka druţina »Stanković« s dirigentom S. Biniĉkim, 1907

Na programima su preovladivala dela stranih kompozitora, a nivo izvoĊenja nije bio visok. Veoma kratko vreme 1884 horovoda je bio Stevan Mokranjac. Hor je nastupao i po okolnim gradovima — pod vodstvom horovode V. N. Štirskog ■—• gostovao je u Budimpešti. Tada se javlja ideja o osnivanju doma i škole što će se kasnije i ostvariti. Horovode V. Šistek, Strnad, H. Marţinec, J. Marinković i S. Sram nastojali su da vaspitavaju ukus publike i da uzdignu umetniĉki nivo hora. Do naglog uspona društva došlo je 1904 kada je za horovoĊu došao Stanislav Biniĉki. Na programima su se pored nacionalnih dela nalazile i znaĉajne vokalno-instrumentalne kompozicije koje su tada prvi put izvedene u Beogradu. Hor je 1907 izveo na javnim koncertima Sedam reci Hristovih J. Havdna i Osmi koncert D. S. Bortnjanskog (sa 100 pevaĉa i 60 instrumentalista). Iduće godine na programu je bio oratorijum Stvaranje sveta j. Havdna, a zatim su sledili koncerti u ĉast godišnjica pojedinih kompozitora (Glinke, Ĉajkovskog) ili su obuhvatili scene i fragmente iz opera. Vrhunac uspona predstavljalo je izvoĊenje Devete simfonije L. van Beethovena sa Orkestrom Kraljeve garde (1910). Zatim je usledio Boţiĉni oratorijum J. S. Bacha i turneja u Odesu (1911). Te su godine otvoreni društveni dom i muziĉka škola. Za vreme Prvoga svetskog rata hor je pevao u crkvi pod upravom Miroslave Biniĉki. Posle rata, ponovo sa horovodom S. Biniĉkim, hor je bio na turnejama u Cehoslovaĉkoj, Francuskoj i Bugarskoj. God. 1921 predsednik društva postao je Branislav Nušić, a horovoda Hinko Marţinec. Statutom od 5. VII 1924 druţina je dobila naziv Muziĉko društvo »Stanković«. Teška materijalna situacija i pogrešna politika uprave dovela je društvo do stagnacije 1923, kada je horovoda, dirigent orkestra i direktor škole postao Petar Krstić. Delatnost hora u tom vremenu svodila se na pevanje u crkvi. Novi polet u društvo unose predsednici Dušan Putnik (1928— 32) i Vladislav Ribnikar (1932) sa novom upravom u koju su ušli mladi, obrazovani ljudi. Nove smernice odrazile su se u statutu od 30. III 1930 i u aktiviranju svih odseka društva (hora, orkestra, škole, koncertnog odseka, muzeja, Muziĉkog glasnika, tehniĉke uprave doma) od kojih je svaki dobio poseban program. Tada je izvršena i reorganizacija hora te osnovana horska škola (kurs solfeĊa), obavezna za sve ĉlanove. Za renesansu hora u to vreme bio je veoma zasluţan horovoda Mihailo Vukdragović (1928—38) koji je, izvodeći koncerte posvećene delima J. Suka i jugoslovenskih kompozitora, podigao muziĉku kulturu pevaĉa. Pod Vukdragovićevim vodstvom hor je izveo Vaskrsenje S. Hristića, obeleţio godišnjice smrti B. Smetane i A. Dvofaka te sa uspehom pevao na radiju i nastupao na takmiĉenju Juţnoslovenskog pevaĉkog saveza. Hor je odlazio na turneje po zemlji, a gostovao je u Francuskoj (1927) i Bugarskoj (1928 i 1934). Delatnost orkestra bila je skromnija od delatnosti hora, jer su i teškoće bile veće. Rikard Švarc osnovao je orkestar od amatera kojima su docnije pomagali profesionalni muziĉari. Nešto aktivnije deluje orkestar od 1933. Pod vodstvom M. Vukdragovića i R. Švarca izvodi dela standardnog klasiĉnog repertoara. Kao dirigenti debitovali su sa orkestrom Ljubica Marić i Vojislav Vuĉković (1934). Sa orkestrom su ĉesto svirali ĉlanovi koncertnog odseka osnovanog na inicijativu Emila Hajeka. Oni su prireĊivali orkestarske, kamerne i solistiĉke veĉeri u Beogradu i u drugim jugoslovenskim gradovima.

STANKOVIĆ, Kornelije, kompozitor, pijanista i horovoda (Budim, 18. VIII 1831 — 5. IV 1865). Prve godine osnovnog i gimnazijskog školovanja proveo je u Aradu, Segedinu i Pešti, gde je kod privatnih nastavnika uĉio klavir i violinu. Od 1850 nalazi se u Beĉu, gde uĉi harmoniju i kontrapunkt kod S. Sechtera, komponuje svoje prve kompozicije i javno izvodi dve svoje Liturgije. Pod uticajem slavenofilskih krugova, ĉije je vaţno središte tada bio Beĉ, S. odlazi 1855 u Sremske Karlovce, da bi tamo prouĉio i zabeleţio, dotle samo usmenom tradicijom oĉuvano, srpsko crkveno pojanje. Odatle ĉini turneje po Srbiji i Vojvodini nastupajući kao koncertni pijanista i sakupljajući narodne melodije. U Beĉu, na koncertu prireĊenom u Musikvereinu 1861, prikazuje plodove svoga dotadašnjeg melografskog i kompozitorskog rada i nailazi na priznanje mnogih istaknutih Slovena i veoma pohvalne kritike u beĉkoj štampi. Sa već steĉenom reputacijom kompozitora, horovode i pijaniste S. dolazi 1863 u Beograd, gde se prima duţnosti horovode u Beogradskom pevaĉkom društvu, kojem utiskuje svoj liĉni peĉat uvodeći u koncertne programe i narodne melodije, nasuprot dotadašnjoj praksi — izvoĊenju iskljuĉivo stranih kompozicija. Time S. postiţe da se u krugovima graĊanskih ljubitelja muzike poĉinje ceniti i i narodni melos, a isto tako postavlja temelj potonjoj, veoma jakoj nacionalnoj struji u srpskom muziĉkom stvaralaštvu. Muĉen tuberkulozom već od detinjstva, S. nije mogao duţe ostati na poslu koji je zapoĉeo u Beogradu. Traţeći leka svojoj bolesti, odlazi 1864 u Slovaĉku, potom u Budim, gde umire oţaljen i slavljen od srpske kolonije kao znaĉajan umetnik. Stankovićev rad smatra se utemeljivaĉkim i pionirskim zbog toga što je svome poslu pristupio sa većom struĉnom spremom nego njegovi prethodnici (J. Šlezinger, N. Đurković, M. Milovuk, A. Kalauz), i što je naroĉitu paţnju obraćao originalnom svetovnom i duhovnom narod nom napevu. Njegov rad je melografski i stvaralaĉki u isti mah, jer je sve sakupljene melodije dao u svo joj harmonizaciji, što je bila naroĉita no vina u crkvenom pojanju koje je dotle bi lo izvoĊeno samo je dnoglasno. Svetovne narodne melodije prilagodavao je izvoĊa ĉkim mogućnostima sredine kojoj su bile namenjene, zbog ĉe ga ih je dao u jedno stavnoj, klasiĉnoj har monizaciji za hor ili za klavir. Korak dalje od školskih harmo nizacija predstavlja ju njegove klavirske kompozicije virtuozno-briljantnog karak tera (varijacije na te me Ustaj, ustaj, Sr bine i Što se bore misli moje), a sasvim ori ginalne tvorevine su pesme koje je komponovao za dramu Preodnica srpske slo-

K. STANKOVIĆ. Rad S. Todororića

444

STANKOVIĆ — STARKIE

bode ili Srpski hajduci Đ. Maletića, mešoviti hor Crnogorac Crnogorki (stihovi Đure Jakšića) i Himna Srbije (stihovi J. Jovanovića-Zmaja), koja je izgubljena. Stankovićev znaĉaj je danas više istorijski nego umetniĉki, mada je za ţivota i tokom XIX v. bio neobiĉno glorifikovan i stavljan u red najvećih liĉnosti srpske kulturne istorije. Njegov celokupni rad je, u stvari, bio u uskoj vezi sa ideologijom srpske graĊanske klase prošlog veka, kako u Srbiji tako i u Vojvodini, u potpunosti se poklapajući sa njenim rodoljubivim stremljenjima,

STAPANJE TONOVA (engl. amalgamation oj sounds, Tonverschmelzung), istodobno zvuĉanje dvaju visinski ra; tonova koji kod muziĉki neškolovanih slušalaca stvaraju.; kao da ĉuju jedan jedini ton. Ta psihološka pojava osnova je C. Stumpfa o konsonantnosti, odnosno disonantnosti int On je na temelju brojnih pokusa ustanovio postotak slušala su odreĊeni interval ĉuli kao jedan ton i tako odredio stupar sonantnosti (odnosno disonantnosti) pojedinih intervala, njemu konsonantni su: oktava 75%

kvinta 50%

kvarta 33%

terca 25%

tritonus 20%

seku 10'

Teoretski su pojavu stapanja tonova obrazloţili H. Heli i F. Krueger. Prema njima ono zavisi o titrajnom omjeru toni kog intervala. Npr., kod ĉiste oktave taj je omjer 250:500 H: cijalni tonovi drugoga, višeg tona koji se nalaze u podruĉju Hz stapaju se u jedan ton s niţim tonom intervala (osnovnim njegovim alikvotnim tonovima). Th. Lipps i neki drugi akt dokazivali su da s. t. nije razlog konsonantnosti nekog interv; samo nebitna popratna pojava. H. Husmann naprotiv tvrdi c t. najvaţniji psihološki korelat u odreĊivanju stupnja konson sti odnosno disonantnosti. LIT.: C. Stumpf, Tonpsvchologie, II, Leipzig 1890 (novi otisak sum i Amsterdam 1965). — Th. Lipps, Der Begriff der Verschmelzu damit Zusammenhangendes in Stumphs »Tonpsvchologie« Band II, Phii sche Monatshefte, 1892. —■ F. Krueger, Die Theorie der Konsonanz, logische Studien I, 1906 i II, 1907. — J. Handschin, Der Toncharakter, 1948. — H. Husmann, Eine neue Konsonanztheorie, AFMW, 1952. Vom Wesen der Konsonanz, Musikalische Gegenwartsfragen III, Hei 1953. — Isti, Verschmelzung und Konsonanz, PJ, 1956. A.

K. STANKOVIĆ, Liturgija, autograf

a njegova romantiĉarska liĉnost bila je ideal srpske omladine, rasturene od Sent Andreje preko Pešte i Novog Sada do Beograda. Sa današnjih naših stanovišta posmatrano, Stankovićevo delo ima svoj najveći znaĉaj u tome što je zabeleţio i time saĉuvao od zaborava narodne tvorevine svoga doba, dakle blago staro više od jednog stoleća. DELA. KLAVIRSKA: Ustaj, ustaj, Srbine (sa varijacijama), 1852; Slovenski kadril, 1855; Što se bore misli moje (sa varijacijama), 1857; Srpski narodni kadril, 1859; Bugarski kadril i Srpska polka, 1862. — VOKALNA: pesme za dramu Preodnica srpske slobode ili Srpski hajduci Đ. Maletića; mešoviti hor Crnogorac Crnogorki; Himna Srbiji. — Srpske narodne pesme (6 zbirki koje sadrţe ujedno klavirske i horske harmonizacije; zbirke su ovde navedene po prvoj pesmi koja je u njima: Oj talasi, 1851; Sećaš li se onog sata, 1853; Usklik-nimo s ljubavlju, 1859; Ja sam Srbin, srbski sin, 1859; Polećela šarenptica, 1862; Prag je ovo milog srpstva, 1863). — CRKVENA: dve liturgije, 1851 i 1832; Pravoslavno crkveno pojanje u srbskoga naroda, 3 knjige (I, Liturgija Jovana Zlatoustog, 1862; II, Tropari, kondaci, irmosi od Boţića do Spasovadne, 1863; III, Tropari, kondaci, irmosi od Spasovadne do Vavedenja, 1864); Srpsko crkveno karlovaĉko pojanje (Blaţena 1—8 glasa, 1922). Neobjavljeni zapisi karlovaĉkog pojanja u 17 svezaka u Arhivu SAN. LIT.: F. Demelić, Kornelije Stanković, Letopis Matice srpske, 1865, lio. — K. P. Manojlović, Kornelije Stanković, Prosvetni glasnik, 1942, 6—7. •—• P. Konjović, Kornelije, osnivaĉ srpske muzike, Knjiga o muzici, Novi Sad 1947. — V. Đordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Posebna izdanja SAN, Beograd 1950. — 5. Đurić-Klajn, Intimni lik Kornelija Stankovića, Muzika i muziĉari, Beograd 1956. — Ista, Diplomatska borba oko Kornelija Stankovića, ibid. — Ista, Kornelije Stanković kao pozorišni kompozitor, ibid. — Ista, Razvoj muziĉke umjetnosti u Srbiji, u knjizi Historijski razvoj muziĉke kulture u Jugoslaviji, Zagreb 1962. — Ista, Kornelije Stanković, nekad i sad, Zvuk, 1965, 65. — R. Pejoviĉ, Kornelije Stanković u oĉima svojih savremenika, Narodno stvaralaštvo, 1965, 13—14. —• V. Periĉid, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. S. Đ . K.

ST ANO, Josip, violonĉelist (Slavonski Brod, 1879 — Sarajevo, 1920). U djetinjstvu zapoĉeo u rodnom gradu uĉiti violinu; violonĉelo studirao u Zagrebu, Beĉu, Budimpešti i Pragu, gdje je i diplomirao. Prvi koncert priredio u Slavonskom Brodu kada mu je bilo 17 godina. Nastupao je zatim po zemljama Austro -Ugarske, u Bugarskoj, Turskoj, Grĉkoj, Srbiji i Engleskoj. Prvi svjet ski rat zatekao ga u Rusiji, pa je bio interniran u Sibiru. Nakon Oktobarske revolucije djeluje kao profesor violonĉela u Tobolsku. U to se vrijeme oţenio pijanisticom N. N. Verhutecevom, koja postaje njegov stalni koncertni pratilac. God. 1919, već bolestan, vratio se preko Japana i Indije u domovinu, prireĊujući putem uspjele koncerte. Nastanio se najprije u Osijeku, a zatim u Dubrovniku, gdje je priredio i svoj posljednji koncert (1920). Umro je u Sarajevu, kamo je doputovao da odrţi koncert. Prema suvremenim kritikama S. je bio veoma darovit i ozbiljan umjetnik. Njegovo se sviranje odlikovalo tehniĉkom dotjeranošću. „LIT.: Vom Cellovirtuosen Josip Stano, Slavonische Presse, 1919, 207. — Ţ. Harambašić, Jedan zaboravljeni hrvatski umjetnik . . . Josip Stano iz Sla vonskog Broda ........ Jutarnji list, 27. XI 1938. V. Bon.

STARC, Drago, pevaĉ, tenor (Gorica, 23. IX 19] Studije pevanja zapoĉete na Konzervatorijumu u Ljublja vršio 1940 u Muziĉkoj školi Stanković u Beogradu. Ĉlan op> (1938) i radio-hora u Beogradu, od 1947 solista Beogradske Prijatnu tenorsku boju svoga lirski obojenog glasa i srni; tumaĉenje karakternih uloga pokazao je u mnogim op( naroĉito u Konzulu (Menotti), Kockaru i Ljubavi za tri na, (Prokofjev), Knezu Igoru (Borodin), Evgeniju Onjeginu (Ĉajki Faustu (Gounod), Tannhduseru (Wagner), Otmici Lukrecije ten) i dr.; uĉestvovao i u prvim izvoĊenjima jugoslovi opera, u Analfabeti (Lhotka-Kalinski), Pokondirenoj tikvi gar) i dr., a istakao se i u opereti. Gostovao u Nemaĉkoj, carskoj, Egiptu, Poljskoj, Francuskoj, Italiji, Engleskoj, Ai MaĊarskoj, Albaniji i Španiji. Nastupa takode i na soliš resitalima i u oratorijumima. R. STARER, Robert, ameriĉki kompozitor austrijskoga rijetla (Beĉ, 8. I 1924 —). Studirao na Konzervatoriju u! zalemu i na Juilliard School oj Music u New Yorku, gdje' 1949 i sam predavao. Od 1963 profesor je na City Univer.

others. Za sole, zbor i orkestar: h . Zborovi; songovi. — Knjiga Rh

New Yorku. STARK, Robert, njemaĉki klarinetist i kompozitor (Kli thal, 19. IX 1847 — Wiirzburg, 29. X 1922). Studirao na Kc vatoriju u Dresdenu. God. 1873—81 solist orkestra u Wi denu, a zatim profesor klarineta na Muziĉkoj školi u Wiirzb S. je uz R. Miihlfelda bio najbolji klarinetist svoga vremei DJELA: 3 koncerta i romanca za klarinet i orkestar; balada za tri i orkestar; duhaĉki kvintet; romanca za klarinet i klavir; serenada za < klavir; kompozicije za klarinet solo. — INSTRUKTIVNA: Die K UK Transposition auf der Klarinette (2 sv.); Theoretisch-praktische Klarinette: (s dodatkom Kunst des Vortrags); Hohe Schule des Klarinettenspiels.

STARKIE, Walter Fitzwilliam, irski pisac i muziĉki ĉar (Killinev, Dublin, 9. VIII 1894—■)• Promovirao u Du stare jezike, staru povijest i politiĉke znanosti; violinu stu na Muziĉkoj akademiji u Dublinu (A. Simonetti), a usavr se na Vandeleur Academy. U muziĉarskim krugovima P' je po svojini autobiografskim knjigama u kojima opisuje p lovine doţivljene na putovanjima po Španjolskoj, Madţa i balkanskim zemljama. Muziĉki kritiĉar novina The Irish '. (1920—21) i The Irish Statesman (1924—30). Objavio je b ĉlanke s knjiţevnim i muziĉkim temama u ĉasopisima i enc pedijama u Velikoj Britaniji, Irskoj, Španjolskoj, Italiji i 5 DJELA: Raggle-Taggle, 1932; Spanish Raggle-Taggle, 1934; Don 1 1936; The Waveless Plain, 1938; In Sara's Tents, 1953; Spain: a Mus\ Journey through Time and Space (2 sv., sa 4 gramofonske ploĉe na engl., i njem.), 1958; autobiografija Scholars and Gypsies, 1963. LIT.: J. M. Allan, Walter Fitzwilliam Starkie, MGG, XII, 1965

STAROCRKVENI NAĈINI — STASOV STAROCRKVENI NAĈINI (stari naĉini, od lat. modus, tonus, tropus; engl. modes, franc. modes gregoriens, njem. Kirchentone, Kirchentonarten, tal. modi gregoriani ili modi ecclesia-stici), srednjovjekovne ljestvice koje su podloga gregorijanskom koralu i svjetovnoj umjetniĉkoj muzici srednjega vije ka sve do XVII st. Razvile su se iz grĉkih ljestvica — što se vidi i po njihovim nazivima — ali se od njih u mnogome razlikuju. Grĉke ljestvice su silazne, a srednjovjekovni naĉini su uzlazni. Istoimene grĉke i crkvene ljestvice zapoĉinju razliĉitim tonovima — poĉetni ton grĉke dorske ljestvice je npr. e, a staro-crkvene d. Svaki je starocrkveni naĉin oktavni isjeĉak dijatonskog niza nealteriranih tonova.1 Teoretiĉari srednjega vijeka poznavali su ĉetiri modusa: dorski (d —d2), frigijski (V—e2),lidijski (f1—/2) i mik1 2 solidijski (g —g ). To su osnovni, autentiĉni modusi (prema grĉ. ccMtevuKoi; vjerodostojan). Iz njih je izveden drugi niz ljestvica tzv. plagalnih: plagalni dorski ili hipodorski1 (grĉ. inso ispod; a—a1), plagalni 1frigijski ili hipofrigijski (h—h ), plagalni lidijski1 ili 2hipo lidijski (c —(?) i plagalni miksolidijski ili hipomiksolidijski (d —d ). U poĉetku su muziĉari nazivali moduse grĉkim rednim brojevima: protus authenticus (dorski), protus plagius (hipodorski), deuterus authenticus (frigijski), deuterus plagius (hipofrigijski), tritus authenticus (lidijski), tritus plagius (hipolidijski), tetrardus authenticus (miksolidijski) i tetrardus plagius (hipomiksolidijski). Kasnije su grĉki brojevi zamijenjeni latinskima, i to tako, da su neparni brojevi oznaĉivali autentiĉne naĉine, a parni plagalne: tonus primus (dorski), tonus secundus (hipodorski), tonus tertius (frigijski), tonus auartus (hipofrigijski), tonus guintus (lidijski), tonus sextus (hipolidijski), tonus septimus (miksolidijski) i tonus octavus (hipomiksolidijski). Kojoj ljestvici pojedini napjev pripada utvrĊuje se po -> završnom tonu, tj. prema tzv. noti fi.na.lis (lat., završna nota). On je u autentiĉnom i plagalnom modusu isti (d1 je nota finalis u autentiĉnom i plagalnom dorskom naĉinu). U odreĊivanju naĉina vaţan je tenor (dominanta). To je ton oko kojega se napjev najĉešće kreće i koji se u melodiji najĉešće pojavljuje. U autentiĉnom modusu tenor je peti ton ljestvice, osim u frigijskom naĉinu, u kojemu je tenor šesti ton (peti ton je u toj ljestvici hl, tj. završni ton tritonusa, pomaka koji je u srednjovjekovnoj teoriji bio zabranjen). Dominanta plagalnog naĉina uvijek je za tercu niţa od dominante istoimenog autentiĉnog naĉina (u autentiĉnom dorskom modusu dominanta je a1, a u plagalnoj dorskoj ljestvici f12). Izuzetak je hipomiksolidijski naĉin u kojemu je dominanta c , umjesto h1. Za konaĉno odreĊivanje na kojoj je ljestvici pojedina melodija izgraĊena, vaţan je i opseg (ambitus). Ako se napjev spušta ispod završnog tona, osobito za kvartu, tada mu je podloga plagalni naĉin. Evo pregleda naĉina koji su se upotrebljavali u srednjem vijeku: uF

AUTENTIČNI

■■ PLAGALNI N.F.

PLAGALNI N.F.

O AUTENTIČNI

AUTENTIČNI

PLAGALNI N.F AUTENTIČNI D M1KS0- =£= LIGIJSKL-gS:

U XVI st. tim se naĉinima pridruţuju još -» eolski naĉin ili tonus 1 2 peregrinus 1s opsegom a —a i -» jonski naĉin ili tonus lascivus s opsegom c —c2. Prvi ih spominje švicarski humanist Glareanus u djelu Dodecachordon (1547). Iz jonske i eolske ljestvice razvili su se suvremeni dur i mol tonaliteti. Starocrkveni naĉini temelj su i mnogih folklornih napjeva razliĉitih naroda (kod nas osobito u MeĊimurju, Podravini, Hrvatskom zagorju, Makedoniji, Bosni i Hercegovini). Primjenjuju ih i neki kompozitori, osobito od druge polovine XIX st. nadalje, kad u djelima nacionalnog smjera ţele doĉarati lokalni kolorit, kad svoju muziku temelje na narodnim napjevima ili joj ţele dati arhaiĉko obiljeţje. LIT.: G. Oberlander, Die Lehre von dem Kirchentonarten, Leipzig, 1909. — H. Potiron, La Modalite gregorienne, 1928. — U. Bomm, Der Wechsel der Modalitatbestimmung in der Tradition der Messgesange im 9. bis 13. Jahr-

445

hundert, Einsiedeln 1929. — P. Wagner, Zur mittelalterichen Tonartenlehre, Spomenica G. Adleru, Wien i Leipzig 1930. — A. Gastoue, L'Origine lointaine des huits »tons« liturgiques, Revue du chant gregorien, 1930 (njem. Ober die acht Tone, KMJB, 1930). — J. Jeannin, L'Origine des modes gregoriens, ibid., 1930. — A. Auda, Contribution a l'histoire de l'origine des modes et des tons gregoriens, ibid., 1932. — A. M. Richardson, The Medieval Modes, New York 1933- — F. A. Sturges, Medieval Modal Theorv (disertacija), Ithacca (Nevv York) 1935. — O. Gotnbosi, Studien zur Tonartenlehre des friihen Mittelalters, AM, 1938—40. — O. Ursprung, Die antiken Transpositionsskalen und die Kirchentone des Mittelalters, AFMW, 1940. — H. Potiron, L'Analvse modale du chant gregorien, Pariš 1948. — Isti, L'Origine des modes gregoriens, Pariš 1948. —• G. Reichert, Kirchentonart als Formfaktor, MF, 1951. —■ K. W. Niemffller, Zur Tonuslehre der italienischen Musiktheorie des ausgehenden Mittel alter, KMJB, 1956. — S. Hermelink, Dispositiones Modeorum, Tutzing 1960.—• H. Huschen, Modus, III (Modus als Begriff fur die Tonart), MGG, IX, 1961. M. Kun.

STAROKRŠĆANSKA MUZIKA -> Koral STARZER, Joseph, austrijski violinist i kompozitor (Beĉ 1726 ili 1727 — 22. IV 1787). Ĉlan dvorskog i opernog orkestra u Beĉu, 1759—64 djelovao u Petrogradu i Moskvi, a od 1768 opet u Beĉu. Suosnivaĉ društva Wiener Tonkunstlersocietat. Veoma cijenjen violinist i popularan kompozitor baleta, S. je bio izvrstan suradnik najvećih koreografa XVIII st. (F. Hilverding, G. Angiolini, J. G. Noverre) i mnogo je pridonio uspjehu njihovih nastojanja. Ĉesto je koristio napjeve i ritmove beĉke puĉke muzike, a primjenjivao je i neku vrstu lajtmotiva. Vrijedna su i njegova instrumentalna djela, osobito polagani stavci, zanimljivi po naprednoj harmonijskoj strukturi.

DJELA. INSTRUMENTALNA: simfonije; koncert za violinu; divertimenti; gudaĉki kvarteti; kraća komorna djela; kompozicije za violinu i klavir. — DRAMSKA. Više od 20 baleta: La Victoire de Flore sur Borree, 1760; Protnethee etPandore,ij6i; Lejugemenl de Pariš, 1761 ;La Vengeance du dieu de Vatnour, 1762; Apollon et Daphne, 1763; Roger et Bradatnante, 1771; Gli Orazi e gli Curiazi, 1774; Adelheid von Poithieu, 1773; Teseo in Creta, 1744 i dr. Singspiel Die drei Pdchter, 1778. —• Oratorij La Passione di Gesit Cristo, 1778. NOVA IZD.: 2 divertimenta za gudaĉe (DTO, 1908); passepied iz baleta Roger et Bradamante obj. W. Fischer i K. Geiringer {Tanzbrevier, 1925); Divertimento za gudaĉe G. Lenzewski (1928); koncert za violinu obj. P. Angerer (Diletto musicale, 1964). LIT.: L. Braun, Die Balettkompositionen von Josef Starzer (disertacija), Wien 1923 (i STMW, 1926). — E. F. Schmid, Gluck-Starzer-Mozart, ZFM. — E. Badura-Skoda, Joseph Starzer, MGG, XII, 1965.

STASOV, Vladimir Vasiljeviĉ, ruski muziĉki pisac, kritiĉar i historiĉar umjetnosti (Petrograd, 14. I 1824 — 23. X 1906). U rodnom gradu završio pravnu školu; uz to uĉio i klavir. Od 1845 bio je namješten u Javnoj knjiţnici u Petrogradu u kojoj je od 1872 do smrti vodio odjel za umjetnost. God. 1851 boravio u Italiji kao tajnik kneza Demidova. Tom je prilikom prouĉio i opisao ĉuvenu biblioteku opata Santinija. Ĉovjek goleme, enciklopedijske kulture, S. je odigrao krupnu ulogu u razvoju ruske muzike nacionalnog smjera. Bio je drugarski povezan sa ĉlanovima »moćne gomilice« (tj. Petorice; naziv »MorvnaH KyqKa« iz 1867, potjeĉe upravo od Sta-sova), a još prije njih s Glin-kom, pa im je zanosno utirao put upozorujući javnost na V. V. STASOV. Rad I. Rjepina ljepotu i izvornost njihovih djela. Kao veliki poštovalac Ĉernišev-skog, Dobroljubova i Bjelinskoga, S. je prihvatio njihove napredne misli i stao ih primjenjivati na podruĉju umjetnosti. Mrzeći reakcionarni caristiĉki poredak, traţio je da i umjetnost bude povezana s borbom naroda za politiĉku slobodu i samostalnost. Njegov je ideal umjetniĉki realizam koji poĉiva na ljepoti narodnog stvaralaštva i istini ţivotnih vrijednosti. A upravo takve osobine nalazio je u mnogim djelima Petorice. O njima je ĉesto i obilno pisao, posebno o Musorgskom kojemu je mnogo pomogao pri izraĊivanju libreta za operu XoeaHUfUHa. Kasnije je propagirao umjetnost mlaĊih talenata:_ A. Glazunova, A. Ljadova, A. N. Skrjabina. Stvaralaštvo P. Ĉajkovskog nije prihvaćao kao cjelinu; osobito nije pokazivao razumijevanje za scenska djela tog umjetnika. S. je, meĊu ostalim, napisao i prvu biografiju M. Glinke. Vrijedna je serija njegovih ĉlanaka JJsaduamb nnmb nem pyccnoio ucKyccmea. Ovaj prvi ruski napredni muziĉki kritiĉar znao je istupati i oštro, polemiĉki, osobito prema onima koji su neprijateljskim okom gledali na djelatnost mlade ruske nacionalne muziĉke škole (ĉlanak TopMO3bi uotozo pycctio2o ucKyccmed). Zagovarao je i umjetnost niza istaknutih inozemnih kompozitora za koje je osjećao posebnu sklonost. Tako je, npr., propagirao djela L. van Beethovena, H. Berlioza, F. Liszta, R. Schumanna, F. Chopina, E. Griega. DJELA: M. 11. F AUHKO , 1857 (novo izd. 1953); M. MycoptcKuu, 1881; serija ĉlanaka ffeadttamb nnmb nem pyccKOto ucKyccmea. Hama My3LiKa, BecTHHK

446

STASOV — STEFAN

Esponti, 1882—83; TopMO3bi noeozo pyccKOzo ucKyccmea, ibid., 1

veoma cijenjen klavirski pedagog u Ţenevi. Izvrstan pi gostovao je po cijeloj Evropi i SAD. Posebno se istakao pretacijom Lisztove muzike.

K eonpocy ucmopuu onep C. EopmHHHCKuu, ib' za štampu pisma i___ .~. A, Borodina i H. Berlioza. NOVA IZD. Sabrana dje la V. V. Stasova (koja obuhvaćaju i njegove brojne radove s drugih podruĉja, osobito likovnog) obj. su za njegova ţivota u 4 sv. (muziĉke studije i ĉlanci nalaze se u III i IV sv.): I — III, 1894 i IV, 1906. Izabrana djela izdana su u tri navrata: u 2 s v., 1937, u 3 sv. 1952 i u 2

DJELA: 3 koncerta za klavir (III izgubljen); sonata za klavir (izgui Klavierstiicke (3 sv.); kraće klavirske kompozicije; kadence za II i III k koncert L. van Beethovena. — Solo-pjesme. LIT.: H. R. Jung, B. Stevenhagen, Pianist, Dirigent und Korr Spomenica Greizer Musikvverke, 1957. — Isti, B. Stavenhagen zum ic burtstag, ibid., 1962. — Isti, Bernhard Stavenhsgen, MGG, XII, 1965.

gova pisma roĊacima 1953—54. LIT.: B. Kapeuuu, BnaflHMHp OracoB (2 sv.), JleBHHrpaa 1927. — A. K. JIe6edes, B. B. CTacOB, MocKBa i JleHHHrpa^ 1944 (II izd. 1948). — BjiaJTHMHP BacHJieBHI CTacOB (zbornik studija i uspomena), MocKBa i JleHHHrpa« 1949-—■#>• A. C. OzoAeeeu, B. B. CracOB, MocKBa 1956. — T. Jlueauoea, CiacoB u pvccKaH KJiaccn*ieCKaH onepa, MocKBa 1957. — D. Lehmann, Vla dimir Wissiljewitsch Stassow, MGG, XII, 1965. J. As.

STATIJA (od grĉ. araost? stajanje), u pravoslavnoj liturgiji, naziv za deo knjige psalama koji se ĉita stojeĉki. Psaltir sadrţi 150 psalama koji su podeljeni na dvadeset katizama. Svaka katizma sadrţi tri statija (»slave«), a jednu statiju ĉine jedan do pet psalama, u zavisnosti od duţine. Katizme se ĉitaju svaki dan na veĉernju (po jedna) i jutrenju (po dve ili tri). U muziĉkoj literaturi poznate su Tri statije Stevana Mokranjca (prva komponovana 1909, druga 1907 i treća 1906), objavljene u izboru njegovih kompozicija Duhovna muzika {Mušica Sacra, Beograd, 1964). Pored stihova 118. psalma naziv s. ovde ukljuĉuje i pesme — tropare koji se pevaju na jutrenju Velike Subote, pred Uskrs. Psalam 118. sa 176 stihova ĉini XVII katizmu, podeljenu na tri statije. Mokranjac, meĊutim, nije komponovao svih 176 stihova i sve tropare, već je naĉinio slobodan izbor, tako da je u svakoj »statiji« muziĉki sloţio za mešoviti hor po pet tropara, a u prvoj »statiji« i pet stihova 118. psalma. Di. S.

STATKOWSKI, Roman, poljski kompozitor (Szczvpiorno pod Kaliszem, 24. XII 1859 ■—■ Varšava, 12. XI 1925). Studirao na konzervatorijima u Varšavi (W. Zelenski) i Petrogradu (M. Solovjev). Predavao historiju muzike i muziĉku estetiku (od 1904) te kompoziciju (od 1909) na Konzervatoriju u Varšavi. Njegovi su uĉenici, medu ostalima, J. Maklakiewicz, P. Perkowski, J. Lefeld i K. Wilkomirski. Njegova djela, od kojih su najvrednije opere, pokazuju znatnu originalnost, a proţeta su lirizmom. Ĉesto sadrţe elemente poljske narodne muzike. DJELA: Poloneza i Fantazija za orkestar, 1900. —■ šest gudaĉkih kvarteta; kompozicije za violinu i klavir (mazurke; Feuilles d'Album). — Klavirska djela (ciklus mazurka, obereka i krakovjaka Polonica; tokata; preludiji). —• Opere Filenis, 1904 i Maria, 1906. —> Kantata Uczta Baltazara, 1890; solo-pjesme. LIT.: J. Reiss, Statkowski, Melcer, Mlvnarski, Stojowski, Warszawa 1949. — J. Moratuski, Roman Statkowski, MGG, XII, 1965.

STAVAK (engl. movement, franc. mouvement, njem. Satz, tal. tempo, movimento), samostalni dio veće, sloţene kompozicijske cjeline, obiĉno cikliĉkog, tj. višestavaĉnog instrumentalnog djela, kao npr. suite, sonate, simfonije ili koncerta. U baroknom koncertu i suiti, kao i u cikliĉkim formama klasiĉne simfonijske i komorne muzike (simfonija, koncert, gudaĉki kvartet, klavirski trio, sonata, divertimento i si.) stavci su posve nezavisni dijelovi, u pravilu meĊusobno odijeljeni pauzama, no ponekad i povezani, ukoliko se stavci nadovezuju bez prekidanja (-> Attacca). U kla siĉnoj i romantiĉkoj muzici obiĉno instrumentalni cikliĉki oblici imaju tri ili ĉetiri stavka poredanih po shemi: brzi (allegro)-polagani (adagio)-brzi (allegro ili vivace) ili brzi-polagani-brzi (menuet ili scherzo)-brzi ili brzi-brzi-polagani-brzi. U novijoj simfonijskoj i komornoj muzici ĉesto se mijenja broj stavaka ili uobiĉajeni redoslijed i tempo, pa se susreću sonate u dva, pa ĉak i u jednom stavku (A. Skrjabin, od IV klavirske sonate dalje) ili se namjesto prvoga brzog stavka javlja polagani (već u nekim klavirskim sonatama L. van Beethovena, u violinskoj sonati C. Francka i dr.); ponegdje je i na završetku umjesto brzog finala polagani stavak (VI simfonija P. I. Ĉajkovskog). Sonatni stavak je poseban pojam pod kojim se u nauci o muziĉkim oblicima razumijeva stavak sonate, simfonije, koncerta i si., graĊen u tzv. -> sonatnom obliku. j. As. STAVENHAGEN, Bernhard, njemaĉki pijanist, dirigent i kompozitor (Greiz, Reuss, 24. XI 1862 — Ţeneva, 25. XII 1914). Uĉio u Berlinu na Kullakovu konzervatoriju i od 1874 na Visokoj muziĉkoj školi (E. Rudorff, F. Kiel). Od 1885 studirao kod F. Liszta (u Weimaru, Budimpešti i Rimu), kome je bio jedan od najmilijih uĉenika. U Weimaru je bio dvorski pijanist (od 1890) i dirigent (od 1895). God. 1901—04 direktor i profesor na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu, 1904—07 nastavnik, pijanist i dirigent u Weimaru, a zatim do kraja ţivota dirigent i

STAZIĆ, Franjo (pseudonim Franz-František St pjevaĉ, tenor (Szentendre, 2. XII 1824 — 1. IV 1911). Pji uĉio kod V. Lisinskog u Zagrebu. Nakon uspješnog nast ulozi Vukosava na praizvedbi prve hrvatske opere Ljubav i (1846) odlazi na dalji studij pjevanja u Beĉ, gdje ubrzo p nastupati na solistiĉkim koncertima u kazalištu An der God. 1847 vraća se u Zagreb i gostuje sa V. Lisinskim, A. gom, Lj. Pichlerom i K. Livadićem po Hrvatskoj, zatim u ft Sadu, Panĉevu i Beogradu; 1848 pjeva na operi u Budirr 1852 u Pragu i 1853—-74 na Dvorskoj operi u Beĉu. Gostova Londonu, Madridu, Bukureštu, u Njemaĉkoj, Austriji, Franc Italiji i Rusiji, a 1874 povukao se iz javnoga muziĉkog ţivo LIT.: F. Kuhaĉ, Prvi hrvatski operni tenor. Ţivotopis Franje I Kazališni almanah, Zagreb 1895. — Franjo Stazić, prvi interpret V L u »Ljubavi i zlobi«, Kazališni list, Zagreb 1946, 23—24. M. i

STEBER, Eleanor, ameriĉka pjevaĉica, sopran (Whe West Virginia, 17. VII 1916 —). Prvu poduku u pjevanju < od majke, koncertne pjevaĉice. Studirala kod W. Whitn( Bostonu, kod P. Althou: New Yorku i na New Er, Conservatory of Music u tonu. Debitirala u operno ĉijack and Beanstalk L. G berga u Bostonu. Od 1941 nica Metropolitana u New ku. Gostuje na ameriĉt evropskim pozornicama, na festivalima i koncertima koliko puta gostovala i 1 goslaviji. Repertoar joj j< seţan, interpretira uloge u maĉkim, talijanskim i fra: kim operama. STECKER, Karei, kompozitor i muziĉki pisac ( monosy,22.1 1861 —Mlad leslav, 13. III 1918). U I E. STEBER studirao pravo i filozofiju; < lje uĉio kod K. Z. Skuhersb Orguljskoj školi i na toj ustanovi predavao orgulje 1885—8< 1888 bio profesor muzikologije na Univerzitetu, a od 1889 fesor muziĉke historije, kontrapunkta i orgulja na Konzervati Njegovi su uĉenici, meĊu ostalima, bili V. Novak, J. Suk Nedbal. Sa K. Hoffmeisterom S. je ureĊivao 1907—20 mj nik Hudebni revue, povremeno je svirao orgulje u praškim kvarna i isticao se improvizacijama. U njegovim spisima dola izraţaja temeljito muziĉko znanje i široka kultura. Najvro su mu crkvene kompozicije pisane u skladu s naĉelima cecil skoga pokreta. DJELA INSTRUMENTALNA: andante i scherzino za gudaĉki kv 1882; 3 romance za violinu i klavir, 1892; sonata za orgulje, 1884. — Solo-pj — CRKVENA: Missa solemnis za sole, zbor, orkestar i orgulje, 1884; pro Defunctis za zbor i orgulje, 1916; misa za zbor a cappella, 1917; r (3 sv.); Te Deutn, 1910. — SPISI: Kritische Beitrdge zu einigcn Streit] der Musikuiissenschaft, VFMW, 1890; Všeobecny deiepis hudby (2 sv.), 1 1903; Formy hudebni, 1905; O. Hostinsky a jeho vysndm v tvorbe B. Sm< Rozpravv hudebni, 1912; ĉlanci u ĉasopisima Dalibor, Stnetand i Hu revue. LIT.: C. Sychra, Karei Stecker, Praha 1948.—M. Poštolka, Karei Sti MGG, XII, 1965.

STEFAN, Paul (pravo ime Paul Stefan Grunfeldt), trijski muziĉki pisac i kritiĉar (Brno, 25. XI 1879 — New \ 12. XI 1943). Studirao na Univerzitetu u Beĉu (pravo, pov umjetnosti, filozofiju); muziku uĉio kod H. Gradenera i A. Sd berga. Ugledan muziĉki kritiĉar, borio se za afirmaciju suvren avangardistiĉke muzike. Od 1923 ureĊivao ĉasopis MusikbL des Anbruch, a bio je i suradnik mnogih inozemnih listova. S nivaĉ udruţenja International Society for Contemporary A (1922). God. 1941 emigrirao u SAD. Uz vrijedne muzikol radove, S. je ostavio i izvrsne prijevode djela iz moderne i ant knjiţevnosti te brojne putopise i biografije. DJELA: Gustav Mahler, 1910 (VIII izd. 1921; engl. 1913); Oskar 1 1912; Das Grab in Wien, eine Chronik 1903—1911 (2 sv.), 1913 i 1921; Die F schaft gegen Wagner, 1918; Das neue Haus, Wiener Oper 1869—1919, ] Neue Musik und Wien, 1921; Der Musiker Hoffmann, 1922; Arnold Schbr, 1924; Franz Schubert, 1927; Geschichte der Wiener Oper, 1932; Arturo Toscc 1935 (IH izd. 1937; engl. 1936; tal.. 1937); Bruno Walter (sa L. Lehm

STEFAN — STEFANOVIĆ T. Mannom i S. Zweigom), 1936; Georges Bizet, 1952. Studije o operama Ĉarobna frula (1937) i Don Juan (1938) W. A. Mozarta i o Prodanoj nevjesti B. Smetane. — Preveo na njemaĉki pisma G. VerĊija (izd. F. Werfel, 1926), a biogra fiju A. Dvorak O. Šoureka na njemaĉki (1935) i engleski (1941). — Izdao: zbirku monografija o beĉkim umjetnicima Die Wiedergabe (1921); Kleine Schriften Richard Wagners; Musikschriften von E. T. A. Hoffmann. LIT.: H. Jancik, Paul Stefan, MGG, XII, 1965.

STEFANI, 1. Jan, poljski kompozitor (Prag, 1746 — Varšava, 24. II 1829). RoĊen u Ĉeškoj, u obitelji talijanskog podrijetla, u mladosti uĉio muziku u Italiji. Oko 1765 violinist u orkestru grofa Kinskog, zatim u dvorskoj kapeli u Beĉu. God. 1771—95 koncertni majstor poljskoga kralja Stanisiawa Augusta Poniatowskog. Uz to angaţiran kao dirigent, meĊu ostalim u katedrali sv. Ivana i u kraljevskoj kapeli. Nakon diobe Poljske crkveni kapelnik u Varšavi, a potkraj ţivota prvi violinist kazališnog orkestra. Sakupljao, prouĉavao i biljeţio poljske narodne napjeve, što se odrazilo u mnogobrojnim njegovim polonezama, vrlo popularnim u Poljskoj. Komiĉnom operom, odnosno vodviljem Cud mniemany czyli Krakozviacy i Gorale, koja se temelji na motivima izvorne poljske narodne pjesme i plesa, stvorio tip izrazito poljskog muziĉkog igrokaza i pridonio izgraĊivanju poljske nacionalne opere. DJELA: oko 200 instrumentalnih plesova, poloneza (oko 100) i si. — DRAMSKA. Opere: Cud mniemany czyli Krakowiacy i Gorale (libreto W. Boguslawski), 1794; Wdzieczni poddani panu, 1796; Drzetvo zaczarozuane, 1796; Frozyna czyli Siedem r'azy jedna, 1806; Rotmistrz Gorecki czyli Osviobodzenie, 1807; Polka czyli Obleţenie Tremboivli, 1807; Stary myšlituiec, 1808; Kochankovjie przemienni, 1808; Papirius czyli Ciekazvošć dawnych kobiet, r8io; Poivrot z Hispanii, 1812. Balet Milošć kaţdemu uiiekozvi przyzzuoita, 1788. Plesovi za divertissement Wesele w Ojcozvie.— VOKALNA: kantate Niechaj zviek vnekom sprzyja, 1791 i Kantata na uroczystoić obchodu instalacji arcybiskupa K. Kikiego ive Lv>owie, 1797; pjesme. — Crkvena djela (mise i dr.).

2. J6zef, kompozitor i dirigent (Varšava, 16. IV 1800 ili 1802 — 19. III 1876). Sin i uĉenik Jana; studirao još i kod J. Elsnera na Varšavskom konzervatoriju. Dirigent u Velikom kazalištu u Varšavi, vodio je preteţno baletne izvedbe. Od 1835 predavao na Pjevaĉkoj školi Velikog kazališta, a od 1861 na novoosnovanom Muziĉkom institutu A. Katskog. Zbog pristupaĉna, lako razumljiva muziĉkog jezika djela su mu bila svojedobno vrlo popularna, osobito klavirske kompozicije te solistiĉke i zborne duhovne pjesme. DJELA. ORKESTRALNA: Concertino za trublju; poloneze; mazurke; koraĉnice; polke; galopi i dr. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Davme czasy, 1826; Figle panien, 1832; Talizman czyli Dzvoje rudych, 1849; Trzy grzechy. Baleti: Apollo i Alidas; Asmodea czyli Diabel zakochany; Dwaj zvieţniozuie albo Dtuaj zlodzieje; Kobiety z kamienia; Kor sarz; Laura; Mirnih; Oj, ţoneczko, Okreţne; Panorama Warszawy; Stach i Zoika; Uczennice Ter psychory; Wieslaw i Wanda. Tri operete (Lekcja botaniki, 1829); 3 melodrame i dr. — Solo-pjesme. — CRKVENA: 19 misa; rekvijem; Stabat Mater za sole zbor i orkestar; Te Deum; moteti; himni na latinskom i poljskom; duhovne pjesme. LIT.: H. Dorabiahka, Polonesz przed Chopinem, Warszawa 1938. ■— K. Michalozvski, Opery Polskie, Krakow 1954. —J. Prosnak, Kultura Muzvczna XVIII. wieku, Krakow 1955. — M. Szalinska, Utwory fortepianowe Jozefa Stefaniego (disertacija), Warszawa 1958. — E. Borozuiak, Utwory orkiestrowe Jozefa Stefaniego (disertacija), Warszawa 1959. — H. Feicht, Stefani, 1. Jan (I), 2. Jozef, 3. Karolina, 4. Jan (II), 5. Eleonora, MGG, XII, 1965.

STEFANINI, Nikša, pjevaĉ (tenor), dramski glumac i kompozitor (Zadar, 9. X 1905 — Miinchen, 4. VI 1973). Završio studij ekonomije s doktoratom u Zagrebu; pjevanje uĉio privatno u Milanu i Beĉu. God. 1926—29 ĉlan Zagrebaĉke drame, 1931—-47 operni i operetni tenor u Beogradu, Zagrebu, Rotterdamu, Milanu, Rimu, Beĉu i Berlinu. Od 1948 ponovno u Zagrebu, redatelj Jadran-filma, 1949—57 dramski glumac u Hrvatskom narodnom kazalištu i neko vrijeme predavaĉ na Akademiji za kazališnu umjetnost. Posljednjih godina ţivota posvetio se filmu kao glumac i redatelj. U njegove najbolje operne uloge idu Cavaradossi i Pinkerton (Puccini, Tosca i Madame Butterfly), Niclas (Massenet, Thais), Aurelije Galba (d'Albert, Mrtve oĉi), Loge (Wagner, Rajnino zlato), Ahil (Gluck, Iphigenia) i Bojan (Gotovac, Morana) kao i niz kreacija u operetnom repertoaru. DJELA: muziĉka komedija Gusari, 1952. — Masovne i borbene pjesme (Jugoslavijo, republika narodna; Druţe, prebaci normu; Novu pjesmu pjevaju kotaĉi; Mi dajemo svoj glas) ; izviĊaĉke pjesme i dr. K. Ko.

STEFANOV, Ivan, bugarski pjevaĉ, bas (Sofija, 1. VIII 1927 —). Studij pjevanja završio na Muziĉkoj akademiji u Sofiji (I. Josifov, N. Ţelev). Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1949 kao solist Armijskog ansambla u Sofiji, a na opernoj pozornici debitirao 1958 u Vraĉu kao Sparafucile (Verdi, Rigoletto) i odmah angaţiran. God. 1963 kratko vrijeme ĉlan Sofijske opere i zatim 1963—66 u Rijeĉkoj operi; od 1966 solist je Zagrebaĉke opere Ostvario je više zapaţenih basovskih uloga razliĉita karaktera, medu kojima su Don Basilio (Rossini, Seviljski brijaĉ), Osmin (Mozart, Otmica iz Seraja), Ferrando, Filip, Amonasro i Gvardijan (Verdi, Trubadur, Don Carlos, Aida i Moć sudbine), Dulcamara (Donizetti, Ljubavni napitak), Mefisto (Gounod, Faust), Timur (Puccini, Turandot), Boris Godunov i Varlaam (Musorgski, Boris Godunov), Galicki i Konĉak (Borodin, Knez Igor) i dr. S uspjehom nastupa kao koncertni i oratorijski pjevaĉ. K . KO .

447

STEFANOVIĆ, Dimitrije, muzikolog i horovoĊa (Panĉevo, 25. XI 1929 —). Diplomirao englesku grupu na Filozofskom fakultetu 1954, a Istorijsko-folklorni odsek završio 1956 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu; vizantijsku muziku i neumatsku paleografiju specijalizirao na Univerzitetu u Oxfordu (E. Wellesz) i tamo odbranio doktorsku disertaciju (Tradicija stihirarskih rukopisa). Nauĉni je saradnik Muzikološkog instituta SANU u Beogradu; bio je dirigent hora Beogradskih madrigalista. Posvetio se prvenstveno neistraţenim oblastima srpske muziĉke prošlosti. Objavio je velik niz nauĉnih radova od izuzetne vaţnosti za ranu istoriju srpske muzike, te dao pregled, opis i analizu svih dosada pronaĊenih i saĉuvanih rukopisa srpske srednjovekovne muzike. U okviru Muzikološkog instituta obrazovao Studijski hor sa kojim izvodi preteţno staru srpsku muziku u svojoj transkripciji sa vizantijske notacije. Sa tim je horom gostovao u jugoslovenskim gradovima, kao i u Grazu, Salzburgu, Londonu, Birminghamu, Canterburiju,West Mallingu, Oxfordu i Bvdgoszczu. DELA (izbor): Izgoreli neumski rukopisi br. 93 beogradske Narodne biblioteke, Bibliotekar, 1961, 5; Melody Construction in Byzantine Chant, Rapports complementaires, XIII e Congres international des etudes byzantines, Ohrid 1961; The Earliest Dated and Notated Document of Serbian Chant, Zbornik radova Vizantološkog instituta, 1961, 7; Manuscripts of Byzantine Chant in Oxford, Bodleian library, Oxford 1963 (sa N. G. VCilsonom); Codex Peribleptos, Zbornik radova Vizantološkog instituta, 1964, 2; The Beginnings of Serbian Chant, Anfdnge der slazuischen Musik, Bratislava 1966; The Serbian Chant from the 1 sth to the l8th Centuries, Mušica antiqua Europae orientalis I, Warszawa 1966; Ohrid ski neumski rukopisi i poĉetoci na slovenskata muziĉka kultura. Slovenska pisme nost, Ohrid 1966; The Influence of the Byzantine Chant on the Music of the Slavonic Countries, Proceedings of the XIIIth International Congress of Byzantine Studies, London 1967; The Daily Menaia from Carbone, Bolletino della Badia Greca do Grottaferrata, XXI, 1967; Some Aspecls of the Form and Expression of Serbian Medieval Chant, Mušica antiqua Europae orientalis II, Bydgoszcz 1969; Muzika u srednjovekovnoj Srbiji, Srpska pravoslavna crkva 1219—1969, Spomenica o 750-godišnjici autokefalnosti, Beograd 1969; Crkvena muzika od XV do XVIII veka, ibid.; New Data about the Serbian chant, Essays in Musicology in Honor of Dragan Plamenac, Pittsburgh 1969; Chant d'ćglise en Serbie, Encyclopedie des musiques sacrees, II, Pariš 1969; Ekfonetska notacija u starim slovenskim rukopisima, Simpozijum 1100-godišnjica od smrta na Kiril Solunski, II, Skopje 1970; Pojanje stare srpske crkvene poezije, O Srbljaku, Beograd 1970; Prilozi analizi Mokranjĉevog tOsmoglasnika«, Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu, SANU, 1971; Crkvenoslavenski prevod priruĉnika vizantijske neumske notacije u rukopisu 311 manastira Hilandara, Hilandarski zbornik II, SANU, 1971; Izvori za prouĉavanje stare srpske muzike. Srpska muzika kroz vekove, SANU, 1973; Stara srpska muzika — Old Serbian Music, Primeri crkvenih pesama iz XV veka, Muzikološki institut SANU, 1973. S. Đ. K.

STEFANOVIĆ, Milenko, klarinetista (Beograd, 19. II 1930—). Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu diplomirao 1957, a 1971 završio i postdiplomske studije (B. Brun); pohaĊao Letnje kurseve orkestarskog sviranja kod I. Markeviĉa i kamerne muzike kod F. Oubradusa u Salzburgu. Dobitnik brojnih nagrada i priznanja u Ljubljani (prva nagrada na takmiĉenju mladih mu ziĉkih umetnika Jugoslavije, 1956), Moskvi, Munchenti, Ţenevi i Pragu. Od 1954 solist Beogradske filharmonije, a od 1967 pro fesor Muziĉke škole Slavenski. Kontrola daha, tonski kvaliteti, majstorstvo fraze i briljantna tehnika stapaju se kod Stefanovića u krajnje doţivljenu muziku iz koje se izvoĊaĉ raĊa kao stvaralac. U njegovom opseţnom koncertnom repertoaru posebno se istiĉu dela jugoslovenskih kompozitora A. Obradovića, P. Bergama, D. Radića, M. Ilica i dr. God. 1962 S. je dobio Sedmojulsku na gradu SR Srbije. R. pej. STEFANOVIĆ, Pavle, estetiĉar, kritiĉar, knjiţevnik i esejist (Kruševac, 22. III 1901 —■). Filozofiju sa estetikom završio je na Beogradskom univerzitetu kod B. Petronijevića. Prve kritike i eseje iz oblasti muzike objavio je 1934; od toga vremena S. je saradnik mnogih uglednih listova, ĉasopisa i radio-stanica, za koje je napisao veliki broj studija, eseja, kritika, polemika i si. Osim toga, bavio se horskim dirigovanjem i rediteljskom delatnošću, kao i istraţivaĉkim radom u oblasti fonetike. God. 1926—48 radio je u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, a 1948 —54 bio je stalni muziĉki komentator Radio-Beograda. Pored napisa iz oblasti muziĉke estetike, sociologije i kritike, S. je objavio i znatan broj studija iz oblasti knjiţevnosti, slikarstva, vajarstva, pozorišta i filma. U pojedinim razdobljima stvaralaĉkog rada svoje je radove preteţno objavljivao: 1934—-35 u listu Štampa, 1938 — 41 u listu Pravda i Muziĉkom glasniku, od 1945 do danas u ĉasopisima i listovima: 20 oktobar, Glas, Duga, Muzika, Knjiţevnost, Mladost, Knjiţevne novine, Radio-Beograd, Delo, Vidici, Izraz, Politika, NIN, Pozorišni ţivot i dr. Osim toga, u arhivi Radio-Beograda nalazi se veći broj Stefanovićevih rukopisa, estetskih analiza muziĉkih dela domaće i strane literature itd. Jedan deo svojih radova objavio je u zbirci eseja pod naslovom Tragom tona (1958). S. spada medu najistaknutije muziĉke esejiste i kritiĉare u Srbiji. Njegove studije i eseji odlikuju se individualnim stilom, bogatstvom asocijacija i širinom opšteg kulturnog horizonta. Kao muziĉki estetiĉar i sociolog marksista S. nastoji da osvetli problem odnosa forme i sadrţine u muziĉkim delima, da dokaţe da »iza muziĉke slike leţi jedan umetnikov pogled na svet

448

STEFANOVIĆ — STEGNAR

i da slušalac aktivnim naporom mora da prodre u idejne pozadine tonova« (Focht). U oblasti literarnog stvaranja izdao je knjigu proze Gavrilo Kuţelj (1974). D. PI. STEFANOVIĆ-KURSULA, Jovan, pevaĉ, bariton (Vranje, 19. VIII1900 — Novi Sad, 8. VIII1968). Pevanje uĉio kod Mirosla ve Biniĉki i A. Ruĉa u Beogradu i kod E. Tempela na Konzervatorijumu u Beĉu. Solista opera u Beogradu, Skopju i Novom Sadu (1950 —59), povremenb nastupao u Pragu, Bratislavi, Plzenu i Karlovvm Varvma, kraće je vrijeme bio profesor pevanja u Muziĉkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu. Pevao je standardni operski repertoar (Verdi, Puccini) te snimao za radio-stanice i gramofonske ploĉe u zem lji i inostranstvu. S. D. K. STEFAN SRBIN, autor pojedinih pesama u velikoj rukopisnoj psaltikiji (zbornik crkvenih pesama) koja je izgorela u Narodnoj biblioteci u Beogradu 1941 i od koje je saĉuvano samo 12 strana u foto-kopiji. Zapis »Tvorenije domestika kir Stefana Srbina« na f. 287V iznad pesme Njinja sili, zatim »Tvorenije Stefana Srbina«, na f. 28iv uz jednu grĉku pesmu i zabeleška na margini TOU OCUTOI (od istoga autora) na f. 288r uz pesmu Vakusite i vidite ukazuju na muziĉkog tvorca ovih pesama. Prema ranijim istraţivanjima Stefan je bio domestik (horovoda, muziĉar) na dvoru despota Lazara Brankovića u Smederevu u XV v.; kasnija prouĉavanja su otkrila da je Stefan bio dijak (prepisivaĉ) više srednjovekovnih tekstova i da se njegovi sastavi i prepisi nalaze i u ponekim inostranim bibliotekama. Psaltikija Stefana Srbina je jedan od najstarijih do danas poznatih spomenika srpske srednjovjekovne muziĉke kulture, pisan kasnovizantijskom neumskom notacijom sa srpskoslovenskim i grĉkim tekstom, dragocen i zbog toga što donosi, pored samih melodija, i papadiku (teorijska tumaĉenja) sa starom slovenskom muziĉkom terminologijom. Iako je na postojanje ovog rukopisa ukazano još na poĉetku XX v., a izvesni podaci dati i u kasnijoj literaturi, najtemeljniju je analizu preostalih fragmenata izvršio 1961 D. Stefanović, koji je i na savremenu notaciju transkribovao pesme Njinja sili i Vakusite i vidite. LIT.: Lj. Stojanović, Katalog Narodne biblioteke u Beogradu, IV, Beo grad 1903. — 5. Matić, Jedan spomenik stare muziĉke kulture srpske, Muziĉki glasnik, 1938, ro. — K?P. Manojlović, Za tragom naše stare svetovne i crkvene muziĉke umetnosti, Glasnik Srpske pravoslavne crkve, 1946. — Đ. S. Radojiĉić, Arhidakon Jovan, pisac stihova XVIII veka, Godišnjak Filozofskog fakulteta, Novi Sad 1959. — D. Stefanović, Izgoreli neumski rukopis br. 93 Beogradske narodne biblioteke, Bibliotekar, 1961, 5. — L. Cernić, Rukopis Stefana domes tika, ibid., 1969, 1—2. — 5\ Durić-Klajn, Istorijski razvoj muziĉke kulture u Srbiji, Beograd 1971. — D. Stefanović, Stara srpska muzika, I—II, Beograd 1973 i 1975S. D. K.

STEFFANI, Agostino, talijanski kompozitor (Castelfranco Veneto, 25. VII 1654 — Frankfurt na M., 12. II 1728). Od 1667 boravio na dvoru miinchenskog izbornog kneza. Tu je uĉio muziku kod J. K. Kerlla (1678—71). Kao štićenik kneza upotpunio muziĉko obrazovanje 1672—74 u Rimu kod E. Bernabeja i 1678—-79 u Parizu gdje je upoznao muziku J. B. Lullvja. God. 1675 postao je orguljaš, a 1681 direktor komorne muzike na dvoru miinchenskog izbornog kneza. U meĊuvremenu je (168c) zareĊen za svećenika; ctada je stalno djelovao i kao diplomat. God. 1688 napustio je Miinchen. Ţivio je u Hannoveru gdje je bio dvorski operni kompozitor i tajni savjetnik te dvorski kapelnik (kapelniĉko mjesto prepustio je 1711 G. F. Handelu). God. 1703— 09 djelovao je na dvoru u Dtisseldorfu; 1706 postao je biskup. Vrativši se u Hannover bio je ondje do 1722 i 1725—28 u diplomatskoj sluţbi. U meĊuvremenu, 1722—25, ţivio je u Rimu. S. je jedan od muziĉara koji su venecijanski operni stil doveli do vrhunca. Njegova je instrumentacija priliĉno zanimljiva; meĊu prvima je i dionice scenskih djela izraĊivao kontrapunktiĉki. Posebno su vrijedni njegovi dueti za dva glasa i basso continuo, izgraĊeni u trodijelnoj formi. Ti doista uzorni primjerci vokalne umjetnosti utjecali su na mnoge kompozitore, poimence na G. F. Handela, i bili su popularni do kraja XVIII st. DJELA: 6 sonata da camera za 3 glasa, 1710; 12 sonata za 4 gudaĉka instrumenta (izgubljene). — DRAMSKA. Opere: Marco Aurelio, 1681; Sotone, 1685; Audacia a rispetto, 1685; Servia Tullio, 1686; Atarico U Ballha, 1687; Niobe regina di Tebe, 1688; Henrico Leone, 1689; La Lotta d'Hercole con Acheloo, 1689; La Superbia d'Alessandro, 1690 (II verzija II Zelo di Leonato, 1691); Ortando generoso, 1691; Le Rivali concordi, 1692; La Libertd contenta, 1693; / Bacchanali, 1695; / Trionfi del fato, 1695; Briseide, 1696; Arminio, 1707; Tassilone, 1709; Amor vien del destino, 1709 i II Turno, 1709. — VOKALNA: kantata Occhi miei lo miraste za sopran i b. a; zbirka kantata i arija Trastulti za sopran ili bas, 1 do 2 instrumenta i b. c. (4. sv.); oko 100 komornih dueta; 6 scherza za 2 glasa i instrumentalnu pratnju; 7 scherza za glas i instrum entalnu pratnju; 2 madrigala. — CRKVENA: Stabat Mater za 6 pjevaĉa, 6 instrumenata i b. c.; Laudate pueri za 2 zbora, 1673; Laudate Dominum za 8 soprana i b. c, 1673; Sperate in Deo za zbor (5-gl.) i b. c; 1674; zbirka (13 vespera i 1 magniflkat) Psalmodia vespertina za 8 glasova, 1674; I2moteta, 1676; 12 moteta za 3 glasa Sacer Janus quadrifons, 1685. — Pamflet Quanta certezza habbia da suoi Principu la Mušica, 1695 (njem. prijevod, 1699; novo izd. priredio J. L. Albrecht, 1760). NOVA IZD.: operu Alarico U Baltha obj. H. Riemann (DTB, 1911); njem. verziju opere Henrico Leone koju je 1716 priredio G. C. Schurmann obj. Th. W. Werner (Musikalische Denkzvurdigkeiten, 1926); operu Tassilone obj.

G. Croll (Denkmaler rheinischer Musik, 1958); Ausgevidllte Nrm. aus St Opern obj. H. Riemann (DTB, 1912); 16 dueta, 2 scherza i 2 stavka iz Janus obj/A. Einstein (DTB, 1905); 1 kantatu obj. isti (ZFMW, 1918 7 kantata iz zbirke Trastulli i nekoliko scherza obj. G. P. Smith (Smith C Music Archives, 1951); po 1 ariju obj. su H. Riemann (Musikgeschichte b spielen, 1912), A. Schering {Geschichte der Musik in Beispielen, 1931; izd. I9S3) te T. A. Davison i W. Apel (Historical Anthology of Music, II, Stabat Mater obi. Ch. K. Scott (1938) i H. Sievers (1956); izbor pišam R. Doebner (1905) i A. Ebert (Die Musik, 1906—07). LIT.: A. Neisser, Servio Tulio... von Agostino Steffani (disert Miinchen 1902. — A. Untersteiner, Agostino Steffani, RMI, 1907. — A. Eii Agostino Steffani, KMJB, 1910. — R. de Rensis, Agostino Steffani, A d'oggi, 1921. — A. Einstein, Agostino Steffani, Neue Musik-Zeitung, 19: T. W. Werner, Agostino Steffanis Operntheater in Hannover, AFM, 19; J. Loschelder, Agostino Steffani und das Musikleben seiner Zeit, Diiss 1951. — Isti, Aus Dusseldorfs italienischer Zeit, Koln i Krefeld 1952. H. Baxter, Agostino Steffani, A Study of the Man and His Work (disert Rochester 1957. — A. Delta Corte, Qualche lettere e qualche melodram: Agostino Steffani, RAM, 1962. — A. Lualdi, Agostino Steffani diplor. per forza, Siena 1962. — G. Croll, Zur Chronologie der »Diisseldorfer« ( Agostino Steffanis, Spomenica K. G. Fellereru, Regensburg 1962. — Isti, stino Steffani, MGG, XII, 1965. — Ph. Keppler, Agostino Steffanis Han Operas and a Rediscovered Catalogue, Princeton 1968. K. K

STEFFENS, VValter, njemaĉki kompozitor (Aachen, X 1934 ■—). Na Visokoj muziĉkoj školi u Hamburgu stuc kompoziciju (E. Klussmann, Ph. Jarnach) i klavir (R. Hei Od 1969 profesor je kompozicije na Muziĉkoj akademiji u moldu i od 1974 ĉlan Akademije umjetnosti u Hamburg DJELA. ORKESTRALNA: Ein indisches Marchen, 1964; Pinlur rnundo, 1969; Triade za flautu i gudaĉki orkestar, 1971; Tarec. Versuch Abschieds, 1972. — KOMORNA. Dva gudaĉka kvarteta: I, Ekstase, 1 II, Ouartetto lirico, 1965; Hommage d B. Bartok za klarinet i klavir, 196 Pluie de feu —■ Feuerregen za klavir, 1970. —DRAMSKA : opere Eli, 1967 i dem Milchzvald, 1972. — Kontroversen, musikalische Materialien und Strul in akustischen Spielformen za solo ili gitaru, 1971. — VOKALNA: Johe Prolog za simultani komorni sastav, mješoviti zbor i vokalne soliste, 1971; taph auf Rimbaud za alt i komorni orkestar, 1964; Neue Gleichnisse za se flautu, klarinet i violu, 1966; Drei Szenen za alt i bas-bariton, 1969. — SI Entvjurf einer abstrakt-temperierten Notenschrift, Neue Zeitschrift fiir A' 1961; Eli. Das Mysterienspiel vom Leiden Israels als Oper, Nelly Sachs zu E 1966.

STEGLICH, Rudolf, njemaĉki muzikolog (Ratsdam 18. II 1886 — Scheinfeld, 10. VII 1976). Studirao na Univerz: u Leipzigu (H. Riemann); doktorirao 1911. God. 1919—29 ziĉki kritiĉar u Hannoveru. Od 1930 predavao na Univerzi u Erlangenu; uz to bio 1935—44 docent Konzervatorija i Vi ekonomske škole u Nurnbergu. Istraţivanjem muzike baro rokokoa, osobito djela G. F. Handela, dao je muzikologiji 1 najvaţniji doprinos. DJELA: Die Quaestiones in Mušica. Ein Chorahrakiat des zentralen M attcrs und ihr tnutmasslicher Verfasser Rudolf v. St. Trond (disertacija), ] C. Ph. E. Bach und der Dresdner Kreuzkantor G. A. Homilius im Musik ihrer Zeit, Bach-Jahrbuch, 1915; Die elementare Dynamik des musikali Rhythmus, 1930; J. S. Bach, 1935; Mozarts Flu'gel klingt jvieder, 1937; die Wesensgemeinschaft von Alusik und Bildkunst, Musik und Bild, 1938; ( Handel, 1939; Schicksal und Leistung der Musik im 79. Jahrhundert, Die sinnung, 1948; Wege zu Bach, 1949; R. Schumanns Kinderszenen, 1949; Mozarts Adagio-Takt, Mozart-Jahrbuch, 1951; Der erste Contrapunctu: »Kunst der Fuge1* J. S. Bachs, spomenica M. Schneideru, 1955; Ober die »kan Art« der Musik J. S. Bachs, 1957; Tanzrhythnlen in der Musik J. S. Bachs, 1 više drugih priloga u ĉasopisima, godišnjacima, kongresnim izvještajima, menicama. — IZDANJA ; 22 Lieder aus dem Lochamer Liederbuch, 192c Altdeutsche Tdnze, 1932 (II izd. 1951); Alte deutsche Weihnachtsmusik fiir vier oder Orgel, 1932 (II izd. T952); G. F. Handel, boţiĉna arija Der Engt Herrn kam uber sie, 1933; Isti, 8 velikih suita za klavir, 1955; Isti, opera Xt 1958; djela C. Ph. E. Bacha, J. Ch. Bacha i dr. — God. 1928—33 ureĊiv Handet-Jahrbuch i 1936—40 AFMF; od 1955 urednik (sa M. Schneide novog izdanja ukupnih Handelovih djela (Hallische Hdndel-Ausgabe). LIT.: F. Krautviurst, Rudolf Steglich 70 Jahre, Mušica, 1956. — R. Se, Rudolf Steglich, MGG, XII, 1965.

STEGMANN, Carl David, njemaĉki kompozitor, pijai pjevaĉ (tenor) i dirigent (Dresden, 1751 •—■ Bonn, 27. V 18 Uĉio u Dresdenu kod J. F. Zillicha (orgulje), G. A. Homil: (kompozicija) i H. F. Weissea (violina). Debitirao 1772 kao pje i glumac u Breslauu, 1773 dolazi u Konigsberg, 1774 konce je majstor ermlandskoga kneza biskupa u Heilsbergu (danas L: bark Warminski), 1775 u Danzigu, a 1776 na dvorskom kazal u Gothi. Od 1778 se istiĉe u Hamburgu, kao ĉembalist te nast na koncertima; 1783 angaţiran je u Bonnu, još iste godine dvorskom kazalištu u Mainzu, odakle ga gostovanja kaza! odvode u Frankfurt na Majni; 1792 odlazi ponovo u Hambi gdje 1798 postaje sudirektor kazališta. Od 1811 do smrti ţ. je u Bonnu. S. je bio mnogostrano nadaren umjetnik. Uz k certe za klavir medu njegovim djelima posebnu paţnju zasluţ uvertira Das Siegesfest. DJELA. INSTRUMENTALNA: koncert u G-duru za 2 klavira i orkes koncert u Es-duru za 3 klavira i orkestar; koncert u C -duru za klavir, ol fagot i orkestar; koncert u C-duru za 2 klavira, violinu i gudaĉki kvartet; kon za 2 klavira, 8 instrumenata i b. c.; koncert za 11 instrumenata (s koncert nim klavirom); uvertira Das Siegesfest (posvećena J. W. Goetheu). — Op Singspieli i druga dramska djela. — Nekoliko pjesama u suvremenim zbirka LIT.: H. P. Schillv, Carl David Stegmann, MGG, XII, 1965.

STEGNAR, Srećko, kompozitor i organizator muziĉkog vota (Brdo, Lukovica, 16. V 1842 — Maribor, 24. X 1915). '■ vršio uĉiteljsku školu u Ljubljani (1863), pa je sluţbovao na Gl noj rudarskoj školi u Idriji 1872—1908, na muškoj kaznior

STEGNAR — STEIN u Ljubljani i Mariboru. U muzici samouk, dobro je svirao klavir, orgulje, kontrabas i gitaru. Veoma aktivan muziĉki radnik, u Idriji utemeljio Narodnu ĉitalnicu i mali orkestar te vodio crkveni pjevaĉki zbor. God. 1876—77 suraĊivao sa V. Valentom u ljubljanskoj Ĉitalnici, a kasnije djelovao u Glasbenoj Matici i Cecilijinu društvu, organizirajući kazališne predstave i igrokaze s pjevanjem, u kojima je i sam nastupao. Komponirao je za klavir i orkestar, pisao scensku muziku za kazališne komade, solo-pjesme, zborove i dr. LIT.: V. Stegnar, Slovenski skladatelj Sreĉko Stegnar, Cerkveni glasbe nik, 1922. D. Co.

STEHLE, Adelina (udata Garbin), talijanska pjevaĉica, sopran (Graz, oko 1865 — Milano, 1945). Kći austrijskog vojnog kapelnika; na opernoj pozornici debitirala 1888 u Bologni. Ostvarila je veliku pjevaĉku karijeru, osobito na milanskoj Scali i u rimskom Teatro Costanzi. U milanskom Teatro Dal Verme bila je 1892 prva Nedda (Leoncavallo, / Pagliacci), a iduće godine u Scali prva Nanetta (Verdi, Falstajf); nastupala je na praizvedbama opera La Wally (Catalani), Guglielmo Ratcliff (Mascagni) i dr., a svojom kreacijom uloge Mimi 1898 u Palermu pridonijela definitivnom uspjehu Puccinijeve opere La Boheme. Velike je uspjehe postigla na gostovanjima u Juţnoj Americi, kao i na velikim evropskim opernim pozornicama. Povukavši se iz javnog muziĉkog ţivota bavila se u Milanu pjevaĉkom pedagogijom; njezina je uĉenica bila Giannina Arangi-Lombardi. STEHLE, Johann Gustav Eduard, njemaĉki orguljaš, kompozitor i zborovoda (Steinhausen, 17. II 1839 — St. Gallen, 21. VI 1915). Muziĉko obrazovanje stekao za vrijeme pohaĊanja Uĉiteljske akademije u Schwabisch-Gmiindu. God. 1869—74 orguljaš i zborovoda u Rorschachu na Bodenskom jezeru, a onda postao dirigent katedrale u St. Gallenu u Švicarskoj. Bio je istaknuti virtuoz na orguljama, izvrstan kontrapunktiĉar i rijetko sposoban dirigent. Njegov crkveni zbor, koji je imao 140 pjevaĉa, ubrajao se u najbolje evropske vokalne sastave. Dugi niz godina ureĊivao je ĉasopis Chorw a'chter. S. ide meĊu najzasluţnije borce za obnovu crkvene muzike. Nastojao ju je sprovesti ujedinjavanjem strogih cecilijanskih naĉela sa suvremenim izraţajnim sredstvima. DJELA. INSTRUMENTALNA: varijacije na Havd novu te mu za orke star; klavirske kompozicije. Za orgulje: simfonijska pjesma Saul; O sanctissima; Pro gloria et patria; Te Deum; Grosser Goti zuir loben dich; oko 440 preludija. — VOKALNA: oratoriji Legende von der heiligen Cacilia i Frithjof's Heimkehr; sveĉana kantata Lumen de coelo; zborovi; solo-pjesme. — CRKVENA: 16 misa; moteti; kraća djela. — Izdanja starije crkvene muzike. — Ĉlanci. LIT. :A. Lochner, J.-G.-E. Stehle, Strasbourg 1928. — C. Gottmald, Johann Gustav Eduard Stehle, MGG, XII, 1965.

STEIBELT, Daniel Gottlieb, njemaĉki pijanist i kompozitor (Berlin, 22. X 1765 — Petrograd, 20. IX 1823). Sin graditelja klavira, uĉio kod oca i J. Kirnbergera. Kao koncertni pijanist nastupao je u Parizu, Londonu, Njemaĉkoj i Austriji. God. 1790— 96 i 1805—08 ţivio u Parizu, a od 1808 bio je dirigent francuske opere u Petrogradu. Mnoge su njegove kompozicije uţivale svojedobno znatnu popularnost. D J ELA : 8 k o nc e ra ta z a k la v ir; u ve rtire (s in fo n ie ). — K O MO RN A: 3 gudaĉka kvarteta; klavirski trio; klavirski kvartet; 3 klavirska kvinteta; sonate za violinu i klavir te za harfu i klavir. — KLAVIRSKA: 137 sonata; sonatine; 10 divertissementa; plesovi; varijacije; fantazije; ronda. —■ DRAMSKA: 7 opera (Romeo et Juliette, 1793; La Princesse de Babylone, 1808; Cendrillon, 1810; Sargines, 1815); baleti. — Kantata La Fete de Mars, 1806; solo-pjesme. —■ INSTRUKTIVNA: La Methode de piano (prev. na njem. i španjolski); Petite methode de piano; 50 Etudes contenant 50 Exercises. LIT.: G. Miiller, Daniel Steibelt: sein Leben und s eine Klavierwerk, Leipzig 1933 (novo izd. 1973). — R. Sietz, Daniel Gottlieb Steibelt, MGG, XII 1965.

STEIGLEDER, njemaĉka obitelj orguljaša i kompozitora, i. Utz (?— Stuttgart, 7. ili 8. X 1581). Od 1534 orguljaš dvorske kapele u Stuttgartu. Od njegovih djela saĉuvana je antifona Veni sancte spiritus za 6 glasova, a pripisuju mu se i ĉetiri orguljske kompozicije, uvrštene pod inicijalima V. S. u tabulaturu L. Klebera (1524). 2. Adam (Stuttgart, kršten 19. II 1561—8. XI 1633). Sin Utza; uĉio 1575—79 kod nizozemskog orguljaša S. Loheta, tada ĉlana dvor ske kapele u Stuttgartu; 1580—83 usavršavao se u Rimu (na tro šak dvora). Vrativši se, dobio mjesto orguljaša stuttgartske Stiftskirche; 1586 ponovo je na putu, vjerojatno u Rimu, a od 1592 orguljaš je crkve St. Michaeli u Schwabisch Hallu. God. 1595 sudjelovao pri restauraciji katedralnih orgulja u Ulmu; 1625 vratio se u Stutt gart. Saĉuvane su dvije njegove orguljske kompozicije: Fuga Colorata i Toccata primi Toni (obje u zbirci J. Woltza Nova musices organicae tabulatura, 1617); u njima su oĉiti tragovi Adamovih talijan skih studija; tokata je rani primjerak te forme u Njemaĉkoj. 3. Johann Ulrich (Schwabisch Hali, kršten 22. III 1593—Stutt gart 10. X 1635). Sin i uĉenik Adama; 1613—16 orguljaš crkve Sv. Stjepana u Lindauu, od 1617 Stiftskirche u Stuttgartu, gdje je uz to sudjelovao u komornoj muzici kneţevskog dvora; 1627 prihvaća po loţaj dvorskog orguljaša u Heilbronnu. Njegovi su uĉenici vje rojatno Ph. F. Boddecker i J. J. Froberger.

449

Johann Ulrich ubraja se medu najznatnije njemaĉke orguljaše svojega doba. U njegovim se orguljskim kompozicijama prepleću utjecaji Sweelinckove škole s obiljeţjima juţno-njemaĉko-talijanskog stila. Ĉetrdeset varijacija na koral Vatter unser oblikovane su dijelom kao fantazije dijelom na naĉin fuge, a zakljuĉuje ih na završetku tokata. DJELA. Za instrumente s tipkama: Ricercar Tabulatura, Organis et Organoedis (vlastoruĉno rezano u bakar u modernoj notaciji), 1624; Tabulatur Buch, Darinnen das Vatter vnser auff 2, 3 vnd 4 Stimmen componirt vnd Viertzig mal Variirt zvu'rdt . . . Auff Orgeln und etilen andern Instrumenten ordentlich zu appliciren, 1627; koralna obradba melodije »Wann mein Stiindlein« i fuga (rukopisi). — Dvije pjesme u pjesmarici M. D. Hitzlera Musikalisch Figurierte Melodien aller vnnd jeder gebrauchigen Kirchen-Gesdng, 1634. NOVA IZD.: 4 orguljska ricercara obj. E. Emsheimer (uredio H. Keller, 1928); ricercar u G-duru obj. U. Siegele (1951); Vater unser im Himmelreich obj. K. W. Senn, W. Schmid i G. Aeschbacher (Orgelchorale der 17. und 18. Jahrhundert, 1952) izbor instrumentalnih djela W. Apel (Corpus of Early Keykoard Music, 1968—69). LIT.: E. Emsheimer, Johann Ulrich Steigleder. Sein Leben und seine Werke (disertacija), Kassel 1928. — F. Dictrich, Geschichte des deutschen Orgelchorals im 17. Jahrhundert, Kassel 1932. — F. Hirtler, Neuaufgefundene Orgelstiicke von J. U. Steigleder, AFMF, 1937. — H. Keller, Johann Ulrich Steigleder, Schvvabische Lebensbilder III, 1942. — W. Riedel, Quellenkundliche Beitrage, Kassel 1960. — L. Schierning, Die Uberlieferung der deutschen Orgel- und Klavier-Musik, Kassel 1961. — U. Siegele, Steigleder, 1. Utz, 2. Adam, 3. Johann Ulrich, MGG, XII, 1965. — M. Schuler, Eine neuentdeckte Komposition von Adam Steigleder, MF, 1968.

STEIN, Erwin, engleski muziĉki pisac i dirigent austrijskoga podrijetla (Beĉ, 7. XI 1885 — London, 19. VII 1958). Studirao u Beĉu kod A. Schonberga i na Univerzitetu. God. 1910—19 kazališni dirigent u Austriji i Njemaĉkoj; 1920—23 sa A. Bergom i A. Webernom predavaĉ na priredbama društva Verein fiir musikalische Privatauffiihrungen u Beĉu, koje je organizirao A. Schonberg. IzmeĊu 1921 i 1931 dirigirao na turnejama beĉkim ansamblom Pierrot lunaire. Uz to je u Beĉu vodio simfonijske koncerte za radnike. God. 1924—30 redigirao ĉasopis Pult und Taktstock, a 1924—38 bio je umjetniĉki savjetnik beĉke izdavaĉke kuće Universal Edition. Emigriravši u London (1938) djelovao u istom svojstvu u nakladi Boosey and Hazvkes. Od 1947 vodio je English Opera Group. Bio je oduševljeni pristaša i propagator Schonbergove beĉke škole. DJELA: Praktischer Leilfaden zu Schonbergs »Harmonielehre« 1923 (tal. prijevod 1963); Neue Formprinzipien (o Schonbergovoj dodekafonskoj tehnici), Der Anbruch, 1924; Mahler, Reger, Strauss und Schonberg, Jahrbuch der Universal Edition, 1925; Benjamin Britten, The Book of Modern Composers, 1942; Orpheus in New Guises, 1953; ĉlanci i kritike. — Izdao izabrana Schonbergova pisma, 1958.

STEIN, Fritz, njemaĉki muzikolog i dirigent (Gerlachsheim kod Badena, 17. XII 1879 — Berlin, 14. XI 1961). Muziku uĉio u Heidelbergu (Ph. Wolfrum) te u Leipzigu na Konzervatoriju (A. Nikisch, S. Krehl) i na Univerzitetu (H. Riemann). God. 1906 postao crkveni orguljaš i univerzitetski muziĉki direktor u Jeni. Tu je djelovao i kao zborovoda pjevaĉkih društava, 1912 osnovao univerzitetski Collegium musicum, a 1913 postao sveuĉilišni profesor. Za vrijeme rata vodio Kriegsmannerchor Laon. Zatim je 1918—23 orguljaš, a od 1920 i profesor muzikologije na Univerzitetu u Kielu; ondje je osnovao oratorijsko udruţenje, muzikološki institut i Collegium musicum, dirigirao orkestralnim koncertima te vodio brojne muziĉke festivale. God. 1933—45 bio direktor Visoke muziĉke škole u Berlinu. Svestrano aktivan muziĉar, istakao se osobito kao pedagog. Medu njegovim muzikološkim radovima najvrednija su kapitalna djela o M. Regeru s kojim je bio u bliskim prijateljskim odnosima. DJELA. Eine unbekannte Jugendsymphonie Beethovens?, SBIMG, 1911—• 12; Geschichte des Musiktoesens in Heidelberg bis zu Ende des XVIII. Jahrhunderts (preradba disertacije iz 1912), 1921; Staat und Chorgesang, 1929; Heinrich Kaminskis Chorioerke, Die Musikpfiege, 1930 i 1936; Thematischer Reger-Katalog, 1934 (definitivno popunjen 1953); Ein unbekannter Evangelienjahrgang von August Pfleger (um 1670), Spomenica M. Schneideru, 1935; Max Reger, 1939; M. Reger: sein Leben in Bildern, 1941 (II izd. 1956); K. Straube, der Freund und Vorkampfer Ai. Regers, ZMF, 1953; Thematisches Verzeichniss der im Druck erschienenen Werke von M. Reger, 1953; Eine komisehe Schultneister-Kantate von G. Ph. Telemann undJ.A. Hasse, Spomenica M. Schneideru, 1955; G. J. Werners Musikalischer Instrumentalkalender, Mušica, 1957 i dr. — Priredio nova izdanja djela G. Gabrielija, H. Schiitza, J. S. i J. Chr. Bacha, L. van Beethovena, F. Schuberta i N. Bruhnsa. — F. Steinu posvećene su 2 spome nice: 1939 (red. H. Hoffmann i F. Ruhlmann) f 1954 (red. O. Sohngen). LIT.: Th. - M. Langner, Fritz (Friedrich Wilhe lm) Stein, MGG, XII' 1965.

STEIN, Johann Andreas, njemaĉki graditelj orgulja i klavira (Heidelsheim, 6. V 1728 •—• Augsburg, 29. II 1792). Gradnju orgulja izuĉio kod svog oca Johanna Georga. Radio je kod J. A. Silbermanna u Strassburgu (1748—49) i F. J. Spatha u Regensburgu (1749—50), a 1751 nastanio se u Augsburgu. Ondje je, 1755—57, sa svojim bratom Johannom Heinrichom, izgradio orgulje u Barjiisser-Kirche i tamo postao orguljaš. Kasnije se preteţno posvetio gradnji klavira i utemeljio veliku radionicu, u kojoj je sagraĊeno oko 700 klavira. Steinovi su klaviri imali tzv. njemaĉki ili beĉki mehanizam. Po odreĊenosti tonske konture, po gipkom i svijetlom zvuku, ti su instrumenti bili idealni za

450

STEIN — STEINITZER

izvoĊenje Mozartove klavirske muzike. S. je gradio i eksperimentalne tipove instrumenata, kao npr. Polytoniclavichord (vjerojatno identiĉan s njegovim Vis-d-vis-Fliigel), Melodica, Saitenharmonika. Njegov sin Matthaus Andreas, kćerka Nannette i zet Johann Andreas Streicher preselili su 1794 radionicu u Beĉ (Frere et soeur Stein). LIT.: H. Brunner, Das Klavierklang-Ideal Mozarts und die Klaviere seiner Zeit, Augsburg 1933. — E. Hertz, J. A. Stein, ein Beitrag zur Geschichte des Klavierbaues, Wolfenbuttel i Berlin 1937. — F. GSthel, Johann Andreas Stein, MGG, XII, 1965.

STEIN, Leon, ameriĉki kompozitor, dirigent i muziĉki pisac (Chicago, 18. IX 1910—). Uĉio muziku u Chicagu na De Paul University, na American Conservatory i na Crane Junior College i uz to kod F. Stocka, H. Langea i G. D. Gunna. Od 1931 predaje na De Paul University violinu i teoriju; od 1945 dirigent Conttn-unity Symphony Orchestra u Chicagu; od 1955 dirigent orkestra Sinfonietta. Objavio brojne studije i odrţavao mnoga predavanja 0 ţidovskoj muzici; predsjednik muziĉkog instituta u College of Jewish Studies u Chicagu. D J ELA. O RK ES T RALN A. Ĉ e tir i s imfo n ije : I, 1 9 4 0 ; II, 1 9 4 2 ; III, 1951 i IV, 1974. Simfonijeta za gudaĉe, 1938; koncert za violinu u a -molu, 1939; rapsodija za flautu, harfu i gudaĉe, 1954; A Festive Overture, 1950; Suite Hebraic, 1933; Three Hassidic Dances, 1940—41 i dr. — KOMORNA: gudaĉki trio (Trio Pastorale), 1932; nekoliko gudaĉkih kvarteta; suita za gudaĉki kvartet, 1930; 2 duhaĉka kvinteta, 1937 i 1970; sonata za violinu i klavir, 1932; sonatina za 2 violine, 1937 i dr. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA: tri opere {The Fisherman's Wife, 1954); baleti Exodus za klavir, 1939 i Doubt za klavir, 1940. — Psalam The Lord reigneth za tenor, zbor i orgulje, 1953. — SPISI: The Problem of Ernst Bloch, 1946; The Racial Thinking of R. Wagner, 1950; An Anthology of Musical Forms.

STEIN, Richard Heinrich, njemaĉki muziĉki pisac i kompozitor (Halle, 28. II 1882 — Santa Brigida, Kanarski otoci, 11. VIII 1942). U Berlinu studirao na Univerzitetu (pravo i klasiĉnu filologiju) i na Visokoj muziĉkoj školi; doktorirao iz muzikologije 1911 u Erlangenu. Do 1914 muziĉki kritiĉar u Berlinu, zatim je do 1919 ţivio u Španjolskoj. Vrativši se u Berlin bio je 1920— 22 profesor na Konzervatoriju, 1923 upravitelj kazališta Urania, 1924 muziĉki urednik na Radio-stanici, a 1925—30 bavio se poduĉavanjem. Od 1933 ţivio kao emigrant na Kanarskim otocima. Na brojnim putovanjima prouĉavao muziku izvanevropskih naroda. Jedan je od pobornika proširenja tonskoga sistema dijeljenjem temperiranih intervala. Njegova kompozicija Zzoei Konzertstiicke (1906) prvo je štampano djelo koje sadrţi ĉetvrttonove. Konstruirao je i ĉetvrttonski klarinet (1914). DJELA: Scherzo fantastico za orkestar; simfonija za 24 solistiĉka instrumenta; Zzuei Konzertstiicke za violonĉelo i klavir, 1906; oko 100 klavirskih kompozicija; oko 50 solo-pjesama. —■ SPISI: Die psychologischen Grundlagen der Wundtschen Ethik, 1911; brošura o vlastitom ĉetvrttonskom sistemu, 1909; La Mušica moderna (španj. i njem.), 1918; Grieg, 1921; Tschaikowsky, 1927.

STEINBERG, Maksimilijan Osejeviĉ, ruski kompozitor 1 pedagog (Vilno, 4. VII 1883 —• Lenjingrad, 6. XII 1946). Stu dirao u Petrogradu na Konzervatoriju (N. Rimski-Korsakov, A. Ljadov, A. K. Glazunov), na kojem je zavodu od 1908 predavao teoriju i kompoziciju (od 1915 profesor, od 1934 direktor). Iz vrstan pedagog, odgojio je brojne uĉenike, medu kojima su D. Šostakoviĉ, J. Šaporin, V. Deševov i E. G. Brusilovski. Blizak Rimski-Korsakovu (1908 oţenio njegovu kćer Nadeţdu), S. je saĉuvao njegovu rukopisnu ostavštinu i iz njegovih zapisa sa stavio priruĉnik Ocuoeu opKecmpoaKU. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, u D-duru op. 3, 1906; II, posvećena uspomeni na N. Rimski-Korsakova u c-molu op. 8, 1910; III, u gmolu op. 18, 1929; IV, TypKcu6 u G-duru napisana prigodom otvaranja turkestansko-sibirske ţeljezniĉke pruge, 1933 i V, simfonija-rapsodija na uzbekistanske narodne napjeve, 1942; koncert za violinu, 1946; 2 uvertire, 1930 i 1943; varijacije, 1905; HpaMamuuecKaH ff>aHma3un, 1911; capriccio B ApMćHUU 1940. — Dva gudaĉka kvarteta, 1907 i 1925. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Dva baleta: MemaM0p Cijeli stepen, -> Ĉetvrttonska muzika, -> Polustepen). STEPHAN, Gustav-Adolf Carl Rudolf, njemaĉki muzikolog (Bochum, 3. IV 1925 —). Studij zapoĉet na Univerzitetu u Heidelbergu (W. Fortner, H. Besseler) završio 1950 u Gottingenu, gdje je doktorirao i 1963 habilitirao. Od 1967 profesor je muzikologije na Univerzitetu u Berlinu; uz to od 1965 urednik Veroffentlichungen des Instituts fur Neue Musik und Musikerziehung Darmstadt i od 1968 (sa C. Dahlhausom) serije Berliner musikwissenschaftliche Arbeiten.

DJELA: Musik, 1957; Neue Musik. Versuch einer kritischen Ein 1958 (II izd. 1973); Ueber das Musikleben der Gegemoart, 1968. — Einige Hinvjeise auf die Pfiege der Mehrstimmigkeit im friihen Mittet Deutschland, Kongress-Bericht Luneburg, 1950; Die Wandlung der Kon bei Bach, MF, 1953; Uber einige geistliche Kompositionen A. v. VCeberns und Kirche, 1954; Vber das Ende der Generalbasspraxis, Bach-Jahrbucl Eine »dritte« Epoche der Musik}, Deutsche Universitatszeitung G6tting< (sa C. Dahlhausom); A. v. Webern, ibid., 1956; H. Wolf, Die grossen De 1957; H. W. Henze, Die Reihe, IV, 1957; A. Bergs »Lulu«, Neue Ze fur Musik, 1961; Uber J. M. Hauer, AFMW, 1961; Horprobleme serielle; Der Wandel des musikalischen Horens, 1962; Das Neue in der Neuen Ober das Musikleben der Gegenwart, 1968; Vberlegungen zur Funk Hausmusik heute, ibid.; Aussermusikalischer Inhalt, Musikalischer Geh danken zur Musik des Jahrhundertv iende, Jahrbuch des Staatlichen . fiir Musikforschung, 1969; Zum Problem der Tradition in der neuesten Studien zur Tradition in der Musik, Festschrift K. v. Fischer, 197] und Schonberg, Festschrift A. Volk, 1974; Uber Schonbergs Arbeitsiueise, izloţbe, Beĉ 1974.

STEPHANI, Hermann, njemaĉki muzikolog i komj (Grimma u Saskoj, 23. VI 1877 — Marburg na Lahni, ■ 1960). Muziku uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (S. Jada K. Reinecke); 1902 završio studij muzikologije na Univerzi Miinchenu (Th. Lipps, A. Sandberger). God. 1903 os a zatim i vodio Oratorijsko društvo u Sonderburgu; kasnij rovoĊa, kantor i orguljaš u Flensburgu, Leipzigu i Eis! (1906—21). Od 1921 predavao muzikologiju na Univerzi Marburgu (1927—46 profesor), gdje je 1924 osnovao M loški seminar. S. se zalagao za primjenu tzv. Einheitspa sistema, kojim bi se upotreba notnih kljuĉeva ograniĉila sa violinski kljuĉ, uz naznaku pojedinih oktava; primijeni sistem objavio je partiture Schumannove uvertire Manfred i dvaju svojih djela. DJELA. SPISI: Das Erhabene, insonderheit in der Tonkunst (diše 1903 (novo izd. 1907); Die Einheitspartitur, 1905; Der Charakter der T> 1923; Das Vierteltonproblem, 1925; Veranschaulichung des Tonhoheverh in Laut- und Bezvegungssymbolen, 1925; Grundfragen des Musikhorens Polare Harmonik bei Beethoven, 1927; Geistliches und kirchliches Lied Das Problem des Orgelstils, 1942; Form und Gehalt, 1944; Zur Psychol musikalischen Horens, 1956; Rationales und Uberrationales im ethisch dsthetischen Werturteil, 1958; Erinnerungen aus meinem Leben. Ĉlanci i u spomenicama A. Seidlu (1913), J. Biehleu (1930) i L. Schiedermairu te u drugim struĉnim publikacijama. — KOMPOZICIJE: sveĉana uve orkestar; velika fuga u c-molu za orgulje. — Sveĉani igrokaz Heilige El scenska muzika za dramu Wilhelm Teli (Schiller). — Kantata Die neue zborovi a cappella i uz instrumentalnu pratnju; 75 kanona; oko 500 si sama. ■— IZDANJA: redigirao nova izdanja djela G. F. Handela, C. ? bera i R. Schumanna. — Prigodom njegova 70. roĊendana obj. je spo: 1947LIT.: O. Z. Nedden, Hermann Stephani zum 50. Geburtstag, M, 1 H. Heussner, Hermann Stephani zum Gedachtnis, MF, 1961. — Isti, H Stephani, MGG, XII, 1965.

STEPHENSON, Kurt, njemaĉki muzikolog (Han 30. VIII 1899 —). Studirao muzikologiju u Hamburg Anschiitz), Freiburgu im Breisgau i(W. Gurlitt), Frankfui Majni (M. Bauer) i u Halleu (A. Schering), gdje je 1924 movirao. U Hamburgu nastavnik muzike te muziĉki kritiĉar 1 Hamburger Fremdenblatt (do 1933) i Hamburger Neueste Nac ten (do 1939); uz to 1929—32 znanstveni suradnik Drţa Sveuĉilišne knjiţnice. God. 1939—64 bio je profesor Univei u Bonnu. DJELA: J. Schop (disertacija), 1924; J. Brahms'Heimatbekenntnis i fen an seine Hamburger Ver-mandten, 1933 (II izd. 1948); A. Romberg ( tacija, 2 sv.), 1937; L. v. Beethoven. Sein Vermachtnis in unserer Zeit, Hamburgische Oper zzvischen Barock und Romantik, 1948; Bachs Erbe 1 denkjahr 1950, 1950; Die musikalische Klassik, Das Musikwerk, 1953 pod naslovom The Classics, 1962); Musikalisches Biedermeier in Hambut trage zur Hamburgischen Musikgeschichte, 1956; Bonner Burschenlieda Beitrage zur Rheinischen Musikgeschichte (Spomenica L. Schieden 1956; Zur Soziologie des Studentenliedes, Kongresni izvještaj, Beĉ 195 1958); Der heutige Student und das Studentenlied, Musikalische Zeitfragen J. Brahms und F. Simrock, Weg einer Freundschaft, 1961; Romantik in der To Das Musikwerk, 1961 (engl. 1961); Der junge Brahms und Remenyis »Ung Lieder«, Beihefte DTO (Spomenica E. Schenku), 1962; J. Brahms und Otten, Spomenica K. G. Fellereru, 1962 i dr.

STERBINI, Cesare, talijanski knjiţevnik i libretist 1784 — 19. I 1831). Ĉinovnik u papinskom uredu za fina napisao je, medu ostalim, libreto za Rossinijevu operu // Ba di Siviglia, prema Beaumarchaisovu Almaviva ossia L'i precauzione. < STEREOFONIJA (od grĉ. oTEpeo? prostoran, ĉvrst i ' glas, zvuk'), naĉin prenošenja ili reproduciranja zvuka (rm govora) pomoću dva ili više kanala ĉime se postiţe utisak stornog rasporeda zvuĉnih izvora. Stereofonski zvuk mo: dobiti izravnim prenosom iz studija ili reprodukcijom s ili magnetofonske vrpce. Najviši cilj svakog novog razvoja zvuĉne reprodukcije je intenziviranje muziĉkog iskustva i uţivanja koje iz njega proi Od Edisona i Berlinera do moderne kvadrofoniĉne reprodi frekventni se opseg postepeno proširuje. Napokon se po da se mogu ĉuti najviši parcijalni tonovi triangla i najdubl novi orgulja. A kada se postiglo da šum i izobliĉenja budu ] nuti ispod donjeg praga ĉujnosti zasnovan je pojam za stai High Fidelity (skraćeno Hi-Fi — visoka vernost). Iluzija muz

STEREOFONIJA doţivljaja iz koncertne dvorane postala je gotovo kompletna, izuzev u jednoj bitnoj komponenti: odsustvu osećanja pravca zvuĉne distribucije (direkcionalnost zvuka). Zato je ideja da se snimku, a zatim i reprodukciji, mora dodati dimenzija prostora, prisutna od samog poĉetka, kada je stereofonski zvuk (putem telefona) demonstrirao C. Adler, već 1881 na Pariškoj izloţbi. Ipak, prvi rezultati elementarne stereofonije —■ a to znaĉi zvuĉni zapis koji sadrţi tragove bar 2 pravca distribucije zvuka •—■ ostvareni su tek 1946, upotrebom jednog para mikrofona u postavi koja imitira lokaciju ljudskih ušiju, kako bi se snimili blizanci-signali sa neophodnom informacijom direkcionalnosti zvuka, koja omogućuje, pri stereofonskoj reprodukciji, rekreaciju podele na levo i desno zvuĉno polje i gusti spektar izmeĊu njih. Blizanci-signali ne postoje u objektivnom svetu. Oni su moguć' jedino u našem slušnom iskustvu, i to pod uslovom da su oba uha neoštećena. Naime, jedan zvuĉni impuls retko stiţe simultano u oba uha, sem ako je njegov izvor strogo ispred nas. U daleko brojnijim sluĉajevima zvuĉni signal stiţe najpre do membrane uha bliţeg zvuĉnom izvoru, a tek sa izvesnim zakašnjenjem do drugog uha. Iako je ova razlika u vremenu reda veliĉine do polovine hiljaditinke sekunde (u drastiĉnom sluĉaju, kada zvuk dolazi potpuno s boka), dovoljna je da se odredi pravac zvuĉne distribucije. Tako je u otvorenoj prirodi, a pribliţno je tako i u zatvorenom prostoru koncertne dvorane, s tim što je zatvorena akustika izvor još bezbrojnih reflektiranih zvukova. No, tako sigurno nije u sobi za reprodukciju muzike sa starim monofonskim sistemom. Jedan zvuĉnik stvara utisak samo jednog opšteg pravca distribucije zvuka. Bez obzira koliko je i kakvih mikrofona upotrebljeno pri snimanju, zvuĉni zapis na mono-ploĉi ili vrpci moţe se slušno identi icirati samo i iskljuĉivo kao jedna opšta direkcionalnost zvuka, što, onda, i nije nikakva direkcionalnost. Ĉak ako slušalac montira umesto jednog stotinu zvuĉnika, mono-snimak neće pruţiti nijednu direkcionalnu informaciju više. Prema tome, bez obzira na broj mikrofona ili zvuĉnika, ako je za elektroakustiĉki prenos zvuka upotrebljen samo jedan pojaĉivaĉki kanal (a to i jeste ono što je po definiciji morco-tehnika), sve izvorne direkcionalne informacije biće izgubljene. Za takav zvuĉni zapis kaţe se da je dat u samo jednom valnom obliku koji nosi sve informacije 0 muzici i ambijentu i iz kojeg se ni na koji naĉin ne moţe rekonstruisati prostorna dispozicija jednih u odnosu na druge. Šematski prikaz tog sluĉaja, tj. monofonije glasi 1 —1 — 1, gde je prva brojka broj razliĉnih snimljenih informacija, druga broj pojaĉivaĉkih kanala upotrebljenih za transfer na ploĉu, a treća broj zvuĉnika. Dakle, radi li se o sluĉaju 700 — 1 — 7 ili 100 — 1 — 700 ili 7 — 7 — 700, ništa se bitno ne menja i ne dobija. Nuţno je, ali ne i dovoljno, da srednja brojka ne bude 1 već 2, 3, 4 itd. da bismo mogli identificirati 2, 3, 4 ili više pravaca di stribucije zvuka. Tome su teţila prva stereofonska nastojanja iz 1946 upotrebom jednog para mikrofona i dva pojaĉivaĉka ka nala. Pod dva pravca distribucije zvuka ne treba podrazumevati samo ekstreme, uobiĉajene u govoru kao >levi« i »desni«, nego i sve što se, u njima ograniĉenom zvuĉnom delokrugu i izmeĊu njih, moglo snimiti. Tj. stereofonska šifra 2 — 2— 2 ne sme biti doslovno shvaćena, jer je zvuĉni zapis na vrpci, u procesu stereofonskog snimanja, obogaćen bezbrojnim razlikama amplituda i faza, što pri reprodukciji slušno iskustvo prepoznaje kao ĉitavu lepezu pravaca 0distribucije zvuka, ali, na ţalost, u segmentu nikada većem od 90 . Naime, moguće su bezbrojne impresije pravaca zvuĉne distribucije: krajnje levo, manje levo, levo bliţe centru, samo malo levo od centra, samo malo desno od centra itd. Otud i mogućnost da se u stereofoniji upotrebe 3 zvuĉnika — levi (skraćeno L), centralni i desni (skraćeno D), ili 4 (npr. 2 ispred i 2 iza slušaoca). Zato je naivno misliti da dva pojaĉivaĉka kanala (stereofonija) podrazumevaju samo 2 zvuĉnika. Poznate su varijante sa 3 zvuĉnika — L, — (L + D), i D — gde srednji sadrţi polovinu zbira levih i desnih informacija. Ili mogu biti upotrebljena 4 zvuĉnika, ako se 2 leĊna zvuĉnika nalaze u anti-fazi u odnosu na 2 frontalna zvuĉnika koji moraju ostati u fazi. Pravi je dobitak u tome što leĊni zvuĉnici sada mogu regenerirati vrlo dragocene informacije prostora, koje sadrţi vertikalna (inaĉe, nenameravana) komponenta modulacije brazde na stereofonskoj ploĉi. Nameravano se modulira samo unutrašnji i samo periferni zid brazde (što odgovara L i D kanalu) ali se zbog anti-faze u mikrofonima neminovno dogaĊa da se zidovi brazde nekad pribliţavaju, a nekad meĊusobno udaljavaju, što nateruje gramofonsku iglu na pokrete gore-dole (kao jahaĉ na konju) a ne samo levo-desno. U varijanti sa samo 2 frontalna zvuĉnika, 2 — 2 — 2, koji moraju biti u fazi, emitiranje signala, proizvedeno vertikalnim kretanjem igle, ostaje nereproducirano, a muziĉki doţivljaj uskraćen

453

za jednu dimenziju više. Zato je varijanta 2 — 2 — 4 ono najviše što stereofonija moţe pruţiti. Ali, pokazalo se da ni to nije dovoljno. Ovaj nedostatak stereofonije brzo je uoĉen. Bez obzira na to što se stereo-tehnika 2 — 2 — 2 moţe obogatiti obrascem 2 — 2 — 3, pa i 2 — 2—- 4 , tj. upotrebom 3, pa i 4 zvuĉnika umesto nuţna 2, vrlo ograniĉen segment zvuĉnog delokruga od 90 0 ne moţe se nikako povećati. Da se ukine ovo ograniĉenje bio je osnovni cilj KVADROFONIJE. Naime, originalni zvuĉni delokrug u ţivo, puni je krug od 360 0. U koncertnoj dvorani slušalac je u zatvorenom akustiĉkom prostoru punog zvuĉnog delokruga od 3600. U sobi sa stereo ureĊajima on doţivljava samo0 deo zvuĉnog delokruga ispred sebe, i to segment od najviše 90 . Ili, drugim recima, najviše što stereofonija moţe slušaocu pruţiti je to da ĉuje muziku kao kad bi se našao pred otvorenim prozorom dvorane i spolja, kroz otvoren prozor, slušao koncert. Monofonska reprodukcija još je gora. Tu se slušalac oseća kao da je na kraju vrlo uskog tunela koji drugim krajem ulazi u koncertnu dvoranu. Nastojanje kvadrofonije da proširi zvuĉni delokrug do punih 3600 ciljalo je na to da slušaoca izvede iz njegove sobe za reprodukciju muzike i da ga dovede u onu slušnu dispoziciju kao da se nalazi usred koncertne dvorane, a ne pred njenim otvorenim prozorom. Cilj je naravno bio maksimalan, ali se ni njegovo ostvarenje nije pokazalo potpuno dovoljnim. Treba uĉiniti korak dalje i shvatiti da niti puni krug nije ekvivalent stvarnoj prirodi zvuĉnog delokruga, jer nije samo jedan plan već bezbroj planova po kojima se kreću molekule zraka pobuĊene nekim zvuĉnim izvorom. Zato se stvarni zvuĉni delokrug mora predoĉiti kao kugla, a ne krug. Ovo ograniĉenje bilo je unapred poznato kada se poĉelo eksperimentisati sa tzv. kvadrofonijom. Ako je stereofonija pruţala zvuĉni delokrug u segmentu od najviše 90°, dakle duţ linije izmeĊu levog (L) i desnog (D) zvuĉnika, i samim tim bila jednodimenzionalna, onda je kvadrofonija obećavala, u najboljem sluĉaju, dvodimenzionalni plan distribucije zvuka po površini punog kruga, ali ne i puni prostor prirodnog trodimenzionalnog zvuĉnog delokruga kugle. Kako već sam naziv Quadraphony (engl.), Quadrophonie (njem.) indicira, broj 4 je ukljuĉen da bi se, sa više ili manje separacije medu kanalima, prenelo bolje ili više informacija nego što je to moguće u stereofoniji. MeĊutim, izraz quadraphonia pogrešan je, i tehniĉki i lingvistiĉki, ako se misli da je on sinonim za 4-kanalnu reprodukciju. Jer, ako se hoće oznaĉiti sistem snimanja i reprodukcije sa 4 pojaĉivaĉka kanala, dakle sa 4 razliĉne informacije, onda je to tetraphonia, a ne guadraphonia. A pošto su oba izraza upotrebljena s ambicijom da oznaĉe reprodukciju punog zvuĉnog delokruga, to bi najanalogniji naziv bio ambiophonia, mada se i tu, po inerciji, provlaĉi pogrešan nastavak phonia, jer nije reĉ o glasu, već o širem pojmu zvuka, te bi za sistem mišljen da reproducira ambijentni zvuk trebalo jedino ispravno reći ambiosoniĉan sistem. Nepreciznost postaje još veća kada se pogrešnom nazivu »quadraphonia« pridruţe perspektivni sistemi sa još više kanala i zvuĉnika; sa 6 —■ hexaphonia, sa 8 — octapkonia. Ova jeziĉka zbrka i nije samo jeziĉka. Ona je najbolji indikator lutanja u razliĉnim »kvadrofonskim« nastojanjima da se snimi i reproducira zvuk u prirodnom ambijentu. No, bez obzira na odsustvo terminološke standardizacije, osnovne koncepcije lako se uoĉavaju. Da bi se postigao horizontalni plan distribucije zvuka potrebna je tehnika 4 — 4 — 4 ili bar 4 —-2 — 4. Za reprodukciju prirodnog trodimenzionalnog zvuĉnog delokruga (kugle), teoretski, potrebna je tehnika 8 — 8 — 8, mada se u praksi kompromisa iz komercijalnih razloga moţe upotrebiti skromnija tehnika 4 — 4 — 4, pa ĉak, u nekim sluĉajevima, 4 — 2 — 4. Prema tome, ambiosoniĉni sistem pruţa slušaocu manje-više prihvatljivu iluziju direkcionalnosti zvuĉne distribucije i reverberacije (ili odjeka, tj. opadanja zvuĉne jaĉine), u dve varijante. Sistem koji bi, pored horizontalne direkcionalnosti ukljuĉivao i vertikalnu zvuĉnu distribuciju i regenerirao kretanje zraĉnih molekula po vertikalnom planu, naziva se periphonski, a sistem bitno ambiosoniĉan samo u horizontalnom planu — pantophonski. Iako se, teoretski, puna perifonska reprodukcija moţe postići samo octaphoniom {8 — 8 — S) moguće je, uz mnogo kompromisa, postići izvesne rezultate i tehnikom 4 — 2 — 4. I to na sledeći naĉin: jedan kanal moţe se tretirati kao zbirni mono signal, dok za relativne amplitude i faze (informacije prostora) stoji na raspolaganju drugi kanal. Srećom, ovakva dva parametra su, za skromne svrhe, dovoljna da definiraju trodimenzionalno prostiranje zvuka (treći parametar odgovarao bi radijalnoj distanci, koja ovde naravno nije ukljuĉena). U svim ambiosoniĉnim varijantama proizvodni proces tzv. kvadrofonskih ploĉa poĉinje najmanje 4-traĉnim zvuĉnim zapisom na master-traci. Izvor svega što se dalje dogaĊa moraju, dakle, biti najmanje 4 razliĉne informacije snimljene na traci u 4 piste, bez obzira koliko je pojaĉivaĉkih kanala bilo povezano

454

STEREOFONIJA

sa odgovarajućim brojem pisti na studijskoj traci širine 5,08 cm prilikom izvornog snimanja. Ako je bilo i 32 kanala sa 32 piste na trati, moraju se svi ovi zvuĉni zapisi, u svrhe komercijalne produkcije, miksirati na samo 4 definitivne piste. Zato je prva brojka kvadrofonske šifre uvek i obavezno 4. Upotreba encodera (šifranta) da bi se 4 kanala (snimljene informacije) smestila u 2, a zatim upotreba decodera (dešifranta) da bi se iz ova 2 restaurirala prvobitna 4 kanala, naziva se matrix-proces. To je tehnika 4 — 2 — 4, koja neizbeţno umanjuje prvobitnu separaciju kanala. Tehniku 4 — 4 — 4 veoma je lako ostvariti na traci, jer su tu 4 piste potpuno odvojene, što je upravo sasvim pogrešno dovelo do naziva discrete. Kako je ove visoke standarde nemoguće dostići u komercijalnoj produkciji tzv. kvadrofonskih ploĉa, pribeglo se kompromisnim metodama, kakav je npr. »matrix«-proces, tehnika 4 — 2 — 4. Dva takva sistema japanski su pronalazak — SONY SQ i SANSUI QS. U SQ sistemu, leva i desna frontalna informacija moduliraju se kao i u konvencionalnoj stereofoniji pod kutom od 450 na odgovarajući zid brazde (leva na unutrašnji, desna na periferni zid). Za leĊne informacije upotrebljavaju se cirkularne modulacije duţ brazde, i to za levu u smeru okretanja kazaljke na satu, a za desnu u suprotnom smeru. U QS sistemu, leve informacije moduliraju se na unutrašnjem zidu brazde, i to tako da se leva prednja modulira pod kutom 67,5°, a leva zadnja pod kutom 22,5°. Isti je postupak sa desnim informacijama moduliranim na perifernom zidu brazde. U trećem, najambicioznijem sistemu, CD-4, takode japanskog porekla, Victor Company of Japan, pogrešno nazvanom »discrete«-sistem, pokušava se preneti na ploĉu tehniku 4—4—4, što i jeste najperspektivniji sistem abiosoniĉnog zapisa na gramofonsku ploĉu. Jedino je u CD-4 sistemu moguće preneti na ploĉu nedegradirane prvobitne 4 informacije, i to tako da se frontalne informacije moduliraju kao i na stereofonskoj ili SQ ploĉi, ali u frekventnom opsegu koji ne sme premašiti 15 kHz. LeĊne su informacije šifrirane (enkodirane) u neĉujnom frekventnom opsegu i nosi ih pilot-ton od 30 kHz koji se pri reprodukciji (dekodiranju) razlaţe na dva opsega, i to od 30 do 45 kHz i od 15 do 30 kHz. Zato ovo i jeste jedini ambiosoniĉni sistem koji se ne moţe »proĉitati« u brazdi ploĉe ĉak ni najkvalitetnijom gramofonskom zvuĉnicom, sem ako ova nema iglu specijalnog oblika »shibata«. A to su sasvim nepotrebne komplikacije. Neverovatno je da ameriĉka produkcija ploĉa RCA koja koristi CD-4 sistem nije uvidela besmislenost ovako visokog frekventnog opsega. Kada bi pilot-ton od 30 kHz nosio leĊne informacije u opsegu ± 6 kHz, tj. od 30 do 36 kHz i od 24 do 30 kHz, niti bi bila neophodna »shibata« igla, niti bi frontalne informacije morale biti saseĉene preko 15 kHz, jer bi sada ostao slobodan opseg sve do 24 kHz. Ovakva, mnogo lakša, neuporedivo bolja i manje šumna tehnika 4 — 4 — 4 moguća je zato što je leĊnim informacijama apsolutno nepotreban veći opseg od 6 kHz. UMETNIĈKA OPRAVDANOST AMBIOSONIĈNE (»KVADROFONIĈNE«) REPRODUKCIJE

Monofonska reprodukcija zvuka defektna je po tome što ne ukljuĉuje prostornu dimenziju muzike, a na toj prostornosti osniva se ne samo soniĉna nego i umetniĉka i estetska prednost ambiofonije. Npr. u antifonalnom pevanju liturgije, glasovi jednog dela hora odgovaraju onima iz drugog dela; ta se tradicija dalje razvija u dvohorskoj i višehorskoj tehnici koja se praktikovala od XVI st. u crkvi sv. Marka u Veneciji. Pevaĉi i instrumentalisti bili su podeljeni u 2, 3 ili 4 hora odnosno grupe, kako bi se dobio efekat zvuka u prostoru. I. Stravinski je naroĉito voleo ovakve prostorne zvuĉne efekte i verovao je da ih stereofonija moţe bolje izoštriti nego što to moţe ĉuti i najsavršenije uvo u koncertnoj dvorani. Stravinski nije na ţalost doţiveo razvoj ambiosoniĉne reprodukcije i ostao je preterani optimist verujući u stereofoniju i ne otkrivši perifonsku reprodukciju. O prednostima ambiosoniĉne (»kvadrofonske«) reprodukcije mišljenja su podeljena. D. J. Meares (Systems of Quadraphony, BBC Engineering, br. 94, 1973) saopštava da se subjektivna prijatnost zvuka doţivljava ĉak i kada slušalac stoji na jednoj od zamišljenih stranica ĉetvorokuta, formiranog zvuĉnicima u kvadrofonskom rasporedu (tj.ne samo u preseku dijagonala—najpovoljnijem poloţaju). M. Gerzon (Experimental Tetrahedral Recording, Studio Sourid, 1971) analizira doţivljaj izvanrednog realizma pri perifonskoj reprodukciji ĉak i kad je slušalac izvan zvuĉniĉkog ĉetvorokuta, a zatim i kompletnu imitaciju originalnog zvuka, koja se moţe ĉuti i van sobe, kod otvorenih vrata. Ima i vrlo skeptiĉnih miššljenja. Tako H. W. Steinhausen {Quadraphony — its potential and its limitations, The Gramophone, 1972), koji je u poduzeću Telefunken radio na uvoĊenju prvih mikro ploĉa, a zatim u Deutsche Grammophon Gesellschaft na realizaciji prvih stereofonskih ploĉa, smatra da je kvadrofonska reprodukcija diskutabilna. U

eri stereofonije — tvrdi on — uspešno je sprovedeno nasto ne preneti samu koncertnu dvoranu u sobu za dnevni boi već muziku koncertne dvorane. Preneti impresiju koncertne rane u privatni dom fiziĉki je problem koji se ĉak i kvadrofor reprodukcijom samo delimiĉno rešava. Preneti muziku kom dvorane, umetniĉki je zadatak u potpunosti tehniĉki izvod samo sa dvokanalnom reprodukcijom stereofonskog zvi zapisa. Atraktivnost efekta koji moţe da se dobije nenametl; mešavinom prostornog zvuka plaća se većim šumom i izd, njem zvuĉne slike. MeĊutim, ovo je mišljenje istinito sam posmatranju mernih instrumenata, ali nikako ne i u psiho stiĉkim testovima koji potvrĊuju interesantan fenomen da s ova ĉujna izobliĉenja u stereo reprodukciji subjektivno ne d ljavaju pri korektno podešenoj ambiofonskoj reprodukciji, nosno da su ona, iako ovde veća, pokrivena ugoĊajem slušne cepcije tako sugestivne plastiĉnosti da slušalac ne stiţe da svestan većeg šuma ili većih izobliĉenja. Uostalom, kada bi zervativna mišljenja o suficijenciji stereofonije bila istinit da je akustika dvorane od tako malog znaĉaja da je nepoti reproducirati je, kako onda objasniti kolosalne investicije u certne dvorane, sa jedinim ciljem da se dobije što bolja akui Orguljaš ĉesto upotrebljava »hall-efekt«, jer i on i slušalac os organsku potrebu da to ĉuju. Kompozitori podsvesno raci na izvesne prostorne relacije izmeĊu drvenih duvaĉa i gu izmeĊu limenih duvaĉa i timpana itd. A neki od njih na te izriĉito insistiraju. Vareseovo delo Ameriques i Bartokova Muzika za ţiĉan strumente, udaraljke i ćelestu tiĉu se prostora, mada ne istog: stora i ne na isti naĉin. Dok Varese bira simboliĉki jezik kao ziĉki moguć za »daleke prostore u mislima ĉoveka«, dotle B teţi bukvalnom, fiziĉkom prostoru, ĉija trodimenzionalnost ovde operativnu instrumentalnu vrednost. U Varesea je pr mišljen, u Bartoka-je upotrebljen. Pošto je podelio gudaĉe na i desnu grupu, Bartok izuzetno kontrabasima dodeljuje n u sredini, taĉno nasuprot dirigenta, ali iza kompletne grupe raljki koje zauzimaju centralnu poziciju. Ovakav raspored zvi snaga više je nego bitan i tiĉe se samog smisla dela i njegov( miĉke i kontrapunktiĉke strukture. Zato ĉak ni na stereofon ploĉama nije mogla biti snimljena takva prostorna dispo: zvuĉnih izvora kakva se ovde zahteva. To postaje moguće u ambiosoniĉnoj reprodukciji. Još je interesantniji Bart Koncert za orkestar. P. Boulez se sloţio sa procenom ameri poduzeća za proizvodnju ploĉa Columbia da je ovo spekt larno delo upravo idealno za kvadrofonski eksperiment, on s oduševljenjem pristaje da snimi sa Njujorškom filharmon Bartokov Koncert za orkestar, ne konvencionalno suprotstalicem u lice orkestru, već okruţen sa svih strana muziĉarim krugu od 360 0. Tako i slušalac, zahvaljujući SQ »matrix«-sist reprodukcije, 4 — 2 — 4, ima iluziju da je postavljen u ce simfonijskog orkestra, unutar same muzike, u središtu Bartćki zvuka. Za snimanje je upotrebljeno mnoštvo mikrofona za p 100 muziĉara, da bi se dobio više ambijent samog orkestra i dvorane. Tako, npr., mikrofon broj 5 ima izuzetnu funk On je pridruţen skupini 6 violina iz korpusa od 16 drugih vio i preko miks-pulta tako je povezan sa magnetofonom da pre pokupljene zvuĉne informacije u graniĉni prostor izmeĊu di i treće piste na traci. Ako se ima u vidu da se 8 pisti na studij traci pretapaju u 4 kvadrofonske modulacije za izradu ploĈE SQ sistemu, i to tako da prva i druga pista ĉine levu prednju formaciju, treća i ĉetvrta desnu prednju, peta i šesta desnu zad a sedma i osma levu zadnju informaciju, onda je smisao poz mikrofona broj 5 potpuno jasan. Prenosom pokupljenih in macija u graniĉni prostor izmeĊu druge i treće piste na traci biva se efekat da se ĉuje deo korpusa drugih violina, onaj deo kc je mikrofon broj 5 bio namenjen, taĉno u sredini izmeĊu le i desnog frontalnog zvuĉnika. Unutar prostudirane postave krofona ĉinjeni su tokom snimanja izvesni izuzeci s vrlo ral ranim ciljevima. Tri fagota imala su »svoj« mikrofon broj Ali u drugom stavku, Gioco delle coppie, za treći fagot upotreb je susedni mikrofon broj 19, koji je inaĉe bio namenjen basbnju i cimbalu. Time se dobio efekt antifonije tokom rekap lacije kada su dva fagota neoĉekivano dobila trećeg pratioca. '. ravno, ovo je bilo moguće izvesti samo zato što se u drugom sta bas-bubanj i cimbal ne pojavljuju, te se mikrofon broj 19, re; visan iskljuĉivo za njih, mogao »pozajmiti« trećem fagotu. S nim zamenama mikrofona u trećem i petom stavku dobio se tifonalni efekt izmeĊu klarineta i fagota, kao i u njihovom oda prema flautama i oboama. Time je ostvareno intenzivirano muziĉko iskustvo, potpi nepoznato pre pojave ove Boulezove ploĉe, 1973. A time je veden i nepobitan dokaz da se ambiosoniĉna reprodukcija ] dudara sa umetniĉkim aspektima ţive muzike, i da je ovakav

STEREOFONIJA — STEUERMANN stem snimanja i reprodukcije mišljen ne samo kao savršenije tehniĉko sredstvo, već i kao estetski nov, bogatiji umetniĉki medij. LIT.: C. E. Shannon, A Mathematical Theory of Communication, Bell System Technical Journal, 1949, br. 27. — Ĉasopis Studio Sound, 1971, br. 8, 9, 10. — P. B. Fellgett, Directional information in Reproduced Sound, Wireless World, 1972, 9. — Isti, The Japancse Regular Matrix, Hi-Fi News, 1972. —■ J. W. Bower, Operational Aspects of Quadraphony, BBC Engineering, 1973, br. 94. — P. Hoimes, Quadro 1—2—3—4 or nothing, Elektor, 1974, 1. — M. Gerzon, A Geometric Model for Two-channel Four-Speaker Matrix Stereo Systems, J. Audio Eng. Soc, 1975. — P. B. Fellgett, Surround Sound from Stereo, Hi-Fi Sound, 1975. D. Dra.

STERKEL, Johann Franz Xaver, njemaĉki kompozitor i pijanist (Wiirzburg, 3. XII 1750—12. X 1817). Svećenik; muziku uĉio kod dvorskog i crkvenog orguljaša u Wiirzburgu A. Kettea. God. 1778 postao kapelan, klavirski solist i pratilac na dvoru kneza izbornika u Mainzu; 1779—82 radi muziĉkog usavršavanja putuje po Italiji, gdje se izvodi njegova opera II Farnace (Napulj, 1782). Po povratku u Mainz postaje kanonikom i posvećuje se potpuno komponiranju i koncertiranju. God. 1791, prigodom dolaska nekolicine ĉlanova bonnskog dvorskog orkestra u Aschaffenburg, upoznaje mladog Beethovena koji je impresioniran dotjeranošću i profinjenošću njegova sviranja. God. 1793 imenovan je dvorskim muziĉkim direktorom i kapelnikom, sa zadatkom da poslije francuske okupacije (1792) dvorsku kapelu nanovo organizira. Pošto je drugom francuskom okupacijom Mainza (1797) ukinuta dvorska kapela, S. se preselio u Wiirzburg, a 1802—10 boravi u Regensburgu na dvoru kneza primasa K. Th. Dalberga. Od 1812 ţivi u Aschaffenburgu kao dvorski muziĉki direktor. Kad je 1814 dvorska kapela raspuštena, S. je penzioniran. Potkraj ţivota boravio je u Wiirzburgu. S. je uţivao veliku reputaciju kao pijanist, pedagog i kompozitor. Njegova muzika obiluje rafiniranom razradbom detalja. Ĉesta su sanjarska raspoloţenja; mjestimice se opaţa sklonost razvuĉenosti. U solo-pjesmama melodijska izraţajnost poprima patetiĉni karakter. Najuspjelija su mu djela neke pjesme, arije uz pratnju orkestra i orkestralne kompozicije, te duhaĉki kvintet i klavirski kvartet. DJELA. ORKESTRALNA: 22 simfonije (meĊu njima autentiĉnost dviju simfonija nije sigurna); 6 koncerata za klavir; 4 uvertire. — KOMORNA: gudaĉki kvintet; 5 klavirskih trija; klavirski kvartet; 23 opusa sonata za klavir i violinu, odnosno za klavir uz pratnju violine i violonĉela. — KLAVIRSKA (2 i 4-ruĉno): sonate; Fantaisie en Rondo; Divertissement', velik broj kraćih kompozicija (Pieces). — Opera II Farnace. — VOKALNA: arija Caro mio ben za sopran, zbor i orkestar; kompozicije za glas i orkestar, odn. za glas i gudaĉe (scena i arija; recitativ i rondo i dr.); nokturna, ariette, canzonette i dr. za 1 -4 glasa; 125 solo-pjesama. — Crkvene kompozicije. LIT.: A. Scharnagl, Johann Franz Xaver Sterkel, Wiirzburg 1943. — Isti, Johann Franz Xaver Sterkel, MGG, XII, 1965.

STERN, Isaac, ameriĉki violinist (Kremenec, Ukrajina, 21. VII 1920—). Od djetinjstva u San Franciscu; violinu uĉio kod N. Blindera i kratko kod L. Persingera; od 1930 studirao na Konzervatoriju. Kao solist debitirao 1931 uz pratnju Simfonijskoga orkestra u San Franciscu. Nakon niza nastupa u više ameriĉkih gradova zapoĉeo koncertne turneje po ĉitavom svijetu. Sa P. Casalsom nastupao je 1950—53 na festivalima u Pradesu i PerpignanU, a od 1957 u Puerto Ricu. God. 1961 sastavio trio s violonĉelistom L. Roseom i pijanistom E. Istomi-nom. U Sternovu bogatom repertoaru istiĉu se kreacije Hay-dna, Bacha, Bartoka, Mozarta, Szvmanovskog, Mendelssohna, Ĉajkovskog i Hindemitha. Ster-nov ton je topao i baršunast, a pri tom snaţan; tehniĉko mu je znanje neobiĉno sigurno. I. STERN Po neposrednosti djelovanja i snazi uţivljavanja S. ide medu najveće suvremene violinske umjetnike. LIT.: A. Meli, Isaac Stern, MGG, XII, 1965.

STERN, Julius, njemaĉki muziĉki pedagog i dirigent (Breslau, 8. VIII 1820 — Berlin, 27. II 1883). Studirao u Berlinu (L. W. Maurer, K. F. Rungenhagen i dr.), Dresdenu i Parizu, gdje se afirmirao kao dirigent njemaĉkoga Gesangvereina. Vrativši se 1846 u Berlin, osniva 1847 Sternscher Gesangverein, udruţenje koje se odrţalo sve do 1911 (do 1874 pod Sternovim vodstvom), a steklo je veliku popularnost, osobito izvedbama suvremene muzike. God. 1850 osniva, takoĊer u Berlinu, sa Th. Kullakom i A. B. Marxom, Musikschule fiir Gesang, Klavier und Komposition (od 1852 Konzervatorij; od 1857 Sternsches Konservatorium der Musik). Taj je Konzervatorij postao s vremenom jedan od najznatnijih

455

u Evropi (od 1945 Stadtisches Konservatorium). S. je uz to bio dirigent ansambla Berliner ■ Symphonie-Kapelle (1869—71) te Reichshallen-Konzerte (1873—75). Bio je takoĊer izvrstan pjevaĉki pedagog. DJELA. KOMPOZICIJE: komorna djela; opera Ismene; zborovi; dueti; solo-pjesme. — SPISI: Der Gesangunterricht auf den Schulen im Verhdltnis zur Entzvicklungsperiode der Stimme; Das Conservatorium der Musik zu Berlin . . . Ein Ruckblick zum 2S-jdhrigen Jubilaum, 1875. —• OBRADBE I IZDANJA: nekoliko priruĉnika pjevanja, meĊu njima za solfeggio i vokalize za glas i kla vir J. A. Hassea. LIT.: Th. M. Langner, Julius Stern, MGG, XII, 1965.

STERNBERG, Erich-VValter, izraelski kompozitor (Berlin, 31. V 1891 — Tel Aviv, 15. XII 1974). Studirao u Berlinu kod H. Leichtentritta (kompozicija) i H. Aberta (povijest muzike). Od 1931 ţivio u Tel Avivu kao profesor Konzervatorija. Sa B. Hubermanom 1936 utemeljio Palestinski orkestar (danas Izraelski filharmonijski orkestar). U svojim kompozicijama oslanjao se na njemaĉki neoromantiĉki stil, ali se u zvukovnoj koncepciji pribliţavao Debussvju. Ĉesto su ga inspirirale hebrejske i biblij ske teme. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Shema Yisrael (Ĉuj o Izraele), 1948; Peticha Lekomedia (Uvertira komediji), 1937; suita za komorni orkestar Amcha (Tvoj narod), 1936; suita za gudaĉe The Story of Joseph, 1939; Laka suita, 1957; varijacije Shtejmesrej Shiftej Yisrael (Dvanaest plemena Izraelovih), 1942; Konlrapunktska studija, 1955; Tewat Noah (Noeva laĊa), 1960; Studia Letismoret (Studije za orkestar), 1962. — KOMORNA: gudaĉki kvartet s altom ili mezzosopranom solo, 1924 (nova verzija 1953); klavirski trio; du haĉki kvintet; sonata za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije (sonata, 1931). — Djeĉja opera Dr. Dolittle, 1939. — VOKALNA: oratorij Techiat Israel (Uskrsnuće Izraela), 1962. Za glas i orkestar: David und Golialh, 192T, Halochem He~amitz (Dobri vojnik), 1928; Ami (Moj narod), 1946; Haoreto (Gavran), 1953 i Lichot Haruaach (Razgovori s vjetrom), 1956. Jishtabach (Hvaljen) za bariton solo, recitatora i zbor, 1929; Shirej Ikarim (Seljaĉke pjesme) za zbor i klavir, 1951; Inferno za zbor, 1931; Tefilot (Molitve poniznosti) za glas i komorni sastav, 1962; Hechalil Bemerchakim (Daleka flauta) za glas i flautu, 1962; solo-pjesme. LIT.: P. Gradenwitz, Die Musikgeschichte Israels, Kassel 1961. — E. Gerson-Kiwi, Erich-Walter Sternberg, MGG, XII, 1965.

STERNFELD, Frederick William, engleski muzikolog austrijskog podrijetla (Beĉ, 25. IX 1914 —). Studirao na Univerzitetu u Beĉu (R. Lach, E. Wellesz); 1932—38 u Londonu i Cambridgeu istraţivao izvore engleske balade, a 1940—43 usavršavao se na Yale University u New Havenu (L. Schrade) gdje je 1943 promovirao. Predavao 1940—46 na Wesleyan University u Middletownu (Conn.), 1946—56 na Dortmouth College u Hanoveru (N. H.) te od I95 atmosferu zloĉina i suita Der Burger ah Edelmann op. 60, 1917; Tanzsuite prema klavirskinv mraĉnih nagona. pozicijama F. Couperina, 1923; simfonijska fantazija Aus Italien op. 16, Njegov libretist HofFestliches Prdludium op. 61, 1913; Divertimento za mali orkestar prema kc zicijama F. Couperina op. 86, 1943; Metamorphosen, studija za 23 gudai mannsthal daje mu lista, 1946; Festmusik op. 84 (prilikom proslave 2600-godišnjice postojan nov tekst, iz osnova panskoga carstva), 1940; sveĉane koraĉnice i dr. — KOMORNA: gu drukĉiji, tekst na koji kvartet u A-duru op. 2, 1880; klavirski kvartet u c-molu op. 13, 1884; son: violinu i klavir u Es-duru op. 18, 1888; sonata za violonĉelo i klavir u Fće S. napisati moţda op. 6, 1883; serenada za 13 duhaĉkih instrumenata, 1881; suita za 13 duh svoje najbolje, a svakako najpopularnije operno djelo: Der Rosenkavalier. Veći se preokret teško dao zamisliti. U-mjesto istoĉnjaĉkog, mitskog ambijenta, izvedbe Straussove opere

Ehktra

Karikatura u povodu umjesto teškog pritlS-

ka razularenih stra-

STRAUSS — STRAVINSKI instrumenata, op. 4, 1884; 2 sonatine za 16 duhaĉkih instrumenata: I, u F -duru, 1943 i II, u Es-duru, 1945. — KLAVIRSKA: sonata u h-molu op. 5, 1881; Fiinf Klavierstucke op. 3, 1881; Vier Stimmungsbilder op. 9, 1882; tema i 15 improvizacija s fugom na vlastitu temu, 1885. — DRAMSKA. Opere: Guntram, 1894 (rev. 1940; II verzija 1934—39); Feuersnot, 1901; Salome, 1905; Vjug. premijera Zagreb, 1915); Elektra, 1908; Der Rosenkavalier, 1910 (Dresden, 26. I 1911; jug. premijera Zagreb, 29. IV 1916); Ariadne auf Naxos, I9i2(prer. 1915—16); Die Frau ohne Schatten, 1919; Intermezzo, 1924; Die dgyptische Helena, 1928; (nova verzija, 1933); Arabella, 1933; Die schzveigsame Frau, 1935; Friedenstag, 1938; Daphne, 1938; Die Liebe der Danae, 1938—40 (izv. 1952) i Capriccio, 1941. Baleti Josephslegende, 1914 i Schlagobers 1924. Scenska muzika za Romea i Juliju W. Shakespearea, 1887. — VOKALNA: kantata za muški zbor a cappella, 1914; Wanderers Sturmlied za zbor i orkestar op. 14, 1884; balada Taillefer za sole, mješoviti zbor i orkestar op. 52, 1903; Bardengesang za 3 mješovita zbora i orkestar op. 55, 1906; Die Tageszeiten za muški zbor i orkestar op. 76, 1928; Austria za muški zbor i orkestar op. 78, 1929; Zwei Ge-sdnge za 16-gl. mješoviti zbor op. 34, 1897; 2 muška zbora iz Herderova Stimmen der Volker op. 42, 1899; 3 muška zbora iz Herderova Stimmen der Volker op. 45, 1899; Eine deutsche Motette za soliste i 16-gl. mješoviti zbor op. 62, 1913. Solo--pjesme za glas i orkestar op. 33, 44, 51, 71 (takoĊer i bez broja opusa, meĊu njima Vier letzte Lieder, 1950); solo-pjesme za glas i klavir op. 10, 15, 17, 19, 21 (Schlichte Weisen), 22 ( Mddchenblumen), 26, 27, 29, 31, 32, 36, 37, 39, 41, 43, 46, 47, 48, 49, 56, 66 (Kvarnerspiegel), 67, 68, 69, 77 (i druge, bez naznake opusa). Melodram Enoch Arden za recitatora i klavir op. 38, 1897. — Harmonizacije narodnih napjeva za muški zbor. — Preradba opera Iphigenie auf Tauris Ch. W. Glucka (1886) i Idomeneo W. A. Mozarta (1931). — S. je priredio i novo, znatno prošireno izd. Berliozova priruĉnika o instrumentaciji (Instru-mentationslehre, 2 sv., 1905). W. Schuh je obj. Straussove Betrachtungen und Erinnerungen, 1949 (proš. izd., 1957; franc. prijevod 1951; engl. prijevod 1953), te Tagebuch der Griechenland- und Agyptenreise (1892), Richard Strauss Jahrbuch, 1954. Popis djela do 1910 objavio je te godine R. Specht ( Vollstdndiges Verzeichnis der :n Druck erschienenen Werke von Richard Strauss), a katalog svih djela W. Schuh i E. Roth, 1964 (Gesamtverzeichnis). Veliki tematski popis svih djela izd. H. Muller v. Asow u 3 sv., (III sv. dovršili A. Ott i Fr. Trenner), 1959 —74. Bibliografiju o R. Straussu iz 1882—1944 obradio O. Ortner, a obj. F. Grasberger, 1954, a iz 1944—64 obradio G. Brosche, 1964—73. — Korespondencija: R. Strauss. Briefzvechsel mit H. v. Hofmannsthal (izd. F. Strauss, 1926; engl. prijevod, 1927 i 1928; novo izd. priredio W. Schuh, 1952; prošireno izd. 1955; franc. prijevod novog izd., 1951; engl. 1953; III izd. priredio isti, 1964); Richard Strauss et Romain Rolland. Correspondance-Fragments de journal(red. G. Samazeuilh), 1951 (ruski 1960; engl. 19681 197O); Briefe andieEltern, 1882—1906 (priredio W. Schuh), 1954; H. v. Bulozv and R. Strauss. Correspondance (priredili W. Schuh i F. Trenner), 1954 (engl. 1955); R. Strauss und J. Bella (izd. F. Zagiba u knjizi J. Bella und Ċas Wiener Musikleben), 1955; R. Strauss und Joseph Gregor. Briefzvechsel (priredio R. Tenschert), 1955; R. Strauss und Briefzvechsel zvoischen R. Strauss und S. Zzveig (prir. W. Schuh), 1957; R. Strauss und F. Wullner im Briefzvechsel (red. D. Kamper), 1963; R. Strauss — C. Krauss. Briefzvechsel (obj. G. K. Kende i W. Schuh), 1963 ( I I izd. 1964); Briefe an Fritz Busch, SMZ, 1964; Briefzvechsel R. Strauss — Cl. Krauss (12 pisama, priredio G. K. Kende), SMZ, 1966; Die Welt um Richard Strauss in Briefen (red. F. Grasberger, F. i A. Strauss), 1967; R. Strauss und L. Thuille (red. A. Ott), 1969; R- Strauss. Bricfzoechsel mit W. Schuh, 1969; Lettres inedits de R. Strauss a S. Dupuis (red. M. Lemaire), 1970; Briefe R. Strauss — E. Roth, 1972; R. Strauss und L. Nicode in Briefzvechsel (red. A. Ott), 1972. LIT.: A. Seidl i W. Klatte, Richard Strauss. Eine Charakterskizze, Prag 1896. — G. Jorisienne, Richard Strauss. Essai critique et biologique, Bruxelles 1898. —■ G. Brecher, Richard Strauss. Eine monographische Skizze, Leipzig 1900. —■ E. Urban, Richard Strauss, Berlin 1901. — Isti, Strauss contra Wagner, Berlin 1902. — E. Nezoman, Richard Strauss and the Music of the Future, Musical Studies, London 1905. — O. Roese, Richard Strauss, Salome. Ein Wegweiser durch die Oper, Berlin 1906. — O. Bie, Die moderne Musik und Richard Strauss, Berlin 1906. — L. Schmidt, Richard Strauss, Leipzig, 1906. — J. C. Manifarges, Richard Strauss als Dirigent, Amsterdam 1907. — F. Schmitz, Richard Strauss als Musikdramatiker, Munchen 1907. — F. Niecks, Program Music in the Last Four Centuries, London 1907. — E. Ziegler, Richard Strauss i seinen dramatischen Dichtungen, Miinchen 1907. — R. Rolland, Richard Strauss, Musiciens d'aujourd' hui, Pariš 1908. —■ E. Nezvman, Richard Strauss, London 1908. —• R. Batka, Richard Strauss, Berlin-Charlottenburg 1908. — H. IValden, Richard Strauss' Svmphonien und Tondichtungen, Berlin 1908. — F. Santoliquido, II Dopo-Wagner: C. Debussv e R. Strauss, Roma 1909. — G. Tebaldini, Telepatia musicale a propisito dell' Elektra di R. Strauss, Tori no 1909. —• O. Klauzvell, Geschichte der Programm-Musik, Leipzig 1910. — O. Hiibner, Richard Strauss und das Musikdrama, Leipzig 1910. —■ M. Steinitzer, Straussiana und Anderes, Stuttgart 1910. — Isti, Richard Strauss, Leipzig 1911 (XVII izd. 1927.) — H. Daffner, Salome: ihre Gestalt in Geschichte und Kunst, Miinchen 1912. — E. Siegfried, Macbeth, Strassburg 1912. — Ista, Tod und Verklarung, Strassburg 1913. — A. Seidl, Straussiana, Regensburg 1913- — M. Steinhzer, Richard Strauss und seine Zeit, Leipzig 19 14 (II izd. 1922). — H. T. Finck, Richard Strauss. The Man and His Works, Boston 1917. — R. Specht, Die Revolte gegen Richard Strauss, Wien 1919. — Isti, Richard Strauss und sein Werk (2 sv.), Leipzig 1921. — H. W. v. Waltershausen, Richard Strauss, Miinchen 1921. —■ Ć. Jachino, Riccardo Strauss, Salome. Guida attraverso il poema e la mušica, Milano 1924. — Th. Schdfer, Also sprach Richard Strauss zu mir, Dortmund 1924. —■ W. Schrenck, Richard Strauss und die moderne Musik, Strassburg 1924. — R. C. Muschler, Richard Strauss, Hildesheim 1924. — J. Subird, Richard Strauss, Madrid 1925. — E. Tenschert, Kadenzbehandlung bei Richard Strauss, ZFMW, 1925—26. — A. Cimbro, Riccardo Strauss. I Poemi sinfonici, Milano 1926. — S. Kallenberg, Richard Strauss, Leipzig (novo izd. 1934). — W. Hutschenruyter, Richard Strauss, den Haag 1929. —■ F. Cooke, Richard Strauss, Philadelphia 1929. — E. Blom, The Rose Cavalier, London 1930. —• T. Armstrong, Richard Strauss' Tonepoems, London 1931 (novo izd. 1948). — G. Rottger, Die Harmonik in Richard Strauss' Rosenkavalier (disertacija), Miinchen 1931. — G. Pannain, Richard Strauss, Musicisti dei tempi nuovi, Torino 1930 (novo izd. 1954; engl. prijevod 1932.) — R. Tenschert, Tvpologie der R. Strausschen Melodik, ZFMW, 1934. — E. Wachten, Das Formproblem in den sinfonischen Dichtungen von Richard Strauss, Strass burg, 1934. —■ E. Gehring, Richard Strauss und seine Vaterstadt Miinchen, Miinchen 1934. — F. Gysi, Richard Strauss, Potsdam 1934. —J. Kapp, Richard Strauss und die Berliner Oper, Festschrift der Berliner Staatsoper, Berlin 1934. — K. J. Kruger, H. v. Hofmannstahl und Richard Strauss (disertacija), Berlin 1935. —• H. Rottger, Das Formproblem bei Richard Strauss gezeigt an der Oper »Die Frau ohne Schatten« mit Einschluss von »Guntram« und »Intermezzo« (disertacija), Miinchen 1937. — J. Gregor, Richard Strauss, der Meister der Oper, Miinchen 1939- — E. Wachten, Richard Strauss. Sein Leben in Bildern, Leipzig 1940. — M. Rinaldi, Elettra di Strauss, Milano 1943. — H. J. Moser, Richard Strauss, Leben und Werk, Krakau 1944. — R. Tenschert, Dreimal sieben Variationen iiber das Thema Richard Strauss, Wien 1944. — C. Blessing, Das instrumentale SchafTen von Richard Strauss im Spiegelbild der Presse und der zeitgenossischen Kritik (disertacija), Munchen 1944. — R. Tenschert,

471

Anekdoten um Richard Strauss, Wien 1944. — W. Schuh, Cber Opern von Richard Strauss, Ziirich 1947. — E. Bu'cken, Richard Strauss, Kevelaer 1949. — C. Rostand, Richard Strauss, Pariš 1949. — R. Tenschert, Richard Strauss und Wien. Eine Wahlverwandschaft, Wien 1949. — W. Schuh, Zum Melodie- und Harmoniestil der R. Straussschen Spatvverke, Ziirich 1949. — Isti, In memoriam Richard Strauss, Ziirich 1949. — W. Brandl, Richard Strauss, Leben und Werk, Leipzig 1949- — K. Pfister, Richard Strauss, Wien 1949- — Isti, Richard Strauss und die neue Musik, Vaduz 1950. — O. Erhardt, Richard Strauss. Su vida y su obra, Buenos Aires 1950 (njem. prijevod Olten 1953; tal. Milano 1957). — K. F. Muller, Richard Strauss zum Gedachtnis, Wien 1950. — A. Damerini, Salome di Strauss, Firenze 1951. — W. Schuh, Die Entstehung des »Rosenkavaliers«, Ziirich 1951. — D. Linder, »Die Liebe der Danae«, Wien 1952. — F. v. Schuch, Richard Strauss, Ernst von Schuch und Dresdens Oper, Dresden 1952. — M. Milojević, Rihard Štraus, Muziĉke studije i ĉlanci, III, Beograd 1953. — G. Hausszvald, Richard Strauss. Ein Beitrag zur Dresdner Operngeschichte seit 1945, Dresden 1953. — Richard Strauss-Jahrbuch (uredio W. Schuh), I, 1954; II, 1959—60. — A. Baresel, Richard Strauss, Leben und Werk, Hamburg 1953 ( I I izd. 1961). — W. Schuh, Das Biihnenwerk von Richard Strauss in den letzten unter Mitwirkung des Komponisten geschaffenen Miinchner Insze nierungsn, Ziirich 1954. — F. Trenner, Richard Strauss. Dokumente seines Lebens und Schaffens, Munchen 1954. — E. Roth (red.), Richard Strauss. Biihnenwerke. Dokumente der UraufTtihrungen, London 1954 (obj. i na engl. i na franc. jeziku). — E. Krause, Richard Strauss, Gestalt und Werk, Leipzig 1955 (najnovije izd. 1970; ĉeški 1959, ruski 1961, engl. 1964 i 1969 te rumunjski 1964). — W. Schuh, Richard Strauss, Letzte Aufzeichnungen, Munchen 1957. — Isti, Ein Paar Erinnerungen an Richard Strauss, Ziirich 1958. — L. Kusche, Heimliche AufTorderung zu Richard Strauss, Munchen 1959. — R. Petzoldt i R. Crass, Richard Strauss. Sein Leben in Bildern, Leipzig 1960. — G. K. Kende, Richard Strauss und Clemens Krauss. Eine Kiinstlerfreundschaft und ihre Zusammenarbeit an »Capriccio«, Munchen 1961. — G. Baum, R. Strauss und H. v. Hofmannstahl nach ihrem Briefwechsel, Berlin i Wunsiedel 1962. — /. Fabianu, R. Strauss, Budapest 1962. — W. Brennecke, Die Metamorphosenwerke von R. Strauss und P. Hindemith, Spomenica H. Albrechtu, Kassel 1962. — A. A. Abert, Zweigs Bedeutung fiir das Alterswerk von Richard Strauss, Spomenica F. Blumeu, Kassel 1963. — N. Del Mar, R. Strauss. A Critical Commentarv of His Life and Works (3 sv.), London 1963—72. —H. Kralik, R. Strauss, Wien i Miinchen 1963. — A. Berger, R. Strauss als geistige Macht, Garmisch-Partenkirchen 1964. —K. Bohm, Begegnung mit Richard Strauss, Wien 1964. — A. Jefferson, The Operas of Richard Strauss in Great Britain 1910 —1963, London 1964. —■ E. Krause, Richard Strauss in Oper von A-Z, Leipzig 1964. — Richard Strauss im Kulturkarussel der Zeit 1864—1964, Munchen 1964. — W. Mann, R. Strauss. A Critical Study of His Operas, London 1964 (njem. 1967 i 1969). — A. Natan, R. Strauss, die Opern, Basel 1964. — K. Pornbacher, H. von Hofmannsthal — R. Strauss. Der Rosenkavalier, Munchen 1964. — W. Schuh, Hugo von Hofmannsthal und Richard Strauss, Legende und Wirklich keit, Munchen 1964. — Isti, Ein paar Erinnerungen an R. Strauss, Ziirich 1964. — W. Thomas, Richard Strauss und seine Zeitgenossen, Munchen 1964. — W. Panofsky, R. Strauss. Partitur eines Lebens, Munchen 1965 i Eerlin 1967. —■ W. Schuh i W. Pfannkuch, Richard Strauss, MGG, XII, 1965. — G. R. Marek, Richard Strauss, London i New York 1967. — F. Strauss, Aphorismen um Richard Strauss, 1968. — W. Deppisch, Richard Strauss in Selbstzeungnissen und Bilddokumenten, Reinbek bei Hamburg 1968. — W. Gruhn, Die Instrumentation in den Orchesterwerken von Richard Strauss (disertacija), Mainz 1968. — F. Grasberger, Richard Strauss und die Wiener Oper, Tutzing 1969. •— H. Becker, Richard Strauss als Dramatiker, Regensburg 1969. — D. Jameux, Ri chard Strauss, Pariš 1971. — A. Jefferson, The Lieder of Richard Strauss, Lon don 1971 i New York 1972. — Isti, The Life of Richard Strauss, Kewton Abbot 1972. — G. J. Ascher, »Die Zauberflote« und »Die Frau ohne Schatten«. Ein Vergleich, Bern 1972. — A. A. Abert, Richard Strauss, Die Opern, Veller bei Hannover 1972. — Ista, Richard Strauss und die Erbe Wagners, MF, 1974. J. As.

STRAVINSKI, ruska obitelj muziĉara. 1. Fjodor Ignjatjeviĉj pjevaĉ, bas (Rjeĉicki kotar, Minska gubernija, 20. VI 1843 —• Petrograd, 4. XII 1902). Pjevanje uĉio na Petrogradskom konzervatoriju, diplomirao 1873; iste godine debitirao u operi Seviljski brijaĉ G. Rossinija. Pjevao tri godine na Operi u Kijevu; od 1876 do smrti bio je prvi bas Marijinskog teatra u Petrogradu. Veoma cijenjen zbog svojih izvanrednih pje vaĉkih i glumaĉkih sposobnosti, imao je na repertoaru 64 uloge. U njegove najĉuvenije kreacije ubrajaju se: Meljnjik CDargomiţski, Rusalka), Varlaam (Musorgski, Boris Godunov), Farlaf (Glinka, Ruslan i Ljudmila)-, Skula (Borodin, Knez Igor), Don Basilio i Bartolo (Rossini, Seviljski brijaĉ) i Mefisto (Gounod, Faust). Isticao se i kao koncertni pjevaĉ. 2. Igor Fjodoroviĉ, kompozitor (Oranienbaum, Petrograd, 17. VI 1882 —- New York, 6. IV 1971). Sin Fjodora; sa devet godina dobiva prvu uĉiteljicu klavira, Snjetkovu; nastavlja kod Kašperove, uĉenice A. Rubinsteina, izvrsne pijanistice. Kasnije uĉi harmoniju kod F. Akimenka i kontrapunkt kod V. Kalafatija. Za klavirom ga je pored vjeţbanja, zaokupljalo improviziranje, sviranje opernih klavirskih izvadaka i dešifriranje opernih par titura. Tako je, meĊu ostalim, upoznao ĉitav Wagnerov opus. Ne samo što je tehniku klavira svladao toliko da je u svojoj zreloj dobi poĉeo nastupati kao izvodilac vlastitih djela, nego je klavir ostao do kraja bitan faktor u njegovu stvaralaĉkom procesu. »Taj je instrument središte moga ţivota i oslonac svih mojih muziĉkih otkrića. Svaku notu koju napišem, iskušam na klaviru« (1960). Kao mladić mnogo posjećuje koncerte i opere. Nakon završene klasiĉne gimnazije upisuje se — po ţelji roditelja, ali preko volje — na pravo (diplomirao 1905). Sav obuzet muzikom, od 1903 privatni je uĉenik N. Rimskog Korsakova, te ga, do 1905, po sjećuje gotovo svaki dan. God. 1907 izvode se na koncertima u Petrogradu prvi put njegova djela: simfonija in Es i ciklus pje sama za glas i orkestar Le Faune et la bergere. Zamašne posljedice za njegovu budućnost imala je godina 1908: prva izvedba orke stralnih kompozicija Scherzo fantastigue i Feu d? artifice bila je prvi poticaj dugogodišnjem prijateljstvu Stravinskog i S. Dja-

472

STRA VINSKI Stvaralaštvo I. Stravinskoga moglo bi se podijeliti u tri razdoblja: rusko, neoklasiĉno i serijelno, iako ta periodizacija ne

gileva. Taj' veliki inicijator obnove baleta, obdaren izvanrednim instinktom, ĉuvši tu muziku, odmah je u Stravinskom naslutio genijalnog stvaraoca;

1909 n a r u ĉ i o m u j e partituru I. F. STRAVINSKI

za balet

Ţar ptica. Djelo su Ruski baleti izveli u Parizu 1910 s izvanrednim uspjehom. Otada je više godina S. svo jim stvaranjem preteţno vezan uz Pariz. Nastanjuje se u Švi carskoj (1910) i tu provodi je dan decenij (glavna prebivališ ta: Clarens i Morges), ali ĉes to i putuje (do poĉetka Prvo ga svjetskog rata još je neko liko puta navraćao u Rusiju). Praizvedbe idućih dvaju ba leta, Petruška i Le Sacre du printemps (Pariz 1911 i 1913), bile su razliĉitih sudbina. Dok je Petruška prihvaćen veoma dobro, balet Le Sacre du printemps izazvao je jedan od najburnijih skandala u povijesti muzike. Isto je djelo, meĊutim, na koncertnoj izvedbi 1914 primljeno veoma povoljno. Postanak kazališnog djela L'Histoire du soldat (1918), zamišljenog za malu putujuću scenu, s malim brojem izvoĊaĉa (suradnik i autor teksta Ch. F. Ramuz), bio je djelomiĉno diktiran ratnim prilikama. Od 1920 do 1939 S. je ţivio u Francuskoj (glavna boravišta Biarritz, Nizza i Vareppe kraj Grenoblea; u Parizu boravi neprekidno jedino u zimi 1933— 34), a 1934 postao je francuski drţavljanin. U to vrijeme zapoĉinje svoju pijanistiĉku i dirigentsku karijeru kao interpret vlastitih djela. U Parizu je 1920 izveden balet Pulcinella, kojim S. poslije »ruskoga« razdoblja poĉinje svoje tzv. neoklasiĉno stvaralaĉko razdoblje. Na vrhuncu slave S. je krenuo putem na kojemu nikada više neće doţivljavati trijumfe kao sa Ţar pticom i Petruškom. Tri godine kasnije prikazana je scenska kantata Les Noces, napisana još u ruskom stilu (skicirana 1914—17, dovršena 1922 —23). U suradnji sa J. Cocteauom piše operu-oratorij Oedipus Rex (1927), a sa A. Gideom melodramu Persephone (1934). Pored spomenutih djela, jedno je od vrhunskih ostvarenja nastalih u Francuskoj Symphonie de psaumes (1930). Odazvavši se pozivu Harvard University, S. je 1939—40 na tamošnjoj katedri za poetiku Ch. E. Norton odrţao niz predavanja iz muziĉke estetike. U SAD zatekao ga je Drugi svjetski rat, pa je ondje, primivši ameriĉko drţavljanstvo 1945, ostao sve do smrti; od 1941 ţivio je u Hollywoodu. U Americi su nastala posljednja umjetnikova neoklasiĉna djela. Kantata iz 1952 oznaĉuje prvi korak na putu k serijelnoj muzici, kojim će S. dalje krenuti i stvoriti djela kao što su Canticum Sacrum (1956), Agon (1957) i Threni (1958). God. 1948 S. je susreo mladoga ameriĉkog dirigenta Roberta Crafta, koji je postao njegov prijatelj i asistent. U Sovjetskom Savezu boravio je u dva navrata: 1922 kratko, a 1962 dirigirao je nizom koncerata u Moskvi i Lenjingradu. U svibnju 1963 posjetio je Zagreb prilikom II Biennala suvremene muzike (to je bio treći boravak Stravinskog u Jugoslaviji).

I. F. STRAVINSKI, Concertino za gudaĉki kvartet, autograf

govori mnogo o sloţenom procesu njegova razvoja, o pn razliĉitih komponenata vlastitog stila s historijskim stile novosti svakoga djela, o razlikama izmeĊu pojedinih okviru jednog te istog razdoblja. S. se ne ponavlja, on nil puta ne upotrebljava isti kompozicijski postupak. Svai znaĉi za njega novi poĉetak. Takav stav zahtijeva golemu pronicavost, nekonvencionalnost mišljenja, neposrednost ţinu pristupa, kao i umjetniĉki moral pun samoodricar šaoce su ĉesto zbunjivale neprekidne metamorfoze njegove MeĊutim, oni koji su dublje prodrli u srţ njegova muzie vora, otkrili su da je vrelo svih tih raznolikih iskaza jedn; duboko odgovorna i dosljedna umjetniĉka svijest. Jedno od najranijih djela Stravinskog, ciklus pjesama i orkestar Le Faune et la bergere (1906), upućuje na utje< cuskog impresionizma. Simfonija in Es (1907) oslanja s Glazunova, ĉija se muzika tada u Rusiji smatrala uzoron nijskog stila, dok se Ĉetiri etide za klavir op. 7 (1908) pi A. Ljadovu i, još" više, A. Skrjabinu. Neke karakteristike b Stravinskog odreĊenije se ocrtavaju u orkestralnoj fanta d'artifice (1908); premda se u njoj primjećuje utjecaj Dc Ravela i Dukasa, osnovni je karakter antiimpresionistiĉki pc zivnoj oštrini ritma, po jasnim obrisima tema, po suprot u timbru, po saţetosti izraţavanja. Na petrogradskim baletnim predstavama S. je steka renje da se baletna umjetnost okamenjuje, da postaje . cionalna. Zahvaljujući Djagilevu, koreografu Fokinu i pl kakvi su bili Nizinski, Karsavina i drugi, zapoĉelo je osvj ruskog baleta i njegov prodor na zapad. U tom ĉasu imao j Djagileva i Stravinskog upravo sudbinsko znaĉenje: i duguje Stravinskom najbolje balete svoje trupe, a S. D strelovito brz uspon do vodećega mjesta u evropskoj muzici. Balet Ţar ptica po svojoj je primjeni muziĉkog folklora bliz estetici »Petorice«. Osobni stil Stravinskog, meĊutim, nalazi svoj put u lakonskim temama i snaţnim ritmovima Paklenog plesa kralja Kašĉeja. Raskošan, deskriptivan, istoĉnjaĉki obojen muziĉki stil trajao je kod Stravinskog upravo koliko i raĊanje Ţar ptice. Balet Petruška otkrio je jednim udarcem osnovna P. Picasso i I. F. Stravinski, karikatura J. 1 1920 obiljeţja kompoz genija. To je djelo posve novoga zvuka. S. je na dotad ne naĉin upotrijebio ruski narodni melos i radikalno se si problematikom tadašnje evropske muzike. Petruška znaĉi daciju impresionizma i kromatsko-harmonijskog stila ro ke i pristup objektivnoj, »ĉistoj« muzici, u kojoj nema nosti ni subjektivne izraţajnosti. U instrumentaciji su upe ljeni nemiješani, sirovi timbri, melodika i harmonija su dijai Poslije stoljeća kromatizacije, odluĉno prianjanje uz dija bio je jedan od bitnih doprinosa Stravinskog usmjeravanji muzike. Nova je i upotreba politonalnosti. Suzvuĉanje tonalno heterogenih akorda nije upotrijebljeno kao sluĉajr nimljiva tonska kombinacija, nego kao strukturalni eli Iskonski snaţan ritmiĉki puls, svojstven Stravinskom više bilo kojem drugom muziĉaru, pokreće muziku Petruške, svoj puni zamah dobiti tek u Posvećenju proljeća. Taj je neštedimice rušio estetska gledanja vremena. Rijetko je ka« monska snaga muzike progovorila tako neuvijeno. Te »si poganske Rusije« (kako glasi podnaslov) šokirale su publil viklu na Debussvja i Ravela. Orkestralni je zvuk krut i el taran. Emancipirani disonantni akordi, poliharmonija, pc dalnost, politonalnost daju pojmu tonalnosti veoma široku pretaciju. U ţestokim ritmovima S. je još dalje razvio p Petruške: mjera se neprestano mijenja (9/8 — 5/8 — 3/8 Ritam se oslobaĊa metriĉke sheme te u poliritmiji i polir izbija u prvi plan. Veliki dio opusa Stravinskog, ukljuĉivi svećenje proljeća, poĉiva na drukĉijim principima oblikovar onih koji su, općenito uzevši, vladali u većim formama kl; muzike. S. se u tim djelima ne sluţi tematskim radom. R. melodijske i harmonijske elemente kod Stravinskoga naziv; tiĉkim blokovima, nalik na geometrijske oblike u kubisti slikarstvu. S. gradi muziĉku formu nizanjem i suprotstavlj;

STRAVINSKI tih zatvorenih blokova. Ali ono što njegovoj muzici daje nenadmašivu dinamiĉnost, to je autonomna snaga ritma koji pokreće te strukturalno statiĉke cjeline. Simfonijske forme izgraĊene tematiĉki S. je stvorio razmjerno kasno {Simfonija in C, 1940 i Simfonija u tri stavka, 1945). Svojim baletima nastalim prije Prvoga svjetskog rata S. je ostao do danas najpopularnijim medu avangardnim kompozitorima. God. 1913—14 pojavljuju se njegova prva djela sa znatno reduciranim zvukovnim sredstvima. To su Tron Poesies de la lyrique japonaise za glas i komorni instrumentalni sastav, Pribaontki za glas i 8 instrumenata i Tri kompozicije za gudaĉki kvartet. Na tu novu, komorno-muziĉku orijentaciju znatno je djelovao Schonbergov Pierrot hinaire, koji je S. ĉuo 1912 u Berlinu. Idućih će godina S. napisati niz djela za manje sastave ili solo instrumente (orkestar normalnih razmjera ponovo će se pojaviti tek 1927 u operi-orato-riju Oedipus Rex). Scenska djela za male ansamble, Renard (1917) i L'Histoire du soldat (1918), ne mogu se svrstati ni u jednu od standardnih vrsta muziĉkoga kazališta. U Renardu, šaljivoj priĉi iz ţivotinjskoga carstva, uloge su nijeme, dok se ĉetiri pjevaĉa nalaze u orkestru. Njihove dionice, meĊutim, neovisne su o likovima na sceni. Novi instrument u ansamblu je cimbal. Renard otkriva vaţnu crtu I. Stravins-kog, smisao za komiku i humor. Skupina od sedam instrumentalista iz L'Histoire du soldat po sastavu podsjeća na combo, na mali jazz-an-sambl,i to najviše po I. F. STRAVINSKI, Zar ptica u tomu što se od svake skupine upotrebljava po jedan visoki i jedan duboki instrument. Muziĉka tematika baleta napaja se na heterogenim izvorima. Tu su ameriĉki ragtime, argentinski tango, švicarska limena glazba, španjolski passodoble, Bachov koral i preludij, beĉki valcer. Samo je tema vojnikove violine ruska. Izvanrednu sintetsku sposobnost dokazuje stilska cjelovitost djela. Izbor instrumenata u orkestraciji scenske kantate Svadba posebno je zanimljiv. Poslije dugog traţenja S. je u postavi za ĉetiri klavira i udaraljke našao rješenje koje je otvorilo novo poglavlje u povijesti instrumentacije. Prevalivši dugi razvojni put preko Petruške i Posvećenja proljeća S. je 1914 dovršio svoju prvu operu Le Rossignol (I ĉin napisan 1909); otuda u tom djelu, punom zvukovne magije, postoje osjetljive stilske razlike. Komiĉnom operom Mavra (1922), posvećenoj uspomeni Ĉaj-kovskog, Glinke i Puškina, te scenskom kantatom Svadba (1923) S. završava svoje »rusko« stvaralaĉko razdoblje. U dodiru s latinskim svijetom i mediteranskom kulturom S. je na posve originalan naĉin pristupio prošlosti evropske muzike. Imao je izvanrednu sposobnost asimilacije i rekreacije stilova. Sluţeći se svim stilovima kao modelima, krenuo je novim putem. Prvom neoklasiĉnom djelu, baletu Pulcinella, pcsluţila je kao materijal muzika G. B. Pergolesija. Melodijska linija napuljskog kompozitora ostala je uglavnom netaknutom, saĉuvani su i njegovi basovi, ali su usprkos tomu zahvati Stravinskoga stvorili djelo u kojemu se u svakom taktu osjeća njegov osobni peĉat. Tematika djela nastalih u neoklasiĉnom i u kasnijem serijelnom razdoblju slijedi dvije glavne linije: klasicistiĉku i religioznu. Uz to se pojavljuju i djela ispunjena nasmijanom i bezbriţnom vedrinom (Jeu de cartes, 1936; Danses concertantes, 1942 i dr.). Neoklasiĉna scenska djela inspirirana antikom su: opera-oratorij Oedipus Rex (1927), melodrama Persephone (1934) te baleti Apollon Musagete (1928) i Orpheus (1947). Smatrajući da se uzvišeni sadrţaji moraju izraziti jezikom koji nije više u dnevnoj upotrebi, S. je u Oedipus Rexu upotrijebio latinski tekst. Bio je to rezultat njegove antiekspresivne estetike: muzika ne tumaĉi sadrţaj teksta; rijeĉi i slogovi sluţe kompozitoru kao fonetski materijal. Monumentalnost i fatalistiĉki smisao sadrţaja simbolizirani su i naĉinom scenskog prikazivanja: likovi imaju maske i miĉu samo glavom i rukama; ĉlanovi zbora, sakriti iza bas-reljefa (modeliranih draperija), pokazuju samo lice. Persephone, nazvana melodramom, u biti je mješavina melodrame, opere i baleta. Praizvedbi je prethodila znaĉajna autorova deklaracija koja, izmeĊu ostalog, sadrţava ove reĉenice: »Muzika nam je dana da bismo uveli red medu stvarima . . . Smatram da moram

473

upozoriti publiku da su mi odvratni orkestralni efekti kao sred stva uljepšavanja; neka ne oĉekuje da će biti zaslijepljena zavodljivim zvuĉnostima. Već sam odavna napustio ispraznost brija. Mrsko mi je udvarati se publici«. Poslije slikovitih folkloristiĉkih baleta u ruskom stilu, poslije Pulcinelle u stilu commedie dell'arte, S. je svoje simpatije usmjerio prema apstraktnoj, nedramatskoj koreografiji »bijelog baleta«. U baletu Apollon Musagete upotrijebio je samo gudaĉe, ţeleći time postići što objektivniji i jednobojniji orkestralni zvuk. Balet Poljubac vile, na teme P. I. Ĉajkovskog, posvetio je S. uspomeni umjetnika kojega je od svih ruskih kompozitora najviše volio. Neoklasiĉno stilsko razdoblje S. završava engleskom operom The Rake's Progress (1951). (S. je jedinstven primjer muziĉara koji je komponirao tekstove ĉetiri jezika: na ruskom, francuskom, latinskom i engleskom). Opera se sastoji od zatvorenih brojeva; muzika je inspirirana najprije Mozartom i XVIII st., a zatim Rossinijem, Donizettijem i Weberom. God. 1952 S. je marljivo prouĉavao djela A. Schonberga, a 1952—55 posvetio se studiju A. Weberna. Dokumenti su postepenog pribliţavanja dodekafoniĉkoj i seri-jelnoj tehnici: kantata ("1952), septet (1953), Three Songs from William Shakespeare (1953), In Memoriam Dylan Thomas (1954), Canticum Sacrum (1956),baletno« (1957) i dr. Sam je S. ţelio da se njegovi Movements za klavir i orkestar (1959) i kantata A izvedbi HNK, Zagreb, 1928 Sermon, a Narrative and a Prayer (1961), bliski punktualnom stilu kasnoga Weberna, smatraju poĉetkom novoga stilskog razdoblja. Stravinskog i Schonberga smatrali su donedavno zaĉetnicima antagonistiĉkih i nepomirljivih tendencija u muzici XX st. Dok je S. nadovezao na rusku i francusku tradiciju, Schonberg je nastavio razvojnu liniju njemaĉke muzike. Odnos Stravinskog prema Schonbergu bio je pun poštovanja, ali i kritiĉan. Ni onda kad se sluţio tehnikom raširenom dvadesetih godina u Beĉu i kasnije u Darmstadtu, S. nije preuzeo estetiku te škole, već je i dalje ostao na pozicijama objektivne, neekspresivne, antiromantiĉne muzike, izrasle iz doţivljaja dijatonike i tonalnosti. Nizovi Stravinskog bitno se razlikuju od Schonbergovih već i po tome što ĉesto dopuštaju tonalne kombinacije; unatoĉ tome što npr. sam za djelo Movements tvrdi da »teţi prema antitonalnosti«. Prvo veliko djelo s religioznom tematikom, monumentalna, arhaiĉno hijeratska Simfonija psalama za zbor i orkestar (1930) s majstorskom dvostrukom fugom u drugom stavku Canticum Sacrum ad honorem Sancti Marci Nominis (1956), po mišljenju R. Vlada je »najobuhvatnija i najhitnija sinteza elemenata koja se moţe zamisliti u tom odreĊenom stadiju evolucije evropske muzike«. U oratoriju Threni (1958) prvi put je u djelu Stravinskog dosljedno proveden dodekafoniĉki princip. Autobiografski spis Kronika mog ţivota (1935) sadrţi vaţne biografske podatke, tumaĉi estetske stavove, crta nekoliko odliĉnih portreta (S. Djagilev, V. Nizinski), na karakteristiĉan lakonski i distanciran naĉin. Prema vlastitoj izjavi S. je ţelio »nacrtati istinitu sliku o samom sebi i ukloniti nesporazume koji su se nakupili oko njegova djela i njegove osobe«. U knjizi Poetique musicale (1942) tiskana su predavanja odrţana na Harvard University. Sudovima Stravinskog o drugim muziĉarima moglo bi se ĉesto prigovoriti da su jednostrani. On je u toku godina i revidirao neka svoja mišljenja. Kritiĉke, ĉesto i oštre napomene o Wagneru, ^Petorici«, Skrjabinu i dr. izviru iz svijesti kreativne liĉnosti koja, gotovo po zakonu neke fiziološke odbojnosti, otklanja stilove nespojive s vlastitim umjetniĉkim doţivljajem. Estetske formulacije Stravinskoga katkad idu u krajnosti koje opovrgava njegov stvaralaĉki ĉin. Tako se ĉuvenom pasusu iz njegove autobiografije »o nesposobnosti muzike da bilo šta izrazi što leţi izvan dometa tonskoga govora«, moţe suprotstaviti protuteţa na temelju bezbroj stranica njegovih vlastitih djela, proţetih duboko humanim i poetskim osmišljenjem. Objavljeni razgovori izmeĊu Stravinskoga i R. Crafta pruţaju mnogo novih neobiĉno zanimljivih biografskih, estetskih, kritiĉkih i drugih podataka, kao i niz portreta ljudi koje je S. sreo u toku ţivota. Neki (po

474

STRAVINSKI

I. F. Stravinski, Orfej. Figurine I. Nuguchija

rijeĉima Stravinskoga) kronološki neprecizni podaci iz autobiografije ovdje su ispravljeni. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfo nije: in Es op. i, 1907 (nova ver zija, 1914); in C, 1940 i Symphony in Three Movements, 1945. Simfonijska pjesma (balet) Le Chant du rossignol, prema operi Le Rossignol, 1917; koncert za klavir i duhaĈe, 1924 (rev. 1950); koncert in D za violinu (violinska dionica u suradnji sa S. Dushkinom), 1931; Capriccio za klavir i orkestar, 1929 (nova verzija, 1949); Movements za klavir i orkestar, 1959; Dumbarton Oaks Concerto in Es za komorni orkestar, 1938; Ebony Concerto za big band (veliki jazz-ansambl), 1945; koncert in D (Basle Concerto) za gudaĉe, 1946; suita iz baleta Ţar ptica, 1911 (2. i 3. verzija za mali orkestar, 1919 i 1945); suita br, 1 za mali orkestar (sastoji se od ĉetiri orkestrirana, prvotno klavirska stavka iz Cinq pieces faciles, 1917—25); suita br. 2 za mali orkestar (Ĉetiri orkestrirana klavirska stavka: 3 iz Trois pieces faciles i 1 iz Cinq pieces faciles), 1921; suita iz baleta Pulcinella za mali orkestar, 1922 (nova verzija 1949); Divertimento (simfonijska suita) iz baleta Le Baiser de la fee, 1934 (ili 1939; rev. 1950); suita iz baleta Jeu de cartes, 1938; Scherzo fantastique op. 3, 1908; fantazija Feu d'artifice op. 4, 1908; Chant funebre za duhaĉe op. 5 u spomen N. Rimskog Korsakova, 1908; Symphonies d'instrunients d vent u spomen C. Debussyja, 1920 (rev. 1947); ĉetiri etide (br. r —3 transkripcija 3 kompozicija za gudaĉki kvartet; br. 4, Madrid, preradba je etide za pianolu), 1914—28; preludij za jazz-band, 1937—53; Tango (izvorno za klavir), 1941 (nova verzija, 1953); Danses concertantes za komorni orkestar, 1942 (kao baletna muzika izvedeno 1944); Circus Polka za duhaĉki orkestar, 1942 (verzija za orkestar 1944); Four Norzoegian Moods, 1942; Ode, Elegical Chant u spomen Natalie Kussewitzky, 1943; Scherzo a la russe za jazz-band Paula Whitemana, 1944 (takoĊer za orkestar); Greetings Prelude, 1955; Eight Instrumental Minia-tures za komorni orkestar (preradba klavirske kompozicije Les cinq doigts), 1962; varijacije u spomen A. Huxleya j 1964; Canon on a Russian Popular Tun na temu iz finala baleta Ţar ptica, 1965. — KOMORNA: Trois pieces za gudaĉki kvartet, 1914; kanoni za 2 roga, 1917; duet za 2 fagota, 1918; Ragtime za flautu, klarinet, rog, cornet a pistons, trombon, cimbal, 2 violine, violu, kontrabas i udaraljke, 1918; Trois pieces za klarinet solo, 1919; suita iz L'Histoire du soldat za violinu, klarinet i klavir, 1919; Concertino za gudaĉki kvartet, 1920 (verzija za 12 instrumenata, 1952); duhaĉki oktet, 1923 (rev. 1952); Suite after Themes, Fragments and Pieces by Pergolesi za violinu i klavir (iz baleta Pulcinella), 1925; Duo concertant za violinu i klavir, 1932; Suite italienne (d'apris Pergolese) za violonĉelo i klavir (sa G. Piatigorskim) i violinu i klavir (sa S. Dushkinom), 1933; Pastorale za violinu i klavir (sa S. Dushkinom) i za violinu, obou, engleski rog, klarinet i fagot (preradbe kompozicije za glas i klavir), 1933; Elegie za violu ili violinu solo u spomen A. Onnoua, 1944; septet za klarinet, rog, fagot, klavir, violinu, violu i violonĉelo, 1953; Epitaphium fu'r das Grabmal des Prinzen Max Egon zu Furstenberg za flautu, klarinet i harfu, 1959; dvostruki kanon Raoul Dufy in memoriam za gudaĉki kvartet, 1959; Fanfare for a New Theatre za 2 trublje, 1964. Preradbe odlomaka iz vlastitih baleta i opera, većinom za violinu i klavir (sa S. Dushkinom): —• KLAVIRSKA'. sonata, 1904; sonata, 1924; 4 etide op. 7, 1908; Souvenir d'une marche boche, 1915; Valse pour les enfants, 1917; Piano Rag Music, 1919; Les cinq doigts, 8 lakih kompozicija, 1921; Sere-nada in A, 1925; Tango, 1940. Za klavir 4-ruĈno: Trois pieces faciles, 1915 i Cinq pieces faciles, 1917. Za 2 klavira: koncert, 1935; sonata, 1944 i Valse des fleurs, 1914. Preradbe: Piano Ragtime (prema originalu za 11 instrumenata),

1919 i Trois mouvements de Petrouchka, 1921. Etida za pianolu, I9r7. — SKA. Opere: Le Rossignol (libreto S. i S. Mitusov, prema Andersen opera buffa u 1 ĉinu Mavra (B. Kochno, prema Puškinu), 1922 i X Progress (W. H. Auden i Ch. Kallman), 1949—51 (Venecija, 1951; ju jera, Zagreb 28. II 1954). Opera-oratorij Oedipus Rex za recitatora, se zbor i orkestar (tekst, prema Sofoklu, S. i J. Cocteau; lat. prijevod J. I 1927 (rev. 1948). Baleti: Ţar ptica (L'Oiseau de feu), 1910 (rev. 194; uchka, Scenes burlesques en quatre tableaux, 1911 (za manji orkestar, Sacre du printemps, Tableaux de la Russie pa'ienne en deux parties, 1 1947); balet s pjevanjem Pulcinella prema G. B. Pergolesiju, 1920 musagete, 1928 (rev. 1947); Le Baiser de la fee, 1928 (rev. 1950); Jeu Ballet en trois donnees, 1936; Scenes de ballet, 1944 (prvotno za reviju ] baletna praizvedba, 1948); Orpheus, 1947 i Agon za 12 plesaĉa, 1957 Histoire burlesgue ehantee et jouee, 1917; L'Histoire du soldat, A recitei danser za Ĉitaĉa, 2 govorene uloge, jednu nijemu ulogu i 7 instrurr 1918; scenska kantata Les Noces, Scenes choregraphiques russes, 1923; m Persephone (A. Gide) za ţensku govorenu ulogu, tenor, 3 nijeme uloge, i djeĉji zbor i orkestar, 1934 (rev. 1949); The Flood, A Musical Play prema Bibliji i misterijima iz Yorka i Chestera) za sole, recitatora, zbor 1 plesaĉe, 1962. — VOKALNA: oratorij Threni, id est Lamentationes Prophetae za sole, mješoviti zbor i orkestar, 1958, Kantate: Zvjezdolik des etoiles; tekst K. Balmont) za muški zbor i orkestar, 1911; Babel za r muški zbor i orkestar, 1944 (dio skupne kompozicije koju je naruĉio N. medu ostalim kompozitorima bio je i A. Schonberg); kantata na stih nimnih engleskih pjesnika XV 1 XVI st. za sole, ţenski zbor i mali instru ansambl, 1952; Canticum Sacrum aĊ honorem Sancti Marci nominis za s šoviti zbor i orkestar, 1956 i A Sermon, a Narrative and a Praycr za r> sole, zbor i orkestar, 1961. Symphonie de Psaumes za mješoviti zbor i 1930 (rev. 1948); Requiem Canticles za sole, zbor i orkestar, 1966; cil sama Le Faune et la bergere (PuŠkin) za glas i orkestar op. 2, 1906; duh laĊa Abraham and Isaac za recitatora i komorni orkestar, 1963; 4 ruske pjesme Soucoupes za ţenski zbor, 1914—17 (verzija uz pratnju 4 rogi Trois poesies de la lyrique japonaise za glas, 4 duhaĉka instrumenta, kla Ċaĉki kvartet, 1912—13; Pribaoutki, Chansons plaisantes za glas i 8 instri 1914; Berceuses du ehat za glas i 3 klarineta, 1915—16; Three Songs from Shakespeare za glas, flautu, klarinet i violu, 1953; Four Russian Songs flautu, harfu i gitaru (instrumentirane verzije brojeva r i 2 iz Trois histo enfants za glas i klavir te br. 1 i 4 iz Quatre ehants russes za glas i klav —54; ţalobna muzika In Memoriam Dylan Thomas (D. Thomas) za % Ċaĉki kvartet i 4 trombona, 1954; Elegy for J. F. K. (W. H. Auden) za klarineta, 1964. (Le Faune et la bergere, kao i brojne kompozicije za g strumente, takoĊer u verziji s klavirom). Za glas i klavir: Odlazak gljii 1904; Dvije pjesme (S. Gorodecki) op. 6, 1907; pjesma bez rijeĉi Pastora (verzija za glas i 4 duhaĉka instrumenta, 1923); Deux poemes (P. Verlain 1910 (verzija za glas i orkestar, 1951); Deux poesies (K. Balmont), 1911 (v glas i komorni orkestar, 1954); Trois petites chansons (Souvenirs de mon < na vlastiti tekst, 1913 (verzija za glas i mali orkestar, 1930); Trois histot enfants (tekst djelomiĉno ruski narodni, djelomiĉno vlastiti), 1917 (br. za glas i orkestar, 1923); Berceuse (vlastiti tekst), 1917; Quatre chant 1919 i The Owl and the Pussy~Cat (E. Lear), 1967. Petit Ramusianum har (posvećeno Ch. F. Ramuzu; tekst Ch. A. Congria i vlastiti) za glas ili \ sova unisono, 1937; Petit canon pour la fete de N. Boulanger (J. de Me 2 tenora, 1947. — CRKVENA: misa za mješoviti zbor i dvostruki kvintet, 1948; Pater noster za mješoviti zbor (ruski tekst), 1926 (na la1 1949); Credo za mješoviti zbor (ruski tekst), 1932 (na latinskom, 194 verzija s ruskim tekstom, 1964); Ave Maria za mješoviti zbor (ruski teks (na latinskom, 1949); anthem The Dove Descending Breaks the Air (T. S 1962; Introitus u spomen T. S. Eliota za zbor, harfu, klavir, violu, kon udaraljke, 1965. — SPISI: Chroniques de ma vie (2 sv.), 1935 (engl. 1936 ■1937; tal. 1947); Poe'tigue musicale sous forme de six lecons (amer.izd.), 1942 izd. 1945; engl. 1947; njem. 1949; tal. 1954); Leben und Werk (novo izd. ot hodna djela, uz tekst Antzoorten auf 35 Fragen), 1957; nekoliko ĉlanaka u ĉ; ma. Sa R. Craftom: Conversations with Igor Stravinsky, 1959 (hrvatskosrp jevod 1972); Memories and Commentaries, 1960 (hrv.-srp. 1972); Exp and Commentaries, 1960 (hrv.-srp. 1972); Expositions and Development. (hrv.-srp. 1972); Dialogues and Diary, 1963 (hrv.-srp. 1972) i Table Talk — PRERADBE I OBRADBE: orguljske kompozicije J. S. Bacha Ein nonisehe Verdnderungen u'ber das Weihnachtslied »Vom Himmel hoch da ich her« za mješoviti zbor i orkestar, 1956; 7-gl. kanonski motet Gesu Venosa Illumina nos, od kojega je saĉuvano samo 5 glasova, dodao 2 glas tus i bassus), 1957; motetima G. di Venose Da pacem Damine i Assurri Maria dodao sedmi glas (bassus), 1959; 3 madrigala Monumentum pro G di Venosa ad CD annum za orkestar, 1960; 2 preludija i fuge iz Das zvohlten te Klavier J. S. Bacha za orkestar, 1969; 2 geistliche Lieder iz »Spanisches I buch« H. Wolfa prer. za orkestar, 1969. Instrumentirao kraća djela L. v. i vena, F. Chopina, M. P. Musorgskog, P. I. Ĉajkovskog, E, Griega, J. Sit — Dovršio operu HovanšĈina M. P. Musorgskog i orkestrirao neke dijel orkestraciji suraĊivao sa M. Ravelom), 1913. — S. je dvadesetih godina tr; birao brojna svoia djela za plevelu (mehaniĉki klavir).

3. Svjatoslav Soulima, pijanist (Lausanne, 23. IX 19K Sin Igora; u Parizu uĉio klavir kod I. Philippa, a kompo kod N. Boulanger. PrireĊivao koncerte po Evropi i Americi stupao na praizvedbama djela svoga oca (pod njegovim diri skim vodstvom ili na dva klavira). Ţivi u SAD. Komponira« koliko klavirskih djela. Transkribirao za dva klavira orkest verziju etide za pianolu (Madrid) I. Stravinskog (1951). LIT.: E. Ansermet, Einfiihrung in das Schaffen I. Strawinskys, Ani 1922. — A. Casella, Strawinski, Roma 1926 (novo prošireno izd. Brescia poglavlje o djelima 1945—51 dodao G. Barblan). — II. fsiedoe (E. A. $ee), Kimra o CrpaBMHCKeM, JleHHHrpa^ 1929. —• Ch. F, Ramuz, Sou' sur I. Stravinskv, Lausanne 1929 (III izd. 1954; njem. Berlin i Frankfu Main 1953). — B. de Schloezer, I. Stravinskv, Pariš 1929. — Isti, Sur Sti sky, RM, 1929.—E. W. White, Stravinskv's Sacrifice to Apollo, London — P. Collaer, Stravinskv, Bruxelles 1931. — D. de Paoli, L'Opera di Straw. Milano 1931 (novo prošireno izd.: I. Strawinsky, Torino 1934). — A. Se ner, Strawinsky, Pariš 1931. —■ H. Fleischer, Strawinsky, Berlin 1931.—) Stuckenschmidt, Strawinsky oder die Vereinigung des Unvereinbaren, Anb 1932. — Af. Blitzstein, The Phenomenon of Stravinskv, MQ, 1935. — ' Malipiero, Stravinsky, Venezia 1945. —■ R. Leibozvitz, I. Štrawinsky, ou le de la misere musicale, Les Temps modernes, 1946. — P. Souvtchinsky, I. vinsky, Contrepoints, 1946. - Bogenfliigel STREISAND, Barbra, ameriĉka pjevaĉica i glumica (New York, 24. IV 1942 —). Pjevanje uĉila u New Yorku; profesio-

STREISAND — STRIGGIO

476

nalnu karijeru zapoĉela kao pjevaĉica u noćnim klubovima, a širu popularnost stekla je nastupima na televiziji. Svoj prvi veliki uspjeh u kazalištu ostvarila je 1962 u musicalu / Can Get It for You Wholesale (H. Rome), a dvije godine kasnije s glavnom ulogom u musicalu Funny Girl (J. Styne) uvrstila se u prve ameriĉke pjevaĉice zabavnih melodija i kazališne interprete na podruĉju vedrog muziĉkog kazališta. Svoju najveću kreaciju dala je dosad 1969 u filmu Hello Dolly (J. Herman). STREPITOSO (tal. buĉan), oznaka za pun i bogat zvuk. U klavirskoj muzici s. zahtijeva obilniju upotrebu pedala. STREPPONI, Giuseppina, talijanska pjevaĉica, sopran (Lodi, 8. IX 1815 —• Sant'Agata, 14. XI 1897). Studirala na Konzervatoriju u Milanu. Na opernoj pozornici debitirala 1834 u Adriji kao Adina (Donizeti, Ljubavni ttapitak). Pjevala u Beĉu i Italiji. Njezinim zalaganjem izvedena je 1839 u milanskoj Scali s uspjehom prva Verdijeva opera Oberto. S. se isticala u tragiĉnim ulogama, a njezina najuspjelija kreacija bila je Abigaille (Verdi, Nabucco). Povukla se sa pozornice 1846. Nakon dugogodišnje intimne veze vjenĉala se s Verdijem 1859. LIT.: M. Mimdula, La Moglie di Verdi, Milano 1^41. —■ A. Luzio, Carteggi verdiani, Roma 1947. —■ F. Walker, The Man Verdi, London 1962.

STRETTA (stretto; tal. stisak, stezanje, suţenje), 1. u fugi, vrsta imitacije koja se izvodi tako da prije svršetka teme nastupa njezina imitacija, tj. odgovor: Th. Dubois

T

— J

fft— -

- " ------- -— tj -------

J ^4— -*--- 1 - " - 1 1

---T -------

li

-

— „ ------[i

j

i -

A-

JJ J ^ —i— J i A 1 i -i il 5

4

Na taj naĉin u stretti odgovor postaje ujedno i kontrapunkt onom dijelu teme s kojim zajedniĉki nastupa. S. se najĉešće pojavljuje u trećem, završnom dijelu fuge pa se i cijeli treći dio naziva u tom sluĉaju strettom. Završnoj stretti ĉesto prethodi pedalni ton na dominanti. Katkad fuga ima nekoliko stretta kod kojih se nastupi teme i odgovora sve više suţuju. Pri oblikovanju strette primjenjuju se razliĉiti naĉini imitacije, npr. u protupomaku, diminuciji, retrogradno itd., već prema konstrukciji teme ( ~> Fuga, -» Imitacija). 2. Ubrzani završni dio kompozicije, koncerta, simfonije;, opere, arije i si. Najĉešće se susreće u operama XVIII i XIX st., od Mozarta do Verdija, kao sredstvo uspona u finalu, gdje uz ubrzanje tempa dolazi više puta i do opetovanja glavnih muziĉkih motiva. Katkad je kompozitor i posebno obiljeţava kao stretta del finale. Završna stretta arije ili dueta naziva se i cabaletta. U instrumentalnoj muzici karakteristiĉan je primjer strette u po sljednjem stavku Beethovenove Pete simfonije. F. L. STRICCIUS, VVolfgang, njemaĉki kompozitor (Wunstorf kraj Hannovera, oko 1570 —?). Uĉitelj muzike u Kremsu i Emersdorfu u Koruškoj; 1588—92 kantor staleške škole u Ljubljani, a zatim seoski pisar, notar i uĉitelj u Pattensenu kraj Hannovera, gdje mu se 1611 gubi trag. Medu protestantskim muziĉarima koji su djelovali u Kranjskoj S. je jedini ĉija su se djela saĉuvala. Dvije njegove zbirke njemaĉkih pjesama nalaze se u knjiţnici Kraljevske akademije u Stockholmu, a latinski motet Exulta satis filia Sion u Društvu prijatelja muzike u Beĉu. Za prouĉavanje muzike u Sloveniji u razdoblju reformacije osobitu paţnju privlaĉi zbirka Neue Teutsche Lieder. Zbirka sadrţi 21 pjesmu za djeĉji zbor koje se sve (osim dvije) temelje na crkvenom

tekstu. Pjesme su gotovo u cijelosti u polifonom slogu sa primjenom nepotpunih trozvuka (bez terce ili kvinte), št ţici podaje arhaiĉan prizvuk. Posebnom obiljeţju komf pridonosi odsutnost basovskog temelja i kriţanje dionic nisu uvijek po visini meĊusobno izdiferencirane. Iz hanri' se strukture vidi da je S. ĉvrsto saţivljen s modalnim sist zbog ĉega ne dolazi do izraţaja teţnja za novim tonalnin ćajem. Zbirka Der Erste Theil Nezver Teutscher Gesange, pos' uĉiteljskom zboru latinske škole i muziĉkom konviviju u Iveru, sadrţi 26 kompozicija, djelomice znatno šireg opseg; teţno na svjetovne tekstove moralizirajućeg i refleksivno, ljeţja. Kompozicije su gotovo u cijelosti napisane za mj zbor, pa imaju manje-više razvijen basovski registar, što pc njihovu zvuĉnost. Veća paţnja posvećena je i opsegu g] zbog ĉega je i kriţanje dionica rjeĊe. Iako ovdje homofor potiskuje ulogu imitacija, još uvijek se na teškoj dobi si akordi bez terce. Unatoĉ tome što je modalni stil snaţno pr te modulacija u novom smislu gotovo i nema, ne moţe se m ni utjecaj talijanske renesanse, koji je bio u prvoj zbirci primjetljiv. On se odrazuje u primjeni homofonije i te slikanja, kao i u primjeni jednostavnih silabiĉkih melodija : zborne tehnike, a osobito u izraţajnosti nekih kompozicija optimistiĉka vedrina pribliţuje t?danjim oblicima talijanske nelle, odnosno canzonette. Zbirka odaje i Stricciusov tehi stvaralaĉki napredak. On se oslobaĊa školske stege pa vc dionica postaje glade, o ĉemu svjedoĉe 5-gl. zborovi br. 1, 13, koji uz motet Exulta satis filia Sion najbolje reprezer umjetnikov kompozitorski opus. Danas još nije moguće definitivno ocijeniti Stricciusovi ziku, kada nije dostupna njegova zbirka Neue Teutsche G< zu Dreyen Stimm, koja je nestala u Drugom svjetskom r; vjerojatno da i iz kasnijeg razdoblja postoje, barem do 161 neka djela. Iako je Stricciusovo djelovanje u Ljubljani bilo mjerno kratko, poznavanje njegovih kompozicija znatno 1 njuje muziĉki repertoar u Sloveniji u razdoblju reformacij dokazuje da novi vjerski pokreti nisu, unatoĉ svojoj povezan njemaĉkim sjeverom, bili sasvim zatvoreni utjecaju tali) renesanse. DJELA: Neue Teutsche Lieder mit vier Stimtnen (mehrer thails ac voces componirt), Niirnberg 1588; Der Erste Theil Newer Teutscher C zu Fu'nff und Vier Stimmen, Ulssen 1593; Neue Teutsche Gesange zu Stimm, Helmstadt 1600; motet Exulta satis filia Sion za 6-glasova. LIT.: D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, I bljana 1958. — H. O. Hiekel, Wolfgang Striccius, MGG, XII, 1965. Rijavec, Glasbeno delo na Slovenskem v obdobju protestantizma, Lji 1967.—J. Sivec, Zbirka »Neue Teutsche Lieder« (Niirnberg 1588) Wol Stricciusa, Muzikološki zbornik, V, 1969. — Isti, Zbirka nemških pesmi ganga Stricciusa iz leta 1593, ibid., VI, 1970. — Isti, Kompozicijski stavek ganga Stricciusa, Ljubljana 1972. J.

STRICKER, Augustin Reinhard, njemaĉki kompozitor lin?, vjerojatno 1675? ■—■ ?, nakon 1720). Školovao se vjere u Italiji; od 1702 pjevaĉ, sviraĉ i prepisivaĉ nota na Kralje operi u Berlinu, 1714—17 na dvoru u Kothenu, 1717—I dvorski komorni kompozitor u Neuburgu na Dunavu. U je veliki ugled; J. Mattheson mu je posvetio svoje djelo Dc schiitzte Orchester (1717). DJELA: komorna muzika. — Opere Der Sieg der Schonheit uber di den, 1706 i Alexanders und Roxanens Heirath, 1708. — 6 kantata', 1715. LIT.: Ch. Schubart, Augustin Reinhard Stricker, MGG, XII, i\

STRIEGLER, Kurt, njemaĉki dirigent i kompozitor (1 den, 7. I 1886 —■ Wildthurn, Landau an der Isar, 4. VIII 1 Studirao na Konzervatoriju u Dresdenu (F. Draeseke, H. i schbach) i tamo, 1905—45, razvio bogatu aktivnost kao dir na Operi i nastavnik na Konzervatoriju (1933—36 umjet rukovodilac); 1936—45 predavao je i na Opernoj škeli. Od bio je direktor Konzervatorija u Coburgu, a od 1950 ţivio Miinchenu. Kao kompozitor nadovezao se na kasnoromar stil A. Brucknera, R. Straussa i H. Pfitznera. DJELA. ORKESTRALNA: 7 simfonija. Koncerti: za violinu; za lonĉelo; za obou i za trublju. Scherzo capriceioso za 7 timpana i orkestar; J concerlante za kontrabas i orkestar i dr. —■ DRAMSKA. Opere: Der Th kantor, 1920; Hand und Herz, 1923; Dagmar, 1927; Die Schmiede, 1933 Spielmann, 1949.—■ VOKALNA: Kleine Passion; zborovi; solo pjesmi CRKVENA: misa; rekvijem za sole, zbor i orkestar; Te Deum za zbori star; Regina coeli za zbor i orkestar. LIT.: D. Hdrlmig, Kurt Striegler, MGG, XII. 1965.

STRIGGIO, Alessandro, talijanski kompozitor i in: mentalist (Mantova, oko 1530 — oko 1587). Oko 1560—15' sluţbi je na dvoru Cosima Medicija u Firenzi, a od 1574 na d u Mantovi; 1567 boravio u Engleskoj i Francuskoj. Bio ji glasu kao odliĉan orguljaš, lutnjist, violist i kompozitor. Ubra meĊu najznaĉajnije majstore kasnoga talijanskog madrigala. P niza lirskih madrigala, pisanih na birane tekstove, vaţne s muziĉku historiju njegove madrigalske komedije od kojil

STRIGGIO — STROFA JI Cicalamento iz 1567 najstarija kompozicija te vrste uopće. Pisana je za 4—7 glasni zbor (broj glasova varira u toku kompozicije), a sastoji se od 5 dijelova unutar kojih se javljaju komiĉni zborski dijalozi, narodni napjevi i deskriptivne epizode programatskoga karaktera. S. je, osim toga, medu prvima komponirao intermedije (za dvorske priredbe u Firenzi 1565—86) koji su saĉuvani samo djelomiĉno. Oznake za instrumente upućuju na to da je u njima mjestimice već primjenjivao orkestralna izraţajna sredstva koja su se raširila tek poslije C. Monteverdija. Medu Striggiovim crkvenim djelima istiĉe se motet Ecce beatum lucem s dionicom »basso per l'organo«. Striggiov sin Alessandro (II), nazvan Sandrino (Mantova, 1573 —• Venecija, 6. VI 1630), instrumentalist na dvoru u Mantovi, autor je libreta za Monteverdijevu operu La Favola d'Orfeo (1607), za balet Tirsi e Clori (1615) i za izgubljeni Lamento d'' Apollo. DJELA. VOKALNA. Pet knjiga 5-gl. madrigala: I, 1558; II, 1570; III, 1596; IV, 1596 i V, 1597; 2 knjige 6-gl. madrigala, 1560 i 1571; II Cicalamento delle donne al bucato et La Caccia ... a 4-7 con un lamento di Didona ad Enea per la partenza di Cipriano Rore, 1567; // Cicalamento ... con II gioco di primiera a 5 v. del Medesimo, Novamente Agionta, 1569; oko 50 madrigala u zbirkama onoga vremena. — DRAMSKA: intermediji za komade Psiche e Amore G. B. Cinija (1565), Fabii L. Del Mazza (1567), Vedova G. B. Cinija (1569) i Amico Fido G. Bardija (1586). — CRKVENA: Missa in dominicis diebus za 5-glasova; motet Ecce beatam lucem za 4 zbora (40 glasova), 8 trombona, 8 viola, 8 flauta, lutnju, ĉembalo i orgulje, 1586. NOVA IZD.: 5 madrigala obj. L. Torchi (L'Arle Musicale in Italia, 1897); I madrigal obj. D. Arnold (Vier Madrigale von Mantuaner Komponisten, Chorwerk, 1961); madrigalsku komediju // Cicalamento delle donne al bucato obj. B. Somma, 1947 i F. Mompellio, 1971. LIT.: A. Solerti i D. Alaleona, Primi saggi del melodrama giocoso, RMI, 1905—06. — O. G. Sonneck, A Description of A. Striggio's... Intermedi »Psvche and Amor« 1565, Musical Antiquary, III, 1911. — R.J. Tadlock, The Early Madrigals of Alessandro Striggio (2 sv.: I, komentar i II, transkripcija), Ne\v York 1959.

STRINGENDO (tal. zbijeno, kratko), oznaka za ubrzavanje tempa. S. ukljuĉuje i veću agogiĉku slobodu, koja treba da stvori dojam velikog porasta dramatske napetosti. STRINGFIELD, Lamar, ameriĉki dirigent i kompozitor (Raleigh, North Carolina, 10. X 1897 — Asheville, 21. I 1959). Studirao na Institute of Musical Art u New Yorku. God. 1930 utemeljio Institut za narodnu muziku na University of North Carolina u Chapel Hillu. Bio je dirigent simfonijskih orkestara u North Carolina, Knoxvilleu i Charlotteu. Svoje kompozicije izgraĊivao je na motivima muziĉkog folklora juţnih krajeva SAD. Bavio se i melografijom. DJELA. ORKESTRALNA: suita From the Southern Mountains, 1928; Indian Legend, 1923; A Negro Parade, 1931; Moods of a Moonshiner, 1934; Mounlain Dawn, 1945; About Dixie, 1950. — KOMORNA. Za gudaĉki kvartet: Concert Fugue, 1924 i A Mountain Episode, 1933. Mounlain Skelches za klavirski trio, 1923. Za flautu i gudaĉki kvartet: Indian Sketches, 1924 i Prelude and Fugue, 1924. Virginia Dare Dance za duhaĉki kvintet; From a Negro Me-lody za 12 instrumenata, 1928 i dr. — DRAMSKA: opera The Mountain Song; muziĉka puĉka drama Carolina Charcoal, 1952; scenska muzika. —Kantata Peace; zborovi. — Knjiga America and Her Music, 1931. — Zbirka Thirtv and One Folk-Songs from the Southern Mountains. LIT.: D. R. Nelson, The Life and Works of Lamar Stringfield (diser tacija), Berkelev 1971.

STRINGHAM, Edwin John, ameriĉki kompozitor, muziĉki pedagog i pisac (Kenosha, Wisconsin, n. VII 1890 •—• Chapel Hillj 1. VII 1974). Studirao na Northtoestern University u Evanstonu (111.) i na Konzervatoriju u Cincinnatiju (E. Stillman Kelley), gdje je 1922 promovirao; usavršavao se u Njemaĉkoj i na akademiji Santa Cedlia u Rimu (O. Respighi). Predavao je na College of Music u Denveru (Colo.; 1920—29) i u New Yorku na Teachers College of Columbia University (1930—38), na Juilliard School of .Music (1930—45) i na Queens College of the City of New

York (1938—46). Bavio se i muziĉkom publicistikom i kritikom; 1930—33 bio je muziĉki urednik izdavaĉke kuće C. Fischer, a od 1933 glavni muziĉki urednik American Book Company. Od 1948 ţivio u Chapel Hillu (North Carolina). — Od ekstremno modernistiĉkih tendencija u ranim kompozicijama, S. postaje u toku stvaranja »progresivni romantiĉar«, kako se sam nazivao. Osobit smisao oĉitovao za bogate orkestralne boje kao i za bujne ritmove i jazz. Bio je struĉnjak za akustiku. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1920; simfonijske pjesme The Phanlom, 1916 i Visions, 1924; Fantasy on American Folk Tunes za violinu i orkestar, 1942; uvertira Springtime, 1927; simfonijska suita, 1937; Three Pastels, 1917; The Ancient Mariner, 1926; Danses exotiques, 1928; 2 Nocturne, 1932 i 1938; Notturno za 14 duhaĉkih instrumenata i harfu, 1936. — Gudaĉki kvartet, 1935; kompozicije za violinu i klavir. — The Pilgrim Fathers za zbor, 1931; Dream Song za vokalni tercet i klavir, 1933; solo-pjesme. — SPISI: Instruments of the Modem Orcheslra, 1931; Listening to Music Creatively, 1943 (novo izd. 1959); Creative Harmony and Musidanship (sa H. A. Murphvjem), 1951; Hi-story of Music in Colorado.

STRITAR, Bogdana, pjevaĉica, alt (Solkan kraj Gorice, 1. IX 1911 —). Solo-pjevanje studirala na Konzervatoriju u Ljubljani gdje je od 1941, odnosno od 1945 ĉlanica Opere. Kao altistica s opseţnim i kultiviranim glasom najveće je uspjehe postigla kao Azucena (Verdi, Trubadur), Marina i Marfa (Musorgski, Hovanšĉina i Boris Godunov), Carmen (Bizet), Vanja (Glinka,

Ivan Susanjin) i Clarissa (Prokofjev, Zaljubljen u tri naranĉe). Pjevala je i na stranim pozornicama, a istakla se i kao koncertna pjevaĉica. D. CO. STRMAC, Zvonimir, pjevaĉ, tenor (Zagreb, 28. VII 1888 — Dresden, 28. IX 1915). Kazališnu karijeru zapoĉeo 1908 u Zagrebu kao dramski glumac, ali je još iste godine debitirao kao pjevaĉ u opereti Vesela udovica (Lehar). God. 1909—15 ĉlan Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu; 1915 angaţiran kao solist operetnog kazališta u Dresdenu, ali je tamo nakon nekoliko predstava naglo umro. U svojoj kratkoj karijeri kreirao je više od 100 operetnih tenorskih uloga, a nastupao je uspješno i u nekim operama. LIT.: D. Alaĉuka, Zvonimir Strmac, Narodni list, Zagreb, 23 —27. XI 1951. K. Ko.

STRMIĆ, Nikola, kompozitor i violinist (Zadar ?, 1839 ili 1840—?, 1896). Muziku studirao na Milanskom konzervatoriju. Nakon povratka u domovinu uspješno koncertirao kao violinist, a stekao je ugled i kao stvaralac, posebno operama, koje su pod talijanskim utjecajem. DJELA. ORKESTRALNA: simfonije; koncert za violinu. — KOMORNA : gudaĉki kvartet; gudaĉki kvintet; sonata za violinu i klavir. — DRAMSKA. Opere: Desiderio, Duca d'Istria, 1861; La Madre slava, 1865 i Sordello, oko 1870. — VOKALNA: kantate; zborovi; solo-pjesme. LIT.: R. Belić, Glazba u Dalmaciji od apsolutizma amo. Pjevaĉki vjesnik, Zagreb, 1912, 4—5. M. Šku.

STRNAD, Kašpar, ĉeški graditelj gudaĉkih instrumenata (Prag, 6. I 1752 — 13. XI 1823). Gradio je instrumente prema talijanskim uzorima. Njegove violine imaju lijep oblik, velik i plemenit ton, a lak im je crvenkasto ţut i podsjeća na lak starih talijanskih majstora. S. ide u red najboljih ĉeških graditelja gudaĉkih instrumenata. STROBEL, Heinrich, njemaĉki muzikolog (Regensburg, 31. V 1898 — Baden-Baden, 18. VIII 1970). Studirao u Munchenu, muzikologiju kod A. Sandbergera i Th. Krovera, teoriju kod H. K. Schmida; promovirao 1922. Muziĉki kritiĉar listova Thiiringer Allgemeine Zeitung (1921—27), Berliner Borsenkurier (1927—33) i Berliner Tageblatt (1934—38). Od 1933 urednik ĉasopisa Melos, a kad je taj ĉasopis zabranjen, ureĊivao 1934— 39 Neues Musikblatt. Od 1939 ţivio u Francuskoj. Nakon rata vodio je muziĉki odjel Radio-stanice u Baden-Badenu; od 1946 do smrti bio je ponovno urednik ĉasopisa Melos. Pobornik suvremene muzike, osobito djela P. Hindemitha, te najmlaĊih kompozitora. S. je odigrao vaţnu ulogu u razvoju muziĉke avangarde. DJELA. SPISI: J. W. Hasslers Leben und Werke (disertacija), 1922; Mehul als Opernkomponist, ZFMW, 1924; P. Hindcmith, 1928 (III prošireno izd. 1948); C. Debussy, 1940 (francuski prijevod A. Coeurov, 1952); La Musique nouvclle cn Allemagne, RM, 1952; Ein deutscher Weltburger: R. Strauss, Strauss-Jahrbuch, 1954; P. Hindemith-Zeugnis in Bildern (uvod i popis djela), 1955; /. Strawinsky, 1956 (engleski prijevod kao Slrawinsky, Classic Humanist, priredio H. Rosenwald, 1955). Brojni ĉlanci u ĉasopisu Melos i drugdje. — Njemaĉki prijevod djela I. Stravinskog Poetique musicale (Musikalische Poetik, 1949). — Libreta za opere R. Liebermanna Leonore 40I45 (1951), Penelope (1954) i Schule der Frauen (1957). LIT.: E. Laaff, Heinrich Strobel, MGG, XII, 1965.

STROBEL, Otto, njemaĉki muzikolog (Munchen, 20. VIII 1895 — Bavreuth, 23. II 1953). Studirao na Univerzitetu u Miinchenu. Od 1938 bio je direktor instituta Richard Wagner u Bavreuthu. DJELA: Genie am Werk: Richard IVagners Schaffen und Wirken in Spiegel eigenhandschrifllicher Urkunaen, 1934; Neue Wagner Forschungen, 1943; Richard Wagner... eine Zeittafel, 1952.— Obj. prepisku R. Wagnera i kralja Ludwiga II (4 sv.), 1936—37.

STROE, Aurel, rumunjski kompozitor (Bukurešt, 5. V 1932 —). Studij završio 1956 na Konzervatoriju u Bukureštu (I. Dumitrescu, M. Andricu, Th. Rogalski) i na toj ustanovi djeluje od 1962 kao profesor kompozicije; 1966—69 pohaĊao je ljetne teĉajeve u Darmstadtu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1954; Uvertura burlesci, 1961; koncert za gudaĉe, 1950; Arcade za 11 instrumenata, 1962; Laudes I za 28 gudaĉa, 1966; Laudes II za 12 instrumenata, 1968; Canto I za 12 instrumenata, 1967. — KOMORNA: trio za obou, klarinet i fagot, 1953; gudaĉki kvartet, 1955; Signum za duhaĉe, 1963; Mušica de concert za klavir, limene instrumente i udaraljke, 1965; Canto II za flautu, udaraljke i 2 klavira, 1969; Rever c'esl desengrener les temps suporposes za klarinet, violonĉelo i ĉembalo, 1972; De pro-~ fundis za ĉembalo, klavir, orgulje i magnetofon, 1973. — Kompozicije za klavir (sonata, 1955). — Son et echo za magnetofon, 1969. — DRAMSKA: opera Nu va primi premiul Nobel (Kein Nobelpreis dafiir), 1971; mini-opera De Prolemaeo za magnetofon, 1970. Scenska muzika. — VOKALNA: kantata za zbor i orkestar prema Pablu Nerudi, 1957; Cantata festivd za zbor i orkestar, 1959; Monumentum za muški zbor 1 instrumentalni ansambl, 1961; Numai prin timp poate j\ timpul cucerit za bariton, orgulje, 4 trombona i 4 gonga prema T. S. Eliotu, 1965; Komorna kantata za alt, mješoviti zbor i komorni orkestar prema P. Eluardu, 1969. Solo-pjesme.

STROFA (grĉ. o-ipocp-/] okret, verovatno u vezi sa plesom hora u antiĉkoj drami; engl. i ital. stanza; franc. strophe; nem. Strophe), u poeziji celina sastavljena od više stihova koji su svojim metrom, ĉesto i sadrţajem, a u novijoj poeziji i rasporedom slikova (rima) spojeni u više jedinstvo.

478

STROFA — STRUNGK

U modernoj poeziji s. se prema broju stihova naziva: distih (2 stiha), tercina (3), katren (4), sekstina (6), septima (7), oktava (8), decima (10 stihova). U horskim pesmama antiĉke tragedije, Pindarovim odama itd. po pravilu se više strofa spaja u celi nu višeg reda: strofa + antistrofa -(- epoda, sliĉno kao kasnije u pesmama nemaĉkih Minnesangera i Meistersingera (-> Barform). Vizantijska duhovna poezija i muzika takode poznaju zdruţivanje strofa u višu celinu. U novijoj vokalnoj muzici strofiĉna grada poetskog teksta moţe biti od presudnog znaĉenja za njegovo muziĉko oblikovanje. Sve se strofe mogu pevati na istu muziku; to je strofiĉni oblik, uobiĉajen kod narodnih i jednostavnijih umetniĉkih solo-pesama ili horskih pesama. U sluĉaju da metrika ili sadrţina teksta zahtevaju izmene u pojedinim strofama, nastaje varirani strofiĉni oblik. Mogućna je i smena više razliĉitih strofiĉnih melodija kao npr. u baladama. Nasuprot tome, u prokomponovanom obliku pesme muzika se slobodno razvija u skladu sa sadrţinom teksta, bez obzira na njegovu strofiĉnu graĊu. v. Peć. STROFNI BAS, tehniĉki postupak koji se javlja uglavnom u talijanskim kantatama XVII st., nalik na ostinato, ali upotreb ljava opširniju basovu liniju koja se u pravilu kreće neprestano u ĉetvrtinkama i ima jasno ocrtan obrazac. Ponavlja se, obiĉno nepromijenjen, u toku kompozicije nekoliko puta u skladu sa strofama teksta. Svaki nastup strofnog basa prate nove melodijske linije, katkad i nove harmonije, u gornjim dionicama. Princip strofnog basa anticipiran je u nekim arijama (na koje bi se mogao primijeniti termin strofnih varijacija) G. Caccinija, G. Perija, F. Landija i drugih talijanskih kompozitora arija ranog XVII st. Pravi primjeri strofnog basa, meĊutim, pojavili su se u kompo zicijama venecijanskih autora A. Grandija (Cantade et arie, II izd. 1620) i G. Bertija (Cantade et arie, 2 sv., 1624 i 1627). Grandi se tom tehnikom sluţio i u motetima. C. Monteverdi napisao je nekoliko kompozicija sa strofnim basom; najznatnija je Et e pur dunque vero (Scherzi musicali, 1632). Već nakon 1630 s. b. nestaje iz kompozicijske prakse. E. A. S. STROGI STIL -> Zabranjeni pomaci STRONG, George Templetem, ameriĉki kompozitor (New York, 26. V 1856 —■ Ţeneva, 27. VI 1948). Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu (S. Jadassohn). Bio u krugu oko Liszta i Wagnera, ali nije postao neprijatelj Schumannovih i Brahmsovih pristaša. God. 1886—89 ţivio u Wiesbadenu. Osim kratka djelovanja na Nezv England Conservatory u Bostonu (1891—92), ţivio stalno u Evropi, preteţno na Ţenevskom jezeru. Vjeran romantiĉnoj tradiciji Schumanna, Liszta i Wagnera, otklanjao je svako eksperimentiranje. Bio je i dobar akvarelist. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfo nije: I, In den Bergen; II, Sintram i III, An der See. Simfonijske pjesme: Undine; Le Roi Arthur; Ondine (II verzija Undine?), 1940. Une Vie d'artiste, simfonijska pjesma za violinu i orkestar, 1920; Americana za obligatnu violinu i orkestar; suita za violonĉelo i orkestar, 1928; suita Pollaniana za violonĉelo i orkestar, 1933; Elegie za violonĉelo i orkestar, 1922; Hallali za rog i orkestar, 1923; suita Die Nacht; Choral sur une theme de L. Hassler za komorni orkestar, 1929. — KOMORNA: Der Dorfmu-sikdirektor za 2 violine i violu, 1916; Quatre Nocturnes za klavir, violinu i violu, 1929; kvartet s rogom, 1915; Cinq Aquarelles za 4 duhaĉka instrumenta i kontrabas, 1933; sonata za violu i violonĉelo i dr.—KLAVIRSKA: suite Petite suite dans le style du passe, 1918 i Au Pays des Paux-Rouges, 1918; Douze petites esquisses, 1929; Pro Juventule, Dix" petits morceaux pour la jeunesse, 1930 i dr.— VOKALNA: Die verlassene Mutile za glas i orkestar (klavir), 1887; zborovi; solo-pjesme. LIT.: W. Tappolet, George Templeton Strong, MGG, XII, 1965.

Zagrebaĉkoj operi, bila je dugi niz godina glavni nosilac i koloraturnog sopranskog repertoara. Sve njezine kreacije vale su se savršenom muzikalnošću, proţivljenom osjećaj suvremenom stilskom profinjenošću. Glavne njezine ulo su: Madame Butterflv (Puccini), Rusalka (Dvofak), L Lammermoor (Donizetti), Olimpija i Antonija (Offenbacl mannove priĉe), Mirni (Puccini, La Boheme), Tatjana (Ĉa Evgenij Onjegin), Margareta (Gounod, Faust), Melisanda (D Pelleas i Melisanda), Desdemona i Violetta (Verdi, Otel Traviata), Zorka (Lisinski, Porin) i Jelena (Zajc, Nikol Zrinjski). S.-P. stekla je velike zasluge za promicanje djela jugc skih kompozitora. Th. Mann je smatrao da posjeduje je najljepših glasova na svijetu i da se ubraja u najmuzikalnije niĉe. Bila je »izvrsna pjevaĉica i ĉarobna scenska pojava, svoje je majke baštinila onaj rijetki glumaĉki dar, kojim' baš i najbolje pjevaĉice oskudijevaju« (A. G. Matoš). I. Sti posvetio joj je ĉetiri svoje kompozicije. Bila je izvrstan ir Lieda, pa je i na tom podruĉju, na brojnim turnejama po skim drţavama (Švicarska, Njemaĉka, Ĉehoslovaĉka, Mac Engleska i dr.) pridonijela afirmaciji hrvatske i jugosl; muzike. Njezin sin je kompozitor Boris Papandopulo. STRUĈKOVA, Raisa Stepanovna, sovjetska pi (Moskva, 5. X 1925 —). Istakla se još kao uĉenica kl; baleta na školi Velikog Kazališta u Moskvi (J. Gerdt), pa je završenog studija (1944) odmah angaţirana u Moskovskor kom kazalištu. Izvanredna tehniĉarka, sugestivni interpret tanih i prirodnih pokreta, S. je postigla velike uspjehe u b; Bahĉisarajska fontana (Asafjev), Giselle (Adam), Romeo i Poruĉnik Kiţe i Pepeljuga (Prokofjev) i dr. Gostovala u Šve Švicarskoj (1953), Engleskoj (1954), Danskoj i Norveškoj Irskoj, SAD, Kanadi i Meksiku (1963), Jugoslaviji (1966 Njezin je muţ plesaĉ Aleksandar Lapauri. STRUKTURA, u suvremenoj muzici, najobuhvatniji »skrivena snaga koja okuplja« (Stockhausen), a oĉituje se u Ċenom naĉinu na koji se pojedinaĉni elementi organiziraju 1 cjelinu. U strukture se organiziraju elementi na razliĉitim raţi na razini tona ili šuma oblikuju se strukture njihovih sas elemenata (parcijalnih tonova), na razini akorda strukture te intervala što ih dotiĉni akord sadrţi, na razini ritma str trajanja, na razini linije, kao i na razini kompleksnoga z\ sloja ritmiĉke i intervalske strukture, na razini forme str koje se odnose na razdiobu odsjeka, itd. Pri tome dolazi i do stavanja samih struktura, jer će, npr. strukturi koja na od naĉin okuplja tonove nekog formalnog odsjeka, grupe, bit: redena s. koja okuplja opet na odreĊeni naĉin više razliĉitih i u neki veći odsjek kompozicije itd. J Strukturiranje muziĉke graĊe najkompletnije se pi u -> serijelnoj muzici, ali se ono moţe vršiti i izvan njenih c MeĊutim, s. sama po sebi još nije forma. Ona u kompozici procesu prethodi oblikovanju forme na taj naĉin što zvuĉn terijal organizira u odreĊene odnose, formira ih u manje c; jedinice, koje dobivaju svoju specifiĉnu strukturalnu fizioji (— > Oblici, muziĉki. Oblici u suvremenoj muzici). Strukturi odnosno strukturalni postupci, rezultiraju strukturalnim kc niranjem i strukturalnom muzikom; ĉak se moţe reći da je : turalizam opća znaĉajka ĉitave suvremene muzike.

STROZZI-PEĈIĆ, Maja, pjevaĉica, koloraturni sopran (Zagreb, 19. XII 1882 — Rijeka, 26. II 1962). Kći tragetkinje Marije Ruţiĉke Strozzi. Pjevanje uĉila kod Karoline Norveg-Freudenreich u Zagrebu i J. LIT,: K. Stockhausen, Texte zur elektronischen und instrumentale sik I, Koln 1963. — U. Dibelius, Moderne Musik 1945—1965, Miincher Gansbachera na Konzervatoriju u N. Beĉu; na opernoj pozornici — W. Gieseler, Komposition im 20. Jahrhundert, Celle 1975. debitirala 1901 u Wiesba-denu kao STRUNGK, Nicolaus Adam, njemaĉki orguljaš, violi Zerline (Auber, Fra Diavolo). kompozitor (Braunschweig, kršten 15. XI 1640 — Dre God. 1903—05 i 1908 —10 23. IX 1700). Za vrijeme studija na Univerzitetu u Helms solistica opere u Grazu, od 1910 uĉio violinu kod N. Schnittelbacha u Liibecku. Djelovao je prvakinja Zagrebaĉke opere. kao violinist u Celleu (1661—65) i Hannoveru, a 1668 posi muziĉki direktor u Hamburgu, gdje je 1682 imenovan dvo: Dostojna nasljednica zna orguljašem. God. 1688—93 zamjenik, a onda do 1697 d\ menitih hrvatskih pjevaĉica M. kapelnik u Dresdenu. Istodobno vodio je operu u Leipzigu, Mallinger i M. Trnine i pre je utemeljio 1693. teĉa brojnim vokalnim umjet DJELA. INSTRUMENTALNA: Ricercar sopra la morte della m nicima koji su jugoslavensko rissima madre..., 1685; Musicalische Ubung auf der Violin oder Viola da ga\ ime pronijeli po cijelom svi in etlichen Sonaten u'ber die Festgesange, ingleichen etlichen Ciaconen mi jetu, S.-P. zauzima poĉasno Violinen bestehend, 1691; sonate za violinu; sonate za 2 violine i violu da ; i dr. Sedam capriceia i 2 ricercara u zbirkama onoga doba. —■ DRAM mjesto kao jedan od stupova Opere (izbor): Der gluckselig-steigende Sejanus, 1678; Der ungluck-fallem na kojima poĉiva hrvatska mu janus, 1678; Die liebereiche, durch Tugend und Schonheit erhohete Esther t ziĉka kultura. Od 1910, kada Die drei Tochter Cecrops, 1680; Doris, 1680; Theseus, 1683; Semiramis, Floretlo, 1683; Alceste, 1693; Nero, 1693; Syrinix, 1694; Julius Caesar, 169 je kao Rosina (Rossini, SeviljCloris, Atalunta, 1695; Rosalinda, 1695; Phocas, 1696; 5 M. STROZZI-PEĈIĆ skiSchafferinne brijaĉ) prvi put1695; nastupila und Alkmene, 1696; Pyrrhus u-iduDemetrius, 1696; Zenobia, 1697; Der g Adonis, 1697; Berenice, 1698; Alexander Magnus, 1698; Scipio und Har 1698; Agrippina, 1699; Circe, 1699; Ixion, 1699; Erechtheus, 1700. — VOKA. oratorij Die Auferstehung Jesu, 1688; psalam Dixit Dominus; moteti. — 100 auserlesene Arien zzoeyer hamburgischen Operen mir beygefiigten Riton 1684 i 100 auserlesene Arien mit beygefilgten Ritornellen, 1685.

STRUNGK — STUDENTENLIED NOVA IZD,: 6 capriccia i i ricercar obj. H. Botstieber (2 kao G. Reutte rove, DTO, 1906); suite i arije za blokflautu i b. c. obj. D. Degen (1942); trio-sonatu za 2 violine, gambu i orgulje obj. M. Seiffert (1951); sonatu za 6 gu daĉa i b. c. obj. F. Stein (1953); 2 dvostruke fuge za orgulje obj. M. Seiffert (Organum, 1962). LIT.: F. Zelle, Johann Theile und Nicolaus Adam Strungk, Berlin 1891. — F. Berend, Nicolaus Adam Strungk: sein Leben und seine Werke (disertacija), Munchen 1913. —• F. Reuter, Geschichte der deutschen Oper in Leipzig 1693— 1720 (disertacija), Leipzig 1922. ■— W. Schulze, Die quellen der Hamburger Oper (1678—1738), Hamburg i Oldenburg 1938. — H. Ch. Wolff, Die Barockoper in Hamburg (2 sv.), Wolfenbuttel 1957. — D. Hdrttvig, Nicolaus Adam Strungk, MGG, XII, 1965.

STRUNK, Oliver, ameriĉki muzikolog (Ithaca, New York, 22. III 1901 —). Muzikologiju studirao na Cornell University (Ithaca; O. Kinkeldey) i u Berlinu (J. Wolf, F. Blume, C. Sachs, A. Schering). Od 1928 suradnik Library of Congress u Washingtonu (1934—37 direktor muziĉkog odjela). Predavao na Catholic University of America u Washingtonu; 1937—66 profesor na Princeton University; otada ţivi u Grottaferrati. Suosnivaĉ i 1959—60 predsjednik Ameriĉkog muzikološkog društva te prvi urednik društvenog ĉasopisa. Od 1958 ĉlan je uredniĉkog kolegija i 1961—71 direktor serije izdanja Monumenta musicae byzantinae (Kobenhavn). Veoma je vaţno njegovo djelo Source Readings in Music History s engleskim prijevodima muziĉkih dokumenata i rasprava od najstarijih vremena do XIX st. DJELA: State and Resources of Musicotogy in the United States, 1932; Haydn's Divertimenti for Baryton, Viola, and Bass, MQ, 1932; The Historical Aspect of Musicology, Papers and Proceedings of the Music Teachers' National Association, 1936; Origins of the »L'Homme arme« Mass, Bulletin of the American Musicological Societv, 1936; The Tonal System of Byzantine Music, MQ, 1942; Some Motet-Types of the l6 th Century, Papers Read at the International Congress of Musicologv, 1944; Intonations and Signatures of the Byzantine Modes, MQ, 1945; The Music of the Old Hali Manuscript — A Postscript, ibid., 1949; Source Readings in Music History, 1950; Intorno a Marchetto da Padova, RAM, 1950; The Classification and Development of the Early Byzantine Notations, Atti del Congresso internazionale di mušica sacra, 1952; The Notation of the Chartres Fragment, Annales Musicologiques, 1955; St. Gregory Nazianzus and the Proper Hymns for Easter, Studies in Honor of A. M. Friend, Jr., 1955; The Byzantine Office at Hagia Sophia, Dumbarton Oaks Papers, 1956; Influsso del canto titurgico orientale su quello della chiesa occidenlale, L'Enciclica Musicae sacrae disciplina, 1957; The Anliphons of the Byzantine Octoechos, Journal of the American Musicological Societv, 1960; Melody Construction in Byzantine Chant, Actes du XIIe Congres international des etudes bvzantines, 1963; Zwei Chi-landari Chorbilcher, u knjizi Anfdnge der slazvischen Musik, 1966; Padre Lorenzo Tardo e U suo Ottoeco nei manoscritti melurgici. Alcune osservazioni sugli Stichera Dogmatica, Bollettino della Badia greca di Grottaferrata, 1967; Verdiana alla Biblioteca del Congresso, Atti del Primo Congresso internazionale di studi ver-diani, 1969 i dr.

STRUNZ, Georg Jacob, njemaĉki kompozitor (Pappenheim, 24. XII 1781 —■ Mlinchen, 23. V 1852). Uĉenik P. Wintera u Miinchenu. Veći dio ţivota proveo u Parizu, gdje je 1800 ĉlan vojne muzike, kasnije uĉitelj muzike, kazališni dirigent, šef ureda za prijepise u Operi Comigue, suradnik ĉasopisa Gazette Musicale. Bio je muziĉki savjetnik H. de Balzaca, koji ga je ocrtao u liku muziĉara Schmuckea u romanima Cousin Pons, Une Fille d'Eve i Ursule Mirouet. DJELA. Tri gudaĉka kvarteta. — Opere Les Bouffarelli ou le prevot de Milan, 1806 i Les Courses de Nezv-Murket, 1818. Baleti Les Nymphes deseaux, 1834 i VCilhelm Teli, 1834. — Romance. — Rekvijem. — Brojne obradbe. LIT.: J. Prod'hornme, Balsac et son conseiller musical Jacob Strunz, Revue de Musicologie, 1950. —■ A. Wiirz, Georg Jacob Strunz, MGG, XII, 1965.

STRUTIUS (Strutz), Thomas, njemaĉki orguljaš i kompozitor (Stargard, 15. I 1617 — Gdansk, 5. X 1678). Od 1642 ţivio u Gdansku. Tu je do 1668 orguljaš u crkvi sv. Trojstva, a zatim u crkvi sv. Marije. Njegovi se kratki duhovni koncerti i osobito duhovne pjesme odlikuju jednostavnom neposrednošću i idu meĊu najvrednije protestantske crkvene kompozicije onoga vremena. U pasijama oĉituje i smisao za dramatiku. DJELA: Sonata octo instrumentis, 1658. — Musicalisches Freuden Gedichte . . . , 1655; Vierfache Musikalische Dienstzuilligkeit, 1655; Lobsingende Hertzens-Andacht . . . , 1656; Geistliche Sing- und Bet-Stunde, 1657; Psalmus C, 1658; Zweyfache Christliche Auffmunterung . . . Gesprdch uber die 7 Herzbrechende und Seel-erquickende Wort . . . unsers Seeligmachers am Stamm des Heiligen Creutzes, 1664; Abriss der Musikalischen Passions Andacht, 1664; Einfdltige Abbildung . . . Nach Anleitung der Lehrreichen Geschicht von Lazaro und dem Reichen Manne; 6 moteta, rkp. NOVA IZD.: 2 stavka iz zbirke iz 1656 obj. C. v. Winterfeld (Der evangelische Kirchengesang, II, 1845); 8 stavaka iz iste zbirke J. Zahn (Die Melodien der deutschen evangelischen Kirchenlieder, 1893; novo izd. 1963). LIT.: M. Gech, Thomas Strutius (Strutz), MGG, XII, 1965.

STUART, Leslie (pravo ime Thomas A. Barrett), engleski kompozitor i orguljaš (Southport, 15. III 1886 — Richmond, Surrev, 27. III 1928). Orguljaš; od 1895 ţivio u Londonu gdje je ubrzo stekao popularnost kao kompozitor pjesama i opereta. DJELA. Operete: Florodora (najuspjelija), 1899; The Silver Slipper, 1901; The School Girl, 1903; The Belle of Mayfair, 1906; Havana, 1908; Captain Kidd, 1910; The Slim Princess, 1910; Peggy, 1911. LIT : J. M. Allan, Leslie Stuart, MGG, XII, 1965.

STUCK, Jean-Baptiste (Batistin, Battistin), francuski violonĉelist i kompozitor (Livorno, oko 1680 ■—■ Pariz, 8. XII T 755)- O njegovoj mladosti nema podataka. God. 1702 djelovao je kao violonĉelist u Napulju. Ubrzo preselio u Pariz, gdje je bio muziĉar na orleanskom dvoru i uz to violonĉelist orkestra

479

Academie Royale de Musigue. Kao operni kompozitor prihvatio je šablonu talijanske opere. Znatno izvornije i vaţnije su njegove kantate, prve francuske kompozicije te vrste. U poĉetku se i u njima nastojao pribliţiti talijanskoj tradiciji koje se postepeno oslobodio stvorivši tip kantate blizak duhu francuskog jezika. DJELA. DRAMSKA. Opere: Meleagre, 1709; Manlo de fee, 1711; // Gran Cid, 1715 i Polydore, 1720. Baleti i baletni divertissementi. — VOKALNA. Cantates francoises a voix seule avec symphonies (4 sv.): I, 1706; II, 1708; III, 1711 i IV, 1713 ili 1714; 8 arija u razliĉitim zbirkama. — Te Deum, 1707. LIT.: M. Barthelemy, Les Cantates de J.-B. Stuck, Recherches 1961— 62, Pariš 1962. — F. Lesure, Jean-Baptiste Stuck, MGG, XII, 1965. — A'. Millot, Jean-Baptiste Stuck, Recherches 1969, Pariš 1969.

STUCKEN, Frank Valentin van der -> Van der Stucken, Frank Valentin STUCKENSCHMIDT, Hans Heinz, njemaĉki muziĉki pisac i kritiĉar (Strassburg, 1. XI 1901 ■—•)• Privatno uĉio violinu, klavir i kompoziciju; 1931—33 pohaĊao u Berlinu teĉajeve analize A. Schonberga. Od 1920 ţivio kao kompozitor, muziĉki kritiĉar i pisac u Bremenu, Hamburgu, Beĉu, Parizu i Berlinu. Od 1928 muziĉki kritiĉar praškog lista Bohemia, od 1929 lista Berliner Zeitung am Mittag. God. 1934, zbog zauzimanja za modernu muziku i ţidovske muziĉare, zabranjeno mu je javno djelovanje u Njemaĉkoj. Od 1937 boravi u Pragu kao kritiĉar listova Prager Tagblatt (od 1937) i Neuer Tag (1939—42). Nakon Drugoga svjetskog rata preuzeo je 1946 vodstvo Studija za suvremenu muziku na radio-stanici RIAS u Berlinu. God. 1947—49 ureduje, sa J. Ruferom, ĉasopis Stimmen. God. 1948—67 profesor povijesti muzike na berlinskom Tehniĉkom univerzitetu. Suradnik je niza uglednih listova (Neue Zuricher Zeitung, od 1946; Frankfurter Allgemeine Zeitung, od 1956) te ĉasopisa Melos i dr. Odrţao brojna predavanja u evropskim zemljama, SAD, Japanu i na Bliskom istoku. S. je danas jedan od najpoznatijih i najuvaţenijih muziĉkih kritiĉara i poznavalaca suvremene muzike (njezin je razvoj pratio od Prvoga svjetskog rata, u neposrednom dodiru s najistaknutijim kompozitorima današnjice i vaţnim prvim izvedbama u Evropi). Stoga mu je i uspjelo da u djelu Neue Musik dade izvrstan sintetski prikaz razvoja suvremene muzike koji obuhvaća sve njene pravce i predstavnike. Stuckenschmidtov stil odlikuje se jasnoćom, lakoćom i trijeznošću. U Stuckenschmidtovu ĉast objavljena je 1968 spomenica Aspekte der Neuen Musik. Hans Heinz Stuckenschmidt zum 65. Geburtstag (uredio W. Burde). DJELA. SPISI: Arnold Schonberg, 1951 ( I I proš. izd. 1957; franc. 1956; engl. 1959; jap. 1959; španj. 1964); Neue Musik (u kolekciji Zivischen den beiden Kriegen), 1951 (franc. 1956; tal. 1960); Glanz und Elend der Musikkritik, 1957; Strawinsky und sein Jahrhundert (u Anmerkungen zur Zeii), 1957; Schopfer der Neun Musik, 1958 (jap. 1959); Grenzen des musikalischen Horens, Universitatstage, Berlin 1960; Boris Blacher, 1963; Oper in dieser Zeit (sabrane kritike), 1964; J. N. David, 1965; M. Ravel. Variationen uber Person und Werk, 1966; Die Einfachheit des Komplizierten, 1966; F. Busoni, Zeittafel eines Europaers, 1967; Schonberg-Leben, Utnzvelt, Werk, 1974. Brojni ĉlanci u enciklopedijama (Njemaĉka, SAD, Cehoslovaĉka, Francuska, Italija, Nizozemska), ĉasopisima i no vina ma. — KOMPOZICIJE: klavirska djela i scenska muzika za dra me H. W. Gerstenberga (Ugolino, 1923) i F. Grillparzera (Der Traum ein Leben, 1924). •— IZDANJA: F. Busoni, Entvjurf einer neuen Asthetik der Tonkunst, 1954; B. Shaw, Musik in London (muziĉke kritike), 1956; Spectaculum (tekstovi modernih opera), 1962.

STUĈEVSKI (Stutschewsky), Joahim (Jehojahin), izraelski violonĉelist, kompozitor i muziĉki pisac ruskog podrijetla (Romny, Ukrajina, 7. II 1891 —■)• Violonĉelo studirao na Konzervatoriju u Leipzigu (J. Klengel). God. 1912—14 djelovao u Jeni, 1914—24 bio solist, komorni muziĉar i nastavnik u Zurichu; 1924—38 ĉlan Beĉkoga trija i Beĉkoga gudaĉkog kvarteta. Od 1938 u Palestini (danas Izrael); veoma ugledan violonĉelist i nastavnik violonĉela u Tel Avivu. Jedan je od prvih pobornika za muziku nacionalnog smjera. Njegove su kompozicije najviše inspirirane ţidovskim muziĉkim folklorom. DJ ELA. O RK ES TRALN A: s i mfo nij s ka pj es ma Sa fe d, 1 9 60 ; ko nce rt za klarinet, 1959; Concertino za klavir, 1958; fantazija za obou, harfu i gudaĉe, 1959; koncertantna muzika za flautu i gudaĉe, 1961; 4 plesa, 1940; Zener Am, 5 ţidovskih narodnih pjesama, 1959 i dr. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1960; 5 kompozicija za gudaĉki kvartet, 1959; klavirski trio, 1956; duhaĉki tercet, 1959; duhaĉki sekstet, 1960; Izraelski plesovi za flautu, violonĉelo i klavir, 1953; Chassidic Phantasie za klarinet, violonĉelo i klavir, 1955; Izgubljeni zvuĉi za flautu, gudaĉki kvartet i udaraljke, 1955; Chassidic Suite za violonĉelo i klavir, 1946 i dr. — KLAVIRSKA: Vier judische Tanzstucke, 1929; Rikkud, 1930; Palaestinensische Skizzen, 1931; Minijature (3 sv.), 1946; Chassidic Dances, 1947; Paysages israeliens, I9 Starocrkveni naĉini).

zborni dirigent u raznim njemaĉkim gradovima. Od 1946 n kritiĉar lista Frankfurter Rundschau; uz to nastavnik na mi školi u Darmstadtu (do 1952) i od 1957 direktor Škole za : dirigente u Wiesbadenu. Svojim muškim zborovima pi je obnovi njemaĉke zborske muzike. DJELA. ORKESTRALNA: Heitere Symphonie u D-duru op. 11; koncert za violinu i gudaĉki orkestar op. 126; koncert za violu; koncert za ĉelo; Festliches Konzert za orgulje i orkestar op. 111, 1942; Tanz-Suitt Ċaĉki orkestar op. 24; Zeitgeschichte op. 26 i dr. — Brojne komorne i V kompozicije. — DRAMSKA: legenda Der Tdnzer unserer lieben Frah plesne drame Masken i Die Maske der Katze. — VOKALNA: orato in der Natur. Kantate: Vom Tod sum Leben; Darum ist die Welt grci Liebe. Kompozicije za sole, zbor i orkestar {Der alte Muller; Die Messe < schinenmenschen, 1932); zborovi; pjesme uz orkestar ili instrumentalne solopjesme. LIT.: G. Pallmann, Bruno Sturmer, Die Musikpflege, 1940. — D rock, Bruno Sturmer, ibid., 1942. — H. Hampel, Bruno Sturmer, De 1950. — H. Gappenach, Bruno Sturmer, Leben und Werk, Lied unt 1964. — Isti, Bruno Sturmer, Siiddeutsche Sangerzeitung, 1965. — Isti Sturmer, MGG, XII, 1965.

STURZENEGGER, Richard, švicarski violonĉelist i' pozitor (Ziirich, 18. XII 1905—). Studirao na Konzervatc Ziirichu (F. Reitz), na Fcole normale de musique u Parizu (E xanian, P. Casals, N. Boulanger) te kod E. Feuermanna i E. u Berlinu. Solist filharmonije u Dresdenu (1929—35) i (od 1935), gdje je predavao i na Konzervatoriju; uz to od profesor na Konzervatoriju u Ziirichu. Od 1963 direktor je zervatorija u Bernu. Koncertirao kao solist i komorni mi DJELA. ORKESTRALNA. Koncerti: za violonĉelo i mali orkestai za violonĉelo i gudaĉe, 1937; za violonĉelo, gudaĉe i harfu, 1947 te za ĉelo, 1974. Drei Gesange Davids za violinu i gudaĉe, 1963; Tripiychon Fresco za gudaĉe, {965;—KOMORNA : gudaĉki trio, 1940; 2 gudaĉka k 1940 i 1974; klavirski trio, 1964; sonata za violonĉelo i klavir, 1950; e violonĉelo i dr, — DRAMSKA : opera Atalante, 1968; plesna legenda D uenschuh za sopran, bas, harfu i gudaĉki kvartet, 1945; sveĉana igra R za zbor, duhaĉe i orgulje, 1949; scenska muzika. — VOKALNA: (staronjemaĉke ljubavne pjesme) za sopran i 7 starih instrumenata, 193^ tico di San Francesco za zbor, gudaĉe i harfu, 1945; zborovi; Liebeslied z; sa i harfu, 1944; solo-pjesme (Acht Texte Michelangelo Buonarrotis za i gudaĉki kvartet, 1944); suita (Verlaine) za bariton i violonĉelo, 1973. ; LIT.: P. Mieg, Richard Sturzenegger, u knjizi 40 Schweizer Ko sten der Gegenvvart, 1956. — H. Ehinger, Richard Sturzenegger, MGC 1965. — R. Sturzenegger (Werkverzeichnis), Ziirich 1970.

Stuĉevski, Joahim STUTSCHEWSKY, Joachim SUARD, Jean-Baptiste Antoine, francuski knjiţev muziĉki kritiĉar (Besancon, 15. I 1734 —• Pariz, 20. VII U vrijeme sukoba izmeĊu gluckista i piccinnista (u drugt lovini XVIII st.), pisao je, kao revni pristaša Ch. W. G ĉlanke pod pseudonimom L'Anonyme de Vaugirard u Jour Pariš i Mercure de France; te je ĉlanke ponovno objavio Le u Memoires pour servir d Vhistoire de la revolution opereee d, musigue par M. le chevalier Gluck (1781), te sam S. u vlas djelu Melange de Litterature (1804—05). S. je suraĊivao 1 bordeovu djelu Essai sur musique ancienne et moderne (u ! mentu, 1781). Eseje je objavio (sa F. Arnaudom) pod nasl Varietes litteraires, 1768—69. LIT.: P. Chaillon-Guiomar, Jean-Baptiste Antoine Suard, MGG 1965.

SUBBAS

Registri kod orgulja SUBDOMINANTA (donja dominanta; lat. sub. M dominans gospodareći; engl. subdominant, franc. sous-domh njem. Subdominante ili Unterdominante, tal. sottodomin ĉetvrti stupanj ljestvice dura ili mola; nalazi se prema tome dominante koja je peti stupanj, pa otuda i naziv. Ako se stuf broje od prvoga naniţe, tada izlazi i subdominanta kao peti panj, dakako, prema dolje. S. u širem smislu znaĉi tako trozvuk na ĉetvrtom stupnju ljestvice, pa štoviše i svaki i koji ima subdominantnu funkciju (-> Harmonijske funkcije, -* dominantne harmonije). N. : SUBDOMINANTNA FUNKCIJA -> Harmonijske fw SUBDOMINANTNE HARMONIJE, sve harmonije, nosno akordi koji u odreĊenom tonalitetu imaju subdomina funkciju (-> Harmonijske funkcije, -> Subdominanta). To prvom redu subdominantni trozvuk ili trozvuk ĉetvrtoga stu koji se oznaĉuje sa S (SD) ili IV; zatim ostali akordi kojin subdominanta, tj. ĉetvrti stupanj temeljni ton, kao što su septa i nonakord ĉetvrtog stupnja: C-dur(c-mol)

M. Kun.

STURMER, Bruno, njemaĉki kompozitor (Freiburg i. B., 9. IX 1892 — Bad Homburg, 19. V 1958). Studirao na Konzervatoriju u Karlsruheu, kod Ph. Wolfruma u Heidelbergu i na Univerzitetu u Miinchenu (A. Sandberger, Th. Krover). Od 1918 uĉitelj muzike, pijanist u kinematografima, te kazališni i

U s. h. ubraja se nadalje trozvuk drugoga stupnja, bu da je njegova terca identiĉna s temeljnim tonom, a njegova k\ s tercom subdominantnoga trozvuka. To vrijedi i za septa

SUBDOMINANTNE HARMONIJE — SUCNON drugoga stupnja, koji se prema tome takoĊer ubraja u subdo minantne harmonije: - C-dur (c-mol)

Naroĉito je uvjerljiva subdominantna funkcija prvog obrata trozvuka i septakorda drugoga stupnja, jer je najdublji, tj. basov ton ovih akorda upravo sama subdominanta (-> Sixte ajoutee): C-dur (c-mol)

•r.

o

ljestvica) : W

J. A A A

U molu ima subdominantm trozvuk redovito oblik mol-trozvuka, ali se i on ĉesto alterira u dur-trozvuk koji, s jedne strane, odgovara strukturi uzlazne melodijske mol-ljestvice, a s druge podsjeća na dorsku ljestvicu: Dorska ljestvica Melodijska mol-ljestvica

3 -•

^

= 1

p

Ji

1971; Variadas versiones de libretos operislicos, 1973. Izradio i obj. Catdlogo de la Seccion de mušica de la Biblioteca municipal de Madrid (I, Tonadillas y sainettes, 1965 i II, Cien operas, autores, personajes, argumentos, 1967J. Knjige i studije o J. S. Bachu, R. Schumannu, E. Granadosu i dr. — IZDANJA: J. Hidalgo, Celos aun del aire matan (prva poznata španjolska opera), 1933 ; M. Duran, Lux bella (muziĉki traktat), 1951; M. de Tapia, Vergel de mušica spiritual (teoretski spis), 1954; zbirka La Tonadilla escenica, 1970—73. — Knjiţevna i povijesna djela. LIT.: F. J. Lĉon, Don Jose Subira, cumple 90 afios, Madrid 1973.

SUBMEDIJANTA (donja medijanta), šesti stupanj dur-ljestvice ili mol-ljestvice. U širem smislu s. je tvozvuk na VI stupnju ljestvice koji po svojoj harmonijskoj funkciji moţe zamjenjivati toniku i subdominantu (-> Harmonijske funkcije). SUBOTNICK, Morton, ameriĉki kompozitor (Los Angeles, 14. IV 1933 —). Završio studij engleske knjiţevnosti na Univerzitetu u Denveru; kompoziciju uĉio na Mills Collegeu u Oaklandu (L. Kirchner, D. Milhaud), gdje je zapoĉeo profesionalnu karijeru kao asistent. Muziĉki direktor Repertory Theatera na Linkolnovu Centru i Artist-en-Residance na New York University. Od 1969 direktor je odsjeka za elektronsku muziku u njujorškom Electric Circusu.

U duru se terca trozvuka IV stupnja, odnosno kvinta trozvuka i ĉetvorozvuka II stupnja, ĉesto snizuje (alterira naniţe); tako alteriran trozvuk IV stupnja naziva se mol-subdominanta (Mol-dur a)

481

■f -

i w ----------=U oba je ova sluĉaja terca akorda onaj ton koji se alterira. MeĊutim, terca subdominantnog mol-trozvuka predstavlja, ne l_r— U

samo u duru (gdje je ona alterirani ton), već i u molu, neku vrstu vodice prema dolje, koja teţi za polustepenim pomakom u dominantu, tj. u peti stupanj (primjer br. 3). I drugi tonovi subdominantnih harmonija takoĊer se ĉesto alteriraju; tako seksta sekstakorda II stupnja sa malom (u molu), odnosno sniţenom tercom (u duru; -> Napuljski sekstakord), pa konaĉno i sama subdominanta, tj. ĉetvrti stupanj. No alteracija ĉetvrtoga stupnja unutar neke, prvotno subdominantne har monije redovito dovodi do promjene funkcije (-> Dominanta dominante, -> Modulacija). N. Dć. SUBIRA (PUIG), Jose, španjolski muzikolog (Barcelona, 20. VIII 1882—). U Madridu završio studij prava i na Konzervatoriju uĉio klavir i kompoziciju; 1908—10 studirao povijest muzike i estetiku u Antwerpenu. Nastanio se zatim u Madridu. Od 1944 tajnik Španjolskoga muzikološkog instituta, kasnije proĉelnik madridskog odjela. Od 1953 ĉlan, od 1954 bibliotekar Kraljevske akademije umjetnosti San Fernando. Urednik ĉasopisa Academia. Svoj obilni znanstveni rad posvetio je prouĉavanju španjolske muziĉke prošlosti. DJELA. SPISI: Biblioteca de artistas celebres (2 sv.), 1924—25; La Mušica en la Ĉasa de Alba, 1927; La Tonadilla escenica (3 sv.), 1928—30; La Participacion musical en el antiguo teatro espanol, 1930; Tonadillas teatrales ine'ditas, 1932; Manuscritos de Barbieri existentes en la Biblioteca Nacional, 1936; Historia universal de la mušica, 1945 (pod anagramom Jesiis A. Ribo; II izd., pod vlastitim imenom, 1953); La Opera en los teatros de Barcelona (2 sv.), 1945; Historia de la mušica (2 sv.), 1945 (III izd., u 4 sv., 1958); Catdlogo musical de la Biblioteca Nacional de Madrid (3 sv.), 1946—51 (sa H. Anglesom); Historia y anecdotario del Teatro Real, 1949; La Mušica: Etapas y aspectos, 1949; El Compositor Jriarte y el cultivo espanol del melologo (2 sv.), 1949—50; El Teatro del Real Palacio, 1950; Historia de la mušica espanola e hispanoamericana, 1953; Sinfonismos madrilehos del siglo XIX, 1954; Temario de crilica musical, 1955; Musikgeschichte von Spanien, Portugal und Lateinamerika (sa A.-E. Cherbuliezom), I957J La Musique espagnole, u seriji Que sais-je?, 1959 (prevedeno na japanski); El Gretnio de representantes espaholes, 1960; Temas musicales madrilenos,

DJELA (izbor): Screnade 1 za flautu, klarinet, vibrafon, violonĉelo, klavir i mandolinu, 1959; Mandolin za violu, vrpcu i film, 1960; Play! I za duhaĉki kvintet, klavir, vrpcu i film, 1962; muzika za The Caucasian Chalk Circle (Kavkaski krug kredom) za udaraljke, mandolinu, recitatora, soliste i zbor, 1963; Play! 2 za orkestar, dirigenta i vrpcu, 1963; Play! 3 za glumca, vrpcu i film, 1964; Serenade 3 za flautu, klarinet, violinu, klavir i vrpcu, 1965; The Tarot za 10 instrumenata, vrpcu i dirigenta, 1965; Prelude 4 za klavir i elektronske zvukove, 1966; Play! 4 za 4 sviraĉa, 2 dirigenta, 4 muziĉara, vrpcu i 2 filma, 1967; Silver Apples of the Moon, elektronski zvukovi na vrpci, 1967; The Wild Buli, elektronski zvukovi na vrpci, 1968; Touch na 4-kanalnoj vrpci, 1969; Misfortunes of the Immortals, koncert za duhaĉki kvintet, vrpcu, svjetlo i 2 filma, 1969; Lamination 1 za orkestar i elektronske zvukove na vrpci, 1969; A Ritual Game Room za elektronske zvukove, svjetlo, jednoga plesaĉa, 4 sviraĉa bez publike, 1970.

SUBRETA (franc. soubrette mlada sluţavka), sopranski fah u operi, koji uglavnom obuhvata uloge dragana i sluţavki u komiĉnim i paţeva u ozbiljnim operama. Nije nuţno da glas subrete bude snaţan i velikog opsega, ali on mora da se odlikuje lakoćom i mladalaĉkom sveţinom, a u glumi su potrebni humor i bodrost. Subretske uloge su npr. Cherubin (Mozart, Figarova ţenidba), Zerlina (Mozart, Don Giovanni), Papagena (Mozart, Ĉarobna frula), Oscar (Verdi, Bal pod maskama) i Esmeralda (Smetana, Prodana nevesta). Fah se dodiruje sa jedne strane sa koloraturom (npr. Musette iz Puccinijeve opere La Boheme), a sa druge sa lirskim fahom. v. Peć. SUBSEMITONIUM MODI (lat.), u srednjovjekovnoj teoriji naziv za ton koji je za polustepen niţi od poĉetnog tona pojedine starocrkvene ljestvice, dakle za ton koji u modernom duru, odnosno molu nazivamo vodicom. S. m. je kromatska promjena prirodnoga sedmog stupnja starocrkvene ljestvice (tzv. subtonium) i predstavlja prvi korak u razvoju modernog dura i mola. U muziĉku praksu uveli su s. m. u XIII st. teoretiĉari tzv. -*mušica ficta.

SUCCENTOR (lat.), naziv za iskusnog, ĉesto akademski obrazovanog muziĉara koji je u srednjovjekovnoj katedralnoj sluţbi imao poloţaj kapelana nadarbenika (prebendara), a bio mu je povjeren nadzor nad jednoglasnom i višeglasnom muzi kom. U katedrali u Konstanzu utemeljena je 1502 Succentoria choralium za izobraţavanje i voĊenje zborskih djeĉaka, što, meĊutim, nije posvuda uobiĉajena praksa. S. je bio zapravo u srednjovjekovnom zboru, a prigodice još i u protestantskom školskom zboru zamjenik i pomoćnik zborovoĊe. SUCHON, Eugen, slovaĉki kompozitor (Pezinok kraj Bratislave, 25. IX 1908 —). Otac mu je bio orguljaš, a majka pijanistica. Na muziĉkoj školi (kasnijem Konzervatoriju) u Bratislavi uĉio najprije klavir, a od 1927 i kompoziciju (F. Kafen-da); 1931—33 studirao kod V. Novaka na Majstorskoj školi u Pragu. Nakon povratka u Bratislavu predaje na Konzervatoriju teoriju, a od 1939 kompoziciju. Od 1948 bio je profesor na Pedagoškom fakultetu i 1954—60 na Visokoj pedagoškoj školi. U poĉetku stvara pod utje cajem V. Novaka, ali već nje gova prva djela (Suita za klavir, Klavirski kvintet, Serenada za gudaĉe) oĉituju znaĉajke origi nalnog i osebujnog muziĉkog jezika, kao što su jasna i izrazita fizionomija tema, sklonost k šiE . SUCHO S

482

SUCHON — SUITA

rokim arhitektonskim konstrukcijama i harmonijska smionost (ĉesta upotreba tritonusa). Prvi su veliki dokazi Suchofiova talenta orkestralna Baladickd suita, po karakteru tema i općoj fakturi snaţnih dramatskih stavaka kojima kontrastiraju refleksivno-lirski odlomci srodna simfoniji, i monumentalna monotematska kantata Ţalm zeme podkarpatskej, jedno od najuspjelijih djela suvremene slovaĉke muzike u kojoj je na potresan i sugestivan naĉin ispjevao himnu domovini. Zanimljivim melodijskim i ritmiĉkim varijantama, smjelim harmonijskim transformacijama i bogatim polifonim postupcima S. je u njoj uspio postići snaţne dramatske efekte. Sklonost k dramatici dovela je Suchona i do operne pozornice. Njegovu prvu operu Krutnava (1949) prihvatio je slovaĉki narod kao svoje nacionalno operno djelo. Bogata i raznovrsna ljestvica osjećaja, od suptilne lirike do potresne tragiĉnosti, izvorna i snaţna muzika sa smjelim kompozicijsko-tehniĉkim postupcima, mnogo su pridonijeli uspjehu toga djela i izvan granica Slovaĉke. Iako su Suchonova vokalna i operna djela obogatila suvremenu evropsku muziĉku literaturu, on je prvenstveno instrumentalni kompozitor. Epska širina njegovih tema, kao i zanimljive harmonijske kombinacije, svjedoĉe o utjecaju instrumentalnog sloga na njegov vokalni stil. Suchonova muzika je tonalna. Uz dur i mol on — i u melodici i u harmoniji — ĉesto upotrebljava frigijsku, lidijsku i miksolidijsku ljestvicu, ali i tonske nizove koji nisu prisutni u slovaĉkoj narodnoj pjesmi. Ne povodi se uvijek za zakonima funkcionalne harmonije, nego za svojevrsnom muziĉkom logikom, koja je uvijek podreĊena dramatskom sadrţaju muzike. Suchonov m"ziĉki jezik izvire iz karakteristika slovaĉke narodne pjesme, o ĉemu najbolje svjedoĉi Symfonietta rustica. Zbog toga su njegova djela, premda suvremeno pisana, stekla popularnost i u širim krugovima. U novije vrijeme sluţi se polimodalnošću i dvanaesttonskom tehnikom. DJELA. ORKESTRALNA: Symfonietta rustica; Burleska za violinu i orkestar, 1933 i fantazija za violinu i orkestar, 1948 (izvode se redovito zajedno); fa ntaz ija BACH za orgulje, gudaĉe i udara ljke, 1973; uvertira KraV Svatopluk, 1935; Baladnickd suha (takoĊer i za klavir), 1935; suita Metamorfozy, 1953 (takoĊer i za klavir); serenada za gudaĉe (prvotno za duhaĉki kvintet), 1933. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1931; šest kompozicija za gudaĉke sastave, 1955—63; klavirski kvartet, 1933; serenada za duhaĉki kvintet, 1933; sonata u As-duru za violinu i klavir, 1930; sonatina za violinu i klavir, 1937; Poeme macabre za violinu i klavir, 1963. — KLAVIRSKA; Mala klavirna suita s passacagliou, 1931; Obrdzky zo Slovenska, 6 ciklusa klavirskih kompozicija, 1956—57 (takoĊer u progresivnoj preradbi od komornomuziĉkog sastava do velikog orkestra, posljednji dio kao Symfonietta rustica). — DRAMSKA', opere Krutnava, 1949 i Svatopluk; scenska muzika za dramu I. Stodole Krdl' Svatopluk, 1936; filmska muzika. — VOKALNA: kantata Ţalm zeme podkarpatskej za tenor, zbor i orkestar, 1938; ciklusi Nox et soliludo, 1932 i Ad astra za glas i mali orkestar, 1961; zborovi; Contemplazioni za recitatora i klavir, 1964 (takoĊer s orkestrom). — Obradbe slovaĉkih narodnih pjesama. LIT.: OF, Styri poznatkv k Suchonovmu dielu, Gardista, 1941. — J. Andrić. Slovaĉka glasba, Zagreb 1944. — E. Zavarsky, Eugen Suchon, Bratislava 1955. —J. Clapham, The Whirlpool, a Slovak Opera, The Music Revievv, 1958. — Isti, Eugen Suchon a ieho opera Krutnava (studija dodana libretu), Bratislava 1957. — Isti, Vyvoj hudobnej reci E. Suchona, 1961 (rkp.). — J. Kresdnek, Narodny umelec Eugen Suchon, Bratislava 1961. — E. Zavarsky, Eugen Suchon, MGG, XII, 1965. — Slovenska hudba, 1968, br. 7 posvećen Sucho nu. — L. Burlas, Jednota a vyvoj v diele E. Suchona, Musicologica Slovaca, 1969. — /. Vajda, Eugen Suchon, ibid., 1969. — E. Hains, Eugen Suchon, Opus musicum, 1972. E. Zy.

SUCHY, František, ĉeški oboist i kompozitor (Libina, 9. IV 1902 —). Studirao na Konzervatoriju u Brnu (M. Wagner, J. Kvapil) i na Majstorskoj školi u Pragu (V. Novak). Izvrstan solist i komorni muziĉar, osnivaĉ (1927) i ĉlan Moravskog duhaĉ kog kvinteta; 1927—47 prvi oboist orkestra Radio-stanice u Br nu; od 1947 profesor teoretskih predmeta i oboe na tamošnjem Konzervatoriju. Od 1949 profesor instrumentacije i oboe na Janaĉekovoj akademiji muziĉke umjetnosti. Kompozicije su mu izvrsno instrumentirane. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije, 1946, 1950 i 1957; simfonijeta za komorni orkestar, 1932; Barokni koncert za violinu, 1944; koncert za flautu, 1939 i za obou, 1948; capriccio za violinu i orkestar, 1940; Variaĉni suita, 1935; simfonijska suita Vysoĉina, 1957; serenada za duhaĉe, 1944 i dr. —• KOMORNA: gudaĉki trio, 1951; gudaĉki kvartet, 1934; 3 duhaĉka kvinteta, 1930, 1947 i 1958; Concertino za violinu i duhaĉki kvintet, 1931; sekstet, 1960; 2 noneta, 1943 i 1959. Sonate: za violinu i klavir, 1935; za klarinet i klavir, 1961; za violu, 1942 i za fagot, 1956. Sonatine za obou i klavir, 1927 i za violinu i violu, 1549. — Kompozicije za klavir. — Opera Maryla, 1956. — VOKALNA: oratorij V Getsemane, 1937; kantate Svobodni, 1947 i Otĉina, 1959; 2 ţenska zbora uz pratnju orkestra, 1943; Psalam CXXXI za bas i orkestar, 1944; ciklusi solo-pjesama uz pratnju orkestra i uz pratnju klavira. — Dvije mise, 1929 (Ĉeška niše) i 1952. — Obradbe narodnih pjesama. LIT.: Ĉ. Gardavsky i dr., Skladatele. dneška, Praha 1961.

SUDA, Stanislav, ĉeški kompozitor i flautist (Stary Plzenec, 30. IV 1865 — Plzen, 28. IX 1931). Slijep gotovo od roĊenja, studirao je muziku na Institutu za slijepe u Pragu; u kompoziciji uĉenik F. Z. Skuherskog. Koncertirao kao flautist. Od 1887 uĉitelj kompozicije u Plzenu. Kao kompozitor sljedbenik je Smetane, no u njegovim se djelima osjeća i utjecaj kasnijih ĉeških kompozitora sve do V. Novaka. U operi // divino Boemo prikazao je lik ĉeškoga kompozitora iz XVIII st., J. Mvsliveĉeka.

DJELA. ORKESTRALNA. Simfonijske pjesme: Ţivot ve tmi. Slepcova pisen, 1929 i Dean a noc, 1931; Tarantela, 1905; koncert i f; flautu i orkestar. —■ KOMORNA: Valzer i Ekloga za violinu i klavi linu, harfu i duhaĉke instrumente: Romanca, 1902; Balada, 1903 i Ele, Za flautu i klavir: Piseh bez slov, 1883 i varijacije, 1889. — DRAMSK. U boţich muk, 1897; Leselinsky kovdf, 1903; Bar Kochba, 1905; // divi 1927 i Haydnova nevesta, 193T. — Solo-pjesme (ciklus Usmevy, 189^ LIT.: B. Vomdĉka, Stanislav Suda, Praha 1923. — Z. Vyborny, Suda, MGG, XII, 1965.

SUHADOLNIK, Jelka, pijanistica (Ljubljana, 1 1920—■). Studij klavira završila kod A. Trosta na A] za glasbo u Ljubljani, gdje je sada profesorica na Sredn ziĉkoj školi. Posjeduje izvrsnu tehniku i izrazit smisao / pretaciju klasiĉne i romantiĉne klavirske literature. Kon je u domovini, u Austriji (Beĉ, Graz, Linz, Celovec) (Trst). : SUITA (franc. suite slijed, niz), jedan od najstarijih i natu najvaţnijih cikliĉkih oblika instrumentalne muzike, klasiĉna sonata, i s. je višestavaĉna. MeĊutim, dok je si opseţnijim i po karakteru potpuno opreĉnim stavcim; akcije i dr napetosti, s. statiĉna. I i stavci porec principu k( ali to su obii ■ suprotnosti i u i ugoĊaju nef V \ stini same m C L \ \ i; c. f mada tvore ţenu cjelinu, voĊenju se m jedini stavci ] i izostaviti b za cjelovitos S. je manje' V", ' (, zan i manje zan oblik u Suite za ĉembalo G. I\ Handeia, naslovna broja stavaka strana hova redoslijs ji su se znat likovali u pojedinim historijskim razdobljima, u pojedinim ma i školama. U izboru stavaka koji mogu pripadati suiti vlad sloboda. S. u svom klasiĉnom obliku, kakva se njegovala u d roka, sastoji se u prvom redu od plesova ili stavaka plesnog tera. MeĊutim, u suitu mogu ući i stavci drugaĉijeg obiljeţja dij, arija, koraĉnica, tokata, capriccio, scherzo, stavci s pi skim naslovima). Rijeĉ s. ušla je u XVI st. u muziĉku terminologiju iz fra plesne prakse i najprije se upotrebljavala za slijed od n vrsta jednoga te istoga plesa, branle (indeks zbirke Septiei, de danceries udovice P. Attaingnanta, 1557, spominje P suytte de bransles, SeconĊe suytte d'autres bransles itd.; tr plesovima Orchesographie Th. Arbeaua, 1589, navodi kac de branles koreografski slijed od ĉetiri branlea, od polag; veoma ţive). U XVII i XVIII st. rijeĉ s. upotrebljava! Francuskoj, Njemaĉkoj, takoĊer u Engleskoj, ali samo spoi i u raznim znaĉenjima: za slijedove plesova i stavaka ko plesnog karaktera (J. J. Froberger, Ch. Dieupart, J.-Ph. R: J. S. Bach, G. F. Handel), ali i za pojedinaĉne stavke suit bito za stavke koji »slijede« za odreĊenim stavkom (npr. muziĉkom leksikonu J. G. Walthera, 1732, stavci couran rabanda i gigue su »suite« stavka allemande). J. Mattheso: vollkommene Capellmeister, 1739) pod suitom podrazumije reĊenu cikliĉku formu (allemande, courante, za njima san i gigue). Na sliĉan naĉin mogao je i termin -> partita p< oznaĉivati pojedine stavke suite, ali se ĉešće odnosio na stavaka u smislu suite. Naziv -> uvertira ponekad oznaĉu seban tip uvertirne suite; u Italiji se suite susreću pod in ~> sonata da camera. Suitama se katkad daju i naslovi rit i intermedij (M. Praetorius), ordo (G. B. Brevi), ordre (F. Cou] pa i sonata, koncert i dr. Ĉešće, meĊutim, suite se uopće 1 javljuju pod naslovom vrste, nego kao intabolatura, balli, de clavecin, Tafelmusik i si., ili se nabrajaju stavci koje zbii drţava, a u XVII st. suite imaju preteţno naslove poetski raktera: Banchetto musicale, Musicalische Fruhlings-Friichte Temelji suitnog oblika poloţeni su, kad su se u cjelinu povezivati po jedan polagani i jedan brzi instrumentalni U rijetkim spomenicima srednjovjekovne instrumentalne n saĉuvani su doduše samo sljedovi plesova istoga tipa (esta ali se pretpostavlja da je srednji vijek već poznavao kombir raznih vrsta plesova. Domenico da Piacenza {De la arte di i ed danzare, 1416) naziva razliĉita ritmiziranja iste melodije nima bassa-danza, guadernaria, saltarello i piva. Instrume

SUITA — SUK plesni oblici doţivjeli su odluĉujući uspon u XVI st. Zbirke toga vremena preteţno sadrţavaju posebne plesove poredane po raznim principima, ĉesto po tipovima plesa, a njihovo kombiniranje u suite prepušteno je (kao ĉesto još i u XVII st.) sviraĉu. Ukoliko zbirke sadrţavaju slijedove razliĉitih plesova, isprva prevladava (uz spomenuti branle) spajanje dvaju plesova (jednog sporog, u koracima i jednog brzog, u skokovima); cjelina se dobiva drukĉijim ritmiziranjem iste melodije, ili variranjem. Takvi parovi većinom su pavane-galliarde, pavane-saltarello, ballo-saltarello, rondo-saltarello, allemande-saltarello, basse danse-tourdion, Tanz--

Hupfauf. MeĊutim, već rano postoje i veći slijedovi, osobito u talijanskoj muzici za lutnju (npr. pavane-saltarello I do III; basse danse-recoupe-tourdion). Povezivanje plesova s drukĉijim stavcima takoĊer je bilo poznato u XVI st. (suite za lutnju A. Casteliona, 1536, završavaju tokatom; u Engleskoj oko 1600 J. Coperario, M. Peerson, W. Brade i dr. kombiniraju fantaziju i canzonu s plesovima). Procvat suite pada u XVII i u prvu polovinu XVIII st. U Italiji je suitu veoma potaknulo operno kazalište, u Francuskoj *■ ballet de cour, u Engleskoj —> masque. Baletna i orkestralna s. doţivjela je u Engleskoj vrhunac sa H. Purcellom, u Francuskoj sa J.-B. Lullvjem i J.-Ph. Rameauom. Šaroliku sliku pruţaju u Francuskoj klavirske suite J.-Ph. Rameaua, a osobito F. Couperina, sa slobodnim slijedovima veoma brojnih stavaka, koji preteţno nisu plesovi, a nose karakteristiĉne naslove. U Njemaĉkoj se s. javlja poslije 1600; stavci se mogu sloţiti u bilo kojem slijedu; izuzetak su Nezve Padouan P. Peuerla (1611) i Banchetto musicale }. H. Scheina (1617), u kojima se oba majstora unutar cijele zbirke pridrţavaju istoga slijeda (Schein: Paduana, Gagliarda, Courante, Allemande i Tripla), a povrh toga oni suitne stavke povezuju tehnikom slobodne varijacije (varijacijska suita). Oba obiljeţja su u tako dosljednoj primjeni bila tuĊa i talijanskoj i francuskoj suiti, a i njemaĉki majstori poslije Peuerla i Scheina ponovo napuštaju varijaciju i stereotipan slijed stavaka, te komponiraju uvodne stavke koji nisu plesnog karaktera (J. Rosenmiiller, Sonate da eamera, 1667). Drugi tip suite, koji se razvio u uvertirnu suitu, nastao je po uzoru na francuski balet. Ona poĉinje uvertirom francuskog tipa (grave-allegro-grave) na koju se niţe veći ili manji broj plesova. Velik broj takvih djela napisao je J.-B. Lully koristeći se plesovima iz svojih opera. J. S. Bach ostavio je tri takve suite. — Više nego u orkestralnoj, primjećuje se u klavirskoj suiti gajenje odreĊenog tipa. Kod J. J. Frobergera oko sredine XVII st. stavci su allemande, gigue, courante i sarabanda. U toj shemi se moţe vrlo lako uoĉiti kozmopolitski karakter suite: allemande potjeĉe donekle iz Njemaĉke (javlja se još prije u nizozemskim, francuskim i engleskim izvorima), gigue iz Irske i Engleske, courante iz Francuske, a sarabanda iz Španjolske (premda neki pobijaju španjolsko podrijetlo toga plesa). D. Buxtehude, G. Bohm i dr. suitu završavaju gigueom. Ovakav jednostavan ĉetvorostava-ĉni model ipak je više izuzetak; s. se mnogostruko proširuje dodavanjem slobodnih uvodnih stavaka (J. Kuhnau i dr.) te umetanjem, osobito izmeĊu sarabande i gigue, i drugih plesova kao gavotte, passepied, loure, menuet, bourre'e, rigaudon, musette i po-

lonaise. J. S. Bach u svakoj zbirci klavirskih suita (kao i u suitama za violinu-solo i za violonĉelo-solo) postupa po odreĊenom cikliĉkom planu, ali on u svakoj suiti poprima drukĉiju fizionomiju. Provedba cikliĉkog principa osobito se vidi u upotrebi uvodnog stavka (npr., Francuske suite bez uvodnog stavka; klavirske partite s uvodnim stavcima raznih naslova — Toccata, Praeludium, Sinfonia, Fantasia, Ouvertiire, Praeambulum), kao i u naĉinu kako Bach umeće dalje stavke u okosnicu koja se redovito sastoji od slijeda allemande-courante-sarabanda-gigue (npr., u Francuskim suitama, izuzevši prvu, dodavanje 2—-4 razliĉita plesa; u Engleskim suitama umetanje dvaju jednakih plesova izmeĊu sarabande i gigue; u partitama su stavci umetnuti ne samo izmeĊu sarabande i gigue, nego i izmeĊu courante i sarabande). Nasuprot Bachu, G. F. Handel svaku klavirsku suitu (osobito u prvoj zbirci, 1720) gradi drukĉije; uz njemaĉke, francuske i engleske uzore on se povodi i za talijanskima, osobito za sonatom da eamera. Svi stavci suite su redovito u istom tonalitetu s izuzetkom promjene istoimenog dura i mola. Takve su i suite najvećih baroknih majstora J. S. Bacha, H. Purcella i F. Couperina. Kod G. F. Handela i A. Corellija izuzetno se javljaju i stavci u paralelnom duru ili molu. Svi stavci suite su monotematiĉni. Oblik pojedinih plesova je većinom dvodijelnost baroknog tipa. Prvi dio poĉinje na tonici, a završava u tonalitetu dominante (ako je stavak u duru) ili eventualno u tonalitetu paralelnog dura (ako je stavak u molu, mada se i tada moţe modulirati u tonalitet dominante). Razvoj drugoga dijela ide od tog novog tonaliteta prema prvotnom tonalitetu, pa cijeli stavak završava kadencom na tonici poĉetnog tonaliteta. Na poĉetku drugoga dijela ĉesto se izvorni tematski materijal javlja nešto izmijenjen ili u inverziji (osobito

483

ĉesto kod gigue) da bi se postigao veći kontrast. Kod menueta, gavotte, passepieda i sarabande nailazi se i na trodijelni oblik ABA ili ABC. Princip variranja susreće se, izmeĊu ostaloga, u tzv. double (kod courante, gavotte i dr.) i u stavcima kojih se oblik temelji na variranju, kao što su passacaglia ili chaconne (ponekad na kraju suite). U suitama J. S. Bacha, a i drugih kompozitora nalazi se i rondeau s kupletima (gavotte en rondeau). Sredinom XVIII st. barokna s. izumire. Tragovi joj se susreću u novim formama, kao što su divertimento, serenada i kasacija, te u menuetu, jedinom od baroknih plesova koji je iz suite prešao u instrumentalnu muziku klasike. Potkraj XIX st. i u XX st. s. ponovo oţivljuje, ali ne više kao ciklus plesova iz baroknih vremena (ukoliko se kompozitori svjesno ne prepuštaju arhaiziranjul. Pojavljuju se suite novih plesova, takoĊer s podruĉja jazza i narodnog plesa (B. Bartok, P. Hindemith, E. Kfenek). Suite iz novijeg vremena ĉesto nastaju i tako da kompozitor u njima okupi karakteristiĉne instrumentalne odlomke iz vlastitih baleta (I. Stravinski, Ţar ptica, Petruška; S. Prokofjev, Romeo i Julija; M. De Falla, Trorogi šešir, Ljubav ĉarobnjak; K. Baranović, Licitarsko srce), ili scenske muzike (G. Bizet, L'Arlesienne; E. Grieg, Peer Gynt). Suitama se nazivaju i slijedovi programskih tonskih slika (G. Bizet, Jeux d'enfants; J. Massenet, Scenes hongroises). Neki kompozitori XX st. posluţili su se imenom s. u najširem smislu, za niz razliĉitih stavaka (A. Berg, Lyrische Suite). LIT.: H. Riemann, Zur Geschichte der deutschen Suite, SBIMG, 1904. —05. —■ T. Norlind, Zur Geschichte der Suite, ibid., 1905—06. —J. Wolf, Die Tanze des Mittelalters, AFMW, 1918—19. — E. Noack, Ein Beitrag zur Geschichte der alteren deutschen Suite, AFMW, 1919—20. — K. Nef, Geschichte der Symphonie und Suite, Leipzig 1921. — P. Nettl, Die Wiener Tanzkomposition in der 2. Halfte des 17. Jahrhunderts, STMW, 1921. — H. Besseler, Beitrage zur Stilgeschichte der deutschen Suite im 17. Jahrhundert (disertacija), Freiburg im Breisgau 1923. — E. Brandt, Suite, Sonate und Symphonie. Ein Beitrag zur musikalischen Formenlehre, Braunschweig 1923. — F. Blume, Studien zur Vorgeschichte der Orchestersuite im 15. un d 16. Jahrhundert, Leipzig 1925. — \V. Merian, Der Tanz in den deutschen Tabulaturbuchern, Leipzig 1927. — G. Oberst, Englische Orchestersuiten um 1600, Wolfenbuttel 1929. — J. Dieckmann, Die in deutscher Lautentabulatur uberlieferten Tanze des 16. Jahrhunderts, Kassel 1931 — L. Schrade, Die handschriftliche Uberlieferung der altesten Instrumentalmusik, Lahr 1931. —R. Miinnich, Die Suite, u kolekciji Musikalische Formen in historischen Reihen (red. H. Martens), Berlin 1932 (nanovo obradio H. W. Schmidt, Wo lfenbuttel, II izd. 1958). — E. H. Meyer, Die mehrstimmige Spielmusik des 17. Jahrhunderts in Nord und Mitteleuropa, Kassel 1934. — H. Schullz, Tanzstil und Suite, PJB, 1939. — E. Epstein, Der franzosisehe Einfluss auf die deutsche Klaviersuite im 17. Jahrhundert (disertacija), Berlin 1940. — M. Reimann, Untersuchungen zur Formgeschichte der franzosischen Klaviersuite mit besonderer Beriicksichtigung von Couperins »Ordres«, Regensburg 1940. — B. Delli, Pavane und Galliarde (disertacija), Berlin 1957. — M. Pearl, The Suite in Relation to Baroque Style (disertacija), New York 1957. — E. H. Meyer, Die Kammermusik Alt-Englands vom Mittelalter bis zum Tode Henry Purcells, Leipzig 1958. — H. Besseler, Umgangsmusik und Darbietungsmusik im 16. Jahrhundert, AFMW, 1959. — .F. W. Riedel, Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fur Tas teninstrumente in der 2. Halfte des 17. Jahrhunderts, Kassel 1960. —H. Beck, Die Suite, Das Musikwerk, Koln 1964. — Isti, L. Allegris »Primo Libro Delle Musiche« 1618, AFMW, 1965. — F. Blume, H. Hickmann, D. Heartz i H. Kiimmerling, Suite, MGG, XII, 1965. B. Ać.

SUITNER, Otmar, austrijski dirigent i pijanist (Innsbruck, 16. V 1922 —). Studij zapoĉet na Konzervatoriju u Innsbrucku (klavir kod F. Weidlicha) završio na Mozarteumu u Salzburgu kod F. Ledwinke (klavir) i C. Kraussa (dirigiranje). God. 1942 —44 dirigent kazališta u Innsbrucku, 1945—-52 nastupao kao koncertni pijanist u Austriji, Njemaĉkoj, Italiji i Švicarskoj i 1957 —60 glavni muziĉki direktor u Ludwigshafenu. Od 1960 bio je generalni muziĉki direktor i šef Drţavne kapele i Drţavne opere u Dresdenu i 1964—71 vodio je Drţavnu operu u Berlinu. God. 1964 debitirao je na sveĉanim igrama u Bavreuthu; kao dirigent gostovao u Italiji, Grĉkoj, SSSR, Jugoslaviji i dr. SUIVEZ (franc. suivre slijediti), 1. uputa pratiocu da se potpuno prilagodi solisti u odlomcima koji zahtijevaju slobodniju interpretaciju. (-> Colla parte) 2. U višestavaĉnim kompozicijama s. na kraju jednog stavka ima isto znaĉenje kao izraz -> attacca. SUK, 1. Josef, ĉeški kompozitor (Kreĉovice, 4. I 1874 — Benešov, 29. V 1935). U Pragu na Konzervatorijumu uĉi uporedo violinu i muziĉku teoriju (J. Foerster, K. Knittl, K. Stecker), a kasnije prelazi u klasu za kompoziciju A. Dvofaka. God. 1892 završava studij i sa drugovima iz Konzervatorijuma (K. Hoffmann, O. Nedbal, O. Berger) osniva Ĉeški kvartet, kome postaje duhovni i umetniĉki vod. Sa njim putuje kao drugi violinista na turnejama po Evropi i Rusiji više od 40 godina (preko 4000 koncerata!). Rad sa Ĉeškim kvartetom, koji za kratko vreme postaje ĉuven u svetu, i koncertne turneje s njim uzimaju Suku u toku godine toliko vremena, da se kompoziciji moţe posvećivati samo preko leta u svom rodnom mestu Kreĉovicama. Od 1922 bio je profesor kompozicije na Majstorskoj školi praškog Konzervatorijuma (kasnije i rektor). Iz Sukove majstorske klase izišli su istaknuti ĉeški kompozitori B. Martinu, P. Bofkovec, J. Jeţek, i dr., te jugoslovenski muziĉari M. Logar, P. Milošević, Lj. Marić, V. Vuĉković, S. Rajiĉić, M. Kozina, P. Šivic i D. Zebre.

484

SUK — SULLIVAN

U svojim ranim kompozicijama S. nalazi uzore u nemać-kim klasiĉarima i u Brahmsu, sa lakim naslonom na Ĉajkov-skog. Rad u klasi A. Dvofaka i neposredni dodir sa ovim velikim ĉeškim majstorom ostvarili su takode vidne tragove u Sufck. "" " V 1 kovim delima iz vremena uĉenja 1 i ±k m i sazrevanja. Po prirodi vrlo senzibilan, S. ne pokazuje odmah onu ţestinu i uzvišeni patos, koje ćemo osobine naći u njegovim kasnijim delima. Ali se njegove kompozicije već odlikuju izvanrednom tehniĉkom doteranošću. U melodici neobiĉno inventivan, u harmonici dvorţakovski romantiĉan, sa osobitim smislom za ĉvrst, J. SUK pulsirajući ritam, u obliku još u klasiĉarskim uzorima, S. daje dela iznenaĊujuće zrelosti, uvek u okvirima apsolutne muzike. Tek njegova velika ljubav prema prirodi unosi pastoralni ton u pojedine stavove kao neki programski element. Sonatni i cikliĉki oblik u poĉetnim kompozicijama S. postepeno napušta i, pod uplivom novoromantiĉara, naroĉito R. Straussa, posvećuje sve veću paţnju programskoj muzici. I muziĉki impresionizam sa svojim izraţajnim sredstvima zahvatio je Suka jedno kratko vreme. No veza ţivota i dela postaje kod Suka sve ĉvršća, a delo samo postaje ogledalo Sukova ţivota. Glavni motivi koji su pokretali njegovu stvaralaĉku fantaziju jesu: ţivot, smrt i priroda. Izraziti subjektivista koji virtuozno vlada kompozicionom tehnikom, S. postaje —• sa Novakom i Janaĉekom — vodeća liĉnost ĉeške muzike kroz prve tri decenije našeg stoleća, a posle Dvofakove smrti. Posle klasiĉarskog perioda u ranoj mladosti, S. ulazi u novu etapu svoga stvaranja u kome se već jasno nazire njegov definitivan stil. Muzika za dramu Radiiz a Mahulena postaje izraz njegove liĉne sreće, kada se verio sa Dvofakovom ćerkom Otilijom (1898). Veliku simfoniju u pet stavova Asrael (anĊeo smrti) posvećuje S. uspomeni na tasta i ţenu, koje je u kratkom vremenskom razmaku izgubio. Sav bol teško pogoĊenog srca uneo je Suk u ovo grandiozno simfonijsko delo. Sintezu simfonijskog stvaranja Sukovog predstavlja simfonijska poema Zrdni u kojoj daje retrospektivu svoga ţivota. Visokim majstorstvom u instrumentaciji, steĉenim u mnogim ranijim kompozicijama, nadmaša S. i svoga uĉitelja. Orkestar je proširen do dţinovskih razmera sa mnogim »divisi« u gudaĉkom korpusu. Ali S. oseća da mu instrumenti ne mogu izraziti ono poslednje, te zato na kraju kompozicije uvodi ţenski hor bez teksta. Sukovo poslednje veliko delo je Epilog, simfonijska kompozicija za orkestar uz uĉešće velikog i malog mešovitog hora i tri solista. Osnovna je ideja ovoga dela: iskupljenje donosi otelotvorena sveĉoveĉanska ĉeţnja koja skida sa ĉoveka strah pred smrću i ispunjuje njegovu dušu sigurnošću da duh veĉite ljubavi lebdi nad nama i da je smrt samo klica novog ţivota. DELA. O RKES TARSK A. Dvc s imfo nije : u E-d uru op. 14, 1899 i u cmolu Asrael op. 27, 1906. Simfonijske poeme: Praha op. 26, 1904; Pohddka leta op. 29, 1907 i Zrdni op. 34, 1917. Fantazija za violinu i orkestar, 1903; Dramatska uvertira, 1891; uvertira Zimska bajka (prema Shakespeareu), 1894; svita Pohddka, 1900; Fantastiĉni scherzo, 1903; Legenda o mrtvim pobednicima, 1919; marš U novi ţivot, 1919. Za gudaĉki orkestar: Fantazija, 1888; Ţalobni mari, 1889; Serenada, 1892 i Meditacije za koral sv. Vaclava (za gudaĉki orkestar ili gudaĉk i k varte t), 1914. — KAMERN A. Tri gudaĉka k varteta : I, u dmolu, 1888; II, u B-duru op. 11, 1896 (prer. 1915) i III, op. 31 u 1 stavu, 1911. Balada za gudaĉki kvartet, 1890; Allegro giocoso za gudaĉki kvartet, 1915; fuga za klavir i gudaĉki kvartet; klavirski trio, 1890; klavirski kvartet, 1891; klavirski kvintet, 1893 (prer. 1915); Bagatela za flautu, violinu i klavir, 1917; Elegija za violinu, violonĉelo, gudaĉki kvartet, harmonij i harfu, 1902. Za violinu i klavir: Balada, 1890 i ĉetiri kompozicije, 1900. Za violonĉelo i klavir: Balada, 1890 i Serenada, 1900. —• KLAVIRSKA: sonata, 1883; sonatina, 1897; svita, 1900. Ciklusi: Jaro, 1902; Letni dojmy, 1902; O matince, 1907 i Ţivotem a snem, 1909. Zbirke op. 7, 1893 i op. 12, 1895; Fantasie-Polonaise, 1892; Humoreska, 1894; Ndlady, 1895; Vesnickd serenada, 1897; Ukolebavky, 1913; O pfdtelstvi, 1920; Episody, 1924. —• DRAMSKA: scenska muzika za drame J. Zeyera Radiiz a Mahulena, 1898 (prer. 1912) i Pod jabloni, 1902. — VOKALNA: Epilog za soliste, hor i orkestar, 1920—32; 10 kompozicija na narodne tekstove za ţenski hor i klavir 4-ruĉno, 1899; 4 pesme na tekstove srpskih narodnih pesama na muški hor, 1899; kompozicije na narodne tekstove za muški hor, 1912; obradbe slovenskih narodnih pesama za muški hor. — Kfeĉovickd mse za mešoviti hor, soliste, gudaĉki orkestar, orgulje i timpane, 1888.

2. Josef (II), violinist (Prag, 8. VIII 1929 —). Unuk Josefa (I); violinu uĉio kod J. Kociana, zatim na Konzervatoriju (N. Kubat, K. Šneberger) i na Muziĉkoj akademiji u Pragu (M. Hlounov, A. Plocek). God. 1950—51 prva violina u Praškom kvartetu i u orkestru Narodnog divadla, 1951 utemeljio i do 1968 vodio Sukov trio. Od 1961 solist je Ĉeške filharmonije. Dobitnik

najviših drţavnih nagrada, koncertira s velikim uspeh gotovo svima kontinentima; redovit je gost jugoslovenski ziĉkih središta. LIT.: B. Vomdĉka, J. Suk, Nastin ţivota a dila, 1922. — Zbirk Josef Suk (obj. J. M. Kvet), Praha 1935. — V. Slepdn, Novak a Su 1945. — J. M. Kvet, Ţivi slova Josefa Suka, 1946. — O. Filipovskv, tvorba J. Suka, Praha 1946. —• Z. Sddeckv, Josef Suk, Hudebni rozhledv, J. Berkovec, Josef Suk, Praha 1956. — J. Buţga, Josef Suk, MGG, XII, Z. Sddecky, Lyrismus v tvorbe Josefa Suka, Praha 1966. —.7. Berkovec, J (izdano na ĉeškom, njemaĉkom, engleskom, francuskom i ruskom jeziki 1968. — J. Banova, Josef Suk II, Opus musicum, 1971. —■ V. Stedrc Suk a jeho1 ţak, Opus musicum, 1972. — E. Hlobil, Josef Suk, Hudebni 1974. — 5 . Jarci i E. Illingovd, Josef Suk, Hudebni vĉda, 1974. P

SULLIVAN, Arthur Seymour, engleski kompozito rigent (London, 13. V 1842 — 22. XI 1900). Kao djeĉak u Kraljevskoj kapeli. Od 1857 uĉio na londonskoj Royc demy of Music (S. Bennet), a 1858—61 na Konzervati Leipzigu (I. Moscheles, M. Hauptmann, E. F. Richte 1861 u Londonu crkveni orguljaš i od 1866 nastavnik 1 ţici je na Royal Academy of Music. God. 1867 boravio, s kologom G. Groveom, u Beĉu. Ondje su obojica, traţeći znate Schubertove kompozicije, pronašli njegovu muziku za Rosamundu i neka druga djela. God. 1876—81 direktor National Training School (kasnije Royal College of Music); 1885—87 vodio je koncerte Filharmonijskog društva u Londonu, a 1880—98 dirigirao je na festivalu u Leedsu. S. je bio poĉasni doktor univerziteta u Cambridgeu (1876) i Oxfordu (1879); 1883 dobio je naslov Sira. Sullivanova svjetska reputacija temelji se na njegovim operetama — osobito na onima za koje je libreto pisao poznati humorist W. Š. Gilbert. S. je gdjekad padao pod utjecaje velikih majstora (Schu-bert, Rossini, Bizet, Gounod, Verdi), ali je znao A. S. SULLIVAN saĉuvati i individualnost koja se oĉitovala u svjeţini melodike, ukusnom povremenom kontrapunkt ĉistoći harmonije i profinjenosti instrumentacije. Svjetski je postigao operetom The Mikado. DJELA. ORKESTRALNA: Irish Symphony, 1866; koncert zaĉelo, 1866. Uvertire: Timon of Athens, 1857; u d-molu, 1858; Feast 0, 1859; hi Memoriam, 1866; Marmion, 1867 i Ouverture di balio, 1870. concertante za violonĉelo i klavir. —■ Klavirske kompozicije. — DRAA opera Ivanhoe 1891; crkvena drama The Marlyr of Antioch, 1880 (kai 1898); Baleti Vile enchantee, 1864 i Victoria and Aierrie England, 1897. ; muzika za više Shakespeareovih djela. Operete: Cox and Box, 1867; TI trabandista, 1867; Thespis, 1871; Trial by Jury, 1875; The Zoo, 1875; 7 cerer, 1877; H. M. S. Pinafore, 1878; The Pirates of Penzance, 1879; P 1881; Iolanthe, 1882; Princess Ida, 1884; The Mikado, 1885 (jug. pr 1892 u Zagrebu); Ruddigore, 1887; The Yeoman of the Guard, 1888; TI doliers, 1880; Haddon Hali, 1892; Utopia Limited, 1893; The Chieftain The Grand Duke, 1896; The Beauty Stone, 1898; The Rose. of Persia, The Emerald Išle (posth.), 1901. — VOKALNA. Oratoriji: The Prodig 1869; The Light of the World, 1873 i The Marlyr of Antioch, 1880 (kasn raĊen za pozornicu). Kantate: Kenilworth, 1864; On Shore and Sea, 187 Golden Legend, 1886. Oko 90 solo-pjesama. — Crkvene kompozicije (3 Tt antemi, brojne himne). LIT.: A. Laivrence, Sir Arthur Sullivan. Life-Story, Letters and niscences, Chicago 1899 (novi otisak 1973). — Ch. Maclean, Sullivan tional Style-Builder, Proceedings of the Musical Association, 1902.—A. A zie, The Life-Work of Arthur Seymour Sullivan, 1902. — H t Saxe-Wy Arthur Sullivan, London 1903. — B. W. Finden, Sir Arthur Sullivan, 1 1904. —■ Isti, Sir Arthur Sullivan, and His Operas, London 1908. — F. i C. Bridgeman, Gilbert, Sullivan and D'Oyly Carte, London 1914. — Walbrook, Gilbert and Sullivan: a History and a Comment, London 1 A. H. Godwin, Gilbert and Sullivan, London 1926 (novi otisak 191 N. Flozver i H. Sullivan, Arthur Sullivan, London 1927. — T. F. I Sullivan's Comic Operas, London 1928. —■ L. Bradslock, Gilbert and Si London 1928. — /. Goldberg, The Story of Gilbert and Sullivan, Londoi — D. Bassuk, How to Present the Gilbert and Sullivan Operas, New Yorl —■ F. J. Halton, The Gilbert and Sullivan Operas, New York 1935. Pearson, Gilbert and Sullivan, London 1935 (II izd. 1971). —• G. E. A. Gilbert and Sullivan Dictionary, London i New York 1936 (novi otis i !973)- "~~ C. L. Purdy, Gilbert and Sullivan: Masters of Mirth and N New York 1947. — W. A. Darlington, The World of Gilbert and Si New York 1950. — H. Sullivan i N. Flozver, Sir Arthur Sullivan; Hi Letters &c Diaries, London 1950. — A. Jacobs, Gilbert and Sullivan, I 1951.—■ M. Green, Here's a How-de-do: my Life in Gilbert and Si New York 1952. — L. Bailey, The Gilbert and Sullivan Book, London i Nei 1952 (novi izd. 1957). — G.Davidson, Stories from Gilbert and Sullivan, 1 1952. — A. Williamson, Gilbert and Sullivan Opera: a New Assessment don i New York 1953. — G. Hughes, The Music of Arthur Sullivan, L 1960. — 5. Poladian, Sir Arthur Sullivan: and Index to the Texts of his Works, Detroit 1961. — N. G. Wymer, Gilbert and Sullivan, London ic Martyn Green's Treasury of Gilbert & Sullivan, London 1962. — F. L. . Crowell's Handbook of Gilbert and Sullivan, New York 1962. — I. IArthur Seeymour Sullivan, MGG, XII, 1965. — R. Mander i J. Mita

SULLIVAN — SUPPE A Picture History of Gilbert and Sullivan, London 1965. — M. R. Bristovi, A Gilbert and Sullivan Bibliographv, Bel Air (Md.) 1968. — C. R. Bulla, Stories of Gilbert and Sullivan Operas, New York 1968. — P. M. Young, Sir Arthur Sullivan, London 1971 i New York 197 2. — P. Kline, Gillbert and Sul livan Production, New York 1972. — L. Ayre, The Gilbert and Sullivan Companion, New York 1972 i London 1974. —■ L. W. A. Baily, Gilbert and Sullivan and Their World, London 1973. — J. M. D. Harduiick, The Drake Guide to Gilbert and Sullivan, New York 1973. J. As.

SUL PONTICELLO (tal., na konjiću), uputa za gudaĉe da povlaĉe gudalom vrlo blizu konjića i na taj naĉin postignu poseban ton metalne boje. SUL TAŠTO (tal., na hvataljci), uputa za gudaĉe da povlaĉe gudalom vrlo blizu hvataljke ili nad samom hvataljkom instrumenta. Na taj se naĉin postiţe boja tona sliĉna boji flaute. SUMAC, Yma (pravo ime Amy Camus), peruanska pjevaĉica (Ichocan, Cajamarca, 10. IX 1927 —). Posjeduje ĉudesan, neobiĉno širok opseg glasa, od kristalnih visina koloraturnog soprana do baritonskih dubina. Uĉenica M. Vivanca, za kojeg se udala. Nastupa na radiju, televiziji, filmu, odlazi na koncertne turneje po Sjevernoj i Juţnoj Americi i Evropi. Njeni programi sastoje se od opernih arija i preteţno od kompozicija njenog muţa koji tretira peruanski folklor sredstvima suvremene lake muzike. SUMERSKA MUZIKA -> Babilonsko-asirska muzika SUfiOL (SUNYOL) Y BAULENAS, Gregorio Maria, španjolski muzikolog (Barcelona, 7. IX 1879 — Rim, 26. X 1946). Studirao u benediktinskim samostanima Montserrat i Solesmes (A. Mocquereau, J. Pothier). God. 1907—28 dirigirao zborom samostana Montserrat koji je pod njegovim vodstvom postao uzornim interpretom gregorijanskoga pjevanja. God. 1931—38 vodio Višu školu ambrozijanskoga pjevanja u Milanu, osnovanu u svrhu obnove izvorne ambrozijanske liturgijske muzike. Zatim je bio predsjednik htituto Pontificio di Mušica Sacra u Rimu, a 1943 opat u Montserratu. Jedan je od najuglednijih struĉnjaka za gregorijansku paleografiju. Njegova djela s toga podruĉja imaju kapitalno znaĉenje. Velikih je zasluga stekao u obnovi crkvene muzike i svojim pedagoškim radom kao i organizacijom niza znanstvenih savjetovanja i kongresa.

485

SUPIĈIĆ, Ivan, muzikolog (Zagreb, 18. VII 1928 —). Studij klavira završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu; uporedo studirao i pravne nauke. Od 1956 predavao klavir na muziĉkoj školi Pavao Markovac u Zagrebu. God. 1960—63 u Parizu prouĉavao muziĉku sociologiju i estetiku; 1962 doktorirao iz muzikologije. na Sorbonnei. Od 1964 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (od 1972 proĉelnik Muzikološkog odjela i predsjednik Muzikološkog zavoda); utemeljitelj (1972) i glavni urednik ĉasopisa International Reviezv of the Aesthetics and Sociology of Music. Bio je predsjednik programnog i organizacijskog odbora II simpozija MeĊunarodnog muzikološkog društva (Zagreb 1974). Ozbiljnošću i izvornošću njegovi su brojni prilozi estetsko-sociološkom podruĉju muzike znatno obogatili taj još uvijek nedovoljno razvijeni sektor u jugoslavenskoj muziĉkoj literaturi. S. je izranredni ĉlan JAZU (od 1973). DJELA (izbor): Suvremeni slusalac i moderna muzika, Zvuk, 1956, 6; La Musiaue expressive, Pariš 1957; Evolucija interpretacije i muziĉka pedagogija, Aluzika i škola, 1959,-1-2; Estetika i muziĉka praksa. Zvuk, 1969, 26—27; Neki problemi sociologije muzike, ibid., 1960, 39—40; La Musique et les technigues de production, SMZ, 1961, 4; La musigue et son publique, ibid., 1963, 6; Elementi sociologije muzike, 1964; Umjetniĉko-historijska uvjetovanost u muziĉkom stva ranju, Rad JAZU, 1964; Problĉmes de la sociologie musicale, Cahiers internationaux de sociologie, 1964, 37; Note sur tradition, SMZ, 1965, 1; Pour une so ciologie de la musique, Revue d'esthetique, 1966, 1; Sociologija glasbe in muzikologija. Muzikološki zbornik, 1966, 2; La Musigue et l'homme contemporains, SMZ, 1966, 1; Positive Musikzvissenschaft und Wertprobleme der Musik, Festschrift der Akademie fiir darstellende Kunst, Wien 1967; Eormalizem in ekspresionizem v estetiki evropske glasbe, Muzikološki zbornik, 1967,3; Musicology in Yugoslavia, Zvuk, 1967, 77—78; VEssenza della mušica e Vestetica contemporanea, Rivista di estetica, 1968, 3; Musik mit oder ohne Publikum, The World of Music, 1968, 1; Aiuzikologija i estetika, Zvuk, 1969, 95; Estetika Stjepana Šuleka, Muzikološki zbornik, 1969, 5; Science on Music and Valeus in Music, The Journal of Aesthetics and Art Criticism, 1969, 1; Estetski pogledi u novijoj hrvatskoj muzici, Arti musices, 1969, 1; Estetski pogledi Mila Cipre, Zvuk, 1969, 98; Wslep do socjologii tnuzyki, Varšava 1969; Musigue et expression, SMZ, 1970, 6; Musigue et societć. Perspectives pour une sociologie de la musigue, 1971; Expression and Meaning in Music, International Review of the Aestethics and Sociologv of Music, 1971, 2; Muziĉka materija i forma, Arti Musices, 1971, 2; "De Mu šica integritate« Federica Grisogona Bartolaĉića, Zvuk, 1972, 124—125; Sens et non-sens en musigue, International Review of the Aestethics and Socilogv of Music, 1972, 2; Zvok kot gradivo ali znak in smisel glasbe, Muzikološki zbor nik, 1973, 9; Problem znaĉenja u glazbi, Arti Musices, 1974, 5; Glazba u djelu Federika Grisogona, Zbornik radova o Federiku Grisogonu, Zadar 1975; Su vremena estetika i umjetniĉka glazba, Arti Musices, 1975, 6; Signification et in-

DJELA. SPISI: Nociones y reglas de canto gregoriano, 1904; Metodo conf plelo... de canto gregoriano..., 1905 (X izd. 1959; prev. na: franc. 1906' njem., 1908; engl. 1932 i tal., 1933); La Interpretacion tradicional y artistica del Canto Gregoriano, 1908; Tonale monasticum, 1908; El Nadal a Monserrat, 1910; Introduccio a la paleografia musical gregoriana, 1925 (prošireno franc. izd., 1936); Storia del canto liturgico occidentale, 1933. — IZDANJA: Cantus Missae Ambrosiane, 1923; Praeconium Paschale Ambrosianum, 1933; Cantus Missalis Ambrosiani, 1935; Antiphonale Missarum iuxta Ritum Sanctae Ecclesiae Mediolanensis, 1935; Officium et Missa pro defimctis... Sanctae Ecclesiae Mediolanensis, 1939; Liber Vesperalis... Sanctae Ecclesiae Mediolanensis, 1939. LIT.: H. Angle's, II Canto Gregoriano e l'opera dell'Abate Dom G. Ma. Sunol, Roma 1948. — Isti, Le Chant gregorien et l'oeuvre de Dom Sunol, Revue grćgorienne, 1948. — M. Querol, Gregorio Sunol, MGG, XII, 1965.

telligibilite de la musig ue, Proceedings of t he i s t int ernat ional congress on semio -

SUOLITIS, Elena, grĉka pjevaĉica, sopran (Atena, 1943—). Odrasla u Buenos Airesu; pjevanje uĉila kod Mercedes Llopart u Milanu; na opernoj pozornici debitirala 1964 u Napulju kao Santuzza (Mascagni, Cavalleria rusticand) i tamo od iduće godine angaţirana. God. 1965 gostovala u Španjolskoj, 1966 u Mexicu i Chicagu, kao i na koncertnoj izvedbi Donizettijeve Anne Bolene u njujorškom Carnegie Hallu. Izvanredni uspjesi otvorili su joj put na milansku Scalu, parišku Operu, beĉku Drţavnu operu i 1973 na londonski Covent Garden. U njezine najbolje kreacije idu Amelija, Desdemona, Leonora, Aida, Luisa Miller (Verdi, Krabuljni ples, Otelio, Moć sudbine, Trubadur, Aida, Luisa Miller), Gioconda (Ponchielli) i Abigaile (Verdi, Nabucco). SUPERIUS (lat. viši), u muziĉkoj praksi XV i XVI st. naziv za rukopisni ili štampani svešĉić koji je sadrţavao najvišu dionicu višeglasne vokalne, instrumentalne ili vokalno-instrumentalne kompozicije. Isto znaĉenje imali su i izrazi cantus i discantus. Sva tri naziva upotrebljavala su se i kao skraćenice S, C i D. SUPERTONIKA, drugi stupanj dur-ljestvice ili mol-ljestvice. U širem smislu S. je trozvuk na II stupnju ljestvice, koji po svojoj harmonijskoj funkciji zamjenjuje i subdominantu. Ako se trozvuku supertonike povisi terca, on postaje -> dominanta dominante (H> Harmonijske funkcije). SUPERVIA, Conchita, španjolska pjevaĉica, mezzosopran (Barcelona, 8. XII 1899 —■ London, 30. III 1936). Studirala na Colejo de las Damas Negras u Barceloni; debitirala u Buenos Airesu 1913. Pjevala na najvećim opernim pozornicama Evrope i Amerike. Uz djela standardnoga koncertnog i opernog repertoara izvodila je i suvremena djela M. Ravela, R. Straussa i E. Humperdincka. Najuspjelije su bile njezine kreacije u operama G. Rossinija: Seviljski brijaĉ, Talijanka u Alţiru i La Cenerentola. Raspolagala je sjajnom tehnikom, glasom gotovo sopranskog opsega u visinama i darom za komiku pa je bila idealna interpretkinja uloga što ih je Rossini pisao za svoju ţenu Isabellu Colbran.

DJELA: H. E. J. von Lannoy (178-7—1853). Leben und Werke (disertacija), 1960; H. Holenia. Eine Wurdigung seines Lebens und Schaffens, 1960; Steierisches Musiklexikon, 1962—66; O. Siegl, 1966; Volkslied. Seine Sammlung und Erforschung, 1968; Handbuch des Volksliedes, I: Die Gattungen des Volklsliedes, !973; Lexikon des Blasmusikzvesens, 1973; Die Schichtung des deutschen Liedgutss in der zweiten Halfte des 16. Jahrhunderts, 1973. Brojne studije i ĉlanci. — IZDANJA: Musik aus der Steiermark, od 1959 (sa K. Steklom i A. Michlom); Deutsche Volkslieder mit ihren Melodien, 1965 (sa W. Heiskeom i R. W. Brednich); Gottscheer Volsklieder, 2 sv., 1969—72 (sa R. W. Brednich); Die Ebermannstadter Licderhandschrift, 1972 (sa R. W. Brednich).

tics of music, Pesaro 1975; Contemporary Aesthetics of Music and Musicology, Acta musicologica, 1975, 2. — Preveo s francuskog Stil i tehnika velikih maj stora klavira P. Hissarlian-Lagoutte, 1957. J. As.

SUPPAN, VVolfgang, austrijski etnomuzikolog (Irdning, Štajerska, 5. VIII 1933 —). Studij muzikologije s doktoratom završio 1959 na Univerzitetu u Grazu (H. Federhofer, J. Mara). Od 1963 asistent i zatim viši struĉni suradnik Njemaĉkog arhiva za narodne napjeve u Freiburgu (Breisgau); 1971 habilitirao se na Univerzitetu u Mainzu. Od 1974 profesor je i predstojnik Instituta za etnomuzikologiju Visoke muziĉke škole u Grazu.

SUPPĆ, Franz von (pravim imenom Francesco Ezechiele Ermenegildo Cavaliere Suppe-Demelli), austrijski kompozitor (Split, 19. IV 1819 — Beĉ, 21. V 1895). Potomak obitelji SuppeDemelli koja je, ĉini se, belgijskog podrijetla, a u Dalmaciju se doselila još u drugoj polovini XVIII st. Rano ga je privukla muzika pa je u poĉetku uĉio flautu. U Padovi se upisao na pravni, a zatim na medicinski fakultet, ali se uz to i dalje bavio muzikom. Sklopio je poznanstvo sa G. Donizettijem koji će ga kasnije neko vrijeme i pouĉavati. Uvidjevši da je muzika njegov pravi poziv, prekinuo je studij u Padovi te se u Beĉu upisao na Konzervatorij i postao uĉenik S. Sechtera i I. Sevfrida. Zapoĉeo je zatim dirigentsku karijeru koja se odvijala u beĉkim kazalištima (Josephstddtisches Theater, Theater an der Wien, Carl Theater, Theater der Leopoldstadt), izuzev kraći prekid kad je bio dirigent u Bratislavi. S mnogo simpatije pratio je rad I. Zajca, u Beĉu i nesebiĉno ga pomagao. Za dugogodišnjeg F. v. SUPPE boravka u Be-

486

SUPPE — SUSSMAYR

ĉu odrţavao je veze sa znancima iz Dalmacije, a povremeno je navraćao i u Split. Sa J. Straussom ml. i C. Millockerom predstavlja S. klasiĉno razdoblje beĉke operete. Njegova je melodijska invencija neobiĉno svjeţa, odajući ne samo tipiĉnu beĉku draţest i ĉar, nego i elemente iz melodike talijansko-mediteranskog i slavenskog podruĉja (u opereti Des Matrosen Heimkehr, koja se odvija u Hvaru i Starigradu, upleo je S. kolo i druge stavke s prizvukom dalmatinskoga muziĉkog folklora). Veoma plodan, napisao je oko 30 opereta i oko 180 muziĉkih lakrdija, baleta i drugih scenskih djela. S. je u drugim nekim radovima pokazao i znanje koje nadilazi zahtjeve i potrebe zabavno-vedrog sektora (simfonija, gudaĉki kvarteti). Njegovo moţda najuspjelije djelo je opereta Boccaccio koja se u novije vrijeme pretvaranjem govornih toĉaka u recitative prikazuje i kao komiĉna opera. Najpopularnija je Suppeova orkestralna kompozicija uvertira za operetu Pjesnik i seljak (obraĊena je za oko 60 razliĉitih instrumentalnih sastava!). DJELA. DRAMSKA. Operete: Der Apfel, 1834; Diducr u-id Bcuer, 1846; Das Madchen vom Lande, 1847; Der Bandit, T848; Paragraph 3, 1858; Das Pensionat, 1860; Die Kartenaufschldgerin, 1862; Zehn Madchen und kcin Mann, 1862; Flotte Bursche, 1863; Das Corps der Rache, 1863; Eranz Schubert, 1864; Die sehone Galatea, 1865; Leichte Cavallerie, 1866; Freigeistcr, 1856; Banditenstreiche, 1867; Die Frau Meisterin, 1868; Tantabisqualen, 1868; Isabella, 1869; Die Prinzessin von Dragani, 1870; Cannebas, 1872; Fatinilza, 1876; Der Teufel auf Erden, 1878; Boccaccio, 1879 (jug. premijera 1895 u Zagrebu); Donna Juanita, 1880; Der Gascogner, 1881; Herzbldltchen, 1882; Die Afrikareisc, 1883; Des Matrosen Heimkher, 1885; Bellmann, 1887; Die Jagd nach dem Gliicke, 1888; Das Modeli, 1895; Die Pariserin, 1898 i dr. — Simfonija. — Gudaĉki kvarteti. — Solo-pjesme. — Missa dalrnatica guam ... Dalmaliae patriac suae dedicavit, 1832 (preraĊena 1877); rekvijem L'cstremo giudizio, 1860. LIT.: G. Sablich, F. Suppe e I'opereta, Zadar 1888. — O. Keller, Franz, von Suppe, der Schopfer der deutschen Operette, Leipzig 1905. — E. Ricgcr, Offenbach und seine Wiener Schule, Wien 1920. —J. Baraĉ, Splićanin kompo zitor F. Suppe, Novo doba, Split 1934, br. 303. — E. Nick, Vom Wiener Walzer zur Wiencr Operette, Hamburg 1954. — G. Hughes, Composers of Opcretta, London 1962. — A. \Vurz, Franz von Suppe, MGG, XII, 1965. — //. Reimer, Oper, Operette, Musical, Miinchen 1969. — A. VViirz, Reclams Operettenfiihrer, Stuttgart 1969 (XII izd.). J. As.

SUPRAPHON, ĉehoslovaĉko nakladno poduzeće koje izdaje muzikalije, muzikološke radove i gramofonske ploĉe. God. 1949 nacionalizirane su sve izdavaĉke kuće dotad u privatnom vlasništvu i ujedinjene u drţavnu nakladu pod nazivom Ndrodni Hudebni Vydavatelstvi Orbis. Nešto kasnije (1951) prikljuĉena je tom poduzeću i naklada ustanove Hudebni Matice Umelecke Besedy. Od 1953 djelovala je drţavna muziĉka naklada kao samostalni odjel izdavaĉkog poduzeća Stalni Nakladatelstvi Krasne Literatury, Hudby a Umeni (SNKLHU). Osamostaljivanjem tog odjela i njegovom integracijom s poduzećem za izradbu gramofonskih ploĉa Supraphon te muziĉkih redakcija Slovaĉkog drţavnog izdavaĉkog poduzeća i Pedagoške naklade stvoreno je 1961 Stdtni Hudebni Vydavatelstvi (SHV) sa sjedištem u Pragu i podruţnicom u Bratislavi. Od 1966 SHV djeluje pod nazivom S. S. objavljuje prosjeĉno 300—400 izdanja godišnje bez gramofonskih ploĉa. Medu njima se istiĉu zbirke Mušica antica Bohemica, Hudebne historicke dokumenty i Mušica viva historica, djela Smetane, Fibicha, Dvcfaka, Janaĉeka, Suka, Novaka i dr. Produkcija gramofonskih ploĉa prati izdavaĉku djelatnost muzikalija, pa S. ĉesto uz partiture istodobno izdaje i snimke (npr. zbirka Mušica antica Bohcmica). Suvremena ĉeška i slovaĉka djela snimaju se u seriji ploĉa pod nazivom Mušica nova Bohemica et Slovaca. SURIANO, Francesco -> Soriano, Francesco , Carlos, ameriĉki kompozitor španjolskog podrijetla (Barcelona, 4. III 1915 —). Studirao na Konzervatoriju u Barceloni (E. Morera) i na visokim muziĉkim školama u Kolnu i Berlinu (M. Trapp). God. 1944 postao je u Barceloni direktor Filharmonijskog orkestra i Gran Teatro del Liceo; 1947—50 djelovao je kao dirigent u Parizu i u drugim evropskim gradovima. Od 1951 ţivi u New Yorku, gdje je primio ameriĉko drţavljanstvo. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, Passacaglia-Symphony, 1945; II, 1949 i III, Sinfonia ehica, 1957; Sinfonietta flamenca, 1953; suita Madrid 1890, 1956; koncert za orkestar, 1958; Simfonijske varijacije, 1963; uvertira Drama Jondo, 1964; Melorhythmic Dramas, 1966. Dvostruki koncert za violinu, klavir i komorni orkestar, 1954; koncert za klavir i komorni orkestar, 1956. — KOMORNA: Three Berber Folksongs za flautu, obou, klarinet, violu, violonĉelo i harfu, 1952; Sketches in Cartoon za flautu, klarinet, trublju, timpane, udaraljke i kontrabas, 1954; Tientos za harfu (klavir), engleski rog i timpane, 1953; klavirski kvartet, 1944. — Kompozicije za klavir (sonatina, 1943; Fla-menguerias za klavir 4-ruĉno, 1951). — DRAMSKA: opera u 1 ĉinu El mazo que caso con mujer brava, 1948. Baleti: Montecarlo, 1945; Deep Rhytkm, 1953; Embatlled Garden, 1958; Acrobats of God, 1960; David and Balh-Sheba, 1960; Apasionada, 1961 i Agathe's Tale, 1967. •— VOKALNA: 3 Canciones de Espana za sopran i orkestar, 1945; Romance, Oracion y Saeta za glas i orkestar, 1958; Tres cantares za srednji glas i orkestar, 1958; Cantala of St. John za zbor i udaraljke, 1962.

SURMEJAN, Artur, pevaĉ, tenor (Carigrad, 1915—). Pevanje uĉio kod P. Holodkova i Cortoševa u Skopju, gdje je bio ĉlan hora Vardar (1932—38). Svoj prvi solistiĉki koncert u Skopju priredio je 1935, a od 1936 uĉestvovao je u amaterskoj operskoj grupi. Od

1948 solista je Skopske opere. Njegove su najuspjelije uloge I co i Radames (Verdi, Trubadur i Aida), Cavaradossi (Puccin ca) i Mića (Gotovac, Ero s onoga svijeta). 1 SURZYNSKI, r. Jozef, poljski muzikolog i kompozitor kraj Poznana, 15. III 1851 — Košcian, 5. I I I 1919)- St na Crkvenoj muziĉkoj školi u Regensburgu. Kao dirigem guljaš katedrale u Poznanu reformirao muziĉki repertoar u cecilijanskoga pokreta. God. 1884 osnovao i do 1903 ur ĉasopis Muzyka Košcielna; 1885 utemeljio zbirku Mom Musices Sacrae in Polonia u kojoj je objavio više djela p kompozitora XVI i XVII st. (4 sv., 1885—96). DJELA. SPISI: Muzyka figuralna w koidolach polskich od XV d zvieku, 1889; Uber alte polnische Kirchenkomponisten und ihren Werkc, K musikalisches Jahrbuch, 1890; Polskie pieini koiciola katolickiego od niejszych czasozu do konca XVI stulecia z dodaniem kilkudziesieciu star. lodii košcielnych, 1891; Matka Boska zv muzyce polskicj, 1905; Najnovts-. w dziedzinie historii muzykiw Polsce, 1910. — Priruĉnici: Directorium ehor 1885—86; Katalog koicielny utzvorozv muzycznych przyjetych przez zystwo Šw. Woiciecha, 1888; Obrzedy mszy šw. oraz godzin kanon, 1894. — Zbirke: Spiezvnik košcielny, 1886; Cantionate, 1892 (II izd. po( vom Cantionale ecclesiasticum ad norman Ritualis Sacramentorum Petrio 1897. Preveo na poljski Magisler ehoralis F. Haberla, 1889. — KOMPOZ 11 misa; 4 rekvijema; 2 Te Deuma; 4 litanije; oko 120 antifona; moteti; tata i dr.

2. Mieczyslaw, orguljaš i kompozitor (Šroda, 22. XII —■ Varšava, 11. IX 1924). Brat Jozefa; studirao u Leipzigu linu i Regensburgu. Zborovoda i orguljaš 1891—93 u I (Letonija), 1904—06 u Petrogradu, Saratovu i Kijevu, 19c zborovoda Varšavske filharmonije i uz to 1908 orguljaš kat i zatim profesor orgulja i kompozicije na Varšavskom kon toriju. S. je jedan od najboljih orguljaša i najpoznatijih orguljske muzike u Poljskoj. Stilski se njegova djela kreću u ranog cecilijanskog pokreta. DJELA: koncert za orgulje i orkestar; 75 orguljskih preludija; broji za orgulje. — 5 misa; kraće crkvene kompozicije. — Priruĉnici: Szkola or (2 sv.); Nowa szkola ehoralu gregorianskiego-Magister ehoralis, 1913; Poa kursu inslrutnentoznanslma i dr. LIT.: E. IVrocki, Mieczyslaw Surzvriski, Varšava 1924. — /. Lalos Ksie,ga Jozef Surzvriski, Muzvka Košcielna, 1929. — M. Sobieski, Jozef i: ski, Ţvcie Muzvcne i Teatralne, 1934. — //. Majkotuski, Ksiega dr J6z< zvriski, Muzvka Košcielna, 1938—3 9 . ' —H. Feicht, Jozef, Stefan i Miec Surzvriski, MGG, XII, 1965. — L. Kucharski, Mieczvslavv Surzvriski, {V 1973-

SUSATO, Tylman (Tilman, Thielman), nizoz muziĉki izdavaĉ i kompozitor njemaĉkoga podrijetla (krajer poĉetkom XVI st. — vjerojatno Antwerpen, izmeĊu 1561 i : Kao rodno mjesto najviše dolaze u obzir Soest (Vestfalija) 1i Od 1529 prepisivaĉ nota na katedrali u Antwerpenu; od do 1549 instrumentalist katedrale i gradski muziĉar. Poslif pokušaja suradnje (od 1542) najprije sa dva, zatim s jedni] takom, S. dobiva 1543 sam tiskarski privilegij te još iste g izdaje prve zbirke. Uz to je neko vrijeme bio i trgovac mi lijama. Od 1551 imao je uz tiskaru i skladište instrumenata. 1555 upoznao je O. di Lassa i postao njegov prvi izdavaĉ. S. je prvi veliki muziĉki izdavaĉ u Antwerpenu i u ( Nizozemskoj. Iz njegove radionice izišlo je 57 tiskanih zl 26 sa svjetovnom muzikom (ehansoni, madrigali, nizoze pjesme, plesovi) i 31 sa duhovnom (mise, moteti; obradbe terliedekens za 3 i 4 glasa); izgubljene su 1 zbirka svjetovn zbirka duhovne muzike. U saĉuvanim zbirkama su djela od 90 autora, većinom suvremenih nizozemskih kompoz medu njima i njegova vlastita. Najbrojnija su djela Clen non Pape, Th. Crecquillona, N. Gomberta, O. di Lassa i P. , ehicourta. Kao P. Attaingnant i J. Moderne, i S. se sluţio H; novim postupkom s jednostrukim pomiĉnim notnim znako' Poslije Susatove smrti tiskaru je preuzeo njegov sin Jacqu — vjerojatno Antwerpen, 19. XI 1564), koji je izdao samo j knjigu ĉetvoroglasnih ehansona O. di Lassa (1564). Kad je ques umro, tiskarske je sprave otkupio nizozemski muziĉk davaĉ Ch. Plantin. — U svojim kompozicijama, svjetovn duhovnim, S. daje prednost polifoniji i obilato se sluţi ii ĉijom. Jedino su plesovi i troglasne obradbe Souterhedeken deni preteţno homofono. DJELA: 58 plesova za 4 glasa; 91 ehanson; 6 nizozemskih pjesama glasa; misa; 7 moteta za 2, 4, 5 i 6 glasova; 10 Souterliedekens za 3 glasa. NOVO IZD.: zbirku ehansona (2 sv.) obj. A. Agnel (1970 —71). LIT.: P. Bergmans, Un Imprimeur-musicien: Tielman Susato, werpen 1923. — Isti, La Tvpographie musicale en Belgique au XVI e s Bruxcllcs 1930. — J. C. Klicvjer, Tvlman Susato and his Ecclesiasticae tiones, Rochester 1958. — H. Huschen, Tvlman Susato, MGG, XII, 19c U. Meissner, Der AntwerpenerNotendrucker Tvlman Susato (2 sv.), Berlin

SUSSMAYR, Franz Xaver, austrijski kompozitor (Sci nenstadt, 1766 — Beĉ, 17. IX 1803). Zborski djeĉak u benedil skom samostanu Kremsmunster, od 1787 ţivio u Beĉu gd; od 1792 ĉembalist i pomoćni dirigent Narodnog kazališta 1794 dirigent Karntnertortheatra i od 1798 dvorski kompoz

SUSSMAYR — SUTHERLAND God. 1790 sprijateljio se sa W. A. Mozartom, ĉiji je Rekvijem poslije njegove smrti dovršio prema njegovim uputama i skicama. Siissmaverove kompozicije istiĉu se privlaĉnom melodikom. L. v. Beethoven je komponirao klavirske varijacije na tercet Tdndeln und Scherzen iz Stissmaverove opere Soliman II, a N. Paganini je upotrijebio jednu Sussmaverovu temu za svoje varijacije Le Streghe.

DJELA: Instrumentalne kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Moses, 1792; Der Spiegel von Arkadien (najuspjelije djelo), 1794; // Turco in Italia, 1794; Die edle Rache, 1795; Die Freivnligen, 1796; Der Wildfang, 1797; Soliman II, 1899; Der Marktschreier, 1799; Giilnare, 1800; Phasma, 1801 i dr. Secco-recitativi za7Mozartovu operu La Clemenza di Tito. — Crkvene kompozicije. LIT.: U . Pole, Mozart's Requiem, 1879. — H. Conrat, Mozarts Requiem und Sussmayr, AUgemeine musikalische Zeitung, 1907. — G. v. Keussler, Mozarts Requiem ohne Sijssmayr, Deutsches Musik-Jahrbuch, 1923. — W. Lehner, Franz Xaver Sussmavr als Opernkomponist, STMW, 1931. — J. Winterberger, Franc Xaver Sussmayr, Leben, Umwelt und Gestalt (disertacija), Innsbruck 1946. —• W. Wlcek, F. X. Siissmayr (1766—1803) als Kirchenkomponist (disertacija), Wien 1953. — J. Kecskemeti, Sussmayr-Handschriften der Nationalbibliothek Szechenyi in Budapest, Mozart-Jahrbuch, 1959 i Studia Musico logica, 1962 i 1966. — E. Hess, Zur Erganzung des Requiems von Mozart durch F. X. Sussmayr, Mozart-Jahrbuch, 1959, 1962 i 1966. — F. Blume, Requiem but no Peace, MQ, 1961. —■ Isti, Requiem und kein Ende, Syntagma musicologicum, 1963. — H. H. Hausner, Sussmayr kirchenmusikalisches Werk, Mitteilungen der internationalen Stiftung Mozarteum, 1964. — O. Wessely, Franz Xaver Sussmavr, MGG, XII, 1965. — W. Jerger, Mozarts Schiiler und Mitarbeiter, Acta Mozartiana, 1966. — F. Beyer, »Mozarts Komposition zum Requiem«. Zur Frage der Erganzung, ibid., 1971. — D. Kerner, Das Requiem-Problcm, Neue Zeitschrift fiir Musik, 1974.

SUSSURRANDO (tal. ţuboreći, šapćući), oznaka za interpretaciju, koja zahtijeva veoma tiho izvoĊenje. Najĉešće se upotrebljava kod brzih pasaţa. SUTER, Hermann, švicarski kompozitor i dirigent (Kaiserstuhl, 28. IV 1870 — Basel, 22. VI 1926). Muziku uĉio u Ziirichu, Baselu i na konzervatorijima u Stuttgartu (I. Faisst) i Leipzigu (C. Reinecke). God. 1892—1902 vodio je u Ziirichu razliĉite zborove, djelovao kao orguljaš i predavao na Konzervatoriju. Od 1902 u Baselu zborovoĊa Basler Gesangvereina i Basler Liedertafela te dirigent koncerata društva AUgemeine Musikgesellschaft. God. 1918—21 bio je direktor Konzervatorija. Suterova muziĉka ostavština nije velika ali u njoj ima djela trajne vrijednosti. Kompozicije mu se odlikuju formalnom dovršenošću, tehniĉkom zrelošću i nadahnutom inspiracijom, ponešto sudrţanom u izraţaju; u svoja je djela unosio i obiljeţja narodnog melosa. Njegova su najviša dostignuća II i III gudaĉki kvartet i oratorij Le laudi di San Francesco d'Assisi. DJELA. O RKESTRALNA: s imfo nija u d- mo lu op. 17, 1913 ; ko nce rt za violinu u A-duru, 1924. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, u D-duru op. 1; II, U c-molu op. 10 i I I I , u C-duru op. 20; gudaĉki sekstet u C-duru op. 18. — Scenska muzika. — VOKALNA: oratorij Le laudi di San Francesco d'Assisi, 1924; kantata Die erste Walpurgisnacht (prema Goetheu); zborovi. LIT.: W. Merian, Hermann Suter (2. sv.), Basel 1936. — H. Ehinger, Hermann Suter, MGG, XII, 1965.

SUTER, Robert, švicarski kompozitor (St. Gallen, 30. I 1919 —). Završivši 1943 Konzervatorij u Baselu predavao na toj ustanovi 1945—50 i zatim do 1955 na Gradskoj muziĉkoj školi. Od 1955 je profesor harmonije, kontrapunkta i kompozicije na Muziĉkoj akademiji i uz to (od 1968) muziĉki urednik Radio-Basela. Na Ljetnim teĉajevima za novu muziku u Darmstadtu usavršavao se 1953 i 1956 kod W. Fortnera i E. Kreneka. Već kao student prihvatio atonalnost, traţeći vlastite puteve u organiziranju tonskoga materijala. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir i komorni orkestar, 1948; Lyrische Suite za violinu i gudaĉe, 1944; suita za gudaĉe, 1949; Petite Suite, 1953; Lyrische Suite za 4 duhaĉa i gudaĉki orkestar, 1959; fantazija za klarinet, harfu i gudaĉki orkestar (ili 16 solistiĉkih gudaĉkih dionica), 1965; Impromptu, 1956; varijacije na napjev pjesme Schnitter Tod, 1958; sonata, 1967; Epitaffio za duhaĉe, gudaĉe i udaraljke, 1968; 3 nokturna za violu i komorni orkestar, 1969; Airs et ritournelles za udaraljke i nekolikoko instrumentalnih skupina, 1973. Kompozicije za jazz ansamble. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1952; 4 stavka za gudaĉki trio, 1961; suita za violinu i violu, 1942; Divertimento za obou, klarinet i fagot, 1955; 4 etide za duhaĉki kvintet, 1962; Fanfares et pastorales za 2 roga, trublju i trombon, 1965; Inventionen za flautu, violinu i violonĉelo, 1956; Estampida za udaraljke i 7 instrumenata, 1960; serenada za septet, 1964; sonatina za obou, fagot i ĉembalo, 1966; suita za violinu i violu, 1942; Improvisationen za obou i violu: I, 1944 i II, 1963; Aria con recitativo za violinu i klavir, 1950; sonatina za klarinet i klavir, 1954; sonatina za obou, fagot i ĉembalo, 1966. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1954 i 1967; 2 suite, 1943 i 1945; Jeu inegal za ĉembalo, 1957; Petite suite za klavir ĉetvororuĉno, 1950. — DRAMSKA: operna bajka Konrad von Donnersladt, 1950; Lustspiel Der fremde Baron, 1952; scenska muzika; muzika za radio-drame. — VOKALNA: komorna kantata Heilige Leier, sprich, sei metne Slimme za sopran, flautu i gitaru, 1960; Geisha-Lieder za sopran i sekstet, 1943; Ballade von den Seerdubern (Brecht) za zbor, duhaĉe i udaraljke, 1953; Ballade von des Cortez-Leuten (Brecht) za recitatora, zbor i komorni orkestar, 1960; Musikalische Tagebucher: I, za alt i 6 instrumenata (nova verzija za alt i 7 instrumenata, 1960) i II, za bariton i 7 instrumenata, 1950. LIT.: E. Mohr, Robert Suter, MGG, XII, 1965. — D. Larese i J. Wildberger, Robert Suter, St. Gallen 1967.

SUTERMEISTER, Heinrich, švicarski kompozitor (Feuerthalen kod Shaffhausena, 12. VIII 1910 ■—). U poĉetku uĉio povijest i filologiju u Baselu, Parizu i Miinchenu baveći se uz to i komponiranjem. Boravak u Parizu (1929—30) vaţan je zbog upoznavanja djela C. Debussyja3 D. Milhauda i A. Honeggera koja su na Su-termeistera znatno utjecala. God. 1931 posvećuje se S. muzici

487

te u Miinchenu uĉi kompoziciju kod W. Courvoisiera, G. Geierhaasa, C. Orffa i dr. God. 1934—35 bio je korepetitor na Gradskom kazalištu u Bernu, a nakon toga nije se namjestio. Od 1942 ţivi u Vaux-sur-Mor-gesu (kanton Vaud). Od 1963 profesor je kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Hanno-veru. Medu švicarskim kompozitorima S. je prvi osvojio meĊunarodno muziĉko kazalište svojom operom Romeo und Julia, koja je nakon praizvedbe u Dresdenu prikazana na mnogobrojnim muziĉkim pozornicama. U operi Romeo und Julia uzeo je S. za H. SUTERMEISTER osnovu Shakespeareovu tragediju, ali je iz nje uklonio mnoge pojedinosti i radnju usmjerio njezinu tragiĉnom završetku, ocrtavajući muzikom veoma uvjerljivo psihološka zbivanja protagonista. S. daje uvijek prednost melodiji u njezinim najrazliĉitijim oblicima. Harmonije su mu u biti tonalne, iako uz velike slobode i kromatske gustoće. Prije svega muziĉko-dramski kompozitor, koji sam piše libreta za svoje opere, S. uspješno nastoji obogatiti suvremenu opernu strukturu, sluţeći se katkada zanimljivim postupcima (u operi Raskolnikoff savjest glavnoga junaka ima posebnu pjevaĉku ulogu). Sutermeisterovo stvaranje nije uvijek osloboĊeno eklektiĉkih crta; ponegdje se primjećuje utjecaj talijanske muzike (veristi, ĉak i Verdi). DJELA. ORKESTRALNA: 3 koncerta za klavir, 1943, 1953 i 1961; 2 koncerta za violonĉelo, 1956 i 1972; Divertimento I za komorni orkestar, 1936; Lieder und Tame za komorni orkestar, 1938; Die Alpen s recitatorom, 1948; Marche fantasque, 1950; Orazione per Giuseppe Verdi, 1951; Divertimento II, 1959; Serenade pour Montreux, 1970. — KOMORNA: Serenade Nr. ; za 4 duhaĉka instrumenta, 1949; Serenade Nr. 2 za 6 duhaĉkih instrumenata, 1961; Konzerlsluck (Divertimento) za violinu i klavir, 1937; Gavolte de concert za trublju i klavir, 1949; capriccio za klarinet solo, 1948. — KLAVIRSKA: sonatina u Es, 1948; preludiji; varijacije i fuga; devet 2 -gl. invencija; Hommage pour A. Honegger, 1956. — Preludij za orgulje, 1925. — DRAMSKA. Opere: Romeo und Julia, 1940; Die Zauberinsel, 1942; Raskolnikoff, 1948; Der rote Sticfel, 1951; Titus Feuerfuchs, 1958; Seraphine, 1960 i Madame Bovary, 1967. Monodrama Niobe (sa dvostrukim zborom i baletom), 1946. Televizijske opere Das Gespenst von Canterville, 1964 i Der Flaschenteufel, 1971. Baleti Das Dorf unter dem Gletscher, 1937 i Max und Moritz, 1951. Scene za radio i koncertnu dvoranu Der Kinderkreuzzug, 1955; Le Theatre du monde, 1957; sveĉana igra Le Buisson ardent, 1958; scensko djelo za laike Berner Totenlanz, 1962. Djela za radio, televiziju i scenu: Die schwarze Spinne, 1936; balade Die Fiisse im Feuer i Fingerhutchen, 1950 i Der gestiefelte Kater, 1953. Scenska muzika za dramu Wozzek G. Biichnera, 1953; muzika za radio-igre {Faust 795*, 1958; Undine, 1962); filmska muzika. — VOKALNA: komorni oratorij Jorinde und Joringel, 1936. Kantate: kantata br. 1 (a cappella), 1936; br. 2, 1944; br. 3, Dem Allgegenwdrtigen, 1958; br. 4, Das Hohelied, IS60; br. 5, Der Papagei aus Guba, 1961; br. 6, Glauben und Schaffen, 1964; br. 7. Omnia ad unum, 1966 i Sonnenhymne des Echanton, 1967. Ecclesia za sopran, bas, zbor i orkestar, 1975; Sieben Liebesbriefe za tenor i orkestar, 1935; Sechs Barocklieder za tenor, ţenski zbor, klarinet i violonĉelo, 1934; Max und Moritz za zbor i 2 klavira, 1951; zborovi; solopjesme. — CRKVENA: misa u Es-duru a cappella, 1948; Missa da Re-quiem, 1952; psalam LXX i LXXXVI za duboki glas i orgulje, 1947. LIT.: H. Ehinger, Drei Gesprache mit Heinric h Sutermeister, SMZ, 1^58. — H. Jaton, Heinrich Sutermeister, compositeur lyrique, ibid. — H. Ehinger, Heinrich Sutermeister, MGG, XII, 1965. — /). Larese, Heinrich Sutermeister, Amriswill 1972. J. As.

SUTHAUS, Ludwig (Heinrich), njemaĉki pjevaĉ, tenor (Koln, 12. XII 1906 — Berlin, 7. IX 1971). Pjevanje uĉio u Kolnu; na opernoj pozornici debitirao 1928 u Aachenu kao Walther (Wagner, Majstori pjevaĉi) i tamo angaţiran. God. 1932—41 solist opere u Stuttgartu, od 1941 u Berlinu, najprije na Drţavnoj operi i od 1948 na Gradskoj operi; od 1957 bio je istodobno ĉlan Beĉke opere. MeĊunarodno je ime stekao kao wagneri-janski tenor. Pjevao je na londonskom Covent Gardenu, pariškoj Operi, milanskoj Scali, u Miinchenu i Hamburgu, na sveĉanim igrama u Bavreuthu i dr., a 1955 u SSSR. U vrhunske domete njegove umjetnosti ubrajale su se uloge Sieg-mund i Loge (Prsten Nibe-lunga), Walther (Majstori pjevaĉi) i Tristan ( Tristan i Izolda). SUTHERLAND, Joan, australska pjevaĉica, sopran j. SUTHERLAND

488

SUTHERLAND — SVETA CECILIJA

(Point Piper, Sydney, 7. XI 1926 —). Isprva uĉenica svoje majke, zatim studirala na Konzervatoriju u Sydneyu i privatno kod A. Dickens. God. 1947 debitirala u koncertnoj izvedbi Purcellove opere Dido and Aeneas. Muziĉko školovanje nastavlja 1951 na Royal College of Music u Londonu (C. Carey). Pjeva s velikim uspjehom na svim poznatim svjetskim pozornicama. Interpretira dramske, lirske i koloraturne uloge. LIT.: L. Dunlop, Joan Sutherland, Opera, 196c. —■ R. Bradon, Joan Sutherland, London i New York 1962 (danski 1966). — E. Greenfied, Joan Sutherland, London 1972 i New York 1973.

SUTOVSKI, Thor, ameriĉki plesaĉ (Trenton, N. J., 27. I 1945 —). Uĉenik A. Hovvarda, E. Catona, W. Griffitha i R. Franchettija. Od 1960 solist u trupama San Diego Ballet, San Francisco Ballet, National Ballet u Washingtonu, na Drţavnoj operi u Hamburgu, te u Oslu i dr. Od 1971 sa svojom ţenom, plesaĉicom Šonjom Arovom, djeluje kao pedagog u San Diego Balletu. SUVINI ZERBONI, talijanska muziĉka naklada sa sjedištem u Milanu. Osnovana je 1930 kao izdavaĉko poduzeće kazališnog udruţenja S. Z. God. 1932 prekupio ju je Paolo Giordani i vodio do 1948. Otada je vlasnik i direktor naklade Ladislav Sugar. Zahvaljujući brojnim izdanjima zabavne i lake muzike S. Z. postiţe veliki komercijalni uspjeh koji joj omogućuje i objavljivanje djela suvremenih autora (L. Berio, V. Bucchi, N. Castiglioni, A. Clementi, L. Dallapiccola, F. Donatoni, B. Maderna, G. F. i R. Malipiero, G. Petrassi, M. G. Seiber, R. Vlad). SVANHOLM, Set, švedski pjevaĉ, tenor (Vasteras, 2. IX 1904 — Saltsjo-Duvnas, Stockholm, 4. X 1964). Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i kod J. Forsella. Debitirao 1930 u Stockholmu u baritonskoj ulozi, kao Silvio (Leoncavallo, Pagliacci). Od 1936 nosilac tenorskih uloga. Pjevao na svima velikim svjetskim opernim pozornicama, osobito u Wagnerovim operama. Od 1946 bio je niz godina ĉlan Metropolitana u New Yorku. Nastupao je i kao koncertni pjevaĉ. God. 1930—40 predavao je na Konzervatoriju u Stockholmu, a od 1957 bio je tamo muziĉki direktor Opere. LIT.: Set Svanholm, Opera, 1955.

ŠVED, Alexander de (pravo ime Sandor), madţarski pjevaĉ, bariton (Budimpešta, 28. V 1908 —). Studirao violinu u Budimpešti (J. Hubay); pjevanje uĉio u Italiji kod R. Stracciarija i M. Sammarca te kod F. Feinhalsa u MUnchenu. Na opernoj pozornici debitirao 1930 u Budimpešti kao Grof Luna (Verdi, Trubadur) i odmah angaţiran. God. 1935—39 bio je solist Drţavne opere u Beĉu, 1938—40 na milanskoj Scali i 1940—60 na njujorškom Metropolitanu. Sudjelovao je na sveĉanim igrama u Bayreuthu, na Maggio Musicale Fiorentino i drugim festivalima. Svoje najviše domete ostvario je u Verdijevu repertoaru (La Traviata, Rigoletto, Simon Boccanegra), zatim kao Don Giovanni (Mozart), Scarpia (Puccini, Tosca) i dr. Bio je i izvrstan oratorijski pjevaĉ. SVEGLIATO (svegliando; tal. probuĊen, veseo, ţiv), oznaka za ţivahnu i vedru interpretaciju. SVEINSSON, Atli Heimer, islandski kompozitor (Reykjavik, 21. IX 1938 —). Studirao u Kolnu na Visokoj muziĉkoj školi (kompoziciju kod G. Raphaela i R. Petzolda) i na teĉajevima za Novu muziku (H. Pousseur, K. Stockhausen); pohaĊao i Elektronski muziĉki studio u Bilthovenu (G. M. Koenig). Od 1969 predaje muziĉku teoriju na muziĉkoj školi u Revkjaviku. Kao stvaralac pod utjecajem je A. Weberna, K. Stockhausena i J. Cagea. DJELA (izbor): Hlymi za komorni orkestar, 1963; Klij za flautu, violonĉelo i klavir, 1968; Seimur za 2 klavira i orkestar, 1968; Spectacles za udaraljke i vrpcu, 1969; Tengsl za orkestar, 1970; Music za violu i orkestar, 1970; Bizzarre-ries I za flautu, klavir i vrpcu, 1970.

SVELTO (tal. okretan, lak), oznaka za ţivahnu i pokretnu interpretaciju. SVENDSEN, Johan Severin, norveški kompozitor i dirigent (Oslo, 30. IX 1840 •— Kobenhavn, 14. VI 1911). Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu (F. David, M. Hauptmann, K. Reinecke, E. F. Richter). Istaknuti violinist. Koncertirao u Danskoj, Škotskoj, .Islandu, Norveškoj, Italiji i Engleskoj; 1871 boravio u New Yorku, a u nekoliko navrata ţivio u Parizu i Londonu. God. 1872—77 i 1880—83 dirigent u Oslu, 1883—1908 dvorski dirigent u Kobenhavnu. S. je, uz E. Griega i Ch. Sindinga, najpoznatiji norveši kompozitor kasne romantike. Njegova lako razumljiva i pristupaĉna muzika s jasnom formalnom izgradnjom odaje smisao za ravnoteţu sadrţaja i oblika. Stilski je blizak R. Schumannu i F. Mendelssohnu, a gdjekad i H. Berliozu; u njegovim djelima oĉituje se ■—■ posebno u bogatstvu i šarolikosti ritmova — i utjecaj norveške narodne muzike. S. je bio jedan od najvećih norveških dirigenata.

DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, u D-duru op. 4, 1867^ op. 15, 1876; koncert za violinu, 1870; koncert za violonĉelo, 1871; za violinu i orkestar, 1881; uvertire za drame Sigurd Slembe (B. I: 1871 i Romeo i Julija (W. Shakespeare), 1876; legenda Zorohayde; 4 rapsodije, 1872—77; Carnaval a Pariš; Carnaval des artistes norvegiens MORNA: 2 gudaĉka kvarteta, u a-molu op. 1 i op. 20; gudaĉki kvi Ċaĉki oktet. — Kantata," zborovi; solo-pjesme. — Obradbe skandina rodnih pjesama za gudaĉki kvartet. LIT.: O. Gurvin, Johan Svendsen, Oslo 1940. — O. E. Ravn, Joha sen, Oslo 1944. — O. Gurvin, Johan Severin Svendsen, MGG, XII, ]

SVENSSON, Sven Erik Emanuel, švedski komp muzikolog (Vasteras, 3. XI 1899— Uppsala, 22. IV 196c dirao u Uppsali (C. A. Moberg), Kobenhavnu (P. M0ller) : holmu (W. Stenhammar), Berlinu i Beĉu (E. KunvvalcT 1920—30 nastavnik violine i harmonije u Uppsali, gdje jedan od osnivaĉa muziĉke škole (1930); uz to 1933—-39 i 1 kritiĉar lista Uppsala Nya Tidningen i od 1939 muziĉki ( na Univerzitetu. Kao kompozitor bio je sljedbenik R kontrapunktskog stila, koji je povezivao sa smionom, ali funkcionalno vezanom harmonijom. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u e-molu, 1937; koncert orkestar i violu, 1947; Concerto grosso, 1940; Pezzo sinfonico, 1939; set 2 gudaĉka orkestra, 1941; koralna fantazija, 1950; Fantasia gotica, 1949. MORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1938 i 1940; sonata za violinu i violu, ] nata za violu da gamba i ĉembalo, 1948. ■— Melodrama Saul i David; muzika. — Kantate; zborna djela; misa za sole, zbor i orkestar, 1932.— Hugo Alfven, 1946; Joseph Haydns strdkkvartettcr, 1948; Musik i teori o< 1952 (II izd. 1961); studije. — INSTRUKTIVNA: Harmonilara, \\ kestern och dess instrument, 1942; — IZDANJA: Bonnierov muziĉki 1945; kompozicije J. H. Romana, G. Fredricija i dr. LIT.: C.-A. Moberg, Sven Erik Emanuel Svensson, MGG, XI

SVETA CECILIJA, i. mjeseĉnik, najstariji hrvatski n ĉasopis. Pokrenuo ga je 1877 u Zagrebu M. Cugšvert i i kao »list za puĉku crkvenu glazbu i pjevanje«. Izlazio je dovito: 1877 (3 broja), 1878 (12 brojeva) i, nakon prekidţ (12 brojeva) i donosio popularne informativne i instruktivn ke, ponajviše o crkveno-muziĉkoj praksi (pjevanje, orgu zatim vijesti, uglavnom o crkvenom muziĉkom ţivotu u i muziĉki prilog koji je ureĊivao I. Zajc; u prilogu su objav obradbe izvornih puĉkih crkvenih pjesama te crkvene komf domaćih autora. 2. Crkveno-muziĉki ĉasopis, dvomjeseĉnik, izlazi u Z od januara 1907 do jula 1944 neprekidno, te brojem godiš daleko premašuje sve dosad objavljivane hrvatske muziĉ sopise. Pokreću ga i izdaju kao »smotru za promicanje c glazbe« M. Zjalić, M. Novak i F. Dugan st. God. 1909 glasilo Cecilijina društva i otada izlazi kao »list za crkvenu sa glazbenim prilogom«. Glavni urednici Sv. C. bili su —08 M. Zjalić i M. Novak; 1909—13 M. Zjalić; 1914Barle; 1941 I. Kokot i 1942—44 A. Vidaković. Muziĉki ureĊivao je 1907—42 F. Dugan st., a 1943—44 A. Vidi Pokrenuta i izdavana kao ĉasopis za obnovu i unapi crkveno-muziĉkog ţivota i stvaranja, Sv. C. se u prvih c godišta bavi preteţno crkveno-muziĉkim problemima. Me pod uredništvom J. Barlea i njegovom zaslugom, poĉev c 1916 njezin se opseg i tematika postepeno proširuju, a s struĉno produbljuje; najzad, obuhvativši sva podruĉja r i muziĉkog ţivota, Sv. C. poprima karakter općeg muziĉk sopisa i u razdoblju izmeĊu dva rata postaje središnjim hrv muziĉkim ĉasopisom. U njoj su suraĊivali gotovo svi ista; domaći muziĉari, muziĉki pisci a i mnogi kulturni radnici, raznovrsnim ĉlancima i studijama objavljenim u toku 38 g izdvajaju se ĉlanci i prikazi, djelomice izdavani u okviru rec rubrika (1915—41 »Iz hrvatske glazbene prošlosti«; 193 »Mrvice iz naše glazbene prošlosti«), u kojima su obradi ĉesto po prvi put osvijetljene, liĉnosti, razdoblja, dpkum pojave iz hrvatske muziĉke prošlosti, te golem broj biogr ĉlanaka i crtica o gotovo svim suvremenim domaćim muziĉ; što predstavlja bogatu gradu za hrvatsku muziĉku historiog Vrijedan materijal sadrţan je u kritikama i osvrtima na nv priredbe u zemlji, u prikazima i podacima o domaćim mu; publikacijama, u nizu ĉlanaka o hrvatskom muziĉkom fol poglavito o starijim puĉkim crkvenim pjesmama (1929—-i dovita rubrika »Hrvatska puĉka popijevka«), te u muziĉkor logu gdje je objelodanjeno preko 500 crkvenih kompozicij maćih autora i puĉkih crkvenih pjesama. Poslije rata pokušao je A. Vidaković obnoviti Sv. Ci izdavši 1946 jedan broj Cedlije, »smotre za glazbeni ţivot« se nije odrţala. U januaru 1969 Institut za crkvenu glazbu u Zagrebu poi pokreće Svetu Ceciliju »ĉasopis za duhovnu glazbu« s glazt prilogom, ţeleći nastaviti bogatu tradiciju predratnog ĉas Stoga se i prvo godište tog obnovljenog lista raĉuna kao XX tj. nastavak prekinutog. Glavni je urednik tekstovnog dije Milanović, a glazbenog priloga A. Klobuĉar. List izlazi puta godišnje kao glasilo Instituta i obraduje preteţno crk

SVETA CECILIJA — SWANSON -muziĉke probleme i pojave, ali povremeno donosi i vrijedne priloge s drugih podruĉja osobito iz hrvatske muziĉke povijesti, zatim osvrte na vaţnije koncertne priredbe i muziĉka izdanja a u prilogu crkvene i orguljske kompozicije domaćih autora. LIT.: /. Ajanović, Muziĉki ĉasopis »Sv. Cecilija« i njegovo znaĉenje u razvitku hrvatske muziĉke historiografije (diplomska radnja u arhivu Muziĉke akademije u Zagrebu), 1955. I. Ać.

SVETA SOFIJA, ansambl za suvremenu muziku, osnovan 1968 u Skopju sa ciljem da neguje i propaguje u prvom redu dela makedonskih i jugoslavenskih savremenih kompozitora. Sastavljen od 16 muziĉara, uz povremeno sudelovanje instrumentalnih i vo kalnih solista iz Skopja i drugih jugoslovenskih gradova, ansambl je pod umetniĉkim vodstvom Tome Proševa ostvario vrlo plodnu koncertnu aktivnost i svojim rezultatima skrenuo na sebe paţnju kul turne javnosti u zemlji i inostranstvu. Do danas (1975) S. S. je, iz meĊu ostalog, izvela preko 30 novih kompozicija, specijalno napisa nih za taj kolektiv. Ansambl je uĉestvovao na festivalima u Dubrov niku, Ohridu, Splitu, Opatiji, Ljubljani i Beogradu, a gostovao je u svim većim jugoslavenskim centrima, kao i u SAD, Kanadi, Tu nisu, Italiji, Bugarskoj i Ĉehoslovaĉkoj. D. Ov. SVETEL, Heribert, dirigent i kompozitor (Ljubljana, 19. II 1895 — Maribor, 9. XII 1962). U Ljubljani studirao pravo; muziku uĉio na školi Glasbene matice i privatno. Ĉinovnik, ali je već 1920—22 vodio pjevaĉko društvo Slavec u Ljubljani, a 1926—46 bio je i zborovoĊa i dirigent u ţeljezniĉarskom društvu Sloga; uz to je 1926—31 bio korepetitor i pomoćni dirigent Ljubljanske opere. God. 1946—57 operni dirigent u Mariboru. DJELA. O RKES TRALNA: s imfo nijska pjes ma Talec ; s uita za gudaĉe i klavir. — KOMORNA: klavirski trio; Adagio za violinu i klavir i dr. — DRAM SKA: opera Višnjani, 1933 (Maribor, 6. XI 1949); scenska muzika za drame. — VOKALNA: kantata Legenda 0 Mariji i pastirici Uršiki za sole, zbor i or kestar; zborovi; solo-pjesme. D. Co.

SVIRALA (engl. pipe, franc. tuyan, njem. Pfeife, tal. canna), najjednostavniji aerofoni instrument, glavni dio svih duhaĉkih instrumenata ukljuĉujući i orgulje. S. je šuplja cijev koja proizvodi ton kada titranje struje zraka izaziva u zraĉnom stupcu, koji se u njoj nalazi, stojni val. S. moţe biti na kraju zatvorena ili otvorena. Postoje dva osnovna tipa svirale: usna s. (labijalna prema lat. labium usnica) i s. s jeziĉcem (jeziĉnjak ili lingualna s. prema lat. lingua jezik). Kod usne svirale najĉešće struja zraka udara u klin; tu zrak zatitra i stvara stojni val. Visina tona zavisi o duljini svirale. Kod zatvorene svirale (kod orgulja tzv. poklop-Ijenice) nastaje na kraju svirale ĉvor koji zbog toga postaje dvostruko dulji, a ton za oktavu niţi. Kod jeziĉnjaka titra jeziĉac (elastiĉno pero) pa se u svirali neprekidno izmjenjuje zgušćivanje i razredi van je zraka. Tako stvorena struja zraka prolazi kroz sviralu i u njoj se reflektira. Interferencijom reflektiranih i direktnih valova nastaju stojeći valovi. Visina tona zavisi o veliĉini i gipkosti jeziĉca (> Orgulje). LIT.: K. Th. Kiihn, Klangfarbe und Wirbelform einer Lippenpfeife in Abhangigkeit von der Bauweise (disertacija), Berlin 1940. —• J. Kreps, Le Tuyan a bouche, Spomenica E. Clossonu, Bruxelles 1948. — D. Wolf, Uber die Eigenfrequenzen labialer Orgelpfeifen, Zeitschrift fiir Phvsik, 1965. M. Kun.

SVIRANJE PARTITURA, veština odsvirati na klaviru bitne elemente jedne partiture. Ono je neophodno za dirigente, šefove kamernih ansambla i muzikologe, jer im pruţa bitnu pomoć kod studija svake partiture. S. p. sadrţi dve radnje: ĉitanje i sviranje. Pod ĉitanjem se razumeva istovremena zvuĉna predstava svih deonica partiture. Pri tome je potrebno izvršiti transpoziciju onih instrumenata koji ne zvuĉe onako kako se beleţe i sve glasove poredati po njihovoj visini odozdo naviše. Ovako stvorenu sliku muzike treba zatim prvo aranţirati, tj. uprostiti i uĉiniti pogodnom za sviranje na klaviru. Ĉitanje je prema tome improvizirano sastavljanje klavirskog izvoda u glavi sviraĉa koje se zatim prenosi na klavir. Kod komplikovanijih partitura nemoguće je sve odsvirati na klaviru. Treba se uvek ograniĉiti na ono što je najhitnije. Preporuĉljivo je da se za deonicu koja dominira oslobodi ĉitava jedna ruka koja će svirati samo tu melodiju. Ĉesto će biti potrebno premeštati u drugi registar neki ton ili ćelu deonicu. Pri tome treba voditi raĉuna o tome da unutrašnji glasovi ne idu preko spoljnih. Na muziĉkim školama postoji predmet s. p. na kojem se uĉenici upućuju u tehniku ĉitanja i sviranja vokalnih i orkestarskih partitura. LIT.: H. Riemann, Anleitung zum Partiturspiel, 1902 (III izd. 1920). — H. Gal, Anleitung zum Partiturlesen, Wien 1923 (engl. 1924). — M. Bernstein, Score Reading, 1932. — R. Hagel, Die Lehre vom Partiturspiel, Hohe Schule der Musik (red. J. Miiller-Blattau), Potsdam 1937. ■— W. Lovelock, Introduction to Orchestral Score-Reading, London 1953. — Brunelli, La Lettura della partitura, Bologna 1956. — Th. Jakobi, Die Kunst des Partiturspielens, Berlin Halensee 1957. — A. O. Warburton, Score Reading, Form and Historv, London 1959- — M. JI- Fomjiu6, IlpaKTHMecKHH Kypc *iTeHHH napTHTVp flJJH ayxoBOro opnecTpa, MocKBa 1960. — H. Creuzburg, Partiturspiel (4 sv.), Mainz. A. Pr.

SVIRAONIK H- Orgulje SVIRIDOV, Georgij (Jurij) Vasiljeviĉ, sovjetski kompozitor (Fateţ, Kurska gubernija, 16. XII 1915 —). Klavir uĉio u

489

Kurskoj muziĉkoj školi, a kompoziciju u Lenjingradu na Centralnom muziĉkom_ tehnikumu (M. Judin) i na Konzervatoriju (P. Rjazanov, D Šostakoviĉ). God. 1941—44 boravio u Novosibirsku s grupom evakuiranih muziĉara, a od 1944 ponovno djeluje u Lenjingradu. DJELA. ORKESTRALNA: simfo nija za gudaĉe, 1940; 2 koncerta za klavir, 1936 i 1942; My3biKa za komorni orkestar, 1962; ManentKuu mpunmux, 1965. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1946; klavirski trio, 1945 (II red. 1955); klavirski kvintet, 1945 (II red. 1955). — KLAVIRSKA: sonata, 1944; 2 partite (izd. 1947) i JXemcKuu a/ibćoM (izd. 1948). —■ DRAMSKA. Muziĉke komedije: HacmoMiuuu ou:euux, 1939; PacKunynocb Mope luiipono, 1943 i OzonbKU, 1951. Scenska i filmska muzika. ■—• VOKALNA: oratorij na tekst pjesnika-dekabrista, 1955 i HamemunecKan opamopun, 1959 > kantate Hemep6ypzct beata i -> off-beata i daje muzici jazza njezin ritmiĉki intenzitet, vitalnost i zanosnu dinamiĉnost. U uţem smislu, to je naziv za stilsko razdoblje jazza u vremenu oko 1930—45 (era szvinga) koje karakteriziraju veliki izvodilaĉki sastavi i improvizacija svedena na svega nekoliko solista. U to vrijeme s. ima i ulogu plesne muzike. Razdoblje swinga — kojega su najznaĉajniji predstavnici orkestri C. Basiea, U. Hamptona, D. Ellingtona, J. Lunceforda, Ch. Webba, B. Goodmana, W. Hermana i dr. —■ prijelaz je od historijskog na moderni jazz. U njemu imaju ravnopravan udio elementi crnaĉke i evropske muzike. Od sredine tridesetih godina poĉele su se iz velikih sastava (big band) odvajati male grupe ĉuvenih solista (combo; small band), koji su swing na neki naĉin prenijeli na komornomuziĉko podruĉje

491

(trio, 1935, kvartet 1936; sekstet, 1939 B. Goodmana). Eksperimentalno muziciranje tih grupa, ali i -> jam sessions koji su se u doba swinga ţivo kultivirali, bitno su utjecali na novi stil jazza -> be-bop. Tako je era swinga završila u be-bopu, ali sam s. djeluje i dalje u cjelokupnom modernom jazzu. (-> Jazz) LIT.: B. Goddman i /. Kolodin, The Kingdom of Swing, New York 1939. B. Ać.

SVVOBODA, Henry, ameriĉki dirigent ĉeškoga podrijetla (Prag, 29. X 1897 —). Uĉenik V. Talicha i A. Zemlinskog na Konzervatoriju u Pragu; 1923 završio i studij muzikologije s doktoratom. Kazališni dirigent, 1931—38 vodio radio-orkestar u Pragu. Od 1938 u SAD, gdje je bio muziĉki direktor poduzeća za proizvodnju gramofonskih ploĉa Westminster Recording Company i orkestra Concert Halla, te 1962—-64 dirigent Harvard Radcliffe Orchestra i od 1964 opernog orkestra na University of Texas u Austinu. Kao dirigent gostovao u Evropi, juţnoj Americi i na Prednjem Istoku. Objavio je The American Symphony Orchestra (1967). SYCHRA, Antonin, ĉeški muzikolog (Boskovice, 9. VI 1918 — Prag, 21. X 1969). Muzikologiju studirao na Univerzitetu u Brnu (V. Helfert, J. Racek), a estetiku na Univerzitetu u Pragu (J. Mukafovski); doktorirao 1946. God. 1947 pre davao na pedagoškom fakultetu Univerziteta u Pragu, od 1948 na Akademiji muziĉkih umjetnosti. Od 1952 bio je profesor estetike i povijesti muzike na Karlovu univerzitetu. Polazeći s marksistiĉkih gledišta, prouĉavao probleme muziĉkoga realizma i programne muzike, osobito u djelima ĉeških klasika XIX i XX st. Istraţivao je i povezanost ĉeških kompozitora s narodnom muzikom. Uz to je izraĊivao komparativne stilske analize, oslanjajući se na nauku o intonaciji B. V. Asafjeva. Prouĉavao je i mogućnosti kako da se teorija informacija i kibernetika primijene na podruĉju muziĉke analize. DJELA: Hudba a slovo v Udove pisni (disertacija), 1946 (obj. 1948); Realismus Bedficha Smetany, Hudebni Rozhledy, 1948—49; O novou hudebni vedu, Musikologie, 1949; Materidl hudby (Hudebni fonetika a fonologie), 1949; Stranickd hudebni kritika, spolutvurce nove hudby, 1951 (njem. 1953); O hudbu zitfka, 1952; Estetika 7.d. Nejedle'ho, 1956; Lidovd pisnovost — zdklad Dvofdkovy epiky v symfonickych bdsnich, Hudebni Rozhledy, 1956; K otdzce dozrdvdni Jandĉkova slohu, ibid.; Estetika Dvofdkovy symfonicke tvorby, 1959; V. Helfert a smysl ĉeške hudby, Hudebni Rozhledy, 1961; Kapitola z experimentdlniho vyzkumu vyrazu v hudbe a reci, Acta Universitatis Carolinae, Philosophica et historica, 1962; Hudba a slovo z experimentdlniho hlediska (sa K. Sedlaĉekom), 1962; Melodie iako faktor emadondlniho vyrazu (sa K. Sedlaĉekom), Hudebni Veda, 1962 i Folia Phoniatrica, 1963 i dr. LIT.: J. Jirdnek, Antonin Sychra, MGG, XII, 1965.

SYDEMAN, William, ameriĉki kompozitor (Nevv York, 8. V 1928 —). Studirao na Duke University u Durhamu, na Mannes Music School u New Yorku (F. Salzer, R. Travis) na Julius Hartt Sehool of Music u Hartfordu (A. Franchetti) i u Tanglevvoodu kod R. Sessionsa i G. Petrassija. Od 1959 profesor je kompozicije na Mannes Collegeu u New Yorku. DJELA. ORKESTRALNA: 3 studije, 1959, 1963 i 1965; Occumenicus, koncert za orkestar, 1964; In rnemoriam John F. Kennedy za recitatora i orkestar, 1966; 3 Concerti da camera za violinu i komorni orkestar, 1959, 1960 i 1965; koncert za klavir 4-ruĉno, komorni orkestar i elektronske zvukove, 1967; Texture Studies, 1969. — KOMORNA: 2 duhaĉka kvinteta, 1959—61; Homage to *V Histoire du Soldat« za klarinet, fagot, trublju, trombon, violinu, kontrabas i udaraljke, 1962; Music za flautu, violu, gitaru i udaraljke, 1962; kvartet za flautu, violinu, klarinet i klavir, 1963; duo za violu i ĉembalo, 1963; duo za violinu i klavir, 1963; Music za violu, duhaĉe i udaraljke, 1966; Texture Studies za duhaĉki kvintet, 1966; Projections I za prepariranu violinu, vrpcu i dijapozitive, 1968; trio za fagot, bas-klarinet i klavir, 1969. — Sonata za klavir, 1961. — Fantasy Piece za ĉembalo, 1965. — VOKALNA: Songs za sopran, flautu i violonĉelo, 1959; The Lamenl of Elektra za alt, zbor i komorni orkestar, 1964. LIT.: N. B. Reich (red.), Catalog of the Works of William Sydeman ( I I izd.), New York 1968.

SYKORA, Vaclav Jan, ĉeški pijanist i muzikolog (Prag, 10. X 1918 — 21. II 1974). Na Konzervatoriju u Pragu završio 1943 majstorsku školu (J. Hefman) i tamo od 1946 djelovao kao profesor. DJELA: Narodni umelec J. Hefman, 1956; Fr. X. Dušek. Ţivot a dilo, 1958; Improvizace vćera a dnes, 1966; R. Schumann, 1973. —• IZDANJA. Klavirske kompozicije u spomenicima kulture Mušica antiqua Bohemica (sa J. Racekom): Ĉesti klasikove, 2 sv., 1953 i 1954; Dvandct melodickych etud, 1954 i sonate 1-7, 17-23 i 24-29 J. L. Dusseka, 1960—63; 16 sonata i 34 sonatine G. Bende, 1956 i 1958. Uz to izdao Stare handeke tance ze 17. stoleli, 1972. i 36 fuga za klavir A. Reiche, 3 sv., 1973.

SYMONDS, Norman Alec, kanadski kompozitor (Nelson' British Columbia, 23. XII 1920 —). Uĉenik G. Delamonta na Konzervatoriju u Torontu. Utemeljio vlastiti jazz-orkestar u kojemu je svirao klarinet i saksofon te 1957 nastupio na festivalu u Stratfordu. Djeluje u Torontu kao dirigent komornih ansambla i kompozitor muzike za kazalište, televiziju i film. DJELA. ORKESTRALNA: Fugue for Reeds and Brass za jazz-orkestar, 1952; Concerto grosso za jazz-kvintet i simfonijski orkestar, 1957; Autumn Noc-turne za tenor-saksofon i gudaĉe, 1960; The Namenless Hour za soliste i gudaĉki orkestar, 1962; Impulse, 1969. — KOMORNA: 2 koncerta za jazz-oktet, 1955 i 1956; Experiments for Improvising za jazz-instrumente, 1957; Shepherd's La-ment za jazz-kvartet, 1959. — DRAMSKA: jazz-opera Opera for Six Voices, 1961; televizijski balet Tensions, 1964; scenska muzika The Age of Anxiety za jazzorkestar, 1957 i dr. — Boy Meets Girl za mješoviti zbor i udaraljke, 1964.

492

SYNTHESIZER

Sintetizator SYNTHESIZER SZABADOS, i. Karoly, madţarski pijanist i kompozitor (Budimpešta, 28. I 1860 —• 25. I 1892). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (F. Erkel, F. Liszt, R. Volkmann). Od 1880 dirigent kazališta u Kolozsvaru (danas Cluj), zatim u Budimpešti, dirigent i nastavnik pjevanja na Operi. Autor je muzike za prvi madţarski cjeloveĉernji balet Viora (1891). Ostavio je i više opera (Romeo es Julia), orkestralnih djela (uvertira), zborova i solo-pjesama. 2. Bela Antal, kompozitor (Budimpešta, 3. VI 1867 —• 15. IX 1936). Brat Karolva; studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti kod F. Erkela, R. Volkmanna i J. KoessleraJ (klavir, kompozicija) te kod R. Paulija (pjevanje). God. 1893— 932 profesor klavira i pjevanja na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti; uz to od 1927 do smrti generalni direktor Konzervatorija. U kompoziciji kasnoromantiĉar, cijenjen osobito po svojim dramskim i vokalnim djelima. Kao vokalni pedagog zasluţan je za razvoj madţarske pjevaĉke kulture. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija; uvertira, 1884; Andante es scherzo, 1885; Kis magyar szerendd za mali orkestar, 1934. — Ĉetiri gudaĉka kvarteta. — DRAMSKA. Opere: Alszik a nagyneni (Spava teta), 1895; A bolond (Luda), 1898 (prer. 1911); Mdria (skupa s A. Szendvjem), 1905 i Fanny, 1927. Operete: Negy kirdly (Ĉetiri kralja), 1890; Az eho es a mdsodik (Prvi i drugi), 1891; Haram Kazmer (Tri Kazimira), 1894; Rika, 1895; Kukta — ktsasszony, 1897; Fehobb asszonyok (Visoke dame), 1904; A mt'imia, 1904 i dr. Muziĉki igrokazi: Szep Ilonka (Lijepa L), 1906; Bolond Istok (Ludi štef), 1922 i MenyasszonyhĊboru (Rat nevjesta), 1923. Školske opere. Scenska muzika. — VOKALNA: A vi Ili za sopran i orkestar, 1907; zborovi; oko 50 solo -pjesama. — Instruktivna: 30 enekgyakorlat a magyar szoveg tiszta kiejte'sere (30 vokalnih vjeţbi za ĉist izgovor madţar skog teksta; u suradnji sa G. Molnarom), 1905; Ehneleti es gyakorlati enekiskola (Teoretska i praktiĉna škola pjevanja), 5 sv. 1911; Kariskolai kezikonyv (Priruĉnik za zborne škole), 1910; Solfege, 1921. Uredio (skupa sa J. Sikom) antologiju pjesama raznih autora Miidalok, 8 sv., 1912—23. — Napisao: Visszaemlekezesek (memoari), 1925 i Volkmann Robert, 1933. LIT.: V. Papp, Arckepek a magvar Zenevilagbol, Budapest 1925. — EMajor, Szabados Bela, A Nemzeti Zenede Evkonvve az 1936 —37 evrol, Budapest 1937. — Z. Gdrdonyi i M. Toth, Szabados, 1. Karolv, 2. Bela, MGG, XIII, 1966.

SZABELSKI, Bolesitavv, poljski kompozitor i orguljaš (Radoryţ, Lukow, 3. XII 1896 —). Na Konzervatoriju u Varšavi studirao orgulje (M. Surzvnski) i zatim pohaĊao Konzervatorij u Kijevu; 1918—28 uĉio kompoziciju kod R. Statkowskog i K. Szymanowskog. Crkveni orguljaš i nastavnik muzike, 1929—39 predavao orgulje na Konzervatoriju u Katowicama, gdje je od 1945 bio na Visokoj muziĉkoj školi proĉelnik odjela za orgulje i kompoziciju. Nastupao je i kao koncertant na orguljama. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfo nija: I, 1926; II, sa sopranom i zborom na narodni tekst, 1934; III, 1951; IV, 1955 i V, 1968; Etiuda, 1939; Sinfonietta za gudaĉe i udaraljke, 1946; Uzvertura uroczysta, 1953; Concerto grosso, 1954; 3 Sonety, 1958; Preludia, 1963. Za klavir i orkestar: 2 Concertina, 1946 i 1956 i Wiersze, 1961. Koncert za flautu, 1965. — KOMORNA: Aforyzmy »9« za 10 instrumenata, 1962; 2 gudaĉka kvarteta, 1924 (izgubljen) i 1956. — Kompozicije za klavir i za orgulje. — VOKALNA. Za zbor i orkestar: Kan tata Mickiewiczowska, 1928; Magnificat, 1942; Marsz ţolnierski za vojniĉki orkestar, 1948; Poemat bohaterski, 1952 i dr. LIT.: Z. Lissa, Boleslaw Szabelski, MGG, XIII, 1966. — J. W. Hawel, Zjawiska rvtmiczno metrvczne w III svmfonii B. Szabelskiego (disertacija), Katowice 1967.

SZABOj Ferenc, madţarski kompozitor (Budimpešta, 27. XII 1902—4. XI 1969). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (Z. Kodalv, A. Siklos, L. Weiner). God. 1928 preuzeo vodstvo zbora radniĉkog saveza i razvio intenzivnu kulturnu djelatnost u okviru radniĉkog pokreta. Oko 1930 emigrirao u Berlin, a od 1932 boravio u SSSR, pa je za Drugoga svjetskog rata stupio u Crvenu armiju. Od 1945 profesor Budimpeštanske muziĉke akademije (od 1957 direktor). U kompoziciji teţio za sintezom madţarske narodske tradicije i suvremenog socijalistiĉkog realizma, pa je povezivao elemente folklora (tematika) sa ekspresivnim, ĉesto bitonalnim, harmonijama i prodornom ritmikom. Oblike je gradio monotematski. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Emlekezteto (Me mento), 1952; Concerto Hazateres (Koncert Povratak), 1948; Szdmadds (Ispovijest), 1949; suita za komorni orkestar, 1926 (prer. s naslovom Elfelejtett szerendd — Zaboravljena serenada, 1963); Lirai szvit, 1936; Moldvai rapszodia, 1940—41; Ludas Matyi suita, 1950; Etide za gudaĉki orkestar, 1930; simfonijeta za orkestar domra, 1935 i dr. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija, 1926 i 1927; 2 gudaĉka kvarteta, 1928 i 1962; klavirski trio, 1931; 2 sonate za violinu solo, 1930; sonata za violonĉelo solo, 1929. — KLAV1RSKA. Tri sonate: 1941, 1947 i 1961; sonatina, 1952; ciklus Felszabadult melodidk (OsloboĊene melodije), 1952 (7 stavaka prer. u istoimeni ciklus za orkestar, 1955); tokata, 1928; 3 klavirska ciklusa, 1932—33. — DRAMSKA: balet Ludas Matyi, 1960. Filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Feltdmadott a tenger (Uskrsnulo je more, stihovi S. Petofija), I955J kantate Lenin meghaltl (Lenjin je umro), 1932 i A sztalini torveny (Staljinski zakon), 1932; Notaszo za glas (zbor) i mali orkestar, 1950; zborovi; solo-pjesme. — Ĉlanci i kritike. LIT.: /. Sdrkozi, Szabć Ferenc »Ludas Matyi« — szvitje, Uj Zenei Szemle, 1951. —■ /. Szelenyii Szabo Ferenc, ibid., 1953. — J. S. Weissmann, Guide to Contemporarv Hungarian Composers, Tempo, 1957 —58. — /. Vitdnyi, Ludas Matyi. Szabo Ferenc Tancjatekanak bemutatoja, Muzsika, 1960. — Gy. Fejes, Szabo Ferenc: Balletzene, Magvar Ţene, 1962. — A. Pernye, Szabo Ferenc fiatalkori Kamaramuvei, ibid., 1963. — M. Toth i J. Ujfalussy, Ferenc Szabo, MGG, XIII, 1966.

SZABOLCSI, Bence (Benedikt), madţarski muzikolog (Budimpešta, 2. VIII 1899 — 21. I 1973). Studirao na Muziĉkoj akade-

SZALOWSKI miji (Z. Kodalv, A. Siklos) i na Univerzitetu u Budimpešti 21) te na Konzervatoriju (S. Karg-Elert) i Univerzitetu (H u Leipzigu gdje je 1923 i doktorirao. UreĊivao ĉasopise Ze mle (1926—29 i ponovo, sa D. Barthom, 1947—49) i Stud\ cologica (od 1960, od 1967 glavni urednik). God. 1953— vao sa D. Barthom seriju muzikoloških studija Zenetu Tanulmdnyok. Od 1946 profesor muziĉke povijesti na bu tanskoj Muziĉkoj akademiji i od 1961 direktor arhiva Bartĉ dţarskoj akademiji nauka. Istraţivao i osvijetlio pojedine bradene pojave i razdoblja madţarske muziĉke povijesti, pi i madţarski muziĉki folklor. DJELA (izbor): Benedetti und Saracini, Beitrdge zur Geschichte de (disertacija), 1923; Probleme der alten ungarischen Musikgeschichte y 1925—26; Die ungarischen Spielleute des Mittelalters, Abert-Gedf 1928; A XVII. szdzad magyar foi'iri zene'je (Muzika madţarskih veliki rova u XVII st.), 1928; Ungarische Chorpartituren des 18. Jahrhunderts 1928—29; Tinodi zeneje. (Tinodijeva muzika; s novim, kritiĉkim izda govih melodija), 1929; A XVIII. szdzad magyar kollegiumi zeneje (Muzik skih kolegija u XVIII st.), 1930; A XVI. szdzad magyar historids zc\ zika madţarskih historija u XVI st.; s novim, kritiĉkim izdanjem rr pjesmarice Hofgreffa), 1931; Nepvdndorldskori elemek a magyar t (Elementi iz doba seobe naroda u madţarskoj narodnoj muzici), Ethr 1934; Kulturkreise der musikalischen Ornamentik in Europa, ZFMW, La Musique des Tziganes, 1938; Morgenland und Abendland in der U Volksmusik, 1938; A ţene tortenete (Povijest muzike), 1940 (III izd. j composizioni sconosciute di A. Vivaldi, Quaderno dell' Accademia 1947; A magyar zenetortenet kezikonyve (Priruĉnik madţarske muziĉke T 947 ( I I izd. 1955); Eurdpai virradat. Vivalditol Mozartig (Evropske Od Vivaldija do Mozarta), 1949 (II. izd. 1961; na njemaĉkom 1970); tortenete, 1950 (obj. i na njemaĉkom kao Bausteine zu einer Geschichh lodie, 1959); A XVII, szdzad magyar vildgi dallamai (Madţarske svjei lodije XVII st.; s kritiĉkim izdanjem melodija za virginal iz tabulatu A magyar ne'pdal stilusforduloja a XVIII. szdzadban (Stilski preokret 1 narodne pjesme u XVIII st.), 1950; A XIX. szdzad magyar romanti (Madţarska romantiĉka muzika XIX st.), 1951; Nepzene es tortenelem glazba i povijest), 1954 (II izd. 1955); Liszt Ferenc esteje (Veĉer Lisztcn 1955; Bartok Bela elete, 1955 (prošireno njemaĉko izd. Bela Bartok. , Werk, 1961); Mozart und die Volksbiihne, Kongresni izvještaj, Wien Exotismen A4ozarts, ibid., 1956; Das Naturbild bei Hdndel und Haydn, Ehrung, 1959; A magyar ţene szdzadai,!—II(Stoljeća madţarske rr studija), 1959—61; A vdlaszut (Raskršće; izbor studija), 1963; A ţene; problemai. A romantika felbomldsa (Opći problemi muzike. Rasap rc 1968. — IZDANJA: Zenei Lexikon (urednik skupa sa A. Tothom), 2 —31; 10 sv. serije muzikoloških studija Zenctudomanyi Tanulmdnyc Barthom), 1953—63; redakcija zbornika B. Bartok, Sa vie et son ocu (II izd. 1968). LIT.: J, Marothy, Az elet tudosa, Muzsika, 1959. — D. Bartha i B. Szabolcsi. Septuagenario, Kassel 1969. — Studia musicologica, broj Szabolcsiju, 1969, 11.

SZALONEK, Witold, poljski kompozitor (Czecho\ I II 1927 —). Na Visokoj muziĉkoj školi u Katowicama : klavir (Wanda Chmielowska) i kompoziciju (B. Woytov kompoziciji se usavršavao 1960 na ljetnim teĉajevima u Da tu, a 1962—63 pohaĊao teĉajeve iz muziĉke analize Nadi langer u Parizu. Od 1961 asistent i od 1966 profesor na muziĉkoj školi u Katowicama (od 1972 rektor). 1 DJELA (izbor): Pastorale za obou i klavir, 1952; trio za flautu, fagot, 1952; balada Dzzvon za 2 zbora, 1953; Suita kurpiozvska za alt i menata, 1955; Suita polyphonica za gudaĉki orkestar, 1955; sonata za i i klavir, 1958; triptihon Wyznania za recitatora, zbor i komorni orkesi Concertino za flautu i komorni orkestar, 1962; Arabeske za violinu i klaLes Sons za orkestar, 1965; Mutazioni za komorni orkestar, 1966; 4 1 za obou solo, 1966; Proporzioni za flautu, violu i harfu, 1967; Impr sonoristiques za klarinet, trombon, violonĉelo i klavir, 1968; Mutanza 1968; 1 + / + 1 + J za 1-4 gudaĉka instrumenta, 1969; kantata Zie, 1969; Connections za 5 duhaĉa i 4 gudaĉa, 1972. — Monografija Claude 1962. LIT.: W. Niedzielski, Elementv folkloru w tworczošci W. Szal. scrtacija), Katowice 1968.

SZALOWSKI, Antoni, poljski kompozitor (Varšava, 1907 — Pariz, 21. III 1973). Sin violinista i profesora skoga konzervatorija. Kod njega poĉinje S. studirati muz: Konzervatoriju uĉi klavir kod P. Levvieckog i kompozic K. Sikorskog. Završivši studij, od 1930 ţivi u Parizu; o 1931—36 usavršava kod N. Boulanger. God. 1938—50 pred Društva mladih poljskih muziĉara u Parizu. Utjecaj fr; muzike oĉituje se u gracioznosti i lakoći fakture i u uvije! noj i konciznoj formi. S. je majstor u postizavanju zvuĉr kata ( Uvertira). DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1939; simfonijeta, 1940. I za klavir, 1930; za violinu, 1954 i za obou, klarinet i fagot, 1958. Com flautu i gudaĉe, 1951; Allegretto za fagot i orkestar, 1962; Concertinoz 1942; uvertira, 1936; suita, 1952; »suita« Radio-Musique, 1955; partii partita za gudaĉe, 1954; simfonijske varijacije, 1928; Tryptyk, 195c toceata za gudaĉe, 1957; simfonijska slika Resurrection de Lazare, Hc Giotto, 1960 i dr. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta, 1928, 1934, 193 4 pastorala za flautu i gudaĉki trio, 1947; duhaĉki trio, 1936; Diverti duhaĉki trio, 1955; duhaĉki kvintet, 1954; sonatina za klarinet i klavi sonatina za obou i klavir, 1946; suita za violinu i klavir, 1931; partita z ĉelo solo, 1933 i dr. — KLAVIRSKA: sonata, 1932; 2 sonatine, 193; Perpetuum mobile, 1937 i dr. Suita za ĉembalo, 1953- — DRAMSKA Zaczarotuana oberţa, 1945; Divertissement de ballet, 1950 i La Fenu 1958. Scenska muzika za radio-drame. — Kantata za ţenski zbor i (na srednjovjekovne latinske tekstove), 1960; pjesme za glas i orkestar i klavir. LIT.: W. Malinowskit Technika orkiestrovva a forma w »Uwerturz< wskiego, Muzvka, 1958. — Z. Lissa, Antoni Szalowski, MGG, XIII, 1

SZAMOTULCZYK SZAMOTULCZYK (Szamotulski), Waciaw -> Waclaw iz Szamotuly SZANTO, Tivadar (Theodor), madţarski pijanist i kompozitor (Beĉ, 3. VI 1877 — Budimpešta, 7. I 1934). Studirao na Konzervatoriju u Beĉu (R. Fuchs), u Budimpešti (H. Koessler) i Berlinu (F. Busoni). Do 1905 koncertirao po Njemaĉkoj, zatim se nastanio u Parizu (1905—13) pa u Švicarskoj (1914—21) i od 1922 u Budimpešti, odakle je odlazio na koncertne turneje po evropskim zemljama. Kao pijanist proslavio se tehniĉki vanredno dotjeranim, ritmiĉko-melodijski plastiĉnim interpretacijama; mnogo je izvodio muziku XX st. (F. Delius mu je posvetio koncert u c-molu). Kao kompozitor nalazio je inspiraciju u melodici madţarskog i japanskog muziĉkog folklora; eksperimentirao je sa zvuĉnim bojama. DJELA. ORKESTRALNA: Land und Meer, simfonija sa zborom, 1909; Sinfonische Rhapsodie, 1917; 3 suite; Japanische Suite, 1926. — KOMORNA: Hhtoriette za komorni sastav, 1925; Magyarorszdg koncertna sonata za violinu i klavir, 1906; Suite i Poeme religieux za violonĉelo i klavir. — KLAV'IRSKA: Deux etudes orientales; Ballade; Elegie; Lamentation; Etudes orientales br. 3-4; Contrastes; Variations et finale en re sur un theme hongrois populaire; Essais d'harmonies japonaises; Berceuse dc la mort; Zzoei japanische Meiodien; 4 nouvelles pieces. Za orgulje: Cautus ehoralis i dr. — DRAMSKA: opere Tajfun, 1924 i Samum, 1933. Operetna parodija Grof Romeo, 1931.—Zborovi; solo-pjesme. — Preradbe za klavir djela J. S. Bacha, Liszta-Paganinija, Stravinskog i dr. LIT.: Z. Koddly, Szanto Tivadar (u II sv. sabranih spisa Visszatekintćs u redakciji F. Bonisa), Budapest 1964. — F. Bonis, Theodor Szanto, MGG, XIII, 1966.

SZEGEDI, Aleksandar, violinist (Subotica, 9. VII 1911 — Zagreb, 10. VI 1970). Studij violine završio 1936 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (V. Huml). God. 1931—41 koncertni maj stor Zagrebaĉke opere i Zagrebaĉke filharmonije te ujedno prvi violinist Zagrebaĉkog kvarteta, 1941—44 nastavnik na Konzerva toriju u Novom Sadu i 1945—46 na Muziĉkoj školi u Subotici, 1946—47 koncertni majstor Simfonijskog orkestra Radio-Beograda i 1947—54 orkestra Zagrebaĉke opere. God. 1954—59 u Sarajevu koncertni majstor opere i Filharmonije i od 1955 isto dobno profesor na Muziĉkoj akademiji; 1959—66 ponovno kon certni majstor Zagrebaĉke opere. Kao solist i komorni muziĉar koncertirao u Jugoslaviji, Madţarskoj, Austriji, Njemaĉkoj, Ĉeš koj, Italiji i drugim evropskim zemljama. U njegovu repertoaru posebno su mjesto zauzimala djela jugoslavenskih kompozitora. M. Poz.

SZEKELY, Endre, madţarski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Budimpešta, 6. IV 1912 —). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (A. Siklos), zatim se posvetio podizanju radniĉkih zborova. Poslije 1945 sudjelovao u novoj organizaciji madţarskog muziĉkog ţivota: pokrenuo Slobodni sindikat madţarskih muziĉkih umjetnika (Magyar Zenemiive'szek Szabad Szakszervezete), 1947 osnovao društvo za organizaciju koncerata i snimanje ploĉa (Magyar Muzsa), 1948 organizirao internacionalni festival radniĉkih zborova u Budimpešti te ureĊivao ĉasopise Eneklo Munkds i Eneklo Nep. God. 1948 postao direktor budimpeštanskog Gradskog kazališta, 1950—51 vodio zbor Madţarskog radija, a od 1960 profesor je na Pedagoškoj akademiji. Pisio muziĉke kritike za list Szabad Nep, bio ĉlan uredništva muziĉkih ĉasopisa Zenei Szemle i zatim Uj Zenei Szemle. U mladenaĉkim djelima stilski sljedbenik Z. Kodalya, po slije rata, usporedo sa svojom kulturno-politiĉkom djelatnošću, komponirao muziku popularnijeg karaktera (masovne pjesme, operete); u novije doba prelazi na dodekafomju te pokazuje smisao za neobiĉne instrumentalne kombinacije. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1957; Sinfonia concertanle, 1961; Conceno za klavir, gudaĉe i udaraljke, 1958; Concerto za 8 solistiĉkih instrumenata i orkestar, 1964; 3 suite, -1947, 1961 i 1965; Rapszodia za violinu i orkestar, 1956. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1943; 3 gudaĉka kvarteta; I, 1953 (rev. 1961); II, 1958 i I I I , 1962; dva duhaĉka trija, 1958 i 1959; 3 duhaĉka kvinteta: 1, 1952; II, 1961 i III, 1966; Kamarazem I, za 8 izvoĊaĉa, 1963 i II, za 6 izvoĊaĉa, 1966, Rapszodia za violu i klavir, 1956; Capriccio za flautu i klavir, 1961; etide za violinu i violonĉelo. — Klavirske kompozicije (2 sonate). — DRAMSKA: opera Vizirozsa (Vodeni cvijet), 1958. Opereta Aranycsiltag (Zlatna zvijezda), 1951. — VOKALNA: oratorij Dozsa Gybrgy, 1962. Kantate: Paraszt-kantala, 1947; Petofi-kantata, 1953; Dontsd a tbket, 1955 i Ez a mienk, 1964. Vbros Rebek za mezzosopran i instrumentalni sastav, 1946; Haldlviragok za tenor, flautu i violonĉelo; zborovi, solo-pjesme. — Više instruktivnih djela za razliĉite instrumente. — SPISI: A kulturmunka nevetesi kerdesei (Odgojni problemi u kulturi), 1946; Ţene es tdrsadalmi valosdg (Muzika i društvena stvarnost), 1948 i dr. LIT.: M. Toth i J. Ujfalussy, Endre Szekely, MGG XIII, 1966.

SZEKELY, Mihaly, madţarski pjevaĉ, bas (Jaszberenv, 8. V 1900 —■ Budimpešta, 22. III 1963). Studij pjevanja završio na Konzervatoriju u Budimpešti (G. Laszlo); na opernoj pozornici debitirao 1920 kao Ferrando (Verdi, Trubadur) i otada do smrti bio solist Budimpeštanske opere; uz to 1946—50 ĉlan njujorškog Metropolitana. Gostovao u Njemaĉkoj, Austriji, Italiji i drugim zemljama, na festivalima u Salzburgu, Glvndebourneu, Holandiji i dr. Kratko je vrijeme (1957—58) bio ĉlan Munchenske opere. U njegova najviša dostignuća idu uloge Osmin, Leporello i Sarastro (Mozart, Otmica iz Seraja, Don Giovanni i Ĉarobna frula), Kralj Filip (Verdi, Don Carlos) i Boris Godu-

SZELL

493

nov (Musorgski). Njegova kreacija naslovne uloge u operi Modrobradov dvorac (Bartok) smatra se nenadmašnom. SZELENYI, Istvan, madţarski pijanist, kompozitor i muziĉki pisac (Zolvom, danas Zvolen, Slovaĉka, 8. VIII 1904—Budimpešta, 31. I 1972). Na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti studirao kompoziciju (Z. Kodalv) i klavir (A. Szekely). Od 1926 u Budimpešti nastavnik klavira i koncertni pijanist; 1930—31, kao muziĉki direktor Ruske baletne trupe gostovao u Francuskoj, Engleskoj i drugim evropskim zemljama. Od 1946 u Budimpešti, profesor Drţavne muziĉke gimnazije (1948—50 direktor), glavni urednik ĉasopisa Uj zenei szemle (1950—56), zatim profesor konzervatorija Bela Bartok (1950—66) i Muziĉke akademije (1966—72). Sljedbenik Lisztova klavirskog stila, kasnije prešao na ekspresivniji, preteţno lirski izraz. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1926; II, Az osok nyomaban (Tragom predaka) za gudaĉki orkestar, 1946 i III, Gydrszimfonia (Simfonija tvornice), 1946. Koncerti: za violinu, 1930; za klavir, 1969; Tripelkonzert za klavir, violinu i violonĉelo, 1932; Concertino za violinu, 1947 i Summa m'lae (na temu Liszta) za klavir, 1956. Poeme, 1931; Gepldnc-Munkatdnc (Ples stroja-Ples rada), 1942; Hommage a Bartok, 1947 i dr. — KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I, 1927; I I , i 9 2 8 ; I I I , 1929 i IV, 1964. Dva klavirska trija, 1929 i 1961; klavirski kvintet Szimuhdnfćnia, 1931; Fantazija i fuga za gudaĉki kvartet, 1930; Konstrukcija za klavirski kvartet, 1931. Sonate: za violinu i klavir, 1923; za flautu i klavir, 1925; za 4 violine, 1941 i 2 za violinu solo, 1925 i 1934. Rapszodia za violonĉelo i klavir, 1943; 2 dua za violinu i violonĉelo, 1928 i 1952; duo za violinu i violu, 1933 i dr. — KLAVIRSKA. Sedam sonata: I—V, 1924—27; VI, 1956 i VII, 1969. Dvije sonatine; 42 preludija, 1932, chaconna; suite i dr. — DRAMSKA: muziĉka komedija Hidavatds (Otvorenje mosta), 1936; pantomime L'Enfant prodigue, 1931 i Babiloni vdsdr, 1931. — VOKALNA. Oratoriji: Virata, 1935; Spar-tacus, 1960 i Tiz nap, amely megrengette a vildgot (Deset dana koji su potresli svijet), 1962. Kantate: A gydsz orajdban, 1936; Adam indull el igy, 1936; Tajtekos eg, 1948: Dominik Istvan balladdja, 1952; Enck Szanto Kovdcs Jdnosrol, 1953; Gvennek-kantdta, 1953; Fdklya, 1960 i Cantata de minoribus, 1960. Vocalise za sopran, violonĉelo i orkestar, 1939; zborna djela (Apsolutna zborna simfonija i dr); solo-pjesme. — Više instruktivnih komornih i klavirskih kompozicija za mladeţ. — SPISI: Rendszcres modutdciotan (Sistematska nauka o modulaciji), 1927 (na rumunjskom 1964); A zenetorlenet es bolcselettdrtenet kapesolatai (Veze izmeĊu historije muzike i historije filozofije), 1944; Liszt ćlete ke'pckben (Lisztov ţivot u slikama), 1958 (na ruskom 1963); A magyar ţene tortenete (Povijest madţarske muzike), 2 knj., 1959; Gyakorlati moduladotan (Praktiĉka nauka o modulaciji), 1960; Bartok "Gyermekeknek l < — szovegkritikai elemzes (Bartok »Za djecu« — kritiĉka analiza teksta), 1960. Studije i ĉlanci. LIT.: J. S. Weissmann, The Contemporarv Mouvement in Hungarv, Music Today, 1949. — M. Toth i J. Ujfalussy, Istvan Szelenvi, MGG, XIII, 1966.

SZELIGOWSKI, Tadeusz, poljski kompozitor (Lavov, 13. IX 1896 — Poznan, 10. I 1963). Studirao na Konzervatoriju u Lavovu, a poslije Prvoga svjetskog rata u Krakovu kod A. Petersa (klavir) i B. Wallek-Walewskog (kompozicija); istodobno studirao muzikologiju na Univerzitetu (Z. Jachimecki); 1927—31 uĉio kompoziciju kod N. Boulanger u Parizu. Predavao na Konzervatoriju u Poznanu i Vilniusu (do 1941); od 1950 do smrti bio je profesor na visokim muziĉkim školama u Varšavi i Poznanu. Pripadao je konzervativnom krilu suvremene poljske muzike. Ponekad naginje arhaizmu (opera Bunt Ţakozv). Vokalnu, osobito zbornu muziku temeljio je na poljskom, bjeloruskom i litavskom folkloru. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1939; koncert za klarinet, 1932; Concerto, 1931; Uzvertura burleska, 1952; 7 suita {Kaziuki, 1927; Suita lubelska, 1945; Korowod, 1954); Partita, 1931; Poemat tragiczny, Epitaph na šmierć Karola Szymanowskiego za gudaĉe, 1937; Noklurn, 1947. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1929 i 1934; klavirski trio, 1958; suita za kla vir, violinu i kontrabas; duhaĉki kvintet, 1950; sonata za flautu i klavir, 1953; Picšh litetvska, 1928 i Fantazja zarapsodyczna, 1938, za violinu i klavir; Nokturn, 1943 i Orientalc, 1945, violonĉelo i klavir; Air grave et air gai za engleski rog i klavir, 1953. — KLAVIRSKA: sonata, 1949; sonatina, 1940; Gitary z Zalamci, 1939 i dr. — DRAMSKA. Opere: Bunt Ţakom, 1951; Krakatuk, 1955 i Teodor Gentleman, 1963. Opera-oratorij Odys placzqcy i opuszczony. Baleti Paw i dziewczyna, 1948 i Mazepa, 1958. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: Kamata sportoiva, 1947; kompozicije za solo (sole), zbor i orkestar, za zbor i orkestar, za glas i orkestar; Suita wesclna za sole, zbor i klavir, 1948; zborovi; solo-pjesme. — Crkvena muzika. LIT.: T. Marek, T. Szcligowski, Muzvka, 1950. — R. Brandstacttcr, Bunt ţakow, ibid., 1951. — Z. Lissa, Bunt ţakovv T. Szeligowskego, Krakow 1955. — Z. Mydelski, T. Szeligowski, Ruch Muzyczny, 1963. — Z. Lissa, Tadeusz Szeligovvski, MGG, XIII, 1966. —■ T. Komaski, Muzyka instrumentalna Tadeusza Szeligowskiego, Gdarisk 1972.

SZELL, George (Gyorgy), ameriĉki dirigent madţarskog podrijetla (Budimpešta, 7. VI 1897 —• Cleveland, 30. VII 1970). Uĉio kod E. Mandyczewskog, J. B. FSrstera i K. Prohaske u Beĉu i kod M. Regera u Leipzigu. Kao dirigent debitirao 1914 u Berlinu. Od 1917 operni dirigent u Strasbourgu, zatim u Pragu, Darmstadtu, Dusseldorfu, Berlinu (1924—29 prvi dirigent Drţavne opere, uz to od 1926 profesor na Visokoj muziĉkoj školi), Pragu (1929—37 prvi dirigent Njemaĉkog kazališta i nastavnik Njemaĉke muziĉke akademije). Od 1937 dirigent Scottish Orchestra u Glasgovvu i Residentie Orkest u Hagu. Od 1939 boravio u SAD; ondje je 1942—46 dirigent na operi Metropolitan, a od 1946 vodi Simfonijski orkestar u Clevelandu; uz to je 1943—56 redoviti gost dirigent Nezv York Philharmonic Symphony Orchestra. Vraćao se poslije Drugoga svjetskog rata više puta u Evropu i dirigirao kao gost raznim orkestrima (Sveĉane igre u Salzburgu). Bio je poznat po stilski ĉistoj, odmjerenoj i jasnoj interpretaciji

494

SZELL — SZPINALSKI

klasiĉnih i suvremenih djela. Komponirao je simfoniju, uvertiru Lirikus nyitdny (1920), komorna i klavirska djela. SZENDREI, Aladar (Alfred Sendrey), ameriĉki dirigent i kompozitor madţarskog podrijetla (Budimpešta, 29. II 1884 —). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (H. Koes-sler). God. 1905—16 operni dirigent u Kolnu, Muhlhausenu, Brnu, Chicagu, New Yorku, Berlinu i Beĉu; 1918—32 u Leipzigu, najprije na Operi, zatim (od 1924) vodi simfonijski orkestar. God. 1933 napustio Njemaĉku i do 1940 djelovao na Radiodiffusion Francaise u Parizu. Od 1941 ţivi u SAD; 1962—67 profesor na University of Judaism u Los Angelesu. DJELA: simfonija u B-duru; Magyar nyitdny (Madţarska uvertira). — Komorna djela. — Opera Der tiirkisenblaue Garlen, 1920; balet Danse d'odalisque. — Zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Rundfunk und Musikpfiege, 1931; Dirigierkunde, 1932 ( I I izd. 1952); Bibliography of Jezuish Music, 1951.

SZENKAR, Jeno (Eugen, Szenkar), madţarski dirigent (Budimpešta, 9. IV 1891 —). Sin i uĉenik orguljaša i kompozitora Ferdinanda Szenkara; studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti. Operni dirigent u Pragu (1912—13), Budimpešti (1913—15), Salzburgu (1915—16), Altenburgu (1916—20), Frankfurtu na Majni (1920—23), Berlinu (1923—24) i Kolnu (1924—33 generalni muziĉki direktor Opere). Napustivši 1933 Njemaĉku, vodio 1934—37 Drţavni filharmonijski orkestar u Moskvi. God. 1939—49 ţivio u Brazilu i primio brazilsko drţavljanstvo; bio je dirigent Gradskog kazališta i Simfonijskog orkestra (koji je osnovao) u Rio de Janeiru. God. 1950—52 dirigent je simfonijskih koncerata u Kolnu i Mannheimu; 1952—60 je generalni muziĉki direktor u Dusseldorfu, gdje vodi simfonijske koncerte i operne izvedbe. Od 1963 ponovo aktivan i u Budimpešti. Gostovao je po SAD, Evropi, Izraelu i Egiptu. Kao dirigent odlikovao se temperamentnim predavanjem i profinjenim interpretacijama klasiĉnih i niza suvremenih djela. Bavio se i kompozicijom. SZERVANSZKY, Endre, madţarski kompozitor i muziĉki pisac (Kistetenv, 27. XII 1911—). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti najprije klarinet, zatim kompoziciju (A. Siklos). God. 1937—41 nastavnik na muziĉkim školama i 1941 —48 na Nacionalnom konzervatoriju u Budimpešti; od 1948 profesor je Muziĉke akademije. Pisao muziĉke kritike za dnevnik Szabad Nep, suraĊivao u ĉasopisima. Nadovezujući se na Bartoka prošao tri stvaralaĉke faze. U prvoj mu je teţište na komornoj, polifono oblikovanoj muzici, u drugoj daje prednost klasicistiĉkom oblikovanju, ali s melodikom i ritmikom madţarskog idioma i s krajnje napetim harmonijama, a u trećoj fazi prelazi na serijelnu tehniku, ali ne napušta vezu s madţarskim nasljeĊem. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1946—48; koncert za flautu, 1952 —53; 3 Divertimmta (I za gudaĉki orkestar, 1939; II za mali orkestar, 1939 i III za gudaĉe, 1942—43); 3 suite, 1945—51; Szerendd za gudaĉe, 1947—48; Rapszodia, 1950; Klarinetszerendd za klarinet i orkestar, 1950; Conccrto Jozsef Attila emlekere, 1954; Hat Zenekari darab, 1959. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, I, 1936—38 i II, 1956—57; 2 duhaĉka kvinteta, I, 1951 i II, 1957; trio za flautu, violinu i violu, 1951; sonata za violinu i klavir, 1945; suita za 2 flaute; 10 kbnnyiX darab za violinu i klavir; 45 dua za 2 violine. — Klavirske kompozicije (sonatine). — DRAMSKA: djeĉji Singspiel Az ezernevu ledny (Djevojka s tisuću imena), 1962. Balet Napheleti mese (Istoĉnjaĉka priĉa), 1948— 49. Scenska i filmska muzika. —■ VOKALNA: oratorij Sotel menyorszdg, 1964. Kantate: Hdrom koroszteny jdtek, 1940; Falusi lakodalmas, 1949 i Honvedkan-tdla, 1956. Zborovi a cappella (Nepdalszvit) solo-pjesme. — INSTRUKTIVNA: dua za violine, za klarinete, za flaute, za oboe i za rogove; etide za flautu solo. — SPISI: Stilusvdltozdsok Bartok zenejeben (Stilske promjene u Barto-kovoj muzici), Muvelt Nep, 1947; Hogyan tanulmdnyozzuk Bartok muveit (Kako prouĉavati Bartokova djela), Zenepedagogia, 1948 i dr. LIT.: /. Szelenyi, Szervanszkv Endre nyolc Petofi-dala, Uj Zenei Szemle, 1935* — J. S. Weissmann, Guide to Contemporarv Hungarian Composers, Tempo, 1958.—J. Kovdcs, Szervanszkv Hat zenekari darabjarol, Muzsika, 1960. — A. Pernye, Szervanszkv Endre: II Fuvosotos, Magvar Ţene, 1960. — M. Toth i J. Ujfalussy, Endre Szervanszkv, MGG, XIII, 1966.

SZERYNG, Henryk, meksiĉki violinist poljskoga podrijetla (Varšava, 22. IX 1918 —). Uĉenik W. Hessa, C. Flescha i J. Thibauda; kao solist debitirao 1933. Od 1948 profesor je na Faculdad de Mušica Univerziteta u Mexicu. Jedan od najistaknutijih vio linskih virtuoza današnjice, Sz. je redovit gost brojnih svjetskih muziĉkih središta, osobito ev ropskih. Umjetnik ĉije se dubo ko proţivljavanje, inteligentno predavanje i lako svladavanje tehniĉkih problema instrumen ta zdruţuje s iskonskim tempe ramentom i smislom za reljefno isticanje sadrţaja, Sz. osobitu paţnju posvećuje punom i zvu ĉnom tonu, koji privlaĉi top linom i njeţnošću na lirskim stranicama, ali i snagom i ĉvr stinom na dramatiĉnim. MeĊu H . SZERYNG

evropskim muziĉkim festivalima na kojima se pojavljuje bno mjesto zauzimaju Ljetne igre u Dubrovniku, u okvii je odrţavao i teĉajeve u interpretaciji. Sz. ĉesto nastupa s blom Zagrebaĉkih solista. Komponirao je komorna djela girao sonate i partite za violinu solo J. S. Bacha, kao i dru iz razdoblja baroka. SZIGETI, Jozsef (Joseph), madţarski violinist (Budi 5. IX 1892 — Luzern, 20. II 1973). Uĉio kod J. Hubava 1 ziĉkoj akademiji u Budimpešti; debitirao 1905 u Berlinu 1913—14 poduzima svoju prvu koncertnu turneju po 1917—34 vodi majstorsku klasu violine na Konzervatoriju nevi; 1925 koncertira prvi put u SAD, gdje se zatim ic stanio (1951 dobio ameriĉko drţavljanstvo). Stekavši golemu narodnu reputaciju, koncertira po Evropi, Americi, na Prec Dalekom Istoku, u Australiji i juţnoj Africi. Krajem pe godina vratio se u Evropu i ţivio do smrti u Baugv sur C (Švicarska). Pored standardnog repertoara Sz. je ĉesto izvoc la suvremenih kompozitora F. Busonija, B. Bartoka, A. 1 I. Stravinskog, S. Prokofjeva, A. Berga i dr. Njegovo ; odlikovalo se vitalnošću, lakoćom, savršenom tehniĉkom vje i punoćom zvuka, osobito u izvoĊenju akorda (što posti; cifiĉnim, neuobiĉajenim drţanjem gudala). Naĉinio je vel transkripcija za violinu, objavio autobiografsko djelo With Attached (1947; prošireno izd. 1967; njem. prošireno izd madţ. 1965, rus. 1969), nadalje A Violinist's Notebook ( muziĉkih primjera, engl. i njem. 1964, rus. 1969), The Ten 1 veri Sonatas for Piano and Violin (obj. P. Rolland, 196 1967—68, njem. prošireno izd. 1965, madţ. 1968, tal. Szigeti on the Violin (1969) i dr. LIT.: F. Kramer, The Challenge of Perfection, The Strad, ic — A. Meli, Joseph Szigeti, MGG, XIII, 1966.-7. W. Hartnack, Gross. unserer Zeit, Miinchen 1967 (takoĊer Giitersloh 1968).

SZIRMAI (Szirmay), Albert, ameriĉki kompozitor rr skog podrijetla (Budimpešta, 2. VII 1880 — New York, 1967). Studij kompozicije završio 1906 na Muziĉkoj akade Budimpešti (J. Koessler). Muziĉki kritiĉar njemaĉkih novir ter Lloyd, od 1907 dirigent operetnog kazališta u Budi: Poslije Prvoga svjetskog rata preselio se u New York, gdje dio muziĉki odjel naklade Chappell & Co. Kao kompozit sebno se istakao na podruĉju vedrog muziĉkog kazališta. DJELA. Operete: Bdlkirdlynb, 1907; A mcxikoi lcdny, 1912; 7 on the Film, 1913; Mdgnds Miška, 1916; Grof Rinaldo, 1918; The Ba 1925; Alexandra, 1925; Eva grofno 1928; Lady Mary, 1928; Ripples A ballerina, 1931; Tabani legenda, 1957; A tiinderlaki ldnyok, 1964 Klavirske kompozicije. — Oko 300 pjesama.

SZMOLYAN, Walter, austrijski muzikolog (Beĉ, 19. I] — ). Studirao u Beĉu na Univerzitetu, Muziĉkoj akade Gradskom konzervatoriju. Pjevaĉ, muziĉki pisac i kritiĉar; o< suradnik naklade Lafite u Beĉu u kojoj ureĊuje seriju mono Osterreichische Komponisten des XX. Jahrhunderts. Sz. je s vaĉ i generalni sekretar MeĊunarodnog Schonbergova dru glavni urednik ĉasopisa Osterreichische Musikzeitschrift, sui Austrijske radio-televizije i dr. DJELA: J. M. Hauer, 1965. Studije: Das Bauernfeindsche Theater lais Auersperg in Wien, Osterreichische Musikzeitschrift, 1963; Hauers J sitionstechnik in der Oper »Die schwarze Spinne Romanza, 1909; Nokturn i Tarantella, 1914; 3 poeme Mity (La Fontaine d' Arelhuse; Narcisse i Dryades etPan), 1915; Trzy kaprysy Paganiniego,-19\& i Kolysanka (Berceuse d'Ailac ho Eni a), 1925. — KLAVIRSKA. Tri so nat e: I, u c-molu op. 8, 1905; II, u a-molu op. 21, 1909 i III, op. 36, 1917. Devet preludija, 1900; varijacije u b-molu, 1901; 4 etide, 1902; varijacije na poljsku temu u h-molu, 1904; fantazija u f-molu, 1905; preludij i fuga, 1905; 3 poeme Metopy (Vile des Sirenes; Calypso i Nausicaa), 1915; 12 etida, 1917; 3 poeme Maski ISheherazade, Tantris le bouffon i Serenade de Don Juan), 1916; 4 poljska plesa, 1926; 20 mazurki, 1924—26; 2 mazurke, 1934. — DRAMSKA: opere Hagith, 1912—13 (izv. 1922) i Krol Roger, 1920—24 (izv. 1926); baleti Mandragora, 1920 i Harnasie, 1926 (izv. 1935); opereta Loteria na meţozurJ.909. Scenska muzika za dramu Kniaţ Patiomkin I. Miciriskog, 1924. — VOKALNA: oratorij Stabat Mater op. 53, 1925 (izv. 1929); kantata Demeter za alt, ţenski zbor i orkestar, 1917; Agazva za sopran, mješoviti zbor i orkestar, 1917; Penthesitea za sopran i orkestar, 1907; Piešni milosne Hafiza (2 ciklusa), 1910—14; oko 20 ciklusa solo-pjesama (Fiinf Bunte Lieder, 1908; 6 Piešni ksieţniczki z basni, 1915; 4 Tagorine pjesme, 1918; 6 Piešni Muezzina szalonego, 1918; Slopietmie, 1921; Trzy kolysanki, 1922; Rumy dzieciece, 1922—-25). — CRKVENA: Veni Creator za sopran, orgulje i orkestar, 1929; Litania do Marii Panny za sopran i ţenski zbor, 1933. —Obradbe narodnih kurpijskih napjeva. —Više ĉlanaka i eseja u poljskim i inozemnim ĉasopisima^/ 7. Chopin, 1923; O muzyce goralskieu 1924; W sprazvie muzyki wspolczesnej, 1925), iz kojih je izbor obj. zajedno s izborom iz korespondencije u zbirci Z pisni, 1958.

2. Stanislavva, udata Korwin, poljska pjevaĉica, sopran (Tymoszowka, Ukrajina, 1892 — Varšava, 7. XII 1938). Sestra Karola Szymanowskog. Uĉenica Kozlowske u Lavovu gdje je debitirala 1907. Kao koncertna i operna pjevaĉica nastupala na turnejama po Evropi. Vaţna kao interpretkinja pjesama svojega brata. Napisala nekoliko ĉlanaka o svom bratu Karolu i o naĉinu interpretiranja njegovih pjesama.

496

SZYMANOWSKI

LIT.: A, Tansman, Karol Szymanowski, RM, 1922. — Z. Jac/iiinccki, Karol Szymanowski, MQ, 1922, — Isti, Karol Szvmanovski, Krakow 1927. — M. Glinski, Krol Roger Szymano\vskiego, Muzyka, 1927. —■ G, Pannain, Karol Szymanowski, RAM, 1929'(obj. u zbirci eseja Alusicisti dei tempi nuovi, Torino 1932; II izd. Milano 1954; amer. prijevod New York 1932). — 5. Lobaczezvska, Geneza stylu K. Szymanowskiego, Muzyka, 1934. — A. Chybinskiy Mazurki Szymanowskiego, ibid., 1934. — R. Dumesnil, K. Szymanowski, Mercure de France, 1936. —K. Regamey 9 Ideologia artystyczna K. Szymanowskiego, Muzyka Polska, 1937. — Ĉasopis Muzyka polska posvetio je 1937 jedan broj Szymanowskomu. — H. H. Stuckenschmidt, Karol Szymanowski f Music & Letters, 1938.— 5. Szymanowska, Jak naleţy špie\vać utwory K. Szymanowskiego, Warszawa 193S (novo izd. 1957). — Z. Jachimecki, Karol Szymanowski, Slavonic and East European Review, 1938.—■ H. H. Stuckenschmidt, Karol Szymanowski; u Ewenovu zborniku The Book of Modern Composers, New York 1942 (drugo izd. 1950). —■ R. G.Marillo, Karol Szymanowski, u zbirci eseja Nosotros, Buenos Aires 1943. —

J. Izvaszkiczvicz, Spotkania 7. Szymano\vskim, Krako\v 1947. bjlj i Sk ( l j k ) Rh Mz

A.Chyb

manovski (dosad najvaţnije djelo o ovom umjetniku), Krakovv 1950. Karol Szymanowski, Warszawa 1957. — ^- Lissa, Szymano\vski um

Krakow 1967. —• B. M. Alaciejezuski, Karol Szymano\vski. His Life ar London 1967.—Z. Hehnan, Zagadnienia techniki dţwiKH3HH H TBoptiecTBa, MocKBa i JleHHHrpaA 1951. —M. HHKOBCKUU, . H. IUajranHH, MocKBa i JleHHHrpajr 1951. — B. B. Cmacoe, CraTbH o HlaJlHnnHe, MocKBa 1952. — L. Zaharov, galjapin, Zvuk, 1955. — E. A. Vpoiueea, eaop HBaHOBn*i IIIaJiHnHH, zbornik u 2 sv. (I sv., Saljapinova literarna ostavština, pisma, memoari; II sv., ĉlanci, izjave i sjećanja na Šaljapina), MocK Ba 1957—58 (engl. izvod iz toga obj. N. Froud i J. Hanley s naslovom Chaliapin, An Autobiography as Told to M. Gorki, 1968; njemaĉki izvod obj. E. Muller -Kamp s naslovom M. Gorki, Mein Freund Fjodor, 1970; prev. i na poljski, 1967 i na ĉeški, 1971). — H. Kiihner, Fjodor Iwanowitsch Schaljapin, MGG, XI, 1963. — A. POCKUH, IHajiHriHH H pyccKHe XV «O > KHHKH , MocKBa i JleHHHrpag 1963. — C. Hopkinson, Diaghilev, Chaliapine and Their Contracts, Music Review, 1964. — B.A. Kojviap, 187 jiHeH H3 >KH3HH IIIajiHnHHa, FopKH 1967.— J. Feschotte, Ce geant, F. Chaliapine, Pariš 1968. — E. Kanaan, >KH3Hb B My3blKaJU>HOM Teaipe, JleHHHrpaji 1969. — J. Goury, F. Chaliapine, Pariš 1970 (sa diskogra fijom). — O. KaĉaAeacKan, ITepBbie Bcrpein IIIajiHnHHa c TBopiecraoM MvcoprCKOro, u djelu JI. H. PaaSeHa, Borrpocfel TeopHH H OCTCTHKH My3blKH , JleHHHrpaA 1971. — V. Cosma, Saliapin in Romania, Muzica, 1973. — B. JJpaHKOS, npnposa Tajiama HlajranHHa, JleHHHrpaji 1973. D. Maĉ.

ŠAMBEK, Dušan, horovoĊa i nastavnik muzike (Panĉevo, 25. VII1879 — Smederevo, 27.1 1933). Posle svršenog muziĉko-pedagoškog teĉaja u Beĉu horovoĊa u Panĉevu, Kovinu i Smederevu. U Smederevu je bio nastavnik muzike u gimnaziji. Komponovao ve ćinom horske kompozicije, pisao struĉne ĉlanke o muzici i uredio Srpski muziĉki kalendar (1901 i 1909). M. To. ŠAMIZEN, japanski ţiĉani instrument, vrsta gitare, sa 3 svilene ţice koje se trzaju plektronom. Nastao je od kineskog instru-

499

menta san-hsien (u Japanu dokumentiran prvi put u XVI st.). Ormarić za rezonanciju gotovo je ĉetvorouglasta oblika; boĉnice su mu drvene; presvuĉen je s gornje i donje strane maĉjom (rjeĊe pasjom) koţom. U ormarić je utaknut dugaĉak vrat; hvataljka nema preĉnica. Ţice su razliĉito ugoĊene; najĉešće su ugodbe (raĉunajući od najdublje ţice) kvarta-kvinta, kvinta-kvarta ili dvije kvarte. Š. je u povijesti japanske muzike odigrao veoma veliku ulogu kao instrument virtuoza i instrument pratnje u vokalnoj muzici. On je instrument gejša i vodeći melodijski instrument u kazalištu kabuki {^-Japanska muzika). LIT.: H. Eckardt, Shamisen, MGG, XII, 1965.

B. Ać.

SAMO, Igor Naumoviĉ, sovjetski kompozitor i pijanist (Kijev, 21. II 1925 —). Studij završio 1951 na Konzervatoriju u Kijevu (B. Ljatošinski), gdje i danas ţivi. Bavi se iskljuĉivo stvaralaĉkim radom. DJELA. ORKESTRALNA: Koncert-balada za klavir i orkestar, 1951;

simfonija za gudaĉe, 1965; Sinfonietta-Concerto, 1967; Festivalska uvertira, 1961. — KOMORNA: klavirski trio, 1947; suita za gudaĉki kvartet, 1954; sonata za violinu i klavir, 1952; romanca za violonĉelo i klavir, 1947. — KLA-V1RSKA: sonata, 1947; Ukrajinska suita, 1949; 5 kompozicija, 1955.— Scenska i filmska muzika. — VOKALNA. Za zbor i orkestar: Balada 0 heroju, 1954 i Moja domovina, 1954. Zborovi; solo-pjesme; romance i dr.

ŠANTEL, Šaša, slikar i kompozitor (Gorica, 15. III 1883—Ljubljana, 1. VII 1945). Slikarstvo studirao u Beĉu; u muzici uglavnom samouk. Dobro je svirao violu te bio veoma aktivan u orkestru Glasbene matice u Ljubljani. Kao kompozitor umjereno romantiĉnog smjera najveću je paţnju posvećivao melodijskom oblikovanju, odavajući pri tom znatnu muziĉku invenciju. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: Jugoslovanska beseda za salonski orkestar, 1917; Mala suita, 1925; suita za gudaĉki orkestar. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, u d-molu, 1905 i A-duru, 1925. — Kompozicije za klavir. •—• Opereta Blejski zvon, 1932. — VOKALNA: Venec istrskih narodnih pesmi; solo-pjesme. — Staroslavenska misa, 1914; rekvijem za muški zbor. D. Co.

ŠANTIĆ, Aleksa,pjesnik i-muziĉar-amater (Mostar, 25. V 1868 — 2. II 1924). U muziĉku teoriju i dirigovanje upućivao ga je R. Zamrzla, horovoĊa u Mostaru. Š. je bio vrlo aktivan u srpskom pjevaĉkom društvu Gusle, kao pjevaĉ, organizator i horovoĊa. Osta vio je djela za hor (obrade narodnih pjesama i originalne svjetovne i crkvene kompozicije). Šantićeva muzikalnost odrazila se u muzi kalnosti mnogih njegovih stihova koji su opetovano privlaĉili jugoslovenske kompozitore. v. Mvić. ŠAPLJA-ĈERNIVEC, Boza, pijanistica i klavirski pedagog (Ljubljana, 18. V 1910 — ). Klavir studirala kod I. Noĉa i L. M. Škerjanca; diplomirala 1936 na Drţavnom konzervatoriju u Ljub ljani. God. 1946—53 direktor Muziĉke škole u Jesenkama; 1953 —67 u Skopju, korepetitor Opere i nastavnik na Srednjoj muziĉ koj školi te od 1960 profesor na Pedagoškoj akademiji. Pijanistica snaţnog muziĉkog temperamenta i zamjernog tehniĉkog znanja, istakla se kao vrijedan klavirski suradnik i pratilac mnogih domaćih i stranih umjetnika; bila je i jedna od prvih ţenskih timpanistica u Sloveniji. J. Le. ŠAPORIN, Jurij Aleksandroviĉ, sovjetski kompozitor (Gluhov, Ĉernigovska gubernija, 8. XI 1887 — Moskva, 9. XII 1966). Zapoĉeo studij kompozicije kod G. Ljubomirskog u Kijevu, od 1908 u Petrogradu, gdje je 1912 završio pravo i na Konzervatoriju 1918 stekao diplomu iz kompozicije (N. Sokolov). U Lenjingradu dirigent Velikoga dramskog kazališta (1919—28) i Kazališta drame (1928— 34), predsjednik sekcije Udruţenja za suvremenu muziku (1926— 30), i upravitelj muziĉko-nakladnog poduzeća Triton. God. 1936 nastanio se u Moskvi, gdje je od 1939 na Konzervatoriju profesor instrumentacije i kompozicije. Od 1952 sekretar je Saveza sovjetskih kompozitora SSSR. Dobio niz nagrada i visokih priznanja. Šaporina najviše privlaĉe forme povezane s tekstom. On se uspješno i iskreno iţivljava u intimnosti solo-pjesme, ali je i snaţan epik u kojemu snaga umjetnosti i rodoljublja veoma izraţajno evocira presudne stranice iz povijesti i ţivota njegove domovine. U simfoniji sa zborom oţivljuju prizori iz Oktobarske revolucije i graĊanskog rata; u simfoniji-kantati Ha none KymiKoeoM inspirirao ga sukob ruske vojske i tatarskih horda u XIV st., pri ĉemu teţište djela nije toliko na vanjskom crtanju sukoba, koliko na iznošenju unutrašnjeg doţivljavanja protagonista; bitka za Staljingrad jezgra je šaporinova oratorija CKasauue 0 6umee 3a PyccKyw 3eM/iw. Ţivotno Šaporinovo djelo je opera JJeKodpucmu ĉija se radnja temelji na ustanku dekabrista iz 1825. Zamišljena u poĉetku kao lirska priĉa 0 ljubavi jednog ustanika, opera je postepeno poprimala herojsko obiljeţje u ĉijem je središtu sam revolucionarni pokret. DJELA: simfonija u c-molu za zbor i orkestar, 1933; suita Ejwxa za duhaĉe, klavir, harfu, kontrabas i domre iz scenske muzike za istoimenu lakr diju J. Zamjatina 1926. — Dvije sonate za klavir, 1924 i 1927; balada za klavir. — Opere IIOAUHO. re6tib (nedovršena) i JJeKa6pucmu, 1953; scenska i filmska muzika.— VOKALNA: oratoriji CKa3anue o 6umee 3a pyccKyro aeMjvo, 1944 1 M OKOAS Koputyny KpyoKumb, 1963; simfonija-kantata Ha no/ie KyjiuKoet>M, 1939) 4 balade za soliste, zbor i orkestar, 1948; balada Kondop za glas i orkestar, 1917; 2 balade za glas i orkestar, 1921; zborovi; oko 40 solo -pjesama. Obradbe narodnih napjeva. — Izbor ĉlanaka obj. posth. 1969.

500

ŠAPORIN — ŠEBALJIN

LIT.: B. FpoccMaH, JlnpHKa IIIanopHHa, COBeTCKan My3BiKa, 1940. —G. Abraham, Eight Soviet Composers, London 1943. — /. Belza, Handbook of Soviet Musicians, London 1943. — B. Bacuua-tpoccMaH, IO. A. IIIanopHH, MocKBa i JleHHHrpa^ 1946. — E. Fpoiueea, K>. IIIanopHH H ero opaTopHH, M OCKBS 1947. — Ista, K)pnH AjieKcaHAPOBH^l IIIanopHH, MocKBa 1957. — G. KamoHoea, K). IIIanopHH. »£IeKa6pHCTbi«, Onepa, JleHHHrpa^ 1959. —M. PeMesoe, KaHTa-rbi H opaTopHH IIIanopHHa, MocKBa 1960 — B. flpomononoe, O pojwaHcax K). LUanopHHa, CoBeTCKaa My3bma, 1961.— .S. Lehmann, Juri Alexandrowitsch Schaporin, MGG, XI, 1963. — JI. Enazou, IO. IIIanopHH, MocKBa 1964. — II. II. MapmbiHoe, K). IIIanopHH, MocKBa 1966. — H. A. CMupuoea, PoMaHCbi K). IIIanopHHa, AlocKBa 1968. J. As.

ŠAPOŠNJIKOV, Adrian Grigorjeviĉ, sovjetski kompozitor (Petrograd, 9. VI 1887— Moskva, 22. VI 1967). God. 1905—09 studirao u Tehnološkom institutu. Usporedo uĉio muziku kcd V. Kalafatija. Kompoziciju studirao na Petrogradskom konzervatoriju (A. Glazunov, N. Sokolov, J. Vitolj), gdje je diplomirao 1913. God. 1920—35 u Moskvi inţenjer-ekonomist, od 1937 u Ašhabadu i od 1949 ponovo u Moskvi.

DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta, 1954; koncert za turkmenske teme za klavir, 1947 Cprer. 1953); uvertira, 1946; baletna suita, 1941; simfonijska slika 1apyca, 1914; plesovi. — KOMORNA: 2 suite za gudaĉki kvartet, 1924 —25 i 1952 (na turkmenske teme); sonata za violonĉelo i klavir, 1935; sonata za flautu i harfu, 1925—26 i dr. — Klavirske kompozicije (sonatina, 1923). —■ DRAMSKA. Opere: OmpaejieHHbiu cad^ 1913; 3oxpe u Taxup, 1941 (prer. 1953); FroAb u Eujib6uAb, 1943; UlaceneM u FapuC, 1944 Cprer. 1955) i Atiua, 1957. Komiĉna opera KeMune u Kaibi (s L. Muhatovom), 1945—46. Balet flup Kopojin, 1912—13. Scenska muzika. Filmska muzika. — Solo-pjesme. — Obradbe narodnih napjeva.

ŠAPOŠNJIKOV, Uja Kalustoviĉ, sovjetski kompozitor i dirigent (Rostov na Donu, 3. I 1896 — 17.1 1953). Dovršio studij na Kijevskom konzervatoriju. Kompoziciju uĉio kod M. Ipolitova Ivanova. Od 1925 glavni dirigent i muziĉki rukovodilac Radio-stanice u Rostovu na Donu, a 1944—1953 dirigent i umjetniĉki rukovodilac tamošnje Oblasne filharmonije.

DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1920 i 1943; 2 koncerta za klavir, 1924 i 1944 (na armenske narodne teme). Uvertire: npa3ĈHUHHan, 1945; Ha meMbi ĆOHCKUX Ka3anbux necen, 1947; JJomtbi noć CmcuiumpadoM, 1949 i Boma--JIOH, 1951. Nekoliko rapsodija (Tatarska, Tadţiska, Dagestanska, Moldavska i dr.); Capriccio na istoĉne teme, 1932; A3ep6audotcaHCKan (fiaHtnasuji, 1933; EpeeaHCKue 3cKU3bi, 1942 i dr. •—• Klavirski trio, 1918. —■ Opera Eaxvucapau-CKUU (fioHtnaH, 1940; muziĉka komedija Tpu dpyza, 1952. Scenska muzika. — FopuucKaH no3Ma za zbor i orkestar, 1949; solo-pjesme.

ŠARGIJA (turski šarki istok), vrsta ->■ tambure. Albanci u Jugoslaviji nazivaju je šarkija. Podrijetlom s Bliskog istoka, upotrebljava se u prvom redu u urbanim, malovaroškim muslimanskim naseljima Bosne i Hercegovine i Kosova, a od kraja XIX st. i u selima. Dugaĉka je 80 cm, ponegdje i do 1 m. Rezonantni korpus je priliĉno dubok i otesan na brid. Na vratu ima 11 preĉnica, na poklopcu rezonantnog korpusa 4—5 manjih rupa glasnica. Vijci za zatezanje ţica razmješteni su sprijeda i sa strane. Š. ima 4—12 ţica, najĉešće 6, ugodenih u 3 glasa. Najdublja (srednja) ţica zove se zukavica; dvije tzv. gornje ţice ugodene 1su za kvartu više, a tri tzv. donje ţice za kvintu više od zukavice (npr. ć —f1—g1). LIT.: C. Rihtman, Narodna muzika iajaĉkog sreza, Bilten Instituta za prouĉavanje folklora, Sarajevo 1953. — Isti, Orientalische Elemente in der traditionellen Musik und in den Musikinstrumenten Bosniens und der Her zegovina, Grazer und Miinchener Balkanologische Studien, II, 1967. J. Bez.

ŠAVERDJAN, Aleksandr Isakoviĉ, armenski muzikolog (Signah, 5. VII 1903 — Moskva, 2. III 1954). Uĉenik H. S. Kušnarjova, studij završio 1930 na Moskovskom konzervatoriju. Muziĉki kritiĉar u Moskvi; urednik ĉasopisa My3bixa, CoeemcKan MyzuKa i CoeemcKoe ucKyccmeo. Uz to je u savezu kompozitora SSSR bio predsjednik komisije za muziĉko istraţivanje i kritiku.

DJELA: A. A. Cneuduapoe, 1939 (II izd. 1957; armenski 1971); VauKoe-CKUU u meamp, 1940; Eojibiuou meamp Cow3a CCP, 1953; KoMumac u apMHH-CKan My3biKasibHan KyAbmypa, 1956; M36paHHbie cmambu, 1958; OnepKbi no ucmopuu apMHHCKOu My3MKU XIX—XX seKoe, 1959.

ŠĈEDRIN, Rodion Konstantinoviĉ, sovjetski kompozitor i pijanist (Moskva, 16. XII 1932 —). Studij kompozicije i klavira završio 1955 na Konzervatoriju u Moskvi (J. Šaporin, J. Flijer) 1 tamo djeluje kao kompozitor.

DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1958 i 1965; simfonijska pjesma Floeecnib o nacmomifeM ue/ioeeKe, 1950; 2 koncerta za orkestar: I, O3opnbie HecmyiuKu, 1963 i II, 3eonu, 1968; komorna suita za 20 violina, harfu, harmoniku i 2 kontrabasa, 1961; 2 koncerta za klavir, 1954 i 1966. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1951 i 1954; klavirski kvintet, 1952; suita za klarinet i klavir, 1952. — KLAVIRSKA: suita npa3dnuK 8Konxo3e, 1951; 24 preludija i fuga, 1969—70; Polifoni svezak, 1973. — DRAMSKA: opera He mo/ibKO nw6oeb, 1961. Baleti: KoH'ĆK-Fop6yHOK, 1960; KapMeH-cwuma, 1967 (prema Bizetu) i AnHa Kapenuna, 1972. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Lenjin u srcu naroda, 1969; kantate Jleaduamb eoceMb, 1953 i EwpoKpamuada, 1963; Poetorium, koncert za recitatora, ţenske soliste, zbor i orkestar, 1969; romance i dr.

ŠĈEK, Breda (Friderika), kompozitor (Trst, 20. VIII 1895— Ljubljana, 11. III 1968). Muziku studirala na konzervatoriju Tartini u Trstu i na muziĉkom liceju Martini u Bologni. Nastupala kao pjevaĉica u Trstu i vodila pjevaĉke zborove u Trstu i Ljubljani gdje je bila nastavnica muzike. Jedna od rijetkih slovenskih ţena-kompozitora, istakla se osobito na podruĉju malih vokalnih (solo-pjesama) i klavirskih forma. Objavila i više svezaka narodnih i crkvenih zborova; komponirala je i Malu suitu za komorni orkestar. Djela joj se

odlikuju tehniĉkom zr melodiĉkom svjeţinom , monijskim bogatstvom. ' ŠĈEK, Ivan, kom] (Vipava, 25. VIII 1925 -per, 20. I 1972). Na Ate za glasbo u Ljubljani di rao iz kompozicije 1962 ( Škerjanc) i zatim 1966 : postdiplomski studij. Oc djelovao u Kopru kao nas muzike i zborovoĊa. DJELA. ORKESTRALN. certino za violinu; Sinfonietla Ċaĉe; simfonijska pjesma Boter — KOMORNA: MlaĊi sol 1. SĈEK kompozicija za duhaĉe i kla^ nata za violinu i klavir; duhaĉ tet; duhaĉki trio; suita za vi< i klavir i dr. — KLAVIRSKA: Mala suita; 8 baletnih skic, 7 istrskih VOKALNA: kantate Balada (S. Kosovel) i Komen (A. Gradnik); 10 p otroški zbor in Orffov instrumentarij; 2 pjesme za omladinski zbor i o zborovi a cappella; solo-pjesme. — CRKVENA: 6 misa uz orgulje; vena zbora. — Obradbe narodnih napjeva. M.

ŠĈERBAĈOV, Vladimir Vladimiroviĉ, sovjetski k zitor (Varšava, 25. I 1889—Lenjingrad, 5. III 1952). Kompi studirao na Petrogradskom konzervatoriju kod A. Ljadova Štejnberga. God. 1911—12 koncertni majstor baletne trupe S gileva u više evropskih gradova. Nakon Oktobarske revolucij uzeo muziĉki odjel Petrogradskoga komesarijata za narodnu pi tu i posvetio se muziĉkoj pedagogiji. God. 1924—31 i 1944—4 davao kompoziciju na Lenjingradskom konzervatoriju; 193 bio je profesor na Konzervatoriju u Tbilisiju. Kao pedagog je mnogo uspjeha. Njegovi su uĉenici, medu ostalima: V. 2e ski, A. Ţivotov, G. Kiladze, J. Koĉurov, E. Mravinski, Š. A dze, G. Popov, A. Stepanjan, J. Tuskija i M. Ĉulaki. Stvarac prva u duhu škole N. Rimski-Korsakova, zatim pod utjecajerr cuskih impresionista i zapadnoevropskih ekspresionista, da 1 posljednjem stvaralaĉkom razdoblju priklonio realizmu, ko se obilato ruskim narodnim melosom. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 1914; II, za sole, orkestar, 1924; III, 1931; IV, HotcopcKan za sole, zbor i orkestar, 19: FepounecKan ili PyccxaH, 1948 (prer. 1950). Dvije suite: I, Fposa, 193 1939. CnasKa, 1913; Ulecmeue, 1913. — Suita za gudaĉki kvartet, 1939 za glas, flautu, harfu, klavir, gudaĉki kvartet i izvodioca plastiĉnog plesa — Klavirske kompozicije (2 sonate, 1911 i 191.4)-— Muziĉka komedija Ta Kanumau, 1943; scenska i filmska muzika. — Solo-pjesme (romance) n F. Tjutĉeva, A. Bloka i V. Majakovskog. LIT.: B. EoidaHO6-Eepe3oecKuu, BnaflHMHp IIIepGaMeB, MocKBa l< F. Opjioe, B.naflHMHp B. lUepGa^eB, JleHHHrpaa 1959.—D. Lehmann, W Wladimirowitsch Schtscherbatschow, MGG, XII, 1965.

ŠEBALJIN, Visarionjakovljeviĉ, sovjetski kompozitor (( 11. VI1902—Moskva, 28. V 1963). Studirao kompoziciju m skovskom konzervatoriju (N. Mjaskovski). Na tom je zavodi davao od 1928 (od 1935 j sor kompozicije); 1941 do rao iz nauke o umjetnosti. 1942—48 direktor Me skog konzervatorija i 194: vodio Institut za izobrazb nih kapelnika; od 1951 pi profesor na Konzerva! Medu njegove uĉenike i Morozov, A. Spadavekii Hrenjikov, O. Ejges i c poĉetku pod utjecajem im onizma, ali i organski po s ruskom nacionalnom 1 kom XIX st. Kasnije se Š bliţio sovjetskoj stvarnosti cirajući zbivanja iz graĊai i Drugoga svjetskoga ral sve više napušta tekovine dnoevropske muzike. Še V. J. ŠEBALJIN novo kompozicijsko ma stvo najviše se opaţa u kc nim djelima. U svome Petom gudaĉkom kvartetu posluţio se n vima slavenskih naroda, meĊu_ostalim i srpskom melodijom je svojedobno bio upotrijebio i Ĉajkovski u Slavenskoj koraĉni

DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfo nija: I, 1925; II, 1929; III, IV, 1935 i V, 1962. Simfonijeta na ruske narodne teme, 1949; koncert 2 linu, 1940; koncert za violonĉelo, 1950; Concertino za violinu i gudaĉe, Concertino za rog i mali orkestar, 1930; uvertira, 1934; Veepmmpa ua 1 CKue meMbi, 1936; PycCKan yeepmwpa, 1941; 3 suite, 1934, 1935 i 196 letna suita MaaoponoK, 1943; varijacije na ruski narodni napjev, 1940 — KOMORNA: gudaĉki trio, 1924. Devet gudaĉkih kvarteta: I, op. 2, II, op. 19; III, op. 28, 1939; IV, 1940; V, Slavenski, op. 33, 1942; VI, VII, 1947; VIII, op. 53 i IX, op. 58. Klavirski trio, 1949; sonata za vic

ŠEBALJIN — ŠESTAK violu, 1940; sonata za violu i klavir, 1954; suita za violinu i klavir, 1932. — Sonata za klavir, 1927; 3 sonatine za klavir, 1929.—DRAMSKA: komiĉna opera yKpouteHue cmponmmou, 1955; opera Conmie nad cmenbto, 1958; muziĉka komedija )Keuux us noconbcmea, 1942. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: dramatska simfonija Jlenuu za sole, recitatora, zbor i orkestar, 1931; kan-tate Cunuu Mau, 1930 i MocKea 1946; zborovi; solo-pjesme; masovne pjesme. — Dovršio, odnosno ponovo instrumentirao djela M. P. Musorgs koga (operu CopoHUHCKan HpMapKa ) i M. I. Glinke (uvertiru simfoniju na ruske teme). — Sabrani ĉlanci obj. 1970. — Popis djela (red. J. L. Sadavnikov) obj. 1970. LIT.: G. Abraham, Vissarion Shebalin, Monthlv Musical Record, 1942. — H.E3A3a,B.ft. IIIe5aJiHH, MOCKBU i JleHHHrpaa 1945. —B. [Jpomononoe, O My3bine B. IIIeoaJtHHa, CoBeTcKafl My3biKa, 1958. — B. EJIOK, KaMepHbie CO*IHHeHHH B. HIe6aJinHa, ibid., 1960. — D. Lehmann, Wissarion Jakowlewitsch Schebalin, MGG, XI, 1963.

ŠEBOR, Karei, ĉeški kompozitor i dirigent (Brandys nad Labem, 13. VIII 1843 — Prag, 17. V 1903). Studirao na Konzervatoriju u Pragu violinu (M. Mildner) i kompoziciju (J. B. Kittl). Dirigent u Erfurtu, Pragu i Lavovu; 1873—91 vojni kapelnik u više gradova, medu ostalim u Košicama i Beĉu. Od 1894 u Pragu kapelnik društva Sokol, od 1902 grenadirskog korpusa Praških strijelaca; istodobno vodio vlastitu muziĉku školu. U njegovim se operama isprva osjeća utjecaj G. Meverbeera, a zatim se priklanja ĉeškom nacionalnom smjeru. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1861 i 1867; 4 uvertire (Valdštijnova smrt, 1860); ciklus simfonijskih plesova, 1894; plesovi; koraĉnice. — Tri gudaĉka kvarteta; klavirski kvintet. — Kompozicije za klavir. — DRAMSKA. Opere: Templari na Morave, 1865; Drahomira, 1867; Husitskd nevesta, 1868; Blanka, 1870 i Zmafend svatba, 1879. Balet Z kouzelne riše. — Kantate; zborovi; solo-pjesme. LIT.: R. Quoika, Karei Šebor, MGG, XII, 1965.

ŠEHTER, Boris Semenoviĉ, sovjetski kompozitor (Odesa, 20. I 1900 — Moskva, 16. XII1961). Kompoziciju uĉio u Odesi kodW. Maliszewskog (diplomirao 1922) i na Moskovskom konzervatoriju kod S. Vasiljenka i N. Mjaskovskog (diplomirao 1929). Od 1929 aspirant, pa asistent, a 1934—41 docent toga Konzervatorija; kasnije profesor Konzervatorija u Ašhabadu. DJELA. ORK ESTRALN A. Pet simfo nija : I, 1929; II, 1943; III, 1944 —45; IV, 1947 i V, 1951 (prer. 1952—53). Simfonijske pjesme y3Huua, 1955, Cjiyuiau, 1955 i dr. Koncert za klavir, 1939; uvertire; suita TypKMenun, 1932 (jedno od najboljih djela); rapsodije i dr. — Dvije sonate za klavir, 1926 i 1931; 4 lirska preludija za klavir, 1926. — DRAMSKA. Opere: 1905 eod, 1935 (sa A. Davidenkom; prer. 1955); K)cyn u Ax.wm, 1942 (sa A. Kuljijevom); Ceuudu, 1942—43 (sa S. Ovjezovom); TJyutKUH a Muxau/wacKOM, 1954—55. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantate BOUZO-JIOH; Tlo3Ma-Kanmania, 1952; i JIOMUK a UTyiueHCKOM, 1955. Zborovi; solo-pjesme. — Obradbe revolucionarnih napjeva.

ŠEMBERA, Mary, plesaĉica (Sarajevo, 19. I 1910 —). U Sara jevu pohaĊala glumaĉku školu (B. Nušić) i tamo 1928 zapoĉela kaza lišnu karijeru kao dramska glumica. Studij klasiĉnog plesa, zapoĉet kod A. Verešĉagina u Sarajevu, nastavila kod N. Kirsanove u Beo gradu i M. FromaniM. Ĉorak-Slavenske u Zagrebu. God. 1932—62 bila je solistica baleta Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. U svojoj dugogodišnjoj karijeri ostvarila je niz uloga u klasiĉnom ba letnom i opernom repertoaru, kao i u djelima jugoslavenskih kompo zitora. K. Ko. ŠENG (sheng), kineski duhaĉki instrument, vrsta usnih orgulja. Sastoje se od zraĉne komore, naĉinjene od izdubene tikve, u koju je okomito utaknut niz bambusovih cijevi razliĉite duljine (10— 17 a i više). Svaka cijev ima izdubenu po jednu rupu, izuzev jedne ili nekoliko nijemih; na donjem kraju cijevi nalazi se slobodni jeziĉac. Sviraĉ puše u usnik, utaknut u zraĉnu komoru sa strane, vodoravno, a prstima zatvara rupe na cijevima da bi dobio zvuk. Kod dotjeranijih instrumenata zraĉna komora je naĉinjena od plemenitijeg drva ili slonovaĉe i bogato je umjetniĉki ukrašena, a cijevi su od finije trstike. Na šengu se svira solistiĉki ili uz pjevanje. Kod solistiĉke svirke izvodi se melodija uz karakteristiĉne dugo drţane akorde. Š. se spominje u prastarim dokumentima iz pretkonfucijskog doba (-> II milenij), a upotrebljava se i danas. Najkasnije u IX st. dopro je u Japan, gdje se naziva sho. U Evropi je po uzoru na taj orijentalni tip usnih orgulja konstruirana harmonika i harmonij. LIT.: A. Schaeffer, Origine des instruments de ŠENG musique, Pariš 1936. — L. C. Goodrich, The Chinese Sheng and Western Musical Instruments, China Magazin, 1941.—L. Traynor i Sh. Kishibe, The Four Unknown Pipes of the Sho . . ., Journal of the Societv for Research in Asiatic Music, 1951. — M. Schneider, Mundorgel, MGG, IX, 1961. I. Ać.

ŠENŠIN, Aleksandr Aleksejeviĉ, sovjetski kompozitor (Moskva, 18. XI 1890 — 18. II 1944). Uĉenik A Greĉanjinova, R. Gliera i B. Javorskog; u Moskvi nastavnik na Konzervatoriju

501

(1922—24) i na muziĉkoj školi Skrjabin (od 1924); uz to kompozitor Djeĉjeg kazališta. Stvarao mjestimice pod utjecajem A. Ljadova. DJELA: simfonijska pjesma za orkestar op. 5. — Kompozicije za komorne sastave i za klavir (sonata u D-duru). —■ DRAMSKA: opera O'Tao, 1927; baleti AumuHHue njincnu, 1933 i Iloeecmb o Kapjuen, 1934; opereta JJeeHaduamaH HOHb, 1939. — Solo-pjesme; zborovi. — Obradbe narodnih napjeva. LIT.: B. EeAnee, AJiencaHAP A. IHeHuiHH, MocKBa 1929.

ŠEPEC, Milan, pjevaĉ, tenor (Zagreb, 4. XI 1891 — ). Uĉenik muziĉke škole HGZ; pjevanje uĉio privatno u Zagrebu i Beĉu (Ranieri-Horbowsky). Kao operetni tenor debitirao 1916 u varaţdinskom Gradskom kazalištu kao Alfred (Evsler, Umjetniĉka krv) i tamo angaţiran. U Zagrebu je prvi put nastupio 1919 u opereti Poljaĉka krv (Nedbal); otada, pa do umirovljenja bio je ĉlan Zagrebaĉke opere. U svojoj dugogodišnjoj umjetniĉkoj karijeri kreirao je više od 70 te-norskih operetnih uloga, meĊu kojima su se posebno isticale Eisenstein (Strauss, Šišmiš), Princ Radjami (Kalman, Baja-derd), Dorošinski (Granichsta-edten, Orlov), Tassilo (Kalman, Grofica Marica), Mirko (Tijardović, Mala Floramye) i dr. Veoma je vrijedan bio njegov udio u radu Zagrebaĉke opere, gdje osobito valja spomenuti ove uloge: Vašek (Smetana, Prodana nevjesta), Šujski (Musorgski, Boris Godunov), Jeroška M. ŠEPEC (Borodin, Knez Igor), Don Basilio (Mozart, Figarov pir), Mirne (Wagner, Rajnino zlato), Juranić (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski) i Ţilica (Širola, Gitara i bubanj). Gostovao je na gotovo svim jugoslavenskim muziĉkim pozornicama, koncertirao solistiĉki i nastupao na filmu. K. Ko. ŠEREMETJEV, Aleksandr Dmitrijeviĉ, ruski ljubitelj muzike (Petrograd, 12. III 1859 — Ste-Genevieve-des-Bois kod Pariza, 18. V 1931). Potomak plemićke obitelji u kojoj se mnogo muziciralo. Njegov pradjed utemeljio je u XVIII st. pjevaĉki zbor. Velik ugled postigao je privatni pjevaĉki zbor što ga je osnovao _njegov otac Dmitrij Š. Nastavljajući obiteljske tradicije osnovao je Š. 1882 simfonijski orkestar, a 1884 crkveni zbor 'kojim je upravljao A. Arhangelski. God. 1898 pokrenuo je u Petrogradu popularne simfo nijske koncerte na kojima je povremeno nastupao kao dirigent. God. 1914 ravnao je prvom izvedbom Wagnerove opere Parsifal u Rusiji. Mnogo se zalagao oko izvoĊenja djela ruskih kompozitora. God. 1902 postao zborovoda dvorske kapele. Nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Francusku. Komponirao je djela za orkestar (Patetiĉna fantazija), komornu i crkvenu muziku. ŠESNAESTINKA (J), šesnaesti dio cijele note. Prema tome cijela nota sadrţava 16 šesnaestinki, polovinka osam, ĉetvrtinka ĉetiri, a osminka dvije; š. se nadalje dijeli na dvije tridesetdruginke (J:),4 šezdesetĉetvrtinke (J). ŠESTAK, Tomislav, violist (Karlovac, 4. VII 1931 —). Stu dij violine završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. Schon). Od 1954 u Zagrebu ĉlan ansambla Zagrebaĉkih solista i Zagrebaĉkog kvarteta (do 1958), 1957—60 koncertni majstor Sim fonijskog orkestra Jugoslavenske radio-difuzije i Komornog orke stra RTV Zagreb i 1960—65 koncertni majstor Zagrebaĉke filhar monije. Umjetniĉku karijeru nastavio 1965 kao violist u Beĉu, gdje je solist orkestra Beĉkih simfoniĉara i ĉlan Beĉkog gudaĉkog trija. Kao solist nastupao u zemlji i inozemstvu; 1972 bio je au strijski predstavnik u Svjetskom simfonijskom orkestr u (New York~). K. Ko. ŠESTAK, Tomo, kompozitor i dirigent ĉeškoga podrijetla (Prag, 18. XII 1852 — Koprivnica, 16. V 1921). Studij završio na orguljaškoj školi u Pragu (F. Z. Skuhersky, J. Ondfiĉek) i već u 19. godini postao nastavnik na realnoj gimnaziji. God. 1874 došao u Koprivnicu kao gradski kapelnik i orguljaš. Tamo je iste godine utemeljio Gradsku muziku, a 1875 pjevaĉko društvo Podravac, koje je vodio niz godina, uz to je bio i nastavnik u srednjim školama, a poduĉavao je i privatno. D J ELA (o k o 1 7 0 o p us a ). IN S TRU MEN TA LN A: u ve rt ire i fa nt a z ij e za orkestar. —• Legenda i Balada za violinu i klavir. — Preludij i scherzo za klavir; Preludij i fuga za orgulje. Plesanka i Zagrebaĉki album plesova za klavir. ■—■ VOKALNA: kantata Bćsni; zborovi (Molitva Hrvata; Iz osame; Prvi maj; himna Prosvjetom k slobodi). — Hrvatska misa u F-duru. LIT.: * * *, Tomo Šestak, Sv. C, 1921, 4. — M. Graf, Tomo Šestak, zaboravljeni hrvatski skladatelj, Zvuk, 1971, 117—118. K. Ko.

502

ŠESTORICA — ŠIJAĈKI Violine op. 7, 1901; Doppelgriff-Vorstudien in Terzen, Sexten, Oktaven ; zimen fiir Violine op. 9, 1901; Violinschule fur Anfdnger op. 6, 1904—08 of Intonation op. 11, 1922; Dvojhmatovd škola op. 12 (rkp.); Škola a modulaci op. I3_(rkp.); Škola akordichd op. 14 (rkp.); Škola fiageoletu a j. op. 15 (rkp.); Škola housloveho pfednesu na podklade melodickem op. 16 1 1929—32; Vymĉna poloh v jednoduchych hmatech a dvojhmatech op. 22 Chromatika ve všech polohdch op. 23 (rkp.); Pizzicato levou rukou se se arco technikou prave ruky op. 24 (rkp.). Analitiĉke studije koncerata: u op. 22 H. Wieniawskog, 1929; J. Brahmsa, 1931; P. I. Ĉajkovskog, I Mendelssohna, 1931; op. 6 N. Paganinija, 1932; A. Dvojaka (rkp.) i L. hovena (nedovršeno); kadence J. Joachima za koncert J. Brahmsa, 1 IZDANJA: R. Kreutzer, Etudes-Caprices (s analitiĉkim studijama), is ■— KOMPOZICIJE: Quarante Variations faciles pour le violon op. 3; Bi Tdnze und Weisen fiir Violine und Klavier op. 10, 1898—1903. LIT.: S. J. Vymetal, Otakar Sevĉik a jeho houslova methoda, Pral — P. Stoeving, A Key to Sevĉik's Works, London 1914. — V. Nopp, ] O. Ševĉik, ţivot a dilo, Brno 1948. — Otakar Ševĉik (zbornik, red. J. Praha 1953. •—■ Z. Vyborn$, O. Ševĉik, Musik im Unterricht, 1957. ■— Isti Ševĉik, MGG, XII, 1965. V.

ŠESTORICA. Stoje (slijeva nadesno): F. Poulenc, G. Tailleferre, G. Auric i L. Durey. Sjede: A. Honegger i D. Milhaud. U sredini: J. Cocteau

ŠESTORICA (francuski Les Six, šestorica), skupina istak nutih francuskih kompozitora koji su svoju djelatnost zapoĉeli u Parizu u drugom desetljeću XX st. To su: G. Auric, L. Durey, A. Honegger, D. Milhaud, F. Poulenc i G. Tailleferre. U poĉetku su istupali pod nazivom Les nouveaux Jeunes, a ime Les Six upo trijebio je po prvi put 1917 muzikolog H. Ćollet. Premda ih je Collet predstavio javnosti kao homogenu zajednicu istomišljenika, pripadnike ove skupine vezivalo je prvenstveno osobno prijatelj stvo i zajedniĉka teţnja za novim oblicima muziĉkog izraţavanja koju je, meĊutim, svaki od njih realizirao na individualan naĉin. Na skupinu kao cjelinu utjecala je u većoj mjeri jedino umjet nost E. Satiea. Šestorica ovih umjetnika — naroĉito Honegger, Milhaud i Poulenc — spadaju medu najistaknutije i najutje cajnije francuske muziĉare nakon C. Debussija. S njima poĉinje novo antiromantiĉko razdoblje francuske muzike. M. Šku. ŠETINC, Janko, pijanist i ĉembalist (Maribor, 27. IV1932 —). Studij klavira završio na Akademiji za glasbo u Ljubljani (M. Lipovšek); usavršavao se u Londonu. Profesor na Muziĉkoj školi u Mariboru; kao pijanist i ĉembalist posvetio se komornoj muzici. Ĉesto nastupa kao ĉlan mariborskog ansambla Collegium musicum i kao koncertni pratilac; stalni je suradnik violonĉelista M. Mlejnika.

ŠIBENĈANIN (Sebenico), Dominik Ivan (Dom Giovanni), kompozitor (Šibenik?, izmeĊu 1630 i 1640 viĊale del Friuli, 1705). RoĊen vjerojatno u Šibeniku (tal: pisci navode Veneciju), odakle se s obitelji polovinom st. sklonio pred Turcima u Italiju. Prema F. Gaffiju, bio je G. Legrenzija. Svećenik; izvrstan orguljaš i pjevaĉ ugodna 1660 postao zamjenik kapelnika katedrale u Cividale del nedaleko Gorice. God. 1663—66 bio je pjevaĉ-tenorist ci kapele sv. Marka u Veneciji; od 1666 vršio je istu duţni dvoru Karla II u Londonu, i to kao ĉlan »talijanske kapele' je, na vlastitu molbu, 1668 postao kapelnikom. Bogato nag od engleskoga kralja, vratio se 1673 u Italiju, gdje je pi kapelniĉki poloţaj na savojskom dvoru u Torinu (do 169c 1692 do smrti bio je kapelnik katedrale u Cividale del ' dakle u istoj crkvi gdje je i zapoĉeo svoju profesionalnu mi karijeru. U Torinu su izvedene dvije Šibenĉaninove opere, od je Atalanta (1673) jedna od prvih, ako ne i uopće prva, i: umjetnika iz naših krajeva. Muzika te opere, kao ni At (1629), prokomponirane melodrame J. Palmotića, nije se sac Od njegovih crkvenih djela paţnju privlaĉi motet Lauda Jer; Dominum, za koji J. Andreis kaţe: »U Šibenĉaninovu m kantati susrećemo raskoš barokne glazbe, s izmjenjivanjem.

o

K. Be.

ŠEVĈIK, Otakar, ĉeški violinist i muziĉki pedagog (Horaţd'ovice, 22. III 1852 — Pisek, 18.1 1934). Studirao na Konzervatoriju u Pragu (A. Sitt, A. Bennewitz). God. 1870—74 koncertni majstor na Mozarteumu u Salzburgu, na Prozatimni divadlo u Pragu i na Komiĉnoj operi u Beĉu. God. 1875—92 profesor violine na muziĉkoj školi u Kijevu, koju je reorganizirao. God. 1892—1906 predavao je na Konzervatoriju u Pragu (od 1901 proĉelnik violinskog odjela). Od 1907 do smrti glavno mu je boravište Pisek; onamo Ševĉiku dolaze uĉenici iz cijelog svijeta. God. 1908—18 je profesor na Muziĉkoj akademiji u Beĉu, a 1919—21 na majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu. God. 1912—23 i 1931—32 vodio je violinske teĉajeve u SAD (Ithaca, Chicago, New York, Boston), 1929—30 u Mondseeu kraj Salzburga, 1933 u Londonu. U mladim je godinama koncertirao, kasnije se posvetio iskljuĉivo muziĉkoj pedagogiji te je odgojio izvanredno velik broj uĉenika, medu kojima briljantne virtuoze, kao J. Kubelika, J. Kociana, E. Morini, W. Schneiderhana; kod njega se usavršavao i Z. Baloković. Njegovi su uĉenici bili takoĊer dirigenti V. Talich i F. Stupka te kompozitor R. Pick-Mangiagalli. Ševĉikova instruktivna djela za violinu vode od poĉetniĉkog stupnja do savršene virtuoznosti i obraduju sve probleme violinske tehnike u opširnim vjeţbama. Suprotno obiĉaju da se nastava violine zapoĉne dijatonskim ljestvicama, Š. razvija svoj znameniti sistem u kojemu se polazi od svladavanja polustepenih intervala jednakim poloţajem prstiju na sve ĉetiri ţice, a poloţaj se prstiju lijeve ruke u odnosu na cijele stepene i polustepene mijenja u toku nastave prema sistematsko-progresivnom planu. Kod naprednijih uĉenika primjenjuje se analitiĉki studij: sloţeni tehniĉki problemi rašĉlanjuju se u jednostavne elemente (male notne skupine) i vjeţbaju na razne naĉine. Tek kad je odreĊeno djelo svladano tehniĉki, pristupa se muzikalnoj obradbi (dinamika, fraziranje, stil). DJELA. INSTRUKTIVNA: Schule der Violintechnik op. I, 1881; Schule der Bogentechnik op. 2, 1895; Rozpindni prstu op. 4 (rkp.); Priprava k 24 capricim op. 45 Donta op. 5 (rkp.); Lagenzvechsel und Tonleiter-Vorstudien fiir Violine op. 8, 1895; Triller-Vorstudien und Ausbildung des Finger -Anschlages fur

*mi' *

- ^1 »« - fntn-

■'T t

i

,i,

— f—

YV I"

"

- \' i

i

D. I. SlBENĈANIN, Lauda Jerusalem Dominum, autograf

nih i solistiĉkih odlomaka, te odlomaka povjerenih malin listiĉkim sastavima. Bogata melodika u koju ulazi povrei vokaliziranje, ustupa mjesto zbornoj homofoniji, ali i uku polifoniĉkim odlomcima.« DJELA. DRAMSKA. Opere: VAtalanta, 1673; Leonida in Sparta (sa P. de La Pierreom) i L'Oppresso sollevato, 1692. — CRKVENA: O dolor, o moeror; Lauda Jerusalem Dominum i dr.; misa; responzori NOVA IZD.: L. Ţupanović transkribirao je i obradio motet Lau rusalem Dominum (Psalam 147) za 5 gl. i 5 instrumenata ad lib. (Spomenici ske glazbene prošlosti. Iz renesanse u barok, 1971). LIT.: M. Velimirović, Giovanni Sebenico. Prispevek k biografiji, M loški zbornik, I, 1965. — M. Th. Bouauet, Musique et Musiciens a Tu 1648 a 1775, Torino 1968. — J. Andreis, Povijest glazbe, IV, Zagreb K. ]

ŠIFRIRANI BAS -> Generalbas ŠIJAĈKI, Stevan, horovoĊa i kompozitor (Stari Futog, 12 1885 — Beograd, 2. I 1957). Po završetku Srpske muziĉke šk Beogradu, radio je kao profesor muzike i dirigent u Beograduji

ŠIJAĈKI — ŠIR rebu, Ljubljani, Skoplju i drugim gradovima; bio je jedan od prvih horovoĊa radniĉkih pevaĉkih društava Abrašević i Jedinstvo. Komponovao je samo vokalna dela. Od solo-pesama poznatije su Bila jednom ruţa jedna, Neka sunca, Noćna tajna itd. MeĊu mnogobroj nim horovima, koji su komponovani većinom na bazi narodnih motiva;, istiĉe se ciklus Kratovske pesme. Poznate su i njegove har monizacije masovnih pesama. R. pej. ŠIJANEC, Drago Mario (Mariano Drago), dirigent (Pula, 18. XII 1907 — ). Dirigiranje i kompoziciju studirao 1927—32 na Konzervatoriju u Pragu; u dirigiranju se usavršavao na Ecole Normale de Musique u Parizu (1932—35). God 1935—45 dirigent radioorkestra u Ljubljani, zatim kraće vrijeme violinist opernog orkestra u Torinu i 1946—47 dirigent filharmonijskog orkestra u talijanskom gradu Busto Arsizio. Od 1947 u Argentini, dirigent Teatro Argentino u La Plati, od 1948 istodobno direktor Estudios Artisticos i od 1954 profesor na Escuela Superior de Bellas Artes; od 1956 direktor je Instituta de Capatacion Orquestral u Avellandi. Kao dirigent opseţnog repertoara, smisla za interpretaciju i veli kog tehniĉkog znanja afirmirao se u domovini, u Argentini i u više evropskih zemalja (Austrija, ĈSSR, Francuska, Danska), a kao pe dagog znatno je pridonio odgoju mladog dirigentskog naraštaja u Argentini. U mladosti se bavio i kompozicijom i biljeţenjem na rodnih napjeva luţiĉkih Srba. Š. je vaţan i kao organizator: 1952 utemeljio je u Buenos Airesu Mozarteum Argentino, koji se razvio u uglednu ustanovu za njegovanje i razvoj muziĉke reprodukcije, 1954 osnovao je u La Plati prvu katedru za dirigiranje u Argentini a 1958, takoĊer tamo, univerzitetski orkestar. j. Gc. i D. Co. ŠILOBOD-BOLŠIĆ, Mihajlo, pjesnik i teoretiĉar (Pod Okićem, 1724 — Sveta Nedjelja, 8. IV 1787). Svećenik; filozofiju uĉio u Beĉu, teologiju u Bologni. Bio je ţupnik u Martinskoj Vesi i od 1760 u Svetoj Nedjelji. Pisao je latinske stihove te izdao prvu raĉunicu na hrvatskom jeziku (u kajkavskom dijalektu) pod nazivom Arith-metika Horvatzka. God. 1760 objavio je u Zagrebu Funda-mentum cantus

FUNDAMENTUM

gre-goriani seu choralis,

CANTUS

vrijednu teoretsku uputu u koralno pjevanje koja se upotrebljavala gotovo stotinu godina. Zamišljena je SEU kao niz dijaloga izmeĊu uĉitelja i uĉenika. Dijaloga ima šest a obuhvaćaju 39 strana. PRO CAPTU TFRONIS DISC1PULI, AU7HOR1BUS C0LLEC7UM, Nakon njih slijede Te £XE TPROBJT1S B RE f l, A C FA CILI DUL0G1CA ME THODO 1N Deum u 4-glasnoj UiĊ« EXPOS1TUM OIERJ, AC STUDIO. obradbi (3 tenora i bas). A. R. D. MICHAELIS SILLOBOD, Prvi dijalog govori o PAkOCHl 1N MARTINSZKA VESZ. poĉecima muzike, odnosno pjevanja, drugi o crtov-lju, notama i kljuĉevima, treći o solmizaciji, ĉetvrti o intervalima, peti o savršenosti i nesavršenosti koralnih modusa, a šesti Z A G 8 . A B I A ţ , Tjpil Cajctmi FHncilct Hiil, lutati Krjjoi Crait« Typogt*pi 1760. o intonaciji. Pojedina su izlaganja popraćena M. ŠILOBOD-BOLŠIĆ, Fundamentum Cantus Gregoriani, naslovna strana, Zagreb 1760 notnim primjerima.

GREGORIANI, CHORALIS

LIT.: B. Birt, Mihalj Šilobod-Bolšić: »Fundamentum cantus gregoriani seu choralis« iz godine 1760, Sv. C, 1936, 1.

J. As.

ŠIMENC, Anton, graditelj orgulja (XIX st.). Njegov ţivot i rad još nisu posve istraţeni. God. 1860 poĉinje raditi u Zagrebu, te razvija vrlo intenzivnu djelatnost po mjestima sjeverne Hrvatske; 1874 odlazi u Beĉ. Na Gospodarskoj izloţbi u Zagrebu, 1864, dobio je za svoje orgulje srebrnu medalju (izloţeni instrument otkupila je crkva u Ĉuĉerju). Najveće su mu poznate orgulje bile u Molvama u Podravini (1863, sa 18 registara). Od njegovih saĉuvanih djela najznatnije su orgulje u Voloderu (1863) i Dubici (1862), a vrlo dobre su-i manje orgulje u Visokom (1870), Gorama (1864) i Konjšćini (1860). Poznato je da je izradio još niz manjih orgulja kao i brojne popravke. Po naĉinu gradnje donekle je bliz radu C. Hessea iz Beĉa, pa se pretpostavlja da je kod njega moţda izuĉio zanat. LIT.: Katoliĉki list, Zagreb 1860, 9. — Ibid., Zagreb 1864, 48. — L. Saban, Kratak osvrt na pregled orgulja izvršen ljeti 1972, Sv. C., 1973, 2. L. Ša.

ŠIMENC, Mario, pjevaĉ, tenor (Gorica, 23. I 1896 —Zagreb, 26. XI 1958). Rano pokazivao izrazite pjevaĉke sposobnosti pa je u Trstu sudjelovao u slovenskim pjevaĉkim društvima kao

503

ĉlan zbora i solist. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1919 u novo osnovanom Mariborskom kaza lištu, i to najprije u drami i ope reti; tamo je 1922 debitirao u operi kao Janko (Smetana, Prodana nevjesta). God. 1922 —24 ĉlan Ljubljanske opere i 1924—41, s kraćim prekidima kada je bio operni solist u Beo gradu i Osijeku prvak Zagre baĉke opere; za okupacije 1941 —45 nije nastupao, a poslije OsloboĊenja neko je vrijeme djelovao u Skopju, dok se zbog bolesti nije povukao. Izvanre dna Šimencova glasovna nada renost dolazila je do izraţaja u brojnim tenorskim ulogama he rojskog karaktera, napose u kre M. ŠIM ENC acijama Eleazara (Halevv, Ţi dovka) i Pedra (d'Albert, U do lini). Znatna dostignuća ostvario je u Wagnerovim i Verdijevim operama te kao Canio (Leoncavallo, Pagliacci), Don Jose (Bizet, Carmen), Calaf (Puccini, Turandot) i Bojan (Gotovac, Morana). Š. je bio prvi Mića u Gotovĉevu Eru s onoga svijeta. S uspjehom je gostovao u Njemaĉkoj, Madţarskoj, Italiji, Ĉehoslovaĉkoj i Bugarskoj. K. Ko. ŠIMUNACI, Rok (pseudonimi Vilĉek, Novovešćan, Mravec i dr.), tamburaški kompozitor (Zagreb, 23. XII 1886 — 5. I 1937). Istaknut pobornik tamburaškog pokreta u Hrvatskoj; kao diri gent i uĉitelj mnogih — preteţno radniĉkih — tamburaških or kestara u Zagrebu, mnogo je pridonio populariziranju tog instru menta. Komponirao je mnoge koraĉnice, pjesme, kuplete i dr. za tambure. Bio je jedan od utemeljitelja mjeseĉnika Hrvatska tam burica (1936). K. Ko. ŠIN, Otakar, ĉeški kompozitor i teoretiĉar (Rokvtno, Nove Mĉsto, Moravska, 23. IV 1881—Prag, 21. I 1943). Studirao orgulje i kompoziciju na Konzervatoriju u Pragu (J. Kliĉka, K. Stecker); tu je od 1920 profesor (1922—24 i administrativni rukovodilac). Vaţan je prije svega po svom pedagoškom radu i po teoretskim spisima. Njegova nauka o harmoniji prvi je moderni ĉeški udţbenik te vrste. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Tilottdma i Krdl Menkera; Rozhlasovd pfeĊehra; Tri ĉeške tance. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta; sonata za violonĉelo i klavir; mala suita za violinu i klavir. — Kraće klavirske kompozicije. — Zborovi; solo-pjesme. — INSTRUKTIVNA: Nauka o Jiar monii na zahladi melodie a rytmu (2 sv.), 1922 (prer. izd. pod naslovom Opln,} nauka o harmonii. . . , 1933 i kasnije); Nauka 0 kontrapunktu, imitaci a fuze t 1936 (srpskohrvatski prijevod, Beograd 1949); Vseobecnd nauka o hudbe, 1949, LIT.: Z. Vyborny, Otakar Šin, MGG, XII, 1965.

ŠINIGOJ, Boris, trombonist (Celje, 21. XII 1938 —). Za vršio Srednju muziĉku školu u Ljubljani i tamo se na Akademiji za glasbo usavršavao kod V. Globokara. Profesionalnu karijeru zapoĉeo u ansamblu Slavko Osterc; od 1966 solist je Slovenske filharmonije i ĉlan Duhaĉkog kvinteta u Ljubljani. Kao solist posebno se istakao interpretacijom djela suvremenih slovenskih i jugoslavenskih kompozitora (D. Škerl, P. Ramovš, M. Kelemen, V. Globokar). Gostovao je u zemlji i inozemstvu. K. Be. ŠIPTARSKA (ŠĆIPTARSKA) MUZIKA -> Albanska muzika. Muzika Albanaca u SFRJ ŠIPUŠ, Krešimir, dirigent i kompozitor (Zagreb, 28. VI 1930 —). Studij kompozicije završio 1956 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. Šulek); u dirigiranju se usavršavao kod I. Markeviĉa. U Parizu razvio ţivu umjetniĉku djelatnost, na koncertnom podiju i u muziĉkom kazalištu. Kao dirigent nastupao u brojnim zemljama Evrope, Sjeverne i Juţne Amerike, a posebno se istakao kao rukovodilac simfonijskih koncerata u francuskom gradu Cannesu. Sa Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Zagreb, kojemu je 1968—72 stajao na ĉelu, izveo je više novih djela hrvatskih i jugoslavenskih kompozitora, kao i muzike XX st. God. 1974—75 bio je glavni tajnik Zagrebaĉkog muziĉkog biennala, a od 1975 djeluje u Oslu. Bavio se i muziĉkom kritikom (zagrebaĉki Vjesnik).

DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia per archi, 1963; simfonijeta, 1954; Concerto barocco za orkestar i koncertantni klavir, 1963; Concerto grcsso za gudaĉe 1953. — KOMORNA: Koralne varijacije za gudaĉki kvartet, 1953; Dva stavka sa Martenotove valove, 1967. — Pet noćnih varijacija za klavir, 1961. — DRAMSKA: komiĉna opera Lijepa Bartolomeja, 1961. Baleti: La Fougue,_l95v; Zone interdite, 1961 i Bouauet de Roses, 1962. — Monografija Stjepan Šulek, 1961. K. Ko.

ŠIR, Zlatko, pjevaĉ (tenor) i pjevaĉki pedagog (Trst, 18. XII 1911 — ). Studij pjevanja završio 1936 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (L. Vrbanić), a zatim se usavršavao kod V. Bevilaque u Trstu; na muziĉkoj sceni debitirao 1939 u Zagrebu u opereti Ĉar

504

SIR — ŠIROLA

valcera (O. Straus) i odmah angaţiran. Do 1946 ostvario je niz prvih tenorskih uloga u operetama F. Lehara (Eva, Ševa, Plava mazurka), Zellera (Ptiĉar), Hervea (Mam'zelle Nitouche), Schubert-Berthea (Tri djevojĉice), Gilberta (Ĉista Suzana), Benatzkog (Moja sestra i ja) i dr.,a uz to je nastupao i kao karakterni tenor u opernim ulogama kao Vašek (Smetana, Prodana nevjesta), Beza zleni (Musorgski, Boris Godunov), Spoletta (Puccini, Tosca) i dr. Od 1946 posvetio se pedagoškom radu. Djelovao je kao profesor muziĉke škole Vatroslav Lisinski u Zagrebu, a od 1965 je profesor na Zagrebaĉkoj muziĉkoj akademiji. Njegovi su uĉenici Branka Galić, Boţena Ruk-Foĉić, Branka Beretovac, Mila Kirinĉić, Tugomir Franc i Krunoslav Cigoj. K. KO. SIRCA, Friderik -> Savin, Risto ŠIRINSKI, 1. Vasilij Petroviĉ, sovjetski violinist, kompozitor i dirigent (Jekaterinodar, 17. I 1901 — Mamontovka kraj Moskve, 16. VIII 1965). Na Konzervatoriju u Moskvi završio 1925 studij violine (D. Krejn) i 1928 studij kompozicije (N. Mjaskovski). Od 1923 bio je ĉlan gudaĉkog kvarteta Beethoven (druga violina); od 1939 uz to predavao komornu muziku na Konzervatoriju (od 1950 profesor). Uz to dirigent simfonijskog orkestra Savezne radio-stanice (1930—32) i opernog kazališta Stanislavski (1932—36). Njegova se muzika kreće preteţno u granicama tonalne harmonije; u njoj je Š. ĉesto rješavao zakuĉaste ritmiĉke probleme. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfo nije, 1936 i 1938; Sinfonielta za gudaĉki orkestar, 1958; Scherzo-fantazija, 1955; koncert za violinu, 1961. — KOMORNA. Šest gudaĉkih kvarteta: I, 1923; II, 1925; III, 1929; IV, 1939 (nova verzija 1955); V, 1953 i VI, 1958; klavirski kvartet, 1964; gudaĉki trio, 1954. Sonate: 2 za violu i klavir, 1924 i 1953; 2 za violinu i klavir, 1924 i 1962; za violonĉelo i klavir, 1926 i za klarinet i klavir, 1952. ■— DRAMSKA', opere Flhep u JIioc, 1946 i HeaH rp03uuu y 1954. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantate Tpu HydHa, 1942 i Poduna, 1947; romance i dr.

2. Sergej Petroviĉ, violonĉelist (Jekaterinodar, 18. VII 1903 — Moskva, 18. X 1974). Brat Vasilija Petroviĉa; studij završio 1923 na Konzervatoriju u Moskvi (A. Brandukov) i iste godine postao ĉlan gudaĉkog kvarteta Beethoven. Od 1926 nastupao solistiĉki, a od 1931 predavao na Konzervatoriju (od 1945 profesor). D. Šostakoviĉ posvetio mu je 1973 svoj XIV gudaĉki kvartet. Dobio je više visokih nagrada i priznanja. Slog ŠIROKI SLOG kompozitor muzikolog (Ţakanje kraj ŠIROLA, Boţidar, Karlovca, 20. XII 1889 — Zagreb, 10. IV1956). Na Sveuĉilištu u Zagrebu diplomirao 1913 matematiku i fiziku;studij muzikologije završio s doktoratom 1921 na Univerzitetu u Beĉu; kompoziciju uĉio kod I. Zajca. Djelovao u Zagrebu kao srednjoškolski profesor, kustos i direktor Etnografskog muzeja i administrativni direk-tor Muziĉke akademije (1935—41). Uz nastavniĉki, kompozitorski i znanstveni rad bavio se i muziĉkom kritikom. Kompozicijom se Š. poĉeo baviti u predveĉerje vaţnih li. SlROLA, Citara i bubanj. dogaĊaja za dalji razvoj hrvatske muzike, u vrijeme kada se Zajĉevo razdoblje primicalo kraju, kada su se pripremale i sakupljale nove snage da bi nastavile tamo gdje je stao Lisinski, prvoborac za hrvatski muziĉki nacionalizam. Već u prvom stvaralaĉkom razdoblju kada se — vjerojatno pod utjecajem uĉitelja Zajca — najviše bavio vo-kalno-instrumentalnom muzikom (Krst na Savici, Stara slika, Noćni psalam), Š. se oĉitovao kao pristalica nacionalnog smjera. Nastavljajući dosljedno tim pravcem, on je u svoja djela sve više unosio elemente narodne muzike i oblikovao ih stilom koji je poprimao odreĊeniju umjetniĉku fizionomiju. Ponirući u bit hrvatskog folklora i otkrivajući njegove skrivene zakonitosti, Š. je ne samo u izvrsnim obradbama, nego i u originalnim kompozicijama — i to bez doslovnog citiranja — znao pogoditi specifiĉnosti narodnog izraţaja. Kod toga se nije ograniĉavao samo na jedno folklorno podruĉje, već je s podjednakim uspjehom primjenjivao i muziĉka obiljeţja iz razliĉitih krajeva. Tako su opera Citara i bubanj i Bodulski gudaĉki kvartet proţeti znaĉajkama muzike Hrvatskog primorja, komiĉna se opera Grabancijaš temelji na karakteristikama iz kajkavskih krajeva, opera Mladi gospodin izgraĊena je na obiljeţjima slavonskog muziĉkog folklora, Medi-

murskigudaĉki kvartet na 1 nim napjevima iz Medi U središtu Širolina i laštva stoji vokalna muzi ju je obogatio vrijednim; renjima. Na podruĉju -pjesme istiĉu se cikli: kajkavske stihove D. Do: ća (Popevke, Kipci, V s senci, V zimi i snegu) u 1 je izvrsno doĉarao atm lirskih raspoloţenja piton kajkavskog podneblja. 2 ljiv je ciklus V protuletju pran i gudaĉki kvartet, u mu je Š. Domjanićevu p povezao s formom kla kvarteta: prva je pjesma dena u sonatnom obliku, i treća kao scherzo, ĉetvr B. ŠIROLA adagio, a posljednja kao cionalni finale. Na podruĉju vokalne muzike crkvenog karaktera istiĉe se j oratorij u ĉetiri »knjige« Ţivot i spomen slavnih uĉitelja sv. Ĉirila i Metoda . . . za soliste i zbor a cappella, s kojim je visoka priznanja na festivalu MeĊunarodnog društva za suvn muziku 1927 u Frankfurtu na Majni. S formalne strane dj sinteza oratorija i pasije, u kojoj je zbor tumaĉ kolektivnih ĉija. MeĊutim, zbor nema uloge samo da istiĉe statiĉke mo refleksije, već je on mjestimice i motoriĉki pokretaĉ radnje. U uskom okviru ĉistog stila a cappella Š. je primijenio mnoštvi nolikih oblika. U muzici se izmjenjuju odlomci koncipira naĉin solistiĉkih napjeva iz gregorijanskog korala, homofono dizirani zborovi, polifono tretirane epizode i dr. Harmonijski odiše arhaiĉkim prizvukom (kvintni pomaci po uzoru na orga: a u melodici se — unatoĉ izrazito crkvenom karakteru — 1 prizvuk hrvatskog narodnog melosa. ■ MeĊu Širolinim scenskim djelima izdvaja se komiĉna opei tara i bubanj, u kojoj se prikazuje ţivot u malom primorskom rr Iskorišćujući veoma vješto elemente primorsko-ĉakavske rr i specifiĉan naĉin < macije, Š. je s pune sla za humor dc sredinu u kojoj se radnja. U prikazi narodnih obiĉaja i da vaţna je uloga d ljena zboru. U posljednjem ralaĉkom razdoblji rolu je najviše pri\ komorna muzika, komponirao niz g kih kvarteta, dvije s za violinu i klavir, tu za violonĉelo i k dr., djela koja već nisu još Izvedba u HNK, Zagreb, 1930 izvedena. ] ga razdoblja datira i ka opera Kameni sv Kao muzikolog bavio sabiranjem : za povijest hrvatske muzike i prouĉavanjem muziĉkog fol] osobito narodnih instrumenata (Fućkalice, Sopile i zurle, Svi: s udarnim jeziĉkom). O svojim znanstvenim putovanjima hrvatske krajeve izvještavao je najviše u Zborniku za narodi vot i obiĉaje JAZU. U svojim muzikološkim radovima Š. prvom redu išao za fiksiranjem muziĉkog materijala na te ali je uspješno, posebno u vezi s narodnim instrumentima, z: i u istraţivanje njihova postanka, rasprostranjenosti i histori razvoja. I na podruĉju historiografije ostavio je Š. vidljiv Premda kao historiĉar nije uvijek dovoljno kritiĉki osvijetlic jave iz hrvatske muziĉke prošlosti te se uglavnom ogranii na nizanje fakata, njegov Pregled povijesti hrvatske muzike iz bila je prva cjelovita povijest hrvatske muzike, koja je sadrţ dragocjene podatke. Srodna ali drukĉije koncipirana je Šii Hrvatska umjetniĉka glazba (1942). Sintetiĉki prikaz obi hrvatskoga muziĉkog folklora je njegova Hrvatska narodna zba (1940). DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Notturno za sop orkestar (V. Nazor), 1915 (izvedena na historijskom koncertu »Mladih ] skih skladatelja«, 5. II 1916 u Zagrebu); Koncertantna simfonija za klavir kestar, 1952; Concerto da camera za 2 flaute i komorni orkestar, 1927; sin

ŠIROLA — ŠKERJANC jeta u G-duru za gudaĉki orkestar, 1939; Simfonijski scherzo u G-duru, 1912. Tri uvertire: Novela od Stanca, 1912; Sveĉana uvertira u A-duru, 1920 i Koncertna uvertira u e-molu, 1927. Za violinu i gudaĉki orkestar: Romanca, 1939; Scherzo, 1939 i Ricercar. — KOMORNA. Trinaest gudaĉkih kvarteta: I, MeĊimurski u d-molu, 1920; II, Bodulski u C-duru, 1933; III, u e-molu, 1946; IV, u F-duru, 1946; V, u g-molu, 1951; VI, u A-duru, 1951; VII, u h-molu, 1951; VIII,u G-duru, 1952; IX, Nizozemski u G-duru, 1953; X, u F-duru, 1955; XI, u A-duru, 1955; XII, u f-molu, 1955 i XIII, u A-duru, 1955. Tri klavirska trija: I, u D-duru, 1934; II, u C-duru, 1937 i III, u G-duru, 1939; klavirski kvartet u A-duru. Dvije sonate za violinu i klavir, u D-duru, 1952 i F-duru, 1955; sonata za violonĉelo i klavir u C-duru, 1952; suita za violu i ĉembalo (klavir), 1940; Rondo za trombon i klavir, 1954; Spomen iz Slovenije za duhaĉki oktet, 1926. —■ KLAVIRSKA: 8 sonata, 1945—54 (I, u E-duru, prer. u Koncerlantnu simfoniju, 1952); 3 sonatine, u G-duru, e-molu i F-duru; Sonatina antica, 1929; Već lišće pada, 1909; Tri bagatele, 1921; Prizori iz marionetske igre, 1925 (prer. za orkestar, 1952); Mala suita, 1939; Dvoglasne invencije, 1939; Zapis u spome nar, 1943; ĉetiri skladbe, 1945; Zapisi iz rastrgane biljeţnice, 1945. —• DRAM SKA. Pet opera: muziĉka groteska Stanac na stihove M. Drţića, 1915 (Zagreb, 29. X 1915; nova verzija Zagreb, 3. X 1936); komiĉna opera Citara i bubanj (Neobiĉni svatovi) na libreto V. Deţelića ml. prema V. Novaku, 1929 (Zagreb, 22. XI 1930); komiĉna opera Grabancijaš na libreto V. Deţelića ml. prema Titu Brezovaĉkom, 1935 (Zagreb, 3. X 1936); Mladi gospodin, 1940 (neizv.) i Kameni svatovi, 1954 (neizv.). Baleti: fantastiĉna igra Sjene, 1917 (Zagreb, 21. XI 1923) i Idiliĉki intermezzo, 1929 (Zagreb, 17. III 1936 — samo koncertantno). Melo drame: Iz Danteova »Raja«, 1912; Putnik (I. Poljak), 1919; Otmica (I. Velikanović), 1922; Šuma Striborova (I. Brlić-Maţuranić), 1923 i Kameni svatovi (A. Šenoa), 1935. Operete Z Grića na Trešnjevku, 1931 i Mecena, 1934. Muzika za igrokaze: Ţrtva Abrahamova; Majka boţja od Kamenitih vrata; Na Trskom vrhu; Zgoda iz ţivota sv. Panfucija; Sv. Lovrinac; Poslje dnji kavalir; Horvacka od Kristušovog naroĊenja prikazana; Tlavata; Muka Spasiteljeva; Petit jar dinier; Narodna godina; Boţić; Hrvati upoznaju Krista; Bistrica; Tri kralja; Kraljica lutaka; Ţeleoci; Joţek se ţeni i Susjedi. Muzika za marionetske igrokaze. — VOKALNA. Sedam oratorija: Ţrtva Abrahamova, 1924; Ţivot i spomen slavnih uĉitelja sv. braće Ćirila i Metoda, apostola slavenskih za soliste 1 zbor a cappella (Frankfurt na Majni, 3. VII 1927); Missa poetica, 1927; Posljednja priĉest sv. Jeronima, 1928; Muka i smrt Kristuševa, 1928; Legenda o djetešcu Isusu, 1929 i Seljak, 1931. Kantate Krst na Savici, 1910 i Pjesni razlike. Balada Stara slika, 1911; Noćni psalam, 1914; Misterium fidei. Ciklusi solo-pjesama: Mrazove se strice (Đ. Arnold); Popevke, 2 sv. (D. Domjanić); Kipci (D. Domjanić); Iz Vrazovih Đulabija; U proljeti (V. Deţelić st.); V suncu i senci i V zimi i snegu (D. Domjanić); Uz leut pjevajući (I. Bunić-Vuĉićević); Tri basne (narodna poezija); ĐurĊice (V. Deţelić st.); Dragoljupke (S. Širola) i dr. V protuletju za sopran i gudaĉki kvartet, 1936. Ciklusi djeĉjih pjesama: Djeĉje pjesmice; Abeceda za naša ĉeda i dr. — CRKVENA: 5 misa (Staroslavenska misa; Missa solemnis); du hovni zborovi i pjesme. — Obradbe narodnih napjeva za razliĉite sastave. — SPISI: Istarska narodna popijevka (disertacija; rkp.), 1921; Pregled povijesti hrvatske muzike, 1922; Muzikološki rad Etnografskog muzeja u Zagrebu, 1931 (sa M. Gavazzijem); Fućkalice, 1932; Sopile i zurle, 1932; Sviraljke s udarnim jeziĉkom, 1937; Hrvatska narodna glazba, 1940 (II izd. 1942); Hrvatska umjet niĉka glazba, 1942. Studije; rasprave; ĉlanci; kritike i dr. LIT.: A. Goglia, Hrvatski skladatelj i muzikolog dr. Boţidar Širola. Ţ vot i djelo, Sv. C, 1939, 3—6 (takoĊer i separat). — K. Kovaĉevid, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. — J. Andreis, Boţidar Širola, MGG, XII, 1965. — K. Kovaĉević, Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965, Zagreb T966. — M. Janaĉek, Crkveni oratoriji Boţidara Širole (diplomska rad nja), 1967 (rkp. u knjiţnici Muziĉke akademije u Zagrebu). K. Ko.

ŠISTEK, Vojtţch, ĉeški nastavnik muzike i kompozitor (Bf asy Ĉeška, 23. IV 1864 — Roudnice, 23. IV 1925). Završio Orguljašku školu u Pragu. Od 1887 do 1899 u Srbiji (Toţarevac, Niš i Beograd) horovoda i nastavnik muzike, a potom se vratio u domovinu. Komponovao je preteţno horove, meĊu njima i nekada veoma popularni Oj, Srbijo mila mati, klavirsku kompoziciju Marš kostolaĉkih rudara i dr. LIT.: V. ĐorĊević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Muzi kološki institut SANU, 1950. S. D. K.

ŠIŠOV, Ivan Petroviĉ, sovjetski kompozitor (Novoćerkask, 8. X 1888 — Moskva, 6. II 1947). God. 1914 završio studij na Muziĉko-dramskoj školi Moskovskoga filharmonijskog društva, gdje su mu iz kompozicije bili nastavnici A. Korešĉenko, A. Kastaljski i V. Kalinikov. Kasnije još radio kod E. Rozenova i G. Konjusa. Djelovao je kao zborovoĊa i operni dirigent. God. 1925— 31 predavao melodiku na Moskovskom konzervatoriju. Bavio se i etno-muzikologijom. DJELA. Dvije simfonije: I, Crnennan, 1925 i II, Ilojieean, 1933. — Klavirske kompozicije.—DRAMSKA. Opere: Tyneunbiu xydoiKHux, 1929; MemKuu cmpeAOK, 1933 i Tlemp I, 1940. Balet B tocmnx y KO3aKoe, 1942; muziĉka komedija UaemoHHuua Pyana, 1943. Scenska muzika. Filmska muzika. — Tpaypnoe aocno MUnauue o Jlenune za recitatora, zbor i orkestar, 1925; zborovi, solo-pjesme. —■ Obradbe narodnih napjeva.

P. ŠIVIC

ŠIVIC, Pavle, kompozitor i pijanist (Radovljica, 2. II 1908 •— ■)• Na Konzervatoriju u Ljubljani završio 1931 studije kompozicije (S. Osterc) i klavira (J. Ravnik); usavršavao se 1931—33 na Majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu kod J. Suka i A. Habe (kompozicija) i V. Kurza (klavir). Od 1934 u Ljubljani, na Konzervatoriju i Glasbenoj akademiji (1939,1943 —-44); od 1961 redovni je pro-

505

fesor. Uspješno se zalaţe za rješavanje problematike muziĉkog školstva u SR Sloveniji, aktivno suraĊuje u domovini i inozemstvu s MeĊunarodnim društvom za muziĉki odgoj (ISME), te se istiĉe kao koncertant i klavirski pratilac i kao muziĉki pisac. Umjetnik širokih horizonata i svestrane naobrazbe, Š. je oduvijek oduševljeno zagovarao i promicao suvremena muziĉka strujanja (1957 utemeljio društvo za izvoĊenje suvremene muzike Collegium musicum), što je došlo do izraţaja i u njegovim kompozicijama. Zapoĉevši klavirskim djelima i solo-pjesmamazalazio, je u sva kompozicijska podruĉja, u najnovije vrijeme i u operno (Kortezova vrnitev), za koju je 1974 dobio Ţupanĉiĉevu nagradu grada Ljubljane, a 1975 i Prešernovu nagradu.

DJELA. ORKESTRALNA: MeĊimurska in kolo, 1945—46; Diverlimenlo za klavir i orkestar, 1949; Alternacije, 1963; Emotions fugatives za klavir i orkestar, 1969; Musique concertante za trombon i orkestar, 1969; Dialogi za obou i gudaĉki orkestar, 1971; koncert za klavir, 1972. — KOMORNA: suita za violu i klavir, 1941; Sence za violinu i klavir, 1945; sonata za flautu i klavir, 1948; varijacije za violu i klavir, 1953; sonata za violinu i klavir, 1956; Štiri skladbe za trombon i klavir, 1958; Interpunkcije za klarinet, klavir i ksilofon, 1965; Utripi za klavir i duhaĉki kvintet, 1966; klavirski trio, 1968; Pour le cor za rog i klavir, 1968; Musique pour auinze, 1968; Relations za flautu, klavir i gudaĉki kvintet, 1969; Preludio, interludio e postludio za violonĉelo i klavir, 1969; sonatina za trombon i klavir, 1970; Skice za 2 flaute, 1970; Im Volkston za violu i klavir, 1972; Varijacije na revolucionarno temo za violinu i klavir, 1972; Diptychon za flautu, gudaĉki kvartet i udaraljke, 1973; Mirni za duhaĉki kvartet, 1973; Les Caracteres za flautu i udaraljke, 1973. — KLAVIRSKA: Dodekafonska suita, 1937; Šest skladb, 1943—45; Spomini, 1949; Improvizacije, 1950; Sedem bagatel, 1956; Madame »Dolare« capricieuse et Monsieur »Solfasi« pathetioue, 1960; Bodice, 1960; Premene za 2 klavira, 1964; A tort et a travers, 1967. — DRAMSKA: opera Kortezova vrnitev, 1971 (Ljubljana, 20. III 1974). Balet na, scenska i filmska muzika. — VOKALNA: Jetnik za bariton i orkestar, 1933; Klici šamote za mezzosopran i orkestar, 1954; Pravljice iz ledene dobe za bariton i komorni ansambl, 1958; Rdeĉi oblaki za sopran, bas i orkestar, 1959; Poţgana vas za mezzosopran, bariton, mješoviti zbor i orkestar, 1961; Cvet pelina za sopran, gudaĉki kvartet i udaraljke, 1962; Zaklinjanja za srednji glas i orkestar, 1965; Sosredjaza recitatora-pjevaĉa i orkestar, 1967; Von Schzoelle zu Schivelle za mezzosopran i gudaĉki orkestar, 1971; Jutra za mezzosopran i klavirski trio, 1972; Geburtstagsbrief za glas i duhaĉki kvintet, 1972; Geriichte za mješoviti zbor, bariton, klarinet, 2 klavira i udaraljke, 1972. Solo-pjesme: 16 samospevov, 1938—46; Zdravo, tovariš, 1941—45; 6 zbirka na suvremenu slovensku poeziju, 1951—64; Iveri, 1966; V soboto popoldne, 1968. Zborovi: Zdi-gel se je Gubca kmet, 1954; Urok, 1959. LIT.: D. Cvetko, Pavle Šivic, MGG, XII, 1965. — R. Ajlec, Muziĉko stvaralaštvo Pavla Šivica. Povodom umetnikove 60 -godišnjice ţivota, Zvuk, 1968, 85—86. A. Rij.

ŠIZMA (grĉ. axr-alAa)j jedan od najmanjih intervala koji se upotrebljava u matematiĉkoj akustici. To je razmak od dva centa (cent je stoti dio cijelog stepena); u muziĉkoj praksi š. se ne primjenjuje, jer se uhom uopće ne moţe zamijetiti. U Pitagorinom sistemu š. je visinski razmak izmeĊu tona c i ve like terce nad završnim tonom u nizu od osam kvinti (c-g-d-a-e-hfis-cis-gis), tj. tona his. Š. je takoĊer i razlika izmeĊu Pitagorejske i Dimidove (sintoniĉke) -> kome. Ujedno je ona i vrlo blizu diferen ciji Pitagorejske kvinte (3:2) i kvinte u temperiranoj ugodbi, pa se i ta razlika od 1,954 centi u akustici ĉesto zove š. Dijašizma je in terval od 19,55 centi, odnosno od pribliţno 10 šizmi. A. KU. ŠKARKA, Vlastimir, pijanista (Beograd, 18. VIII 1922 —). Studij klavira završio na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (E. Hajek). God. 1949 nagraĊen diplomom na Internacionalnom konkursu muziĉkih izvoĊaĉa u Ţenevi. Redovni profesor na Muziĉkoj aka demiji u Beogradu i koncertni pijanista. D.'pi. ŠKATULA, Ladislav, violinist ĉeškoga podrijetla (Lochovice, 25. VI 1870 — Zagreb, 6. IV 1939). Studij violine za vršio na Konzervatoriju u Pragu. U Zagreb došao 1891 na od sluţenje vojnog roka i tu zapoĉeo umjetniĉku karijeru u kaza lišnom orkestru na Markovom trgu. Od 1896 bio je koncertni majstor orkestra Zagrebaĉke opere, u kojoj je uz to dirigirao ope retama i muziĉkim intermezzima izmeĊu ĉinova. Sudjelovao je u radu Zagrebaĉke filharmonije, a bavio se i pedagoškom djelat nošću. Njegov je sin violinist Ladislav Miranov. K. KO ŠKERJANC, Lucijan Marija, kompozitor i muziĉki pisac (Graz, 17. XII 1900 — Ljubljana, 27. II 1973). Muziku studirao u Ljubljani, na Praškom konzervatoriju (1920 —21), te kod J. Marxa (kompozicija) i A. Trosta (klavir) na Akademiji za muziku i kazališnu umjetnost u Beĉu (1922— 24); uz to se u kompozicijskoj tehnici usavršavao kod V. d'In-dyja na Scholi Cantorum u Parizu (1924—27), a u dirigiranju kod E. Weingartnera na Konzervatoriju u Baselu (1930). Od 1922 poduĉavao je muziku u Ljubljani, od 1926 kompoziL. M. ŠKERJANC

ŠKERJANC — ŠKOTSKA MUZIKA

506

ĉiju na Konzervatoriju i Glasbenoj akademiji (1940—70) te odgojio niz danas istaknutih kompozitora. Bio je rektor Akademije za glasbo (1945—47), dirigent orkestralnog društva Glasbene ma-

-UL. M. ŠKERJANC, Sonetni venec, autograf

tice (1925—45), direktor Slovenske filharmonije (1950—55) i od 1949 redovni ĉlan Slovenske akademije znanosti i umjetnosti. U usporedbi sa svojim velikim slovenskim suvremenicima, Slavkom Ostercom i Marijem Kogojem, Škerjanĉev muziĉki govor bio je više tradicionalan, s tim da je on povezivao kasnoromantiĉne tendencije s impresionistiĉkim elementima, mimo toga što se nakon Drugoga svjetskog rata dotaknuo i dodekafonske tehnike komponiranja. Struktura Škerjancove muzike veoma je rafinirana, iako je njezin emocionalni dijapazon, uglavnom lirsko-melankoliĉnog obiljeţja, u izvjesnom smislu ograniĉen. Š. je jedan od najplodnijih slovenskih kompozitora XX st., stvaralac koji je znaĉajne priloge dao i na podruĉju muziĉke publicistike i esejistike. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 19 31; II, 1938; III, 1941; IV, 1940 i V, 1943; 4 uvertire: Liriĉna, 1925; Slavnostna, 1933; Dramatiĉna, 1941 i Sveĉana, 1961; Preludio, Aria e Finale za gudaĉki orkestar, 1933; 3 suite: I, U starom slogu, 1934; II, za gudaĉe, 1939 i III, za gudaĉe, 1954. Koreografska simfonijska pjesma Mafenka, 1940; Simfoniĉna ţalna glasba, 1942; Gazele, 1950; Sedem dodekafonskih fragtnentov, 1959; Problemi I i //, 1960 i 1962. Koncerti: koncert za klavir, 1940; Fantazija za klavir i orkestar, 1944; koncert za violinu, 1944; Allegro de Concert za violonĉelo i orkestar, 1947; Concertino za klavir i gudaĉki orkestar, 1949; koncert za fagot, 1953; koncert za harfu, 1954; koncert za klarinet, gudaĉe, udaraljke i harfu, 1958; Koncer-tantna rapsodija za violu i orkestar, 1959; koncert za flautu, 1962; koncert za klavir (lijeva ruka), 1963. — KOMORNA. Pet gudaĉkih kvarteta: I, 1917; II, 1921; III, 1925; IV, 1935 i V, 1945; gudaĉki kvintet, 1950; klavirski trio, 1935; Pet liriĉnih melodij in capriccio za violonĉelo i klavir, 1953; Concertone za 4 violonĉela, 1954. Za violinu i klavir: Intermezzo romantique, 1934; Dve bagateli, 1938—41 i Four Dithyrambic Pieces, 1959. —KLAVIRSKA: 2 sonate, 1925 i 1956; 4 klavirske skladbe — Pro memoria — 7 nokturnov, 1925—35; 24 diatoniĉnih preludijev, 1936; 6 improvizacij, 1942; 12 varijacij brez teme, 1944; 6 skladb za eno roko, 1945—50; 12preludijev, 1954. — Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantata Sonetni venec, 1949. Brojne solo-pjesme. — SPISI: Emil Adamiĉ. Ţivljenje in delo slovenskega skladatelja, 1937; Jurij Mihevec. Slovenski skladatelj in pianist, 1957; Anton Lajovic, 1958; Od Bacha do Šostakoviĉa, 1959; Glasbeni slovar za mladino, 1963; Kompozicijska tehnika Jakoba Petelina-Gallusa, 1963; Kontrapunkt in fuga, 1952 i 1956; Harmonija, 1962; Oblikoslovje, 1966. LIT.: D. Pokorn, Lucijan Marija Škerjanc (ob 50-letnici), Slovenska glasbena revija, I, 1951, 1. — D. Cvetko, Lucijan Marija Škerjanc, MGG, XII, 1965. — P. Sivic, Lucijan Marija Škerjanc u svom klavirskom opusu, Zvuk, 1970, 106—107. — D. Cvetko, Lucijan Marija Škerjanc, akademik, In memoriam, Zvuk, 1973, 2. A. Rij.

ŠKERJANEC, Ciril, violonĉelist (Trbovlje, 29. IV 1936 — ). Srednju muziĉku školu završio u Ljubljani (H. Lobe), 1958—61

pohaĊao £cole Normale de Musique u Parizu i tamo kod A. 1 stekao diplomu Licence de Concert; uz to je 1958—61 ćivao majstorske teĉajeve u Sieni (A. Navarra) i 1959 Casalsa. God. 1961—62 predavao je na Akademiji za g] Ljubljani, 1962 izabran je za docenta na Muziĉkoj akad Beogradu; 1962—69 solo-ĉelist Gradskog simfonijskog ( u Essenu i 1966—69 docent na Folkzoanghochschule. Od 19c je Simfonijskog orkestra RTV Ljubljana i profesor na Ak za glasbo. Ĉlan je komornog dua s pijanistom A. Bertoncelj 1958) i ansambla Tanini trio s pijanistom A. Bertonceljon linistom D. Bravniĉarom (od 1967). Umjetnik virtuoznog : nastupa solistiĉki na recitalima, koncertima s orkestrom i u nim sastavima u zemlji, u Evropi i Americi. Dobitnik j( nagrade na Natjecanju mladih jugoslovenskih muziĉkih un (1958 u Zagrebu) i nagrade Društva slovenskih skladateljem za zasluge na podruĉju slovenske muzike. j* ŠKERL, Dane, kompozitor (Ljubljana, 26. VIII 19 Studij kompozicije završio 1952 na Akademiji za glasbo i ljani (L. M. Škerjanc); usavršavao se u Austriji i Njemaĉke 1954—60 nastavnik na muziĉkim školama u Ljubljani, 1960 —70 docent na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu i od 1970 profesor kompozicije na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Svoja djela, preteţno instrumentalna, oblikuje uglavnom u dopadljivom neoklasicistiĉkom stilu, uzimajući u obzir i suvremena izraţajna sredstva, koja njegovoj muzici podavaju ekspresionistiĉku izraţajnost. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1949; II, Monote-matika, 1963; III, 1965 i IV, Abbrevi-ata, 1972; 3 Sinfonictle, 1964, 1971 i 1972; 2 koncerta za orkestar, 1957 i 1973; Serenada za gudaĉe, 1952; Kontrasti, 1962; Piccola Suite, 1965; In-trada, 1968; 3 Otroške suite, 1957, 1960 i 1962. Za solistiĉki instrument i orkestar: 2 Concertina za klavir, 1949 D. SKERL i 1959; Invenzione per violino ed arehi, ' 1960; Pet skladb za klarinet i gudaĉe, 1961; koncert za klarinet, 1963; Improvisazioni concertanti za rog, violu i 1968; Mušica funebre za tromboni orkestar, 1970. — KOMORNA: so klarinet i klavir, 1972; trio za violinu, violonĉelo i klavir, 1972. VIRSKA: Šest klavirskih skladb, 1960—70; Bagatele, 1969. — DRA balet Grozdanin kikot (Opojno poletje), 1969 (Sarajevo, 21. XII 1969). muzika. —■ VOKALNA: djeĉja kantata Moj dan za dva djeĉja glasa, dj deklamatora i orkestar, 1961; Tuga ova pregolema, kantata-tušbalica za junacima za sopran, bariton, mješoviti zbor i orkestar, 1966. A

ŠKERLAK, Vladimir, violinist (Ljubljana, 30. XI i< U Ljubljani pohaĊao srednju muziĉku školu (M. Skalar, ' teršiĉ) i 1962 diplomirao na Akademiji za glasbo (L. Pfeifei je 1963 završio i postdiplomski studij kod I. Ozima. God. ic usavršavao se kod L. Kogana na Drţavnom konzervatori kovski u Moskvi, a 1966 pohaĊao u Sieni majstorski teĉaj Gullija te od 1967 postao njegov asistent na ljetnim meĊi nim teĉajevima što ih prireĊuje Accademia Musicale C Umjetnik široke muziĉke kulture, Š. s uspjehom nastupa listiĉkim recitalima, na koncertima s orkestrom i u komori samblima po zemljama Evrope i Amerike. Posljednjih godina najviše u Švicarskoj, jer je profesor violine na Visokoj ir školi u Luzernu. A ŠKOBERNE, Milko, zborovoda i kompozitor (Šoštan 1910 — ). Završio studij romanskih jezika na Filozofskon tetu u Ljubljani; pjevanje uĉio kod M. Hubada i M. PUJ Drţavnom, konzervatoriju; u zborskom dirigiranju se usa kod F. Maroka. Zborovoda za narodno-oslobodilaĉkog ra gent partizanske kulturno-umjetniĉke jedinice u Bosanske jini. Poslije osloboĊenja pomoćnik direktora Slovenske fil n e i) j !95O—62 dirigent Komornog zbora RTV Ljubljana i 65 glavni urednik muziĉkog programa RTV Ljubljana; uz ni urednik revije Naši zbori. Dobar poznavalac zbornog p istakao se kao kompozitor zborova na tematiku iz Narodr bodilaĉkog rata, a uspješno je obradio i nekoliko narodnih zanskih pjesama za vokalne ansamble. Š. je pridonio razvo; terskog zborskog pjevanja u Sloveniji.

ŠKOTSKA MUZIKA. O škotskoj narodnoj muzici pr malo je poznato, jer se prve tiskane zbirke narodnih napji javljuju tek u XVIII st. Škotski folklor obiluje narodnim pje

ŠKOTSKA MUZIKA — ŠKROUP i plesovima. Melodije su pentatonske, modalne (najĉešći su modusi dorski i eolski) ili u modernim dijatonskim ljestvicama. Izvorna gaelska obiljeţja najbolje su se saĉuvala u Škotskom visoĉju. Na tom podruĉju još se odrţavaju ceilidh, narodni skupovi na kojima se pjeva i svira, priĉaju priĉe, poslovice i zagonetke. The Highland Association (na gaelskom An Comunn Gaidhealach) organizira priredbe pod nazivom Highland Mod sliĉne velšanskim festivalima (-> Eisteddfod). Medu instrumentima bila je veoma raširena harfa. Kako navodi Giraldus Cambrensis 1187, ona je preuzeta iz Irske; ime joj je clarsach (clairseach, clarscha). Saĉuvala su se dva primjerka: harfa Lamont (XV ili XVI st; 32 ţice) i harfa Queen Mary (XVI st.). U XIX st. clarsach je ustupio mjesto modernoj pedalnoj harfi. Drugi karakteristiĉan narodni instrument jesu gajde (engl. bagpipe); spominju se prvi put u ranom XV st. Pojedini rodovi (klanovi) prireĊivali su gajdaške smotre i uzdrţavali škole. Od 1871 organiziraju se javna natjecanja gajdaša. Muzika za gajde dijeli se u tri skupine: Ceol beag (mala muzika, koraĉnice i plesovi), Ceol meadhonach (srednja muzika; narodne pjesme, uspavanke, tuţbalice, polagane koraĉnice) i Ceol mo'r, takoĊer Piobaireachd (velika muzika, engl. -> pibroch; arije s varijacijama, kompozicije većih pretenzija). Grupno sviranje škotskih gajdaša karakteristiĉan je dio britanske vojniĉke muzike. Narodni je instrument (posebno za plesnu muziku) i drombulja (engl. jezo's harp). Najpoznatiji su škotski narodni plesovi reel i strathspey. Najstariji rukopisni zapisi narodne muzike potjeĉu iz XVII st. Prva znatnija zbirka škotske narodne muzike, »Orpheus Caledonius« Williama Thomsona, tiskana je 1726. Najvaţniji doprinos, s tekstovnoga i muziĉkoga gledišta, dao je James Johnson u zbirci »The Scots Musical Museum«, koja u 6 svezaka sadrţava 600 pjesama (1787—1803). U XX st. veoma je vaţan sakupljaĉ škotskih narodnih melodija Marjorie Kennedy Frazer, koja je objavila zbirku »Songs of the Hebrides« (4 sv., 1909— 28). Škotska narodna muzika izvor je inspiracije mnogih škotskih kompozitora, ali su se i kompozitori klasike i romantike ĉesto sluţili škotskim narodnim motivima. U razvoju umjetniĉke muzike, crkvene i svjetovne, vaţan udjel imale su crkvene pjevaĉke škole (sang schules). Prva se spominje u Aberdeenu 1256. U XVI st. pjevaĉke su škole ponovo organizirane isprva u Aberdeenu i Edinburghu, a zatim i u drugim gradovima (Cupar, Montrose, Dunbar). One su djelovale do XVIII st. Po engleskom uzoru, utemeljio je kralj James III (vladao 1460—88) muziĉku kapelu na dvoru u Stirlingu. Iz doba prije reformacije saĉuvale su se crkvene polifone kompozicije Roberta Carvera (1487 — poslije 1546), Roberta Johnsona (oko 1485 — oko 1560) i Roberta Douglasa (oko 1500—1550). U sluţbi škotskoga dvora bili su u tom razdoblju engleski, talijanski, francuski i irski muziĉari. Reformacija je u crkvenoj muzici isprva donijela potpunu stagna ciju; njenu je prevladavanju pridonio David Peebles (? — 1579) svo jim metriĉkim psalmima. Najvaţnija crkvenomuziĉka publika cija XVII st. je Edzvard Millar's Psalter (1635). Sudeći po BDINBURGH saĉuvanim kompozi škotska svje MUSICAL MI8CEIXANY; cijama, tovna muzika nije u XVI i XVII st. bila tako razvijena kao COLLECTIOH engleska. Od saĉuva nih rukopisa, meĊu ICOTCH , tmudi, *»o najvaţnijima su ru kopisi SOMGS, (dvorac Brechin, Angus, knjiţnica earla StT TS 0VSIC od Dalhousiea; od ■ 0 SiMJC, Zetmttnsnt. 1622) koji sadrţi pje sme (airs), tenorske dionice zborskih pje sama, škotske pjes me za cistru u tabulaturi i škotske pjes me za virginal. Naj starija zbirka svjeto vne umjetniĉke mu zike, tiskana u Škot skoj, je »Songs and Fancies« (1662; II izd. 1666; III izd. * fer W. date, T, trn* H, S,«^«*, 1682) Johna Forbesa ( ? — 1 6 7 5 ) . U X V I II ■Ja,

'

______________

»-•■■"•• * Zbirka The Edinburgh Musical Miscdlany, naslovna strana, 1792—93

formira na novim materijalnim i kulturmm osnovama o-

507

sobito u najrazvijenijem muziĉkom središtu •—■ u Edinburghu. Ondje su se već potkraj XVII st. prireĊivali koncerti, a 1725 poĉinju se odrţavati koncerti Edinburgh Musical Society. Društvo je razvilo ţivu koncer-tnu djelatnost, na ĉiji je razvoj snaţno utjecala novo sagraĊena dvorana St. Cecilia's Hali (1762). Medu umjetniĉkim voditeljima društva bio je Thomas Alexander Er skine (1732— 1781), Stamitzov uĉenik, jedan od najvaţnijih škotskih kompozitora XVIII st. Prvo škotsko kazalište u Edinburghu otvorio je 1736 pjesnik Allan Ramsay (1686—1758), autor pastoralne komedije sa starim pjesmama »The Gentle Shepherd« (1725). U idućih deset godina izvedena sui brojna druga djela,meĊuko-jima baladne opere »The ŠKOTSKI GAJDAS Beg-gar's Opera« Johna Gaya te »The Highland Fair« Josepha Mitchella s iskljuĉivom upotrebom škotskih melodija. U drugoj polovini XVIII st. prodrla je u Škotsku i talijanska opera (»La Serva padrona« G. B. Pergolesija i dr.), ali se uz nju i dalje odrţala baladna opera. Od XIX st. razvoj muziĉkoga ţivota sve je intenzivniji. God. 1815 organiziran je prvi muziĉki festival u Edinburghu, a 1821 u Glas-gowu. God. 1819 utemeljeno je u Edinburghu društvo Professional Society of Musicians koje je zajedno s Edinburgh Musical Association (1835) preuzelo odgovornost za koncertne priredbe. God. 1839 osnovana je, zaslugom generala Johna Reida, muziĉka katedra na Edinburškom univerzitetu, koja je 1891 prerasla u Muziĉki fakultet. John Thomson (1805—1841), prvi profesor na toj katedri, organizirao je 1841 prvi u nizu kasnije ĉuvenih Reid University Concerts. Od muziĉkih društava treba spomenuti: The Edinburgh Glee Club (ranije aristokratski Catch Club, osnovan sredinom XVIII st. i raspušten 1790; od 1828 The Harmonist's Society), The Edinburgh Choral Society (1830), The Scottish Vocal Music Association (1856) i, najvaţnije meĊu njima, The Edinburgh Choral Union (1858) koje je prireĊivalo brojne zborne i orkestralne koncerte (od 1874 spojeno s The Glasgozv Choral Union Orchestrom). God. 1893 osnovan je The Scottish Orchestra (od 1950 The Scottish National Orchestra). Visoka muziĉka škola u Glasgowu (The Scottish National Academy of Music), osnovana 1929 razvila se iz The Athenaeum School of Music, ĉiji poĉeci datiraju 1847, a od 1929 postoji i katedra za muziku na Univerzitetu. Sveĉane igre u Edinburghu, utemeljene 1947 (-» Edinburgh), ubrajaju se meĊu najvaţnije evropske muziĉke festivale. Od škotskih kompozitora XIX i XX st. mnogi se u svojim djelima oslanjaju na škotski narodni melos, tako Nathaniel Gow (1763—1831), nakladnik i violinist, vrlo popularan zbog svojih plesnih kompozicija, pa violinist i dirigent Alexander Campbell Mackenzie (1847—1935), Learmont Drysdale (1866—1909), John Blackzvood McEiven (1868—1948), operni dirigent Hamish MacCunn (1868—1916), pijanist i orguljaš David Stephen (1869—1946), Charles Macpherson (1870—1927), Francis George Scott (1880— — 1958), pijanist James Friskin (1886—),_ dirigent lan Whyte Panmure (1901—1960), koji je 1935 organizirao Škotski radio-orkestar (BBC Scottish Orchestra), i dirigent Erik Chisholm (1904—1965). LIT.: D. Baptie, Musical Scotland . . . , Being a Dictionary of Scottish Musicians from About 1400 tili the Present Time, Paisley 1894. — R. B. Armstrong, The Irish and Highland Harps, Edinburgh 1904. —■ H. G. Farmer, Mu sic in Mediaeval Scotland, London 1930. — H. S. P. Hutchinson, The Chapel Royal of Scotland, Music & Letters, 1945. — H. G. Farmer, Music in 181" Century Scotland, Scottish Art and Letters, 1946. — Isti, History of Music in Scot land, London 1948. — M. Patrick, Four Centuries of Scottish Psalmody, Lon don, Glasgow i New York 1949 (II izd. 1950). ■— M. Frost, English and Scottish Psalm and Hymn Tunes, London i New York 1953. •— H. A. Thurston, Scotland's Dances, London 1954. — M. F. Shaw, Gaelic Folksongs from South Uist, u publikaciji Studia Memoriae B. Bartok Sacra, Budapest 1956. — K. Elliott, Scottish Song, 1500—1700, Proceedings of the Royal Musical Asso ciation, 1957—58. — L. Ch. Wimberly, Folklore in English and Scottish Ballads, New York 1959. — E. Bouillon, Zum Verhaltnis von Text und Melodie in den schottisch-englischen Volksballaden (disertacija), Bonn.1960. — T. M. McCourt, Schottland, MGG, XII, 1965. — F. M. Collins, The Traditional and National Music of Scotland, London 1966. R. A. ŠKROUP, František Jan, ĉeški kompozitor i dirigent (Osice kraj Pardubica, 3. VI 1801 — Rotterdam, 7. II1862). Kao zborski djeĉak katedrale u Pragu uĉio kod zborovoĊe F. Volkerta. Isprva u Pragu muziĉki pjevaĉ i kotepetitor. Pobornik s t . m uuĉitelj, z i ĉ k i skompozitor, e ţivot ĉeškoga nacionalnog pokreta i istaknuti ĉlan grupe profesionalnih muziĉara i amatera koji su organizirali operne izvedbe na ĉeškom jeziku. Od 1827 drugi dirigent, a 1837—57 glavni dirigent kazali-

ŠKROUP — ŠNAJDER

508

šta Stavovske divadlo u Pragu; vodio i muziku u sinagogi 1835 — 45), a 1857 otvorio je pjeva- ĉku školu. Od 1860 bio je dirigent u Rotterdamu. Svoju prvu operu Š. je TJI sao po uzoru na francusku komiĉnu operu i Singspiel beĉkoga tipa, ali je upotrijebio i elemente ĉeškoga muziĉkog folklora. Veliku popularnost stekla je njegova scenska muzika za farsu Fildovaĉka ĉiji je napjev Gde domov muj postao 1918 prvi dio ĉeške nacionalne himne. Škroupov je najveći doprinos ĉeškoj muzici stvaranje prve ĉeške opere nacionalnog smjera {Dratenik,

votu Kragujevca, a naroĉito u Knjaţevsko-srbskom teatri made koji su izvoĊeni u tom pozorištu Š. je komponovao ţirao scensku muziku, ĉime on zapoĉinje ţanr kasnij« popularnog komada s pevanjem. Posle 1840 Š. prelazi u '. gde povremeno diriguje na koncertima i u Teatru na Đ sve do penzionisanja 1864. Šlezingerova pionirska delatnost ima sva obeleţja poĉe diletantizma, ali u stadijumu izgraĊivanja srpskog muziĉki imala je veliki znaĉaj, a on sam bio veoma cenjena liĉnost

DJELA: orkestralne, komorne i klavirske kompozicije.— DRAMSKA. Opere: Dratenik, 1825; Oldfich a Boţena, 1828; Der Prinz und die Schlange, 1829; Die Drachenhb'hle, 1832; Libušin snatek, 1835; Die Geisterbraut, 1836; Drahomira (njem. libreto), 1840; Der Meergeuse, 1851; Columbus, 1855. Scenska melodrama Bratrovrah, 1830. Scenska muzika za puĉku igru Fidlovaĉka J. K. Tyla, 1834 i dr. — Zborovi; solo-pjesme. — Misa i druga crkvena djela. — IZDANJA: zbirka pjesama Venece ze zpevd vlasteneckych (5 sv.), 1835—39. LIT.: J. Plavec, František Škroup, Praha 1941. — J. Buţga, František Skroup, MGG, XII, 1965.

ŠLIFŠTEJN, Semjon Isakoviĉ, sovjetski muziko] ratov, 2. II 1903—). Djeluje u Moskvi; posebno se ist danjima dokumenata drugih autora.

F. J. SKROUP

1825).

SKULJ, Edo, muziĉar (Podsmreka pri Velikih Lašĉah, 23. V 1941 — ). Muziku studirao kod F. Haberla na Pon.tifi.do Istituto di mušica sacra u Rimu i tamo doktorirao s disertacijom Stanko Premrl — Cerkveni glasbenik. Objavio izvod iz svoje disertacije i više manjih ĉlanaka s podruĉja crkvene muzike. Ogledao se i kao kompozitor (Sveti veĉer za bariton, zbor i orgulje). D. CO. ŠKVOR, František, ĉeški dirigent i kompozitor (Varaţdinske Toplice, 11. XII 1898 — ). U Pragu apsolvirao pravo, a privatno uĉio klavir kod A. Mikeša i kompoziciju kod V. Novaka. Od 1923 operni korepetitor, zatim dirigent praškoga Narodnog divadla. Kompozitor širokog stvaralaĉkog raspona, izrastao iz domaće tradicije.

DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu, 1946; Concertino za flautu, obou, klarinet, fagot i gudaĉe, 1938; uvertira Slavnost ldsky, 1922. Suite: Pastoralni suita za mali orkestar, 1921; Z dĉtskeho sveta, 1934; jaro, 1940; baletna suita Exoticon, I94t j Romantickd suita, 1946 i Vzpominky na Sovetsky svaz, 1951. Serenada za mali orkestar, 1923; muziĉke slike Na moravskim Slovaĉku, 1937; Pisne a tane z kraje Boz. Nemcove —■ Ĉeške tance, T939; serenada za gudaĉe i harfu, 1956 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u e-molu, 1954; duhaĉki kvintet, 1953; septet za obou, klarinet, fagot i gudaĉki kvartet, 1936; sonet u h-molu, 1955. —■ Sonata za klavir u cis-molu, 1920. —■ Djeĉja opera-balet Jami pohddka, 1930; balet Doktor Faust, 1926. Filmska muzika. — Zborske kompozicije; solopjesme.

ŠLAIS, 1. Jan, ĉeški violinski pedagog (Radlice-Praha, 23. II 1893 —Brno, 11. VI 1975). Studij violine završio na Konzervato riju u Pragu. God. 1913—19 koncertni majstor u Moskvi, a zatim, nakon kraćeg boravka u Pragu, 1919—20 nastavnik violine na školi Glasbene matice u Mariboru. God. 1920—-21 usavršavao se kod O. Ševĉika na Majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu, 1921— 39 bio je profesor violine na Konzervatoriju i 1939—46 na Aka demiji za glasbo u Ljubljani, 1946—53 na Konzervatoriju u Pra gu i od 1953 na Janaĉekovoj Akademiji muziĉkih umjetnosti u Brnu. Nastupao je kao solist i komorni muziĉar. Zajedno s pijanistom A. Trostom osnovao Ljubljanski komorni duo. Svojim je peda goškim djelovanjem u Ljubljani znatno pridonio razvoju muziĉkog ţivota u Sloveniji. Odgojio je niz istaknutih slovenskih violinista i time direktno utjecao na podizanje slovenske orkestralne repro dukcije. Njegovom zaslugom razvila se i slovenska produkcija na podruĉju muzike za violinu. D. CO. 2. Ruţena, pijanistica (Nova Paka, Ĉehoslovaĉka, 29. XII 1888 — Brno, 16. II 1969). Ţena Jana; klavir studirala u Pragu i Parizu. God. 1910—19 profesorica klavira u Kišinjevu, SSSR i 1919—20 na školi Glasbene matice u Mariboru. U sezoni 1921—22 koncertirala u Ĉehoslovaĉkoj, a 1922—46 djelovala kao profesorica na školi Glasbene matice i Konzervatoriju, odnosno na Akademiji za glasbo u Ljubljani; 1946 vratila se s muţem u domovinu. Istakla se kao koncertant. Svojim je pedagoškim radom pridonijela odgoju pijanistiĉkih kadrova u Sloveniji. D. Co. ŠLEZINGER, Josif, kompozitor i dirigent (Sombor, 1794 — Beograd, 1870). Isprva uĉio muziku kod privatnih uĉitelja u rodnom gradu, potom sticao poznavanje raznih instrumenata i muziĉke teorije samom praksom u raznim orkestrima. Pošto se istakao kao gradski kapelnik u Novom Sadu, 1829 je pozvan da prede u Srbiju. U prvo vreme delovao kao muziĉar i nastavnik muzike u Šapcu, 1831—40 kao kapelnik u Kragujevcu. Bio je osnivaĉ Knjaţevsko-srpske bande, orkestra koji je imao veliku ulogu u kulturnom ţi-

DELA: oko 100 marševa za razne orkestarske sastave; potpuriji kompozicija i srpskih i hrvatskih narodnih melodija. —■ Scenska muzika Šnajderski kalfa (1835) Joakima Vujića; San Kraljevića Marka i Si Kosovskom polju J. S. Popovića; Ajduk Veljko, Kraljević Marko i Ara, Zidanje Ravanice, Ţenidba cara Dušana (1840) i Smrt srbskog knjaz (1869) Atanasija Nikolića. — Aranţman raznih prigodnih pesama i i monizacije narodnih i gradskih pesama za glas i gitaru ili klavir. LIT.: F. Kuhaĉ, Josip Slezinger, prvi srpski kapelnik knjaţev Zagreb 1897. — V. Novak, Josif Slezinger, osnivaĉ srpske muzike, Vr 6—9. januar. — S. Durić-Klajn, Razvoj muziĉke umetnosti u Srbiji, razvoj muziĉke kulture u Jugoslaviji, Zagreb 1962. — Ista, Josif Šle ĉetnik muziĉke kulture u Srbiji XIX veka, Jevrejski almanah, 1961—: grad 1963. S.

DJELA: TnuHKa u TlyiuKUH, 1950; »Ka3Hb Cmenana Pa3UHai UIo mpaduuuu MycoptcKozo, u knjizi JXM. UIocmaKoeun, 1967 (red. G. Š kidze). — IZDANJA: N. D. Kaškin: [l30paHHue cmamtu oII.M.1. 1953; CtnambU o pyccKOu My3UKe u My3UKanmax, 1953 i BocnojuuHi II. HauKoecKOM, 1954; N. Mjaskovski: Homoipa$UHecKuu cnpaeonm Cmambu, nucbMa, eocnOMunanun, 2 sv., 1959—60 (II izd. kao C06, mepuajioe, 1964); S. Prokofjev: Mamepua.ibi, doKyMeHmu, eocnoMuuo (prošireno izd. 1961; na engleskom 1960 i II izd. 1968; na njemaĉk 1965). M

ŠLIK, Miroslav, violinist i kompozitor (Zagreb, 25. — ). Na Konzervatoriju HGZ u Zagrebu uĉio violinu (\ i kompoziciju (F. Lhotka, F. Dugan st.); usavršavao se (O. Ševĉik, K. Haba) i Londonu (K. Flesch, J. Ho Umjetniĉku karijeru zapoĉeo u Zagrebu kao koncertni •orkestra Zagrebaĉke opere. God. 1920—31 nastavnik na ( Music u Southamptonu, a zatim, nakon koncertantne al 1941—48 profesor violine u Zagrebu i 1948—60 koncerta opernog orkestra Narodnog divadla u Pragu, gdje i sada taknuti violinski umjetnik, koncertirao od 1918 u Jugoslavi slovaĉkoj, Engleskoj, Škotskoj, SAD i Kanadi. Na svoje grame ĉesto uvrštavao djela jugoslavenskih kompozitor kompozicije izgraĊivao je najviše na karakteristiĉnim zn; narodnog melosa. Nastupao je i u komornim sastavima. DJELA. ORKESTRALNA: MeĊimurska suita, 1938; 2 Kola, 19 Groteskni ples; Ĉetiri skladbe za mali orkestar. Za duhaĉki orkestar: 1 lop, 1953; Vivat Spartakiada, 1954 i Estradni valcer, 1959. — KO 5 gudaĉkih kvarteta, 1931—50 (IV, Za mladeţ, 1949; V, Dvije slovaĉk 195°); Introdukcija i tema s varijacijama za gudaĉki kvartet, 1939" Dvi slike za gudaĉki kvartet, 1960; Mala suita za 3 violine, violonĉelo i kl; Pastorella za klavirski sekstet, 1939; sonata za violinu solo, 1962; sor i klavir, 1951; suita za klarinet i klavir, 1957. Za violinu i klavir: Pasto Primorski ples, 1934; Ĉetiri skladbe, 1934; Sedam narodnih melodija napjevi, 1955 i dr. Balada za violinu i harfu (klavir), 1955; Elegija za violonĉelo i klavir, 1939; Slovaĉka fantazija za 2 violine i klavir, 19 narodnih melodija za 2 violine, 1935; Divertimento za 2 violine, 1936 zacija i fughetta za violinu solo. Kadence za violinske koncerte J. SI molu i W. A. Mozarta u A-duru, 1951 i 1952. —• KLAVIRSKA: Caprice Negre, 1933; suita, 1938; 12 skladba na narodne motive, 19 jacije na vlastitu temu, 1955 i Bajka, 1956. — VOKALNA: kam svadba za djeĉji zbor, soliste i klavir, 1940. Ciklusi zborova: Nai u popijevci, 1936; Ljeto, 1956 i dr. Ciklus O Vltavi za mezzosopran kvartet; solo-pjesme (Tri slavonske pjesme; Tri pjesme na tekst Renati Budi uvijek sa mnom). — Ot rodnih napjeva za razliĉite sa

j. S LEZINGER

ŠNAJDER, Franj telj gudaĉkih instr (Konĉanica, 29. III Zagreb, 30. XI 196c 1916—-23 kod J. Len) Peĉuhu, a zatim radić Pilata u Budimpešti 1925—28 vodio vlastit niĉu u Pakracu, a od Zagrebu. Njegove viol znate i izvan zemlje, su po modelima A. ! rija i G. Guarnerija, i te nog razdoblja njihove 1 sti. Š. je konstruirao a mjerenje debljine re; ploĉe, pa mu je usp; novih violina ostvariti : kvalitete kao kod staril menata. S pomoću tog: uklanja se »vuĉji ton« n

ŠPANJOLSKA MUZIKA

P. SERRA, BOGORODICA I ANĐELI SVIRAĈI, XIV st.

ŠNAJDER — ŠOSTAKOVIĈ i violonĉelu. Š. je bio izvrstan i nadaleko cijenjen reparater. Za svoje radove nagraĊen je prvim nagradama na svjetskim izloţbama u Parizu, Londonu, Firenci, Liegeu i drugdje. M. ţ. ŠNAJDER, Milica, pijanistkinja (Sarajevo, 22. XII 1938 —). Na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu 1963 diplomirala i 1966 za vršila postdiplomske studije (M. Blum); 1967—68 usavršavala se kod P. Sancana u Parizu. Od 1964 u Sarajevu profesor na Sred njoj muziĉkoj školi, od 1969 asistent i potom docent na Muziĉkoj akademiji. Kao solist naroĉiti interes pokazuje za savremenu mu ziĉku literaturu. Koncertira u Jugoslaviji, a gostovala je takoĊer u Poljskoj, Rumuniji, MaĊarskoj i dr. S. Sp. ŠNEJERSON, Grigorij Mihajloviĉ, sovjetski muzikolog (Jenisejsk, Sibir, 13. III 1901 —■). Studirao 1915—18 na Konzervatoriju u Petrogradu i 1919—23 u Moskvi (N. K. Medtner, K. N. Igumnov). U Moskvi 1918—30 pijanist i dirigent dramskih kazališta, od 1933 vodio sekretarijat MeĊunarodnog muziĉkog društva, 1938—48 Muziĉki odjel Svesaveznog društva za kulturne veze s inozemstvom i 1948—61 inozemni odjel u ĉasopisu CoeemcKdH My3bma. Š. je glavni urednik bibliografije 3apy6eMcnan Aumepamypa 0 My3bwe, od 1962 (do 1975 ukupno 7 svezaka). DJELA (izbor); My3biKaAb)taR Hyjibmypa Kuman, 1952 (njemaĉki Die Musikkultur Chinas, 1955); ApaM XanamypHH, 1958 (prevedeno na engleski i danski, 1959); O My3bwe otcueou u Mepmeou, 1960 (II izd. 1964; bugarski 1966); 3pucm Eyiu, 1962 (II izd. 1964; nova verzija 1971); OHUHecKUX npou3eedeHunx JI. JX. IIIocmaKoeuua, u knjizi JI,, UIocmaKoeuH, 1967 (red. G. Š. Ordţonikidze); OpuzuHanbHuu 3aMbicen, CoBeTCKaH My3bma, 1968; SduccoH Jlenucoe, Res facta, 1972.

ŠOFAR, stari ţidovski duhaĉki instrument iz obitelji rogova, jedini koji se u sinagogi odrţao u praksi od staroga vijeka do danas. Napravljen je od ovnujskog roga i na njemu se mogu izvesti samo dva priliĉno gruba tona. Prema Bibliji, koja ga ĉesto spominje, š. je kao obredni instrument imao magiĉnu moć. Sluţio je i kao signalni instrument u vojsci. Upotrijebio ga je E. Elgar u oratoriju The Apostles. ŠONC, Viktor, kompozitor i muziĉki pedagog (Tomaj kraj Seţane, 29. X 1877 — Ljubljana, 1. IX 1964). Kompoziciju studirao 1901—04 na Konzervatoriju, a solo-pjevanje privatno kod M. Wallersteina u Pragu (1903—07); u pjevanju se usavršavao 1907—09 u Dresdenu. God. 1911—27 direktor škole Glasbene matice u Trstu i zatim profesor na školi SOFAR Glasbene matice i na Muziĉkoj školi Centar u Ljubljani (do 1958). Djelovao je i kao muziĉki kritiĉar, zborovoĊa i dirigent. DJELA: Otroci se lo-vijo za gudaĉki kvartet. — Kompozicije za klavir. — VOKALNA: kantata Ubeţni kralj za zbor, sole i orkestar; balada Iskarijot za mješoviti zbor i sole; zborovi i dr. D. Co.

ŠOSTAKOVIĈ, 1. Dmitrij Dmitrijeviĉ, sovjetski kompozitor, pijanist i dirigent (Petrograd, 25. IX 1906 — Moskva, 9. VIII 1975). God. 1919 upisao se u Petrogradski (kasnije Lenjingradski) konzervatorij; diplomirao 1923 klavir kod L. Nikolajeva, a 1925 kompoziciju kod M. Štejnberga s kojim je dalje radio dok nije 1930 postigao aspiranturu. God. 1937—41 predavao je kompoziciju na Lenjingradskom konzervatoriju, 1942 boravio je u Kujbvševu; J 943—48 bio je profesor kompozicije na Konzervatoriju u Moskvi, ali je u to doba nekoliko godina (1945—48) predavao taj predmet i na Konzervatoriju u Lenjingradu. Njegovi su uĉenici, meĊu ostalima, R. Bunjin, G. Galjinin, K. Karajev, J. Levitin, J. Makarov, J. Sviridov, K. Haĉaturjan. Ĉesto je nastupao kao pijanist, takoĊer kao dirigent, a bavio se i muziĉkom publicistikom. Dobio je mnogo poĉasnih naslova, nagrada i odlikovanja. Neosporno najugledniji sovjetski kompozitor svoga doba, Š. je zapoĉeo stvarati i umjetniĉki sazrijevati u vrijeme kad su u Sovjetskom Savezu bila širom otvorena vrata utjecajima sa Zapada, kad se oko mladog umjetnika eksperimentiralo i hrabro traţilo putove k novom izrazu (to je razdoblje u sovjetskoj umjetnosti trajalo od

509

1917 do oko kraja dvadesetih godina). Velik i potpuno zasluţen uspjeh Šostakoviĉeve Prve simfonije (1925, praizvedba 1926), poletne, svjeţe, nadahnute te vješto i ukusno instru-mentirane, bio je znatno obećanje za budućnost. Š. je u Lenjingradu u toku nekoliko godina, na Veĉerima nove zapadnjaĉke muzike i kao ĉlan Društva za suvremenu muziku, upoznao muziĉku literaturu koja je utjecala na njegovo stvaralaštvo od 1926: djela A. Berga, P. Hindemitha, E. Kfeneka, D. Milhauda, A. Schonberga, F. Schrekera i I. Stravinskog. Š. je sva sredstva Moderne virtuozno svladao; vrhunac na tom razvojnom putu su dvije opere: Hoc (1928, praizvedba 1930) i Jledu MaKĈem MifencKoeo ye3da (1932, D. D. ŠOSTAKOVIĈ praizvedba 1934). Š. je u toku svoje karijere više puta morao slušati prijekore i predbacivanja. Ponekad zbog neslaganja sa sluţbenim stavom u pitanjima umjetniĉke ideologije, drugi put zbog stvarnog upadanja u dekadentni formalizam i nepotrebne banalnosti. Već 1930 napalo ga je Udruţenje proleterskih muziĉara u povodu izvedbe njegove komiĉne opere Hoc, smatrajući je »proizvodom dekadentnosti«. Pošto se 1933 rehabilitirao klavirskim koncertom, doţivio je 1936 oštre javne napadaje na operu Jledu Mau6em MueHCKoeo ye3Ĉa i na balet CeemAuu pyneu; meĊutim već iduće godine uspjeh njegove Pete simfonije uvrštava ga meĊu vodeća imena sovjetskih kompozitora. Š. je otada godinama stvarao u miru. Njegova su nastojanja bila usmjerena prema monumentalnoj, harmonijski jednostavnijoj, patetiĉki izraţajnoj muzici, koja kulminira u Sedmoj simfoniji. Dok su dotadašnja djela odavala zapadnjaĉke utjecaje, osobito A. Berga, P. Hindemitha i I. Stravinskog, novi stil znaĉio je vraćanje unatrag do poĉetka XX, pa i do XIX st.; uzori su G. Mahler, P. Ĉajkovski i ruska nacionalna škola Petorice. Ĉinilo se da se njegov poloţaj pri vrhu sovjetskoga muziĉkog stvaralaštva, uz Prokofjeva i Haĉaturjana, konaĉno uĉvrstio. No 1946 javno je bila osuĊena »ideološka slabost« njegove Devete simfonije, a 1948 našao se meĊu nizom kompozitora koje je pogodila odluka Centralnoga komiteta Svesavezne komunistiĉke partije; u njoj se najistaknutijim sovjetskim kompozitorima oštro predbacivao protunarodan i antirealistiĉan stav mnogih njihovih djela, zanemarivanje vokalnih i programnih muziĉkih oblika te napuštanje foklora i tradicija ruske klasiĉne muzike kao prijeko potrebnih uzora i ishodišta. Š. je tada priznao da u njegovoj stvaralaĉkoj estetici ima zabluda i zastranjivanja. Oratorij Flecm 0 jiecax (1949) oĉitovao je obnovljene teţnje prema monumentalnosti i kasnoromantiĉkoj patetici kao sredstvima koja nalaze siguran put do širih krugova slušatelja. Š. se svakako ubraja meĊu najznatnije simfoniĉare sovjet ske muzike. Ali svih petnaest simfonija, koliko ih je napisao, nisu po vrijednosti jednake. Ni Druga, posvećena desetogodišnji« Oktobarske revolucije, ni Treća, tzv. Prvomajska, nisu ni izdaleka dostigle popularnost Prve simfonije, niti se mogu mjeriti s njezinom mladenaĉkom svjeţinom i invencioznošću zbog koje je mnogi smatraju najboljom Šostakoviĉevom simfonijom. Ĉetvrta simfonija, komponirana 1935—36, izvedena je tek 1961, jer ju je Š. bio povukao neposredno^ pred praizvedbu. Peta simfonija ide svakako medu najuspjelije Šostakoviĉeve simfonijske radove. U njoj ima mnogo autobiografskog, subjektivnog, ali i općeljudskog. Ova simfonija govori o sukobu u ĉovjekovoj unutrašnjosti, o potrebi da se napuste stari putovi i poĊe novim, zdravijim stazama, o pobjedi volje koja jedina moţe osigurati duhovnu regeneraciju. Nakon Šeste, ponešto zatvorene i apstraktne, Sedma i Osma nastale su pod utjecajem teških dana i stradanja u Drugome svjetskom ratu. Sedma simfonija, koju je kompozitor stvarao u opsjednutom Lenjingradu (zovu je i Lenjingradska simfonija), veoma uspješno suprotstavlja ugoĊaje smirena ţivota strahotama rata i tuzi za palim herojima. Osma simfonija, još opseţnija od sedme, golema je meditacija o uţasima rata, o bolima, nasiljima i nepravdama koje on nanosi. Deveta je simfonija donekle iznenaĊenje. Ona je neoĉekivano leţerna i.kad slušatelj ne bi znao da je to simfonija, oĉito bi smatrao da sluša kakvu baletnu suitu. Njene vedrine i bezbriţnosti nema u tmurnoj, pesimistiĉkoj Desetoj simfoniji koja kao da odraţava nemir i nespokojstvo naših dana. U Jedanaestoj i Dvanaestoj simfoniji Š. se vraća vaţnim

510

ŠOSTAKOVIĈ — ŠOUREK za vio li nu so lo, 19 40. — ■ K L AV IR S K A: 2 s on ate, o p. 1 2, 1 92 6 i u op. 6r, 1942; 8 preludija op. 2, 1919 —20; Tpu tfiaHmacmwiecK ux m 5, 1922; A$opu3Mbi op. 13, 1927; 24 pleudija op. 34, 1932—33; mempadb, 7 kompozicija op. 69, 1944—45; 24 preludija i fuga op. 87, 1 Z a 2 klavira: suita op. 6, 1922 i C oncertino op. 94, 1953. — ■ D RA Hoc (prema N. Gogolju; libreto Š., A. Zamjatin, G. Jonjin i A. Prejs), i Jledu MafKH3Hb, H. Mapmunoe, HoBtie KaMepHbie COHHHCHHH IIIocTaKOBima, C MV3bIKa, 1946. --- A. HOAOKCIHCKUU, O JiaflOBOH OCHOBe COMHHeHHH J\ KOB H la, ibid., 1947. — Af. KoeaAb, TBOpMecKHH nyn> J\. III OC T ibid., 1948. — A. JJoji^caHCKuu, KajviepHfcie npOH3seaeHHH III OCT MocKBa 1955. — li. Hecmbee, FIvTb HCKaHHii (06 3BOJIK>UHH TBOP^ HIocTaKOBH^a), CoBeTCKan My3biKa, 1956. — JI. JIe6eduHCKUu, FIpoH^ JL IlIocTaKOBH*ia, ibid., 1956. — Isti, XopoBfcie no3Mbi IIIocTaKOBH*ia, 1957. —- JI. JlanuneeuH, ]X. JX. IUocTaKOBHM, MocKBa 1958. — M. C JL IIIocTaKOBH^, MocKBa 1959. — A. IJojioKaHCKuu, H3 Ha6jiio«e CTHjieM IIIocTaKOBHMa, CoBeTcKan My3biHKa, 1959. — D. Rabinozuitsch. stakovich, London 1959. — H. Ottazuay, Shostakovich. Some Late Tempo, 1959. — D. Lloyd-Jones, Shostakovich and the Symphony, T ner 1959. — JI. JIe6eduHCKuu, CeziMan H omiHHaaiiaTaH cmvuboHHH JX KOBHMa, MocKBa 1960. — JI. Ma3ejib, CHM4>OHHH XI- JI- IIIocTaKOB] TeBO^HTejib, MocKBa 1960. — H. Pezold, Aus dem Leben und Sch K om pon ist en D . S ch is tak ow it sc h, M usi k in d er S ch ul e, 19 60. 6poecKuu, KaMepHtie HrfCTpyMeHTam>Hbie aHcajvi6jiH JI. IIIocTaKOBH«ja jiOBaHHe, MocKBa 1961. — E. JI. CadoenuKoe (urednik), J\. JX. HIoc HoTorpa(hHHecKHH cnpaBO*iHHK, MocKBa 1961 (II, bibliografijom pi 1965). — ^lepTbi C THJIH J\. IIIocTaKOBH^ia (zbornik), MocKBa 196] A. Brockhcus, Dmitri Schostakowitsch, Leipzig 1962 (II izd. 1963). — Sinfonik D. Schostakowitschs (disertacija), Berlin 1962. —• T. Op/ic (poHHH J\. IIIoCTaKOBH^a, JleHHHrpafl 1962. — B. Eo6poecKuu, Uţem IIIocTaKOBHMa, MocKBa 1962. — R. Hofmann, D. Chostakovitch, Pariš C.XeHtnom, IHocTaKOBHi-nnaHHCT, HemiHrpan 1964. — JI. Hanunei coBpeivieHHHK. TBop^eCTBO J\. IIIoCTaKOBH^a, MocKBa 1964. — M. C CwMtbopH3M ,11.. IIIocTaKOBHMa, MocKBa 1965. — A. JlonotcaHcKuu, Hbie HHCTpVMeHTajibHbie npoH3BefleHHH JX. IIIocTaKOBH^a, MocKBa F. OpAoe, J\. IIIocTaKOBHM, JleHHHrpafl 1966. — K. Laux, D. S< witsch, Chronist seines Volkes, Berlin 1966. — Isti, Dmitri Dmiti Schostakowitsch, MGG, XIII, 1966. — T. Souster, Shostakovich at tr roads, Tempo, 1966. — L. Masel, Ober den Stil D. Schostakowitschs, zur M usikw issenschaft, 1967. — Razni autori, JL IIIocT aKOBH ^, . 1967. — N. F. Kay, Shostakovich, London 1971. — B. ReAbcon, nbHHHoe TBOpMecTBO J\. HIocTaKOBHMa, MocKBa 1971. — K. Mey> stakowicz, Krakow 1973.—H. Lindlar, Spatstil?, SMZ, 1973 (uz X simfoniju). J.

ŠOUREK, Otakar, ĉeški muzikolog (Prag, 1. X 18831956). Inţenjer visokogradnje; muziku uĉio privatno. Od 19' ziĉki kritiĉar u dnevnicima Samostalnost, Lidove Noviny, i dr. Velik broj ĉlanaka i studija objavio je u ĉasopisima St Hudebni Revue, Listy Hudebni Matice. Od 1910 do smrti pro je ţivot i djela A. Dvofaka. Izradio je potpuni kronološki Dvofakovih kompozicija i izdao više dokumenata 0 njegovu | Š. je autor dosad najopseţnije monografije o Dvofaku. D JE LA. K njige: Ţivot a dilo Antonina D vofaka, I, 1916 (III izc 11, 1917 (III izd. 1955), III, 1930 (II izd. 1956) i IV, 1933 (II izd. 195 fdk's W erke — Skladby Dvofdkovy (popis djela), 1917; Antonin D vor (IV izd. 1947; franc. i engl. 1952; njem. 1953; kin. bez god.; jap. 1961; obradbi, sa P. Stefanom, kao Dvorak, Leben und Werk, 1935; isto engl. b Dvofdkovy symfonie, 1922 (III izd. 1948); DvoMk ve vzpominkdch a 1939 (II izd. 1951; njem. bez god.; engl. bez god.); Thematicke rozbor nickiich skladeb Antonina Dvofaka, 1941 (njem. 1941); Antonin Dvofdk doma (izbor pisama), 1941; Dvofdkovy skladby komorni, 1943 (II i zl

ŠOUREK — ŠPANTOLSKA MUZIKA njem. 1955; engl. 1956); Dvofdkovy skladby orchestralni (2 sv.), 1944 11956 (njem. 1954; engl. 1956); Komorniskladby Bedficha Smetany, 1945; Z Dvofdkovy cesty za sldvou, 1949 i dr. Studije i ĉlanci. LIT.: A. Hofejš, Jubileum Otakara Šourka, Hudebni rozhledy, 1953. — F, Oeser, Otakar Šourek, Mušica, 1956. — J. Buţga, Otakar Šourek, MGG, XII, 1965.

ŠPAN, Nuša, pjevaĉica, mezzosopran (Ljubljana, 23. VII 1901 — ). Završila uĉiteljsku školu; na opernu pozornicu otvorio joj je put dirigent M. Poliĉ, koji je zapazio njezinu muziĉku nadarenost. Pjevanje je uĉila na Konzervatoriju Glasbene matice (J. Betetto) te 1927—47 bila solistica Ljubljanske opere. Njezine su najbolje uloge bile Salĉe (Konjović, Koštana), Lel (Rimski-Korsakov, Snjeguroĉka), Suzuki (Puccini, Madame Butterfly) i Ulrika (Verdi, Krabuljni ples). B. Lk. ŠPANJOLSKA MUZIKA. Na španjolskom teritoriju vjekovima su se izmjenjivale dominacije razliĉitih naroda. U pradavna vremena Liguri i Iberi, zatim u starom vijeku Feniĉani, Grci, Kelti, Kartaţani i Rimljani, u srednjem vijeku Vizigoti i Arapi; svi su oni ostavili tragova svoga gospodovanjanaPirenejskom poluotoku. MeĊutim, jaĉina njihova utjecaja na formiranje muziĉke kulture Španjolske razlikovala se. Najjaĉi je u starom vijeku bio utjecaj Rimljana koji su pokorenim stanovnicima nametali i svoj jezik, iz kojega će se postepeno razviti španjolski. No bilo je i reciproĉnih utjecaja; u Rimu su se mogle ĉuti i španjolske melodije i plesovi. Nakon vladavine Vizigota zapoĉela je u VIII st. prevlast Arapa, od koje se zemlja polagano oslobaĊala, dok nije konaĉno posljednjih desetljeća XV st. (kraj rekonkvista 1492) postigla politiĉko i vjersko jedinstvo. Arapsko gospodstvo ostavilo je tragova u španjolskoj muzici, osobito u brojnim melizmima kojima su stanovnici Pirenejskog poluotoka bili skloni i prije dolaska Arapa. Sama je pak arapska muzika stajala pod snaţnim utjecajem perzijske; medu arapskim muziĉarima u Španjolskoj je bilo i Perzijanaca. Još prije pojave Arapa razvila se crkvena muzika u više znaĉajnih središta, tako u Toledu i Zaragozi. No, ne samo crkvena muzika, nego i liturgija razlikovale su se od rimskog obreda; liturgija je ukljuĉivala i bizantske, ambrozijanske, galikanske i druge elemente, a nazivali su je razliĉitim imenima: isidorskom, eugenijanskom, toledskom, vizigotskom i, naroĉito, mozarapskom (-> Mozarapsko pjevanje). Jednoglasni pjev mozarapske liturgije saĉuvan je do danas u dvadesetak kodeksa iz IX—XIst.,od kojih je najvaţniji »Antifonarij iz Leona«. Mozarapsko notno pismo je neumatsko pismo bez crta. Razlikuju se dvije škole. Usprkos nastojanjima poznatih paleografa (A. Gastaue, P. Wagner, G. Sunol, L. Brou i dr.), ti znakovi nisu dešifrirani, pa je danas poznata svega 21 autentiĉna melodija mozarapskog pjevanja u gregorijanskoj transkripciji. Mozarapsko pjevanje bilo je do polovine XI st. prošireno gotovo po svim španjolskim zemljama. Nakon toga je, osobito nastojanjima Alfonsa VI, kralja Kastilije i Leona, i toledskoga biskupa Bernarda, uveden rimski obred (u Kataloniji je rimski obred uveden već u IX st.). U Španjolsku ulaze tada i novi oblici duhovne muzike, sekvence i tiopi. Uz brojne kodekse gregorijanskoga pjevanja (većina iz XIII st.) saĉuvano je iz tih vremena nekoliko jednoglasnih napjeva sa svjetovnim latinskim tekstom (XI—XIII st.). Postepeno stiţe u zemlju i odjek polifone prakse iz Francuske (»Codex Calixtinus«,XII st.; »Codex de Las Huelgas«, poĉetak.XIV st.). God. 1254 uveo je kralj Kastilije i Leona Alfons X (el Satno) polifoniĉku kompoziciju (organum) na reorganizirani Univerzitet u Salamanki. Taj se vladar intenzivno bavio muzikom; ostavio je više od 400 jednoglasnih duhovnih napjeva s galicijsko-portugalskim tekstom, »Cantigas de Santa Maria« (rukopis dovršen poslije 1279); vjerojatno su trubaduri bili njegovi suradnicu Od XI st. u Španjolskoj se javljaju ţongleri; oni sviraju i pjevaju na sveĉanim prigodama na dvorovima i drugdje. Sve se više upotrebljava vihuela de mano, instrument srodan gitari. Španjolska upoznaje trubadursku liriku, pa ĉak i minnesangersku. Osobito je Alfons X mnogo povezan s provansalskim trubadurima, a s njima je takoĊer povezana Katalonija, koja ima vlastitu trubadursku školu. Od katalonskih trubadura sami su komponirali melodije Ot de Montcada (XI st.), Berenguer de Palou (1150—1185), Ramon Vidal de Besalu (XII st.), Ponf d' Ortafd (XIII st.) i dr. Saĉuvalo e samo devet melodija. Razvija se i kazalište, duhovno i svjetovno; na narodnom jeziku napisana je liturgijska drama »Tri kralja« koja potjeĉe s kraja XII ili poĉetka XIII st. Takve su se drame nazivale auto. U njima i u misterijima bilo je redovito muziĉkih toĉaka, u poĉetku jednoglasnih, kasnije i višeglasnih. Potkraj XV st. pjesnik i muziĉar Juan del Encina (1468—1529) piše ekloge i druga kazališna djela s muziĉkim toĉkama, zvanim -> villancico. Polifonija se sve više njeguje, osobito na dvorovima koji od XIV st. uspostavljaju veze s inozemnim rezidencijama, što veoma pogoduje upoznavanju tamošnjih nastojanja na podruĉju višeglasne muzike. Španjolski muziĉari djeluju u Burgundiji i Nizozemskoj, u Milanu, Rimu i Napulju, a isto tako su francuski, nizozemski, njemaĉki i talijanski muziĉari aktivni na španjolskim dvorovima i katedralama.

511

Najznatniji je saĉuvan izvor španjolske svjetovne muzike iz doba katoliĉkih kraljeva (Ferdinand II Aragonski i Izabela I Kastilijska; posljednja desetljeća XV st. i poĉetak XVI st.) »Cancionero musical de Palacio« (nastao oko 1500—1530). U njemu se nalaze villancicosi, romance, canzone i druga djela (ukupno 459). Kompozitori su Juan del Encina, Francisco de Penalosa, Pedro de Escobar, Juan Ponce, Alfonso de Mondejar, Juan de Anchieta, Lope de Baena i dr., većinom ĉlanovi kraljevskih kapela Kastilije i Aragona. Polifonija je u njihovim djelima jednostavna, bez nizozemskih utjecaja. Taj je zbornik u današnjem notnom pismu objavljen 1890 (F. A. Barbieri) i 1947— 51 (H. Angles, 2 sv.). »Cancionero de la Biblioteca Colombina« iz Seville takoĊer sadrţi višeglasna svjetovna djela iz toga vremena. Š. m. s kraja XV i poĉetka XVI st. saĉuvala se i u brojnim rukopisima drugih zemalja i u ranim tiskanim zbornicima. Od VII do XV st. Španjolska daje više znamenitih teoretiĉara, meĊu kojima su Izidor iz Seville (oko 570—636), Gil de Zamora (XIII st.), Fernando Esteban (traktat iz 1410) i, osobito, Bartolome Ramos de Pareja, koji je predavao na univerzitetima u Salamanki i Bologni te 1482 objavio veoma vrijedan traktat »Mušica practica« sa smionim, novim tvrdnjama i gledištima. Šesnaesto stoljeće nazivaju španjolski muzikolozi »zlatnim vijekom« španjolske muzike. Španjolska je u to doba svjetska velesila. Za vladavine Karla V (1516—1556) i njegova sina Filipa II (1556— 1598) muziĉka umjetnost u ovoj zemlji doţivljuje neslućeni procvat. Muziĉari pokazuju velik interes za vihuelu. Za nju nastaje veoma velik broj djela koja se i tiskaju u zbirkama (sedam zbirka izmeĊu 1536 i 1576). Vihuelisti komponiraju izvornu muziku (fantazije, varijacije i dr.), a preraĊuju i vokalna djela. Ĉuveni su vihuelisti Luis Mildn (oko 1500—-poslije 1561), Luis Narvdez (oko 1500—poslije 1550), Alonso Mudarra (oko 1508—1580), Diego Pisador (oko 1509— poslije 1557), Enriauez de Valderrabano (oko 1500—poslije 1557), veoma daroviti Miguel de Fuenllana (oko 1500 — oko 1579) i Esteban Daza. Najveći dio kompozicija pisan je za vihuelu sa šest ţica. Mala skupina španjolskih vihuelista ubraja se medu najbolje instrumentalne kompozitore XVI st. No još u XVI st. poĉinje naglo opadati zanimanje za vihuelu kojoj jedan drugi instrument — gitara — otima mjesto. Uz gitaru mnogo se muzicira i na lutnji: Bernardo Ramirez bio je meĊu najboljim lautistima u Evropi. Više se kompozitora istaknulo u sluţbi španjolskoga dvora: Mateo Flecha »el Viejo« (1481 — oko 1553), njegov nećak Mateo Flecha »eljovem (oko 1520—1604), Pedro de Pasirana i dr. Španjolsku kraljevsku kapelu utemeljio je Ferdinand II Aragonski poslije smrti svoje ţene Izabele I Kastilijske (1504). Karlo V, naslijedivši 1516 Španjolsku, preuzeo je kraljevsku kapelu kojoj su pripadali preteţno nizozemski muziĉari (capilla flamenca), dok se kapela Izabele Portugalske (ţena Karla V od 1526) sastojala uglavnom od španjolskih muziĉara (capilla espailola). Filip III spojio je ponovo dvije kapele u jednu jedinu španjolsku kraljevsku kapelu (1636). U XVI st. snaţno se razvila crkvena muzika, osobito u regionalnim središtima. U Kastiliji, iz koje su u Rim otišli umjetnici kao Francisco de Penalosa (oko 1470—1528) i Francisco Soto de Langa (1534 ili 1538—1619), izgradila se polifona muzika koju predstavljaju Alonso Lobo (1555—

Sviraĉi psaltira, minijatura, XIII st.

512

ŠPANJOLSKA MUZIKA

uz pratnju pozitiva, katedrala u Leonu, XIII st.

1617), Pedro Albate, posebno, daroviti orguljaš Antonio de Cabezon (vjerojatno 1510—1566) i moćni polifoniĉar Tomds Luis de Victoria (oko 1548—1611), snaţan dramatik ĉija su djela usporeĊivali s kompozicijama njegovih najznatnijih suvremenika, ukljuĉujući i Palestrinu. I on je dulje vremena boravio u Rimu. U andaluzijskoj školi dva su se umjetnika posebno istaknula: Cristobal de Morales (oko 1500—1553), veoma plodan ali suzdrţan i povuĉen, te Francisco Guerrero (vjerojatno 1528—1599), sasvim suprotan stvaralaĉki temperament u kojemu prevladava blaga vedrina i njeţnost. U Aragonu velik je majstor Melchor Robledo (umro poslije 1587), u Valenciji Juan Gines Perez (1548 — oko 1612). U mnogim španjolskim gradovima bilo je vrsnih orguljaša i kompozitora za orgulje. Španjolska orguljska umjetnost evala je u XVI i XVII st. Njezina se povijest u to doba ne moţe odvojiti od orguljske umjetnosti u Portugalu s kojom ima mnogo zajedniĉkih crta. Karakteristiĉni su oblici prije svega fantazija, -»■ tiento i varijacije ~>diferencias. Istaknuti su majstori već spomenuti A. de Cabezon, nadalje Luys Venegas de Henestrosa (oko 1510 ■— oko 1557), Francisco Correa de Arauxo (oko 1575—1663), Portugalac Manuel Rodrigues Coelho (oko 1583 — ?), Sebastidn Aguilera de Heredia (oko 1565 — T),Juan Bautista Jose Cabanilles (1644—1712) i dr. Svjetovna vokalna djela i duhovne pjesme intenzivno se njeguju, premda zaostaju za opseţnošću crkvenomuziĉkog stvaralaštva. Pišu se i dalje villancicos, premda sve više poprimaju duhovni karakter, nadalje romance, ->- ensaladas (vrsta quodlibeta). Za razliku od Italije, gdje je madrigal oko 1530 ušao u modu, u Španjolskoj su madrigali izuzetak. Jedina je tiskana zbirka iz toga vremena »Cancionero de Uppsala« (1556). Djela španjolskih autora razasuta su po brojnim rukopisnim zbornicima XVI st., od kojih je medu najvaţnijima »Cancionero musical de la Ĉasa de Medinaceli« s kompozicijama andaluzijskih muziĉara (obj. M. Querol 1949—50 u 2 sv.). U XVI st. djelovalo je više vrijednih teoretiĉara, tako Francisco de Salinas (»De Mušica libri septem«, 1577), Juan Bermudo (»Declaracion de instrumentos«, 1549), Francisco Montanos (»Arte de Mušica theorica y practica, 1592), pa kompozitor Diego Ortiz (oko 1525 — poslije 1570) ĉiji »Tratado de glosas ...« (1553) pruţa uvid u ornamentiku i instrumentalnu praksu XVI st. U XVII st., zlatnom vijeku španjolske knjiţevnosti, š. m. nije na visini na kojoj se nalazila u prethodnom. Ipak, rukopisni zbornici višeglasne muzike, osobito »Cancionero de Sablonara« (1624—25; obj. J. Aroca 1916 kao »Cancionero musical y poetico del siglo XVII«), otkrivaju nova imena i nove vrijedne kompozicije; zbornik sadrţava svjetovna djela s kraja XVI i poĉetka XVII st.: romance, villancicos, ehansone, folije, seguidillas. U njemu se osobito istiĉu radovi Matea Romera (umro 1647; nazvan El Maestro Capitdn;

roĊeni Flamanac, izvorno ime Mathias Rosmarin), kapelnil ljevske kapele. Ostali znaĉajni autori su Juan Blas de Castro, j d.e los Rios (umro 1623), Gaspar Diaz Bessćn i Manuel Me (umro poslije 1639). Veoma je bogat i zbornik »Libro de Toni manos a 4 voces« sa 226 djela većinom anonimnih; sabrana U tom stoljeću nema više literature za vihuelu. U modi je git koju mnogi autori pišu škole. Znatan je i interes za harfu; ĉu bio harfist i kompozitor Juan Hidalgo (oko 1600—1685). Postepeno se dalje razvija muziĉko-scenska umjetnost. K: nim predstavama, osobito komedijama, dodavale su se muzici ke. Uskoro se javlja i prva španjolska opera. Muzika joj je izgul a ne zna se ni tko joj je autor. Prikazala se u Madridu 1629 pi slovom »La Selva sin amor«. Autor libreta je znameniti špai dramatiĉar F. Lope de Vega. I drugi glasoviti španjolski drarr toga doba P. Calderćn de la Barca pisao je libreta. Njegov je aun del Aire matan« najstarije saĉuvano španjolsko muziĉko-sc djelo. Kompozitor J. Hidalga Calderćn je i otac tipiĉno šf ske kazališne forme s muziĉkim toĉkama: to je -»■ zarzuela, n u dva ĉina, s preteţno mitološkim i herojskim sadrţajem. Najs »El Jardin de Falerina«, bila je izvedena 1649. Zarzuele su se i le podjednako na kraljevskom dvoru kao i u kazalištima, autorima XVII st. istaknuli su se Sebastidn Duron i Juan Nav, Pod utjecajem Calderona snaţno se razvijaju tzv. autos mentalas, predstave na otvorenom s duhovnim i svjetovnir mentima. Pjevale su se u njima himne i psalmi, ali i rom villancicos. U crkvenu muziku prodire višezborni barokni stil poĉeo razvijati u Italiji, ali u prvoj polovini stoljeća mnogi šf ski kompozitori pišu crkvena djela u strogom kontrapunkt naĉinu. Istaknuti su tadašnji autori crkvene muzike F. Cor Arauxo, Juan Pujol (1573—1626), Diego Pontac (1603—165^ bastidn Lĉpez de Velasco (umro oko 1650), Juan Perez 1 (umro 1722), M. R. Coelho, Juan Cererols (1618—1676). Bautista Comes (1568—1643), J. B. J. Cabanilles i mnogi Poĉetkom XVIII st. u Španjolskoj poĉinje vladavina Burb> Pod njihovim okriljem prodiru u španjolsku muziku strani U1

Orgulje, katedrala u Salamanci, XVII st.

ŠPANJOLSKA MUZIKA osobito talijanski, prisutni i na svjetovnom i na crkvenom podruĉju. Sredinom stoljeća poĉinje interes za komornu muziku koja se njeguje u aristokratskim domovima, osobito u Madridu. Snaţan utjecaj na njezin razvoj u Španjolskoj izvršila su dva talijanska violonĉelista, Gaetano Brunetti (oko 1740—1798) i Luigi Boccherini (1743— 1805). Gitara, preteţno narodni instrument, ulazi pri kraju stoljeća u visoko madridsko društvo, zaslugom gitarista Manuela Garcije, zvanog El Padre Basilio. Veoma je proširen i interes za ĉembalo, ĉemu je znatno pridonio Talijan Domenico Scarlatti (1685—1757) koji je više godina proboravio u Španjolskoj. MeĊu autorima djela za ĉembalo istiĉu se Antonio Soler (1729—1783)3 redovnik iz samostana El Escorial, pa Vicente Rodriguez (oko 1685—1761) i Rafael Angles (1731—1816). Obogaćuje se muziĉka scena. Sredinom stoljeća pjesnik Ramon de la Cruz stvara komiĉnu zarzuelu, ponekad puĉkih obiljeţja; njegov je glavni muziĉki suradnik Antonio Rodriguez de Hita (1704— 1787). Zar-zuela dobiva takmaca u talijanskoj operi. God. 1708 neka talijanska operna druţina u madridskom Teatro de los Canos de Peral (buduće Kraljevsko kazalište) prikazuje talijanske opere. Za njom dolaze i druge druţine, a i pojedini se talijanski operni kompozitori nastanjuju u Madridu, gdje izvode vlastita djela (G. Facco, F. Corselli, F. Corradini). Od Španjolaca pišu opere Juan Sisi, Mateo de la Roca, daroviti Jose de Nebra (oko 1688—1768) i potkraj stoljeća, Jose Lidon Varquez, Transito di S. (1746—^1827). Opere se mnogo izvode i u Barceloni. Dva španjolska operna kompozitora stjeĉu ugled izvan domovine: Domingo Terradellas (1713—1751), majstor napuljske škole, i Vicente Martin y Soler (1754—1806) ĉija je opera »Una Cosa rara« bila veoma popularna gotovo po cijeloj Evropi. U istom se stoljeću pojavljuje -> tonadilla, kratko scensko djelo s muzikom, koje se u poĉetku izvodilo poput talijanskih intermezza u meduĉinovima drugih kazališnih djela, kasnije se osamostalilo. Broj sudionika u tonadilli bio je priliĉno ograniĉen. U poĉetku se muzika oslanjala na folklor, a zatim ĉesto potpada pod utjecaj talijanske opere. Najistaknutiji su predstavnici tonadille Luis Mison (umro 1776), Pablo Esteve (umro 1794), Blas de Laserna (1751 — 1816) i Pablo del Moral U crkvenu muziku Španjolske ulazi definitivno monodija uz pratnju. Nastaju oratoriji, crkveni villancicos i druga djela. MeĊu brojnim crkvenim kompozitorima su već spomenuti A. Soler, Pe-dro Aranaz y Vides (oko 1742—1821), pa Francisco Valls (1665— 1747)) Jose Pons (1768—1818) i dr. U nizu muziĉkih teoretiĉara prednjaĉi Antonio Eximeno (1729—-1808) sa ĉuvenim djelom »Dell' origine e delle regole della mušica . . .« objavljenim 1774 u Rimu. Veoma je bila popularna i rasprava što ju je 1783—85 u Bologni i Veneciji objavio Esteban Arteaga (1747—1799) pod naslovom »Le Rivoluzioni del teatro musicale italiano, dalla sua origine fino al presente«. U XIX st., koje je u politiĉkom ţivotu Španjolske obiljeţeno Napoleonovom invazijom, graĊanskim i kolonijalnim ratovima, muziĉki se ţivot dalje razvija oponašajući inozemna muziĉka nastojanja, ali i suprotstavljajući im vlastita u kojima se postepeno priprema pobjeda nacionalnog stila. U Madridu se na poĉetku stoljeća izvode brojne francuske opere tipa opera comique (Boieldieu, Dalayrac, Mehul, Isouard i dr.). Od 1815 repertoarom Madrida i Barcelone vlada Rossini, pa Bellini i Donizetti. Sredinom stoljeća sve se više oĉituje izraţajna snaga Verdijeva genija, a pri kraju privlaĉe publiku i talijanski veristi. Talijanski je utjecaj ostavio trag u radu španjolskih opernih kompozitora toga vremena u koje se ubrajaju Ramon Carnicer (1789—1855), Tomds Genoves, Baltasar Saldoni (1807—1889), Hilarićn Eslava (1807—1TJ%),Vicente Cuyds (1816— 1839)) Tomds Breton (1850—1923), Emilio Serrano (1850—1939), Ruperto Chapi (1851—1909). Njima nasuprot, Felipe Pedrell (1841 —1922) oduševljeni je wagnerijanac.

513

Zarzuela je u prvoj polovini stoljeća zapostavljena, ali zatim doţivljava blještav uspon (zarzuela grande), zahvaljujući nastojanjima Francisca Asenja Barbierija (1823—1894), kojemu se uskoro prikljuĉuju Rafael HernanĊo (1822—1888), Jose Inzenga ("1828—1891) i drugi. Veoma je bio popularan i tzv. genero chico, jednoĉinka srodna zarzueli XIX st. Najznatniji predstavnik te muziĉko-scenske vrste je Federico Chueca (1846—1908), a daju joj svoj doprinos i T. Breton, R. Chapi, Manuel Ferndndez-Caballero (1835—1906) i Jeronima Gimenez (1854—1923). Izrazito instrumentalnih kompozitora simfonijske i komorne muzike nema tada mnogo u Španjolskoj. Na poĉetku XIX st. pisao je Juan Crisostomo de Arriaga (1806— 1826) gudaĉke kvartete; mnogo kasnije nastale su simfonije kojima je autor Federico Olmeda (1865— 1 909)3 poznat i kao muzikolog i folklorist. Na podruĉju crkvene muzike provodi se od sredine stoljeća uglavnom zaslugom F. Pedrella i H. Eslave, korisna obnova u duhu starih španjolskih tradicija. Španjolski muziĉki folklor postepeno osvaja muziĉku scenu. No, i pojedinaĉne pjesme i plesovi koji nastaju u Španjolskoj nadahnuti su obiljeţjima folklorne me-lodike i ritmike koja je o-ĉita i u djelima istaknutih gitarista (Fernando Sor, Antonio Cano, Francisco Tdrrega). Za španjolski se muziĉki folklor sve više zanimaju i strani kompozitori koji narodne napjeve i plesove Pireneja uvrštavaju u svoja Ermenegildo, muziĉki prizor djela i obraĊuju ih (M. Glinka, F. Liszt, E. Chabrier, G. Bizet, N. Rim-ski-Korsakov, E. Lalo). God. 1891 objavljuje F. Pedrell ĉuvenu brošuru »Por nuestra mušica« u kojoj je upozorio na bogate izvore za konaĉno osnivanje nacionalnog smjera u Španjolskoj: baštinu XVI st., koju je javnost Pedrellovim nastojanjima poĉela upoznavati, te španjolski muziĉki folklor. Taj je folklor doista bogat i sva se novija španjolska muzika do Drugoga svjetskog rata, a djelomiĉno i kasnije, temelji na njemu. On je osebujan u melodici, a i harmoniji i ritmici. Melodika španjolske narodne muzike pozna silabiĉki odnos tona i rijeĉi, kao i melizmatiĉki koji je ponekad jako razvijen; ostaci per-zijsko-arapskih utjecaja podaju mu mjestimice osobit ĉar. Pojedini su napjevi izrazito u duru ili molu, ali ih ima i u starim naĉinima, osobito u frigijskom, pa i takvih koji iznenaĊuju smjelošću kroma-tiĉkih kretanja. U ţivotu Španjolaca muzika se povezuje s razliĉitim aktivnostima, pa se susreću ljubavne pjesme raznolikih raspoloţenja, zatim vojniĉke, radne; religiozne, djeĉje pjesme, uspavanke i dr. U narodnim napjevima ĉesti su pripjevi. Osobito su zanimljive plesne popijevke: seguidilla, jota, malaguena, bolero, zortzico (baskijski), zapateado i dr. Istiĉe se i više karakteristiĉnih narodnih instrumenata: gaita (vrsta gajda), tamboril (mali bubanj), silbote (baskijska velika blokflauta), flabiol (vrsta blokflaute), razliĉiti tipovi gitara, castaiiuelas (kastanjete) s kojima plesaĉi vješto prate plesne pokrete i dr. U Kataloniji se javlja osebujni instrumentalni ansambl -> cobla koji prati ples sardanu. U Andaluziji, u kojoj ţivi najtipiĉniji španjolski muziĉki folklor, pjesme i plesovi zvani ->■ flamenco, interpretacija dobiva poseban izraţaj. Znatnu ulogu u flamenku igra improviziranje, ali i primjena stereotipnih figura. Na prijelazu u XX st. javljaju se stvaralaĉke liĉnosti koje prvi put u izuzetno umjetniĉkom obliku ostvaruju Pedrellove teţnje: I. Albeniz, E. Granados, M. de Falla i J. Turina. Isaac Albeniz (1860—1909), autor orkestralnih, opernih i vokalnih djela, prvenstveno je pjesnik klavira. U njegovim klavirskim kompozicijama, prije svega u veliĉanstvenom ciklusu »Iberia«, pomalja se lik Španjolske u karakteristiĉnim trenucima njezina ţivota, slike njezinih gradova i obiĉaja. Raznovrsni su i radovi što ih je ostavio istaknuti pijanist Enrique Granados (1867—1916), ali i njegove najljepše kompozicije pripadaju klĊvirskom podruĉju: »Govescas« velikom snagom uţivljavanja doĉaravaju utiske s platna znamenitoga španjolskog slikara F. Goye. Najdarovitiji od ove ĉetvorice umjetnika svakako je Manuel de Falla (1876—1946); on genijalnom intuicijom povezuje obiljeţja španjolskog, toĉnije anda-

514

ŠPANJOLSKA MUZIKA

luzijskog folklora s profinjenošću harmonije i kolorita francuskih impresionista koju je upoznao za višegodišnjeg boravka u Parizu. Pisao je opere (»La Vida breve«), vrlo uspjele balete (»El Amor brujo«, »El Sombrero de tres picos«), marionetsku igru »El Retablo de Maese PeĊro«, orkestralna, komorna, klavirska djela, solo-pjesme. Joaquin Turina (1882—1949) takoĊer je dugo boravio u Parizu i potpao pod Franckov utjecaj. MeĊutim, na Albenizov je nagovor stao pisati u duhu španjolskoga folklora, te je stvorio niz veoma uspjelih tonskih slika (»La Procesion del Roĉio«, »Sinfonia sevillana«, »La Oracion del torero«). Iz Katalonije potjeĉu još: vrsni zborovoĊa Antonio Ni-colau (1858—1933), Enrigue Morem (1865—1942), Luis Mil-let (1867— 1941), Juan Lamote de Grignon (1872—1949; oratorij »La Nit de Nadal«), Jaime Pahissa (1880— 1969), violinist Juan Manin (1883—), Juan Bautista Lambert (1884—1945). Posebnu skupinu tvore osmorica barcelonskih kompozitora Los Ocho: klavirski minijaturist Federico Mompou (1893—), Baltasar Samper (1888— 1966), Eduardo Toldrd (1895— 1962), dodekafoniĉar, podrijetlom Švicarac Roberto Gerhard (1896— !97o), impresionist Manuel Blancafort (1897—), Augustin Grau, Juan Gibert Camins i Ricardo Lamote de Grignon (1889 — 1962). Idućoj generaciji pripadaju L. Maria Millet (1906—) muzikolog i kompozitor Miguel Querol (1912—) i Carlos Su-rinach Wokrona (roĊen 1915, od 1951 u SAD). Iz Valencije su Eduardo Chavarri Lopez (1871—1970), Manuel Palau (1893—1967), Josi. Moreno Gans (1897—), Joaauin Rodrigo (1902; »Concierto de Aranjuez« za gitaru), pa skupina petorice (Grupo de los Cinco) Vicente Garcis, Ricardo Olmos, Luis Sdnchez, Vicente Asencio i Emi-lio Valdes. MeĊu mlaĊima je i Miguel Assins-Arbo. Iz ostalih španjolskih krajeva potjeĉu Antonio F. GOYA, Noguera (1860—1904), Manuel Manrigue de Lara (1863— 1929), Vicente Arregui (1881—1925), Bartolome Perez Casas (1873— '1956), Rogelio Villar (1875—1937), Conradodal Campo (1878— 1935), Angel Barrios (1882—1964), Manuel Infante (1883—1958), daroviti Oscar Espld (1886—1976; »Sonata del Sur« za klavir i orkestar), Jesiis Guridi (1886—19S1), Josi Antonio de Donostia (1886—1956; izvrstan folklorist), Julio G6-mez (1886—), Josi Maria Usandizaga (1887—1915; opera »Las Golondrinas«) i Jesiis Arambarri (1902—1960). U Madridu je oko 1930 utemeljena još jedna skupina Osmorice, ali ih je graĊanski rat razdvojio pa većini ţivi izvan domovine. U tu skupinu idu kompozitori: Salvador Bacarisse (1898—1963), Rodolfo Halffter (1900—), veoma daroviti Ermsto Halffter (1905—), Julidn Bautista (1901—1951; kasnije argentinski drţavljanin), Gustavo Pittaluga (1906—), Juan Josi Montecon, Fernando Remach i Rosa Garcia Ascot. Pisanjem zarzuela i lakših scenskih vrsta bave se Vicente Lleo, Josi Padilla, Federico Moreno Torroba i dr. Nakon Drugoga svjetskog rata Španjolska postepeno upoznaje tekovine evropske muziĉke avangarde. MlaĊi i najmlaĊi španjolski kompozitori u velikom broju napuštaju nacionalni smjer i traţe nove puteve, sluţeći se dodekafonijom, pa i serijelnom tehnikom. Takve tendencije dovele su i do novih grupacija kompozitora srodne umjetniĉke ideologije. Tako je 1958 stvorena skupina Nueva Mušica koja je, doduše, prestala djelovati već iduće godine, ali je okupila najistaknutije predstavnike tadašnje mlade generacije. U njoj su bili: Ramćn Barce (1928—), Luis de Pablo (1930—), Cristobal Halffter (1930—), jedan od najnadarenijih i najpoznatijih suvremenih španjolskih kompozitora, Manuel Carra (1931—), Manuel Moreno-Buendia, Fernando Ember, Enrique Franco, Anton Garcia Abril, Alberto Blancafort. Uz njih treba spomenuti još i darovitoga Gerarda Gombau. Upravo u ĉasu kad je Nueva Mušica prestala djelovati, osnovana je Aula de Mušica u okviru madridskog Atenea, ustanove kojoj je svrha promicanje suvremenoga znanstvenoga, knjiţevnog i umjetniĉkog stvaranja. Aula de Mušica je, tako reći, preu-

zela zadatke ranije skupine, dalje ih proširila i produbila Or; ranjem koncertnih priredaba s djelima iz suvremenog mu stvaranja, predavanjima s ilustracijama i analizama i si. Španjolska je dala velik broj istaknutih muziĉkih umjetnik veni su violinisti: Jesiis Monasterio, Pablo de Sarasate, Juan A Angel Grande, Manuel Quiroga; medu violonĉelistima izdiţe liĉanstven lik umjetnika i ĉovjeka Pabla Casalsaj meĊunarod led postigao je i njegov uĉenik Gaspar Cassado. Španjolska je vina i slavnih gitarista, meĊu kojima su Fernando Sor, Frt Tdrrega, Emilio Pujol, . Llobet i Andris Segovia, meniti su pijanisti Pedrc niz, Ricardo Viiles, Jose Josi Cubiles, Pedro Val, Više je španjolskih pjeva-vuklo paţnju evropske sti, još otkako je u prošlo ljeću zablistala obitelj C Maria Malibran, Pauline dot i Manuel Garcia, zna pjevaĉki pedagog. Kasniji pojavili Maria Barientos, de de Lerma, Mercedes ( Conchita Supervia, Vicu los Angeles, Montserrat C Miguel Fleta, Hipolito L Ramćn Blanchart, Pldcid mingo, Giacomo Aragall Velik je ugled u svijetu prerano umrli dirigent /. Argenta. U Španjolskoj se već ( drellovih vremena razviji zikologija, a s posebnim zitetom otkako je 1943 os Instituto Espaiiol de Music, Mnogo je uĉinjeno na ĉavanju i objavljivanju 1 djela iz španjolske muziĉk šlosti. MeĊu predstavniki ziĉke nauke u toj zeml kojih su neki i daroviti k< zitori, idu: F. Pedrell, H. va, F. A. Barbieri, Gr Sunol (1879—1946), M. . Lara, Joaquin Nin (1 !949j pripada djelomiĉn Slijepi gitarist

Jael Mitjana (1869—1921 Olmeda, J. A. de Donostia, Emilio Cotarelo y Mori (1857—] Julidn Ribera (1858—1934), Francisco Pujol (1878—1945) Barbera (1874—1947), Higino Anglis (1888—), Adolfo zar (1890—1958), Josi Subird (1882—■), M. Querol, Portugala* drijetlom Englez) Santiago Kastner (1908), A. Sagardia, Fe Sopena (1917—). LIT.: M. Soriano Fuertes, Historia de la mušica espaiiola (4 sv.), A i Barcelona 1855—59. — H. Eslava, Breve memoria historica de la miis ligiosa en Espana, Madrid 1860. — B. Saldoni, Diccionario biograficografico de efemerides de musicos espanoles (4 sv.), Barcelona 1868—81. Peha y Goni, La Opera espaiiola y la mušica dramatica en el siglo XIX, i* 1885. — G. Morphy, Die spanischen Lautenmeister des 16. Jahrhund' sv.), Leipzig 1902. — F. Pedrell, La Musique indigene dans le theatre es du XVII e siecle, SBIMG, 1903—04. — H. Collet, Le Mvsticisme musi pagnol au XVI e siecle, Pariš 1913. — L. Villalba Munoz, Ultimos musi panoles del siglo XIX, Madrid 1914. —• E. Cotarelo y Mori, Origenes y e ciminto de la opera en Espana hasta 1800, Madrid 1917. — R. Villar, M espanoles, Madrid 1917. — J. Ribera, La Mušica andaluza medieval ( Madrid 1923—25 (sa 356 transkripcija srednjovjekovnih rukopisa). —• Trend, The Music of Spanish Historv to 1600, London 1926. — H. Angles, musik der Schola Hispanica vom XV bis XVII Jahrhundert, Spomer Wagneru, Leipzig 1926. —■ F. Cuenca, Galeria de musicos andaluces cont raneos, Habana 1927. — E. Chavarri Lopez, Mušica popular espanola. (III izd. Barcelona 1958). — ■ J. Subird, La Tonadilla escenica (3 sv.), A 1928—30. — C. Rojo i G. Prado, El Canto mozarabe, Barcelona 1929. Collet, L'Essor de la musique espagnole au XX e siecle, Pariš 1929 (noi 1950). — H. Angles, Die spanische Liedkunst im 15. und am Anfang d Jahrhunderts, Spomenica Th. Kroveru, Regensburg 1933. —■ W. Apel, Spanish Music for Lute and Kevboard Instruments, MQ, 1934. — H. 1 La Mušica a Catalunva Sns al sćgie XIII, Barcelona 1935. — Isti, Das spa Volkslied, AFMF, 1938. — G. Chase, The Music of Spain, New York (II prer. izd. 1959; španj. Buenos Aires 1943). — H. Angles, La Mušica nola desde la Edad Media hasta nuestros dias, 1941. — J. Subird, Histo la mušica teatral en Espana, Barcelona 1945 (rev. izd. 1951). —■ Isti, La en los teatros de Barcelona (2 sv.), Barcelona 1946. —J. Ithurriague, Un I qui chante: »Les Basques«, Pariš 1947. —■ H. Angles, Gloriosa contrih de Espana a la historia de la mušica universal, Madrid 1948. — A. Sagard Zarzuela y sus compositores, Madrid 1948. —■ J. Subird, El Teatro del Palacio, Madrid 1950. — A. Ferndndez-Cid, Panorama de la mušica en Es Madrid 1950. — M. Garcia Matos, Cante flamenco, Anuario Musical, — J. A. de Donostia, Mušica y musicos en el pais vasco, San Sebastian — H. Angles, Les Musiciens flamands en Espagne et Ieur influence sur la pol: nie espagnole, kongresni izvještaj MeĊunarodnog muzikološkog društva (IGI

ŠPANJOLSKA MUZIKA — ŠPIŠIĆ Utrecht 1952. — A. Salazar, La Mušica de Espana, Buenos Aires 1953. — J. Subira, Historia de la mušica espanola e hispano-americana, Barcelona 1953 (njem. prijevod A. E. Cherbulieza, Zurich i Stuttgart 1957). — J. Gyne, Ballet espanol, Madrid 1953 (franc. prijevod, Pariš 1956). — Lafuente, Los Gitanos, el flamenco y los flamencos, Barcelona 1955. — A. Salazar, El gran siglo de la mušica espanola, Santiago de Chile 1955. — E. Pujol, Les Ressources instrumentales et leur role dans la musique pour vihuela et pour guitare au XVI* siecle et au XVII e , u djelu la Musique instrumentale de la renaissance (redak tor J. Jacquot), Pariš 1955. —• F. Sopena, Historia de la mušica espanola con temporanea, Madrid 1958. ■— Histoire universelle de la musique: Espagne (3 sv.), Geneve 1958. —• J. Subira, La Musique espagnole, Pariš 1959 (jap. Tokio 1961). — Af. Valls, La Mušica catalana contemporanea; visio de conjunt, Barcelona 1960. — H. Angles, L'Ecole espagnole au XVI e siecle, u djelu Histoire de la musique, I (red. Roland-Manuel), Tours 1960. — R. Stevenson, Spanish Music in the Age of Columbus, Hag 1960. ■—■ Isti, Spanish Cathedral Music in the Golden Age, Berkeley i Los Angeles 1961. — A. Custer, Contemporary Music in Spain, MQ, 1962. —■ W. Apel, Spanish Organ Music of the Early 17'h Century, Journal of the American Musicological Society, 1962. —• H. Angles, Die Instrumentalmusik bis zum 16. Jahrhundert in Spanien, Natalicia Musicologica, Spomenica K. Jeppesenu, Kebenhavn 1962. — Af. Valls, La Mušica espanola despues M. de Falla, Madrid 1962. —■ G. Haberkamp, Die weltliche Vokalmusik des 15. Jahrhunderts in Spanien (disertacija), Munchen 1964. — Af. Schneider, Le Contact entre la musique populaire et artistique en Espagne, kongresni iz vještaj, Budapest 1964. —• Af. Querol, S. Kastner, J. Af. Ward, J. Subira i M. Schneider, Spanien, MGG, XII, 1965. J. As.

ŠPAREMBLEK, Milko, plesaĉ i koreograf (Farnaves, Slovenija, 1. XII 1928 — ). Klasiĉni balet uĉio kod Ane Roje i O. Har-moša na baletnoj školi u Zagrebu; 1948 angaţiran kao ĉlan baletnog zbora te uskoro kao solist u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. God. 1953 otišao na dalje studije u Pariz (O. Preobraţenska, S. Peretti), nastupajući na turnejama sa M. Miškovićem, J. Charrat, M. Bejartom i osobito L. Tcheri-nom, posebno u Martyre de Saint Sebastien (Debussv) i u filmskoj verziji djela Les Amants de Teruel. Nakon što je 1957 sastavio scenarij za balet L'Echelle D. Sandersa, još je iste godine debitirao kao koreograf baleta Quatuor na muziku R. Banfielda i na tom se podruĉju posebno istaknuo kreacijama kao što su Ĉovjek pred zrcalom M. Kelemena (1959 u Engienu), Sedam smrtnih grijeha K. Weilla (1962 u M. ŠPAREMBLEK Strasbourgu), Orfej C. Monteverdija i Siegfriedova idila R. Wagnera (u Bruxellesu), Cantate profane F. Bavlesa (1968 u Amiensu), L'Absence I. Maleca (1969 za Harkness Ballett) i Sim fonija psalama I. Stravinskog (1972 za Gulbenkian Ballett). §. je bio 1963—64 zamjenik direktora Ballet du XXe siecle u Bruxellesu i direktor Gulbenkian baleta u Lisabonu; od 1971—72 vodi balet njujorškog Metropolitana. K. Ko. ŠPATO ĐAKONOVSKI, Vasilije, muziĉki pedagog (Skopje, 25. XI 1893 — 1. VII 1951). Uĉio na Konzervatorijumu u Beĉu. IzmeĊu dva svetska rata u Skopju naroĉito se istiĉe pedagoškim radom i organizovanjem amaterskih orkestara. Posle OsloboĊenja profesor uĉiteljske škole, zatim direktor niţe muziĉke škole, istovremeno i ĉlan Filharmonije u Skopju. DELA: Škola za violinu; Škola za harmoniku; Škola za gitaru. — Velik broj aranţmana za razliĉite amaterske orkestralne sastave. T. Si.

ŠPENDAL, Manica, muzikolog (Maribor, 1. VIII 1931 —.) Na Akademiji za glasbo u Ljubljani završila 1955 studij muziĉke povijesti; na ljubljanskom Filozofskom fakultetu diplomirala 1963 talijanski jezik, a 1971 stekla stupanj magistra muzikologije. Od 1964 profesor je na Pedagoškoj akademiji u Mariboru. Suradnik je Slovenskog gledališkog leksikona, revija i ĉasopisa Naši razgledi, Dialogi, Zvuk, Veĉer i dr. DJELA: Glasbeno šolstvo v Mariboru do leta 1918, Deset let v svobodi, Maribor 1955; Slovensko glasbeno ţivljenje v Mariboru v dobi Citalnice, Nova obzorja, 1962; Janez Miklošić, zborovoda, glasbeni pedagog in skladatelj, Ĉasopis za zgodovino in narodopisje, 1967; Emerik Beran (1868—1940). Ob stoletnici rojstva, ibid., 1968; Muzikologija, njen razvoj in mesto v slovenski znanosti, Zbor«;ir T>aAnn~xVa nUi^o^jjg v Mariboru 1960—-1970, 1970; Gostovanje igralske

ŠPENDOV, Franc, dirigent, kompozitor i muzikolog (Spodnja Dobrava nad Otoĉami, 1. X 1921 — ). Svećenik; kompoziciju studirao na De Paul University u Chicagu i tamo 1955 dobio stupanj magistra; studij nastavio 1968—71 na Pontificio Istituto di Mušica Sacra u Rimu, gdje je 1971 doktorirao. God. 1970—73 bio je regens chori franjevaĉke crkve u Ljubljani. Komponirao je zborove, solo-pjesme i klavirske kompozicije; objavio je monografiju Organ Music in Slovenia since 1900 (Lemont, Illinois, 1973). j. Se.

575

ŠPILER, 1. Miroslav, kompozitor (Crikvenica, 19. XII 1906—). Studij muzike završio 1926 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. Lhotka, F. Dugan st., B. Bersa), zatim 1926—27 studirao kompoziciju kod A. Schonberga na Akademiji umjetnosti u Berlinu, a 1927— 29 dirigiranje kod F. Weingartnera i klavir kod H. Klugea u Baselu; 1929—30 bio je u kompoziciji i dirigiranju uĉenik V. ĆTIndvja na Scholi cantorum u Parizu. God. 1924 —31 proputovao, kao koncertni pratilac svog brata, violiniste -> Ljerka Spillera, Austriju, Dansku, Holandiju, Madţarsku i Njemaĉku. God. 1931—41 muziĉki urednik, M. ŠPILER dirigent orkestra i klavirski pratilac Radio-stanice u Zagrebu. God. 1941 otpušten iz sluţbe, odlazi 1943 u partizane, gdje je muziĉki saradnik u Agitpropu CKKPH i od 1944 rukovodilac muziĉke sekcije kulturno-umjetnickog odsjeka u Odjelu za informacije ZAVNOH. Poslije OsloboĊenja bio je muziĉki šef Radio-Zagreba, a od 1947 ĉlan i umjetniĉki rukovodilac Radio-komiteta u Beogradu. Od 1953 u Sarajevu profesor na Višoj pedagoškoj školi, a 1955—75 redovni profesor na novoosnovanoj Muziĉkoj akademiji (1960—63 rektor). Špilera kao kompozitora najviše privlaĉe instrumentalni oblici u kojima se sluţi naprednim muziĉkim izraţajnim sredstvima i znalaĉki odabranom orkestracijom. Š. se ubraja u pionire jugoslavenske radiofonije na podruĉju muziĉkog programa. Za svoj umjetniĉki i javni kulturni i društveni rad odlikovan je brojnim odlikovanjima, nagradama i priznanjima. God. 1966—71 bio je predsjednik Saveza kompozitora Jugoslavije. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1961; simfonijska poema Vasilisa Zlatokosa, 1926; koncertno kolo Taraban, 1943; Prazniĉka skica, 1953; Introdukcija i Largo za kamerni orkestar, 1958; Opsesija, 1965; Tri minijature za violinu i kamerni orkestar, 1970. — KAMERNA: Kamerne minijature za ansambl duvaĉa i klavir, 1956; Dijalog za sopran i violinu, 1971; Triialog za sopran, violinu i klavir, 1972. —• VOKALNA: Tri pjesme Garsije Lorke za glas i orkestar, 1969; Majka pravoslavna (V. Nazor) za recitatora i muški hor, 1944; Zaziv za mješoviti hor, 1944. Masovne i borbene pjesme. — Udţbenik Orkestracija. — Instrumentirao solo-pjesme M. Milojevića. — Obrade partizanskih pjesama. M. Poz

2. Bruna (rod. Zimić), pjevaĉki pedagog (Hercegnovi, 19. VI 1921 — ). Ţena Miroslava; studij pjevanja završila na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (J. Rijavec); u svrhu upoznavanja nastavnih metoda solo-pjevanja povremeno boravila u Milanu (Conservatorio Vervi) i Rimu (Akademija Santa Cecilia). Od 1953 u Sarajevu nastavnica na Srednjoj muziĉkoj školi i od 1955 asistent i potom profesor na Muziĉkoj akademiji (od 1964 šef Odsjeka za solo-pjevanje). Koncertirala na solistiĉkim re-citalima i uz orkestarsku pratnju u Beogradu, Sarajevu i Zagrebu, ali se zatim posve posvetila pedagoškom radu, na kojem je podruĉju dala izvrsne rezultate. Njezine su uĉenice Ljiljana Molnar-Talajić, Rad-mila Smiljanić-Mijatović i Milica Zeĉević. Objavila je priruĉnik Umjetnost solo-pjevanja, 1972.

LIT.: Z. Kuĉukalid, Likovi savremenih bosanskohercegovaĉkih kompo B. SPILER zitora, Sarajevo 1961. — K. Kovaćević, Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945 —1965, Zagreb 1966. — Z. Kuĉukalić, The Development of Musical Culture in Bosnia and Herzegovina, Sarajevo 1967. M. Poz.

ŠPIRIĆ, Slobodan, muziĉki publicist i kritiĉar (Sarajevo, 20. III 1941—). Studij istorije muzike završio 1965 na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu, gdje je 1966—69 predavao na Višoj peda goškoj školi i istovremeno 1966—73 bio asistent na Muziĉkoj aka demiji. Od 1973 djeluje u Montrealu, Kanada. SuraĊivao u ĉaso pisima Zvuk, Naši dani, Spektar i dr. i bio muziĉki kritiĉar dnev nika OsloboĊenje. M. Poz. ŠPIŠIĆ, Zvonimir, kompozitor i pjevaĉ šansona i zabavnih melodija (Zagreb, 25. II 1937 —). Muziku uĉio privatno, u kompoziciji samouk; od 1958 bavi se muzikom kao profesijom. Naj-

516

ŠPIŠIĆ — ŠTEJNPRES

više se istakao na podruĉju šansona, koje nerijetko temelji na elementima narodnog melosa. Š. je dobio više od 40 nagrada na jugoslavenskim festivalima zabavnih melodija. DJELA. Šansone i zabavne melodije: Milioncr, 1963; Vrata ruţa, 1964; Kockar, 1966; Ĉovjek bez šešira, 1967; Moj pas i ja, 1967; Dalmatinska elegija, 1968; Trešnjevaĉka balada, 1969; Suze za zagorske brege, 1969; Zvona moga grada, 1970; Partija karata, 1970; Marš ĉokoladnih vojnika na devetoj cesti, 1970; Bicikl, 1972; Barbara, 1975 i dr. M. Maz.

ŠPOLJAR, Zlatko, kompozitor (Miholjac kraj Kriţevaca, 11. IV 1892 —■). U Zagrebu završio uĉiteljsku školu i 1926 studij na Višoj pedagoškoj školi; muziku uĉio kod Vilka Novaka i 1927—32 na Muziĉkoj akademiji. God. 1916—24 uĉitelj u Ludbregu, Slokovcu i Gjurgju, 1926—45 u Zagrebu (1939—-41 šef Odsjeka za seljaĉku prosvjetu Banovine Hrvatske). Poslije OsloboĊenja bio je nastavnik na uĉiteljskim školama u Kastvu (1945—47), Rijeci (1947—48), Zadru (1948) i Puli (1948—54). Sada ţivi u Opatiji. Od rane se mladosti bavio sakupljanjem i obraĊivanjem narodnih napjeva. U njegovu opseţnom kompozitorskom opusu vaţno mjesto zauzima muzika za djecu, preteţno vokalna. Mnogo je komponirao i za tamburaški orkestar. Š. je utemeljio (1927) i redigirao pedagoški ĉasopis Savremena škola, u kojem je objavio više muziĉkih priloga i ĉlanaka s podruĉja muziĉkog odgoja. DJELA: kompozicije za tamburaški orkestar. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u fis-molu; Nokturno za gudaĉki kvartet. —■ KLAVIRSKA: sonatina za djecu; Suita za mlade na naĉin starih; Mala suita; Svatovski ples. — DRAM SKA : balet Veseli lutak Harlekin. Scenska muzika za komediju Neţeljeni zet, 1947 i za igrokaz Pionir Grujo (V. Nazor), 1949. Djeĉji igrokazi s pjevanjem: U cara Trajana kozje uši; Šegrt Hlapić; Snjegulica; Ivica i Marica; Tri druga; ĉudnovata toljaga; Cirkus Bijeli slon; Djevojĉica i dvanaest braće; Mudra pre suda i dr. —■ VOKALNA, Za zbor i tamburaški orkestar: Pjesma istarske om ladine; Svi na rad; Pjesma suncu; Ura; Omladinska pjesma radu; Momaĉke pjesme i dr. Zborovi: S naših obala; Hrvatsko more; Pjesma Gupĉevih buntovnika; Pjesma neretvanskih gusara; Na roĊenoj grudi; Podgorski mornari; Pjesma Jad ranu; Radniĉka pjesma; Primorska suita; Triptih o ljetnom danu i dr. Više od 100 2—3-gl. djeĉjih zborova.— Dvije mise.— Obradbe narodnih napjeva. —SPISI: Narodni ţivot u popijevci; Elementarna teorija muzike i pjevanja, 1928; Pjesma rica za mladeţ; Knjiga o muzici za svakoga, I, 1952; Rad pionirskih tamburaških zborova. Upute za organizaciju rada (2 sv.), 1953 i dr. K. Ko.

ŠRABEC, Armin, kompozitor i filolog (Zagreb, i. VIII 1844 — 22. XI 1876). Studij klasiĉne filologije završio u Beĉu; muziku uĉio na školi HGZ u Zagrebu (I. Oertl, V. Lichtenegger). Uni verzitetski profesor u Zagrebu. Kao muziĉki kritiĉar Vienca zauzimao se za muziku nacionalnog smjera. Bavio se i komornim muzicira njem. Komponirao je djela za violonĉelo i klavir (San vile, Fantaisie sur les motives croates), zborove (Bosanski korabljar, Sbogom, popularni Dalmatinski šajkaš) i dr. LIT.: A. Goglia, Uĉitelji violonĉela u Zagrebu i njihovi uĉenici muziĉari, Sv. C, 1933, 3. K. Ko.

SRAM, Stevan, horovoda i kompozitor (Beograd, 11. I 1853 — ?). Studirao na Konzervatorijumu u Leipzigu, a 1875 postav ljen je za uĉitelja pjevanja u Bogosloviji i školama u Beogradu. Horovoda Beogradskog pevaĉkog društva (1879—1881), Tipograf skog i Palilulskog pevaĉkog društva i jedan od osnivaĉa i ĉlanova Beogradskog gudaĉkog kvarteta (1889). Poznatije kompozicije, po red crkvenih, jesu orkestarski Buĉevića marš i horovi Na Liparu. Smeša srpskih narodnih pesama, Brankovo kolo, U gori i Onom' onamo. ŠRAMEK, Vladimir, ĉeški kompozitor (Košiće, 1923 ■—). Studij kompozicije završio na Konzervatoriju i tamo 1953—60 radio u muziĉkom odjelu Narodnog Pobornik avangardnih muziĉkih stremljenja, izgradio stil koji se temelji na suvremenim tekovinama.

R. Pej.

10. III u Pragu muzeja. vlastiti

DJELA. ORKESTRALNA: uvertira Astronauti, 1959; Komediata za duhaĉki orkestar; simfonija za gudaĉe. — KOMORNA: trio za 2 violine i violu, 1957; Tri ozbiljne kompozicije za flautu i klavir, 1958; Exercises za flautu, obou i klarinet, 1959; Tempi za gudaĉki kvartet, 1959; 2 duhaĉka kvinteta, 1959 i 1960; Variabilite za volinu, violu i violonĉelo, 1960; Metamorphoses I—VII za razliĉite sastave, 1961—63; Metra symmetrica za duhaĉki kvintet, 1961; Rondo za 8 duhaĉa, 1961; Anticomposizione za gudaĉki trio, 1966. — ELEKTRONSKA: Grad, 1959; Sonet Duo, 1966. — DRAMSKA: komorna opera Jezdci, 1955 '7 muziĉko kazalište Spectrum I—/// za glasove i instrumente, 1963—65; televizijska igra Koballovd kvetina, 1964 i Posljednja šuma, 1965.— VOKALNA: Gitanjali za recitatora i flautu, 1961; Fragment za glas i komorni sastav, 1962; Smich za glas, magnetofonsku vrpcu, flautu, klavir i udaraljke, 1962; Bericht uber eine Katastrophe za komorni ansambl, 1966; Anderer Bericht uber eine Katastrophe za nonet, 1969.

ŠROM, Karei, ĉeški kompozitor i kritiĉar (Plzen, 14. IX1904—). Doktorirao pravo na Karlovu univerzitetu; studirao klavir kod J. Zelinke, teoriju i kompoziciju kod K. Habe u Pragu. God. 1945— 50 vodio muziĉki odjel Ĉehoslovaĉkog radija; urednik muziĉkog odjela naklade Orbis i 1954—60 direktor Ĉeškog hudebnog fonda. Poznat je kao muziĉki kritiĉar. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1930 i 1951; koncert za klavir, 1961; suita Hajaja, 1961; serenada za gudaĉe, 1922; scherzo Plivnik, 1953; simfonijski allegretto Vzdech na bruslich t 1957. — KOMORNA: Scherzove trio (gudaĉki), 1943; 2 gudaĉka kvarteta, 1923 i 1941; priĉe za nonet Vynajitka, 1952; etide za nonet, 1959; sonata za violinu i klavir, 1920. — KLAVIRSKA: Chvilky^ 1942; 7 kousku pro klavir, 1943; polka Baculinek, 1954; Ĉernobild toc cata, 1954. Minutky za 2 klavira, 1951. — Scenska muzika. Filmska muzika. —■ Zbor V boufi. 1932; ciklus solo-pjesama Tvdf, 1936. — SPISI: Profil K. Anĉerla, I959J Orchestr a dirigent, 1960 (II izd. 1961); G. Rossini a jeho Lazebnik se~

villsky, 1962; brojni ĉlanci. — Obradbe narodnih pjesama za zbor: na pHdani, 1940; Ndmluvy, 1951 i Rozmarynek, 1953. LIT.: Ĉ. Gardavsky i dr., Skladetele dneška, Praha 1961.

ŠTAJCER, Ivan, dirigent (Deţanovac kraj Daruvara, 1909 —). U Zagrebu studirao pravo i polazio Muziĉku aka kompoziciju uĉio privatno kod F. Dugana. God. 1929—4 petitor i dirigent opere Hrvatskog narodnog kazališta u 2 od 1941 dirigent Opere i Filharmonije u Osijeku, gdje vrijeme vršio duţnost direktora Opere i upravnika k: Poslije OsloboĊenja organizirao muziĉki ţivot u Zadru; dirigent Filharmonijskog orkestra te uspostavio i org; Muziĉku školu i muziĉko društvo Zoranić. Od 1947 dir Opere u Sarajevu, gdje se afirmirao kao odliĉan organiz svima sektorima muziĉkog ţivota. Pun dinamike i temper Š. iskreno doţivljuje majstorska djela talijanske operne lit Uz to se mnogo i poţrtvovno zalaţe za izvoĊenje djela venskih kompozitora. Uz rad u operi nastupa i kao dirig rajevske filharmonije, a godinama je djelovao kao zborski c klavirski pratilac, predavaĉ, muziĉki pisac i kritiĉar. S uspji nastupao kao dirigent u inozemstvu. , v ŠTEDRON, Bohumir, ĉeški muzikolog (Vyškov, Me 30. X 1905 —•)• Muzikologiju studirao na Univerzitetu (V. Helfert), gdje je 1931—39 profesor na Pedagoškoj aki 1939—45 i 1950—52 nastavnik na Konzervatoriju; na U: tetu od 1945 predaje muzikologiju (od 1963 profesor); ic predavao i na Akademiji muziĉke umjetnosti u Pragu. I kao komorni muziĉar i zborni dirigent. Istraţuje prijs ĉešku muziku XVIII st., husitsku tradiciju u muzici, st L. Janaĉeka i odnos ĉeških kompozitora prema narodnoj Organizirao muzikološka istraţivanja u ĉehoslovaĉkom šleske i utemeljio muziĉki arhiv u Šleskom studijskom ii u Opavi. DJELA: SPISI: Solove chrdmove kantdty G. B. Bassaniho (dis 934> Vyškovsko v hudbe a zpevu, I, 1935; Lidovd spisen v dile Josefa zborniku Josef Suk (redaktor J. M. Kvet), 1935; Bibliographische Ube: tschechosloivakischen Musik seit der Zeit Smetanas, u knjizi V. Helfe Steinchard, Die Musik in der Tschechoslowakischen Republik, 1938; Helfert, 1940; Leoš Jandĉek ve vzpominkdch a dopisech, 1940 (II izd. koder njem. i engl.); Ghrdmovd hudba v Brne v XVIII stoleti (habilitaci] J. B. Foerster a Morava, 1947; Leoš Jandĉek, 1948 (sa V. Gregorom hudba za nesvobody, Musikologie, 1949; Spoleĉenske ukoly hudby v XVI Ĉasopis Narodniho Musea, 1950: Zdklady fundaĉni kapely v Brne pf kovskym, Slezsky sbornik, 1951—52; Seznam Jandĉkovych skladeb ibid., 1952 (II izd. 1959; takoĊer njem., engl. i rus.); Zemšti trubaĉi a ti Vlastivedny vĉstnik moravsky, 1952; Husitske ndmety v ĉeške a svetoi Ĉasopis Narodniho Musea, 1953; Polske ohlasy v ĉeške hudbe, ĉeskopoh nik, 1955; Komensky a hudba, Hudebni vvehova, 1957; Dvorak a Jand< sikologie, 1958; Leoš Jandĉek v obrazech, 1958; Beitrag zur Kontroven tschechische Herkunft und Nationalitdt von Jan Vdclav Stamic, Sborr Filosoficke Fakulty Brnenske University, 1962 i dr. — IZDANJA: St pisne, 1940; sabrani spisi V. Helferta, od 1949; Pfedchudcove Smelanovi, Mušica antiqua bohemica, 1953; Vofiškovy houslove sondty op. 5, ibk Dusikovy houslove sondty op. 69, ibid., 1960. — Uredio: Pazdirkuv hudt nik, II, 2 (od 13. arka; sa G. Ĉernušakom); Jandĉkuv sbornik, 1949; vensky hudebni slovnik. I, 1964 (sa G. Ĉernušakom1 i Z. Novaĉekom). LIT.: E. Zavarsky, Bohumir Stedroii, MGG, XII, 1965. I

ŠTEFANOVIĆ, Franjo, kompozitor (Petrovaradin, ■ 1879 —■ 26. I 1924). Uĉiteljsku školu završio u Osijeku; o dvije godine polazio muziĉku školu HGZ u Zagrebu. U m u kojima je sluţbovao kao uĉitelj osnivao pjevaĉke zborove. . se bavio muzikom za djecu; tu je glavno podruĉje njegovi pozitorskog i pedagoškog rada. Osim brojnih pjesama, d namijenjene i tri opere koje idu u prva djela te vrste kc Štefanovićeva je melodika romantiĉarskog duha s ĉestim priz folklornih obiljeţja.

DJELA. DRAMSKA: komiĉna jednoĉinka Matek i Jana; djeĉji U vilinoj gori, 1918; Šumska kraljica, 1919 i Na Orlovgradu, 1920. i Seoba Slavena, 1921 (sve s klavirskom pratnjom). — VOKALNA: Prvi grijeh (nedovršeno); balada Majĉina pjesma za soliste, zbor i klavi zborovi (71 muški i 37 mješovitih); 15 solo-pjesama; 22 djeĉje pjesme. KVENA: 5 misa za 2-gl. i 4-gl. zbor; zborovi; pjesme za glas i orgu LIT.: .S. Preprek, Franjo Štefanović, Sv. C, 1924, 2. J

ŠTEJNBERG, Semen Naumoviĉ, sovjetski dirigent i pozitor (Odesa, 21. VI 1887— Ĉernovci, 20. VII 1955). St na Konzervatoriju u Odesi. Kazališni dirigent u Kijevu, Dţ1 lu, Kokandu i Ĉernovcima. U Ĉernovcima je uz to, od 194 davao na muziĉkoj školi. DJELA. ORKESTRALNA: 6 simfonija; simfonijske pjesme , munecKan, 1945 i CoeemcKou ApMuu cjiaea, 1948; simfonijske slike JXner i Mondaeun, 1950; koncert za violinu; 4 svadbene suite; Ka3axcKas 1943; 2 rapsodije; Kupzu3CKue 3cKU3uy 1943; floćednuu Mapui, 1943. MORNA: 6 gudaĉkih kvarteta; JfemcKan cfouma za gudaĉki kvartet y$6eKcKue $pa!Mewnu za gudaĉki kvartet, 1944. Za duhaĉki kvartet: beĉke suite; Ka3axcKUe 3cxii3bi, 1944 i turkmenski napjevi. Kompozi violinu i klavir i za violonĉelo i klavir; etide za violinu i za klarinet; EyKo> pancoduH za dva bajana (harmonike), 1951. — Scenska muzika za 150 drama. — Pet vokalnih suita za glas i klavir; solo-pjesme.

ŠTEJNPRES, Boris Solomonoviĉ, sovjetski muz (Berdjansk, danas Osipenko, 13. VIII 1908 —). Na Kon toriju u Moskvi završio 1931 studij klavira (K. Igumnov) i

ŠTEJNPRES — ŠTOOS studij muzikologije (M. Ivanov-Borecki). Od 1931 nastavnik Moskovskog konzervatorija, 1938 postigao naslov kandidata umjetniĉke znanosti. God. 1938—40 i 1943—59 glavni znanstveni suradnik Velike sovjetske enciklopedije, 1939—41 docent; 1942—■ 43 predavao na Konzervatoriju u Sverdlovsku. Istaknuti sovjetski muzikolog i leksikograf, Š. je znanstveno dokazao da je Puškinova legenda o Mozartovoj smrti plod pjesniĉke mašte te se zauzeo za rehabilitaciju kompozitora A. Salierija. DJELA (izbor): Bonpocu Mamepuajibuou Ky/ibmypbi s My3bme, 1931; K ucmopuu *ifUtancKOio neuuji« e Poccuu, 1934; Cmpanuifu u3 3tcu3HU A. A. AARobeea, 1956; A. A. Ann6be8 e U3znauuu, 1959: 3 HUUK noneduvecKuu iny3btKanbHuu cjioeapb, 1959 (sa I. Jampoljskim; II izd. 1966); H3 My3UKajibHoio npoutjioeo, 2 sv., 1960—65; YlonynRpnbiu ouepK ucmopuu My3biKU do XIX eeKa, 1963; My3bixa XIX eeKa, 1968; Jlezenĉa o Mouapme, 1969. — Brojne studije u zbornicima, ĉasopisima i dr.

ŠTEPAN (Steffan, Stephani), Josef Antonin (Giuseppe Antonio), ĉeški kompozitor i pijanist (Kopidlno, 14. III 1726 —Beĉ, 12. IV 1797). Uĉio kod G. Ch. Wagenseila u Beĉu, gdje je od 1766 dvorski uĉitelj klavira. God. 1775 umirovljen zbog slabog vida, kasnije oslijepio. Teţište je Štšpanova stvaranja u klavirskim kompozicijama. U ranoj fazi preteĉa je klasike, zatim prihvaća karakteristike zrele klasiĉne forme, da bi se u kasnijim djelima oĉitovao kao rani romantiĉar.

DJELA. ORKESTRALNA: 9 simfonija; 42 koncerta za klavir; 2 koncerta za 2 klavira; kompozicije za duhaĉe (6 partita; Serenata i dr.). —■ Sedam klavirskih trija; sonata za violinu; varijacije za violinu. — KLAVIRSKA: velik broj sonata; koncerti; divertimenti; 40 preludija; varijacije; 90 kadenca i dr. —■ Singspiel Doktor Daunderlan. — Sammlung deutscher Lieder fur das Klavier, 4 dijela: I, 1778; II, 1779; IV, 1782 (III dio, 1780, K. Friberth i L. Hofmann). — Dvije Missae Solemnes i dr. crkvena djela. NOVA IZD.: pjesme obj. M. Friedlaender (Das deutsche Lied im 18. Jahrhundert, 2 sv., 1902) i M. Ansion i I. Schlaffenberg (DTO, 1920);_ koncert za klavir u D-duru obj.V. Belsky (Mušica Antiqua Bohemica, 1959); D.Šetkova obj. 12 menueta (Mušica Viva Mistorica, 1962) i sonatu I za klavir (Mušica Antiqua Bohemica, 1964). LIT.: M. Friedlaender, Das deutsche Lied im 18. Jahrhundert, Stuttgart i Berlin 1902. — /. Pollak-Schlaffenberg, Wiener Liedmusik von 1778 bis 1789, STMW, 1918. — C. Schoenbaum, Die bohmischen Musiker in der Musikgeschichte Wiens, ibid., 1962. — D. Šetkovd, Josef Antonin Stĉpan, MGG, XII, 1965.

ŠTfiPAN, Vaclav, ĉeški pijanist, muzikolog i kompozitor (Peĉi^', 12. XII 1889 — Prag, 24. XI1944). U Pragu uĉio klavir kod J. Ĉermaka, kompoziciju kod V. Novaka, a muzikologiju studirao na Univerzitetu (Z. Nejedly); promovirao 1913. U klaviru se usavršavao kod J. Kwasta u Berlinu i kod Blanche Selve u Parizu. Na Konzervatoriju u Pragu predavao estetiku (1921—-31) i od 1935 klavir. Izvrstan pijanist, stekao je osobit ugled kao interpret djela V. Novaka i J. Suka; oduševljeni pobornik ĉeške klavirske muzike, izvodio na turnejama po Francuskoj i djela drugih ĉeških kompozitora; kao pedagog znatno pridonio razvoju ĉeške klavirske umjetnosti. U njegovim osnovno romantiĉnim kompozicijama osjeća se utjecaj V. Novaka, francuske muzike (C. Franck, V. d' Indy), A. Schonberga i B. Bartoka, ali je znao saĉuvati i originalnost svojih muziĉkih misli. U ĉasopisima Hudebni Reveu, Der Auftakt, La Revue Musicale i dr. Zauzimao se za djela suvremenih kompozitora.

DJELA. KOMORNA: gudaĉki sekstet, 1918; klavirski trio, 1909; kla virski kvintet Prvni jara, 1915; Pohoda ţivota za violonĉelo i klavir, 1920. ■—■ KLAVIRSKA: Con umore, 9 kratkih kompozicija, 1912; Ukolebavka, 1912; fantazija u obliku varijacija Tesklive sny, 1914. — VOKALNA: zborovi uz pratnju klavira; solo-pjesme Duben i maj, 1912. — SPISI: Hudebni symbolika a pfibuzne zjevy v programni hudbe (disertacija), Hudebni Revue, 1913^14; Novak a Suk (cjelokupno izd. ranije obj. studija), 1945; studije, ĉlanci i kritike. — Izdao klavirska djela V. J. Tomašeka, B. Smetane, L. Janaĉeka i dr. — Obrad be ĉeških i slovaĉkih narodnih pjesama. LIT.: B. Vomdlka, Vaclav Štepan, Hudebni rozhledv, 1954. —M. Poštolka, Vaclav Štepan, MGG, XII, 1965.

ŠTERLE, Nada, pevaĉica, sopran (Zagreb, 11. II 1920—•). Pevanje uĉila na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. God. 1945—62 solistkinja Beogradske opere, gde je ostvarila veći broj lirsko-koloraturnih uloga. Veoma gipkog i pokretljivog glasa sa lakim i sigurnim koloraturama i zraĉnim visinama (do e3), Š. je takoĊe delovala sa scene neobiĉnim šarmom i ljupkošću. Najvaţnije su joj kreacije bile Rosina (Rossini, Seviljski berberiri), Violetta i Gilda (Verdi, La Traviata i Rigoletto), Norina (Donizetti, Don Pasguale), Musetta (Puccini, La Boheme) i Olimpija (Offenbach, Hoffmanove priĉe). Od 1962 ţivi u Nemaĉkoj, ali se ubrzo po vukla sa operske scene. p. MU. ŠTERLE, Nikola, pjevaĉ, tenor (Zagreb, 6. XII 1906 —). Studij pjevanja završio na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. Reizer, M. Kostrenĉić) i zatim se usavršavao kod E. Stracciarija u Rimu. Profesionalnu karijeru zapoĉeo 1925 u Zagrebaĉkoj operi kao ĉlan zbora; od 1935 solist; 1945—68 bio je solist mješovitog zbora RTV Zagreb. Lirski tenor veoma ugodne boje glasa, ostvario je niz prvih uloga standardnog repertoara, kao što su Vojvoda i Alfredo (Verdi, Rigoletto i La Traviata), Almaviva (Rossini, Seviljski brijaĉ), Nemorino (Donizetti, Ljubavni napitak), Paolino (Cimarosa, Tajni brak), Rodolfo (Puccini, La Bohĉme) i Igoroviĉ (Borodin, Knez Igor). Nastupao je i u operetama Đak

517

prosjak (Millocker), Vesela udovica (Lehar) i dr., a istaknuo se kao koncertni pjevaĉ. K. KO. ŠTILAC (engl. narrator; njem. Erzahler; tal. storico) je kod sta rih oratorija povezivao pri izvedbi pojedine stavke proĉitavši svaki put po jedan odlomak za tu zgodu sastavljenog teksta (tal. testo sas tavak); na taj je naĉin š. upoznavao slušatelja s osobama i dogaĊa jima, koji bi se zatim muziĉkim sredstvima prikazivali (tako se već 1626 izvodio Combattimento di Tancredi e Clorinda C. Monteverdija). Ako su rijeĉi štioca uzete iz EvanĊelja, onda se on zove-> evan Ċelist. Pod imenom evanĊelista javlja se u oratorijima i pasijama XVII i XVIII st. uloga pjevaĉa, koji povezuje radnju pjevajući u stilu crkvene psalmodije, a kasnije u stilu recitativa. U djelima J. S. Bacha recitativi evanĊelista odlikuju se mjestimice neobiĉnom izvornošću i dubinom izraţaja. Dok se na prijelazu u XX st. javlja opet uloga štioca kao pjevaĉa (npr. tzv. storico u oratorijima L. Perosija), suvremeni kompozitori ponovo poseţu za starim uzorima štioca, koji biranim pjesniĉkim rijeĉima povezuje radnju i stvara po trebnu atmosferu (npr. Posljednja priĉest sv. Jeronima B. Širole; Le Roi David A. Honeggera i dr.). A. Vi. ŠTIMEC, Aranka, flautistica (Zagreb, 10. XII 1952 —). Studij flaute završila 1973 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (T. Muradori), a zatim se dvije godine usavršavala kod A. Nicoleta na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (Breisgau). Već kao uĉenica muziĉke škole Blagoje Bersa u Zagrebu osvojila niz prvih nagrada na natjecanjima srednjih muziĉkih škola, a 1973 dobila je »Vjesnikovu nagradu muziĉke kritike« (od 1974 »Nagrada Darko Lukić«) u Zagrebu. Instrumentalistica lijepa tona, sjajne tehnike, dobre koncentracije i nadasve velike muzikalnosti, Š. se istaknula kao koncertant u zemlji i inozemstvu. K. Ko. ŠTIRSKI-NIKOLAJEVIĆ, Vladislav, horovoda, uĉitelj muzike i kompozitor (Hlinski, Cehoslovaĉka, 13. III 1862 —■ Beograd, ? IX 1931). Po završenim studijama u Pragu (Konzervatorijum i Operska škola) i Beĉu dolazi 1886 u Beograd gde radi u gimnazijama, realci i uĉiteljskoj školi. Kao horovoda Jevrejskog pevaĉkog društva zasluţan je za njegov uspon; sa ovim društvom izveo je 1900 i Smetaninu Prodanu nevestu. Bio je i dugogodišnji horovoda pevaĉkog društva Stanković sa kojim je gostovao i u unutrašnjosti. Komponovao je horove (poznati Spletovi srpskih narodnih pesama), kompozicije za sola i hor, crkvena dela itd. LIT.: V. Đordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Pose bna izdanja SANU, 1950. R. Pej.

ŠTOGARENKO, Andrej Jakovljeviĉ, sovjetski kompozitor (Novije Kajdaki, Jekaterinoslavska gubernija, 15. X 1902 —). God. 1921—27 predavao pjevanje u Jekaterinoslavu (Dnjepropetrovsk). Upisao se kasnije na Konzervatorij u Harkovu, gdje je 1936 dovršio studij kompozicije (S. Bogatirjev). Od 1954 direktor Kijevskoga konzervatorija. Njegova muzika, proţeta ţivotnim optimizmom, raste iz ukrajinske narodne muzike. Privlaĉe ga najviše velike simfonijske i zborne forme u kojima se inspirira zbivanjima iz narodne prošlosti. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija-bajka, 1947; simfonijske pjesme TIoxod, 1936 i Myuia nojma za gudaĉki orkestar, 1946; tlapmmaucKue Kapmunu za klavir i orkestar, 1958; uvertira-koraĉnica na temu N. Lisenka, 1951; suite JJemcmso, 1939 i tlaunmu Jlecu YKpauHKU, 1950; Monode^Kuan nos.ua, 1960; balada LlaMnmu dpyza. Kompozicije za duhaĉe. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1935; ApMHHCKue 3CKU3U za gudaĉki kvartet; klavirski trio; rondo za violinu i klavir, 1935. — Klavirske kompozicije (preludiji, 1933; 3 poeme). — Scenska muzika. Filmska muzika. — VOKALNA : poema-kantata O KanajibcKux pa6o-max, 1936; simfonija-kantata YKpauna MOH, 1943; kantata MocKea MOH, 1948; kantata fIo6edumeAHM - cnaea!, 1949 (sa D. Kljebanovom); O napmuu podnou za solista, zbor i orkestar, 1953; suita Jlesunn doan (4 ukrajinske pjesme) za glas i orkestar, 1937; zborovi uz klavir i a cappella; solo -pjesme i romance. LIT.: A. 3nocKo-EopoecKuu, A. H. UlTorapeHKO, MoCKBa i JIeHHHrpa;r 1947.

ŠTOLCER, Josip -> Slavenski, Josip ŠTOOS, Pavao, knjiţevnik i kompozitor amater (Dubravica, Hrvatsko zagorje, 10. XII 1806 — Zagreb, 30. III 1862). Svećenik; od 1842 ţupnik u Pokupskom; jedan od posljednjih kajkavskih pjesnika svoga doba i jedan od prvih iliraca koji su u Danici poĉeli pisati pjesme na štokavskom narjeĉju. Njegove popularne stihove, nadahnute iskrenim rodoljubljem, uglazbili su V. Lisinski (Iz Zagorja), F. Livadić (Moja sudbina, Uzor ljepote), M. Hajko (Ljubav ilirskog junaka prema svojoj majci) i drugi. Smatra se da je Š., unatoĉ nedovoljnoj muziĉkoj naobrazbi, komponirao nekoliko svjetovnih pjesama, a sasvim je pouzdano da je autor napjeva za veći broj crkvenih pjesama. God. 1858 izdao je Š. u Zagrebu neveliku pjesmaricu Kitica crkvenih pjesamah s napjevi. U njoj se nalazi 13 Štoosovih melodija uz jednostavnu orgujjsku pratnju. Karakteristiĉna je za te napjeve promjenljivost ritmiĉke osnove. U toj ĉinjenici primjećuje Kuhaĉ srodnost s nekim pojavama iz hrvatskoga muziĉkog folklora. Kao predgovor, Š. je u pjesmaricu uvrstio svoj ĉlanak O crkvenom pjevanju, objavljen ranije u Katoliĉkom listu (1857, 42). LIT.: Pavao Štops, Sv. C, 1878. — F. Kuhaĉ, Ilirski glazbenici, Zagreb 1893. — 5. Ortner, Ţivot i rad Pavla Štoosa, Zagreb 1907. J. As.

518

ŠTOR — ŠUGH-ŠTEFANAC

ŠTOR, Mira, pjevaĉica, sopran (Zagreb, 8. VIII 1930 — Sarajevo, 25. III 1972). Uĉe nica M. Lunzera na muziĉkoj školi Vatroslav Lisinski u Za grebu; opernu karijeru zapo ĉela 1955 na sceni Sarajevske opere kao Leonora (Verdi, Trubadur), gdje je odmah an gaţirana. God. 1957—58 bila je ĉlanica Zagrebaĉke opere, a onda se ponovno vratila u Sarajevo. Dramski sopran bli stavih, metalno obojenih vi sina i sugestivne izraţajnosti, ostvarila je niz opernih likova, medu kojima se istiĉu Aida, M. ŠTOR Amelija i Desdemona (Verdi, Aida, Krabuljni ples i Otelio), Tosca (Puccini), Madeleine (Giordano, Andrea Chinier), Liza (Ĉajkovski, Pikova dama), Senta i Elza (Wagner, Ukleti Holandez i Lohengrin) i dr. Gostovala je i u inozemstvu, a istaknula se i kao oratorijska pjevaĉica. K. KO. ŠTRIGA, Albert, pjevaĉ, bariton (Kriţevci, 30. V 1821 — Zagreb, 7. III 1897). Završio pravniĉku akademiju u Zagrebu. Oduševivši se idejama ilirizma, osnovao pjevaĉko društvo kojemu zborovoĊa postaje V. Lisinski. Njega Š. potiĉe na stvaranje ilirskih budnica i prvih hrvatskih opera (Ljubav i zloba, Porin). Patriotsku Štriginu djelatnost prekidaju dogaĊaji iz 1848. Nakon završetka rata s Madţarima, u kojemu je sudjelovao, vraća se u Zagreb i radi u zagrebaĉkom kazalištu s dobrovoljaĉkom druţinom koju je sam organizirao. God. 1852 odlazi na studij pjevanja u Beĉ (M. Salvi), nastupajući povremeno i kao operni pjevaĉ na gostovanjima u Pragu, Brnu i Rusiji. Poslije apsolutizma nastavlja rad oko buĊenja nacionalne svijesti, a 1869 organizira u Zagrebu predstavu Verdijeva Trubadura na hrvatskom jeziku; zauzima se za stvaranje i prikazivanje domaćega dramskog i opernog repertoara. Dugo godina bio je A. ŠTRIGA namješten u Zemaljskom arhivu u Zagrebu. LIT.: F. Kuhaĉ, Alberto Ognjan pl. Štriga, Vienac, 1885.

M. Šku.

ŠTRITOF, Niko, dirigent i kompozitor (Ljubljana, 30. XI 1890 — 22. I 1944). Studirao pravo u Beĉu; muziku uĉio na školi Glasbene Matice u Ljubljani, gdje je kasnije bio nastavnik. Kao dirigent Ljubljanske opere (1924—44) posebnu je paţnju posvećivao veristiĉkom stvaralaštvu, odajući veliki smisao za isti canje psiholoških finesa. Istakao se i kao prevodilac opernih libreta koje je znao izvrsno adaptirati u duhu slovenskog jezika. Kao kompozitora najviše su ga privlaĉile male muziĉke forme. U svojim djelima oslanjao se na narodno stvaralaštvo, poseţući mjestimice za motivima iz narodne muzike. D. CO. ŠTRUKEL (Štrugl, Struggel, Strukell), Grgur, graditelj orgulja i orguljaš (? — Zagreb, 1650). Najraniji poznati zagrebaĉki graditelj orgulja. Prvi put se spominje u Zagrebu 1621, kada je za 215 rajnskih forinti obavio popravak katedralnih orgulja. Oko 1627 prihvatio je upraţnjeno mjesto katedralnog orguljaša i trajno se nastanio u Zagrebu. Za toranj katedrale izgradio je, 1634, mehaniĉke orgulje, tzv. Hornmerk (propao u poţaru katedrale 1645) i istodobno je povećao katedralne orgulje za 5 registara. God. 1647 gradi za zagrebaĉku katedralu nove orgulje sa 13 registara (saĉuvan ugovor), pošto su one ranije takoĊer uništene u poţaru. LIT.: /.- K. Tkalĉić, Prvostolna crkva zagrebaĉka, Zagreb 1885. — J. Barle, Orgulje u Zagrebu i u njegovoj okolici prije sto godina, Sv. C, 1910. —• Lj. Ivanĉan, Organiste prvostolne crkve zagrebaĉke, ibid., 1920. —■ L. Šaban, Zagrebaĉki orguljaš Bernard Monte i glazbeni ţivot Gradeca prve polovine XVII stoljeća, ibid., 1970, 3 1 4 . L. Ša.

ŠTRUKELJ, Andrej, pjevaĉ, bariton (Habinghorst, Westfalija, 2. VIII 1909 —). Studij pjevanja završio na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. Reizer). Od 1943 solist Mariborske opere, zatim od 1944 u Operi Slovenskog narodnog gledališĉa u Ljubljani, 1947—48 profesor pjevanja na Rijeci i od 1948 u

Ljubljani. Najprije je bio umjetniĉki suradnik Slovensk monije, zatim profesor i direktor Muziĉke škole Moste i profesor je na Pedagoškoj akademiji; istodobno je nas manjim ulogama standardnog opernog repertoara. C takoĊer je ĉlan Slovenskog okteta. Kao pedagog najviše si za obrazovanje zborovoda u zbornom pjevanju. Napisac ruĉnik Tehniĉke vaje pevskim zborom, a ĉesto sudjeluje . davaĉ na teĉajevima i seminarima za zborovoĊe u Slovi austrijskom dijelu Koruške. ŠTRUKELJ, Slavko, pjevaĉ, tenor (Ljubljana, 14. V : Pjevanje uĉio kod J. Betetta na Drţavnom konzervatoriju ljani; na opernoj pozornici debitirao 1944 u Ljubljani ki (Weber, Strijelac vilenjak) i odmah angaţiran. Njegove se odlikuju temperamentnom, muzikalnom i glumaĉki veoma ĉenom igrom, kako u ulogama dramskog tako i karakterr U svojoj dugogodišnjoj umjetniĉkoj karijeri ostvario n i_ manjih uloga, meĊu kojima su Herod (R. Strauss, Šujski i Afanasij Ivanoviĉ (Musorgski, Boris Godunov i 5 sajam), Pistola (Verdi, Falstajf), Silvio (Leoncavallo, / P Ţevakin (Martinu, Ţenidba) i dr. ŠTRUKELJ-ZRIMŠEK, Tanja, pijanistica (Ljublj X 1935 —). Diplomirala na Akademiji za glasbo u 1 (J. Ravnik) i tamo završila postdiplomski studij (P. Šiv vršavala se u Salzburgu (H. Levgraf) i Varšavi (Z. Drz neko vrijeme uĉila kompoziciju kod L. M. Škerjanca. U umjetniĉke karijere koncertirala i snimala za radio kasnije se posvetila pedagoškom radu. Istakla se po te na niţem stupnju klavirske poduke uvodi suvremene i oi metodiĉke oblike. Piše klavirske kompozicije za omlac kojih je neke objavila u zborniku Slovenske klavirske sk, mladino. ŠTUHEC, Igor, kompozitor (Zgornja Šĉavnica kr: bora, 15. XII 1932—). Studij kompozicije završio 1960 demiji za glasbo u Ljubljani (L. M. Škerjanc, M. Br; 1964—66 usavršavao se kod H. Jelineka i F. Cerhe na školi za muziku i kazališnu umjetnost u Beĉu, a u nel navrata pohaĊao i teĉajeve za novu muziku u Darmstad fesor muzike u Ljubljani; već u svojim prvim kompc oĉitovao je afinitet prema suvremenim muziĉkim pra traţenju novih kompozicijskih rješenja. To dolazi posi izraţaja u njegovim manjim muziĉkim oblicima za klavir i i instrumentalne sastave. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1959; Concertino za kl Ċaĉe, 1957; Koncertantna fantazija za rog i orkestar, 1963; Concertino i orkestar; Modeli, 1964; Diferencijacije, 1964; Entuziazmi, 1964; Pl za mali orkestar i 2 solista, 1964; Poesis, 1970. — KOMORNA: gud tet, 1953; duhaĉki trio, 1958; duhaĉki sekstet, 1958; 2 klavirska tr: 1972; Silhuete za komorni ansambl, 1963—65; Igra harfe s ansambl Intrada, 1967; Varijacije za violinu i komorni ansambl, 1968; Liryq linu i komorni ansambl, 1969; Ction za komorni ansambl, 1974; ( duhaĉki kvintet, 1975. — KLAVIRSKA: 3 zbirke klavirskih ko 1960; Mini-maxi skladbe, 1970; sonata, 1974. Novi momenti za 2 kla' — VOKALNA. Solo-pjesme: Trije samospevi za mezzosopran, 1958; 1 pestni za sopran, flautu i harfu, 1970; Pevĉeva toţba za tenor, 1970. V vitih zborova; kompozicije za omladinu i djecu

ŠTURM, Franc, kompozitor (Št. Peter na Krasu, 1912 —■ Iški Vintgar, n. X 1943). Uĉenik S. Osterca 1 zervatoriju u Ljubljani, studirao na Majstorskoj školi ( i na odjelu za ĉetvrttonsku muziku (A. Haba) Konzervi Pragu. Poginuo kao partizan u narodnooslobodilaĉkom r: utjecajem svojih uĉitelja S. Osterca i A. Habe, u poĉetku radikalnog modernizma, komponirao je i u ĉetvrtton stemu. Kasnije, osobito u svojim melodiĉkim, veoma izra: harmonijski zanimljivim partizanskim solo-pjesmama, p> znatno umjereniji. Bavio se i muziĉkom kritikom, pa j najmlaĊom slovenskom kompozitorskom generacijom z istaknuto mjesto kao ideolog suvremenih muziĉkih pogk DJELA: Scherzo za orkestar, 1931. — KOMORNA: Preludij z trio, 1930; Concertino za flautu, obou, klarinet i fagot, 1931; Allegro z; menata, 1935; Adagio molto za gudaĉki kvartet, 1935; gudaĉki kvar Za violinu i klavir: Sonata da camera, 1932; Fantazija, 1932 i Interme. Caprice pour alto et piano, 1941; Fantasie nocturne za saksofon i kla —• KLAVIRSKA: Preludij, 1932; Mala suita, 1933; suita, 1936; 1938. —■ VOKALNA: kantata De profundis za sopran, flautu, engle: klarineta, bas-klarinet, tubu, 6 violina, 3 viole, 3 violonĉela i 2 kontrab pjesme: Delibaš, 1936; Dar brezplodni, 1942; Starka za vasjo, 194: padlega partizana i Romanca, 1943. — KOMPOZICIJE ZA ĈETV SKI SISTEM: Luftballonsuite za klavir, 1934; Mala muzika za 2 I

ŠUGH-ŠTEFANAC, Milena, pjevaĉica, sopran (B 13. VII 1884 — 8. X 1957). Pjevanje uĉila na muziĉk HGZ u Zagrebu (M. Kiseljak, Schneider, L. Briickl) i i zervatoriju u Beĉu (Forsten); na opernoj pozornici d 1908 u Linzu kao Venus (Wagner, Tannhduser) i tamo angaţirana. God. 1910—12 ĉlanica opere u Darmstadtu, 11 u Pragu, a 1909, 1913—14 i 1918—27 bila je prvakinja Ţag

ŠUGH-ŠTEFANAC — ŠULEK opere. Imala je glas neobiĉno široka raspona, koji se s vre menom razvio u dramski sopran izvanredne topline i blistavih visina. U svojoj je umjetniĉkoj karijeri ostvarila niz prvih ţenskih likova u Wagnerovim operama. Uz to se istaknula kao Leonora (Beethoven, Fidelio), Aida i Amelija (Verdi, Aida i Krabuljni ples), Grofica (Mozart, Figarov pir), Santuzza (Mascagni, Cavalleria rusticana), Tosca (Puccini), Libuša (Smetana), Jenufa (Janaĉek) i Eva (Zajc, Nikola Subić Zrinjski). K. Ko. ŠULEK, Stjepan, kompozitor, violinist i dirigent (Zagreb, 5. VIII 1914—). Studij violine završio 1936 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (V. Huml), gdje je kratko vrijeme pohaĊao i predavanja iz kompozicije (B. Bersa). Njegovo je djelovanje usko povezano sa Zagrebom. God. 1933—38 ĉlan Radio-orkestra, 1940—41 profesor violine na srednjoj školi Muziĉke akademije, 1941—45 profesor Uĉiteljske škole, 1945—47 docent za violinu i 1947—75 profesor kompozicije na Muziĉkoj akademiji. Uz to je 1935—39 bio ĉlan klavirskoga trija (I. Maĉek, Š., S. Ţepić), prva violina u Zagrebaĉkom kvartetu (1938) i od 1938 violinist u Komornom triju sa I. Maĉekom i A. Janigrom, a 1958—62 dirigent Komornog orkestra Radio-televizije Zagreb. Š. je pravi ĉlan i od 1954 tajnik odjela za muziĉku umjetnost JAZU. Za visoke stvaralaĉke domete dobio je više priznanja, medu kojima 1974 »Nagradu Vladimir Nazor« za ţivotno djelo, kao i u ĉetiri navrata »Nagradu grada Zagreba«. U mnogostranoj Šulekovoj umjetniĉkoj djelatnosti središnje mjesto zauzima stvaralaštvo. Iako ga je javnost kao kompozitora upoznala tek nakon OsloboĊenja, on je dotad već bio napisao niz neizvedenih djela koja su ga dovela do umjetniĉki zrelih ostvarenja. Koncert za klavir, dvije Rapsodije za violinu, Simfonijski rondo na meĊimursku temu i druga djela izgraĊena na folklornim znaĉajkama bila su samo etapa u traţenju vlastitog izraza i Š. ih se kasnije, nezadovoljan rezultatom, odrekao. Ta ĉinjenica, kao i nadovezivanje na baroknu polifoniju bili su od presudnog znaĉenja za njegov dalji put. Došavši, naime, do uvjerenja da ga ni suvremena muziĉka strujanja, ni nacionalni smjer neće dovesti cilju, u njemu je sve više rasla i postajala ĉvršća vjera u klasiku. I kao umjetnik koji ne poznaje kompromisa, Š. je toj ideji ostao vjeran do danas. Glavna Šulekova snaga — a to je ujedno i njegovo najjaĉe sredstvo u borbi protiv svega što on u suvremenoj muzici smatra dekadentnim i nepravilnim — oĉituje se u jasnoj i preglednoj arhitektonici i u formalnoj dovršenosti njegovih radova iz kojih zraĉi klasiĉna zrelost oblikovanja. MeĊutim, forma za Šuleka ne predstavlja sputavanje, diktat kojemu se nuţno mora povinuti, već ona logiĉno izrasta i sjedinjuje se sa sadrţajem. IzgraĊujući svoja djela na temeljima barokne polifonije i klasiĉne forme, Š. je u svoju muziku unio i romantiĉnu izraţajnost. Povezavši tako sve glavne elemente bogate muziĉke tradicije XVIII i XIX st. on je — oboruţan rijetkim kompozicijsko-tehniĉkim znanjem — ostvario osebujan osobni stil. Šulekov kompozitorski opus pripada preteţno instrumentalnoj muzici, a šest simfonija, tri klasiĉna koncerta za orkestar i deset instrumentalnih koncerata odavaju izrazitog simfoniĉara. Njihovi široko zasnovani stavci, nošeni velikim unutrašnjim intenzitetom, odlikuju se moćnim gradacijama i zvukovnim bogatstvom. Ta se obiljeţja oĉituju i u drugim njegovim ostvarenjima, u operama Koriolan i Oluja, u kantati Posljednji Adam, kao i u sonatama za klavir i za violonĉelo i klavir. Svojevrstan umjetniĉki credo je Šulekova Druga simfonija Eroica. U tom djelu on je u okviru ĉetiri opseţna stavka izrazio humane osjećaje, duboko uvjeren da pravda i istina moraju nadvladati strahote razaranja. Premda se kod toga nije oslanjao ni na kakav izvanmuziĉki program, on je iskrenošću pravoga umjetnika digao svoj glas protiv svake sile i ugnjetavanja što unose razdor meĊu ljude. Ostvarujući temeljnu ideju, Š. je na mahove izgradio niz sugestivnih slika koje upravo nameću misao o danima herojske borbe jugoslavenskih naroda. To se posebno odnosi na posljednji stavak u kojemu iz posmrtne koraĉnice izrasta trijumf, a nakon reminiscencija na polagani stavak u silnom naletu fuge slijedi vedar optimistiĉki završetak. Nakon Treće simfonije, lirskog predaha inspiriranog intimnim doţivljajem, Š. se u Ĉetvrtoj sadrţajno nadovezao na svoju Eroicu, što se vidi i iz same posvete: »Desperam Pacem, Spero«. Tematski jedinstveno djelo izraţava unutrašnji nemir i oĉajanje što razdiru poštenog ĉovjeka i umjetnika ţeljnog vedrije sadašnjosti i svjetlije budućnosti. Neiscrpan u pronalaţenju uvijek novih zvukovnih finesa, Š. je u Šestoj simfoniji orkestar proširio brojnim udaraljkama, ali one, pomno dozirane, nigdje ne narušavaju ravnoteţu ostalih orkestralnih skupina, koje se u divnom skladu prelijevaju u brojnim nijansama, od lirskog šapata do moćne dramatike. Iako sam sadrţaj simfonije nije nigdje istaknut, oĉito je da se radi o programnom djelu s tematikom prisutnom u mnogim Šulekovim radovima, o poruci za mirom i ljubavlju meĊu ljudima.

519

Izraţavajući revolt protiv svih koji prijete da suprotnosti u svijetu pretvore u samoubilaĉki rat do istrebljenja, Š. je morao posegnuti za rijeĉju, jer sami instrumenti nisu bili dovoljni da potpuno izraze ideju humanosti, da je dovedu do posljednje kulminacije. Pristupajući kompoziciji opere Koriolan na tay en vlastiti libreto, sas- li prema Shakespeareovoj drami, Šuleku je pred oĉima lebdjela jasna muziĉka kon- cepcija cjeline, koju je on za- mislio poput simfonije velikih razmjera. Otuda se tri ĉina opere mogu po karakteru usS. ŠULEK porediti sa tri glavna simfonijska stavka. Prvi je ĉin proţet heroikom, u drugom prevladava lirika, a u trećem dolazi do pobjede ljubavi, do afirmacije humanosti, karakteristiĉne crte Šulekove umjetnosti. Simfonizaciju opere proveo je Š. vrlo dosljedno, pa svi sudionici, solisti, zbor i orkestar, tvore nerazdvojnu cjelinu. Zbog toga ni vokalne dionice nisu tretirane na principu belkanta, već je tekst onaj koji u svakom ĉasu upravlja njegovim melodijskim linijama, oslanjajući se tako na najbolje tradicijevelikih opernih reformatora. U operi, izgraĊenoj na lajtmotivima, Š. je punu paţnju posvetio svim faktorima, a osobito orkestru koji se prelijeva u bogatstvu instrumentalnih boja. MeĊu orkestralnim stavcima posebno se istiĉu interludiji iz prvoga i trećeg ĉina koji se izvode i samostalno u obliku simfonijskog diptihona. Prvi, izgraĊen u formi trostruke fuge, ocrtava ratni meteţ, borbu Rimljana i Volšćana, a drugi, Aufidijev logor u praskozorje, ali istodobno i svu njegovu divlju mrţnju prema Koriolanu. (U koncertnoj se verziji interludiji izvode obratnim redoslijedom.) Šulekova opera Oluja, takoĊer na vlastiti libreto prema Shakespeareu, majstorsko je ostvarenje jugoslavenskog muziĉkog kazališta. Raspjevana kantilena i lirski ugoĊaji, patetika i dramatika uz izvrsno stapanje vokalnih i instrumentalnih elemenata redaju se u partituri u efektnom kontrastu. Potaknut, kako sam istiĉe, toplinom, a moţda i sjetom zrelih i pametnih Shakespeareovih misli, Š. se slobodno prepustio oblikovanju vlastitih muziĉkih misli, koje ovdje naviru snaţnije nego u bilo kojem njegovom ranijem djelu. U svojim klasiĉnim koncertima za orkestar Š. se po uzoru na barokne concerte grosse iţivljava u polifonom spletu melodijskih linija, prepuštajući se pri tom virtuoznoj igri tonova u blistavim zvukovnim kombinacijama. Vrhunac je njegova kontrapunktskog majstorstva polagani stavak (Corale) iz Drugog koncerta: dok orkestar razvija petoroglasnu fugu, solistiĉka skupina instrumenata izvodi petoroglasni koral u kanonu na temu koja je zapravo augmentacija teme fuge. Za razliku od prva dva klasiĉna koncerta, Š. je u Trećem posegnuo za Havdnovim i Mozartovim uzorom i dopustio da ga ponese vedrina muziciranja. Posebno treba upozoriti da je srednji stavak koncipiran kao arija. Po izvornosti i iskrenosti umjetniĉke invencije muzika toga stavka ide u najljepše stranice Šulekova opusa.

S. ŠULEK, Koncert za rog i orkestar, skica

520

ŠULEK — ŠUST

Deset Šulekovih solistiĉkih koncerata za klavir, violinu, violu, violonĉelo, klarinet, fagot, rog i orgulje sadrţi brojne virtuozne elemente, koji zahtijevaju suvereno vladanje instrumentom. MeĊutim, ta ĉinjenica, kao ni zvukovne i tehniĉke izraţajne mogućnosti nigdje ne postaju same sebi svrhom; one su samo sredstvo za postizanje muziĉkog oblikovanja sadrţaja. Glavno obiljeţje Trećeg koncerta za klavir sastoji se u prepletanju izuzetno sloţenog tkiva solisti ĉke dionice sa simfonijski tretiranim orkestrom. Koncert za violinu istiĉe se virtuozno tretiranom solistiĉkom dionicom, što je dokument i Šulekovih velikih izvodilaĉkih mogućnosti. U Koncertu za orgulje Š. se našao u svom pravom elementu; njegova vizija tonskih sklopova stavljena u sluţbu simfonijskog oblikovanja pretvorila se u dramatiĉan spektakl vrhunskog djelovanja. Ne radi se, dakako, 0 programnosti u tradicionalnom smislu, već o oĉajnom kriku umjetnika koji upozoruje na suprotnosti u svijetu. Otuda se i pod naslov koncerta, Metnemo, odnosi na poziv protiv razaranja. Su veren simfoniĉar, Š. nije htio prepustiti priliku koju mu je pru ţao golemi izvodilaĉki aparat, pa se u koncertu zvukovne boje pre lijevaju u bujnom polifonom spletu. Ĉinjenica da se Š. u ostvarenju dramatiĉnih prizora posluţio paniĉnim signalom »SOS«, da je u partituru unio ritam posmrtne koraĉnice, kao i to da je posegao za temom »b-a-c-h«, sve to samo su sredstva podvrgnuta umjet niĉkoj poruci. Zbog toga ni brucknerovski polagani stavak, Illusione, ne djeluje strano. Štaviše, ta divna oaza usred divljine, idiliĉan proplanak moguć samo u mašti glazbenika koji grĉevito ţudi za mirom, svojim kontrastom ĉini tragediju još sugestivnijom 1 zornijom. Kao violinist, koncertant i komorni muziĉar, Š. se istaknuo već za vrijeme studija, a osobito u razdoblju do Drugoga svjetskog rata, kada su njegovi nastupi sa stilski sastavljenim pro gramima privlaĉili veliku paţnju. Nakon OsloboĊenja Š. se uskoro — zauzet intenzivnim stvaralaĉkim i pedagoškim radom — povukao s koncertnog podija. U to vrijeme on je kao dirigent oĉitovao još jednu stranu svoga velikog muziĉkog talenta. Komorni orkestar Radio-televizije Zagreb razvio se pod njegovim vodstvom u reprezentativni ansambl koji je poţnjeo zapaţene uspjehe u mno gim evropskim muziĉkim središtima. Kao dirigent, S. i danas nastupa u Zagrebu i drugim jugoslavenskim gradovima. Š. je bitno pridonio da hrvatska muzika u razdoblju od 1945 doţivi nov procvat. No, on se afirmirao i kao odgojitelj kompozitorskih generacija. Iz njegova razreda na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu izišao je niz mladih umjetnika, medu kojima su Milko Kelemen, Krešimir Šipuš, Stanko Horvat, Pavle Dešpalj, Dubravko Detoni i Igor Kuljerić. DJELA. ORKESTRALNA. Šest simfonija: I, u a-molu, 1942—44; II, Eroica u D-duru, 1944—46 (Zagreb, 16. XII 1946); I I I , u e-molu, 1945—48; IV, u d-molu, 1953—54; V, u c-molu, 1964 i VI, 1966. Tri klasiĉna koncerta za orkestar: I, 1944; II, za gudaĉki orkestar, 1953 i III, za gudaĉki orkestar, 1957- Instrumentalni koncerti: 3 za klavir, 1949, 1952 i 1970; za violonĉelo, 1949; za violinu, 1951; za fagot, 1958; za violu, 1959; za klarinet, 1967; za rog, 1972 i za orgulje, Memento, 1974. Epitaf (jednoj izgubljenoj iluziji), 1971; Sveĉani prolog (Scientiae et arti), 1966. — KOMORNA. Sonate : za violinu i klavir, 1972; za trombon i klavir, 1973 i za violonĉelo i klavir, 1974; klavirski sekstet,

1975. — KLAVJRSKA: sonata, 1947; Tri preludija, 1942; Muzika za mali-

šane, 1946; Mah pa ništa, 1971 i 5". O. S., 3 koncertne etide, 1971. — DRAM SKA: muziĉka drama Koriolan na vlastiti libreto prema Shakespeareu, 1953— 57 (Zagreb, 12. X 1958); i opera Oluja na vlastiti libreto prema Shakespeareu, 1967—69 (Zagreb, 28. XI 1969); Deveritate, simfonijsko-koreografski traktat, 1976. — VOKALNA: kantata Posljednji Adam (S. S. Kranjĉević), 1964; cik lusi pjesama Pjesma mrtvog pjesnika (D. Cesarić), 1971 i Strah (D. Sudeta). — Obradio 7 simfonija L. Sorkoĉevića, 1962. LIT.: K. Kovaĉević, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 19 60. — K. Sipuš, Stjepan Šulek, Zagreb 1961. — K. Kovaĉević, Muziĉko stvaralaš tvo u Hrvatskoj 1945—1965, Zagreb 1966. — /. Supiĉić, Estetika Stjepana Šuleka (Sintetiĉki pregled osnovnih koncepcij), Muzikološki zbornik, V, Ljubljana 1969. K. Ko.

ŠULIGOJ, Avgust, zborovoda (Dolenji Zemon, Istra, 19. XI 1900 — ). God. 1927 osnovao u Trbovlju omladinski pjevaĉki zbor, kasnije prozvan Trboveljski slavĉek, koji je djelovao do 1941. Nakon Drugoga svjetskog rata Š. je 1945—46 bio referent za omladinsku muziku na Ministarstvu prosvjete u Ljubljani, 1947—■ 49 uĉitelj muzike na gimnaziji u Stiĉni i 1949—52 zborovoda Omladinskog zbora Slovenske filharmonije u Ljubljani. Pod Šuligojevim se vodstvom Trboveljski slavĉek uzdigao na visoki umjetniĉki nivo, pa je s velikim uspjehom koncertirao u zemlji i inozemstvu (Austrija, Ĉehoslovaĉka, Bugarska). Taj je zbor znatno pridonio razvoju slovenske omladinske zborske tvor be, jer su mu gotovo svi slovenski kompozitori posvećivali svoja djela. Po njegovu su uzoru osnovani i mnogi drugi omladinski zborovi u Sloveniji. D. Co. ŠUM, kompleksan zvuk (njem. Teiltone); frekvencije njegovih parcijalnih tonova nisu postojane ili ne stoje meĊusobno u harmoniĉkom odnosu. Prema tome se odnos frekvencija parcijalnih tonova nekog šuma ne moţe prikazati cijelim brojevima, kao što je to moguće kod -» alikvotnih tonova gdje je npr., odnos frekvencija prvih ĉetiriju tonova alikvotnog niza 1 :z :3 -.4 itd. Kod šuma su frekvencije parcijalnih tonova nepravilno razdijeljene i redovito stoje gusto jed-

na do druge. Š. se kao zvuĉni materijal koristio u tradici muzici u ograniĉenoj mjeri, kao zvuk -> udaraljki, i rijetki stalno, nego većinom zajedno s drugim instrumentima. U suvremenoj muzici š. postaje potpuno samostalnom rijom. Sastav udaraljki stalno se proširuje novim instrum pa i materijalima koji uopće nisu proizvedeni s namjerom c muziĉki instrumenti (razni metalni predmeti, šuštavi pa] menĉići i si.). Ĉak se i kod tradicionalnih gudaĉkih, duh ostalih instrumenata pronalaze mogućnosti dobivanja šumov ranjem i trljanjem po korpusu instrumenata, duhanjem b u duhaĉke instrumente, prepariranjem klavira umetanjem materijala izmeĊu ţica i batića i si.). Najširu i najprecizn mjenu šuma daju elektroakustiĉki postupci s pomoću ger ->■ bijelog šuma i razliĉitih ureĊaja za njegovo filtriranje i ti miranje (~> Elektronska muzika). Po analogiji s gustim rasporedom frekvencija u šumu, r se vremenskim šumom (njem. Zeitgerdusch) guste, komplek miĉke strukture u kojima se pojedini elementi ne mogu pojei razabrati niti slijediti:

•I LIT.: W. A. van Bergeijk, J. R. Pierce i E. E. David Jr., Die Scha und wir, Munchen 1960. ■— U. Dibelius, Moderne Musik 1945—1965 chen 1966. — W. Kaegi, Was ist elektronische Musik?, Zurich 1967.— h meyer i H. W. Schmidt, Aufbruch der neuen Musik, Koln 1967. N,

ŠUPLEVSKI, Dragan, dirigent (Skopje, 18. VII 1933plomirao na Nastavniĉkom odseku Muziĉke akademije u Bei (1959). Nastavnik Srednje muziĉke škole u Skopju, zatim sa RTV Skopje i predavaĉ pa docent Visoke muziĉke škole. Goc —71 dirigent hora AKUD Mirĉe Acev s kojim je koncertirao i lji i inostranstvu. Pod njegovim je rukovodstvom hor osvojk nagradu na MeĊunarodnom festivalu horova u Llangollen 1968 istovremeno je dirigent hora RTV Skopje, s kojim je, ostalog, izveo i snimio mnoga dela makedonskih kompozitora D.

ŠURBEK, Milivoj, dirigent i pijanist (Prelog, 3. XI 194: Na Akademiji za glasbo u Ljubljani diplomirao dirigiranje (D. i klavir (J. Ravnik) te 1966 završio i postdiplomski studij; 19! usavršavao se u Londonu kod K. Tevlora i C. Matina (kl A. Boulta (dirigiranje). Od 1970 asistent-dirigent Ljubljanske i dirigent zbora Glasbene matice, a od 1971 umjetniĉki voi teta Gallus. Unatoĉ dvostrukoj specijalizaciji, Š. u posljedn; jeme sve više radi kao dirigent. Debitirao je u Ljubljanskoj s Rossinijevim Seviljskim brijaĉem. Dosadašnjim nastupima u i samostalnim koncertima s orkestrom Slovenske filharmi Simfonijskim orkestrom RTV Ljubljana, Š. se oĉitovao k vanredno muzikalan i perspektivan umjetnik. Dobitnik j nagrada u zemlji i inozemstvu. 'K ŠUREV, Angel, dirigent (Titov Veles, 1. VI 1932—) ziĉku školu polazio u Titovom Velesu i Skopju; studije govanja završio 1956 na Muziĉkoj akademiji u Beograd Zdravković); usavršavao se u Rimu na akademiji Santa C Umetniĉku karijeru zapoĉeo 1956 u Skopju kao dirigent F monije i Opere (1957—60). Od 1960 u Beogradu dirigent ' Narodnog pozorišta (do 1967) i od 1966 umetniĉki šef i di Simfonijskog orkestra i hora Doma JNA. Dirigent lakog i nog gesta, ĉvrstog ritma i izrazite muzikalnosti, Š. je os velike uspehe na podruĉju oratorijumske muzike, a naroĉit interpret dela jugoslovenskih kompozitora. Osim u zemlji gos je u brojnim evropskim zemljama. Vodio je beogradske h Ivo-Lola Ribar, Abrašević (1960—64) i Beogradske madri[ (1965). Bavi se kompozicijom i orkestracijom dela za or i hor. Od 1973 generalni je sekretar Saveza muziĉkih umi Jugoslavije. R. ŠUST, Jifi, ĉeški kompozitor (Prag, 28. VIII 1919 — ) dirao na konzervatorijima u Moskvi i Pragu (J. Ridky i A. I Istaknut filmski kompozitor. Od 1953 muziĉki dramaturg u

slovaĉkom Vojnom filmskom poduzeću.

.

ŠUST — ŠVEDSKA MUZIKA DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1941; Symfonie ţivota a prdce, 1949; simfonijska pjesma Cesta domu sa zborom, 1946; Romanlickd fantasie za klavir i orkestar, 1950; Suita antiqua za gudaĉe, orgulje, trublje i udaraljke, 1948; Tanec vysokych bol, 1952; Smuteĉni hudba za mali orkestar, koncertantnu obou i violonĉelo, 1953; plesna scena O slunci a dešti, 1961. — Allegro za gudaĉki kvartet, 1955; 3 dueta za klarinet i fagot, 1939. — Klavirske kompozicije. — Balet Mir, 1951; scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantate Piseh o svobode lidstva, 1962 i Piseri 0 vrchnim veliteli, 1952; solo-pjesme.

ŠUTEJ, 1. Josip, pjevaĉ, tenor (Vinica kraj Novog mesta, 21. XI 1920 — ). Studirao pravo i agronomiju; pjevanje uĉio kod Anĉice Mitrović i Z. Šira u Zagrebu. Na opernoj pozornici debitirao 1944 u Osijeku kao operetni tenor (Lehar, Zemlja smiješka), u Zagrebu prvi put nastupio 1946 kao Janko (Smetana, Prodana nevjesta). God. 1946—51 solist Zagrebaĉke opere, 1951—58, s kraćim prekidom, na Rijeĉkoj operi i od 1958 ponovo u Zagrebu. U svojoj umjetniĉkoj karijeri ostvario niz prvih tenorskih uloga, meĊu kojima su Cavaradossi, Rodolfo i Pinkerton (Puccini, Tosca, La Boheme i Madame Butterfly), Manrico i Vojvoda (Verdi, Trubadur i Rigoletto), Don Jose (Bizet, Carmen), Werther (Massenet), Turridu (Mascagni, Cavalleria rusticana), Lenski (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin), Juranić (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski), Adel (Parać, Adelova pjesma), Mića i Bojan (Gotovac, Ero s onoga svijeta i Morana). 2. Vjekoslav, dirigent (Rijeka, 31. VII 1951 — ). Sin Josipa; studij dirigiranja završio 1975 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (I. Gjadrov) i još iste godine debitirao kao dirigent u Zagrebaĉkoj operi (Verdi, La Traviata). Studij za usavršavanje nastavio u ino zemstvu. K. Ko. ŠVARA, Danilo, kompozitor i dirigent (Ricmanje kraj Trsta, 2. IV 1902 —■). Muziku uĉio najprije u Ljubljani, a zatim (1922—25 i 1927—30) u Frankfurtu na Majni studirao kompoziciju (B. Szekles) i dirigiranje (H. Scherchen); tamo je 1925 stekao doktorat ekonomskih znanosti. U Ljubljani je 1925—-27 i od 1930 bio dirigent u Operi (1957—59 direktor) i istodobno 1947—-69 profesor dirigiranja na Akademiji za glasbo. U poĉetku pristalica radikalnih muziĉkih pravaca tridesetih godina, pisao je atonalno i bio sljedbenik novoklasiĉnih principa oblikovanja. Kratko pred Drugi svjetski rat postao je umjereniji u izboru izraţajnih sredstava, ali se poĉetkom šezdesetih godina vratio ranijem stilu, prihvaćajući i tehniku do-dekafoniĉkog sistema. U tehniĉkom su pogledu Švarine kompozicije na visokom nivou. Njihova je melodika uvijek jasno profilirana, zvukovne su strukture guste ali sugestivne, instrumentacija vješta i efektna. Djelomiĉno oslanjanje na slovenski i istarski muziĉki folklor, koje se zapaţa u najnovijem stvaralaĉkom razdoblju, podaje Švarinim djelima poseban znaĉaj. Vrhunski Šva-rini stvaralaĉki dometi su opere Kleopatra i D. SVARA Veronika Desiniška, tri simfonije, Sinfonia da camera in modo istriano i Concerto grosso Ċodecafono. Š. je i ugledni koncertni i operni dirigent, klavirski pratilac i muziĉki kritiĉar, a odgojio je i niz vrsnih dirigenata. Svojim djelovanjem, kompozitorskim i dirigentskim, mnogo je pridonio razvoju i podizanju slovenske muzike u najnovije doba. DJELA (izbor). ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1932; II, 1935 i III, 1947; Sinfonia da camera in modo istriano, 1954; Concerto grosso Ċodecafono, 1960. Koncerti: za violinu, 1966; za obou, 1966 i za klarinet i komorni orkestar, 1969. Uvertira Borec, 1947; Ouverture brillante, 1955; Sedam arabesk, 1972; — KOMORNA: Improvizacije za violonĉelo i klavir, 1933; 2 gudaĉka kvar teta, 1933 i 1938; trio za flautu, klarinet i fagot, 1943; 3 klavirska trija, 1936, 1958 i 1972; 2 suite za violinu i klavir, 1956 i 1961; Tri dodekafonske etude za violu, 1967; Fantazija za obou i klavir, 1972; Cinq escapades za violinu i klavir, 1972; Maritima za harfu, 1972. —■ KLAVIRSKA: sonata, 1930; Tri skladbe, 1934; Morceaux pour piano, 1967. — DRAMSKA. Opere: Kleopatra (vlastiti libreto), 1937 (Ljubljana, 11. V 1940); Veronika Desiniška (vlastiti libreto), 1943 (Ljubljana, 29. XII1946); Slovo od mladosti (Prešeren) na libreto L. Prennerjeve, 1952 (Ljubljana, 23. IV 1954); Ocean, 1963 (Ljubljana, 3. IV 1969) i Štirje junahi, 1973. Baleti: Nina, 1962 (Ljubljana, 12. IV 1964) i Pinocchio, 1972. Filmska i scenska muzika. — VOKALNA: kantata Vizija za soliste, zbor i orkestar, 1931. Zborovi: Slovenske^ narodne iz Beneĉije za muški zbor, 1935; Sirota Jerica za ţenski zbor sa solom, 1938; Venec partizanskih pesmi za omladinski ili ţenski zbor, 1946; Suita Kajuhovih za mješoviti zbor, 1946. Solo-pjesme: Sivilja za glas i orkestar, 1932; Elegija za sopran i klavir, 1932; Sursum corda za tenor i orgulje, 1935; Bazovica za mezzosopran, 1936; Tri balade (Brodnik, Mejnik, Kršĉeno vino) za bas, 1952; ciklus Intima za tenor, 1956. LIT.: D. Cvetko, Skladateljsko delo Danila Svare, Slovenska glasbena revija, 1952, 3—4. — R. Ajlec, Dr Danilo Švara, Naši zbori, 1956, 2. — D. Cvetko, Danilo Švara, MGG, XII, 1965. D. Co.

ŠVARC, Alfred, kompozitor (Kriţevci, 24. IV 1907 —). U Zagrebu završio studij prava s doktoratom; kompoziciju stu-

521

dirao na Muziĉkoj akademiji (B. Bersa). Djelovao u Kriţevcima, Daruvaru i Bjelovaru; 1945—69 bio je sudac u Glini. Ţivi u Kriţevcima. Veoma plodan stvaralac, u svojim polifono koncipiranim djelima ĉesto primjenjuje kromatiku. Povremeno se sluţi folklornim elementima. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, Dramatiĉna, 1952; II, Simfonija mira, 1953; III, Komorna, 1956 i IV, Simfonija o ţivotu, 1958. Deset simfonijskih pjesama: Kugina kuća, 1954; Kadinjaĉa, 1954; Eroika, 1956; Bakonja fra Brne, 1958; O mladom heroju, 1958; Dundo Maroje, 1959; Kralj Lear, 19595 Ukroćena goropadnica, 1960; Ljubi bliţnjega svoga, 1961 i Vesele ţene Windsorske, 1962. Tema, varijacije i fuga, 1951; varijacije i fuga Jume, Jume, 1955; Simfonijske varijacije i fuga na narodnu temu, 1958; Predigra za jednu veselu igru, 1961; Tragiĉna uvertira, 1961; Serenada T.SL gudaĉki orkestar. — KOMOR NA. Seda m gudaĉk ih k varteta : I, u D -d uru, 1930 ; II, u c- mo lu, 1951; III, u A-duru, 1951; IV, Putevi ţivota, 1959; V, 1960; VI, Dva svijeta, 1961 i VII, Na dnu, 1961. Oj Šumice trnjana, varijacije na narodnu temu za gudaĉki kvar tet, 1959. Za violinu i klavir: sonata; suita; Marcia. — KLAVIRSKA: so nata u Es-duru, 1951; suita; Intermezzo', Minijature', preludiji i fuge. — VO KALNA. Kantate: Noć u Titovom Uzicu (S. Vukosavljević), 1956; Povratak bez doma (N. Polić-Kamov), 1960; Štab (S. Vukosavljević), 1961 i Rekvijem (O. Sole), 1963. Zborovi {Fragmenti iz rata, 1955; Vjerujem, 1960; Pet balada); Solo-pjesme: 4 pjesme, 1950; 3 pjesme, 1951; Pjesme za bas, 1951; 3 pjesme, 1951; S pjesama, 1952; 2 pjesme, 1953; 4 pjesme, 1954; 5 pjesama, 1960; 5 pjesama za bariton, 1960; Pjesme moje tuge, 1962. Izbor iz vokalne lirike objavio u 2 zbirke: Lirika i Noćni leptiri. K. Ko.

ŠVARC, Lev Aleksandroviĉ, sovjetski kompozitor i pijanist (Taškent, 17. II 1898 —. Moskva, 24. II 1962). God. 1927 završio studij na Moskovskom konzervatoriju (klavir kod K. Igumnova, kompoziciju kod G. Catoirea). Djelovao kao pijanist i nastavnik klavira. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1942; koncert za klavir, 1934; koncert za violinu, 1941. — KOMORNA: varijacije za gudaĉki kvartet, 1939; više djela za kvartet drvenih duhaĉkih instrumenata {BocmoHHue croumbi: I, na uzbeĉke teme, 1932 II, na turkmenske i tadţiĉke teme, 1932. Benep a mypKMenCKOU cmenu, 1933; varijacije, 1934). — Djeĉja opera JIoKamiam, 1942; opera-bajka Hydecubiu nomou, 1947. Filmska muzika. — Kantata 3a CUHUM MOPCM , 1954; solo-pjesme. — Obradbe narodnih napjeva.

ŠVARC, Rikard, muziĉki pedagog, pisac, dirigent i kompozitor (Zagreb, 20. IX 1897 —■ logor u Jasenovcu, 1942 ?). U Zagrebu uĉio violinu (V. Huml), klavir (E. Krauth) i teorijske predmete (F. Dugan, F. Lhotka), potom u Beĉu kompoziciju kod J. Marxa, A. Schonberga i A. Berga, a dirigovanje kod L. Kanzera. Diri gent i pedagog u Osijeku i Splitu te 1927—-37 pomoćnik direktora i profesor Muziĉke škole Stanković u Beogradu, 1937—41 direktor muziĉke škole Jsidor Bajić u Novom Sadu. Jedan je od urednika i pokretaĉa ĉasopisa Muzika (1928—29) i saradnik Zvuka (1932—-36) i Muziĉkog glasnika. DELA: Romantiĉna simfonija. — Gudaĉki kvartet u B-duru; sonata za violinu i klavir; sonata za violinu solo u c-molu. — Varijacije i fuga na Mozartovu temu za klavir; klavirske kompozicije za decu. — Balada Na galiji za bariton i orkestar; Pet pesama iz arapske poezije. S. Đ. K.

ŠVEDOV, Dmitrij Nikolajeviĉ, sovjetski kompozitor (Moskva, 3. XII 1899 —■ ). Završio studij na Sinodalnoj školi (A. Kastaljski, V. Kalinikov, N. Golovanov). God. 1923—31 predavao na Lenjingradskom konzervatoriju; od 1931 profesor je komornog pjevanja na Konzervatoriju u Tbilisiju. Nastupao je i kao operni dirigent. DJELA. Tri simfonije: I, u fis-molu, 1932; II, u c-molu, 1936 i III, u hmolu, 1951. — Poema za violonĉelo i klavir, 1949. — Klavirske kompozicije. — Opere Peeusop, 1934 i M3znaHHUKu, 1937. Scenska muzika. —■ Oratorij Hoann JlaMaCKun 1918; Kanmama o MUpe, 1950; poema CKUtfiti za soliste, zbor i orkestar, 1926; solo-pjesme.

ŠVEDSKA MUZIKA. O muzici u Švedskoj prije uvoĊenja kršćanstva (sredina XI st.) ima veoma malo podataka; oni se sastoje uglavnom od arheoloških nalaza instrumenata, od špiljskih crteţa i kratkih pismenih svjedoĉanstava. MeĊu instrumentima su razni tipovi klepetaljka, nadalje koštane flaute, ţivotinjski rogovi i ĉuveni bronĉani lurovi, a o ţicanim instrumentima svjedoĉe samo dva konjića; oba su vjerojatno pripadala lirama sa 6 odnosno 7 ţica iz VIII st. O ulozi muzike i društvenom poloţaju pjesnika pjevaĉa zna se samo ono što o tome kaţu islandske sage. Švedski kralj Hugleik (oko 500) bio je, npr., sklon muzici i drţao je na svom dvoru pjevaĉe. Muzika je imala magiĉno-kultsko znaĉenje. Švedsku narodnu muziku sve je više potiskivao proces urbanizacije u drugoj polovini XIX st.; na njene se ostatke moţe još naići u izoliranim predjelima. Zapisi švedskog narodnog melosa rijetko su stariji od 160 godina. Prvu zbirku raznih sakupljaĉa, »Svenska folkvisor fran forntiden« (3 sv., 1814—18), redigirao je Arvid August Afzelius (1785—-1871) sa Erikom Gustafom Geijerom; drugu, »Svenska fornsanger« (3 sv., 1834—42), redigirao je Adolph Ivar Armidsson (1791—1858). Sredinom XIX st. pojavila su se dva znatna sakupljaĉa, L. Ch. Wiede (1804—1882) i Richard Dybeck (1811—1877); Dvbeckov materijal djelomiĉno je objavljen u ĉasopisu »Runa« (1946—48). Bogatije mogućnosti pruţio je ĉasopis »Svenska landsmal och svenskt folkliv« (od 1878). Osobito je vrijedna zbirka »Gotlandstouer« (1909—1933) Augusta Fredina (1853—1946). Glavni izvor instrumentalne narodne mu-

ŠVEDSKA MUZIKA

522

Kraljevska opera u Stockholmu

zike je »Svenska latar« (22 sv., 1922—1940; red. Nils Andersson, 1864—1921, a poslije njegove smrti, Olof Andersson, 1884 —). Najstariji i najizvorniji dio švedske narodne muzike povezan je sa stoĉarsko-planinskom kulturom. Na trubljama od kore drveta većinom su se svirali motivi signalnog obiljeţja, a na ţivotinjskim rogovima, ĉesto s rupicama, izvodile su se i plesne melodije i narodne pjesme. Uz instrumentalnu svirku prakticirala se i posebna vrsta vokalne tehnike (kulning), ĉija je karakteristika visoki, falsetni registar pri jakom napinjanju mišiĉja grkljana. Napjevi te vrste ĉesto spajaju povike za dozivanje blaga sa slobodno melizmatskom ili jednostavnom melodikomi bliski su alpskom Kuhreigenu (-> Ranz des vaches). Sa seljaĉkim ţivotom usko su povezani smavisor: uspavanke i djeĉje i pastirske pjesme sa 1—2 strofe. Temelje se na ograniĉenom broju melodija. Mnogi tekstovi, a ponekad i melodije, potjeĉu od dvorskoga pjesništva kasnoga srednjeg vijeka iz sjevernih krajeva (balade). Što se više širila pismenost, to se više prelazilo na pjevanje po jeftinim otiscima, tzv. skillingtryck (leci); tako su se ubrzo širile nove pjesme. Starija, tradicionalna vokalna i instrumentalna narodna muzika obiĉno ima malen melodijski ambitus i stereotipne melodijske obrasce. Tonalno je neodreĊena i kolebljiva; melodija je većinom modalna, obojena molom. U crkvi je dolaskom kršćanstva uvedeno gregorijansko pjevanje. U njemu se u XI st. javljaju engleska obiljeţja, zatim juţnonjemaĉka, ali od XIII st. gregorijansko pjevanje u Švedskoj preteţno je pod rimskim utjecajem. U gajenju crkvenog pjevanja vaţnu su ulogu odigrali dominikanci, osobito u (tada švedskom) samostanu Abo (finski Turku). Saĉuvani rukopisi kasnoga srednjeg vijeka i deseci tisuća fragmenata svjedoĉe da se gregorijanska tradicija u Švedskoj saĉuvala gotovo nepromijenjena, bez primjese nacionalnih obiljeţja ili znakova dekadencije. Domaće stvaralaštvo u okviru rimske liturgije obuhvaća sekvence, himne i psalme. U kasnom srednjem vijeku, pod njemaĉkim utjecajem, doţivjela je bogat procvat duhovna pjesma sa švedskim ili miješanim tekstom. Zbirka školskih pjesama »Piae cantiones« (I izd. 1582) sadrţava mnoge srednjovjekovne melodije; neke su od njih, ĉini se, švedskog ili finskog podrijetla. U zbirci se nalaze i višeglasne kompozicije tipa ars antiquae. Višeglasna muzika prvi je put spomenuta 1298 u propisima za crkveni zbor u Uppsali. Dva kodeksa iz XIV st. sadrţavaju, meĊu ostalim, tri traktata o menzuralnoj notaciji. Izravno se o polifonom muziciranju govori tek 1489 (discantus in nova mensura izveden u Vandsteni). U povijesnom muzeju u Stockholmu ĉuvaju se dva kućišta orgulja (sada bez svirala) s Gotlanda (XIV st.). U srednjovjekovnoj svjetovnoj muzici pojavio se potkraj XIII st. tip dvorskog plesa francuskoga podrijetla (ballad); pjevali su ga naizmjence solo-pjevaĉ i skupina plesaĉa (dansring). Bio je veoma popularan u XIV st., uveli su ga vjerojatno strani putujući muziĉari. Na selu se kao napjev odrţao do XIX st. Saĉuvani su opisi još nekih srednjovjekovnih plesova: ples s maĉevima, ples vatre i dr. S reformacijom u Švedskoj (XVI st.) nestalo je muziĉke kulture katoliĉke crkve. Vijesti o stvarnoj ulozi protestantske crkvene pjesme u XVI st. u Švedskoj malobrojne su i neodreĊene; objavljeno je u tom stoljeću 11 pjesmarica, ali ni jedna od njih nije u liturgiji bila sluţbeno propisana.— Muzika na dvoru kraljeva iz kuće Vaša (koji su svi bili zainteresirani za muziku), uredena po kontinentalnom uzoru, bila je posve ovisna o stranim muziĉarima: od 1526 u dvorskim se raĉunima spominju muzi -

ĉari njemaĉkog, talijanskog, poljskog i nizozemskog podrij deći su muziĉari Joren Heyde, Johan Baston, Johan Regn sius Fischer i dr. S kraja XVI st. saĉuvala su se u rukopisi plesa poljskoga podrijetla, koji su T. Norlindu posluţil hodište za studiju o razvoju švedskog plesnog napjeva f. U vrijeme dok je Švedska bila evropska velesila (161 prestala je njezina izolacija. Dvorska kapela ima 15 ĉlai dan od njih je Anders (I) Diiben (1590—1662), roĊeni '. on i njegovi potomci igrat će znatnu ulogu u švedskom n ţivotu. Pod vodstvom A. Dubena, koji je bio i veoma orguljaš (Sweelinckov uĉenik) i vrstan kompozitor, poĉi razdoblje u povijesti dvorske kapele: ona se kvalitativni njen se repertoar nastoji prilagoditi repertoaru vodećil kih nacija.— Kraljica Kristina (vladala 1632—54) pozval; na dvor francuske muziĉare. God. 1652 pojavila se talij perna druţina. Njen voditelj Vincenzo Albrici (1631—161 je prve saĉuvane veće kompozicije na švedski tekst, »Fad (Oĉe naš, 1654). I"0 njegovu uzoru piše Gustaf (I) Diiben —1690) crkvenu i instrumentalnu muziku; još su vaţni; nove »Odae sveticae« za glas i b. c. (1674), u kojima se { tradicijom škole J. Rista. Muzika se njeguje u brojnim g: koji imaju samostane i gimnazije (Kalmar, Linkoping Vasteris, Vaxjo). Akademsku muziku u Uppsali utei Olof Rudbeck (1630—1702), univerzalni genij, rektor I teta. Tek 1697 tiskana je koralna pjesmarica koja je vri cijelu zemlju i stvorila siguran temelj protestantskom c pjevanju u Švedskoj. U tzv. vrijeme slobode (frihetstiden, 1718—1771), k< jedilo nakon sloma švedske velevlasti, dogodile su se, uz njopolitiĉke i socijalne, takoĊer radikalne kulturne promjei je i dalje zadrţao vodeći poloţaj u kulturnom ţivotu, a više rastao utjecaj graĊanskih krugova. U muzici se to prije svega pojavom javnih koncerata, jaĉim razvojem stvaralaštva i općim procesom sekularizacije, u kojemu s crkvenomuziĉke tradicije. Za muziĉki ţivot postaje sv< glavni grad. Središnja je liĉnost u prvom odsjeku toga 1 Johan Helmich Roman (1694—1758), od 1727 dvorski ] jedan od najznatnijih kompozitora u povijesti švedske muzi 1731 organizirao je prvo društvo za javne koncerte u Stoi Za njegu opere nisu bile dovoljne domaće sile. God. 17 je u Stockholm talijanska operna druţina koju je vodio 1 Antonio Uttini (1723—1795). Ona je djelovala do 1757, al ĉlanovi ostali u Švedskoj, meĊu njima i sam Uttini, koji postao dvorski kapelnik. God. 1771 osnovana je u Sto Kraljevska muziĉka akademija. Gusta vi jansko doba (od dolaska na prijesto Gustava I do 1809) donijelo je kulturni procvat kakvog nije bilo u povijesti. Mladi, umjetniĉki nadaren kralj ţelio je reformi u svojoj zemlji; jedno od glavnih sredstava bilo je stvarar na švedskom jeziku. Prvu je takvu operu napisao F. / (»Thetis och Pelee«, 1773). Za Uttinijem ubrzo su slije jemci Johann Gottlieb Naumann (1741—-1801), Johann < Friedrich Haeffner (1759—1833), Georg Joseph (Abbe) (1749—-1814) i Joseph Martin Kraus (1756—1792). Gl operna djela »Ćora och Alonzo« (1782) i »Gustaf Wasa J. G. Naumanna, »Gustaf Adolph och Ebba Brahe« (178S Voglera i »Aeneas i Carthago« (1790) J. M. Krausa. T operni stil s povijesnim i mitološkim sadrţajima objašnju dašnjom povijesnom situacijom. U središtu su paţnje C opere u švedskom prijevodu. Teţnja Gustava III da dvorsl pretvori u narodnu indirektno je potpomognuta djelovanje jalnog pjesnika muziĉara, pjevaĉa i sviraĉa instrumenl Carla Michaela Bellmana (1740—1795) ĉije se pjesme još pjevaju u Švedskoj. O pojaĉanom muziĉkom interesu u graĊanskim krugovima najrjeĉitije govore mnoga godišta kaliskt Tidsfordrif« (Muziĉki zabavnik), zbirka što ju je tiskao i izdavao Olof Ahlstrom (1756—1835). Ona svjedoi govanju klavirske muzike u Švedskoj, o stalnom dodiru s o postojanju vokalne lirike. U kasnom odsjeku gustavijans doblja znatnu ulogu ima kazalište Carla Stenborga u Stoc u kojemu se izvode Singspieli i švedski vaudevillei. Osin holma, muziĉki su najaktivniji gradovi Linkoping i G a za njima Norrkoping. U prvoj polovini XIX st. (novi ustav, likvidacija apsoli narhije 1809; od 1818 vladari iz kuće Bernadotte) javljaju strujanja u kulturnom ţivotu, osobito u knjiţevnosti. Gra ĉinovniĉki slojevi sudjeluju u muziĉkom ţivotu mnogo v: dosada. Uvelike se razvija muziciranje u amaterskim kru Proširuje se i trgovina muzikalijama i tiskanje nota (priv tiskanje imao je do 1818 O. Ahlstrom). Osjetno su ne> potpuno školovani profesionalni muziĉari, ali se ipak ft više koncertnih društava (Goteborg od 1809; Stockholm o<

ŠVEDSKA MUZIKA U univerzitetskim gradovima Uppsali i Lundu ţivo se gajilo muško zborno pjevanje, osobito od 1830. Operni repertoar bio je mnogostran i djelomiĉno zapanjujuće aktualan (do Bellinija, Donizettija i Meverbeera). MeĊu mnogim vrsnim pjevaĉima valja najprije spomenuti sopranisticu Jenny Lind (1820—1887). MeĊutim, veći interes nego operi poklanjao se solo-pjevanju i muškom zbornom muziciranju. Za solistiĉko pjevanje posebno je vaţan bio pjesniĉki krug Uppsale, koji je imao i više pjesnika muziĉara. U solo-pjesmi se odraţava, osim novo probuĊenog interesa za staru švedsku folkvisa (narodnu pjesmu), utjecaj berlinske škole i Mendels-sohna. Najznatniji su njeni predstavnici pjesnik i historiĉar Erik Gustaf Geijer (1783—1847), Adolf Fredrik Lindblad (1801—1878) i romantiĉni pjesnik Carl Jonas Love Almqvist (1793—1866), koji je svoje »Songes« zamislio za scensku izvedbu. Zbornom pjevanju znatno su pridonijeli Johann Christian Friedrich Haejfner (1759— — 1833), Johan Erik Nordblom (1788—1848) i Otto Jonas Lindblad (1809—1864). — Oko 1810 budi se interes za sakupljanje i objavljivanje narodnih napjeva. Tek je oko 1840 umjetniĉka muzika poĉela svjesno nadovezivati na narodni melos. Trajnu je popularnost u tom okviru stekao Singspiel »Varmlandingarne« (1846; muziku sastavio Andreas Randel, 1806—-1864). — Najznatniji kompozitor toga doba i istodobno jedno od najvećih skandinavskih imena XIX st. uopće je Franz Adolf Berzvald (1796—1868). Nekoliko je puta dulje vremena boravio izvan zemlje; kao kompozitor naišao je na kontinentu na veće priznanje nego u domovini. Središnje mjesto u njegovu mnogostranom stvaralaštvu pripada simfonijama; od komorne muzike najvredniji su gudaĉki kvarteti; opere »Estrella de Soria« (1841) i »Drottningen av Golconda« (1862) posebno se istiĉu u tadašnjoj švedskoj opernoj produkciji. Kasnoromantiĉno razdoblje (oko 1850—1890) donijelo je novu muziĉku orijentaciju; bila je to prije svega posljedica školovanja švedskih kompozitora na Konzervatoriju u Leipzigu i izravnog dodira sa suvremenom njemaĉkom muzikom. Usko je povezan s leipziškim stilom kompozitor i dirigent Fredrik Vilhelm Ludvig Norman (1831—1885), koji istodobno crpi i u muzici N. Gadea i F. A. Berwalda. Njegove ĉetiri simfonije i komorna muzika najvredniji su doprinos iz tog vremena švedskoj instrumentalnoj muzici. Norman je središnja muziĉka liĉnost sredine XIX st., osobito kao organizator koji je nastojao prevladati izolaciju i provincijalni diletantizam. Koncerti Novog koncertnog društva (»>Nya harmoniska sallskapet«), kojima je dirigirao 1860—1878, ozbiljan su poĉetak ustaljenog koncertnog ţivota. — Veĉeri etnomuzikologa i pjevaĉa Richarda Dybecka, na kojima je izvodio »nordijske narodne pjesme« (1844—1870), vaţna su spona izmeĊu biljeţenja narodne muzike i njene primjene u umjetniĉkoj muzici u pravcu nacionalnog stila. Nadovezujući se na popularne Singspiele, kompozitori pokušavaju stvoriti nacionalnu operu, tako nastaju opere »Den Bergtagna« (1874) Ivara Christiana Hallstroma (1826—-1901) i »Blenda« (1876) Pera Augusta Olandera (1824—1886). Većina švedskih kompozitora je pod utjecajem narodnoga melosa. U središtu su djela Johana Augusta Sodermana (1832—1876), npr. ciklus za muški zbor »Ett bondbrollop« (1868). Švedskom nacionalnom stilu pridonijeli su i poticaji iz Norveške, osobito od 1870 (»norveške« pjesme Sodermana, Hallstroma i drugih). Sodermanov izvorni muziĉki stil posluţio je u više pogleda kao uzor drugim kompozitorima. Soderman je meĊu prvima u Švedskoj nastavio pravcem Wagner — Liszt. Općenito se u zemlji tih desetljeća primjećuje jak utjecaj njemaĉke kasnoromantiĉne muzike; tome je pridonijelo i nekoliko prikazivanja Wagnerovih djela. Istom pravcu prikljuĉuje se Johan Andreas Hallen (1846—1925) simfonijskim pjesmama u Lisztovu stilu, operama i drugim djelima. Poslije 1870 je Johan Gustaf Emil Sjogren (1853—1918) klavirskim kompozicijama i mnogobrojnim vrijednim solo-pjesmama produbio graĊansku muziĉku tradiciju. Inaĉe se u klavirskoj produkciji toga vremena nalaze mnogi primjeri razvodnjene salonske muzike. Prijelaz iz XIX u XX st. muziĉki je veoma ekspanzivan. U mnogocemu su postavljeni temelji modernom švedskom muziĉkom ţivotu, zahvaljujući prije svega nastojanju Tora Aulina (1866— 1914) koji je djelovao kao voditelj gudaĉkog kvarteta i dirigent. Utemeljeno je Stockholmsko koncertno društvo (»Stockholms Konsertforening«, 1902) i orkestralno društvo u Goteborgu (1905); prireĊuje se niz koncerata komorne muzike. I muziĉko je stvaralaštvo intenzivnije. Nacionalno-romantiĉni minijaturni oblici njeguju se i dalje (solo-pjesma, klavirska lirika i dr.), ali se sve više paţnje obraća velikim formama. Najznatnija su imena: Wilhelm Peterson-Berger (1867—-1942), u svojim spisima i djelima pod utjecajem Wagnerove estetike, nadalje pijanist, dirigent i kompozitor Wilhelm Stenhammar (1871—1927) i Hugo Alfve'n (1872—1960), obnovitelj zbornog pjevanja i autor koloristiĉno efektnih orkestralnih kompozicija. — Prije Prvoga svjetskog rata pojavio se niz kompozitora kasnoromantiĉnoga (i istodobno nacionalnoga) smjera, meĊu njima Ture Rangstrom (1884—1947),

523

plodan kompozitor solo-pjesama, Kurt Atterberg (1887—), Carl Natanael Berg (1879—1957), autor orkestralnih djela i opera te Edvin Kallstenius (1881—1967), u svojim simfonijama i komornim djelima srodan F. Schrekeru. U toj generaciji bilo je vaţnih organizacijskih pothvata. God. 1919 utemeljeno je Društvo švedskih kompozitora (»Foreningen Svenska Tonsattere«) i njen meĊunarodni muziĉki biro (STIM). Poslije Prvoga svjetskog rata nastupaju prvi kompozitori na koje utjeĉu nova strujanja. Istiĉu se Gosta Nystroem (1890—1966), francuski školovan simfoniĉar i kompozitor solo-pjesama, stilski bliz A. Honeggeru te Hilding Rosenberg (1892—), koji je opseţnim i mnogostranim stvaralaštvom i pedagoškim djelovanjem odigrao odluĉnu ulogu u razvoju moderne švedske muzike. Pobornik moderne muzike je takoĊer kompozitor i muziĉki pisac Moses Pergament (1893—■). — Dok je š. m. dvadesetih godina odraz ekspresionizma i kasnijeg simfonijskog stvaralaštva J. Sibeliusa, dotle je kompozitorima koji stupaju na poprište deset godina kasnije stilski ideal neoklasicizam povezan s idiliĉnim ugoĊajima. Vaţnija su imena Hilding Hallna's (1903—■), Dag Wiren (1905—■), Gunnar de Frumerie (1908—), Lars-Erik Larsson (1908—.) i Erland Koch (1910—•). —■ Širenju moderne muzike u Švedskoj mnogo pridonose koncertne ustanove »Fvlkingen« (za komornu muziku) i »Nutida musik« (serija simfonijskih koncerata u reţiji Švedskog radija — »Sveriges Radio«). Skupina Rosenbergovih uĉenika, koja je poĉela djelovati poslije Drugoga svjetskog rata, zaĉetnik je radikalnih tendencija. One se sve više šire. Skupini pripadaju, izmeĊu ostalih, Karl-Birger Blomdahl (1916—1968), poznat u svijetu po III simfoniji (»Facetter«, 1950) i »svemirskoj« operi »Aniara« (1959), Sven-Erik Bdck (1919—), kompozitor duhovne vokalne muzike i komorne opere »Tranfjadrarna« (1956) i Ingvar Lidholm (1921—), istaknut po svojim ponekad osobito napredno pisanim zborovima a cappella i po orkestralnom »Ritornellu« (1955). Za Allana Pettersona (1911—■), uĉenika K.-B. Blomdahla i R. Leibowitza, znaĉajne su velike simfonije. —• Kod kompozitora roĊenih poslije 1920 nema više, kao prije, koncentriranih stilskih nastojanja. Raspon muziĉkih pravaca proteţe se od pokušaja nacionalno romantiĉne renesanse u djelima Jana Carlstedta (1926—) do tijesnog dodira s darmstadtskom školom u stvaranju Bengta Hambraeusa (1928—) i Bo Nilssona (1937—). Istaknuta su imena i Gunnar Bucht (1927—), Hans Eklund (1927—) i Mamice Karkoff (1927—). MeĊu švedskim muzikolozima istiĉu se Adolf Lindgren (1846— !9°5)5 Tobias Norlind (1879—1947), suosnivaĉ Švedskoga muzikološkog društva (»Svenska samfundet for musikforskning«, 1919, koje izdaje ĉasopis »Svensk Tidskrift for Musikforskning«, od 1919), Einar Sundstrom (1885—-1968), Richard Englander (1889— 1966), Gunnar Jeanson (1898—1939), CaW Allan Moberg (1896—), Ingmar Bengtsson (1920—) i dr. Od muziĉkih umjetnika stekli su u XIX st. svjetski glas violinist Johan Fredrik Berivald (1787—1861) i_ klarinetist Bernhard Crusell (1775—-1838; Finac, djelovao u Švedskoj 1793—1833). MeĊutim, od vremena Jenny Lind i Kristine Nilsson (1843— 1921) do danas Švedska je u meĊunarodnom muziĉkom ţivotu poznata najviše po svojim vokalnim umjetnicima. U nizu istaknutih švedskih muziĉkih umjetnika XX st. nalaze se dirigenti Sixten Ehrling (1918—■), Herbert Blomstedt i Eric Ericson (1918—), pijanisti Hans Leygraf (1920—■) i Kabi Laretei, a od pjevaĉa sopranistice Birgit Nilsson (1918—■) i Elisabeth Soderstrom (1927—), tenori Set Svanholm (1904—1964), Jussi Bjorling (1911—1960) i Nicolai Gedda (1925—) te bariton Sigurd Bjorling (1907—). Stara muziĉka ustanova »Kungliga Svenska musikaliska akademien« (Kraljevska švedska muziĉka akademija, od 1771) imala je isprva vrlo široke planove; kasnije se djelatnost ograniĉila uglavnom na muziĉku poduku, od 1860 u obliku donekle potpunoga Konzervatorija. Danas škola ima naslov »Kungliga Musikhogskolan«. Švedska ima još nekoliko konzervatorija (»Stockholms borgarskolas musiklinje«; konzervatoriji u Goteborgu i Malmou). Muzika kao znanost nalazila se već na programu Švedske muziĉke akademije, a neki profesori Univerziteta u Uppsali smatrali su muziku dijelom svojih profesionalnih zadataka {Jonas Columbus, XVII st.; Olof Rudbeck, XVII st.; Harald Valerius, XVII— XVIII st.; Eric Burman, XVIII st.). Redovita predavanja iz muzikologije odrţavaju se od 1928 na Univerzitetu u Uppsali ; na Univerzitetu u Stockholmu postoji Muzikološki institut od 1960. Narodnom muziĉkom prosvjećivanju poklanja se mnogo paţnje; najveća je organizacija »Arbetarnas bildningsforbund«, koja je 1960 obuhvaćala oko 7500 muziĉkih grupa. — Središte operne djelatnosti je Kraljevsko kazalište u Stockholmu, reper toarni teatar sa stalnim ansamblom (utemeljen 1773). Opere se ponekad izvode u dvorskom kazalištu Drottningholm, u Ve likom kazalištu u Goteborgu (utemeljeno 1859, sa B. Smetanom kao dirigentom), u Gradskom kazalištu u Malmou i na drugim pozornicama. — Koncertno društvo u Stockholmu ima od 1914

524

ŠVEDSKA MUZIKA — ŠVICARSKA MUZIKA

vlastiti orkestar (prije su javne koncerte izvodili operni ili dvorski orkestar), koji prireĊuje godišnje oko 70 koncerata. U Goteborgu daje koncerte Gradsko orkestralno društvo. Ostali profesionalni koncertni orkestri nalaze se u Malmou, Norrkopingu, Gavleu i Halsingborgu. Vaţnu ulogu u muziĉkom ţivotu ima i Švedski radio s nekoliko vlastitih orkestara. LIT.: T. Norlitid, Die Musikgeschichte Schwedens in den Jahren 1630 —1730, SBIMG, 1899—1900. — C. A. Moberg, liber die schwedischen Sequenzen (2 sv.), Uppsala 1927. — Isti, Musik und Musikwissenschaft an den schwedischen Universitaten, Mitteilungen der Internationalen Gesellschaft fiir Musikwissenschaft, 1929—30. —■ 5. Walin, Beitrage zur Geschichte der schwedischen Sinfonik. Studien aus dem Musikleben des 18. und des begin nenden 19. Jahrhunderts, Stockholm 1941. — T. NorlinĊ, (I) Bilder ur svenska musikcns historia fran aldsta tid tili medeltidens slut, Stockholm 1947 i (II —IV) Fran tyska kyrkans glansdagar, Bilder ur svenska musikens historia fran vaseregenterna tili karolinška tidens slut . . . , Stockholm 1944 —45. — C. A. Moberg, Die liturgisc he n Hv mne n in Sc hwede n, I, Kobe nha vn 1947. — ■ E. Salvin, Dances of Sweden, London 1949. — B. Wallner, La Musique en Suede, Stockholm 1951. — A. Rundberg, Svensk operakonst, Stockholm 1952. —■ Musikliv in Sverige, Statens offentliga utredningar, Stockholm 1954. — Music in Sweden, poseban broj Musikrevy, 1954. ■— B. Alander, Die schwedische Musik, Stockholm 1955 (engl. 1956). — /. Bengtsson, Schwedische Musik des 20. Jahrhunderts, Melos, 1956. — E. Erid, Eine kurze schwedische Orgelgeschichte im Lichte des heutigen Bestandes, Musik und Kirche, 1956. — Modem Music in Scandinavia, European Music in the 2oth Century, London 1957. — R. Englander, Die gustavinische Oper, AFMW, 1959. —■ The Royal Opera, Stockholm — a Presentation of the Royal Swedish Opera and its History, Stockholm 1960. — Sweden in Music, poseban broj Musikrevy, 1960. — Ć. A. Moberg, Das Musikleben in Schweden. Musikkulturelle Probleme in einem europaischen Randgebiet, Kongresni izvještaj Hamburg 1956 (obj. Kassel 1957)- — R- Vlad, Musicisti svedesi d'oggi, RAM, 1960. —• M. Arnberg, Den medeltida balladen, Stockholm 1962 (s engleskim saţetkom i 4 gramofonske ploĉe). — J. Horton, Scandinavian Music. A Short History, London 1963. —■ B. VPallner, Scandinavian Music after the Second World War, MQ, 196 5. — C. A. Moberg, F. Bohlin, G. Larsson, B. Lundgren, I. Bengtsson, R. Englander, A. Helmer, B. Vfallner, J. Ling, M. Tegen i K. Linder, Schweden, MGG, XII, 1965. B. Ać.

ŠVICARSKA MUZIKA. Kulturni razvoj Švicarske bio je ovisan o njezinim specifiĉnim etniĉkim i jeziĉnim uvjetima. Njezino stanovništvo pripada njemaĉkoj, francuskoj, talijanskoj i retoromanskoj jeziĉnoj skupini. Obiĉaj je da se povijest švicarske muzike zapoĉne s razdobljem kad Švicarska još nije postojala u današnjem obliku (njezini prvi temelji poloţeni su 1291) i dok su njezini današnji teritoriji ili ţivjeli vlastitim ţivotom, ili su pripadali drugim, bliţim ili dalekim silama. Liturgijska se muzika njegovala najprije u samostanu St. Maurice (utemeljen 515) i u biskupskim sjedištima Sionu (utemeljeno u IV st.), Zenevi (oko 400), Romainmotieru (V st.) i Lausannei (VI st.). Ĉuveno središte srednjovjekovne liturgijske muzike i pjesništva (osobito tropa i sekvenca) bio je samostan St. Gallen (utemeljen 720), gdje su stvarali Notker Balbulus (oko 840—912) i Tutilo (? —■ 915). Druga su najvaţnija središta liturgijskoga pjevanja bili samostani Reichenau (utemeljen 724), gdje djeluju Berno (?— 1048) i Hermannus Contractus (1013—1054), Rheinau (IX st.), Einsiedeln (X st.) i Engelberg (XII st.). U XIII st. poĉinju uz samostanske crkve igrati vaţnu muziĉku ulogu i katedrale. UtvrĊeno je da su od toga vremena postojali kantori u većini samostanskih i stolnih crkava. Uz crkvenu muziku, u samostanima su se od XI st.

intenzivno gajila prikazanja, koja su se u XV st. veomai i ĉesto izvodila na narodnom jeziku. Prvi sigurni doka2 tojanju crkvenih orgulja potjeĉu iz ranog XIV st. (Base Einsiedeln). Jedne od najstarijih orgulja na svijetu, b; miĉno saĉuvane, iz vremena oko 1400, nalaze se u crkv Dame de Valere u Sionu. Švicarski spomenici sredn; noga crkvenog višeglasja potjeĉu tek iz kasnoga XIII s niji dokumenti svjetovne muzike seţu u doba trubadura . sangera. Saĉuvano je samo malo melodija. MeĊutim, brojni tekstovi švicarskoga podrijetla u rukopisnoj zbirci »Manesse« (»Manessische Handschrift«). Prema saĉuva Ċacima, instrumentalna muzika njegovala se u većini v carskih gradova od XIV i XV st. Gradski duhaĉi (Stat i drugi profesionalni muziĉari (Spielleute), kao i tzv. (bubnjevi i flaute) sudjelovali su kod sluţbenih zgoda, n nim sveĉanostima i prilikom vojnih vjeţba. Prvi veći muziĉki dogaĊaj u doba humanizma jest izv< teta G. Dufaya »Magnanimae gentis laudes paciare« (143 poniranog povodom sklapanja ugovora izmeĊu Berna i Fi God. 1460 utemeljen je prvi švicarski univerzitet u B kojemu se od samoga poĉetka predavala i muzika. Potkra osnivaju se notne tiskare, a 1550 objavljena je u Švicars tabulatura (za lutnju). Tiskaju se brojni muziĉki priruĉ S reformacijom javljaju se u muzici samostalnije ci švicarske protestantske pjesmarice nastale su u St. Gallei Baselu 1559, Schaffhausenu 1569 i Bernu 1606. Na švica tlu roĊen veliki majstor XVI st. Ludzoig Senfl (oko 1486 ili 1543) i jedan od najznatnijih muziĉkih teoretiĉara ! Henricus Glareanus (1488—1563). Od kompozitora koji Švicarskoj u XVI st. jaĉe isticali, većina su bili stranci: lomaus Franck i Johannes Wannenmacher (oko 1485—i<

tjeĉu iz Njemaĉke, Homer Herpol (poslije 1510 — poslije Flandrije, Hans Kotter (oko 1480—1541) iz Elzasa, Loys 1 (oko 1510—• oko 1561) iz Francuske, Manfred Barbarini . Italije. RoĊeni Švicarac meĊu njima je Cosmas Alder (1497 kompozitor 57 himna za 3—5 glasova i drugih djela. Za protureformacije najuţi su kontakti s talijanskom n i austrijskom, odnosno juţnonjemaĉkom. Ti su utjecaji djelima Johanna Melchiora Gletlea (1626—1683), kompozit vene i instrumentalne muzike i svjetovnih vokalnih koncer je gotovo 30 godina bio kapelnik katedrale u Augsburgu. I ristiĉna za razvoj švicarske muzike su amaterska muziĉka Collegia mušica, koja djeluju od XVII st. preteţno na vi podruĉju. Ĉlanovi su bili studenti ili pripadnici graĊansl leţa. Prvi Collegium musicum nastao je u Ziirichu 1613, su utemeljeni u St. Gallenu 1620, Winterthuru 1629 (1 danas u nepromijenjenom obliku) i drugim gradovima. I st. njihov je repertoar bio duhovnoga karaktera. U XVIII utjecajem prosvjetiteljstva, repertoar postaje preteţno s (moralistiĉke i patriotske pjesme). Osim zbornog pjevanja od druge polovine XVIII st. solo-pjesma. Johannes S', (1722—1772) objavljuje 1769 »Schweizerlieder« za glas na tekstove J. K. Lavatera. U XVII st. razvila se školsk; vaĉka drama, iz koje je u drugoj polovini XVIII st. izrasta spiel. Franz Joseph Leonti Meyer von Schauensee (1720obraĊivao je u Luzernu svojim Singspielima folklorne s te upotrebljavao djelomiĉno i narodne muziĉke elemente spiel velikoga pisca i filozofa rodom iz Ţeneve, Jean-J Rousseaua (1712—1778), »Le Devin du village« (1752), pr< po cijelome svijetu. U Baselu se u XVIII st. iz Collegium m\ razvio orkestar u kojem je djelovalo i više profesionalnih cara. U zapadnoj Švicarskoj, gdje Collegia mušica nisu pc u središtu je muziĉke kulture bilo djelovanje nekolicine carskih liĉnosti. Predstavnici su simfonijske i komorne u Švicarskoj u XVIII st. Kaspar Fritz (1716—1783), Franz Xaver Dominik Stalder (1725—1765) 1 Nijemac I Gottlob Auberlen (1758—-1829). Procvat švicarskoga muziĉkog ţivota poĉinje u XIX st 1808 osniva se u Luzernu Švicarsko muziĉko društvo (i zerische Musikgesellschaft), koje do 1867 organizira u ra; švicarskim gradovima izvedbe oratorija i koncerte klasi romantiĉnih orkestralnih djela. U isto vrijeme javljaju se lokalna koncertna i zborna društva. Ona se spajaju s C mušica (Allgemeine Musikgesellschaft u Ziirichu, 1812) ili ih mještaju. Putem njih muzika prodire u široke slojeve puĉ; God. 1842 utemeljen je Eidgenossischer Sangerverein, 1

icqrcttimonm Odlomak iz graduala, XIV st.

poĉivao na idejama najznatnijeg propagatora zborne n Hansa Georga Nagelija (1773—1836), kompozitora i nvu pedagoga, pisca i izdavaĉa koji je na Pestalozzijevim prin metodski razradio ideju o općem muziĉkom obrazovanju pagator zborne muzike bio je i Franz Xaver Schnyder von tensee (1786—1868), muziĉki pedagog na Pestalozzijevu in

ŠVICARSKA MUZIKA u Yverdonu i zatim u Frankfurtu na Majni, vaţan i kao kompozitor orkestralnih djela i opera u kojima se uz Haydnov utjecaj primjećuju i crte ranog romantizma. U opere ukljuĉuje ponekad i odlomke jodlanja. Na ĉelu muziĉkoga ţivota gradova nalaze se ĉesto puta stranci. U poĉetku XIX st. budi se interes za narodnu pjesmu. God. 1813, 1818 i 1826 izdaju G. J. Kuhn i J. R. Wyss prvu veću zbirku narodnih pjesama njemaĉkoga dijela Švicarske, a 1830 J. B. Kaupert (rodom Nijemac) zbirku narodnih pjesama francuskoga dijela. Usprkos nacionalnim tendencijama u poĉetku XIX st., š. m. ima od polovine XIX st. preteţno meĊunarodni, eklektiĉki karakter, kao što i Švicarska, zbog svoga politiĉkog poloţaja, sve više postaje stjecište brojnih inostranih kompozitora i muziĉkih umjetnika. Kompozitori njemaĉkog dijela Švicarske u drugoj polovini XIX st. komponiraju uglavnom u duhu kasnog romantizma, a neki tu tradiciju prenose i u XX st. Friedrich Hegar (1841—1927) nastavlja tradiciju zbornog komponiranja, no stvara novi virtuozni tip muških zborova u kojima je naglašeno tonsko slikanje. Jedan od prvih švicarskih simfoniĉara Hans Huber (1852— 1921) koncipirao je 6 od svojih 9 simfonija na programnoj bazi; u nekim djelima sluţi se švicarskim narodnim melodijama. Povezanost sa svojom domovinom izrazio je Hermann Suter (1870— 1926) u svojoj jedinoj simfoniji na narodne motive. Zborska tradicija našla je odjeka u njegovu najboljem djelu »Le Laudi di San Francesco d'Assisi«. Jedan od najistaknutijih švicarskih simfoniĉara Fritz Brun (1878—1959) slijedi liniju Brahms-Bruckner. U brojnim kompozicijama Volkmara Andreaea (1879—1962) osjeća se utjecaj R. Straussa. Najdarovitiji švicarski autor solo-pjesama, Othmar Shoeck (1886—1957), poĉeo je stvarati pod utjecajem F. Schuberta i H. Wolfa, ali je kasnije izgradio vlastiti muziĉki jezik, karakteristiĉan po suzdrţanoj oporosti i snazi izraza, koje ponekad postiţe vrlo ekonomiĉnim sredstvima. Schoeck je lirik i u svojim operama (»Penthesilea«). U XX st. mnogi muziĉari njemaĉkog dijela Švicarske slijede nove pravce evropske muzike, no znaĉajno je da individualni stil izgraĊuju preteţno na sintezi francuskih i njemaĉkih stilskih utjecaja. U mnogostranom opusu Karla Heinricha Davida (1884—1951) oĉit je susret s neoklasicizmom F. Busonija, polifonijom P. Hindemitha i elementarnom ritmikom I. Stravinskog i B. Bartoka. Razvojni put od romatizma do dvanaesttonske muzike prošao je Albert Moeschinger (1897—), ĉija djela karakterizira velika raznolikost forma i sastava te osjećajnost i humor. Wladimir Vogel (1896—; njemaĉko-ruskog podrijetla, od 1933 u Švicarskoj) sluţi se dodekafonijom; razvio je samostalno tehniku recitirajućeg zbora, kojom je postigao meĊunarodni uspjeh. U opusu Willyja Burkharda (1900—1955), koji se razvijao od naglašene polifoniĉnosti prema isticanju zvukovno-akordiĉkih vrijednosti, povlaĉi se ljubav prema prirodi i smisao za mistiĉno i transcendentno. Djela Roberta Oboussiera (1900—1957) su više ili manje romantiĉno obojena, premda se sluţi suvremenim sredstvima. Na osnovi francuskih i njemaĉkih stilskih elemenata proţeo je Conrad Beck (1901—) svoj linearni stil profinjenim ritmom i koloritom. Heinrich Sutermeister (1910—) izgraĊuje svoje opere razliĉitim stilskim sredstvima sadašnjice i prošlih epoha (Verdi, veristi); svojim je osobitim darom za kazalište, za melodiku i orkestralne boje stvorio djela koja su osvojila svjetske pozornice; »Romeo und Julia« i »Raskolnikoff« idu medu najviše izvoĊene opere modernoga njemaĉkog repertoara. MeĊunarodnu reputaciju stekao je svojim operama i orkestralnim djelima Rolf Liebermann (1910—), koji komponira katkad u strogoj, katkad u slobodnoj dodekafonskoj tehnici, a takoĊer eksperimentira s elementima jazza. Paul Burkhard (1911—■) piše uspjele operete i komiĉne opere; on nastoji da iz operete ukloni ukalupljenost radnje i laţnu sentimentalnost. Armin Schibhr (1920—) polazi u svojim brojnim i raznovrsnim djelima od neobaroka preko novoromantiĉnog ekspresionizma i dodekafonije do ritmiĉko-eksperimentalnih djela. Jacques Wildberger (1922—) komponira dodekafonsku i elektronsku muziku, Klaus Huber (1924—) piše zatvorenu u sebe, meditativnu, beskompromisnu i teško pristupaĉnu muziku, ĉesto inspiriranu mistiĉnim religioznim tekstovima, Rudolf Kelterborn (1931—) koncentrirao _se u svojem stvaranju na dodekafonsku tehniku. Podrijetlom Švicarac (iz Zuricha) je veliki francuski kompozitor iz grupe »Šestorice« Arthur Honegger (1892—1955). Poticaj razvoju muziĉkoga ţivota u francuskom dijelu Švicarske dao je u drugoj polovini XIX st. Franz Ludzoig Hugo von Senger (1832—1892), podrijetlom Bavarac, koji je u Ţenevi organizirao velike orkestralne i operne priredbe; komponirao je svjeţa i ţivahna djela za sveĉanosti berbe 1889 u Vevevu. Emile Jaques-Dalcroze (1865—1950), koji se proslavio svojom metodom tzv. ritmiĉkog odgoja, stekao je kao kompozitor veliku popularnost svjeţim, jednostavnim solo-pjesmama i zborovima. Po-

525

Urs Graf, ĉetiri švicarska duhaća, 1522—23

bornik autonomne švicarske muziĉke kulture, muziĉki pisac, dirigent i kompozitor Gustave Doret (1866—1943), stvorio je vlastiti stil na osnovi utjecaja francuskog impresionizma i švicarskog folklora. Alexandre Denereaz (1875—1947) našao je uzore u Beethovenu i Wagneru. MeĊu najznatnijim suvremenim kompozitorima je Ernest Bloch (1880—1959), koji je od 1917 ţivio u SAD; on muziĉki oţivljuje hebrejsku prošlost, a kasnije napušta programno koncipiranje u korist ĉvršće formalne okosnice. Jedan od najistaknutijih švicarskih kompozitora, Frank Martin (1890—1974), prolazio je kroz razliĉite utjecaje (njemaĉka romantika, C. Franck, francuski impresionizam, B. Bartok, P. Hindemith, ritmovi antike i Dalekog istoka, dodekafonija), stvarajući svoj vlastiti umjetniĉki govor na osebujnom povezivanju slobodne dodekafonske tehnike s akordima tradicionalnog tipa. On je pridavao osobitu vaţnost ritmici te je vokalne linije oblikovao prema govornom ritmu ili u stilu baroknog recitativa, suprotstavljajući mjestimice homofone sklopove polifonima. Profinjenost i odmjerenost karakterizira djela Aloysa Forneroda (1890—1965), ĉiji su uzori gregorijanski koral i G. Faure. Prema francuskoj muzici orijentiran je u svom stvaranju i Jean Binet (1893—1960). Roger Vuataz (1898—) spaja u svojim djelima tradicionalna kompozicijska sredstva sa suvremenima, iskorišćujući i narodni melos. Bernard Reichel (1901—) u rješavanju suvremenih muziĉkih problema postavlja teţište na harmonijske relacije. Andre-Fran(ois Marescotti (1902—), za ĉija su djela karakteristiĉna isprva vedra, a kasnije pesimistiĉka raspoloţenja, komponira ponekad u dodekafoniĉkoj tehnici. Constantin Regamey (1907—), koji predaje slavistiku i orijentalistiku na univerzitetima u Luasannei i Fribourgu, u kompozicijama upotrebljava na originalan naĉin nove tekovine. Zanimljive ritmiĉke strukture, koje ponekad potjeĉu od jazza, karakteriziraju djela Julien-Franfoisa Zbindena (1917—). Djela švicarskih kompozitora propagira Društvo švicarskih muziĉkih umjetnika (Schzveizerischer Tonkunstlerverein-Association de musidens suisses) na svojim godišnjim sveĉanim koncertima koje prireĊuje od svog osnutka (1900) u razliĉitim švicarskim gradovima. To društvo takoĊer izdaje djela švicarskih kompozitora. MeĊu švicarskim orkestrima najznatnije mjesto zauzima Orchestre de la Suisse romande, osnovan 1918 u Zenevi. Pod vod-

526

ŠVICARSKA MUZIKA — ŠVJADAS folklorom; Willy Tappolet (1890—), koji prouĉava kompozitore s francuskog podruĉja; Ernst Mohr (1902— Dikemnann-Balmer (1902—); Hans Oesch (1926—) i dr. poznavalac suvremene muzike je Willi Schuh (1900—) 1941—68 ureĊivao najvaţniji švicarski muziĉki ĉasopis zerische Musikzeitung«. Schzveizerische musikforschende schaft, osnovano 1919 (pod imenom Neue Schzveizerische gesellschaft), izdaje švicarska muziĉka djela iz starijih r

Karnevalsko veselje, ilustracija iz XVI st.

stvom Ernesta Ansermeta (1883—-1969; orkestar vodio do 1966) orkestar je postigao svjetsku reputaciju, osobito interpretacijama djela suvremenih kompozitora. Ideje H. Pestalozzija i H. G. Nagelija i aktivnost Collegia mušica bili su osnova za široku opću -muziĉku naobrazbu. Od brojnih muziĉkih škola najstariji je Konzervatorij u Ţenevi (osnovan 1835), koji je pod dugogodišnjim vodstvom Henrija Gagnebina (1886—), izvrsnog organizatora i znatnog kompozitora i orguljaša, postigao vrlo visok nivo. Najveći je Konzervatorij u Ziirichu (osnovan 1876), u koji je ukljuĉena i operna škola. U Baselu osim Muziĉke škole i Konzervatorija (osnovanog 1867) postoji i Schola Cantorum Basiliensis (od 1933), institut za istraţivanje i njegovanje starije muzike. Prve švicarske muzikološke katedre osnovane su na Univerzitetu u Fribourgu (1893) i na Univerzitetu u Baselu (1900). Muzikologija se predaje i na univerzitetima u Bernu, Ţenevi i Ziirichu. Katedra za etnomuzikologiju postoji na Univerzitetu u Neuchatelu. Rad najvaţnijih švicarskih muzikologa povezan je s njihovom pedagoškom aktivnošću na univerzitetima; medu njima su: Peter Wagner (1865—1931; Nijemac, predavao u Švicarskoj od 1897), jedan od najvećih autoriteta na podruĉju gregorijanskoga korala; Eduard Bernoulli (1867—1927), koji je prouĉavao muziku srednjega vijeka i njemaĉkog humanizma; KarZ AT«/(1873—!935); Jacques Handschin (1886—1955), struĉnjak za srednjovjekovnu muziku; Ernst Kurth (1886—1946; Austrijanac, predavao u Švicarskoj od 1912); Fritz Gysi (1888—1967); Antoine-Elisie Cherbuliez (1888—1964), koji se bavio švicarskim

LIT.: A. Schubiger, Die Pflege des Kirchengesangs und der Kir in der deutschen katholischen Schweiz, Einsiedeln 1873. — G. Beĉke sique en Suisse depuis les temps les plus recules jusq'a la fin du 18 = neve i Pariš 1874 (II izd. 1923). — H. Weber, Geschichte des Kircl in der deutschen reformierten Schweiz, Zurich 1876. —■ K. Nef, D; Mušica in der deutschen reformierten Schweiz, St. Gallen 1896. — A. Die schweizerischen Tonmeister im Zeitalter der Reformation, I — A. Nef, Das Lied in der deutschen Schweiz im letzten Drittel d am Anfang des 19. Jahrhunderts, Zurich 1909. — A. Rossat, La Cr pulaire dans la Suisse romande, Basel i Lausanne 1917. — J. Hane altesten Denkmaler mensural notierter Musik i n der Schweiz, AFA — O. Greyerz, Das Volkslied der deutschen Schvveiz, Frauenfeld 1927. —■ E. Refardt, Historisch-biographisches Musikerlexikon dei Leipzig i Zurich 1928. —• A. - E. Cherbuliez, Die Schweiz in der deut! sikgeschichte, Frauenfeld i Leipzig 1932. — A. Geering, Die Voki der Schweiz zur Zeit der Reformation, Schweizerisches Jahrbuch f wissenschaft, 1933.—J. Handschin, Die Schweiz, welche sang, Spo Nefu, Ziirich i Leipzig 1933. — W. Schuh (redaktor), Schweizer A Zurich 1939. — Isti i E. Refardt (redaktori, uz suradnju H. Ehingera zer Musikbuch, II, Musikerlexikon, Zurich 1939. — E. Isler, 25 Jah zerische Musik (1914 bis 1939), SMZ, 1939. — W. Vogt, Die Me: Schweiz im 17. Jahrhundert (disertacija), Basel 1940. — F. Martin, L en Suisse romande, RM, 1940. — A.-E. Cherbuliez, Geschichte d padagogik in der Schweiz, Bern 1945. — E. Refardt, Schweizer C Opernkomponisten, SMZ, 1945. — A. Geering, Minnesang in dei ibid., 1947. — W. Wiora, Zur Friihgeschichte der Musik in den Alpi Schriften der Schweizerischen Gesellschaft fur Volkskunde, Basel 1 Geering, Vom speziellen Beitrag der Schweiz zur allgemeinen Musik MF, 1950. — E. Refardt, Musik in der Schweiz (izabrani ĉlanci), I — Schweizer Komponisten, Bericht und Bekenntnis, Musik der 2 1955. — 4° Schvveizer Komponisten der Gegenwart, Amriswil 1956. — sehin, Mittelalterliche Kulturprobleme der Schweiz, spis u spomen sehinu, Bern i Stuttgart 1957. — H. P. Schanzlin, Die schweizerischt musik des 17. Jahrhunderts im Uberblick, Der Chorwachter , 195' Musikwissenschaft in der Schweiz, AML, 1958. —■ Schweiz, Mu (svezak posvećen švicarskoj muzici). — W. Jerger, Zur Musikgesd deutschsprachigen Schweiz im 18. Jahrhundert, MF, 1961. — H Deutsche Schweiz-welsche Schweiz, Neue Zeitschrift fiir Musik, 19 Schuh, H. Ehinger, P. Meylan i H. P. Schanzlin (redaktori), Schweizei -Lexikon, Zurich 1964. — K. Fischer, A. Geering, H. P. Schanzlin, 1 i E. Mohr, Schweiz, MGG, XII, 1965. — W. Reich, On Swiss Music: sition of the Present, MQ, 1965.

ŠVIKARŠIĈ, Zdravko, melograf i kompozitor (Ţ\ Koroškem, 13. II 1885 —). Muziku studirao na Konzervi Ljubljani. Profesor na gimnaziji u Kranju, sabirao je s narodne pjesme u Koruškoj i bavio se kompozicijom. Ti njegovih obradaba koruških slovenskih narodnih pjesama je Glasbena Matica u Ljubljani (I i II, 1914; III, 1921). ŠVJADAS, Ionas Izidorjaus, litavski kompozitor ( 9. X 1908 —•)• God. 1929 završio studij trombona u I< kompoziciju uĉio kod J. Ţileviĉiusa, S. Šimkusa i A. God. 1935—40 predavao trublju i trombon na Konzerve Kaunasu. Od 1947 profesor narodnih instrumenata na vatoriju u Vilniusu. Od 1940 vodio Ansambl pjesama i Litavske SSR koji je on utemeljio.

DJELA. ORKESTRALNA: uvertira Preporod, 1931; suita, r sodija, 1942; djela za kankles uz pratnju orkestra narodnih instrumei cert, 1955); pjesma bez rijeĉi za gudaĉe, 1940. — Koncert za trombo: 1933; 24 etide za trublju, 1936; 27 etide za kankles, 1953. — Klavirsk zicije. — Zborovi; solo-pjesme. — Obradbe litavskih narodnih pjesa sova. —■ Sa B. Dvarionasom komponirao drţavnu himnu Litavske S!

T, kratica za: 1. tenor; 2. o- taille (u instrumentalnom slogu); 3. tempo, npr. T. 1° ili T. i mo = tempo primo; a t. = a tempo; 4. tonika; 5. u generalbasu t. s. = tašto solo (tal. sama tipka) upućuje da se basove note moraju izvoditi same, bez dodavanja akorda. TABACHNIK, Michel, švicarski dirigent i kompozitor (Ţeneva, 10. XI 1942 — ). Studirao na Konzervatoriju u Ţenevi i pohaĊao ljetne teĉajeve za Novu muziku u Darmstadtu (P. Boulez, H. Pousseur, K. Stockhausen). Asistent I. Markeviĉa (1960) i P. Bouleza (1967—71); danas (1976) šef-dirigent orkestra zaklade Gulbenkian u Lisabonu i umjetniĉki direktor Ensemblea Europeen de Musigue Contemporaine. Kao dirigent gostuje s mnogim evropskim orkestrima. DJELA. ORKESTRALNA: Pastel I-II z& komorni orkestar, 1968 i 1969; Mondes, 1972; Movimenti, 1973; Eclipses, 1974; Les Imaginaires, 1974. — Frise za klavir, 1968. — ELEKTRONSKA: Sillages, 1972; D'autres Sillages, 1972. — Invencije za 16 glasova, 1972.

TABULATURA (prema lat. tabula daska, ploĉa; franc. i engl. tablature; tal. intavolaturd), vrsta notacije instrumentalne muzike, osobito muzike za instrumente na kojima se moţe proizvesti više glasova istodobno; upotrebljavala se preteţno od XVI do XVIII st. T. se sluţi slovima, brojevima i notama te razliĉitim drugim znakovima. Njezin je zadatak prije svega da što jednostavnije i preglednije prikaţe manualne postupke kojima se na nekom instrumentu dobiva odreĊena visina tona (oznaĉivanje ţica i preĉnica na lutnji ili tipaka na orguljama ili ĉembalu). T. ne predoĉuje muziĉko-kompozicijske postupke, odnosno predoĉuje ih samo u ograniĉenoj mjeri; iz nje se ne moţe raspoznati samim ĉitanjem (bez sviranja) tok muziĉke fraze, harmonijska funkcija ili smisao muziĉkog oblika kao iz današnje partiture ili klavirskih nota. Naziv t. uobiĉajio se u doba kada se instrumentalna solistiĉka muzika poĉela zapisivati na jednom listu (lat. tabula), za razliku od vokalne muzike koja se biljeţila na drugi naĉin (-> Stimmbuch; > ChorbucK). Svi glasovi koji zvuĉe istodobno sjedinjuju se u tabulaturi vertikalno. Tabulaturom se katkad nazivalo zapisivanje uobiĉajenom notacijom na dva linijska sustava, za razliku od partiture (npr. kod G. Frescobaldija), ali i notiranje na naĉin partiture (S. Scheidt, Tabulatura Nova; J. Klemm, Tabulatura

linijskom sistemu. Od 1570 otprilike i najviša dionica, meĊutim, prikazuje se samo slovima; ta tzv. »novija« njemaĉka tabulatura za orgulje nema uopće notnih crta. U XVI st. upotrebljavala se njemaĉka t. za instrumente s tipkama i u Poljskoj, Madţarskoj i Skandinaviji. Notacija s pomoću slova zauzima znatno manje mjesta nego pisanje nota na linijskim sustavima te se njome mogla uštedjeti velika koliĉina papira. Upotrebljavala se sve do XVIII st. u sluĉajevima kada je trebalo unijeti ispravke ili dopune, ili kada nije bilo dosta prostora za notaciju (tako je npr. J. S. Bach prijepis uvertire Ch. Dieuparta, zapoĉet francuskom klavirskom notacijom, dovršio njemaĉkom slovĉanom notacijom). S gledišta tiskarske tehnike, postupak sa slovima bio je mnogo jednostavniji i manje skup od tiskanja s pomoću tipova. Njemaĉku tabulaturu za instrumente s tipkama sve više potiskuje u XVII st. razvitak bakrotiska i sve jaĉi utjecaj talijanske tabulature. J. Ad-lung u djelu Anleitung zu der musikalischen Gelahrtheit (1758) preporuĉa njezino potpuno ukidanje. Francuska i talijanska t. za instrumente s tipkama bliţe su današnjoj notaciji klavirske muzike. I Francuzi i Talijani biljeţe muziĉki tekst na dva linijska sistema. Notni su znakovi oni isti koji se od sredine XV st. nalaze i u vokalnoj literaturi. Predznaci se u ranim izvorima biljeţe toĉkama iznad nota ili ispod njih. Najstariji saĉuvani dokumenti potjeĉu iz poĉetka XVI st., ali vjerojatno se takav naĉin notacije tada upotrebljavao već duţe vremena. U Italiji je broj crta promjenljiv; donji sistem ima re. . . vise . 5 6 6„ . dovito crta nego gornji. .iOj5i O, 7, O Srodnu vrstu notacije upotrebljavaju i engleski i nizozemski muziĉari. U rano doba broj je notnih crta kod njih varijabilan, kasnije su do kraja XVII st. uobiĉajena dva sustava po šest crta.

Italica).

Tabulature se meĊusobno razlikuju i prema instrumentu kojemu su namijenjene, kao i prema zemlji u kojoj su se upotrebljavale. Najvaţnije su tabulature za instrumente s tipkama (orgulje, ĉembalo) i za lutnju. Uz njih su postojale i tabulature za gitaru, harfu i neke druge instrumente. T. za instrumente s tipkama koja note biljeţi slovima (tonska slova a-g) zove se njemaĉka orguljska t., jer se upotrebljavala preteţno u Njemaĉkoj. Oktavni poloţaj odreĊenog tona na instrumentu biljeţi se malim i velikim slovima i slovima iznad kojih se povuĉe vodoravna crtica (crtice). Predznaci se mogu toĉno zapisati, jer za svaku povišenu (ali ne i za sniţenu) notu postoji poseban znak. Ritmiĉku vrijednost svakog notnog simbola odreĊuje menzuralna nota ili znak izveden iz menzuralnih nota, a smješten je iznad svakog od vertikalno poredanih notnih simbola (slova). U tzv. »starijoj« njemaĉkoj tabulaturi za orgulje najviša dionica zabiljeţena je notama na

Njemaĉka tabulatura za orgulje. Buxheimer Orgelbuch, oko 1460

TABULATURA

528

Najdugotrajniju afirmaciju doţivjela je u Evropi francuska t. za instrumente s tipkama. Oko 1700 ona gotovo posve potiskuje iz upotrebe sve ostale oblike tabulature i zove se otad »talijanska tabulatura«; na principu francuske tabulature tiskaju se klavirska

■U J . J L .J

J J»

J j

Francuska tabulatura za lutnju. D. Kellner, Ausserlesene Laulenstiicke, Hamburg 1747

djela sve do danas. Najranije poznate primjere tiskao je P. Attaingnant (1530). Upotrebljavaju se od samog poĉetka dva crtovlja sa pet crta; ĉeste promjene kljuĉa ĉine nepotrebnima pomoćne crte. Poseban problem u svim tabulaturama za instrumente s tipkama bilo je notiranje pedala. Dionicu pedala oznaĉuju autori orguljskih kompozicija izrazom pedaliter (ped.J, bez obzira na vrstu notacije. Katkad se susreće pomiješana notacija, notna i slovĉana. Tako se A. Padovano (Toccate et Ricercari d'Organo, 1609) i A. van Noordt (Tabulatur-Boeck van Psalmen en Fantaseyen, 1659) sluţe za pedal slovĉanom notacijom. Zapisivanje pedala crvenom tintom najĉešće se susreće u izvorima iz kruga oko J. S. Bacha. Današnji naĉin notiranja orguljskih djela na tri crtovlja pojavio se prvi put kod francuskih kompozitora s kraja XVII st. Španjolske tabulature za instrumente s tipkama primjenjuju brojeve. Razvila su se tri tipa tabulature. Prva vrsta biljeţi brojkama 1—42 sve tipke (C — a1, s kromatskim gornjim tipkama, vodeći raĉuna o poloţaju tipaka na najdonjoj oktavi, tzv. »kratkoj«). Brojevi se u vertikalnim sklopovima zapisuju na crtovlja. Tu vrstu tabulature spominje J. Bermudo u traktatu Comienfa el libro llamado Declaracion de instrumentos musicales (1555)3 ali se nisu saĉuvali primjeri iz prakse. Drugi oblik brojkama oznaĉava, takoĊer uzlaznim redom, samo bijele tipke, a znakovima dodanima iznad broja upozoruje na povišenje ili sniţenje tona. Brojevi za tipke desne ruke odijeljeni su crtom od brojeva za lijevu ruku. J. Bermudo opisuje i ovaj naĉin pisanja tabulature. Jedan od dva poznata primjera iz prakse je Intavolatura de cim-balo A. Valentea (1576). Treći se sustav ograniĉava na brojeve 1 do 7; oni se odnose na tonove u oktavnom prostoru F—■/. Za tonove viših i dubljih oktava tim se istim brojevima dodaju crte, toĉke i kukice. Kao i u prvoj vrsti brojĉane tabulature, simultane se dionice zapisuju na crtovlju jedna ispod druge. U takvu tabulaturnom sistemu tiskane su tri poznate španjolske zbirke za instrumente s tipkama: L. Venegas de Henestrosa, Libro de cifra nueva (1557); A. de Cabezon, Obras de mušica (1578) i F. Correa de Arauxo, Libro de tientos y discursos (1626). U sva se tri španjolska tabulaturna sustava ritmiĉke vrijednosti zapisuju menzuralnim notama ili znakovima koji su izvedeni iz njih. U usporedbi s tabulaturama za instrumente s tipkama, tabulature za lutnju svojim grafiĉkim izgledom još slabije predo ĉuju zbir muzikalnih znaĉajka kompozicije. One se gotovo potpuno ograniĉuju na zahvate kojima se dobivaju tonovi odreĊene visine. Zapisivanje kompozicije notama (franc. en musigue) bilo je u lautistiĉkoj praksi nepoznato. Svojstvena je svima tabulaturama za lutnju okomita crta koja odjeljuje prostor jednog dvo dijelnog ili trodijelnog brevisa (semibrevisa) od drugog. Samo u slobodnim francuskim preludijima s ritmiĉki neodreĊenim razlomljenim akordima, u etidama i pasaţama, kao i u slobodno koncipiranim codama nema takvih crta. Ritmiĉka vrijednost tonova oznaĉuje se notnim simbolima menzuralne notacije ili znakovima izvedenim iz menzuralnih nota:

□•=..., □=.., 0=.,i=i,i=r,*■=!*,f=i*

U rukopisima su crta i zastavica većinom koso poloţeni: /" Ritmiĉki znakovi se ponavljaju uz svaki grafiĉki simbol za v: ili, u drugim sluĉajevima, svaka ritmiĉka oznaka vrijedi t dok je ne zamijeni druga. Već prije 1550 nizovi nota jednal trajanja spajaju se zajedniĉkim vodoravnim crtama. Osim r znakova, tabulature za lutnju raspolaţu još i nizom dru£ kratkoće trajanja tona na lutnji u svirci na tom instrume su se primjenjivali ukrasi koji su se biljeţili toĉkama, : polukruţnicama, crticama, kriţićima, valovitim crtama, k katkad i znakovima $ i I] . Oznake ^ , ~f" , ^ ili / uj na odreĊenom mjestu prst treba zadrţati pritisnut uz ţic met lijeve ruke istom se poslije 1660 biljeţi jedinstvenir vima ( . , . . , . • . i .••)■ Za desnu ruku upotrebljavaju se brojevi 1—5. Ĉesto ritmiĉki oznaĉene dionice za lutnju notirana vokalna di zapisana en musigue (notama). Da bi se izbjegli predzn vaĉka se dionica ĉesto transponira (npr. F. Bosanac, 151 dutim, dosta se ĉesto nekolorirana pjevaĉka dionica nal: bulaturi, a dodani tekstovi od nekoliko strofa upućuju se melodija i svirala i pjevala. Dodaci en musigue bili si doba monodije osobito popularni u Francuskoj i Eng Njemaĉka t. za lutnju sluţi se slovima i brojevima Upotrebljavala se vjerojatno već u XV st. j najstariji ; dokument (s poznatim datumom postanka) potjeĉe iz A. Schlicka). Njemaĉka t. nastala je za lutnju sa pet ţica. se grupiraju vertikalno jedan iznad drugoga. Prazne ţic se brojevima 1 do 5, a preĉnice u polustepenskim int malim slovima, i to za svaku ţicu na istoj preĉnici dru: vom: na prvoj preĉnici (od dubljeg tona prema višem) a, b, c, d, e, na drugoj /, g, h, i, k, i tako redom do kraja : nakon ĉega se slova udvostruĉuju. Kad je oko 1510 doc sova ţica, oznaĉivalo se hvatanje te ţice na preĉnici velil vima ili brojevima 2—8. Njemaĉka t. za lutnju nije ni praktiĉna ni pregledna. Nakon daljnjih dodavanja ţica (■ od 1 ioo) bilo je potrebno da se upotrijebe i drugi zna! se njemaĉki tabulaturni sustav pomiješao s drugima, sve u Njemaĉku potpuno prodro francuski sistem. « I talijanska i francuska t. za lutnju upotrebljavaju 1 sisteme, s tom razlikom što se u Italiji najgornja linija na najdublju ţicu, a u Francuskoj obratno. Talijanska t. sluţi se brojevima. Praznu ţicu oznaĉi ticom, a preĉnice u polustepenskim intervalima brojevin 9 te znakovima X, X i X. Istim brojem oznaĉuju se sve jednoj preĉnici. Oko 1550 poĉinje se upotrebljavati gol kljuĉivo sistem sa šest crta. Za basovu ţicu pisali su se 7, 8, 9 itd. iznad crtovlja. Još prije 1650 talijansku je tal istisnula francuska. Ova najpreglednija od svih tabula lutnju (prvi tiskani primjer P. Attaingnanta, 1529) prir sustav od pet ili šest crta. Poput njemaĉke, i francuska t. bljava slova, ali na drugi naĉin. Praznu ţicu biljeţi slove preĉnice daljnjim slovima abecede, i to tako da se sve jednoj preĉnici obiljeţuju istim slovom. Zbog svojih pi francuska se t. proširila i u druge zemlje. Engleska se prak iskljuĉivo njome, isto vrijedi i za nizozemski tisak (poĉ zbirke P. Phalesea iz 1545). Potkraj XVI st. francuska t. i u Njemaĉku (M. Revmann, 1598 i 1613; G. L. Fuh 1615). Neke kasnije talijanske zbirke takoĊer upotrebljavaj cusku tabulaturu (M. Galilei, 1620; P. Sammartini, if tom sustavu tiskana je i zbirka Madţara V. Bakfarka i: Muzika za španjolsku vihuelu upotrebljava talijanski brojeva, ali djelomiĉno uz francuski poredak crta (najdoi — najdublja ţica); takav se sistem susreće npr. u najstar kanoj zbirci za vihuelu iz 1535 (L. Milan). Ritmiĉki znake kad se udaljuju od talijanskih, tako u raspravi Declara instrumentos musicales J. Bermuda (1555):

Posebno je obiljeţje tabulatura za vihuelu da je vokalr nica istaknuta crvenim znakovima (upotrebljavaju se v. toga i kukice ili toĉke, ili zapisivanje en musigue — nota Za gitaru, koja je po tehnici sviranja bliza lutnji, me se bez teškoća upotrijebiti talijanska, španjolska (za v. i francuska t., što pokazuje niz saĉuvanih izvora. MeĊutin se gitara preteţno upotrebljavala za akordiĉki slog, nota gitaru skratila se na taj naĉin što se jednim jedinim slovoi nosno brojem, ili kojim drugim znakom) biljeţio cijeli koji je mogao imati do pet glasova. Od prvoga takvog po (G. Montesardo, Nuova inventione d'intavolatura . . . ,,

TABULATURA — TAČKA UZ NOTU ta se vrsta tabulature odrţala dva stoljeća. No, budući da je velik dio repertoara sadrţavao ne samo sviranje u akordiĉkim blokovima (španj. rasgado) nego i izvoĊenje odlomaka u pojedinaĉnim glasovima (španj. punteado), to se biljeţenje akorda kombiniralo sa sistemom od pet ili šest crta talijanske i francuske tabulature za lutnju. Oko 1800 poĉela se muzika za gitaru zapisivati notnim pismom; u najnovije vrijeme, meĊutim, gitaristi se vraćaju starim sustavima. Literatura za harfu biljeţila se na razliĉite naĉine. Trećim oblikom španjolske tabulature za instrumente s tipkama zapisane su zbirke L. Venegasa de Henestrose (1557) i A. de Cabezona (1578), obje namijenjene »instrumentu s tipkama, harfi i vihueli«. Postojao je i oblik brojĉane tabulature nalik na prvu vrstu španjolske tabulature za instrumente s 3tipkama, koja brojevima 1 do 27 prikazuje tonove C, F, G do c (npr. A. de Mudarra, 1546; rukopisni dodatak uz Intavolatura di balli d'arpicordo G. Picchija, 1620.) MeĊutim, mnogo se upotrebljavala notna t. za instrumente s tipkama (danas se muzika za harfu zapisuje samo tako) ili generalbas. Muzika za violu zapisivala se u Njemaĉkoj u XVI st. na naĉin njemaĉke tabulature za lutnju (S. Virdung, 1511; M. Agricola, 1529 i 1545). U Italiji susreće se modifikacija talijanske tabulature za lutnju s brojevima o do 9 (S. di Ganassi dal Fontego, 1542—43; S. Cerreto, 1601; G. Zanetti, 1645; P. Minguet, 1752). Francusku tabulaturu za lutnju upotrijebili su u XVII st. za violinu Englezi Th. Mace i J. Playford. I muzika za duhaĉke instrumente takoĊer se katkad zapisivala tabulaturom. LIT.: H. Sommer, Lautentraktate des 16, und 17. Jahrhunderts im Rahmen der deutschen und franzosischen Lautentabulaturen (disertacija), Berlin 1923 (izvadak tiskan u Jahrbuch der Philosophischen Fakultat der Universitat Berlin, 1922—23). — E. Frerichs, Die Accidentien in Orgeltabulaturen, ZFMW, 1924—25. — W. Merian, Der Tanz in den deutschen Tabulaturbiichern, Leipzig 1927. — L. Schrade, Die altesten Denkmaler der Orgelmusik.,., Miin ster 1928.— Isti, Die handschriftliche Uberlieferung der altesten Instrumentalmusik, Lahr 1931. — J. Dieckmann, Die in deutscher Lautentabulatur uberlieferten Tanze des 16. Jahrhunderts, KLassel 1931. — O. Gombosi, Rezension von Publikationen alterer Musik II (L. Milan), ZFMW, 1931—32. — L. Schrade, Des Pro blem der Lautentabulatur-Ubertragung, ibid. — O. Gombosi, Bemerkungen zur Lautentabulatur-Frage, ibid., 1934. — O. A. Baumann, Das deutsche Lied und seine Bearbeitung in der friihen Orgeltabulaturen, Kassel 1934. — L. H. Moe, Dance Music in Printed Italian Lute Tablature from 1507 to 1611 (di sertacija, 2 sv.), Cambridge (Mass.) 1956. — J. Jacquot (red.), Le Luth et sa musique, Pariš 1958 (s prilozima G. Thibault, W. Boettichera, K. Dor fmiillera, M. Podolskog, A. Sourisa i dr.). — F. W. Riedel, Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fiir Tasteninstrumente in der 2. Halfte des 17. Jahrhunderts, Kassel 19G0. — H. Hickmann, M. Stohr, F. Zagiba, W. Lipphardt, L. Dittmer, M. Ruhnke, F. W. Riedel, W. Boetticher i R. Stephan, Notation, MGG, IX, 1961. — L. Schierning, Die Uberlieferung der deutschen Orgel- und Klaviermusik aus der 1. Halfte des 17. Jahrhunderts, AFMW, 1961. — W. Young, Keyboard Music up to 1600, Mušica Disciplina, 1962—63. — H. Radke, Beitrage zur Erforschung der Lautentabulaturen des 16. —18. Jahrhunderts, MF, 1963. — H. R. Z6beley, Die Musik des Buxheimer Orgelbuchs, Tutzing 1964. R.

TACCHINARDI, 1. Nicola, talijanski pjevaĉ, tenor (Livorno, 3. IX 1772 — Firenca, 14. III 1859). Operni pjevaĉ u Livornu, Piši, Veneciji, Firenci, Milanu (Scala), Torinu, Bologni, Parmi, Rimu i drugim talijanskim gradovima te u Parizu {Odeon; Thedtre des Italiens, 1811—14), Beĉu i u Španjolskoj. God. 1822 imenovan prvim pjevaĉem dvorske kapele u Firenci, ali i dalje nastupa u operi. Povukao se sa scene 1831 i postao pjevaĉki pedagog. Njegov baritonalno obojen tenor bio je blještav i voluminozan, tehnika besprijekorna u svim registrima. Osim više vjeţba za pjevanje, vokaliza i dr. ostavio je i esej Dell'opera in mušica sul teatro italiano e de' suoi Ċifetti (II izd. 1833). 2. Guido, kompozitor i teoretiĉar (Firenca, 10. III 1840 — 6. XII 1917). Sin Nicole; uĉenik T. Mabellinija. Isprva di rigent i kritiĉar, zatim se posvetio kompoziciji i pedagogiji. Od 1888 tajnik, a 1891—1917 direktor zavoda Istituto Musicale u Firenci. Najbolje mu je djelo Requiem lirico. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Delirium febris i Al cader del sole. Koncerti: za klavir, 1917; za violinu, 1908 i za violonĉelo, 1910. — Fuge za klavir. — DRAMSKA. Opere: La Secchia rapila (s drugima), 1872; / Conti senza l'oste, 1872; L'Idolo cinese (s drugima), 1874 i // Voto. — Oratorij Gesu di Xazareth. — CRKVENA: 3 mise; Requiem lirico ; 2 psalma. — INSTRUKTIVXA: Saggi di basso numerato e contrappunto; Grammatica musicale; Metodo di armonia; Metodo di contrappunto e fuga; Studio delVinterpretazione i dr. LIT.: F. Bussi, Tacchinardi, 1. Nicola i 2. Guido, MGG, XIII, 1966.

TACET (lat. šuti; kratica tac.; tal. tace, taci, mnoţ. tacciono), oznaka koja se upisuje u instrumentalnu ili zborsku dionicu i upućuje da izvoĊaĉ dulje vrijeme (ponekad kroz ĉitav stavak) ne svira, odnosno ne pjeva. Oznaka tacet al fine znaĉi da dionica od toga mjesta više ne sudjeluje u izvoĊenju djela, odnosno stavka. TACLIK, Rudolf, kompozitor (Karlovac, 25. VI 1894 — 20. VII 1942). U muzici uĉenik F. Dugana st. Djelovao je u Karlovcu kao nastavnik muzike i dulje vremena direktor Gradske muziĉke škole. Kompozitor romantiĉnih djela svjetovnog i crkvenog karaktera. MeĊu njima najveću je popularnost stekla pjesma Kaj (D. Domjanić) koja je postala narodnom svojinom. Bavio se melografijom i obraĊivanjem narodnih napjeva. DJELA: popularne kompozicije za klavir. — VOKALNA: kantata Noć na l'ni za muški zbor; zborovi; solo-pjesme.— CRKVENA: Psalam 130 za sopran

529

i orkestar; mise; crkvene pjesme i dr. — Obradbe i harmonizacije narodnih napjeva. K. Ko.

TACTUS (lat.; njem. Schlag; tal. battuta ili tatto; engl. beat ili stroke), odmjeravanje muziĉkoga vremenskog toka pokretom ruke ili (kod instrumentalista) noge. Tactusom se u XV —XVII st. nije smatrao jedan pokret, nego dva, tj. pokret prema dolje i prema gore zajedno (positio ili thesis i elevatio ili arsis). Kod t. simplex ili t. aequalis dva udarca jednako traju (C y £) > a kod t. proportionatus ili t. inaequalis udarac prema dolje je dvostruko dulji od udarca prema gore (C 3 •£ O ). Referentna jedinica tactusa je u nediminuiranom tempusu (integer valor notarum) semibrevis, u diminuiranom tempusu brevis, a u prolatio maior (perfecta), ako je shvaćena kao augmentacija (T ^ = = O O , referentna jedinica je minima (Adam iz Fulde, 1490). T. menzuralne muzike usporeĊivao se s kucanjem bila (F. Gafifurius, 1496) ili sata (H. Gerle, 1532). Njegovo trajanje, meĊutim, nije bilo jednako u svima menzurama; diminucija tempus perfectum znaĉila je oko 1500 da se trajanje nota smanjuje za trećinu (ne za polovinu), te je t. alla semibreve u diminuiranom tempus perfectum cum prolatione minor ((£)) vrijedio dvije trećine obiĉnog tactusa (M. Schanppecher, u Opus aureum musicae N. Wollicka, 1501). Iz mogućnosti da se t. podijeli na kraća trajanja, tj. da se udara dva puta brţe, a da se pri tom ne mijenja vremensko trajanje nota, rezultiralo je razlikovanje izmeĊu većeg i manjeg tactusa (M. Agricola, 1532); t. maior sastoji se u diminuiranom tempusu od brevisa ((£ ^ ^ ) , u nediminuiranom od semibrevisa (C y y) < a '• »linor u diminuiranom tempusu od semibrevisa (C Y v) u nediminuiranom od minime(C ^ f )■ Ako se t., u diminuiranom kao i u nediminuiranom tempusu, udara alla semibreve, tad diminuiranom tempusu ((£) odgovara (. celerior, a nediminuiranom Perfectio). Punetus imperfeetionis stavlja se izmeĊu dve note jednakog oblika da bi se time oznaĉilo da one zajedno ne tvore trodobnu grupu, već svaka od njih susednu duţu notu imperficira (-> Imperficiranje). Punetus alterationis upo-

530

TAČKA UZ NOTU — TAGLIAFERRO

zorava da se od dve iduće note jednakog oblika druga mora ĉitati s alteracijom (->• Alteracijd). U perfektnoj menzuri punctus divisionis razdvaja dve perfektne notne grupe. U tim sluĉajevima taĉka igra ulogu današnje taktne crte. U imperfektnoj menzuri upotrebljava se punctus additionis (punctus augmentationis) radi produţenja note za polovinu vrednosti — kao i danas. U ĉesto teško preglednim sinkopiranim sklopovima XIV—XV st. sluţio je lakšem rašĉlanjivanju u pojedine notne grupe punctus demonstrationis (punctus reĊuctionis; punctus syncopationis). (-» Menzuralna notacija) 3. Taĉka iznad notne glave ili ispod nje oznaĉava -> staccato; taĉka sa lukom oznaĉuje -> portato. 4. Katkad se pomoću taĉaka iznad note ili ispod note skraćeno oznaĉava njena podela na odgovarajući broj nota manjeg traja nja, npr. (o = J J J J ) . V. Peć. TADDEI, Giuseppe, talijanski pjevaĉ, bariton (Genova, 26. VI1916—). Studirao u Genovi i Rimu, gdje je 1936 i debitirao. Solist Beĉke drţavne opere (1945—48) i opere Metropolitan u New Yorku (od 1951); 1974 prestao javno nastupati. Gostovao meĊu ostalim na milanskoj Scali, londonskom Covent Gardenu, na festivalima u Veroni i Salbzurgu. U njegovom bogatom repertoaru (oko 70 uloga) istiĉu se likovi iz Mozartovih opera i talijanske operne literature. TADEI, Alessandro, talijanski kompozitor (Graz, oko 1585 — Gandria, Ticino, 1667). God. 1604—06 uĉio u Veneciji kod G. Gabrielija. Od 1606 u Grazu orguljaš na dvoru nadvojvode Ferdinanda. Kad je 1619 nadvojvoda izabran za cara, otišao je T. s njime u Beĉ i tu do 1628 bio dvorski orguljaš. Nakon kr aćeg djelovanja u Kremsmiinsteru kao zborovoda benediktinske crkve postao vjerojatno 1630 redovnik karmelićanskog samostana u Veneciji; 1642—47 orguljaš katedrale u Udinama. Sve saĉuvane kompozicije nastale su prije 1630 i po njima je T. izraziti pripadnik Gabrielijeve škole. Vjerojatno je i kasnije komponirao, jer ga suvremenici hvale kao vrsnog kontrapunktiĉara i istaknutog crkvenog kompozitora Italije. DJELA. CRKVENA: Missa sine nomine za 16 glasova; Psalmi vespertini za 8 glasova i b. c, 1628; moteti O beatitm Carolum za 3 glasa, 1615 i Hodie beata virgo za 10 glasova. NOVO IZD.: Missa sine nomine obi. W. Jessinghaus (1937). LIT.: H. Federhofer, Alessandro Tadei, a Pupil of G. Gabrieli, Mušica Disciplina, 1952. — Isti, Graz Court Musicians and Their Contribution to the Parnassus Musicus Ferdinandaeus, ibid., 1955. — Isti, Alessandro Tadei, MGG, XIII, 1966. — hli, Musikpflege und Musiker am Grazer Habsburger hof..., Mainz 1967.

TADEO, Giorgio, talijanski pjevaĉ, bas (Verona, 2. X 1929 —). Uĉenik E. Campogallianija; na opernoj pozornici debitirao 1953 na Talijanskom radiju (RAI) i na operi u Palermu kao Mefisto (Gounod, Faust). Pjevao na talijanskim opernim scenama (Piccola Scala, Scala i dr.), kao i na festivalima u Edinburghu, Schwetzingenu i Aix-en-Provenceu, zatim gostovao na Drţavnoj operi u Beĉu, Teatro Colon u Buenos Airesu, na Pariškoj operi i dr., izgradivši

opseţan repertoar u kojem istaknuto mjesto pripada i ul suvremenim djelima. TADIĆ, Dušan, pijanista (Beograd, 29. VI 1928—). klavira završio 1955 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (J. i tamo predavao u muziĉkim školama Josif Marinković (19/ Vojislav Vuĉković (1956—57). Od 1958 u Parizu, usavršav; A. Cortota i 1963 stekao diplomu Licence de concert na Ecolt de musiaue (B. Bascouret de Gueraldi); od 1964 i sam je pi toj ustanovi. Tadićevo se sviranje odlikuje velikom mi šću, osjećajnošću i smislom za evociranje celovitosti kc svake kompozicije. T. je bio jedan od osnivaĉa Društva \ muzike u Beogradu. Snimio je gramofonsku ploĉu sa delin Skrjabina. TAFALL, Abad, španjolski kompozitor i orguljaš ( de Compostela, 1858 ■— 11. X 1930). Ĉlan djeĉjeg zbora 1 u Santiago de Compostela, u kojoj je od 1881 bio orgu 1895 kapelnik. Od 1898 kratko vrijeme kapelan u Granadi se vratio kao kanonik u rodni grad. DJELA. CRKVENA: mise; moteti; lamentacije; psalmi; himn' SPISI: Tratado de canto gregoriano, 1891; La Mušica del himno de los flamencos del s. XII al Apostol Santiago, T 920; La Capilla de mušica de I de Santiago, 1931. LIT.: J. Lo'pez - Calo, Catalogo musical del archivo de la S. Igle dral de Santiago, Cuenca 1972.

TAFELKLAVIER -> Square piano TAFELMUSIK (njem. Tafel stol; franc. musique d instrumentalna i vokalna muzika koja se izvodila za vriji roka. Prema slikovnim i pisanim dokumentima, T. je 1 znata već u vrijeme egipatskih dinastija, u biblijsko doba i i rimskoj antici. Srednji vijek takoĊer pruţa brojna svjed( o takvoj praksi. Minijatura uz djelo Remede de Fortunt Machaulta prikazuje kao T. sastav od 2 trublje i 2 gajde nesansi i baroku ubrajali su se ruĉkovi i veĉere medu prilike za muziciranje. T. je sluţila podizanju radosnog : ţenja i zabavi. Nije se prakticirala samo za posebnih prigc dio sveĉane muzike; na mnogim se dvorovima izvodila r kad god je vladar za stolom bio prisutan, a u gradovim pratila bankete gradskog poglavarstva, dok je u gradansl ćama T. bila obavezna samo na svadbama. Izvedbe su 1 vjerene dvorskoj muzici, gradskom kantoratu ili Stac rima, ali i pojedinim muziĉarima, npr. orguljašu ili Iau1 XVII i XVIII st. susreću se najviše muziĉki oblici suita libet; u posebnim prigodama izvodile su se i scenske ' U to su vrijeme tiskane brojne zbirke, medu kojima: J. H. Banchetto musicale (1617; suite); Th. Simpson, Taffel (1621; plesovi); E. Reusner, Musicalische Taffel-erlustigun^ orkestralne suite); G. Ph. Telemann, Musiaue de Table solosonate, kvarteti, koncerti, uvertire) i J. V. Rathgeber, vergnugendes und Gemuth-ergotzendes Tafel-Confect (I-II —37; IV dio J. C. Sevferta, 1746; quodlibeti i dr.). TAFFANEL, Paul, francuski flautist i dirigent (Bc 16. IX 1844 — Pariz, 22. XI 1908). Od 1858 uĉio flauti rizu kod Dorusa (V.-J. van Steenkiste) isprva privatno, a 1 na Konzervatoriju, gdje je takoĊer uĉenik H. Rebera (k< ĉija). Flautist orkestra pariške Opera-comique (1862—64) Opere (1864—90; od 1871 prvi solist) i orkestra Societe c certs du Conservatoire (1865—-92; solist od 1869), kojemu j dirigent (1892—1901). Kao virtuoz koncertirao u raznim skim zemljama do 1893. Stekao velikih zasluga za komori ziku, 1872 suosnivaĉ Societe classiaue, a 1879 Societe de de chambre pour instruments a vent. Od 1890 dirigent Opei — 1906 prvi dirigent); od 1893 profesor flaute na Konzerv od 1897 profesor orkestarske klase. Odgojio niz flautista njima i Ph. Gauberta i L. Fleurvja. T. je utemeljitelj suv francuske flautistiĉke škole. Komponirao je duhaĉki k\ sastavio Methode complete de flute. LIT.: M. Fremiot, Paul Taffanel, MGG, XIII, 1966.

TAFELMUSIK. Francuska minijatura, XV st.

TAGLIABUE, Carlo, talijanski pjevaĉ, bariton (J Comense, 13. I 1898 —). Uĉio kod L. Gennaija i A. Gui debitirao 1922 u Lodiju. Pjevao u Italiji {Scala u Milani San Carlo u Napulju i dr.), u Rio de Janeiru, Santiagu, Airesu, New Yorku (od 1937 stalni gost na operi Metrof Londonu (Covent Garden, 1938 i 1946) i Parizu. Istaka talijanskom opernom repertoaru i kao Lohengrin (W Pjevao na praizvedbama mnogih suvremenih talijanskih (I. Pizzetti, Lo Straniero; L. Rocca, Morte di Frine; O. R< La Fiamma i dr.). TAGLIAFERRO, Magda, francuska pijanistica (Pet Brazil, 19. I 1893 —). Studirala na Pariškom konzervatorij A. Cortota. Na prvu koncertnu turneju pošla 1908 sa G. F11 Na brojnim kasnijim gostovanjima koncertirala u Evropi, SAD, Juţnoj Americi i Japanu. Poduĉavala na Pariškom ko,

TAGLIAFERRO — TAGLIONI toriju od 1937, drţala teĉajeve o interpretaciji u Rio de Janeiru i Sao Paulu (1940—41), vodila vlastitu klavirsku školu u Parizu, predavala na Ljetnim teĉajevima u Salzburgu (od 1957) i na Univerzitetu u Tokiju (od 1968). God. 1967 utemeljila u Sao Paulu zakladu M. T. TAGLIAPIETRA, Gino, talijanski pijanist i kompozitor (Ljubljana, 30. V 1887 — Venecija, 9. VIII 1954). Uĉio klavir kod J. Epsteina na Konzervatoriju u Beĉu i kod F. Busonija u Berlinu. God. 1907—49 predaje klavir na konzervatoriju BeneĊetto Marcello u Veneciji. Bio je veoma ugledan klavirski pedagog. Kao kompozitor donekle je naginjao atonalnosti; u njegovim se djelima ponekad opaţa Busonijev utjecaj. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir sa zborom, 1913; Concertino za klavir; Variazioni e fantasia za klavir i gudaĉe. — Sonatina za violinu. — KLAVIRSKA: sonatine; fantazija na ime BACH; bagatele; etide; preludiji i dr. — Djeĉja priĉa La Bella adormentata nel bosco, 1926. — Solo-pjesme. — Rekvijem.— Instruktivno djelo Antologia di mušica antica e moderna za klavir (18 sv.). — IZDANJA: Raccolta di composizioni dei secoli XVI e XVII, 1937; klavirska djela F. Schuberta, F. Mendelssohna, F. Liszta i dr. LIT.: F. Fano, Gino Tagliapietra, MGG, XIII, 1966.

TAGLIAVINI, Ferruccio, talijanski pjevaĉ, tenor (Barco, Reggio Emilia, 14. VIII 1913 —). Uĉio kod I. Brancuccija i A. Bassija; debitirao 1938 u Firenci kao Rodolfo (Puccini, La Boheme). Zatim se redaju veliki uspjesi u Rimu, Milanu (Scala), New Yorku {Metropolitan, od 1948), Londonu (Covent Garden, od 1950), Parizu (Opera) i drugim gradovima. Njegov izvrsni belkanto osobito dolazi do 'vaiaafa u operama V. Bellinija i G. Donizettija. Povukao se sa scene 1970. LIT.: C. Tedeschi, Ferruccio Tagliavini, Roma 1942.

TAGLIAVINI, Franco, talijanski pjevaĉ, tenor (Novellara, Reggio Emilia, 29. X 1934 — ). Pjevanje uĉio u Novellari i kod Zite Fumagalli u Milanu; na opernoj pozornici debitirao 1962 u milanskoj Scali kao Tonio (Leoncavallo, / Pagliacci) i tamo odmah angaţiran. T. je u kratko vrijeme ostvario blistavu umjetniĉku karijeru, pa je redovit gost njujorškog Metropolitana, londonskog Covent Gardena, berlinske Njemaĉke opere i drugih velikih opernih kuća u Evropi i Americi. Gostovao je i na Maggio Musicale Fiorentino. TAGLIAVINI, Luigi FerdinanĊo, talijanski muzikolog i orguljaš (Bologna, 7. X 1929—). Orgulje uĉio u Bologni i Parizu; 1951 doktorirao na Univerzitetu u Padovi. Nastavnik orgulja i bibliotekar na Konzervatoriju u Bologni; 1954—55 i 1959 —64 profesor na Konzervatoriju u Bolzanu i 1964—65 na Konzervatoriju u Parmi; uz to od 1959 privatni docent za povijest muzike na Univerzitetu u Bologni; od 1965 profesor muziko-logije na Univerzitetu u Fribourgu (Švicarska). Orguljama i ĉembalu posvećuje svoju muzikološku i koncertnu djelatnost. Sa R. Lunellijem osnivaĉ i urednik ĉasopisa L'Organo (od 1960). DJELA. SPISI: Studi mi lesti delle cantate sacre di J. S. Bach (disertacija), 1951 (obj. u prer. obliku 1956); Un Musicista cremonese dimenticato . . . A\ Corradini, Collectanea Historiae Musicae, 1956; Primo contattto bolognese (di Mozart), u djelu Mozart in Italia (red. A. Della Corte i G. Barblan), 1956; (Mozart) accademico filarmonico, ibid.; La Scuola musicale bolognese, u djelu Musicisti della scuola emiliana (red. A. Damerini i C. Roncaglia), 1956; VOpera italien du jeune Mozart, u djelu Les Influences etrangeres dans l'oeuvre de W. A. Mozart (red. A. Verchalv), 1958; Mezzo secolo di storia organaria, L'Organo, 1960; // Ripieno, ibid.; Nuove vie dell' arte organaria italiana, ibid., 1962; Un Oratorio sconosciuto di Leopold Mozart, spomenica O. E. Deutschu, 1963; Prassi esecutiva e metodo musicologico, Izvještaj o 9. kongresu MeĊunarodnog muzikološkog društva (IGMW) u Salzburgu 1964. — IZDANJA: djela za orgulje i za ĉembalo D. Zipolija, 1957; serenata Ascanio in Alba, kantata La Betulia liberala i opera Mitridate, Re di Ponto W. A. Mozarta, u novom izdanju cjelokupnih Mozartovih djela, 1956—66. — Kompozicija Passacgalia per organa su un tema di P. Hindemith, 1954.

TAGLIONI, talijanska obitelj plesaĉa, koreografa i kompozitora. 1. Filippo, plesaĉ i koreograf (Milano, 5. XI 1777 — Como, 11. IX 1871). Sin i uĉenik plesaĉa Carla Taglionija; debitirao u Piši 1794, a zatim nastupao u mnogim talijanskim gradovima (Livorno, Firenca, Venecija, Torino, Milano). God. 1799 nastavio u Parizu studij klasiĉnog baleta kod J.-F. Coulona te debitirao u Operi. God. 1802 pozvao ga je švedski dvor u Stockholm kao prvog plesaĉa i baletnog majstora; 1805—28 djelovao u Beĉu, Kasselu, Munchenu, Milanu, Torinu, Stuttgartu, Berlinu, Londonu i Parizu. Kao koreograf debitirao u Beĉu 1806 baletom La Dansomanie. Poslije 1821 potpuno se posvetio radu svoje kćeri Marije, za koju je koreografirao bijeli balet La Sylphide (muzika Schneitzhoffer). U ostala njegova najuspješnija koreografska ostvarenja ubrajaju se baleti Nathalie ou La Laitiere suisse (V. Jirovec), La Revolte au Serail (Th.-F.-J. Labarre), La Fille du Danube (A.-Ch. Adam), La Gitane (Schmidt), L'Ombre (Viviani) te Aglae ou L'Šleve de l'Amour (Keller). God. 1837—42 djelovao s kćerkom Marijom na carskom kazalištu u Petrogradu; aktivan gotovo do svoje osamdesete godine, pa i nakon što mu se kći povukla sa scene, u Poljskoj, Švedskoj, Austriji i Njemaĉkoj. Posljednje godine ţivota proveo na jezeru Como. T. je prvi od plesaĉa zahtijevao prirodno kretanje na pozornici, lakoću inter-

531

pretacije, te se smatra pionirom bijelog baleta, karakteristiĉnog za romantiĉno razdoblje. 2. Salvatore, plesaĉ i koreograf (Palermo, 1789 — Napulj, 1868). Brat Filippa; uĉio kod G. B. Coulona i debitirao 1806 u pariškoj Operi. Nastupao zatim u Lyonu, gdje se oţenio bale rinom Adelaideom Perrault, pa u Bordeauxu i od 1808 u Napulju. God. 1812 utemeljio, sa L. Henrvjem, Kraljevsku baletnu školu kazališta San Carlo u Napulju, na kojoj je postao majstor za usavršavanje. Proslavio se osobito kao koreograf, postavivši oko 250 baleta, preteţno u kazalištu San Carlo te u milanskoj Scali i torinskom Teatro Regio. U mnogima je i plesao zajedno sa svojom ţenom. Prvi je koreografirao Goetheova Fausta (1838) i tim je baletom postigao velik uspjeh. Vaţniji su mu baleti još: Atalanta ed Ippomene (1817, muzika W. R. Gallenberg), La Conauista di Malacca ossia I Portoghesi nelV Indie (Gallenberg i S. Mercadante, 1819), Vira di Achille (1826) i La Notte di un proscritto (1838, oba Gallenberg), Pelia e Mileto (1827) i Eutichio della Castagne (1827, oba C. Pugni), II Flauto incantato (1828) i La Fešta di balio in ma-schera (1832, S. Mercadante), Amore alla prova (1839), V As-sedio di Sciraz (1840), La Zingara (1842) i Bradamante e Rug-giero (1849, sva ĉetiri na muziku N. Gabriellija), Bassora ossia II Fantasma d' Arafat (1852), Isaura (1856) i Lady Euric-hetta (1856), sva tri na muziku G. Gia-quinta). 3. Maria (I), ple saĉica (Stockholm, 23. IV 1804 — MarKći balet J.-F. 1821 kod u Beĉu 1822 u baletu La Reception d'une Jeune Nymphe a la cour de Terpsichore (oĉeva koreografija) i ondje ostala dvije godine. Nakon aktivnosti u Munchenu i Stuttgartu (1824—27) vraća se s ocem ponovno u Pariz. Ondje je u Operi plesala u starim baletima, npr. Les Bayaderes (1828) i Psyche (1829), u baletnim scenama opera koje su kompozitori pisali za nju, kao Le Dieu et la Bayadere D.-F.-E. Aubera (1830) ili Robert le Diable G. Meverbeera (1831), a osobito u novom bijelom baletu La Sylphide (1832), obukavši bijelu suknju od lagane tkanine, koja je postala uniformom romantiĉnoga baleta. Osvojila je publiku svojom gracilnošću, briljantnom tehnikom i nadasve novim prozraĉnim naĉinom plesanja. U Parizu je 1832 kreirala naslovnu ulogu u ĉuvenom oĉevom baletu Nathalie ou La Laitiere suisse, a zatim i u baletima La Revolte au Serail i La Fille du Danube. Gostovala je u Beĉu, Munchenu, Petrogradu (1837—42), Varšavi, Milanu, Stockholmu i dr. God. 1845 u Londonu nastupala je sa C. Grisi, F. Cerrito i L. Grahn u znamenitom Pas de quatre (C. Pugni) koreografa J. Perrota. God. 1847 prekinula karijeru plesaĉice te se nakon višegodišnjeg boravka u Italiji vratila u Pariz 1860, gdje je do 1870 bila inspektor baletne škole i baleta Opere. Za svoju uĉenicu E. Livry koreografir la je i svoj jedini balet Papillon (J. Offenbach), izveden u pariškoj Operi 1860. Boravila zatim do 1880 u Londonu kao direktor škole plesa i dobrog ponašanja. Posljednje godine ţivota provela u Marseilleu. M. Taglioni je bez sumnje najveća balerina romantiĉne ere klasiĉnoga baleta koju je ona inaugurirala. Njezina se interpretacija odlikovala ĉistoćom i mekoćom linije, izvanrednom elevacijom koja je graniĉila s nestvarnim i tehnikom plesa na prstima, stvorivši tip balerine iz bajke. 4. Paolo, plesaĉ i koreograf (Beĉ, 12. I 1808 — Berlin, 6. I 1884). Brat Marije; klasiĉni balet uĉio kod svog oca i kod J.-F. Coulona u Parizu; debitirao 1825 u Stuttgartu; od 1827 partner svoje sestre Marije na njezinim turnejama. Oko 1830 nastanio se u Berlinu kao plesaĉ i baletni majstor Dvorske opere. Njegovo je prvo koreografsko ostvarenje bio balet La nouvelle Amazone (1831).

seille, 22. IV 1884). Filippa; uĉila u Parizu kod Coulona, od usavršavala se Debitirala

M . TAG LIO N I u baletu La Sylphide, 1832. Litografija

532

TAGLIONI — TAJĈEVIĆ

Kasnije je naslijedio J. Perrota u Londonu, gdje je djelovao na Her Majesty's Theatre do 1857, postavivši niz uspjelih baleta u kojima su nastupale velike balerine onoga vremena C. Grisi, F. Cerrito, C. Rosati. God. 1853—-56 bio je takoĊer baletni maj stor u kazalištu San Carlo u Napulju. Baletni majstor na Scali u Milanu 1861—62; ondje je koreografirao balet koji se smatra njegovim remek-djelom, Flik e Flok (C. Hertel, 1862). Vratio se zatim u Berlin, gdje je bio aktivan još dvadesetak godina. U njegova istaknuta koreografska ostvarenja ubrajaju se baleti Coralia, Thea ou La Fee aux fleurs (1847), Fiorita (1848), Electra, u kojoj su upotpunjeni novi sugestivni efekti elektriĉne rasvjete (1849), Les Plaisirs d'hiver (1849), La Prima ballerina (1849), Les Me'tamorphoses (1850), L lle des Amours (1851) i dr. U svojim baletima pronalazio je nove efekte, kako u plesu, tako i u reţiji i scenografiji. 5. Ferdinando, dirigent i kompozitor (Napulj, 14. IX 1810 — Napulj, ?, 1874). Sin Salvatorea; uĉio u Luĉci kod Domenica i Massimiliana Quilicija, zatim u Napulju kod P. Raimondija. God. 1842—49 crkveni kapelnik i dirigent gradskog orkestra u Lancianu. Od 1852 u Napulju, dirigent kazališta San Carlo; tamo je osnovao prvu školu za zborno pjevanje (1865) i s njome organizirao historijske koncerte. DJELA. SPISI: Progetto di riforme musicali didattiche, chiesastiche, lealrali, 1861; Proposta di un regolamento per l'insegnamento obbligatorio della mušica nelle scuole primarie e normali, 1865; Manuale per I'insegnamento pratico de' canti per udizione, 1870; Manuale di rudimenti elementari per l'insegnamento teorico del canto corale nelle scuole populari, 1870; Metodo razionale per l'insegnamento del canto corale nelle scuole infantili e popolari, 1871; Disegno di un corso di estelica musicale, 1873. — KOMPOZICIJE: opere / Gualderano, 1839 i / Due mariti, 1842. — Instrumentalna djela. — Oratorij Maria; Te Deutn; 2 Miserere i druga vokalna djela.

6. Maria (II ili mlada), plesaĉica (Berlin, 27. VIII 1833 — Neu-Aigen, 27. VIII 1891). Kći i uĉenica Paola; debitirala u Londonu u baletu s oĉevom koreografijom Thea ou La Fee aux fleurs (C. Dall'Argine); 1853—57 plesala u Operi u Beĉu, a za tim do 1866 u Dvorskoj operi u Berlinu, gdje je tumaĉila prve uloge u baletima P. Taglionija.

LIT.: G. Monaldi, Le Regine della danza nel secolo XIX, Torino 1910. — G. de Voisins, Les Souvenirs de M. Taglioni, La Revue des Deux Mondes, 1926. — A. Levinson, Maria Taglioni, Pariš 1929. — L. Vaillat, La Taglioni ou La Vie d'une danseuse, Pariš 1942. —■ M. Fabregas, Maria Taglioni, Barce lona 1958. — F. Reyna, I Taglioni, La Scala, 1960. — /. Guest, The Romantic Ballet in Pariš, London 1966. — L. Hill, La Sylphide. The Life of M. Taglioni, London 1967. — P. Migel, The Ballerinas from the Court of Louis XIV to Pavlova, New York 1972. N. Hg.

TAGORE, Rabindranath, indijski knjiţevnik i muziĉar (Kalkuta, 7. V 1861 —• 7. VIII 1941). U djetinjstvu uĉio klasiĉnu indijsku muziku. Na brojnim putovanjima po Evropi i Americi susreo, medu ostalim, i mnoge istaknute muziĉare i upoznao evropsku muziĉku tradiciju. Kao kompozitor T. je samouk. Uglazbio je oko 3000 svojih pjesama pisanih na bengali jeziku. Ţelio je stvoriti tip pjesme duhom i izrazom bliske indijskom narodu, osloboĊene od preţivjelih konstruktivistiĉkih pravila tradicionalne indijske umjetniĉke muzike. Tom je cilju stigao postepeno. U poĉetku primjenjuje još uobiĉajene rage strogo i dosljedno, kasnije sve slobodnije. U najzrelijim i najboljim pjesmama uspio je ostvariti izvornu sintezu indijske tradicije s elementima evropske vokalne lirike. Neposredne, jednostavne i lišene svih virtuoznih efekata te su pjesme u Indiji postigle veliku popularnost. T. je komponirao i niz patriotskih pjesama; Jana Gana Mana postala je indijska drţavna himna. Uglazbio je i nekoliko drama. U školi koju je taj veliki pjesnik, filozof, filantrop i pedagog podigao 1901 na svom imanju (od 1919 Univerzitet) muzika je vaţan nastavni predmet. Ljepota Tagorine poezije privukla je mnoge kompozitore. Na njegove su tekstove komponirali muziku, meĊu ostalima, D. Milhaud, A. Casella, M. Castelnuovo-Tedesco, K. Szymanowski, F. Ghedini, L. Janaĉek, A. Zemlinsky, B. Bjelinski i dr. LIT.: L. Strickland-Anderson, Rabindranath Tagore, Poet-Composer, MQ, 1924. — E. Thompson, Rabindranath Tagore, Poet and Dramatist, London 1926. — A. A. Bake, Indian Music and Rabindranath Tagore , London 1932. —■ T. Roy, Outlines of Tagore's Music, Spomenica J. Schmidt -Gorgu, Bonn 1957. — L. Lbwenbach, Rabindranath Tagore and Leoš Janaĉek, New Orient, Praha 1961. — H. Ch. Wolff, Rabindranath Tagore und die Musik, Spomenica K. G. Fellereru, Regensb urg 1962. — K. Kripalani, Tagore, London 1962. — N. Chatterji i F. Bose, Rabindranath Tagore, MGG, XIII, 1966. — F. Bose, Rabindranath Tagore und die moderne indische Musik, Spomenica W. Wiori, Kassel 1967.

TAGORE, Sourindro Mohun (radţa Saurindramohana Thakura), indijski muzikolog (Kalkuta, 1840 — 28. VI 1914). Studirao u Kalkuti evropsku muziku, ali se osobito zanimao za indijsku muziku. God. 1871 osnovao u Kalkuti Bengal Music Society,a 1881 Bengal Academy of Music, ustanovu kojoj je doţivotno bio predsjednik. Teţio je za obnovom indijske muzike; u tu je svrhu izradio novi i jednostavniji sistem notacije, sakupljao stare indijske instrumente i objavio niz knjiga. DJELA (djelo miĉno na bengalskom jeziku): Jandra Khettra deepica or A Treatise on »Citara«, 1872; Hindu Music, 1874; Yantra Kosha, or A Treasury of the Musical Instruments of Ancient and Modem India..., 1875; Elementary

Rules for the Hindoo Musical Notation..., 1875; Hindu Music, from Authors, 1875 (novo izd., u 2 sv., 1882); Six Principal Rdgas, 1876; SI tices of Hindu Musical Instruments, 1877; A Fezv Specirnens of Indiat 1879; The eight Principal Rdgas of the Hindus, 1880; The Five Principal A of the Hindus, or A Brief Exposition of the Essential Elements of Hindi 1881; The Musical Scales of the Hindus with Remarks on the Applica* Harmony to Hindu Music..., 1884; The 22 Musical Srutis of Hindus Universal History of Music, 1896. LIT.: F. Chrysander, t)ber Tagores »Hindu Music«, Allgemeine lische Zeitung, 1879. — Isti, t)ber altindische Opfermusik, VFMVI

TAIL GATE (tailgate; engl. pokretna, preklopna si strana zapreţnih kola), oznaka za poseban stil sviranja na bonu, karakteristiĉan za razdoblje -> New Orleansa. Za i sveĉanosti u New Orleansu jazz-ansambli su se vozili g u kolima s konjskom zapregom (tzv. Band Wagons). Trorr je bio smješten straga, a da bi mogao nesmetano baratati { kom kola su na tom mjestu bila otvorena. Za t. g. karakter je ĉesta primjena -> glissanda (tzv. slide). Najpoznatiji preds toga stila bio je -> Kid Ory. TAILLE (franc), od XVI do XVIII st. uobiĉajen fra naziv za dionicu tenora, kao i za pjevaĉa ili instrumente koji tu dionicu (taille de violon je velika viola, viola tenore). instrumenti zvali su se i kratko taille. Osobito je bila pozna tim imenom tenorska oboa (u / ugodbi, kao oboe da cacda, cuske vojniĉke muzike, koju je propisao (ponekad i u ako registru) i J. S. Bach za niz kamata. Prema S. de Brossardi tionnaire de musique, 1703) razlikovale su se prema opse; tiri vrste taillea, od kojih su dvije najniţe, basse t. ili secc (c — e1) i concordant (_A —■ el), odgovarale talijanskom : baritono. Tek se u kasnom XVIII st., pod talijanskim utjei ponovo udomaćuje termin tenor. U novije vrijeme pokus rijeĉ t. jeziĉno objasniti kao srednji glas (t. u francuskom izmeĊu ostalog rez, usjek, presjek, struk), što bi odgovara loţaju tenora u kompoziciji poĉevši od XV st. (npr. u petoi nom instrumentalnom slogu J.-B. Lullvja dionice su desi haute contre — t. — quinte — basse), ali je najvjerojatnije d; t. potjeĉe od talea, tehniĉkog termina koji se susreće od XI a upotrebljavao se u izoritmiĉkom motetu kao oznaka ritr obrazaca koji se ponavljaju osobito u tenorskoj dionici (-* ritmija). . LIT.: F. Reckozv, Taille (Talea), MGG, XIII, 1966.

B.1

TAILLEFERRE, Germaine, francuski kompozitor ( Maur-des-Fosses kraj Pariza, 18. IV 1892 —•)■ Studira Pariškom konzervatoriju; uz to ju je u pitanjima orkestraci vjetovao Ch. Koechlin. Ĉlan grupe Les Six. God. 1942—46 vila u SAD; 1956—-57 prireĊivala po Evropi predavanja o ĉarima iz grupe Les Six. U njezinim se djelima osjeća 1 impresionizma. Sama je o sebi rekla: »Bavim se muzikoi me to zabavlja. Nije to velika muzika, znam. Moja je n vesela i lagana, što ponekad dovodi do toga da me uspoi s malim majstorima XVIII st., ĉime se veoma ponosim«. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1919; koncert za \ 1936; Concertino za harfu, 1926; Concertino za flautu, klavir i komorni oi 1952; Concerto grosso za 2 klavira, zbor i orkestar, 1934; balada za klavir i 01 1922; uvertira, 1932; Pavane, nocturne, finale, 1928 i dr. — KOMC gudaĉki kvartet, 1918; 2 sonate za violinu i klavir, 1921 i 1951; sonata za 1950; Image za 8 instrumenata 1918; Pastorale za flautu i klavir, 1939; (Homrnage a Rameaul za 2 klavira i udaraljke, 1964 i dr. — KLAVIR Pastorales, 1918; Sidlienne, 1939; partita, 1951; Jeux de plein air za 2 1 1918 i dr. — DRAMSKA. Opere: komiĉne opere Le Marin du Bolivar, II etait un petit navire, 1951 i Parisiana, 1955; radio-opera La petite sirene Memoires d'une bergere, 1959; komorna opera Le Maitre (E. Ionesco), Baleti: Les Maries de la tour Eiffel (na scenario J. Cocteaua; sa G. Auric Honeggerom, D. Milhaudom i F. Poulencom), 1921; Le Marchand d'o 1923; ParisMagie, 1949. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: C du Narcisse, 1937; Concerto des vaines paroles za bariton i orkestar, 1956 certino za sopran i orkestar, 1953; Six chansons francaises za glas i klavir. LIT.: H. Bruyr, Germaine Tailleferre, Mušica, 1957. — M. F Germaine Tailleferre, MGG, XIII, 1966.

TAJĈEVIĆ, Marko, kompozitor (Osijek, 29. I 1900 —). ziku studirao kod F. Lhotke, F. Dugana i V. Berse u Zagreb Štepana u Pragu i J. Marxa u Beĉu. Vrativši se u Zagreb, d kao nastavnik graĊanske i uĉiteljske škole te muziĉke škole Li (1927—40). Zatim je bio profesor Srednje muziĉke škole i Mi akademije u Beogradu. Bavio se horskim dirigovanjem, muzi kritikom (1921—55) i publicistikom. T. zapoĉinje komponovati u doba formiranja nove hrv nacionalne škole. Pod'uticajem njenih idejnih, estetskih i st principa, on stvara svoj specifiĉni stil doterane tehnike, neposre izraţaja i interesantnog ritma i harmonije koji izviru većine narodnog melosa. Njegov opus obuhvata preteţno manje mu oblike. Njih karakteriše u kompoziciono-tehniĉkom pogledu i: redna preciznost rada, pod strogom kontrolom intelekta i t zvuĉnih predstava. T. dosledno teţi za izmirenjem stilizovanil menata balkanskog muziĉkog folklora i savremene evropske ko zicione tehnike. Dok u klavirskim minijaturama, naroĉito u re delu Sedam balkanskih igara, ostvaruje kondenzovani izraz u Hranom obliku, horske kompozicije pokazuju osobenosti jedne

TAJĈEVIĆ — TAKTNA CRTA nijeg oblikovanja i ĉiste dijato-nike. Tri madrigala (na stihove dubrovaĉkih pesnika) obnavljaju sa uspehom renesansnu formu. Dva dela iz oblasti crkvene muzike Liturgija i Ĉetiri duhovna stiha, meĊusobno se odnose kao homofonija sa izvrsnim arhaizirajućim tonalnim karakteristikama prema ekspresivno produbljenoj polifoniji. U solo-pjesmama, medu kojima se istiĉu Balade Petrice Kerempuha, suptilno psihološko nijansiranje suštine poetskih štimunga postignuto je deklamacijom koja se oblikuje iz melodijskih fleksija govornog teksta. Na periferiji Tajĉeviće-va stvaralaštva stoje orkestarske kompozicije (dva Divertimenta i Passacaglia i fuga za M. TAJĈEVIĆ gudaĉki orkestar). T. je autor uspelih priruĉnika Osnovi muziĉke pismenosti, Opšta nauka o muzici, Osnovna teorija muzike, Kontrapunkt, Harmonija, u_kojima dolaze do izraza njegovo solidno znanje, sigurnost metodskog postupka i smisao za jasne formulacije, B. D. DELA. ORKESTARSKA: Divertimento in Sol, 1954; Divertimenta in Re, 1954; Passacaglia i fuga, 1955. —■ KAMERNA: Melodija, uspavanka i igra za violinu i klavir; Chaconne za violinu solo; Preludijum i igra za flautu solo. — KLAVIRSKA: 2 sonatine; Dve male svite; Varijacije na temu u c-molu; Pet preludijuma; Sedam balkanskih igara, 1927; Srpske igre; Šest minijatura; Za male; Deci; Deset malih komada; MeĊimurske. —■ VOKALNA. Za mešoviti hor: Makedonske pesme; Vesele popevke; Tri madrigala; Dvadeset srpskih narodnih pesma; Jurjevske popevke; Pjesma mrtvih proletera; Na Petrovaćkoj cesti; Jaĉka od kananskog veselja i dr. Za muški hor: Pesme od kola; Komitske pesme; Pesme iz Gradišća; Sei denj i dr. Za ţenski hor: 20 srpskih narodnih pesam; Ţenidba vrapca podunavca; Bugarske koledne pesme; Dodolske pesme i dr. Za deĉji hor: Šest pesama; Mi, deca i dr. Za glas i klavir: Šest pesama; Dećje pesme; Iz ruske lirike; Tri popevke; Balade Petrice Kerempuha; MeĊimurske popevke; Dva soneta Michelangela; Priĉa i dr. — Liturgija Jovana Zlatoustog; ĉetiri duhovna stiha za mešoviti hor. — SPISI: Osnovi muziĉke pismenosti (VIII izd.), 1968; Opšta nauka o muzici, 1949(111 izd. 1972); Osnovna teorija muzike (V izd. 1970); Kontrapunkt, 1958; Harmonija, 1972. LIT.: V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. — D. Despić, Marko Tajĉević, Beograd 1972. S. D. K.

TAJO, Italo, talijanski pjevaĉ, bas (Pinerolo, 25. IV 1915—). Studirao u Torinu gdje je 1935 i debitirao. Prije rata operni solist u Milanu (Scala), Veneciji, Rimu i Genovi. Nakon ratau gostovao u Chicagu (1946), na Festivalu u Edinburghu (1947), Londonu (Covent Garden, 1950). Od 1948 djeluje u SAD (Metropolitan u New Yorku, San Francisco, Los Angeles, Cincinnati), gostujući stalno i na mnogim evropskim pozornicama, od 1959 i u Juţnoj Americi. Od 1966 profesor pjevanja i proĉelnik Opernog odjela na Konzervatoriju u Cincinnatiju. Istakao se u operama suvremenih avangardnih kompozitora. Pjeva i u musicalima, nastupa i u muziĉkim filmovima. LIT.: R. Hastings, Italo Tajo, Opera Annual, 1960.

TAJŠANOVIĆ, Nikola, nastavnik pjevanja (Svinjica, 28. II 1854—■ Bukvik, 28.1 1911). Završio 1877 preparandiju i muziĉku školu u Somboru, a zatim sluţio kao uĉitelj po raznim mjestima Banata i Bosne. U Sarajevu uĉitelj pjevanja na srednjim školama, osnivaĉ i prvi zborovoda srpskoga pjevaĉkog društva Sloga, te zborovoĊa jevrejskog kulturnog društva Lira. Zapisivao i harmonizirao pravoslavne crkvene napjeve, suraĊivao sa G. Boljarićem u izdavanju velike zbirke srpskoga pravoslavnog crkvenog pojanja. M. Poz. TAKACS, Jeno, madţarski pijanist i kompozitor (Cinfalva, danas Siegendorf, Gradišće 25. IX 1902—). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Beĉu, kompoziciju (H. Gal, J. Marx) i klavir (P. Weingarten). Od 1926 koncertira kao pijanist na turnejama po Kini, Japanu i SAD. Istodobno je bio profesor na Konzervatoriju u Kairu (1927—32 i 1935—39), na Univerzitetu u Manili (1932—35) te na konzervatorijima u Sopronu (1939—42) i Pecsu (1942—48 direktor), u Lausannei, Ţenevi (1949—51) i Cincinnatiju (1952—71). Za djelovanja u Egiptu i na Filipinima i na turnejama po Kini i Japanu sakupljao i istraţivao narodnu muziku tih zemalja, što je ostavilo trag i na njegovim kompozicijama. Trajnije je na njegovu muziku djelovala madţarska narodna pjesma te austrijski i hrvatski muziĉki folklor iz Gradišća. U novijim, komornim djelima prihvaća i dodekafoniju. DJELA. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir, I, 1933 —34 i II, sa gudaĉkim orkestrom i udaraljkama, 1947—63. Tarantella za klavir i orkestar, 1937; Mouvement symphonique za teremin i orkestar, 1938; Partita za gitaru ili ĉembalo i orkestar, 1951. Ĉetiri suite: I, Concertante, 1931; II, Philippinen, 1934; III, Altungarische Tdnze op. 42 i IV, Soproni barokk muzsika op. 48, 1941. Anliqua Hungarica op. 47, 1941; Volkstdnze aus dem Burgenland op. 57 1953; Ouvertura semiseria op. 69; Eisenstddter Divertimento; Passacaglia in Memoriam Jdnos Viski za gudaĉki orkestar; Serenada, 1966 i dr. — KOMORNA: Rapszodia za klavirski trio, 1926; Eine kleine Tafelmusik za duhaĉki kvintet,

533

1962; Homage to Pan za 4 klarineta, 1968; Sonata concertante za violinu i klavir, 1960; Sonata Missoulana za obou i klavir, 1962; Sonata breve za trublju i klavir; Sonata capricciosa za tubu i klavir, 1965. Za violinu i klavir: Goumbri, 1930; Rhapsodie i Acht kleine Stu'cke, 1950. Za violinu i gitaru: Divertimento, Dialoge i Spdte Gedanken; Essays in Sound za klarinet i klavir; 2 Fantastics za alt-saksofon 1 klavir; Mušica reservata za kontrabas i klavir i dr. — KLAVIRSKA: Kis szondta, 1940; sonatina; 1922; Drei Bagatellcn; Von fremden La'ndern und Alenschen; Toccata und Fuge fiir die linke Hand; Partita; Sons et silences; Children's Pieces, 1966—68 i dr. Za 2 klavira Tagebuch-Fragmente, 1973. — DRAMSKA. Baleti: Nilusilegenda, 1937—39; Nardssus 1939 iNapolitana, 1940. —VOKALNA: kantata Das Lied von der Schb'pfung 1944; Toccata mistica za mješoviti zbor i orgulje, 1968; zborovi; Kleine Musik za 2 soprana ili tenor i bokrl?utu; Fiinf Kroalische Bauernlieder aus dem Burgenland za glas i klavir i dr. — SPISI: Aus meinem Lebcn, autobiografska skica u zborniku Steirische Musikerjubilaen, 1972. Music of the Philippines, 1933 i Tune and Chant in Egypt, 1935. Ĉlanci i studije. LIT.: F. Bonis. Jeno Takacs, MGG XIII, 1966.

TAKAHASHI, Yuji, japanski kompozitor i pijanist (Tokio, 21. IX 1938 —). Studirao na privatnoj muziĉkoj školi u Tokiju (S. Bekku, Ro Ogura) i 1963—64 kod I. Xenakisa u Berlinu. God. 1968—69 bio je ĉlan Center of the Creative and Performing 'Arts u Buffalu, SAD; od 1970 predaje klavir na San Francisco Conservatory. U svojim se djelima sluţi i kompjuterom. DJELA (izbor): Phonogkne za 2 instrumenta i vrpcu, 1962; L'ombilic des limbes za magnetofon, 1963; 2 Chromamorphe: I, za 7 instrumenata, 1963 i I I , za klavir, 1964; Eksi Stikhia za 4 violine, 1967; Rosace I za elektriĉno pojaĉane violine, 1968; Rosace II za preparirani klavir, 1968: Operation Euler za 2 ili 3 osobe, 1968; Orphika za orkestar, 1969; Matathesis za klavir, 1969; Kagahi za klavir i komorni orkestar, 1971.

TAKEMITSU, Toru, japanski kompozitor (Tokio, 8. X 1930 —). Uĉenik Y. Kivose. God. 1951 organizirao u Tokiju od avangardnih kompozitora grupu pod nazivom Eksperimentalni laboratorij; 1959 predavao na Institutu za muziku XX st. U svojim djelima nastoji tradicionalnu japansku muziĉku profinjenost izraziti avangardnim tehniĉkim sredstvima. DJELA. ORKESTRALNA: Rcguian za gudaĉki orkestar, 1957; Solitude sonore, 1958; Musioue of the Trees, 1961; Are za klavir i orkestar, 1966; Novembersteps I za 2 japanska instrumenta i orkestar, 1967; Greens (Novembersteps II), 1967; Textures, 1967; Eucalyptus za flautu, harfu, obou i gudaĉe, 1970; Geneaux, 1974. — KOMORNA: Le Soncalligraphie I-III za 2 gudaĉka kvarteta, 1958— 60; Landscape za gudaĉki kvartet, 1960; Ring za flautu, gitaru i lutnju, vibrafon i cimbales antiques, 1962; The Dorian Horizon za 17 gudaĉa, 1966; Eclips za 2 japanska instrumenta, 1966; Varelia za violinu, klarinet, gitaru, elektroakustiĉke orgulje i 2 obligatne piceolo flaute, 1969. — Pause Uninlerrupted za klavir, 1950; Corona za 1 ili više klavira ili 1 ili više gudaĉkih instrumenata, 1962. — Seasons za udaraljke, 1970. — ZA MAGNETOFONSKU VRPCU: Relief slaliaue, 1955; Vocalismus A I, 1956; Watermusic, 1963; Kzcaidan, 1967. — VOKALNA: Coral Island za sopran i orkestar, 1962; Stanza za ţenski glas, gitaru, harfu, klavir i vibrafon, 1969.

TAKT -* Mjera TAKTAKIŠVILI, Otar Vasiljeviĉ, gruzijski sovjetski kompozitor (Tbilisi, 27. VII 1924—•)• Završio Konzervatorij u Tbilisiju (kompoziciju kod S. Barhudarjana). God. 1947—52 koncertni majstor i dirigent, a zatim rukovodilac Drţavnog zbora Gruzijske SSR. Od 1949 predaje polifoniju i instrumentaciju na Konzervatoriju u Tbilisiju. Komponirao je drţavnu gruzijsku himnu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 19491 1953; simfonijske pjesme Samgori, 1950 i Mciri, 1956. Koncerti: za klavir, 1951; za violonĉelo, 1947 i za trublju, 1954. Concertino za violinu i mali orkestar, 1955; 3 uvertire, 1950 —55; capriceio Domovinski napjevi, 1952; 3 minijature, 1953; humoreska za komorni orkestar, 1963. — Klavirski trio, 1947; sonata za flautu i klavir; 2 kompozicije za violonĉelo i klavir, 1952. — KLAVIRSKA: zbirka kompozicija za omladinu, 1948; Zarobljenik, 1949; Poema, 1950; Etida-slika, 1955 i dr. — DRAMSKA: opera Mindija, 1960; televizijska opera Nagrada, 1962; scenska muzika; filmska muzika. — VOKALNA: oratoriji Ţivo ognjište, 19641 Tragovima Rustavelija, 1964; Kantata o sovjetskoj mladeţi, 1952; Kantata 0 Tbilisiju, 1958; vokalno-simfonijska poema Stijena i potok, 1962; Ranjeni orao za alt, muški zbor i ansambl gruzijskih narodnih instrumenata; Pjesma djevojaka za ţenski zbor i ansambl gruzijskih narodnih instrumenata; djeĉji zborovi; romance; solo-pjesme. — Obradbe narodnih pjesama. LIT.: JI. FIojiHKoea, O. B. TaKTaKniUBHJiti, MocKBa 1956.

TAKTAKIŠVILI, Salva Mihajloviĉ, gruzijski sovjetski kompozitor (Kvemo-Hviti, Gori, 27. VIII 1900 — Tbilisi, 18. VII 1965). Studirao na Konzervatoriju u Tbilisiju. Suosnivaĉ (1928), direktor i profesor teoretskih predmeta na Konzervatoriju u Batumiju, potom u Tbilisiju, 1937—39 proĉelnik opernog odjela na Konzervatoriju i uz to 1934—38 dirigent Ra-dioorkestra, a od 1951 opernog studija pri Konzervatoriju i od 1952 Gruzijskoga drţavnog orkestra. Manje znaĉajan kao kompozitor, T. je razvoju gruzijskoga muziĉkog ţivota znatno pridonio svojim organizatorskim i pedagoškim radom.

DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta, 1954; simfonijska pjesma 1905 godina, 1931; koncert za violonĉelo, 1932; 2 uvertire, 1944 i 1949; koraĉnice za duhaĉki orkestar. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta," 1930 i 1933; Plesna suita za gudaĉki kvartet, 1946; 2 gudaĉka trija, 1944 i 1946; sonata za violinu 1 klavir, 1952; Djeĉji album za violinu i klavir, 1943. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Svitanje, 1926; Delegat, 1939 i Otarova udovica, 1942. Djeĉje opere: Svijet cvijeća, 1922; Prvi maj, 1924 i Jesen, 1925. Balet Maltakva, 1937. — Zborovi; romance. — Obradbe narodnih napjeva. — Ĉlanci. LIT.: P. V. Hukva, Salva Taktakišvili, Tbilisi 1962. — D. Lehmann, Schalwa Michailowitsch Taktakischwili, MGG, XIII, 1966.

TAKTNA CRTA (engl. bar ili bar-line, franc. barre de mesure, njem. Taktstrich, tal. stanghetta), crta koja okomito presijeca

TAKTNA CRTA — TALIJANSKA MUZIKA

534

crtovlje, odnosno crtovlja spojena akoladom. Prvotno je sluţila samo preglednosti, a od XVII st. notu ispred koje se nalazi općenito oznaĉuje kao glavnu tezu u taktu. U tabulaturama za orgulje i za lutnju XV i XVI st., kao i u malom broju saĉuvanih partitura vokalne muzike iz toga doba, namijenjenih studiju kontrapunkta ili pratnji na orguljama (A. Valente, Versi spirituali, 1580), taktne crte se stavljaju u pravilnim ili nepravilnim razmacima i sluţe orijentaciji; tako npr. prvi semibrevis jednog brevisa koji je odijeljen taktnom crtom nema veću teţinu od drugoga. U XVII st. notirana 4/4 mjera nerijetko prikriva realnu 6/4 mjeru: C. Monteverdi: Altri canti di Marte

"ŢTJT I - J J~" J J I J J. J J "" * * * ' * ~ ' I tri-oJh-fi

dL mor

—

J

li te

Pravilo da se t. c. nalazi ispred glavnoga teţišta mjere ne vrijedi neograniĉeno ni u XVIII i XIX st. Izuzeci su većinom nastajali zbog toga što se zaziralo od promjena taktnih oznaka; umetanje 2/4 mjere u 4/4 nije se, npr., oznaĉivalo, a posljedica je bila da je u idućim 4/4 taktovima teţište bilo pomaknuto za dvije ĉetvrtinke. U XX st. taktna crta ima dvojaku funkciju. Jedanput se stavlja kao znak naglaska u ĉesto nepravilnim razmacima (I. Stravinski, B. Bartok), a drugi put se, radi lakše orijentacije, upotrebljava kao oznaka za serijalnu ritmiku, koja nije vezana za odreĊenu vrstu mjere. B. Ać.

TAL (pravo prezime Griinthal), Joseph, izraelski kompozitor i pijanist (Pinne kraj Poznana, 18. IX 1910—). Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (H. Tiessen, M. Trapp). God. 1934 iselio se u Palestinu; od 1937 nastavnik klavira i kompozicije na Muziĉkoj akademiji u Jeruzalemu (1948—52 direktor). Nastupa kao koncertni pijanist i dirigent; 1961 utemeljio Izraelski centar za elektronsku muziku pri Hebrejskom univerzitetu u Jeruzalemu. T. modernoj kompozicijskoj tehnici pristupa nedogmatski te na temelju istoĉnjaĉkog muziciranja izgraĊuje svoj stil pod utjecajem evropskih avangardistiĉkih dostignuća. DJELA. ORK ESTRALN A: 2 s imfo nije, 1952 i 19 59. Ko nce rt i: 5 za klavir: I, 1944; II, 1953; III, s tenorom, 1956; IV i V, uz pratnju elektronskih zvukova, 1962 i 1964; za ĉembalo uz pratnju elektronskih zvukova, 1964; za violu, 1954 i za violonĉelo i gudaĉe, 1962. Mar'ot za gudaĉe, 1950; Chisajon chagigi, 1957. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1959 i 1963. Sonate: za violinu i klavir, 1951; za violu i klavir, 1960 i za obou i klavir, 1952. Kina za violonĉelo i harfu, 1949; Intrada za harfu, 1959; Mivmim (Structures) za harfu, 1962. — KLAVIRSKA: sonata, 1950; 6 soneta, 1946; 5 instruktivnih kompo zicija u dodekafonskoj tehnici, 1962 i dr. — DRAMSKA. Opere: koncertantna opera Scha'ul b'En-Dor, 1957 i kratka opera Amnon zu'Tamar, 1961. Baleti: J'ziatMizrajim, koreografska poema za orkestar i bariton solo, 1946; elektronski baleti Exodus, 1960 i Dargot schel 'ozmah, 1963. — VOKALNA: kantate Em--habanim s'mechah, 1949 i Sukkot, 1952; Mot-Mosche, »hvmnon« za soliste, zbor i elektronske zvukove; zborovi; solo-pjesme. — Teoretski udţbenici (na hebrejskom). LIT.: E. Gerson-Kiwi, Joseph Tal, MGG, XIII, 1966.

TALAMON, Gaston O., argentinski muziĉki pisac i kritiĉar (Buenos Aires, 22. VIII 1883 — 1. VI 1957). Utemeljio i ureĊivao muziĉkeI ĉasopise Mušica de America (1919—21) i Indo-ame'rica (i935)j 9I4—35 bio je muziĉki kritiĉar u dnevniku La Prensa i u ĉasopisu Nosotros. SuraĊivao je u brojnim argentinskim i juţnoameriĉkim ĉasopisima. DJELA: Die zeitgenbssische argentinische Musik, 1918; Historia de la mušica del s. XVIII a nuestros dias, 1942; Heitor Villa-Lobos, 1948.

TALBOT, Howard (pravo ime Richard Lansdale Munkittrick), engleski kompozitor ameriĉkoga podrijetla (Yonkers, New York, 9. III 1865 — London, 12. IX 1928). Studirao na Royal College of Music u Londonu, gdje je zatim djelovao kao kazališni dirigent. Njegove su operete bile veoma popularne. DJELA. DRAMSKA. Operete: \Vapping Old Stars, 1894; Mome Carlo, 1896; A Ckinese Honeymoon, 1899; Kitty Grey, 1901; The Blue Moon, 1905; The Three Kisses, 1907; The Belle of Britany, 1908; The Arcadians, 1909; The Mousme, 1911; A Mixed Grill, 1914; Mr. Manhattan, 1916; My Nieces, 1921 i dr.

TALEA -> Izoritmija TALICH, Vaclav, ĉeški dirigent (Kromefiţ, 28. V 1883 — Beroun, 16. III 1961). Sin muziĉkog pedagoga Jana Talicha; violinu studirao na Konzervatoriju u Pragu (J. Mafak, O. Ševĉik). God. 1903—04 koncertni majstor Berlinske filharmonije. Pod dojmom A. Nikischa odluĉio se za dirigentski poziv. Poslije boravka u Rusiji (koncertni majstor u Odesi i nastavnik violine u Tbilisiju, 1904—06) bio 1907 dirigent Orkestralnog društva (Orchestralni sdruţeni) u Pragu, a 1908—12 novoosnovane Slovenske filharmonije u Ljubljani. Uz to se usavršava u Leipzigu kod M. Regera, J. Sitta i A. Nikischa i u Milanu kod A. Vigne. God. 1912—15 prvi dirigent i direktor Opere u Plzenu; 1915 —-18 sudjelovao u Ĉeškom kvartetu. God. 1919—41 prvi dirigent Ĉeške filharmonije u Pragu (s prekidom 1931—34, kad je dirigent Konsertforening u Stockholmu), zatim ponovno dirigent

1946—47 i 1954. Pod n se vodstvom Ĉeška filh; razvila u izvanredno nirano tijelo, doraslo s htjevima interpretacije ĉitih muziĉkih stilova, dirigirao na gostovanjim monije u Italiji (1926 Madţarskoj, Njemaĉke Beĉu, Londonu, Brux Parizu, a sam je kao j rigirao engleskim, šl švedskim, norveškim, rumunjskim, poljskim i skim orkestrima i steka meĊunarodnu reputacij 1932—45 bio je prof majstorskoj školi Praški zervatorija, a 1935 —4^ — V. TALICH 48 vodio je praški Nai vadio, u kojemu pro' samo nov naĉin muziĉke interpretacije nego i scenske 1 God. 1946 T. je osnovao Ĉeški komorni orkestar, koji bito njegovao stariju ĉešku muziku. God. 1949—52 dje] kao dirigent komornog orkestra, 1951—52 i velikog Slovaĉke filharmonije u Bratislavi; bio je 1949—52 i ] tamošnje Visoke muziĉke škole. LIT.: O. Sourćk (urednik), Vaclav Talich (u povodu Talichove njice roĊenja), Praha 1943.— V. Pospišil, Vaclav Talich, Praha 1961.— Vaclav Talich, MGG, XIII, 1966. — H. Masarykovd (urednik), Vacls Dokument ţivota a dila, Praha 1967.

TALIJANSKA MUZIKA. Za većega dijela srednjeg vij zika na Apeninskom poluotoku izrazito je jednoglasno-moi na crkvenom i na svjetovnom podruĉju. Na crkvenom sekto ja posjeduje velik repertoar starokršćanskih napjeva u okvir ĉije milanskoga (ambrozijanskog) i starorimskoga crkvenog p kao i novijega, gregorijanskog. Djelatnošću pape Grgura I C po kojemu je gregorijansko pjevanje i dobilo svoj naziv, dov u Italiji u prijelazu na VII st. dalekoseţna akcija proĉišćava: duša liturgijskih napjeva i naĉinjen izbor (»Antifonarij«) za nu upotrebu. No, u kasnijim stoljećima repertoar se crkven ke i dalje obogaćivao. Doprinos, što ga je Italija dala sredo sekvencama i tropima, nije naroĉito velik (oko 60 melodija j vence, osobito iz juţne Italije). Svjetovna (i duhovna neliturgijska) muzika srednjovjeko lije nastajala je na latinske i talijanske tekstove. Muziĉka djel; tinske tekstove vrlo su oskudno saĉuvana. Najstarije poznate popijevke politiĉkoga su i vojniĉkog karaktera. U meĊuvrem ezija je s muzikom na narodnom talijanskom jeziku postepe otimala mah, ali je latinska pjesma i dalje ţivjela u napjevirr jućih Ċaka, kao i u umecima (tzv. tropature) izvanliturgijske Muziĉka umjetnost na narodnom jeziku razvija se u dva Ona je bliska narodu, njegovim melodijama i obiĉajima ili u okviru dvorske umjetnosti pa je tada profinjenija i umjetr zraĊenija. Ova je potonja stajala pod oĉitim utjecajem provi trubadurske lirike koja je u Italiju prodirala preko ţonglera Francuske. Oni su nastupali u talijanskim dvorcima i fet centrima, izvodili pjesniĉko-muziĉka djela svojih gospodar; upoznavali i talijanske knjiţevnike i muziĉare s trubadursk< jetnošću. A i mnogi su francuski trubaduri boravili u Italiji, red dvorske razvija se postepeno i graĊanska muziĉka um tako u Genovi i Bologni. Iz tih su gradova poznata i imen muziĉara (B. Calvo, L. Cigala, R. Buvalelli). Na podruĉ nimne narodne umjetnosti nastaju laude, popijevke na izvanliturgijskoga karaktera, nekada veoma proširene i 01 Melodija, na koje su se pjevale laude, saĉuvano je oko 130. su silabiĉki, a u onima iz novijega vremena ima i melizr ukrasa. U srednjovjekovnoj Italiji uznapredovalo je i prouĉavanj je, iako je privrţenost muziĉkom sistemu antike ĉesto smeta janju novih tekovina. Pored Boethiusa (oko 475—-524), nesi najveći i najnapredniji talijanski muziĉki teoretiĉar srednjeg bio je Guido d' Arezzo (oko 995— oko 1050), gotovo legend ĉnost kojoj su se kasnije pripisivala i djela koja nije izvršio, je usavršio notno pismo i linijski sistem s tercnim odnosim; zapisanim notama. On je, nadalje, pronašao solmizacijske posluţivši se vrlo domišljato himnom sv. Ivana. Znatan je i doprinos razvoju ranoga višeglasja: G. d' Arezzo je bitno o< od paralelizma u organumu i uvodio nova suzvuĉja. Polifonija se u Italiji razvijala sporije nego u Francuskoj • tom u XIV st. dala izvorne i svjeţe plodove. U to vrijeme imena talijanske poezije i umjetnosti—Dantea, Petrarke, Boe Giotta—mnogi se talijanski gradovi snaţno razvijaju i postaji

TALIJANSKA MUZIKA

535

štima novih kulturnih pothvata. Pred svima se istiĉe Firenca ĉije na- Andrea Gabrieli (1510—1586), dobar nastavnik i znatan kontrarjeĉje (toskansko) postaje knjiţevnim talijanskim jezikom. Firentin- punktiĉar i Giovanni Gabrieli (izmeĊu 1554 i 1557—1612), umjetska muziĉka kultura udara peĉat muzici u cijeloj Italiji, uklapajući nik koji ţivi u raskošnoj dekorativnosti venecijanskih javnih sveje u razvoj evropske Ars novae. Tadašnji talijanski muziĉari kulti- ĉanosti: on ispoljuje teţnje k monumentalnosti, povećavanju broja viraju preteţno svjetovne višeglasne oblike od kojih su najznaĉajniji samostalnih glasova i koloritu koji ostvaruje udruţivanjem glasova madrigal, caccia i balada. Od posebnoga je interesa caccia sa svojim i instrumenata (preteţno limenih). realistiĉkim pojedinostima u opisivanju lovaĉkog i gradskog ţivota Kompozitori rimske škole u svojim se nastojanjima znatno razte ugoĊaja iz prirode. Istaknuti kompozitori talijanske Ars novae bili likuju od venecijanskih majstora. Izbjegavajući upotrebu nepriT su Francesco Landino (1335— 397)j Giovanni da Cascia, Ja-copo premljenih i oštrih disonanca te većih skokova u melodiji, rimski da Bologna i dr. muziĉari traţe obiljeţja mira, blagosti i umilnosti, teţeći k što vjernijem doţivljavanju mistike i stvaranju ugoĊaja na koje pada odraz MeĊutim, u XV st. muziĉko stvaralaštvo Italije doţivljuje razdoblje opadanja. Prevlast Nizozemaca, koji su podruĉje svoje vjerske natprirodnosti. Najznaĉajniji predstavnik rimske škole bio je muziĉke djelatnosti našli i u Italiji, potiskuje domaća nastoja - Giovanni Pierluigi nazvan Palestrina po svom rodnom mjestu (1525 ili 1526—1594). Ostavio je velik broj misa, moteta i drugih crkvenih nja. Ipak, krajem XV st. razvija se u toj zemlji nova muziĉka svjetovna forma koja se, izrastavši iz mediteranskog tla, suprotsta- djela. U jeku protureformacije, ovaj je veliki majstor ponekad primjevlja ponešto hladnom konstruktivizmu sjevernjaĉke polifonije. Bila njivao i postupke iz nizozemskoga višeglasnog virtuoziteta, ali je u svoje to jednostavna višeglasna pjesma folklornoga prizvuka koja će pod jim najznatnijim djelima proveo korisno proĉišćivanje polifoniĉkih srodnim nazivom villota, frottola, villanella, strambotto, sonetto, ris- gustoća, unoseći osvjeţujuće kontraste uz pomoć homofonih kretanja. petto ţivjeti u talijanskoj muziĉkoj umjetnosti do XVII st. Od tih Kompozicije ovog umjetnika nedostiţni su uzori jasne, sreĊene ljeoblika osobito je znaĉajna frottola u kojoj gornji glas preuzima zna- pote, klasiĉne staloţenosti i vjerskoga mira. MeĊu ostalim muziĉariĉenje vodeće melodijske dionice dok je uloga ostalih glasova podre- ma rimskog kruga nalaze se Giovanni Animuccia (oko 1500—1571), Ċena. Velikom broju saĉuvanih štampanih frottola, villanella i srod- Felice (1560—1614) i Giovanni Francesco Anerio (1567—-1630), nih kompozicija autori su Marco Cara, Bartolomeo Tromboncino, Marcantonio Ingegneri (oko 1547—1592), Francesco Soriano (1549 — 1621) i dr. Giorgio Lupato, Baldassare Donato i dr. Muziĉka je renesansa obiljeţena i prvim uspjesima u postizavaŠesnaesto stoljeće donosi Italiji snaţnu afirmaciju domaćih stvaralaĉkih snaga. Muziĉka se umjetnost njeguje u gradovima i feudal- nju samostalnosti instrumentalne muzike. Razvija se tada muzika nim centrima. Ali dok je prije u muziĉkoj kulturi Italije prednjaĉila za lutnju, ĉembalo, orgulje, djeluju ugledni lautisti i kompozitori Firenca, u XVI st. vodstvo pruzimaju Rim i Venecija. Rim je sre- Francesco da Milano (1497— oko 1543), Francesco Spinaccino (umro dište duhovne vlasti i crkvene muzike, a u Veneciji se na poseban nakon 1507), pa orguljaši i ĉembalisti Andrea (oko 1510—1586) naĉin ispoljuju i afirmiraju nastojanja oko obnavljanja muziĉko-izra- i Giovanni Gabrieli (izmeĊu 1554 ili 1557—1612), Marco Antonio ţajnih sredstava na svjetovnom podruĉju. Venecija postaje i najista- (oko 1490—1570) i Girolamo Cavazzoni (oko 1510—1565), Floknutijim centrom talijanskoga muziĉkog tiskarstva; u njoj se vrše rentio Maschera (oko 1540—1584), Claudio Merulo (1533—1604), dalekoseţna teoretska istraţivanja (Zarlino) i razvija snaţna pe- Annibale Padovano (1527—^1575) i dr. U renesansno vrijeme uznapredovala je u Italiji i muziĉka tedagoška djelatnost koja u taj grad privlaĉi uĉenike iz svih kra orija, produbljujući problematiku intervalskih odnosa i prilagoĊujeva Evrope. U talijanskoj svjetovnoj muzici toga doba jedna se forma naroĉi- jući teoretska razmatranja muziĉkoj praksi. Posebno su se istakle to istiĉe: madrigal. Nastavši iz ukrštavanja elemenata frottole i nizo- rasprave što su ih pisali Franchino Gafori (1451—1522) i Gioseffo zemske polifonije, madrigal talijanske renesanse — sasvim razliĉit od Zarlino (1517—-1590). Posljednji je uvjerljivo uĉvrstio dualistiĉku onoga doba u Ars novae —oĉituje veliko bogatstvo sadrţaja i oblika. teoriju dura i mola te izvoĊenje durskog i molskog trozvuka akustiU pravilu peteroglasan, a cappella, madrigal je ponajĉešće izgraĊen ĉkim putem. Još prije ovih uĉenjaka djelovao je u Italiji Španjolac na stihovima ljubavne lirike, ali je i šaljiv, satiriĉan, meditativan, ĉak Ratnis de Pareja. Sa XVII st. zapoĉinje u talijanskoj i evropskoj muzici novo, neoi religiozan. Primjena kromatike i disonance, subjektivna individualizacija teksta, pojaĉavanje ekspresivnosti,postepeno smanjivanje biĉno bogato i znaĉajno razdoblje, muziĉki barok. On se najprije mabroja dionica do jednoglasja, u kasnijoj fazi i upotreba instrumen- nifestira pob')edom-^~monodije, što zapravo znaĉi pobjedom humatalne pratnje — svi su ti elementi uĉinili od madrigala izvanredno nistiĉkih teţnja koje u središte umjetniĉkog doţivljavanja postavljaju vitalnu formu koja je na svoj naĉin utirala put pojavi i pobjedi mo- pojedinca. Bezliĉna, objektivna umjetnost kolektiva iz vokalne muzike XVI st. postaje liĉnom, subjektivnom. Ta je dalekoseţna nodije, a po tome i opere. Štoviše, potkraj XVI st. pojavit će se i tzv. madrigalistiĉke komedije, pokušaji da se muziĉko-scensko djelo ĉinjenica najoĉitija u novoj, gotovo središnjoj formi muziĉkoga baostvari madrigalistiĉkim jezikom i stilom uz pomoć vokalnoga sa- roka, u operi, koja se pojavila u Italiji potkraj XVI st. kao pokušaj da se naĉela monodije prenesu i na muziĉku pozornicu. stava koji tumaĉi sve uloge, solistiĉke i kolektivne. Udruţivanje tona, rijeĉi, glume, dekora na pozornici nije u ItaU tome je još stoljeću u Italiji bilo Nizozemaca. U Veneciji je liji novo. Poznavali su ga sredovjeĉni misteriji, majske predstave djelovao Adrian Willaert (izmeĊu 1480 i 1490 do 1562), jedan od (maggi) iz okoline Fiprvih znaĉajnijih predstavnika »venecijanske škole«, autor crkvenih i rence, renesansne izvedsvjetovnih djela kao i kompozicija za orgulje; on je vrlo uspješno izbe kazališnih djela iz klagraĊivao dvozborni stil siĉne antiĉke literature, i (ćori spezzati) u venepastorale XVI st. Nova je cijanskoj katedrali sv. bila potreba i volja za Marka. U drugim graoblikovanjem muziĉko-dovima Italije bili su aktivni scenskog djela koje će se Philippe Verdelot (umro pjevati od poĉetka do prije 1552), Cy-prien van kraja; nov je bio libreto, tj. Rore (1516— 1565), Jacob dramsko djelo namijenjeno Arcadelt (1500 ili 1514— komponiranju. Pojava 1568), autor njeţnih lirskih opere povezana je uz madrigala i dr. djelatnost tzv. Ca-merate iz Ali XVI st., kako smo Firence, skupine ustvrdili, znaĉi i visoku knjiţevnika, muziĉara- i pobjedu talijanske stvaljubitelja umjetnosti. Bili su ralaĉke muziĉke misli. U to još ljudi humanizma, jeku talijanske renesanse uvjereni da je moguće nastaju divni madrigali muziku vratiti prirodnoj proţeti suzdrţanom jednostavnosti antiĉke strastvenošću i ukusno umjetnosti. Na podruĉju kromatizirani, što ih je G. Pisano, Bogorodica s anĊelima, reljef na katedrali u Pratu, XIV st kazališnog pisao Luĉa Marenzio (1553 ili 1554— muziĉkog stvaralaštva pokušali su to naĉelo ostvariti pjesnik 1599) pa oni, sasvim drukĉiji, prepušteni osjećajima fatalnosti i oĉaja kojima je autor Carlo Gesualdo da Venosa (oko 1560—1613), Ottavio Rinuccini, prvi libretist firentinskih muziĉara, i kompozitor Jacopo Peri (1561—1633) operom »Dafne« izvedenom 1598. jedan od najsmjelijih kromatiĉara svih vremena, kao i zreli, bogato raznovrsni madrigal mladoga C. Monteverdija. »Euridice« istih autora pojavila se 1600; iste godine napisao je Venecijansku školu nakon Willaerta u punom njezinu sjaju Giulio Caccini (1550—1618) svoju operu »Euridice«. Muzika se u ovim prvim djelima temelji na recitativnim elementima {recitar canzastupaju oba Gabrielija: tando nazvali su kompozitori novi vokalni stil) koji joj ne dopuštaju

536

TALIJANSKA MUZIKA

da sve svoje mogućnosti stavi u sluţbu dramskog izraza. Prvi koji je taj nedostatak uklonio, bio je Claudio Monteverdi (1567—1643), izvrstan madrigalist i kompozitor crkvene muzike, dugogodišnji zborovoda u crkvi sv. Marka u Veneciji. Velik je broj njegovih opernih djela izgubljen, ali saĉuvana (»Orfeo«, »II Ritorno d'Ulisse«, »L'Incoronazione di Poppea«) svjedoĉe o izvanrednoj snazi prikazivanja ţivotne istine putem muziĉke umjetnosti. On je postepeno sve više produbljivao ulogu muzike oslobaĊajući je od dominacije rijeĉi te iskorišćujući specifiĉnosti melodije u izgraĊivanju mu-ziĉkodramskog izraza, kojemu znatno pridonosi i njegovo osebujno upotrebljavanje disonance. Zaslugom aristokratske obitelji Barberini, opera se G. Caccini, L'Euridice, naslovna strana, Firenca nakon Firence pojavila u 1600 Rimu gdje je već 1600 izvedena opera-oratorij »Rappresentazione di anima e di corpo«, što ju je napisao Emilio dei Cavalieri (1550—-1602). Najznatniji rimski operni kompozitor bio je Steffano Landi Coko 1590— 1655), autor zanimljive opere »San Alessio«. U Rimu su nastale i prve komiĉne opere (Virgilio Mazzocchi i Alarco Marazzoli: »Chi soffre speri«). Vodstvo na podruĉju talijanske opere prelazi postepeno u Veneciju. U tom gradu se 1637 otvara prvo javno kazalište, pa se operni poduzetnici moraju ravnati prema ukusu i ţeljama publike. S druge strane, oni ne mogu onako opremati operne predstave kao što su to i dalje ĉinili bogati feudalci u svojim dvoranama. Stoga su ograniĉili broj sviraĉa u orkestru i pjevaĉa u zboru, ali su visoko razvili primjenu scenskih efekata putem posebnih strojeva (macchi-ne teatrali). Sadrţajna tematika venecijanske opere preteţno je historijska ili fantastiĉna, ali bez etiĉke snage; prevladavaju spletkara-nja niskih strasti iz venecijanske svakidašnjice. Pozitivan element u venecijanskoj operi svakako su scene u kojima nastupaju likovi iz naroda, ĉesto defektni, unoseći u radnju kontraste i svjeţinu. Ali je u Veneciji zapoĉela i dekadencija opere serije, uvjetovana pretjeranim isticanjem vokalnoga virtuoziteta koji je postajao svrhom samom sebi, udaljujući paţnju gledalaca s dramske radnje. Glavni su predstavnici venecijanske opere Francesco Cavalli (1602—1676; »Giaso-ne«), Giovanni Legrenzi (1626—1690), Carlo Pallavicino (oko 1630 —1688) i Antonio Caldara (oko 1670—1736"). Posljednja se u Italiji razvija napuljska opera. U meĊuvremenu dala je Italija i više drugih darovitih opernih kompozitora. Takvi su bili Marco da Gagliano (1582—1643), pa nadarena Francesca Caccini (1587 — oko 1640) kojoj pripisuju prvu primjenu arije »da capo« (shema A-B-A, u kojoj se završni dio ponavlja s ukrasima i razliĉitim varijantama); nadalje Jacopo Melani (1623—1676), autor vedre narodne opere »La Tancia«; Mare'Antonio Cesti (1623—-1669) ĉija jefesta teatrale »IlPomo d' oro« tipiĉan primjer raskošnoga, prekrcatog, ali veoma efektnoga baroknog muziĉko-scenskog spektakla te Alessandro Stradella (1644 —■1682). Znaĉajan po svojim konzervatorijima — koji su zajedno s onima u Veneciji snabdijevali u XVII i XVIII st. ĉitavu Evropu pjevaĉima, instrumentalistima i kompozitorima — Napulj je tek oko sredine stoljeća upoznao operu. Uskoro se javljaju i domaći operni kompozitori, tako Francesco Provenzale (oko 1627—1704). Najpoznatniji majstor tzv. »prve napuljske škole« bio je Alessandro Scarlat-ti (1660—1725), neobiĉno plodan i mnogostran (oko 125 opera, 600 kantata, 200 misa); on je dalje usavršio ariju »da capo«, razradio je i uĉvrstio tip talijanske uvertire i moćno postavio recitativ tipa »aceompagnato« u sluţbu dramskog izraza. Na vokalnom podruĉju nove su talijanske barokne forme kantata i oratorij. Kantata je preteţno svjetovna; njezini su glavni konstruktivni elementi recitativ i arija. Ţiveći u salonima aristokratskih po-

rodica, napisana obiĉno za jedan ili više glasova i ĉembalo, ' je ubrzo postala poprištem na kojemu su se kompozitori iţi u svojim teţnjama za što raskošnijim melodijskim linijama, za ćom raspjevanosti vokalnoga virtuoziteta. Time je kantata s strane negativno utjecala na operu i ubrzala njezinu dekade Italiji. Pobjeda monodije nije u Italiji mimoišla ni podruĉje dul crkvene muzike. Ona je najuoĉljivija u oratoriju, novom obli se razvijao u dva pravca: kao »oratorio volgare« nastao je izvai i potekao iz laude u kojoj su se opisivale biblijske zgode na n ar (volgare), talijanskom jeziku, s individualiziranim ulogama; k; torio latino« na latinskom tekstu, razvio se u crkvi iz pasija i niĉkih moteta, s dijalogiziranim odlomcima. U Italiji je najzn ji predstavnik latinskoga oratorija Giacomo Carissimi (1605»Judicium Salomonis«). Oratorije su pisali i spomenuti A. Sti A. Scarlatti i A. Caldara. U XVII st. u Italiji su i dalje ţivji dicionalne forme crkvene muzike (mise, moteti, psalmi, lame: Stabat Mater, Te Deum i dr.). Ali ti oblici, koji su se prije pi: venstveno a cappella, dobivaju sada instrumentalnu pratnj dionica dopire jedamput do jednoglasja, dok drugi put zna p tipiĉnu baroknu pompoznost i monumentalnost: Orazio E (1605—-1672) pisao je glomazne mise za 12, 16, 24, pa i 48 g Medu kompozitorima talijanske barokne duhovne muzike is nadalje Gregorio Allegri (1582—1652), Giovani Legrenzi, Fr, Durante (1684—1755), Antonio Lotti (oko 1667—I74o)idaro' nedetto Marcello (1686—1739), autor ĉuvene zbirke psalama kantate i glasovite satire »II Teatro alla moda«. U XVII st. znatno se u Italiji razvila i instrumentalna n Veliki majstori cremonske škole (obitelji Amati, Guarneri i ! vari) upravo su tada gradnju violina usavršili i doveli do kvali vrhunca što je, uz sve veću proširenost ĉembala i orgulja, pogi lo procvatu instrumentalne muzike. Kultiviraju se tipiĉne b forme: suita, sonata i koncert, ovaj potonji s podvrstama cc grossa i solistiĉkoga koncerta. Sonate pripadaju tipovima nate, a u prvim decenijama stoljeća naglašena je i razl: meĊu sonate »da chiesa« i sonate »da camera«. MeĊu autore triosonate idu Salomone Rossi i Biagio Marini (i 1665). Sonate i druge kompozicije za violinu pisali su miliano Neri (? —poslije 1666), spomenuti G. Legrenzi, / Falconieri (oko 1585—1656) kod kojega se zamjećuje skloi programnom koncipiranju, Maurizio Cazzati (1620—^1677; vanni Battista Vitali (1632—1692) i njegov sin Tommaso (1663—1745; autor glasovite ciaconne) te izvrstan melodiĉar nio Veracini (1659—1733). Giuseppe Torelli (1658—1709) od bnog je znaĉenja kao predstavnik concerta grossa. On je usvoj stavaĉnu strukturu koncerta koji će i dalje, sve do našega vre ostati shemom koncertantnih kompozicija. MeĊu svima muziĉ koji su se u XVII st. u Italiji bavili muzikom za gudaĉkeTinstru nesumnjivo je najznaĉajniji Arcangelo Corelli (1653—I7 3)> u ljitelj ĉuvene rimske violinske škole. Ne osobito plodan, osta trio-sonate, sonate za violinu uz continuo i concerte grosse. R ši violinsku tehniku do visokoga stupnja, postizavao je u svojir lima zadivljujuću uravnoteţenost forme koju je, osobito u d polaganim stavcima, proţimao dubokom osjećajnošću. Ĉes sluţio polifonim postupcima. Što se drugih instrumentalnih podruĉja tiĉe, treba istaknuti da se u to vrijeme u Italiji provodi diferenciranje izmeĊu ĉembalskog i orguljskog stila. MeĊu kompozitorima djela za ove instrumente prednjaĉi Gerolamo Frescobaldi (1583— 1643), autor fantazije, tokata, par-tita, ricercara, canzo-na, capriccia, velik kontrapunktiĉar, humanist i mistik, umjetnik koji je pripremio tlo za bujni ras-cvat bachovske fuge. Uza nj neka budu spomenuti njegov u-ĉenik Michel Angelo Rossi (oko 1600— 1656), Carlo Francesco Pollarolo (1653 Karneval na Trgu sv. Marka u Veneciji, X\

TALIJANSKA MUZIKA

537

—1722) i, osobito, Bernardo Pasquini (1637—1710) u ĉijim kompošto ih je pisao Tommaso Traetta (1727—^1779) utjecao je J. Ph. Razicijama za ĉembalo, ima mnogo ukusa i elegancije. meau, a na one koje je ostavio Antonio Sacchini (1730—^1786) Ch. Osamnaesto stoljeće jedno je od najdinamiĉnijih, najţivljih u hi- \V. Gluck. storiji muzike. Ponešto ukrućena, pompozna umjetnost baroka, ko- U drugoj polovini stoljeća talijanska komiĉna opera poprima nove ja vlada prvim decenijama stoljeća, ustupa mjesto »galantnom« stilu crte. Komiĉni se elementi svode na znatno manju mjeru, a u operu rokokoa koji će se povući pred zrelošću klasike. Dvorska umjetnost buffu ulazi lirsko-sentimentalna nota, kao i teţnja za moralizirai dalje je ţiva, ali muziĉko stvaranje dobiva sve jaĉe pobude od gra- njem. Klasici su opere buffe toga doba Nicola Piccinni (1728—1800; Ċanskih slojeva koji ga na svoj naĉin preobraţavaju i prilagoĊuju svo- »Cecchina ossia La buona figliuola«) koji je ostao poznat i po ulozi u jim potrebama. pariškom sporu izmeĊu gluckista i piccinnista, pa Giovanni Paisiello (1740—-1816) kojiseu svojih 120 opera pokazao dobrim crtaĉem senU Italiji kompozitor i publika poklanjaju svoju paţnju prven timentalne malograĊanske sredine (jedno je od njegovih najuspjestveno operi. No, opera seria je tada u punoj dekadenciji. Površnost lijih djela »Nina o La pazza per amore«). Veoma je nadaren bio Doi neozbiljnost vladaju njome. Na historijsku vjerodostojnost malo menico Cimarosa (1749—1801) ĉiji je »II Matrimonio segreto« ţiv, pose pazilo. Kralj opere bio je pjevaĉ, osobito kastrat ĉijim su se hi letan i svjeţ, s veoma uspjelom muziĉkom karak-terizacijom situacija rovima svi pokoravali, od i kontrasta, nesumnjivo najznaĉajnije talijansko komiĉno libretista i kompozitora • muziĉko-scensko djelo prije Rossinijeva »Seviljskog brijaĉa«. do dirigenta i redatelja. j U venecijanskoj skupini Slušatelje je privlaĉilo opernih kompozitora nema puko uţivanje u bravuri, u mnogo imena. Jedno se pred vanjskoj ljepoti, u sjaju i svima istiĉe: Baldassare raskoši vokalnog virtuGaluppi (1706 —1785). oziteta. Donekle je tomu bila Poput Paisiella, Cimarose i kriva i struktura ondašnjega drugih talijanskih opernog libreta. Vodeći kompozitora, i on je neko libretist onoga vremena, vrijeme proboravio na Pietro Meta-stasio, obogatio petrogradskom dvoru, je, doduše, talijansku komponirao je sve komiĉne libretis-tiku literarnom librete C. Gol-donija i dao kvalitetom, ali ju je svoje remek--djelo operom shematizirao naglasivši još »II Filo-sofo di campagna«. jaĉe podvojenost izmeĊu Njegova ritmiĉki ţiva arije i recitativa, na štetu muzika ĉesto raste iz ovoga posljednjeg. Sva je venecijanske narodne paţnja i kompozitora i melodike. Instrumentalna pjevaĉa i publike usremuzika XVIII st. u Italiji dotoĉena na ariju kao odaje svo bogatstvo prenosioca melcdijskih i uviranja, svojstveno krasno-koloraturnih eleevropskoj instrumentalnoj menata. muzici toga vremena. Dok je opera seria Imena kao što su Vivaldi, proţivljavala razdoblje Tartini, D. Scarlatti, teške dekadencije oĉekujući da je stvaralaĉka G. F. Barbieri "II Guercino«, Muziĉka obuka, XVII st Sammartini, Boccherini stoje iza djela u snaga i koncepcija naprednoga revolucionarnog duha, kakav je bio Gluckov, obnovi i uputi novim, zdravijim kojima se vrše postepeni prijelazi iz kasnoga baroka u rokoko pa u putovima, komiĉna se opera razvijala u mnogo povoljnijim prilika- klasiku. Neobiĉno plodni Antonio Vivaldi (1678—1742) ostavio je ma. Talijanska opera buffa pojavila se kao odraz umjetniĉkih po- djela sa svih podruĉja, ali je svoje najbolje dao u brojnim treba širih graĊanskih slojeva. Izrasla je djelomiĉno iz šaljivih inter- instrumentalnim kompozicijama, solo-sonatama, trio-sonatama i medija koji su se u Napulju i Veneciji umetali u meĊuĉinove opere koncertima. Izvrstan kolorist (»Concerti delle stagi-oni«), Vivaldi je serije. Takvi su intermediji oĉitovali srodnost s narodnim kazalištem, u sjajnoj uravnoteţenosti svojih koncerata vješto i ukusno nizao tzv. commedia dell'arte, i njezinim stalnim tipovima (ismijanim skrb- kontrastne stavke u kojima se odmjenjuju energiĉnost i nicima, nasamarenim škrcima, nadutim, oholim kapetanima i voj- odluĉnost,elegiĉnost i sjeta te briljantna barokna motorika. Sloţen je nicima, buntovnim štićenicima, lukavim slugama), a bili su redovito lik Giuseppe Tartini(1692—1770), violinist, pedagog, teoretiĉar i komsastavljeni u lokalnim narjeĉjima Napulja, odnosno Venecije. Inter- pozitor. On je znatno obogatio violinsku tehniku (trileri, višehvati), mediji nisu uvijek ostali na razini umetaka u meĊuĉinove ozbiljne davši u raspravi »Traite des agrements« korisne upute u izvodilaĉku opere, nego su se od nje otcijepili i zapoĉeli samostalan ţivot kao pra- praksu svojega doba. Njega su posebno zanimali akustiĉki problemi; ve opere buffe. Komiĉna je opera preporodila i osvjeţila talijansku Tartini je otkrio tzv. »ton diferencije«. U golemom broju violinskih opernu umjetnost. Nasuprot apstraktno tretiranoj mitskoj i legen- koncerata i sonata, trio-sonata i drugih komornih djela ovaj je umjetdarno-historijskoj tematici opere serije, nasuprot raskidanosti izme- nik podjednako povezan uz barok i rokoko. Ostali su majstori taliĊu recitativa i arije, shematizaciji, ispraznom virtuozitetu i dekora- janske violinistiĉke umjetnosti, koji djeluju preteţno u prvoj polovini tivnosti, opera buffa je donosila prizore iz svakidašnjice graĊanske XVIII st.: Francesco Geminiani (1687—1762), Pietro Locatelli klase, hitrost i zanimljivost zapleta koji je ukljuĉivao i elemente dru- (1695—■1764) koji znatno podiţe razinu virtuoziteta i najavljuje Paštvene kritike, karakterizaciju ustaljenih tipova, slobodu forme u ton- ganinija, Tommaso Albinoni (1671—-1750), Francesco Maria Veraskom oblikovanju teksta, vezu s narodnim melosom, ţivopisnost cini (1690—1768) i Francesco Antonio Bonporti (1672—1749). te sudjelovanje pjevaĉkih ansambla (osobito u finalima). MeĊu ĉembalistima pred svima se istiĉe Domenico Scarlatti Broj kompozitora koji u XVIII st. u Italiji pišu opere veoma je (1685—-1757), sin Alessandra, koji je pisao i scenska i vokalna djela, velik. Oni se uglavnom okupljaju oko dva ţarišta, Napulja i Veneci- ali svoj izuzetan poloţaj u historiji talijanske i evropske muzike duje. U napuljskoj skupini (to je tzv. »druga napuljska škola«) znatno guje veoma brojnim sonatama za ĉembalo (oko 550) od kojih je mali ih je više nego u venecijanskoj. Medu napuljskim umjetnicima ista- dio za njegova ţivota bio objavljen pod skromnim nazivom »vjeţbe knuto mjesto zauzima Giovanni Battista Pergolesi (1710—1736) koji za ĉembalo«. Strogo liĉne, Scarlattijeve su sonate odraz umjetniĉkog je, unatoĉ kratku ţivotu, ostavio priliĉan broj komiĉnih i ozbiljnih mentaliteta bliskog rokokou: sjaj, draţest, humor, prpošnost, vedriopera, oratorija, kantata, trio-sonata i drugih djela. Uz uspjeli »Sta- na, lakoća, virtuozitet i dekorativnost ogledaju se u ovim izvornim bat Mater« i operu seriju »Olimpiade«, njegovo je remek-djelo opera kompozicijama u kojima je kompozitor, više na temelju homofonih buffa (zapravo intermedij) »La serva padrona«, rani primjer preobra- nego polifcnih postupaka, unaprijedio tehniku sviranja na ĉembalu, zbe koju graĊanski staleţ, traţeći novu, drukĉiju muziku, stvara u oĉitujući bogatu fantaziju u ritmici i harmoniji. Drugi ĉembalisti ne historiji opere. Ova će opera u Francuskoj odigrati posebnu ulogu bave se tako intenzivno muzikom za svoj instrument kao D. Scarlatti, izazivajući spor izmeĊu »buffonista« i »antibuffonista« i proĉišćujući ali i na tom polju biljeţe znatne uspjehe, tako Nicola Antonio Porpojmove o svrsi i suštini operne umjetnosti. Pergolesijevi su suvre- pora (1686—1768), Francesco Durante (sonate), Domenico Alberti menici Leonardo Leo (1694—1744), Leonardo Vinci (1690—-1730), (1710— oko 1740), koji je ostao poznat po primjeni tzv. »albertinRinaldo da Capua (oko 1710—1780), Nicola Logroscino (1698— oko skih basova«, tj. figurama rastavljenih trozvuka i ĉetvorozvuka u dio1765). Niccolo Jommelli (1714—1774) dugo je ţivio u Stuttgartu; nici lijeve ruke. Uspjele sonate za ĉembalo ostavili su i spomenuti B. on je više puta uspješno pokušavao da u operu seriju unese svjeţine, Galuppi te Pietro Domenico Paradisi (1707—1791)da je riješi shematizacije i dade orkestru drukĉiju ulogu. Na opere

538

TALIJANSKA MUZIKA

U drugoj polovini XVIII st. izgraĊuje se u Evropi klasiĉni sonatno-simfonijski tip kojemu i Talijani daju svoj doprinos. Giovanni Battista Sammartini (1700 ili 1701—-1775), Gluckov uĉitelj, ostavio je dvadesetak simfonija, trostavaĉnih, bez provedbe u sonatnom stavku, ali uz primjenu novih izraţajnih sredstava (efektni dinamiĉni prijelazi, sinkopiranje, iznenadne pauze). Orkestar se sastoji od gudaĉkih instrumenata i dvaju rogova. Simfonije, koncerte, komorna djela novog stila pisao je Gaetano Pugnani (1731—1798), lirik, gotovo rani romantik. Izvornošću polaganih stavaka istiĉu se violinske sonate i koncerti Pietra Nardinija (1722—1793). Najznatniji talijanski majstor klasiĉne komorne muzike bio je Luigi Boccherini (1743— 1805), autor golemog broja gudaĉkih kvarteta i kvinteta, te sonata i koncerata za violonĉelo. Ovaj je umjetnik još prije Havdna ostvario zrelu uravnoteţenost gudaĉkog kvarteta provodeći sretnu sintezu homofonih i umjereno polifonih elemenata na osnovi elegancije, draţesti i jednostavnosti. Unaprijedivši tehniku violonĉela, Boccherini je postao i prvi klasik literature za taj instrument. Dok su Giovanni Giuseppe Cambini (1746—^i 825) i Giovanni Viotti (1755—1824) preteţno komorni muziĉari, a Viotti uz to i znaĉajan violinski pedagog, Giovanni Platti (oko 1700—1763) i Giovanni Marco Rutini (1723—1797) ostavili su, medu ostalim, zanimljive sonate za ĉembalo u kojima ima ekspresivnosti novoga stilskoga strujanja. Posljednji talijanski instrumentalni kompozitor XVIII st., ĉije djelovanje zahvaća i prve decenije XIX st., bio je Muzio Clementi (1752—1832), izvrstan klavirski pedagog, graditelj klavira, izdavaĉ muzikalija, pijanist i kompozitor. Ostavio je preko 100 sonata koje je pisao za moderni klavir (s batićima); on je prvi iskoristio novu zvuĉnost i dinamiku tog instrumenta. Clementi je i autor uspjelih simfonija. Opći pogled na talijansku muziku XIX st. odaje njeno nesumnjivo osiromašenje. Dok je u XVIII st. interes za instrumentalnu muziku bio veoma jak, dok su u to vrijeme brojni talijanski instrumentalni kompozitori bogatim nizom veoma vrijednih djela osigurali Italiji jedno od prvih mjesta u razvoju tadašnje evropske instrumentalne muzike, talijanski muziĉari XIX st. i publika kojoj se obraćaju daju prednost muziĉkoj pozornici. Mali broj kompozitora, preteţno u drugoj polovici stoljeća, stvara simfonijsku i komornu muziku (Antonio Bazzini, Giovanni Sgambati, Giuseppe Martucci, Marco Enrico Bossi), oslanjajući se prvenstveno na njemaĉke uzore. U prvoj polovini XIX st. talijansku instrumentalnu muziku zastupa Niccolo Paganini (1782—-1840), najĉuveniji violinist svih vremena i autor preteţno briljantnih violinskih kompozicija kojima je tehniku svog instrumenta usavršio do neslućenih raz-

Izvedba opere buffe, XVIII st.

mjera. Instrumentalnom muzikom bavili su se povremeno \i i neki operni kompozitori (Cherubini, Donizetti, Rossini). Glavno poprište stvaralaštva muziĉara u tadašnjoj Italij dakle opera koju ne razvijaju samo u domovini, nego dobri lom i izvan nje. U prvoj polovici stoljeća mnogi, upravo na niji talijanski operni kompozitori odlaze u Pariz, borave u nje lje ili kraće vrijeme i pišu tamo svoja istaknuta operna djel; doba kad Pariz postaje umjetniĉkim središtem Evrope i svije umjetnici svih zemalja smatraju da su samo onda stekli svjet vu, ako je i pariška publika priznala vrijednost njihovih djel će uz Pariz povezati svoju djelatnost Cherubini, Spontini, ] Bellini, i Donizetti — vodeći majstori tadašnje talijanske opi ravak tih umjetnika u francuskoj prijestolnici utjecat će pov< njihovo stvaranje, osobito putem Gluckove operne reformi cuskoga revolucionarnog kazališta. U samoj Italiji treba spi ti stvaralaĉku djelatnost, što ju je tamo razvio Nijemac Sitne (1763—1845), jedan od prvih koji je obnovljenom ulogom orkestra pokušao da se suprotstavi dekadentnosti koju je ope naslijedila iz minuloga stoljeća. Proţivjevši sve sudbonosne dane francuske politiĉko-dr povijesti, u godinama Velike revolucije, Napoleonova uspon; i restauracije Bourbonaca, Luigi Cherubini (1760—^1842) je dio svog ţivota povezao uz Pariz gdje je dvadeset godina rul Konzervatorijem. Svoja najbolja operna djela napisao je u : godinama, pridonoseći oblikovanju tzv. »opere spasa« (»Lo< »Eliza«, »Les deux journes«) koju je izgraĊivao uz snaţno naj nje humanosti suosjećanja. Gasparo Spontini (1774—1851) je slavu, aludirajući u svojim najpoznatijim opernim djelima poleonove osvajaĉke sposobnosti (»La Vestale«, »Fernando C no oĉitujući i razvijen smisao za muziĉku dramatizaciju i bi instrumentaciju. Na polju muziĉke dramaturgije mnogostr; darovitost pokazao Gioacchino Rossini (1792—1868), najzn predstavnik talijanske komiĉne opere u XIX st. Vedra, optin narav, znao je u svojim djelima, koja je pisao posloviĉnom li i brzinom, muziĉki oblikovati bogat niz likova i sadrţaja iz p< legende i svakidašnje stvarnosti. Njegovi su najveći dometi k opera »II Barbiere di Siviglia« s karakteristiĉnom demokrati; uloga i revolucionarni »Guillaume Teli« koji je u stvari već francuska romantiĉna velika opera. Sasvim drukĉiji umjetniĉ perament bio je Vincenzo Bellini (1801—1835), njeţan, mel ĉan lirik, iskren i jednostavan; ĉistoća njegove melodijske i ĉije najpotpunije se oĉitovala kad bi se dramatski sukobi u nj djelima stišali ustupajući mjesto lirskoj kontemplaciji. Ali je ponešto jednostran; orkestracija mu je siromašna,ainvenci bacuje u prizorima dramatskih ĉvorova. Ipak »Norma« upi na preobraţaj kojemu prerana smrt nije dopustila da se d ostvari. Veoma brz u pisanju bio je i Gaetano Donizetti (1797ali i nedovoljno kritiĉan. Od 73 opere 70 ih je gotovo zaborc Znatne umjetniĉke vrijednosti pokazale su njegove vrlo uspj miĉne opere »DonPasquale« i »Elisir d'amore« te ozbiljna opei cia di Lammermoor«, prava romantiĉka tragedija u kojoj lik nje ţivi u bogatoj skali osjećanja koja je vode od njeţne zalju sti do mraka ludila. Oko Rossinija, Bellinija i Donizettija je velik broj opernih kompozitora od kojih su neki ostavili po pa i više opera; no uz rijetke izuzetke ta su djela pripala zat nestajući istom brzinom kojom su se i javljala. Medu tim ko torima bilo je i darovitih: Ferdinando Pa'e'r (1771—1839), Fr Saverio MercaĊante (1795—1870), Giovanni Pacini (1796—: uspjelom operom »Saffo«, braća Luigi (1805—1859) i Federic (1809—1877), Nicola Zingarelli (1752—1837), Valentino Fio (1764—1837) i dr. Djelatnost najistaknutijih predstavnika talijanske opere 1 polovini XIX st. uklonila je mnoge neugodne posljedice krize se opera seria kroz duge decenije ranijih stoljeća nije uzmogla Još viši njezin uspon omogućilo je stvaranje genijalnog Verd ljaĉkog sina koji se nije dao zavesti pozivima iz inozemstva; s se historija talijanske opere ponovo i trajno povezuje uz Italiji na kazališta. Giuseppe Verdi (1813—-1901) zapoĉeo je karijeri noga kompozitora s libretima koja su aludirala na razjedinjer dašnje Italije i snaţno budila rodoljubna ĉuvstva. Verdijev« operne premijere pretvarale ne samo u znaĉajne umjetniĉke, u politiĉke dogaĊaje koji su odigrali krupnu društvenu ulog ĉanju politiĉke svijesti Talijana. No, Verdi je već kao mladi nik naglašavao koliko mu je stalo da u operi istakne dramsku stvarnost radnje i karaktera, pa je na libreto postavljao visok tjeve. On je prekinuo s ustaljenom shematizacijom talijanske libretistike. U svojim opernim junacima gledao je prije sveg: s pozitivnim i negativnim svojstvima njihova karaktera. Njir cijalni poloţaj nije mu bio zaprekom, pa će se tako na Verdijevo noj pozornici pojaviti dvorske lude i ţene iz polusvijeta. Na ku pedesetih godina dosegao je Verdi u trilogiji »Rigoletto«— viata« — »Trovatore« prvi vrhunac svoga stvaranja, davši u »Rig

TALIJANSKA MUZIKA

539

svoje zacijelo najpotresnije djelo, djelo duboke humanosti, zadiv- valac prošlosti, ali i neustrašivi otkrivaĉ budućnosti; on je rušio toljujuće muziĉke karakterizacije. U zrelim i staraĉkim godinama Ver- nalitet, napuštao provedbene postupke, izbjegavao sve što podsjeća di je dalje evoluirao na putu od melodrame k muziĉkoj drami; nje- na laţnu romantiĉarsku sentimentalnost i zagovarao upotrebu i magova su remek-djela iz toga razdoblja »Aida«, »Otelio« i »Falstaff«, njih intervala od polustepena. Ostavio je orkestralnih, klavirskih i dramskih djela (opera »Doktor Faust«). Ottorino Respighi (1879— jedina komiĉna opera ovog umjetnika. Uz Verdija bilo je opernih kompozitora koji se, doduše, nisu mo- 1936), majstor orkestra, jedan je od najvećih kolorista koje je dala Itagli s njim mjeriti, ali su i oni na svoj naĉin obogatili sliku tadašnje lija. Ugled je stekao nizom simfonijskih pjesama u kojima evocira talijanske operne umjetnosti. MeĊu njima su Amilcare Ponchielli raspoloţenja iz starog i novog Rima (»Fontane di Roma«, »Pini di (1834—1886) ĉija »Gioconda« i danas ţivi; Alfredo Catalani (1854 Roma«, »Fešte romane«). Ildebrando Pizzetti (1880—1968), autor —1893; »La Wally); pjesnik, kritiĉar i kompozitor Arrigo Boito (1842 većega broja instrumentalnih djela, postavio je teţište svoga stvara—1918), nadareni libretist posljednjih Verdijevih djela, umjetnik nja u muziĉko kazalište kojemu je dao više individualnih rješenja. On koji je u zanimljivoj operi »Menstofele« ostavio još jedan pokušaj polazi od gledišta da opera mora biti izraz ţivota u akciji; ona mora, muziĉkoga tretiranja sa-drţajno-misaone problematike Goetheova poput prave drame, nositi u sebi elemente duhovnog proĉišćenja i »Fausta« ; Luigi Mancinelli potrebu da se s ljubavlju (1849—1912); Filippo i dobrotom pristupi patMarchetti (1831—1902), njama ĉovjeĉanstva. U Alberto Franchetti (1860 — svojim najuspjelijim o1942); Istranin Anto-nio pernim djelima (»Debora e Smareglia (1854— 1929), Jaele«, »Fra Gherardo«) jedan od rijetkih tadašnjih tragao je za osebujnošću wagnerijanaca u Italiji, recitativnog izraza u koautor znaĉajnih opernih jemu prevladava silabiĉ-ko djela (»Nozze istriane«, tretiranje melodiĉke linije s »Oceana«). jakim naglašavanjem Wagnerova je opera u ritmiĉkog elementa. meĊuvremenu postepeno Rezultat je ĉesto stapanje osvajala evropska kazališta, tona s rijeĉju, u izazivajući epi-gonstvo ili neusiljenosti i prirodnosti. reagiranje, odnosno traţenje Smjeliji u traţenju novih drukĉijih putova. Jedan izraţajnih mogućnosti je od njih bio je tzv. Gian Francesco Malipiero »verizam« koji se u (1882—1973). Bogat kao talijanskoj opernoj muzici instrumentalni i dramski pojavio potkraj stoljeća, još kompozitor, Malipiero za ţivota Verdijeva. Za napušta mnoge tradicije razliku od Wagnera, veristi prošlog stoljeća i obraća se obraduju sadrţajne motive muziĉkoj prošlosti svoje iz svakidašnjeg ţivota. Oni zemlje. Izbjegavajući traţe radnju u kojoj će se strukturu klasiĉnorazviti jaki sukobi strasti i romantiĉne muzike, daje, nagona i neodoljivom snagom zatraţiti Unutrašnjost kazulišta S. Benedetto u Veneciji. Rad A. Baratte prednost mozaiĉkom nizanju kontrastnih ţrtvu. Linija sadrţajnog razvoja redovito epizoda, a u kazališnim djelima zastupa vodi od ljubavi preko ljubomore k ubojstvu. Melodika je antiromantiĉke teţnje, tretirajući sadrţajnu problematiku u kojoj raspjevana, široka daha, pristupaĉna, ponekad bliska napjevima prevladava sumorni dualizam: teţnji k sreći i veliĉanju ljepote iz naroda. No, verizam nije jako obogatio talijansku i evropsku suprotstavlja se uništenje i smrt. Najosebujnije njegovo muziĉkomuziĉku pozornicu, iako su njegovi prvenci mnogo obećavali. Oba scensko djelo je »Sette canzoni« u kojemu provodi neobiĉnu remek-djela toga smjera, »Cavalleria rusticana« Pietra dramatsku sintezu paralelnih radnja. Poput Malipiera, i Alfredo Mascagnija (1863—1945) i »I Pagliacci« Ruggiera Leoncavalla Casella (1883—1947), školovan u Parizu, radikalan je u izboru (1858—1919), privlaĉe kontrastima radnje i muzike i izvornošću sredstava koja su na harmonijskom sektoru vrlo ĉesto izrazito melodije, ali predstavljaju i rane vrhunce do kojih se njihovi politonalna. Iz dugaĉkoga mnogostranog niza njegovih djela u autori u kasnijim djelima više nisu uzmogli popeti. Nesumnjivo najbolje idu komorna Serenada, Treća simfonija, Partita za klavir i jaĉi talent, trajnije stvaralaĉke snage bio je u tom krugu Giacomo orkestar, balet »La Giara«. I on oţivljuje stare talijanske Puccini (1858—1924) kojega treba samo djelomiĉno ubrajati instrumentalne muziĉke forme. Pizzetti, Mali-pierc i Casella meĊu veriste. Lirik, kojemu je izvanredno uspjevalo muziĉko istakli su se i kao dobri muziĉki pisci, a Malipiero uz to i profiliranje njeţnih ţenskih likova, Puccini je svoja najbolja djela, u izdavanjem Mon te verdijevih i Vivaldijevih djela. Generaciji koja idu opera »La Boheme« i veoma duhovita komiĉna jednoĉinka suvremenih talijanskih kompozitora, roĊenih potkraj XIX st., »Gianni Schicchi«, napisao izvan veristiĉkog sektora. pripadaju nadalje Franco Alfano (1878—1954; opera »La Leg-genda Na prijelazu u XX st. djelovalo je više kompozitora koji su, pi- di Sakuntala«), Vincenzo Tommasini (1878—1950), futurist šući opere, povremeno pristajali uz veristiĉki pravac ili su traţili uzo- Francesco Balilla Pratella (1880—1955), Riccardo Pick-Mangiagalli re u prošlosti talijanske opere. Blizak verizmu bio je Umberto Gior- (j.%%2.—1949), Adriano Lualdi (1885—1971), Vito Frazzi (1888—), dano (1867—1948) ĉije je najpoznatije djelo opera »Andrea Cheni- Giorgio Federico Ghedini (1892—1965), Lodovico Rocca (1895'—), er«; Ermanno Wolf-Ferrari (1876—1948) je duhovito pokušavao oţi- i Mario Castelnuovo-Tedesco (1895—1968). vjeti staru talijansku operu buffu (»I quattro rusteghi«).Uz njih neDvadeseto stoljeće dalo je Italiji niz darovitih kompozitora od ka budu spomenuti Francesco Ĉilea (1866—1950), halo Monte- kojih mnogi odrazuju u svojim djelima i nastojanja današnje evropmezzi (1875—1952) i Riccardo Zandonai (1883—1944; »Francesca ske muziĉke avangarde. MeĊu najistaknutije ide Luigi Dallapiccola da Rimini«). Neki od njih bavili su se i instrumentalnom muzikom. (1904—1975), dodekafoniĉar, meditativna narav, jedan od maloU XX st. doţivjela je talijanska muzika znatnu preobrazbu. U brojnih suvremenih talijanskih kompozitora koji se ĉesto i rado obprvim decenijima mogu se u njoj razlikovati dva smjera: jedan dio raćaju polju vokalne muzike da uz pomoć rijeĉi dadu svoj doprinos kompozitora i dalje se opredjeljuje za muziĉko kazalište, sluţeći se problemima za koje su kao ljudi i umjetnici prvenstveno zainteresipri tome uglavnom naslijeĊenim tekovinama veristiĉke opere koje rani. Najuspjelijim kompozicijama ovog umjetnika pripadaju »Ćori pojedinci nastoje obogatiti umjerenom primjenom suvremenijih iz- di Michelangelo Buonarroti il Giovane«, »Canti di prigionia« i opera raţajnih sredstava (npr. impresionistiĉkom harmonijom); drugi dio »Volo di notte«. Dallapiccolin je uţi suvremenik Goffredo Petrassi smjelo pristupa obnavljanju talijanske instrumentalne muzike, ali i (1904— ), kompozitor velikih evolutivnih mogućnosti koji je kroz muziĉkoga kazališta, opere i baleta. Ova će druga skupina kompozi- nekoliko faza u svom razvitku postavljao jedno za drugim teţište tora unijeti u Italiju dostignuća suvremene evropske muziĉke teh- svoga rada na instrumentalno polje (izvrsna orkestralna »Partita«), nike, od ekspresionizma, atonalnosti i politonalnosti do dodekafoni- vokalni sektor (»Deveti psalam«) i muziĉku scenu (opera »II Cordoje, ali će se inspirirati i obiljeţjima talijanske muziĉke umjetnosti iz vano«). Daroviti Gian Carlo Menotti (1911— ), kompozitor i libretist nastanjen u Sjedinjenim Drţavama, jedan je od rijetkih suvproteklih stoljeća (osobito baroka). Velikim obnoviteljima-pionirima talijanske muzike uXXst. sma- remenih kompozitora koji su stekli priliĉno široku popularnost u Evtraju se Respighi, Pizzetti, Malipiero i Casella. Njihov je neposredni ropi i Americi. Tretirajući medu ostalim i problematiku današnjih ţivotnih prilika i odnosa meĊu ljudima (»Konzul«), Menotti je popreteĉa ĉuveni pijanist Ferruccio Busoni (1866—1924), velik poštokazao jak smisao za djelovanje s pozornice, iako putem muzike koja

540

TALIJANSKA MUZIKA

R. Rolland, Les Origines de theatre lyrique moderne. Histoire de nije bez eklektiĉnih crta. U generaciji Menottijevoj istiĉe se još Ma- — Europe avant Lully et Scarlatti, Pariš 1895 (novo izd. 1931). — L. rio Peragallo (1910— ). Najnovija strujanja u evropskoj muzici en La Mušica istrumentale in Italia nei secoli XVI, XVII e XVIII, RN odrazila su se i u stvaranju talijanskih kompozitora. Serijelnu tehni- —1900. ■— J. Wolf, Florenz in der Musikgeschichte des 14. Jahrh 1901—02. — H. Goldschmidt, Studien zur Geschichte der itali< ku prihvatili su Gino Contilli (1907—), RiccarĊo Malipiero (1914—• ) SBIMG, im 17. Jahrhundert (2 sv.), Leipzig 1901—04. — C. Salvioli, Bib i Camillo Togni (1922— ). Umjereniji u primjeni suvremenih Oper universale del Teatro drammatico. Con particolare riguardo alla stoi izraţajnih sredstava su Gudio Viozzi (1912— ), Bruno Bettinelli mušica italiana, I, Venezia 1903. — C. Dassori, Opere e operisti. Di 1541—1902, Genova 1903. — A. Solerti, Le Origini del melod (1913— ), Alberto Bruni-Tedesci (1915— ), Valentino Bucchi lirico 1903. — Isti, Gli Albori del melodramma (3 sv.), Palermo i Nape (1916—• ), Guido Turchi {1916— ), Gino Negri (1919-- ), Lu- Torino ■— G. Pasouetti, L'Oratorio musicale in Italia: storia critica-letteraria, ciano Chailly (1920— ), Mario Zafred (1926— ), Flavio Testi 1906. ■— D. Alaleona, Studi sulla storia dell'oratorio musicale in Italia, (II izd. 1945). •— G. Cesari, Die Entstehung des Madrigals im n (I923— ) i Boris Porena (1927— ). U redovima ekstremne evropske 1908 hundert (disertacija), Cremona 1908. — G. G. Dernardi, La Mušica a avangarde istakli su se Bruno Moderna (1920-—1973), ugledan i nell'eta di Goldoni, Venezia 1908. — G. Buslico, Bibliografia delle stori' kao dirigent, Luigi Nono (1924— ) koji u svoja djela na poseban nistorie dei teatri italiani, Domodossola 1913 (II izd. Milano 1929). — navenlura, Saggio stonaĉin unosi ljubav prema ĉovjeku i suosjećanje s onim što teatro musicale italiai neopravdano stradaju, te Luciano Be-rio (1925—). Uz njih se vorno 1913. — E. Well valli und der Stil der anischen istraţivanjem i ekspeOper von 11 1660, SMW, rimentiranjem s novim 1913. — refranca, Le izvorima zvuka bave i Aldo Origin sinfonia, RMI, 1913-M. Scherillo, L'Oper Clementi (1925—), napoletana durante i Napoli Francesco Evangelisti 1917. — L. L Histoire de la (1926—),DomenicoGuac-cero creation developement du dran sical particulierement (1927—), Vittorio Fellegara lie depuis l'»Euridice« c (1927—), Egis-to Maćehi jusqu'a 1' »Orfeo« de (1928—), An-gelo Paccagnini Bruxelles 1921. — A Corte, L'Opera comicE na nel '700 (1930—), (2 sv.), Ba; GirolamoArrigo(i930—), Sylvano Bussotti(i93i—) Niccolo Castiglioni (1932 —), Giacomo Manzoni (1932—), Bruno Camino (i935—) i dr. Italija je i zemlja velikoga broja reproduktivnih umjetnika i ustanova. Ĉuveni talijanski konzervatoriji, osobito oni u Napulju i Veneciji, opskrbljavali su muziĉarima duge decenije ne samo Italiju, Teatro alla Scala u Milanu eat: sicale nego i mnoge druge evropske zemlje. Talijanska muziĉka italiano, Roma 1 kazališta, feudalna i javna, sluţila su inozemstvu za uzor. Dug je niz E. Wellesz, Die Oper talijanskih pjevaĉa i pjevaĉica koji su od vremena kastrata Farinellija lien im 17. Jahrhundert, buch der Musikges i Crescentinija, zatim Faustine Bordoni, Giuditte Pasta i Adeline G. Adlera, Frankfur Patti do Enrica Carusa, Beniamina Giglija, Marija del Monaca, 1924 ( I I izd. u 2 sv. Gine Cigna i Renate Tebaldi pronosili svijetom slavu talijanskog — Th. Werner, Die 0 19. Jahrhundert: Italie belkanta. Italija je osobito u XX st. dala znatan broj vrsnih — A. Sandberger, TLVLT ■ dirigenata i instrumentalista. Medu njima su dirigenti Arturo anischen Oper, PJB. 15 Toscanini, Bernardino Molinari, Victor de Sabata, pijanisti Arturo G. Monaldi, II Melod in Italia nella critica ( Benedetti Michelangeli i Aldo Ciccolini, violonĉelisti Enrico Mainardi colo XIX, Campobass< i Antonio Janigro. — A. Lualdi, Viaggio Iako se u Italiji muzikologija nije razvijala onako intenzivno kao cale in Italia, Milano ic G. Roncaglia, La Rivoluzione musicale italiana nel secolo XVII, Milano i< u Njemaĉkoj, jer nisu u njoj dugo postojali uvjeti za visokoškolsko A. Bonaventura, L'Opera italiana, Firenze 1928. — K. P. Bernel Kempt muzikološko školovanje, ipak su u toj zemlji i doprinosi muziĉkoj Italiaansche Opera, Amsterdam 1929. — M. Schneider, Die Ars Nova des 14 nauci i publicistici znaĉajni i opseţni. MeĊu talijanskim muzikolohunderts in Frankreich und Italien, Wolfenbiittel i Berlin 1930. —■ F. Torrej Le Origini italiane del romanticismo musicale, Torino 1930. —F. Liuzzi, B: zima i muziĉkim piscima istakli su se: F. Florimo, L. Torchi, A. Gallauda alle origini della lirica musicale italiana, Annuario della R. Accademi li, A. Bonaventura, G. Monaldi, F. Torrefranca, A. Delle Corte, G. Cecilia, 1930—31. —J. Wolf, Italian Trecento Music, Proceedings of the Pannain, A. Damerini, G. Radiciotti, C. Gatti, R. de Rensis, O. Tiby, Musical Association, 1931. — A. Lualdi, II Rinnovamento musicale it Milano i Roma 1931. — S. Pfan, Die Vokalmusik in Italien in der ersten D. Alaleona, F. Liuzzi, G. Cesari, R. Casimiri, A. Toni, A. Ghisdes 17. Jahrhunderts (disertacija), Berlin 1931. — H. Prunieres, Cavalli et 1' lanzoni, G. Roncaglia, A. Capri, C. Valabrega, M. Tibaldi Chiesa, venitien au XVII siecle, Pariš 1931. —• A. Schlossberg, Die italienisehe G. M. Gatti, D. De' Paoli, U. Rolandi, A. Cametti, M. Rinaldi, L. fiir mehrere Instrumente im 17. Jahrhundert (disertacija), Heidelberg — A. Bonaventura, Storia del violino e dei violinisti, Milano 1933. — A. Ronga, F. Abbiati, N. Pirrotta, F. Schlitzer, R. Giazotto, L.Rognoni, II Seicento musicale in Europa, Milano 1933. — A. de Angelis, La Mušica a M. Mila, A. Parente, R. Vlad, G. Graziosi, G. Gavazzeni, G. Bar- nel secolo XIX, Roma 1934. — F. Liuzzi, La Lauda e i primordi della m blan, C. Sartori, B. Disertori, A. Bonaccorsi, F. Balio, A. Obertello. italiana, Roma 1934. — E. Dent, Music of Renaissance in Italy, London G. Roncaglia, II melodioso Settecento italiano, Milano 1935. — W. ' Od sredine XIX st. objavljena su nova izdanja brojnih spomenika — Friihgeschichte der italienischen Villanella (disertacija), Nordlingen muziĉke prošlosti Italije (L. Torchi, L' Arte musicale in Italia, 1897 Die — N. Valle, Origini del melodramma, Roma 1936. — A. Capri, II Sett •—1907; G. Benvenuti i E. Bravi, »I Classici musicali italiani«, 1941 musicale in Europa, Milano 1936. — H. Ch. Wolff, Die venezianische der zweiten Halfte des 17. Jahrhunderts, Berlin 1937. — E. Gerson•—56 i dr.). Otada datira i struĉna muziĉka periodika (»Gazzetta mu- in zur Geschichte des italienischen Liedmadrigals im 16. Jahrhi sicale di Milano«, 1842). Od opernih kazališta meĊu najpoznatija u Studien (disertacija), Wiirzburg 1937. — K. G. Fellerer, Zur italienischen Orgel svijetu idu La Scala u Milanu, San Carlo u Napulju i Opera u Ri- des 17./18. Jahrhunderts, PJB, 1938. — F. Ghisi, Fešte musicali della F 1480—1589, Firenze 1939. — F. Torrefranca, II Segreto del Qu mu. Veliki ugled uţivaju i festivali suvremene muzike u Veneciji Medicea, Milano 1939. — D. De'Paoli, La Crisi musicale italiana (1900— (od 1930, u okviru likovnoga biennala) i Palermu, te Maggio musi- cento, Milano 1939. — G. Pannain, La Mušica strumentale in Italia, Torino cale fiorentino (od 1933), Sagra musicale umbra u Perugi (od 1947) i — Isti i G. Cesari, La Mušica a Cremona nella seconda meta del secolo Milano 1939. —• A. v. Kbnigslovi, Die italienischen Madrigalisten des Trc Festivali dei due Mondi u Spoletu (od 1958). (disertacija), Wiirzburg 1940. — W. T. Marrocco, Fourteenth Century 1 LIT.: Ch. Burney. The Present State of Music in Francc and Italy, Lon don 1771. — G. Orloff, Essai sur l'histoire de la musique en Italie, Pariš 1822. — G. Trambusti, Storia della mušica e specialmente dell'italiana, Velletri 1867. ■— G. Monaldi, Idealismo e realismo ossia il Teatro melodrammatico italiano moderno e le sue diverse scuole, Perugia 1876. — F. Florimo, La Scuola musicale di Napoli e i suoi conservatori (4 sv.), Napoli 1880—82. — V. Lee, II Settecento in Italia, Milano 1881. — G. Masutto, Della mušica sacra in Italia C3 sv.), Venezia 1887—89. •— A. Ademollo, Bibliografia della cronistoria teatrale italiana, Milano 1888 (II prošireno izd. Livorno 1905). -— E. Vogel, Bibliographie der gedruckten weltlichen Vocalmusik Italiens aus den Jahren 1500—1700 (2 sv.), Berlin 1892 (dopune A. Einstein, Notes, 1944—45 i 1947—48; novi otisak Hildesheim 1962). — N. d'Arienzo, Origini delFopera comica, RMI, 1895, 1897 i 1899.

Cacce, Cambridge (Mass.) 1942. — U. Sesini, La »Romana cantilena«, 1942. — C. G. Anthon, Music and Musicians in Northern Italy Durin l6th Century (disertacija), Cambridge (Mass.) 1942. — K. Jeppesen, Die enisehe Orgelmusik am Anfang des Cinquecento (2 sv.), Kabenhavn 19* izd. 1960). — W. H. Rubsamen, Literary Sources of Secular Mu'sic in Berkeley 1943. — E. Li Gotti, Poesie musicali italiane del secolo XIV, Pa 1945. — K. v. Fischer, Studien zur Musik des italienischen Trecento und fi Quattrocento, Bern 1946. — /. Pizzetti, La Mušica italiana del' 800, T 1946. — F. Liuzzi, L'Opera del genio italiano all'estero, Roma 1946. Monterosso, La Mušica nel Risorgimento, Milano 1948. — G. O'Brien, Golden Age of Italian Music, London 1949. — Carrieri, La Danza in . 1500—1900, Milano 1949. — U. Sesini, Poesia e mušica nella latinita eri: dal III al X secolo, Torino 1949. — A. Einstein, The Italian Madrigal (3 Princeton 1949. — R. Pitrou, L'Opera italien au XVII siecle, Pariš 195 G. Sartori, Bibliografia della mušica strumentale italiana stampata in fino al 1700, Firenze 1952. — F. Toye, Italian Opera, London 1952. — G. nain, Ottocento musicale italiano, Milano 1952. — A. Ceresani, Glorie t Ha nella melodia, Milano 1952. — R. Giazotto, Poesia melodrammatica e siero critico nel Settecento, Milano 1952. — N. Fortune, Italian Secular Me from 1600 to 1635. An Introductorv Survev, MQ, 1953. — G. Pannain, Mu: dei tempi nuovi, Milano 1954. —• G. Tani, Cinquant'anni di opera e balle Italia, Roma 1954. — S. Towneley Worsthorne, Venetian Opera in the Sevent'

Century, London 1954. — Magagnato, Teatri italiani del Cinquecento, Ve 1954. — B. Disertori, La Frottola nella storia della mušica, Cremona 195 F. Schlitzer, Mondo teatrale dell'Ottocento, Napoli 1954. — G. M. Gatti, quant'anni d'opera e balletto in Italia, Roma 1954. —■ N. Pirrotta, The A of Fourteenth Century Italy, I, Amsterdam 1954. — R. B. Morris, A S of the Italian Solo Cantata before 1750, Ann Arb or 1955. — L. Hoffmam brecht, Deutsche und italienisehe Klaviermusik zur Bachzeit, Leipzig 1

TALIJANSKA MUZIKA

TALIJANSKA MUZIKA — TALMA — A. Damerini i F. Schlitzer, Musicisti toscani, Siena 1955. — D. De'Paoli, L'Opera italiana dalle origini all'opera verista, Tivoli 1955. —■ A. Schmilz, Oberitalienische Figuralpassionen des 16. Jahrhunderts, Mainz 1955. —■ K. v. Fischer, Studien zur Musik des italienischen Trecento und friihen Quattrocento, Bern 1956. — R. Lunelli, Der Orgelbau in Italien . . . , Mainz 1956. — B. Stdblein, G. Vecchi, N. Pirrotta, F. Ghisi, C. Sartori, F. Mompellio, G. Barblan, M. Mila i A. Bonaccorsi, Italien, MGG, VI, 1957. — K. Jalovec, Italienische Geigenbauer, Prag 1957. — A. Damerini i G. Roncaglia, Musicisti lombardi ed emiliani, Siena 1958. — T. Serafin i A. Toni, Stile, tradizioni e convenzioni del melodramma italiano del Settecento e delF Ottocento, Milano 1958. — G. Tintori, L'Opera napoletana, Milano 1958. — C. Sartori, Dizionario degli editori musicali italiani, Firenze 1958. — M. Mila, Cronache musicali 1955—50, Torino 1959. — Zbor nik I grandi anniversari del 1960 e la mušica sinfonica e da camera nell'Otto eento in Italia, Siena 1960. — R. L. Weaver, Florentine Comic Operas of the Seventeenth Century, Ann Arbor 1959. — A. Damerini i G. Roncaglia, Musi cisti piemontesi e liguri, Siena 1959. — M. Labroca, L'Usignuolo di Boboli (Cinquant'anni di vita musicale italiana), Venezia 1959. — J. F. Monroe, Italian Keyboard Music in the Interim between Fr escobaldi and Pasquini, Ann Ar bor 1959. — J. F. Rotondi, Literary and Musical Aspects of Roman Opera, 1600—1650, Ann Arbor 1959. — L'Ars Nova Italiana del Trecento (zbornik), Certaldo 1962. — Les Fĉtes de Florence 1589 (zbornik), Pariš 1963. — V. Terenzio, Musicisti italiani del secolo XVIII, Bari 1964. — M. Bortolotlo, The New Music in Italy, MQ, 1965. J. As.

TALIJANSKA UVERTIRA, vrsta instrumentalne operne predigre koja se razvila u okviru napuljske operne škole u kasnom XVII st. Konaĉni oblik dao joj je najveći napuljski stvaralac A.Scarlattti, pa se ona ĉesto naziva i Scarlattijeva uvertira. T. u. je trodijelna: dva brza odlomka uokviruju kraći polagani odsjeĉak. Poĉinje allegrom homofone strukture; na nj se neposredno nadovezuje polagani odlomak koji po duljini i vaţnosti ĉesto ima samo karakter meĊustavka. Završni brzi dio nije tematski povezan s uvodnim allegrom i nerijetko je plesnoga karaktera (menuet, gigue). Najraniji primjer talijanske uvertire je predigra operi Dal male U bene (1681) A. Scarlattija. U to se doba t. u. zove sinfonia, naziv koji će zadrţati veoma dugo. Oko 1720 talijanske operne uvertire izvodile su se ĉesto u koncertnim dvoranama kao zasebna muziĉka djela. Takva koncertna t. u. neposredni je preteĉa simfonije; po svo joj formalnoj izgradnji njezini su odlomci zaĉeci simfonijskih stava ka. Unutar talijanske uvertire naziru se oko polovine XVIII st. već i obrisi sonatnog allegra. U to su vrijeme uopće ĉesti prijelazni ob lici izmeĊu talijanske uvertire i pretklasiĉne simfonije. Neke su sim fonije graĊene poput uvertire, a mnoge su operne uvertire potpuno preuzele sonatni princip oblikovanja. M. Kun. TALLCHIEF, 1. Maria, ameriĉka plesaĉica indijanskog podrijetla (Fairfax, Oklahoma, 24. I 1925 —). Klasiĉni balet uĉila kod E. Belchera, Bronislave Nizinske i D. Lichina kao i na školi American Balleta. God. 1942—47 angaţirana u trupi Ballet Russe de Monte Carlo, gdje se odmah istakla svojom virtuoznom tehnikom u baletima što su ih koreografirali B. Nizinska, L. Mjasin i G. Balanchine. Osobito su zapaţene njezine kreacije u Danseš concertantes (Stravinski) i Night Shadozv (muzika Rieti prema Belliniju). God. 1947, sa svojim muţem G. Balanchineom, gostovala na sceni pariške Opere, interpretirajući glavne uloge u njegovim koreografijama baleta Serenade (Ĉajkovski), Apollon Musagete i Le Baiser de la fee (oba Stravinski). God. 1947—65 primabalerina ansambla New York City Ballet s kojim je ostvarila niz vrlo uspjelih uloga, poglavito u Balanchinovim postavama baleta Orpheus i Ţar Ptica (Stravinski) te Bourree fantasaue (Chabrier), Caracole (prema Mozartovoj muzici), Scotch Symhony (Mendelssohn), Allegro brillante (Ĉajkovski) i dr. Uz to gostovala 1949 u Baletnom kazalištu Melropolitana, a 1954 sa trupom Ballet russe di Monte Carlo na turneji po SAD. God. 1965—66 angaţirana u Drţavnoj operi u Hamburgu. Plesaĉica izvanredno uglaĊene, precizne i briljantne tehnike, bila je gotovo idealna interpretkinja Balanchinovog neoklasiĉnog baletnog stila. Proslavila se osobito kao Ţar-ptica. Dobitnica je brojnih meĊunarodnih priznanja i nagrada. LIT.: O. Maynard, Bird of Fire, The Story of Maria Tallchief, New York 1961. — E. Myers, Maria Tallchief, New York 1966. — T. Tobias, Maria Tallchief, New York 1970. — A. L. De Leeuw, Maria Tallchief, American Ballerina, Champaign (Illinois) 1971.

2, Marjorie, plesaĉica (Fairfax, 19. X 1927 —). Sestra Marije; uĉenica Bronislave Nizinske i D. Lichina. Prvi angaţman dobila 1944 u trupi American Ballet Theatrea; 1946—47 nastupala u Original Ballet Russe. Od 1947, sa suprugom Georgeom Skibinom, plesaĉem i koreografom, angaţirana u trupi Grand Ballet du Marquis de Cuevas, gdje je do 1957 ostvarila niz izvanrednih kreacija, osobito u Skibinovim koreografijama baleta Annabel Lee (Bvron Schiffman), L'Ange gris (Debussv), Idylle (F. Serette), Romeo et Juliette (Berlioz), Concerto (Jolivet) i dr. God. 1957—62 ĉlanica (premiere danseuse etoile) pariške Opere, zatim nastupa najviše u trupi Dallas Civic Balet. Gostovala u Chicago Opera Balletu (1959) te u trupama Harkness Ballet (1964 —66), Louisville Civic Ballet (1967) i drugdje. Plesaĉica briljantne tehnike, sklona modernim oblicima virtuozne akrobacije, posjeduje i smisao za dramatiĉnost. U novije vrijeme postigla velik uspjeh kreacijom naslovne uloge u baletu A. Aileva Ariadne (1965). LIT.: L. Nemenschovsky, A Day with Marjorie Tallchief and George Skibine, London 1960. — E. Herf, Marjorie Tallchief, Ballet Today, IV, 1962.

541

TALLIS, Thomas, engleski kompozitor (oko 1505 — Greenwich kraj Londona, 23. XI 1585). Vjerojatno je u ranoj mladosti dobio temeljitu poduku u sviranju orgulja, jer je dugi niz godina svog ţivota bio poznat kao virtuoz na instrumentima s tipkama, a i prvo namještenje koje se spominje dobio je 1532 u benediktinskom samostanu kao orguljaš. Pet godina kasnije njegovo se ime pojavljuje u aktima crkve St. Mary-at-Hill u Billings-gateu (London); zatim je do 1540 sluţio u augustinskoj opatiji u Walthamu (Essex); izmeĊu 1540 i 1542 bio je ĉlan zbora katedrale u Canterburyju. God. 1542 postaje ĉlan (gentle-man) Kraljevske kapele TH. TALLIS u kojoj je bio pjevaĉ i orguljaš. U kapeli je ostao do kraja ţivota, uzastopce u sluţbi Henrika VIII, Edvvarda VI, kraljice Marije i kraljice Elizabete. Od 1570 ĉlan je Kraljevske kapele i W. Byrd, kojemu T. postaje prijatelj i uĉitelj. God. 1575, zajedno s Bvrdom, dobiva privilegij za tiskanje nota i spisa o muzici i otad se posvećuje izdavaĉkom radu. Posljednje godine ţivota proveo je u Greemvichu. T. se medu prvim engleskim muziĉarima suoĉio s problemima nastalim radikalnim promjenama u vjeri, liturgiji i estetici koje je donijela reformacija. Po uzoru na raskošnu polifoniju engleskih kompozitora iz predreformacijskoga vremena (W. Cornvshe, R. Fairfax i dr.) T. je razvio svoje kontrapunktske sposobnosti u misama, responzorijima, motetima i drugim djelima. Od svojih prethodnika preuzeo je tehniku cantus firmusa, imitacijski kontrapunkt, široke melodijske odlomke, glatku melizmatiku i smisao za ravnoteţu u izgradnji forme. Kao jedan od prvih kompozitora anglikanskog service i anthema T. je u toku godina morao vlastiti stil temeljito izmijeniti, da bi udovoljio općoj potrebi za jednostavnom, homofonom zbornom muzikom. Neke crkvene kompozicije na engleski tekst svjedoĉe o njegovu nastojanju da ponovo uvede imitacijski kontrapunkt. DJELA. CRKVENA. Na latinski tekst. Tri mise: Sine nomine za 4 glasa, Salve intemerata za 5 glasova i Puer natus cst za 7 glasova. Tri misna stavka za 3 glasa; 2 psalma za 5 glasova; Magnifical & NUHC dimittis za 5 glasova; Magni-ficat za 4 glasa; Cantiones quae ab argumento sacrac vocantur . . . Serenissimae Reginae Maiestali. . . (zbirka 34 moteta, 17 Tallisovih, 17 Byrdovih, posvećenih kraljici Elizabeti), 1575; 13 moteta (Spem in alium za 40 glasova [8 petoroglasnih zborova], ostali za 4—7 glasova); 2 lamentacije za 5 glasova; 11 responzorija za 4— 7glasova; iohimna za 5 glasova; 3 antifone za 5 glasova. Na engleski tekst: 2 Services za 5 glasova i »Short« Service za 4 glasa. Te Deum za 5 glasova; Benedictus za 4 glasa, 2 Preces za 4 i 5 glasova, 2 Responses za 5 glasova; 2 litanije za 4 glasa; 3 serije psalama (ukupno 10 psalama); 9 Psalm Tunes (psalamskih pjesama); 18 anthema; 9 anthema preuzetih od crkvenih kompozicija s latin skim tekstom. — Dvije kompozicije In nomine za consort viola. — Za instrumente s tipkama: fantazija: »Felix namque« I; »FcHx namquf. Ĉesi Vje-koslav Raha (1868—1956), Julius Morman i František Stupka, Nijemac Dragutin Zehetner (1858^—1918), u Americi Dragutin Elijaš (1886— 1937), Janko Hrvaĉić (1883—1938), Rudolf Crnković i dr. Izrazit umjetniĉki smjer zastupa Josip Canić (1879—1933) s prvom tamburaškom uvertirom »Moja otadţbina«, suitom »San seljaĉke djevojke« i rapsodijom »Melodije«, kao i Slovenac Vinko Vodopivec (1878—1952), autor suita »Svadba na Starom gradu«, »Radni dan hrvatskog seljaka« i »Omladinske suite«. Đuro Prejac (1870—1936) napisao je prvu tamburašku operetu »Vinkolozin«. Najviši umjetniĉki domet dostigli su u tamburaškoj muzici Ivan Zajc (1832—1914) svojim »Koncertnim allegrom« i »Koncertnim kolom«, Emil Adamiĉ (1871—1936) »Serenadom in modo classico« u 4 stavka, Kamilo Kolb (1887—1965) »Malom simfonijom«, Bo-ţidar Širola (1889—1956) »Pastirskim plesom«, »Zagorskom suitom«, Josip Andrić (1894—1967) »Baĉkom simfonijetom«, »Srijemskom simfonijetom«, koncertom u a-molu za braĉ i tamburaški orkestar, kantatama, suitama, uvertirama, simfonijskim plesovima, muziĉkom komedijom »Na vrbi svirala« i dr., Boris Krnic (1900 —) koncertom u G-duru za klavir i tamburaški orkestar i uvertirom u e-molu, Tihomil Vidošić (1902—1973) uvertirama-fantazijama »Oj more duboko« i »Vojvodanka«, te Zlatko Piber-nik (1926 —) »Simfonijskim metamorfozama«. Istaknuta pojava u tamburaškoj kulturi je Julije Njikoš (1924—), kompozitor »Slavenske rapsodije« i kantate-suite »Šokadija« i dr. Za tambure su komponirali i Lorenc Antoni (»Albanska rapsodija«), Hugo Borenić (»Barokna uvertira«), Branko Ĉenejac (»Sremska suita«), Adolf Groebming (»Skerzo«), Isidor Hadnadev (»Kroz selo«), Walter Kolar (»Hrvatska fantazija«), Milan Prebanda (»Bosanska rapsodija«), Rudolf Rajter (»Mali skerco«), Vladimir Ruţdjak (»Primorska suita«), Juraj Stahuljak (»Plesna suita«), Leon Stepanov (»Slavonski krajobraz«), Josip Stojanović (»Vedra uvertira«), Tihomir Vujiĉić (uvertira) i Lovro Ţupanović (»Mali divertimento«). Za kombinirani simfonijski i tamburaški orkestar komponirali su Josip Andrić (»Ţetelaĉka suita«, »Plitviĉka suita« i »Mala seoska simfonija«), Antun Dobronić (»Stari plesovi u novom ruhu«), Boris Krnic (»Prigorski svatovi« i uvertira), Ivo Lhotka-Kalinski (»MeĊimurski tanec«), Krsto Odak (»Ples iz Hrvatskog Zagorja«), Vladimir Ruţdjak (»Lepe naše gorice« i »Primorska suita«) i Josip Stojanović (»Slavonska rapsodija« i »Bosanska plesna scena«). Franz Schreker je u jedan stavak »Romantiĉke suite« uveo i tamburu. Srećko Albini, Boris Krnic i Boţidar Širola upotrijebili su u svojim operetama i tambure. Kao autori pedagoške tamburaške literature istakli su se M. Farkaš (»Kratka uputa u tamburanje«, Zagreb 1888), A. Gutschy (»Škola za tambure«, Zagreb 1897), J. Machaĉ (»Velika teoreticko-prakticka škola po tamburv«, Praha 1904), M. Stahuljak (»Tamburaški zbor ili tamburaški orkestar«, Sisak 1908), 5. Tomić (»Uputstvo za tamburanje«, Sisak 1909), J. Krempl (»Tamburitza-Schule«, Wien 1910), M. Nešić (»Škola tambure«, Novi Sad 1912), M. Bajuk (»Tamburaška škola«, Ljubljana 1922), D. Eliaš (»Škola za tambure«, Raĉine, SAD, 1924), W. Wobersin (»Schule fur Tamburitza«, Leipzig), B. Crnković (»UvoĊenje_usavršenog sistema tambura«, Bradlev, SAD, 1933), J. Andrić »Škola za tambure svih vrsta«, Zagreb 1953), M. Bokan, A. Groebming, S. Janković, M. Miiller, J. Njikoš, J. Rohrbacher, J. Stjepu šin, J. Stojanović, J. Špoljar, N. Vukašinović i 5. Vukašinović i 5. Vukosavljev. LIT.: F. Kuhaĉ, Turski ţivalj u puĉkoj glazbi Hrvata, Srba i Bugara, Glasnik zemaljskog muzeja, Sarajevo 1898. — B. Širola, Hrvatska narodna glazba, Zagreb 1940. — J. Andrić, Tamburaška glazba, Slavonska Poţega 1962. J. An.

TAMBURAŠKI ZBOR (ORKESTAR), skupina tamburaša koji zajedniĉki muziciraju na tamburama razliĉitih veliĉina. Zajedniĉko tamburanje moţe biti u tercetu, kvartetu, kvintetu i sekstetu tambura, ali i u većim sastavima. Tamburaški ansambl do oko 15 sviraĉa je tamburaški zbor koji preteţno samo prati pjevanje. Veća se skupina naziva tamburaški orkestar i najĉešće se bavi koncertnim muziciranjem. Manjim tamburaškim zborom, osobito zabavnim, ravna primaš, a većim dirigent. T. z. profesionalnih ili seoskih tamburaša svira u kolu, u svatovima i na drugim zabavama. Profesionalni tamburaški zborovi

(orkestri) postoje i na nekim našim radio-stanicama (Z Sarajevo, Titograd, Skopje, Novi Sad, Peĉuh) i u ansan narodnih plesova (npr. LaĊo u Zagrebu). Amaterski tamt orkestri (zborovi) djeluju ili kao sekcije kulturno-umjet društava, po raznim školama ili kao samostalna muziĉka (npr. Hrvatski tamburaški orkestar »Zajc« u Zagrebu, Sla tamburaško društvo »Pajo Kolarić« u Osijeku). U Pittsburj 1960 osnovan Tamburitza Philharmonic Orchestra koji r. tamburašku koncertnu literaturu. Od 1961 odrţava se u C Festival tamburaške muzike Jugoslavije. S obzirom na naĉin ugodbe tambura postoji nekoliko si tamburaških zborova (orkestara). Osnovna su dva: kvartni i tni. Kvartni sistem prevladava uglavnom u istoĉnijim, a \ u zapadnijim krajevima Jugoslavije, dok se medu tambui u inozemstvu podjednako pojavljuju oba sistema. Nekad & ziciralo na jednoglasno-dvoglasnim tamburama, a kasnije glasnim i ĉetvoroglasnim. Prema tome se tamburaški z dijele i na dvoglasne, troglasne i ĉetvoroglasne. Svi su oni uj temperirano. Dvoglasni kvintni sistem zove se — prema glavnom \ gatoru Milutinu Farkašu — Farkašev sistem. Taj su sistem Ċutim, primijenili već 1882 u Zagrebu Mijo Majer i Slavh pel, a savjetnik im je bio F. Kuhaĉ. U poĉetku se dvoglasni k sistem sastojao od prve bisernice i druge bisernice (kontr tri dionice braca, dvije dionice bugarije i berdeta. Kasnije pridruţuju ĉelović i ĉelo. Bisernice i prvi1 braĉ imali su sve 2 ugoĊene unisono (bisernice d , braĉ d ), drugi i treći brt su ugodeni dvoglasno1 (dl-g), prva bugarija bila je troglasn -Ċ}-h), kao i druga (Ċ -h-g); berde su bile ugodene dvoj (Gg-Dd), ĉelović takoĊer dvoglasno (g-c) s transponin u F, a ĉelo (ruĉni ili stajaći) bilo je ugodeno dvoglasno (• Pred Drugi svjetski rat i bisernice i prvi braĉ poĉeli su se dati dvoglasno, a ponegdje je u tamburaški orkestar uv> i treća bisernica u F (za oktavu više od ĉelovića). Taj dvo, kvintni sistem bio je raširen u Hrvatskoj, Bosni i Herceg Sloveniji, Ĉehoslovaĉkoj i u zapadnim zemljama. Dvoglasni k' sistem postojao je u drugoj polovici XIX st. u Baĉkoj i Sri ali je ubrzo prerastao u troglasni sistem. i Troglasni kvartni sistem postojao je potkraj XIX st. u koj. Sastojao se od dionica prve i druge tambure (obje e*-h treće i ĉetvrte tambure (e1-h-g), prvog braca (e1-cis1-a), d: braca (e1-h-gis) i bas-berde (Ee-Aa). Pera Ţ. Ilić iz Beo ugaĊao je kod prve ĉetiri tambure treću ţicu na gis mjesto Takav sastav tambura, s izmijenjenim nazivima instrum i dodanim ĉelom bio je raširen i u Srijemu. Na poĉetku X opisao ga je Spasoje Tomić iz Sida. Sastoji se od prve i druge burice (e2-hl-gisx), prvog i drugog braca (e1-h-gis), ĉela (h-, prve kontre (el-h-gis), druge kontre (h-fis-dis) i basa GTomić kaţe da su neki srijemski tamburaši ugaĊali prve ţl d mjesto na e, a neki i na /; i ostale ţice bile su tada ugode cijeli stepen niţe, odnosno za polustepen više od uobiĉajene 1 be. Marko Nešić iz Novoga Sada opisuje 1912 troglasne tan ugoĊene u kvartama: prima i primterc ( e1-hx-fis1), baspi basprimterc (ex-h-fis), ĉelo (h-fis-cis), E-kontra (e1-h-gis) -braĉ (h-fis-dis) i bas (Ee-A-A). Sve su te tambure bile kn lika oblika, samo se bas pribliţuje ili kontrabasu (Es_-bas) ili, ima gitarast oblik kao berde. 5

Troglasni kvintni sistem prvi je 1897 uveo BeograĊanin, Ţ. Ilić: prva tambura (a2-d2-gx), druga tambura (e2-a1-d1)i braĉ (al-d 1-g), drugi braĉ (el-a-d), ĉelo (a-d-G), kontra 1 -hgis) i bas-berde (G-D-A). Sve te tambure, pa i bas, ima kruškolik oblik. U Zagrebu je troglasne kvintne tambure primijenio Alfons Gutschy, i to već na poĉetku XX s{. Gutsd sistem konaĉno se uĉvrstio nakon 1930. U njemu sviraju p druga (šara) bisernica (a2-d2-gl), prvi i drugi braĉ (al-d1-g), braĉ (d1-g-c), braĉ-basso (a-d-G), prva bugarija (al-dx-g),c bugarija (d1-g-c) i berde (Dd'^-G-C). God. 1939 proveo je Hr\ tamburaški savez anketu o reformi tambura, kojom je pripra put k prijelazu od dvoglasnih na troglasne kvintne tambu to tako da se dvoglasnim tamburama dodao još par za kvintu ugoĊenih ţica. Gutschvjev sistem uobiĉajio se nakon 1945 u buraškom orkestru Radio-stanice u Zagrebu. Nekoliko gt poslije toga poĉeo je Slavko Janković sistematski propaj troglasne kvintne tambure u sastavu: prva i druga bisernica d2-gx), treća bisernica (transponirana u F; d2-g1-c1), prvi, c i treći braĉ (ax-dx-g), ĉelović (transponiran u F; d1-g-ć), -braĉ (a-d-G), prva bugarija (transponirana u F; gx-dx-h), d bugarija (d 1-h-g) i berde (Aa-Dd-G). Na zagrebaĉkoj R; -stanici formirao se poslije, Drugoga svjetskog rata tambu orkestar u sastavu: tri dionice bisernice, tri braca, tri ĉek (treći tzv. ĉelo-braĉ), dvije bugarije, ĉelo (stajaći) i berde.

TAMBURAŠKI ZBOR — TANABE glasne kvintne tambure potisnule su gotovo posve dvoglasne (farkaševske) tambure, koje su se zadrţal_e još samo u nekim krajevima Hrvatske, Slovenije, Austrije i Ĉehoslovaĉke. Ĉetvoroglasni kvartni sistem tambura razvio se na poĉetku XX st. u Baĉkoj i Srijemu iz troglasnih kvartnih tambura te se formirao u dva »štima« (ugoĊaja), prema tome da li su prve ţice na bracu (basprimu) ugoĊene u e ili u d. Oba ta »štima« zovu se srijemski sistem, samo je tzv. e-štim rasprostranjen više po Baĉkoj i Srijemu, a d-štim više po Slavoniji i drugdje (utjecaj kvintnih tambura, koje imaju temeljnu ţicu d). Srijemski sistem u e-štimu sastavljen je od prve bisernice (prim), druge bisernice (tercprim; obje d*-h1-fis1-cis1}, ĉelo (a-e-H-Fis), bugarija (E-kontra; el-h-gis-e) i berde (bas, gitar; A-E-A, kasnije A-E-H-Fis). U nekim orkestrima nalazi se i krupna bugarija (H-braĉ HJisdis-H ili A-braĉ a-e-ds-A). U d-štimu sve su tambure ugoĊene za ton niţe od tambura u e-štimu. Do Prvoga svjetskog rata imale su tambure srijemskog sistema preteţno kruškolik oblik, ali pod utjecajem peštanskih graditelja tambura poĉeli su profesionalni kavanski tamburaši sve više prihvaćati tambure u obliku gitare te su one i prevladale zbog jaĉeg zvuka. Time je izmijenjen ne samo prvobitni narodni oblik tambure u tuĊi, nego je i boja zvuka, koja je u kruškolike tambure njeţnija, postala opori ja i tvrda. Ĉetvoroglasne kvintne tambure nisu se ustalile i pored nekih nastojanja. Pokušaj Josipa Rohrbachera iz Osijeka s tamburama okrugloga korpusa i kvintnim ugoĊajem na naĉin mandolina, koje je graditelj nazvao banjolinama (okrugli oblik podsjeća na crnaĉki banjo), ostao je samo pokušaj u desetljeću pred Drugi svjetski rat. Nakon rata prenijeti su instrumenti u Austriju, ali ni ondje se nisu dugo odrţali. Na prvoj Općoj jugoslavenskoj konferenciji tamburaških struĉnjaka u Novom Sadu 1958 stvoren je temelj za jedinstvo svih tamburaških sistema. Prihvaćena je jedinstvena standardna tamburaška partitura i jedinstveni narodni nazivi tambura. Standardna partitura ima sastav: prva i druga bisernica, prvi i drugi braĉ, ĉelović, ĉelo, bugarija i berde. Eliminirano je transponiranje u F. Već u primitivne tamburaške zborove povremeno su se uvodili i drugi instrumenti (npr. primaš je katkad violinist). Osim violine susreće se u nekim orkestrima i cimbal, a u najnovije vrijeme i harmonika. Emil Adamiĉ je 1927 predlagao da se u tamburaški zbor uvedu i drugi naši narodni instrumenti, osobito duhaĉki (frule, sopila). Takav su sastav propagirali i Boţidar Širola i Vinko Ţganec. Harfu je u tamburaški zbor uveo Franjo Matić iz Praga. Simfonijsko-tamburaški orkestar osnovao je Josip Stojanović 1946 na zagrebaĉkoj Radio-stanici; on je sastavljen od kompletnog tamburaškog i malog simfonijskog orkestra. God. 1902 osnovan je Tamburaški savez u Ĉeškoj. U Hrvatskoj je već 1907 u Zagrebu pokušan osnutak takva saveza u Zagrebu, ali je tek 1937 došlo do utemeljenja Hrvatskoga tamburaškog saveza u Osijeku. Tih su se godina pokušali osnivati tamburaški savezi i u SAD i u Austriji. Danas tamburaške zborove i tamburaške smotre organiziraju kod nas Savezi muziĉkih društava pojedinih republika. LIT.: F. Kuhaĉ, Prilog za povijest glazbe juţnoslovjenske, Rad JAZU, Zagreb 1877. — D. Farkas, Kratka uputa u tamburanje, Zagreb 1888. — A. Gutschy, Škola za tamburice, Zagreb 1897. — F. Kuhaĉ, Turski ţivalj u puĉko] glazbi Hrvata, Srba i Bugara, Glasnik zemaljskog muzeja, Sarajevo 1898. — M. Stahuljak, Tamburaški zbor ili tamburaški orkestar, Sisak 1908. — S. 10mii Uputstvo za tamburanje, Sisak 1909. — B. Crnković, UvoĊenje usavršenog sistema tambura, Bradley, USA, 1933. — B. Sirola, Hrvatska narodna glazba, Zagreb 1940. — J. Andrid, Škola za tambure svih sistema, Zagreb 1953. — Isti, Tamburaška glazba, Slavonska Poţega 1962. J. An.

TAMBURIN (engl. timbrel, danas tambourine; franc. tambour de basgue; njem. Schellentrommel ili Tamburin; tal. tambur ello, tamburino ili tamburo basco; španj. pandero; arap. far), ruĉni bubanj (def). Sastoji se od drvenog (rjeĊe metalnog) obruĉa visokog 6—7 cm; koţa je napeta samo s jedne strane; promjer je oko 25—30 cm; duţ obruĉa nalaze se prorezi u koje su umetnuti parovi metalnih ploĉica ili praporaca. Zvuk je tamburina kratak i suh te ga djelomiĉno nadglasuje zveĉanje metalnih praporaca ili ploĉica. Instrument se ili rukom trese, ili se rukom udara ili struţe po koţi, ili se udara po obruĉu. Kao evropski narodni instrument poznat je od srednjega vijeka. Danas je raširen osobito u Španjolskoj, gdje ga sviraju preteţno ţene. Kod nas u Bosni i Makedoniji t. ĉesto sluţi kao pratnja plesu. U orkestru se t. ubraja u idiofone instrumente. Umjetniĉka muzika upotrebljava t. u orkestru prije svega za karakterizaciju egzotiĉnog, istoĉnjaĉkog i španjolskog kolorita. Primjeri su ciganska melodija u scenskoj muzici Preziosa C. M. Webera (1821), uvertira Le Carnaval Romain H. Berlioza (1844), opera Carmen G. Bizeta (1875), Le Desert F. Davida (1847), Capriccio espagnol N. Rimskog Korsakova (1887), Rhapsodie espagnole M. Ravela (1907), IbSria C. Debussyja (1911).

545

Rijeĉ t. ponekad dovodi do nesporazuma: francuski termin tambour de basgue netoĉan je utoliko što je taj instrument Baskima bio nepoznat; ne smije se nadalje naziv t. zamijeniti s francuskim -itambourin, koji oznaĉuje drugaĉiji instrument, B. AĆ. TAMBURINI, Antonio, talijanski pjevaĉ, bariton (Faenza, 28. III 1800— Nizza, 9. XI 1876). Uĉenik A. Rossija, A. Bonija i B. Osidija. Debitirao 1818 u Centu, zatim pje vao na mnogim tali janskim opernim po zornicama {San Carlo u Napulju, Scala u Milanu), u Beĉu, Lon donu, Parizu (ThePlesaĉica s tamburinom, iz djela Gabincllo dtre Italien), Rusiji, armonico F. Bonannija, XVIII st. Nizozemskoj. Najve će uspjehe doţivlja. vao u Parizu. Njegov glas velika opsega bio je vrlo sonoran 1 izjed naĉen. Povukao se 1855, ali je još nastupio, u dobrotvorne svrhe, 1860 u operi i 1869 na koncertu.

LIT.: J. de Biez, Tamburini et la musique italienne, Pans 1877. — ti. Gelli-Ferrari, A. Tamburini nel ricordo d'una nipote, Livorno 1934 -

TAMPARICA, Gavro -> Tempariĉić, Gavro TAMTAM (onomatopejski od malajskog tammittam; franc. i tal. tam-tam), vrsta gonga s okruglom metalnom ploĉom promjera od oko 60 do 125 cm ili kod golemih primjeraka i do 150 cm. Od gonga u uţem smislu razlikuje se po laganom uleknuću u sredini ploĉe, po neznatno svinutom rubu i po vidljivim znakovima udaraca koji se blistavo prelijevaju na površini. Po ploĉi se udara batom presvuĉenim pustom ili plutom ili prigodice štapićima koji sluţe za bubnjeve ili za trokutić (triangel). Zvuk je neodreĊene visine i za razliku od gonga poslije udarca se pojaĉava, širi i dugo odjekuje te djeluje tjeskobno, ţalobno, zastrašujuće. Zvuĉne vibracije se prigušuju rukom ili u novije doba posebnim pustenim prigušivaĉem. T. je prvi upotrijebio u orkestru F. J. Gossec u Pogrebnoj koraĉnici za Mirabeaua (1791). Poslije se nalazi u orkestru francuske i talijanske opere (Spontini, La Veslale; Bellini, Norma), pa u simfonijskim djelima romantiĉara (P. I. Ĉajkovski, VI simfonija; R. Strauss, Tod und Verk-larung), a osobito ga ĉesto iskorišćuju kompozitori XX st. (M. Ravel, E. Varese, P. Boulez, K. Stockhausen i dr.). Posebnom tehnikom sviranja postiţu se raznoliĉni zvuĉni efekti kao primjerice trljanjem po rubu ploĉe s pomoću štapića triangela (Stravinski, Le Sacre du printemps) i si. U orkestru je t. meĊu metalnim idio-fonim instrumentima udaraljka s najdubljim zvukom. 1. AĆ. TAMURA, Hirosada, japanski muzikolog (Sendai, 6. IX 1883 _ Tokio, 28. IX 1934). Studirao filozofiju na Univerzitetu u Tokiju. Od 1916 profesor Muziĉke akademije u Tokiju; 1924 predavao estetiku na Univerzitetu za ţene, 1927 profesor muziĉke teorije i estetike na Univerzitetu. God. 1911 osnovao društvo za propagiranje evropske muzike. DIELA (na japanskom): Richard Wagner, 1916; Beethovenova IX simfo nija, 1924. — Preveo na japanski Vom Musikalisch-Schonen E. Hanshcka (s komentarom), 1924. . TTTTT

TANABE, Hisao, japanski muzikolog (Tokio, 16. Vili 1883—). Na Univerzitetu u Tokiju studirao fiziku i uz to uĉio harmoniju i kompoziciju. Zatim je 1907—09 na Medicinskom fakultetu slušao predavanja iz fiziologije i bavio se studijem akustike i muziĉke psihologije. Istovremeno je od 1907 suraĊivao u Institutu za prouĉavanje japanske muzike i tu upoznao tradicionalne japanske muziĉke oblike. God. 1908—18 profesor fizike i matematike na gimnaziji, 1910 postao i ĉlan Muzikološkog odjela na Visokoj muziĉkoj školi u Tokiju, gdje je svladao tehniku sviranja na klasiĉnim japanskim instrumentima. Do 1970 predavao opću i japansku muziĉku povijest, muziĉku psihologiju i muzikologiju na razliĉitim japanskim univerzitetima. Svestrano obrazovan muzikolog, T. je utemeljitelj suvremene japanske muzikologije. Njezinom je razvoju pridonio i svojim vrijednim radovima 1 velikom pedagoškom djelatnošću.

546

TANABE — TANSMAN

DJELA (na japanskom). SPISI: Vodiĉ kroz evropsku muziku, 1906; Akustika i muzika, 1908; Skica o evropskoj muzici, 1913; Predavanja o evropskoj muzici, 1915; Osnove muzike, 1916; Predavanja o japanskoj muzici, 1919; Za razumijevanje gagakua, 1921; Izvještaji s muzikoloških putovanja, 1922; Ţivot suvremena ĉovjeka i muzika, 1924; Uvod u muziku, 1925; Studije o japanskoj muzici, 1926; Suvremena kineska muzika, 1927; Ples i pjesma u otoĉnom carstvu, 1927; Muzika u razdoblju Edo, 1928; Rasprava o muzici Orijenta, 1929; Muziĉka teorija, 1931; Historija japanske muzike, 1932; Osnovni tetnelji muzike, 1935; Japanski duh i muzika, 1938; Bit japanske muzike, 1940; Istoĉna Azija i muzika, 1942; Muzika istoĉne Azije, 1943; Flauta (fue) u praksi i teoriji, 1947; Muziĉka akustika, 1951; Muziĉka nauka, 1954; Muziĉka teorija. Studija o tonskim sustavima cijeloga svijeta, 1956; Povijest muzike za šamizen, 1963; Muziĉka historija Japana, 1963; Japanski muziĉki instrumenti, 1964; Izvještaj o muzikološkim istraţivanjima u Koreji i Kini, 1970; studije; rasprave; ĉlanci. — IZDANJA: Zbirka stare japanske muzike, 1931; Zbirka suvremene japanske muzike, 1931. LIT.: H. Eckardt, Hisao Tanabe, MGG, XIII, 1966.

TANAKA, Kivoko, japanska pijanistica (Tokio, 5. II 1932 —). Studirala na Drţavnoj visokoj muziĉkoj školi u Tokiju (K. Yasukawa, L. Kreutzer) i na Konzervatoriju u Parizu (L. Levy), a kasnije se usavršavala u Beĉu. Dobila visoke nagrade na natjecanjima u Ţenevi (1952), Parizu (1953), Chopinovu natjecanju u Varšavi (1955) i drugdje pa se ubraja u najistaknutije klavirske umjetnike svoje generacije. U više je navrata gostovala i u Jugoslaviji. TANAKA, Shohei, japanski muziĉki teoretiĉar (otok Awaji, V 1862 — Chiba, 16. X 1945). Na Univerzitetu u Tokiju diplomirao 1882 fiziku. Zatim je od 1884 studirao akustiku u Berlinu kod H. Helmholtza. Vrativši se 1899 u domovinu osnovao u Tokiju Institut za prouĉavanje japanske muzike. Još za boravka u Njemaĉkoj T. je konstruirao prirodno ugoden (netemperirani) harmonij (1893 izgradila ga je tvrtka Walcker iz Ludwigsburga) koji je H. von Biilow nazvao »enharmonion«. Na njemu je svaka oktava obuhvaćala 20 tipki sa 36 svirala. Jedini primjerak enharmoniona nestao je u Prvom svjetskom ratu i T. je 1932 u Tokiju konstruirao novi. Premda je na tom novom instrumentu sviranje bilo znatno olakšano, on nikada nije prodro u praksu. DJELA: Studien im Gebiet der reinen Stimmung, VFMW, 1890; Znaĉajke napjeva izvedenih u prirodnoj (netemperiranoj) ugodbi na violini (na japanskom), I 933j Osnove harmonizacije japanske muzike (na japanskom), 1941; studije; rasprave; ĉlanci. LIT.: G. Kataoka, Shohei Tanaka, MGG, XIII, 1966.

TANBUR (arapski, takoĊer tunbur ili tambur, otuda metatezom pandur, pandura; grĉ. TravSoupa), trzalaĉki instrument, vrsta lutnje duga vrata s malim ovalnim ormarićem za rezonanciju, manjim brojem ţica (3—4) i nizom preĉnica. Taj tip instrumenta javlja se od sredine -ć- II tisućljeća na Orijentu (likovni prikazi Sumerana, Babilonaca, Egipćana itd.). Poznat je bio i u antiĉkoj Grĉkoj i Rimu, ali kao instrument stranog podrijetla. U srednjem vijeku je t. raširen na teritoriju arapske drţave; tada ga, medu ostalima, opisuje Alfarabi koji navodi dva razliĉito ugoĊena tipa sa do 20 preĉnica: t. od Bagdada, ugoden harmonijski odnosno temperirano i t. od Horasana (perzijski) s pitagorejskom udesbom na 17 stupnjeva. Posredstvom Arapa proširio se t. i po Evropi: u Španjolskoj se susreće od XIII st. (minijature iz zbornika Cantigas de Santa Maria), zatim u juţnoj Italiji i dr., mjestimice i u nešto izmijenjenom obliku. Iz tanbura se razvio srodan instrument -> colascione koji je ušao i u evropsku umjetniĉku muziku XVI—XVIII st. Kao folklorni instrument t. se do danas odrţao u zemljama arapskoga jeziĉnog podruĉja sjeverne Afrike te na Prednjem istoku (sirijski buzuq, turski tambur i baglama), zatim na Kavkazu, u Indiji i u balkanskim zemljama (Grĉka, Albanija, Bugarska). U nas je -> tambura zapravo potomak i srodnik arapskog tanbura. LIT.: R. d'Erlanger, La Musique arabe I, Pariš 1930 (sadrţi prijevod Alfarabijeve Velike knjige o muzici). —• H. Husmann, Grundlagen der antiken und orientalischen Musikkultur, Berlin 1961. — W. Stauder, Zur Fruhgeschichte der Laute, Festschrift H. Osthoff, Tutzing 1961. — Ph. Anoyanakis, Ein byzantinisches Musikinstrument, AML 1965. I. Ać.

TANGO, društveni ples parova, umjerena tempa. Razvio se u Juţnoj Americi. Nije ustanovljeno da li mu je podrijetlo u afriĉko crnaĉkom plesu koji su robovi donijeli u Juţnu Ameriku ili u plesu koji su u Argentinu importirali španjolski cigani. Neposrednim preteĉama tanga smatra se habanera del cafe, pomodni ples na Kubi oko 1910 i tango milonga, narodni ples iz luĉkih predjela Montevidea i Buenos Airesa. Kombinacije tih plesova, pod imenom tango argentino, tango brasileiro ili tango criollo, prodiru u evropske plesne dvorane 1910—11, gdje postaju osobito popularne oko 1920. Karakteristiĉni su ritmovi: ritam habanere notiran u 2/4 (takoĊer 4/8 ili 4/4) mjeri JTj J~} s naglašenom prvom dobom i sinkopiran ritam na naĉin milonge u 4/8 mjeri J"J 3 J~J T. se u Evropi isprva smatrao lascivnim plesom; tek )e s vremenom postao profinjeniji. Pratnja tanga najĉešće je povjerena violini, gitari i harmonici, ili bandoneonu, klaviru i kontrabasu. T. je ušao i u umjetniĉku muziku (I. Albeniz, I. Stravinski, P. Hindemith, E. Schulhoff, W. Egk, E. Kfenek, K. )

LIT.: /. Carella, El Tango, Buenos Aires 1956. — E. Sick, Tango, XII, 1966. M.

TANGO, Egisto, talijanski dirigent (Rim, 13. XI I Kobenhavn, 5. XI 1951). Uĉio na Konzervatoriju u r< (P. Serrao). Debitirao 1893 u Veneciji; 1895—-96 pomoćni c na milanskoj Scali, zatim djeluje u Berlinu (1903—08) Yorku {Metropolitan, 1909—10). God. 1911—-12 pono Italiji; 1913—-19 dirigent Opere u Budimpešti, gdje uprav] izvedbama Bartokovih djela Drveni princ (1917) i Modri dvorac (1918). Nakon djelovanja u Berlinu i Beĉu, od i< rigent Kraljevskoga kazališta u Kebenhavnu. Njegove i isticale su se tehniĉkom preciznošću i jasnom interpret TANINDŢIĆ, Boro, kompozitor (Kotor, 14. II 1933vršio srednju muziĉku školu u Kotoru, a djeluje kao muzi radnik Radio-Titograda. Komponovao je svitu za violinu i djela za hor i orkestar i napisao više obrada crnogorskih n; napjeva. __ (

TANNHAUSER, njemaĉki Meistersinger (vjerojatno oko 1200 — ?, nakon 1266). Plemić, proputovao gotove Evropu; 1228—33 sudjelovao u Petom kriţarskom ratu i bama na Cipru. Zatim je do 1246 ţivio na beĉkom dvoru; je ĉesto mijenjao mecene boraveći na manjim njemaĉkir rovima. Od njegovih tekstova saĉuvano je u tzv. Man Handschrift (1300—40) 6 lai-ja, 6 pjesama, 3 posloviĉne i 5 rimovanih zagonetki. Napjevi su poznati iz kasnijih (po 1 melodija u Jenaer Liederhandschrift, oko 1350; K, Liederhandschrift, oko 1460 i Singebuch A. Puschmana, X Uz majstorsku primjenu svih tadašnjih tehniĉkih postupj mjestimiĉno oĉituju i prizvuk njemaĉke narodne pjesme. Akasnijim Meistersingerima sluţili su kao model. U kasnon njem vijeku nastala je legenda o Tannhauserovu ţivotu sadrţaj i Wagnerove istoimene muziĉke drame. LIT.: J. Siebert, Der Dichter Tannhauser, Halle 1934. — M. Lani hauser, Leipzig 1936. — U. Aarburg, Tannhauser, MGG, XIII, 15

TANSMAN, Alexandre, francuski kompozitor, pijanist gent poljskoga podrijetla (Lodţ, 12. VI 1897 — ). Uĉio 1 teoriu na Visokoj muziĉkoj školi u Lodţu, zatim studira zofiju i pravo na Unive u Varšavi, uz to u kom) uĉenik P. Rvtela. Od i Parizu; koncertirao u 1 Americi i na Dalekom , Za Drugoga svjetskog ; Hollywoodu; od 1946 \ ţivi u Parizu. U svojem laštvu otklanja odreĊene me; svoj muziĉki govor na ţidovskoj i poljskoj noj tradiciji kao i na fi drugih zemalja; upotreb dursku ljestvicu i serijelm binacije, i atonalnost i nalnost. DJELA. Osam simfonija: I, 1926; II, 1 lu; III, koncertantna za violini violonĉelo, klavir i orkestar; n V, 1942; VI, In Memoriam, sa 1943; VII, 1944 i VIII, 1968. . da camera za komorni orkestai Sinfonia piceola, 1952; sim] 1924. Koncerti: 2 za A. TANSMAN klavir, 1926; za violinu, 1937; za violi za violonĉelo, 1963 i za klarinet, 1958. Concertini: za klavir, 1933; za gitai i za obou, klarinet i gudaĉe, 1953. Suita za 2 klavira i orkestar, 1928; fani violonĉelo i orkestar, 1936; partita za klavir i mali orkestar, 1944; Musioue za gitaru i orkestar, 1960; koncert za orkestar, 1954; simfonijska uvertiri Suite baroque, 1958; Triptyque za gudaĉe, 1930; tokata, 1931; partita za 1933; Musique, 1948; Ricercari, 1948; capriceio, 1953; 6 etida, 1962 i dr.MORNA: 2 gudaĉka trija; 8 gudaĉkih kvarteta, 1918—57; gudaĉki sel klavirska trija; duhaĉki trio; kvintet za flautu, violinu, violu, violonĉelo . 1954; septet, 1931; 2 sonate za violinu i klavir, 1916 i 1919; Sonata qu fantasia za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir, 1930; Sonatin violinu i klavir; za flautu i klavir, 1925 i za fagot i klavir, 1957. Suite 1 polonico za gitaru, 1962 i dr. — KLAVIRSKA: 5 sonata (II, Sonata r 3 sonatine (Sonatine transatlantique i u orkestarskoj verziji); 3 litudes 11 denlales, 1922; Pour les jeunes, 8 albuma (4 za klavir 2-ruĉno, 4 za klavir 41939; intermezza, 4 albuma, 1940; fantazija na Straussove valcere za 2 1962 i dr. — DRAMSKA. Opere: La Nuit kurde, 1927; La Toison d'or Le Serment (po H. Balzacu), 1955; SabbataiLe'vi, le faux Messie, 1959 i L'l di Boboli, 1965. Mimodrama Les Habits neufs du roi (prema H. Ch. Ande 1959. Baleti: Sextuor, 1925 (u SAD se izvodi pod nazivom The Traged} Cello); Lumieres, 1928; La grande ville, 1932; Bric-d-brac, 1936; Le . jouait le fou, 1947; Train de nuit za 2 klavira, 1950; Re'surrcction (po L. 1 stoju), 1962 i Fragments (muzika iz 6 etida za orkestar), 1965. Scenska 1 Filmska muzika. — VOKALNA', oratorij Isa'ie le prophele, 1949; ps; tenor, zbor i orkestar, 1960—61; pjesme za glas i mali orkestar; Prol Cantate za zbor, 1951; solo-pjesme. — SPISI: Igor Strawinsky, 1948 ( engl. prijevod 1949); K. Szymanowsky, RM, 1922; Autoportrait, Journal i francais, 1967; brojni ĉlanci o poljskoj muzici, većinom za ĉasopis RM. LIT.: /. Schiuerke, Alexandre Tansman, compositeur polonais, Pari — M. Fremiot, Alexandre Tansman, MGG, XIII, 1966. B.

TANSUR — TAPAN TANSUR (od 1730 Tans'ur ili le Tans'ur), \ViUiam, engleski orguljaš i kompozitor (Dunchurch, Warwickshire, kršten 6. XI 1706 — St. Neots, Huntingdonshire, 7. X 1783). Vodio je nemiran i nestalan ţivot, poduĉavajući psalmodijsko pjevanje i povremeno djelujući kao orguljaš (Stanford i Boston, 1760; London, 1766; Cambridge, 1771—76). Posljednjih godina ţivota vodio knjiţaru u St. Neotsu. T. je objavio brojne knjige, preteţno zbirke psalama s instruktivnim predgovorima. Napjeve psalama većinom je sam komponirao ili obradio. Bili su to pregledni priruĉnici vrlo prikladni za praktiĉnu primjenu, pa su u Engleskoj 1 SAD bili vrlo rašireni. DJELA: A Compleat Melody or the Harmony of Zion (3 sv.), 1734 (V izd. 1743); The Melody of the Heart, 1735 (II izd. 1737; oba djela zajedno obj. pod naslovom The Works of W. Tansur in Two Parts, 1736—37; posljednje izd. 1748); Heaven on Earth . . . , 1738; Sacred Mirth .. . , 1739; A New Musical Grammar: or the Harmonical Spectator . . . , 1746 (VII izd. 1829); The Royal Psalmodist . . . , 1748; The Royal Melody Compleat, or the Neto Harmony of Zion, 1754—■$% (III izd. 1764 i novo ameriĉko izd. 1771); The Psalm-Singer's Jezvel. . . , 1760; The Psalmist's Jeiael, 1766; The Life of Holy David, 1770; The Elemenls of Music Display'd (5 sv.), 1772; Melodia sacra . . . , 1772. LIT.: W. F. VCilliamson, William Tansur (le Tans'ur), MGG, XIII, 1966.

TANTUM ERGO (lat.), prve rijeĉi poĉetnih stihova Tantum ergo sacramentum veneremur cernui (Divnoj dakle tajni ovoj klanjajmo se smjerno mi) pete kitice tijelovske himne Pange lingua gloriosi corporis mysterium; sa šestom kiticom (Genitori Genitoque) pjeva se pri euharistijskim obredima katoliĉke liturgije. Na te dvije strofe napisane su mnoge i raznolike kompozicije. TANJEJEV, 1. Aleksandar Sergejeviĉ, ruski kompozitor (Petrograd, 17. I 1850 — 7. II 1918). Studirao na Petrogradskom univerzitetu i stupio zatim u drţavnu sluţbu (predstojnik carske kancelarije). Veoma zainteresiran za muziku, prijateljevao sa V. V. Stasovom, M. A. Balakirevom i M. P. Musorgskim; uĉio kompoziciju kod A. Reichela u Dresdenu i N. A. Rimskog Korsakova u Petrogradu. Od 1899 predsjednik komisije za narodne napjeve pri Carskom ruskom geografskom društvu. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1890; II, u b-molu op. 21, 1903 i III, u E-duru op.36, 1908; Reverie za violinu i orkestar; uvertira Fa.unem; 2 suite; balada A/ieiua tlonoeun i dr. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvar teta: I, u G-duru op. 25; II, u C-duru op. 28 i III, u A-duru op. 30; Feuillet d'album za violu i klavir; 2 kompozicije za violonĉelo i klavir; Arabesque za kla rinet i klavir. — Klavirske kompozi cije. — Opere: Mecmb A.uypa, 1899 i Aieme/ib, 1916. — Dueti; solo-pjesme.

2. Sergej Ivanoviĉ, kompozitor, pijanist i teoretiĉar (Vladimir, 25. XI 1856 — Djudko-vo, Zvenigorodski kotar, Moskovska gubernija, 19. VI 1915). Nećak Aleksandra Sergejeviĉa; od 1866 uĉio na Moskovskom konzervatoriju, isprva kod E. Langera, kasnije kod P. I. Cajkovskog (harmonija, instrumentacija i kompozicija), N. A. Guberta (kontrapunkt) i N. Rubinsteina (klavir). Već na prvom javnom nastupu (1875) privukao je paţnju moskovske javnosti; njegova interpretacija S. I. TANJEJEV Brahmsova Koncerta za klavir u d-molu najavljivala je blistavu pijanistiĉku karijeru. Od 1876 do 1877 boravio je više mjeseci u Parizu. God. 1878 postao je nastavnik harmonije i instrumentacije na Moskovskom konzervatoriju, zamijenivši P. I. Ĉajkovskog. Uz rad ove ustanove ostat će T. povezan do 1906, kad ju je svojevoljno napustio zbog neslaganja s reformama koje je pod politiĉkim caristiĉkim pritiskom uveo direktor V. Safonov. U Konzervatoriju je T. bio na razliĉitim duţnostima. Predavao je, pored harmonije, kontrapunkt i fugu koje je izvrsno poznavao, te kompoziciju (profesor od 1883); po smrti N. Rubinsteina (1881) preuzeo je do 1888 napredne klase iz klavira, a 1897—1905 vodio je poseban »praktiĉni teĉaj« iz muziĉkih oblika. Uz to je upravljao i školskim zborom i orkestrom. Od 1885 do 1889 bio je i direktor. Opseţnoj pedagoškoj djelatnosti ţrtvovao je pijanistiĉku karijeru. Pošto je 1906 napustio Konzervatorij, postao je profesor Narodnoga konzervatorija u Moskvi, ali je najviše poduĉavao privatno bez naplate. Ponovo je poĉeo javno nastupati kao pijanist (solist, pratilac i u komornim sastavima). MeĊu njegovim brojnim uĉenicima su N. Skrjabin, R. Gliere, S. Rahmanjinov, N. Metner, S. Ljapunov, S. Vasiljenko. T. je svakako jedan od najvećih ruskih polifoniĉara, majstor tematskog razraĊivanja. Prvenstveno instrumentalni kompozitor, on je znatno obogatio rusku komornu muziku, osobito svojim gudaĉkim kvartetima, medu kojima je ĉetvrti svakako jedan od vrhunaca njegova majstorstva. Od orkestralnih kompozicija naj-

547

uspjelija mu je Simfonija u c-molu. U svojim velikim kantatama ispjevao je T. — umjetnik koga su uvijek vodila visoko etiĉka naĉela — himnu ĉovjeku, istini, ĉistoći srca i duha, ljubavi medu ljudima. Kantata Tlo rtpoumenuu nca.tMa smatra se remek-djelom. Izgradio je vlastite povijesno-estetske ideje. Po njegovu mišljenju, oblici zapadnoevropske muzike postepeno su se razvili »iz kontrapunktiranja narodne pjesme i crkvenih melodija«. Da bi se stvorila prava ruska muzika, trebalo bi s ruskom pjesmom postupiti na isti naĉin, »zapoĉeti jednostavnim kontrapunktskim oblicima, prijeći na sloţenije, razviti oblik ruske fuge, od koje je još samo korak do sloţenih instrumentalnih forma«. Ta gledanja objašnjavaju njegove brojne pokušaje da tehniku Josquina, Palestrine ili Bacha prenese na rusku narodnu pjesmu, ili njegov obiĉaj da prije komponiranja nekog velikog djela s tematskim materijalom provodi najrazliĉitije kontrapunktske studije. Njegova teorija kontrapunkta nikada nije bila općenito prihvaćena, pa ni u samoj Rusiji. U njegovu vlastitom djelu, iako se bavio ruskim muziĉkim folklorom, prouĉavajući osobito pojavu višeglasja, rijetko se primjećuju utjecaji narodnih ruskih napjeva i plesova. Nije pokazivao ni mnogo zanimanja za kolorit, ostajući grafiĉarom jasnih, preglednih linija i struktura. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, u e -mo lu, 1874; II, u d-molu, 1884 i III, u c-molu op. 12, 1898 (ovu je simfoniju T. objavio kao I simfoniju, ostavivši ostale dvije nenumeriranima); 2 stavka nedovršene simfonije u b-molu, 1878; KoHifepmHan crouma za violinu i orkestar op. 28, 1909; Canzona za klarinet i gudaĉe, 1883; 2 stavka koncerta za klavir u Es -duru, 1876; uvertira u d-molu, 1875; yeepmwpa }ta pyccKyw meMy, 1882; uvertira Eshilovoj trilogiji Orestija, 1889; Adagio u C-duru, oko i88s(?). — KOMORNA: gudaĉki trio u D-duru, 1880; trio za 2 violine i violu u D-duru op. 21, 1907; trio za violinu, violu i tenor-violu u Es-duru op. 31, 1910. Devet gudaĉkih kvarteta (prva tri bez rednog broja): u Es-duru, 1880; u C-duru, 1883; u A-duru, 1883; I, u b-molu op. 4, 1890; II, u C-duru op. 5, 1895; III, u d-molu, 1886 (druga verzija op. 7, 1896); IV, u a-molu op. 11, 1899; V, u A-duru op. 13, 1903 i VI, u B-duru op. 19, 1905. Dva gudaĉka kvinteta: u G-duru op. 14, 1901 (druga verzija 1903) i u C-duru op. 16, 1904. Klavirski trio u D-duru op. 22, 1907; klavirski kvartet u E-duru op. 20, 1906; klavirski kvintet u g-molu op. 30, 1911; sonata za klavir i violinu u a-molu, 1911. — KLAVIRSKA: preludij i fuga u gis-molu op. 29, 1910 (takoĊer u verziji za 2 klavira ĉetvororuĉno); tema s varijacijama u c-molu, 1874; 5 scherza, 1874—75; 3 preludija, 1894 —95 i dr. — Choral varie za orgulje. — Operna trilogija: Opecmen (prema Eshilu), 1894. — VOKALNA. Kantate: kantata prilikom otkrivanja spomenika Puškinu u Moskvi, 1880; Hoauu JlaMOCKun op. 1, 1884 i Tlo npoHmenuu ncajiMa (A. S. Ho mjak o v) za 4 so lista, d vost ruk i zbor i orkestar op. 3 6, 1915 ; brojne kompozicije za zbor; terceti, dueti, brojne solo-pjesme i dr. — SPISI: O My3biHe IOPCKUX matnap, BecTHHK EBponbl, 1886; FIodsuztceHou KoHmpanynKm cmpozozo nuchMa, 1909 (novo izd. 1959; engl. 1962); YneHue o Kanone (posth.), 1929; CodepoKanue mempadu co6cmeeHHopyHHbix ynpa^KHenbiu Moyapma, e cmpoeoM KOHtnpanyHKme, u knjizi FlaMflTH Ceprea HBaHOBHMa TaHeeBa. 1856 — 1946, C6opHUK cmameu u Matnepuajioe... (red. V. Protopopov), 1947; H3 KOHcepeamopcKux jieKnuu. KoncneKnibi..., CoBeTCKan MV3biKa, 1953. LIT.: M. Montagu-Nathan, Contemporarv Russian Composers, New York 1917. — K. Ky3Heuos (red.), C. H. TaHeeB. JIHIHOCT , TBopuecTBO, AOKVMeHTbi ero > KH 3H H , MocKBa 1925. — B. Hxoejiee, C. W. TaneeB, MocKBa 1927. — V. Karatygin, To the Memorv of S. I. Tanevev, MQ, 1927. — L. Sabaneyev, Tanevev, Pariš 1930. — M. D. Calvocoressi i G. Abraham, Masters of Russian Music, London 1936. —■ M. E3Ji3a (red.), TatteeB H pvccnaa onepa (zbornik studija), Mocma i JleHH^rrpan 1946. — Isti, C. H. TaHeeB, MocKBa i JleHHHrpafl 1946. — F. EepHaudm, C. H. TaHeeB, MocKBa i JleHHHrpa^ 1950. — B. }KdanO8, TI. TI. HaviKOBCKHH H C. H. TaHeeB: FlHCbMa (sadrţi i druga pisma Tanjejeva), MocKBa 1951. — F. BepHaudm, HoBbie MaTepnajibi o C. TaHeeBe, CoBeTCKaH Mvatma, 1955. —■ J. Weinberg, S. L Tane vev, MQ, 1958. — G. Abraham, Alexander Sergejewitsch Tanejew, MGG, XIII, 1966. — Isti, Sergei Iwanowitsch Tanejevv, ibid. J. As.

TAPAN (albanski tupan), vrsta cilindriĉnog bubnja,, raširena u Albaniji, Bugarskoj, Kosovu, Makedoniji, Srbiji. IzraĊuie se j u razliĉitim veliĉina ma koje se mogu sve sti na dva osnovna ti pa, na veliki i mali t. Kod velikog tapana glavni njegov deo, šu plji valjak od orahova drva, debeo je do 5 mm, sa preĉnikom 50—100 cm i visi nom 30—40 cm. Veo ma je ĉvrst pa igraĉ moţe stajati na njemu. Sa obe strane valjka zategnute su koţe: na gornjoj strani je teleća, ovĉija ili kat kad magareća, a na donjoj strani tanja, kozja. Koţe se, na vlaţene, oviju oko drvenog obruĉa, za tim se zateţu ko nopcima. Sviraĉ, tapandţija ili tapanar, nosi instrument obešen kajišem o levo TAPAN

548

TAPAN — TARANTELLA

rame. Kod sviranja, desnom rukom izvodi naglašene jedinice mere (teške dobe), udarajući drvenom maljicom, malo povijenom pri vrhu, po debljoj koţi, a levom rukom po tamnoj koţi naznaĉuje tankim prutićem, nenaglašene jedinice (lake dobe). Prateći sloţene i nepravilne mere plesa i pesme sviraĉ neretko razvija virtuoznu veštinu. Kao ritmiĉki instrument t. se svira obiĉno u sastavu s drugim, melodijskim instrumentima, ĉesto sa zurlom, ali prigodno i solistiĉki. Malo tapanĉe ima prodorniji zvuk od velikog tapana. T. se ubraja u veoma stare instrumente, koji se javljaju u raznim oblicima i pod razliĉitim imenima u folklornom instrumentariju mnogih zemalja. U Makedoniji je t. naroĉito rasprostranjen i popularan. Današnji oblik, nešto izduţeniji, naslikan je već na freskama iz XIV v. u manastirima Staro Nagoriĉane i Lesnovo. LIT.: Y. Arbatsky, Beating the Tupan in the Central Balkans, Chicago 1953. —■ V. Hadţimanov i Ţ. Firfov, Volksinstrumente und instrumentale Volksmusik Mazedoniens, Journal of the International Folk Music Council 1961, 13. — A. Linin, O muziĉkim instrumentima makedonskih Slovena, Zvuk, 1968, 89. M. Ĉv.

TAPANAR (tupanar, tapandţija), narodni naziv za sviraĉa -> tapana. TAP DANCE -> Step TAPIA, Martin de, španjolski muziĉki teoretiĉar (roĊen u prvoj polovini XVI st.). Potjeĉe iz podruĉja Sorije. Stekao naslov bachiller, vjerojatno na Univerzitetu u Salamanki; bio je vjerojatno muziĉar katedrale u gradu Burgo de Osma. Napisao traktat Vergel de mušica spiritual speculativa y activa del qual muchas Ċiversas y suaves flores se pueden coger . . . (tiskan 1570; novo izd. I dijela priredio, uz opseţan uvod, J. Subira, 1954). Usporedbom tekstova ustanovio je F. J. Leon Telio 1962 da T. nije bio izvoran pisac i da je njegovo djelo plagijat traktata Declaracion de instrumentos J. Bermuda, objavljenog 1549. LIT.: J. Subira, Un tratadista musical — El Bachiller Tapia Numantino, Revista Celtiberia, 1953. —Isti, Algo mas en torno al Bachiller Martin de Tapia, ibid., 1960. — F. J. Leon Telio, El Plagio de Martin de Tapia Numantino, u vlastitom djelu Estudios de historia de la teoria musical, Madrid 1962. — J. Subira, Martin de Tapia, MGG, XIII, 1966.

TAPIA COLMAN, Simon, meksiĉki kompozitor, dirigent i violinist španjolskog podrijetla (Aguaron, Zaragoza, 24. III 1906 —). Na Konzervatoriju u Madridu uĉio violinu (J. Frances) i kompoziciju (C. Otero, C. y Zabaleta) i već u sedamnaestoj godini postao tamo koncertni majstor kazališta Apolo. U kompoziciji se kasnije usavršavao kod V. d'Indvja (1925) i P. Hindemitha (1935). Od 1939 u Meksiku, profesor Konzervatorija (od 1971 direktor). God. 1964 utemeljio Ćoro Mexico, kojemu je još i danas (1976) dirigent. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Una noche en Marruecos, 1936 i Sisifo, 1956; Sinfonia de cuerdas, 1971; 2 koncerta za gitaru, 1947 i 1972; koncert za violinu, 1971. — KOMORNA', gudaĉki kvartet, 1964; sonata za violinu i klavir El afilador, 1956; sonata za violonĉelo i klavir, 1958; Nucleos za violinu solo, 1963. — Balet Leyenda gitana, 1945. — Priruĉnik Tecnica abreviadisima del violin, 1943.

TAPPERT, Wilhelm, njemaĉki muziĉki pisac (Ober-Thomasvvaldau, Šleska, 19. II 1830 — Berlin, 27. X 1907). Studirao muziku kod S. Dehna i A. Kullaka u Berlinu. Od 1858 muziĉki kritiĉar u Glogauu; od 1866 nastavnik i pisac u Berlinu. UreĊivao ĉasopis Allgemeine Deutsche Musikzeitung (1876—80). Oduševljeni pristaša R. Wagnera. Bio je priznat autoritet na podruĉju literature za lutnju. Bavio se poviješću notnih znakova i tabula-ture za lutnju. DJELA. SPISI: Musik und musikalische Erziehung, 1866; Musikalische Studien, 1868; Wandernde Melodien, 1868 (II izd. 1890); Das Verbot der Ouintenparallelen, 1869; R. Wagner, 1883; Geschichle der alten Ċeutschen Lautentabulatur, 1885; Wagner-Lexikon: W6rterbuch der Unhoflichkeit, enthaltend grobe, hohnende, gehassige und verleumderische Ausdrucke, welche gegen den Meister Richard Wagner, seine Werke und seine Anhanger von den Feinden und Spottern gebraucht ivorden sind, 1887 (novo izd. 1967, obj. pod naslovom Worterbuch der Unhoflichkeit. Richard Wagner im Spiegel der Zeitgenossischen Kritik); Katalog der Spezialausstellung Wilhelm Tappert. Die Entzvicklung der Notenschrift votn 8. Jahrhundert bis zur Gegenmart, 1898; 54 Erlko'nig-Kompositionen, 1898 (II izd. 1906); 900 bis 1900. Tausend Jahre Entzvicklungsgeschichte der musikalischen Zeichenschrift, 1901 (nadopuna 1903). Studije i ĉlanci. — IZDANJA: Sang und Klang aus alter Zeit, 1906 (100 kompozicija za lutnju). —■ Etide za klavir; solo-pjesme. ■— Obradbe starih njemaĉkih pjesama. LIT.: R. Schaal, Wilhelm Tappert, MGG, XIII, 1966.

TAPPOLET, Willy, švicarski muzikolog (Lindau kraj Ziiricha3 6. VIII 1890 — ). Filologiju i muzikologiju studirao u Montpelieru, Berlinu i Ziirichu, gdje je doktorirao 1917. God. 1938 habilitirao se na Univerzitetu u Ţenevi; ondje je njegovim zauzimanjem osnovana 1949 katedra za muzikologiju. Predavao na Univerzitetu do 1960. MeĊu njegovim radovima posebno se istiĉe studija o A. Honeggeru, jedno od najtemeljitijih, najuspjelijih djela posvećenih tomu kompozitoru. DJELA: Heinrich Weber (disertacija), 1917 (obj. 1918); Arthur Honegger, 1933 (njem.; franc. 1939; novo prošireno njem. izd. 1954; franc. 1957); Musik der Gegentuart, Atlantisbuch der Musik, 1943; La Notation tnusicale et son influence sur la pratiaue de la musique du moyen age a nos jours (habilitacija), 1947;

Maurice Ravel, Leben und Werk,1950; Notenschrift und Musizieren. Da blem ihrer Beziehungen vom Fruhmittelalter bis ins 20. Jahrhundert, 1967. i ĉlanci medu kojima mnogi prikazuju stvaranje švicarskih kompozitora* cuskoga jeziĉnog teritorija te zemlje.

TAPRAY (Taperay, Taperet), Jean-Fran9ois, frai orguljaš, muziĉki pedagog i kompozitor (Gray, Haute 5 1738 —• Fontainebleau, oko 1819). Sin i uĉenik Jeana Taj orguljaša u Grayu. Oko 1752 orguljaš u mjestu Dole, 1 —68 orguljaš katedrale u Besanconu. Otada do 1802 ţivio rizu. U središtu njegova djelovanja bio je pedagoški rad,: vrlo brzo stekao ugled najboljega pariškog nastavnika ĉer odnosno klavira i orgulja. Od 1802 bio je orguljaš u Fontainebi T. je meĊu prvim francuskim kompozitorima pisao za I DJELA. ORKESTRALNA: 6 koncerata za«ĉembalo ili orgulje, 3 i obligatni violonĉelo op. 1, 1758; koncert za ĉembalo i instrumentalni a] op. 3, 1771; 4 Sinfonie concertante: I, za ĉembalo ili klavir i orkestar op. 8. II, za ĉembalo, klavir i obligatnu violinu op. 9, 1778, III, za ĉembalo, 1 orkestar op. 13, 1781 i IV, za ĉembalo, klavir i instrumentalni ansambl 1 1783; 3 simfonije za ĉembalo i orkestar: I, op. 12, 1780; II i III, op. 21 — KOMORNA: 2 kvarteta za ĉembalo ili klavir, klarinet ili violinu, violonĉelo op. 18, 1784; 2 koncertantna kvarteta za ĉembalo ili klavir, ili violinu, violu i fagot ili violonĉelo op. 19 i 20, 1784; 3 trio -sonate za violinu i violu op. 6, 1777; 2 trio-sonate za ĉembalo ili klavir, violinu i ' ĉelo op. 23, 1788; 6 sonata za ĉembalo i violinu ad lib., 1770; 12 sonata z balo ili klavir i violinu ad lib., 1770—89; 10 sonata za ĉembalo ili klavir —85; 4 sonate za ĉembalo, violinu i violu, 1776; 3 sonate za ĉembalo i obi violinu op. 7, 1778; 3 sonate za ĉembalo ili klavir, 2 violine i violu ad li 16, 1784; 9 sonata za klavir, 1784. — Instruktivna djela za klavir. LIT.: B. S. Brook, Jean-Francois Taprav (Taperav, Taperet), . XIII, 1966.

TARABUKA, folklorni membranofoni instrument, bubnja u obliku posude, nalik na vazu ili antiĉku ĉašu. G širi dio, u obliku polukugle, nastavlja se na uţe cilindriĉne stolje. T. se najĉešće izraĊuje od gline, rjeĊe od drva; na c je strani otvorena, a na široj, gornjoj, ima zategnutu meml od maĉje ili riblje koţe. Kod sviranja se zakvaĉi uzicom o rame i stavi pod ruku ili se drţi medu nogama. Instrumenti tipa tarabuke poznati su od davnine (egi] darabukke, arap. darabukkaK), a u balkanske zemlje 1 su vjerojatno s Istoka. Danas se t. susreće u folklornom ir mentariju Albanije i Bugarske. Kod nas je raširena osob Makedoniji i Kosovu. Svira se u sastavima i solistiĉki. Zv proizvodi udaranjem objema rukama zbijenih prstiju. Pri te mijenja poloţaj udaraca po sredini i uz rubove membrane, se postizava razliĉita jaĉina i boja zvuka. 1. TARANOV, Glib Pavloviĉ, ukrajinski kompozitor i dii (Kijev, 15. VI 1904 —). Na Konzervatoriju u Kijevu stu kompoziciju (R. M. Gliere, B. M. Ljatošinski) i dirigiranj Blumenfeljd, N. Malko). Od 1925 nastavnik Kijevskog konz torija (1934 docent, 1939 profesor); 1942 stekao stupanj do znanosti. God. 1944—50 bio je profesor instrumentacije na Ko vatoriju u Lenjingradu. DJELA. ORKESTRALNA. Osam simfonija: I, 1934; II, 1947; III (nova verzija 1952); IV, 1957; V, 1964; VI, In memoriam S. Prokofjev, VII, 1967 i VIII, 1969 Šest simfonijskih suita: I, 1949; II, 1950; III, 195 1961; V, 1964 i VI, 1968. Pet simfonijskih pjesama: I, 1946; II, 1951 Maaud TypaMiiudijti, 1953; IV, Bottti na Amapi, 1958 i V, 1971. — KOi NA: 2 gudaĉka kvarteta, 1929 i 1945; Patetiĉni sekstet za guda ĉki kv: klavir, 1945. — DRAMSKA: opera fhodoee nodoiuie, 1942; scenska i f muzika. — Solo-pjesme. — Udţbenik Kypc nmeHUH napmumyp, 1939 i d LIT.: H. II. Muxau/ioe t Tjiio riaBJiOBHM TapaHOB, KiiiB 1963.

TARANTELLA (tal., od tarantola, vrsta pauka kojerr lat. ime lycosa tarantula), narodni ples u 6/8 mjeri (katkad tiran kao 12/8 ili 3/8), kojemu je domovina juţna Italija, a u st. je ušao i u umjetniĉku muziku; proizašao je iz plesnih mel koje su se za ljetnih mjeseci u Apuliji svirale uz plesove oz< ljenja osoba oboljelih od tarantizma. Fascinacija koja još c zraĉi iz tarantelle neodvojiva je od fenomena tarantizma, obs nog tajnovitošću. Iz prve polovine XV st. potjeĉu prve vije tarantizmu, zagonetnoj bolesti izazvanoj — tako se tvrdil ubodom tarantole; bolest se prema puĉkom vjerovanju n izlijeĉiti samo ţivim plesom koji je trajao do iscrpljenja. Ti sovi, u kojima su mogli sudjelovati i zdravi ljudi, »simul (osobito ţene), odrţali su se u juţnoj Italiji i Španjolskoj kac rodni ples i obiĉaj djelomiĉno sve do danas; ponekad su se dili u orgijastiĉke plesne epidemije i proširili se preko Af po cijeloj juţnoj Italiji. U XVII st. je A. Kircher prema prit oĉevidaca sastavio opis tarantizma i prvi zabiljeţio nekoliko pli melodija i tekstova pjesama koji se upotrebljavaju iskljuĉiv plesove ozdravljenja. Pošto je u XIX st. prodrla spoznaja da 1 pauka, nazvanog prema gradu Tarantu tarantola, nikada ne ţiva opisane simptome (jake boli, povraćanje, vrtoglavica, : i dr.), smatralo se tarantizam praznovjerjem, histerijom i nei skim poremećajem. TakoĊer se pretpostavljalo da su u Ap s velikim postotkom grĉkoga stanovništva, pod plastom tarant dalje ţivjeli ostaci dionizijskoga kulta. Neke daljnje hipi pokušavaju tarantizam objasniti ubodom druge, otrovnije

TARANTELLA — TARP

549

pauka ili snaţnim djelovanjem vrućine i sunca. Terapija plesom moţda poĉiva na antiĉkoj tradiciji koribantstva. Narodni ples t., kojim osobito u napuljskom kraju momci i djevojke pojedinaĉno (ali i u parovima) stiliziranim pokretima oponašaju ples oboljelih, privlaĉio je paţnju mnogih putnika koji su posjetili Italiju, medu njima J. W. Goethea i R. M. Rilkea. U umjetniĉkoj muzici, poĉevši od finala klavirske sonate u e-molu op. 70 C. M. Webera (1822), ritam tarantelle i njezina karakteristiĉna melodika u molu ĉesto su posluţile prenošenju juţnotalijanskoga lokalnog kolorita, osobito u programnoj muzici, operi i baletu. LIT.: H. E. Sigerist, Civilisation and Disease, Ithaca (N. Y.) 1945 (njem. Frankfurt am Mein 1952). — Isti, The Story of Tarantism, u knjizi D. Schullian i M. Schoen, Music and Medicine, New York 1948. — M. Schneider, La Danza de espadas y la tarantela, Barcelona 1948. —■ W. Katner, Das Ratsel des Tarentismus, Nova Acta Leopoldina, Leipzig 1956. —• V. Vitelli, La »Tarantella« in Campania, Lares, 1*958. — D. Carpitella, Documenti coreutici — musicali sul tarantismo, Vle Congres international des sciences anthropologiques, Pariš 1960. — Isti, L'Esorcismo coreutico — musicale del tarantismo, u knjizi E. de Martino, La Terra del rimorso, Roma 1961. — R. Penna, La Tarantella napoletana — Storia e leggende, Napoli 1963. — M. Schneider i A. Wiirz, Tarantella, MGG, XIII, 1966. B. Ać.

TARANU, Cornel, rumunjski kompozitor (Cluj, 20. VI 1934—). Diplomirao na Konzervatoriju u Cluju na kojemu od 1957 predaje kompoziciju. God. 1966—67 studirao u Parizu kod O. Messiaena i Nadie Boulanger. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1957; Sinfonia brevis, 1963; Sinfonietta giocosa, 1968; koncert za klavir, 1966; Intercaldri za klavir i orkestar, 1967; Secvente za gudaĉe, 1961; Simetrii, 1964; Incantalii, 1965; Epitaffo per Enesco za komorni orkestar, 1969; Alternante, 1969; Racorduri za komorni orkestar, 1971. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1952; Dialoguri za sekstet, 1966. Sonate: poema-sonata za klarinet i klavir, 1954; za violonĉelo i klavir, 1960 te za flautu i klavir, 1961. — KLAVIRSKA: Sonata ostinato, 1962; Contraste I—II, 1966; Dialoguri II, 1967. — DRAMSKA: komorna opera Secretul lui Don Giovanni, 1970. Scenska muzika. — VOKALNA: kantate Cintare unui ev aprins, 1963 i Stejarul lui Horia, 1964; zborovi; solo-pjesme. —■ Enescu in constiinta prezentului, 1969; ĉlanci i nekoliko studija o G. Enescu.

TARAS, John, ameriĉki plesaĉ, koreograf i pedagog, pod rijetlom iz Ukrajine (New York, 18. III 1919—). Sa 9 godina poĉeo plesati u ansamblu ukrajinskih narodnih plesova; klasiĉni balet uĉi od 1936 kod Fokina, A. Vilzaka, L. Schollara, zatim na školi American Balleta kod G. Balanchinea. God. 1940 anga ţiran u trupi Ballet Caravan, 1942—46 u American Ballet Theatreu, gdje je 1945 postavio svoju prvu koreografiju, balet Graziana (W. A. Mozart). SuraĊivao zatim sa nekoliko ameriĉkih i evrop skih baletnih trupa — Original Ballet Russe, San Francisco Ballet, Ballets des Champs-Elysees i dr., za koje je koreografirao, medu ostalim, balete Camille (prema Schubertovoj muzici u aranţmanu Rietija), The Minotaur (E. Ĉarter) i Desings zvith Strings (P. I. Ĉajkovski). God. 1949—53 baletni majstor i plesaĉ u trupi Grand Ballet du marquis de Cuevas, za koju stvara izvanredno uspjele koreografije: Tarasiana (Ĉajkovski), Cordelia (H. Sauguet), Une Nuit d'e'te' (F. Mendelssohn), Piege de lumiere (J. M. Damase) i La Forit romantique (A. Glazunov). Istodobno gostovao kao koreograf u Engleskoj, Danskoj te u Juţnoj Americi. Od 1956 radi u Monte Carlu, gdje je 1957 utemeljio vlastitu trupu koje su ĉlanovi N. Vvroubova, V. Mlakar, M. Mišković, M. Šparemblek i dr. U tom razdoblju stvara balet po romanu Francoise Sagan Le Rendez-vous manaue (muzika M. Mange). God. 1959 postao baletni majstor Neto York City Balleta s kojim je postavio balete Ebony Concerto i Arcade (Stravinski), Jeux (Debussv) i La Guirlande de Campra (A. Campra). Kraće vrijeme bio je direktor baleta pariške Opere (1969—70), zatim umjetniĉki direktor baleta Njemaĉke opere u Berlinu (1971—72). Kao koreograf T. slijedi Balanchineov neoklasiĉni stil. Djela mu se istiĉu maštovitim kombinacijama koraka i linija, ali ostaju uvijek u okvirima ĉis tog, klasiĉnog baleta. N. Hg. TARCHI, Angelo, talijanski kompozitor (Napulj, oko 1759— Pariz, 19. VIII 1814). Na napuljskom Conservatorio della Pieta dei Turchini studirao pjevanje (N. Sala) i kompoziciju (N. Tarantino). Nakon velikih uspjeha prvih opera prikazanih u njegovu rodnom gradu, T. je 1781 otišao u Rim. Ubrzo je i tu postigao ugled kao autor opera buffa. Boravio je u razliĉitim talijanskim gradovima i Londonu (1785—87 i 1789). Od 1791 ţivio u Parizu; 1802 prestao komponirati i otada se bavio iskljuĉivo poduĉavanjem pjevanja. T. je bio veoma plodan predstavnik napuljske škole, podjednako uspješan na podruĉju ozbiljne i komiĉne opere. DJELA. INSTRUMENTALNA: 7 simfo nija; uvertire; duhaĉki kvartet. — DRAMSKA: 33 opere serije; 18 opere buffe; intermezzi; preredba III i IV ĉina opere Nozze di Figaro W. A. Mozarta, 1787. — VOKALNA: oratoriji Isacco, 1796 i Ester, 1797; kvarteti; terzetti; duetti; arije. — CRKVENA: 2 mise; Stabat Mater. LIT.: Q. Einstein, Mozart e Tarchi, RAM, 1935. — C. Sartori, Lo Zeffiretto di Angelo Tarchi, RMI, 1954.— U. Prota-Giurleo, Angelo Tarchi, MGG, XIII, 1966.

TARDITI, Orazio, talijanski kompozitor i orguljaš (Rim, 1602 — Forli, 18. I 1677). Pripadao kamaldoleskom redu; orguljaš u Arezzu i Muranu (Venecija), zatim crkveni kapelnik u Vol-

TARANTELLA

terri (1637), Forliju (1639), Jesiju (1644—45) i Faenzi (1647—70). Tarditijev veoma opseţan opus nije još istraţen, pa se stoga zasad ne moţe toĉnije odrediti njegovo mjesto u povijesti talijanske crkvene muzike baroknog razdoblja. Sva su mu djela pisana u koncertantnom stilu. Njegovi monodijski moteti zapravo su kantate raĊene po uzorima svjetovne muzike. Komponirao je arije, madrigale, canzonette, mise, psalme, motete i dr. LIT.: O. Mischiati, Orazio Tarditi, MGG, XIII, 1966.

TARDO, Lorenzo, talijanski muzikolog (Contessa Entellina, Palermo, 23. X 1883 — Grottaferrata, Rim, 28. VII 1967). Redovnik Grĉke opatije u Grottaferrati. Njegovi radovi o razvoju i notaciji bizantske muzike, koji se temelje na savjesnom usporeĊivanju saĉuvanih zapisa u razliĉitim samostanima, idu meĊu najvrednija djela o prošlosti kršćanske crkvene muzike istoĉnoga obreda. DJELA: L'Atitica melurgia bizantina nelVintcrpretazione della scuola me lurgica di Grottaferrata, 1938; L'Ottoeco nei manoscriti melurgici, 1955; studije u Archivio storico per la Calabria e la Lucania. — Izdao Hirmologium cryptense E. Y. II u faksimilu, 1951. LIT.: O. Strunk, Padre Lorenzo Tardo ed il suo »Ottoeco nei manoscriti melurgici«, Kongresni izvještaj Bvzantine Studies. London 1967.

TARDOS, Bćla, madţarski kompozitor, pijanist i dirigent (Budimpešta, 21. VI 1910 — 18. XI 1966). Studirao na Konzervatoriju (L. Lajtha) i na Muziĉkoj akademiji (Z. Kodalv) u Budimpešti. Od 1928 koncertirao kao pijanist. God. 1941—44 i J 945—46 dirigent radniĉkog zbora Vandor, 1945—48 muziĉki urednik nakladnog poduzeća Szikra, 1950—52 direktor Drţavne filharmonije i od 1955 Drţavne muziĉke naklade. U kompoziciji polazi od melodike kao odluĉujućeg ĉimbenika djela te djelomice slijedi dijatonsko-vokalni stil Kodalveve škole, a djelomice se inspirira puĉkim vrstama. DJELA. ORKESTRALNA: Szimfonia in memoriam martyrum, 1960; koncert za klavir, 1954; koncert za violinu, 1962; Fantdzia za klavir i orkestar, 1961; Szvit, 1949; uvertira, 1949; Mesejdtek-nyitdny, 1955; Varidcio Koddly temdjdra, 1962; Evocatio, 1965. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1947, 1949 i 1963; klavirski kvartet, 1939 Cprer. 1941); Ouartsttino zz flautu, obou, fagot i klavir, 1963; Divertimento za duhaĉki kvartet, 1963; Divertimento za duhaĉki oktet, 1935; Hdrfdstrio Cassazione za violinu, violu i harfu, 1963; sonata za violinu i klavir, 1965; Preludium es rondo za flautu i klavir, 1962 i dr. — KLAVIRSKA: Szonatina, 1961; Szvit, 1961; Miniatures, 1961 i dr. — DRAMSKA: opera buffa Laura, 1958 (prer. 1964). Filmska muzika. — VOKALNA. Kantate: A vdros peremen, 1944 (prer. 1958); Mdj'usi kantdta, 1950; A beke napja alatt, 1953; Hajnali dal, 1953; Dozsa feje, 1958; Szabadsdg sziiletett, 1960 i Az uj isten, 1966. Zborovi a cappella (suita Keseru esztendok i dr.); solo-pjesme uz orkestar (Negy dal) i uz klavir (Dalok kinai versekre; 5 Jozsef Atlila-dal); masovne pjesme. LIT.: /. Fb'ldes, Tardos Bela Hegediiversenve, Magvar Ţene V, Budapest 1964. — T. Sdrai, Tardos Bela, Magyar Ţene VII, 1966. — M. Tolh i J. Ujfalussy, Bela Tardos, MGG, XIII, 1966. — P. Vdrnai, Tardos Bela, Mai magyar zeneszerzok, Budapest 1966. — J. Simo, Tardos Bela, Muzsika, 1967, sv. 1—2.

TARP, Svend Erik, danski kompozitor (Thisted, 6. VIII1908 — ). Polazio Konzervatorij u Kobenhavnu, zatim studirao u Njemaĉkoj, Austriji i Nizozemskoj. U Kobenhavnu predavao na opernoj školi Kraljevskoga kazališta (1936—40), na Konzervatoriju (1936—42) i na Muzikološkom institutu Univerziteta (1939—47). Od 1962 direktor MeĊunarodnog društva za zaštitu kompozitorskih autorskih prava u Danskoj (KODA). Po jasnoći i ţivahnosti svog izraza T. ĉesto podsjeća na stil Šestorice (serenade; klavirska muzika; baleti; uvertire za komedije). Ponekad, naprotiv, Tarpova muzika poprima ozbiljnije crte (Te Deum; simfonija Es; opera Prinsessen i det fjerne). Sva mu se djela odlikuju profinjenom instrumentacijom. U melodijskoj liniji ĉesto se odraţavaju danski puĉki napjevi. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, Sinfonia divertenlc, 1945; II, Es (najznatnije orkestralno djelo), 1949 i III, Sinfonia quasi una fanlasia, 1958. Simfonijeta za komorni orkestar, 1931; koncert za klavir, 1943. Concertini: za violinu, 1932; za saksofon i gudaĉe, 1932 i za flautu, 1939. Koncert, 1932; uvertira za komediju br. 1, 1940 i br. 2 (Ouvertiire ftir mein Puppentheater),

550

TARP — TARTINI

1950; Burlesk Ouverlurc, 1958; Rhapsodisk Ouverture, 1964; Suite over danske Folkevisemoliver, 1933; suita Orania na staronizozemske narodne melodije, 1938; minijaturna suita Mosaik, 1940; L.yrisk Suite, 1958; Dansk Folketone za gudaĉe, 1932; Kalkmalerier, 1948; The Balile ofjerico, 1949; Preludio patetico i Preludio Jestivo, 1952; Divertimento, 1954. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija, 1929 i 1930; serenada za flautu, klarinet, violinu, violu i violonĉelo, 1930; se renada za flautu, violinu, violu i violonĉelo, 1934; d uo za flautu i violu, 1939. — KLAVIRSKA: sonata, 1956; 3 sonatine, 1947; tema s varijacijama, 1945; Trois Danses, 1946 i dr. — DRAMSKA: opera Prinsessen i det fjerne (po H. Sudermannu), 1953; televizijska opera 9,90, 1962: baleti Den detroniserede Dyretaemmer, 1944 i Skyggen (po H. C. Andersenu), 1959; mnoge scenske muzike; muzika za oko 40 filmova. — Kantata Julens Budskab za bariton, recitatora, zbor, orkestar i orgulje, 1946; oko 100 solo-pjesama. — Te Deum, 1934. LIT.: N. Schi0rring, Svend Erik Tarp, MGG, XIII, 1966.

TARR, Edward Hankins, ameriĉki trubljaĉ (Norwich, Connecticut, 15. VI 1936 —). Uĉenik R. Voisina i A. Hersetha; 1959— —64 studirao muzikologiju na Univerzitetu u Baselu. God. 1968 utemeljio Edivard Tarr Brass Ensemble, 1968—70 predavao trublju na Rajnskoj muziĉkoj školi u Kolnu i 1969 bio solist orkestra RAI u Rimu. Od 1972 nastavnik je historijskih trubljackih instrumenata na Scholi Cantorum Basilensis i od 1973 docent na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (Breisgau). U njegovu opseţnom repertoaru posebno mjesto zauzimaju barokne i suvremene kompozicije. M. Kagel posvetio mu je Atem i Morceau. T. je izdao brojna djela za trublju. TARREGA EIXEA, Francisco, španjolski virtuoz na gitari i kompozitor (Villarreal, Valencia, 21. XI 1852 — Barcelona, 15. XII 1909). Uĉenik Konzervatorija u Madridu. Od 1882 ţivio u Barceloni; ĉesto poduzimao koncertne turneje po Španjolskoj i drugim zemljama. Njegov je uĉenik E. Pujol Villarrubi. Uz izvorna djela za gitaru pisao i transkripcije za gitaru Bachovih, Havdnovih, Mozartovih, Beethovenovih, Schubertovih, Schumannovih, Chopinovih i Griegovih djela. TARTINI, Giuseppe, talijanski violinist i kompozitor (Piran, 8. IV 1692 — Padova, 26. II 1770). Otac je rodom Firentinac, a majka Caterina Zangrandi iz Pirana. Roditelji su isprva ţeljeli da Giuseppe postane franjevac, zatim da bude svjetovni svećenik, pa on ulazi u Collegio dei Padri delle Scuole Pie u Kopru, gdje uĉi i osnove muzike, a vjerojatno i violinu. God. 1708 odlazi na studij prava na Univerzitet u Padovu. MeĊutim, 1710 vjenĉao se Elisabettom Premazone; time su propali planovi o njegovu duhovniĉkom pozivu i T. je prisiljen da više godina provede izvan Padove. Prvo mu je sklonište franjevaĉki samostan u Assisiju; ondje ostaje najmanje tri godine i marljivo studira violinu. Vjerojatno, je u to vrijeme uĉio kompoziciju kod redovnika B. Ĉernohorskog (kapelnik samostana 1712—15), premda o tomu nema izravnih ni posve uvjerljivih dokaza. Idućih je godina Ancona središte njegova intenzivnog i tada vjerojatno posve autodidaktiĉkog studija violine; ondje je 1714 bio violinist u Operi, a smatra se da se ponovo povukao u Anconu nakon susreta sa F. M. Veracinijem u Veneciji (1716 ili 1717) na sveĉanostima u ĉast saskog kneza izbornika. God. 1721 postaje primo Violino, e Capo di concerto u bazilici sv. Antuna u Padovi; priznaju mu se posebni privilegiji, u prvom redu slobodno kretanje radi koncertiranja u drugim gradovima. Izuzevši takva zbivanja, // Santo je ostao centar njegova djelovanja do kraja ţivota. Navodi se da je izmeĊu 1730 i 1753 odbio niz poziva (koji su doduše zasad još slabo dokumentirani), osobito iz Engleske i Francuske. Njegova najdulja dokazana odsutnost iz Padove trajala je 1723—26, kad se nalazio u Pragu, većinom u sluţbi ĉeškoga dvorskog kancelara grofa G. TARTINI Kinskog i sudjelovao u sveĉanostima prilikom kru-njenja Karla VI (1723). Gotovo je sigurno proveo neko vrijeme u Parmi (oko 1728— 1730). Sam T. navodi 1767 da je 1740 u Bergamu ozlijedio ruku i zbog toga morao otada veoma ograniĉiti koncertnu djelatnost. God. 1727 ili 1728 osniva u Padovi muziĉku školu na kojoj pouĉava violinu i kompoziciju. U njegovu školu dolazili su uĉenici sa svih strana Evrope, a »Tartinijeva škola« postala je ustaljeni pedagoški pojam, djelomiĉno sve do XIX st. Školu vodi do svoje smrti, a kao uĉitelj violine drţi satove i u Veneciji. Njegov kompozitorski rad, koji se do 1728 moţe slijediti samo sporadiĉki, otada se odraţava u duţem nizu tiskanih koncerata i sonata i u velikom broju rukopisnih kopija njegovih djela.

Osobito je komponiranje koncerata tijesno povezano s opse muziĉkom praksom u bazilici sv. Antuna, ĉiji je orkestar i veliku reputaciju širom Evrope. Oko 1750, meĊutim, Tarti muziĉko stvaralaštvo znatno se smanjuje u korist opseţnog ljenja teorijom. Proslavljen od tridesetih godina XVIII si violinist, kompozitor i pedagog, kao teoretiĉar izvrgnut je dima s više strana (J.-A. Serre, J.-J. Rousseau, L. Euler, Scheibe i dr.) te se posljednjih godina ţivota sve više pov krug svojih pristalica i uĉenika. Na poloţaju koncertnog mi sluţbeno ga zamjenjuje njegov uĉenik G. Meneghini 1765. 1768 udara ga kap, ali on vodi pismene teoretske pol (meĊu ostalima sa G. B. J nijem, s kojim ga je pove dugogodišnje prijateljstvo stavlja vlastite, sve više tiĉnoopćeznanstveno ol spekulacije. Mala skupina; stavnih Autograf G. Tartinija vokalnih djela, njima Miserere, za koji se da je 1768 izveden u Rimu u Sikstinskoj kapeli, završava Ti jevo stvaralaštvo, inaĉe posvećeno iskljuĉivo instrumer muzici. O Tartinijevu ĉarobnom sviranju izvještavaju mnogi n suvremenici. Kod njega je briljantna tehnika uvijek bila sj s izvanrednom ljepotom tona i duboko izraţajnom inter ĉijom. Svoje sviranje nikad nije opterećivao ispraznim ornai ranjeni. T. je znatno unaprijedio violinsku tehniku; njego hnika gudala ostala je do danas uzornom. Usavršio je i gudala prilagodivši ga novim tehniĉkim zahtjevima vlastit linske muzike. Svoja dostignuća u unapreĊenju tehnike ruke praktiĉki je obradio u kompoziciji L'Arte dell' arco. nauku o ornamentiranju izloţio je u djelu Traite des agn to je Tartanijev izvanredno vaţan doprinos tom podruĉju traktat iz XVIII st. u kojem je obraĊeno iskljuĉivo ornai ranje. Odgojio je velik broj uĉenika (po imenu se zna za c njih) od kojih su meĊu najpoznatijima P. Nardini, A. N. . P. Bini, J. G. Naumann, P. La Houssave. Tartinijevi harmonijsko-teoretski spisi sadrţavaju ne zanimljivih i originalnih opaţanja. Sam T. tvrdi da je već u Anconi empirijski otkrio ton diferencije (-> Terzo suoi Kombinacijski tonovi). MeĊutim, ti su spisi u cijelosti epigc obiljeţja i nisu imali trajna utjecaja. Njegov Trattato di ; i kasni rukopisi zanimljivi su prije svega kao pokušaj st; geometrijskih i fizikalnih osnovnih svojstava; meĊutim, jedin sistem za kojim je teţio, T. nije postigao zbog raĉunskih neto i kompromisa. Nesumnjivo je T. imao mnogo veći utjec izvodilaĉku praksu. Kao kompozitor T. nastavlja na tradiciju onih talij; instrumentalnih kompozitora violinista ĉija muziĉka insp izrasta iz prirode njihova instrumenta. Po formalnoj dotjei i po bogatstvu melodijske i harmonijske invencije, njego djela vrhunac talijanske instrumentalne muzike poslije A rellija i A. Vivaldija. U njima se jasno ogledava Tartinijev ralaĉki razvoj (koji neki njegovi biografi dijele u tri razd' a ta su djela istodobno vaţan prilog prouĉavanju prijelaznog izmeĊu dviju epoha. Isprva je T. stilski blizak Corelliju, 2 stepeno prelazi iz baroknog patetiĉnog naĉina izraţavanja u klasiĉnu gracioznu, lirski emotivnu melodiku suptilno rašĉl; strukture. U sonatama i koncertima prelazi iz ĉetvorosta\ baroknog tipa forme u trostavaĉni, ali još ne provodi p tematskog dualizma. U kasnim djelima svjesno se obrać rim uzorima. Usprkos tome, u melodici koja izrasta iz h nija, i u ţivim, prodornim, ĉesto kontrastnim harmonijama se osjeća blizina klasike. Koliku je historijsku ulogu T. odigrao u razvoju evi muzike, danas se još ne moţe toĉno odrediti. Vjerojatno j nije Tartinija smatrati naprednim i individualnim sudio u stilskom obratu evropske muzike izmeĊu 1730—1750, u njemu gledati muziĉara koji je neposredno utirao put i U Tartinijevoj muzici naglašena je zanosna emotivnost, ji uobiĉajena u njegovom vremenu. Ĉesto se inspirirao poetskim djelima, npr. P. Metas te stavljao kao motto uz svoje kompozicije stihove (pone šifriranom pismu, koje je razriješio M. Dounias) koji su da tumaĉe afektivni sadrţaj djela (npr. sonata za violinu J abbandonatd). Brojne primjedbe u njegovim spisima i pii prikazuju Tartinija kao pristalicu estetike oponašanja: »Št mogu, drţim se prirode, a što manje mogu, umjetnosti; n druge umjetnosti, osim oponašanja prirode« (pismo F. Algar 1749),

TARTINI — TAUBER U nekim stavcima njegovih koncerata, violinskih sonata i sonata a tre susreću se i jednostavne melodije koje podsjećaju na hrvatski narodni melos. F. Kuhaĉ pokušao je dokazati da je T. podrijetlom Hrvat. U pojedinim njegovim temama Kuhaĉ pronalazi karakteristiĉne motive hrvatskih napjeva koje, meĊutim, ĉesto ne zna toĉno navesti ili pak mijenja ritam i melodijske pomake da bi temu identificirao s nekim napjevom. »U problematici o odnosu Tartinija i hrvatske narodne muzike vjerojatno je, da je T. za svog boravka u Istri upoznao mnoge hrvatske narodne melodije, jer izvjestan broj njegovih tema, osobito u prvom razdoblju stvaranja, odaje prizvuk hrvatskih napjeva. Da li su te reminiscencije svjesne ili ne, ne moţe se pouzdano utvrditi« (J. Andreis). Cijelom svojom aktivnošću — kao violinist, pedagog, muziĉki teoretiĉar i kompozitor — T. predstavlja originalnu liĉnost; njegova djela nisu do danas izgubila svoje izvanredne muziĉke kvalitetete i svoju svjeţinu. DJELA. (Veći dio Tartinijeva opusa još je i danas u rkp. Glavna mjesta u kojima se rukopisi ĉuvaju jesu: Padova, Pariz, Berkelev-California, Beĉ, Ancona, Berlin, Dresden, Leipzig, Venecija, Napulj, Udine, Genova i Piran). ORKESTRALNA: 15 quadri i simfonija za razne sastave (gotovo polovina dvoj bene autentiĉnosti); oko 135 koncerata za violinu (ukljuĉivši i fragmente); kon cert za violonĉelo; koncert za violu da gamba; 2 koncerta za flautu (Tartinijevo autorstvo nije sigurno). — KOMORNA: oko 40 triosonata (2 violine i b. c); 4 sonate a quattro (2 violine, viola i violonĉelo); oko 175 sonata za violinu i obligatni b. c. (oko 40 dvojbene autentiĉnosti); oko 30 sonata (uz brojne fragmente) za violinu solo ili uz b. c. ad libitum; 2 niza varijacija. — CRKVENA: Stabat Mater za 3 glasa i orgulje; 3 Miserere za 3 glasa; Miserere za 4 glasa; Miserere za 5 glasova; 2 Tantum ergo za 3 glasa; Salve Regina za 4 glasa i orgulje. — SPISI: Tratlato di mušica secondo la vera scienza delV arntonia, 1754; De'principidclV armonia musicale contenuta nel diatonico genere, 1767; Risposta di G. T. alla crilica del di lui Trattato di mušica di Mons. Le Serre di Ginevra, 1767; Letlera del defonto Sig. G. T. alla Signora Maddalena Lombardini, 1770 (prevedeno više puta); Traite des agremens de la musique . . . traduit par le Sigr. P. Dais, 1771 (talijanski original, u dvije meĊusobno malo razliĉite verzije, ĉuva se jedan u Veneciji — Regole per arrivare a saper ben sonar U violino . . . , drugi u Berkelevju — Libro de regole, ed esempi necessari per ben sonare); Regola del terzo suono (uz didaktiĉke vjeţbe); Memoria intorno alla scoperta del terzo suono; Osservazioni sulle ragioni e loro mezzi armonici.aritmeticie contrarmonici; Scienza naturale delle ragioni e proportioni; Ouadralura del circolo i dr. Za Tartinijeva ţivota tiskano j e ; 15 koncerata za violinu; 36 triosonata; 67 sonata za violinu i b. c.; varijacije na gavotu op. 5 br. 10 A. Corellija (prvi put u svesku Nouvelle elude . . . par Mr. P. Pinelli augmentee d' une gavotte de Corelli, travailles et doubles par Mr. G. Tanini, oko 1745; II izd. kao L'Arte del arco ou Vart de Varchet contenant 38 variations, 1758; III izd., L'Arte delV arco o siano cinquanta variazioni, posth. poslije 1782) i 5 spisa. Sonata del Trillo del Diavolo tiskana je prvi put u zbirci L'Art du violon J.-B. Cartiera, 1798. NOVA IZD.: koncerte za violinu obj. G. Ross, R. L. Finnev, E. Pente, M. Corti, E. Ondfiĉek, M. Lejeune i dr.; triosonate obj. E. Pente, Q. Maganini, E. Schenk i dr.; sonate a quattro obj. E. Pente, H. Erdmann i M. Abbado; sonate za violinu i b. c. obj. E. Nadaud, P. Vidal, G. F. Malipiero, M. Corti, P. Klengel, E. Bonelli. D. Alard i dr.; varijacije L'Arte dell' arco obj. A. Bachmann (1924) te H. Leonard i S. Franko (1927); Trattato di mušica, u njem. prijevodu, uz uvod i tumaĉenja, obj. A. Rubeli (disertacija, 1958); Traite des agrĉmens (u tri jezika, takoĊer facsimilc talijanskoga rkp. iz Venecije) obi. E. R. Jacobi (1961). LIT.: P. Stancovich, Biografia degli uomini distinti dell' Istria, Trieste 1829. — A. Hortis, Lettere di G. Tartini, Archeografo Triestino, r88Ċ. —G. Benedetti, G. Tartini, ibid., 1896. — M. Tamaro i G. Wieselbergcr, G. Tartini, Nel giorno dell' inaugurazione del monumento a G. Tartini a Pirano, Trieste 1896. — F. Kuhaĉ, Josip Tartini i hrvatska puĉka glazba, Prosvjeta, 1898. — /.. Caico, Due giorni nel Civico Archivio di Pirano, La Cultura Musicale, 1923. — M. Dounias, Die Violinkonzerte G. Tartinis (disertacija, s tematskim kata logom violinskih koncerata), Berlin 1935. — A. Capri, G. Tartini, Milano 1945. — AT. Goldin, The Violinistic Innovations of G. Tartini (disertacija), New York 1955. — A. Rubeli, Das musiktheoretische Svstem G. Tartinis (djelomiĉno tis kana disertacija), Winterthur 1958. — P. Brainard, Die Violinsonaten G. Tar tinis (disertacija), Gottingen 1959. — D. D. Bovden, The Missing Italian Manuscript of Tartini's Traite, MQ, 1960. — A. E. Planchart, A Studv of the Theories of G. Tartini, Journal of Music Theorv, 1960. — P. Brainard, Tartini and the Sonata for Unaccompanied Violin, Journal of the American Musicological So cietv, 1961. — E. R. Jacobi, G. F. Nicolai's Manuscript of Tartini's Re gole per ben suonare il violino, A1Q, 1961. — P. L. Petrobelli, Per 1' edizione critica di un concerto tartiniano (D. 21), Musiche italiane rare e vive, Siena 1962. — M. Elmer, Tartini's Improvised Ornamentation (disertacija), Berkeley 1962. — P. L. Petrobelli, Tartini, Algarotti e la corte di Dresda, Analecta Musicologica, 1964. — P. Brainard, Giuseppe Tartini, MGG, XIII, 1966. B. Ać.

TASEVSKA, Duška, violonĉelistkinja (Prilep, 25. VII 1938 —). Muziku uĉila u Prilepu i Skopju (A. Šalevski); diplomirala na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (R. Matz), a zatim se 1966—68 usavršavala u Parizu na postdiplomskom studiju, gde je stekla di plomu Licence de concert. Docent je Visoke muziĉke škole u Skop ju i istovremeno asistent A. Navarre. Koncentirala je u mnogim jugoslavenskim gradovima, kao i u Rumuniji, Italiji, Meksiku i Kostariki. D. Ov. TAŠKO VA, Slavka (udata Paoletti), bugarska pjevaĉica, sopran (Sofija, ? —). Školovana pijanistica, pjevanje uĉila u Italiji kod Gine Cigne i Line Pagliughi; na opernoj pozornici debitirala u Firenci kao Rosina (Rossini, Seviljski brijaĉ). Koloraturni sopran zvonkih visina, blistave tehnike i izrazitih glumaĉkih sposobnosti, T. je ubrzo osvojila velika evropska operna kazališta, Amsterdam, Berlin, Schvvetzingen (1971), Miinchen (1973), Spoleto (1974) i dr., istaknuvši se osobito u talijanskom repertoaru, u Mozartovim operama, kao Lulu (Berg), Melusina (Reimann) i dr. Na koncertnom je podiju njezino ime ĉesto vezano uz djela suvremenih kompozitora. T. je gostovala i u Jugoslaviji.

551

TASSINARI, Domenica (Pia), talijanska pjevaĉica, sopran, kasnije mezzosopran (Modigliana, Forli, 15. IX 1903 —■)• Studirala u Bologni; debitirala 1929 u Casele Monferratu. Pjevala na milanskoj Scali (1931—37), na Rimskoj operi (1933—34), u Veroni (Arena) i drugim talijanskim gradovima. Nakon rata nastupa u mezzosopranskim ulogama. Gostovala u Juţnoj Americi (1946), SSSR, Japanu i na Metropolitanu u New Yorku (1947 —48). God. 1941 udala se za pjevaĉa Ferruccija Tagliavinija. TASSNER, Matija, graditelj orgulja (XVIII st.). Najstariji dosad poznati profesionalni graditelj orgulja u Varaţdinu. U matiĉnim knjigama ţupne crkve sv. Nikole u Varaţdinu spominje se 1752 i 1753 »organifex« što se moţda odnosi upravo na Tassnera. Prema saĉuvanom popisu varaţdinskih zanatlija iz 1784, vidi se da je T. imao u gradu radionicu i da je upošljavao tri nauĉnika (pomoćnika tada nije imao). God. 1783 dovršio je vrlo lijepe orgulje u Osekovu kraj Kutine (1781 bio ih je zapoĉeo graditi Josip Toplek koji je doskora umro). Vjerojatno su i orgulje u Lipovljanima (oko 1780) Tassnerovo djelo. Prema dosadašnjim istraţivanjima T. je prvi u Hrvatskoj primijenio registar fagot i to u pedalu orgulja u Osekovu. LIT.: L. Šaban, Kratak osvrt na pregled orgulja izvršen ljeti 1972, Sv . C, 1973. 2.—Isti, Stari graditelji orgulja u gradu Varaţdinu, Godišnjak gradskog muzeja Varaţdin, 1975. L. Ša.

TASTATURA -> Klavijatura TATE, Phyllis (Margeret Duncan), engleski kompozitor (Gerrard's Cross, Buckinghamshire, 6. IV 1911 — ). Studirala na Royal Academy of Music u Londonu (H. Farjeon). Ubraja se medu najznatnije ţenske kompozitore Velike Britanije. Uz ĉestu primjenu kromatske harmonije, T. ostaje u tonalnim granicama, interpretirajući pojam tonaliteta na naĉin P. Hindemith a, koji je na nju djelovao i svojom neoklasicistiĉkom kontrapunktikom. Opaţaju se i utjecaji I. Stravinskog i B. Brittena. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violonĉelo, 1933; koncert za saksofon i gudaĉe, 1944; Duo concertante za trublju, fagot i mali orkestar, 1962; Occasional Overture, 1955; Valse lointaine za mali orkestar, 1941; Prelude, In-Urlude and Posllude za komorni orkestar, 1942 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1952; sonata za klarinet i violonĉelo, 1947; Triptych: Prelude, Scherzo and Soliloquy za violinu i klavir, 1954; arija i varijacije za violinu, klavir i klari net, 1957. — Sonatina za 2 klavira, 1957. — DRAMSKA: opera The Lodger, 1958; teievizijska opera Dark Pilgrimage, 1962; opereta The Policcman's Sere-nade, 1932. — VOKALNA: kantata The Phoenix and the Turtle, 1961; A Se-cular Requiem za zbor i orkestar; scena iz Euripidovih Bakha za dvostruki zbor a cappella ili uz orgulje ad libitum, 1953; Street Sounds za zbor, klavir i udaraljke; Songs of Sundry Natures za bariton, flautu, klarinet, fagot, rog i harfu, 1945; Nocturne za 4 glasa solo, bas-klarinet, gudaĉki kvartet, kontrabas i celestu, 1946; The Lady of Shalott za tenor, violu, 2 klavira, celestu i udaraljke, 1956; A Vic-torian Garland za 2 glasa, rog i klavir; Gravestones za glas i sastav jazza; solo--pjesme. LIT.: M. Carner, The Music of Phvllis Tate, Music and Letters, 1954. — H. Scarle, Phvllis Tate, The Musical Times, 1955. — H. F. Redlich, Phyllis (Margaret Duncan) Tate, MGG, XIII, 1966.

TATRAI, Vilmos, madţarski violinist (Kispest, 7. X 1912—). Studirao na Konzervatoriju u Budimpešti (V. Kladivko, L. Lajtha). Od 1933 ĉlan budimpeštanskog Simfonijskog orkestra, od 1940 koncertni majstor Koncertnog orkestra, 1946 Gradskog orkestra (od 1949 Drţavni koncertni orkestar). Uz to 1946—53 profesor Konzervatorija i od 1965 Muziĉke akademije u Budimpešti. Usporedo se intenzivno bavi komornim muziciranjem, najprije (1945—46) kao ĉlan kvarteta Waldbauer-Kerpely, koji se proslavio praizvedbama cjelokupnih komornih djela Bartoka i Kodalva, zatim od 1946 u vlastitom kvartetu (T., A. Renyi, J. Ivanvi, V. Denes; od 1963 T., M. Sziics, Gy. Konrad, E. Banda, od 1968 umjesto Sziicsa I. Varkonvi). Kvartet Tdtrai gostovao je u svim vaţnijim evropskim muziĉkim središtima (nekoliko puta i u Jugoslaviji) i realizirao golem repertoar od preko 200 komornih djela, te se uvrstio meĊu najbolje gudaĉke kvartete današnjice, osobito po izvedbama Bartoka i Kodalva. God. 1957 T. je utemeljio i Madţarski komorni orkestar, sastavljen od 21 gudaĉa, bez dirigenta, koji se pod njegovim vodstvom razvio u ansambl svjetskog glasa. LIT.: D. Ranha, Vilmos Tatrai, MGG, XIII, 1966.

TATUM, Art (Arthur), ameriĉki jazz-pijanist i kompozitor (Toledo, Ohio, 13. X 1909 — Los Angeles, 4. XI 1956). Za vrijeme studija na Konzervatoriju u Toledu svirao u manjim klubovima i na Radio-stanici. Pratilac pjevaĉice A. Hali, s kojom od 1932 nastupa u New Yorku. God. 1934—37 vodio vlastite combo-sastave u Chicagu, bio ĉlan kvinteta u Hollywoodu, 1938 gostovao u Engleskoj, zatim ţivio u Chicagu i New Yorku, gdje je 1943—44 vodio trio (sa T. Grimesom odnosno E. Barksdaleom i S. Stewartom). Premda gotovo slijep, T. je bio nenadmašivi virtuoz. Uţivao je ugled najboljega jazz-pijaniste i znatno je utjecao na mlade generacije muziĉara. LIT.: .7- G. Jepsen, Art Tatum (diskografija), Kabenhavn 1957 (dopunjeno izd. 1961).

TAUBER, Richard (pravo ime Ernst Seiffert), austrijski pjevaĉ, tenor (Linz, 16. V 1891 — London, 8. I 1948). Uĉio na

552

TAUBER — TAVERNER

Hochovu konzervatoriju u Frankfurtu na Majni, isprva ga je posebno zanimalo dirigiranje. Sa 19 godina poĉeo studirati pjevanje kod C. Beinesa u Freiburgu (Breisgau). God. 1913 debitirao u Chemnitzu kao Tamino (Mozart, Ĉarobna frula); iste godine angaţiran u Operi u Dresdenu. Rano je zapoĉeo s gostovanjima, usavršio se kao dirigent i vodio koncerte. God. 1924 nastupio na festivalima u Miinchenu i Salzburgu, 1931 na Metropolitanu u New Yorku. Pjevanje u operi preteţno je zamijenio operetom kad se umjetniĉki usko povezao sa F. Leharom. Nakon prve berlinske izvedbe operete Poganini (1926) kompozitor se inspirirao Tauberovim glasom i napisao za njega pet djela (Friderika, 1928; Zemlja smiješka, 1929). God. 1933 T. se vratio u Beĉ, gdje se ponovo posvetio operi, doţivjevši velike uspjehe. Ĉesto gostovao u drugim gradovima, osobito u Londonu, kamo je i emigrirao 1938. Naturaliziran u Engleskoj (od 1940), pjevao na koncertima i u operama (kazalište Covent Garden) i nastupao kao dirigent. Gostovao ĉesto u inozemstvu. Pjevao i u filmu. Komponirao operete, filmsku muziku i solo-pjesme. Napisao autobiografsko djelo Erinnerungen (red. H. Ludwig, 1928). LIT.: D. Napier-Taubcr, Richard Tauber, London 1949. — W. Korb, Richard Tauber. Biographie eines unvergessenen Sangers, Wien 1966. — H. Kuhner, Richard Tauber, MGG, XIII, 1966.

TAUBMAN (Hyman), Howard, ameriĉki muziĉki pisac i kritiĉar (New York, 4. VII 1907 —). Muziku uĉio privatno i studirao na Cornell University (Ithaca, N. Y. ); od 1930 kritiĉar lista .Nezv York Times (1960—66 glavni kazališni kritiĉar). Ţivi u New Yorku. DJELA: Opera, Front and Back, 1938; Music as a Profession, 1939; Music on My Beat, 1943; The Maestro: The Life of Arturo Toscanini, 1951 (njem. 1951; franc. 1952); How to Build a Record Library, 1953 (novo izd. 1955); How to Bring Up Your Child to Enjoy Music, 1958; The Making of the American Theater, 1965; The Symphony Orchestra Abroad. A Report of a Study, 1970; The Nezv York Times Guide to Listening Pleasure, 1968.

TAUBMANN, Otto, njemaĉki kompozitor i dirigent (Hamburg 8. III 1859 — Berlin, 4. VII 1929). Studirao na Dresdenskom konzervatoriju (F. Wiillner). Nakon kraćeg boravka u Parizu i Beĉu bio kazališni dirigent, 1886—89 direktor Konzervatorija u Wiesbadenu, 1891—92 zborovoda u Petrogradu, zatim vodio Cecilijansko društvo u Ludwigshafenu do 1895, kada se nastanio u Berlinu. Tu je muziĉki kritiĉar i 1920—25 profesor na Visokoj muziĉkoj školi. Medu njegovim kompozicijama, stilski izrazito romantiĉnim, najizvornije su Sangerzveihe (scensko djelo) i Eine deutsche Messe. Oštrouman kritiĉar, svestrano obrazovan, T. je veoma utjecao na berlinski muziĉki ţivot. DJELA: simfonija, 1920; gudaĉki kvartet, 1923. — Opera Porzia (prema Shakespeareu), 1916; drama Sangerzveihe za zbor i orgulje, 1904. — Kantata Kampf und Friede, 1915; Thauzvetter za muški zbor i orkestar, 1900; muški zborovi. — Eine deutsche Messe za 4 solista, dvostruki zbor, djeĉji zbor, orkestar i orgulje, 1899; Psalam XIII za sole, zbor i orkestar; Psalam XCII za zbor. — Brojni ĉlanci, studije i kritiĉki osvrti. — Redigirao, obradio i izdao djela J. S. Bacha (kantate), F. Liszta, W. A. Mozarta, H. Schiitza, J. Sibeliusa, R. Straus sa i R. Wagnera. LIT.: P. Schzvers, Der 70 jahrige Otto Taubmann, Allgemeine Musikzeitung, 1929. — R. Schaal, Otto Taubmannn, MGG, XIII, 1966.

TAURIELLO, Antonio, argentinski kompozitor i dirigent (Buenos Aires, 20. III 1931—). Klavir studirao kod R. Spivaka i W. Giesekinga, a kompoziciju kod A. Ginastere. Djeluje u Buenos Airesu kao dirigent kazališta Colon i ansambla Ritmus Percusion. Stalan gost ĉileanskog i brazilskog Drţavnog simfonijskog orkestra. Uz to predaje na Juilliard School of Music u New Yorku. DJELA. O RKESTRALNA: s imfo nijeta; 2 ko ncerta za k la vir, 1952 i 1968; koncert za klarinet; Mušica I—III: I, za trublju i gudaĉe, 1958; II, za klavir i instrumentalni ansambl, 1963 i III, za klavir i orkestar, 1966; Canti za violinu i orkestar, 1967; Mansion de Tlaloc za klavir, udaraljke i gudaĉe, 1967; Aria za flautu i instrumentalni sastav, 1970; 2 Serenade: I, za harfu, ĉele stu, klavir, timpane, udaraljke i gudaĉe, 1964 i II, za orkestar ili septet, 1966; uvertira, 1951; Ricercari I a 6, 1963; Transparencias za 6 orkestralnih skupina, 1965. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; Signos de los tiempos za kvintet, 1969. — Ĉetiri klavirske sonatine; tokata i dr. za klavir. — Opera Les Guerres picrocholines, 1971-

TAUSCH, Franz, njemaĉki klarinetist (Heidelberg, 26. XII 1762—Berlin, 9. II 1817). Već u osmoj godini svirao u dvorskom orkestru u Mannheimu, u kojem je bio ĉlan i njegov otac. Zajedno s tim orkestrom 1778 preselio u Miinchen. Gostovao u Beĉu, Dresdenu, Parizu, Hamburgu i Berlinu, gdje je od 1790 stalno ţivio. Tu je bio solist dvorskog orkestra, 1799 osnovao je udruţenje Musikalische Versammlungen koje je prireĊivalo koncerte istaknutih virtuoza, a 1805 i Školu za duhaĉke instrumente. T. je, uz J. Beera, najistaknutiji klarinetist svojega vremena. Kao kompozitor pripada mannheimskom krugu. DJELA: 2 koncerta za klarinet (I, 1796); koncert za 2 klarineta, 1800; komorne kompozicije za duhaĉke sastave. LIT.: K.-H. Kohler, Franz Tausch, MGG, XIII, 1966.

TAUSIG, Karl, njemaĉki pijanist poljskog podrijetla (Varšava, 4. XI 1841 •—Leipzig, 17. VII 1871). Klavir uĉio najprije kod oca, pijanista i klavirskog kompozitora Alovsa Tausiga (1820— 1885), zatim kod F. Liszta u Weimaru. Uz H. von Biilowa najda-

rovitiji i Lisztu najdraţi uĉenik; ĉesto ga je pratio na njegovi tovanjima. Prvi put je javno nastupio 1856 u Varšavi, a 1858 linu. Zatim je na koncertnim turnejama u Parizu, njemaĉkii dovima, Varšavi i Beĉu. Od 1865 ţivio u Berlinu, gdje je oc vodio Schule des hoheren Clavierspiels. Bio je bliski prijatelj J. B

sa i osobito R. Wagnera. Uz virtuoznu tehniku T. je posje izvanrednu sposobnost stilskog interpretiranja starih i suvre majstora. Neki su mu kritiĉari (E. Hanslick) predbacivali pc kanje osjećaja. DJELA: kraće klavirske kompozicije. ■— Instruktivno djelo Tdgliche obj. H. Ehrlich pod naslovom Wie ilbt man Klavier, 1879. ■— Izdavao k djela velikih majstora (Bach, Scarlatti, Chopin). Priredio izbor Clem Gradus ad Parnassum s varijantama. LIT.: C. F. Weitzmann, Der Letzte der Virtuosen, Leipzig 1868. von Lenz, Die grossen Pianofortevirtuosen unserer Zeit, Berlin 1872. Sietz, Karl Tausig, MGG, XIII, 1966.

TAUSINGER, Jan, ĉeški kompozitor (Piatra Neamt, Ru ska, 1. XI 1921 —). Studirao na Konzervatoriju u Bukureš Cuclin, M. Jora, A. Mendelsohn) i na Muziĉkoj akademiji u (K. Anĉerl, P. Bofkovec, A. Haba); 1952—58 bio je di Konzervatorija u Ostravi. U svom prvom stvaralaĉkom raz (1947—62) komponirao pod utjecajem B. Bartoka, a zatim je rio svoj osobni stil u kojemu vaţnu ulogu igraju kvartni akoi zovi i aleatorika. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu, 1963; Concerlino : 1 komorni orkestar, 1965; Confrontazione I-1I, 1964. — KOMORNA: 2 ka trija, 1960 i 1965; 2 gudaĉka kvarteta, 1961 i 1966; Colloquium za kvartet, 1964; trio za violinu, violu i gitaru, 1965; Avventure za flautu 1965; Canto di speranza za klavirski kvartet, 1965; Evolution za flautu Happening za klavirski trio prema citatima J. Švejka, 1966; Praeludiur bande i postludium za duhaĉe, harfu i udaraljke, 1967; De rebus mušica flautu, bas-klarinet, vibrafon, klavir i udaraljke, 1967; kvintet za 2 trubi 2 trombona, 1968; Sonatina emandpata za trublju i klavir, 1968; 2 Apos duhaĉki kvintet, 1969. — Etida za klavir. —Balet Dlouhd noc, 1966. — Vi NA: muziĉki kolaţ Noc (prema Puškinu) za sopran, mješoviti zbor, or gitaru, 1967; simfonijska slika Sprdvnd vec (prema Majakovskom) za tene ton, mješoviti zbor i orkestar, 1967; Ĉmdranicepo nebi za sopran, flautu, 1 rinet, klavir i udaraljke, 1971; Ave Maria za sopran, recitatora i orkestai 3 mješovita zbora Zlo (A. Rimbaud), 1963; 3 muška zbora Zne (J. V 1963 i dr.

TAVARES, Mario, brazilski dirigent i kompozitor (Nat; Grande do Norte, 18. IV 1928 —). Na Universidade Fed Rio de Janeiru studirao violonĉelo (Th. Babini), dirigiranje i ki ziciju. Od 1960 u Rio de Janeiru šef-dirigent Simfonijski kestra Teatra Municipal. DJELA. ORKESTRALNA: Introducdo e danca brasileira No. I Potiguara, danca brasileira No. 2 za gudaĉki orkestar, 1957; hoda e po, harfu, celestu i gudaĉki orkestar, 1955; Concertino za flautu, fagot i j 1959. — KOMORNA: Duas impressoes za gudaĉki kvintet, 1951; gudaĉi tet, 1955; varijacije na indijsku temu za gudaĉki kvartet, 1956; duhaĉki 1964; sonata za violonĉelo i klavir, 1954. — Kompozicije za klavir. — V( NA: simfonijska pjesma Ganguzama za soliste, zbor i orkestar (A. Neiva" solo-pjesme i dr.

TAVENER, John, engleski kompozitor (London, 28. I —). Na Royal Academy of Music studirao kompoziciju (L, kelev) i klavir (G. Jonson); kompoziciju uĉio još 1965—6 D. Lumsdainea. Crkveni orguljaš u Kensingtonu, od 1969 p kompoziciju na Trinity Collegeu u Londonu. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1963; Chamber Com komorni orkestar, 1968; Grandma's Footsteps za 5 muziĉkih automata i k ansambl, 1968. — Crkvena drama The Cuppemakers, 1963. — VOK/ dramatiĉne kantate Cain and Abel za solistei komorni orkestar, 1966 i Tht za recitatora, soliste, zbor i okrestar, 1969; Celtic Reauiem za soliste, ( mješoviti zbor i orkestar, 1969; 3 Holy Sonnets of John Donne za bt komorni orkestar, 1964; 3 Surrealist Songs za mezzosopran, klavir, ud i vrpcu, 1968; In Alium za sopran, orkestar i vrpcu, 1968; Coplas za zbor i vrpcu, 1970; Nomine Jesu za recitatore, mezzosopran, zbor i insti talni ansambl, 1970; Reauiem for Father Malachy, 1973.

TAVERNA, Giampiero, talijanski dirigent (Bibbiena, . zo, 26. VI 1932 —). Klavir, dirigiranje i kompoziciju stu na konzervatoriju Luigi Cherubini u Firenci. Usavršavao s< I. Markeviĉa u Salzburgu i 1955 u Berlinu te 1956 i 196c H. Scherchena studirajući kod njega u Gravesanu i elektn muziku. Na brojnim koncertnim turnejama po Italiji, Njem; Francuskoj, Austriji, Belgiji i Nizozemskoj, te na festivali: Spoletu, Veneciji i Varšavi dirigirao djela avangardnih ko zitora. Pisao muziĉke kritike za dnevnike UAvanti i La Ne (Firenca) te ĉlanke u struĉnim publikacijama. Redigirao talij prijevod korespondencije A. Weberna (Verso la nuova m 1963). TAVERNER, John, engleski kompozitor i orguljaš (Ta hali?, oko 1490— Boston, Linconshire, 18. X 1545). God. 152* u Oxfordu nastavnik koledţa kardinala Wolseya. Kao oduše pristaša reformacije zatvoren, a zatim je ţivio u Linconshireu i —40 aktivno sudjelovao u borbi za ukidanje samostana. Najzi niji je predstavnik engleske crkvene muzike u prvoj polovici st. Zadrţavši mnoge tehniĉke postupke svojih predšasnika, oblikovao polifono tkivo slobodnije i sloţenije, prilagoĊavajuć jek muziĉki izraz smislu teksta. Većina njegovih djela nastala je 1530 te pripada katoliĉkoj crkvenoj muzici. 1

TAVERNER — TEAGARDEN DJELA. CRKVENA: 8 misa (2 za 4 glasa; 3 za 5 glasova; 3 za 6 glasova); nekoliko misnih stavaka; 3 magnifikata; 6 responzorija; 4 antifone; 1 psalam; 5 moteta; Te Deum; 2 anthema. — Nekoliko In nomine za 4 ili 5 viola, lutnju, orgulje i ĉembalo. — Nekoliko svjetovnih pjesama. NOVA IZD.: sva crkvena djela obj. su u Tudor Church Music I i III (1923 i 1924) te u dodatku (1948); 1 In nomine u Hortus musicus. LIT.: H. B. Collins, John Taverner's Masses, Music and Letters, 1924 —25. — D. Stevens, John Taverner, MGG, XIII, 1966.

TAVVASTSTJERNA, Erik (Verner), finski muzikolog i pijanist (Mikkeli, 10. X 1916 —). Klavir studirao na akademiji Sibelius u Helsinkiju, kod G. Nejgauza u Moskvi, A. Cortota u Parizu i P. Baumgartnera u Baselu. Od 1943 na koncertnim turnejama u razliĉitim evropskim zemljama, od 1954 bavi se iskljuĉivo muzikologijom. Doktorirao u Helsinkiju 1960 i otada je profesor na tamošnjem Univerzitetu. Uz kapitalne radove o J. Sibeliusu T. je napisao i nekoliko vrlo zanimljivih ĉlanaka o suvremenoj muzici. DJELA: Sibeliuksen pianosavellykset, 1955 (prev. na engl. The Pianoforte Compositions of Sibelius, 1957); Ton och tolkning, Sibelius-studien, 1957; Sibeliuksen pianoteokset saveltajan kehityslinjan kuvastajina (disertacija), 1960; 5. Prokofjevin oppera Sota ja rauha, 1960; Jan Sibelius (predviĊeno 4 sv.), I ■—III sv., 1965—67 (I sv. preveden na švedski, 1968); studije; ĉlanci. LIT.: N.-E. Ringbom, Erik (Werner) Tawaststjerna, MGG, XIII, 1966.

TAYLOR, Edgar Kendall, engleski pijanist (Sheffield, 27. VII 1905 — ). Studirao na Royal College of Music u Londonu (H. Fryer, R. O. Morris, G. Holst, A. Boult). Od 1929 profesor na istoj instituciji. Koncertira u Engleskoj i u dominionima te u više navrata u Jugoslaviji. Propagira englesku muziku. TAYLOR, Edvvard, engleski muziĉki pisac i pjevaĉ, bas (Norwich, 22. I 1784 — Brentvrood, Essex, 12. III 1863). Isprva muziĉki amater; glavni je utemeljitelj muziĉkog festivala u Norwichu (1824). God. 1825 inţenjer u Londonu, 1827 posvećuje se muzici, najprije kao pjevaĉ. God. 1829—43 muziĉki je kritiĉar tjednika The Spectator; 1823—33 suraĊuje i u ĉasopisu The Harmonicon. Od 1837 do smrti profesor muzike na londonskom Gresham Collegeu. Prevodio na engleski oratorije L. Spohra, s kojim se sprijateljuje (1842 na festivalu u Norvvichu dirigira njegov oratorij Der Fali Babylons, napisan za tu prigodu). Uz njegovu suradnju osnovano je nekoliko muziĉkih društava (Musical Antiquarian Society i Purcell Club u Londonu, Bristol Madrigal Society u Bristoluj. Bio je izvrstan predavaĉ. DJELA. SPISI: Three Inaugural Lectures on Music, Gresham College, 1838; sabrana predavanja odrţana na Gresham College 1838—63, s muziĉkim primjerima (24 sv., rkp.; izvatke odabrao i redigirao W. B. Squire, The Mu sical Times, 1913); The English Cathedral Service, its Glory, its Decline and its Designed Extinction, 1844; The Ari of Singing at Sight (sa J. Turleom), 1846 (II zd. 1855). — IZDANJA. Zbirke: The Vocal School of Italy in the Sixteenth Century, Madrigals . . . Motets and Villanellas (s engleskim tekstovima), 1839; The People's Music Book (crkvena i svjetovna djela, sa J. Turleom), 1844. Pojedinaĉna djela: 3 oratorija L. Spohra, 1831—43; H. Purcell, King Arthur, 1843; J. Haydn, Die Jahreszeiten (The Seasons), oko 1850 (?) i dr. LIT.: J. M. Allan, Edward Tavlor, MGG, XIII, 1966.

TAYLOR, Franklin, engleski pijanist i orguljaš (Birmingham, 5. II 1843 — London, 19. III 1919). Uĉio klavir kod C. Flavella i orgulje kod T. Bedsmorea u Lichfieldu. Orguljaš u Birminghamu; 1859 nastavlja studij na Konzervatoriju u Leipzigu (L. Plaidy, I. Moscheles, M. Hauptmann, E. F. E. Richter, B. R. Papperitz), a 1861 kod Clare Schumann u Parizu. Od 1862 u Londonu, koncertni pijanist, orguljaš i nastavnik klavira (od 1882 profesor na Royal College of Music). Veoma cijenjen kao klavirski pedagog, objavio je nekoliko didaktiĉkih djela, medu kojima je najpoznatije Progressive Studies for the Pianoforte (52 sv., 1893—94),

kompilacija etida H. Bertinija, M. Clementija, J. B. Cramera, Ć. Czernvja i dr. Preveo na engleski udţbenike za harmoniju, kontrapunkt, kanon i fugu E. F. E. Richtera (1864—78). LIT.: J. M. Allan, Franklin Tavlor, MGG, XIII, 1966.

TAYLOR, Joseph Deems, ameriĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (New York, 22. XII 1885 — 3. VII 1966). Studirao na Netv York University; u muzici je preteţno samouk. Muziĉki kritiĉar njujorških listova World (1921—25) i American (1931—32), urednik ĉasopisa Musical America (1927—29), komentator na Radio-stanici. Veliku je popularnost stekao kao kritiĉar i radio-komentator. Na koncertnom repertoaru odrţala se do danas njegova suita Through the Looking-Glass. DJ ELA. O RK ES TRALN A: s imfo n ijs ke p jes me The S ire n S o ng, 1 9 1 2 i Jurgen, 1925. Suite: Through the Looking-Glass za komorni orkestar, 1919 (za veliki orkestar, 1922); Circus Day za jazz orkestar (instrumentirao F. Grofe), 1925 (za simfonijski orkestar, 1933) i Restoration Suite, 1950. Varijacije Marco Takes a Walk, 1942 i dr. — Suita Lucrece za gudaĉki kvartet, 1935. — DRAMSKA. Opere: The King's Henchman, 1927; Peter Ibbelson, 1931; Ramuntcho, 1942 i The Dragon, 1958. Pantomima A Kiss in Xanadu uz 1 ili 2 klavira, 1924. — VOKALNA: kantate The Chambered Naulilus, 1914 i The Highwayman, 1914; solo-pjesme. — SPISI: Of Men and Music, 1937; The V/ell-Tempered Listener, 1940 (njem. 1948); Music to My Ears, 1949 (tri navedene knjige sadrţavaju preteţno predavanja odrţana na radiju); Some Enchanted Evenings; the Story of Rodgers & Hammerstein, 1953. LIT.: J. T. Hoiuard, Deems Tavlor, New York 1927 (II izd. 1940). —■ N. Broder, (Joseph) Deems Taylor, MGG, XIII, 1966.

553

TAYLOR, Paul, ameriĉki plesaĉ i koreograf (Alleghanv Countv, Pennsvlvania, 29. VII 1930—■). Isprva studirao slikarstvo, zatim se opredijelio za ples; uĉitelji su mu bili M. Craske, M. Graham i A. Tudor u New Yorku. Stupio u trupu M. Graham; ĉlan kompanija M. Cunninghama, P. Lang i A. Sokolove; plesao kao gost i u Nezv York City Ballet, gdje je G. Balanchine 1959 za njega koreografirao solo u svome baletu Episodes. God. 1960 utemeljio je vlastitu plesnu trupu, s kojom je poduzimao velike inozemne turneje, koje su ga dovele nekoliko puta i u Evropu. T. radi na temelju modernog plesa (modem dance) ', skala njegovih mogućnosti veoma je široka; Tavlorove su koreografije izvanredno muzikalne, maštovite i pune humora. Cesto koreografira balete na klasiĉnu muziku (koja prvobitno nije bila napisana za balet). Najpoznatija su mu ostvarenja: Three Epitaphs (ameriĉka narodna muzika, 1956), Junction (J. S. Bach, 1961), Insects and Heroe (J. H. McDowell, 1961), Aureole (G. F. Handel, 1962), Party Mix (A. Haieff, 1963), Scudorama (C. Jackson, 1963), From Sea to Shining Sea (J. H. McDowell, 1965), Orbs (J. Haydn, 1966), Agathe's Tale (C. Surinach, 1967), Lento (J. Haydn, 1967), Foreign Exchange (M. Subotnik, 1970), American Genesis (razni kompozitori, 1973), Sports and Follies (1974). God. 1965 bio je docent na ljetnoj plesnoj akademiji u Kolnu. Veliki meĊunarodni uspjeh postigle su i njegove kreacije na televiziji. LIT.: 5. J. Cohen (red.), Paul Tavlor, Down with Choreographv, u djelu The Modern Dance, Connecticut 1965. — D. McDonagh, Paul Tavlor — Advenced Ideas and Conventional Theatre, The Rise and Fali of Modern Dance, New York 1970.

TAYLOR, Raynor, ameriĉki kompozitor i orguljaš engleskog podrijetla (London, oko 1747 — Philadelphia, 17. VIII 1825). Ĉlan djeĉaĉkog zbora Chapel Royal; od 1765 orguljaš u Chelmsfordu (Essex) i ubrzo zatim muziĉki direktor kazališta Sadler's Wells u Londonu. Medu ostalima, njegov je uĉenik bio i A. Reinagle, na ĉiji je nagovor 1786 T. vjerojatno i preselio u SAD. Djelovao je u Baltimoreu, zatim u Annapolisu (Maryland) kao orguljaš crkve sv. Ane i od 1793 u Philadelphiji. Tu je orguljaš crkve sv. Petra, suosnivaĉ Musical Fund Society (1820), dirigent i kazališni kompozitor. Svojom velikom nadarenošću i svestranom aktivnošću T. je mnogo pridonio razvoju ameriĉkoga muziĉkog ţivota. DJELA. INSTRUMENTALNA: 6 sonata za klavir i violinu, 1780; 6 sola za violonĉelo. Za klavir: Divertimento, 1775; An Easy and Familiar Les-son, 1795; varijacije; koraĉnice. — DRAMSKA: opera The Ethiop, oko 1814; komiĉna opera Capocchio and Dorinna, 1793; baladna opera Pizarro (sa A. Rei-nagleom), 1800. Interludiji The Gates of Calais, 1786 i The Guardian Frigate, 1790. Burleske: Buxom Joan, 1778; Circe and Ulysses, oko 1783; The Gray Mare, 1793 i The Old Woman of 83, 1793. — Vokalne kompozicije (glees, songs). — Crkvene himne; anthems. LIT.: Ch. Cudworth, Ravnor Tavlor, MGG, XIII, 1966.

TCHERINA, Ludmilla (pravo ime Monika Avemirovna Ĉemercina , francuska plesaĉica i filmska glumica ruskog podrijetla (Pariz, 10. X 1924—). Klasiĉni balet uĉila u Parizu kod B. d'Alessandri, O. Preobraţenske i I. Clustine; poĉela nastupati već 1938; studij nastavila u Monte Carlu kod G. Ricauxa. Paţnju šire javnosti pobudila u pariškoj Salle Pleyel, 1942, kada joj je S. Lifar povjerio naslovnu ulogu u baletu Romeo i Julija (S. Prokofjev). Nakon što se usavršavala kod B. Kniasseffa, angaţirana kao primabalerina u Operi u Marseilleu, zatim se svojim muţem plesaĉem Edmondom Audranom, u trupi Nouveaux Ballets de Monte Carlo; uz to gostovala u ansamblu Ballets des Champs Elysees. Poslije nastupala samo na plesnim recitalima, u baletima i baletnim scenama koje su koreografirali Audran ili Lifar (Mephisto valse, Alborado del gracioso, A la memorie d'un heros). Nakon

tragiĉne muţevljeve smrti, 1951, povukla se sa scene, zatim od 1954 ponovno pleše, najprije u milanskoj Scali, gdje kreira naslovne uloge u baletima Giselle (Adam) i La Mort du cygne (C. SaintSaens). Velik uspjeh postigla 1957 u pariškoj Operi kao protagonist baleta Le Martyre de Saint-Sebastien (C. Debussv, koreografija Lifar). God. 1958 utemeljila vlastitu trupu s kojom je nastupala do 1960 u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Italiji, izvodeći medu ostalim balete Les Amants de Teruel (u koreografiji M. Šparembleka na muziku M. Theodorakisa, kasnije snimljen i kao film) i Feu aux poudres (koreografija P. Goube, scena i kostimie Tch.). God. 1961 plesala u Bejartovu ansamblu Ballet du XX siecle, interpretirajući jednu od glavnih uloga u plesnom spektaklu Opera - Ballet: Scarlatti - Dali (II dio Gala). Usporedo od 1946 snimala filmove: Crvene cipelice (1948), Hoffman-nove priĉe (1951), Oh Rosalinda! (1955) i dr. Svoje izvanredne uspjehe Tch. zahvaljuje više atraktivnoj pojavi te sugestivnoj izraţajnosti pokreta i mimike nego samoj tehnici klasiĉnog baleta. LIT.: N. Hirsch, Ludmilla Tcherina, Pariš 1958. — I. i S. Lido, Ludmilla Tcherina, Tragedienne de la danse, Pariš 1967. N. Hg.

TEAGARDEN, Jack (VVeldon John), ameriĉki jazz-trombonist i pjevaĉ (Vernon, Teksas, 20. VIII 1905 — New Orleans, 15. I 1964). U muzici samouk. Trombonist na razliĉitim jam sessions, 1921—22 bio ĉlan ansambla P. Kellyka, zatim u Cansas

554

TEAGARDEN — TELEMANN

Cityju vodio vlastiti combo-sastav. Od 1927 ţivio u New Yorku. Tu je svirao u sastavima R. Nicholsa i W. Kahna, u orkestrima B. Pollacka (1928—33) i P. Whitemanna (1934—38), vodio vlastiti orkestar (1939—47), bio ĉlan Armstrongova seksteta Ali Stars (1947—51), s kojim je sudjelovao na festivalu u Nizzi (1948) i Newportu (1958) te nastupao u filmu Jazz on a Sumtner Day (1958). Od 1952 vodio vlastiti kvintet i s njime 1957 gostovao u Evropi. Pjevaĉku karijeru zapoĉeo 1930. Osebujnom bojom glasa i stilskom ĉistoćom istakao se naroĉito kao interpret bluesa. T. ide u red najboljih bijelih jazz-trombonista u razdoblju tradicionalnoga jazza. LIT.: J. D. Smith, Big Gate. A Chronological Listing of the Recorded VC'orks of Jack Teagarden from 1928 to 1950, Washington 1951. — H. J. Waters, Jack Teagarden's Music, Stanhope (New Jersey) 1960. — J. D. Smith i L. Guttridge, Jack Teagarden, London 1960 i 1962.

TEAR, Robert, engleski pjevaĉ, tenor (Barry, Glamorgan, 8. III 1939 —). Studij pjevanja završio na Kings's College Univerziteta u Cambridgeu. Solistiĉku karijeru zapoĉeo u English Opera Group, a 1970 nastupio je prvi put na londonskom Covent Gardenu kao Dov (Tippett, The Knot Garden). U njegove najbolje kreacije ubrajaju se uloge Jaquino (Beethoven, Fidelio), Lenski (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin), Kormilar (Wagner, Ukleti Holandez) i Matteo (R. Strauss, Arabella). T. je i istaknuti koncertni pjevaĉ. Gostovao je u SAD, Kanadi, Japanu, SSSR i mnogim drugim evropskim zemljama. TEBALDI, Renata, talijanska pjevaĉica, sopran (Pesaro, 1. II 1922—). Studirala na Konzervatoriju u Parmi i na Liceo Rossini u Pesaru (Carmen Melis); debitirala 1944 u Rovigu kao Elena u operi Mefistofele (Boito). God. 1948— 55 solist milanske Scale i stalan gost San Carla u Napulju. Uz to gostovala u Londonu (Covent Garden), Parizu, Buenos Airesu (Colon), Rio de Janeiru i Barceloni. Od 1955 solist nju-jorškog Metropolitana i stalan gost Opere R. TEBALDI u Chicagu. Pjevala uz to na mnogim festivalima (Maggio Fiorentino) te 1958 na Operi u Beĉu. Ţivi u SAD. Po svom temperamentu i pjevaĉkim kvalitetama T. je idealna interpretkinja lirskih uloga, osodito u operama G. Verdija i G. Puccinija. Odlikuje se savršeno dotjeranom tehnikom i profinjenom muzikalnošću. LIT.: H. D. Rosenthal, Sopranos of To-Day, London 1956. — V. Seroff, Renata Tebaldi, The Woma n and the Diva, New York 1961.

TEBALDINI, Giovanni, talijanski muzikolog i kompozitor (Brescia, 7. IX 1864—San Benedetto del Tronto, 11. V 1952). Završivši l885_ Konzervatorij u Milanu, studirao u Bavreuthu, Munchenu i na Školi za crkvenu muziku u Regensburgu. Od 1889 vodio Scholu cantorum katedrale sv. Marka u Veneciji, 1894—1902 bio regens chori bazilike sv. Antuna u Padovi i uz to od 1897 direktor Konzervatorija u Parmi. Potom je do 1924 vodio zbor crkve Santa Ĉasa u Loretu, 1925—30 predavao gregorijanski koral na Conservatorio di San Pietro a Majella u Napulju, a od 1931 bio direktor ustanove Ateneo musicale u Genovi i glavni urednik ĉasopisa La Scuola veneta di mušica sacra. Jedan od najistaknutijih i najborbenijih pristaša cecilijanskoga pokreta u Italiji, istakao se osobito kao pedagog i organizator. I svojim muzikološkim radovima znatno je pridonio upoznavanju i obnovi talijanske crkvene muzike.

TE DEUM (Te Deum laudamus; lat. Tebe Boga hvah stari kršćanski himan nastao na prijelazu u V st., naziv je dobio ma poĉetnim rijeĉima hvalospjeva. Tekst i napjev pripisuju se kupu Niceti iz Remesiane (danas Niš; 340—-414); neko je vri prevladavalo mišljenje da je autor milanski biskup sv. Ambrc U rimokatoliĉkom bogosluţju T. D. se pjeva u sveĉanim prilik najĉešće nakon kojega drugog obreda (mise, u ĉasoslovu nakon tutina i dr.). U zbirci Graduale vaticano (1908) postoje dvije jante: stariji, sveĉaniji tonus solemnis s bogatim melizmatiĉkim rasima i jednostavniji silabiĉki iuxta morem romanum koji se n u XIII—XVI st. Prozni latinski tekst sastavljen je iz triju sadrţajno razliĉitih lomaka: prvi, vjerojatno najstariji, jest hvalospjev Bogu; drugi Krista, a treći je molitva kojoj su temelj stihovi iz razliĉitih psal Napjev je u sveĉanom polaganom tempu, jedinstvene i plem linije. Formalno se razvija nizanjem psalmodiĉkih recitativa kc redovito dvodijelni. Prema nekim saĉuvanim samostanskim pravilnicima T. I u juţnoj Francuskoj i Italiji pjevao već poĉetkom VI st. Najs zapis teksta nalazi se u irsko-keltskom Antifonaru iz Bangora (1 Napjev se prvi put susreće u anonimnom traktatu Mušica Em adis (potkraj IX st.) i u Epistola ad Michaelem Guida d' Arezzo —1050). Najstariji višeglasni T. D. zabiljeţen je u fragmentu 2 nika iz druge polovine XIII st. saĉuvanoga u Cambridgeu. Pol T. D. najĉešći je u XV i XVI st. G. Binchois, C. Fešta, L. S O. di Lasso, C. Morales i drugi obraĊuju koralni napjev Te De na naĉin moteta sa ili bez instrumentalne pratnje. Sveĉane prig' vanliturgijske Te Deume komponirali su u XVII st. G. F. An J. H. Schein, J. B. Lully, H. Purcell i J. Vaet. Od XVIII st. r lje takav je T. D. opseţan vokalno-instrumentalni oblik tipa ka: (A. Hasse, K. H. Graun, A. Caldara, G. F. Handel, H. Berlio Bruckner, A. Dvofak, G. Mahler, G. Verdi, C. M. Widor i dr. Od X st. nadalje tekst Te Deuma ĉesto se prevodio i na nai jezik. Tako preveden T. D. je ušao i u stalni repertoar protesta: crkvene muzike. LIT.: G. Morin, Nouvelles recherches sur l'auteur du »Te Deum" vue benedictine, 1894. — A. E. Bum, Niceta of Remesiana, Cambridge —P. Cagin, Te Deum ou Ulatio?, Solesmes 1906. —A. Gastoue, Le »Te D Revue de Chant Gregorien, 1906. — P. Wagner, Das Te Deum, Gregoriai Rundschau, 1907. — G. Marin, Te Deum, type anonvme d'anaphore prehistorique?, Revue benedictine, 1907. — A. E. Bum, The Hymn »The E and Its Author, London 1926. — E. Kdhler, Studium zum Te Deum un Geschichte des 24. Psalmes in der alten Kirche, Gottingen 1958. — H. O, Das Te Deum des Arnold von Bruck, Spomenica Fr. Blumeu, Kassel — W. Kirsch, Grundzuge der Te Deum — Vertonungen im 15. und 16. hundert, Kongresni izvještaj, Kassel 1963. —■ Isti, Varianten und Fragi des liturgischen Te Deum-Textes in der mehrstimmigen Kompositionei 15. und 16. Jahrhundert, KMJB, 1964. — Isti, Te Deum, MGG, XIII, T. 1

TEICHMULLER, Robert, njemaĉki klavirski pedagog ( unschvveig, 4. V 1863 — Leipzig, 6. V 1939). Studirao na Koi vatoriju u Leipzigu (B. Zwintscher, C. Reinecke); ondje je pred od 1897 (1908 profesor). Cijenjen kao jedan od najboljih klavii pedagoga svog vremena; napisao djelo Internazionale moderne viermusik (1927). Izdao niz klavirskih kompozicija razliĉitih au LIT.: A. Baresel, Robert Teichmuller als Mensch und Klinstler, L 1922. — Isti, Robert TeichmuUer und die Leipziger Klaviertradition, L 1934-

TELEMANN, Georg Philipp, nemaĉki kompozitor (J deburg, 14. III 1681 — Hamburg, 25. VI 1767). Klavir je uĉitelja uĉio svega 14 dana, i to je, po Telemannovim recima. njegova jedina

DJELA. SPISI: La Mušica sacra nella storia e nella liturgia, 1893; La Mušica sacra in Italia, 1894; Della mušica sacra: G, P. da Palestrina, 1894; L'Archivio musicale della Cappella Antoniana in Padova, 1895; F. Pedrell, 1897; La Mušica sacra a Roma nella prima meta del secolo XIX; L'Archivio musicale della Cappella Lauretana, 1921; G. Spontini, 1924; /. Pizzetti nelle memorie di G. Tebaldini, 1931. — Priruĉnik Metodo di studio per Vorgano moderno (sa E. Bossijem), 1893. — KOMPOZICIJE: djela za orkestar i za orgulje; zborovi; ciklusi solo-pjesama; mise, moteti. LIT.: M. Pilati, Giovanni Tebaldini, Bolletino bibliografico musicale, 1929. — F. Degrada, Giovanni Tebaldini, MGG, XIII, 1966. — M. Hortoath, Tebaldini, Gnecchi and Strauss, Current Musicologv, 1970.

TEDESCA (tal.; skraćeno za danza tedesca njemaĉki ples; takoĊer tedesco odnosno balio tedesco), u XVII st. u Italiji sinonim za barokni oblik H>- allemande; u tom smislu upotrijebio je naziv O. Vecchi u Canzonette a 4 vod (1600). Kasnije se rijeĉ primjenjivala umjesto Deutscher Tanz (njemaĉki ples) ili Deutscher, juţnonjemaĉki i austrijski ples iz XVIII i poĉetka XIX st., u brzoj 3/8 ili 3/4 mjeri, koji su izvodili parovi u vrtnji. Nazivom t. oznaĉio je L. van Beethoven prvi stavak klavirske sonate u Gduru op. 79 (Presto alla tedesca) i ĉetvrti stavak gudaĉkog kvarteta u B-duru op. 130 (Alla danza tedesca); C. M. Weber napisao je Tedesco za orkestar.

ziĉka nastava, dirao je meĊutim ne partiture i v dvanaestoj godin pisao operu (u L jevom stilu) ko

bila i izvedena. 1698 polazi gii ziju u Hildesh i piše crkvene i tovne kompozici obliţnjim mestin u Hannoveru i fenbiittelu — 1 naje savremeni cuski instrumer i napuljski poze stil, a uz to det prouĉava orkest; instrumente. Sv to biti presudn G. PH. TELEMANN

njegov razvoj.

TELEMANN 1701 odlazi u Leipzig da po majĉinoj ţelji studira prava. Po Telemannovu dolasku u Leipzig izvodi se u crkvi Sv. Tome jedan njegov psalam. Uspeh je bio velik i T. dobija porudţbinu da svakih 14 dana napiše jedno delo za tu crkvu. Posle toga on se, dobivši majĉinu saglasnost, potpuno predaje muzici. God. 1704 postavljen je u Leipzigu za orguljaša i horovodu u Neue Kirche, a uskoro i za direktora opere. Iste godine osnovao je studentsko pevaĉko udruţenje Collegium musicum. Hor toga udruţenja pevao je u crkvi, a udruţenje je prireĊivalo i zapaţene javne koncerte. God. 1704 postao je T. dirigent u Sorauu; onde izvodi i studira najviše dela francuskih kompozitora (Lully, Campra i dr.). Ona su ga toliko zavela da je u dve godine napisao oko 200 uvertira (svita) u francuskom stilu. U Sorauu se upoznao sa poljskom narodnom muzikom, pa će njene melodije i ritmove kasnije ĉesto upotrebljavati. God. 1709 T. postaie dirigentom odliĉnog dvorskog orkestra u Eisenachu. God. 1712 bio je dirigent u raznim frankfurtskim crkvama; iduće godine osnovao je veliki Collegium musicum koji je uglavnom izvodio njegovu muziku, kamerne kompozicije, oratorijume, kantate, pasije, serenade (1718 napisao je T. dve kantate koje su slavile pobedu kod Zemuna i Petrovaradina i Poţarevaĉki mir!). Preselivši se 1721 u Hamburg, gde će ostati do smrti, T. je veoma intenzivno uĉestvovao u muziĉkom ţivotu toka grada kao direktor opere, nastavnik, direktor i dirigent udruţenja Collegium musicum, kompozitor za više hamburških crkava itd. Tu je pokrenuo i prvi nemaĉki muziĉki list Der getrcue Music-Meister (1728). T. je u svoje vreme bio cenjen, slavljen i poznat više nego Bach i Handel. Mattheson ga je smatrao »najuzvišenijim muziĉarem«, J. S. Bach je prepisivao ĉitave Telemannove kantate da bi se upoznao sa njegovim stilom. Njegova muzika izvodila se po svim zemljama Evrope; po plodnosti nadmašio je ĉak i J. S. Bacha. T. je bio k tome svakako jedan od najobrazovanijih muziĉara svoga vremena. Govorio je i pisao na više jezika, poznavao je klasiĉnu i savremenu knjiţevnost, bavio se pesništvom, pisao memoare (1718, 1729 i 1739), muziĉke rasprave i teoretska dela. Bio je izvrstan orguljaš i ĉembalista, svirao je i više drugih instrumenata; bio je i dirigent, organizator i administrator mnogih muziĉkih ustanova. Posle smrti je nepravedno zaboravljen; u XX v. doţiveo je u Nemaĉkoj pravu renesansu. T. se celog ţivota borio za novo i napredno u muzici: »Ne sme se umetnosti reći: ne moţeš dalje. Moţe se uvek dalje, mora se uvek ići dalje.« On je prvi u Nemaĉkoj spoznao da je barokna polifonija koĉnica muziĉkoga napretka. Oštro je negirao apstraktni ideal lepog, što ga je propovedao Graun, i ukoĉenost melodijskih i harmonskih formula, te se zauzimao za originalni francuski stil proţet sveţim duhom. U Rameauovim operama nalazio je primer za muziĉko oblikovanje teksta, a podvlaĉio je i vaţnost pravilne deklamacije recitativa i njegovu povezanost s arijama koje ne smeju biti prazne virtuozne vokalize, već dramski vrhunci radnje. T. je prvi uveo u nemaĉku muziku pravi komiĉni stil. God. 1725 napisao je, na Praetoriusov tekst, operni intermezzo Pimpinone sa istim sadrţaj kao Pergolesijeva La Serva padrona (nastala tek 1733). U njegovoj muzici ima mnogo realistiĉkih crta. On je jedan od prvih pobornika programske muzike i tonskoga slikarstva u Nemaĉkoj. U narodnoj muzici video je neiscrpnu riznicu novog i sveţeg nadahnuća. Njegovi oratorijumi i kantate sadrţe mnoge uzbudljive i potresne stranice koje ga prikazuju kao snaţnog muziĉkog dramatika. Ne treba zaboraviti da je on jedan od prvih nemaĉkih autora instrumentalnih koncerata. U svome stvaralaštvu T. je pokazao neobiĉnu svestranost. Ostavivši dela sa svih podruĉja, ispoljio je i mnogostranost stila. Vanrednim majstorstvom i lakoćom svladavao je i najzamršenije tehniĉke probleme polifonije, ali je napisao i stranice izriĉito homofone muzike. U instrumentalnim kompozicijama povodi se za francuskim umetnicima. Najbolja su mu crkvena dela u kojima spaja italijansku arioznost s nemaĉkom sklonošću kontrapunktu. Telemannovo stvaranje trpi, meĊutim, ĉesto od neujednaĉenosti (zbog uţurbanog rada i nebriţljivosti). Svoje sposobnosti i snage razbacivao je zadovoljavajući se i površnim rezultatima — umesto da ih pribere i usmeri na studiozni i uporni kompozitorski rad koji je njegove savremenike Bacha, Handela, i Glucka, za ţivota manje slavne, uĉinio besmrtnima. DELA. ORKESTARSKA: gole m broj kompozicija (francuske uvertire, oko 1000 svita — saĉuvano 126 — divertimenti, koncerti i dr.) od kojih su najpoznatije Wassermusik i Musique de table, 1734. — KAMERNA (saĉuvana): La petite musigue de chambre, 1716 (II izd. 1728); 23 kvarteta; 9 sonata za kvartet i b. c; 3 koncerta za 4 violine i b. c; 82 trio-sonate; Essercizi mušici (12 sola i 12 trija za razne instrumente), 1726; Scherzi metodici za violinu, violu i b.c, 1734.— Za ĉembalo: 6 sonata fCanons melodieux); Sept fois sept et un menuet, 1728; Musique Heroique (12 marševa), 1730; zbirka fantazija, 1733; Fugues legeres etpetiu, 1739; 6 uvertira, 1745; 12 fuga; 6 sonata (svita) i dr. — ORGULJSKA: XX kleine Fugen, 1731; 24 koralne varijacije, 1734; kraće kompozicije.— DRAMSKA. Oko 45 opera od kojih su potpuno saĉuvane: Sokrates, 1721; Sieg der Schonheit oder Genserich, 1722; Der neumodische Liebhaber Damon, 1724; 3

555

intermezza Pimpinone oder unglciche Heirat, 1725; Miritvays, 1728; Flavius Bertaridus, Konig der Langobarden, 1729; serenata Don Quichotte, der Lozvenritter, 1735 i Singspiel Die rachgierige Liebe, 173*6. Intermezzi; serenate i dr. — VOKALNA. Medu brojnim oratorij um i ma (svetovnim i crkvenim) istiĉu se: TalAotino I.

N ------

'

gessuiten; Donnerode (2 dela), 1756 i 1760; Das befreite Israel, 1759; Mat; Die Auferstehung und Himmelfahrt Ćhristi, 1760; Die Auferstehung, 1761; Ino i Der Tag des Gerichts, 1762. Pasije (saĉuvane): Der fur die Sunden der Welt gemarterte und sterbende Jesu (3 verzije), 1716, 1721 i 1722; Das Selige Erzuagen (2 verzije); Der bekehrte Hauptmann Cornelius, 1731; Music von LeiĊen und Sterben des WeltErlosers . . . , 1745; Der Tod Jesu, 1757 i Betrachtung der neunten Stunde, 1760.

u \Situc M i tu 172& Zbirka svetovnih kantata Singende Geograpkie, 1708; oko 30 svetovnih kantata za glas i instrumentalnu pratnju; 13 ţalobnih kantata; 13 velikih kantata za venĉanje; prigodne kantate; Past allgemeines Evangelisch-Musicalischcs LiederBuch, 1730 (II izd. 1751); zbirka serenada Kapitansmusiken; 12 kanona; vise od 600 oda i pesama; zbirka vokalnih i instrumentalnih kompozicija (70) Der getreue Music-Meister (obj. periodiĉki), 1728—29. — CRKVENA: 16 misa; oko 1500 kantata namenjenih bogosluţju i delimiĉno sabranih u 23 zbirke (svako za jednu liturgijsku godinu); Harmonischer Gottes-Dienst, 1725; Auszug derjenigen musikalischen und auf die gemb'nlichen Evangelien gerichteten Arien . . . , 1726—27; Fortsetzung des Harmonischen Gottes-Dienstes, 1732; Musikalisches Lob Gottes. . , , 1744 i dr. Zbirke crkvenih kantata (VI moralisehe Kantaten, 1735 ili 1736 i dr.); 24 moteta; 2 magnificata; 28 psalama; kraće kompozicij e. — Priruĉnik Singe-Spiel- und Generalbass-Uebungen, 1733—34. — SPISI: Catalogues des oeuvres en musigue, 1733; Beschreibung der Angel-Orgel. . . , 1739. Tri autobiografije: I, 1718 (obj. J. Mattheson u Grosse Generalbass-Schule, 1731); II, 1729 (na njoj je baziran Ĉlanak o Telemannu u delu Musicalisches Lexicon J. G. \Valthera, 1732) i III, 1739 (obj. J. Mattheson u Grundlage einer Ehrenpforte, 1740). NOVA IZD.: Gesellschaft fiir Musikforschung zapoĉela je 1950 s objavljivanjem saĉuvanih Telemannovih dela u nakladi Barenreiter; do 1974 izdano je 24 sv.: I, Methodische Sonaten za flautu ili violinu red. M. Seiffert (1950); II—V, Der Harmonische Gottesdienst red. isti i M. Fock (1953); VI—VIII, Kammermusik ohne Generalbas red. G. Hausswald (1955); IX, 6 svita za flautu i b. c. red. J. Ph. Hinnenthal (1955); X, 6 uvertira red. F. Noack (1955); XI, 6 koncerta red. isti (1957); XII—XIV, Musique de table red. J. Ph. Hinnenthal (1959 — 68); XV, Pasija po Luki red. H. Homer i M. Ruhnke (1964); XVIII—XIX, kvarteti red. W. Bergmann (1965); XX, opera Socrates red. B. Baselt (1967); XXI, opera Der neumodische Liebhaber Damon red. isti (1969); XXII, oratorijumi Donnerode i Das befreite Israel red. W. Hobohm (1971); XXIII, 12 koncerta za violinu red. S. Kross (1973) i XXIV, Scherzi melodichi i sonate za 2 violine (flaute) i b. c. (1974). — Van tog izdanja obj. su: Musigue de table M. Seiffert (DDT, 1927); odlomke iz toga dela J. Ph. Hinnenthal, M. Riietz, M. Seiffert (1928 i 1931), F. Rikko (2 sv.; 1944) i dr.; 2 divertimenta i 1 simfoniju-uvertiru F. Oberdorffer (Musikschdtze der Vergangenheit); uvertiru i 2 svite G. Lenzevvski (ibid); po 2 svite A. Schering (Perlen alter Kammermusik, 1913) i H. Biittner; po 1 svitu W. Bergmann i W. Forbes, C. Herzmann, W. Schulz i dr. Ĉetiri koncerta za obou H. Tottcher; 3 koncerta W. Upmever; po 2 kon certa H. Schlovogt (1937) i H. Ch. Wolff; po 1 koncert W. Friedrich, H. v. Daneck, Chr. Dobereiner, F. Stein, W. Kriiger, H. Engel i dr. La petite musigue de chambre red. A. Heilmann i A. Kiister; 6 trio-sonata W. Kolneder (1958); po 2 trio-sonate W. Woehl i M. Riietz; 12 sonata za flautu i 12 fantazija G. Hausswald; zbirku fantazija za Ĉembalo obj. M. SeirTert (1923; III izd. 1936; ameri ĉko izd. 1945); 12 marševa za ĉembalo E. Patzold; XX kleine Fugen W. Upmever; izbor dela za orgulje (2 sv.) F. Fedtke (1964); nekoliko orguljskih fuga obj. M. Lange (1929); 12 koralnih preludijuma H. Keller; 48 koralnih preludijuma A. Thaler (1965). — Operu Pimpinone obj. W. Werner (Das Erbe Deutscher Musik, 1936); pojedine arije iz razliĉitih opera izd. su A. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen, 1931; novo izd. 1953), H.Chr. Wolff (Deutsche Barockarien aus Opern Hamburger Meister, 1944) i dr. — Oratorijume Der Tag des Gerichts i Ino obj. M. Schneider (DDT, 1907); 1 prigodni oratorijum C. H. Rhea (The Sacred Oratorios of G. Ph. Telemann, 1958); pasiju Der fur die Sunden der Welt. . . H. Winschermann i F. Bruck, 1964; po 2 kantate obj. F. Stein (1951 i 1957) i F. Schroeder (Die Kantate, 1960 i 1963); Die Tageszeiten obj. A. Heilmann (1934); Boţiĉnu kantatu obj. A. Adrio (1946) i G. Fock (1968); po 1 kantatu obj. i W. Menke (1952), A. Diirr (1954), A. HofFmann (1960), F. Fedtke (1962), K. Schultz-Hauser (1963), W. Hobohm (1971). 24 ode obj. W. Krabbe (DDT, 1917); nekoliko pesama obj. M. Seiffert (Organum, 1929); 1 misu obj. K. Schultz-Hauser (1964); po 1 psalam obj, E. Valentin (1936) i W. Steude (1969); izbor moteta obj. M. Seiffert (DDT, 1915). — Priruĉnik SingeSpiel- und Generalbass-Uebungen obj. M. Seiffert (1914; IH izd. 1935)« —• Telemannovu autobiografiju obj. W. Kahl (Selbstbiographien deutscher Mu-siker, 1948). Njegova pisma C. H. Graunu izd. M. Schneider (DDT, 1907); izbor iz njegovih pisama obj. B. Kitzig (ZFMW, 1926 —27). LIT.: C. Ottzenn, Telemann als Opernkomponist (disertacija), Berlin 1902. — M. Schneider, Zur Biographie G. Ph. Telemanns, SBIMG, 1905 — 06. — A. Schering, Uvod u DDT, XXVIII, 1907. — R. Rolland, Voyage musical au pays du passe, Pariš 1919. — H. Landsberger, Die Weltlichen Kantaten G. Ph. Telemanns (disertacija), Rostock 1920. — M. W. Frey, Georg

556

TELEMANN — TEMATSKI KATALOG

Philipp Telemanns Singe-Spiel- und General-Bass-Uebungen (disertacija), Ziirich 1922. — M. Seiffert, Telemanns »Musique de Table« als Quelle fiir Handel, Bulletin de la Societe Union Musicologiques, 1924. — H. Graser, Zur Geschichte von Telemanns Instrumental-Kammermusik (disertacija), Miinchen 1924. -^ R. Mejsncr, Georg Philipp Telemanns Frankfurter Kirchenkantaten (disertacija), Frankfurt 1924. — P. Epstein, Telemanns Frankfurter Kantaten, ZFMW, 1925—26. — Isti, Telemanns Tafelmusik, ibid., 1928. — E. Valentin, Georg Philipp Telemann, Burg b. M. 1931 ( I I I izd. 1952). — L. de la Laurencie, Georg Phillipp Telemann a Pariš, Pariš 1932 (njem. prevod, Handel-Jahrbuch, 1964—65). — E. Valentin, Telemanns Magdeburger Zeit, 1932—33. — H. Homer, Georg Philipp Telemanns Passionmusiken (disertacija; sa tematskim katalogom), Leipzig 1933. — K. Schafer-Schmuck, Telemann als Klavierkomponist (disertacija; sa tematskim katalogom), Leipzig 1934. — H. Biittner, Das Konzert in den Orchestersuiten Georg Philipp Telemanns (sa katalogom), Ber lin 1935. — Th. W. VVemer, Zum Neudruck von G. Ph. Telemanns »Pimpinone« . . , AFMF, 1936. — W. Menke, Das Vokalwerk Georg Philipp Telemanns (disertacija), Kassel 1942. — E. Valentin, In Sachen Telemanns Ein Wort zur Ga, ZFM, 1950. — 5. Godman, Tele mann a Forgotten Friend of Bach and Handel, The Musical Times, 1950. — F. Stein, Telemanns Schulmeister-Kantate, Mušica, 1951. — A. Diirr, Zur Echtheit einiger Bach zugeschriebener Kantaten, Bach-Jahrbuch, 1951—52. — F. D. Funk, The Trio Sonatas of G. Ph. Telemann (disertacija), Nashville (Tennessy) 1954. — H. Bechtel, Die Blockflote in den verofTentlichten vorliegenden Werken G. Ph. Telemanns, Hausmusik, 1954. — F. Stein, Eine komische Schulmeister-Kantate von G. Ph. Telemann und A. Hasse, Spomenica M. Schneideru, Leipzig 1955. — W. Serauky, Bach-Handel-Telemann in ihrem musikalischen Verhaltnis, Handel-Jahrbuch, 1955. — O. Riemer, Telemann in heutiger Schau. Zum ersten Zehnt der Neuausgabe seiner Werke, Mušica, 1957. — C. H. Rhea, The Sacred Oratorios of G. Ph. Telemann (disertacija; 2 sv.), Tallahassee 1958. —■ R. Petzoldt, Georg Philipp Telemann (disertacija), Magdeburg 1959. — E. Valentin, Telemann in seiner Zeit, Hamburg 1960. —■ M. Ruhnke, Telemann im Schatten von Bach?, Spomenica H. Albrechtu, Kassel 1962. — Isti, Zum Štand der Telemann-Forschung, Kongresni izvještaj, Kassel 1962. — Zbornik predavanja (M. Schneider, W. Siegmund-Schulze, E. H. Meyer, K. Wilkowska-Chominska, H. Ch. Wolff, G. Fleischhauer, W. Maertens i W. Hobohm) sa I Magde burger Telemann-Festtage 1962, Magdeburg 1963. — W. Hobohm, Beitrag zu einem neuen Telemannbild (sa popisom literature o Teleman nu), Magdeburg 1963. — J. Birke, J. Hubners Text zu einer unbekannten Festmusik Telemanns, MF, 1964. — W. Maertens, G. Ph. Telemann und die Musikerziehung, Musik in der Schule, 4964. — M. Ruhnke, G. Ph. Telemanns Klavierfugen, Mušica, 1964. — Isti, Georg Philipp Tele mann, MGG, XIII 1966. — Magdeburger Telemann-Studien (do 1973 obj. 4 sv.; I, R. Petzold, Telemann und seine Zeitgenossen, 1966; II, K. Zunft, Telemanns Liedschaffen, 1967; I I I ; /. Allihn, G. Ph. Telemann und J. J. Quantz, 1971 i IV, W. Maertens, Telemann-Renaissance, 1973). — R. Petzold, Georg Phillipp Telemann, Leipzig 1967 (engl. New York 1974). — A. Hoffmann, Die Orchestersuiten G. Ph. Telemanns (sa tematskim katalogom i bibliografijom), Wolfenbiittel 1969. — 5. Kross, Das Instrumentalkonzert bei G. Ph. Telemann (sa tematskim katalogom), Tutzing 1969. — L. Fiiredi i D. Vulpe, Telemann, Bucuresti 1971. Đ. Jć.

TELLEFSEN, Thomas Dyke Ackland, norveški pijanist i kompozitor (Trondheim, 2. XI 1823 — Pariz, 6. X 1874). Klavir uĉio kod O. A. Lindemana. Debitirao 1842 i iste godine preselio u Pariz. Tu je studirao kod F. Kalkbrennera i 1844—47 kod F. Chopina. Prvi veći uspjeh u Parizu postigao 1851; otada koncertirao u razliĉitim evropskim zemljama stekavši ugled osobito kao interpret Chopinovih djela i barokne muzike. Posljednjih godina ţivota cijenjen klavirski pedagog u Parizu (1870—72 boravio u Londonu). Komponirao pod neposrednim Chopinovim utjecajem. DJELA: 2 koncerta za klavir i orkestar, 1854. — KOMORNA: klavirski trio, 1861; 2 sonate za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir, 1856. — KLAVIRSKA: 2 sonate; 4 nokturna, 1849—72; 14 mazurki; 3 norveška plesa; balada, 1860; kraće kompozicije. — IZDANJA: klavirska djela Ph. E. Bacha, J. Kirnbergera, J. Schultza i dr. Redigirao izdanje cjelokupnih djela F. Chopina (naklada Richault), od 1860 nadalje. LIT.: O. Gurvin, Thomas Dyke Ackland Tellefsen, MGG, XIII, 1966.

TELMANYI, Emil, madţarski violinist i dirigent (Arad, 22. VI 1892 —). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti violinu (J. Hubay) i kompoziciju (H. Koessler, V. Herzfeld). MeĊunarodni ugled stekao nastupom u Berlinu, 1911; kao dirigent debitirao 1919. God. 1929 nastanio se u Kabenhavnu i osnovao komorni orkestar; 1957 utemeljio, sa svojom ţenom, pijanisticom Annette Schieler (1904—), klavirski kvintet s kojim je takoĊer koncertirao po Evropi. Uz to je 1940—69 bio profesor violine na Konzervatoriju u Aarhusu. Njegovo se sviranje odlikovalo briljantnom lakoćom i vitalnošću. Teţeći za što savršenijom interpretacijom Bachovih violinskih djela dao je izgraditi 1949, prema vlastitim uputama, posebno, svinuto tzv. Bachovo gudalo kod kojega je kombinirao prednosti modernoga gudala s baroknim tipom. Objavio više studija o violinistiĉkim problemima, te revidirao i preradio za violinu djela G. F. Handela, A. Scarlattija, R. Schumanna, F. Chopina, F. Mendelssohna i J. Brahmsa. LIT.: V. Papp, Arckepek a Zenevilagbol, Budapest 1919 i 1925. — AToth, Telmanyi, Nyugat 1921, 1.

TEMA (grĉ. S-SJAOC stav, stavak, postavka, tvrdnja i engl. Theme,

franc. theme, njem. Thetna, tal. tema), cjelovita, dovršena muziĉka misao, obiĉno nevelika opsega, prikladna za daljnje razraĊivanje. T. redovito posjeduje karakteristiĉnu fizionomiju, što u prvom redu ovisi o motivima ili frazama od kojih je sastavljena (-> Fraza, -> Motiv). Ali, za razliku od motiva, t. već ima vlastiti oblik, gotovo posve zaokruţen, npr. periode, reĉenice (male ili velike), pjesme (dvodijelne) itd. Osim toga, bitno je svojstvo teme da djeluje unutar veće cjeline (stavka, kompozicije ciklusa) kao konstitutivni element; njezinim se opetovanjima, promjenama, obradbama, imitacijom ili razraĊivanjem stvaraju odreĊeni oblici. Stoga je izrazitost teme veoma vaţna za njeno prepoznavanje pri

kasnijim nastupima u muziĉkom djelu. Postoje razliĉni 1 tema, razliĉite grade, već prema obliku i kompozicijskom posi kojemu su namijenjeni: tema za -> fugu uvjetovana je na< odgovora (dux-comes), za -> chaconnu naĉelom opetovanja basovska podloga), za varijaciju naĉelom preoblikovanja, tj riranja dok temu sonatnog oblika odreĊuje naĉelo -> teme dualizma i razraĊivanja (-> tematski rad). Po svom poĊi tema moţe biti novostvorena ili preuzeta iz već postojeće vora. Oblik i karakter teme ovise, u prvom redu, o melodi ritmiĉkoj i harmonijskoj komponenti, ali na njezinu koi fizionomiju djeluju i drugi ĉimbenici: harmonizacija, prii polifoniĉkih zahvata, tempo, dinamika, boja instrumenta kc je povjerena. U nepreglednom nizu mogućnosti oblikovanja koje se ukazuju u muzici, osobito poĉevši od XVII st. na ne moţe se provesti potpuna sistematizacija; jedino se izdvojiti bitne suprotnosti po kojima se teme razlikuju; primjerice t. moţe biti oblikovana prvenstveno meloc linearno ili pak harmonijski-zvukovno, moţe se sastojat srodnih ili od kontrastnih motiva, moţe imati jedinstve slojeviti karakter i moţe biti jasno omeĊena, odnosno »zatve ili »otvorena«, tako da se na nju jedva primjetno nadovezuje muziĉka graĊa. Ima muziĉkih oblika s više tema kojih os obiĉno meĊusobno kontrastiraju, ali i monotematskih kom ĉija koje su izgraĊene samo na jednoj temi (fuga). T. se kao muziĉki termin obraĊuje u muziĉkoj teoriji pt od XVI st., ubrzo nakon što je u muziĉkoj kompozicijskoj ] dobila posve odreĊenu funkciju. MeĊutim, isprva su se to: raţu pridavala razliĉita znaĉenja. Glareanus (Dodekachc 1547) naziva temom dionicu popraćenu uputama za kani imitaciju, dakle tenor, a Zarlino (Istitutioni harmoniche, melodijsku gradu koja kontrapunktira cantus firmusu, tj. sub U toku XVII—XVIII st. izrazi tema i subjekt (tal. sog upotrebljavaju se kao sinonimi koji se odnose prvenstven temu fuge. U doba klasike, pod temom se razumijeva ponajprije meti periodiĉki graĊena tema sonatnog oblika, koju saĉinjavaju nantni, ĉesto i kontrastni motivi; uz to se javlja i tip melo pjevne, preteţno statiĉne teme kakva se nalazi većinom u ganim sonatnim ili simfonijskim stavcima ili u rondu. Tom daju prednost romantiĉari, a u doba kasne romantike jaĉa nost oblikovanju više tema na temelju zajedniĉke ili srodne : (tzv. tematska srodnost) ili izvoĊenje tema ĉitavog djela iz je jedinog pramotiva (npr. Liszt, Les Preludes). U muziĉkoj c R. Wagnera znatnu ulogu igraiu —> lajtmotivi, tj. teme koje ; stavljaju likove iz drame, pa ĉak i njihove osjećaje ili poj' predmete koji utjeĉu na razvoj dramske radnje. U simfonijskoj r ci kasne romantike (Brahms, Bruckner, Mahler) povećao se br ma u stavku pa se, pri njihovoj analizi, govori o tematskim gruf U muzici XX st. t. sve više gubi svoju tradicionalnu 1 ĉiju i obliĉje ustupajući mjesto drukĉijim sredstvima ot vanja, katkad samo jednom elementarnom motivu, interva! suzvuku ili pak seriji (-»- dodekafonija, -> niz). LIT.: H. Riemann, Grosse Kompositionslehre I—III, Berlin i Sti 1902—03. — Isti, Svstem der musikalischen Rhythmik und Metrik, L 1903. — A. Halm, Zur Phanomenologie der Thematik u djelu Von Gi und Landern der Musik, Miinchen 1916. — H. Federhofer, Beitrage zur mu schen Gestaltanalyse, Graz, Innsbruck i Wien 1950. — R. Reti, The Th' Process in Music, New York 1951. — M. Besseler, Singstil und Instrurr -Stil in der europaischen Musik, Kongress -Bericht, Bamberg 1953, '. 1954. — R. Eller, Die Entstehung der Themenzweiheit in der Friihgesc des Instrumentalkonzerts, Festschrift H. Besseler, Leipzig 1962. — M. We The ma und Motiv, MGG, XIII, 1966. I. .

TEMA S VARIJACIJAMA -> Varijacija TEMATSKI DUALIZAM, pojam kojim se, u klasiĉ sonatnom obliku, oznaĉuju dvije glavne teme, obiĉno kontras karaktera, koje se izlaţu u ekspoziciji, daju graĊu za tem rad u provedbi i ponovo se, uz stanovite izmjene, javljaju u re] Obje se teme zapravo svojim kontrastnim karakterom ponaj meĊusobno dopunjuju: dok je prva preteţno energiĉna, dramat naglašenih ritmiĉkih obrisa, druga je pjevna, lirska. Pore muziĉko-sadrţajne diferencijacije, teme sonatnog stavka razli se većinom i po tonalnoj opreci: dok je prva redovito ne glavnog tonaliteta, dakle toniĉkih harmonija, druga se kre tonalitetu dominantne ili kod stavaka u molu u tonalitetu 0 varajućeg paralelnog dura i si. Dramatika sonatnog oblika, se na poseban naĉin izraţava u provedbi, najĉešće je plod si upotrijebljenih elemenata uravnoteţenoga tematskog dualizma nekad, meĊutim, teme nisu u kontrastnom odnosu, jer potjeĉu iz srodne tematske graĊe (-> Sonatni oblik, —> Spor tema, -> Tema).

j. 1

TEMATSKI KATALOG, popis muziĉkih djela koji pomoć muziĉkog citata omogućuje nedvojbenu identifiki pojedinih kompozicija. Prema sadrţaju, t. k. obuhvaća poti ili djelomiĉno kompozicije na skladištu nekog izdavaĉa, fui

TEMATSKI KATALOG — TEMELJNI TON I TEMELJNI OBLIK AKORDA neke biblioteke ili djela pojedinaĉnih kompozitora. Drugi sadrţajni aspekti osvrću se na muziĉku produkciju ograniĉene kulturne epohe, odreĊenoga kulturnog prostora ili samo jedne muziĉke vrste. Povezivanje raznih selektivnih principa u pogledu sadrţaja pravilo je u skupnim katalozima. Katalozi pojedinih kompozitora sadrţavaju ili dio njihova stvaralaštva, većinom odreĊenu vrstu djela, ili cjelokupni opus. Po obliku, tematski katalozi mogu biti jednostavni tematski popisi pa sve do opseţnih znanstvenih dokumentacijskih djela, prolazeći kroz mnoge meĊustepene. T. k., prema stupnju svoje potpunosti, pored muziĉkog citata spominje: datum i mjesto postanka djela, postavu, kod vokalnog djela autora teksta, nadalje autograf, prijepise, prvo izdanje, originalni naslov, osobu kojoj je djelo posvećeno, daljnja izdanja, datum i interprete praizvedbe, obradbe, izvore, literaturu; uz to biljeţi primjedbe koje još dodatno osvjetljuju neke pojedinosti. Najranijim tematskim katalozima dali su pobudu trgovaĉki interesi muziĉkih Izdavaĉa. Prvi je tiskani primjerak katalog J. G. I. Breitkopfa u Leipzigu (6 sv., 1762—65; dodaci I—XVI, 1766—87). Breitkopf je rijeĉ »tema« upotrijebio samo u pogovoru svog kataloga, ali su poslije Breitkopfove publikacije svoje kataloge nazvali »tematskima« izdavaĉi Hummel u Amsterdamu (1768), Artaria u Beĉu (1789), Pleyel u Parizu (1800), Andre u Offenbachu (1805), Sieber u Parizu (1806) i Hofmeister u Leipzigu (1819). Kasnije su tematski katalozi muziĉkih nakladnika kao sredstvo za privlaĉenje kupaca izgubili vaţnost, premda se još pojavljuju u raznim varijantama (npr. »Eulenburgs kleine Partitur — Ausgaben. Thematisches Verzeichnis«, 1901—20). Povezanost s poslovanjem izdavaĉkih kuća oĉituje se i u nastojanjima pojedinih kompozitora da sastave t. k. vlastitih djela. J. Haydn vodio je 1765—77 t. k. svojih djela podijeljenih na vrste, a 1805 dao je svojem prepisivaĉu Elssleru da sastavi »popis svih onih kompozicija koje se otprilike sjećam da sam naĉinio izmeĊu svoje osamnaeste i sedamdeset i treće godine«. W. A. Mozart vodio je od veljaĉe 1784 kronološki sreĊen t. k. Dok je kompozitorima bilo stalo do nedvoumnog fiksiranja autorstva i autentiĉnosti njihovih djela, a izdavaĉima do prodaje tiskanog materijala, dotle se pred biblioteke i zbirke postavio problem da fundus svojih muzikalija pregledno srede i korisnicima omoguće pristup do tih djela. Niz takvih kataloga nastao je u drugoj polovini XVIII st. Primjeri su tematskih kataloga pojedinih zbirka: dvorac Sigmaringen (sastavljen 1766 —■ oko 1770); crkvena muzika beĉke dvorske kapele (od 1778); arhiv kneza biskupa u Freisingu (1789— 96). Poslije polovine XIX st. ulazi t. k. u posve novu razvojnu fazu. Uslijed napretka muziĉke znanosti, dosadašnjim se pokretaĉkim razlozima pridruţuje naĉelan zahtjev da t. k. bude pouzdan u muziĉko-povijesnom pogledu. Ispunjenjem novih širokih pretenzija t. k. obraća se obujmnom i u svojim traţenjima raznolikom krugu korisnika: muzikolozima, praktiĉnim muziĉarima, sastavljaĉima programa, koncertnim agentima, izdavaĉima, trgovcima, antikvarima kao i mnogim ljubiteljima muzike. Takav oblik, na znanstvenim temeljima, najprije se pojavio u tematskim katalozima pojedinih umjetnika. Neki već sastavljeni tematski katalozi još ĉekaju da budu objavljeni, npr. djela G. F. Handela (10 sv.), G. Ph. Telemanna, A. Scarlattija, J. Stamitza. Uz velike, posebno tiskane tematske kataloge pojedinih kompozitora mnogi su tematski popisi dodaci biografijama, disertacijama i izdanjima djela koja nemaju samostalan karakter te se ĉesto skrivaju pod općim naslovima. Ch. van den Borren zauzimao se 1934 za upotrebu pojma »incipit« umjesto u ovom kontekstu neprikladne rijeĉi »tema«. Uz skupne tematske kataloge (muziĉko-izdavaĉke kuće, biblioteke, pojedina razdoblja i vrste, pojedini kodeksi i dr.) do danas su, medu ostalim, objavljeni ovi tematski katalozi pojedinih kompozitora (ako ih je objavljeno nekoliko, ovdje se većinom navodi samo posljednji t. k.): C. Ph. E. Bach (red. A. Wotquenne, 1905 i 1964); J. S. Bach (W. Schmieder, 1950, II izd. 1958, VI izd., oznaĉeno kao IV, 1969); L. van Beethoven (G. Kinskv i H. Halm, 1955); J. Brahms (A. Ehrmann, 1933, kao II sv. svoje monografije o Brahmsu; J. Braunstein, 1956); F. Chopin (M. J. E. Brown, 1960); P. I. Ĉajkovski (izdavaĉ Jurgenson, 1897; izdavaĉ Baron, 1965); C. Debussy (red. L. Vallas, 1932, u do datku monografiji »Ćlaude Debussv et son temps«); A. Dvorak (J. Burghauser, 1960); J. J. Fux (L. Kochel, 1872 u djelu »J. J. Fux, Hofcompositor und Hofkapellmeister«); Ch. W. Gluck (A. Wotquenne, 1904; dopunio J. Liebeskind, 1911); J. Haydn (A. van Hoboken, 2 sv. 1957 i 1971); M. Haydn (instrumentalna djela, L. H. Perger, DTO, 1907; crkvena djela, A. M. Klafskv, ibid., 1915; dodaci i ispravci Klafskvjevu katalogu, R. Pauly, Journal of the American Musicological Societv, 1957); F. Liszt (izdavaĉ Breitkopf & Hartel, 1855; novo potpuno izd. 1877); F. Mendelssohn (izdavaĉ isti, 1846—53; III upotpunjeno izd. 1882); I. Moscheles (izdavaĉ Probst, 1825; izdavaĉ Kistner, 1862);

557

W. A. Mozart (red. L. Kochel, 1862; II izd. priredio i upotpunio P. Waldersee, 1905; III izd. priredio A. Einstein, 1937, novi otisak IV i V izd. 1958; VI izd. priredili F. Giegling, A. Weinmann i G. Sievers, 1964 i 1969); M. Reger (F. Stein, 1953); J. Schobert (H. Riemann, DDT, 1909); O. Schoeck (W. Vogel, I9S6); F. Schubert (O. E. Deutsch uz suradnju D. R. Wakelinga, 1951); R. Schumann (izdavaĉ Schuberth, bez god.; IV popravljeno i nadopunjeno izd. 1868); H. Schiitz (red. W. Bittinger, 1960); R. Strauss (sv. I i II, red. E. H. Miiller von Asow, 1955—64; sv. III, red. A. Ott i F. Trenner, 1965—74); C. M. von Weber (F. W. Jahns, 1871). Posebna je vrsta skupnoga tematskog kataloga »A Dictionarv of Musical Themes« H. Barlozva i 5. Morgensterna (1948; VI izd. T 955)j on sadrţi oko 10 000 instrumentalnih tema od nešto više od 300 kompozitora od XVI st. do naših dana. Isti su autori 1950 objavili srodan »A Dictionarv of Vocal Themes« sa više od 8000 tema iz vokalne muzike, od trubadurskih vremena do danas. LIT.: W. Altmann, Uber thematische Kataloge, kongresni izvještaj, Wien 1927. — N. Bridgman, L'Etablissement d'un catalogue par incipit musicaux, Mušica Disciplina, 1950. — O. E. Deutsch, Theme and Variations, The Music Review, 1951. — H. J. Slecper i dr. (red.), A. Check List of Thematic Cata logues, Bulletin of the New York Public Library, 1953 (kao separat New York 1954). — A. H. King, The Past, Present and Future of the Thematic Catalogue, The Monthlv Musical Record, 1954. — N- Bridgman, A propos d'un catalogue central d'incipits musicaux, Fontes Artis Musicae, 1954. — O. E. Deutsch, Thematische Kataloge, ibid., 1958. — J. La Rue, A Union Thematic Catalogue of i8 lhth Century Symphonies, ibid., 1959. — Isti, A Union Thematic Catalogue for iS Century Chamber Music and Concertos, ibid., 1960. — Ar. Bridgman, Nouvelle visite aux incipit musicaux, AML, 1961. —• J. La Rue i M. Rasmussen, Numerical Incipits for Thematic Catalogues, Fontes Artis Musicae, 1962. — W. Schmieder, »Menschliches — Allzumenschliches'< oder Einige unparteiische Gedanken uber Thematische Verzeichnisse, Spomenica O. E. Deutschu, Kassel 1963. —J. Lansky i W. Suppan, Der neue Melodien —■ Katalog des Deutschen Volksliedarchivs, Fontes Artis Musicae, 1963 (s bibliografijom o tematsk om sreĊivanju narodnih melodija). — A. Ott, Thematische Verzeichnisse, MGG, XIII, 1966. B. Ać.

TEMATSKI RAD, kompozicijski postupak koji se osniva na razraĊivanju motivsko-tematske graĊe muziĉkog djela; motivi tema se razlazu, preobraţavaju, suprotstavljaju, premještaju i slaţu u nove kombinacije. Taj postupak dolazi posebno do izraţaja u odlomcima prelaznog i provedbenog karaktera. T. r. se pripravlja u baroknoj fugi gdje se npr. kontrapunktirajuća dionica razvija iz motiva teme ili su dulji, slobodni odlomci graĊeni od motiva teme. Ali pravo znaĉenje dobiva t. r. u simfonijskoj i komornoj muzici od klasike nadalje, postavši osnovnim naĉelom oblikovanja sonatnog stavka {-^ sonatni oblik). Tematska graĊa, izloţena u ekspoziciji, poglavito se u provedbi motiviĉki razraĊuje prema naĉelima tematskoga rada. Pri tom se osobito isko rišćuje i istiĉe kontrastni karakter tema suprotstavljanjem opreĉnih motiva, ĉime se pojaĉava i dovodi do vrhunca dramatska napetost stavka. U tematskom radu primjenjuju se i kontrapunktske tehnike, kao npr. augmentacija i diminucija, obrat intervala, imitacija, stretta i si. Katkad se za t. r. upotrebljavaju i motivi koji ne pripadaju temama već epizodnim dijelovima stavka. Stoga neki teoretiĉari smatraju da je ispravnije taj kompozicijski postupak nazvati tematsko-motiviĉkim radom. Naĉela tematskoga rada slijedi dijelom i muzika XX st., ali ne u tradicionalnom smislu motiviĉke razradbe nego u skladu s novim kompozicijskim metodama koje izvode iz jednog temeljnog oblika — serije, graĊu ĉitavog djela (-> dodekafonija). LIT.: H. Leichtentritt, Musikalische Formenlehre, Leipzig 1911 (VI izd. Wiesbaden 1964). —■ R. Sondheimer, Die formale Entwicklung der vorklassischen Sinfonie, AFMW, 1922. —R. von Tobel, Die Formenwelt der klassischen Instrumentalmusik, Bern 1935. — K. von Fischer, Die Beziehungen der Form und Motiv in Beethovens Instrumentalwerken, Strasbourg 1948. — Th. W. Adorno, Kriterien der neucn Musik, Klangfiguren, Berlin i Frankfurt am Main 1959. I. Ać.

TEMELJNI TON I TEMELJNI OBLIK AKORDA, pojmovi klasiĉnog harmonijskog sistema, u kojemu vrijedi tereni princip tvorbe akorda {-> Akord, -> Harmonija). Po tom je principu temeljni ton (engl. root, franc. fonĊamentale, njem. Grundton, tal. fonĊamentale) nekog akorda onaj ton koji je najdublji, kad su svi tonovi tog akorda rasporeĊeni po tercama. Tako, npr. temeljni ton akorda d-f-g-h jest g, budući da je on kod terene grupacije navedenih tonova najdublji.

Iz toga proizlazi da je i neki akord u temeljnom obliku (engl. root

position, franc. position fonĊamentale, njem. Grundlage ili Grundgest-

alt, tal. stato fonĊamentale) onda, kad se njegov temeljni ton nalazi u najniţem glasu, bez obzira na meĊusobni raspored ostalih tonova. Idući primjer pokazuje nekoliko mogućnosti temeljnog oblika akorda g-h-d-f: (-> Poloţaj akorda, -> Slog.)

N. Dć.

TEMPARIĈIĆ — TEMPLETON

558

TEMP ARIĈIĆ (Temparicich, Tamparica, Temparricius), Gavro, pjesnik i muziĉar (Dubrovnik, ? — Beĉ, ?). Ţivio u XVI st. Gdje je stekao muziĉku naobrazbu nije poznato; moţda u Italiji, jer je dubrovaĉka vlada tamo ĉesto slala darovite mladiće na školovanje. Uspješno se bavio i pisanjem stihova. Crijevićeva Bibliotheca ragusina navodi da je T. bio uĉitelj muzike i muziĉki ravnatelj kod cara Matije u Beĉu. To neće biti sasvim toĉno, jer je Matija bio carod 1612 do 1619, tj. u vrijeme kada T. više nije bio na ţivotu (Š. Ljubić smatra da je T. umro 1595; drugi navode ĉak 1575). Najvjerojatnije da je T. sluţio kod Matije dok je ovaj bio nadvojvoda. U nekrologiju dubrovaĉke franjevaĉke provincije pod br. 225 zapisano je o Tempariĉiću: »R. P. Gabriel Tamparizza, Lector, concionator, Pater Provinciae et cesareae musices Vienae moderator; Vienae requievit«. LIT.: 5. Ljubić, Dizionario biografico degli uomini illustri della Dalmaţia, Vienna 1856. — F. Jurić, O. Gavro Tamparica — franjevac, kapelnik beĉkog dvora, Sv. C, 1917, 1. — A. Posinhović, Još o fra Gavru Tempariĉiću, ibid., 1917. 4J. As.

TEMPERATURA (lat. systcma partidpatum; tal. sistema participato ili temperamento equabile; engl. temperament; franc. temperament), sreĊivanje odnosa medu tonovima (intervala); to je u isto vrijeme i odstupanje od akustiĉke ĉistoće intervala, koje se nameće kao potreba praktiĉnog muziciranja. Evropski tradicionalni muziĉki instrumenti danas se općenito upotrebljavaju u temperiranoj ugodbi. U razvoju tonske umjetnosti primjenjivani su razni sustavi usklaĊivanja odnosa medu tonovima. Ti su se sustavi stvarali na osnovi muziĉke teorije i prakse, a u njihovu usavršavanju sudjelovali su i muziĉari i matematiĉari, kao i akustiĉari i graditelji muziĉkih instrumenata. U današnjem su temperiranom sustavu jednaki intervali (polustepeni, cijeli stepeni, male i velike terce itd.) uvijek jednake veliĉine i mogu se uvijek izraziti odreĊenim omjerom dvaju brojeva. Budući da je brojĉani omjer oktave 2 : 1, da se u oktavi nalazi dvanaest polustepena i da se za izraĉunavanje tonova brojĉani odnosi moraju mnoţiti odnosno dijeliti, omjer temperiranog polustepena iznosi | 2 : 1 odnosno 2 1 '12 : 1; za cijeli stepen vrijedi omjer 'j/2 ) : 1 odn. 2 1/6 : 1; za malu tercu \\/2 1 : 1 odn. 2 1'4 : 1; za veliku tercu /12 _ \4

/12_\5

\\ 2 ) : 1 odn. 2 1'3 : 1; za kvartu 1/2/ : 1 odn. 2 5'12; za kvintu : 1 odn. 2"12 itd. Izraţeno u decimalama, temperirano ugoden polustepen velik je 1,05946, cijeli stepen 1,12246 itd. Time se dobivaju srednje vrijednosti u kojima ni jedan interval više nije ĉist u intonaciji, ali je podnošljivo neĉist i prilagoĊen potrebama muziĉke prakse (akordi, modulacije i dr.). Radi pojednostavnjenja u raĉunanju, danas se veliĉine intervala općenito ii __

izraţavaju u centima, logaritmiĉkoj mjeri na temelju | 2 koju je prvi upotrijebio -> A. J. Ellis. Oktava sadrţava 1200 centa; polustepen ima 100 centa, cijeli stepen 200 itd. (-> Interval). Za akustiĉki ĉiste intervale brojĉani su omjeri jednostavniji. Osim spomenute oktave u omjeru 2 : 1 (=■■ 2), akustiĉki ĉista kvinta ima omjer 3 : 2 (= 1,5), ĉista kvarta 4 : 3 (== 1,33333), ĉista velika terca 5 : 4 (= 1,25), ĉista mala terca 6 : 5 (= 1,2). U ĉistoj ugodbi postoje diferencije izmeĊu suma raznih intervala (intervali koji sluţe kao jedinice mjerenja u tonskom sustavu su oktava, kvinta, velika i mala terca) koje nisu upotrebljive kao muziĉki intervali: dvanaesta kvinta je za pitagorejsku komu (23,5 centa) viša od sedme oktave; ĉetvrta kvinta je za sintoniĉku komu (21,5 cent) viša od druge oktave velike terce (-> Koma); treća velika terca je za mali diesis (41,1 cent) niţa od oktave; ĉetvrta mala terca je za veliki diesis (62,2 centa) viša od oktave (-*■ Diesis).

Ugodbu koja je pribliţno temperirana opisao je G. M. Lanfraneo (»Scintille di mušica«, 1533). V. Galilei (»Dialogo della mušica antica e moderna«, 1581) oznaĉio je za polustepen na lutnji proporciju 17 : 18 (= 99 centa). Za ugodbu lutnje ĉini se da je izjednaĉena t. bila uobiĉajena od XVI st. (AT. Vicentino, »L'antica mušica ridotta alla moderna pratica«, 1555); za instrumente s tipkama prodrla je postepeno tek u XVIII st. — Srednjotonska t. izjednaĉuje diferenciju izmeĊu velikog i malog cijelog stepena (8 : 9 i 9 : 10 u odnosu na c; -> Prirodna ugodbd). Velike terce ljestvice c cis d es e f fis g gis a b h ugode se harmonijski ĉisto; sintoniĉka koma raspodijeli se meĊu ĉetiri kvinte, tako da je svaka kvinta za 1/4 kome niţa (P. Aaron, »Thoscanello de la mušica«, 1523). Interval gis — es u toj je ugodbi kao (prevelika) kvinta gotovo neupotrebljiv (njem. Wolf ili Wolfsquinte vuk, vuĉja kvinta). Ako se umjesto velike terce harmonijski ĉisto ugodi mala terca, koja obuhvaća tri kvinte, tada se kvinte moraju sma-

njiti za 1/3 sintoniĉke kome (i7. Salinas, »De mušica libri se] !577)- Radi ublaţivanja »vuĉje kvinte« odabrao je A. t (»Spiegel der Orgelmacher und Organisten«, 1511) za tipku na orguljama srednju visinu izmeĊu gis i as. M. Mersenne monicorum (instrumentorum) libri XII«, II izd., 1648) po je višak »vuĉje kvinte« na kvinte gisjas — es, es — b i b —• /. Kirnberger (»Die Kunst des reinen Satzes in der Musik«, II, pomiješao je pitagorejska i prirodna odreĊivanja interva srednjotonskoj temperaturi, meĊutim, udaljenije su lj( (s više povisilica i snizilica) uvijek zamućene upadljivim toćama. Neki teoretiĉari smatrali su te akustiĉke nedc karakteristikama pojedinih ljestvica. Oko prijelaza u XVI objavio je A. Werckmeister nekoliko sustava ugodbe, koji jednaĉenoj temperaturi (njem. gleichschtvebende Temperatur ili manje pribliţuju; u najpoznatijem od njegovih sustava, kvinte (c — g, g — d, d — a i h —fis) temperiraju se za 1/3. ostalih osam kvinta su ĉiste. J. G. Neidhardt (oko 1685— i kasnije F. W. Marpurg (1718—1795) upotrebljavaju u; u kojoj se kroz kvintni krug pravilno izmjenjuju dvije < jedna temperirana kvinta. Th. Young je oko 1800 ugodi' silaznih kvinta (c, f, b __ ges) ĉiste, a šest uzlaznih kvinta d...fis) za 1/6 pitagorejske kome (4 centa) niţe. Neid kojega je ponovno slijedio Marpurg, u daljoj je temperaturi naizmjence ĉiste i za 1/6 kome temperirane kvinte. Ta slušnom uĉinku odgovara izjednaĉenoj temperaturi, jer 1 panja od najviše 2 centa ljudsko uho ne registrira. Prije uvoĊenja izjednaĉene temperature, u nastojanju izbjegnu neĉistoće nekih ljestvica (s više predznaka), a ipak ţrtvuje prirodna ugodba (velikih i malih) terca, bilo je bjeţno povećanje broja stupnjeva u ljestvici, pa prema t broja tipaka na klavijaturi. Iz srednjotonske temperature s tim velikim tercama nastao je sustav od 31 stupnja (N. Viĉe 1555)5 iz ugodbe sa ĉistim malim tercama, sustav od 19 stu] (G. Costeley, oko 1558; F. Salinas, 1577). Diesis, difei izmeĊu gis i as, u sustavu od 31 stupnja iznosi 1/5 stepen; sustavu od 19 stupnjeva 1/3 stepena (broj stupnjeva, 31 suma je šest cijelih stepena i jednog diesisa). Sustav od 53 si (iV. Mercator, 1620—1687; prema W. Holder, »A Treati the Natural Grounds and Principles of Harmonv«, 1694) postavlja pitagorejsku ugodbu, u kojoj cijeli stepen- ima ot] devet koma, a dijatonski polustepen ĉetiri kome, tako 1 stupnja (pet puta 9 + dva puta 4) ĉine krug. Sustavi sa v. 53 stupnja u oktavi (npr. 118, 559 i 612) zanimljivi su samo s lativno. LIT.: F. W. Marpurg, Versuch uber die musikalisehe Temperatur, ! 1776. — M. W. Drobisch, Uber musikalisehe Tonbestimmung und Temp Dresden 1855. — H. Hdmhollz, Die Lehre von den Tonempfindungen, schweig 1863 (VI izd. 1913, novi otisak Hildesheim (1967). — Sh. 7 Studien im Gebiete der reinen Stimmung, VFMW, 1890. — H. Rt Geschichte der Musiktheorie, Berlin 1898 ( I I izd. 1921). — P. v. Janko mehr als zwolf stuflge gleichschwebende Temperaturen, Beitrage zur i und Musikwissenschaft, 1901. — O. Kinkeldey, Orgel und Klavier in der des 16. Jahrhunderts, Leipzig 1910. — J. Handschin, Uber reine Harmor temperierte Tonleitern, Schweizerisches Jahrbuch fiir Musikwisser 1927. —J. Schmidt-Gorg, Die Mitteltontemperatur (habilitacija), Bonn l< W. Dupont, Geschichte der musikalischen Temperatur, Kassel 1935. — White, Piano Tuning and Allied Arts, Boston, IV izd. 1943. — J. M. B Bach and the Art of Temperament, MQ, 1947. — Isti, Irregular Syst Temperament, Journal of the American Musicological Societv, 1948. D. Fokker, Just Intonation, Hag 1949. — H. H. Drdger, Zur mitteltonigi gleichschvvebenden Temperatur, Bencht uber die wissenschaftliche Bacht Leipzig 1950. — J. M. Barbour, Tuning and Temperament, East L; Michigan, 1951 (I I izd. 1953). — M. Kolinski, A New Equidistant 1: Temperament, Journal of the American Musicological Societv, 1959. Kelletat, Zur musikalischen Temperatur, insbesondere bei J. S. Bach, 1960. — M. Vogel, Zur musikalischen Temperatur, Mušica, 1961. — Barbour, Temperatur and Stimmung, MGG, XIII, 1966. — A. D. I Neue Musik mit 31 Tonen, Diisselldorf 1966. B.

TEMPIA, Stefano, talijanski kompozitor i violinist (Race Piemont, 5. XII 1832 — Torino, 25. XI 1878). Muziku za uĉiti kod svoga oca Giovanni Battiste, kompozitora i kape Orkestralni violinist razliĉitih kazališta u Torinu, 1853—59 u ' Vercellese. Studirao harmoniju, kontrapunkt i kompoziciju k F. Rossija do 1861, kada je postao violinist na dvoru u T( Predavao koralno pjevanje na Istituto della Provvidenza i vi na Liceo musicale (1868—71). Sa I. Franchi-Vernevem osi 1876 Accademiju di Canto Corale. Neko vrijeme kritiĉar dne Gazzetta Piemontese i suradnik ĉasopisa Gazzetta Musicale d lano. DJELA: 6 simfonija; La Carovana za orkestar; koraĉnice; kompozi violinu i klavir i za violinu solo; klavirska djela. —■ Opera Palleschi e Pu 1864; opereta Atnore e Capriccio, 1869. —• Zborovi. —■ Tri mise; Pater , vesperae. — Instruktivna djela za violinu. —■ Izdao zbirke: Canzonier scuole e delle famiglie; Raccolta di canti per fešte seolastiehe; 75 Canti edi — Napisao Studi sulla musicografia, 1873.

TEMPLETON, John, škotski pjevaĉ, tenor (Riccarton, marnock, 30. VII 1802 — New Hampton, 2. VII 1886). Nas već sa 14 godina u Edinburghu; od 1822 uĉio u Londonu

TEMPLETON — TEMPUS Th. A. Cookea. Poslije opernog debija u Worthingu pjevao u nekoliko engleskih gradova; 1831 angaţiran u Londonu u kazalištu Drury Lane, gdje je 1833—36 bio stalni partner Marije Malibran. God. 1836—37 na turneji po Škotskoj i Irskoj, 1842 u Parizu, a 1845—46 u SAD kao interpret engleskih, škotskih i irskih melodija (Templeton Entertainments ). Posebno se odlikovao u operama D.-F.-E. Aubera, zatim W. A. Mozarta, G. Rossinija i G. Donizettija. Povukao se s pozornice 1840, s koncertnog podija 1852. Objavio knjigu A Musical Entertainment (1845). LIT.: W. H. Husk, Templeton a nd Malibran. Re miniscences, Londo n 1880. — H. Kiihner, John Templeton, MGG, XIII, 1966.

TEMPO (tal. vrijeme), brzina izvoĊenja muziĉkog djela s obzirom na trajanje osnovne metriĉke jedinice, tj. -> dobe u odreĊenoj mjeri (npr. u 2/4 mjeri ĉetvrtinka, u 2/2 polovinka). T. regulira efektivno trajanje tonova i tonskih skupina odnosno relativni stupanj brzine, sadrţan u apsolutnim ritmiĉkim strukturama. Biljeţi se posebnim standardiziranim oznakama za tempo. Sustav muziĉkih tempa ima svoje ishodište u ritmu srednje brzine ĉovjeĉjeg pulsa (60—80 otkucaja u minuti). Po tome se ravnaju osnovne kategorije osjećaja za brzo i polagano. Srednja vrijednost kretanja metriĉkih jedinica u minuti moţe biti usporena do 40 ili ubrzana do 130 otkucaja. Konvencionalni termini za tempo preteţno su talijanski, uvedeni od XVII st. nadalje, koji dopuštaju izvodiocima priliĉnu slobodu. Stoga se za preciznije odreĊivanje propisanog tempa upotrebljavaju još i metronomske oznake (M.M.) ili se moţe naznaĉiti ukupno vrijeme trajanja kompozicije. U jednoglasnoj muzici do 1600 i u ranom višeglasju ni tempo a ni promjena brzine nisu bili općenito utvrĊeni. Postojala su jedino uobiĉajena pravila za brzinu izvedbe, s obzirom na vrstu kompozicije, tekst ili, kod liturgijskog pjevanja, na vaţnost sveĉanosti. Za organum IX—X st. propisivala se sporija izvedba (raodesta morositate; Kolnski traktat o organumu), dok je za hoquetus utvrĊen oko 1300 brţi tempo (Johannes de Grocheo). U menzuralnoj muzici su se zapravo notni znakovi smatrali mjerilom brzine, pa se brţi ili sporiji tok mogao propisati notama kraćeg ili duljeg trajanja, a sama brzina izvedbe bila je prepuštena posve volji izvodioca. Normalna duljina trajanja (-> integer valor notarum) mogla se mijenjati jedino s pomoću znakova proporcija, diminucijom i augmentacijom, tj. smanjenjem ili povećanjem notnih vrijednosti. MeĊutim, sama ta jedinica za srednju duljinu trajanja mijenjala se tokom vremena, jer se neprestano prelazilo na note kraćeg trajanja. Tako je primjerice u doba Ars antiquae jedinica temeljne vrijednosti bila brevis, od XIV st. semibrevis, u XVI st. minima, a u XVII st. semiminima. U doba renesanse pojedini su teoretiĉari već usporeĊivali trajanje semibrevisa s ĉovjeĉjim pulsom (Gaffurius, 1496; Lanfranco, 1533) ili sa satom (Vanneo, 1533) ili s ljudskim koracima (M. M. otprilike 60—75 kod Buchnera, prije 1538), dok M. Praetorius (1619) uzima za semiminimu vrijeme koje bi odgovaralo brzini M. M. 85 za ĉetvrtinku. Potkraj XVI i u XVII st. uvodi se, usporedo s razvitkom moderne notacije, pojam tempa u današnjem smislu. Otada se t. poĉinje tretirati kao samostalni ĉimbenik muziĉkog djela. Odluĉujuća je za taj novi pristup bila spoznaja da razliĉita tempa ne moraju meĊusobno stajati u brojĉanim relacijama kao integer valor i proporcije, već se mogu modificirati u beskonaĉnom broju nijansa. To se iskustvo oĉitovalo podjednako u vokalnoj i instrumentalnoj muzici na razmedi dvaju muziĉkih epoha. U talijanskoj su se vokalnoj muzici, pod utjecajem humanistiĉke retorike, poĉele promjene tempa iskorišćivati kao sredstvo izraţaja, što je postalo u monodiji (oko 1600) temeljem nove umjetnosti interpretacije. Istodobno su u sve razvijenijim oblicima instrumentalne muzike razliĉiti plesovi postali uzorcima odreĊena tempa, a kompozicije tipa preludija predmetom slobodnih modifikacija tempa. Karakteristiĉna je za to novo poimanje Monteverdijeva formulacija, po kojoj se za ispravno pjevanje propisuje »tempo duševnog afekta« (a tempo dell' affetto dell' anima), a ne »tempo ruke« (e non quello de la mano), svojstven muziciranju sputanom menzuralnim znakovima. Posebne upute za t. daje meĊu prvima L. Milan u zbirci za lutnju El Maestro (1535), poprativši kompozicije oznakama apriesa (»brzo«), a espacio (»polagano«), pa ĉak i modifikacijama kao ni muy a espacio ni muy apriesa (»ni prebrzo niti prepolagano«). Glavne, općenito prihvaćene oznake za t. uvode se preteţno poĉetkom XVII st., i to ovim redom: allegro (1596), largo (1601), adagio (1610), presto (1611), grave (1611), lento (1619) i zatim andante (1687), dok se allegretto i andantino pojavljuju tek u XVIII st. Isprva su to bile ujedno oznake za karakter ili afektivni sadrţaj djela (npr. allegro — vedro, grave — teško, ozbiljno, largo — široko itd.), jer su se tokom XVII st. polaganiji i brţi t. još uvijek razlikovali većinom notama duljeg i kraćeg trajanja. Tek se od XVIII st. i brzi stavci notiraju notama duga trajanja i obrnuto, polagani kraćim (npr. kod L. van Beethovena, u klavirskoj sonati

559

u D-duru op. 10, br. 3, prvi stavak je Presto s polovinkom kao jedinicom mjere, a drugi Largo e mesto sa ĉetvrtinkom). Glavnim se oznakama za t. ĉesto dodaju još i izrazi molto (mnogo), poco (malo), assai (vrlo), meno (manje), non troppo (ne previše) itd., ili ih se povezuje s oznakama za interpretaciju i za karakter djela, kao što su affettuoso, agitato, appassionato, cantabile, con brio, espressivo, maestoso, scherzando, sostenuto, spirituoso, tranquillo itd. Neznatne promjene i odstupanja od zadanog tempa naznaĉuju se izrazima affrettando, stringendo, piu vivo, stretto, koje upućuju na postepeno ubrzavanje, te pojmovima rallentando, ritenuto, allargando što upućuju na postepeno usporavanje. Vraćanje na prvobitni, glavni t. kompozicije oznaĉuje se sa a tempo, tempo primo, tempo giusto (-> giustd). Veće agogiĉke modifikacije tempa oznaĉuju se pojmom tempo rubato, koji je isprva upućivao na neznatno odstupanje od utvrĊena tempa u interpretaciji gornje, melodijske linije uz nepromijenjen t. u pratnji (tzv. vezani tempo rubato), a kasnije na slobodnije mijenjanje tempa u cijelosti (slobodni tempo rubato). Vezani t. rubato bio je manira, raširena u vokalnoj i instrumentalnoj praksi XVII i XVIII st., a slobodni t. rubato iskorišćuju osobito romatiĉari (Chopin, Schumann, Wagner) kao sredstvo izraţajnosti. MeĊutim, ni glavne oznake za t. nemaju uvijek iste nepromjenljive vrijednosti, nego variraju prema stilu ili kompozitoru. Largo je, npr., kod Handela brţi od adagia, iako se inaĉe od XVIII st. smatrao općenito sporijim tempom. U muzici XVII—'XX st. t. je postao ne samo vaţan sastavni dio kompozitorove stvaralĉke invencije, nego i sredstvo za rašĉlanjivanje cikliĉkih oblika kao što su sonata i simfonija (na talijanskom t. znaĉi brzinu, ali je to i sinonim za stavak simfonije, sonate, suite). Od 1816 uvodi se Malzelov metronom kao pomoćno sredstvo za egzaktno odreĊivanje tempa. MeĊutim, pravi se kriteriji za tempo neke kompozicije ne nalaze u metronomskoj brzini, nego u osjećaju za izbor odgovarajućeg tempa koji pridonosi suvisloj interpretaciji djela. U tome moţe biti velikih razlika, već prema liĉnosti izvodioca, njegovu temperamentu i pripadnosti odreĊenoj školi. Predodţba o strogom odrţavanju jednog te istog tempa kroz ĉitavo djelo nije svojstvena samoj prirodi muzike, a niti praksi. Sklonost narušavanju jedinstvenog tempa sve je jaĉe izraţena od XIX st., osobito kod Liszta i Wagnera koji zahtijevaju slobode tempa kao bitni sastavni dio svoje muzike. Posljedice su toga u muzici XX st. razliĉite: ili se jedinstvo tempa kao ĉimbenika u oblikovanju posve napušta u korist slobodnog, improvizacijskog muziĉkog toka, ili se, nasuprot tome, u okviru neobarokne muzike s oţivljavanjem motoriĉne ritmike ponovno uspostavlja jedinstvenost tempa, a odstupa od sloboda, ili se pak precizno utvrĊuju samo vremenske jedinice, odnosno okviri unutar kojih izvodilac moţe ĉesto posve slobodno rasporeĊivati ritmiĉke vrijednosti. LIT.: H. Riemann, System der musikalischen Rhythmik und Metrik, Leip zig 1903. — H. Besseler, Studien zur Musik des Mittelalters II, AFMW, 1926. — B. Bruck, Wandlungen des Begriffes Tempo rubato (disertacija), Er langen 1928. — R. Steglich, Die elementare Dynamik der musikalischen Rhythmus, Leipzig 1930. — Isti, Takt und Tempo, Deutsche Musikkultur 1939 —40. —• Gisile Brelet, Le Temps musicale (2 sv.1, Pariš 1949. —• W. Gerstenberg, Die Zeitmasse und ihre Ordnungen in Bachs Musik, Einbeck 1952. — C. Sachs, Rhythm and Tempo, New York 1953. — F. J. Machatius, Die Tempi in der Musik um 1600 (disertacija), Berlin 1954. — Isti, Die Tempo-Charaktere, Kongress-Bericht, Koln 1958. — /. Hermann-Bengcn, Tempobezeichnungen. Ursprung und Wandel im 17. und 18. Jahrhundert, Tutzing 1959. — C. Dahlhaus, Zur Entstehung der modernen Taktsystems im 17. Jahrhundert, AFMW, 1961. — Isti, Zur Taktlehre der Michae l Praetorius, MF, 1964. — 5. Gulio, Das Takt in der Musik des 13. und 14. Jahrhunderts, Bern 1964. —• H. Beck, Die Proportionen der Beethovenschen Tempi, Festschrift W. Gersten berg, Wolfenbiittel 1964. — K. E. Behne, Der Einfluss des Tcmpos auf die Beurteilung von Musik (disertacija), Hamburg 1971. I. Ać.

TEMPO PRIMO (tal. prvi tempo), oznaka za vraćanje na prvobitnu brzinu izvoĊenja koja je u odreĊenom odlomku kompozicije bila zamijenjena brţim ili polaganijim tempom. TEMPUS (lat. vrijeme), u -> menzuralnoj notaciji prvotno najmanja racionalno shvatljiva vremenska vrijednost, vremenska jedinica (jedinica brojenja, njem. Zdhlzeit) muziĉke kompozicije (Franko iz Kolna: »jednim tempusom zove se ono što je najmanje u punoći glasa«), tj. trajanje »normalnog« brevisa (brevis reda), koji je samo u odreĊenim okolnostima smio duţe ili kraće tra jati od jednog tempusa (brevis altera sa dva tempusa; nekoliko semibrevisa u jednom tempusu). Od poĉetka XIV st. semibrevis se ne smatra više posebnim oblikom brevisa, nego samostalnom vrijednošću (dijelom brevisa); prema tome da li se brevis dijelio na tri ili na dva semibrevisa, razlikovao se tada t, perfectum i t. imperfectum. Osnovna vremenska vrijednost postao je semibrevis. Dok je dotada t. znaĉio trajanje brevisa (tako još u traktatu Ars nova Philippea de Vitrvja), u daljem toku XIV st., pod utjecajem nauke o gradusima -> Johannesa de Murisa, termin je dobio zna ĉenje odnosa brevisa prema semibrevisu, koje je zadrţao i kas nije (Johannes Tinctoris, Terminorum musicae diffinitorium, vjerojatno oko 1472—73). 1. Ać.

i '-1

560

TENDUCCI — TEON IZ SMIRNE

TENDUCCI, Giusto Fernando (Ferdinando; zvan II Senesino), talijanski pjevaĉ i kompozitor (Siena, oko 1736—Genova, 25. I 1790). Studirao vjerojatno u Napulju. God. 1753—54 pjevao u Veneciji, zatim u razliĉitim talijanskim gradovima, od 1758 u Londonu gdje se 1764 upoznao i sprijateljio s Mozartom te do 1771 u Irskoj i Škotskoj. Po povratku u Italiju nastupao u Firenci, Rimu, Genovi, Veneciji i Napulju, od 1776 ponovo u Londonu, gdje je 1784—90 vodio Handelove festivale u Westminster Abbey. Bio je jedan od rijetkih kastrata (sopran) koji se odrekao pretjerane ornamentacije u korist izraţajnije interpretacije. DJELA: opera The Compaign, 1784; pasticci Pharnaces, 1769 i The Castle of Andalusia, 1783. — Priruĉnik Instructions of Mr. Tenducci to his Scholars, 1785; Treatise on Singing. — Izdao 2 zbirke Lessons for the Harpsickord, 1768 i 1770 te brojne zbirke engleskih, talijanskih i francuskih pjesama. LIT.: H. Kuhner, Giusto Ferdinando, MGG, XIII, 1966.

TENEBRAE (lat. tama, skraćeno od matutina tenebrarum), u liturgijskim knjigama katoliĉke crkve, naziv kojim se od XII st. naznaĉuju jutarnje molitve — matutine i laude — u Ĉasoslovu za posljednja tri dana Velikog tjedna (-> Matutin). Ime je izvedeno iz obiĉaja, nastalog još u VIII st. u Galiji i do danas saĉuvanog, da se te molitve ĉitaju u tami, nakon što se svijeće pogase. LIT.: M. Righetti, Manuale di storia liturgica II, Milano (II izd. 1955). — Th. Kaser, Die Lecon de Tenebres im 17. und 18. Jahrhundert, Publikationen der Schweizerischen Musikforschenden Gesellschaft 12, Bern 1966.

TENNEY, James C, ameriĉki kompozitor (Silver City, New Mexico, 10. VIII 1934—). Studirao na Juilliard School of Music u New Yorku, na Bennington Collegeu u Benningtonu, na University of Illinois u Urbani i 1956—65 kod E. Varesea i J. Cagea. God. 1963 utemeljio Tone Roads Chamber Ensemble. Predavao elektronsku muziku u New Yorku (New School for Social Research i tehnologiju na School of Visual Arts); od 1970 nastavnika je na California Institute of the Arts u Los Angelesu. DJELA: 13 Ways of Looking at a Blackbird za tenor, 2 flaute, violinu, violu i violonĉelo, 1958; Monody za klarinet solo, 1959; Analog I (Noise Study), 1961 (ostvarena putem kompjutora); Dialogue, 1963; Erogodos I-Il za 1—2 magnetofona s gudaĉima i udaraljkama ili bez njih, 1963 i 1964; Fabric for Che, 1967 i For Anne (Rising) za magnetofonsku vrpcu, 1969. — SPISI: Meta ( + ) Hodos: A Phenomenelogy of 2O tfl -Century Musical Materials and an Approach to the Study of Form, 1964; Sound-Generation by Means of a Digital Computer, Journal of Music Theorv, 1963; Noise Study, Musik und Bildung, 1971.

TENOR (od lat. tenere drţati, obuhvaćati, sadrţavati). 1. Rijeĉ, koja je u klasiĉnom latinskom znaĉila neprekinuti tok, slijed, drţanje, podrţavanje, upotrebljava se od srednjeg vijeka i u muziĉkom smislu. Pojam je bio odreĊen aspektom vremenskog izdrţavanja, odnosno strukturalnog, idealnog drţanja, podupiranja. U vremenskom smislu t. je znaĉio duljinu, npr., ljudskoga daha (Hucbald), ili duljinu tona, ali prije svega produţivanje trajanja nekoga tona; produţivati je trebalo osobito završni ton napjeva kao i njegovih odlomaka (Guido D'Arezzo). Od Johannesa Affligemensisa zvao se t. i poĉetni ton -> differentiae u psalamskim tonovima, identiĉan s tonom zvanim repercussio, odnosno tuba, koji je uz finalis najvaţniji ton odreĊenog crkvenog naĉina (-> Psalmodija). U smislu -> cantus firmusa višeglasne kompozicije rijeĉ tpoĉinje se javljati u XIII st. u traktatima (Johannes de Garlandia, »Discantus positio vulgaris«) kao i u notnim zapisima. U muziĉkim spisima onoga vremena objašnjava se naziv t. time što je taj glas temelj (fundamentum) na kojemu se gradi višeglasni slog. Postojeća crkvena melodija bila je, doduše, polazna toĉka višeglasne izvedbe od poĉetka -> organuma (kao vox principalis, vox praecedens), ali je postala općenito najdublja dionica (ona koja »nosi«) tek u XII st. Pravi poticaj oznaĉivanju preuzetoga najdubljeg glasa imenom t. dao je, ĉini se, diskantski slog škole Notre-Dame. Temeljni glas, uzet iz gregorijanskoga korala, modalno se ritmizirao, pojedini su se odlomci ponavljali; na dijelovima crkvene melodije gradile su se -> klauzule i -> moteti, pa je koralna melodija preteţno izgubila svoju prvobitno strogo liturgijsku funkciju. Izbor oznake t. (uz cantus firtnus, cantus prius factus) vezan je vjerojatno s tim faktorima u povijesti kompozicije, a oslanja se na doslovno znaĉenje rijeĉi t. kao i na središnji poloţaj termina u nauci o koralnom pjevanju. Budući da je rijeĉ t. imala pojmovno široko znaĉenje, nije se u muziĉkoj terminologiji do XVI st. upotrebljavala jedinstveno. MeĊutim, izraz se najĉešće upotrebljavao za slijed tonova preuzet isprva iz korala, kasnije i iz svjetovne melodije. Jakov iz Liegea izrijekom spominje da u jednome motetu mogu biti muhi tenores (mnogi tenori), pri ĉemu misli na kompozicije u kojima su na naĉin quodlibeta dvije gregorijanske melodije smještene jedna iznad druge. Tenorima su se u Italiji u XV i XVI st. nazivale i temeljne melodije plesova (D. Ortiz, »Tratado de glosas«). Ispod dionice koja se od XIII st. nazivala t., nalazio se već u XIV st. povremeno -v contratenor; od XV st. t. se javlja praktiĉki još samo kao srednji glas (media vox; ~> taille): u ĉetvoroglasnom slogu izmeĊu

contratenora bassiisa i contratenora altusa, u troglasnom sic pjesme

izmeĊu contratenora (koji se doduše, osobito u klau: lama, još znao popeti iznad tenora) i superiusa. Otada je u rei vitom ĉetvoroglasnom slogu t. glas koji se nalazi iznad basa. 2. Od poloţaja glasa u višeglasnom slogu, znaĉenje term t. proširilo se na vrstu glasa koji se kreće 1u tom ambitusu, visoki muški2 glas s normalnim opsegom c—a , kod profesional pjevaĉa do c . Kazališna praksa razlikuje kategorije lirskoga tene mladenaĉkog dramskog (herojskog) tenora, teškog dramsl tenora i tenora buffo. Primjeri opernih likova za lirski t. su E Ottavio (Mozart, Don Giovanni), za mladenaĉki dramski t. I restan (Beethoven, Fidelio), za teški dramski t. Tristan (Wagt Tristan i Izolda), za t. buffo Basilio (Rossini, Figarov pir). 3. Od XVI st. dodaje se instrumentima kojih opseg odgov opsegu tenorskoga ljudskog glasa, odnosno koji ga obuhvać u svome srednjem poloţaju, ĉesto rijeĉ t. (tenor-fidel, tenor-v; da gamba, tenor-trombon, tenor-saksofon). Ponekad su se t zvali i instrumenti drugaĉijeg opsega (npr. tenor-blokflautc pribliţnim opsegom soprana), da bi se razlikovali od dub! basova instrumenta iste obitelji. LIT.: P. Aubry, Recherches sur les tenors francais dans les motets XIII siecle, Pariš 1907. — Isti i A. Gastoue, Recherches sur les tenors h dans les motets du XIII e siecle, La Tribune de Saint-Gervais, 1907. Gurlitt, J. Walter und die Musik der Reformationszeit, Luther -Jahrbi XV, 1933. — M. Appel, Terminologie in den mittelalterlichen Musiktrakta Ein Beitrag zur musikalischen Elementarlehre des Mittelalters (disertac Berlin 1935. — L. David, La »Mora ultimae vocis« de Guy d'Arezzo, Revu« Chant Gregorien, 1936. — K. Gudeivill, Zur Frage der Formstrukturen d scher Liedtenores, MF, 1948. — R. Stephan, Die Tenores der Motetten alte Stils (disertacija), Gottingen 1949. — H. Besseler, Bourdon und' Fauxboun Leipzig 1950. — R. Dammann, Spatformen der isorhvthmischen Motette 16. Jahrhundert, AFMW, 1953. — H. H. Eggebrecht, Studien zur musikalisc Terminologie, Akademie der Wissenschaft und Literatur Mainz, Abhandlur der geistes- und sozialwissenschaftlichen Klasse, 1955. — K. Gudewill, Bezier gen zwischen Modus und Melodiebildung in deutschen Liedtenores, AFA 1958. — Isti, Tenor, MGG, XIII, 1966. — N. P. Smith, Tenor Repetitio: the Notre Dame Organa, Journal of the American Musicological Societv, 1 — Sh. Daviš, The Solus Tenor in the XIV lh and XV th Centuries, AML, 1 B. A(

TENORFAGOT -> Quintfagott ; TENORSKA KLAUZULA -> Diskantova klauzula : TENORSKI INSTRUMENTI -> Tenor, 3. \ TENSCHERT, Roland, austrijski muziĉki pisac (Poders; Ĉeška, 5. IV 1894 — Beĉ, 3. IV 1970). Studirao na Konzer toriju u Leipzigu i na Univerzitetu u Beĉu, gdje je 1921 doktori iz muzikologije; kompoziciju uĉio kod A. Schdnberga. G 1926—31 arhivar, bibliotekar i predavaĉ na Mozarteumu u S; burgu, a zatim ţivio kao muziĉki pisac naizmjence u Beĉu i S; burgu; 1945—48 predavao povijest muzike na Muziĉkoj aka miji u Beĉu. Mnogo je radova posvetio ţivotu i djelima W. Mozarta, istraţujući arhivske izvore. DJELA. SPISI. Knjige: Die Ouvertiiren Mozarls (disertacija), 1921 ( 1924 u Mozart-Jahrbuch); Mozart, ein Kiinstlerleben in Bildern und Dokumen 1930; J. Haydn, 1932; Musikerbrevier, 1940; Mozart, ein Leben fur die O 1941; 3 X 7 Variationen iiber das Thema Richard Strauss, 1944; Frauen Haydn, 1946 (II izd. 1948); Salzburg und seine Festspiele, 1947; Richard Str und Wien, eine VCahlverviandUchaft, 1949; W. A. Mozart, 1951 (engl. i< franc. 1954); Ch. W. Gluck, der grosse Reformer der Oper, 1951; F. Schut 1971 i dr. Studije i ĉlanci. ~ IZDANJA: Richard Strauss und Josef Gre Briefmechsel 1934—49, 1955. Ţivot u slikama: Ch. W. Gluck, 1938; J. Ha_ 1959 i W. A. Mozart, 1959. LIT.: H. Jancik, Roland Tenschert, MGG, XIII, 1966.

TENSO (provansalski; franc. i provansalski tenson, tal. ; zone; od lat. contentio prepirka), provansalska pjesma prepirE u nekoliko strofa, bez stalna oblika, koju su izvodila dvojica dionika, većinom na poznate melodije i pri tom su se doti aktualnih dogaĊaja ili ljubavnih problema; dijalog je bio dji miĉno polemiĉan, za razliku od više razigrano-duhovitog -> partija. Tu vrstu su njegovali prije svega trubaduri u XII—X st.; kod trouvera t. je odigrao vaţnu ulogu u natjecanjima p nika i pjevaĉa, tzv. pjevaĉkim ratovima (njem. Sangerkrieg;^- Pt TENUTO (krat. ten.; tal. izdrţan), oznaka koja zahtijeva se tonovi izdrţe u svojem punom trajanju. Gdjekad se obilje; crticom iznad notne glave ili ispod nje (F J). Forte t. upozor da ni jaĉina tonova ne smije popustiti, nego mora ostati do ki jednaka. TEON IZ SMIRNE, grĉki uĉenjak na prijelazu iz I u I] Bio je platoniĉar. Sastavio je spis Ta xa-ra TO [AaS-7]|Aa-n.xov XP*]° £t£ TY)V nXaTk>vo^ avaYV(orjuv, koji nije vjerojatno potpuno ĉuvan. Autor uz matematske probleme govori i o astronomski i muziĉkima. Medu mnogim teško razumljivim formulacija najjasnija je konstatacija da je najprirodniji i najsvrsishod redoslijed pojedinih znanosti ovaj: aritmetika, geometrija, stei metrija, astronomija, kozmiĉka muzika (harmonija sfera). Sa onaj koji toĉno pozna zakone aritmetike, kao i muzike koja temelji na brojevima, moći će ispravno ocijeniti muziku koja

TEON IZ SMIRNE — TEORIJA MUZIKE

561

sluţi instrumentima. MeĊutim, koliko se moţe zakljuĉiti iz Teonovih teško pristupaĉnih tokova misli, njega općenito ova druga vrsta muzike mnogo ne zanima, dok kozmiĉku muziku veoma cijeni. Novo izdanje Teonova djela uredio je E. Hiller: Theon Smyrnaeus Platonicus, Expositio rentm mathematicarum ad legendum Platoneum utilium, 1878.

I

LIT.: W. Vetter, Theon von Smyrna, MGG, XIII, 1966.

TEORBA (engl. theorbo, franc. theorbe, njem. Theorbe, tal. i španjolski tiorba), trzalaĉki ţiĉani instrument, vrsta lutnje većih dimenzija i dubokog registra. Razvila se potkraj XVI st. kao jedna od basovskih varijanata lutnje (Talijani su ih zvali zajedniĉkim imenom arciliuti) i upotrebljavala do potkraj XVIII st. Razlikovala su se dva glavna tipa: padovanska t., kasnije zapravo t. u uţem smislu, i rimska t, s duljim vratom i manjim korpusom, kasnije prozvana -» chitarrone, a uz njih još i teorbirana lutnja i drugi mješoviti oblici. Prema Praetoriusu, padovanska t. je bila 5 stopa duga. Imala je 16 ţica (u XVIII st. ĉesto i 14), i to 8 napetih preko hvataljke s preĉnicama i 8 slobodnih, bordunskih, te dva odgovarajuća ormarića s vijcima, smještena jedan iznad drugog na vratu koji je bio svinut u stranu. Za razliku od normalne lutnje, ţice su joj bile isprva redovito jednostruke, tek kasnije katkad dvostruke (u XVIII st. preteţno u Njemaĉkoj). UgaĊanje je variralo prema razdoblju i kraju, ali u pravilu su »melodijske« ţice bile ugoĊene u kvartama s jednom tercom u sredini, a bordunske u dijatonskom nizu sekunda. T. se upotrebljavala najviše za pratnju pjevanja i za izvoĊenje generalbasa. Praetorius je opisuje i kao tzv. ornamentski instrument koji u većem sastavu ukrašava i dopunjuje srednje dionice. Zbog njeţna zvuka osobito je bila raširena kao pratnja pjevaĉa, što se vidi iz mnogobrojnih likovnih prikaza na talijanskim, francuskim i nizozemskim platnima. MeĊu prvima je teorbu upotrijebio G. Caccini. U skupini instrumenata što su izvodili generalbas t. se većinom nalazi uz ĉembalo (ili spinet), katkada još i s kontrabasom (A. Cesti) ili kojim drugim basovskim instrumentom. G. Legrenzi je za orkestar u venecijanskoj crkvi sv. Marka propisao 4 teorbe, a G. F. Ha'ndel je iskorišćuje za osobite zvuĉne efekte u pastoralnim i noćnim scenama. Muziku za teorbu posebno su komponirali P. P. Melii (3 knjige tabulatura, 1614—16), B. Castaldi, G. Pittoni (12 solo-sonata za teorbu i continuo, 1669) i dr., a priruĉnike su napisali teorbisti Fleury (1660), Bartolotti (1669), H. Grenerin (oko 1670) i Deliair (1690). LIT.: H. Neemann, Laute und Theorbe als Generalbassinstrumenten im 17. und 18. Jahrhundert, ZFMW, 1934. — E. VPinternitz, The Evolution of the Baroque Orchestra, Metropolitan Museum of Art Bulletin, 1954. — jf. Jacquot, Le Luth et sa musique, u zbirci Le Choeur des Muses, Pariš 1961. — H. Radke, Wodurch unterscheiĊen sich Laute und Theorbe, Acta musicologica, 1965. — E. Winternitz, Theorbe, MGG, XIII, 1966. I. Ać.

TEORIJA INFORMACIJE U MUZICI. Operiranje sa sluĉajem i vjerojatnošću dovodi muziĉko komponiranje u usku vezu s matematiĉkom teorijom komunikacije ili teorijom informacije; kako je muzika takoĊer jedan od oblika komunikacije, to će i osnovni matematiĉki principi teorije informacije vrijediti na podruĉju gdje se predaju i primaju »muziĉke informacije«, tj. saopćavaju u obliku muziĉkih znakova, odnosno muziĉkih signala. Teorija informacije temelji se na vjerojatnosti pojavljivanja pojedinaĉnih znakova u procesu komunikacije, polazeći pri tom od kvantitativne odreĊenosti informacija, dakle od onoga što se kod neke informacije dade izmjeriti, prema tome je podloţno matematiĉkoj formulaciji i matematiĉkoj obradbi, a to je: a) sadrţaj informacije (u kvantitativnom smislu), koji ovisi o broju raspoloţivih znakova; b) brzina informacije, koja ovisi o broju predanih znakova u jedinici vremena; c) opseg i vrijeme predaje cjelokupne informacije; d) zališnost (redundancija), koja se sastoji u tome da treba više predati nego što je neophodno da se primi, kako bi se kod neizbjeţnih gubitaka pri prijenosu, prouzrokovanih smetnjama, saĉuvala razumljivost informacije; tako i kompozitor mora predati više nego što slušalac bezuvjetno mora primiti, jer i tu dolazi do gubitaka, prvenstveno zbog nemogućnosti potpunog slaganja, odnosno dogovora, izmeĊu stvaraoca i primaoca. Pristup kompozicijskom procesu sa stajališta teorije informacije omogućuje uvelike korištenje kompjutora; kao raĉunski stroj kompjutor moţe izvršavati one kompozicijske zadatke koji se dadu formulirati matematiĉkim jezikom, a to je izradba takvih muziĉkih-* struktura u kojima autor dopušta u većoj ili manjoj mjeri kontroliranu igru sluĉaja (-^-Kompjutor u muzici,->Stohastiĉka muzika). LIT.: L. A. Hiller, Informatio nstheorie und Comp utermusic, Mainz 1964.— U. Dibelius, Moderne Musik 1945—1965, Miincheni966.— B.Makanec, Uvod u teoriju informacija, bulletin Koncertne direkcije Zagreb, 1966/I. — W. Gieseler, Komposition im 20. Jahrhundert, Celle 1975. N. Dć.

TEORIJA MUZIKE, skup spoznaja o naravi i zakonitosti muziĉke umjetnosti steĉenih na temelju prouĉavanja stvaralaĉke i izvodilaĉke muziĉke prakse. T. m. izvire iz iskustva muziĉke kulture i redovito se pojavljuje kao njezina posljedica. Rijetko

G. Zarlino, stranica iz djela Istitulioni harmoniche, Venecija 1558

i izuzetno ona prethodi muziĉkoj praksi (npr. dodekafoniĉki sustav A. Schonberga). Zadatak je muziĉke teorije da prouĉava i analizira muziĉka ostvarenja i na taj naĉin odredi pravila po kojima ona nastaju, da ta pravila sistematizira i da srodne pojave ukljuĉi u zajedniĉku skupinu. Stoga t. m. u najširem smislu obuhvaća niz podruĉja. U nju ulaze akustika — nauka o fiziĉkim osobinama tona — zatim pravila polifone kompozicije i kontrapunktiĉke vještine, znaĉajke harmonijskih odnosa meĊu suzvu cima, zakoni arhitektonske izgradnje muziĉkog oblika i estetska mjerila za odreĊivanje umjetniĉke vrijednosti pojedinoga muziĉkog djela. U nju su ukljuĉeni i nauka o izgradnji, naĉinu upotrebe i primjeni pojedinih instrumenata u komornim ili orkestralnim sastavima, odnosno ljudskoga glasa u solistiĉkim i zbornim ansamblima te umijeće interpretacije muziĉkog djela od realizacije notnog teksta do primjene agogiĉkih sloboda. T. m. obuhvaća nadalje i prouĉavanje muziĉke prošlosti, kao i narodnog stvaralaštva i konaĉno opću teoriju muzike (njem. allgemeine Musiklehre). Sadrţaj opće (osnovne) muziĉke teorije su temeljni pojmovi o odnosima meĊu tonovima s obzirom na njihovu visinu (intervali, ljestvice, akordi) i trajanje (ritmiĉka vrijednost tonova) i vještina grafiĉkog prikazivanja tonova (notiranje). Takva podjela muziĉke teorije na pojedina podruĉja novijega je datuma. Konaĉno se ustalila u XIX st. Temelje zapadnoevropskoj muziĉkoj teoriji postavili su Grci. Oni su razradili i usavršili tekovine muziĉke kulture mnogih naroda staroga vijeka i ujedinili ih u cjelovit i zaokruţen sustav. Najstariji poznati grĉki muziĉki pisac jest Filolaj (■«- 540). Pitagora ( Triplum \ TERZAKIS, Dimitris, grĉki kompozitor (Atena, 12. li —). Studirao u Ateni kompoziciju (Y. A. Papaioannou) i (A. Thurneisen) i zatim u Kolnu na Visokoj muziĉkoj školi k ziciju (B. A. Zimmermann) i elektronsku muziku (H. Eimert naizmjeniĉno u Kolnu i u Ateni. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta za komorni orkestar; Tr tions telegraphique, 1971; Xpooa, 1972; Kosmogramm, 1974. — KOMi gudaĉki kvartet, 1969; septet sa flautom, 1965; trio za violonĉelo, gitari raljke, 1967; 'Hx"XPovoC II za 8 instrumenata i udaraljke, 1968; "Axo taru, glas i udaraljke, 1970; Hommage d Morse za duhaĉe i gudaĉi 1970; 3 kompozicije za violinu, 1972; duo za za violonĉelo i udaraljke, 1 Z A M A G N E T O FO N S K U V R PC U : ' H x i b x ? w C I , 1 9 6 7 ; ' H x « x p o za 7 elektroakustiĉki pojaĉana instrumenta i magnetofonsku vrpcu, 1970: ces za mezzosopran, violu, udaraljke i vrpcu, 1970; X za bariton, inst talni ansambl i vrpcu, 1971; "E$o£ A za obou, violonĉelo i vrpcu, 1972. KALNA: MviSeta za sopran, violinu, violonĉelo i udaraljke, 1966; 'tlv.\ za ţenske glasove i orkestar, 1967; ObcoC za zbor, 1968; Sferna harnu mezzosopran, flautu i violonĉelo, 1972; 'E9 -o£ B za alt i 2 instrumenta 6 S TOLX 1 1P OV za zbor i orkestar, 1973; KaTa[iccata za 6 solista, 1973.

TERZIAN, Alicia, argentinski kompozitor (Cordoba, : 1936 —). Studij završila 1958 na Konzervatoriju u Buenos / gdje djeluje kao nastavnik; uz to predaje na Escuela Supei Bellas Artes Univerziteta u La Plati i na Visokoj umjetniĉko Tetra Colon u Buenos Airesu. DJELA. ORKESTRALNA: Movimentos contraslanes, 1968; Atmosf koncert za violinu, 1960; Gris de la noche za gudaĉki orkestar, 1969). — KC NA: 2 gudaĉka kvarteta, 1957 i 1968; Cuadrados mdgicos za violinu, kla utu, klarinet, fagot i rog, 1969. — Kompozicije za klavir (Atmosferas I z vira). — Balet Movimientos, 1968. — VOKALNA: Cantata de la tarde : tatora, mješoviti zbor i orkestar, 1959; Ab ovo za gudaĉki kvartet, ude glasove, 1969; Embryo za glas i violu, 1969.

TERZO SUONO (tal. treći tori), naziv za diferencijali koji je 1714 otkrio i 1754 u djelu Trattato di mušica secor vera scienza delVarmonia opisao G. Tartini, pa se ĉesto 1 i Tartinijev ton (-> Kombinacijski tonovi). TESCHNER, Gustav Wilhelm, njemaĉki pjevaĉki pe (Magdeburg, 26. XII 1800—Dresden, 7. V 1883). Uĉenik Zeltera na Institutu za crkvenu muziku u Berlinu i G. Cres nijau Italiji,gdje— potaknut F. Santinijem—razvija ţivi inte crkvena djela starih majstora. Kao pedagog u Dresdenu prim je principe talijanske pjevaĉke škole. U tu je svrhu redigira feggia talijanskih pedagoga H. Minoje, G. Crescentinija, N. A garellija i G. Clarija, a i sam je komponirao nekoliko zbirki (El tarubungen, Progressive Solfeggi). Vaţna su i njegova izdanj kalnih crkvenih djela H. L. Hasslera, J. Eccarda, M. Altent J. Bureka, M. Francka, M. Praetoriusa, B. Gesiusa, A. Gun haimera i drugih njemaĉkih i talijanskih majstora XVI i XVI LIT.: R. Schaal, Gustav Wilhelm Teschner, MGG, XIII, 1966.

TESI-TRAMONTINI, Vittoria, talijanska pjevaĉica, al! renca 13. II 1700—Beĉ, 9. V 1775). Uĉenica F. Redija u Fir P. Campeggija u Bologni; debitirala 1716 u Parmi u operi (D'Astorga). Pjevala u Italiji, u Njemaĉkoj, Poljskoj i Španjc a od 1747 u Beĉu. Tu je od 1748 vodila i vlastitu pjevaĉku i Njezina je uĉenica Elisabeth Teyber. Izvanrednim kvalitetan^ jega glasa (široki opseg i neobiĉna dramatska snaga) stekla je A popularnost. O njoj se saĉuvao niz anegdota. LIT.: H. Kuhner, Vittoria Tesi-Tramontini, MGG, XIII, 1966.

TESS, Giulia, talijanska pjevaĉica, sopran (Milano, 1 1889 —). U devetnaestoj godini debitirala u Veneciji (Th( Mignori) kao mezzosopran. Uĉila zatim kod Z. Falchija i A. Si

TESS — TETRAKORD -Garbin te se razvila u sopran. Nastupala na svim većim talijanskim pozornicama i u inozemstvu. God. 1922 na poziv Toscaninija pjevala na praizvedbi opere Debora e Joelle (Pizzetti) na milanskoj Scali, na kojoj je otada redovito gostovala (1925 prva talijanska Elektra). Povukavši se s operne pozornice poduĉavala pjevanje i glumu. Njezine su uĉenice F. Tagliavini i F. Barbieri. TESSARINI, Carlo, talijanski kompozitor i violinist (Rimini, oko 1690 — ?, poslije 15. XII 1766). Prvi siguran biografski dokument potjeĉe iz 1720, kada je imenovan violinistom u bazilici sv. Marka u Veneciji; 1729 je osim toga vodio koncerte u Conservatorio dei Ss. Giovanni e Paolo. God. 1733 namješten je u katedrali u Urbinu; 1737 je dirigent instrumentalne muzike na dvoru kardinala W. H. Schrattenbacha u Brnu. Od 1738 ponovo u Urbinu; uz to se 1743 naziva doţivotnim dirigentom Accademia degli Anarconti u gradiću Fano. U Urbinu je tridesetih godina, sa svojim roĊakom, osnovao muziĉko nakladno poduzeće, u kojemu izdaje svoja i tuĊa djela. U više navrata na koncertnim turnejama, osobito u Nizozemskoj. Poslije nastupa u Arnhemu krajem 1766 gubi mu se trag. Tessarinijev opus posvećen je iskljuĉivo instrumentalnoj muzici, prije svega sonati i koncertu. Primjećuje se Vivaldijev utjecaj. Teme njegovih sonata ĉesto su plesnog obiljeţja i pokazuju galantne crte, a u koncertima se mjestimice susreće tonsko slikanje. Tessarinijeve kompozicije zahtijevaju znatno tehniĉko umijeće, pa se po tome moţe zakljuĉiti da je sam bio vrstan violinist. Violinska škola Gramatica di Mušica, jedan od najsaţetijih udţbenika instrumentalnog sviranja iz XVIII st., tiskana je u prijevodu u mnogim evropskim zemljama. DJELA. INSTRUMENTALNA: koncert za violinu, gudaĉe i b. c; 12 Concerti a 5 con violino obbligato; 6 simfonija za 2 violine, violu i b. c.; 6 simfonija za 2 violine i b. c; 6 uvertira za 2 violine, violu i b. c.; 17 sonata za 2 vio line i b. c.; 6 sonata za 2 flaute ili violine i b. c.; 6 sonata za 2 violine; 30 sonata za violinu i b. c; 6 sonata za violinu ili flautu i b. c.; Contraslo armonico za 3 violine i b. c.; Introduzioni za 2 violine, violu i b. c; 6 Allettamenti armonici za 2 violine, violu i b. c. i dr. — Škola za violinu Gramatica di mušica, 1741. LIT.: A. Dunning, Some Notes on the Biographv of Carlo Tessarini and his Musical Grammar, spomenica E. Schenku, STMW, 1962. — Isti, Carlo Tessarini, MGG, XIII, 1966.

TESSIER, Andre, francuski muzikolog (Pariz, 8. III 1886 — 2. VII 1931). Uz studij prava, istoĉnjaĉkih jezika i povijesti umjetnosti pohaĊao na Sorbonnei predavanja iz muzikologije R. Rollanda i A. Pirroa. Specijalizirao se za povijest francuskog i talijanskog slikarstva i muzike XVII i XVIII st.; 1921 diplomirao na ficole du Louvre. Arhivar ministarstva za lijepe umjetnosti; 1927—31 glavni tajnik Francuskoga muzikološkog društva. Njegovi su glavni radovi posvećeni prouĉavanju muziĉkog baroka u Francuskoj. SuraĊivao u više ĉasopisa (Šcho musical, Revue de musicologie, Rassegna musicale, La Revue musicale, Revue de Van, Bulletin de la Societe d'histoire de l'art franfais). DJELA. SPISI: Couperin, 1926; više studija i ĉlanaka. Katalog muziĉke zbirke u dvorcu Versailles, Revue de musicologie, br. 38—39. — Pripremio gradu za djelo Notes et references pour servir d une histoire de M.-R. Delalande (red. N. Dufourcq, 1957). — IZDANJA: III francusko izd. Riemannova Muziĉkog leksikona (sa Y. Rokseth, M. Pincherleom i A. Schaeffnerom), 1931; Oeu-vres completes de Chambonnieres (sa P. Brunoldom), 1925; J.B. Lully, cjelokupna djela, sv. I i II (baleti), 1931 i 1933; F. Couperin, cjelokupna djela, sv. XI (svjetovna vokalna muzika), 1932; La Rhetorigue des dieux et autres pieces de luth de Denis Gaultier (2 sv., sa J. Cordevem), 1932—33. LIT.: P. Brunold, Quelques souvenirs sur Andre Tessier, Revue de musicologie, 1931. — R.-A. Mooser, Andre Tessier, Dissonances, Geneve 1931. —■ H. Prunieres, Andre Tessier, RM, 1932. — A. Schaeffner, stBibliographie des travaux d'Andre Tessier, Revue de musicologie, 1953. —' ^ h Andre Tessier, MGG, XIII, 1966.

TESTI, Flavio, talijanski kompozitor i muzikolog (Firenca, 4. I 1923 —). Muziku studirao na Konzervatoriju u Torinu (G. Gedda, L. Perrachio), a knjiţevnost na Univerzitetu u Milanu. Suradnik muziĉkih naklada Suvini Zerboni (1952—54) i Ricordi (1955—65) i mnogih talijanskih radio-stanica. Boravio neko vrijeme, kao gost Sovjetske vlade, u Moskvi, Lenjingradu i Tbilisiju. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu i klavir, 1959; concerto 1954; 5 Mušica da concerto: I, za violinu i orkestar, 1957; II, za gudaĉe, 1957; III, za klavir i orkestar, 1961; IV, za flautu i orkestar, 1962 i V, za klavir, violinu, violonĉelo i orkestar, 1969; Divertimento, 1956. —■ DRAMSKA. Opere: // Furore di Oreste, 1956; La Celestina, 1963 i L'Albergo dei poveri (prema M. Gorkom), 1966. — VOKALNA: Passio Domini Nostri Jesu Christi secun dum Marcum za sopran, alt, 2 tenora, 2 basa i instrumentalni ansambl, 1969; Crocifissione za muški zbor, gudaĉe, duhaĉe, timpane i 3 klavira, 1953; 3 madrigala // Dolore za zbor i instrumentalnu pratnju, 1963; Neto York. Oficina y denuncia (F. Garcia Lorca) za zbor i orkestar, 1964; Canto a las tnadres de los milicianos muertos (P. Neruda) za sopran, zbor i orkestar, 1967. — Stabat Mater za sopran, zbor i instrumentalnu pratnju, 1957; moteti, 1963. — SPISI: Introduzione alla mušica, 1963; Storia della mušica italiana da Sant' Ambrogio a noi (do 1970 obj. 2 dijela: I, La Mušica italiana nel Medioevo e nel Rinascimento, 2 sv., 1969 i La Mušica italiana nel Seicento, 1970). — Redigirao prijevode libreta opera F. Poulenca., S. Prokofjeva, N. Nabokova, D. Šostakoviĉa i dr. LIT.: P. Rattalino, Flavio Testi, Ricordiana, 1963. —• P. Santi, Flavio Testi, Milano (bez godine).

TESTORI, Carlo Giovanni, talijanski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Vercelli, 24. III 1714 — 20. V 1782). Muziku uĉio

565

kod svoga oca i neko vrijeme u Milanu. Kompozitor i nastavnik violine u Vercelliju gdje ga je, prilikom svog putovanja po Italiji, posjetio Ch. Burnev. DJELA. SPISI: La Mušica ragionata espressa famigliarmente in dodici passeggiate a dialogo, 1767; Primi rudimenti della mušica . . . , 1771; Supplemento alla mušica ragionata, 1773; L' ' Arte di scrivere a ono reali. . . , 1782. — KOMPOZICIJE (sve izgubljene): trija za 2 violine i bas; mise, vesperae i druga crkvena djela. LIT.: R. Allorto, La »Mušica ragionata« di Carlo Giovanni Testori, RMI, 1951.

TEŠKOTO, najpopularnija i najomiljenija muška igra u Makedoniji. Pripada grupi teških ora. Poreklom iz zapadnog planinskog stoĉarskog kraja Makedonije, oko Lazaropolja i Galiĉnika, t. je igra izrazito obrednog karaktera, sliĉna albanskoj igri tosko. Pleše se odmerenim a elegantnim i teškim pokretima, ispunjenim unutarnjom snagom. Izvodi se uz pratnju zurle i tapana. Prvi deo ora odvija se u polaganom, rubato-tempu, s emocionalnom napetošću igraĉa, kao nagoveštajem gradacije koja sledi u drugom, brzom, ritmiĉki odmerenom delu. Za igru t. karakteristiĉan je »nemušti jezik« kojim se prvi igraĉ, tanĉar, sporazumeva sa sviraĉima oko akcenata i promene tempa. LIT.: Lj. i D. Janković, Narodne igre, IV, Beograd 1948. — D. Ortakov, Razmisluvanje za igraorniot folklor, Mlada literatura, 1954, 1. — M. Brzanov, Problem transkripcije galiĉke igre »Teškoto«, Rad Kongresa folklorista u Dojranu 1966, 1968. M. Ĉv.

TETLEY, Glen, ameriĉki plesaĉ i koreograf (Cleveland, Ohio, 3. II 1926—). Studirao najprije moderni ples kod H. Holmove u ĉijoj je trupi debitirao 1946 i zatim plesao; istaknuo se osobito u njezinim koreografijama musicala za Brodaway {Kiss Me, Kate na muziku C. Portera, 1948); istodobno zapoĉeo na školi Holmove i pedagošku djelatnost. God. 1950 uĉio klasiĉni balet kod M. Craske i A. Tudora; 1952 postiţe zapaţene uspjehe kao solist ansambla P. Langove, posebno u plesu Rites (B. Bartok); 1953—55 prvi plesaĉ trupe J. Butlera s kojom odlazi na turneju po Evropi; od 1958 ĉlan trupe Marte Graham; 1960 pleše u American Ballet Theatreu, 1961 s trupom J. Robbinsa (Ballets: USA) gostuje u Spoletu, a 1962 osniva vlastitu trupu za koju koreografira uz ostalo Schonbergov melodramski ciklus Pierrot lunaire. Iste godine angaţiran kao prvi plesaĉ i koreograf u Nederlands Dans Theatreu u Hagu, gdje je djelovao do 1970, postavši i umjetniĉki direktor trupe (uz H. van Manena). U Nizozemskoj je nastao veliki broj njegovih vrlo uspjelih koreografskih ostvarenja, kao De Anatomische les (muzika prema I simfoniji M. Landovvskog), Sargasso (Kfenek), The Game of Noah (Stravinski), Circles (Berio) i Small Parades (Varese). Usporedo radi i za druge ansamble: za Batsheva Dance Company u Izraelu (The Mythical Hunters na muziku O. Partosa), za engleski Ballet Rambert za koji je postavio balete Ziggurat (Stockhausen) i Embrace Tiger and Return to Monntain (Subotnik) te za Royal Ballet u Londonu (Field Figures, na muziku Stockhausena). God. 1974 postao je direktor i šef-koreograf Baleta Wiirttemberškog drţavnog kazališta u Stuttgartu. •—■ Prvenstveno karakterni plesaĉ te koreograf modernog plesa, T. je oĉitovao osobito smisao za dramatiĉnost i duboke psihološke kontraste. LIT.; D. Duncan, Glen Tetlev; One Dancer, Many Faces, Dance Magazine, 1960. — M. Marks, Glen Tetlev with Linda Hodes and Robert Powell, ibid. 1962.

TETRAKORD (grĉ. TSTpoKopSov), niz od ĉetiri tona u opsegu kvarte. Dijatoniĉki t. sastoji se od dva cijela stepena i jednog polustepena. Od dva uzastopna tetrakorda, oba s polustepenom izmeĊu trećeg i ĉetvrtog stupnja, graĊena je dur-ljestvica. U njoj su tetrakordi meĊusobno povezanih-dijazeuksisom. Mol-ljestvica sastoji se takoĊer od dva tetrakorda povezana dijazeuksisom, no oni se meĊusobno razlikuju po smještaju cijelih stepena i polustepena (-> Ljestvica). U staroj grĉkoj muzici t. je bio temelj cjelokupne muziĉke teorije. Krajnji tonovi tetrakorda tvorili su konsonantan interval (crvfi9covtot) i bili su toĉno fiksirani. Dva meĊu njih umetnuta tona s njima su u disonantnom odnosu (Siacpuuia) i njihov je poloţaj unutar tetrakorda promjenljiv. Mijenjanjem njihove visine mijenja se tonski rod tetrakorda (dijatonski, kromatski, enharmonijski). Spajanjem nekoliko tetrakorda dobio se niz od dviju oktava koji je obuhvaćao cijeli tonski sistem starih Grka (aurj-re^a TEXEIOV). I kod teoretiĉara ranog srednjeg vijeka t. je osnovna jedinica u izgradnji tonskog sistema. Tako anonimni autor traktata Mušica Enchiriadis (kraj IX st.) dijeli tonski sistem na 4 tetrakorda: t. gravium G (r)—c, t.finalium d—g, t. superiorum a—d, i t. excellentium e1—a1. Na prijelazu u XI st. mijenja se poloţaj najdubljeg tetrakorda; kod Hermannusa Contractusa (1013—1054) t. gravium je A—d. U to se vrijeme ĉesto tonski sistem proširuje na 5 tetrakorda: t. gravium1 G(F)—C, t.finalium D—g, t. acutarum a—dl, t.superactarum d —g1 i t. excellentium a1—d2. Guido d'Arezzo (997— 1050) prvi odbacuje t. kao osnovnu jedinicu i izgraĊuje svoj sistem

566

TETRAKORD — THAYER

na temelju-* heksakorda. Otada se u muziĉkoj teoriji t. više ne obra duje kao samostalan ĉimbenik. T. Br. TETRARDUS (tetartus; lat. prema grĉ. Ts^apTO? ĉetvrti), u srednjem vijeku, osobito od VIII do XIII st., grĉki naziv za ĉetvrti crkveni naĉin, autentiĉan i plagalan. Authenticus t. je autentiĉna miksolidijska ljestvica, a plagius t. je plagalna miksolidijska ljestvica,'tj. hipomiksolidijska (-> Starocrkveni naĉini). TETRAZZINI, i. Eva, talijanska pjevaĉica, sopran (Milano, III 1862 — Salsomaggiore, 27. X 1938). Pjevanje uĉila u Firenci (Ceccherini), gdje je debitirala 1882 u Faustu (Gounod). Pjevala zatim na talijanskim opernim pozornicama te u Španjolskoj (Madrid, Barcelona, Sevilla), Portugalu, Buenos Airesu, New Yorku, Londonu (Covent Garden), Parizu. God. 1887 udala se za dirigenta C. Campaninija i nastanila u New Yorku. Pjevaĉica široka glasovnog raspona, vrlo dotjerane vokalne tehnike i stila, s posebnim, neobiĉno ĉistim i njeţnim pianissimom, proslavila se kreacijama glavnih sopranskih uloga u operama Meverbeera (Hugenoti, Afrikanka), G. Verdija (Aida, Trubadur, Moć sudbine, Otelo), Puccinija (Manon Lescaut) i Mascagnija (Cavalleria rus ticana). 2. Luisa, pjevaĉica, koloraturni sopran (Firenca, 28. VI 1871 —■ Milano, 28. IV 1940). Sestra Eve; polazila htituto musicale u Firenci (Ceccherini); tu je 1890 debitirala kao Inez (Meverbeer, Afrikanka). Pjevala zatim u Rimu i drugim talijanskim gradovima, na turnejama po Juţnoj Americi, Njemaĉkoj, Rusiji, Španjolskoj, Portugalu, Poljskoj, Engleskoj, SAD {Metropolitan, 1911—12). Pošto se povukla s pozornice i koncertnoga podija (1931), pouĉavala pjevanje u Milanu. Njezin tehniĉki savršeno dotjeran glas bio je neobiĉno ĉist, svjeţ i izraţajan. Napisala My Life of Song (1921) i How to sing (1923). LIT. H. Kiihmr, Luisa Tetrazzini, MGG, XIII, 1966.

TEYBER (Tayber, Taiber, Tauber, Teiber, Teuber), austrijska obitelj muziĉara. 1. Matthaus, violinist (Weinzettel, Niederosterreich, oko 1711 — Beĉ, 6. IX 1785). Dvorski muziĉar careve udovice Elisabethe-Christine, kasnije na carskom dvoru. God. 1773 upoznao L. Mozarta. 2. Elisabeth (udata Venier), pjevaĉica, sopran (Beĉ, 16. IX 1744 — 9. V 1816). Kći Matthausa; uĉenica J. A. Hassea 1 V. Tesi-Tramontini; debitirala u Beĉu 1767. Pjevala na oper nim pozornicama u Napulju, Bologni, Milanu, Torinu, Petrogradu (1770—71), u Njemaĉkoj i 1788 u Beĉu. 3. Anton, orguljaš i kompozitor (Beĉ, 8. IX 1756 — 18. XI 1822). Brat Elisabethe; studirao u Bologni kod Padre Marti nija. Djelovao u Firenci, Rimu, Napulju, Genovi, Madridu i Lisabonu te od 1784 u Beĉu; 1787—91 prvi orguljaš na dvoru u Dresdenu. Po povratku u Beĉ, pomoćni dirigent i kompozitor dvorske opere, 1793 naslijedio W. A. Mozarta kao dvorski kom pozitor i nastavnik klavira ĉlanova carske obitelji. DJELA. O RKES TRALNA: 36 s imfo nija. Ko nce rt i: za vio linu i k la vir; 6 za violinu; 4 za klavir i 2 za rog. — KOMORNA: 6 gudaĉkih trija; 29 gudaĉkih kvarteta; 3 klavirska trija; 14 klavirskih kvarteta; 2 duhaĉka seksteta; 3 duhaĉka okteta; sonata za violinu i klavir. — KLAVIRSKA: 3 sonate; 70 menueta; razliĉiti plesovi; koraĉnice. Kompozicije za klavir ĉetvororuĉno i za 2 klavira. —■ DRAMSKA: opera Zermes und Mirabelle, 1779; melodrame. — VOKALNA: oratoriji Gioas, re di Giuda, 1786 i La Passione di Gesu Christo; arije; kanoni; himne; pjesme; prigodne kompozicije. — CRKVENA: 11 misa za soliste, zbor i orkestar; rekvijem; misni stavci; 9 moteta; brojne antifone.

4. Franz, dirigent i kompozitor (Beĉ, 25. VIII 1758 — 21. X 1810). Brat Antona; uĉio kod svoga oca i kod G. Ch. Wagenseila. Kao dirigent razliĉitih opernih trupa proputovao Austriju i Njemaĉku (1786—88 gostovao sa Schikanederovom trupom u Salzburgu, Augsburgu i Regensburgu). Od 1788 dvorski diri gent u Badenu i Karlsruheu, Kolnu, Regensburgu i Augsburgu, a 1796—98 koncertni majstor u Bernu. Po povratku u Beĉ, ponovno suraĊuje sa Schikanederom. Izvrstan orguljaš, 1809 preuzeo duţ nost glavnog orguljaša beĉke katedrale. DJELA. INSTRUMENTALNA: koraĉnice; 6 gudaĉih kvarteta; 3 kla virska kvarteta; 3 sonate za violinu i klavir; 3 klavirske sonate; kompozicije za orgulje. —DRAMSKA. Opere: Laura Rosetti, 1785; Die DorfĊeputirten, 1785; Alexander, 1801; Der Zerstreute, 1805; Ruthards Abentheuer, 1808 i Pumphia und Kulikan, 1808. Sedam Singspiela; 7 muziĉkih igrokaza; 3 pantomime. ■—■ Missa de SS. Trinitate za soliste, zbor, violinu, violonĉelo i orkestar, 1806; lamentacije.

5. Therese, pjevaĉica, sopran (Beĉ, 15. X 1760 •— 15. IV 1830). Sestra Franza; debitirala 1778 u Beĉu. Na praizvedbi Mozartove opere Otmica iz Seraja pjevala ulogu Blonde. Od 1787 pratila svoga muţa, pjevaĉa T. Arnolda, na njegovim go stovanjima u Hamburgu, Berlinu, Varšavi i Rigi. LIT.: E. Pirchau, A. Witeschnik i O. Fritz, 300 Jahre Wiener Operntheater, Wien 1953. — K. Pfannkauser, Wer war Mozarts Amtsnachfolger?, Acta Mozartiana, 1956. — Isti, Tevber (Tavber, Taiber, Tauber, Teiber, Teuber), Matthaus, Elisabeth, Therese, Anton i Franz, MGG, XIII, 1966.

TEYTE, Maggie (pravo ime Tate), engleska pjevaĉica, so (Wolverhampton, 17. IV 1888 — London, 1976). Studira] u Londonu te 1903—07 u Parizu kod J.de Reszkea. Debitirala u Monte Carlu. Koncertirala u Parizu, ĉesto uz klavirsku pr C. Debussvja. Solistica pariške Opera Comigue (1908—10), Ion ske Beecltam's Opera Company (1910—n), opera u Chicagu ( —14) i Bostonu (1915—17). Istakla se osobito kao koncertna vaĉica izvodeći pjesme francuskih autora (Faure, Debussv, pare, Ravel). Napisala memoare Star on the Door (1958). 3 LIT.: C. Wallis, Maggie Teyte, Opera, 1952. — G. Moore, Am I too L London 1962 i Harmondworth 1966 (njem. prijevodi Tubingen 1963, I 1964 i Stuttgart 1968). TEZA (grĉ. 8-ŢCTI.? spuštanje), u antiĉkoj grĉkoj metrici, oz

za teški (naglašeni) deo stope, za razliku od arze —■ lakog (n glašenog) dela; analogiju je pruţalo spuštanje i podizanje pri plesu. Kod rimskih i srednjovekovnih gramatiĉara sn ovih termina je obrnut: t. je spuštanje, a arza podizanje ; pri skandiranju (dakle: t. = nenaglašeni, arza = naglašeni s ovo znaĉenje je u poetskoj metrici ostalo do danas. Muziĉka trika je, meĊutim, zadrţala njihov prvobitni smisao — po logiji sa spuštanjem (teza) i dizanjem (arza) ruke ili dirigent štapića pri taktiranju (-> Arza). v. Pe THALBERG, Sigismund, austrijski pijanist i kompo (Ţeneva, 8. I 1812 — Posillipo kraj Napulja, 27. IV 1871). klavir kod J. N. Hummela i kompoziciju kod S. Sechtera. N uspjele koncertne turneje Njemaĉkoj postao 1834 dvi pijanist u Beĉu, ali je već i godine otišao u Pariz, gdj usavršavao kod P. Pixisa Kalkbrennera. Stekavši r taciju jednog od najvećih ziĉkih umjetnika, o ĉemu : doĉi i njegovo natjecanje s Lisztom (1836), koncertirac tovo u svima većim muzii središtima Evrope, kao i u vernoj i juţnoj Americi. 1858 ţivio je u svojoj vili i Napulja, odakle je još jedai (1862—64) proputovao Evi i Ameriku. Thalbergovo ranje odlikovalo se tehnk savršenstvom kojemu jedv; je bilo premca. Svoje klavi S. THALBERG kompozicije zapisivao je i tri sistema, postupkom koji potjeĉe od F. Pollinija. Ostavi brojna, preteţno klavirska djela u kojima dolazi do izraţaja vi ozitet. S operama nije imao uspjeha. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir; više fantazija za k i orkestar; Grand Divertissement. — Klavirski trio. — KLAVIRSKA: se u C-duru; 2 capriceia; nokturni; seherzo; barkarola; Le Depart, varie en ) d'etude; Marche funebre variee; Les Capricieuses,' Celebre Ballade; La A litaine; 12 studija; Dix Morceaux servant d'ecole preparatoire; fantazije na teme. — Opere Florinda, 1851 i Cristina di Svezia, 1855. — Oko 50 solo-pjes LIT.: E. Muhsam, Sigismund Thalberg als Klavier -Komponist Cd tacija), Wien 1937. — R. Sietz, Sigismund Thalberg, MGG XIII, 196« V. Vitale, Sigismund Thalberg a Posillipo, RMI, 1972. — G. Puchelt, V tionen fiir klavier im 19. Jahrhundert, Darmstadt 1973.

THALER, Rezika, pjevaĉica, sopran (Ljubljana, 15. X 1 — ). Glumu uĉila kod A. Danilove (1904—05), pjevanje kod Hubada (1905—09). God. 1905—10 solist Slovenskog gledališi Ljubljani, 1910—12 u Trstu, zatim nastupala na inozemnim po: nicama, 1915—16 u Grazu. Od 1919 do 1927 bila je prvakinja Lj ljanske opere. Izvrsna pjevaĉica, tehniĉki i interpretacijski na ^ ni, s izrazitim smislom za glumu, Th. je znatno pridonijela raţi slovenskog opernog stvaralaštva neposredno nakon Prvoga sv skog rata. Imala je opseţan repertoar, a njezine su najbolje krea bile Suzana, Donna Elvira i Pamina (Mozart, Figarov pir, Don C vanni i Ĉarobna frula), Manon, Thaiis i Sofija (Massenet, Mat Thai's i Werther), Ĉo-Ĉo-San i Musetta (Puccini, Madame But fly i La Boheme), Giulietta (Offenbach, Hoffmannove priĉe) i K (Dvorak, Vrag i Katja). D. Q THAYER, Alexander Wheelock, ameriĉki muzikolog (So Natick, Massachusetts, 22. X 1817 —Trst, 15. VII 1897). Studi na Harvard University. Veći dio ţivota proveo u Njemaĉkoj, A triji i Trstu kao dopisnik ameriĉkih novina ili u diplomatskoj slu: Dugo je godina sakupljao autentiĉne podatke o Beethovenovu votu za opširnu Beethovenovu biografiju. U tu je svrhu prouĉa sve pristupaĉne dokumente i razgovarao s Beethovenovim pr teljima i znancima. Njegovo veoma vaţno djelo, objavljeno najp u njemaĉkom prijevodu K. Deitersa pod naslovom Ludzvig van h thovens Leben, prva je Beethovenova biografija koja poĉiva na bi nim toĉno ispitanim ĉinjenicama.

THAYER — THERSTAPPEN DJELA: Signor Masoni, 1862; Chronologisches Verzeichnis der Werke L. vati Beethovens, 1865; Ein kritischer Beitrag zur Beethoven-Literatur, 1877 i Ludzvig van Beethovens Leben (5 sv; preveo H. Deiters): I, 1866, II, 1872; III, 1879; IV, 1907 i V, 1908 (IV i V red. H. Riemann; engl. original obj. u 3 sv. 1921; novo izd. u 2 sv. red. E. Forbes, 1964); The Hebrews and ihe Red Sca; ĉlanci i studije. LIT.: H. E. Krehbiel, A. W. Thayer and His »Life of Beethoven«, MQ, 1917. — Ch. Hatch, The Education of Alexander Wheelock Thaver, ibid, 1956. — J. Schmidt-Gbrg, Alexander Wheelock Thayer, MGG, XIII", 1966.

THEBOM, Blanche, ameriĉka pjevaĉica švedskog podrijetla, mezzosopran (Monessen, Pennsvlvania, 19. IX 1918 —■). Uĉenica Margarete Matzenauer i Edvthe Walker. Debitirala na koncertnom podiju 1941, a u operi 1944 na Metropolitanu u New Yorku kao Fricka (Wagner, Walkura). Pjevala na opernim pozornicama u Americi i Evropi; gostovala i u Jugoslaviji. Specijalizirala se za Wagnerov repertoar; uz to su njezine najbolje kreacije bile Azucena i Amneris (Verdi, Trubadur i Aida), Laura (Ponchielli, ha Gioconda) i Carmen (Bizet). Povukla se sa scene oko 1965. Ĉlan je uprave Metropolitan Opera Company; 1968 postala je generalni direktor Southern Regional Opera Company u Atlanti (Georgia), gdje danas ţivi. THEILADE, Nini, danska plesaĉica i koreograf (Java, 1916—). Klasiĉni balet uĉila na školi Danskog kraljevskog baleta (A. Mollerup), kod C. Ari i Lj. Jegorove u Parizu i kod R. Labana i M. Wigman u Njemaĉkoj. Prvi veliki uspjeh postigla 1931 u Berlinu u Dolinovoj koreografiji baleta za Hoffmannove priĉe (Offenbach), zatim 1935 plesala u Hollywoodu u filmovanoj verziji Shakespearova Sna ljetne noći (reţija M. Reinhardt). U tom razdoblju prireĊivala plesne recitale po mnogim evropskim i ameriĉkim gradovima. God. 1938—40 solistica Ballets Russes de Monte Carlo, gdje je ostvarila niz veoma zapaţenih uloga u standardnom repertoaru, te u Massinovim koreografijama baleta Nobilissima Visione (Hindemith), Bacchanale (prema muzici R. Wagnera) i ha Septieme Symphonie (Beethoven). God. 1940 koreografirala za Metropolitan u New Yorku balet hes Nuages (Debussv), zatim kao gost koreograf postavila na sceni Opere u Rio de Janeiru nekoliko uspjelih baleta, a od 1945 radila za Ballet da Juventude Schvvezoffa. Vrativši se u Evropu, od 1950 angaţirana u Danskom kraljevskom baletu, gdje su joj najuspjelija koreografska ostvarenja Metaphor (N. Viggo Bentzon), Concerto (Schumann), Kalkbillede (Hogenhaven) i dr. Kao plesaĉica osvajala atraktivnom pojavom, izraţajnošću i senzibilitetom; kao koreograf isprva slijedi neoklasiĉni stil, zatim je pod utjecajem Massinovih koreografskih simfonija. THEILE, Johann, njemaĉki kompozitor i teoretiĉar (Naumburg, 29. VII 1646 — pokopan 25. VI 1724). U Leipzigu studirao pravo, uzdrţavajući se poduĉavanjem muzike i sviranjem na violi da gamba u orkestru. Neko vrijeme uĉio kod H. Schiitza u Weissenfelsu, a zatim se nastanio u Stettinu kao nastavnik muzike. Od 1673 kapelnik holsteinskog dvora u Gottorpu; 1675 otišao u Hamburg gdje je komponirao muziku za igrokaze koji su se izvodili pri otvorenju hamburške opere (1678). God. 1685 naslijedio J. Rosenmiillera na poloţaju dvorskoga kapelnika u Wolfenbuttelu; 1689 zamijenio to mjesto srodnim u Merseburgu. Po smrti Kristijana II povukao se 1694 u Naumburg; neko je vrijeme poduĉavao ĉlanove orkestra na pruskom dvoru u Berlinu. Njegovi su uĉenici, medu ostalima, F. W. Zachow (Zachau), H. Hasse i D. Buxtehude. Th. se u svojim djelima veoma vješto sluţio kontrapunktiĉkim postupcima, što mu je —■ uz njegove vrijedne teoretske radove — pribavilo nadimak »oca njemaĉkih kontrapunktiĉara«. Svojom organizatorskom i kompozitorskom djelatnošću znatno je pri donio i otvaranju njemaĉke opere u Hamburgu. On je uz to jedini protestantski kompozitor onoga vremena koji je pisao crkvenu muziku u stilu klasiĉne vokalne polifonije, oĉitujući pri tom bo gatstvo i izvornost svoga talenta. Pasiju po Mateju zamislio je u dvije verzije: kao djelo za zbor a cappella i kao vokalno-instrumentalnu kompoziciju (za zbor, 2 viole da braecio, 2 viole da gamba i continuo). Kombinirajući glasove i instrumente pripre mio je tako put velikom baroknom majstoru pasije J. S. Bachu. DJELA. INSTRUMENTALNA: Sonaten, PrasluĊien, Allemanden, Cou ranten, Arien, Sarabanden und Chiquen mit 3 St., 1683 (izgubljeno); Opus secundum, novae Sonatae rarissime artis, 1686 (izgubljeno); Novae sonatae (izgubljeno), 1699; nekoliko sonata (suita) rkp. — Igrokazi Adam und Eva, oder der er~ schaffene, gefallene und urieder aufgerichtete Mensch (saĉuvan samo tekst), 1678 i Orontes(saĉuvan djelomiĉno), 1678.— VOKALNA: Weihnachtsoratorium, 1681; Passio Domini nostri Jesu Christi nach dem H. Evangelisten Matthdo, 1673; Weltliche Arien und Canzonetten (3knj.), 1667; Pars prima missarum, 1673; zbirka misa Noviter inventum opus . . . (izgubljeno), 1686; nekoliko misa pojedinaĉno; 8 magnifikata; 12 psalama. — TEORETSKA: 5 traktata o kontrapunktu i polifoniji (djelomiĉno dopunili njegovi uĉenici), rkp. NOVA IZD.: sonatu (suitu) za gudaĉe i ĉembalo obj. M. Seiffert (Organum, III, 1926); Pasiju obj. F. Zelle (DDT, 1903; II izd. 1958); 1 misu obj. R. Gerber (Das Chorvierk, 1932); arije iz igrokaza Orontes obj. H. C. Wolff (Die Barockoper im Hamburg, 1957); pojedine arije obj. A. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen, 1931) i H. J. Moser {Corydon, 1933); traktat Musikalisches Kunstzverk obj. C. Dahlhaus (1965).

567

LIT.: F. Zelle, Johann Theile und N. A. Strungk, Berlin 1891. — W. Maxlon, Johann Theile (disertacija), Tiibingen 1926. —■ E, Schenk, Johann Theiles »Harmonischer Baum«, Spomenica M. SeifTertu, Kassel 1938. — M. Geck, Johann Theile, MGG, XIII, 1966. — E. J. Machey, The Sacred Music of Johann Theile, 2 sv. (disertacija), Michigan 1968. J. As.

THEODORAKIS, Mikis, grĉki kompozitor (Khios, 29. VII 1925 —). Studirao na konzervatorijima u Ateni i Parizu (O. Messiaen, T. Aubin) te kod R. Leibowitza. Po povratku u domovinu, istakao se kao politiĉki borac za napredne ideje. Uhapšen 1967, osloboĊen 1970; otada ţivi u Parizu. Th. je veliku popularnost stekao svojim zabavnim melodijama i muzikom za filmove (Grk Zorbas). DJELA. ORKESTRALNA: simfonija; koncert za klavir; 2upx6j x° si. TIBALDI-CHIESA, Maria (Mary), talijanski rr pisac (Milano, 28. IV 1896 —■ 21. VI 1968). Studij knjiţe završila s doktoratom 1919 na Univerzitetu u Rimu. Uz kn rad bavila se pisanjem opernih libreta i dr. Njezina libreta bili su L. Malatesta, V. Mortari, P. Clausetti, G. Caprotl Ranzato. DJELA (muziĉka): Schubert. La Vita e l'opera, 1932 (III izd. 19 Bloch, 1933; Mussorgsky. La Vita e l'opera, 1935 (novo izd. 1950); F. Italia, Nuova Antologia, 1935; Vita romantica di Liszt, 1937 (novo izd, Cimarosa e U suo tempo, 1939; Paganini. La Vita e l'opera, 1940 (III izd, Ciaikovsky, 1943. Brojni ĉlanci. — Priredila izd. 10 arija D. Cimaross

TIBBETT, Lawrence (pravo prezime Tibbet), ameriĉl vaĉ, bariton (Bakersfield, Kalifornija, 16. XI 1896 — New 15. VII 1960). Uĉenik B. Ruvsdaela u Los Angelesu i F. L; gea u New Yorku; debitirao 1923 na operi Metropolitan, 1 ĉlan do 1950. Gostovao i u Evropi (London, Covent G Stockholm; Beĉ; Italija). Njegove su najuspjelije kreacije Wi (Wagner, Tannhauser), Rigoletto (Verdi) i Jago (Verdi, ĉ Snimio je više filmova; bio je jedan od najpoznatijih amf radiopjevaĉa, a ĉesto je nastupao i na televiziji te snimio broj gramofonskih ploĉa. Njegove su interpretacije bile dot stilski i glumaĉki. TIBETSKA MUZIKA. Narodna. Tibet je s muziĉko loškoga gledišta još gotovo posve neistraţena zemlja. Zasa stoje samo pojedinaĉne melodijske transkripcije koje ude vaju znanstvenim zahtjevima. Njihov malen broj ne dopušta iznese nešto pouzdano o posebnim obiljeţjima tibetske na muzike. Narodni napjevi uglavnom imaju široku melodiju, graĊenu na anhemitonskoj pentatonici. U putopisima i etne literaturi susreću se podaci koji donekle, ali ĉesto priliĉn odreĊeno, osvjetljuju muziĉku tradiciju i svjedoĉe o post odreĊenih vrsta pjesama. Veoma su raširene radne pjesme skad); pjevaju ih naizmjeniĉno dva pjevaĉa, ili pjevaĉ i U zapadnom Tibetu javljaju se u takvim pjesmama jedno oblici borduna. Omiljele su nadalje ljubavne pjesme, koje s pastirskih nomada mnogo puta izvode kao dijalog mušk; ţene. Naizmjeniĉno pjevanje prakticira se, bar u zapadnoi betu, takoĊer u plesnim napjevima (glu-gar). Posebnu p zasluţuju pjesme povezane sa svadbenim ritualom. — Ka drugim zemljama srednje Azije, i u Tibetu vaţnu ulogu igraš pjesma, u ĉijem je središtu legendarni junak Gesar. Nosioci tradicije su bardi (srun-pa), kroz ĉija usta progovaraju t i legendarni junaci. Ĉesto se pjesma izvodi i u obliku dij Ep se sastoji od kratkih dijelova u prozi koji se recitiraju u I

TIBETSKA MUZIKA — TIECK tempu na naĉin parlanda i dugih napjeva na ograniĉen broj melodijskih motiva koji prekidaju pripovijedanje. Srodne epskom izvodilaĉkom stilu su kazališne igre s bufonesknim primjesama (ache-lhamo) što se prikazuju za narodnih svetkovina. Premda predstave sluţe prije svega puĉkoj zabavi, njihove su teme vjersko-pouĉna sadrţaja, pri ĉemu se predbudistiĉka lamaistiĉka misao spaja u svojevrsnu simbiozu. Struktura kazališnih igara ĉini se da je indijskoga podrijetla, dok stil napjeva, gestikulacija i maske upućuju na kineski utjecaj. Ĉiste su pantomime (premda praćene svirkom na bubnjevima i ĉinelima) obredni plesovi pod maskama koji se prireĊuju osobito oko Nove godine; poput kazališnih igara, i oni sadrţavaju bufoneskne elemente. —■ Kao narodni instrument raširen je gudaĉki instrument sa 3, 4 ili 6 ţica ( sgra-snyan ili Kopoh) kojim se prate putujući prosjaci muzikanti. Ĉesto se susreću u narodnom muziciranju i jednostruke, dvostruke i trostruke blokflaute (glinbu), a u istoĉnom Tibetu i drombulje od bambusa (k'a-pi). Obredna. U brojnim hramovima, samostanima i samostanskim gradovima Tibeta i himalajskih zemalja, u kojima ţive na tisuće redovnika, lamaistiĉka je obredna muzika bitan dio vrlo raskošnog i sloţenog rituala. Nosioci su obredne muzike redovnici koji od rane mladosti uĉe recitiranje svetih tekstova. Kao mnemotehniĉko pomagalo sluţi sustav neumatskoga notnog pisma (dByangs yig), domišljato kombiniran od nekoliko znakova; prema domaćoj predaji uveden je iz Indije, ali do danas se njegovo podrijetlo zapravo još nije rašĉistilo. Kao što su hramovi i samostani svijet za sebe, u koji narod smije ući, ali ne moţe sudjelovati u bogosluţju, tako i lamaistiĉka obredna muzika ima pravila i zakone koji nemaju niĉeg zajedniĉkog s narodnom muzikom. Prema tonskim snimkama zasad se mogu razlikovati dvije glavne skupine lamaistiĉkoga kultnog pjevanja. To su solistiĉka recitacija na ograniĉenom broju melodijskih obrazaca i zborna deklamacija u dubokom basovom registru na jednom tonu ili malom broju tonova u opsegu terce ili kvarte, uz potcrtavanje metriĉkih akcenata udarcima bubnja ili ĉinela. Pjevanje se ĉesto prekida, ili prati, sviranjem instrumenata (21 u manjim samostanima) koji su, podijeljeni u male skupine, smješteni u hramu na raznim mjestima. Akumulacija zvukova duhaĉkih instrumenata i udaraljki djeluje sveĉano, ali za evropsko uho kaotiĉno. Takvo muziciranje i ne teţi za suzvuĉanjem u zapadnjaĉkom smislu; odluĉnu ulogu igra religiozno simboliĉki i magiĉki smisao instrumentalnog zvuka koji treba da djeluje na divlja i na blaga boţanstva lamaistiĉkoga panteona. Medu instrumentima su: trublje od ljudske bedrene kosti (rkan-glin) ; bubnjevi-klepetaljke (njem. Klappertrommelri) od lubanja i koţe onih koji su umrli neprirodnom smrću (thod-rnga); bubnjevi-klepetaljke od drva (rgna-chun); jako izboĉeni ĉineli uska ruba, koji pri udaranju leţe vodoravno (rol-mo) ', slabo izboĉeni ĉineli široka ruba, koji se udaraju u okomitu poloţaju (sil-snyan); dugaĉke tube (rag-dun) te oboe ĉunjasta oblika (rgya-glin), oba se instrumenta sviraju u parovima; trublje od školjke i dr. Taj se instrumentarij upotrebljava i izvan hrama, npr. kod vjerskih procesija, mrtvaĉkih obreda i kultnih plesova pod maskama (cam) i si. LIT.: A. H. Francke, Musikalische Studien in Westtibet, Zeitschrift der Deutschen morgenlandischen Gesellschaft, 1905. •— T. H. Somervell, The Music in Tibet, The Musical Times, 1923. — R. Nebesky-Wojkowitz, Tibetan Drum Divination, Ethnos, 1952. — R. A. Stein, Recherches sur l'epopee et

573

TIBETSKA MUZIKA. Svećenici s obrednim trubljama le barde au Tibet, Pariš 1959. — W. Graf, Zur Ausfuhrung der lamaistischen Gesangsnotation, Studia Musicologica, 1962. — G. Tucet (red.), Tibetan Folk Songs, from Gvantse and Western Tibet, Artibus Asiae Suppl. XXII, New York, II izd. 1966. — E. Emsheimer, Tibet, MGG, XIII, 1966. — W. Kaufmann, Musical Notations of the Orient, Indiana Universitv Series LX, Bloomington 1967. B. Ać.

TIBIA (lat.), 1. prvobitno koštana svirala; kasnije latinski naziv za duhaĉki instrument sa dvostrukim jeziĉkom, ekvivalent antiĉkom grĉkom -> aulom i etrušĉanskom instrumentu subulo. U antiĉkom Rimu t. je pripadala instrumentariju umjetniĉke muzike, kazališnih predstava i si., a upotrebljavala se većinom u paru. Sudeći prema oznakama, postojali su razliĉiti tipovi parnih svirala: tibiae pares, odnosno duae Ċexterae (»dvije desne«) i tibiae impares odnosno dextra et sinistra (»desna i lijeva«). Jedna od cijevi intonirala je melodiju (t. incentiva), a druga je bila prateća (t. suecentiva). T. se izraĊivala od kosti, trstike, šimšira, lotosova drva ili srebra i tokom vremena se usavršavala dodavanjem metalnih prstenova. 2. Kod orgulja, registar iz skupine flauta; javlja se kao t. aperta (otvorena flauta), t. clausa (labijalni registar od 8' i 4' s poklopljenim sviralama), t. angusta (flauto dolce) i si. LIT,: K. G. Fellerer, Musikdarstellungen auf dem neugefundenen romi schen Mosaik in Koln, Die Musik, 1941, 42. — L.Goffinet, De Tibia by de Romeinen, Leuven 1954. — H. Becker, Studien zur Ent\vicklungsgeschichte der Rohrblattinstrumenten (disertacija), Hamburg 1961. I. Ać.

TIBY, Ottavio, talijanski muzikolog (Palermo, 19. V 1891 —-4. XII 1955). Harmoniju uĉio u Rimu kod A. Stortija, zatim diplomirao 1921 kompoziciju na Konzervstoriju u Palermu (A. Favara). God. 1940—44 profesor za akustiku i nauku o instrumentima na Konzervatoriju u Rimu. Uţivao je meĊunarodni ugled kao izvrstan poznavalac mediteranske i osobito bizantske muzike. DJELA: Acustica musicah e organologia degli strumenti musicali, 1933! Antiehi musicisti siciliani, 1934; VIncoronazione di Poppea di Claudio Monteverdi, 1937; Teoria e storia della mušica bizantina, 1938; V. Bellini, 1938; Weber, 1941; Monteverdi, 1942; La Mušica in Greda e a Roma, 1942; / cinquant'amii del Teatro Massimo, 1947; La Mušica alla corte dell'Imperatore Federico II, 1951; // real teatro Carolino e VOttocento musicale palermilano (posth.), 1957; / Poli/oništi siciliani del XVI e XVII secolo (posth.), 1969. — Izdao zbirku Canti della tcrra e del mare di Sicilia (sa A. Favarom), 1955. LIT.: G. Barblan, Ottavio Tiby, MGG, XIII, 1966.

TICHATSCHEK (Tichaĉek, Tikaĉek), Joseph Aloys, ĉeški pjevaĉ, tenor (Hoţejši, Teplice n. VII 1807 ■—■ Blasevvitz, Dresden, 18. I 1886). Uĉio kod G. Ciccimarre u Beĉu, a uzdrţavao se pjevanjem u kazališnom zboru. Poslije studija pjevao u Grazu i Beĉu, a razdoblje njegovih uspjeha i slave poĉinje 1837, nastupom u Dvorskom kazalištu u Dresdenu, u kojem pjeva (uz manje prekide zbog gostovanja u Engleskoj, Švedskoj i Nizozemskoj) sve do :87c T., W. Schrdder-Devrient i A. Mitterwurzer zasluţni su za nagli procvat Dresdenske opere. Prijatelj R. Wagnera, T. je znatno pridonio uspjehu njegovih djela u Dresdenu (na prvim izvedbama Rienzija i Tannhausera, 1842 i 1845, pjevao je naslovne uloge). LIT.: M. Fiirstenau, J. Tichatschek, Dresden 1868. — R. Wagner, Mein Leben, Leipzig 1911. — H. Federhofer, Joseph Alois Tichatscheck, MGG, XIII, 1966. TIBETSKA MUZIKA. Sviraĉi i plesaĉi, detalj slike na svili

TIECK, Johann Ludvvig, njemaĉki knjiţevnik (Berlin, 31. V 1773 •—■ 28. IV 1853). Pravi se interes za muziku pobudio u

574

TIECK — TIESSEN

njemu kada se kao gimnazijalac sprijateljio sa W. H. Wackenroderom; s njime je 1792—94 studirao na univerzitetima u Halleu (na Saali), Gottingenu i Erlangenu. God. 1794—99 radio je za izdavaĉa C. A. Nicolaja; 1802—19 ţivio je na imanju grofa Finkensteina u Ziebingenu (kraj Frankfurta na Odri) odakle je odlazio na dulja putovanja (u Beĉ, Rim, London itd.). God. 1813 u Pragu je upoznao Beethovena, ali je otklonio njegove simfonije kao muziku »bijesna ĉovjeka«. Od 1819 u Dresdenu, bio je kritiĉar lista Dresdener Abendzeitung, a od 1825 dramaturški savjetnik Kraljevskoga dramskog kazališta; u dresdenskom je razdoblju prijateljevao sa C. M. Weberom. God. 1842 imenovan je savjetnikom berlinskih kazališta, u kojima je postavio nekoliko dramskih djela, popraćenih scenskom muzikom: Euripidovu Medeju s muzikom C. G. W. Tauberta (1843), Shakespeareov San ljetne noći (1843), Sofoklovu Antigonu (1843) i Edipa na Kolonu (1845) sve tri s muzikom F. Mendelssohna. Tiecka se smatra najmnogostranijim knjiţevnikom medu njemaĉkim romantiĉarima. Od 1797 do otprilike 1802 trajalo je njegovo romantiĉko razdoblje, a u kasnijim se djelima više priklonio realizmu. Muziku je T. doţivljavao prije svega kao moć preobraţavanja i u obliku preobraţavanja. On sugestivno predoĉuje »unutarnju glazbu« koju njegovi likovi, u povišenom raspoloţenju, u sebi ĉuju. Zamamljiv ĉar muzike u Tieckovim knjiţevnim djelima ponekad narasta do razorne demonske moći (npr. u pripovijetki o Tannenhauseru). — Tieckovi su muziĉki sudovi obiĉno polazili od izvanmuziĉko-estetskih gledišta te su bili priliĉno konzervativni. Njegov sinestetski, »mistiĉki« doţivljaj muziĉkih ugoĊaja djelovao je na ĉitavu mladu generaciju njemaĉkih romantiĉara, osobito na E. T. A. Hoffmanna, C. Brentana i A. von Arnima. DJELA (samo muziĉka): Peter Lebrecht. Eine Geschichte ohne Abentcucrlichkeilen, 1796; Volksmdrchen, I—III, 1797 (sadrţava, uz ostalo: Der Rittcr Blaubart; Der gestiefelte Kater; Wundersame Liebesgcschichte dcr schonen Magelone und des Grafen Peter von Provence); Hcrzenscrgiessungen eines kunslliebendcn Klosterbruders (sa W. H. Wackenroderom), 1797; Franz Sternbalds Wanderungen. Eine altdeutsche Geschichte, 1798; Phantasien ilber die Kunst fiir Frcunde der Kunst (ostavština W. H. Wackenrodera i vlastite studije, medu njima Unmusikalische Toleranz; Die Tone; Symphonicn), 1799; Romantische Dichtungen, I, 1799 (sadrţava Der getreue Eckart und dcr Tannenhduser) i II, 1800 (sadrţava Leben und Tod der heiligen Genovcva; Historie von der Melusind); libreto Das Ungeheuer und dcr verzauberte Wald, 1800 (napisan za J. F. Reichardta, ali opera nije komponirana); Minnelieder aus dem schzvdbischen Zeitaher, 1803; Der Ru~ nenberg, 1804; komedija Kaiser Oktavianus, 1804; Phantasus, ĉine Sammlung von Mdrchen, Erzdhlungen, Schauspielen und Novellen, I—III, 1812—16; Gedichte I—I I I , 1821—23; Novellen, I—IV, 1824 (sadrţava Musikalische Leidcn und Freuden), V, 1828 i VI—VII, 1808 i dr. — Tieckova pjesniĉka i dramska djela posluţila su kao podloga ovim muziĉkkim djelima. Opere: L. Spohr, Pietro von Albano, 1827; R. Schumann, Gcnoveva, 1850; G. Bialas, Dcr gestiefelte Kater odcr Wie man das Spielspielt, 1975 i dr. Scenska muzika: J. Rietz, Blaubart, 1835; W. Taubert, Dcr gestiefelte Kater, 1844 i Blaubart, 1845. Ostale kompozicije: E. Rudorff, uvertira pripovjetki Der blondc Eckbert i Der Aufzug der Romanze za sole, zbor i orkestar; H. Genzmer, Mondbeglanzte Zaubernacht za mješoviti zbor; W. Killmaver, Romantische Chorlieder za muški zbor i rog ad libitum, 1965 i dr. Pjesme su na Tieckove stihove komponirali J. F. Reichardt, Louise Reichardt, C. M. Weber, E. T. A. Hoffmann, F. Mendelssohn i J. Brahms (ciklus Die schb'nc Magelonc, 1861—68). LIT.: K. Schonewolf, L. Tieck und die Musik (disertacija), Marburg 1925. — Chr. Krassnig, Tieck und die Musik. Ihre Stellung in seinem Werk (disertacija), Wien 1943. — B. A. Rowley, The Light of Music and the Music of Light. Svnaesthetic Imagerv in the Works of L. Tieck, Publications of the English Goethe Societv, 1957. — W. M'iora, Die Musik im Weltbild der deutschen Romantik, Beitrage zur Geschichte der Musikanschauung im 19. Jahr hundert (red. W. Salmen), Studien zur Musikgeschichte des 19. Jahrhunderts, Regensburg 1965. — G. Lohmann, Johann Ludwig Tieck, MGG, XIII, 1966.

TIEFFENBRUCKER (Tiefenbrugger, Duiffopruggar, Dubrocard), Kaspar, njemaĉki graditelj lutnja i gudaĉkih instrumenata (Tiefenbruck, oko 1514 — Lyon, 16. XII 1571). Potjeĉe iz mnogoĉlane obitelji graditelja instrumenata XVI—• XVII st. iz Tiefenbrucka kraj Fiissena na Lechu. Tieffenbruckerovi bili su vjerojatno najznatnija obitelj graditelja lutnja i gudaĉkih instrumenata u doba renesanse. Pojedini njezini ĉlanovi utirali su put takvoj gradnji u Italiji i Francuskoj i utemeljili su ugled venecijanske i padovanske umjetnosti gradnje tih instrumenata. Najpoznatiji je ĉlan obitelji Kaspar, a pretpostavlja se da je bio sin Ulricha. U mladosti je izuĉio zanat vjerojatno djelomiĉno u Italiji. God. 1544 dobio je graĊansko pravo u Fussenu; 1553 preselio se u Lyon i postao 1558 graĊanin Lyona. Vjerojatno je njegovo umijeće bitno utjecalo na razvoj gradnje lutnja i viola u Francuskoj. MeĊutim, violine koje su se duţe vremena smatrale njegovim djelom, bile su falsifikati pariškog graditelja violina J.-B. Vuillaumea. Moţda su T. i njegovi roĊaci (koji su se sredinom XVI st., kad se pojavio naziv »violina«, nalazili meĊu najboljim majstorima svog zanata) sudjelovali u stvaranju oblika obitelji violina. LIT.: H. Coutagne, Gaspard Duiffoproucart el les luthiers lvonnais du XVI« siecle, Pariš 1893. — A. Layer, Kaspar Tieffenbrugger, Lebensbilder aus dem Bavrischen Schwaben, Miinchen 1955. — Isti, Paduaner Lauten und ihre schwabischen Meister, Die 7 Schwaben, Kempten 1959. —■ Isti, Tieffenbrucker, MGG, XIII, 1966.

TIENTO (španj. od tentar doticati, prebirati; portugalski tento), instrumentalna kompozicija tipa ricercara koju su njegovali

španjolski i portugalski kompozitori XVI—XVIII st. Su; najprije kao djelo za vihuelu u slobodnom preludirajućerr (L. Milan, Libro de mušica de vihuela de mano, intitulado El I 1535—36), zatim i kao orguljska polifona kompozicija, imitacijski poput ->■ ricercara (A. de Cabezon, F. Correa de J. Cabanilles, M. R. Coelho i dr.). LIT.: J. Bal y Gay, Tientos, Mexico 1960.

TIERSCH, Otto, njemaĉki muziĉki teoretiĉar (Kal Tiringija, 1. IX 1838 — Berlin, 1. XI 1892). Uĉio u W kasnije u Berlinu (H. Bellermann, A. B. Mara, L. Erk), predavao na Sternovu konzervatoriju. U svojim radovim; šavao je zdruţiti Helmholtzovu nauku o tonskim osjel sustavom M. Hauptmanna. DJELA: System und Melhode dcr Harmonielehre, 1868; Elem dcr musikalischen Harmonie- und Modulationslehre, 1874; Kurze prakl neralbass-, Harmonie- und Modulationslehre, 1876; Kurzes praktisches fiir Kontrapunkt und Nachahmung, 1879; Kurzes praktisches Lehrbuch viersatz und Accompagnemcnt, 1881; Notenfibel, 1882; Die Unzuld der heutigen Musikstudien an den Konservatorien, 1883; Allgcmeine A (sa L. Erkom), 1885; Rhythmik, Dynamik und Phrasierungslehre, l88( prilozi za muziĉki leksikon H. Mendela. LIT.: R. Schaal, Otto Tiersch, MGG, XIII, 196c.

TIERSOT, Julien, francuski muzikolog i kompozitor en Bresse, 5. VII 1857 — Pariz, 10. VIII 1936). Muzi od 1876 na Pariškom konzervatoriju (A. Savard, J. M C. Franck). God. 1883—1920 bibliotekar u knjiţnici tog (od 1910 direktor). Predavao i na Ecole des Hautes Etud* ales. Muziĉar širokog interesa osobito je uspješno prouĉav; cuski muziĉki folklor. Drţao je o njemu brojna predavanj movini i inozemstvu. Njegova Histoire de la ehanson popu France ide meĊu standardna djela francuske etnomuzikolog likih je zasluga stekao i za renesansu stare francuske muz: roĉito organizirajući koncerte s djelima XVI—XVIII stj vornim starim instrumentima. I DJELA. SPISI: Histoire dc la ehanson populaire en France, li otisak 1969); Musiques pittoresques, 1889; Rougct de Lisle, 1892; Les 1 lodiques dans la ehanson populaire francaise, 1894; Etude sur les Aiaiti teurs de Richard Wagner, 1899; H. Berlioz et la societe de son lem Notes d'ctnographie musicale (2 sv.): I, 1905 i II, La Musique chez U indigenes de VAmerique du Nord, SBIMG, 1910; Les Fetes ct les ehants volution francaise, 1908; Gluck, 1910; Beethoven, musicien de la Revoluil Jean-Jacqucs Rousseau, 1912; Histoire dc la Marseillaise, 1915; Un D de musique francaisc . . . 1870—19/7, 1918 (II izd. 1924); La Must la comćdie de Moliere, 1922; La »Damnation de Faust« de Berlioz, 1924; 1926; Les Couperin, 1926; La Musique aux temps romantiques, 1930; La populaire et les ecrivains romantiqucs, 1931; Don Juan de Aiozart, 1933 Sebastian Bach, 1934. — KOMPOZICIJE: simfonijska legenda Sire . 1897; orkestralne suite Danses populaires francaiscs, 1900 i Danses d ci, 1910. Scenska muzika. Za zbor i orkestar: Hymne d la memoire d'un 1883; Hellas i Chansons populaires francaiscs. Zborovi; solo-pjesme. — NJA. Zbirke narodnih napjeva: Chants populaires pour les ecoles (3 sv. 1902; Noels francais, 1901; Chansons populaires recueillies dans les Al caises, 1903; 44 French Folk-Songs and Variants front Canada, Normi Brittany, 1910; Vieilles chansons pour le coeur sensibles, 1911; 60 Fol France, 1915; Chansons populaires francaises, 1921; Chansons de Ronsai Mĉlodies populaires des provinces de France, 1928 i Chansons negres, 193; pisama: korespondencija H. Berlioza (3 sv.): I, Les annees romantiqu> II, Le Musicien errant, 1919 i III, Au milieu du chemin, 1930. Lettres de ecrites en francais du XV e au XX e siecle (2 sv.), 1924—36; Letres frai Richard Wagncr, 1933; Lettres inedites de J. Th. Rameau, 1935. LIT.: D. C. Parker, The Work of Julien Tiersot, The Musical 5 1920. — L. de La Laurende, Un Musicien bressan: Julien Tiersot, Bou — C. Engel, Julien Tiersot, MQ, 1937. — S. Wallon, Julien Tiersot, MG 1966.

TIESSEN, Heinz, njemaĉki kompozitor i dirigent (I berg, 10. IV 1887 — Berlin, 29. XI 1971). U Berlinu s pravo; muziku uĉio na Sternovu konzervatoriju (W. Klat Riifer, A. Kloffel) zatim privatno kod W. Klattea (kompc Njegovo djelovanje usko je povezano uz Berlin. God. 19 muziĉki kritiĉar u Allgemeine Musikzeitung', 1918—21 kom i dirigent kazališta Volksbiihne; 1920—22 dirigent akademsl kestra Univerziteta; 1922—33 vodio radniĉki zbor Der jungi od 1925 predavao kompoziciju na Visokoj muziĉkoj školi (c profesor); 1946—49 bio je direktor Gradskoga konzervatorij; — 55 ponovno profesor kompozicije (i proĉelnik odjela) na ' muziĉkoj školi; od 1955 direktor muziĉkog odjela Akadei mjetnosti. U poĉetku pod snaţnim utjecajem R. Straussa s je bio povezan dugogodišnjim prijateljstvom, pristalica proj muzike, kasnije je izgraĊivanju muziĉkog sadrţaja prilazio n; Iju ĉiste muziĉke supstancije. Unatoĉ smjelosti harmonijske vora, njegova se djela kreću u tonalnim okvirima. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, u C-duru op. : i II, Stirb und werde u f-molu op. 17, 1912. Konzertante Variationen i eigene Tanzmelodie za klavir i orkestar, 1962; Totentanz -Suite za i orkestar, 1918 (nova verzija, pod naslovom Visionen, 1954); Eine lb Ein Liebesgesang, 1917; Rondo, 1918; tri kompozicije, 1919. — KOM gudaĉki kvintet, 1922; Divertimento za duhaĉki kvintet, 1942; Amse za flautu, klarinet, rog i gudaĉki kvartet, 1915; duo-sonata za violinu 1925. — KLAVIRSKA: sonata u C-duru, 1910; Natur-Trilogie, 1 kompozicije, 1919 i dr. —• Plesna drama Salambo, 1924; scenska mu VOKALNA: lirska rapsodija Die Amscl za sopran i komorni orkesta: zborovi; solo-pjesme. — SPISI: vodiĉ za balet R. Straussa Joseph: 1914; Zur Geschichte der jiingsten Musik, 1928; Musik der Natur 3 u'ber

TIESSEN — TIJARDOVIĆ sang der Vogcl, insbesondere iiber Tonsprache und l'ovm des Amsclgcsangcs, 1953; autobiografija Wege eines Komponisten, 1962. LIT.: E. Kroll, Heinz Tiessen, Mušica, 1957. — H. H. Stuckenschmidt, Heinz Tiessen, MGG, XIII, 1966. — II'7 . Hudcr, Heinz Tiessen, Neue Zeitsehrift ilir A4usik, 1972.

TIETJEN, Heinz, njemaĉki dirigent i operni redatelj (Tanger, 24. VI 1881 — Baden-Baden, 30. XI 1967). Dirigiranje uĉio kod A. Nikischa. Operni dirigent u Trieru 1904—22 (od 1907 intendant); istodobno 1919—22 operni intendant u Saarbriickenu; 1922 —25 intendant Opere u Breslauu. God. 1925—30 i 1948—54 u Berlinu intendant Gradske opere, a 1927—45 generalni intendant Pruskih drţavnih kazališta. God. 1931—44 umjetniĉki direktor festivala u Bavreuthu. Bavio se i opernom reţijom (takoĊer u Bavreuthu), teţeći, u suradnji sa scenografom E. Praetoriusom, za obnovom u prikazivanju Wagnerovih djela. Dirigirao i u Londonu (1951). God. 1957—59 bio intendant Opere u Hamburgu. Od 1959 ţivio u BaĊen-Badenu. TIGRANJAN, Armen Tigranoviĉ, armenski sovjetski kompozitor, dirigent i pedagog (Aleksandropolj, danas Lenjinakan, 26. XII 1879—Tbilisi, 10. II 1950). Muziku u uĉio Tbilisiju (N. Klenovski, M. Jekmaljan). U Aleksandropolju osnovao 1902 zborove i propagira djela armenskih kompozitora. Od 1905 bavio se i pedagogijom. Od 1913 ţivio u Tbilisiju. Njegova je opera Anyiu iz ţivota armenskoga naroda. DJELA: plesna suita za orkestar, 1946; koraĉnice za duhaĉki orkestar. — Klavirske kompozicije. —■ Opere Anytu (vlastiti libreto prema poemi O. Turaanjana), 1912 i /Jaeud-BeK, 1950; scenska muzika. — Kantata uz XV godišnjicu Sovjetske Armenije za zbor i orkestar, 1936; kantata Kpoeasan UOH (prema baladi V. Alazana), 1936; solo-pjesme. — Obradbe armenskih narodnih pjesama. LIT.: /\. E. ATsjiuK-BpmaHecJiH, A. T. TiirpauHH, MoCKaa i JleHHHrpaj 1939. — A. Ulaaepdmt, Ap,wen TurpaHflH, CoBCTcKan My3bma, 1950.

TIGRANJAN, Nikogajos (Nikolaj Fadejeviĉ Tigranov), armenski sovjetski pijanist, kompozitor i folklorist (Aleksandropolj, danas Lenjinakan, 31. VIII 1856 — Erevan, 17. II 1951). Sa devet godina izgubio vid. God. 1873—80 u Beĉu uĉio kompoziciju i klavir a 1893 u Petrogradu kompoziciju kod N. Rimskog Korsakova i N. Solovjeva. Nastupao kao pijanist u Petrogradu, Beĉu, Berlinu i dr., izvodeći i vlastite kompozicije. T. je jedan od zaĉetnika armenske klavirske muzike. Zasluţan za sabiranje i prouĉavanje armenskih, azerbajdţanskih, gruzijskih, iranskih i kurdskih narodnih pjesama; sabirao je i obraĊivao azerbajdţanske mugame. DJELA: kraće kompozicije za simfonijski orkestar; koraĉnice; zborovi; pjesme. — OBRADBE: nekoliko mugama za simfonijski orkestar; 3 mugama za gudaĉki kvartet; mugam Šahnaz za violinu i klavir; 10 mugama za klavir; armenski narodni plesovi za klavir; armenske narodne pjesme za glas i klavir. Tiskana je zbirka 3ar 3

;

^ ^ ^ ^

TIPPETT — TISKANJE MUZIKALIJA LIT.: A. Milner, Rhythmic Techniques in the Music of M. Tippett, The Musical Times, 1954. ■— /. Kemp (urednik), M. Tippett, A Symposium, London 1955. — N. T. Atkinson, The Choral Works of M. Tippett and their Debt to the Past (disertacija), Leeds 1960—61. — A. Milner, The Music of M. Tippett, MQ, 1964. — W. Bergmann, Michael Tippett, MGG, XIII, 1966. B. Ać.

TIRABASSI, Antonio, talijanski muzikolog i orguljaš (Amalfi, 10. VII 1882 — Bruxelles, 5. II 1947). God. 1895 postao orguljaš Confraternita delVAddolorata u Napulju; nešto kasnije zapoĉeo u opatiji Monte Cassino studij neuma; 1909 nastanio se u Bruxellesu. Ondje je prouĉavao polifoniĉare XIV—XVI st. U dugom nizu historijskih koncerata (od 1911) upoznao je slušateljstvo sa svojim transkripcijama stare muzike. Osnovao 1920 Institut belge de musicologie koji je, meĊutim, bio kratka vijeka. Doktorirao u Baselu 1924. Mnogo se bavio problemom -> tac-tusa. DJELA. SPISI: La Mesure datls la notation proporlionnelle et sa transcription moderne. Ecole flamande 1450—1600, 1925; Grammaire de la notation proportionnelle et sa transcription moderne. Aianuel des ligatures (didaktiĉki saţetak disertacije), 1930. Ĉlanci. — IZDANJA I TRANSKRIPCIJE: P. de la Rue, Missa de doloribus a 5, bez god. i Liber Missarum, 1942; C. Monteverdi, Missa a 4v. 1641, bez god.; A. Scarlatti, serenate Venere e Amore, 1921 i Amore e Virtu, 1923 i dr. LIT.: A. Auda, Antonio Tirabassi, Scriptorium, 1946—47. — Y. Dupont-Juste, Bibliographie des travaux d'A. Tirabassi, ibid., 1948. — A. Van der Linden, Antonio Tirabassi, MGG, XIII, 1966. — M. Schiavo (urednik), A. Tirabassi musicologo amalfitano, Salerno 1970. — B. Huys, A. Tirabassi et la Belgique, Bulletin d'information de la vie musicale belge, 1972.

TIRATUTTI (tiratutto, tira tutti, tal. povuci sve; njem. Kollektivkoppel), u mehanizmu orgulja, naprava kojom se jednim potezom povlaĉka ili pritiskom poluge (pedalića) ukljuĉuje kor principala, odnosno ripieno ili pak svi registri (reelni i mehaniĉki) izuzevši akustiĉko-udarne {voće umana unda mariš i si.). Konstruirali su je talijanski graditelji, prema novijim podacima već 1696 Colbergh na orguljama u Padovi, a 1701 G. Catarinozzi u Anagni. F. K. Krizman navodi da je t. izumio njegov uĉitelj Petar Nakić koji je, meĊutim, taj ureĊaj oĉito usavršavao kao i njegov mladi suvremenik L. A. Serassi. T. je karakteristiĉan za talijanske orgulje XVIII i XIX st. te za pripadnike Nakićeve škole. Na pneumatskim i elektriĉnim orguljama nalazi se ureĊaj toga tipa pod nazivom tutti. LIT.: R. Lunelli, Der Orgelbau in Italien in seinen Meisterwerken vom 14. Jahrhundert bis zur Gegenwart, Mainz 1956. — L. Šaban, Graditelj orgulja Petar Nakić i Šibenik, Radovi Instituta JAZU u Zadru, 1967, 13 —41 (i poseban otisak 1968). — Isti, Umjetnost i djela graditelja orgulja Petra Nakića u Dalma ciji i Istri, Arti musices 1973, 4. — R. Lunelli, Studii e documenti di storia organaria Veneta, Firenze 1973. I. Ać.

TIRĆ (franc. povuĉen, engl. doiunstroke, njem. Abstrich, tal. in giu), 1. u literaturi za gudaĉke instrumente upućuje da odreĊen ton treba izvesti potezom gudala od ţabice prema vrhu. Obiljeţava se znakom | | ili j _ I Suprotan potez je -> pousse. 2. Izraz t. upozoruje orguljaša da treba primijeniti (izvući) odreĊen registar. TISCHER, Johann Nikolaus, njemaĉki kompozitor (Bohlen, Konigsee, Tiringija, 1707 — Schmalkalden, 3. V 1774). Uĉio muziku u Bohlenu, Halberstadtu, Arnstadtu i Rudolstadtu; znanje je proširio boravcima u Braunschweigu, Hamburgu, Berlinu i Dresdenu. Od 1728 oboist u tjelesnoj straţi vojvode od Braunschweiga, kojemu je neko vrijeme sluţio i kao violinist. God. 1731 nastanio se u Schmalkaldenu; bio dvorski i gradski orguljaš, a malo kasnije koncertni majstor saskoga kneza od Coburg-Meinigena. Za ţivota veoma uspješan kompozitor; osobito su se cijenila njegova pedagoška djela za klavir. DJ ELA. IN S TRU MENTALN A: s imfo nije; ko nce rti; uve rtire; s o nate za violinu. Mnogo kompozicija za klavir: sonata; Das vergniigte Ohr und der erauickte Geist, in 6 Galanterie-Partien . . . (3 dijela); Divertissement musical. . . (9 suita); Anmuthige Clavierfriichte . . . zum Diensl der Anfdnger des Claviers . . . (2 zbirke suita) i dr. — Crkvene kompozicije. LIT.: L. Pibernih Pruett, Johann Nikolaus Tischer, M GG, XIII, 1966.

TISCHLER, Hans, ameriĉki muzikolog austrijskoga podrijetla (Beĉ, 1. I 1915 —). Studirao u Beĉu klavir kod P. Wittgensteina i Berthe John-Beer, na Muziĉkoj akademiji kompoziciju i dirigiranje (F. Schmidt, O. Kabasta), na Univerzitetu muzikologiju (R. Haas, R. Lach, A. Orel, E. Wellesz); promovirao 1937. Poslije studija u British Museumu u Londonu preselio se u SAD; ondje je 1942 stekao drugi doktorat na Yale University (L. Schrade). God. 1945 postao proĉelnik muziĉkog odjela na Wesleyan Collegeu u Buckhannonu (West Virginia); od 1947 predavao na Roosevelt University u Chicagu; od 1965 profesor je na Indiana University u Bloomingtonu. DJELA. SPISI. Disertacije: Die Harmonik in den IVerken G. Mahlers, 1937 i Die Motette im Frankreich des 13. Jahrhunderts, 1942. Knjige: The Perceptive Music Listener, 1955; Praclical Harmony, 1964; Bine Formanalyse von Mozarts Klavierkonzerten, 1965. Studije i ĉlanci: English Traits in the Early 13th~Century Motet, MQ, 1944; Mendelssohns Style, The Music Review, 1947; G. Mahler's Impact on the Crisis of Tonality, ibid., 1951; Perotinus Revisited, Aspects of Medieval and Renaissance Music, Spomenica G. Reeseu, 1966; A Propos a Critical Edition of the Parisian Organa Dupla, AML, 1968; How Were Notre-Dame Clausulae Performed?, Music and Letters, 1969; A Three-Part Rondellus in Trent MS 87, Journal of the American Musicological Societv, 1971; »Mušica Ficta« in the ijth Cenlury, Music and Letters, 1973; Why a New Edition of the Montpellier Codex?, AML, 1974 i dr. Prijevod na engleski djela W. Apela, Geschichte der Orgel-und Klaviermusik, 1972.— IZDANJA: A Complele Edition of the Earliest Motets, c. 1190—1270, 1966; A Complete Edition of the Parisian Tzuo-Part Organa, 1966.

TISKANJE MUZIKALIJA. Prvi primjerci muzikalija umnoţenih tiskom pojavili su se u Evropi dvadesetak godina nakon Gutenbergova epohalnog pronalaska. Bili su to liturgijski priruĉnici kod kojih se tekst tiskao, a crtovlje (crvene boje) i notni znakovi (crni) ispisivali rukom (»Psalterium« tiskara j. Fusta i P. Schojfera, 1457 u Mainzu). Ubrzo se proširila i praksa da se tekst i crtovlje štampaju, a note ispisuju rukom. Najraniji poznati primjer u kojem su note tiskane jest »Collectorium super Magnificat« J. de Gersona tiskan u Esslingenu 1473 kod Conrada Fynera. U njemu su pomiĉni crni tipovi nota uneseni u crtovlje ispisano ruĉno crvenom bojom. Teškoće koje se prilikom tiskanja muziĉkog teksta oĉituju u potrebi istodobnoga fiksiranja dvaju razliĉitih grafiĉkih sistema (linije i notni znakovi) rješavale su se tijekom vremena na više naĉina. Već od poĉetka razvijala su se usporedno dva osnovna postupka, medu sobom veoma razliĉita: reprodukcija s pomoću lijevanih tipova (njem. TypendrucK) i tisak s rezbarenih ili graviranih drvenih, metalnih ili kamenih ploĉa (njem. Plattendruck, Blockdruck). Ovaj je naĉin pomalo istisnuo reprodukciju s lijevanim tipovima, koja je mnogo zamršenija i skuplja. Krajem XV st. uobiĉajilo se štampanje pomiĉnim lijevanim tipovima u dvije faze: najprije bi se tiskalo cijelo crtovlje, zatim notni znakovi. Tiskari Ulrich Hahn, Theodor Francus, Jorg Reyser, Octavianus Scotus, Stephan Plannck, Johan Sensenschmidt i dr. izdali su u toj tehnici velik broj liturgiĉkih pjesmarica s ko-ralnom notacijom. Taj dvostruki tisak usavršio je venecijanski tiskar Ottaviano Petrucci. Njegove su note elegantne i uvijek toĉno smještene u crtovlju. Petrucci je ujedno prvi štampao djela notirana menzuralno (»Harmonice Musices Odhecaton A«, 1501) kao i tabulature (»Intabulatura de lauto«, I— II, 1507 i III—IV, 1508). Ljepotu Petruccijevih izdanja dostigao je jedino njemaĉki tiskar Peter Schoffer ml. (od 1512 nadalje). MeĊutim, ni Petrucci nije mogao ukloniti osnovne nedostatke dvostrukoga tiska: osjetljivost, skupoću i — što je najvaţnije — neupotrebljivost za više-glasni slog. Razvitku tiska s tipovima otvorio je nove perspektive francuski ljevaĉ Pierre Haultin koji je 1525 pronašao naĉin kako da se jednostrukim tiskom fiksira vertikalni kompleks od tri note. Nema više prethodnog reproduciranja dugoga linijskog sistema; umjesto toga lijevani tip svakoga notnog znaka ima sada i mali

TISCHHAUSER, Franz, švicarski kompozitor (Bern, 28. III 1921 —). Studirao na Konzervatoriju u Zurichu (P. Muller-Zurich); od 1951 muziĉki urednik Radio-stanice u Zurichu (od 1971 proĉelnik muziĉkog odjela). U svojim kompozicijama, polazeći od tonalne tradicije, postepeno dopire do novih tehnika. DJELA. ORKESTRALNA: Concertino za klavir i mali orkestar, 1945; suita Seldwyliana (Geisterstunde in einer vormah lustigen Kleinstadt), 1961; Serenada za gudaĉe, 1946; Divertimenlo za gudaĉki orkestar i 2 roga, 1948; Omag-gi a Malzel za 12 gudaĉkih solista, 1963; Mallinata za 23 duhaĉa, 1965; kon-tradance (Typophonische Szenen zur Kretschmerschen Lehre von den schizothymen und zyklothymen Temperamenten) za 2 orkestra, 1968.— KOMORNA: oktet, 1953; kasacija za 9 instrumenata, 1951 i dr. — Sonatina za klavir, 1941. — Balet Der Geburtstag der Infantin (prema O. \Vildeu), 1945. — VOKALNA: Amores (na lat. stihove G. V. Katula) za tenor, trublju, gudaĉe i udaraljke, 1956; fantazije Punctus contra punctum (na basne G. E. Lessinga) za tenor, bas i mali orkestar, 1962; Eve's Meditation on Love za sopran, tubu i gudaĉe, 1972; diver-timento Das Nasobem (na pjesme Ch. Morgensterna) za mješoviti zbor, 1950; Antiphonarium profanum (50 poslovica) za 2 muška zbora, 1967; Duo Catulli earmina za tenor i gitaru, 1950; solo-pjesme uz klavir. LIT.: M. Favre, Franz Tischhauser, SMZ, 1963.

579

'riJštefeK

.O,

tlirjo« le fti

pccontjpirn flp bum uto (jmat mifcr u iuffiru fcfitiU vtditiMtt tfpcitfauo* fc©

TISKAN J E MU ZIKA LIJ A Stranica izdanja O. Petruccija, Venecija 1501—1502

580

TISKANJE MUZIKALIJA — TITOV

djelić linije; time se postigla mnogo veća pokretljivost i samostalnost. Takav sistem tipnog tiska, uglavnom nepromijenjen, primjenjivao se gotovo 250 godina. Istodobno i usporedo s lijevanim tipovima usavršavalo se i tiskanje notnoga teksta s rezbarenih ili graviranih ploĉa. Kad su se u tiskanju muzikalija tipovima pojavile veće teškoće, prešlo se 1487 na urezivanje kompletnih muziĉkih tekstova u drvo. Ta se tehnika primjenjivala, navlastito za manje notne primjere, u teoretskim raspravama (H. von Reutlingen, »Flores musicae«, 1488; M. Kleinspeck, »Lilium mušice«, 1496 i dr.). Štampajući djelo »Misae XV« zamijenio je Istranin Andrea Antico (1516) drvo metalom. Time je postigao preciznost i ljepotu koja je bila ravna uzornim Petruccijevim izdanjima. Velik napredak na podruĉju tiskanja s graviranih ploĉa bilo je uvoĊenje bakrotiska (na koncu XVI st.). U red prvih bakrorezaca idu Johan Sadeler (1584) u Antwerpenu i Simone Verovio (1586) u Rimu. Kad se, uz bakar, poĉeo upotrebljavati i cink, postupak je postao jednostavniji utoliko što notne znakove nije bilo potrebno gravirati: sad su se mogli peĉatima utiskivati u cinĉanu ploĉu. Tako su radili, poĉevši od 1730, J. Cluer \J. Walsh u Londonu. I kraj tih usavršenih metoda ipak se i dalje odrţao glomazan i neprecizan drvorez. Najveći napredak na podruĉju tiska pomiĉnim tipovima omogućio je 1755 Gottlob Immanuel Breitkopf. Rastavljanjem tipova na najmanje jedinice (štapić, zastavica, glava; ukupno oko 400 znakova) omogućio je stvaranje bezbrojnih varijanta notnih znakova, kao i reprodukciju partitura s neograniĉenim brojem dionica. Uza svu neosporivu preciznost te metode, njezina delikatnost i dugotrajnost izradbe spreĉava velike naklade. Danas se takvim tiskom izraĊuju većinom notni primjeri u priruĉnicima i teoretskim radovima. Najveći dio muzikalija reproducira se, meĊutim, usavršenom tehnikom prenošenja cijele notne slike s ploĉa. U razvoju te tehnike odluĉna je bila pojava litografije (Aloys Senefelder, 1796). Ona je već 1799 primijenjena i u notnom tisku. U modernom litografskom postupku metal je zamijenio kamen, a fotografska projekcija obiĉan crteţ rukom (fotolitografija); time su stvoreni dosad najbolji uvjeti za kvalitativno i kvantitativno velik domet današnje muziĉke izdavaĉke djelatnosti. LIT.: A. Senefelder, Vollsta'ndiges Lehrbuch der Steindruckerey, Miinchen 1818 (prer. 1821 i 1827; novi otisak izd. iz 1821, Berlin 1901, 1921 i 1925). —F. Chrysander, Abriss einer Geschichte des Musikdrucks von XV—XIX Jahrhundert, AM, 1879. — A. Goovaerts, Histoire et bibliographie de Ja tvpographie musicale dans les Pays-Bas, Antwerpen 1880 (novi otisak Amsterdam 1962). — H. Riemann, Notenschrift und Notendruck, Leipzig 1896. —■ W. Barclay-Squire, Notes on Earlv Music Printing, London 1897. — F. Kidson, British Music Publishers, Printers and Engravers, London 1900. — J. Mantuani, Uber den Beginn des Notendrucks, Wien 1901. — K. Wendel, Aus der Wiegenzeit des Notendrucks, Zentralbibliothek fiir bibl. Wissenschaft, 1902. — H. Springer, Zur Musiktvpographie der Inkunabelzeit, Leipzig 1903. —• R. Steele, The Earliest English Music Printing London 1903 (novi otisak 1965). — R. Molitor, Deutsche Choral-Wiegendrucke, Regensburg 1904. ■— R. Eitner, Buchund Musikaliendrucker nebst Notenstecher, Leipzig 1904 —06. — H. Springer, Die musikalischen Blockdrucke des XV und XVI Jahrhunderts, Bericht des Basler Kongresses der IMG, Leipzig 1907. — A. H. Littleton, Catalogue of 100 Works. Historv of Music Printing from the I5th to the End ofthe I7th Cen tu^, London 1911. — A. B. Wallner, Musikalische Denkmaler der Steinatzkunst, Munchen 1912. — J. Wolf, Handbuch der Notationskunde, II, Leipzig 1919. — W. v. Zur Westen, Musiktitel aus 4 Jahrhunderten, Leipzig 1921. — W. Gamble, The History of Music Engraving and Printing, London 1922. — J. Wolf, F. Caza »Tractato vulgare de canto figurato", 1492 (faksimil djela uz popis muziĉko-teoretskih inkunabula), Berlin 1922. — R. Witten, Die Lehre vom Musiknotensatz, Leipzig 1925. — P. Cohen, Die Niirnberger Musikdrucker im XVI Tahrhundert, Erlangen 1927. — B. 17. lOpeeucon, OiepK HCTOPHH HoxoneqaTaHHH, Mocnea 1928. — R. Molitor, Werdegang der Musiknoten, Leipzig 1928. — M. Audin, Les Origines de la typographie musicale, Le Bibliophile, 1931—32. — O. Kinkeldey, Music and Music Printing in Incuna bula, Papers of the Bibliographical Society of America, 1932 (i separat). — M. Witting, Vom Musiknotendruck, Dresden 1933. — W. A. Fisher, 150 Years of Music Publishing in the United States, 1934. — K. Meyer i E. J. O'Meara, The Printing of Music 1473—1934, New York 1935. — A. Pfister, Vom friihesten Musikdruck in der Schweiz, Spomenica F. Binzu, Basel 1935. — H. de Bary, Notenschrift, Notendruck, Gutenberg-Jahrbuch, 1940. — O. E. Deutsch, Mu sic Publisher's Number, London 1946. — K. Hader, Aus der Werkstatt eines Notenstechers, Wien 1948 (II izd. 1954). — F. R. Goff, Early Music Books in the Rare Books Division of the Library of Congress Washington, Notes, 1948 (i separat, 1949). — M. Audin, Gottlob Breitkopf et la typographie musi cale, Gutenberg-Jahrbuch, 1950. — H. Federhofer, Grazer Musiknotendrucke aus alter Zeit, Graz 1952. — Gray-Norman, A Note on Music Engraving and Printing, London i New York 1952. — A. Davidsson, Die Literatur zur Ge schichte des Notendrucks, Uppsala 1954. — Ch. Humphries i W. C. Smith, Music Publishing in the British Isles from the Earliest Times to the Middle of the I9th Century, London 1954. — E. Laaf, Music mit Fleiss gedrucket, Mainz 1956. ■— C. Johansson, Zur Reproduktion des franzosischen Musikdrucker-Kataloge des 18. Jahrhunderts, MF, 1958. — W. M. Luther i R. Schaal, Noten druck, MGG, IX, 1961. — M. Dona, La Štampa musicale a Milano fino all'anno 1700, Firenze 1961. —■ K. Meyer-Baer, Liturgical Music Incunabula. A Descriptive Catalogue, London 1962. E. A. S.

TISNE, Antoine, francuski kompozitor (Lourdes, Hautes Pvrenees, 29. XI 1932 —). Studirao kompoziciju na Pariškom konzervatoriju kod D. Milhauda i J. Riviera; 1962 dobio drugu Rimsku nagradu. Kao stipendist proveo god. 1965—67 u Madridu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1960 i 1966. Koncerti: 3 za klavir, 1960, 1961 i 1964; za violinu, 1963; za violonĉelo, 1965 i za flautu i gudaĉe, 1965. Spectrales za violonĉelo i orkestar, 1969; Impacts za Ondes Martenot i

2 orkestra, 1970; Solstices za fagot i gudaĉe, 1974; suita Chant d'ami mort, 1963; A une ombre ZSL 22 izvoĊaĉa, 1963; Mouvements symphoniqu Cosmogonies za 3 orkestra, 1967; Sequences pour un rituel, 1968; Arbo 1969. — KOMORNA: gudaĉki trio; Musique en trio za gudaĉki tri gudaĉki kvartet, 1963; Les Disparates za duhaĉki kvintet, 1967; kvint mene duhaĉke instrumente; Strates colorees za obou, trublju, trombon 1970; Dixtuor za duhaĉki kvintet i gudaĉki kvintet s udaraljkama, i< nate: za violinu i klavir, 1963; za violu i klavir, 1966; za violonĉelo i kla i za flautu i klavir, 1966. Visions des temps immemoriaux za Ondes A klavir i udaraljke, 1964; Metamorphoses ct Dialogues za 2 skupine ud klavir, 1967; Magnitudes za 3 Ondes Martenot, 1968; Soliloques za fag< Invocations pour Elora za klarinet, 1969; Dinos za obou, 1970. — Kor za klavir (sonata, 1965). Hommage a Calder za ĉembalo, 1970. — Kor za orgulje. —■ Radio-opera Recils epiques du temps de la gucrre, 1963. — djela za sole i orkestar.

TIŠĈENKO, Boris Ivanoviĉ, sovjetski kompozitor (J grad, 23. III 1939 —). Diplomiravši 1962 na Lenjingradskoi zervatoriju, usavršavao se kod D. Šostakoviĉa. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1960; II, 1964 i II Sinfonia robusta, 1970. Koncerti: za violinu, 1958; za klavir, 1962; 2 z; ĉelo, 1963 i 1969 te za violonĉelo, 17 duhaĉkih instrumenata i orgulj — KOMORNA. Tri guda ĉka kvarteta: I, 1957; II, 1959 i III, 1970 za violinu solo, 1957. — Klavirske kompozicije (varijacije, 1955). ■ Jloenaducmb, 1964. Scenska i filmska muzika. — Kantata Jlenuh MCU. zborovi; solo-pjesme.

TITELOUZE, Jean (Jehan), francuski kompozitor i c (Saint-Omer, 1563 ili 1564 — Rouen, 24. X 1633). Muziĉk brazbu stekao vjerojatno u Saint-Omeru ili kod isusoi Douaiju. Od 1585 orguljaš u Rouenu, isprva u crkvi Sain zatim od 1588 do kraja ţivota u katedrali. God. 1610 im* kanonikom. Cijenjen osobito kao darovit improvizator, uţ velik ugled i kao organolog pa su ga ĉesto pozivali da n odnosno pomogne savjetima restauriranje orgulja u R01 okolnim mjestima. Prouĉavao je i muziĉko-teoretske pro 0 ĉemu se dopisivao sa M. Mersenneom. God. 1631 orga je u Rouenu prigodne koncerte. Kao pjesnik dobio je u d vrata prvu nagradu na natjecanjima (Puy des Palinods) rr literarnog društva. Odgojio je veći broj uĉenika. Prvi u nizu velikih francuskih orguljskih kompozito je sa 2 zbirke izrazito instrumentalno koncipiranih dje] vrlo vrijedan prilog izgraĊivanju orguljske muzike te gj pravom smatra utemeljiteljem francuske škole. U prvoj je obradio 12 koralnih napjeva himni, svaki kao ciklus od pc 4 versetta; pisao ih je u formi preludija sa cantus firmus ricercara ili fuge sa sloţenom kontrapunktiĉkom gradom,, cijama u obratu, augmentaciji, diminuciji, stretti itd. ■ zbirka sadrţi 8 ciklusa na napjeve Magnificata, svaki sa versetta, saţetijih i tehniĉki jednostavnije pisanih. Stilski 11 jelazu iz renesanse u barok, T. pored tradicionalnih kor cijsko-tehniĉkih postupaka i modalne osnove razvija već ti harmonije, jaĉe dinamiĉke akcente, ritmiĉke kontraste, kror 1 virtuozni zvuĉni raspon registara. DJELA. ORGULJSKA: Hymnes de VEglise pour toucher sur Vorgi les fugues et recherches sur leur plain-chant, 1623; Le Magnificat ou Cam la Vierge pour toucher sur Vorgue, suivant les huit tons de VEglise, 1626. — VENA: 2 ili 3 mise za 4 glasa; misa za 6 glasova. NOVA IZD.: cjelokupna djela obj. A. Guilmant i_A. Pirro (Oeuvr pletes d'Orgue de Jean Titelouze, 1898); Hymnes de VEglise obj. N. Dl (1965). LIT.: A. Collette i A. Bourdon, Notice historique sur les Orgues et le; nistes de la Cathedrale de Rouen, Rouen-1894. — A. Pirro, Les Orf fra nca is d u XVII e siec le : J ea n Tite lo uze, La Trib une de Sa int -C 1898. — L. Laloy, Jehan Titelouze, RM, 1903. — A. Gastoue, Note sui nealogie et la famille de l'organiste Titelouze, Revue de musicologie, ic G. Frotscher, Geschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition, II, 1936 (II izd. 1966). — N. Dufourcq, La Musique d'orgue francaise, Pari: — A. Verchaly, La Musique religieuse francaise de Titelouze a 1660, RM, 54. — N. Dufourcq, Het geval Titelouze, De Praestant, 1956. — A. C. j Frenc h Baroque Organ Music and the Eight Church Tones, Journal American Musicological Society, 1958. — -C. Temi, Ricordo di J. Tit Le Celebrazioni del 1963, Firenze 1963. — M. Vanmackelberg, Autour de Titelouze, Recherches sur la Musique francaise, classique, 1964. — W. Zur Formtechnik in Titelouzes »Hymnes de TEglise«, MF, 1965. — J. 1 L'Oeuvre d'orgue de Jean Titelouze, Recherches sur la Musique fra 1965. — W. Elders, Jean Titelouze, MGG, XIII, 1966. — D. Launay d'un commentaire de Titelouze par lui-me*me. Pariš 1967. I.

TITOV, 1. Aleksej Nikolajeviĉ, ruski kompozitor i vic (Petrograd, 23. VII 1769—20. XI 1827). General-major; muz se bavio amaterski kao i većina ĉlanova ove muziĉki nad; obitelji. U njegovu domu okupljali su se petrogradski mu: i knjiţevnici. Komponirao je 12 opera, prve u talijanskom i zartovskom stilu, kasnije s ruskom tematikom i nacionalnim ziĉkim elementima. DJELA. DRAMSKA. Od njegovih 12 opera najpoznatije su: H M IJontnosaH cmauuUH, 1805; FIocudejiKu, UJIU flpodonotceHue HMa, 1808; ^ HUK, UJIU Eonbiuou KoHuepmHbiu eanbc, 1951. — KoHueptnHUii e-ajibc za 3 flaute i klavir, 1951. —■ KLAVIRSKA: 3 sonate, 1917, 1920 i 1923; 5 kompozicija, 1919. Za 2 klavira: KoHifepntHbm eancb, 1951 i 4 kompozicije za djecu, 1952. — Fantazija za orgulje, 1924. —■ VOKALNA: kantata Jlnenpocmpou, 1934; poema za glas i orkestar (K. Baljmont), 1927; 3 pjesme o Lenjingradu (V. Roţdestvenski) za soliste, zbor i klavir, 1947; nekoliko pjesama za bas i klavir; romance; šest narodnih pjesama za glas i orkestar, 1933. — SPISI (više od 50 radova): Beedenue e sapMoituuecKuu anajiU3, \ touche. LIT.: J. A. Fuller-Maitland, The Toccatas of Bach, Musical Association Proceedings, 1912—13. — L. Schrade, Ein Beitrag zur Geschichte der Toccata, ZFMW, 1925—26. — Isti, Die altesten Denkmaler der Orgelmusik als Beitrag zu einer Geschichte der Toccata (disertacija), Leipzig 1928. — E. Valentin, Die Entvvicklung der Tokkate im 17. und 18. Jahrhundert (dis ertacija), Leipzig 1930. — O. Gotnbosi, Zur Vorgeschichte der Tokkate, AML, 1934. — H. Hering, J. S. Bachs Klaviertoccaten, Bach-Jahrbuch, 1953. — Isti, Das Tokkatische, MF, 1954. — A. Voigts, Die Toccaten J. P. Sweelincks (disertacija), Miinster 1955- — H. Hering, Toccata, MGG, XIII, 1966. M. Kun.

TOLDRA, EĊuardo, španjolski kompozitor, violinist i dirigent (Villanueva y Geltru, provincija Barcelona, 7. IV 1895 — Barcelona, 31. V 1962). Uĉio na Gradskoj muziĉkoj školi u Barceloni (L. Millet, L. Galvez, A. Nicolau). Kao solist nastupio prvi put 1912; iste godine sa L. Recasensom, L. Sanchezom i A. Planasom, utemeljio gudaĉki kvartet Quartet Renaixement, koji je za svojega desetogodišnjeg postojanja pridonio upoznavanju

555

suvremene muzike. Isprva nastavnik violine na Gradskoj muziĉkoj školi u Barceloni, T. je od 1944 ondje bio profesor dirigiranja. Kao dirigent debitirao 1916; 1924—35 vodio Orguesta de estudios sinfonicos; od 1944 dirigent novoosnovanog Orquesta municipial de Barcelona. MeĊu njegovim kompozicijama istiĉu se opera El Giravolt de Maig, sardane za -> coblu i solo-pjesme. DJELA. ORKESTRALNA: suita, 1919; Les Danses de Vilanova, »glossa per a cobla«, 1921; La Aialediccić del Comte Arnau, 1926; koncert-sardana Em-purias, 1926. Više od 30 sardana za coblu. — KOA1ORNA: gudaĉki kvartet, 1914; Vistes al mar za gudaĉki kvartet, 1921; Sis Sonets za violinu i klavir, 1922 i dr. — Opera El Giravolt de Maig, 1928; scenska muzika. — Solo-pjesme (can~ ciones). LIT.: E. Molero Pujos, Toldra, Barcelona 1943. —M. Capdevila, Eduardo Toldra, music, Barcelona 1964 (prošireno izd. 1972). — J. Subird, Eduardo Toldra, MGG, XIII, 1966.

TOLINGER, Robert, kompozitor i horovoĊa (Podhrad, Ĉehoslovaĉka, 8. XI 1859 — Šabac, 20. II 1911). S.tudirao na Konzervatoriju u Pragu. God. 1880 postao je uĉitelj muzike i horovoĊa pevaĉkog društva Gusle u Kikindi, koje je neobiĉno uzdigao. Koncertirao je i kao odliĉan violonĉelist. Pokrenuo je muziĉki ĉasopis Gudalo, 1886, u kome je tretirao naše muziĉke probleme, donosio biografije poznatih kompozitora i pisao kritike pod pseudonimom Mladen. God. 1890—97 nastavnik muzike u gimnaziji, bogosloviji i Ruskom institutu na Cetinju. Posle petogodišnjeg boravka u Cehoslovaĉkoj, u Šapcu je od 1902 do smrti horovoĊa pevaĉkog društva i nastavnik muzike u gimnaziji. Umetniĉki najzreliji od svih ĉeških kompozitora koji su boravili kod nas, komponovao pod uticajem romantizma sa izvesnom dozom sentimentalizma. Najbolja su njegova klavirska dela (programske minijature inspirisane srpskim pesnicima Nekoliko listića iz glasovne zapisnice; deĉji ciklus Mladost-radost i dr.). Izvesne kvalitete je postigao i u pesmama za jedan ili dva glasa Đulići, a naroĉito u Pupoljcima posvećenim deci. DELA: simfonija. — Sedam instrumentalnih kvinteta. — Nekoliko listića iz glasovne zapisnice; Mladost-radost i dr. kompozicije za klavir. — VOKALNA : kantata Kosovka; Pupoljci za deĉji glas; Đulići I i II za jedan ili dva glasa uz klavirsku pratnju; horovi: Vinska pesma; Rusandanke; Diţimo škole i dr. LIT.: Spomenica Roberta Tolingera, 1931. —• Lj.Ljotić, Listak iz istorije naše muziĉke umetnosti, Letopis matice srpske, 1932. — V. Đordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Posebna izdanja SAN, Beograd 1950. R. Pej.

TOLLIUS, Jan (Joannes), nizozemski kompozitor (Amersfoort, oko 1550 — Kabenhavn, vjerojatno 1603). Crkveni kapelnik u Amersfoortu; oko 1578—80 otputovao u Italiju i 1583 postao maestro di cappella katedrale u Rietiju; ubrzo zatim prihvaća isti poloţaj u Assisiju, gdje stupa u franjevaĉki red. God. 1585 iskljuĉen iz reda, zatim, nakon boravka u Rimu, ponovno primljen zauzimanjem padovanskog biskupa, koji ga je 1588 angaţirao kao tenora u kapeli katedrale u Padovi. God. 1601 napustio Padovu i poslije bio pjevaĉ u dvorskoj kapeli kralja Kristijana IV u Danskoj. U Tolliusovim djelima prepleću se obiljeţja kasnorenesansne nizozemske polifonije, kao što je npr. maniristiĉko tonsko slikanje, izmjenjivanje skroz provedene imitacije i homoritmike itd., sa znaĉajkama novoga baroknog stila, posebno u smionim posve originalnim harmonijama i melodici. Iako poznatiji kao madrigalist (Monteverdi parafrazira jedan njegov madrigal), T. je vaţan osobito zato što je nove postupke primijenio i u crkvenim djelima, koja su inaĉe konzervativnija, pa ga se s pravom moţe uvrstiti medu zaĉetnike novoga razdoblja. DJELA: zbirka madrigala za 6 glasova, 1597; po jedan madrigal za 4 i 5 glasova u talijanskim zbornicima iz 1598. — CRKVENA: Motecta de dignitate et moribus sacerdotum za 3 glasa, 1590; Liber primus moteetorum za 5 glasova, 1591; Liber secundus moteetorum za 5 glasova, 1591; Moduli 3 voeum e sacris bibliis plerigue omnes desumpti, 1597. NOVA IZD.: 16 madrigala obj. M. SeifTert pod naslovom Zesstemtnige Madrigalen (Uitgave XXIV van de Vereeniging voor Noord-nederlandsche Muziekgeschiedenis, 1901). LIT.: M. Seiffert, Jan Tollius, Tijdschrift der Vereeniging voor neder landsche Muziekgeschiedenis, 1904. — A. Sacchetti-Sassetti, La Cappella musicale del Duomo di Rieti, Note d'Archivio per la storia musicale, 1940—41. — R. Casimiri, Mušica e musicisti nella Cattedrale di Padova, ibid., 1941. — F. Noske, Joannes Tollius, ein niederlandischer Meister des Fruhbarock, Kongress-Bericht, Koln 1958, Kassel 1959. — Isti, Jan Tollius, MGG, XIII, 1966.

TOMANDL, Mihovil, kulturni istoriĉar i muziĉki pisac (Brĉko, 19. IV 1894 — Panĉevo, 25. V 1963). Pravnik po struci, aktivno uĉestvovao u radu panĉevaĉkog Srpskog crkvenog pevaĉkog društva i Juţnoslovenskog pevaĉkog saveza. Objavio niz radova iz kulturne i politiĉke istorije Vojvodine, meĊu kojima i Spomenicu panĉevaĉkog srpskog crkvenog društva, koja, po obilatoj graĊi predstavlja dragocene izvore za srpsku muziĉku istoriju. DELA: Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 1838 —1938, 1938; Nikola Durković, Muziĉki glasnik, 1939, 2; Dragomir Kranĉević, Muzika, 1951, 5; Srpsko pozorište u Vojvodini (2 sv.), 1953 i 1954. LIT.: Ţ. P. Jovanović, Bibliografija rpdova dra Mihovila Tomandla iz po litiĉke i kulturne istorije Vojvodine, Bibliotekar, 1963, 6. S. D. K.

TOMASI, Henri, francuski kompozitor i dirigent (Marseille, 17. VIII 1901 — Pariz, 13. I 1971). Studirao na konzervatorijima

■I

584

TOMASI

u Marseilleu i Parizu (P. Vidal, G. Caussade, V. d'Indv, Ph. Gaubert); 1927 dobio Rimsku nagradu i prvu nagradu u dirigiranju. God. 1930—35 suradnik Radio-stanice u Parizu. Veliku meĊunarodnu reputaciju kao dirigent utemeljuje 1946 na festivalu u Interlakenu. God. 1946—50 vodio Operu u Monte Carlu; od 1949 dirigirao na Operi u Ţenevi, od 1950 u Torinu, Ziirichu i drugim gradovima. Djelovao i na Zapadnonjemaĉkom radiju u Kolnu (od 1951). Od 1955 bavio se preteţno komponiranjem. U nekim Tomasijevim kompozicijama opaţaju se prizvuci melodija Korzike, Provanse i egzotiĉnih krajeva. Stilski se oslanja na neoklasicizam, ali je neovisan o školama. DJELA. ORKESTRALNA: Symphonie du tiers monde fpour le ccntenaire d' H. Berlioz), 1967; Sinfonietta provencale, 1958 (odatle Le Tombeau de Mireille za orkestar; verzija za 2 gitare, piccolo i gudaĉe kao Trois Pastorales provencales, 1965; verzija za flautu, gudaĉe i ĉembalo, 1971). Simfonijske pjesme: Cyrnos (s klavirom), 1929; Tam-Tam (sa solistima i zborom), 1931; Vocero, 1932 i Chant pour le Vietnam (prema J.-P. Sartreu), 1969. Simfonijska slika Colomba (prema P. Merimeeu), 1934. Koncerti: za violinu, 1962; za violu, 1950; za violonĉelo, 1970; Concert asiatique za udaraljke (iz baleta La Feerie laotienne), 1939; za flautu, 1944; Concerto de Printetnps za flautu i komorni orkestar (gudaĉe i udaraljke), 1965; za trublju, 1948; za saksofon, 1949, za rog, 1954; za klarinet, 1956; za trombon, 1956; za fagot, 1958; za obou, 1958, za 2 gitare, 1966 i Highland's Ballad za harfu, duhaĉki trio i gudaĉe, 1966. Concertino za flautu, 1944; Variations gregoriennes sur le Salve regina za trublju, harfu i gudaĉe, 1964; Marche kabyle et danse des jeunes filles berberes za komorni orkestar, 1958; 5 Danses sacrees et profanes, 1961; Taitienne de Gauguin, 1963 i dr. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1938; Danseuses de Degas za harfu i gudaĉki kvartet, 1964; Concert champetre za duhaĉki trio, 1938; Divertimento corsico za duhaĉki trio, 1951; suita za 3 trublje, 1964; duhaĉki kvintet, 1952; Printetnps za 6 duhaĉkih instrumenata, 1963; La Moresca za 8 duhaĉkih instrumenata, 1965; Recuerdos de los Baleares za udaraljke i klavir, 1962; sonatina Les Cyclades za flautu, 1966; Sonatina attique za klarinet, 1966; suita za trublju, 1963 i dr. — Razne klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Sampiero corso, 1953; Don Juan de Manara, 1956; // Poverello, 1957; Le Silence de la mer za bariton i komorni orkestar, 1959; Princesse Pauline, 1960; Ulysse ou Le beauperiple, 1961 \VElixir du R.P. Gaucher y 1962. Opera-balet L'Atlantide, 1951; Le Triomphe de Jeanne, 1956; »satiriĉka i simfonijska igra« VEloge de la folie (prema Hrazmu Roterdamskom), 1965. Baleti: Boite de nuit, 1930; La Grisi, 1935; La Rosiere du village, 1936; »provansalska pastorala« Les Sanlons s glasom solo i zborom, 1939; La Feerie laotienne (Feerie cambodgienne), 1950; Les Folies tnazarguaises, 1951; Noces de cendres, 1952; Dassine, sultane du Hoggar za 2 recitatora, zbor i orkestar, 1959; Les Bar-baresques, 1960 i Nana, 1962. Scenska muzika. —• VOKALNA: oratorij La Nuit obscure de St. Jean de la croix, 1950; Noa-Noa za bariton, zbor i orkestar, 1957; L'Ete za recitatora, muški zbor i orkestar, 1966; pjesme uz pratnju or kestra i dr. — Messe de minuit za djeĉji zbor, galoubet, obou, celestu, vibrafon i 3 gitare, 1960. — Obradbe korzikanskih narodnih napjeva za zbor i komorni orkestar, 1962. LIT.: C. Chamfray, Henri Tomasi, Le Courrier Musical de France, 1965 (nadopune 1967).—M. Fre'miot, Henri Tomasi, MGG, XIII, 1966. B. Ać.

TOMASZEVVSKI, Mieczyslaw, poljski muzikolog (Poznali, 17. XI 1921 —). Studij muzikologije završio 1959 na Univerzitetu u Krakovu (Z. Jachimecki). Od 1952 u Krakovu, lektor nakladnog poduzeća Polskie Wydawnictwo Muzyczne (od 1960 direktor) i od 1959 istodobno nastavnik na Visokoj muziĉkoj školi (od 1972 docent). Urednik je izdanja Docutnenta Chopiniana, Biblioteka Chopinowska i Biblioteka sluchacza koncertnego (vrsta koncertnog vodiĉa). DJELA: Kompozytorzy polscy o Chopinie, 1959 (II izd. 1964); Filiacje ttvorczošci piešniarskiej Chopina z polskq piešniq ludozva popularna i artystycznq, Muzvka, 1961 i dr.

TOMAŠEK, Andrija, muziĉki pisac i kritiĉar (Ĉalinec kraj Varaţdina, 4. X 1919 —). Studij historije muzike završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu; 1960—61 usavršavao se na Muziĉkom fakultetu Univerziteta u Oxfordu (muziĉka paleografija, srednjovjekovna muzika, historija i notacija bizantske muzike). Od 1945 u Zagrebu, referent u odsjeku za kazalište u Ministarstvu prosvjete; 1947—60 administrativni tajnik HGZ i istodobno od 1952 honorarni nastavnik i od 1957 profesor na Muziĉkoj školi Pavao Markovac (od 1970 direktor); 1962 dobio zvanje pedagoški savjetnik. Uz to zborovoda KUD Vinko JeĊut, Ivan Goran Kovaĉić i dr., suradnik periodiĉnih publikacija i dnevnih listova (Muziĉke novine, Muziĉke novosti, Savremeni akordi, Zvuk, Muzika), muziĉki urednik Školskog radija i dr., a bavi se i populariziranjem muziĉke umjetnosti. Od 1957 kritiĉar je dnevnika Vjesnik i od 1972 glavni urednik ĉasopisa Muzika. DJELA: Deset godina Gradske muziĉke škole u Zagrebu 1945—1955, 1955; Revolucionar i borac Pavao Markovac, Zvuk, 1958, 15—16; Muziĉka škola kao odgojna ustanova, Muzika i škola, 1960, I—2; Pavao Markovac, ţivot i djelo, Rad JAZU, 337, 1965; Richard Wilhelm IVagner, studija u knjizi Moj ţivot R. Wagnera, 1966; Djelo Vatroslava Lisinskog, Zvuk, 1969, 96—97; Igor Stravinski — restaurator ili revolucionar, kao dodatak knjizi I. Stravinskog i R. Cralta, Memoari i razgovori, II, 1972; Anatomija sveĉanosti novog zvuka, Muzika, 1973, 3—4; Instrumentalna trijada Blagoja Berse, Zvuk, 1974, 1; Muziĉka škola kao faktor formiranja svijesti ĉovjeka, Muzika, 1975, 5—6; Tri decenija stvaralaĉke prisutnosti, ibid., 1976,3—4; Radio kao sredstvo muziĉkog odgoja u osnovnoj školi, ibid., 5.— Redigirao i popratio bilješkama Pavao Markovac, izabrani ĉlanci i eseji, 1957. Pre davanja, ĉlanci, kritike, polemike i dr. K. Ko.

TOMAŠEK, Jaroslav, ĉeški kompozitor (Koryĉany, Moravska, 10. IV 1896 — Prag, 26. XI 1970). Kompoziciju uĉio kod V. Novaka, instrumentaciju kod J. Kfiĉke. Studirao muzikologiju na Karlovu univerzitetu u Pragu (Z. Nejedly, O. Zich); doktorirao 1931. God. 1927—50 direktor biblioteke Drţavnoga zdravstvenog zavoda, a 1950—55 generalni direktor Zavoda za zaštitu autorskih prava. God. 1936—38, zajedno sa F. Bartošem, ureĊivao ĉasopis

TOMC Tempo. Djelovao i kao muziĉki kritiĉar. Teţište njegova stv kog rada je na vokalnom podruĉju. DJELA. INSTRUMENTALNA: Symfonicke rondo za orkestar 2 gudaĉka kvarteta, 1921 i (Ve starem slohu) 1942; klavirske kompozi nata za lijevu ruku, 1926; rondo, 1924; 4 kompozicije, 1916). — VOK kantata Rozjimdni (R. Tagore) za glas i gudaĉki kvartet, 1948;_ Romane veĉerni (J. Neruda) za glas i orkestar, 1923; ciklus pjesama Ţal za te: pran, bas i orkestar, 1958—59; zborovi; solo-pjesme (ciklusi Ţene, 1 i Proste srdee, 1922).

TOMAŠEK, Vaclav Jan Kftitel (Tomaschek, V Johann), ĉeški kompozitor i pedagog (Skuteĉ, 17. IV r Prag, 3. IV 1850). Mi se poĉeo baviti kao djei Pragu studira filozofiju i Prouĉavajući teoretska d W. Marpurga, J. Ph. Ki gera, J. Matthesona i i kompozicije W. A. Moza Pleyela, stekao je solidn ziĉko obrazovanje koje ji gatio i u osobnom kont Haydnom, Beethovenor Koţeluchom i Abbeom rom za svoga boravka u (1801). Ubrzo se razvio 1 snog pijanistu i orguljaša stao najugledniji muziĉki gog u Pragu (od 1824 vlastitu muziĉku školu), gojio je niz muziĉara od su najistaknutiji B. Kil Hanslick, J. V. J. K. TOMAŠEK Schulhoff, Vofišek, A. Drevschock i W. Kuhe. Svoje kompozicije (više o T. je dugo dotjerivao. Po stilskim obiljeţjima pripada prijela medu klasike i rane romantike. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije; 2 koncerta za klavir; 2 u plesovi; fantazija za gudaĉe. — Gudaĉki kvartet; klavirski trio. — KLAVI1 7 sonata; 15 rapsodija; 6 Allegri capriceiosi di bravura; Eklogues; Dvandc skveh tanci; varijacije. — DRAMSKA: opere Seraphine (jedina izvt 1811; Alvaro i Sakuntala; scenska muzika. — VOKALNA: kantate: pjesme (9 sv. na stihove J. W. Goethea). — CRKVENA: 2 mise; 2 re^ Te Deum; himne. — Priruĉnik za harmoniju (rkp.). Autobiografija, Aln Libuša, 1845—1850. LIT.: J. K. Zdstera, Vaclav Jan Tomašek, Skuteĉ 1912 (II izd. 19: Z. Nemee, Vlastni ţivotopis V. J. Tomaška, Praha I94r. — P. Nettl, Sch Czech Predecessors, Music and Letters, 1942. — M. Tarantovd, VacI Tomašek, Praha 1946. — V. W. Thompson, W. J. Tomašek (disertacija), ] ster 1955. — T. Slrakowd, Tomaškovv pisne na Goetheovi texti, Acta Moraviae, 1955. — Ista, V. J. Tomašek a jeho klavirni eklogv, ibid., 15 M. Postler, Vaclav Jan Tomašek (s bibliografijom), Praha 1960. — J. . Vaclav Jan To mašek, MGG, XIII, 1966.

TOMBEAU (franc.; grobnica, nadgrobni spomenik), ir mentalna kompozicija napisana u znak sjećanja na nekog u nog pokojnika. Najljepši primjeri takvih muziĉkih nekrolog; laţe se u francuskoj literaturi XVII st. (D. Gaultier, T. de F ette, J.-H. d'Anglebert, L. Couperin). Po obliku to su naj polagane i sveĉane allemande ili pavane, katkad s karakteristi podnaslovima Lacrimae ili Dolorosa. U poĉetku su bile namij ne lutnji, kasnije i clavecinu. Gdjekad se t. zvao i -> plainte planetus). U novije vrijeme ţalobne kompozicije srodne tombeauu obiĉno naslov Hommage a... (C. Debussy, Hommage a Rat 1905 i Hommage d Haydn, 1909). Rijedak ali veoma uspjeli mjer tombeaua u suvremenoj literaturi jest T. de Couperin (] M. Ravela te T. de Debussy, kolektivno djelo nekolicine muz (P. Dukas, A. Roussel, G. Malipiero, B. Bartok, I. Stravi E. Satie, M. de Falla i dr.). LIT.: M. Brenet, Les »Tombeaux« en musique, RM, 1903. — M. I Le »Tombeau« chez les luthistes D. Gautier, J. Gallot, Ch. Mouton, 1954. — Ch. van den Borren, Esquisse d'une histoire des »Tombeaux« mus STMW, 1962. — G. Birkner, Tombeau, MGG, XIII, 1966. M. Š

TOMC, Matija, kompozitor i orguljaš (Kapljišĉe kraj M ke, 25. XII 1899—). Ţupnik u Domţalama; muziku studira' Akademiji za muziku i kazališnu umjetnost u Beĉu. Do Dru svjetskog rata (1930—41) profesor muzike na biskupskoj gir ziji u Št. Vidu kraj Ljubljane, a nakon OsloboĊenja neko vrij profesor na klasiĉnoj gimnaziji u Ljubljani. Predstavnik umjerenog modernizma, T. se posebno istaka« podruĉju slovenske narodne muzike. Njegove harmonizaci umjetniĉke obradbe narodnih napjeva odlikuju se i formali i sadrţajnom dovršenošću te idu u uzorne primjere kako t pristupiti tom poslu. I kao kompozitor izvornih djela T. se n: ja na narodnim izvorima. Tome je pridonijela i njegova pov nost s folkloristom F. Marokom koji mu je ukazao na znaĉei vaţnost slovenske narodne motivike, što je rezultiralo nizom liĉnih zborova napisanih za nekadašnji Akademski pevski zl Tomĉev rad na folklornom podruĉju bio je od velike prakt

TOMC — TOM-TOM vaţnosti za slovensku umjetniĉku muziku. T. se bavio i muziĉkom publicistikom i kritikom, a nastupao je i kao koncertant na orguljama. Brojnim predavanjima na teĉajevima za pjevaĉe, zborovode i si. pridonio je populariziranju muziĉke umjetnosti. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska suita Nizki rej; Koncenna uver

tira; varijacije Od kneza Marka; Regiment. — Gudaĉki kvartet u d-molu. — Kompozicije za klavir 2-ruĉno i 4-ruĉno; kompozicije za 2 klavira. — VOKAL\A: kantata Krizev pot za soliste, zbor, orkestar i orgulje; zborovi (Od ne beske ohccti, Svatske pesmi, Belokrajnskej ; solo-pjesme (Oremo v Korotart). — Modulacija, 1938. — Obradbe narodnih napjeva za razliĉite ansamble. — Scenska muzika. D. Co.

TOMESCU, Vasile Damian, rumunjski muzikolog (Radulesti, Bukurešt, 1. VI 1929 —). Studirao na Konzervatoriju u Bukureštu (I. D. Chirescu, I. Dumitrescu, N. Buicliu, T. Ciortea, Z. Vancea). Od 1953 urednik, a od 1964 glavni urednik ĉasopisa Muzica. God. 1970 promovirao muzikologiju na Sorbonnei u Parizu. Suradnik Rumunjskog i Francuskog radija. DJELA. SPISI: Drumul creator ol lui D. Cuclin, 1956; A. Castaldi, 1958; Muzica in Republica Populard Romana, 1958; A. Alessandrescu, 1962; F. Lazar, 1963; P. Constantinescu, 1967; Histoiredesrelations musicalesentre la Franceet laRoumanie, des origines a la fin du XIX e siecle (disertacija), 1970 (obj. 1973). Brojne studije i ĉlanci. — IZDANJA: antologija muzikoloških studija G. Breazula Pagini din istoria muzicii romdnesti, 1966; djela A. Castaldija.

TOMIĆ, Dušica, igraĉica (Beograd, 13. X 1941 —). Završila 1961 Srednju baletsku školu Lujo Davilo u Beogradu (T. Jakovljević) i zatim godinu dana boravila na specijalizaciji u Lenjingradu (Baltaĉev). Od 1961 ĉlanica je Narodnog pozorišta u Beogradu, gde najpre igra manje solistiĉke uloge, a 1962 debituje u ulozi Julije (Prokofjev, Romeo i Julijd). Izrazita lirska igraĉica, ĉiji su pokreti meki i graciozni, a tehnika veoma skladno oblikovana, T. je ostvarila niz prvih uloga u baletima Giselle (Adam), Labudovo jezero i Šesta simfonija (Ĉajkovski), Poljubac vile (Stravinski), Golem (Bart) i dr., a naroĉito se istakla kreacijom Aurore u baletu Zaĉarana lepotica (Ĉajkovski) s kojom se svrstala u red istaknutih jugoslovenskih balerina. Sa baletskim ansamblom Na rodnog pozorišta gostovala je u mnogim zemljama Evrope i u Japanu. M. z. D. TOMIĆ, Ţivojin, pevaĉ, tenor (Kladovo, 12. IX 1896 —Titograd, 19. XI 1961). Pevanje uĉio 1917—19 u Odesi i Beĉu. God. 1919 angaţovan u Operi narodnog pozorišta u Beogradu i tu ostao, uz kraće prekide, do 1941; 1928—30 na koncertnoj turneji po Italiji, Francuskoj i Juţnoj Americi izvodio preteţno solo-pesme jugoslovenskih kompozitora. Od 1945 do smrti ţiveo u Titogradu, gde je nastupao na koncertima i na radiju te se bavio i pedagoškim radom. Izvodeći preteţno lirske, a zatim i mladodramske tenorske uloge, T. je zauzeo istaknuto mesto u razvoju srpske vokalne kulture po svojim scenskim ostvarenjima, koja su se odlikovala toplim, gipkim i srdaĉnim glasom. Na repertoaru je imao oko 40 standardnih oper-skih uloga, a nastupao je i u delima jugoslovenskih kompozitora J. Gotovca (Ero s onoga svijeta, Morana), P. Konjovića (Koštana), i P. Krstića (Zulumćar). Tomićev glas ostao je zabeleţen još pre Drugoga svetskog rata na mnogobrojnim gramofonskim ploĉama. S. D. K.

TOMKINS, Thomas, engleski kompozitor i orguljaš (St. David's, Pembrokeshire, 1572 — Martin Hussingtree kraj Worcestera, pokopan 9. VI 1656). Sin i uĉenik Thomasa Faringtona Tomkinsa, zatim zborski djeĉak katedrale rodnoga grada i katedrale u Gloucesteru; 1594—96 uĉenik W. Byrda u Londonu. God. 1596—1646 orguljaš i Master of the Choristers katedrale u Worcesteru; 1607 postigao je u Oxfordu stupanj Baccalaureus Musicae. Povremeno je sudjelovao kao Gentleman Extraordinary u Kraljevskoj kapeli u Londonu, gdje je 1621 bio sluţbeno imenovan orguljašem, ali mu Worcester ostaje stalno boravište i zadrţava poloţaj u katedrali. Sakupljao je rukopise anthema i servicea i time poloţio temelj monumentalnoj zbirci Mušica Deo Sacra, koju je njegov sin Nathaniel objavio 1668. T. je medu posljednjima u nizu velikih engleskih polifoniĉara. Njegovi madrigali (T. ih naziva Songs) na visokom su tehniĉkom stupnju i imaju ĉesto osobitu izraţajnu snagu. Isto tako dotjerana i nadahnuta ostvarenja su i Tomkinsova crkvena djela. U dugom nizu njegovih anthema, mnogi iz kasnijeg razdoblja pripadaju vrsti verse anthem, u kojemu i orgulje igraju vitalnu, stvaralaĉku ulogu. Stil i oblici njegove muzike za instrumente s tipkama takoĊer svjedoĉe o povezanosti s nešto starijim engleskim majstorima (W. Byrd, J. Buli i dr.). Medu najljepšim su djelima neke pavane i gagliarde. U muzici za ansamble viola istiĉu se fantazije za 6 viola. DJELA. INSTRUMENTALNA. Za ansamble od 3, 5 ili 6 viola (consort music): oko 35 kompozicija, medu njima 2 In nomine, ostalo većinom fantazije i pavane. Za instrumente s tipkama: 75 kompozicija, medu njima fantazije, In nomine, Miserere, pavane, gagliarde, preludiji, verses, voluntaries, razne kompozicije s naslovima kao Fortune my Foe, Robin Hood. •—■ VOKALNA'. 26 madrigala za 3-6 glasova (25 kompozicija obj. pod naslovom Songs, 1622; 1 madrigal obj. u zbirci Th. Morleya The Triumphes of Oriana, 1601). — CRKVENA: 5 services; 2 services saĉuvana nepotpuno; preces; psalmi; psalamske pjesme (engl.

585

psalm tunes); oko 50 verse anthems; oko 60 juli anthems. — Najveći dio Tomkinsove crkvene muzike objavio je njegov sin Nathaniel u zbirci Mušica Deo sacra . . . 1668. NOVA IZD.: 5 kompozicija za consort viola obj. Th. Dart i W. Coates (Mušica Britannica, IX, 1955); kompozicije za instrumente s tipkama obj. S. Tuttle (Mušica Britannica, V, 1955; 3 voluntaries za instrumente s tipkama obj. D. Stevens (1960); madrigale obj. E. H. Fellowes (The English Madrigal School, 1922; II izd., revidirao Th. Dart, The English Madrigalists, XVIII, 1961); 5 services i 2 psalma sa preces obj. A. Rambsbotham, P. C. Buck, E. H. Fellowes i S. T. Warner (Tudor Church Aiusic, VIII, 1928, novo izd. 1963); crkvena djela obj. B. W. G. Rose u novom izd. zbirke Mušica Deo sacra, I—III (Early English Church Aiusic, V, IX i XIV, 1965—73); 13 anthema obj. R. W. Cava-naugh (Recent Researches in the Aiusic of the Renaissance, IV, 1968). LIT.: B. Taylor, Thomas Tomkins, London 1933. — R. W. Cavanaugh, The Anthems in Mušica Deo Sacra by Th. Tomkins (disertacija), East Lansing 1953. — B. W. G. Rose, Thomas Tomkins, Proceedings of the Royal Musical Association, 1955—56. — D. W. Stevens, Thomas Tomkins, London 1957 (novo popravljeno izd. New York i London 1967). — L. A. GUI, The Anthems of Th. Tomkins, Mušica Disciplina, 1957. — A. M. Butterzvorth, The Verse Anthems of Th. Tomkins (disertacija), Nottingham 1960 —61. — D. Stevens, Thomas Tomkins, MGG, XIII, 1966. — D. H. Foster, The Organ Music of Th. Tomkins, Diapason, 1970. — P. James, Th. Tomkins, Sacred Music Omitted from »Mušica Deo Sacra«, Soundings, 1971. B. Ać.

TOMMASINI, Vincenzo, talijanski kompozitor (Rim, 17. IX 1878—23. XII 1950). Muziĉke nauke završio u Rimu na Conservatorio di Santa Cecilia (E. Pinelli, S. Falchi) gdje je na Univerzitetu diplomirao filozofiju i grĉki jezik. Kasnije studirao kompoziciju kod M. Brucha u Berlinu. Prošavši kroz razne utjecaje (C. Debussv, R. Wagner), T. je razvio vlastiti kompozitorski izraz; on je inventivni melodiĉar, rafinirani tehniĉar i majstor blistavih orkestralnih boja (II Carnevale di Venezia). Neka se njegova djela temelje na talijanskim folklornim motivima (Paesaggi toscani; Tiepolesco), ponegdje nastoji oţivjeti duh stare talijanske muzike (stilizirani madrigali XVI st.). Bavio se muziĉkom kritikom i estetikom. D J ELA. O RK ES T RALN A: s i mfo n ij s k e p j e s me C h i a r i d i l u n a , 1 9 1 4 i // Beato regno, 1920. Koncerti: za violinu, 1932; za gudaĉki kvartet i orkestar, 1939; za gudaĉki orkestar, 1941 i za orkestar s obligatnim violonĉelom, 1943. Duo concertante za klavir i orkestar, 1948. Uvertira La Vita e sogno, 1900; 2 suite: I, 1912 i II, za komorni orkestar, 1935; rapsodija Paesaggi toscani, 1922; Preludio, fanfara e fuga, 1927; varijacije// Carnevale di Venezia, 1929; La Tempesta, 194T. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1929; 3 gudaĉka kvarteta: I, 1900; II, 1910 i III, 1916; serenada za harfu, flautu i violu, 1943; sonata za violinu i klavir, 1916; sonata za harfu, 1938. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA: opera Medea (vlastiti libreto), 1906; komiĉne opere Uguale fortuna, 1911 i // Tenore sconfitto, 1950. Baleti: Le Donne di buon umore (na motive D. Scarlattija; sadrţaj prema komediji C. Goldonija), 1913; Le Diable s'amnse (na motive N. Paganinija), 1936 i Tiepolesco, 1945. Filmska muzika. — Zborovi; solo-pjesme uz orkestar i uz klavir (Leopardiana, 1928). — Rekvijem, 1949; Liriche sacre, 1939- —' SPISI: Brevi nozioni teorico-pratiche di mušica gregoriana, 1932; La Luĉe invisibile, 1932; Saggio d'estetica sperimentale, 1942; brojni ĉlanci. LIT.: M. Zanotti-Bianco, V. Tommasini, Chesterian, 1932. — A. Casella, V. Tommasini, RM, 1927. — G. St. Cyr, V. Tommasini, Musicisti contemporanei, 1932. — M. Rinaldi, V. Tommasini, RMI, 1951. — G. M. Gatti, V. Tommasini, RAM, 1951. — F. Degrada, Vincenzo Tommasini, MGG, XIII, 1966.

TOMŠIĈ-SREBOTNJAK, Dubravka, pijanistica (Dubrovnik, 6. XII 1940—). Ţena kompozitora Alojza Srebotnjaka. Klavir uĉila u Ljubljani kod Zore Zarnikove, privatno, na Srednjoj muziĉkoj školi i na Akademiji za glasbo; od 1952 studirala u SAD, najprije na Juilliard School of Music u New Yorku (K. Bacon), 1955 usavršavala se kod A. Uninskog, a 1957—59 zaokruţila je svoj studij kod A. Rubinsteina u New Yorku; 1959 stekla je i akademski stupanj Bachelor of Science na Co-lumbia University u New Yorku. Od 1967 profesor je klavira na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Jedna od najistaknutijih umjetnica mlade jugoslavenske muziĉke generacije. Njezino se sviranje odlikuje majstorskom tehnikom, poetiĉnom ekspresivno-šću i profinjenom muzikalnošću, a njezin repertoar obuhvaća djela svih stilskih razdoblja. Za svoje umjetniĉke domete dobila je D. TOMŠIĈ-SREBOTNJAK visoka priznanja u domovini i inozemstvu: 1957, Ernest Hutchenson Award, N. Y. i Carl M. Roeder Memorial Prize, N. Y.; 1961, treću nagradu na natjecanju Ferruccia Busonija u Bolzanu; 1962, Nagradu Prešernova sklada; 1967, prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju Mozart Festival u Bruxellesu; 1970, Ţupanĉiĉevu nagradu grada Ljubljane; 1975, Prešernovu nagradu i 1976, Nagradu AVNOJ. Koncertirala je u broj nim jugoslavenskim gradovima, kao i u muziĉkim središtima na gotovo svima kontinentima. A. Rij. TOM-TOM, vrst malog bubnja indijanskoga podrijetla, raširen u Juţnoj Americi. U jazz-sastave (combo) i plesne orkestre ulazi

586

TOM-TOM — TONIĈKE HARMONIJE

(redovito 2 instrumenta) s latinskoameriĉkim plesovima, posebno mambom i cha-cha-cha. IzraĊuje se od drveta u razliĉitim veliĉinama (14—50 cm) s membranom na jednoj ili na obje strane. Membrana je napeta na metalni obruĉ i pomoću posebnog zavrtnja njena se napetost, a time i pribliţna visina tona, moţe regulirati. Zvuk se postiţe udarcima batića. T.-t. su upotrijebili u svojim kompozicijama, meĊu ostalima, G. Malipiero, B. Maderna, F. Donati, B. Nilsson, K. Stockhausen, E. Varese. TON, zvuk odreĊene visine. On posjeduje jakost, boju i trajanje. Visina tona ovisi o frekvenciji, kojom titra izvor tona; ton je jaĉi, ako je amplituda titranja veća; materijal izvora tona, te broj i struktura alikvotnih tonova uvjetuju boju tona. Duljina trajanja tona jednaka je vremenu u kojemu izvor tona titra. Ljudsko uho ĉuje samo one tonove, koji nastaju mehaniĉkim titranjem, i to frekvencije od 16 titraja do 20 000 titraja u sekundi. Ono prema tome obuhvaća spektar tonova od deset oktava. Tonovi su osnovni materijal, osnovni element, iz kojega se izgraĊuje muzika (->• Akustika i Zvuk). TONADILLA (španj., deminutiv od tonada melodija, pjesma), u prvoj polovini XVIII st. u Španjolskoj, kratka vokalna kompozicija s refrenom, koja se izvodila na kraju manjih umetaka (baile, —> sainete, entremes), izmeĊu ĉinova opere serije, komedija i ostalih kazališnih oblika. Uz to je oko 1750 nastala t. kao španjolski scenski oblik koji se pjevao u meĊuĉinovima kazališnih predstava; njena su obiljeţja naglašeno puĉka (J. Subira naziva je t. escenica). Saĉuvano je više od 2000 scenskih tonadilla, preteţno u rukopisu; po svojoj scenskoj funkciji t. odgovara pribliţno talijanskom -> intermezzu. Izvedba zahtijeva do 12 vokalnih solista, orkestar, ponekad i zbor. Na vrhuncu svog razvoja (izmeĊu 1771 i 1790), osobito otkad je nanovo oţivjela talijanska opera u Madridu (1787), scenska jet. sve više potpadala pod utjecaj talijanskih stilskih elemenata, a prihvatila je i utjecaje francuske komiĉne opere. Najistaknutiji kompozitori tonadilla jesu A. Guerrero, A. Rosales, L. Mison, P. Esteve, B. de Laserna, J. Valledor, P. de Moral, J: Palomino, V. Galban, A. Rosales, P. Aranaz y Vides, J. Castel, M. Bustos i G. Ferrer. Posljednjim kompozitorom tonadilla smatra se M. Garcia; iz njegovih su kompozicija El Criado fingido i El Poeta calculista preuzeli neke dijelove G. Bizet (Carmen), G. Rossini i F. Liszt. Oko 1850 t. potpuno nestaje iz prakse. Na poĉetku XX st. napisao je E. Granados vrijedan ciklus za glas i klavir Coleccion de tonadillas, escritas en estile antiguo. LIT.: J. Subira, La Tonadilla escenica (3 sv.), Madrid 1928—30. — Isti, Tonadillas teatrales ineditas, Madrid 1932. — Isti, Les Influences francaises dans la tonadilla madrilene du XVIII e siecle, Melanges de musicologie a L. de La Laurencie, Publications de la Societe francaise de musicologie, Pariš 1933- — Isti, La Tonadilla escenica, sus obras y sus autores, Barcelona 1933. — /. Af. Hambach, Formuntersuchungen zur szenischen Tonadilla (disertacija), Bonn 1955. — J. Subira, El »Cuatro« escenico, Miscelanea en homenaje a H. Angles, Barcelona 1958—61. B. Ać.

TONALITET (engl. tonality, franc. tonalite, njem. Tonalitdt, tal. tonalitd), ukupnost svih znaĉajki koje povezuju niz tonova ili akorda neke tonalne kompozicije oko -> tonike, odnosno oko središta tonaliteta. T. je prvenstveno harmonijski pojam, pa se moţe definirati i kao harmonijski sistem koji je osnova za harmonijsku izgradnju kompozicije ili pojedinoga njenog dijela. Postoje dvije vrste tonaliteta: dur-tonalitet, koji se temelji na durIjestvici, i mol-tonalitet, koji se temelji na harmonijskoj mol-ljestvici, ali moţe ukljuĉivati i osobine melodijske i prirodne mol-ljestvice (->• Dur, -> Mol). T. je u praksi uvijek tonski odreĊen prema (relativnoj) tonskoj visini tonike i odnosne ljestvice, npr. C-dur tonalitet, c-mol tonalitet, Cis-dur tonalitet ili kraće C-dur, c-mol, Cis-dur itd. U stranim muziĉkim terminologijama zamjenjuje se u tom sluĉaju rijeĉ »tonalitet« s posebnim nazivom (engl. key, franc. ton, njem. Tonart, tal. tono); u nas je F. Kuhaĉ predlagao analogni izraz prijemet, koji se meĊutim nije odrţao. Antiĉki grĉki muziĉki teoretiĉari nisu poznavali pojam tonaliteta u današnjem smislu; kod njih su tonovi bili organizirani u ljestvice, koje su ukljuĉivale samo njihove meĊusobne melodijske odnose. I srednjovjekovni modusi poznaju samo melodijsku funkcionalnost. T. u današnjem smislu javlja se tek u XVII st. kad se poĉelo razvijati moderno harmonijsko mišljenje. Prvi ga je definirao J. Ph. Rameau 1722, tumaĉeći pojam centre harmonique, tj. toniku. Naziv t. potjeĉe od F.-J. Fetiša. Najĉvršća tonalna organiziranost tonova, odnosno akorda nalazi se u djelima beĉkih klasiĉara, posebno J. Havdna i W. A. Mozarta. L. van Beethoven je ĉestom upotrebom -> sekundarnih dominanti znatno proširio granice tonaliteta. Romantika, naroĉito kasna, obilnom primjenom kromatike potpuno je uzdrmala temelje tonalnoga muziĉkog mišljenja, pa je tako već u djelima R. Wagnera ĉesto nemoguće odrediti središnji ton tonaliteta, tj. toniku. U XX st. dovodi to do radikalnog rušenja tonalnih okvira (-> Atonalnost).

LIT.: hl. Ricmann, Uber Tonalitat, Praludien und Studien, Leipzig XV. H. Frere, Key-Relationships in Early Mediaeval Music, SBIMG, 1 M. Tonze, La Tonalite chromatique, RM, 1922. — J. S. Tovey, Tonalitj and Letters, 1928. — O. Steinbauer, Das wesen der Tonalitat, Munchen J. Yasser, A theorie of Evolving, Tonality, 1932. — Isti, The Future of'1 London 1934. — F. Schadler, Das Problem der Tonalitat (disertacija) 1939 (obj. 1950). —J. L. Bazuden, Aspects of Tonality in Early Europear Philadelphia 1947. — H. Radings, Tonaliteits-problemen en de nieuwe Bruxelles 1951. —J. Rohmer, Zur Frage der Natur der Tonalitat, MF, A. Machabcv, Genese de la tonalite classique oceidentale, Pariš 195: Neumann, Tonalitat und Atonalitat, Landsberg 1955. — H. Lang, Be schichte des terminus Tonalitat (disertacija), Freiburg im B. 1956. — Tonality, Atonalitv, Pantonality, London 1958 ( I I izd. 1960). —P. Bey dien zur Vorgeschichte des Dur-Moll, Kassel i Basel 1958. — F. Salzer turelles Horen. Der tonale Zusammenhang in der Musik (2 sv.), Wilheli 1960. — H. Pfrogner, Zum Tonalitatsbegriff unserer Zeit, Mušica, 1 G. Ri'ichen, Tonart und Tonalitat der alterenMusik, Kassel 1962. — C. I) Der Tonalitatsbegriff in der neuen Musik, Kongresni izvještaj, Kassel E. Apfcl, Die Klangstruktur der spatmittelalterichen Musik als Gi der Dur-Moll-Tonalitat, MF, 1962—63. — Ph. Barford, Tonality, Review, 1963. — C. Dahlhaus i H. P. Reinccke, Tonalitat, MGG, XIII, H. P. Reinccke i V. Ernst, Zum Begriff der Tonalitat, Kongresni izvještaj, 1966. —■ C. Dahlhaus, Untersuchungen uber die Enstehung der harme Tonalitat, Kassel 1967. M. 1

TONALNA SEKVENCA -> Sekvenca TONARIUS (tonar, tonarium, tonale; lat.), srednjovj zbornik gregorijanskih napjeva u kojem su melodije (u prvi du antifone iz ĉasoslova) svrstane prema tonalitetima da bi moguće lakše pamtiti. Takav je npr. Antifonarij iz Montj; (objavljen u VII i VIII sv. Paleographie musicale, 1901), a tak razliĉite zbirke teoretskih uputa namijenjene istoj svrsi (np narium Bernonis i Commemoratio brevis de tonis et psalmis landis, oba iz X st.; objavio ih M. Gerbert u Scriptores ecele de mušica sacra potissimum, 1784; novo izd. 1905 i 1931). LIT.: F. X. Mathias, Die Tonarien (disertacija), Leipzig 1903. Sidlcr, Zum Messtonale von Montpellier, KMJB, 1936—38. — W. Lij Tonar, MGG, XIII, 1966. — H. Huglo, Les anciens tonaires latius (d ja), Pariš 1968. A

TONĈIĆ, Nada, pjevaĉica, sopran (Zemun, 30. VII I9< Studij pjevanja završila 1932 na Muziĉkoj akademiji u Z; (N. Eder Bertić) i tamo 1933 debitirala na sceni Hrvatsko rodnog kazališta kao (Verdi, Krabuljni ples).' r 933—63 bila je prvakinja rebaĉke opere. Umjetnic finjene muzikalnosti i razvijena smisla za scens] likovanje, s podjednakim pjehom nastupala u ul koloraturnog i lirskog kan MeĊu njezine najveće k idu Gilda i Violetta ( Rigoletto i La Traviata), 1 (Rossini, Seviljski brijaĉ) me (Delibes), Mirni (Pi La Boheme), Margareta nod, Faust), Tatjana i (Ĉajkovski, Evgenij Onj Pikova dama), Marica tana, Prodana nevjesta), (Lisinski, Porin), Jelena Nikola Šubić Zrinjski), I Morana N. TONĈIĆ (Gotovac, Ero s svijeta i Morana), Dorica ( Dorica pleše) i dr. Posebno valja izdvojiti njezin najveći umjt domet, Puccinijevu Madame Butterfly, u kojoj je dubokim u vanjem i neposrednošću oţivljavala lik nesretne ţene. T. se is kao koncertna pjevaĉica. Gostovala je i u inozemstvu. Za svo stignuća dobila je više odlikovanja i priznanja, a 1971 dodij joj je Nagrada Vladimir Nazor za ţivotno djelo. K. TON DIFERENCIJE -> Kombinacijski tonovi TONE CLUSTER -> Cluster ] TONI, George Olivier, brazilski dirigent (Sao Paolo,' 1926 —). U Sao Paolu uĉio dirigiranje (H. J. Koellreutter, M sini) i kompoziciju (C. Guarnieri) i tamo 1956 utemeljio Orq de Cdmara de Sao Paolo, s kojim je koncertirao i u više evrc zemalja. Od 1970 profesor je nauke o stilu na Escola de Comuni e artes Univerziteta u Sao Paolu. Ogledao se i kao kompoz: TONIĈKE FUNKCIJE -> Harmonijske funkcije TONIĈKE HARMONIJE. Glavna toniĉka harmonija je ki trozvuk ili trozvuk prvoga stupnja, a oznaĉuje se sa T ili toniĉke harmonije spada i trozvuk šestoga stupnja, jer je nj terca identiĉna s temeljnim tonom, a njegova kvinta s terco niĉkoga trozvuka: C-dur (c-mo

TONIĈKI PEDAL — TONSKI ROD TONIĈKI PEDAL -> Pedalni ton TONIKA, prvi stupanj ljestvice dura ili mola, odnosno ton po kojem se neki tonalitet naziva; npr. ton c je tonika u C-duru, g u G-duru itd. T. u širem smislu znaĉi takoĊer trozvuk na prvome stupnju ljestvice (^Harmonijske funkcije,-^~Toniĉke harmonije). TONIKA-DO, naziv za jednu od najpoznatijih metoda odgoja sluha. Razvila se iz engleske metode ->Tonik-Sol-fa koju je 1896 upoznala i preuzela njemaĉka muziĉka pedagoškinja Agnes Hundoegger. Ona je od engleske metode preuzela solmizaciju, Curvvenovu funkcionalnu fonomimiku i raspored svladavanja tonova dur-ljestvice, pojednostavnila je slovĉanu notaciju i ukljuĉila je u sistem koji vodi do normalne notacije te prihvatila francuski sistem ritamskog ĉitanja (Galin-Paris-Cheve: Langue des durees). Nastojanjem niza istaknutih njemaĉkih muziĉkih pedagoga (M. Leo, W. Kuhn, A. Stier, F. Jode), a osobito djelovanjem Tonika-Do saveza, TD-metoda je u toku prvih decenija ovog stoljeća osvojila nedvojbeno vodeću ulogu na podruĉju muziĉkog odgoja u Njemaĉkoj i susjednim zemljama (Austrija, Madţarska) pa je i u našoj muziĉkoj pedagogiji zauzela znaĉajno mjesto. TD-metoda je, u odnosu na svladavanje intonacije, relativna metoda: ona razvija predodţbe funkcionalnih odnosa medu tonovima jednog relativnog tonaliteta, tj. bilo kojeg dur-tonaliteta; tonika svake dur-skale je DO. Nauĉimo li, dakle, intonirati DO-MI-SO, nauĉili smo intonirati I, III i V stupanj bilo kojeg dura. Solmizacija je primijenjena kao u Tonik Sol-fa metodi s modifikacijama za alterirane tonove. Osnovno predodţbeno sredstvo u TD-metodi postaje Curwenova -> fonomimika. Mol i stari naĉini tretiraju se intonacijski kao modusi osnovnog dur-tonaliteta, kao L^-ljestvica, .R-E-ljestvica, Af/-ljestvica itd. Prirodni mol javlja se, dakle, u vidu L/4-ljestvice (tonika LA) u koju se (za melodijsku i harmonijsku varijantu) uvode slogovi FI i SI kao imena za povišeni FA i SO. Princip TD javlja se u posljednjim desetljećima u nizu novih metoda koje grade sistem intonacije na funkcionalnoj solmizaciji. Austrijski pedagog M. Battke izgraĊuje na tom principu sistem solfeggia uvodeći od samog poĉetka relativnu notaciju s premjestivim .DO-kljuĉem. Varijanta Battkeove metode je udţbenik Vjeţbe za solfeggio R. Matza; udţbenik Intonacija M. Vasiljevića takoĊer se osniva na principu TD-metode. Današnja shvaćanja TD-principa odrazuju se u korekturama koje unose u tradicionalni sistem suvremeni pedagozi F. Jode u Njemaĉkoj i L. Rinderer u Austriji. Oni uzimaju ţivu narodnu i djeĉju popijevku i njezine elemente (motive, fraze) za temelj odgoja sluha. Pjesme u pentatonici i starim naĉinima (C. Orff) treba da — suprotno Tonik Sol-fa principu —• oslobode muzikalni osjećaj djeteta od krute vezanosti na dur-toniku i da razviju sluh za stariji kao i moderni muziĉki izraz. Od elementarnih predodţbenih sredstava TD-metode Jode i Rinderer i danas na prvo mjesto stavljaju fonomimiku, ali napuštaju slovĉanu notaciju i zapoĉinju odmah relativnom notacijom s premjestivim £)O-kljuĉem. Javljaju se istodobno zahtjevi i pokušaji da se ispravi logiĉka nedosljednost TD-metode u tretiranju mola (K. Roseling, R. Munnich, E. Bašić i dr.). Po principu TD postoji, naime, samo jedan, osnovni tonalitet, relativni dur-tonalitet ĉija se tonika imenuje DO. Naziv i princip TD već ne vrijedi u molu; tamo je tonika LA, a time se dakako mijenjaju funkcije i ostalih solmizacijskih simbola (TI više nije vodica....). Kod nas je poznat pokušaj Elly Bašić da svojom »funkcionalnom metodom« svede dur, mol i stare naĉine na zajedniĉku toniku DO (dur-ljestvica: DO RE MA FU SO LE TI DO, prirodni mol ili eolski naĉin DO RE NJA FU SO LJE TE DO, frigijski: DO RU NJA FU SO LJE TE DO itd.). Principijelno opravdano pitanje naĉina solmiziranja mola ima ipak više teoretsku nego praktiĉno-pedagošku vaţnost. Dok TD-metoda — naroĉito u suvremenoj verziji Jode — Rinderer— posve odgovara potrebama muziĉkog odgoja u općeobrazovnim školama, za potrebe solfeggia u muziĉkim školama neophodno traţi sistematsku dopunu vjeţbanjem u atonalno-intervalskoj intonaciji bez oslonca na funkcionalnu solmizaciju. LIT.: A. Hundoegger, Leitfac*en der Tonika-Do Lehre, Hannover 1925 (IXizd. 1951). — F. Jode, ElementarlehrederMusik, Berlin 1932. — Die Musik^ntenfibel, 1953. — Das kann ich auch, 1953. — L. Rinderer, Musikerziehung, Innsbruck. —J. Poţgaj, Metodika muziĉke nastave, Zagreb 1950. — E. Bašić, Teorija i praksa Tonika Do Metode, Muziĉka revija, 1950, 5—6. — J. Poigaj, Metodika glazbenog odgoja u osnovnoj školi, Zagreb 1974. J. Pj.

TONIK SOL-FA METODA (engl. Tonic Sol-fa Method), jedan od metodiĉkih sistema na podruĉju odgoja sluha. Nastala je u Engleskoj poĉetkom XIX st. kada je Šarah Ann Glover, radi propagiranja masovnog zbornog pjevanja, pokušala olakšati uĉenje muzike primjenom Guidovih solmizacijskih slogova kao predodţbenog sredstva i njihovih poĉetnih slova kao jednostavnije zamjene za normalno notno pismo. God. 1841 prihvatio je ovu metodu J. Curwen, proširio je novim elementima (-^-Fonomimikd),

587

izgradio ĉvrst metodiĉki sistem i izborio mu jedinstvenu popularnost u engleskoj muziĉko-odgojnoj praksi. Tonik Sol-fa metoda svladava intonaciju prema ovom principu: za obrazovanje relativnog sluha bitno je svladati jedan relativni tonalitet, tj. osjetiti i shvatiti slušni dojam pojedinog njegova ĉlana u odnosu prema tehnici i ostalim ĉlanovima. Ĉlanovi relativnog tonaliteta ili stupnjevi ljestvice dobivaju solmizacijska imena DO RE MI FA SO LA TI. To je jednako u svima dur-ljestvicama: tonika je svagda DO, dominanta SO, vodica TI. Slušne predodţbe asocijativno se uĉvršćuju karakteristiĉnim pokretima ruke, koji — u Curwenovoj verziji — izraţavaju tonalnu funkcionalnost, a ne visinske odnose. Kao prvi grafiĉki znakovi sluţe poĉetna slova solmizacijskih slogova: d r m f s I t (-*-Slovĉana notacija). Postepeno se prelazi na tzv. relativnu notaciju (solmizacijska imena prenose se na normalne note i odreĊuju DO-kljuĉem koji se postepeno premješta na sve poloţaje u crtovlju), a zatim na apsolutnu sa G-kljuĉem i abecednim imenima tonova. Praktiĉno već svladana intonacija u svim dur-tonalitetima povezuje se sada s teoretskim znanjem o ljestvicama i predznacima. Alterirani tonovi predoĉuju se modificiranim slogovima solmizacije (povišeni: Dl RI FI. . . ; sniţeni TU LU RU. . .). Posebno se obraĊuje intonacija u molu gdje se tonika svagda naziva slogom LA; mol se dakle tretira kao modus izveden iz osnovnog DO tonaliteta. Metodu Tonik Sol-fa popularizirao je u Hrvatskoj Z. Grgošević, a udţbenici B. Antonića Muziĉka poĉetnica i Muziĉka vjeţbenica, pisani po toj metodi, dali su znaĉajan doprinos unapreĊenju muziĉkog odgoja u Hrvatskoj. LIT.: J. 'Cwwen, The Standard Course of Lessons and Exercises in the Tonic Sol-fa Method of Teaching Music, London 1861. — \V. R. Phillip, Dictionarv of the Tonic Sol-fa Svstem, 1909. — K. Molloivitz, t)ber die Musikerziehung bei A. Glover und J. Curwen (disertacija), Konigsberg 1934. —J. Poţgaj, Metodika muziĉke nastave, Zagreb 1950.—Z. Grgosević, Metodika muziĉkog odgoja po sistemu "Tonika Solfa«, Kulturni radnik, 1952, 2. — B. Antonić, Mišljenja o korisnosti Tonika Solfa sistema, Muzika i škola, 1956, 5 i 1957, 1 . — J. Poţgaj, Metodika glazbenog odgoja u osnovnoj školi, 1974. J. Pj.

TON I REĈ, dva osnovna elementa vokalne muzike, ĉiji je odnos primarni problem i faktor u muziĉkom oblikovanju teksta. U sluĉaju da je sadrţaj teksta stavljen na prvi plan, muzika se svodi na recitovanje, koje se katkad odvija ĉak na neodreĊenoj ili samo pribliţno odreĊenoj tonskoj visini (zborna recitacija, melodrama), ali mnogo ĉešće na odreĊenoj visini — na jednom tonu ili u okviru relativno uskog melodijskog opsega (npr. gregorijanski accentus, naše guslarske pesme, stile rappresentativo prvih opera oko 1600 i moderni recitativ koji je iz njega proizišao). Za sve vidove recitovanja teksta karakteristiĉno je da se na svaki slog peva po pravilu samo jedan ton (silabiĉnost), a gradnja muziĉke forme ne sledi muziĉku logiku, već je zavisna od teksta. Nasuprot tome, predominacija muziĉkog sadrţaja reducira formalno-konstruktivnu ulogu teksta (tekst se katkad pretvara u puki pretekst za muziciranje), te se muziĉka forma bliţi obrascima uobiĉajenim u instrumentalnoj muzici; ĉesto se na jedan slog peva više tonova (melizmi), tako da u ekstremnom sluĉaju dolazimo do ĉiste kolorature, odnosno —• ako se tekst potpuno eliminiše — do vokalize. Najveći deo vokalne muzike nalazi se, pak, izmeĊu ove dve krajnosti: ton i reĉ imaju pribliţno ravnopravnu ulogu. Korektna deklamacija pevanog teksta zahteva — bar u principu — da metriĉki naglasci melodije koincidiraju sa naglašenim slogovima, i da melodijska linija sledi (i potencira) prirodne uspone i padove glasa pri govoru. Majstori slavenskoga muziĉkog realizma (A. Dargomiţski, M. P. Musorgski, a naroĉito L. Janaĉek, a kod nas P. Konjović) teţili su da iz latentnih melodijskih fleksija govorene reci oblikuju melodijsku liniju koja će verno izraţavati sve nijanse psihiĉkih zbivanja. U savremenoj muzici sreće se i nepodudarnost tekstualnih i muziĉkih naglasaka namerno i svesno iskorištena kao umetniĉko sredstvo (I. Stravinski; —)■ Sprechgesang). V. Peć. TONSKI ROD (engl. mode, franc. mode, genre, ital. modalita, modo, nem. Tongeschlecht), oznaka za tonalni sistem reprezentovan odreĊenim lestviĉnim tipom (ili grupom srodnih lestviĉnih tipova). Danas se pod ovim izrazom prvenstveno podrazumevaju moderni tonski rodovi — dur i mol ■—• koji se meĊusobno oštro razlikuju po nizu karakteristika. Najvaţnije suprotnosti su sledeće: polustepeni se u durskoj lestvici nalaze izmeĊu III-IV i VII-VIII stupnja, a u (prirodnoj) molskoj lestvici izmeĊu II-III i V-VI; na glavnim stupnjevima (Itonika, IV-subdominanta, V-dominanta) nalaze se u duru durski trozvuci, a u (prirodnom) molu — molski; najhitnija odlika je svakako durski, odnosno molski toniĉki trozvuk. Otuda rezultira i suprotnost u njihovim muziĉko-psihološkim karakteristikama: durskom tonskom rodu pripisuje se svetao, vedar osnovni karakter, a molskom ■—■ taman, turoban. Na polaritetu dursko-molskog tonalnog sistema poĉiva harmonijski jezik najvećeg dela evropske muzike XVII—XIX v. Molski tonski rod se pojavljuje u tri vida:

TONSKI ROD — TOPFER

588

prirodni mol, hormonski mol (sa povišenim VII stepenom) i melodijski mol (sa povišenim VI i VII stepenom u uzlaznoj lestvici; -> Dur, -> Ljestvica, -> Mol). Pojam tonskog roda je, meĊutim, mnogo stariji od pojave dura i mola. Antiĉka grĉka muzika poznavala je tri roda (y£uo^): dijatonski, hromatski i enharmonski. U lestvicama dijatonskog roda koje su kao sve grĉke lestvice bile silazne polustepeni su uvek rastavljeni sa 2 ili 3 ćela stepena, u hromatskom se rodu pojavljuju po dva susedna polustepena, a u enharmonskom po dva susedna ĉetvrtstepena. Dijatonski rod je osnova tzv. potpunog sistema (aiicmj^a TEXSIOV) koji u svom opsegu do dve oktave obuhvata ĉitav tonski materijal starogrĉke muzike. Pojedine vrste lestvica (apjiovtai, rpoTtoi) predstavljaju oktavne iseĉke iz potpunog sistema koji poĉinju od razliĉitih tonova i imaju razliĉit raspored polustepena. Prenošenjem ovih lestviĉnih tipova na razne apsolutne tonske visine nastaju grĉke transpozicione lestvice (TOVOL). Srednjovekovni tonalni sistem obuhvata osam (a na završetku svog razvoja, u XVI v., dvanaest) lestviĉnih obrazaca zvanih modusi, stari naĉini ili starocrkvene lestvice. Oni se takoĊe mogu shvatiti kao oktavni iseĉci iz osnovnog dijatonskog niza (oktavne vrste, oktavni rodovi', nem. Oktavgattungen), sa razliĉitim posebnim tonovima i razliĉitim rasporedom polustepena (->-Starocrkveni naĉini). Notno pismo je dozvoljavalo transpoziciju modusa samo za kvartu naviše (sa jednom snizilicom u predznaku), ali su u praksi upotrebljavane i druge transpozicije (^-Chiavette, -^AJusica ficta). I grĉke lestvice i srednjovekovni modusi imaju izvesne osobine po kojima se mogu uporediti sa modernim tonskim rodovima. Te su: odreĊen raspored celih stepena i polustepena, manje ili više odreĊen muziĉko-psihološki karakter koji proistiĉe iz prethodne osobine (Platonova shvatanja o etosu grĉkih lestvica!) i mogućnost transpozicije. Nedostaje im, meĊutim, harmonsko-funkcionalna dimenzija koja ĉini glavnu karakteristiku modernih tonskih rodova. Doduše, i u jednoglasnoj muzici postoji izvesna funkcionalnost u odnosu pojedinih tonova lestvice prema melodijskoj tonici (u grĉkim lestvicama ulogu tonike igra [AE