13. Psihicki Konflikt i Jez.por

Psihički konflikt, frustracije i  jezički poremećaj Predavanje prof.dr V.Radoman FASPR

!onflikti ličnosti i frustracije mo"u dovesti do remećenja jezičko" funkcionisanja tj. do jezičkih poremećaja

!onflikti ličnosti i frustracije mo"u dovesti do remećenja jezičko" funkcionisanja tj. do jezičkih poremećaja

Psiholo#ki faktori i jezički poremećaj $ Psiho"eni činioci jezičko" poremećaja jesu različiti psihički činioci i psihičke smetnje kao naj%la&i remetioci "ovorne funkcije sve do jakih remetioca u o%liku dezor"anizacije ličnosti $ Frustracije Frustracije tj.ometanja  tj.ometanja u zadovoljenju potre%a mo"u uticati na jezičko funkcionisanje $ Psihički konflikti mo"u konflikti mo"u se reflektovati na "ovor, jezik i komunikaciju $ Psihička trauma i stres je stres je intenzivan atak na psihičku ravnote&u koji mo&e izazvati jezički poremećaj $ 'ezički poremećaj mo&e %iti jedan od simptoma psihičko" o%oljenja (neuroze, psihoze)

Psiholo#ki model*somatske patolo"ije * začetak $  Prvi eksplicitno na"lasio i razradio početkom +*o" veka* Si"mund Frojd PSA- etiolo"ija somatske patolo"ije je psiho"ena, o%ja#njenja se tra&e i pronalaze u nesvesnom ( psihički konflikti,psihičke traume i sl. koje remete psihičku ravnote&u)

Potre%e i prepreke u njihovom zadovoljavanju $ ovek se stalno tokom &ivota suočava sa situacijama u kojima nje"ove potre%e ne mo"u da se zadovolje. $ /emo"uće je iz%eći situacije kada se potre%e osujećene (frustracije) ili kada su u suko%u (konflikt) $ Prva razvojno va&na modifikacija potre%a  jeste razvoj tolerancije na odla"anje zadovoljenja potre%a

!onflikt mo&e imati$ Formativnu ulo"u u nastanku "ovorno" i  jezičko" poremećaja pre sve"a intrapsihički konflikt (mada i interpsihički mo&e dovesti do frustracija i ne"ativnih emocionalnih reakcija i stanja koja takodje mo"u uticati na "ovorni poremećaj) $ 0o&e %iti doprinoseći faktor u odr&avanju i pojačavanju "ovorno" i jezičko" poremećaja

 !ate"orije konflikata $ 1ntrapersonalni (intrapsihički) unutar ličnosti $ 1nterpersonalni izme2u dve oso%e $ Psiholo"iju ličnosti prvenstveno zanimaju unutra#nji , intrapersonalni konflikti $ 3vaj koncept ima va&nu ulo"u u mno"im teorijama ličnosti pose%no u psihodinamskim

Pavlov- konflikt $ Predstavlja suko% suprotnih, nespojivih te&nji koje su jednake jačine i mo&e zahvatiti ko"nitivne funkcije, emocije, motivaciju i jezičko funkcionisanje. $ Prva proučavanja- 1.P. Pavlov*eksperimentalna neuroza. Smatra da konflikt nastaje na osnovu suko%a procesa po%u2ivanja i procesa inhi%icije praćen ko"nitivnom disonancom i raspadom sistema

Pavlovljev koncept $ ksperimentalno izazvana neuroza kod uslovljavanja psa da diskrimini#e dve različite dra&i (kru" i elipsu) koje postaju sve sličnije $ !onflikt izme2u inhi%icije i stimulacije na neurolo#kom nivou kao i ko"nitivna disonanca na saznajnom nivou mo"u da se pove&u i sa nastankom "ovorno" poremećaja

!o"nitivisti

$ /a"la#avaju suko% izme2u nespojivih saznajnih sadr&aja, inkompati%ilnost saznajnih strate"ija

4evinov dinamski koncept $ 5ri tipa konflikata- 6. dvostruko privlačenje +. dvostruko od%ijanje 7. istovremeno privlače* nje i od%ijanje 5ip + i tip 7 su pose%no interesantni za dinamiku "ovorno" poremećaja

!urt 4e8in 9 vrste konflikta 1. Konfikt dvostrukog 6. !onflikt dvostruko" privlačenja : privlačenja : 222. +.K2.2onfikt dvostrukkoog !onflikt dvostruko" od%ijanja - odbijanja * *

7. !onflikt istovremeno" privlačenja i od%ijanja : *

!onflikt dvostruko" od%ijanja (%r.+) Primer- student se nalazi izme2u dve podjednako neprijatne alternative ili da sprema te&ak ispit,koji mu je uslov za upis na sledeću "odinu, prema kome ima od%ojnost, ili da iz"u%i čitavu "odinu studija ;ve podjednako od%ojne alternative mo"u %iti povezane sa ver%alizacijom. /pr. dete tre%a da prizna svoju "re#ku ili da sla&e

!onflikt %r.7 $ 1stovremena lju%av i mr&nja prema ocu (dipov kompleks* Frojd) mo&e proizvesti neurotske reakcije . $ 1stovremena potre%a da se neprijateljstvo izrazi ver%alno, i potre%a za lju%avlju koja sprečava da se neprijateljstvo ver%alno iska&e, mo&e dovesti do mucanja

Psihoanalitička teorija "ovorno" poremećaja $ Fenihel -neurotski simptom mucanja javlja se kao posledica suprotstavljanja svesnih i nesvesnih te&nji predstavljenih na strukturalnom nivou ličnosti kao konflikt 1d*a i "a (Super*"a). $ ;ečak oseća lju%omoru prema mla2em %ratu i &eli da "a ver%ano napadne ali je sama radnja "ovorenja do%ila prekorljivo značenje (nesvesno predstavlja u%ijanje %rata), često ima analno* sadističko poreklo. Posledica mo&e %iti mutizam ili mucanje.

Psihoanaliza $ < konfliktu mo"u %iti nedozvoljeni a"resivni (izraz &elje za u%ijanjem)ili pak li%idni impulsi (kad se "ovor povezuje sa seksualnom moći dok nesposo%nost "ovorenja izra&ava strah od kastracije). $  3dsecanje jezika često nesvesno sim%oli#e kastraciju i mo&e %iti u osnovi mutizma ili mucanja $ 3ralne, analne, falusne i e"zi%icionističke te&nje mo"u se nalaziti u korenu konflikta koji dovodi do mucanja (Fenihel)

=oriat $ 3ralni erotizam razvija se pre no #to "ovor postane sredstvo op#tenja i zado%ija funkciju zadovoljenja li%idne potre%e (prijatne oralne senzacije) $ ;ete mo&e početi da muca jer dolazi do konflikta sa za%ranama seksualnih ispoljavanja

Frojdova analiza "ovorne oma#ke $ ;ve suko%ljene te&nje nalaze se u konfliktu - te&nja da se ne#to ka&e i istovremeno prisutna remetilačka te&nja da se to ne ka&e. $ >merili?) +. 3ma#ka u čitanju* npr. Frojd opisuje čoveka koji  je lutao nepoznatim "radom i osetio hitnu potre%u za urinacijom.