119275670 August Strindberg Otac

August StrindAberg

Otac

LICA:

KAPETAN  Tragedija u tri tri čina

LAURA, njegova žena BERTA, njihova kći.

Naslov originala Faderen Preveo: Tomislav Tanhofer

DOKTOR ESTERMARK  PASTOR MARGARET, dadilja NEJD, vojnik HENRI, kapetanov posilni

Radnj Radnja a se dešava dešava na kapet kapetano anovom vom imanju imanju u blizin blizinii Štokholma.

41

KAPETAN I opet je u kuhinji! Smesta neka dođe ovamo. HENRI Razumem, gospodine kapetane. (odlazi) PASTOR Šta se opet dogodilo?

PRVI ČIN

Soba Soba u kapeta kapetanov novom om stanu, stanu, bez promen promene e za vreme vreme čitavog komada. Tapecirana vrata u pozadini desno. U sredini sobe veliki, okrugao sto sa novinama i jednim albumom. Desno kožna sofa i sto sa dve stolice. Levo pisaći sto sa starinskim časovnikom. Na zidovima oružje: paske, revolveri i lovačke torbe. Levo od ulaza čiviluk sa delovima delovima uniforme. uniforme. Na stolovim stolovima a zvonca. zvonca. Na velikom velikom stolu gori lampa.

KAPETAN Ah, taj se klipan opet spanđao sa služavkom. Prokleti momak! PASTOR Govoriš o Nejdu? Pa tako je s njim bilo i prošle godine kada je on... KAPETAN Da, sećaš li se još? Pa, hoćeš li da budeš tako dobar i da mu kažeš nekoliko ljubaznih reči, možda će to više koristiti. Psovke i batine do sada nisu pomogle. PASTOR Želiš, dakle, da mu održim pridiku? Veruješ da reč božja ima dejstva na konjanika? KAPETAN (ustaje) Na mene ne, šurače, to znaš i sam.

PRVA SLIKA

PASTOR Na žalost, znam! KAPETAN Ali na njega... Pokušaj bar!

(Kapet (Kapetan an i pastor pastor na kožno kožnojj sofi. sofi. Kapeta Kapetan n u unifor uniformi mi dežurnog oficira i čizmama s mamuzama. Pastor u crnom sa belom vratnom maramom, bez kolira; puši lulu.) KAPETAN (zvoni) HENRI (ulazi) Zapovedate, gospodine kapetane? KAPETAN Je li Nejd napolju? HENE Nejd čeka u kuhinji naređenja gospodina kapetana.

DRUGA SLIKA Pređašnji. Ulazi Nejd.

41

KAPETAN I opet je u kuhinji! Smesta neka dođe ovamo. HENRI Razumem, gospodine kapetane. (odlazi) PASTOR Šta se opet dogodilo?

PRVI ČIN

Soba Soba u kapeta kapetanov novom om stanu, stanu, bez promen promene e za vreme vreme čitavog komada. Tapecirana vrata u pozadini desno. U sredini sobe veliki, okrugao sto sa novinama i jednim albumom. Desno kožna sofa i sto sa dve stolice. Levo pisaći sto sa starinskim časovnikom. Na zidovima oružje: paske, revolveri i lovačke torbe. Levo od ulaza čiviluk sa delovima delovima uniforme. uniforme. Na stolovim stolovima a zvonca. zvonca. Na velikom velikom stolu gori lampa.

KAPETAN Ah, taj se klipan opet spanđao sa služavkom. Prokleti momak! PASTOR Govoriš o Nejdu? Pa tako je s njim bilo i prošle godine kada je on... KAPETAN Da, sećaš li se još? Pa, hoćeš li da budeš tako dobar i da mu kažeš nekoliko ljubaznih reči, možda će to više koristiti. Psovke i batine do sada nisu pomogle. PASTOR Želiš, dakle, da mu održim pridiku? Veruješ da reč božja ima dejstva na konjanika? KAPETAN (ustaje) Na mene ne, šurače, to znaš i sam.

PRVA SLIKA

PASTOR Na žalost, znam! KAPETAN Ali na njega... Pokušaj bar!

(Kapet (Kapetan an i pastor pastor na kožno kožnojj sofi. sofi. Kapeta Kapetan n u unifor uniformi mi dežurnog oficira i čizmama s mamuzama. Pastor u crnom sa belom vratnom maramom, bez kolira; puši lulu.) KAPETAN (zvoni) HENRI (ulazi) Zapovedate, gospodine kapetane? KAPETAN Je li Nejd napolju? HENE Nejd čeka u kuhinji naređenja gospodina kapetana.

DRUGA SLIKA Pređašnji. Ulazi Nejd.

41

KAPETAN Šta si to opet urado, Nejde?

NEJD Nikad se ne zna koga treba kriviti.

NEJD NEJD Opros Oprostit tite, e, gospod gospodine ine kapet kapetane ane,, to ne mogu mogu da kažem pred gospodinom pastorom.

KAPETAN. Ali Emi si rekao da ćeš se njome oženiti.

PASTOR Ništa se ti ne ustručavaj, sine. KAPETAN Priznaj, jer znaš šta te čeka! NEJD Da, vidite, ovako je bilo: bili smo kod Gabrijela na igranci, i onda reče Ludvig... KAPETAN Šta petljaš Ludviga? Govori istinu. NEJD Da, i onda reče Ema da pođemo u pojatu. KAPETAN Tako, Ema je, dakle, tebe zavela? NEJD NEJD Da, bilo bilo je upravo upravo tako, tako, gospo gospodin dine e kapeta kapetane. ne. I moram da primetim: kad devojka neće, onda ništa ne bude! KAPETAN Kratko i jasno! Jesi li ti otac deteta ili nisi? NEJD Kako to može da se zna? KAPETAN Kako? Ne možeš to da znaš? NEJD Ne, vidite, to se nikad ne zna, gospodine kapetane.

NEJD Da, to se tako kaže... KAPETAN (pastoru) Strašno! PASTOR Stara priča! Čuj, Nejde, ovakav momak kao ti valjda ipak mora da zna da li je on otac. NEJD NEJD Da, Da, prir prirod odno no,, sa Emom Emom sam sam nešt nešto o imao imao,, ali ali gosp gospod odin in past pastor or ipak ipak zna zna da to ne mora mora da ima ima posledica. PASTOR Slušaj, mladiću, ne budi besraman. Nećeš valjda da napu napust stiš iš devo devojk jku u sa dete deteto tom. m. Niko Niko te ne može može naterati da je uzmeš za ženu, ali moraš da se staraš o detetu. To moraš. NEJD Da, ali i Ludvig mora da priloži nešto. KAPETAN Onda ćemo stvar predati sudu. Ja ne mogu da  je rešim, a i ne interesuje me! me! Dakle, marš! marš! PASTOR Nejde! Još jednu reč! Hm! Ne misliš li da je nečasno ovako ostaviti na cedilu devojku s detetom? Zar nije? A? Ne smatraš li da je takav postupak... Hm!Hm!...

NEJD Onda da, ali zato ipak ne mogu da znam da sam zaista bio jedini.

NEJD E, vidite, kad bih znao da sam ja otac deteta, ali vidite, to se nikad ne zna, gospodine pastore. A dirindžiti celog života za tuđe dete, nije prijatno. To će priznati i gospodin pastor i gospodin kapetan!

KAPETAN Nameravaš da baciš krivicu na Ludviga?

KAPETAN Napolje!

KAPETAN Zar nisi bio ti sam s njom?

41

NEJD Razumem, gospodine kapetane! (ode) KAPE KAPETA TAN N (dov (dovik ikuj uje) e) I da mi nisi nisi ušao ušao u kuhi kuhinj nju, u, mangupe!

 TREĆA SLIKA Kapetan i pastor 

KAPETAN No, zašto ga nisi čestito izgrdio? PASTOR Kako? Zar mu nisam očitao? KAPETAN Ah, sedeo si i mumlao u bradu. PASTOR Da pravo kažem, ne znam ni šta bih mogao da reknem. Šteta je za devojku, svakako. A šteta je i za momka, svakako! Zamisli ako zasta nije on otac! Devojka može da ode na četiri meseca kao dadilja u dom za naho nahoča čad d i onda onda je dete dete,, po prav pravil ilim ima a te usta ustano nove ve,, zbrinuto za sva vremena, ali momak ne može da bude dadilja. Devojka će posle toga dobiti dobro nameštenje u nekoj nekoj boljoj boljoj kući, a momk momku u može može da bude bude unište uništena na budućnost ako ga oteraju iz puka. KAPETAN Da, duše mi, voleo bih da sam ja sudija pa da presudim ovu stvar. Zacelo, momak nije tako nevin, ali to se ne može znati. Naprotiv jedno može da se zna a to je: kriva je devojka - ako tu uopšte ima kakve krivice. PASTOR Da, da! Ja ne osuđujem nikoga! Ali o čemu smo ono govorili pre ove afere! O Berti i o krizmanju, zar ne? KAPETAN Da, ali ne toliko o krizmamju koliko o njenom vaspitanju uopšte. Ova kuća je puna žena i sve one hoće da vasp vaspit itav avaj aju u moje moje dete dete.. Tašt Tašta a hoće hoće da je nauč naučii spiritizmu; Laura hoće da bude umetnica, guvernanta da  je vaspita kao metodisitikinju, metodisitikinju, stara Margareta kao baptistikinju, a sluškinje pokušavaju da je pridobiju za

41

Vojsku spasa. Naravno, nedopustivo je na ovakav način krpati ljudsku dušu, pogotovu kad ja, koji na prvom mestu imam pravo da vaspitam njen karakter, u svim svojim nastojanjima stalno nalazim na otpor. Zato moram da je udaljim sa ovog dobra.

KAPETAN Slušaj, dragi moj, možeš li mi objasniti kako je mogućno zauzdati žene?

PASTOR Imaš isuviše žena koje gospodare u tvojoj kući.

KAPETAN I Laura, naravno, ima mana, ali ona i nije tako opasna.

KAPETAN Da, upravo mi se to ne dopada. To je kao da se šetaš u kavezu punom tigrova; i da im pred gubicama ne držim usijano gvožđe, sigurno bi me u prvom pogodnom trenutku rastrgle. PASTOR (smeje se) KAPETAN Da, ti se smeješ, ugursuze. Nije bio dosta što sam se oženio tvojom sestrom, već si mi natovaro na vrat još i svoju staru maćehu. PASTOR Ko će još da drži maćehu u svojoj kući! KAPETAN Dabome, misliš da je prijatnije držati maćehu u tuđoj kući. PASTOR Da, da, svako dobije svoje na ovom svetu. KAPETAN Ali ja sam sigurno dobio previše. Imam još i svoju staru dadilju, koja se ophodi sa mnom kao da sam  još u pelenama. Naravno, to je lepo od nje, ali joj nije mesto ove. PASTOR Moraš taj ženski svet bolje da zauzdavaš, šurače: suviše im puštaš na volju.

PASTOR Laura je moja rođena sestra, ali, strogo uzevši ona je zacelo bia veoma nedruštvena.

PASTOR O, govori slobodno, poznajem je ja. KAPETAN Ona je dobila romantično vaspitanje i teško se snalazi, ali ona je ipak moja žena... PASTOR I zato što je tvoja žena ona je najbolja. Ne, šurače, ona te je sigurno najjače prikleštila. KAPETAN U svakom slučaju, sada kao da je cela kuća poludela. Laura neće da pusti Bertu, a ja ne mogu da podnesem da ona ostane u ovoj ludnici. PASTOR Tako, Laura neće; e, onda, da znaš, bojim se i najgoreg. Još dok je bila dete znala je ponekad da se opruži kao da je mrtva sve dok joj se ne ispuni volja. A kad bi dobila ono što je želela, odrekla bi se toga, ako bi to bio neki predmet, i izjavljivala da joj nije bilo stalo do njega, nego samo da ispuni svoju volju. KAPETAN Dakle, već je onda bila takva! Hm! Ponekad je zbilja tako tvrdoglava da se uplašim za nju i pomislim da  je bolesna.

41

PASTOR Ali šta zapravo nameravaš s Bertom da Laura o tome ima sasvim različito mišljenje? Zar ne biste mogli da se složite? KAPETAN Ne treba da poveruješ u to da želim od nje da učinim neko čudo od deteta ili neku kopiju samog sebe. Ali neću da budem podvodač svoje kćeri i da je vaspitavam isključivo za brak; jer ako, uprkos svemu, ostane neudata, doživeće onda teške dane. A, s druge strane, neću da je teram u neko muško zvanje koje traži dugo školovanje i gde je zanemareno sve ono što bi trebalo da zna ako se ipak uda. PASTOR Pa šta hoćeš onda? KAPETAN Hoću da bude učiteljica. Ako se ne uda, osigurana je i neće joj biti teže nego onim siromašnim učiteljima koji svoje prihode moraju da dele sa svojom porodicom. A uda li se, može svoje znanje da primeni na vaspitanje sopstvene dece. Jesam li u pravu? PASTOR U pravu si, dabome. Ali zar ona nije pokazala toliko dara za slikanje da bi bilo nasilje gušiti ga? KAPETAN Ne! Pokazao sam njene radove jednom poznatom slikaru i on mi je rekao da u njima ima samo ono što se nauči u školi. Ali, prošlog leta došao je u kuću neki mladi laf; koji se, naravno, bolje razume u te stvari, i veli da ona ima kolosalni talenat; time se stvar okrenula u Laurinu korist.

PASTOR Onda neka ti se bog smiluje, sine, jer nema ti spasa. To je teško, a Laura, naravno, ima ovde pristalica. KAPETAN To se podrazumeva. Cela je kuća već u plamenu i, među nama budi rečeno, nije mnogo otmena borba koju ona vodi. PASTOR Misliš da ja to nisam iskusio? KAPETAN I ti? PASTOR I ja. KAPETAN Ali najgore je to što imam osećanje da se tamo o Bertinoj sudbini odlučuje iz zlobnih motiva. Razbacuju se rečima kao: neka muž uvidi da i žena može da sprovede svoju zamisao. Ovde su muž i žena preko celog dana u neprekidnom sukobu. (Pauza) PASTOR (uzima šešir i sprema se da pođe) KAPETAN Hoćeš da ideš? Ostani na večeri. Ne mogu ti nešto naročito ponuditi, ali ostani znaš da očekujem novog doktora. Jesi li ga video? PASTOR Video sam ga uz put kad se prevezao. Izgleda pristojno, uliva poverenje. KAPETAN Tako, to bi bilo dobro. Šta misliš, da li bih mogao da nađem saveznika u njemu?

PASTOR Zaljubio se u devojku?

PASTOR Ko zna?! Zavisi od toga koliko je imao posla sa ženama.

KAPETAN Smatram da je tako.

KAPETAN Da. Dakle, ne želiš da ostaneš?

41

PASTOR Ne, hvala dragi moj, obećao sam da ću za večeru biti kod kuće, a moja se stara uznemiri kad nisam tačan. KAPETAN Uznemiri? Hoćeš da kažeš da se razljuti. E, kako hoćeš. Da ti pomognem da obučeš bundu. PASTOR (skidajući bundu sa čiviluka i oblačeći je) Večeras je sigurno vrlo hladno. Hvala. Trebalo bi da pripaziš na svoje zdravlje, Adolfe, izgledaš tako nervozan. KAPETAN Izgledam nervozan? PASTOR Da, sigurno nisi sasvim zdrav. KAPETAN Je li te Laura navela na tu misao? Već dvadeset godina postupa sa mnom kao s kandidatom smrti. PASTOR Laura? Ne, ali ti me zabrinjuješ. Čuvaj se. To je moj savet. Ajde, stari prijatelju! A zar nisi hteo da govoriš sa mnom o krizmanju? KAPETAN Ne! Uveravam te da će ta stvar teći svojim normalnim tokom, na račun oficijelne savesti, jer ja nisam ni fanatik istine ni mučenik. Nekad bilo! Zbogom! Pozdravi kod kuće! PASTOR Zbogom, dragi moj. Pozdravi Lauru! (odlazi)

ČETVRTA SLIKA Kapetan, kasnije Laura

KAPETAN (Otvara sekreter i seda da računa): Trideset četiri, trideset devet, i četrdeset tri četrdeset sedam, četrdeset osam, pedeset šest. LAURA (ulazi kroz vrata na levoj strani) Da li bi bio tako dobar... KAPETAN Odmah! Šezdeset šest, sedamdeset jedan, osamdeset četiri, osamdeset devet, devedeset dva, sto. Šta je?

41

LAURA (pristupajući s desne strane) Smetam li, možda…? KAPETAN Ne! Zacelo želiš novac za domaćinstvo? Zar ne? LAURA Da, novac za domaćinsitvo. KAPETAN (pokazuje na sto u sredini) Ostavi račune tamo. Pregledaću ih.

oslobodi. Tašta ga je htela, jer ga ja nisam hteo. Guvernanta ga je htela, jer je pobožan, a stara Margaret,  jer je poznavala njegovu baku još od detinjstva. Zato je bio angažovan; a da ga nisam primio, sedeo bih u ludnici ili ležao u porodičnoj grobnici. Ali, evo ti novac za domaćinstvo i tvoj džeparac. Račune možeš da mi predaš docnije.

LAURA Račune?

LAURA (se pokloni) Hvala! Vodiš li ti računa i o onome što sam trošiš izvan kuće?

KAPETAN Da!

KAPETAN To se tebe ne tiče.

LAURA Treba sad i račune da polažem?

LAURA Ne, zacelo, kao što me se ne tiče ni vaspitanje moga deteta. Jesu li gospoda posle večerašnjeg savetovanja donela neku odluku?

KAPETAN Naravno. Finansijski položaj naše kuće je nesiguran i u slučaju stečaja potrebni su računi, inače bih mogao biti kažnjen kao lakomisleni dužnik. LAURA Ako je stanje našeg domaćinstva rđavo, nisam ja kriva. KAPETAN Baš je to ono što pomoću računa treba ustanoviti.

KAPETAN Ja sam svoju odluku stvoro već ranije i saopštio sam je jedinom prijatelju koga ja i porodica imamo. Berta će u grad, u panson, a putuje kroz četrnaest dana. LAURA A kod koga u panson, ako smem da pitam? KAPETAN Kod beležnika Sevbarga.

LAURA Nisam ja kriva ako zakupnik ne plaća.

LAURA Kod tog slobodnog mislioca?

KAPETAN A ko je zakupnika najtoplije pireporučo? Ti! Zašto si preporučila jednu takvu... recimo... bitangu?

KAPETAN Po zakonu deca treba da se vaspitavaju u duhu očevih nazora.

LAURA A zašto si ti primio takvu bitangu?

LAURA A mati nema ništa da kaže po tom pitanju?

KAPETAN Jer nisam mogao mirno da jedem, ni mirno da spavam, ni mirno da radim, sve dok ga niste ovamo dovukle. Ti si ga htela, jer je tvoj brat hteo da ga se

KAPETAN Ništa! Ona je legalno prodala svoja prava i ustupila ih mužu da izdržava nju i njenu decu.

41

LAURA Ona, dakle, nema nikakva prava na svoju decu?

KAPETAN Tvrde: ne!

KAPETAN Ne, nikakva! Kad si prodao neko robu, ne možeš je ponovo dobiti ako zadržiš novac u džepu.

LAURA Čudno! Kako onda otac može da ima tolika prava na ženinu decu?

LAURA Ali ako otac i mati zajednički odluče...

KAPETAN Ima ih samo u slučaju kad preuzme obaveze ili kad mu nametnu obaveze. A u braku nema sumnje u očinstvo.

KAPETAN Kako bi se to moglo postići! Ja hoću da živi u gradu, ti hoćeš da ostane kod kuće. Aritmetička bi sredina bila da ostane na železničkoj stanici između grada i roditeljske kuće. To je čvor koji se ne može razvezati. Vidiš, vajda!

LAURA Nema sumnje? KAPETAN Ne, nadam se.

LAURA Onda ga treba preseći! Šta je Nejd tražio ovde?

LAURA No, a ako je žena bila neverna?

KAPETAN To je moja službena tajna!

KAPETAN Takav slučaj ovde ne postoji. Imaš li još nešto da pitaš?

LAURA Koju zna cela kuhinja. KAPETAN Dobro, onda znaš i ti. LAURA I ja je znam! KAPETAN Bez sumnje imaš i gotovu presudu? LAURA Piše u zakonu! KAPETAN U zakonu ne piše ko je otac deteta. LAURA Ne, ali to se obično zna. KAPETAN Pametni ljudi tvrde da se to nikad ne može znati.

LAURA Ne! KAPETAN Onda idem gore u svoju sobu, a ti budi tako dobra pa mi javi kad dođe doktor (zatvara sekreter i ustaje). LAURA Biće kako želiš. KAPETAN (ide prema tapeciranim vratima na desnoj strani.) Čim dođe, jer ne bih hteo da budem neučtiv prema njemu. Razumeš! (Odlazi) LAURA Razumem! PETA SLIKA

LAURA Čudno! Ne može se znati ko je otac deteta?

41

LAURA (posmatra novac koji drži u ruci) GLAS TAŠTIN (spolja) Laura! LAURA Molim, mama!

DOKTOR Vrlo ste ljubazni milostiva gospođo, ali se nadam da vam neće biti tako često potrebne moje posete. Vaša je porodica uglavnom zdrava i.. .

GLAS TAŠTIN Je li gotov moj čaj?

LAURA Da, hvala bogu nismo imali akutnih bolesti, ali opet nije sve onako kako bi valjalo.

LAURA (na vratima susedne sobe) Odmah!

DOKTOR Ne?

HENRI (otvara Estermark!

LAURA Na žalost, nije onako dobro kako bismo želeli.

srednja

vrata

i

prijavljuje) Doktor

DOKTOR (ulazeći) Milostiva gospođo! LAURA (prilazi i pruža mu ruku) Dobro došli, gospodine doktore! Od srca, dobro došli k nama! Moj muž je izišao, ali će se odmah vratiti! DOKTOR Oprostite što dolazim tako kasno, ali dosad sam obilazio bolesnike!

DOKTOR O! Plašite me! LAURA Ima u ponekoj porodici odnosa koji se moraju skrivati pred svetom radi časti i savesti... DOKTOR Osim pred lekarom. LAURA Zato osećam bolnu dužnost da vam već u ovom prvom susretu otkrijem celu istinu.

LAURA (pokazuje na stalicu kraj stola, desno) Budite tako dobri i sednite, molim vas! (Ona seda na sofu)

DOKTOR Ne bismo li ovaj razgovor odgodili dok ne budem imao čast da se upoznam s gospodinom kapetanom?

DOKTOR Hvala, milostiva gospođo! (Seda na pokazano mesto.)

LAURA Ne, morate da me saslušate pre nego što njega vidite.

LAURA Da, sad u ovom kraju ima mnogo bolesti, ali se nadam da ćete se ipak dobro osećati, a za nas koji živimo usamljeni na selu vrlo je važno da nađemo lekara koji se interesuje za svoje pacijente; a o vama sam, gospodine doktore, čula mnogo dobrog i nadam se da ćemo živeti u najvećoj slozi.

DOKTOR On je, dakle, u pitanju? LAURA On, moj jadni, ljubljeni muž. DOKTOR Zabrinjavate me, milostiva gospođo, i verujte mi da saosećam s vama u vašoj nesreći.

41

LAURA (vadi maramicu) Moj muž je duševno bolestan. Sad znate sve i sad možete sami da sudite.

LAURA Da, on to kaže. DOKTOR U mikroskopu?

DOKTOR Šta kažete?! Čitao sam s divljenjem odlične rasprave iz oblasti mineralogije koje je pisao gospodin kapetan i uvek sam u njima nalazio jasan i snažan um.

LAURA U mikroskopu, da!

LAURA Zaista? Radovalo bi me da smo se mi, svi njegovi srodnici, prevarili?

LAURA Ako je tako! Vi mi ne verujete, gospodine doktore, a ja sedim tu i poveravam vam porodičnu tajnu...

DOKTOR Ali mogućno je da je njegov duševni život poremećen na drugim područjima. Molim vas, pričajte!

DOKTOR Vidite, milostiva gospođo, vi mi laskate svojim poverenjem, ali ja kao lekar moram da ispitam i proverim pre nego što sudim. Da li je gospodin kapetan ponekad pokazivao simptome ćudljivosti i nepostojanosti volje?

LAURA To je baš ono što nas plaši. Vidite, on katkad ima najbizarnije ideje, koje bi kao naučnik i mogao da ima, kad ne bi bile štetne za opstanak cele porodice. Ima na primer, maniju da svašta kupuje.

DOKTOR To je sumnjivo, ako je tako.

DOKTOR To je sumnjivo; ali, šta on to kupuje?

LAURA Da li je pokazivao! Dvadeset godina smo u braku i  još nijedanput nije doneo neku odluku, a da je nije posle menjao.

LAURA Čitave sanduke knjiga koje nikada ne čita.

DOKTOR Je li svojeglav?

DOKTOR No, ako naučnilk kupuje knjige, nije baš tako opasno.

LAURA Uvek hoće da nametne svoju volju; a kad uspe, onda se odriče i moli me da ja odlučim!

LAURA Ne verujete ovo što vam kažem?

DOKTOR To je sumnjivo i traži da se tačno ispita. Znate, milostiva gospođo, volja je kičma duše i ako se ona povredi, duša propada.

DOKTOR Da, milostiva gospođo, uveren sam da vi verujete to što mi govorite. LAURA Ali zar čovek može da vidi u mikroskopu šta se zbiva na nekoj drugoj planeti? DOKTOR Zar on kaže da može?

LAURA Bog mi je svedok da sam u svim ovim godinama iskušenja nastojala da udovoljim njegovim željama. O, kad biste znali kakav sam život proživela pored njega, kad biste samo znali!

41

DOKTOR Milostiva gospođo, vaša me nesreća duboko potresa i obećavam da ću pokušati da učinim sve što se može. Žalim vas od srca i molim vas da mi neograničeno verujete. Ali posle onoga što sam čuo, molio bih vas za  jedno. Izbegavajte da kod bolesnika budite misli koje imaju snažan utisak jer se one u omekšalom mozgu brzo razvijaju i lako postaju monomanije ili fiksne ideje. Vi me razumete? LAURA Dakle, treba izbegavati da se budi njegovo nepoverenje? DOKTOR Tako je! Jer bolesnik može svašta da uobrazi, baš zato što je prijemčiv za sve. LAURA Da! Shvatam! Da! - Da! (Zvoni u pređsotolju. Ona ustaje; doktor takođe.) Oprostite, moja mati ima nešto da mi kaže. Trenutak samo... Ah, evo i Adolfa. (Odlazi levo)

ŠESTA SLIKA Doktor, Kapetan (ulazi na tapecirana vrata)

KAPETAN A, vi ste već ovde, gospodine doktore! Dobro nam došii! DOKTOR Gospodine kapetane, vanredno mi je prijatno da se upoznam s tako čuvenim naučnikom. KAPETAN O, molim! Služba mi ne dopušta temeljitija ispitivanja, ali verujem ipak da sam na tragu jednom otkriću. DOKTOR Tako! KAPETAN Vidite, izvršio sam spektralnu analizu meteorskog kamenja i našao ugljena, tragove organskog života. Šta kažete na to? DOKTOR Možete li to da vidite u mikroskopu?

41

KAPETAN Ne, dođavola, u spektroskopu. DOKTOR U spektroskopu! Oprostite! No, onda ćete uskoro moći da nam kažete šta se zbiva na Jupiteru? KAPETAN Ne šta se zbiva, nego šta se zbilo. Kad bi mi samo onaj prokleti knjižar u Parizu poslao knjige, ali misliim da su se svi knjižari sveta zaverili protiv mene. Zamislite, već dva meseca nijedan ne odgovara na reklamacije, pisma ili protestne telegrame! Poludeću od toga i ne mogu da shvatim u čemu je stvar.

želje. Niste, valjda, takav slabić da ne znate šta hoćete? Odgovorite mi ili ću se naljutiti. DOKTOR Ako je do mene, radije bih stanovao ovde! KAPETAN Dobro! Hvala vam! O! Oprostite mi, gospodine doktore, ali ništa ne može tako da me naljuti kao kad čujem nekoga da govori kako je prema nečemu ravnodušan (zvoni).

DOKTOR To je verovatno samo obični javašluk; ne treba zbog toga toliko da se ljutite. KAPETAN Dođavola, neću na vreme završiti svoju raspravu, a znam da se u Berlinu bave istim stvarima. Ali sad nećemo da govorimo o tome, nego o vama. Ako hoćete da stanujete ovde, imamo malu, praznu sobu u kući; ili ćete, možda, ostati u starom doktorovom stanu?

SEDMA SLIKA

DOKTOR Kako god vi želite.

Pređašnji, dadilja (ulazi kroz vrata na sredini)

KAPETAN Ne, kako vi želite! Recite samo!

KAPETAN Ah, ti si to, Margaret. Čuj me, draga moja, je li u redu ona soba za gospodina doktora?

DOKTOR To treba vi da odlučite, gospodine kapetane! KAPETAN Ne, ja ništa ne odlučujem. Vi morate reći šta želite. Nema tu moje volje. Apsolutno nikakve! DOKTOR Ne, ja ne mogu da rešavam... KAPETAN Ta recite, boga mu, šta želite, gospodine. U ovoj stvari ja nemam nikakve volje, nikakvog mišljenja,

DADILJA Da, gospodine kapetane, u redu je! KAPETAN Tako! Onda neću duže da vas zadržavam, gospodine doktore, sigurno ste umorni. Osećajte se ugodno i još jedanput: dobro nam došli! Nadam se da ćemo se videti sutra! DOKTOR Laku noć, gospodine kapetane!

41

KAPETAN Pretpostavljam da vas je moja žena donekle posvetila u ovdašnje prilike, tako da unekoliko znate kako stvari stoje.

DADILJA. Pa dobro! Ne biste li mogli gospodine Adolfe izići malo u susret svojoj ženi i složiti se s njom u pogledu deteta? Zamislite, jedna mati...

DOKTOR Vaša mi je gospođa supruga ljubazno skrenula pažnju na izvesne stvari koje su neupućenom neophodne. Laku noć, gospodine kapetane! (Odlazi na vrata u pozadini)

KAPETAN Zamisli, jedan otac, Margaret! DADILJA Da, da, da! Otac ima i štošta drugo osim deteta, ali mati ima samo svoje dete. KAPETAN Imaš pravo, stara! Ona ima samo jedan teret, a  ja imam tri, pa vučem još i njen. Misliš da nisam mogao da steknem neki drugi položaj u životu a ne da ostarim kao vojnik, da nisam imao nju i njeno dete? DADILJA Ne, to nisam htela da kažem. KAPETAN Ne verujem, htela si da kažeš da nisam u pravu. DADILJA Zar ne verujete, gospodine Adolfe, da vam želim dobro?

OSMA SLIKA Kapetan i dadilja

KAPETAN Šta je, draga moja? Dogodilo se nešto? DADILJA Hoćete li me saslušati, gospodine Adolfe? KAPETAN Hoću, stara Margaret. Govori samo. Ti si jedina koju mogu da slušam, a da ne pobesnim.

KAPETAN Verujem, draga moja, ali ti ne znaš šta je za mene dobro. Vidiš, meni nije dosta što sam detetu dao život, hoću da mu dam i svoju dušu. DADILJA E, vidite, to ne razumem. Ali, ipak, mislim, trebalo bi da se složite. KAPETAN Nisi mi prijatelj, Margaret! DADILJA Ja? O bože, gospodine Adolfe, kako možete to da kažete! Mislite li da mogu da zaboravim da ste bili moje dete kad ste bili mali?

41

KAPETAN A zar sam ja to zaboravio, dobra ženo? Bila si mi kao mati, dosad si uvek bila na mojoj strani kad su svi bili protiv mene, ali sada, kad od toga sve zavisi, ostavljaš me na cedilu i prilaziš neprijatelju. DADILJA Neprijatelju? KAPETAN Da, neprijatelju! Pa ti znaš kako je ovde u kući, sve si videla od samog početka. DADILJA Dosta sam videla! Ali, zaboga, zar moraju da se do smrti izmuče dva ljudska stvora koja su inače tako dobra i drugima žele samo dobro? Prema meni ili prema drugima gospođa nikad nije takva. KAPETAN Samo prema meni, znam. Ali jedno ti kažem, Margaret, ako me sada napustiš, učinićeš greh. Jer sad se kuju spletke, a ovaj doktor nije mi prijatelj!

DADILJA Budite samo oholi i tvrdokorni u svojoj učenosti, ali ona ne pomaže mnogo kad dođe do grla. KAiPETAN Kako nadmeno govoriš, ti smerno srce. Znam  ja da učenost ne vredi ništa kod takvih zveri kakve ste vi! DADILJA Treba da se stidite! Ali staroj Margaret ipak je najviše stalo do njenog velikog, velikog dečaka i on će se vratiti kao dobro dete kad oluja prođe. KAPETAN Margaret! Oprosti mi, ali veruj da ovde nema nikoga ko mi dobro misli osim tebe. Pomozi mi... jer osećam da će se nešto dogoditi. Ne znam šta, ali ovo što se sad događa nije pravo. (Bertin krik u susednoj sobi levo) Šta je to? Ko to viče?

DADILJA Ah, gospodine kapetane, vi o svim ljudima mislite zlo, ali, vidite, to dolazi otuda što nemate pravu veru; da, vidite, tako je to. KAPETAN A ti i tvoji baptisti, vi ste pronašli pravu veru. Srećna si ti! DADILJA Da, nisam takio nesrećna kao vi, gospodine Adolfe. Priklonite svoje srce i videćete kako će vas bog usrećiti u ljubavi prema bližnjima. KAPETAN Čudno, čim govoriš o bogu i ljubavi, glas ti postaje surov a oči pune mržnje. Ne, Margaret, ti sigurno nemaš istinske vere.

DEVETA SLIKA

41

Pređašnji. Berta (iz susedne sobe. Dadilja se udaljava,  polako i neprimetno.)

BERTA Tata, tata, pomozi mi! Spasi me! KAPETAN Šta je, drago moje dete? Govori! BERTA Pomozi mi! Mislim da hoće nešto zlo da mi uradi! KAPETAN Ko hoće zlo da ti pričini? Reci, reci! BERTA Baka! Ali ja sam kriva, jer sam je vukla za nos. KAPETAN Pričaj! BERTA Ali ne smeš ništa da joj kažeš. Čuješ li, molim te! KAPETAN No, govori, šta je bilo. BERTA Da! Ona obično uveče uvrne lampu pa me posadi za sto sa perom u ruci i listom hartije. I onda mi veli da će duhovi pisati. KAPETAN Šta? I ti mi to nisi pričala! BERTA Oprosti, ali nisam smela, jer baka kaže da se duhovi svete ako se o tome govori. I onda pero piše, ali ne znam da li ja to radim. I nekad ide dobro ali nekad uopšte neće da krene. A kad sam umorna, nikako neće da ide, a ipak mora da ide. A večeras sam mislila da dobro pišem, ali baka veli da je to iz Stagneliusa i da je smatram budalom; onda se strašno naljutila. KAPETAN Veruješ li ti da ima duhova?

KAPETAN Ali ja znam da ih nema! BERTA Baka kaže da se ti ne razumeš u to, tata, i da se baviš mnogo gorim stvarima, jer možeš da vidiš šta ima na drugim planetama. IKAPETAN To ona veli? To veli? I šta još kaže? BERTA Kaže da ti ne možeš da vračaš. KAPETAN Nisam to ni tvrdio. Ti znaš šta je to meteorsko kamenje! Kamenje koje pada s drugih nebeskih tela! Njih  ja mogu da isptitujem i mogu da utvrdim da li sadržavaju iste materije kao naša zemlja. To je sve što mogu da vidim! BERTA Ali baka veli da ima stvari koje ona vidi, a ti ne možeš da ih vidiš. KAPETAN E, vidiš, ona laže! BERTA Baka ne laže! KAPETAN Zašto ne? BERTA Onda laže i mama. KAPETAN Hm! BERTA Ako rekneš da mama laže, nikada ti ništa više neću verovati! KAPETAN Nisam to tvrdio, i zato mi moraš verovati kad ti kažem da tvoje dobro, tvoja budućnost zahtevaju da

BERTA Ne znam.

41

napustiš ovu kuću. Hoćeš li? Hoćeš li u grad pa da učiš nešto korisno? BERTA O, da, hoću u grad, daleko odavde, ma kud. Ali samo da mogu da te vidim katkad, ne često! O, tamo je preko uvek tako teskobno, tako mračno kao u zimskoj noći, ali kad ti naiđeš, tata, kao da je neko u prolećno  jutro širom otvorio prozore. KAPETAN Milo moje dete! Milo moje dete! BERTA Ali, tata, treba da budeš ljubazan prema mami, čuješ li; ona tako često plače. KAPETAN Hm! Hoćeš, dakle, u grad? BERTA Da! Da! KAPETAN Ali ako se mama s tim ne složi? BERTA Mora se složiti. KAPETAN Ali ako ipak ne bude htela? BERTA E, onda ne znam šta će biti. Ali ona mora, mora hteti.

DESETA SLIKA Pređašnji. Laura (ulazi s leva)

LAURA Ah tako, Berta je ovde! Možda bismo onda mogli da čujemo njeno mišljenje kad je reč o njenoj sudbini. KAPETAN Dete svakako ne može da ima neko osnovano misljenje o tome kako treba da se oblikuje život mlade devojke; naprotiv, mi o tome možemo lakše da sudimo  jer smo videli kako se razvijao život mnogih mladih devojaka. LAURA Ali Berta može da reši stvar, pošto smo mi različitog mišljenja. KAPETAN Ne, ne dozvoljavam ni ženama ni deci da zalaze u moja prava. Berta, ostavi nas. BERTA (Odlazi)

KAPETAN A hoćeš li da je zamoliš za to? BERTA Ti je moraš lepo zamoliti, jer mene neće da sluša! KAPETAN Hm! Ali ako ti hoćeš i ja hoću, a ona nikako neće, kako ćemo onda? BERTA Onda će opet biti svađe! Zašto ne biste oboje...

41

KAPETAN Da! LAURA Onda zacelo smem da pokušam da to sprečim?  JEDANAESTA SLIKA Kapetan i Laura

LAURA Bojiš se njene odluke jer misliš da bi mogla ispasti u moju korist. KAPETAN Znam da ona želi da ode iz kuće, ali znam i to da imaš moć da menjaš njenu volju kako ti se svidi. LAURA O, zar sam tako moćna? KAPETAN Da, ti imaš satansku moć da nametneš svoju volju; ali takvu moć ima uvek onaj koji ne preza ni od kakvih sredstava. Kako si, na primer, udaljila doktora Norlinga i kako si dovela ovoga novoga? LAURA Da, kako sam to uradila? KAPETAN Onoga si toliko grdila da je otišao, a onda si naterala svoga brata da skuplja potpise za ovoga novoga. LAURA Pa to je bilo vrlo jednostavno i potpuno zakonito... Berta, dakle, mora da ide? KAPETAN Da, otputovaće kroz četrnaest dana. LAURA Je li to tvoja čvrsta odluka? KAPETAN Da!

KAPETAN To ne možeš. LAURA Ne? Misliš li ti da će jedna mati dopustiti da joj ćerka ode među rđave ljude da bi učila kako je sve ono što je dobila od majke samo glupost, pa da je onda prezire celog života? KAPETAN A misliš li ti da će jedan otac dopustiti glupim i uobraženim ženama da uče ćerku kako joj je otac šarlatan? LAURA To ne znači mnogo kad je reč o ocu. KAPETAN Kako? LAURA Mati je bliža detetu, pošto se pronašlo da zapravo niko ne može da zna ko je otac deteta. KAPETAN Šta to znači u ovom slučaju? LAURA Ti ne znaš jesi li Bertin otac. KAPETAN Ne znam? LAURA Ne, ono što niko ne može da zna, ne znaš ni ti. KAPETAN Šališ li se? LAURA Ne, primenjujem samo tvoja učenja. Uostalom odakle znaš da ti nisam bila neverna?

LAURA Jesi li o tome govoro s Bertom?

41

KAPETAN Ja ti mnogo verujem, ali to ne; i ti ne bi o tome govorila da je istina. LAURA Pretpostavi da bih više volela da budem odbačena, prezrena i sve što god želiš, samo da zadržim svoje dete i da njime raspolažem. Pretpostavi da sad govorim istinu: Berta je moje. ali nije tvoje dete! Pretpostavi... KAPETAN Dosta! LAURA Pretpostavi to samo jedanput: onda bi tvojoj moći bio kraj.

KAPETAN Zato je nemoguće boriti se s vama. LAURA Zašto se upuštaš u borbu s nadmoćnim neprijateljem? KAPETAN Nadmoćnim? LAURA Da! Čudno je, ali još nikad nisam pogledala nekog muškarca, a da se nisam osetila nadmoćnom. KAPETAN E onda od tebe daćeš videti jednoga koji je toliko nadmoćniji to nećeš zaboraviti. LAURA Biće interesantno!

KAPETAN Ako dokažeš da nisam otac. LAURA Ne bi bilo teško, ako želiš. KAPETAN Dosta, kažem! LAURA Naravno, treba samo da navedem ime pravoga oca, da što približnije odredim mesto i vreme, na primer kad se rodila Berta? Tri godine posle našeg venčanja... KAPETAN Prestani! Ili... LAURA Ili šta? Da! Ćutaćemo. Ali promisli dobro šta radiš i odlučuješ! I pre svega ne budi smešan! KAPETAN Meni izgleda sve to vrlo žalosno. LAURA Utoliko si ti smešniji! KAPETAN Ali ne ti! LAURA Ne, tako smo to lukavo udesili!

41

DVANAESTA SLIKA Pređašnji. Dadilja (Ulazi s leva)

DADILJA Sto je postavljen. Hoće li gospodin i gospođa na večeru? LAUEA Da, rado! KAPETAN (okleva; seda na jednu stolicu kraj stola do sofe) LAURA Ne želiš večeras da jedeš? KAPETAN Ne, hvala, nisam gladan. LAURA Kako? Ljutiš se? KAPETAN Ne, nisam gladan. LAURA Hajde, postavljaće se pitanja - koja su suvišna. Budi dobar! Ako nećeš, ostani! (Odlazi levo.)

 TRINAESTA SLIKA Kapetan. Dadilja. Zatim Henri.

DADILJA Gospodine Adolf! Šta treba to da znači? KAPETAN Ne znam šta to treba da znači. Možeš li da mi objasniš kako se usuđujete da s jednim odraslim čovekom postupate kao da je malo dete? DADILJA Ja to ne razumem, ali tako je verovatno zato što su svi muškarci, veliki i mali, deca žena... KAPETAN A ni jednu ženu nije rodio muškarac. Da, ali ja sam ipak Bertin otac. Reci, Margaret, zar ne veruješ? Ne veruješ? DADILJA O bože, kako je detinjast. Naravno da ste otac svog deteta. Dođite sad na večeru, nemojte da sedite i da se durite. Tako! Dođite! KAPETAN (ustaje) Odlazi ženo! U pakao s vama vešticama! (Ide prema srednjim vratima) Henri! Henri! HENRI (ulazi) Gospodine kapetane! KAPETAN Preži saonice, smesta!

41

DADILJA Gospodine kapetane! Čujte... KAPETAN Odlazi, ženo, odmah! DADILJA Pomozi nam, bože, šta će to da bude? KAPETAN (priprema se za odlazak) Ne čekajte me pre ponoći! (Odlazi.) DADILJA Isuse, pomozi nam! Šta će to da bude?

DRUGI ČIN Dekoracija ista kao u prvom činu. Na stolu upaljena lampa; noć.

PRVA SLIKA Doktor. Laura sedi za stolom u sredini.

DOKTOR Posle onoga što sam mogao da dokučim iz našeg razgovora, stvar mi nije još sasvim jasna. Prvo, bili ste u zabludi kad ste rekli da je do onih vanrednih rezultata u vezi s drugim nebeskim telima došao pomoću mikroskopa. Pošto sam čuo da je to spektroskop, ne samo da ne može biti govora o duševnom poremećaju već je on u velikom stepenu zaslužan za nauku.

 Treba biti savestan u ovakvim optužbama, koje čoveka mogu dovesti do stavljanja pod starateljstvo. LAURA Pod starateljstvo? DOKTOR Znate, valjda, da umobolnik gubi svoja građanska i porodična prava. LAURA Ne, to nisam znala. DOKTOR Ima još jedna tačka koja je, čini mi se, sumnjiva. Govoro je da ne prima odgovore na svoja pisma knjižarama. Dopustite mi da upitam, niste li u nerazumnoj, ali dobroj nameri, ometali njegovu korespondenciju? LAURA Jesam. Moja je dužnost da čuvam interese kuće i ne mogu mu dopustiti da nas nesmetano upropašćuje. DOKTOR Oprostite, ali mislim da niste kadri da shvatite posledice takvog postupka. Ako otkrije vaše potajno mešanje u njegove poslove, njegovo će podozrenje biti opravdano i širiće se kao lavina. Sem toga, stvarate prepreke njegovoj volji i dražite njegovu osetljivost. I sami ste zacelo osetili kako boli u duši kad nam neko remeti naše prisne želje i sputava našu volju. LAURA I te kako sam osetila!

LAURA Ali, ja to nisam nikad ni rekla.

DOKTOR Prosudite onda kako je njemu bilo.

DOKTOR Milostiva gospođo, ja sam naš razgovor pribeležio i sećam se da sam dvaput postavljao pitanje o toj glavnoj tački, jer sam mislio da nisam tačno čuo.

LAURA (ustaje) Već je ponoć, a on se još nije vrato. Možemo očekivati i najgore.

41

DOKTOR (takođe ustaje) Ali recite mi, milostiva gospođo, šta se to večeras dogodilo posle mog odlaska? Moram sve da znam.

DOKTOR Hoćete li da ga sačekam? Da ne bismo pobudili njegovo podozrenje, mogao bih reći da sam posetio vašu gospođu majku, kojoj nije dobro.

LAURA Fantazirao je i smišljao njemu svojstvene ideje. Zamislite, palo mu je na pamet da nije otac svog deteta.

LAURA Da, to je vrlo dobro! Samo nas ne ostavljajte same, gospodine doktore. Da samo znate kako sam uznemirena. A zar ne bi bilo bolje da mu otvoreno kažete šta mislite o njegovom stanju?

DOKTOR Čudnovato. Ali kako je došao na tu misao? LAURA Ne znam, sem ako nije bilo zbog toga što je saslušavao jednog svog vojnika po pitanju alimentacije, a kad sam ja stala u odbranu devojke, on se naljuto i izjavo da niko ne može da zna ko je otac deteta. Bog mi je svedok da sam sve učinila da ga umirim, sad verujem da više nema pomoći. (plače) DOKTOR Ali, to ne može više tako da ide. Nešto mora da se učini, ali tako da se ne podstakne njegovo podozrenje. Recite mi, da li je gospodin kapetan i ranije imao takve bube u glavi? LAURA Pre šest godina se desilo isto; onda je sam priznao, čak u pismu lekaru, da se boji za svoj razum. DOKTOR Da, da, da, duboki su koreni ove stvari, pa svetinja porodičnog života, pa sve ovo, ne mogu sve da ispitujem, nego moram da zaključujem po onome što vidim. Na žalost, ono što se desilo ne može više da se zbriše, ali se prilikom lečenja mora o tome voditi računa... šta mislite: gde je on sad? LAURA Nemam pojma. Ali često mu padaju na pamet takve ludosti.

DOKTOR To se ne kazuje duševnim bolesnicima dok sami ne počnu o tome da govore, pa i onda samo u izuzetnim slučajevima. Sve zavisi od toga kako će se stvar razvijati. Ali ne možemo ostati ove; možda da se povučem u susednu sobu, onda neće biti tako sumnjivo. LAURA Da, to je najbolje, a ove može da sedi Margaret. Ona obično čeka kad njega nema i jedina ona ima neku moć nad njim. (Ide vratima levo) Margaret! Margaret!

DRUGA SLIKA Pređašnji. Dadilja (Ulazi)

DADILJA Šta želi milostiva gospođa? Da li se gospodin vratio? LAURA Nije, ali sedi ove i čekaj. Kad dođe reci mu da je moja mati bolesna i da smo pozvali gospodina doktora. DADILJA Da, da! Postaraću se da sve bude dobro. LAURA (otvara vrata susedne sobe) Hoćete li, gospodine doktore, biti tako dobri da uđete!

41

DOKTOR Hvala, milostiva gospođo! (oboje odlaze)

 TREĆA SLIKA Dadilja. Zatim Berta.

DADILJA (za stolom, uzima pesmaricu i vadi naočare iz džepa) Da, da! Da, da! (čita poluglasno) O kako je bedan život i kako prođe kao san. A anđeo smrti kruži svud

(ulazd s posudom za kafu i iruoniim radom; govotni tiho) Margaret, mogu li da sednem kraj tebe? Tamo gore je tako jezovito. DADILJA O, gospode bože; još si budna, Berta? BERTA (seda pred dadlije) Moram da vezem ovaj vez za božićni dar tati, vidiš. A evo i nešto lepo za tebe. DADILJA Da, srce moje, ali ne možeš tako; treba rano da ustaneš, a već je dvanaest prošlo. BERTA Pa šta onda? Ne mogu sama da sedim gore jer mislim da se pojavljuju duhovi.

O taštino, o prolaznosti!

DADILJA Vidiš, vidiš, a šta sam ja govorila? Videćete, bila sam u pravu, ova kuća stoji na nestabilnim temeljima. A šta si čula, Berta?

Da! Pa! Da!

BERTA Znaš, čula sam kako neko peva na tavanu!

I sve što diše tu na zemlji

DADILJA Na tavanu? Šta kažeš!

mač njegov pokosiće sve,

BERTA Da, tužnu, tužnu pesmu, kakvu još nikad nisam čula. I činilo mi se kao da dolazi iz one sobice na tavanu u kojoj stoji kolevka, znaš levo...

vapijući po vas dan:

a samo patnja stoji nemo plašeći zanavek naše sne: O taštino, o prolaznosti!

DADILJA Oh, oh, oh! I kakvo je ovo nevreme noćas! Srušiće nam se dimnjak!

Da! Da!

 Ta šta je život tu na zemlji,

BERTA

no patnja, bol i more jada a vredi l’ išta, to je sad

41

i nekad bio samo rad!...

KAPETAN Šta hoćeš?

Da, drago dete, dao nam bog srećne božićne praznilke!

DADILJA Stara milostiva gospođa je bolesna. I tu je gospodin doktor.

BERTA Margaret, je li istina da je tata bolestan? DADILJA Naravno, bolestan je. BERTA Onda nećemo proslavljati Božić. Ali zašto ne leži kad je bolestan? DADILJA E, dete moje, on ima takvu bolest da ne mora da leži. Mir, čujem korake u predsoblju. Idi sad i lezi, a tvoju šolju ponesi; gospodin će se inače ljutiti. BERTA (ustaje i odlazi s poslužavnikom) Laku noć, Margaret. DADILJA Laku noć, dete moje! Bog te blagoslovo!

KAPETAN Je li opasno? DADILJA Ne, ne verujem, samo nazeb. KAPETAN (ustaje i prilazi joj) Ko je bio otac tvog deteta, Margaret? DADILJA O, pričala sam vam to toliko puta; bio je to onaj mangup, Johanson. KAPETAN Jesi li sigurna da je bio on? DADILJA Baš ste detinjasti; naravno da jesam, pa bio je  jedini. KAPETAN A da li je on bio siguran da je bio jedini? Ne, nije mogao biti, ali ti si mogla. Vidiš, to je razlika.

ČETVRTA SLIKA

DADILJA Ne, ne vidim nikakvu razliku.

KAPETAN (skida šinjel) Još si budna? Idi i lezi!

KAPETAN Da, ti je ne možeš videti, ali ipak ima razlike (lista album na stolu u sredini) Nalaziš li da Berta liči na mene? (Posmatra jednu sliku u albumu.)

DADILJA Ah, htela sam da vas sačekam...

DADILJA Da, kao jaje jajetu.

KAPETAN (pali svetlost, otvara sekretar, seda i vadi pisma i novine iz džepa)

KAPETAN Da li je Johanson priznao da je on otac?

DADILJA Gospodine Adolf...

KAPETAN Strašno! Evo doktora!

Dadilja. Kapetan ulazi.

DADILJA Pa, bio je prisiljen.

41

DOKTOR (začuđeno) Sasvim sigurno! KAPETAN A je li istina da ždrebad budu prugasta i kad sa parenje nastavi s pastuvom? PETA SLIKA

DOKTOR Da, i to je istina.

Kapetan. Dadilja. Doktor (ulazi s leve strane)

KAPETAN Dakle, pod izvesnim prebpostavkama, pastuv može da bude otac prugaste žirebadi i obrnuto?

KAPETAN Dobro veče, gospodine doktore! Kako je mojoj tašti?

DOKTOR Da! Izgleda!

DOKTOR O, nije ništa opasno! Samo lako uganuće leve noge. KAPETAN Čini mi se da je Margaret rekla da je nazeb. Razna shvatanja stvari, izgleda. Idi da spavaš, Margaret! DADILJA (odlazi)

KAPETAN Znači, sličnost potomka s ocem ne dokazuje ništa. DOKTOR O... KAPETAN Znači, očinstvo se uopšte ne može dokazati. DOKTOR O... KAPETAN Vi ste udovac i imali ste dece? DOKTOR Daa...

ŠESTA SLIKA Kapetan. Doktor (pauza)

KAPETAN Budite tako dobri i sednite, gospodine doktore. DOKTOR (seda za sto u sredinu) Hvala!

KAPETAN Zar vam se nije katkad učinilo da ste smešni kao otac? Ne znam ništa komičnije nego kad neki otac vodi svoju decu u šetnju ili kad neki otac govori o svojoj deci. »Dete moje žene«, morao bi reći. Niste li ikad osetili nešto lažno u svom položaju, nisu li vas ikad spopale sumnje, neću reći podozrenje, jer kao džentlmen pretpostavljam da je vaša žena bila iznad svakog podozrenja.

KAPETAN (takođe seda) Je li istina da su ždrebad prugasta kad se ukrsti zebra s kobilom? 41

DOKTOR Ne, zaista nisam nikad; jer vidite, gospodine kapetane, svoju decu treba uvek uzeti na veru i vernost, rekao je Gete, mislim.

udate žene nepoznatom gospodinu koji nikad nije ni pokušao da joj se bilo kako približi. A sad dolazi moral te priče. Ne budite suviše poverljivi.

KAPETAN Veru i vernost kad je reč o ženi! To je riskantno!

DOKTOR A vi ne budite suviše nepoverljivi!

DOKTOR O, ima tako mnogo vrsta žena! KAPETAN Novija istraživanja potvrđuju da postoji samo  jedna vrsta! Dok sam bio mlad, bio sam naočit, sad mogu da to kažem, lep momak. Sećam se samo dva kratkotrajna utiska, koja su me docnije zabrinula. Prvi put, putovao sam parobrodom. Sedeo sam s nekoliko prijatelja u brodskom restoranu. Tada dođe mlada kelnerica, plačući sede upravo preko puta mene i poče da priča kako joj je verenik poginuo u brodolomu. Žalili smo je, a ja sam naručo šampanjac. Kod druge čaše dodirnuo sam joj nogu, kod četvrte koleno, a do zore sasvim sam je utešo. DOKTOR Ali, gospodine kapetane, jedna lasta ne čini proleće. KAPETAN A sad drugo, a to je bila jedna prolećna lasta, bio sam u Lizekilu. Našla se tamo mlada žena sa svojom decom, čiji je muž ostao u gradu. Bila je religozna, imala vrlo stroge principe, propovedala moral i bila sve u svemu poštena, bar tako sam ja mislo. Pozajmio sam joj  jednu knjigu, drugu knjigu, kad je htela da otputuje, vratila je, začudo, knjige. Tri meseca docnije našao sam u tim knjigama vizitkartu sa prilično jasnom izjavom. Bila je nevina, koliko može da bude nevina ljubavna izjava jedne

KAPETAN Ne, treba ići srednjom linijom! Gospodine doktore, ta je žena bila nesvesno tako bezobrazna da je svom mužu ispričala kako luduje za mnom. U tom baš i  jeste opasnost što one nisu svesne svoje instinktivne niskosti. To je olakšavajuća okolnost, ali ne može da spreči osudu, nego samo da je ublaži. DOKTOR Gospodine kapetane, vaše se misli kreću u  jednom bolećivom pravcu i trebalo bi da ih zauzdate. KAPETAN Ne biste smeli da upotrebljavate reč bolećiv. Vidite, svi kazani eksplodiraju kad manomatar pokaže 100, ali 100 nije jednako kod svih kazana. Razumete li? Ali vi ste ove zato da stražarite nada mnom. Da nisam muškarac, imao bih prava da optužujem ili da se žalim, kako se to lukavo kaže; možda bih mogao da vam dam celu dijagnozu, i još više istoriju bolesti; ali ja sam, na žalost, muškarac i mogu samo, kao stari Rimljanin, da prekrstim ruke na prsima i zaustavim dah dok ne umrem. Laku noć, gospodine doktore. DOKTOR Gospodine kapetane! Ako ste bolesni, neće biti povređena vaša muška čast ako mi sve kažete. Moram da čujem i drugu stranu. KAPETAN Naslućujem da vam je ona prva bila dovoljna.

41

DOKTOR Ne, gospodine kapetane. I da znate, kad sam čuo u Ibzenovoj »Aveti« gospođu Alving gde drži posmrtni govor nad svojim mrtvim mužem, pomislo sam: dođavola, šteta što je taj čovek mrtav! KAPETAN A mislite li da bi on progovoro da je još ko živ? Ili, da neki od pokojnih muževa vaskrsne, mislite li da bi mu poverovali? Laku noć, doktore! Miran sam, kako vidite; možete bez brige da legnete. DOKTOR Dakle, laku noć, gospodine kapetane. Ne mogu da se i dalje bavim tom stvari. KAPETAN Jesmo li neprijatelji ? DOKTOR Nipošto. Samo je šteta što ne možemo da budemo prijatelji! Laku noć. (odlazi) KAPETAN (prati doktora do vrata u sredini; onda prilazi k vratima levo, malo ih odškrine i kaže) Uđi da porazgovaramo. Čuo sam da tu stojiš i prisluškuješ.

SEDMA SLIKA Laura ulazi zbunjeno. Kapetan seda za sto u sredlini;  pokazuje Lauri na stolicu za sekreterom.

KAPETAN Kasno je, ali moramo da donesemo odluku. Sedni! LAURA (seda na stolicu kraj sekretera. Pauza) KAPETAN Bo sam večeras na pošti i podigao pisma. Iz tih pisama sam saznao da si zadržavala pisma koja sam slao i koja su mi stizala. Posledica tog izgubljenog vremena skoro je upropastila očekivani rezultat moga rada. LAURA Imala sam pri tom najbolju nameru, jer si zanemaro svoju službu zbog drugog posla. KAPETAN Nije bilo u dobroj nameri jer si vrlo dobro znala da bih tim drugim poslom jednoga dana stekao više časti nego svojom službom; ali, ti ni po koju cenu nisi htela da  ja steknem ikakvu čast, jer bi to vređalo tvoju ništavnost. Dalje, uhvato sam neka pisma koja su bila tebi upućena. LAURA Vrlo otmeno! KAPETAN Vidiš, imaš o meni, kako se kaže, visoko mišljenje. Iz tih se pisama vidi da već duže vremena moje nekadašnje prijatelje ujedinjuješ protiv mene pri čemu širiš famu o mom duševmom stanju. I imala si uspeha u svojim nastojanjima, jer sada svi sumnjaju u moju pamet, od mog komandanta do kuvarice. Ali što se tiče moje

41

bolesti, stvar stoji ovako: moj razum je neuzdrman, kao što znaš, tako da mogu da vršim svoju službu kao i svoje očinske dužnosti; donekle mogu da vladam i svojim osećanjima, jer mi je volija neoštećena; ali ti si je grizla i grizla tako da uskoro neće više funkconisati i onda će se ceo mehanizam časovnika odvijati natraške. Neću da apelujem na tvoja osećanja, jer ih nemaš, u tome je tvoja snaga, nego apelujem na tvoje interese. LAURA Da čujem! KAPETAN Svojim ponašanjem uspela si da probudiš moje nepoverenje, tako da je moja moć rasuđivanja pomućena i moje misli počinju da se zapliću. To se bliži ludilo, koje si čekala i koje može da provali svakog trenutka. Sad se za tebe postavlja pitanje: da li je u tvom interesu da ostanem zdrav ili da obolim? Promisli! Ako se slomim, moram da napustim službu i šta će onda biti s vama. Umrem li, dobićete moje osiguranje. Ali ako se ubijem, nećete dobiti ništa. U tvom je interesu, dakle, da svoj život živim do kraja. LAURA Je li to neka zamka? KAPETAN Da, zacelo! Zavisiće od tebe, hoćeš li je obići ili ćeš u nju zavući svoju glavu. LAURA Veliš da ćeš se ubiti? Nećeš to učiniti. KAPETAN Sigurna si? Misliš da čovek može da živi ako nema za koga ni za šta da živi? LAURA Kapituliraš, dakle?

KAPETAN Ne, predlažem da sklopimo mir. LAURA Uslovi? KAPETAN Da sačuvam razum. Oslobodi me sumnje i ja napuštam borbu. LAURA Kakve sumnje? KAPETAN U vezi s Bertinim rođenjem. LAURA Zar postoji neka sumnja? KAPETAN Da, u meni postoji i ti si je probudila. LAURA Ja? KAPETAN Ulivala si mi je kao kapi bunike u uho, a okolnosti su je pothranjivale. Oslobodi me te neizvesnosti, reci mi kratko i jasno: tako je, a ja ti unapred opraštam. LAURA Neću valjda primiti na sebe krivicu koju nisam počinila. KAPETAN Šta će ti škoditi kad si sigurna da te neću odati. Misliš li da će muškarac sam rastrubiti svoju sramotu? LAURA Ako kažem da nije istina, nećeš biti siguran, ali ako kažem da jeste istina, bićeš siguran. Hteo bi, dakle, da je istina. KAPETAN Čudno! Ali stvar je sigurno u tome što se jedno ne može da dokaže, a drugo može. LAURA Imaš li kakvog razloga za svoju sumnju?

41

KAPETAN Da i ne! LAURA Ti bi, mislim, hteo da budem kriva, pa da me možeš otpraviti i sam biti gospodar nad detetom. Ali, u tu me zamku nećeš uhvatiti! KAPETAN Zar misliš da bih se brinuo za tuđe dete kad bih bio siguran u tvoju krivicu? LAURA Ne, uverena sam da ne bi; zato mi je jasno da si malopre lagao kad si mi obećao oproštaj. KAPETAN (ustaje) Laura spasi mene i moj razum. Ti zacelo ne razumeš šta ja govorim. Ako dete nije moje, onda nemam prava na njega i neću da ga imam, a to je upravo ono što želiš. Zar ne? Možda želiš i više? Hoćeš vlast nad detetom, a ja da ostanem staralac? LAURA (ustaje i prelazi preko sobe) Vlast, da! Šta je bila sva ova borba na život i smrt ako ne borba za vlast? KAPETAN Za mene koji ne verujem u budući život dete je bilo moj život posle ovoga. Bila je to moja misao o večnosti, možda jedina koja zasta ima neki smisao. Oduzmeš li mi je, presekla si mi život. LAURA Zašto se nismo rastali na vreme? KAPETAN Zato što nas je dete vezalo; ali veza je postala okov. I kako je došlo do toga? Kako? Nikad nisam razmišljao o ovoj stvari, ali kad se budi sećanje, ono optužuje, a možda i osuđuje. Bili smo u braku dve godine i nismo imali dece, znaš dobro. Razboleo sam se teško i postojala je opasnost da umrem. U jednom trenutku kad

mi je temperatura pala čuo sam glasove u susednom salonu. Bili ste ti i advokat, govorili ste o mojoj imovini, koju sam tada još posedovao. Izjavo je da ne možeš ništa da naslediš jer nemamo dece i pitao te jesi li u blagoslovenom stanju. Nisam čuo šta si odgovorila. Ozdravo sam i dobili smo dete. Ko je otac? LAURA Ti! KAPETAN Ne, nisam. Tu je pokopan jedan zločin koji počinje da izlazi na videlo. Kakav pakleni zločin! Imali ste samilosti da oslobodite crne robove, ali bele ste zadržali. Radio sam i argatovao za tebe, tvoje dete, tvoju majku, tvoju poslugu; žrtvovao sam karijeru i budućnost, podnosio sam mučenja, šibe, nesanicu, nemir za vašu egzistenciju, i kosa mi je posedela, i sve to samo zato da bi ti mogla veselo i bezbrižno da živiš i pod starost još  jednom da uživaš život u svom detetu. Sve sam bez roptanja uzeo na sebe, jer sam verovao da sam otac ovog deteta. To je obična krađa, najbrutalnije porobljavanje. Primio sam na sebe sedamnaest godina robije, a bio sam nevin. Kakvu odštetu možeš da mi daš za sve to? LAURA Sad si potpuno lud! KAPETAN Tome se nadaš! A ja sam gledao kako se trudiš da svoj zločin sakriješ. Imao sam samilosti, jer nisam razumeo tvoj jad; često sam umirivao tvoju rđavu savest i verovao da ti razgorim neku bolesnu misao; slušao sam tvoje krike u snu, ali nisam hteo da ih čujem. Sećam se one noći kad se rodila Berta. Bilo je između dva i tri sata posle ponoći; bio sam budan i čitao. Vikala si kao da te

41

neko davi: »Ne dolazi, ne dolazi!« Kucao sam na zid, jer više nisam hteo da slušam! Odavno sam sumnjao, ali se nisam usuđivao da dobijem potvrdu. To sam propatio za tebe, a šta ćeš ti učiniti za mene? LAURA Šta mogu da učinim? Kunem ti se bogom i svime što mi je sveto da si ti Bertin otac! KAPETAN Šta to vredi kad si ranije govorila da mati može i mora da počini svaki zločin za svoju decu. Molim te u ime naše prošlosti, molim kao ranjenik koji moli milost da bude ubijen: reci mi sve. Ne vidiš li da sam bespomoćan kao dete, ne čuješ li da ti se jadam kao majci, zaboravi da sam muškarac, da sam vojnik koji jednom jedinom reči može da ukroti i čoveka i životinju; ja tražim samilost kao bolesnik, odlažem znakove svoje moći, ja molim milost za svoj život. LAURA (prilazi mu i spušta ruku na čelo) Kako! Ti plačeš! Čoveče! KAPETAN Da, plačem mada sam muškarac. Ali zar muškarac nema očiju? Zar muškarac nema ruke, noge, osećanja, sklonosti, strasti? Ne živi li od iste hrane kao i žena, ne može li da bude ranjen istim oružjem kao i ona, ne oseća li vrućinu leta i hladnoću zime? Ako nas ubodete, zar ne krvarimo? Ako nas golicate, zar se ne smejemo? Ako nas otrujete, zar ne umiremo? Zašto muškarac ne bi smeo da kuka? Zašto vojnik ne bi smeo da plače? Zato što to nije muški? Zašto to nije muški? LAURA Plači, dete moje, onda ćeš opet imati svoju majku. Znaš li da sam prvi put ušla u tvoj život kao tvoja mati.

 Tvom velikom, snažnom telu nedostajali su živci, bio si div, dete koje se ili rodilo pre vremena ili došlo na svet neželjeno. KAPETAN Da, tako je bilo: otac i mati nisu me želeli; zato sam se rodio bez volje. Zato mi je izgledalo da sam se usrećio tek onda kad smo se nas dvoje našli, i zato si mogla da vladaš. Ja, koji sam u kasarni bio onaj koji zapoveda vojnicima, kod tebe sam bio onaj koji se pokorava; gledao sam u tebe kao u neko više biće, pokoravao ti se kao da sam tvoje nerazumno dete. LAURA Da, tako je bilo onda i zato sam te volela kao svoje dete. Ali - verovatno si primećivao - uvek kad bi se tvoja osećanja promenila i kada bi preda mnom stajao kao ljubavnik ja sam se stidela, i tvoji zagrljaji bili su naslada posle koje je dolazila griža savesti, kao da se krv zastidela! Mati je postala ljubavnica. Odvratno! KAPETAN Primećivao sam, ali nisam razumevao. Mislo sam da prezireš moju muškost i hteo sam da te osvojim kao ženu, jer sam bio muškarac. LAURA Da, i to je bila greška. Mati, vidiš, bila ti je prijatelj, žena neprijatelj, a ljubav među polovima je borba; ne veruj da sam se davala, jer sam uzimala ono što sam htela. Ali ipak ti si uvek bio donekle nadmoćan,  ja sam to osećala, a i ti si to morao da osećaš. KAPETAN Ti si uvek bila nadmoćna; mogla si da ma u budnom stanju hipnotišeš tako da nisam ni video ni čuo, nego se samo pokoravao. Mogla si mi dati presan krompir i uveriti me da je breskva; mogla si me naterati

41

da se divim tvojim budalaštinama, mogla si me navesti da počinim zločin, pa i najpodlija nedela. Jer, tebi je nedostajao razum i, umesito da budeš oruđe moje razboritosti, ti si radila po svojoj sopstvenoj glavi. Ali, kad sam docnije počeo da rasuđujem i osetio da je time povređena moja čast, hteo sam to da popravim nekim velikim delom, nekim junačkim podvigom, nekim naučnim otkrićem ili časnim samoubistvom. Hteo sam u rat, ali ga nije bilo. Onda sam se bacio na nauku. Sad kad bih hteo da ispružim ruku da uberem plodove, odsecaš mi ruku. Sad sam izgubio čast i ne mogu dalje da živim,  jer muškarac ne može da živi bez časti.

LAURA (učini nekoliko koraka pored njega) Sad mi se spava; ako još imaš fantazija, štedi ih za sutra!

LAURA A žena?

KAPETAN Osećam da jedno od nas dvoje mora da podlegne u toj borbi.

KAPETAN Ona može, jer ima svoju decu, a on ih nema. Mi, kao i mnogi drugi ljudi, proživeli smo nesvesno kao deca, puni uobraženja, ideala i iluzija, a onda smo se probudili; i to nije najgore, jer kad smo se probudili, noge su nam bile na uzglavlju, a onaj koji nas je probudo bio je i sam mesečar. Kad žene ostare i nisu više žene, raste im brada; hteo bih da znam šta biva s muškarcima kad ostare i nisu viša muškarci? Oni što su kukurikali, nisu više bili petlovi nego kopuni i na njihov zov javljala se ugojena pilad, a kad je sunce trebalo da grane, sedeli smo u punoj mesečini na ruševinama, kao u ona dobra, stara vremena. Sve je to bilo samo kratak jutarnji dremež sa divljim snovima, ali ne buđenje.

KAPETAN (obilazi sto) Još jedna reč o činjenicama. Mrziš li me? LAURA Da, katkad. Kad si muškarac. KAPETAN Kao neka rasna mržnja. Ako je istina da potičemo od majmuna, mora da su postojale bar dve vrste. Mi ne ličimo jedno na drugo. LATJRA Šta hoćeš time da kažeš!

LAURA Ko? KAPETAN Slabiji, naravno! LAURA A jači je u pravu? KAPETAN Uvek, jer ima moć. LAURA Onda sam ja u pravu. KAPETAN Imaš li već moć? LAURA Da, i to zakonitu, kad te sutra stavim pod starateljstvo.

LAURA Trebalo je da postaneš pesnik, znaš!

KAPETAN Pod starateljstvo?

KAPETAN Ko zna!

LAURA Da! I onda ću sama vaspitati svoje dete, ne vodeći računa o tvojim vizijama.

41

KAPETAN A ko će podmirivati troškove tog vaspitanja kad mene više ne bude? LAURA Tvoja penzija! KAPETAN (prlilazi joj preteći) Kako možeš da me staviš pod starateljstvo? LAURA (vadi jedno pismo) Na osnovu ovog pisma koje se u overenom prepisu nalazi kod starateljskog suda. KAPETAN Kakvo je to pismo? LAURA (povlači se natraške prema vratima levo) Tvoje!  Tvoja izjava lekaru da si umobolnik! KAPETAN (nemo je promatra) LAURA Ispunio si svoju dužnost, na žalost, neophodnog oca i staraoca. Nisi više potreban i možeš da ideš. Možeš da ideš pošto si uvideo da je moj razum jak kao i moja volja, što nisi hteo da priznaš. (U odlasku okreće se prema sporednim vratima na levoj strani) KAPETAN (prilazi stolu u sredini, trže upaljenu lampu i baca je na Lauru koja natraške beži kroz sporedna vrata)

TREĆI ČIN Ista dekoracija kao u prvom činu. Na stolu u sredini druga lampa. Tapecirana vrata na desnoj strani zabarikadirana su stotlicom. PRVA SLIKA Laura. Dadilja

41

LAURA Jesi li dobila ključeve? DADILJA Dobila! Ne. Bog neka mi oprosti, uzela sam ih iz gospodinovog odela, koje je Nejd trebalo da očetka.

LAURA Onda čekaj napolju dok ne napišem odgovor gospodinu pukovniku. (piše) NEJD (odlazi)

LAURA Dakle, Nejd je danas u službi! DADILJA Da, Nejd!

 TREĆA SLIKA

LAURA Daj mi ključeve!

Dadilja. Laura.

DADILJA Da, ali to je skoro krađa. Čuje li madam gore njegove korake? Amo-tamo, amo-tamo.

DADILJA Slušajte, milostiva gospođo. Šta on to sad radi gore?

LAURA Jesu li vrata dobro zaključana?!

LAURA Ćuti, dok pišem. (čuje se šum pile).

DADILJA Naravno, dobro su zaključana!

DADILJA (poluglasno, za sebe) O gospode, smiluj nam se svima! Kako će se sve to svršiti?

LAURA (otvara sekreter i seda) Savladaj svoja osećanja, Margaret! Sad treba da budemo pribrani da bismo se svi spasli. (čuje se kucanje) Ko je?

LAURA Tako, daj Nejdu! A mojoj majci ni reči o svemu ovome! Čuješ!

DADILJA (otvara vrata u sredini) Nejd.

DADILJA (odlazi)

LAURA Neka uđe!

LAURA (izvlači fioku iz sekretera i uzima hartiju)

DRUGA SLIKA Pređašnji. Nejd.

ČETVRTA SLIKA

NEJD (ulazi) Pismo od gospodina pukovnika!

Laura. Pastor (ulazi)

LAURA Daj ovamo! (čita) Tako! Nejd, jesi li povadio sve metke iz pušaka i lovačke torbe?

PASTOR (uzima stolicu iza stola u sredini i seda pored Laure kraj sekretara) Dobro veče, sestro. Kako si već čula, celog dana nisam bio kod kuće, i zato dolazim tek sada. Tu su se desile ozbiljne stvari.

NEJD Po zapovesti, gospođo kapetanice.

41

LAURA Da, brate, takvu noć i takav dan u svom životu Još nisam doživela. PASTOR Ali, kako vidim, nisi pri tome imala nikakve štete. LAURA Ne, hvala bogu, ali pomisli šta se sve moglo dogoditi! PASTOR Reci mi samo kako je došlo dotle? Čuo sam o tome razne priče.

PASTOR Kakva je to hartija? Dokumenat o kupovini groba! Da, radije u grob nego u ludnicu! Laura! Reci mi: nisi li baš nimalo kriva za ovo? LAURA Ja? Kako ja mogu da budem kriva što je neki čovek poludeo? PASTOR Da, da! Ne velim ništa. Ali krv nije voda! LAURA Kakve tebe brige muče!

LAURA Počelo je s njegovim ludim fantazijama da nije Bertin otac, a svršilo se time da mi je bacio u lice upaljenu lampu.

PASTOR (oštro je posmatra) Čuj me!

PASTOR Strašno! To je potpuno luddlo. A šta će sad biti?

PASTOR Ne možeš poreći da se to slaže s tvojim željama da odsad sama možeš da vaspitavaš svoje dete!

LAURA Moramo pokušati da sprečimo nova nasilja, a doktor je poslao u ludnicu po ludačku košulju. U međuvremenu obavestila sam pukovnika i pokušavam da se snađem u poslovnim stvarima, koje je on svršavao vrlo neuredno. PASTOR Žalosna priča, ali ja sam uvek očekivao tako nešto. Vatra i voda uvek dovode do eksplozije. Šta ti je to u fioci? LAURA (izvlači fioku) Vidi šta je sve ove sačuvao! PASTOR (gleda u fioku) Gospode! Tvoja lutka i kapica i Bertina čegrtaljka... tvoja pisma i medaljon... (briše oči) Mnogo te je voleo, Laura. Ja nisam čuvao takve stvari! LAURA I ja mislim da me je ranije voleo, ali vreme, vreme menja mnoge stvari.

LAURA No?

LAURA Ne razumem te. PASTOR Divim ti se. LAURA Meni? Hm! PASTOR Ja ću biti tutor tog slobodnog misloca! Znaš li da sam ga uvek smatrao korovom na našoj njivi! LAURA (se prigušeno nasmeši, onda se naglo uozbilji) I to kažeš meni, njegovoj ženi? PASTOR Vrlo si jaka, Laura! Neverovatno jaka! Kao lisica u stupici: pre ćeš odgristi sebi nogu no dopustiti da te uhvate! Kao stari lopov; niko nije svedok, čak ni sopstvena savest! Pogledaj se u ogledalo! Ako smeš! LAURA Ogledalo mi nikad nije potrebno.

41

PASTOR Ne, jer ga ne želiš! Da ti vidim ruku! Nijedne izdajničke krvave mrlje, ni traga od opasnog otrova! Malo nevino umorstvo, koje se ne boji zakona: nesvestan zločin. Nesvestan? Lepa izmišljotina. Slušaj samo kako radi tamo gore... Čuvaj se! Ako tvoj muž izađe, prerezaće te između dve daske napola! LAURA Mnogo govoriš, kao da imaš grižu savesti. Optuži me, ako možeš! PASTOR Ne mogu! LAURA Eto vidiš! Ne možeš, dakle, nevina sam. Postaraj se sad za svog štićenika, a ja ću da se staram za sebe. (ustaje) Ah, evo doktora! PASTOR (ustaje i vraća svoju stolicu uz sto na sredini)

LAURA Dobro došli, gospodine doktore! Vi ćete mi sigurno pomoći. Zar ne? A, tu nema mnogo da se uradi. Slušajte šta radi gore. Jeste li sad uvereni? DOKTOR (stupa na sredinu) Uveren sam da je izvršeno  jedno nasilje, ali pitanje je da li je do nasilja došlo zbog provale besa ili ludila? PASTOR Bez obzira na bes, morate priznati da je imao svoje fiks ideje. DOKTOR Mislim, gospodine pastore, da su vaše ideje to  još više! PASTOR Moja postojana shvatanja o najvišim stvarima... DOKTOR Ostavimo shvatanja! Milostiva gospođo, od vas zavisi da li ćete svoga muža poslati u zatvor ili u ludnicu. Šta mislite o ponašanju gospodina kapetana? LAURA Sad ne mogu da odgovorim! DOKTOR Niste, dakle, sigurni šta je najpovojnije za interese porodice? Šta vi mislite, gospodine pastore? PASTOR U oba slučaja biće skandala... To nije lako reći. LAURA Ali ako bude kažnjen samo zbog nasilja, on može to isto i kasnije da ponovi.

PETA SLIKA Pređašnji. Doktor (ulazi)

DOKTOR Ako ode u zatvor, biće uskoro pušten. Bilo bi, dakle, za obe strane najkorisnije da postupimo s njim kao sa umobolnikom. Gde je dadilja? LAURA Kako?

41

DOKTOR Ona treba da navuče bolesniku ludačku košulju posle mog razgovora s njim i kad budem dao takvo naređenje. Ne pre! Ostavo sam napolju tu odeću (izlazi u hodnik i vraća se s povećim paketom). Budite tako dobri i zamolite dadilju da dođe. (Laura zazvoni). PASTOR Strašno, strašno! ŠESTA SLIKA Pređašnji. Dadilja (stupa na sredinu između Doktora i Laure)

DOKTOR (raspakiva na stolu u sredini ludačku košulju) Gledajte. Tu je, ovu košulju treba neprimetno da navučete kapetanu od pozadi, kad ja nađem da je neophodno, kako bi se sprečila nova nasilja. Kao što vidite, ima vrlo dugačke rukave da bi se onemogućili pokreti. Vezuje se na leđima. Ove su dva remena sa kopčama kojima ćete ga onda privezati za naslon od stolice ili sok, kako već budete mogli. Hoćete li to da učinite? DADILJA Ne, gospodine doktore, ne mogu, ne mogu! LAURA Zašto to sami ne učinite, gospodine doktore? DOKTOR Jer je bolesnik nepoverljiv prema meni. Vi biste, milostiva gospođo, bili prvi dužni da to učinite, ali se bojim da je nepoverljiv i prema vama. LAURA (čini jedan pritajen pokret) DOKTOR Možda vi, gospodine pastore...

PASTOR Ne, hvala vam najlepše na tome! SEDMA SLIKA Predašnji. Nejd (ulazi)

LAURA Je li odmah poslao pismo? NEJD Na zapovest, gospođo kapetanice! DOKTOR A vi ste, Nejde! Poznate su vam prilike ove i znate da je gospodin kapetan umobolan. Morate nam pomoći oko bolesnika. NEJD Ako mogu da učinim nešto za gospodina kapetana, učiniću vrlo rado. DOKTOR Treba da mu navučete košulju... DADILJA Ne, on ne sme ni da ga dirne; Nejd ne sme da mu pričini nikakav bol. Radije ću ja to učiniti, nežno, sasvim nežno! Nejd može da čeka kraj vrata i da mi pomogne, ako bude potrebno... da, to može. (čuju se udarci u tapecirana vrata). DOKTOR Evo ga! Položite košulju na stolicu (pokazuje  jednu stolicu kraj stola u sredini), pokrijte je nekom maramom i izađite svi; dočekaćemo ga gospodin pastor i  ja, jer vrata neće dugo izdržati. Tako, molim vas, idite! DADILJA (izvršavajući doktorov nalog, odlazi levo) Isuse, smiluj nam se. LAURA (zaključava sekreter i odlazi levo)

41

NEJD (odlazi kroz sredinu) DOKTOR i PASTOR (povlače se na levu stranu, gledajući u tapecirana vrata. Tapecirana se vrata provališe, stolica odlete na patos, kvaka opusti)

OSMA SLIKA KAPETAN (ulazi sa gomilom knjiga pod pazuhom. Doktor i Pastor su u pozadini. Spušta knjige na sto) Evo, čitajte, tu piše u ovim knjigama. Nisam, dakle, lud. Evo piše u Odiseji, prvo pevanje, stih 215. strana 6. Telemah razgovara s Atinom: »Moja mati tvrdi da je on moj otac; ali ja sam ne znam, jer još niko nije znao svoje poreklo.«  Ta Telemahova sumnja odnosi se na Penelopu, najčestitiju od svih žena. Zgodno! Zar ne? A evo ove prorok Jezekijel: »Budala veli: gle, evo to mi je otac, ali ko može da zna čija su ga bedra začela.« To je valjda jasno. Šta ima još? Istorija ruske literature od Merzljakova: »Aleksandar Puškin, najveći ruski pesnik, pre je umro postepeno ubijan sve češćim glasinama o neveri svoje žene nego od metka kojim je pogođen u grudi prilikom nekog dvoboja. Na samrtničkoj postelji se kleo da je ona nevina.« Magarac! Magarac! Kako se mogao kleti! Sad čujte šta nalazim u svojim knjigama (okreće se na levo i spazi oba gospodina). Ah, gle, Jona, ti si ove? I naravno vi, gospodine doktore. Jeste li čuli šta sam jedanput odgovoro onoj engleskoj dami koja se požalila da Irci imaju običaj da svojim ženama bacaju u lice upaljene lampe? - Bože, kakve žene, rekao sam ja. - Žene? prošaputala je ona. - Da, naravno, odgovorio sam. Kad

već dođe do toga da muškarac, muškarac koji je ženu voleo i obožavao, zgrabi upaljenu lampu i tresne joj u lice, onda znamo dosta. PASTOR Šta znamo? KAPETAN Ništa. Ne znamo uopšte ništa, samo verujemo, zar ne, Jona? Verujemo i onda postajemo blaženi. Da, tako je. Ne, ja znam da nas naša vera čini zlosrećnim. To  ja znam! DOKTOR Gospodine kapetane! KAPETAN Mir! Neću da govorim s vama; neću da slušam kako telefonirate o onome što se tamo brblja. Tamo. Znate već. Čuj, Jona, veruješ li ti da si otac svoje dece? Sećam se, imali ste kućnog učitelja, lepih očiju, i govorkalo se o njemu. PASTOR Adolfe! Čuvaj se! KAPETAN Pipni ispod perike, prijatelju, napipaćeš tamo dve čvoruge. Duše mi, čini mi se pobledeo je! Da, da, brbljaju samo, gospode bože, tako mnogo brbljaju. A mi muževi, mi smo tako smešni gadovi. Zar ne, gospodine doktore? Kako stoji s vašom braćnom posteljom? Niste li vi u kući imali nekog poručnika, šta? Čekajte, da se setim. Zvao se... (šane doktoru nešto na uho) Gledajte, i on je pobledeo! Ne ljutite se samo! Ona je mrtva i sahranjena; a što je bilo ne može više da se zbriše! A ja sam ga poznavao i on je sad... pogledajte me gospodine doktore! - Ne, pravo u oči - dragonski major! Neka me đavo odnese ako i on nema rogove!

41

DOKTOR (uvređeno) Gospodine kapetane, ne biste li govorili o drugim stvarima?

DOKTOR (šapuće nešto pastoru, odlaze u sobu levo) BERTA (dolazi odmah otuda)

KAPETAN Vidite li? Odmah hoće da se govori o drugim stvarima kad ja počnem o rogovima. PASTOR Znaš li, dragi šurače, da si duševno bolestan? KAPETAN Da, znam vrlo dobro. Ali kad bih se malo više pozabavio vašim okrunjenim mozgovima, mogao bih i vas uskoro da stavim pod ključ. Ja sam poludeo, ali kako  je došlo do toga? O tome ne vodite računa i o tome niko ne vodi računa! Hoćete sad da govorimo o drugim stvarima (uzima sa stola na sredini album sa fotografijama) Isuse, to je moje dete! Moje? Ne možemo to da znamo. Znate i šta treba učiniti da bi se to znalo? Prvo, venčati se, radi društvenog ugleda; onda se odmah razvesti i živeti sa ženom u ljubavnom odnosu; posle usvojiti dete. Muž bi bar bio siguran da je to njegovo posvojče. Zar nemam pravo? Ali šta mi to vredi sada? Šta mi vredi kad ste mi oteli moju misao o večnosti, šta mi vrede nauke i filozofija kad nemam radi čega da živim, šta će mi život kad nemam časti? Nakalemio sam na tuđe stablo svoju desnu ruku, pola svog mozga, pola svoje kičmene moždine, jer sam mislo da će srasti i spojiti se u savršenije drvo; ali nađe neko i nožem preseče drvo ispod kalema i sad sam samo pola drveta; druga polovina raste dalje sa mojom rukom, sa pola moga mozga, dok ja venem i umirem, jer sam ostao bez svojih najboljih delova. Sad hoću da umrem. Radite sa mnom šta hoćete. Mene više nema! (On se svali na jednu stolicu kraj stola pored sofe)

DEVETA SLIKA Kapetan. Berta

KAPETAN (sedi skrhan za stolom kraj sofe) BERTA (prilazi mu) Ti si bolestan, tata? KAPETAN (gleda je ljutito) Ja? BERTA Znaš li šta si ucino? Znaš li da si bacio lampu na mamu? KAPETAN To sam učinio? BERTA Da, to si učinio! Zamisli da si je povredio! KAPETAN Šta bi onda bilo? BERTA Nisi moj otac kad možeš tako da govoriš. KAPETAN (ustaje) Šta kažeš? Nisam tvoj otac? Kako to znaš? Ko ti je to rekao? A ko je tvoj otac? Ko? BERTA Ti svakako nisi!

41

KAPETAN I opet, nisam ja! A ko je? Ko? Čini mi se da znaš. I to moram doživeti da mi kći u lice kaže da joj nisam otac! A znaš li da time ružiš svoju majku. Shvataš li da je sramota za nju ako je tako!? BERTA Ne govori ružno o mami, čuješ li!

požderaćeš ti mene, i već si mi pokazala zube. Ali ne boj se, voljeno moje dete. Neću ti pričiniti bola! (Prilazi ka zbirci oružja i skida jedan revolver.) BERTA (pokušava da pobegne) Upomoć, mama, upomoć, hoće da me ubije!

KAPETAN Da, sve ste se zaverile protiv mene! I tako ste uvek radile! BERTA Tata! KAPETAN Ne izgovaraj više tu reč! BERTA Tata, tata! KAPETAN (privlačeći je k sebi) Berta, drago, voljeno dete, ti si ipak moje dete! Da, da, ne može da bude drukčije.  Tako je! Sve drugo bile su samo bolesne misli, koje je vetar doneo kao kugu i groznicu. Pogledaj me, videću svoju dušu u tvojim očima! Ali ja vidim i njenu dušu! Imaš dve duše; voliš me jednom a mrziš drugom. A treba da me samo voliš! Treba da imaš samo jednu dušu, inače nećeš naći mira, a ni ja. Treba da imaš samo jednu misao, koja je dete moje misli, treba da imaš samo jednu volju, moju volju. BERTA Neću! Hoću da budem ja sama. KAPETAN To ne smeš. Vidiš, ja sam ljudožer i ja ću te požderati. Tvoja je mati htela mene da poždere, ali nije uspela. Ja sam Saturn koji je jeo svoju decu jer su mu prorekli da će inače ona pojesti njega. Žderati ili biti požderan! To je pitanje! Ako ja tebe ne požderem,

DESETA SLIKA Pređašnji. Dadilja (ulazi)

DADILJA Gospodine Adolfe, šta je to? KAPETAN (ispituje revalver) Jesi li ti izvadila metke? DADILJA Jesam. Odložila sam ih, ali sednite samo i budite mirni; tada ću vam ih ponovo doneti. (Uhvati kapetana za ruku i posadi ga na stolicu, desno od stola u sredini gde se on tupo smiri. Onda ona donese ludačku koštilju i stane iza stolice na kojoj sedi kapetan.) BERTA (odšunja se na vrata levo)

41

nož izmamim. On je bio nerazumno dete i zbog toga smo morali da ga zavaramo, jar nije verovao da mu dobro maslimo. Rekla sam, daj mi zmiju, jer će te ujesti! I gle, on je ispusto nož! (Uzima kapetanu revolver iz ruke) A kad je trebalo da se obuče a on to nije hteo, onda sam ga nagovarala i govorila mu da treba da navuče pozilaćeni kaput i da bude kao princ obučen. A zatim sam uzimala mali jelečić od zelene vune, stavljala ga ispred njega i govorila: unutra s obema ručicama! Pa sam govorila: sad budi miran da je pozadi zakopčani (navukla mu je za to vreme ludačku košulju) A onda sam govorila: sad ustani i lepo se prošetaj po sobi da vidim kako ti stoji... (vodi ga ma desno ka sofi) I onda sam rekla: sad treba da legneš.

 JEDANAESTA SLIKA Kapetan. Dadilja.

DADILJA Gospodine Adolfe, sećate li se još kako ste bili moje milo detence i kako sam vas svako veče pokrivala i sa vama se molila dragom bogu da vas štiti? I sećate li se  još kako sam noću ustajala i davala vam da pijete; sećate li se kako sam palila svetlost i pričala vam lepe priče kad ste sanjali ružne sne i niste mogli da spavate? Sećate li se još toga, gospodine Adolfe?

KAPETAN Šta kažeš? Treba da legne kad se obukao! Prokleta ženturačo! Šta si to uradila sa mnom? (Pokušava da se oslobodi) O ti đavolski lukava ženo! Ko bi mislo da si tako pametna! (Legne na sofu) Biti uhvaćen, vezan, prevaren, a ne mogu umreti! DADILJA Oprostite mi, gospodine Adolfe, oprostite mi, ali htela sam sprečiti da ubijete dete! KAPETAN Zašto me nisi pustila da je ubijem? Život je pakao, a smrt carstvo nebesko, a deci je mesto na nebu. DADILJA Šta vi znate o onome šta će biti posle smrti?!

KAPETAN Govori dalje, Margaret. To prija mojoj glavi! Govori dalje!

KAPETAN Jedino to i znamo, a o životu ne znamo ništa! O, da se to može znati u samom početku!

DADILJA Da, ali morate da slušate. Sećate li se još kako je mali Adolf jednom uzeo veliki kuhinjski nož da bi izdeljao čamac i kako sam ja našla i kako sam morala da mi taj

DADILJA Gospodine Adofle! Priklonite svoje tvrdo srce i molite milost u boga, jer još nije dockan. Nije bio dockan

41

ni za razbojnika na krstu, jer Spasitelj mu reče: još danas ćeš biti sa mnom u raju!

NEJD Mogu da je savladam, ali eto vidite, čudno je to: ne mogu da dignem ruku na ženu.

KAPETAN Već grakćeš nad lešinom, stara vrano!

KAPETAN Zašto čudno? Zar ona nije digla ruku na mene?

DADILJA (vadi molitvenik iz džepa)

NEJD Da, ali ja ne mogu, gospodine kapetane! To je isto kao da od mene zahtevate da izudaram gospodina pastora. U krvi je to, kao religija! Ne mogu! LAURA (ulazi i daje mijg Nejdu da pađe) NEJD (izlazi)

DVANAESTA SLIKA

 TRINAESTA SLIKA

Pređašnji. Nejd (ulazi, ostaje u pozadini)

Pređašnji. Laura.

KAPETAN Izbaci ovu ženturaču! Hoće da me ubije svojim molitvenikom. Baci je kroz prozor, ili kroz dimnjak, ili kuda hoćeš!

KAPETAN Omfalo! Omfalo! Sad se igraš tojagom, dok Herkul prede tvoju vunu.

NEJD (posmatra dadilju) Bog neka bude milostiv, gospodine kapetane, ali ne mogu. Zaista ne mogu. Šest muških da je, vrlo rado, ali ženu! KAPETAN Ne možeš da savladaš jednu ženu, he?

LAURA (prilazi ka sofi) Adolfe! Pogledaj me! Veruješ da sam ti neprijatelj? KAPETAN Da, verujem. Verujem da ste mi svi neprijatelji! Moja mati, koja nije htela da me rodi jer sam morao da budem rođen u bolovima, bila je moj neprijatelj jer je

41

mojim prvim životnim klicama uskratila hranu i stvorila od mene upola bogalja. Moja sestra bila mi je neprijatelj  jer me je učila da joj moram biti potčinjen. Prva žena koju sam zagrlio bila mi je neprijatelj jer mi je dala deset godina bolesti kao nagradu za ljubav koju sam joj poklono. Kći mi je postala neprijatelj kad je trebalo da bira između mene i tebe. A ti, moja žena, ti si bila moj smrtni neprijatelj jer me nisi pustila iz ruku dok nisam klonuo mrtav. LAURA Ne znam da i sam ikad mislila ili smišljala to što misliš da činim. Može biti da je mnome ovladao mračni prohtev da te uklonim kao smetnju; ako u mojim postupcima vidiš neki plan, može biti da je to i bilo, ali ja toga nisam bila svesna. Nikad nisam razmišljala o događajima; oni su klizili po tračnicama koje si sam položio i ja se osećam nevinom pred bogom i svojom savešću, pa ako to i nisam. Tvoje prisustvo uvek mi je tištalo srce kao kamen, sve dok srce nije pokušalo da strese taj sputavajući teret. Tako se to dogodilo i, ako sam ti nehoteći zadala ranu, molim da mi oprostiš. KAPETAN Zvuči uverijivo! Ali šta mi vredi? I ko je kriv? Možda je kriv duhovni brak. Ranije se čovek ženio ženom, danas stvara zajednicu s damom koja ima svoje zvanje ili živi s nekom prijateljicom! I onda prevariš kompanjona ii obeščastiš prijatelja! Gde je ljubav, zdrava, putena ljubav? Umrla je! A potomstvo iz ove ljubavi na akcije, koje su izdate akconarima bez solidarne odgovornosti? Ko je posednik kad dođe do sloma? Ko je telesni otac duhovnog deteta?

LAURA Tvoja sumnja što se tiče detata potpuno je neosnovana. KAPETAN To je baš strašno! Da je bar osnovana, imali bismo neki oslonac, neko uporište. Sad su to samo senke koje gmižu po šipražju i proviruju samo da bi se cerile, sad se hvatamo ukoštac s vazduhom i pucamo u vetar. Kobna izvesnost podstakla bi nas na otpor i gonila dušu i telo da delaju, ali ovako... misli se rasplinjuju u magli, mozak se usijava dok ne izgori! Stavite mi jastuk pod glavu! Pokrite me, hladno mi je! Hladno napodnošljivo! LAURA (skida svoj šal i prostire ga preko njega) DADILJA (odlazi po jastuk) LAURA Daj mi ruku prijatelju! KAPETAN Ruku! Koju si mi vezala na leđa... Omfalo! Omfalo! Ali osećam tvoj mek šal na usnama; topao je i mekan kao tvoja ruka i miriše na vanilu kao tvoja kosa kad si bila mlada! Laura, kad si bila mlada i kad smo šetali brezovom šumom, punom jagorčevine i drozdalija, divno, divno! Pomisli kako je život bio lep i kakav je onda postao! Ti nisi htela da hude tako, ja nisam hteo, a ipak se tako dogodilo. Ko, dakle, ima moć nad životom? LAURA Bog jedini... KAPETAN Ali bog rata! Ili još pre boginja! Skloni tu mačku što leži na meni! Skloni je! DADILJA (donosi jastuk i sklanja šal)

41

KAPETAN Da mi moj šinjel, pokri me njime! DADILJA (skida šinjel s čiviluka i pokriva ga) KAPETAN Ah, moja tvrda lavlja koža koju si mi htela oteti! Omfalo! Omfalo! Lukava ženo, prijateljice mira, koja si izmislila razoružanje! Probudi se, Herkule, pre nego što ti oduzmu tojagu! Hoćeš da nam na prevaru uzmeš naše oružje i uveriš nas da je ono samo ukras. Ne, ti, čelik je to bo, pre nego što postade ukras. Nekada je kovač kovao muradire, a sad ih šije krojač! Omfalo! Omfalo! Sirovu snagu pobedila je lukava namoć; pljujem na tebe satanska ženo i proklinjem rod tvoj (uspravija se da pljune ali klone na sofu) Kakav si mi jastuk dala, Margaret? Tako je tvrd i hladan, tako hladan. Hodi, sedni do mene na stolicu. Tako. Daj da položim glavu u tvoje krilo. Tako. Tako je toplo! Nagni se da osetim tvoje grudi... O, slatko je spavati na ženskim grudima, na grudima majke ili ljubavnice; pa ipak najslađe je na majčinim grudima. LAURA Hoćeš li da vidiš svoje dete, Adolfe? Reci. KAPETAN Moje dete? Muškarac nema dece, samo žene dobijaju decu, zato je njihova budućnost, kad mi bez dece umremo. O bože, ti koji tako voliš decu! DADILJA Čujete li, moli se bogu! KAPETAN Ne, tebi se molim, da me uljuljaš u san jer sam umoran, tako umoran! Laku noć, Margaret, i blagosovena bila među ženama! (Uspravilja se, ali s krikom pada u dadiljino krilo.)

ČETRNAESTA SLIKA Dadilja. Laura (odlazi levo i zove doktora, koji dolazi s  pastorom). Zatim Berta

LAURA Pomozite nam, doktore, ako nije kasno. Gledajte, ne diše više! DOKTOR (ispituje bolesnikov puls) Udarila ga je kap! PASTOR Je li mrtav? DOKTOR Ne, može još da oživi, ali kako će to biti, ne znamo. PASTOR Najpre smrt, a onđa suđenje... DOKTOR Nikakvo suđenje! I nikakva optužba! Vi koji verujete da bog upravlja ljudskim sudbinama mogli biste da mu izložite ovaj slučaj. DADILJA Ah, gospodine pastore, u poslednjem času pomolio se bogu! PASTOR (Lauri) Je li istina? LAURA Istina je! DOKTOR Ako je tako, a ne znam uzroka ni tome ni ovoj bolesti, onda je mojoj veštini kraj. Pokušajte sad vi svoje, gospodine pastore!

41