104775340-Transportni-uredjaji.pdf

UNI

UBEOGRADU

SIobodan B. Tosie

TRANSPORTNI UREDAJI IvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA

MASINSKI FAKULTET lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU Beograd, 19,99.

III

Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf. TRANSPORTNI UREDAJI MEHANIZACIJA TRANSPORTA

PREDGOVOR

I izdanjc

iV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//iz£lC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa/e Kao rezlIflallllq;/1z J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii1£1 i lIIenonlzdllla za lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70 Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' ..

Recenzenti: Prof. dr h. c.Dragulin Popovic Prof. dr Davor Ostric .lzdavac: MASINSKIFAKULTET Univerziieta u Beogradu Beograd, 27. Marta br. 80 tel. (011) 3370-760 fax. (tif1 y337Q.-364 ;;.. '0 .~~-

Za izdavaca: Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof. Urednik: Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Tiraz: 200 primeraka Stampa: Stamparija "PREMIS" Beograd, Cerska 70 tel: (011) 423-778 fax: (011) 414-684 . ISBN 86-7083-34S-X © ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc. Sva prava zadrzava izdavac i autor

Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog Plv/~~Fomlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1¥ se OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0 OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I d¢llirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ ~ill tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a; ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II za/edll/L'J:/ll'ld Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i PI·OPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll, .i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;. d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 1£71-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m; saobraco/u lid Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// selll~/nt Ila Mafli/SKOIJl j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10.Ie II / dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'l»JpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu .A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If. pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. £)opII1Ve/l21p'OglaF(ja sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.

v IV IZVOD lZ RECENZIJE U II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA«" i I'lIC/;IIc'l"oJ( .ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I. u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl 1/01'0 1~"(lol!l(: bllclejofJ.TI/ilielll(je 7

26.07..1999. l(od. Beograd

AliIor

... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja, raZl'(lja, projrkiOl·.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta. /'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407), jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar os nov nih j)()jmol'a. Knjiga je podeljena na dc/a. Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17. Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg transporla It induslriji i mdars[\·II. Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7 poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima. Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja. Drugi deo obrac1/1je op§le leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage pogonskog mot ora, re§enja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata Iransporlera. Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja, prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih ./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'O£fc"nja. Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la. Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori. Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini (::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri, Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska re§cnja, mplode proraru))G1'anja kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja, Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,

VII

VI Kao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih sklopova i specific'nih elemcllala. Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora, specifii'ne kOllslrukcije za re~c!lja opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje matcrijala korisli sUa gral'liocije. Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova autora. Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog kolosei'llog lranspOrla u re§e/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenl w. U tome slucaju dijagram sila zatezanja vuc110g element a pri kretanju navise, prikazuje se linijom ABC. Najmanja sila zatezanja vucnog element a .'lmin ne menja svoj polozaj, sila na

Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

zateznom ureclaju zadriava svoju vrednost, menta dobija oblik izlomljene linije DBE.

65

dijagram sila zatezanja vucnog ele-

3

-e 2 6·~~----

__~r--=~.r~1

H~~----~~~--~~~D

A~=---~m-----~~

b) SI.2.8 Promena sile zatczanja vucnog clement a kod horizontalnih i kosih rcvcrzibilnih transportera

Ako je ordinata FE > GD, tj. sila zatezanja vucnog element a je u tacki 1, nailaska, veea nego u tacki silaska 4, to je W o > 0, rad pogona transportera odvija se u pogonskom rezimu, a ako je EF < GD - u koCionom (iii rekuperativnom) rezimu. Zbog toga, kod kosog reverzibilnog trasnsportera ugla nagiba ~, pri tg ~ > w, silu na zateznom medaju, kao i najvecll silu zatczanja vucnog e1ementa, a takode i vucnu silu na pogonu, treba odrediti za slucaj kretanja tereta navise. Slucaj kada je pogon u sredini transportera. U razmatranim slucajevima pogon je postavljen na jednom od krajnjih dobosa iii na jednoj od zvezda - ceonoj ili zadnjoj. U cilju eventualnog smanjenja maksimalne sile zatezanja vucnog elementa, ponekad (na primer - kod. dugackih, kosih ili vertikalnih transporter a) svrsishodno je postaviti pogon kod sredisne tacke opterecene grane. Ovo ce se razmotriti na vertikalnom transporteru i radi uproscenja analize, smatraee se da su iednake nuli sile otpora kretanja kod obrtnih mesta. Dijagram sila zatczanja vucnog e1ementa pri ugradnji pogona na ceonom mcstu prikazan je na S1. 2.9, a i a'. Na S1. 2.9, a sile zatezanja obeleZene su na shemi konture transportera, a na SI. 2.9, a' pokazane su za liniiu transportera u razvijenom obliku (u proizvoljnoj razmeri crtanja). Sila zatezanja vucnog element a dobija maksimalnu vrednost Smax u tacki 4, koja predstavlja mesto nailaska vucnog elementa na dobos: Smax= .'l4 == Smin

+ (qt +qo) H.

SHa zatezanja u tacki silaska vucnog element a .'l1 == qo H

+ Smin

.

(2.46)

66

Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

Transportni uredaji

malna sila zatezanja Smax je manja, nego pri postavljanju pogona gore, na ceonom dobosu. Ako je q, == qo, tad a je sila zatezanje obe tacke jednaka i gotovo za 50% je manja, nego pri postavljanju pogona kod ceonog dobosa.

--

SfTX1)( Wo

'"

67

Polozaj pogona na srednjem delu linije trase transportera poseduje jos jednu prcdnost, a to je smanjenje sile opterecenja na vratilu gomjcg dobosa od vucnog elementa, za veliCinu qoH i shodno tome, smanjuje se masa vratila i oslone konstrukcije. Medutim, mora se napomenuti, prim,ena pogona na sredini linije trase transportera iziskuje slozenija konstruktivna resenja i zbog toga je efikasna same u odredenim uslovima. Pri ugradnji pogona na sredini linije trase transportera, vucna sila zadrZava ranije navcdenu svoju vrednost

~SminHtft-::-~ .

Ji

b)

a

Wo == S4 -S5 == q,H + Smin- Smin == q,H.

c)

SI.2.9 Dijagrum silo zalezanja I'u(nog eleJJlf!n/a kad l'erti/.:il/J1og [{aI/spot/era sa (eunirn i sredi§nim pug ullom

VUCIla sila iZIlosi

2.5. Transporteri sa vise pogona

Wo ==S4-SJ==q,H.

Pogon se postavlja kod tacke na sredini opterecene grane, tako da se sila usled tezine opterecene grane koja nailazi iznad pogona, uravnotezava silom teline rasterecene - suprotne grane

Odakle je

u

_

Hqo

111----,

(2.47)

q, +qo Sila zatezanja gomje taeke zatvorene konture SJ == S6 == qo H + Sillin. (2.48) U tom slucaju je sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska na pogonski uredaj

(2.49) Tako dijagram sila zatezanja opterecene grane dobija'stepenast oblik sa dva maksimuma - u tackama 4 i 6. U zavisnosti da Ii je qt vece iIi manje vrednosti od qo, sila zatezanja vuenog clementa ima maksimalnu vrednost u tackama 4 iIi 6 ali u oba slucaja, a sto se moze uociti izpostavljenih jednaeina (2.46), (2.48) i (2.49), pri postavljanju pogonskog uredaja na srednjem delu linije trase transportera, maksi-

2.5.1.

Opravdanost primene transporter a sa viSe pogona Sib zatezanja savitljivog vucnog elementa u opstem slucaju povecava se od taeke silaska sa pogonskog vratila ka taeki nailaska, u kojoj je obiCno maksimalna vrednost sile zatezanja, Prema maksimalnoj sili zatezanja odreduju se i dimenzije vucnog elementa. Da bi se izbegle suvise velike sile zatezanja i opterecenja vucnog elementa, ako je duzina transportera velika i slozene konture, eesto se transporter razdvaja na deonice, medutim time se ipak stvaraju odgovarajuca preopterecenja. Tako kod slozene konture transporter a, od taeke silaska vUCnog elementa sa pogonskog uredaja, ka tacki nailaska, znatno se povecava sila koja se prenosi na skretne, otklonske uredaje, kod obrtnih mesta, kao i kod poeetka krivolinijskih deonica, a to znaGi da se na tim mestima povecava i sila otpora trenja, zbog toga su potrebne odgovarajuce oslone konstrukcije koje mogu da prime navedene sileo Transporteri sa vise pogona, kod kojih se vuena sila prenosi na vueni element preko dva iIi vise pogona, a koji se postavIjaju na sredini Iinije trase transportera zatvorene konture, nemaju prethodno navedene nedostatke. Kada se kod trakastog transportera ugrade frikcioni pogoni na sredini linije trase transportera, moguce je transportovati teret znatne rnase, pri velikoj transportnoj duzini, a prema ukazanoj potrebi teret se moze podizati do znatne visine bez pretovara.

68

Mora se naglasiti, oa postoje i nedostaci transportera sa vIse pogona, a u prvom redu je njihova veca cena u odnosu na transportere sa jednim pogonom, zbog dovoda elektricne energije na nekoliko mesta, umesto na jedno; teze je opsluzivanje. Potrebna je ista, iii nesto mania instalisana snaga, meautim, potrebno je ostvariti moguenost preraspodele Silage i vucne sile izmeau ureaaja sa vise pogona. Zbog toga, u svakom posebnom slucaju potrebno je proveriti opravdanost primene transportera sa vise pogona, analizom tehno - ekonomskih parametara svih varijanata koje se uporeauju. Prilikom projektovanja transportera sa vIse pogona potrebno je respektovati odreaene osnovne uslove, a to se najpre odnosi na najbolje iskoriseenje zatezne cvrstoce vucnog elementa pri njegovoj maksimalnoj sili zatezanja na odvojenim deonicama, a koja nastaie, kao po pravilu, u tacki nailaska vucnog elementa na pogonski dobos ili zvezdu; maksimalne zatezne sile kod odvojenih pogona, na ovim mestima treba da budu, ukoliko ie to moguee - jednake. Zbog toga se kontura trase transportera razbija na odreaene deonice sa jednakim silama otpora, a to znaci i sa istovetnim, ako je moguce, pogonima. Za odredivanje moguceg smanjenja sile zatezanja vucnog elementa, pri ugradnji nekoliko pogonskih ureaaja transporter a, razmatra se proracun uslovnog transportera sa jednim i sa nekoliko pogona, a koji se sastoji iz n naizmenicnih pravolinijskih deonica, meausobno povezanih obrtnim tackama. Dopusta se da su sile otpora svih pravolinijskih deonica jednake i cia iznose W'; na obrtnim mestima otpori se poveeavaju proporcionalno sili zatczanja vucnog elementa. Pri tome je koeficijent povecanja zatezanja K> 1 [pogledati izraze (2.40) i (2.41)]. Mogu se prikazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa, Smax = S" i vucnu silu W0

69

Opsta teorijska razmatranja transportnih nreda,ia

Transportni nredaji

0

-l)W'

Kada je jedan pogon 1

S" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + .... +K-

= Sn o

W

(Kn W' =Ss K n-1 + -'--K----'-l~

( Kn

-l)W'

=-(i n-1 -l)S s + -'-----'-s K-1 '

S

(2.50)

gde je W' - sila otpora na odvojenoj deonici. Kod transportera sa i pogona jednake snage, kada su deonice koje odgovaraju n svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj), tada je sila zatezanja nailazeee grane svakog pogona, pri jednakoj velicini Ss: (2.52)

Vucna sila svakog pogona

[K~ -l]W'

W' o =S' n -S' S =[K~-1_1]S S +~--'-K-l (2.53) a ukupna vucna sila iznosi: (2.54) L W' 0= iW'o. Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta, a takoae smanjuje se i ukupna vucna sila, na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim deonicama. Na S1. 2.10. prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera sa 12 deonica, sa jednim i sa tri pogona. Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon. Svi odresci su istovetnog nagiba, posto je i sila otpora svih deonica jednaka, a visina "stepenika" se postepeno povecava, posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K, sila zatezanja vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja, do tacko nailaska. . Kada su tri pogona, sila zatezanja vucnog elementa menja se po pravoj liniji A C D E F G, ti. postoje tri iednaka maksimuma, umesto jednoga znatno veeeg. Pri tome se maksimalna sila zatezanja vucnog elementa smanjuje za vise od tri puta. Unekoliko se takode smanjuje i utrosak energije na savladavanje otpora na obrtnim mestima, a takoae je i zbir vucnih sila transportera sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC) manji, nego kada je jedan pogon (HB).

1100

,

1Il00

,

",..

./ ,.....

./

~

/

-""

!

,.. V ,..V ,..V C

100 II

I"" A

F

D

1

..

6

,

If)

Deonfro konture

Ugradnjom jednoga iii nekoliko post. 2.10 je gona transportera, omoguceno DUagram .lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa povecanje duzine trase transportera, za jednim i sa Iri pagana istu maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe paralelne grane. Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl. 2.11, a), dijagram sila zatezanja vucnog elementa (S1. 2.11, c) prikazuje se linijo:m 1 - 2 - 3 (otpor na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile, vertikalnim odreskom 3 - 3". Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1. 2.11, b) sa vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax , to se dijagram sila

70 Transportni uredaji

Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

zatezanja prikazuje linijom l' - 2' - 3' - 4', pri tome ee vertikalni odresci 2' - 3' i 4' _ . 4",v. u razmeri si.le, prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona. Nije teSko UOCltl ~a se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine trr§ceni

a) - cvrsto; b) - zglobno

gde je i-ceo broj Na taj nacin, prema zadatom koraku vucnog lanca odreauje se potreban karak hvataca, a 17rema njemli - korak pogonskog lanca .

)

Pogonski lanac zbog male duzine u odnosu na vucni lanae transpartera odlikuje se cinjenicom da su njegove odgovarajuce tacke cesce u obrtnom kretanju i vise su sklone frikeionom i zamornom habanju. Meautim, SI.2.18 duzina deonice lanca izmeau zubaea pogonShenw gusenh'!nog pogonskog urectaja skog i zateznog lancanika ne ostaje konstantna, vee se menja po odreaenom periodicnom zakonu, za vreme dok se lancanik okrene za jedan zub, sto pIOuzIOkuje stvaranje u lancu dopunske impulsne sile. Kako pokazuju istrazivanja, duzina navedene deonice lanca zayisi od toga da Ii pogonski i zatezni lancanik sadrze paran il! ne17aran broj zub~ i kako su rasporeaeni sinfazno iii antifazno.

82 Transportni uredaji

Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

. Utvrdeno je da je najmanja tj. najpovoljnija za lancanik promena duiine lanea lzmedu zubaca lancanika i to, iii pri parnom braju zubaca lancanika i njihovim antifaznom rasporedu (S1. 2.18, a) iii pd nepamol11 broju zubaca i njihovom sinfaznom rasporedu (S1. 2.18,. b). U oba slucaja braj brika pogonskog lanca dobija se kao neparan. Ukohko je rastojanje izmedu hvataca jednako celom broju karika, a tak~de 1 bro] hvataca ceo broj, ukupan broj karika pogouskog lanca odreduje se kao pro~zvod. dva nep~rna broja: broja hvataca i broja clanaka lanca iZl11edu njih. Takvi prolzvodl1110gU bItl, na primer: 15,21,25,27,33, 35, 39 ltd.

Na S1. 2.19. pokazana je' shema naiIaska lanca na lan~anik iIi kotur sa granama (laka i teska strana). Vucna sila predaje se preko zuba 1, koji ulazi u spregu sa zglobom Ianca 1~. DaIjim okrelanjem lancanika zub 2 ulazi u spregu sa zglobom 2~, zub 3 sa zglobom 3~ itd.

Rastojanje izmedu osa pogonskog i zaleznog lancanika, ugao nagiba pogonskog ~anca prema osi vucnog lauca rh, visina hvataca, a takode i rastojanje izmedu hV~laca. povezam ~~ odgovarajueim geomctrijskim odnosima. Oni se mogu posta viti :acunskllll p~tem III graficki iz crteza, iz uslova obezbedenja neprekidnog sprezanja I s.l~b~~nog IZlasb hvalaca iz sprege, pre nego sto karika lanca, za koju je hvatac pnevrscen, dode u kontakt sa zubom lancanika (pogledati S1. 2.17, a). Ugao nagiba radne grane hvalaca usvaja se tako, da sila zatezanja lanca pri silasku sa zuba bude po 1110gucnosli l11inimalna.

Pri kO;lslantnoj ugaonoj brzini lancanika ro, konstalltna je i obimna brzina zuba Va = Rw (ovde je R - radijus pocelnog obimnog kruga temena lancanika). Brzina lanca, ako se sma Ira da se lanac krece priblizno translalomo, ne same duz radnih dconica, vee i na mestima nailaska na lancanik, ako se zane mare elasticna svojstva lanca, odreduje se iz izraza VJ

= Vo cos 2000 mm, a brzina kretanja trake je preko 5 m/s. -

i

i

1,0/1 ,5

500

650

800... 1200

1200 .. 1600

I I

i

2,013,0

1,75/2,5

1,5/2,0

2,25/3,0 II

I Sljunak, drobljena 1,0/1,25

,

I I

I 1,2512,5

1,513,0

1,7512,5

2,012,5

-

1,2511,75

1,512,0

1,5/2,0

I

: Kamen, krecnjak,

I ruda vece krupnoce

-

. od 150mm Koks, sortirani ugalj i sl., podlozni drobljenju I Zrna5ti materijali: psenica, raz i 51.

I

Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V.lT i maksimaine brzine vmax, u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B (mm) u5vajaju se prema tablici 3.3.

0*"" b,un> t"k'""J

I

Ugalj,lignit (komadni), so, pesak i slican materijal koji se sitni truda, sljaka, i sl. u komadima krupnoce do 150mm

i

vsrlv max [m/5] za sirinu trake 8 [mm]

Tablica 3.2 400

Tabliea 3.3

1,0/1,5

I

--

I 1,25/1,75

1,25/1,75

I 1,5/4,0

I

2,25/4,0

2,514,0

I

1,512,0 3,0/4,0

1,5/2,0

I

3,0/4,0 ~

Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune, najlona iii perlona, izraduju se i gumene trake (St. 3.9) sa uloscima od celicnih, zicanih strukova precnika 1.2 ... 4 mm, koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako

106 Transportni uredaji

107

Trakasti transporteri

G:£:::::*:::;::E:;::::f::::;!;:::::fr::::;H;:::::f::::E:7B Sf. 3.9

Pl'Orac'uII trake. Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1. 3. 11, a, h. c i d. Pri tome je n~ S1. 3.11, a u oblikll slova V, na S1. 3.11, c je transporter sa olllcastom (rakom, S:l bOCnlITI valJclma koji Sll pod uglolll nagiba 20, a na 51. 3.11. d - transporler sa oillcastom trakom, sa

bocnirn valjcima pod nagibom od A. = 30

aJ

e .

b)

bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc. Zice se izractuju od visokovrednog cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 ... 50 pula, u odnosu nil gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom. Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo: vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja, S1. 3.10. Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja. pa se krajevi potom spajaju vulkani_ _ _ _ _ _ _._.. zacijom, jedan sa drugim.

~

~------~ ~------=1

lW/Zi

u normalnim uslovima eksploatacije gumirane trake, u zavisnosti od VIste malerijala koji se premesta trakastim lransporterom, mogu imati vek cksploatacijc u dijapazonu 700 ... 5000 casova rada.

c)

Transportovanjc mokrog matcrijala (ugalj, sIjunak, pesak i s1.) na krace transportnc daljine oslvaruje se pletenim trakama od celicnih zica.

U slucaju da gumirana traka ne moze cIa izdrzi odredene komadne malerijalc, upotreblj a va se celicna traka debljine 0,6 ... 1,2 mm i sirine do 800 mm. Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne prema haballju i visokim temperalurama, zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise oslonih valjaka na malom raslojanju. Nalaze primenu u procesnoj induslriji, prehrambenoj i sl, a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s. Posto so izraduju od ugUcnicnog i nerdajuceg celika, ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala temperature 100 ... 120 0 C, a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2° ... 5° manji nego kod gumenih traka. SI. 3.10

Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se kruznim celkama od zice ili dlake, koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod pogonskog, odnosno istovarnog dobosa. Precnik cetke iznosi 200 ... 300 mm.

d)

SI. 3.11

Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija lransporlovanih komada. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise, proverava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake. U lablici 3.4 daju se vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa, mm i najm 0, tad a je povoljnija lokacija motora na nizoj koti, 51. 3.38, c i d. . Vrlo je vazno izvuCi i zakljucak : transportovani materijal svojim gravitaeionim dclovanjem mora da vrsi pritezanje transportne trake uz pogonski dobos, odnosno, nije dozvoljeno da se dopusti mogucnost odvajanja trake od dobosa, kada je motor na niZoj koti i kada je Wo < O.

3.11. Specijalne konstukcije trakastih trnsportera 3.11.1

Trakasti

sa vl.lcnom uiadi

Kod trakastih transporter a sa YUcnom uzadi traka je samo noseCi uredaj, a ne i vucni, posto se vucna sila ostvaruje preko dva beskonacna uzeta (SI. 3.39) koja se duz linije [rase transportera oslanjaju preko tockica. Rastojanje izmeau susednih obrt.l1ih tockica predstavlja korak tockica. Brzina trake ovih transportera iznosi 1,5 ... 3,) mis, a sirina do B =2000 mm. Traka je sa 1 iii 2 uloska i gumenim ornotacem, koji se na bocnim stranama zavrsava zlebovima preko kojih traka naleze na vuc11olize. Na unutrasnjoj strani, gledano upravcu kretanja radne grane transportera, zlebovi su na manjem rastojanju, sto omogucava da su manji momenti savijanja nosaca tockica, a time je stvorena mogucnost primene tockica manjih precnika (po dva komada u slogu na nosecoj grani). Takode, mogu se konstruisati trakasti transporteri veCih dmina lraka, a takode smanjen je i broj nastavaka transportne trake. Tehnologija nastavljanja trake obavlja se hladnim postupkom vulkanizacije, hladnim lepljenjem, specijalnim lepkom. U traci su vulkanizovane 11a odreaenom rastojenju poprecne sipke. Rastojanje izmedu poprecnih sipki iznosi 70 ... 80 mm kod vise opterecenih traka odnosno 100...200mm za manje opterecene. Zastita od dejstva korozije ostvaruje se tako sto su sipke pocinkovane iIi plasificirane.

144

Trakasti transporteri

St. 3.39 Shemafski prikoz transportera sa l'utnom uzadi transporfne (rake:

, 1- fransportna (raka ; 2 - 1'UCI10 ufe; 3 - l1ose6" i

145

Transportni uredaji

St. 3.40 Shf'matski prikaz pogonske i zatezne stonier: Irakas/ng transporrera sa l'{a':nom [{!fadi

pOl'ratni /{)('(ki6 uzadi;

4 - nosera konsrukc(ja sloga tacklea; 5 - poprecne Cipke kutijastog popre{J1og preseka.

~."uen~ uz~~ izra.d~ju se istosmernim plctenjem jer sc tako ostvaruje glatkn pov:sma (.sto ~lJe sluca] kod unakrsnog pletenja).Glatka povrsina uZeta manje je Izlozena kId~n]u usled zamora materijala pri kretanju odnosno prclazu uieta preko mnog~~roJm~.obrtnih toekiea kao noseeih uredaja. Ponekad se tockiCi oblaiu gumom III plastlenom mas?m, a uzad podmazuju kako bi se produzio eksploatacioni vek ~r~nsporter.a. Medutlm OVI poslupci mogu imati i negalivne posledice: smanjenje koefl:l]et~ t~en]a na ~o~~nskIm uZetnJacama kada je uze podmazano, a poveeani su 1 trOskOVl lzrade tockIca zbog plastificiranja omotaca toekiea. Vucna uzad su precnika 0 25 ... 35mm. . Na krajnjim stanicama transportna traka se odvaja, izdiie iznad vucnih uzadi i ObaVI]a oko dobosa, Sl. ~.40, dok se uZad preko koturaee usmeravaju na pogonske, o~nosno zatezn~ koturace. Pomoeu usmeravajuCih koturova na povratnoj stanici uzad se odvod~ lspod transportnc lrake. Kod povratnih koturaca nalazi se i zatezna stamca ~ kOJo] se ~rs.i posebno zatezanje uzadi preko uzetnjaca, odnosno dobosa pokretnih kolICa duz sma i tegova Sl. 3.40. . .. Pogonski dobos travkastog transporlera sa vucnom uzadi moze se nalaziti ispred III lza pogonskIh koturaca, odnosno uzctnjaca, sto zavisi od uslova rada. Obuhvatni

ugao iznosi (XI =211: .. .311: rad. Da ne bi doslo do zakosenja transportne trake, vucna uzad sa obe strane linije transportne trake moraju se kretati jednakom brzinom. Trakasti transporteri sa vue nom uiadi mogu se pIOjektovati za obavljanje transporta materijala bez pretovara lll:l rastojanju i do 10 knr. Traka se sporo haba i niska je potrosnja energije, te sve ovo doprinosi veeoj efektivnosti primene ovakvog oblika neprekidnog transporta materijala ( uglja, od povrsinskog kopa do termoelektrane i s1.). Uporedivanje sa klasienim trakaslim transporterima, transporteri sa vucnom uzadi imaju manje sile otpora kretanja trake preko oslonaca, manji broj oslonaca toekiea, (ockiCi su znatno manie tdine po duznom metru transporne trake i omogucavaju duii radni vek u eksploataciji. Nedostatak ovih konstukcija u prvom redu se ogleda u einjenici da predstavljaju slozene i glomazne konstrukcije i to kako pogonske, tako i zatezne stanice, tehnoloski su slozene izradc, a velika je i nabavna cena specijalne transportne trake. Vuena uzad se brzo habaju, te su zbog toga rclativno niske efikasnosti u eksploalaciji, posto im je duzina radnog veka do 1600 l/h .

Osnovne karakteristike prora{una. Sirina trake odreduje se kao i kod obienih transportera. Olucasti poprecni presek ovih transportera je pliCi posto je potrebno obezbediti dovoljnu krutost inpregniranih sipki u karkasnom sloju trake. Ako bi se transportovao materijal vece gustine transporterom sa vucnom uzadi, sipke u karkasnom sloju bile bi blize jedna drugoj (postavljene bi bile na manjem koraku) iii bi bile veceg poprecnog preseka (kvadratnog iii pravougaonog), sto bi neminovno doprinelo i poveeanju cena ovih traka.

146 Trakasti transporteri

147

Transportni uredaji

Granicni ugao nagiba ovih transportera zavisi kako od ugla prirodnog nagiba klizanja matcraijala koji se transportujc, tako i od mogucnosti klizanja trake niz vucnu uzad, te je zbog toga potrebno ispuniti uslov: /3:S Jl, gde je /3 - dozvoljeni ugao nagiba glatke trake olucastog porecnog prescka trakastog transportera sa vucnim uzadima u radijanima, a Jl koeficijent trenja izmedu zlebova trake i uzadi. Vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi od atmosferskih uslova (sneg, kisa, prasina temperatura vazduha), ukoliko transporter radi na otvorenom prostoru razliCite su vrednosti koeficijenta f..l. Takode vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi i od stanja vuenih liZadi, suva iii podmazana. Granicni maksimalan ugao nagiba vuenih uzadi poslrojenja ovakvih transportera iznosi 13m ax =14 0 , odnosno 0,244 rad. SIla zatezanja uzadi odreduje se "metodom obilaska po konturi". Velicina ukllpnog koeficijenta otpora krelallja uzeta preko toekica iznosi w= 0,02 za celicne, odnosno w =0,027 za lockice oblozene gumom. Za povoljne uslove eksploatacije transportne trake sa celiCim tockiCima sa obodom, vrednost koeficijenta otpora kretanja uzeta prcko tockica iznosi w '" 0.013 ... 0,015. Maksimalna vrednost nagiba uzadi susednih tockica iznosi f:S (0,01..0,015)1, m, gde je I raslojanje izmedu dva susedna tockica , m.

51.3.41 Trakast! tr{jnsporter sa l'u(Ynim /oncem; 0) shematski prika:;: trall~porlera: D - ubrlni dobo~\' PLJ: PL2; ... -pogonski /tJllc(J/lik; ZU

zt.!leztli uredaj ; I -nose,,:j l'oIIjo/':; 2 - IroKa;3 - \}octica; 4 - !anac; 5 - l'aIjIlJ:; 6 - l1osef.:a p/o{ica - nosac trake;

Minimalna sila zatezanja uzadi odreduje se iz izraza:

b) deo Irake 2;

I'u("ni la11oc'4;

6 -

l1os{!'(:u ploc'-:jca - 1I0S(I(:"'(

trake,

(3.53) Pri tome je qu - tdina uzeta po duznom metru, N/m.

3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim landma Kod trakastih transportera sa vllcnim lancima traka je sarno noseCi uredaj, a vucnu ulogu vrsi jedan iIi dva lanca, SI. 3.41. Postoji vise kriterijuma na osnovu kojih se mogll izvrsiti podele trakastih transportera sa vllcnim lancima ito: - prema broju lanaca, na jednolancane i dvolancal1e trakaste transportere; - prema naCinu ostvarivanja veze izmedu nake i lanca (lanaca), na transportere sa trakom koja slobodno naleze na lanac ili specijalne nosece delove i na transportere kod kojih je traka ucvfscena za lanac; - prema pokretnim delovima: na transportere sa pokretnim valjcima; sa stacioniranim valjcima i sa kombinovanim pokretnim ,delovima. Trakasti transporteri sa vuenim lancem (Jancima) sastoje se iz (51. 3.41 a i b ) noseceg valjka 1, trake 2, yodice 3, Janca 4, valjka 5 i nosece plocice - nosaca trake 6. Vucni lanac 4 vuce nosece plocicc 6 na koje naleze traka 2. Olucasti oblik trake f?rmiraju.valjci 1, a llmesto srednjeg valjka dolaze nosaci lrake - ploCice 6 ispod koJIh prolazl lanac 4 sa slogovima koji se krecu po nosaCima izmedu vodica 2.

Broj ulozaka trake iznosi 2 .. .4 i trake su jeftine. Transportnim trakama mogu se savladati velika rastojanja, a dliZ transportne Iinije transporter a postavlja se vise linijskih pogona. Nedostatak ovih transportera je nesigurna frikciona veza izmedu trake i lanca, zbog promenljive sile tIenja u valaznoj atmosferi, na otvorenom prostoru , kao i zbog prosustv,i prIjavstine na noseCim elementima transportne trake. Mala je brzina ovih transportnih tIaka i traka se dosta brzo haba u eksploataciji. 3.11.3 Trakasti transporteri za premestanjc krupnokomadnih materijala

Krupnokomadni tereti (blokovi i sl.) kod klasicnih trakastih transportera izazivaju koncentrisana opterecenja trake koja stvaraju velike ugibe trake izmedu susednih valjaka radne grane transportera, sto doprinosi ceslom izbacivanju iz pogona klasicnih trakastih transportera sa viseCim valjcima. Navedeni problem se donekle llblazava primenom valjaka - amortizera, koji se postavljaju na kracem rastojanju (manji je korak valjaka). Postoje inostrane konstrukcije za prenosenje krllpnokomadnih blokova (51. 3. 42) kod kojih je traka noseci i vucni uredaj. Traka se prenosi preko lucnih slogova sa traverzama, koje su medusobno povezane zglobnim iIi kalibrisanim lancima. Lanci Sll na krajevima obavijeni preko lancanika. Traka se pokrece preko pogonskog dobosa, a na drugom kraju se zateZe zateznnim dobosem. Pomocu sile trenja izmedu trake i traverze pokrecu se i nosece traverze sa lancima. Na meslu utovara i

148 Trakasti transporteri

Transportni uredaji

usmeravanja, ispred pogonskih dobosa, postavljeni su amortizacioni i prelazni valjei na veoma malom rastojanju. Ovim transporterima mogu se prenositi krupnokomadni blokovi i abrazivni tereti. Dobra strana ovih tnsportera je sto se mogu ugraditi usmeravajuCi tockiCi s obe strane transportera koji se krecu po usmeravajuCim sinama na nosecoj metalnoj konstrukeiji.

born dolazi do opadanja .njihovog kapaciteta i do 50%, a da se pri tome ne obezbeouje u potpunosti zadrzavanje krupnokomadnih tereta i blokova na traci. Zbog toga se u tom slucaju prelazi na primenu specijalnih traka kod kojih se trenje povecava sa porastom sile pritiska na traku tako sto se stvara bocni pritisak iii se postavaljaju pritisne trake.

Potrebno je obezbediti uslov da ne dode do proklizavanja izmedu trake i nosecih traverzi, a koji se iskazuje preko nejednacine:

Bocni pritisak materijala ostvaruje se kod visecih traka sa dubokim koritima, primenom vise oslonih diskova (Sl. 3.43 a, b) iii valjaka kao nosecih uredaja (SL 3.43, c). Ovim transporterima omogucava se savaladavanje nagiba veCih od kriticnih za nekoliko stepeni.

gde su:

qo fl.;?: (qo+2q'!) w

(3.54)

qo - jedinicna tezina trake, N/m;

149

Savaladavanje velikih nagiba, kao i transport krupnih komada tereta ostvaruje se primenom pritisnih transportnih traka (Sl. 3.44).

qr - jedinicna tezina lanca, N/m;

Pri tome je !-L - koeficijent trenja izmedu traverzi oblozenih gumom i transportne trake i iznosi: !-L = 0,58 za suvu trakll; i !-L = 0,35 za rnokru traku. Koeficijent otpora kretanja tockica po sinarna iznosi tv = 0,02 ... 0,025. Kada je traka natovarena materijalorn veca je sigurnost da neee doCi do proklizavanja izmedll trake i slogova na lucnim traverzama. 3.11.4 Specijalnc transportne trake za savladavanje velikih nagiba

Sila pritiska na transportovani materij al kao i njegovo zadrzavanje kod transportera sa pritisnom trakom ostvaruje se pornocu gumene trake pritisnute baterijom gumenih tockica, bilo cilavom njcnom sirinom bilo sarno na krajevima. Kod trakastih transportera sa pritisnom trakom, silom, pritika ostavaruje se zadrZavanje materijala na strmoj , nosecoj transportoj traei. Pritisak rnaterijala vrsi se pornocu gornje, pritisne gumene lrakc pomocu baterije gumenih tockiea. Tako je transportovani materijal zatvoren i pritisnut izrnedu dye transportne trake, dme je omoguceno njegovo transportovanje pod velikim uglom nagiba transportne trake.

Za savladavanje velikih nagiba od 18 ... 25° primenjuju se specijalne trake. Da bi se u tom slucaju rnaterijal zadrzao na transportnoj traei potrebno je povecati silu trenja izmedu materijala trake, postavljanjem poprecnih pregrada na tTaci. Takooe se povecanje sile trenja na trad ostvaruje prirnenorn rcljefnih omotaca i pregrada - zadriaca na nosecoj grani trake. Kod transportnih traka sa velikim ugi-

Sf. 3.43 Shematsk; prika:: \'isedh Iransportn;J1 fraka sa O/U(\lst;,n :lebOl';ma ,. !rakom prehacfllom preko d;skol'(f oj ; b) ; rrakom prch{!(>:e!7om prt'ko nose6h lY//jaka c).

Osnovni parametri pri proracunu specijalnih trakastih transportera velikiog nagiba koji treba da budu poznati jesu: qt - tezina korisnog tereta na pogonskoj ( donjoj ) traci, N/m; qO(! - sopstvena tdina pritisnute (gornje) trake N/m. !-L - koeficijent trenja izmeou pogonske trake i transportovanog tereta !-Lpt _koeficijent trenja izmedupritisne trake i tereta. Do klizanja transportovanog tereta izmedu dye trake pod nagibom nece doCi ukoliko je ispunjen uslov: Osnovc proracllna.

(3.55)

Sf. 3.42

Transporter za preno.{en}e krupnokomadnih blokom

tako se dobija ugao nagiba trake:

150 Trakasti transporteri

aJ

151

Transportni uredaji

A-A

+~.%

•

b)

S" = qop (sin~ + J.lpl cos~) L, N

(3.59)

SS = qop (sini3 - w cosi3) L, N

(3.60)

gde je w - ukupni koeficijent otpora kretanja trake preko valjaka silazne grane.

8-8

Proracun nosece trake vrSi se metodom "obilaska po konturi", pri tome kod nosecih valjaka, sila otpora kret3nja obuhvata obe trake i silu otpora vuce tereta. Ukupna sila zatezanja obe trake umanjuje se za silu zatezanja prouzrokovanu pritisnom trakom, a Cija se vrednost odreduje prema izrazu (3.58). Prednost transportera sa pregradama za zaddavanje transportovanog materijaJa, kao i sa pritisnom trakom je mogucnosl primene za materijale rzliCitog granulometrijskog sastava i za relativno visoki kapacitet, pri veoma velikom nagibu transportnc staze.

SI.3.44 SpeciJa/ni Irakas!i trallspurter su pritis}lolt1 Irilkum

tg~ ~ J.l + qop

(J.l + J.l pi ).

qt

Da bi se poboljsalo dejstvo pritisne trake, uz nju se vesaJu preko vulkanizovanib karika, kao zaddci tereta, delovi Ianca, 'lIke, kuke ili drugi elementi (SI. 3.44) koji povecavaju silu pritiska trake, kao i koeficijent trenja izmedu pritisne(gornjc) trake i tereta koji se transportuje.

(3.56)

Prema poslednjem izrazu moze se zakIjuCiti da ugao nagiba trake moze biti utoliko veci, ukoliko J.lpt i quI' budu vece vrednosti. 1z izraza(3.56) moze se odrediti tdina po jedinici duzine pritisne trake,

Postoje i druge specijalne konstrukcije trakastih transportera za savladavanje velikih nagiba, npr: cevasti transporteri sa vucnim lancem, cevasti transporteri sa vucnim nzetom, cevasti transporteri sa pneumatskima jastukom, transporteri promenljivog oblika trake pomocu pokretnih noseCih valjaka kod kojih se noseca traka pretvara iz rayne u oIucsti, pa potom u oblik cevi i obrnuto.

3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinualni iskop materijaJa tla (3.57) a ~oja se povecava sa porastom qt, odnosno ugJa nagiba trake p. Najveca vucna sila kOJa se moze preneti pritisnom trakom, preko tereta, na pogonsku, nosecu traku, duzine L moze se odrediti iz izraza: Wop'" qopL J.lpt cos!), N

(3.58)

Kako bi p:itisna traka, napustanjem povratnog dobosa, siobodno nalegala na teret, potrebno Je da na tom mestu bude sto manje zategnuta. Ako se usvoji da na ton: .mestu. nema si1e zatezanja i ako se zancmare b'eznacajno male sile otpora na vaIJclma pn kretanJu pritisne trake nanize, nailazna i silazna sila zatezanja iznosice:

Masine za kontinualni iskop materijala tla ( rotorni bageri i bageri vcdricari ) odlikuju se, prc svega, izuzetno velikim uCinkom. Njegovo ostvarenje omogucenoje specificnom konstrukcijom uredaja za iskop i visokim performansama transportnih masina i uredaja smestenih na masini - kopaeu, SI. 3.45. Karakteristican sistem trakastih transportera na rotornom bageru velikog ucinka, prikazan je na SI. 3.46. Osnovne karakteristike ovih transportera date su u tablici 3.14.

152 Transportni uredaji

Trakasti transporteri

- velika brzina vuce

Tablica 3.14

~ozn~ke

I

Duzina Sir.ina Brzina prema trans-' . 'te a trake , trake, SI 1 ' po l r, m i m/s I 3.46 m Osnovni transporteri

I Snag'l, I

pOkg