10 Pozeska kanunnama 1545..pdf

КАНУН-НАМА ЗА САНЏАК ПОЖЕГУ ИЗ 1545. ГОДИНЕ

Pošto je stari običaj kod raje požeškog vilajeta da daje u pogledu plativih obaveza na dan poznat u narodu pod nazivomHizr-Ilyas od svake kuće u ime harača pod nazivomresm-i

filuri (porez dukat) po pedeset akči, kao i ranije, neka plaćaju svoje filurije u to vreme. Ali, pošto je shodno da se kao resm-i filuri uzima po šezdeset akči, pa pošto su i pripadnici raje, čuvajući se da se ne stavi harač na svaku glavu, rekli ovako: »Ako se zapovedi da se uzme od svake kuće po jedan dukat po ranijem običaju, pristajemo da dobrovoljno dademo šezdeset akči kao resm-i filuri«, to je zapoveđeno da se uzima po šezdeset akči kaoresm-i filuri. Pošto je kod raje, koja je u spomenutom vilajetu, ustaljeni običaj da pri odlasku svojih begova na vojnički pohod daju od svake kuće po pedeset akči kao vojnicu, zavedeno je takođe po šezdeset akči kao ratni dukat (sefer filurisi), jer su odsada obavezni da daju i vojnicu po šezdeset akči od svake kuće, ako nastane veličanstveni vojnički pohod i Njegovo Veličanstvo Suvereni Padišah lično blagoizvoli poći na pobedonosni ratni pohod. Ranije se u tom vilajetu davao od obrađenih i urađenih žita porez plug. Sada je pak pravednim carskim fermanom porez plug ukinut, te je zapoveđeno da se od sve pšenice, ostalih žita i uopšte od zemljoradničkih proizvoda uzima desetina prema odredbama svetoga šerijata i zahtevima carske zapovesti. Ali neka se uzme resmi dunum (porez na dunum), po računu po pet akči na svaki dunum, od onoga vinograda, koji u vreme popisa vilajeta bude u uživanju muslimana. Od vinograda, koji se nalaze u rukama zimija, neka se uzima desetina. Otsada, ako muslimani kupe vinograde zimija, od kojih je određena desetina, neka opet daju desetinu. Ali, ako zimije od muslimana kupe vinograd, neka ne kažu: »Daćemo dunum« i neka se ne parniče s motivacijom: »U defteru je određen od tog vinograda dunum«, nego neka dadu desetinu. Pa kako je utvrđeno pravilo da se drži monopol, neka se drži monopol po zakonu, pa raja neka svoje vino ne prodaje, dok se carsko vino ne proda. Na deset košnica neka se uzme jedna košnica, a na dve ovce ili dva svinčeta po jedna akča. Pošto je kod njih stari običaj da daju po pet akči od svake kuće kao travarinu (resm-i giyah), i otsada neka se uzima od svake kuće po pet akči travarine. Više neka se ne traži. Pošto je kod njih ustaljeni običaj da se od starina uzima porez od vodenica (degirmen resmi), koje se nalaze na rekama Dunavu, Savi, Vuki i Dravi, po pedeset akči, a da se od vodenica, koje su na drugim malim rekama i potocima, uzima kao porez od vodenica za čitavu godinu trideset i dve akče, a za pola godine pak šesnaest akči, to je ovo zabeleženo shodno starom načinu. Ali je izloženo podnožju pravednog prestola da oni koji skupljaju od raje šerijatske poreze i nešeriatske namete čine narodu nepravdu i uzimaju u vreme žetve i doba branja vinograda po dve akče kao taksu za dozvolu, a žito i vino ne uzimaju u naturi, nego zahtevaju

novčani ekvivalenat za desetinu, pa pošto uzmu porez za ovce i košnice i namet za svinje, zahtevaju taksu za brisanje dugovanja, a ne uzimaju samo travarinu, nego zahtevaju kola sena za lične konje i stoku sandžakbegova, kadija i vojvoda ili kao protuvrednost za seno uzimaju pet do deset akči i da od hrane i jela, od mesa i hleba, od kokoši i od svih vrsta namirnica sve što nađu silom uzimaju, a ne plaćaju ništa; zatim da iskorišćavaju raju za svoje poslove i gone njihovu stoku i kola na službu, pa ih nagone da prenosedrva i seno i tako vrše zulum i samovolju. K ako su ti poslovi samovlašće, zapoveđeno je da se to sasvim ukine. Otsada prema raji neka ne bude nameta i samovolje, da mogu spokojno obrađivati zemlju. Ranije su neki imali zakupne čiftluke i na njih su bili upisani u novom defteru (defter-i cedid) uz klauzulu: »na [godišnji] zakup« (ber vech-i maktu). Sada su svi zakupi ukinuti, pa pošto ima zapovest da se uzima ušur, treba od takvog čiftluka, livade, vinograda i bašte da plaćaju šerijatom propisani ušur, a neka ne vode spor protivan zapovesti, navodeći »naš je čiftluk zakupni«. Dogod svaki drži sa tapijom svoje čiftluke, livade, vinograd i baštu i [dogod] plaćaju bez zaostatka šerijatom propisani ušur, neka se niko protivno šerijatu, kanunu i defteru ne meša, neka ne čini pritisak i neka ih ne sprečava u uživanju njihova dobra. Samo ako svoje čiftluke, [koje uživaju] sa tapijom, tri godine ostave u parlogu i neobrađene, a da ne budu sprečavani, pa niti seju niti kose, tada je zakon da onaj koji je timarlija (sahib-i timar) taj čiftluk uzme i drugom ga u tapiju da. Na taj način neka se upravlja. U tom kraju među nevernicima kažu svojim nahijskim načeinicima (ćehajama) knez, a seoskim načelnicima (ćehajama) kažu primićur i teklić. Budući da spomenuti knezovi pri naseljavanju i kolonizaciji zemlje, pri skupijanju dobra carskog i u prikupljanju poreza i nameta od raje trude se i zadovoljavaju, od ranije je uobičajeno da su oprošteni svih poreza i nameta ...1, a spomenuti primićur i teklić, budući da takođe u naseljavanju svojih sela i u skupljanju poreza i nameta od raje svojih sela knezovima pomažu, zavedeno je da budu oprošteni drugih poreza i nameta, kada plate ratnu filuriju i filuriju na kuću. Pošto je izloženo uzvišenom podnožju prestola da su podneli izveštaj budimski beglerbeg i požeški sandžakbeg da ima među rajom nevernika, poznatih pod nazivom vojnuk, koji, ako nastane graničarska služba ili vojni pohod, sa svojim sandžakbezima i vojvodama, svojim konjima, odelom, kratkim kopljima, štitovima i uopšte uređenim ratnim priborom, polaze na granice, vrše različite službe u zarobljavanju neprijatelja i izviđanju neprijateljskih položaja i učestvuju u ratnom pohodu, pa da su stoga do sada bili oprošteni i oslobođeni od svih poreza, nameta i filurija, to se od spomenutih imenuju sto dvadeset lica kao vojnuci, pa je zapovedeno da su po staroj odluci oslobođeni svih poreza i nameta, dogod na spomenuti način idu na graničarsku službu i vojnički pohod i učestvuju u ratu, nemajući neispravnosti ni manjka u svome oružju i spremi. […] /Preuzeto iz:/ Branislav Đurđev, Požeška kanunnama iz 1545. godine, Glasnik Državnog muzeja u Sarajevu, nova serija, društvene nauke, sveska 1, Sarajevo 1946, 129– 138.

1

Na ovom mestu je u srcinalu rečenica krnja. Najverovatnije je da je prepisivač preskočio red.