10 Cuvari Prirode 3 - U PRIPREMI

SADR@AJ Водич 3 Моје место 4–5 Природа у опасности 6 Твоје место некад и сад 7–8 Истражујем природу 9–10 Како да се оријентишеш у природи 11–12 Ланац исхране 13–14 Ваздух – невидљиви пријатељ 15 Како настају киселе кише 16 Загађивачи ваздуха 17 Зашто је вода драгоцена 18–19 Загађивачи воде 20–21 Земљиште 22 Спирање земљишта 23–24 Велики неред 25 Рециклажа 26–28 Бука 29 Заштита угрожених биљака и животиња 30–32 Здравље је најважније 33–35 Еко-речник 37 Еко-квиз 38–39 Књиге и сајтови 40 Решења 42–43 Бележница 44–47

2

VODI^ задатак

разговарамо

решавамо

истражујемо

правимо

потребно ти је

шта ти можеш да урадиш

важни датуми

3

MOJE MESTO Назив места у којем живим: _________________________________________________ Назив реке која протиче кроз моје место: _____________________________________ Језера и баре у околини мог места: ___________________________________________ Равнице: __________________________________________________________________ Планина која се налази у близини мог места: __________________________________ Суседна места (села и градови): ______________________________________________ Опис природе мог местa: __________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________

Пронађи на географској карти место у којем живиш. Податке о њему можеш да потражиш на Интернету. На адреси www.earth.google.com можеш видети снимак свог места из сателита који кружи око Земље. 4

Подвуци описе који највише одговарају изгледу места у којем живиш: • много високих зграда • много приземних кућа с баштама • контејнери су препуни смећа, прљаво је • улице су уредне и чисте • веома је бучно • тихо је • на тротоарима су паркирани аутомобили, па по њима не могу да се крећу пешаци • постоји уређена бициклистичка стаза • налази се велики леп парк • не постоји игралиште за децу • река је бистра • река је мутна • ваздух је чист • ваздух је загађен.

Шта на основу подвучених описа можеш да закључиш о својој околини?

5

PRIRODA U OPASNOSTI У последњих 200 година човек је животну средину променио више него у свим претходним вековима. Захваљујући многим проналасцима – апаратима за домаћинство, аутомобилима, пољопривредним машинама – људи су себи олакшали живот. Произвели су нове материјале, попут пластике, као и разне хемијске производе. Много тога што су створили негативно је утицало на природу. Ширењем градова, изградњом путева и фабрика уништавају се станишта многих биљака и животиња. Из кућа, зграда и фабрика у реке се уливају отпадне воде. Оне садрже различите штетне материје. Неке реке су толико загађене да у њима страда живи свет.

Људи секу шуме много брже него што се оне обнављају. На сваких 10 посечених стабала засади се само једно ново дрво.

Прекомерно трошење природних богатстава и загађивање животне средине, ваздуха пре свега, утицали су и на промену климе. Због свега онога што угрожава природу одговорни људи удружују се у различите организације у оквиру којих планирају активности за заштиту животне средине – ваздуха, воде, земљишта, биљака и животиња. Да би животна средина постала здравије место за живот свих нас, сви ми можемо свакога дана да предузмемо нешто како бисмо је заштитили.

6

На Дан планете Земље, 22. априла, милиони људи широм света организују акције за заштиту наше планете. Овај се празник обележава од 1970. године. За екологе је сваког дана Дан планете Земље; они непрестано брину о заштити животне средине. Било би добро да им се твоји другови и ти придружите.

TVOJE MESTO NEKAD I SAD Место у којем живиш сигурно је било другачије пре педесет година. Разговарај с баком, деком или неком другом одраслом особом о томе шта се све у њему променило: – како је некада изгледао крај у којем живиш; – какав је некада био саобраћај у њему; – какав је био ваздух; – какве су биле воде (река, поток, бара); – где се одлагао отпад, где се одлаже сада; – да ли је било више или мање зеленила него данас.

Шта је, по твом мишљењу, у твом месту раније било боље него данас? Шта је данас боље него раније?

7

Разговарајте у одељењу о томе шта би требало да се промени у месту у којем живите. О томе можеш писати општини, Градској чистоћи и свима онима који на то могу да утичу.

PISMO OP[TINI

8

ISTRA@UJEM PRIRODU До сада си у школи, из књига, гледајући ТВ или претражујући по Интернету, сигурно много научио о природи. Биће ти занимљиво и да истражујеш (посматраш, ослушкујеш, фотографишеш, гледаш кроз лупу, сакупљаш, откриваш) трагове присуства других живих бића у твојој околини – на ливади, у парку или врту. Уз учитељеву помоћ направи план истраживања: одреди циљ, место и датум истраживања и набави опрему која ће ти бити потребна. Распитај се о томе какво ће време бити на месту на којем си планирао да истражујеш, па се у складу с тим обуци. У истраживању ти могу послужити и разни атласи биљака и животиња. У њима можеш да прочиташ важне податке о ономе што истражујеш. Важна напомена: Не истражуј сам на местима која су удаљена од места у којем живиш. Истражуј у друштву познате одрасле особе.

Шта садржи ранац истраживача? Блок и оловку – да црташ оно што видиш и бележиш своја запажања

Диктафон – да снимаш звукове из природе (шум реке, цвркут птица, крекет жаба...)

Лупу – да посматраш инсекте, делове биљака (лист, кору), годове…

Кутијице или кесице од папира – да у њих стављаш опало лишће, шишарке, жиреве, птичја пера…

Ранац носи на леђима да би ти руке биле слободне.

Фотоапарат – да фотографишеш занимљивост коју си открио

Пожељно је да са собом увек имаш флашу воде.

9

Ливада под лупом Станиште је простор настањен живим бићима. На пример, простор на којем се налази ливада на којој живе разна бића јесте једно животно станиште. Које биљке и животиње живе на оближњој ливади или у парку? Истражи.

– лупа – 5 m тањег канапа – четири дрвена кочића дужине 20 cm 1. Површину од једног квадратног метра огради помоћу четири дрвена кочића.

2. Кочиће повежи тањим канапом.

3. Пажљиво испитај које биљке и животиње живе на том простору.

4. Помоћу лупе можеш открити и оно што се голим оком не види.

Испитај какво је тло на којем вршиш истраживање (влажно или суво, осунчано или у хладу). Своја запажања запиши у Бележницу која се налази на крају књиге. Које биљке ту расту? Који инсекти ту живе? Да ли имају потребне услове за живот? Који су то услови?

10

Резултате које си добио упореди с резултатима осталих ученика из одељења. Који су резултати ваших истраживања исти, а који различити? Можеш да истражујеш и на неким другим местима. Резултате тих истраживања такође можеш записивати и упоређивати с друговима из одељења.

KAKO DA SE ORIJENTI[E[ U PRIRODI Приликом истраживања у природи или боравка у њој веома је важно да знаш да се оријентишеш у простору и одредиш стране света. Можеш их одредити помоћу компаса који имаш у свом ранцу, али и помоћу неких знакова из природе. Игла на компасу увек показује смер север–југ.

Ако немаш компас, не брини, на пању постоје кругови који се називају годови. Они су гушћи на страни која је окренута северу, а ређи према страни која је окренута ка југу.

Маховини одговара хладовина и зато она расте на северној страни стабла.

По ведром времену можеш се оријентисати и уз помоћ Сунца. Оно, као што сигурно знаш, излази на истоку, а залази на западу.

Исток

Запад

11

VA@NO JE BRINUTI O SEBI I PRIRODI Kada boravi{ u prirodi va`no je da brine{ i o sebi, ali i o biqkama i `ivotiwama koje tu `ive. Nemoj se kretati izvan staza i ozna~enih puteva. U gustoj i nepoznatoj {umi mo`e{ lako da zaluta{. Gledaj kuda hoda{, ne tr~i, mo`e{ da se spotakne{ i padne{. Nemoj piti vodu iz potoka ili nepoznatog izvora, ona mo`da nije dobra za pi}e. Ne zaga|uj vodu bacaju}i otpatke u wu. Ne zavla~i ruke u pukotine u stewu ili drve}u, mo`da odatle vreba neka opasnost ili mo`da stanuje neka `ivotiwa koju mo`e{ uznemiriti. Budi tih dok posmatra{ `ivotiwe. Ne diraj ih i ne hrani. Nemoj ih uznemiravati, ni loviti. Skloni pu`a ako ti se na\e na putu. Nemoj gaziti krti~wake. Wih prave krtice dok tragaju za hranom. Na taj na~in se provetrava zemqa. Ne kidaj grane drve}a i grmqa, ne urezuj svoj nadimak na kori drveta. Ne beri biqke, mo`e{ ih nacrtati ili fotografisati. Ne beri i ne jedi bobice, pe~urke i druge {umske plodove, neki od wih su otrovni. Svog psa vodi na povocu, mo`e se izgubiti na nepoznatom terenu. Trudi se da na terenu na kojem istra`uje{ ostavi{ sve kako je bilo pre nego {to si ti bio tu. Nemoj naru{avati red u prirodnoj sredini biqaka i `ivotiwa. Nemoj ostavqati otpatke, ponesi ih sa sobom i odlo`i u kontejner.

Напиши свој предлог за правилно понашање у природи.

12

Мали савети Док боравиш у природи, може да те убоде крпељ. Уколико ти се учини да се то догодило, чим се вратиш кући, прегледај тело. Ако откријеш да те је заиста убо, немој паничити и немој покушавати сам да га извадиш. Обавести о томе родитеље, па потражите стручну помоћ.

LANAC ISHRANE Жива бића су међусобно повезана. Оно што их повезује јесте и исхрана. На пример, миш се храни лешником, змија једе мишеве, јежева храна је змија, лисица се храни јежом, а орлу је често храна лисица. Таква повезаност живих бића у исхрани назива се ланац исхране. Ланац чине карике, а карике су биљке и животиње. У природи постоји много ланаца исхране. У сваком ланцу прва карика су биљке. Једино оне праве храну, сви други само је троше. Није добро када нека животиња или биљка нестане. Када се то догоди, ланац пуца, па многа жива бића остају без хране. А без ње, као што знаш, нико не може да живи.

Paukova mre`a U gustoj hrastovoj {umi, na skrovitom mestu izme|u dve grane, jednog jutra pauk je pleo svoju mre`u. Kada je zavr{io, krenuo je ka sredini mre`e da se malo odmori. Tu je strpqivo ~ekao da se neka bubica uplete u tanke i lepqive niti. Insekti se hrane biqkama. Wih lovi pauk. On se pla{i da ga ne pojede ptica. Ptice strahuju da ih ne pojedu zmije. Orlovi love zmije. Oho! Paukova mre`a se zatresla. Zbuwena bubica uplela se u mre`u i evo pauka koji hita da je pojede.

Нацртај карике у ланцу исхране према садржају приче.

Да ли знаш? Када у природи нестане нека биљка, онда нестане и тридесетак разних животињских врста које су се њом храниле. 13

Skakavac Skaka Zdravo, ja sam skakavac Skaka. Obo`avam da ska~em! Po tome sam dobio naziv, a i nadimak. Mogu da pravim velike skokove zato {to su mi zadwe noge duga~ke i razvijene. Imam {est nogu i dva para krila. Postoji mnogo vrsta skakavaca. Razlikujemo se po boji, veli~ini i mestu na kojem `ivimo. Najvi{e ima nas, skakavaca zelene boje. Na{a stani{ta su {ume, livade i drugi travnati predeli. Hranimo se biqkama, a nas jure ptice i zmije da nas pojedu. Ima nas mnogo razli~itih vrsta. Dok smo mladi i dok rastemo, nekoliko puta promenimo svoj oklop.

На основу приче издвој основне податке о скакавцу (изглед, чиме се храни, где живи...), па их упиши у облачиће.

СКАЧЕ

14

VAZDUH - NEVIDQIVI PRIJATEQ Ваздух је неопходан за живот свих живих бића. У њему се налази кисеоник који је свима потребан за дисање. Иако ваздух не видиш, он је свуда око тебе и удишеш га. У току једног минута удахнеш око 15 пута. Веома је важно да ваздух који удишеш буде чист. Биљке стварају кисеоник уз помоћ сунчеве светлости и испуштају га кроз лишће. Једно дрво може да створи довољно кисеоника за четири особе.

Еко-патрола Помоћу овог огледа моћи ћеш да утврдиш да ли је ваздух у твојој околини загађен.

– селотејп – вазелинска крема – два парчета картона светле боје

3. Залепи селотејпом парчиће картона на одговарајућа места (једно на спољне стакло прозора учионице, а друго на огласну таблу у учионици).

1. Размажи танак слој креме на оба парчета картона.

2. Одабери два места на којима ћеш истраживати загађеност ваздуха. Једно место може да буде школско двориште, а друго твоја учионица.

4. Проверавај сваке недеље колико се прашине и других честица скупило на њима.

Количина честица на парчићима картона показаће ти какав ваздух удишеш, да ли је ваздух чистији у учионици или напољу. Ово истраживање понови неколико пута. Тако ћеш утврдити да ли се загађење повећало или смањило.

Запажања у вези са овим експериментом запиши у Бележницу која се налази на крају књиге. Да ли знаш? Помоћу маховине се може утврдити да ли је ваздух загађен. На њеним листићима не постоји заштитни слој. Када упије ваздух који је загађен, маховина увене. 15

KAKO NASTAJU KISELE KI[E Ваздух загађује дим који испуштају фабрике, термоелектране, аутомобили, авиони. Загађени ваздух разноси ветар који брзо прелази велике удаљености. Када се загађени ваздух помеша с кишом, и она постаје загађена. Таква киша назива се кисела киша. Она уништава биљке, загађује земљиште, нагриза грађевине. Због свега тога киселе кише штетне су и за човека.

Када пада киша, разне штетне честице које лебде у ваздуху (дим, прашина, чађ) доспевају у реке и продиру у земљиште. Поврће и воће које расте на таквом земљишту кореном упија штетне материје, па оне тако доспевају у плодове које једемо.

Кисела киша у кући Помоћу овог огледа схватићеш на који начин кисела киша уништава предмете (креда). На сличан начин утиче и на грађевине.

– две тегле – креда – вода – две кашике сирћета

1. Обе тегле напуни водом до половине, па у сваку убаци по парче креде.

Следећег дана провери шта се догодило с кредама. 16

2. У једну теглу додај две кашике сирћета. Сирће је у овом огледу замена за киселу кишу.

ZAGA\IVA^I VAZDUHA Аутомобили, аутобуси, мотори и још нека превозна средства велики су загађивачи ваздуха. На улицама често можеш да видиш аутомобиле у којима се вози само једна особа. Ако би се у једним колима возило више људи, на улицама би било мање аутомобила, па би се тиме загађење смањило. Нека превозна средства (бицикл, трамвај, тролејбус...) не загађују ваздух. Аутомобил током градске вожње од 2 km загади ваздух са 300 g издувних гасова. Прелазећи исто растојање, аутобус загади ваздух са 4.800 g издувних гасова. Спроведи у одељењу анкету о начину на који родитељи твојих другова и другарица путују на посао. 1. иду пешице 2. возе аутомобил 3. путују градским превозом 4. возе бицикл Шта си на основу података закључио? Мали савети Кад год можеш, иди пешице или вози бицикл. Предложи то и својим родитељима. Шта ти можеш да урадиш Када штедимо струју, штедимо и нафту, угаљ и гас чијим се сагоревањем добија електрична енергија, смањујемо загађење ваздуха и штедимо новац. Искључи телевизор, CD плејер, DVD плејер и компјутер када их не користиш. Не гаси их само даљинским управљачем већ их искључи на дугме, јер једино тада уопште не троше струју. Предложи родитељима да купе штедљиве сијалице, зато што осам обичних сијалица троши онолико струје колико једна штедљива. Предложи родитељима да 22. септембра, на Дан без аутомобила, не возе кола. Да ли знаш? Од шећерне трске не добија се само шећер. Од сока који се цеди из те биљке добија се гориво које не загађује ваздух, а које покреће аутомобиле и аутобусе. 17

ZA[TO JE VODA DRAGOCENA Вода је свим живим бићима неопходна за живот.

На нашој планети сваког дана све је више становника – три пута више него пре сто година – а количина воде иста је као и у преисторијско доба. Може се десити да у будућности не буде довољно питке воде. Због тога ову драгоцену течност треба чувати и штедети. Многи људи у свету немају воду у својим кућама. Зато они копају бунаре из којих је црпу.

Иако на Земљи постоји много океана, мора, река и језера, питке воде је мало. Ако би посуда од пет литара напуњена водом представљала сва мора, океане, реке и језера на Земљи, кашичица воде представљала би питку воду. 18

Питка вода увек је била од веома важна за људе. Они су одувек трагали за њом. Најпре су тражили изворе, а касније су почели да копају бунаре. У бунарима се скупља вода која се налази у земљишту. Копају се у близини кућа, у баштама и на другим местима. Људи често украшавају бунаре и око њих саде цвеће. На основу тога можемо да закључимо какав је човеков однос према питкој води.

Бунар Помоћу овог експеримента сазнаћеш на који начин вода доспева у бунар.

– картонски ваљак дужине 10 cm (нпр. картонски ваљак од ролне тоалет-папира) – шира посуда – каменчићи – песак – чаша воде

3. Полако сипај воду преко песка и каменчића.

1. На средину посуде постави ваљак који представља ископан бунар.

2. Око њега најпре стави каменчиће, а затим песак.

4. Вода ће после неког времена почети да продире у ваљак.

На сличан начин вода из земље доспева у бунар.

Истражи одакле долази и куда отиче вода коју трошиш. Воду у свом стану користиш тако што одврнеш славину. Сазнај одакле и на који начин вода стиже до твог стана и куда одатле отиче. Замоли родитеље да ти то објасне, или потражи податке у библиотеци или на Интернету. 19

ZAGA\IVA^I VODE Замисли да имаш флашу воде од које ти зависи живот. Да ли би ту воду загадио нечим? Вероватно одмахујеш главом. Међутим, људи то свакодневно раде. Мала количина штетних материја може да загади веома велике количине воде. Фабрике испуштају разне хемикалије и друге отпадне воде у реке. У пољопривреди се користи вештачко ђубриво. Када пада киша, штетне материје које то ђубриво садржи продиру у земљиште, сливају се у реке и језера и загађују их. Загађена вода штетно делује на биљке и животиње. За одржавање личне хигијене свакодневно користимо сапун, разне шампоне и гелове за туширање. Пенушава вода која отиче из купатила кад-тад стиже до река. Она изазива бујање алги у њима, а алге троше много кисеоника, који је потребан речним рибама и биљкама за опстанак.

Зашто је увенуо цвет Овај оглед показаће ти на који начин загађење воде утиче на биљни свет. 1. У сваку чашу стави по један цвет.

2. У једну сипај неколико капи детерџента за судове.

– два иста цвета – две чаше воде – детерџент за прање судова

После дан-два провери шта се догодило. Који од ова два цвета није увенуо? Објасни зашто. Шта ти можеш да урадиш Не претеруј са употребом препарата за хигијену. Довољно је само неколико капи шампона да би коса била чиста. Предложи родитељима да користе детерџенте који нису штетни за природу. Размисли о другим начинима на које можеш да штедиш воду и да је чуваш од загађења. Да ли знаш? Иако зна да плива, патка може да потоне. Њено перје отпорно је на воду јер садржи уљану течност. Међутим, детерџенти за прање судова и веша који доспевају у реке и језера растварају уљану заштиту у паткином перју, па се оно натопи водом, патка отежа и потоне. 20

Plan akcije O~istimo obalu Поводом Светског дана вода, 22. марта, организуј са својим одељењем и учитељицом акцију Очистимо обалу. Шта је проблем? У нашем месту се током зиме дуж обала реке и потока накупило много отпадака (пластичних флаша, кеса и другог отпада). Како би требало да буде? Требало би да сви више воде рачуна о томе где одлажу отпад. Шта је наш задатак? Да очистимо део обале и позовемо родитеље да се придруже нашој акцији. Ко ће шта да ради? Уз учитељичину или учитељеву помоћ направићемо план за то који би део обале наше одељење требало да очисти. Када ћемо то да урадимо? На Светски дан вода, 22. марта. Чија нам је подршка потребна да бисмо остварили план? Градске чистоће, која треба да обезбеди кесе за сакупљање отпада и његово одвожење на депонију. Како ће изгледати представљање акције? Школска управа најавиће локалним новинама, телевизији и радију планирану акцију. Тако ће грађани унапред бити обавештени о њој и моћи ће да јој се придруже. Извештај о успеху акције:

21

ZEMQI[TE У земљишту се налазе материје помоћу којих биљке стварају храну. Плодно земљиште садржи довољно воде, минералних материја и ваздуха. Опало лишће и плодови, суве гране, сасушене биљке с временом труле и на тај начин доприносе стварању плодног земљишта.

Људи на земљишту узгајају биљке и животиње. Да би могао да узгаја биљке, човек мора да обрађује земљиште, да га наводњава и ђубри. Наведи биљке и животиње које се гаје у твом крају.

22

SPIRAWE ZEMQI[TA Због честог напасања стоке, сече шума и удара ветра и кише, земља се спира. У последњих 100 година нестале су велике површине земљишта. Биљке су веома важне за спречавање спирања земљишта јер корењем онемогућавају да кише односе земљу.

Како долази до спирања земљишта Овим огледом показаћемо на који начин корен биљке спречава спирање земљишта.

– саксија напуњена растреситом земљом – саксија у којој је засађена биљка – две празне провидне чиније – две чаше воде

Посматрај шта ће се догодити.

1. У једну чинију стави саксију с биљком, а у другу саксију са земљом.

2. Подједнаком количином воде залиј обе саксије.

Из саксије у којој се налази само земља, поред воде, исцуриће и мало земље. Из саксије у којој је засађена биљка исцуриће само вода.

1. Реши укрштеницу.

3.

Водоравно:

2.

1. На њему се саде биљке. 2. У јесен пожути и опада с дрвећа. 1.

Усправно: 1. Сићушни организми који узрокују труљење лишћа. 2. Живи у земљи, копа у њој тунеле и тако је проветрава и чини растреситом. 3. Њиме је биљка причвршћена за земљу и помоћу њега узима воду и хранљиве материје.

2.

23

Шта ниче из земље Ходајући по пољу, шумској стази или парку, утичеш на неке промене у природи. Док корачаш, на твоју обућу се лепе ситне семенке различитих биљака. Њих затим разносиш на многа места по којима се крећеш. Ево експеримента који ће те уверити у то. Прошетај по парку, шуми или ливади. (Најбоље после кише, када је земљиште влажно.)

Када се вратиш кући, пластичном кашиком или штапићем скини блато са обуће и помешај га с мало земље (из дворишта или саксије).

Помешану земљу стави у мању саксију и остави да стоји на топлом месту. Повремено је заливај.

Након 15 дана провери шта се догодило. Да ли је нешто никло? Шта? После колико дана? Своја запажања упиши у Бележницу која се налази на крају књиге. Пронађи и прецртај следеће речи у осмосмерци: природа, земљиште, спирање, вода, станиште, бунар, сунце, парк, бука, киселе кише

24

З

Е

М

Љ

И

Ш

Т

Е

Н

С

У

Н

Ц

Е

О

С

И

Г

Н

О

К

П

Л

Т

Л

В

У

Р

Ф

Н

С

П

И

Р

А

Њ

Е

А

М

О

Р

Г

А

О

К

Т

У

Р

А

К

С

Н

Е

Д

У

А

Р

Д

Е

Н

К

Л

У

Г

П

И

П

А

Р

К

Ф

Г

У

И

У

Ц

Ж

Е

К

Ш

А

Х

Г

И

Х

Б

М

И

Б

О

Г

А

Ж

Т

О

А

Г

С

К

И

С

Е

Л

Е

К

И

Ш

Е

Г

Т

А

Р

VELIKI NERED Свако од нас дневно остави за собом око килограм смећа. Смеће које смо бацили у контејнер камиони Градске чистоће одвозе на депонију. То је место изван града где се одлаже смеће. Депоније се стално увећавају и загађују животну средину. Људи често одлажу отпад на места која за то нису предвиђена: поред река, путева и у шумама. Таква места називају се дивље депоније. И оне су веома штетне за околину.

Sme}ko u akciji Zdravo! Ja sam Sme}ko \ubri}. Jo{ sam mali, pa me jedva vidi{.

Ali ne brini, brzo }u da porastem. Jedem sve {to ti vi{e ne treba. Svakog dana te`i sam najmawe za kilogram.

Za mesec dana bi}u toliko veliki da ne}u mo}i da stanem u ovaj kvadrat.

За разлику од нас, природа не прави смеће. Све што се у природи ствара разграђује се и поново користи. Опало лишће у јесен разлажу бактерије – сићушни организми који се не могу видети голим оком. Лишће трули и тако настаје плодно тло, из којег биљка помоћу корена узима хранљиве материје.

25

RECIKLA@A Употребљене кутије, лименке, пластичне и стаклене чаше и флаше могу се рециклирати. Рециклажа је поступак којим се од старих ствари праве нове. Прерадом отпада смањују се загађење и број депонија, штеди се енергија и чувају природна богатства. Записуј све оно што у току једног дана одлажеш у канту за отпатке. папир

метал

стакло

остаци хране

пластика

Напиши шта од тога што си бацио може да се употреби за прављење нових ствари.

26

1. Поступак рециклаже папира започињеш одвајањем папирних отпадака од осталог ђубрета.

2. Папирне отпатке камион одвози до фабрике за рециклажу.

3. У фабрици се папир сортира по квалитету и пакује у велике пакете.

4. Од њега се, уз додавање воде, прави смеса. Различитим поступцима из те смесе се уклања штампарска боја.

5. Направљена смеса наноси се на подлогу. Велики ваљкови прелазе преко ње и истискују воду. Тако настаје папир.

6. Добијени папир умотава се у велике ролне. Од њега се могу правити различити производи.

Шта ти можеш да урадиш • Разврставај отпад, па га бацај у контејнере који су намењени за стакло, папир и сл., (ако такви контејнери постоје у твом месту). • Стаклену флашицу од сока можеш употребити као вазу. • У мању картонску кутију одлажи папир који се може поново употребити. Кутију можеш украсити сликама дрвећа из старих календара. • Када сликаш воденим бојицама или темперама, у пластичне чаше од сладоледа можеш сипати воду.

• На рођенданској или новогодишњој журки немој употребљавати пластичне чаше, тањире, кашике, виљушке и ножеве. • Немој куповати и поклањати пластичне играчке. Оне се брзо кваре, а за њихову производњу троши се много природних материјала. • Поклончиће које си наменио пријатељима немој паковати у много украсног папира или неког другог материјала. • Старе књиге, часописе и уџбенике поклони млађим другарима или их међусобно размењујте.

Слика на рециклираном папиру Прошле године научио си како се рециклира папир. Ево како од њега можеш да правиш слике:

– лименка – тањи канап – лепак – темпере – рециклирани папир – мушема 3. На сваки канап нанеси по једну боју.

1. Канап исеци на краће делове, па их залепи на лименку.

2. Сачекај да се лепак осуши.

4. Лагано ваљај лименку по папиру. На тај начин добићеш шаре различитих облика.

27

Plan akcije Ure|ujemo {kolsko dvori{te Уочи 22. априла, Дана планете Земље, организуј са својим одељењем, учитељицом и осталим школским особљем акцију Уређујемо школско двориште. Шта је проблем? Нема довољно канти за ђубре у школском дворишту и отпаци су често разбацани по њему. Како би требало да буде? У двориште би требало поставити више канти за разврставање отпада – за пластичне флаше, лименке и папир. Отпад који тако одвајавамо може да се рециклира. Шта је наш задатак? Да бринемо о чистоћи дворишта и правилно одлажемо отпад. Ко ће шта да ради? Предложићемо управи школе да обезбеди канте за разврставање отпада. Када ћемо то да урадимо? Током априла. Чија нам је подршка потребна да бисмо остварили план? Подршка школске управе, општине, Градске чистоће. Како ће изгледати представљање акције? Градска чистоћа поставиће 22. априла у школском дворишту канте за разврставање отпада. Биће позвани сви који су подржали нашу школску акцију. Извештај о успеху акције:

28

BUKA Бука је снажан звук који стварају природне силе или разне машине. На месту на којем је бучно не може да се учи, спава, ни одмара. Највећу буку стварају аутомобили, камиони, авиони, разне грађевинске и друге машине. Буку стварају и многи кућни апарати: усисивач, миксер, фен, веш-машина. Она настаје и када лупамо вратима, трчимо низ степенице, пуштамо прегласно музику. Бука лоше утиче на здравље, од ње може да ослаби слух. Дрвеће и шибље засађено дуж прометних путева који пролазе кроз насељена места добра су заштита од буке. Због набораних висећих листова дугих до 25 cm биљка шибика најбоље штити од буке. То зимзелено жбуње назива се магареће уши.

Који ти звукови из твоје околине пријају, а који не? Да ли знаш? Бука лоше утиче на сва жива бића. У близини бучних места, као што су на пример аеродроми, биљке спорије расту и брже им опада лишће.

Да ли знаш? Најгласнија животиња у прашуми је мајмун дрекавац. Он ујутру дреком буди животиње у својој околини. Понекад се тако оглашава да би најавио кишу. 29

ZA[TITA UGRO@ENIH BIQAKA I @IVOTIWA У свакој земљи угрожен је опстанак појединих биљних и животињских врста. Угрожава их човек уништавањем њихових станишта, ловом, загађењем ваздуха, воде и земље, али и променом климе. Због пораста температуре на Земљи неке врсте птица, зебре и лептири почели су да се селе у хладније пределе. У Србији је угрожено 215 биљних и 429 животињских врста. У заштићене животиње спадају рода, белоглави суп, речни рак, бубамара, жабе и змије шарке, а у заштићене биљке бели и жути локвањ, банатски и косовски божур, ђердапска и шарпланинска лала и бројне врсте орхидеја. Међу несталим врстама је и мала дропља, која се гнездила у околини Лесковца и Неготина. Ова врста ишчезла је пре педесет година због уништавања станишта и због лова. На травнатим теренима северног Баната опстало је још тридесетак великих дропљи. Оне живе на заштићеном природном добру Пашњаци велике дропље, које се налази код Мокрина, и спадају у најугроженије птице у Европи. Нешто више о овој угроженој врсти можеш сазнати на сајту www.velikadroplja.com.

Напиши називе који недостају.

банатски божур

ђердапска лала

косовски божур

планински шафран

Које од ових биљака и животиња нису угрожене?

30

Животиње умеју да брину о себи и зато је најбоље када живе у нетакнутој природи, заштићене од човековог утицаја. Национални паркови велики су предели које штити држава ради очувања природних лепота и биљних и животињских врста. У Националном парку Тара законом су заштићени медведи и Панчићева оморика. Та зимзелена биљка добила је назив по истраживачу Јосифу Панчићу, који ју је открио на Тари.

Храст лужњак који се налази на Цветном тргу у Београду законом је заштићено дрво. Тај храст, стар преко два века, последње је стабло из велике храстове и јасенове шуме која је некада постојала на простору Врачара. Храст је висок 30 m, а пречник његове крошње је 19 m. Дан биолошке разноликости обележава се 29. децембра. Тог дана се разним акцијама указује на важност очувања разноврсног биљног и животињског света.

Напиши у облачићима завршетак Аниног и Петровог разговора.

]ao, Ana! [ta radi{? Ho}e{ li sa mnom na kola~e?

Ne mogu, Petre, `urim u Udru`ewe za za{titu `ivotiwa.

[ta radi{ u tom udru`ewu?

Brinem o psima lutalicama, pravimo ku}ice i hranilice za ptice. Ho}e{ li i ti da se u~lani{?

Шта би ти волео да радиш када би био члан неке организације за заштиту животиња? Да би сазнао нешто више о ономе чиме се те организације баве, потражи сајт Организације за поштовање и бригу о животињама (ОРКА) www.orca.org.rs. Да ли знаш? Сваке године људи убију преко 40 милиона животиња да би од њихове коже и крзна правили разне одевне и друге предмете. Од крзна лисице, ракуна, јазавца, фоке и зеца праве се бунде. Те животиње лове се у дивљини због њиховог крзна или се гаје на фармама. Да би се направила једна бунда од лисичјег крзна, људи убију око 40 лисица. 31

Briga o ku}nim qubimcima Реши укрштеницу.

Pre nego {to nabavi{ ili kupi{ ku}nog qubimca, postavi sebi slede}a pitawa 1. Imam li vremena i voqe da se brinem o wemu? 2. Imam li dovoqno prostora za wegov boravak? 3. Poznajem li potrebe `ivotiwe koju `elim? 4. Da li znam ko }e se brinuti o mom qubimcu kada nisam kod ku}e? Ako su svi odgovori potvrdni, slobodno nabavi ku}nog qubimca. Mo`e{ usvojiti neku `ivotiwu iz skloni{ta za `ivotiwe. Ne kupuj ku}nog qubimca koji se uvozi iz dalekih zemaqa. Te `ivotiwe qudi love u divqini i trguju wima. Ne poklawaj ku}nog qubimca nikome, a da se pre toga s tom osobom ne dogovori{. Mora{ biti siguran u to da }e se ona dobro brinuti o wemu.

Које од ових животиња могу да буду кућни љубимци?

Реши ребус.

’’’ 32

Н Л И

’’

Е=А

’

’

З=Т

’’

ZDRAVQE JE NAJVA@NIJE Да би био здрав, потребно је да се здраво храниш, одржаваш хигијену, бавиш се спортом, боравиш у природи, играш се, довољно спаваш и будеш лепо расположен. За све то потребна ти је енергија. Бићеш снажан ако будеш добро јео. Важно је да једеш разноврсну храну – што више воћa, поврћa, житарицa целог зрна, a што мање слаткиша. Распитај се о томе у којим се крајевима гаје неке намирнице које волиш да једеш. Прочитај шта пише на омоту неког производа. Да ли на етикети постоје речи које не разумеш? Ако постоје, питај учитељицу или родитеље да ти објасне њихово значење. Мали савети Када купујеш неки производ у продавници, увек провери његов рок трајања. Избегавај производе на којима пише да садрже вештачке боје и арому. Они нису здрави.

Здраве и слатке куглице • 200 g ovsenih pahuqica • 500 g rendanih jabuka • 200 g suvog gro`|a • 50 g suvih seckanih {qiva • 200 g mlevenih oraha • 50 g le{nika • 2 ka{ike meda

1. Рендане јабуке помешај 2. У то додај суво грожђе, са овсеним пахуљицама исецкане суве шљиве и остави их да одстоје и 150 g млевених неколико сати. ораха. Затим додај две кашике меда.

3. Од добијене масе направи куглице. У сваку убаци по један лешник, па их уваљај у млевене орахе.

Да ли мислиш да се храниш здраво? Шта би требало да једеш више, а шта мање? Да ли знаш? На длановима се налази много различитих бактерија. Најбоља одбрана од бактерија јесте редовно прање руку сапуном. Неке заразне болести (жутица, на пример) преносе се прљавим рукама. 33

Plan akcije Fini vitamini – разно воће и поврће – четири чиније за салату – четири рендета – тањири и виљушке – мушема за сто

Светски дан здраве хране je 16. октобар. Тим поводом организуј с друговима из одељења, учитељицом/учитељем и родитељима акцију Фини витамини.

Шта је проблем? Недовољно уношење витамина. Како би требало да буде? Да у исхрани свакодневно користимо свеже воће и поврће. Шта је наш задатак? Да с друговима из одељења, учитељицом или учитељем и родитељима направимо четири различите салате. Ко ће шта да ради? Поделићемо се у четири групе. Учитељица или учитељ ће свакој групи дати рецепт за прављење салате. Једна група правиће салату од шаргарепе и цвекле, друга од купуса и јабука, трећа од целера, лимуна и семенки сунцокрета, а четврта ће правити воћну салату од сезонског воћа из нашег краја. Када ћемо то да урадимо? На Светски дан здраве хране, 16. октобра, или на крају школске године. Чија нам је подршка потребна да бисмо остварили план? Подршка учитељице или учитеља и родитеља који ће обезбедити воће и поврће потребно за прављење салата. Како ће изгледати представљање акције? Свака група уредиће у школском дворишту или у учионици сто на који ће поставити салате и прибор за јело. Уз салате ће ставити и рецепте за њихово припремање. Сви треба да пробају сваку од четири салате. Извештај о успеху акције:

34

^uvari prirode − Marko, `eli{ li da postane{ ~uvar prirode? − Suvi{e sam mali, Igore, da bih brinuo o `ivotnoj sredini. − Nije rano da po~ne{ s tim. Dobre navike treba sticati jo{ u ranom detiwstvu. − Ni drugi oko mene ni{ta ne ~ine da bi za{titili prirodu. − Mo`da qudi oko tebe ne brinu o prirodi, ali kada budu videli da ti brine{, verovatno }e ti se pridru`iti. − Ja imam pravo na zdravu `ivotnu sredinu. O woj treba da vode ra~una odrasli kojima je to posao. − O tome bi trebalo svi da brinemo. − Kasno je, mnogo toga je ve} uni{teno. − Ta~no, zato treba odmah ne{to da preduzmemo da bi nam svima bilo boqe. Шта си научио из Марковог и Игоровог разговора? Који би ти савет дао Марку?

Реши ребус. Е=А

’

И

’’

А=У

ПРИ

Шта ти можеш да урадиш Ако у твом месту постоје еколошка удружења, друштва за заштиту животиња или сличне организације које брину о заштити животне средине, учлани се. Што више чувара природе постоји, то је боље за све нас.

35

36

EKO-RE^NIK Стрелицама различитих боја повежи појмове сa одговарајућим значењем.

nacionalni park

Сићушни организми који се не могу видети голим оком.

recikla`a

Стално кружи у природи, а нема је довољно.

stani{te

Место ван града где се одлажу ствари које више ником нису потребне.

nafta

На њему се узгаја све оно чиме се човек храни, осим хране која се добија из мора.

bakterije

Сва жива бића међусобно су повезана њим.

lanac ishrane

Вади се из земље. Кад сагорева, загађује ваздух.

ugro`ene vrste

Заштићено подручје на којем је очувана природа.

zemqi{te

Прављење нових ствари од старих.

voda

Место у природи на којем живе биљке и животиње.

deponija

Врсте биљака и животиња за које постоји опасност да ће нестати.

37

EKO-KVIZ Слова испред тачних одговора препиши у цветиће. Када прочиташ та слова, добићеш решење квиза.

За оријентацију у природи може да ти послужи: К. љубичица Ч. маховина Т. печурка Сваки ланац исхране почиње: О. инсектима З. бактеријама У. биљкама Највише живих бића живи: Л. на земљи У. под земљом В. у води Велики непријатељи дрвећа су: Р. бубамаре Ј. кишне глисте А. киселе кише На Земљи кружи стално: Р. иста количина воде Д. увек већа количина воде С. све мање воде Угрожена биљка је: А. ружа И. бели локвањ В. камилица 38

Ваздух: Т. није потребан дрвећу Н. није потребан рибама П. потребан је свим живим бићима За земљиште су штетнe: Е. глисте Р. хемикалије Н. бактерије Обична сијалица троши: Л. мање струје од штедљиве сијалице И. осам пута више струје од штедљиве сијалице У. исто колико и штедљива сијалица За лава је најбоље да живи: Е. у зоолошком врту Р. у нетакнутој природи Ц. у циркусу Прављење нових ствари од старих назива се: П. репортажа О. рециклажа Г. рекреација Прерадом отпада: Т. још више се загађује ваздух Ј. од тога нема никакве користи Д. штеде се енергија и сировине Здраво је јести: Е. много воћа и поврћа Л. много слаткиша С. намирнице које садрже вештачку арому и боју 39

Књиге и сајтови Ако желиш да сазнаш нешто више у вези са заштитом животне средине, предлажемо ти да прочиташ још неке књиге, посетиш сајтове или да се распиташ о раду разних организација за заштиту природе.

Д. Белами, 101 начин да спасемо Земљу, Одисеја, Београд 2004. Група аутора, Школа у природи, Креативни центар, Београд 2002. S. Kroul, V. Ranker, Ekologija za početnike, Hinaki, Beograd 2001. С. Мартино, Задивљујућа уметност од рециклираног отпада, ПроПолис Плус, Београд 2006. Е. Паруајсен, Екологија, Евро, Београд 2005. Š. Silverstejn, Dobro drvo, Mono & Manjana, Beograd 2004.

Организација за поштовање и бригу о животињама (ОРКА) www.orca.rs National Geographic Јunior (часопис за децу на српском језику) www.ng-junior.org National Geographic Кids www.kids.nationalgeographic.com Светски фонд за заштиту природе www.panda.org Завод за заштиту природе Србије www.natureprotection.org.rs Дечја планета www.kidsplanet.org 40

Животињско царство www.zivotinjsko-carstvo.com

Да ли ме се сећате? Видите ли како сам сада велики? Како ћете ме спречити да даље растем? Хајде, смислите!

RE[EWA страна 23

страна 24 Пронађи и прецртај следеће речи у осмосмерци: природа, земљиште, спирање, вода, станиште, бунар, сунце, парк, бука, киселе кише

Реши укрштеницу. 1. Б А

1.

2.

Л

И

Ш

З

Ћ

К

2. Г

Т

Л

Е

М

Љ

И

3. К О Р Ш

Т

З

Е

М

Љ

И

Ш

Т

Е

Н

С

У

Н

Ц

Е

О

С

И

Г

Н

О

К

П

Л

Т

Л

В

У

Р

Ф

Н

С

П

И

Р

А

Њ

Е

А

М

О

Р

Г

А

О

К

Т

A

Р

А

К

С

Н

Е

Д

У

А

Е

Р

Д

Е

Н

К

Л

У

Г

П

И

П

А

Р

К

Н

Ф

Г

У

И

У

Ц

Ж

Е

К

Ш

А

Х

Г

И

Р

С

И

Т

Х

Б

М

И

Б

О

Г

А

Ж

Т

О

А

Г

С

Ј

А

К

И

С

Е

Л

Е

К

И

Ш

Е

Г

Т

А

Р

Е

страна 30 Напиши називе који недостају.

бели локвањ

жути локвањ

банатски божур

косовски божур

ђердапска лала

ружа

планински шафран

мачка

Које од ових биљака и животиња нису угрожене?

42

орхидеја

голуб

Нису угрожени ружа, голуб и мачка.

страна 32 Које од ових животиња могу да буду кућни љубимци?

Реши укрштеницу. В

М

Кућни љубимци могу бити: канаринац, рибице, мачка,

У

К

П

У

Ж

Ћ

У

Р

К

А

Р

И

Н

хрчак.

К

А

Н

А

К

У

Н

И

Ћ

Ч

А

П

Љ

А

А

Ј

М

У

Н

З

Е

Б

Р

А

Р

И

Б

И

Ц

Е

М

А

Ч

К

А

А

К

Ц

В

Х

Р

Ч

А

Реши ребус.

Ц

склониште за животиње

страна 35 Реши ребус. заштитимо природу

Р

Ч

А

К

страна 38–39 страна 37 Стрелицама различитих боја повежи појмове са одговарајућим значењем.

Слова испред тачних одговора препиши у цветиће. Када прочиташ та слова, добићеш решење квиза.

nacionalni park

Сићушни организми који се не могу видети голим оком.

recikla`a

Стално кружи у природи, а нема је довољно.

stani{te

Место ван града где се одлажу ствари које више никоме нису потребне.

nafta

На њему се узгаја све оно чиме се човек храни, осим хране која се добија из мора.

bakterije

Сва жива бића међусобно су повезана њим.

lanac ishrane

Вади се из земље. Кад сагорева, загађује ваздух.

ugro`ene vrste

Заштићено подручје на којем је очувана природа.

zemqi{te

Прављење нових ствари од старих.

voda

Место у природи на којем живе биљке и животиње.

deponija

Врсте биљака и животиња за које постоји опасност да ће нестати.

П

Ч

Р

У

И

В

Р

А

О

Р

Д

И

Е

43

BELE@NICA Ливада под лупом

место истраживања

44

време (доба дана)

земљиште (влажно, суво)

биљке

животиње

45

46

47

^UVARI PRIRODE

за трећи разред основне школе

аутор илустровали рецензенти

уредници

Станка Брдар Тихомир Челановић, Никола Корица проф. др Бригита Петров, Биолошки факултет Универзитета у Београду Снежана Грбић, професор разредне наставе у ОШ „Ђура Јакшић“, Равни Афродита Крстић, наставник разредне наставе у ОШ „Вук Караџић“, Београд Славица Марковић мр Слађана Илић

ликовни уредник

Андреј Војковић

лектор

Мирјана Делић

издавач

за издавача штампа тираж

Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 мр Љиљана Маринковић