10 Cuvari Prirode 1

^UVARI PRIRODE za prvi razred osnovne {kole

SADR@AJ @IVOTNA SREDINA Moja okolina 4–5 Gde ko `ivi 6–7 Veze u prirodi 8 Zec Brzi} 9 PRIRODNE POJAVE I PROMENE U @IVOTNOJ SREDINI Pratim kako se priroda mewa 10 Pri~a o vrapcu 11 [ta ko voli da jede 12–13 ZAGA\EWE @IVOTNE SREDINE Voda 14–15 Vazduh 16 Pu{ewe je {tetno 17 Zemqi{te 18 Hrana za biqke 19 Bum-tras 20 Orkestar Zrnce 21 ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I ZA[TITA ZDRAVQA Upoznaj svoje male susede 22 U`ina za ptice 23 Ugro`ene `ivotiwe 24 Dogodilo se subotom 25 Tro{ewe prirodnog blaga 26 ^uvar toplote 27 [ta se nalazi u kanti za otpatke 28–29 Zdravo da si! 30 Ba{ta u tawiru 31 Suncobran 32 Velika razmena 33 Zajedni~ko drvo 34 Proslava Dana zemqe 35 Zeleni kviz 36

VODI^ zadatak

crtamo i bojimo

pi{emo

razgovaramo

re{avamo

pevamo

sviramo

zadatak za roditeqe i decu

istra`ujemo

pravimo

ogled

MOJA OKOLINA [ta sve vidi{ kada pogleda{ kroz prozor? To {to vidi{ je tvoja okolina. Oboj kru`i} na onoj slici koja te podse}a na tvoju okolinu.

4

Obi|i svoju okolinu. Posmatraj i razmi{qaj o tome {ta ti se u woj dopada, a {ta ti se ne dopada. Ovde nacrtaj ono {to ti se dopada u woj.

Ovde nacrtaj ono {to ti se u woj ne dopada.

5

GDE KO @IVI Biqke i `ivotiwe `ive na razli~itim mestima: u {umi, u reci, na livadi, u pustiwi, u okeanu, u bari. @ivotiwe nalaze i prave svoja skloni{ta tamo gde ima hrane.

6

Ispri~aj {ta vidi{ na ovim slikama.

Gde koja `ivotiwa `ivi? Pove`i kao {to je zapo~eto.

7

VEZE U PRIRODI

Sve {to raste, hoda, pliva, puzi, leti, bez sunca, vazduha, vode i zemqi{ta ne mo`e `iveti. Re{i rebus.

PRI 8

Koje `ivotiwe `ive pod zemqom? Koje `ivotiwe prave skloni{te u stablu drveta?

ZEC BRZI] Ja sam

Brzi}. Ispri~a}u ti pri~u o

dan i `edan. ^ika \ura je u svojoj Strukove je stavio u

koji volim da grickam. Letos sam bio mnogo glaposadio kupus. Za svaki struk kupusa iskopao je

i zalio ih

. Da bi

.

porastao, potrebni su mu

zemqi{te, vazduh, voda i Sun~eva svetlost i toplota. Bilo je lepo vreme i kupus je rastao. Zbog velike vru}ine presu{io je

iz kog je ~ika \ura uzimao

za zalivawe kupusa. Ubrzo je kupus

po~eo da vene. Ja sam bio mnogo gladan! Jednog jutra probudila me je jaka grmqavina. Po~ela je da pada . Ubrzo je kupus nastavio da raste. Za nekoliko dana sladio sam se velikom glavicom

.

Za{to je kupus po~eo da vene? [ta mu je nedostajalo? [ta bi se dogodilo da je umesto kupusa u ba{ti bila {argarepa? Re{i ukr{tenicu. Zelena poqa }e ti otkriti {ta je pomoglo kupusu da poraste.

9

PRATIM KAKO SE PRIRODA MEWA Postoje ~etiri godi{wa doba: jesen, zima, prole}e i leto.

U jesen dani postaju hladniji. Li{}e po~iwe da opada.

Tokom hladnih zimskih dana mnoge biqke ostaju bez li{}a.

U prole}e su dani topliji. Biqkama po~iwu da rastu novi listovi.

Leti je najtoplije. Biqka tada ima najvi{e listova.

Opi{i drve}e sa slika. Po ~emu se jo{ leto razlikuje od zime? Kojih sve boja mo`e biti li{}e u jesen? U kom godi{wem dobu sazrevaju tre{we? U kom godi{wem dobu opada kestewe? 10

PRI^A O VRAPCU B-r-r-r-r! Stigla je zima. Sneg je prekrio krovove ku}a, parkove, drve}e. Mnoge `ivotiwe su odavno potra`ile toplo skloni{te i utonule u zimski san. Veverica se zavukla u svoju rupu i gricka `ir. Laste i rode su odletele u toplije krajeve. Vrabac se zimi ne seli. [}u}uri se na grani drveta ili skaku}e u potrazi za mrvicama hleba i raznim zrnevqem. Pronalazi i otpatke hrane koje nije prekrio sne`ni pokriva~. Kada je hladno, treba mu vi{e hrane, ali do we te{ko dolazi. Zato jedva ~eka da do|e prole}e i da krene u lov na insekte, gusenice i da se zasladi ukusnim zrnevqem. U leto i u jesen svega ima u izobiqu, pa sit zadovoqno cvrku}e i br~ka se u barici vode. Uvek nekud `uri i oprezan je. Ne pla{i se stra{ila u poqu, ali strah ga je od sove, ma~ke i - pra}ke. Ako je re~enica ta~na, zaokru`i zeleni kvadrati}. Ako re~enica nije ta~na, zaokru`i crveni kvadrati}. Ako si zaokru`io ispravan kvadrati}, dobi}e{ jednu re~. Vrabac zimi spava dubokim zimskim snom. Zimi vrabac te{ko nalazi hranu. Vrabac ne jede gusenice.

E

A

M

T

K

^

Vrabac se ne pla{i stra{ila u poqu, ali se boji pra}ke. Vrabac se zimi seli u toplije krajeve.

B

N

R

O

Zeleni kvadrati }e ti otkriti naziv godi{weg doba u kojem se ptice sele u tople krajeve.

11

[TA KO VOLI DA JEDE Bez hrane niko ne mo`e da `ivi. @ivotiwe `ive tamo gde ima hrane. Skakavac ne mo`e da `ivi bez trave. Mi{ jede skakavce. Gladna zmija juri mi{a da ga pojede.

Mnoge `ivotiwe hrane se samo biqkama. Ovca pase travu. Neke `ivotiwe jedu samo druge `ivotiwe. Vuk jede ovcu. Neke `ivotiwe jedu i biqke i `ivotiwe. Je` rado jede i gliste i {umske plodove. Neke `ivotiwe jedu samo jednu vrstu hrane. Panda jede samo bambus. ^ime se hrane biqke? 12

Biqke same sebi prave hranu. One uzimaju iz zemqi{ta sastojke od kojih proizvode hranu.

Spoj sliku `ivotiwe sa onim {to voli da jede.

Sova je sita tek kada pojede tri mi{a, a delfin kad proguta bar 15 kilograma ribe! Zameni znake slovima. Otkri}e{ {ta je rekao pauk. Napi{i poruku na liniji.

=A

=E

=I

=U

=O ^

k

m d

m

j

mr

`

l

t

n

k

b

b

c

. 13

VODA Svim `ivim bi}ima potrebna je voda. Bez we nema `ivota. Voda se u prirodi nalazi u potoku, u reci, u bari, u jezeru, u moru i u okeanu. U prirodi najvi{e ima slane vode. Ta voda ne mo`e da se pije. Slatke vode ima malo. Zato je treba {tedeti. Kada otvori{ slavinu, voda je tu. Koristi{ je za pi}e, kupawe, prawe zuba, kada ide{ u toalet. Kako ti mo`e{ da {tedi{ vodu?

Svaka kap je va`na: zatvaraj slavinu do kraja!

Umesto da se br~ka{ u kadi, tu{iraj se! Tako tro{i{ znatno mawe vode.

Dok pere{ zube, zatvori slavinu! Tako jednim malim pokretom mo`e{ da zaustavi{ nepotrebno oticawe oko 15 litara vode.

Smisli jo{ dva na~ina za {tedwu vode. U reke se ulivaju razni otrovi iz fabrika. Iz ku}a razni {amponi, sapuni i pra{kovi za prawe sudova i rubqa oti~u i ulivaju se u reke. Reke se ulivaju u mora. Od zaga|ene vode biqke i `ivotiwe u rekama i morima se razbole.

[ta se ovde dogodilo? [ta je reku zamutilo? Pogledaj sliku. Ka`i ~emu nije mesto u reci. 14

[ta misli{, {ta ti mo`e{ da uradi{ da bi voda bila ~is tija?

U slavine voda sti`e iz reka, jezera ili sa izvora. Na putu od reke do tvoje ku}e ona pre|e dug put. U kuhiwu i kupatilo voda ne sti`e pravo iz reke. Pre toga se ~isti od prqav{tine u fabrici za pre~i{}avawe vode. Potom cevima putuje ispod ulica, sti`e do ku}a i pewe se do slavina. To je voda koja mo`e da se koristi. Prqava voda iz kuhiwe i kupatila drugim velikim cevima se spu{ta ispod ulice i ti~e o nazad u reku.

Operi vodu! Evo {ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ovog ogleda: cediqka za ~aj, malo sitnog peska i kamen~i}a, tri staklene ~a{e i pola litra prqave vode (u kojoj je prethodno opran krompir s korom). 1. Prqavu vodu procedi kroz cediqku za ~aj u prvu ~a{u. 2. U cediqku stavi sitne kamen~i}e, koje si prethodno oprao, i procedi prqavu vodu u drugu ~a{u. 3. U cediqku stavi opran sitan pesak i kamen~i}e i procedi ostatak prqave vode u tre}u ~a{u. 4. Posmatraj sve tri ~a{e. U kojoj je voda najbistrija?

1

3

Va`na napomena: Voda koju na ovaj na~in „opere{“ nije za pi}e!

2

4 15

VAZDUH Vazduh se nalazi svuda oko nas. Vazduh je svim `ivim bi}ima potreban za `ivot. Zato je va`no da bude ~ist.

Pogledaj ovu sliku. Odakle sav taj dim? Objasni.

Tamo gde ima mnogo drve}a, vazduh je ~istiji.

Fabrike i automobili ispu{taju dim i {tetne gasove u vazduh i tako ga zaga|uju. Takav vazduh {tetno uti~e na tvoje zdravqe, a {kodi i biqnom i `ivotiwskom svetu. Kada bi fabrike imale filtere na dimwacima, vazduh bi bio ~istiji.

Vazduh je zaga|en onda kada smrdi, kada u wemu ima dima i ~estica pra{ine. Nije zdravo udisati takav vazduh! Vozi bicikl ili idi pe{ice kad god mo`e{!

16

Pogledaj slike. Oboj kru`i} pored onog prevoznog sredstva koje ne zaga|uje vazduh.

PU[EWE JE [TETNO Duvanski dim zaga|uje vazduh. On je {tetan za pu{a~e, ali i za one koji se nalaze u wihovoj blizini. Duvanski dim pun je raznih otrovnih materija koje su opasne za tvoje telo, posebno za plu}a. Pu{ewe je zabraweno na mnogim mestima. Zabraweno je da se deci prodaju cigarete. Ovaj znak ozna~ava da je pu{ewe zabraweno. Gde bi ti sve stavio taj znak? Zamisli da si de~ak sa ovih slika. Razmisli i napi{i {ta bi rekao da si na wegovom mestu. Hajde da zajedno ~itamo.

Uzmi jednu cigaretu.

17

ZEMQI[TE Zemqi{te je va`no za `ivot svih `ivih bi}a. Biqke iz zemqe uzimaju materije od kojih prave hranu. Mnoge `ivotiwe, kao {to su krtice, gliste, crvi i mravi, `ive u zemqi{tu. Veliki broj biqaka koje rastu na zemqi{tu ~ovek koristi za ishranu.

Ki{na glista `ivi u zemqi. Na povr{inu izlazi po vla`nom ili ki{nom vremenu. Ima izdu`eno telo. Kroz ko`u izlu~uje sluz koja joj olak{ava kretawe kroz zemqu. Pokre}e se stezawem i rastezawem mi{i}a. Glista se hrani uvelim li{}em i drugim biqnim ostacima. Wih guta zajedno sa zemqom. Vi{ak hrane izbacuje i tako |ubri zemqi{te. Time poma`e biqkama da rastu. Gliste su pravi podzemni ora~i. U zemqi kopaju hodnike, pa je na taj na~in provetravaju. Kada pada ki{a, gliste izlaze iz svojih skloni{ta jer se podzemni hodnici napune vodom. Zemqi{te u kojem stanuju gliste je plodno.

Podvuci ona mesta u tekstu u kojima se opisuje {ta sve radi ki{na glista. Kako se gliste kre}u kroz zemqu? [ta gliste rade kad pada ki{a? Pove`i cvetove iste boje. Slova u plavim, zelenim, `utim i crvenim cvetovima }e ti otkriti bez ~ega sve biqke ne mogu da rastu.

18

v

j

m

e

v

s

o

z

k

p

e

g

r

a

o

f

m

l

u

p

s

z

q

k

|

i

l

n

g

s

t

d

d

f

c

{

u

e

g

t

k

a

h

p

r

e

~

e

HRANA ZA BIQKE

Napravimo plan akcije Zdrava hrana za biqke. [ta je ciq na{e akcije: Napraviti u {kolskom dvori{tu od opalog li{}a, poko{ene trave i biqnih otpadaka prirodno |ubrivo (kompost) za gajewe biqaka. Takvo |ubrivo je najzdravija „hrana“ za biqke. [ta nam je sve potrebno od alata: Lopata i grabuqe. ^ija nam je podr{ka potrebna: Razgovara}emo sa u~iteqicom i sa {kolskim domarom. Slede}i korak: Sakupi}emo suvo li{}e i odrediti ugao u dvori{tu u koji }emo ga odlo`iti sa ostalim biqnim otpadom. Sakupqeno li{}e treba izme{ati sa zemqom i ovla`iti vodom. Jednom sedmi~no tu masu treba prome{ati lopatom. U tome }e nam pomo}i domar. Slede}i koraci: Prati}emo {ta se doga|a s li{}em i to }emo bele`iti. Kompost je gotov kada bude mirisao na mokru zemqu. Kako }emo znati da je akcija uspela: Ako akciju izvodite u ranu jesen, bi}e potrebno pet do {est meseci da se li{}e razlo`i. Od wega }e nastati prirodno |ubrivo koje je potrebno za rast i razvoj biqaka i cve}a u va{oj {koli.

19

BUM-TRAS Buka je zvuk koji ne prija u{ima. Od jake svetlosti se brani{ tako {to za`muri{. U{i ne mogu same da se brane od buke. Mo`e{ samo da ih rukama zapu{i{ kada ~uje{: buuuum!, cangr!, kraaaak!, tres!, vrrrrrruuuum!, boing!, bzum!, tuuu-tuuuu... Zatvori o~i i oslu{kuj minut-dva zvuke iz tvoje okoline. Nacrtaj i oboj zvuk koji sti`e do tebe. Pore|aj ove zvuke po ja~ini (1,2,3,4)

{aputawe poletawe aviona pucaw petarde Buka nervira i umara. Ne pu{taj muziku glasno. Glasna muzika mo`e da o{teti sluh.

cvrkut vrapca

Re{i ukr{tenicu.

Da li ti neki zvuk smeta dok u~i{? Koji? Za{to? Objasni. 20

ORKESTAR ZRNCE Napravite odeqenski orkestar. [ta vam je sve potrebno: – onoliko plasti~ih posuda s poklopcem koliko ima ~lanova orkestra – razno zrnevqe i mawi ko{tuwavi plodovi – zrna bibera, le{nici, orasi, zrna pasuqa, malo so~iva, semenke suncokreta, bundeve, zrna pirin~a, p{enice...

1. U svaku posudu stavite razli~ito zrnevqe.

2. Posude zatvorite poklopcem.

3. Slu{ajte kakav zvuk proizvode posude.

Na ~asu muzi~kog ve`bajte sa u~iteqicom izvo|ewe melodije pesme Doga|alo se subotom (vidi na strani 25). Ako je dobro budete uve`bali, va{ orkestar bi mogao da nastupi u nekoj zgodnoj prilici.

4. Neka svako dete uzme po jednu posudu i neka pa`qivo slu{a kakav zvuk ona proizvodi.Sva deca treba da slu{aju kakav zvuk proizvode posude. Zatim treba da se pore|aju prema ja~ini zvuka: od najslabijeg do najja~eg.

21

UPOZNAJ SVOJE MALE SUSEDE Prirodu delimo s drugim `ivim bi}ima. U tvojoj okolini `ive razne sitne `ivotiwe – pred tvojom ku}om, oko tvoje {kole, u dvori{tu, u parku. To su komarci, pauci, ku}na muva, bubamara, pu`evi, mravi, gusenice i razne bubice. Neke su toliko si}u{ne da mo`e{ da ih vidi{ tek kada pogleda{ kroz lupu.

Kreni u istra`ivawe okoline. Posmatraj i upi{i u bele`nicu koja se nalazi na kraju kwige ono {to si otkrio: kako neke `ivotiwe izgledaju, {ta jedu, ~ega se pla{e i drugo. Neku `ivotiwu mo`e{ i da nacrta{. Pa`qivo sa malim susedima! Ne diraj ih! Oni su ne`ni i pla{qivi. Ne zaboravi da im izgleda{ kao div. Budi oprezan, jer neke od wih (p~ele, ose) mogu da te ubodu ako ih dira{.

Mravi `ive u mraviwacima. Prave ih na livadi, pod kamenom ili u deblu drveta. Vredni su i uvek nekud `ure. Sna`nim ustima kopaju podzemne hodnike, usitwavaju li{}e i nose hranu. Mravi su ~isti i uredni insekti. U mraviwaku se ta~no zna ko {ta radi. Postoje mravi radnici i mravi ~uvari. Neki radnici imaju zadatak da iznose sme}e iz mraviwaka. Mravi ~esto nose i vuku teret te`i od wih!

22

Ne zaboravi da su svi tvoji mali susedi va`ni. Otvori prozor i pomozi muvi, p~eli ili osi koje su zalutale da iza|u iz tvoje sobe.

U@INA ZA PTICE Ptice koje se u jesen ne sele u toplije krajeve ne raduju se sne`nim pahuqicama. Za wih zimi nema dovoqno hrane. Kada zemqu prekrije sneg, do hrane je jo{ te`e do}i. Vrapcima, zebama, senicama i ostalim pticama iz tvog susedstva mo`e{ pomo}i da lak{e podnesu zimske dane ako im ponudi{ malo hrane. Kroz plasti~ne posude provuci tawi kanap (kao {to je prikazano na slici).

U posude stavi razno zrnevqe ili mrvice hleba.

Svoja zapa`awa o pticama koje dolaze upi{i u bele`nicu koja se nalazi na kraju kwige.

Posude oka~i o grane. Ptice }e prvo posmatrati svoju u`inu izdaleka, a potom }e joj oprezno pri}i i po~eti da kqucaju.

Posmatraj slike. Oboj zelenom bojom kru`i} pored onog deteta za koje misli{ da se brine o pticama. Pored onog koje se ne brine, oboj kru`i} crvenom bojom. Objasni {ta te je navelo da tako misli{.

23

UGRO@ENE @IVOTIWE Kada neke biqke i životiwe zauvek nestanu, za wih se kaže da su izumrle.

Nekada davno na Zemqi su živeli dinosaurusi. Oni su izumrli.

Nekim biqkama i `ivotiwama preti nestanak. Za wih se kaže da su ugrožene. Danas su mnoge životiwske vrste ugrožene zbog toga što ih qudi love i ubijaju, seku šume i zagađuju mora i reke u kojima one žive.

24

Qudi seku bambus koji je jedina pandina hrana. Od kqova afri~kog slona pravi se nakit. Qudi love foke zbog krzna. Krticu truju otrovima kojima posipaju zemqi{te. Vuka qudi love jer im ~esto napada stoku.

Zamisli da `ivotiwe sa slike znaju da govore. [ta bi nam ispri~ale?

DOGA\ALO SE SUBOTOM

Štedeo sam sitan novac, Kupih pušku biću lovac! Spazih malu zečju wušku... Bi mi žao – bacih pušku.

Štedeh novac do sitnice, Kupih kavez, hvatam ptice! Divan cvrkut nudi savez... Bi mi žao – bacih kavez.

Štedeo sam sitne novce, Poći ću u ribolovce! Vitka riba seče slap... Bi mi žao – bacih štap.

U susedstvu, čujem, deca Štede ptice, vole zeca, Hrane ribe, da ne dužim... Hoću s wima da se družim! Slobodan Stanišić

Neka va{ odeqenski orkestar Zrnce nau~i da svira i peva ovu pesmu.

25

TRO[EWE PRIRODNOG BLAGA Priroda je kao jedna velika samoposluga. Qudi uzimaju iz we sve {to im treba. Prirodno blago se tro{i za pravqewe novih stvari. Zato ga u prirodi ima sve mawe.

Bez drve}a ne bi bilo ~istog vazduha, skloni{ta za mnoge `ivotiwe i hrane.

Od drve}a se prave ku}e, mostovi, name{taj, klupe, kwige, olovke...

Od nafte se dobijaju plasti~ni predmeti, stiropor i benzin.

Od ruda koje se vade iz zemqe prave se metalni predmeti.

Nekada se na Zemqi sve zelenelo od nepreglednih {uma. Vazduh je bio ~ist.

[ta ti mo`e{ da uradi{: Kada posledwi izlazi{ iz prostorije, gasi svetlo. Ne ostavqaj ukqu~en televizor i kompjuter kada ga ne koristi{. [tedi papir da bi se mawe {ume seklo. Koristi obe strane lista. Za Novu godinu izaberi plasti~nu jelku ili jelku s busenom. Tako }e{ spasti jedno drvo.

Zamisli jedan dan bez struje. [ta sve ne mo`e{ da radi{ kad nema struje? Ispri~aj na koji na~in ti {tedi{ struju.

26

^UVAR TOPLOTE U hladnim zimskim danima ku}e, stanovi i {kole se zagrevaju energijom koju daju ugaq, voda, drvo ili nafta. To su bogatstva kojih u prirodi nema u izobiqu i zato ih treba {tedeti. Kako se zimi zagreva tvoja soba? Da li topao vazduh izlazi kroz pukotine oko prozora ili ispod vrata? To najlak{e mo`e{ da proveri{ kada duva vetar. Sumwivim mestima pribli`i usku traku od papira. Ako se papir pomera – tu je pukotina kroz koju toplota izlazi. Da se ne bi rasipala energija, napravi ~uvara toplote u obliku {arene zmije. Zamoli neku odraslu osobu da ti pomogne. Evo {ta ti je sve potrebno za pravqewe:

stare ~arape

konac

igla

pola metra jednobojne platnene trake, {iroke oko 1 cm

1. Sa 4-5 pari starih ~arapa odseci stopala.

2. Ostatke ~arapa pri{ij jedne uz druge.

4. Na mawim rastojawima ve`i trake.

5. ^uvara toplote u obliku {arene zmije stavi u prozor ili na pod, do vrata.

3. Dobijenu “zmiju”, duga~ku oko 1 metar, napuni starim ~arapama, vatom ili nekom tkaninom.

27

[TA SE NALAZI U KANTI ZA OTPATKE Kada ti ne{to vi{e ne treba, ti ga baci{ u kantu za otpatke. Tokom dana u woj se nakupi svega i sva~ega – otpadaka od hrane, plasti~nih fla{a, ambala`e, papira. Sme}e se baca u kontejner. Kamion za sme}e ga odvozi izvan grada i naseqa na mesto na koje se odla`e. Ta mesta su deponije.

Planine sme}a na deponijama rastu iz dana u dan i zaga|uju sve ve}e povr{ine zemqi{ta. Da ba~ene stvari ne bi zatrpale planetu, treba ih se nekako re{iti. Najboqe je da pravi{ {to mawe sme}a. Postoje i druga re{ewa. Veliki deo otpada, kao {to su papir, staklo i limenke, ponovo mogu da se prera|uju. Kada se od starih stvari prave nove to se naziva – recikla`a.

Od 10 plasti~nih fla{a mo`e se napraviti 1 ranac. Od starih novina iznova se devet puta mogu napraviti nove novine. Od starih staklenih fla{a i tegli prave se staklene ~inije. 28

Od praznih limenki prave se nove.

Dobro je kada postoje posebni kontejneri za razvrstavawe otpada. Posmatraj otpad sa slike. Razvrstaj ga u odgovarajuće kontejnere (na kojima piše: papir, staklo, metal i plastika) kao što je započeto.

Evo nekih predloga o tome {ta jo{ mo`e{ da uradi{ za za{titu okoline. – Da pravi{ mawe sme}a – Pre nego {to ne{to kupi{, razmisli jo{ jednom da li ti ta stvar stvarno treba – Pre nego {to neki aparat baci{ u kantu za sme}e, raspitaj se da li se mo`e popraviti – Koristi obe strane papira – Bacaj sme}e u kontejner Navedi još dva načina na koje možeš da praviš mawe smeća.

29

ZDRAVO DA SI!

Pogledaj slike. [ta sve devoj~ica radi u toku dana? Ispri~aj {ta ti obi~no radi{ tokom dana.

DA LI SE ZDRAVO HRANI[? Zaokru`i 6 namirnica koje naj~e{}e jede{.

30

Ako ima{ 6

^estitamo! Hrani{ se zdravo.

Ako ima{ 4

Ono {to jede{ nije ba{ uvek i zdravo.

Ako ima{ 6

U tvom tawiru ima malo zdrave hrane. Potrudi se da jede{ vi{e vo}a i povr}a!

BA[TA U TAWIRU Zrno p{enice sadr`i mnogo sastojaka va`nih za tvoje zdravqe. Posebno je zdrava quska zrna. U woj se nalaze mnogi vitamini. Zato treba jesti hleb i namirnice u kojima ima celih zrna `itarice.

P[ENI^NE KLICE Evo jednog predloga za pravqewe zdravog obroka.

[ta ti je sve potrebno: – jedan plitak plasti~ni tawir ili poslu`avnik – pola {oqe p{enice – malo vode 1. P{enicu operi i ostavi da preno}i u malo vode.

3. Za dan-dva, {to zavisi od temperature u prostoriji, p{enica }e proklijati. Probaj klice. Uveri}e{ se da su slatke i ukusne. Wima mo`e da se za~ini salata. Mo`e{ i da ih gricka{.

2. Sutradan isperi zrnca. Rasporedi ih ravnomerno po tawiru ili poslu`avniku i ostavi kraj prozora.

Posle nekoliko dana po~e}e da raste i zelena stabqika p{enice. Tada klice vi{e ne}e biti za jelo, a p{enica u tawiru mo`e da bude lep zeleni ukras u tvojoj sobi.

31

SUNCOBRAN Ko`a {titi tvoje telo. Ali i ti treba da za{titi{ ko`u tokom vrelih letwih dana, kada je sunce jako. Leti }e{ se najboqe rashladiti kupawem u moru, reci i bazenu. Br~kaj se u vodi do 10 ~asova pre podne i posle 16 ~asova. U vreme najve}e vreline zaklon od sunca potra`i u debeloj hladovini, jer je tada wegovo zra~ewe najopasnije. Za za{titu od sunca mogu da ti poslu`e: lagana pamu~na ode}a, ka~ket ili {e{ir, nao~are, suncobran i kreme koje {tite ko`u od sunca. Pogledaj sliku sun~anog dana na pla`i. Ko se od dece pona{a pravilno? Objasni za{to. Zelenom bojom oboj kru`i} pored onog deteta sa slike koje se pona{a pravilno. Oboj crvenom bojom kru`i} pored onog deteta koje se ne pona{a ispravno.

32

VELIKA RAZMENA Skoro smo na kraju kwige. Bli`i se kraj {kolske godine. Pravo je vreme da ti i tvoje dru{tvo iz odeqewa krenete u akciju. Sigurno svako od vas ima u ku}i neke stvari koje bi hteo da razmeni s drugima. To mogu biti: igra~ke, kwige, ~asopisi, stripovi, CD-ovi i sl. Organizujte u odeqewu akciju „Velika razmena“. Ono {to vi{e ne treba tebi, mo`da }e koristiti nekom drugom iz tvog odeqewa. Ono {to tvojim drugovima ne treba, moglo bi, mo`da, tebi da poslu`i. Za ovu aktivnost potrebno vam je 5 kartonskih kutija u koje }ete staviti stvari koje vam vi{e nisu potrebne. 1. Na svakoj kutiji napi{ite {ta }e se u woj nalaziti. Na primer, na jednoj kutiji napi{ite IGRA^KE, na drugoj KWIGE i sl. 2. U dogovoru s roditeqima i u~iteqicom odredite: kada }e akcija po~eti, koliko }e da traje, gde }e se nalaziti kutije. Kako }e{ znati da je akcija uspela? Ako kutije ostanu prazne!

33

ZAJEDNI^KO DRVO [ta je ciq akcije: Imati na{e drvo u dvori{tu {kole o kojem }emo se svi brinuti. [ta nam je sve potrebno: Zajedni~ka odluka o tome koju biqku treba da zasadimo. Kada }e akcija biti izvedena: U martu. ^ija je podr{ka potrebna: Razgovara}emo sa u~iteqicom i roditeqima i dogovori}emo se o ome t ko }e kupiti biqku u rasadniku ili na mestu na kojem se prodaju sadnice. Prvi korak: Izabra}emo mesto u dvori{tu na kojem }emo zasaditi drvo uz pomo} {kolskog domara. Stavi}emo tablu na kojoj }e pisati naziv drveta, datum kada smo ga zasadili, wegovu visinu itd. Slika}emo se pored drveta. Slede}i koraci: Brinu}emo o zajedni~kom drvetu i slede}e godine u isto vreme ponovo }emo se slikati pored wega. Fotografije }emo uporediti i vide}emo koliko je drvo poraslo, a koliko smo porasli mi. U bele`nicu koja se nalazi na kraju kwige zapi{i svoja zapa`awa o uspehu akcije.

34

PROSLAVA DANA ZEMQE Za sve one koji brinu o svojoj okolini, o biqkama i `ivotiwama, o vodi i vazduhu, 22. april je vrlo va`an dan. To je Dan Zemqe. Svi stanovnici na Zemqi pozvani su da tog dana u~ine ne{to kako bi `ivot na na{oj planeti bio boqi za svakoga. [ta ti mo`e{ da uradi{ tog dana?

da s drugovima uredi{ {kolsko dvori{te

da ti i tvoji drugovi posadite biqke o kojima }ete brinuti

da ode{ do biblioteke; tamo }e{ sigurno na}i kwige koje }e ti pomo}i da boqe upozna{ prirodu

da ide{ pe{ke, da vozi{ rolere ili bicikl

Za prave ~uvare prirode svaki dan je Dan Zemqe. Ako sebe vidi{ u tom dru{tvu, ~estitamo! Nacrtaj bex ^UVAM PRIRODU.

35

ZELENI KVIZ DA

NE

2. Baca{ sme}e u kontejner.

DA

NE

3. Koristi{ obe strane papira.

DA

NE

4. Hrani{ ptice, posebno zimi.

DA

NE

5. Dok pere{ zube, povremeno zatvara{ slavinu.

DA

NE

6. Kad god je to mogu}e, vi{e voli{ da vozi{ bicikl ili da ide{ pe{ice nego da te voze automobilom.

DA

NE

7. Voli{ da slu{a{ muziku, ali je ne pu{ta{ glasno zato {to uku}anima i susedima ne prija buka.

DA

NE

8. Za u`inu vi{e voli{ da jede{ neku vo}ku nego ~ips.

DA

NE

1. Kada iza|e{ iz prostorije, uvek ugasi{ svetlo.

Rezultati: Ako ima{ od 6 do 9 odgovora DA : ^estitamo! Odli~an si ~uvar prirode! Ako ima{ od 3 do 6 odgovora DA: Dosta toga zna{, ali }e biti boqe ako promeni{ neku svoju naviku. Ako ima{ mawe od 3 odgovora DA: Tebi, izgleda, nije ba{ va`na tvoja okolina. Pro~itaj jo{ jednom pitawa i razmisli o svojim odgovorima. Mo`da }e{ nak on toga ipak odlu~iti da ne{to promeni{ u svom pona{awu.

36

BELE@NICA

37

BELE@NICA

38

BELE@NICA

39

BELE@NICA

40

BELE@NICA

41

BELE@NICA

42

BELE@NICA

43

^UVARI PRIRODE za prvi razred osnovne {kole prvo izdawe

autor

Stanka Brdar

ilustrovao

Nikola Vitkovi}

recenzenti

Prof. dr Brigita Petrov, Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu Stevica Popov, profesor razredne nastave u O[ „Ujediwene nacije“ u Beogradu

urednik likovni urednik lektor izdava~

za izdava~a {tampa tira`

Slavica Markovi} Jelena Reqi} Violeta Babi} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 mr Qiqana Marinkovi} Grafiprof 5.000

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37 . 016 : 5 - 028 . 31 ( 075 . 2 ) BRDAR, Stanka ^uvari prirode : za prvi razred osnovne {kole / [ Stanka Brdar; ilustrovao Nikola Vitkovi} ] . - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar , 2007 (Beograd : Grafiprof) . - 40 str. : ilustr.; 23 x 24 cm Tira` 5.000 ISBN 978-86-7781-540-0 COBISS.SR-ID 140570380

44

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za ^uvare prirode u prvom razredu osnovne {kole za {kolsku 2007/2008. godinu re{ewem broj 650-02-00069/2007-06 od 30. aprila 2007. godine.