1 Vezbe 1-14

 

VEŽBANJA  Uvod u neuropsihologiju 1-14 FASPER 2008/09

 

26.

27.

UVOD U NEUROPSIHOLOGIJU teme za ispit: 1. podela na režnjeve  2. fun funkc kcio iona naln lnee obl oblas astiti (n (neur eurol ol.po .podel dela) a) 3. proj pr ojek ekci cije je u/i u/izz sv svak akee od fun funkc kc.ob .obla last stii 45. . 6.

korespodencija Lurijine i klasične neurol. Podele 

11. 12.

LLuurirjaijabzlooknoev –i –podela, podela,funkcija funkcija 7. de def. f. cito citoar arhhitek itekto toni nikke 8. funkc nkcije strijatuma uma 9. funkcije ta talamusa 10. 10. funk funkci cije je ce cere rebe belu luma ma niv nivoi oi cerebr cerebraln alnee orga organiz nizaci acije/a je/anal naliz izee

def. strukturna vs. funkcionalna organizacija (onda: neurološka vs. kognitivna) 13. specif. vs. nespecifični sistemi  14. neuronske mape i mreže  15. top topogr ograf afsk skii organ organiz izov ovan anee obla oblast stii 16. lamine 17. kolumne 18. konce koncept pt pa para rale leln lnee obrad obradee pod podat atak akaa 19. konc koncept ept hijera hijerarhi rhijsk jskee obrade obrade poda podatak takaa 21.

25.

20. 20. prin princi cipi pi neur neurons onsko kogg pov povezi eziva vanja nja vrs vrste te veza/ veza/proj projekc ekcija ija kortik kortikaln alnih ih neurona neurona 22. di dissoci ocijacija 23. 23. dvost dvostru ruka ka disoc disocijijac acijijaa 24. asocijacija

kognitivni poremećaji kod žarišnih O, P, T i F lezija (fokus na sekundarnim i tercijernim areama)

anatomska asimetrija hemisfera (fokus na „mikroskopskoj“) 

31.

funkcio funkcional nalna na asi asimet metrij rijaa hem hemisf isfera era 28. teor teoriija Se Sems msov ovee 29. teorija Efron i Serdžent   30. 30. teori teorija ja Gold Goldber berga ga i Kos Koste te (osnovn (osnovni) i) elem elementi enti vizueln vizuelnog og sistem sistemaa

32. organi organizac zacija ija sekunda sekundarni rnihh viz vizuel uelnih nih oobla blasti sti 33. ventral ventralni ni vs. dorz dorzaln alnii vizu vizuelni elni sistem sistem 34 34.. def. def. glo globa baln lnaa aamn mnez ezijijaa 35. 35. pojam pojam antrg antrg vs. vs. retr retrgg am amnez nezijijee 36. osnovne osnovne disoci disocijac jacije ije kod global globalne ne aamne mnezij zijee 37. Skvaje Skvajerov rov eksper eksperim iment ent i teori teorija ja post postupne upne re reorg organi anizac zacije ije 38. n-psi model pamćenja  39. neurološka osnova svake od komponenti modela   41.

40.

projek projekcij cijee u/iz hip hipoka okampa mpalne lne obla oblasti sti

tok aktivacije kod epizodičkog upamćivanja/prisećanja   42 42.. efek efekat at ppri rim mova ovanja nja 43. kratkoročno pamćenje  44. Bedli Bedlije jevv m mode odell ra radne dne me memo mori rije je

45. Lurijina teorija PF funkcija (povezati sa kliničkim podacima)   46. Lermitova teorija PF funkcija (povezati sa kliničkim podacima)   47. Šelisova teorija (model SSP)  48. Funkc Funkcio iona naln lnaa pod podel elaa P PF F kor koree 49. proj projekci ekcije je u/iz u/iz svak svakog og oodd tri tri PF PF si siste stema ma 50. pojam pojam eg egzek zekuti utivn vnih ih funk funkci cija ja (EF (EF)) 51. eks eksper perim iment entii Miln Milner erov ovee i Pet Petri rides desaa 52. uloga EF u pamćenju (pov. klin podatke i teorije PFf/EF) 53. uloga EF u mišljenju  54. uloga EF u ponašanju   55. uloga uloga EF u kont kontro rolili emoc emocijijaa 56. 56. me meha hani niza zam m in inhi hibi bici cije je

 

Primer 1.

 

Više kognitivne funkcije obezbedjuje: 

1/4

retikularna formacija moždano stablo  limbički sistem  kora velikog mozga

   

Materijalnom osnovom mentalne reprezentacije danas tipično smatramo:   neuron



semantičku mrežu 



kortikalnu kolumnu sistem hijerarhijski kodiranih elemenata informacije

 

Različiti kortikalni regioni su medjusobno povezani:  

komisuralnim vlaknima dugim asocijativnim vlaknima kratkim asocijativnim vlaknima projekcionim vlaknima Povezanost neke kognitivne funkcije i njenog neurološkog supstrata najteže je zaključiti iz:  

   

fokalnih lezija lateralizovanih lezija generalizovanih lezija ograničenih lezija  Topografske mape nalazimo u kortikalnim_________ kortikalnim_____________ ____ oblastima: primarnim 

  

 

tercijernim asocijativnim analognim

 

 

Najpribližniji sinonim za Lurijin III funkcionalni blok mozga je:  anteriorna cerebralna kora unimodalna asocijativna kora multimodalna asocijativna kora posteriorna cerebralna kora Lurijin koncept sekundarnih kortikalnih zona odgovara: senzomotornim oblastima kore retikularnoj formaciji unimodalnim asocijativnim oblastima multimodalnim asocijativnim oblastima Tzv 'tercijerne' oblasti mozga su:

   

   



modalno specifične 



asocijativne



i modalno specifične i asocijativne 



ni jedno od prethodnog

Kognitivne funkcije koju dominantno kontroliše desna hemisfera su:    jezik

    

  pažnja emocionalna obrada egzekutivne f. praksija

Limbička kora je prvenstveno bitna za:     

prijem i obradu/integraciju informacija

emocionalnu obradu,i pamćenje i pažnju planiranje, inicijaciju organizaciju akcija  mišljenje i kreativnost 

2/4

 

Termin vizuelna agnozija se odnosi na: smetnje u prijemu vidne informacije    

3/4

teškoće raspoznavanja vidnog stimulusa  potpunu nemogućnost vizuelnog prepoznavanja  teškoće pretraživanja vizuelne scene 

Grafanesteziju svrstavamo u: agnozije apraksije asimbolije amnezije afazije     

Perseveracije su tipične za _____________ kortikalne lezije     

anteriorne posteriorne levostrane desnostrane

'Skladište' znanja o tome kako se vrši odredjena svrsishodna radnja oštećeno je kod:      

ideomotorne apraksije

optokinetičke agnozije  Balintovog sindroma ideatorne apraksije

Deficit vizuelne percepcije može rezultirati iz __________ lezija:     

prefrontalnih parijetalnih temporalnih limbičkih 

 

Od navedenih, funkcijama deklarativnog pamćenja pripada:   radna memorija inhibicija skladištenje  prozopagnozija



  

Bazalne ganglije učestvuju u:  deklarativnom pamćenju  epizodičkom pamčenju  semantičkom pamćenju  proceduralnom pamćenju 

   

Znakom 'frontalne amnezije' se smatra(ju): zaboravljanje disocijacija prisećanja i prepoznavanja  disocijacija anterogradne i retrogradne amnezije teškoće primovanja  Za levu hemisferu je karakteristično da (je):  podobna za medjuregionalnu integraciju





 





efikasnija u obradi pojedinačnih modaliteta i visoko kodiranih informacija efikasnija u obradi novih podataka



povrede rezultiraju globlalnijim deficitima koji pogađaju više kognitivnih funkcija   Koristivši princip asocijacije, uz jednostrano zanemarivanje možemo očekivati: 



dezorijentaciju desno/levo agnoziju prstiju

  

Brokaovu afaziju

opštu prostornu dezorijentaciju 



4/4

 

Primer 2.

Obrada podataka u kori velikog mozga tece: a. ushodnim putevima b.nishodnim putevima d. ispod 50msec po cm2 e. ’feedback’ vezama

c.hijerarhijskim tokovima d. paralelno distribuirano

Lurijine ’primarne zone’ su isto što i:  a. limbička cerebralna kora e.unimodalna b.senzomotorna kora c. multimodalna asocijativna d. kora asocijativna kora f.tercijarne oblasti kora

Organizacija kognitivnih funkcija u posebne ’module’ najvidjivija najvidjivija je u:  a. neokorteksu b.limbičkom sistemu c.levoj hemisferi d. desnoj hemisferi

e.primarnim zonama

f.tercijarnim zonama

Goldberg i Costa sazimaju razlike izmedju hemisfera prema: a.mikroskopskoj strukturi b.makroskopskoj stukturi c. morfologiji d.stepenu analitičke obrade  e.veličini sekundarnih zona  f. načinu obrade podataka 

 

Slučajevi: 1.

Pacijent ima začepljenje leve posteriorne cerebralne arterije a rterije koje je dovelo do ishemičnog oštećenja vizuelne unimodalne asocijativne kore. Koji od sledećih poremećaja je najverovatniji? simultanagnozija prozopagnozija aleksija dizegzekutivni sindrom afazija

 

Slučajevi: 2.

U slučaju unilaterlne, levostrane lezije 'tercijarne' parijetalne oblasti, najverovatniji kognitivni deficit će biti:   A. taktilna agnozija agnozija B. jednostrano zanemarivanje C. ideatorna apraksija D. ideomotorna apraksija E. amuzija

 

Slučajevi: 3.

Budna i uredno orijentisana or ijentisana pacijentkinja nije u stanju da se seti šta je doručkovala, d oručkovala, niti sadržaja razgovora koji se odvijao sat vremena ranije. Koji oblik poremećaja pamćenja najbolje opisuje njeno stanje:

oštećeno kratkoročno pamćenje  oštećeno retrogradno pamćenje  oštećeno deklarativno pamćenje  oštećeno anterogradno pamćenje  oštećeno semantičko pamćenje 

 

Slučajevi: 4.

Osnovni problem pacijenta pacijenta su teškoće da prepozna lica svoje porodice i prijatelja, iako nije dezorijentisan u vremenu ni prostoru i ima urednu oštrinu vida. Pri ispitivanju pokazuje značajnu nesposobnost da identifikuje poznate ličnosti putem fotografija. Gde se najverovatnije nalazi lezija: 1.bilaterarno okcipitoparijetalno 2.bilateralno prefrontalno 3.desno temporalno 4.desno prednjeparijetalno 5.u talamusu

 

Slučajevi: 5. Pacijenkinja opisuje svoje teškoće kao 'problem da natera ruke da rade ono što s u uredni. Nije sposobna ona hoće'. Pri ispitivanju, pažnja, govor i pamćenje su da 'imitira' pranje zuba niti da pokaže desnom kako se seče hleb desnom rukom, mada su njena motorna spretnost i koordinacija uredni. Najverovatnija lokalizacija moždane ozlede je:  dominantni parijetalni režanj  nedominantni parijetalni režanj  dominanti temporalni pol nedominantnii temporalni pol nedominantn nedominantni frontalni režanj 

 

Slučajevi: 6.

Kod pacijenta sa znacima psihomotorne epilepsije i bilateralnom sklerozom hipokampusa najverovatniji kognitivni deficit će obuhvatiti:  A. jezik B. melokinetičku praksiju  C. egzekutivne funkcije D. pamćenje  E. pažnju 

 

Slučajevi: 7.

Dr. Samjuel Džonson, poznati engleski leksikograf, proveo je popodne šesnaestog juna 1783 u ateljeu gospodjice Frensis Rejnolds, žalosno nedarovite sestre Ser Džošue Rejnoldsa, pozirajući za svoj portret. Nakon ovoga je, uprkos svojih 73 godina i znatne telesne težine, prepešačio priličan put do svoje kuće. Na spavanje je otišao u svoje uobičajeno vreme, da bi se probudio, po svom proračunu, negde oko tri sata posle ponoći. Na svoje iznenadjenje i užas, otkrio je da ne moze da govori. Odmah je pristupio testitanju svojih mentalnihh ssposobnosti mentalni posobnosti time što je upešno sastavio molitvu u stihovima na latinskom. Iza toga, pokušao moć govora čašuzore vina.probudio, Medjutim,jošjedino dogodilo bilo jejedadajeoslobodi ponovo zaspao. Kadapopivši se nakon uvek što nije se mogao da govori. Na svoje olakšanje, otkrio je da moze da razume druge i da je sposoban da piše. Ipak, rukopis rukopis i sastav su mu bil bilii unekoliko ošte oštećeni…. ćeni…. Džonson se obratio svojim lekarima, koji su ga posetili i detaljno pregledali. Prepisali su mu uzimanje amonijačnih soli i pijavice sa obe strane vrata sve do ušnih školjki. Jedan od njih, u to vreme vodeći londonski doktor, predvideo je brz oporavak. I zaista, bio je u pravu: terapijski režim je bio toliko uspešan da je Džonsonova moć govora počela da se vraća tokom sledećih dan ili dva. Oporavak je glatko tekao tokom sledećeg meseca, a iz pisanja su nestale i najblaže smetnje. Na kraju, Džonson je imao samo blagu mada stabilnu dizartriju koja se nije menjala sve dok sledeće godine nije preminuo iz nekih drugih razloga. (Rosner, 1974)

 

Slučajevi: 8.

“...Ne sećam se ničega, baš ničega! Postoje samo rasparčani delovi informacija za koje osećam da su vezane za jednu ili drugu oblast. Ali to je sve! U stvari, nemam znanje ni o jednom predmetu. Sva moja prošlost je izbrisana!   Pre povrede sam mogao da razumem sve što su drugi ljudi govorili i lako sam savladavao sve nauke. Posle sam zaboravio sve što sam o nauci naučio. Sve moje obrazovanje je nestalo.

Znam da sam išao u osnovnu školu, da sam s am iz srednje izašao sa svim nagradama, da sam završio tri godine studija na Politehničkom univerzitetu u Tuli. Znam da sam pohađao napredni kurs iz hemije i da sam sve obaveze završavao z avršavao pre roka. Znam da sam bio na Zapadnom frontu i da sam ranjen 1943, kada smo pokušali da probijemo nemačku odbranu u bitci kod Smolenska. I znam da posle ovoga više nisam mogao da ponovo sastavim svoj život. Ne sećam se šta sam radio ni šta sam učio, ni nauka kojima sam bavio, ni predmete sam jedine imao. Zaboravio samdasve. Iako sam učio nemački šestsegodina, nekoje sećam se ni jedne reči, ne mogu prepoznam ni jedno slovo. Takodje se sećam da sam učio engleski tri pune godine na Institutu. Ali sada ne znam reč ni od njega. Potpuno sam zaboravio ove jezike, kao da ih nikada nisam ni učio. Reči kao trigonometrija, geometrija čvrstih tela, hemija, algebra i slične dolaze mi u misli, ali nemam ideju šta one znače...”   (Ljova Saletski; u Lurija, 1972)

 

Slučajevi: 9.

“...Dok sam učio kako da živim sa oštećenjem mozga, otkrio sam, kroz pokušaj i pogrešku, da neke stvari mogu mnogo da mi pomognu, dok neke druge otežavaju moje suočavanje sa zahtevima sredine.meri Da bih mogao da naučim ii upamtim nove podatke, da u na najvećoj mogućoj eliminišem distraktore skoncentrišem svu svojupokušavam mentalnu energiju zadatak koji imam. Za mene je od vitalnog značaja da imam struktuiranu, rutiniranu, dobro organizovanu i mirnu atmosferu u kući, kao i, koliko je to mogućno, na poslu. U prošlosti je moj životni stil bio prilično haotičan i uživao sam u tome, dok sada želim ž elim “mesto za sve i sve na svom mestu”. Sa teškoćama u pamćenju, red i navika mi čine dnevne tokove mnogo lakšim.  Nisam sposoban da kontrolišem ljutnju kao što sam mogao pre. Bes više ne leži u meni tik ispod površine samo čekajući da plane kao što je to bilo ranije tokom mog oporavka. Ipak, kao što se dogadja i drugim ljudima, javljaju se situacije koje me prilično razbesne. Ranije mi je bilo potrebno mnogo da planem, tako da se i danas sporo ljutim. Razlika je u tome što sada kada sam ljut nisam u stanju stanju da “povučem kočnice” i ovo direktno povezujem povezujem sa mozdanim oštećenjem . VVeoma oštećenjem. eoma me uplaši kada se nadjem u ovakvom stanju i za njega još nisam našao zadovoljavajuće zadovoljavaj uće rešenje, ssem em što se trudim da izbegnem provocirajuće situacije ili da ih zaustavim pre nego što postane prekasno.  Izgleda da mi moj jednosmerni um pomaže da svaki dan prihvatim onakvim kakav jeste i bez previše briga, za šta nikada ranije nisam bio sposoban. Takodje, čini mi se da sam sada bolji terapeut, pošto se držim suštine i imam više empatije za drugeLinge, no što1980) sam imao ranije...”   (Frederick