1. Nauka o Bankarstvu i Bankarsko Poslovanje

Bankarstvo 1. Nauka o bankarstvu i bankarsko poslovanje Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke i obuhvata: 1. izucavanje funkcije i uloge bankarskog sistema i nacina organizovanja bankarstva u jednoj nacionalnoj ekonomiji. 2. kreditno, depozitno i ostalo bankarsko poslovanje 3. odraz teorije i prakse monetarne kreditne i devizne politike na kreditno bankarski sistem Ova naučna disciplina primarno se bavi teorijskim uopštavanjem funkcija banaka, izučavanjem načina organizovanja banaka u ekonomiji zemlje, istraživanjem funkcije i uloge bankarskog sistema, finansijskim i kreditnim potencijalom banke, kamatnim stopama, rokovima.. Osnovni poslovi banke su mobilizacija slobodnih novcanih sredstava, investiranje i posredovanje na finansijskom trzistu. 2. Pojam banke Pojam reci banka je dosta star i u literaturi se najcesce navodi da potice od italijanske reci "banko" sto ynaci klupa, danas salter, na kojoj su se vrsile razmena novca ali i ostale novcane operacije placanja. Banke se najcesce definisu kao finansijske organizacije koje se primarno bave primanjem depozita i davanjem kredita. Medjutim, ova definicija ima nedostataka, jer se ne odnosi na sve vrsta banaka, pogotovo ne u savremenim uslovima, zato se navode i druge definicije. Banka se moze definisati kao novcani zavod ili kreditna ustanova cija je osnovna aktivnost uzimanje i davanje kredita kao i obavljanje odredjenih novcanih poslova za racun svojih komitenata. Zakon o bankama Republike Srbije definise banku kao akcionarsko drustvo sa sedistem u republici Srbiji koje ima dozvolu za rad Narodne Banke Srbije, a obavlja depozitne i kreditne poslove, a moze obavljati i druge. Iz iznetog moze se dati jedna sveobuhvatna definicija koja kaze da je banka specijalizovana privredna organizacija, odnosno finansijski posrednik, koja prikuplja slobodna novcana sredstva po raznim osnovama i plasira u raznim vidovima u cilju ostvarivanja prihoda, odnosno profita po tom osnovu.

3. Razvoj bankarstva Istorijski posmatrano razvoj trgovine je doveo do pojave bankarskih poslova. Prema nekim zapisima u Vavilonu su se u periodu od VII do V veka pre nove ere pojavili tragovi koji ukazuju da su se pojedina lica bavila prikupljanjem i cuvanjem hrane i drugih proizvoda koje su davali u zajam. Pozajmice su se davale u naturalnom obliku i sa kamatom koja je uglavnom imala zelenaski karakter, a vracale su se u periodu naredne zetve. Prema drugim izvorima bankarstvo se vezuje sa drevnim gradom Urom. U tom gradu je jedan hram koji je postojao od 3000.do 560. god. pre nove ere poceo sa depozitnim poslovima u kojima su se uz naknadu cuvali novac i druge stvari od vrednosti, da bi se kasnije razvio platni promet i kreditiranje. Pored hramova bankarskim poslovima se pocinju baviti i privatne bankarske kuce koje se javljaju za vreme dinastije Hamurabija (1830-1530. pre nove ere). Iz oblasti Azije trgovina se prenosi i u Grcku, a sa njom su se razvili bankarski poslovi i neke vrste banaka. U razvijenim trzisnim privredama do 70-ih godina proslog veka finansijski posrednici imaju dominantnu ulogu u novom modelu trzisne privrede dolazi do potiskivanja komercijalih banaka na sta posebno utice brzi razvoj penzionih i investicionih fondova. Vrste banaka Postoji vise kriterijuma po kojima se moze izvrsiti razvrstavanje banaka. Ipak najcesce koriscen je onaj koji vodi racuna o tome na koji nacin banke dolaze do sredstava. Prema ovom kriterijumu banke se mogu podeliti na centralne (emisione), komercijalne, investicione, granske, poslovne itd.

4. Centralna banka Ima kljucno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu s' obzirom na svoju ulogu emisione banke ili banke banaka. Najvazniji njeni poslovi i zadaci jesu emisija novca i kredita, sprovodjenje kreditno monetarne politike, odrzavanje spoljne likvidnosti i obavljanje odredjenih poslova za racun drzave. Ona ima pravo emisije novca koji predstavlja zakonsko sredstvo placanja u jednoj zemlji. Sa druge strane davanjem kredita, odnosno kupovinom nedospelih potrazivanja od banaka stvara tzv. primarni novac. Zatim, vodi racuna o deviznim rezervama zemlje kako bi se omogucilo nesmetano placanje sa inostanstvom i obavlja preko posebnih institucija (poput trezora) odredjene poslove za potrebe drzave. 5. Depozitne (komercijalne) banke Primarni posao depozitnih banaka je prikupljanje pretezno kratkorocnih sredstava po osnovu depozita sektora privrede, van privrede i stanovnistva i njihovo usmereavanje uglavnom u odredjene komercijalne svrhe kao npr. finansiranje proizvodnje i prometa i to prevashodno na kratak rok. 6. Investicione banke Investicione banke su banke koje raspolazu dugorocnim potencijalom i bave se pretezno dugorocnim kreditiranjem investicija preko 5 godina, a mogu biti specijalizovanog ili univerzalnog karaktera. 7. Granske ili spcijalizovane banke Predstavljaju takvu vrstu banaka koje odobravaju kredite iskljucivo pojedinim privrednim granama ili oblastima (kao sto su poljuprivreda, industrija, trgovina itd. ), mada se termin specijalizovana banka koristi i za banke koje su specijalizovane i za neki određeni vid bankarskih poslovanja (za razliku od univerzalnih banaka).

8. Univerzalne banke Univerzalne banke se bave svim vrstama bankarskih poslova bez obzira na rok, sto znaci da predstavljaju banku opsteg tipa i pravi su finansijski supermarket koji nude veliki broj bankarskih usluga svojim komitentima u koje spadaju i fizicka i pravna lica. Po svojoj sustini su blizi depozitnim bankama iako mogu da pruzaju sve vrste bankarskih usluga. 9. Razvojne banke Razvojne banke mogu biti nacionalnog ili medjunarodnog karaktera. Njihova osnovna funkcija je finansiranje programa razvoja ili celokupne nacionalne privrede ili pak nekog od njenih sektora kao npr. infrastruktura pod povoljnim uslovima u pogledu rokova i kamatnih stopa. 10.Poslovne banke Poslovna banka ima dosta slicnosti sa depozitnim ili komercijalnim bankama. U mnogim zemljama ne postoji cisti tip poslovne banke nego svojevrsna kombinacija sa karakteristikama depozitne i poslovne banke koja do svojih sredstava dolazi pre svega udruzivanjem sredstava velikih preduzeca sto omogucava finansiranje na duzi rok i prati vece projekte. U poslednje vreme se sve vise govori o mega-poslovnim bankama koje su orjentisane na finansiranje velikih industrijskih i trgovinskih konglomerata na dugorocnoj osnovi. 11.Multinacionalne banke Multinacionalne banke karakterise bankarsko poslovanje u vise zemalja preko mreze filijala i afilijacija koje su osnovana u raznim zemljama uz pomoc informacione tehnologije. One su slicne univerzalnim bankama posto uglavnom pruzaju sve vrste bankarskih usluga ali sa akcentom na platnom prometu prema inostranstvu.

12.Nebankarske finansijske organizacije Za razliku od banaka kod kojih postoji direktna posrednicka veza izmedju prikupljenih plasiranja sredstava postoji jedan broj finansijskih organizacija kod kojih je ta veza mnogo manje izrazena ili cak uopste nije prisutna. U depozitne finansijske organizacije spadaju pored banaka i stedionice, a nedepozitne finansijske institucije karakterise veliki broj razlicitih institucija kao sto su razna drustva za plasiranje kapitala, osiguravajuca drustva, investicioni fondovi i drugi finansijski posrednici. Stedionice se bave prikupljanjem stednje najsirih slojeva stanovnistva koja drze na racunima i depozitima kod banaka ili kod centralne banke, odobravaju kredite pod relativno povoljnim uslovima stedisama, zatim za potrebe finansiranja lokalnih zajednica itd. Osiguravajuca drustva su u obavezi da drze znacajna sredstva u rezervama kako bi mogla da izmire obaveze prema osiguranicima. Na slican nacin kao i osiguravajuca drustva privatni i javni penzioni fondovi plasiraju sredstva dobijena na ime uplate svojih clanova kroz kupovinu hartija od vrednosti na finansijskom trzistu. 13.Bankarski sistem i oblici bankarskog poslovanja Bankarski sistem predstavlja organizaciju bankarstva u nekoj zemlji ili grupi zemalja u smislu strukture, funkcije, vlasnistva i medjusobne povezanosti banaka. Bankarski sistemi se znacajno razlikuju od zemlje do zemlje, ali ima i dosta slicnosti s obzirom na cinjenicu da im je zajednicko postojanje centralne banke. Razlikujemo dva osnovna modela finansijskog sistema: - nemacko-japanski - anglosaksonski U nemacko-japanskom modelu banke imaju dominantnu ulogu pri finansiranju preduzeca. U anglosksonskom modelu (pre svega u SAD i Velikoj Britaniji) primarna uloga pripada finansijskom trzistu na kome znacajnu ulogu imaju nebankarske institucije.

Neke analize pokazuju da je trzisni sistem efikasniji u pruzanju finansijskih usluga, dok druge daju prednost finansijskim posrednicima. Neke zemlje u razvoju jos uvek imaju monobankarski model, gde jedna banka ili eventualno nekoliko njih u drzavnom vlasnistvu vrse funkciju centralne banke i komercijalnih banaka. Zemlje u tranziciji se nalaze u razlicitim fazama transformacije od ranijeg tzv. modela socijalistickog bankarstva (koje karakterise drzavno vlasnistvo) u trzisno orjentisano bankarstvo, pa se iz tog razloga koristi termin bankarstvo u tranziciji. 14.Specificni oblici bankarskog poslovanja Pored navedenih bankarskih sistema postoje i oblici bankarstva, odnosno oblici bankarskog poslovanja, koji se znatno razlikuju od klasicnog bankarskog poslovanja. U ovu grupu spadaju ofšor bankarstvo i islamsko bankarstvo. Ofšor poslovanje se zasniva na koriscenju ofšor kompanija osnovanih obicno sa relativno malim sredstvima, za razlicite transakcije, sa ciljem da se izbegne kontrola poslovanja i placanje poreza, a po potrebi i sakrije identitet pravih vlasnika. Za registraciju ofšor kompanija moraju biti ispunjena sledeca tri uslova: -

vlasnici ofšor moraju biti stranci u odnosu na drzavu u kojoj se osniva

-

sredstva za njeno osnivanje moraju da poticu van drzave

-

sav prihod koji se ostvari mora biti iz inostranstva.

Prve institucije koje su poslovale na nacelima islamskog bankarstva osnovane su 63. god. u Egiptu sa zadatkom da finansiraju ekonomske i socijalne programe zemalja clanica, na islamskim principima koji se zasnivaju na Kuranu.

15.Ostali oblici bankarskog poslovanja Najcesce podele bankarskog poslovanja su sledece: -

bankarsko poslovanje na veliko i malo

-

privatno bankarstvo

-

trgovinsko bankarstvo

-

anonimno bankarstvo

-

mikro bankarstvo

-

a neki autori kao posebnu vrstu navode i usluzno bankarstvo koje se u velikoj meri sastoji u pruzanju informacija i saveta klijentima. Bankarsko poslovanje na malo uglavnom podrazumeva pruzanje usluga individualnim klijentima i to fizickim licima u malim preduzecima. Bankarsko poslovanje na veliko podrazumeva bankarske poslove sa vecim korporativnim klijentima, odnosno preduzecima i institucijama. Privatno bankarstvo obicno podrazumeva pruzanje bankarskih usluga bogatim pojedincima. Trgovinsko karakterise bankarske poslove koji su tradicionalno orjentisani na finansije trgovine. Anonimno podrazumeva pruzanje usluga sa akcentom na poverljivost i zastitu identiteta klijenta. Mikro bankarstvo predstavlja pruzanje usluga siromasnijim slojevima stanovnistva.

16.Finansijsko posredovanje i bankarsko poslovanje Osnova finansijskog posredovanja jeste prikupljanje sredstava na depozitnoj i nedepozitnoj osnovi. Depozitna sredstva su ona koja su u banku ulozili komitenti dok nedepozitna sredstva predstavljaju krediti dobijeni od centralne banke ili drugih banaka na finansijskom trzistu. Banke najcesce imaju zadatak da mobilizuju novcana sredstva onih subjekata kojima u odredjenom vremenskom periodu nisu potrebna i njih usmeri ka onima kojima su neophodna u datom vremenskom periodu. 17.Nacela bankarskog poslovanja U svom poslovanju svaka banka se mora pridrzavati odredjenih nacela ukoliko zeli da racionalno posluje i smanji svoje rizike, a to su nacelo likvidnosti, solventnosti i nacelo rentabilnosti. Likvidnost banke se definise kao njena sposobnost da u roku izmiri sve dospele obaveze. Za banku se kaze da je likvidna ako je u stanju da neometano obavlja svoje kreditne aktivnosti i izmiri sve obaveze u roku placanja uz zadrzavanje potrebne rezerve likvidnosti. Nacelo solventnosti se odnosi na mogucnost placanja obaveza ili naplate potrazivanja u roku i na nacin utvrdjen izmedju banke i komitenta. Nacelo rentabilnosti mora biti uskladjeno sa nacelom likvidnosti gde likvidnost zahteva da banka mora imati dovoljno sredstava kako bi sve obaveze izmirila u roku dok nacelo rentabilnosti zahteva sto rentabilnije plasmane posto se na njih placa pasivna kamata. Naime, prekomerna likvidnost sa jedne strane smanjuje rentabilnost, dok veliki zahtevi u odnosu na rentabilnost smanjuju likvidnost. Iz tog razloga menadzment banke o tome mora voditi racuna i izvrsiti njihovo uskladjivanje.

18.Bankarski poslovi prikupljanja sredstava Bankarski poslovi prikupljanja sredstava prema rocnosti se dele na kratkorocne i dugorocne. S druge strane prema nacinu prikupljanja na depozitne i nedepozitne poslove. Depozitni poslovi po svojoj sadrzini su pasivni bankarski poslovi sa kojima se banka pojavljuje kao duznik prema sirokom krugu poverioca iz razlicitih sektora privrede, neprivrede, stanovnistva, pri cemu ima obavezu da deponentima plati iznos kamate. Polozeni depoziti mogu biti oroceni sa kracim ili duzim rokom, depoziti po vidjenju, itd.Upravo oni uslovljavaju plasman sredstava u kreditnom ili drugom obliku. Pored njih banka moze prikupljati i tzv. nedepozitne izvore uzimanjem kredita ili zaduzivanjem kod centralne banke i dr. finansijskih institucija. Kredti centralne banke su uglavnom kratkorocni i odobravaju se uglavnom za likvidnost. Krediti od drugih banaka se uglavnom odobravaju za odredjene namene. Pored likvidnosti se odobravaju i za finansiranje zajednickih ulaganja, izvoza, uvoza i dr. 19.Cena bankarskih sredstava Cena bankarskih sredstava ili resursa je od presudne vaznosti za formiranje kredita kao i za profitabilnost banke. Kod formiranja cen ebankarskih sredstava moguca su dva pristupa. I to jedan koji se oslanja na prosecne troskove sredstava kojima banka finansira svoje plasmane i drugi koji se odnosi na marginalnu cenu bankarskih sredstava. Inace kamatna stopa na medjubankarske kratkorocne plasmane zavisi uglavnom od kretanja eskontne stope, od trenutnog stanja ponude i traznje novca ili od stope inflacije. Uloga kapitala banke je specificna jer bankama kapital nije toliko potreban kao primarni izvot finansiranja. One mogu pozajmiti sredstva koja su im potrebna za poslovanje po nizim kamatnim stopama u odnosu na cenu po kojoj se plasiraju. Nijedna banka ne moze svoj celokupni bankarski potencijal usmeriti u plasmane jer mora imati obavezne rezerve koje deponuju na racun kod centralne banke. U vezi sa tim neophodno je pomenuti tzv. zlatno bankarsko pravilo o uspostavljanju paralelnog odnosa izmedju rokova raspolozivosti izvora i rokova njihovog plasmana.

20.Obračun kamate Za izračunavanje kamate na bankatski kredit koriste se prost i složen kamatni račun. Prost intersni račun upotrebljava se u slučajevima kada se kamata izračunava na istu sumu (glavnicu) za svaki period kapitalisanja. Složeni kamatni račun upotrebljava se za izračunavanje kamate na glavnicu koja je uvećana za prethodno obračunate kamate posle svakog unapred utvrđenog vremenskog razmaka. Sistem obračuna i naplaćivanja kamate može biti dekurzivan i anticipativan. Kod dekurzivnog sistema zajmoprimcu kamata se obračunava i naplaćuje za određeni protekli vremenski period (obično 6 do 12 meseci). Kod anticipativnog sistema kamata se obračunava i naplaćuje za određeni period unapred. Dekurzivni sistem se smatra povoljnijim za zajmporimca. 21.Otplata kredita Amortizovati kredit (zajam) znači postepeno ga otplatiti po unapred utvrđenom planu. Otplata (rata) je deo kredita koji se postepeno vraća (likvidira) u jednakim ili promenljivim iznosima pri čemu one mogu da rasu ili opadaju. U poslovnoj praksi se uglavnom najčešće pojavljuju tri modela amortizacije kredita. Prvi metod je amortizacija kredita sa jednakim godišnjim otplatama glavnice (uz smanjivanje kamate), drugi metod je amortizacija kredita sa jednakim godišnjim otplatama koje uključuju glavni dug i kamatu, i treći metod je amortizacija kredita sa plaćanjem glavnog duga na kraju (u poslednjoj godini).