1-Krivicno Pravo Skripta

(kradja,teska kradja,razbojnicka kradja,razbojnistvo,utaja,prevara,prevara u osiguranju, sitna kradja, utaja ili

DELA IMOVINSKOG KRIMINALITETA-

prevara)

1.Kradja Krivično delo pripada u grupi krivičnih dela protiv imovine Objekt krađe je tuđa pokretna stvar. U krivičnom pravu se pokretna stvar shvata kao svaka stvar koja se može da pokrene ili premesti sa jednog mesta na drugo, što znači da se pojam pokretne stvari shvata šire nego u građanskom pravu. Naime, u krivičnom pravu se pokretnim stvarima smatraju i predmeti koji se u građanskom pravu oni tretiraju kao nepokretnost, na primer delovi koji se mogu odvojiti od nepokretne stvari kojoj pripadaju (crep sa kuće, i sl.). U svakom slučaju se krađa sastoji u oduzimanju od drugog tuđe pokretne stvari u nameri da se njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist. Zbog toga sekrađa može izvršiti samo sa umišljajem pojačanim namerom da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist, a izvršilac može biti svako lice. Objekt zaštite kod krađe je imovina a objekt napada, kao što je već istaknuto, tuđa pokretna stvar. Kao stvar se smatra materijalni deo prirode koji može biti u različitom agregatnom stanju i imati različit oblik. Stvar može biti u prirodnom stanju, a može predstavljati i predmet koji je načinjen radom čoveka i koji služi za određene svrhe. Kazna propisana za ovo krivično delo je novčana kazna ili zatvor do tri godine. Krivično gonjenje za krađu u načelu se preduzima po službenoj dužnosti. Međutim, ako je krađa učinjena prema bračnom drugu, licu sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili nekim drugim licima sa kojima učinilac živi u zajedničkom domaćinstvu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. 2.Teska kradja Pošto je po svojoj pravnoj prirodi ovo delo kvalifikovani oblik kradje,zakonodavac je i delo sistematizovao, u krivicnih dela protiv imovine, i to pokretne imovine. Zbog svoje pravne prirode, teška kradja ima sva obelezja obicne kradje, koja u stvari predstavlja radnju izvršenja kod teške kradje. Teška kradja ima više osnovnih i jedan tezi oblik ispoljavanja. Kazna propisana za sve oblike osnovnog vida ispoljavanja teške kradje je zatvor od jedne do osam godina, a za teze oblike ispoljavanja kazna je zatvor od dve do deset godina Osnovni oblik ispoljavanja teške kradje obuhvata više oblika izvršenja.U njih spadaju: 1)Krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem ili savladavanjem većih prepreka koju odlikuje poseban nacin izvrsenja. 2) Krađa izvršena od strane grupe, koja postoji ako je kraĊa uĉinjena od strane najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivicnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih clanova, kontinuitet clanstva ili razvijenu strukturu. 3) Krađa izvršena na naročito opasan način (opasna kradja) je kradja izvršena naroĉito opasnim radnjama ili korišćenjem narocito opasnih sredstava, kojima se prouzrokuje opasnost za zivot, zdravlje ili telesni integritet ljudi ili za imovinu. 4) Krađa izvršena na naročito drzak način (drska kradja), koja se odlikuje ili posebnom odlucnošću, upornošću i bezobzinošću ucinioca, odnosno nacinom izvodjenja koji ukazuje na veliku drskost ucinioca. 5) Krađa izvršena od strane lica koje je pri sebi imalo oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane, koja podrazumeva da je ucinilac u vreme kradje samo imao pri sebi predmete koji odgovaraju pojmu hladnog ili vatrenog oruzja 6) Krađa izvršena za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa

1

7) Krađa izvršena iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica 8) Krađa kulturnog dobra, odnosno dobra koje uživa prethodnu zaštitu i prirodnog dobra 9) Krađa stvari čija vrednost prelazi četiri stotine pedeset hiljada dinara (kradja stvari veće vrednosti) DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA UPERENA PROTIV DRUGIH DRUSTVENIH VREDNOSTI--

(sumska kradja) 3.Sumska kradja Iako je rec o krivicnom delu koje se vrši protiv imovine i u nameri kradje, zakonodavac je smatrao da je u ovom slucaju biljni svet pretezniji objekt zaštite, pa je ovo krivicno delo sistematizova u grupi krivicni dela protiv zivotne sredine. Za postojanje dela bitno je mesto izvšenja – to moze biti samo šuma, park ili drvored. Prema tome, objekt ovog kriviĉnog dela je stablo, tj. svako odraslo drvo u šumi (odnosno u parku ili drvoredu) koje se svojim korenom drzi za zemlju, a bez obzira na to da li je rec o sirovom ili o suvom stablu. Radnja izvršenja je obaranje jednog ili više takvih stabala, pod cime se podrazumeva seca ili cupanje stabla. Osnovni oblik ispoljavanja šumske kradje sastoji se u obaranju stabala u nameri kradje, a izvršilac moze biti svako lice.Za postojanje dela trazi se da je oboreno stabalo u tudjoj šumi i slicno. Krivicno delo je svršeno samim obaranjem stabala u nameri prisvajanjem oborenih stabala pribavi sebi ili drugome protivpravna imovinska korist. Kriviĉno delo šumske kradje ima i tri teza oblika ovog ispoljavanja: 1) ako je delo izvršeno u nameri da se oboreno drvo proda, 2) ako koliĉina oborenog drveta prelazi pet kubnih metara, i 3) ako je delo izvršeno u zaštićenoj šumi, u nacionalnom parku ili u nekoj drugoj šumi koja ima posebnu namenu. 4.Razbojnicka kradja Krivično delo razbojničke krađe je pravo složeno krivično delo koje se sastoji iz krađe i prinude. Objekt zaštite kod razbojničke krađe takođe je imovina, a objekt napada je tuđa pokretna stvar. Zbog toga je i ovo delo stematizovano u grupi krivičnih dela protiv imovine. Karakteristika ovog krivičnog dela je da prinudi prethodi obična ili teška krađa. Razbojnička krađa postoji kada je izvršilac krađe zatečen na delu pa u nameri da ukradenu stvar zadrži protiv nekog lica upotrebi silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo. Razbojnička krađa ima osnovni, dva teža i najteži oblika ispoljavanja. Kazna propisana za osnovni oblika ispoljavanja ovog krivičnog dela je zatvor od jedne do deset godina. Teži oblik ovog krivičnog dela postoji ako je izvršenjem dela pribavljena protivpravna imovinska korist koja prelazi iznos od milion i pet stotina hiljada dinara. Kazna za propisana za ovaj vid krivičnog dela je zatvor od dve do dvanaest godina Drugi teži oblik ovog krivičnog dela postoji u dva slučaja, i to: 1) ako je osnovni ili prvi teži oblik razbojničke krađe učinjen od strane grupe, i 2) ako je pri izvršenju osnovnog ili prvog težeg oblika razbojničke krađe nekom licu umišljajno naneta teška telesna povreda. Najzad, najteži oblik ispoljavanja razbojničke krađe postojaće u slučaju kada je bilo kakva razbojnička krađa izvršena od strane organizovane kriminalne grupe. Kazna propisana za ovaj oblik razbojničke krađe je zatvor od najmenje pet godina, tj. od pet do dvadeset godina. 5.Razbojnistvo Razbojnistvo je takodje pravo slozeno krivicno delo koje se sastoji iz kradje i prinude. a objekt napada tudja pokretna stvar, zbog cega se i ovo delo svrstava u krivicna dela protiv imovine

2

Medjutim, za razliku od razbojnicke kradje, ovde obicna ili teška kradja prethodi prinudi. Konkretnije

posmatrano, kod razbojništva se prinuda vrši da bi se tudja pokretna stvar oduzela, dok se kod razbojnicke kradje ona vrši da bi se stvar koja se oduzima zadrzala. Razbojništvo je svršeno u momentu kada je stvar oduzeta odnosno kada je izvršilac uspostavio pritezanje nad ukradenom stvari, a moze ga izvršiti svako lice. Tezi oblik razbojništva postoji u tri slucaja:

1)ako je ovim delom pribavljena imovinska korist u iznosu preko milion i pet stotina hiljada dinara, 2) ako je delo ucinjeno od strane grupe, i 3) ako je pri izvršenju razbojništva nekom licu umišljajno naneta teška telesna povreda. DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA UPERENA PROTIV DRUGIH DRUSTVENIH VREDNOSTI (piratstvo)

6.Piratstvo Piratstvo (morsko razbojništvo) je najstarije medjunarodno krivicno delo. Negovo egzistiranje u našem pravnom sistemu rezultat obaveza proisteklih iz medjunarodnog obicajnog prava i brojnih medjunarodnih konvencija, medju kojima je najznacajnija Konvencija o otvorenom moru iz 1958 godine. Iako piratstvo predstavlja podjednako delikt protiv imovine, delikt protiv medjunarodnog prava, i delikt protiv bezbednosti vodenog saobraćaja, zakonodavac je ovo delo ipak normirano odredbom i svstao ga medju kriviĉna dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Konstitutivni element kriviĉnog dela je mesto izvršenja, pošto se moze izvršiti samo na otvorenom moru ili mestu koje ne potpada pod vlast nijedne drzave. Piratstvo ima po jedan osnovni i tezi oblik ispoljavanja. U oba sluĉaja se radnja izvršenja sastoji u vršenju odredjenih kriviĉnih dela sa elementima nasilja. Izvršilac piratstva po pravilu će biti samo ĉlan posade ili putnik onog broda koji napada drugi brod, dok pasivni subjekt moze biti svako lice koje se u vreme napada nalazi na napadnutom brodu Kod izvršenja piratstva postoji više alternativno postavljenih radnji, i to: 1) nasilje prema licima na drugom brodu, 2) razbojništvo nad licima na drugom brodu, 3) zadrzavanje drugog broda, 4) oduzimanje drugog broda, 5) oštećenje drugog broda, 6) uništenje drugog broda, 7) oštećenje ili uništenje dobara koja se nalaze na drugom brodu (inventar, oprema, tovar, i sl.), i 8) prouzrokovanje štete velikih razmera. Kazna propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovog kriviĉnog dela je zatvor u trajanju od dve do dvanaest godina, a za tezi oblik zatvor u trajanju od pet do petnaest godina. 7.Utaja Ovo delo je takodje sistematizovano u grupi krivicnih dela protiv imovine. Izvršilac moze biti svako lice, a u pogledu vinosti neophodan je umišljaj pojaĉan namerom da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist. Radnja izvršenja se sastoji u prisvajanju tudje pokretne stvari koja se već nalazi kod izvršioca, a u navedenoj nameri. Ovo kriviĉno delo ima osnovni, tri teza i jedan lakši oblik izvršenja.Po naĉinu na koji je izvršilac došao do stvari razlikuju se tri oblika utaje, i to: utaja poverene stvari odnosno utaja nadjene stvari i utaja stvari do koje je uĉinilac sluĉajno došao. Posebno treba napomenuti da predmet kriviĉnog dela utaje moze biti bilo koja poverena stvar, izuzev novca, hartija od vrednosti ili drugih stvari koje su izvršiocu ovog kriviĉnog dela poverene u sluzbi ili na radu. -Utaja poverene stvari. Osnovni oblik ispoljavanja ovog kriviĉnog dela postoji kada izvršilac u nameri da sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji tudju pokretnu stvar koja mu je poverena. Prema tome, radnja izvršenja se sastoji u utaji tudje poverene stvari, u nameri da njenim prisvajnjem sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist. Najtezi

3

oblik utaje poverene stvari postojaće u tri sluĉaja: 1) ako vrednost utajene stvari prelazi milion i pet stotina hiljada dinara, 2) ako je utajena stvar kulturno dobro, i 3) ako utajena stvar dobro koje uziva prethodnu zaštitu. Sankcija predvidjena za osnovni oblik ispoljavanja utaje je zatvor do dve godine i novĉana kazna, a za njen prvi tezi oblik (utaja staraoca) zatvor od tri meseca do tri godine i novĉana kazna.

- Lakši oblik utaje. Lakši oblik utaje postojaće u dva sluĉaja, i to: 1) u sluĉaju utaje nadjene stvari i 2) u sluĉaju utaje stvari do koje se sluĉajno došlo. U oba sluĉaja uĉiniocu je zaprećena novĉana kazna ili zatvor do jedne godine . Utaja nađene stvari postoji kada je predmet utaje stvar koju je izvršilac našao. Utaja stvari do koje se slučajno došlo postoji kada stvar koja je predmet utaje sluĉajno dospeo u pritezanje lica koje je prisvoji u nameri koja je inaĉe karakteristiĉna za kriviĉno delo utaje. 8.Prevara Kriviĉno delo prevare smatra se deliktom protiv imovine uopšte, zbog ĉega je i stematizovano u grupi kriviĉnih dela protiv imovine .Objekt radnje kod prevare je imovina nekog lica, bez obzira na to da li je reĉ o pokretnoj ili nepokretnoj imovini, odnosno o imovinskom pravu ili imovinskom interesu. Posledica prevare se sastoji u nastupanju imovinske štete za lice koje je dovedenio u zabludu ili odrzavano u zabludi tako da ono nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tudje imovine.

Radnja izvršenja osnovnog oblika ispoljavanja prevare sastoji se u navodjenju nekog lica da nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tudje imovine, za šta se koristi lazno prikazivanje ili prikrivanje ĉinjenica radi dovodjenja u zabludu ili odrzavanja u zabludi pasivnog subjekta, a u nameri da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist. Prema tome, sredstvo za izvršenje prevare je obmana, koja moze biti izvršena laznim prikazivanjem ĉinjenica ili njihovim prikrivanjem. Lakši oblik prevare je prevara u nameri da se drugi ošteti u iznosu od preko ĉetiri stotine pedeset hiljada dinara. Tezi oblik prevare postoji u sluĉaju kada je izvršenjem kako osnovnog tako i lakšeg oblika ispoljavanja prevare pribavljena protivpravna imovinska korist ili je prouzrokovana šteta. Najtezi oblik prevare postoji u sluĉaju kada je izvršenjem kako osnovnog oblika ispoljavanja prevare pribavljena protivpravna imovinske korist ili je napravljenna šteta u iznosu od preko preko milion i pet stotina hiljada dinara Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovo kriviĉnog dela je zatvor od šest meseci do pet godina i novĉana kazna, za lakši oblik zatvor do šest meseci i novĉana kazna, za tezi oblik zatvor od jedne do osam godina i novĉana kazna, a za najtezi oblik zatvor od dve do deset godina i novĉana kazna 9.Prevara u osiguranju Zaštitni objekt kod kriviĉnog dela prevare u osiguranju takodje je imovina uopšte, zbog ĉega je zakonodavac ovo delo stematizovao. Po svojoj pravnoj prirodi ovo je poseban vid delikta prevare koji se izdvaja po tome što se vrši u vezi sa osiguranjem. Delo ima osnovni, lakši i dva teza oblika ispoljavanja. Kod osnovnog i tezih oblika ispoljavanja umišljaj izvršioca mora biti pojaĉan i namerom da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist, ali se kod lakšeg oblika ispoljavanja prevara vrši samo sa namerom da se pasivni subjekt ošteti. Radnja izvršenja osnovnog oblika ispoljavanja prevare u osiguranju sastoji se u navodjenju nekog lica da nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tudje imovine, a u vezi sa osiguranjem. Tezi oblik prevare u osiguranju postoji u sluĉaju kada je izvršenjem kako osnovnog tako i lakšeg oblika

4

ispoljavanja dela pribavljena protivpravna imovinske korist, odnosno kada je naneta šteta u iznosu od većem od ĉetiri stotine pedeset hiljada dinara i, istovremeno, manjem od milion i pet stotina hiljada dinara. Najtezi oblik prevare u osiguranju postoji u sluĉaju kada je izvršenjem osnovnog oblika ispoljavanja prevare pribavljena protivpravna imovinske korist u iznosu od preko preko milion i pet stotina hiljada dinara, odnosno u sluĉaju kada je izvršenjem lakšeg oblika ispoljavanja prevare naneta šteta u istom iznosu. 10. Sitna kradja, utaja ili prevara U Krivicni zakonik Srbije obuhvaćena su jedinstvenom inkriminacijom najlakši oblici kriviĉnih dela protiv imovine, i to: kradje, utaje ili prevare. Kriviĉno delo sitne kradje, utaje ili prevare sistematizovano je u grupi kriviĉnih dela protiv imovine. Izvršilac moze biti svako lice, a u pogledu vinosti neophodan je umišljaj pojaĉan namerom da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist. Dela obuhvaćena ovom inkriminacijom u svemu sadrze sve bitne elemente kriviĉnih dela na koja se odnose s tim što je za postojanje ovih (lakših) oblika navedenih kriviĉnih dela potrebno da su ispunjena dva uslova: 1) da vrednost ukradenih ili utajenih stvari odnosno iznos štete uĉinjene prevarom ne prelazi iznos od pet hiljada dinara i 2) da je uĉinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu štetu. Za sitnu kradju, utaju ili prevaru gonjenje se preduzima po sluţbenoj duţnosti, ali ako je ovo kriviĉno delo izvršeno na štetu imovine gradjana, kriviĉno gonjenje se preduzima po privatnoj tuzbi. Najzad, kazna propisana za ovo kriviĉno delo je novĉana kazna ili zatvor do šest meseci (altrnativno). DELA PROTIV PRIVREDE-(falsifikovanje novca,poreska utaja,neuplacivanje poreza po odbitku,nedozvoljeni promet akciznih proizvoda,pranje novca) 11.Falsifikovanje novca Zaštitni objekt kod kriviĉnog dela falsifikovanja novca je monetarni sistem Republike Srbije. Polazeći od ĉinjenice da je ovo delo upravljeno protiv finansija, zakonodavac ga je sistematizovao u grupi kriviĉnih dela protiv privrede. Falsifikovanja novca moze izvršiti svako lice, a delo se goni po sluzbenoj duznosti. Falsifikovanje novca ima dva osnovna i po jedan tezi i lakši oblik ispoljavanja Osnovni i tezi oblici ispoljavanja ovog kriviĉnog dela mogu se izvršiti samo sa umišljajem, koji mora biti praćen namerom da se lazni novac stavi u promet. Kod lakšeg oblika umišljajem mora biti obuhvaćena i svest da je novac koji je primljen kao pravi i koji se stavlja u opticaj u stvari lazan, odnosno svest da da nije prijavljeno pravljenje laţnog novca ili stavljene već napravljenog laţnog novca u opticaj. Predmet izvršenja ovog kriviĉnog dela je domaći ili strani papirni, ali to moze biti i kovani novac. Bitno je samo da predstavlja imitaciju apoena koji sluţe kao sredstvo plaćanja i opticajno sredstvo, i da se izradjuje od strane neovlašćenih lica i izvan zakonskog postupka. Prema tome, falsifikovati se moze svaki novac koji je trenutno u upotrebi u Srbiji i svetu, ali su u praksi to najĉešće dinari, evri i dolari. Osnovni oblik ispoljavanja ovog dela sastoji se u pravljenju laznog ili preinaĉavanju pravog novca u nameri stavljanja u opticaj kao pravog, za šta je propisana sankcija od dve do dvanaest godina zatvora i novĉana kazna (kumulativno ) Tezi oblik ispoljavanja falsifikovanja novca postoji u sluĉaju kada je rezltat bilo koje od prethodno pomenute ĉetiri radnje izvršenja prelazi iznos od milion i pet stotina hiljada dinara ili odgovarajući iznos u stranom novcu. Lakši oblik kriviĉnog dela falsifikovanja novca postoji kad neko primi lazan novac kao pravi pa ga, saznavši da je lazan, stavi u opticaj, ili ako neko zna da je naĉinjen laţan novac ili da je laţan novac stavljen u opticaj pa to ne prijavi.

5

12.Poreska utaja Po svojoj pravnoj prirodi, poreska utaja predstavlja poseban sluĉaj prevare. Medjutim, kako su finansije pretezni zaštitni objekt u ovom sluĉaju, zakonodavac je utaju poreza inkriminisao i svrstao je u grupu kriviĉnih dela protiv privrede.Delo se moţe izvršiti samo sa umišljajem, a ima osnovni, tezi i najtezi oblika ispoljavanja. Radnja izvšenja poreske utaje data je alternativno, i moze se izvršiti na tri naĉina: davanjem laznih podataka o zakonito steĉenim prihodima, o predmetima ili drugim ĉinjenicama koje su od uticaja na utvrdjivanje ovakvih obaveza; zatim neprijavljivanjem (u sluĉaju obavezne prijave) zakonito steĉenih prihoda, odnosno predmeta ili drugih ĉinjenica koje su od uticaja na utvrdjivanje ovakvih obaveza; kao i prikrivanjem na neki drugi naĉin podataka koji se odnose na utvrdjivanje navedenih obaveza. Izvršilac u svakom sluĉaju mora postupati u nameri da potpuno ili delimiĉno izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dazbina. Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovog kriviĉnog dela je zatvor od šest meseci do pet godina i novĉana kazna. Tezi oblik poreske utaje postoji ako iznos poreza, doprinosa ili drugih propisanih dazbina ĉije se plaćanje izbegava prelazi milion i pet stotina hiljada dinara, ali ne prelazi sedam miliona i pet stotina hiljada dinara .Najtezi oblik poreske utaje postoji ako iznos poreza, doprinosa ili drugih propisanih dazbina ĉije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i pet stotina hiljada dinara 13. Neuplaćivanje poreza po odbitku Kriviĉno delo neuplaćivanje poreza po odbitku upravljeno je protiv finansija, zbog ĉega je sistematizovano u grupi kriviĉnih dela protiv privrede. Delo ima osnovni i dva teza oblika ispoljavanja, a izvršilac u svakom sluĉaju moze biti samo odgovorno lice u pravnom licu poreskom platcu, kao i preduzetnik - poreski platac. Odgovornim licem se u Kriviĉnom zakoniku smatra vlasnik preduzeća ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uloţena sredstva ili na osnovu ovlašćenja, poveren odredjeni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vršenju nadzora nad njima ili mu je faktiĉki povereno obavljanje pojedinih poslova.Neuplaćivanje poreza po odbitku se moze izvršiti samo sa umišljajem, a radnja izvršenja se sastoji u neuplaćivanju na propisani uplatni raĉun javnih prihoda iznos koji je obraĉunat na ime poreza po odbitku, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ili drugih propisanih daţbina. Prema tome, ovo je pravo kriviĉno delo neĉinjenja. Za postojanje samog kriviĉnog dela nije od znaĉaja da li je izvršilac i uspeo da izbegne plaćanje poreza po odbitku, ali ova okolnost moze biti uzeta u obzir prilikom odmeravanja kazne. Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovog kriviĉnog dela je zatvor do tri godine i novĉana kazna. 14. Nedozvoljeni promet akciznih proizvoda Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predvidjeno je kriviĉno delo pod nazivom: "Nedozvoljen promet akciznih proizvoda". Ovde se u stvari radi o posebnom, specijalnom obliku kriviĉnog dela nedozvoljene trgovine. Osnovni oblik ispoljavanja dela sastoji se u stavljanju u promet ili prodaji proizvoda koji nisu posebno obelezeni propisanim kontrolnim akciznim markicama u skladu sa zakonom. Objekt radnje su proizvodi koji su prema odredbama Zakona o akcizama obavezni da u prometu budu propisano obelezeni kontrolnim akciznim markicama. Radnja izvršenja ovog kriviĉnog dela je

6

dvojako odredjena, i to kao: 1) stavljanje u promet, i 2) prodaja. Stavljanje u promet je omogućavanje distribucije na bilo koji naĉin ovih proizvoda do krajnjih potrošaĉa. Prodaja je zamena, ustupanje ovih proizvoda za novac. Bitno je da se radnja izvršenja u bilo kom obliku preduzima u odnosu na proizvode koji nisu posebno obeleţeni propisanim kontrolnim akciznim markicama u skladu sa zakonom, što ukazuje da se ovde takodje radi o blanketnom poreskom kriviĉnom delu. Uĉinilac osnovnog oblika nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda moţe biti svako lice, a za ovaj oblik dela zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Kao uĉinilac ovog dela se moze javiti samo lica sa odredjenim liĉnim svojstvom - preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu koje se bavi proizvodnjom ili uvozom ovakvih akciznih proizvoda. Proizvodi koji nisu posebno obelezeni propisanim kontrolnim akciznim markicama i imovinska korist ostvarena kriviĉnim delom, oduzeće se. 15. Pranje novca Zaštitni objekt kod kriviĉnog dela pranja novca su finansije. Polazeći od toga, zakonodavac je ovo delo sistematizovao u grupi kriviĉnih dela protiv privrede. Kriviĉno delo pranja novca ima više oblika ispoljavanja koji se sastoje u razliĉitim radnjama, a sve se one preduzimaju prema imovini za koju se zna da potiĉe od izvršenja kriviĉnog dela. Izvršilac dela moze da bude svako lice, ukljuĉujući i odgovorno lice u pravnom licu.Delo se po pravilu vrši sa umišljajem, ali je u nekim sluĉajevima dovoljan i nesvesni nehat. U radnje karakteristiĉne za pranje novca spadaju: 1) vršenje konverzije ili prenosa imovine, sa znanjem da ta imovina potiĉe od kriviĉnog dela, a u nameri da se prikrije ili lazno prikaţe nezakonito poreklo imovine; zatim 2) prikrivanje ili lazno prikazivanje ĉinjenica o imovini sa znanjem da ta imovina potiĉe od kriviĉnog dela; kao i 3) sticanje, drţanje ili korišćenje imovine sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiĉe od kriviĉnog dela. Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja pranja novca je zatvor od šest meseci do pet godina i novĉana kazna Najtezi oblik pranja novca postoji u situaciji kada je osnovni ili tezi oblik ispoljavanja izvršen od strane grupe. Sankcija propisana za najteţi oblik ispoljavanja pranja novca je zatvor od dve do dvanaest godina i novĉana kazna. Lakši oblik ovog kriviĉnog dela postoji ako uĉinilac osnovnog ili tezeg oblika dela nije znao, ali je mogao i bio duzan da zna da novac ili imovina koji su predmet ovog kriviĉnog dela predstavljaju prihod koji je ostvaren izvršenjem kriviĉnog dela. DELA PROTIV SLUZBENE DUZNOSTI-(zloupotreba polozaja,pronevera,odavanje sluzbene tajne,primanje mita,davanje mita)

sluzbenog

16.Zloupotreba sluzbenog polozaja Zloupotreba sluzbenog polozaja je osnovno i najznaĉajnije pravo kriviĉno delo protiv sluzbene duznosti, kod koga objekt zaštite predstavlja kvalitetno, efikasno i zakonito vršenje sluzbene duznosti. S pravom se smatra da skoro sva ostala kriviĉna dela iz ove grupe (kako prava tako i neprava kriviĉna dela protiv sluzbene duţnosti) predstavljaju samo posebne oblike ovog delikta. Zloupotreba sluzbenog polozaja ima osovni i dva kvalifikova oblika ispoljavanja, i svi se oni mogu izvršiti samo sa umišljajem. Po zakonskom opisu, delo se sastoji u pribavljanju sebi ili drugom fiziĉkom ili pravnom licu kakve koristi, odnosno u nanošenju drugome kakve štete ili u nanošenju teze povrede prava drugog. Ove se vrši iskljuĉivo iskorišćavanjem sluzbenog polozaja, nevršenjem sluzbene duţnosti ili prekoraĉenjem granica sluzbenog ovlašćenja, i uvek sa umišljajem. Prema tome, radnja izvršenja ovog kriviĉnog dela se pojavljuje u tri oblika, i to kao:

7

1) neizvršenje sluzbene duznosti, 2) prekoraĉenje sluzbenog ovlašćenja, i 3) iskorišćavanje sluzbenog polozaja ili ovlašćenja. Neizvršenje sluzbene duznosti postoji kada izvršilac propusti da izvrši sluzbenu radnju koju je, po svom polozaju i funkciji koju vrši u sluzbi, bio duţan da izvrši. S druge strane, prekoraĉenje granica sluzbenog ovlašćenja postoji ako sluzbeno lice preduzme neku radnju koja izlazi iz delokruga njegovih ovlašćenja koja, tako da u stvari postupa neovlašćeno u pogledu radnje koju je preduzelo u okviru svoje duznosti. Najzad, iskorišćavanje sluzbenog polozaja ili ovlašćenja postoji kada uĉinilac preduzima radnju koja je u okviru njegovog ovlašćenja, ali to ne ĉini u interesu sluzbe, nego da bi na taj naĉin pribavio za sebe ili za drugoga protivpravnu imovinsku ili bilo kakvu drugu korist, ili da bi drugome naneo kakvu štetu, ili teze povredio prava drugoga. Osnovni oblik zloupotrebe sluzbenog polozaja postojaće uvek kada je drugom fiziĉkom ili pravnom licu naneta kakva šteta, kao i u sluĉaju kada je usled zloupotrebe sluzbenog polozaja došlo do teţe povrede prava drugog fiziĉkog ili pravnog lica 17.Pronevera Po svojoj pravnoj prirodi, kriviĉno delo pronevere je posebna vrsta utaje, koja se od obiĉne utaje poverene stvari razlikuje samo po tome što su predmet ovog kriviĉnog dela novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su izvršiocu poverene u sluzbi ili na radu. Prema tome, pronevera spada u neprava sluzbena kriviĉna dela, jer je u suštini reĉ o kriviĉnom delu protiv imovine izvršenom od strane sluzbenog lica u vršenju sluzbene duznosti. U svakom sluĉaju, zanodavac proneveru svrstava u grupu kriviĉnih dela protiv sluzbene duznosti . Pronevera ima osnovni i dva teza oblika ispoljavanja, koja postoje zavisno od visine pribavljene imovinske koristi. Svi oblici ispoljavanja mogu se izvršiti samo sa umišljajem, pojaĉanim namerom izvršioca da sebi ili drugome pribavi imovinsku korist. Ta korist mora biti protivpravna, što znaĉi da izvršilac ne sme imati pravni osnov za prisvajanje stvari koje su mu poverene .Svojstvo izvršioca je element bića ovog kriviĉnog dela. Naime, izvršilac pronevere moze biti samo sluzbeno lice, tj, lice u radnom odnosu (stalnom ili privremenom) ili lice koje obavlja rad po nekom drugom pravnom osnovu (npr, honorarno) u drzavnom organu, preduzeću, ustanovi, radnji ili u nekom drugom subjektu poslovanja. Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja pronevere je zatvor od šest meseci do pet godina. Povraćaj prisvojenih stvari ne iskljuĉuje postojanje kriviĉnog dela, ali moze uticati na odmeravanje kazne. Prvi tezi oblik pronevere postoji ako je uĉinilac ovim delom pribavio za sebe ili drugoga protivpravnu imovinsku korist ĉija visina prelazi iznos od ĉetristo pedeset hiljada dinara, za šta je propisana kazna od jedne do osam godina zatvora. Najtezi oblik pronevere postoji ako je uĉinilac ovim delom pribavio za sebe ili drugoga protivpravnu imovinsku korist ĉija visina prelazi iznos od preko milion i petsto hiljada dinara. Sankcija propisana za najtezi oblik pronevere je zatvor od dve do dvanaest godina. 18.Odavanje sluzbene tajne Kriviĉno delo odavanja sluzbene tajne spada u red kriviĉnih dela protiv sluzbene duznosti, zbog ĉega je sistematizovana u istoimenoj grupi kriviĉnih dela. Ovo delo se sastoji u neovlašćenom odavanju sluzbene tajne drugom licu ili u prikupljanju podataka koji predstavljaju sluzbenu tajnu u nameri njihove predaje nepozvanom licu. Delo ima po jedan osnovni ,tezi i lakši oblik ispoljavanja . Izvršilac ovog kriviĉnog dela moze biti samo sluzbeno lice, kao i lice kome je prestalo svojstvo sluzbenog lica ako oda sluzbenu tajnu koju je saznalo dok je bilo sluzbeno lice. Kriviĉno delo ima ĉetiri oblika radnje: 1) saopštavanje podataka, 2) predaja podataka, 3) ĉinjenje podataka

8

dostupnim, i 4) prikupljanje podataka u nameri njihove predaje. Saopštavanje podataka je usmeno iznošenje (prepriĉavanje sadrzine) tajnih podataka drugom licu. Predaja se sastoji u davanju drugom licu originalnih dokumenata ili njihovih fotokopija ili snimaka. Ĉinjenje dostupnim drugom podataka na drugi naĉin je omogućavanje drugome da se upozna sa sadrzinom ovakvih dokumenata (npr., dozvoljavanjem uvida u poverljivu dokumentaciju). Pribavljanje podataka koji predstavljaju sluzbenu tajnu predstavlja svaki naĉin dolazenja u posed ovakvih podataka, odnosno dokumenata ili predmeta koji ih sadrze (npr., zapisivanje, snimanje ili kopiranje dokumenata, i sl.) .Sankcija propisana za osnovni oblik ovog kriviĉnog dela (umišljajno odavanje sluzbene tajne) je zatvor od šest meseci do pet godina, a za lakši oblik (nehatno odavanje sluzbene tajne) zatvor do tri godine. 19.Primanje mita Kriviĉno delo primanja mita zakonodavac s pravom svrstava u grupu kriviĉnih dela protiv sluzbene duţnosti ,pošto je reĉ o pravom sluzbenom kriviĉnom delu. To znaĉi da je primanje mita (pasivno podmićivanje) upravljeno protiv pravilnog, savesnog i zakonitog postupanja sluzbenih lica, tako da se njihovim vršenjem ustvari povredjuje ili ugrozava sama sluzba, a time i ciljevi i zadaci koje ta sluzba redovno ostvaruje. Izvršilac ovog kriviĉnog dela moţe biti samo sluzbeno lice, pod ĉime se podrazumeva i odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu, kao i strano sluzbeno lice. Smatra se da je kriviĉno delo primanja mita propisano u Kriviĉnom zakoniku tako da ima tri svoja oblika: a) pravo pasivno podmićivanje (nepsredno ili posredno), b) nepravo pasivno podmićivanje i c) naknadno pasivno podmićivanje, i svi se oni mogu izvršiti samo sa umišljajem. Prvi osnovni oblik ispljoavanja ovog kriviĉnog dela sastoji se u pravom pasivnom podmićivanju. Radnja ovog kriviĉnog dela moţe biti: 1) zahtevanje mita, 2) primanje mita, i 3) primanje obećanja mita. Mito koje se trazi, prima ili ĉije se obećanje prihvata treba da bude neki poklon (u novcu ili nekoj vrednoj stvari) ili bilo kakva druga imovinska ili neimovinska korist. Za postojanje pravog pasivnog podmićivanja nije od znaĉaja da li je izvšilac uĉinio ono zbog ĉega je trazio, primio ili prihvatio obećanje mita, niti da li je za sebe ili za drugog mito zahtevano, primljeno ili prihvaćeno obećanje mita. Sankcija propisana za pravo pasivno podmićivanje je zatvor od dve do dvanaest godina. Drugi, lakši oblik ispoljavanja kriviĉnog dela primanja mita sastoji se u nepravom pasivnom podmićivanju, tj. u zahtevanju ili primanju poklona ili kakve druge koristi ili primanju obećanja poklona za sebe ili za drugog. I kod ovog oblika primanja mita za postojanje dela nije od znaĉaja da li je izvršilac uĉinio ono zbog ĉega je traţio, primio ili prihvatio obećanje mita. Sankcija propisana za nepravo pasivno podmićivanje je zatvor dve do osam godina. Najtezi oblik primanja mita postoji ako je pravo ili nepravo pasivno podmićivanje uĉinjeno u vezi sa otkrivanjem kriviĉnog dela, pokretanjem ili vodjenjem kriviĉnog postupka, izricanjem kriviĉne sankcije ili u vezi sa izvršenjem izreĉene kriviĉne sankcije. Sankcija propisana za najtezi oblik primanja mita je zatvor od tri do petnaest godina. 20.Davanje mita Kriviĉno delo davanja mita sistematizovano je u grupi kriviĉnih dela protiv sluzbene duznosti, iz ĉega se zakljuĉuje da je upravo sluzbena duznost njegov objekt zaštite. Zakonodavac je predvideo dva oblika davanja mita - pravo i nepravo aktivno podmićivanje. Oba oblika ovog kriviĉnog dela mogu se izvršiti samo sa umišljajem, ĉija je sadrzima razliĉita saglasno obliku ispoljavanja kriviĉnog dela. Analogno primanju mita, i kod davanja mita poklon moze biti novac ili neka druga vredna stvar, a korist moze biti imovinska ili neimovinska. Delo je svršeno samim podmićivanjem, tj. ne trazi se da je podmićeno lice izvršilo ono radi ĉega je podmićivano. Sankcija predvidjena za pravo

9

aktivno podmićivanje je zatvor od šest meseci do pet godina. Nepravo aktivno podmićivanje odnosi se na na nudjenje, davanje ili obećanje mita sluzbenom licu da u okviru svog sluţbenog ovlašćenja, ili uvezi sa svojim sluzbenim ovlašćenjem, izvrši sluzbenu radnju koju bi i inaĉe moralo da izvrši odnosno da ne izvrši sluzbenu radnju koju i inaĉe ne bi smelo da izvrši ili u posredovanju u ovakvom podmićivanju sluzbenog lica DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA UPERENA PROTIV DRUSTVENIH VREDNOSTI—(davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem)

DRUGIH

21.Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem Kriviĉno delo davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem je usmereno protiv protiv izbornih prava, konkretnije protiv prava kandidovanja i glasanja kao posebne grupa sloboda i prava ĉoveka i gradjanina. Takva prava su proklamovana brojnim medjunarodnim konvencijama i odredbama našeg Ustava ,a njihovo ostvarivanje blize je regulisano zakonima i drugim propisima. Deliktom iz ĉlana inkriminisano je i aktivno i pasivno podmićivanje u vezi sa glasanjem .Izvršilac aktivnog podmićivanja u vezi sa glasanjem je onaj ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv odredjenog lica odnosno predloga. Zakljuĉuje se da ovaj oblik ispoljavanja dela ima tri oblika radnje, i to: 1) nudjenje nagrade, poklona ili neke druge koristi, 2) davanje nagrade, poklona ili neke druge koristi, i 3) obećanje nagrade, poklona ili neke druge koristi. Izvršilac pasivnog podmićivanja u vezi sa glasanjem moze biti svako lice koje zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv odredjenog lica odnosno predloga Prema tome, ovaj oblik ispoljavanja dela ima samo dva oblika radnje, i to: 1) trazenje poklona ili neke druge koristi, i 2) primanje poklona ili neke druge koristi. Sankcija propisana za sluĉaj pasivnog podmićivanja u vezi sa glasanjem takodje je novĉana kazna ili zatvor do tri godine (alternativno). DELA ORGANIZOVANOG KRIMANALITETA—( Neovlašćena proizvodnja, drzanje i stavljanje u promet opojnih droga, omogucivanje uzivanja opojnih droga,iznuda,ucena,otmica). 22. Neovlašćena proizvodnja, drzanje i stavljanje u promet opojnih droga Kriviĉno delo neovlašćene proizvodnje, drzanja i stavljanja u promet opojnih droga je najtezi delikt ugrozavanja zdravlja ljudi opojnim drogama. Saglasno tome, objekt zaštite kod ovde je zdravlje ljudi, a samo delo je sistematizovano u grupi kriviĉnih dela protiv zdravlja . Ovo kriviĉno delo ima osnovni i po dva lakša i teza oblika ispoljavanja, a svi ti oblici mogu se izvršiti samo sa umišljajem. Izvršilac moze biti svako lice. Predmet osnovnog i tezih oblika ispoljavanja ovog kriviĉnog dela su droge. Opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge . Nasuprot tome, predmet lakših oblika izvršenja su mak ili psihoaktivna konoplja ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrţe opojnu drogu, odnosno oprema, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga. Prema Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama kao opojne droge smatraju se supstance prirodnog ili sintentiĉkog porekla ĉijom upotrebom mogu da se stvore stanja zavisnosti kod onih koji ih koriste kao i da kod njih izazovu oštećenja zdravlja, a isto tako i da ugroze integritet njihovih korisnika u fiziĉkom, psihiĉkom i socijalnom smislu. Osnovni oblik ispoljavanja ovog kriviĉnog dela se sastoji izvršavanju neke od alternativno odredjenih radnji, i to u: 1) proizvodnji; 2) preradjivanju; 3) prodaji; 4) nudjenju na prodaju; 5) kupovini radi

10

prodaje; 6) drzanju radi prodaje; 7) prenošenju radi prodaje; 8) posredovanju u kupoprodaji; i 9) svakom drugom stavljanju u promet opojnih droga. Prema tome, ovo kriviĉno delo se moze izvršiti preduzimanjem svake od navedenih radnji, ali u svakom sluĉaju one moraju biti vršene neovlašćeno, tj. suprotno pomenutom zakonu i drugim odgovarajućim propisima. Svaka od ovih radnji moze biti izvršena jednom ili više puta, ali će u svakom sluĉaju postoji samo jedno kriviĉno delo. Sankcija propisana za osnovni oblik ovog dela je zatvor od tri do dvanaest godina. 23.Omogucivanje uzivanja opojnih droga Kriviĉno delo omogućavanja uzivanja opojnih droga propisano je takodje je sistematizovano u Kriviĉnom zakoniku kao jedno od kriviĉih dela protiv zdravlja. Ovo kriviĉno delo ima jedan osnovni i dva teza obika izvršenja. Pasivni subjekt kod svih oblika ispoljavanja moze biti svako lice, s tim što će u praksi to najĉešće biti lice koje je uţivalac opojnih droga (narkoman). Izvršilac omogućavanja uzivanja opojnih droga u naĉelu moze biti svako lice.Za postojanje osnovnog oblika omogućavanja uzivanja opojnih droga nebitno je da li je drugo lice zaista i koristilo drogu, niti da li je ono u vezi sa tim izvršilo kriviĉno delo neovlašćenog drzanja opojnih droga. Tezi oblik kriviĉnog dela uzivanja opojnih droga postoji ako je omogućavanje uzivanja opojnih droga uĉinjeno prema maloletnom licu ili prema više lica ili ako je izazvalo naroĉito teške posledice. Pod „maloletnim licem“ se podrazumeva svako lice koje nije navršilo osamnaest godina, dok se kao „više lica“ smatraju najmanje dva lica. Pod „naroĉito teškim posledicama“ podrazumeva se, izmedju ostalog, i svako teško narušavanje zdravlja (ali ne i smrt) pasivnog subjekta. Sankcija predvidjena za tezi oblik ispoljavanja ovog dela je zatvor od dve do deset godina. Najtezi oblik omogućavanja ovog kriviĉnog dela za propisana sankcija zatvor od tri do petnaest godina, postoji ako je usled osnovnog oblik ispoljavanja nastupila smrt pasivnog subjekta. 24.Iznuda Iznuda je tradicionalni delikt protiv prava na imovinu kao jednog od osnovnih ljudskih prava, proklamovanog i zaštićeno ustavnim odredbama, ali i jedan najmarkantnijih indikatora organizovanog kriminala. Iako je po svojoj pravnoj prirodi iznuda u stvari specijalni vid prinude, zakonodavac je oĉigledno smatrao da je u ovom sluĉaju imovina pretezniji objekt zaštite od slobode odluĉivanja. Iznuda ima osnovni i ĉetiri teza obloka ispoljavanja, pri ĉemu se svi oblici ovog kriviĉnog dela vrše se sa umišljajem, a pored toga potrebno je da kod uĉinioca postoji i namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi. Radnja izvršenja uvek se sastoji u prinudjivanju drugog da nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tudje imovine, a sve to u nameri da izvšilac kriviĉnog dela time pribavi za sebe ili drugog protivpravnu imovinsku korist. Izvršilac iznude moze biti svako lice, a isto vazi i za pasivnog subjekta. Radnja kriviĉnog dela se sastoji u prinudjavanju koje se vrši primenom sile ili pretnje. Silom se smatra primena fiziĉke snage, hipnoze ili adekvatnog omamljujućeg sredstva, dok se pod pretnjom podrazumeva stavljanje u izgled nekog zla (ĉije nastupanje zavisi od volje onoga koji preti), a koje će nastupiti ako pasivni subjekat ne uĉini ono što se od njega zahteva. Prema tome, sila moţe biti apsolutna ili kompulzivna, a pretnja mora biti ozbiljna i ostvarljiva ili bar da tako izgleda. Ozbiljnost pretnje je faktiĉko pitanje koje se ceni u svakom konkretnom sluĉaju prema okolnostima dela i osobi kojoj je upućena, a moze biti razliĉite sadrzine. Najzad, i sila i pretnja mogu biti primenjene neposredno prema pasivnom subjektu ili nekom drugom, njemu bliskom licu. 25.Ucena

11

Kao kriviĉno delo protiv prava na imovinu, ucena je inkriminisana i sistematizovano u grupi kriviĉnih dela protiv imovine.Po svojoj pravnoj prirodi ucena je specijani vid iznude, zbog ĉega se zakonodavac i u ovom sluĉaju opredelio da imovina bude pretezniji objekt zaštite od slobode odluĉivanja. Naime, ucena se sastoji u prinudjavanju drugog pretnjom da će se protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti nešto što bi škodilo njegovoj ĉasti ili ugledu, da nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tudje imovine, a u nameri da izvršilac ovog dela time pribavi sebi ili drugome protivpravnu imovinsku korist. Prema tome, ucena se suštinski razlikuje od iznude samo po sredstvu izvršenja, a to je iskljuĉivo pretnja pasivnom subjektu ovog kriviĉnog dela da će se protiv njega ili njemu bliskog lica izneti nešto što moţe škoditi ĉasti ili ugledu tog lica. Pretnja takve sadrţine mora biti uĉinjena od strane izvršioca kriviĉnog dela u nameri prinudjivanja pasivnog subjekta da nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tudje imovine. Tezi oblik ovog kriviĉnog dela postoji postoji ako kriviĉnim delom pribavljena protivpravna imovinska korist prelazi iznos od ĉetiri stotine pedeset hiljada dinara, ali ne prelazi iznos od miliion i pet stotina hiljada dinara. Drugi tezi oblik ovog kriviĉnog dela postoji ako je iznudom pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od miliion i pet stotina hiljada dinara, a delo nije izvršeno u grupi, odnosno u organizovanoj kriminalnoj grupi.Treći tezi oblik ovog kriviĉnog dela postoji bez obzira na visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi u dva sluĉaja, i to: 1) ako je ucena izvršena od strane grupe, i 2) ako se izvršilac bavi ucenjivanjem, tj. ako izvršilac ponavlja vršenje ovog dela ili ispoljava nameru da se time bavi. Najtezi oblik ovog kriviĉnog dela postoji ako je kriviĉno delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, a bez obzira na visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi. Sakcija propisana za najtezi oblik iznude je zatvor od pet do petnaest godina. 26.Otmica U zakonodavstu Republike Srbije inkriminisan je opšti vid otmice, i to kao samostalni delikt protiv liĉnih sloboda i prava, a u grupi kriviĉnih dela protiv sloboda i prava ĉoveka i gradjanina . Otmica ima osnovni i ĉetiri teza oblika ispoljavanja. Po svojoj pravnoj prirodi, otmica je slozeno kriviĉno delo koje se pored protivpravnog lišenja slobode, sastoji i iz opšteg oblika prinude ili iznude. Zbog toga se odnos otmice i iznude s pravom apostrofira kao eklatantni primer za prividni idealni sticaj na bazi konkretnog specijaliteta Zakonsko biće osnovnog oblika ispoljavanja otmice saĉinjava više kumulativnih elemenata, i to:1) da je izvršeno odvodjenje ili zadrzavanje nekog lica; 2) da je to uĉinjeno na bilo koji protivpravan naĉin (silom, pretnjom, obmanom i dr.); 3) da je to uĉinjeno s ciljem iznude novca ili kakve druge imovinske koristi, odnosno s ciljem prinude pasivnog subjekta ili nekog trećeg lica na bilo kakvo ĉinjenje, neĉinjenje ili trpljenje, i 4) da je to uĉinjeno u nameri da se pasivni subjekt ne oslobodi dok se ne ispuni cilj otmice. Konkretan cilj kome otmiĉar tezi ne utiĉe na postojanje dela, što znaĉi da u obzir dolazi prinudjivanje pasivnog subjekta ili nekog trećeg lica na bilo kakvo ĉinjenje, neĉinjenje ili trpljenje. Drugi tezi oblik otmice dat je alternativno, tako da obuhvata sledeće situacije: 1) ako je oteto lice zadrzano duze od deset dana; 2) ako je otmica izvršena na svirep naĉin; 3) ako je otetom licu teško narušeno zdravlje; 4) ako je oteto maloletno lice, i 5) ako su nastupile druge teške posledice. Otmica je trajno kriviĉno delo što znaĉi da radnja izvršenja traje od momenta odvodjenja, odn. zadrzavanja do momenta faktiĉkog oslobodjenja. Pošto se trajanje lišenosti slobode meri na dane (a ne na sate), proizlazi da se u ovaj rok ne raĉuna dan kada je pasivni subjekt lišen slobode. Treći tezi oblik otmice postojaće u dva sluĉaja, i to: 1) ako je oteto lice usled izvršenja osnovnog ili nekog od tezih oblika izgubilo zivot, i 2) ako je otmica izvršena od strane grupe.

12

DELA VISOKOTEHNOLOSKOG KRIMINALITETA—(pravljenje i unosenje racunarskog virusa,racunarska sabotaza,neovlasceno iskoriscavanje autorskog dela I predmeta srodnog prava) 27.Pravljenje i unosenje racunarskog virusa Kriviĉna dela predstavljaju kao najmladja vrsta kriminaliteta, visokotehnološki (sajber, kompjuterski) kriminalitet ima svoje poreklo u medjunarodnom pravu, a posebno u Kovenciji Saveta Evrope o sajberkriminalu po kojoj je i dobio naziv. Tipiĉno kriviĉno delo povrede raĉunarskih podataka je pravljenje i unošenje raĉunarskih virusa .Ovaj delikt ima osnovni i tezi oblik ispoljavanja, pri ĉemu je osnovni oblik u stvari pripremna radnju za izvršenje drugoga. Konkretnije posmatrano, radnja osnovnog oblika ispoljavanja pravljenja i unošenja raĉunarskih virusa sastoji se u samom pravljenju raĉunarskog virusa koje se vrši u nameri unošenja tavog virusa u tudj raĉunar ili raĉunarsku mrezu. Zakonodavac je autentiĉnim tumaĉenjem pojasnio pojmove bitne za zakonsko biće ovog delikta .Tako se pod raĉunarskim virusom podrazumeva takav raĉunarski program ili neki drugi skup naredbi unet u raĉunar ili raĉunarsku mrezu koji je napravljen da sam sebe umnoţava i deluje na druge programe ili podatke u raĉunaru ili raĉunarskoj mreţi dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili više raĉunarskih programa ili podataka. Posledica osnovnog oblika ispoljavanja dela je opasnost da raĉunarski virus bude unet u tudj raĉunar ili raĉunarsku mrezu, ali je potrebno da do toga nije ni došlo. U suprotnom će, pod odredjenim uslovima, biti ostvaren tezi oblik pravljenja i unošenja raĉunarskih virusa. 28.Racunarska sabotaza Kriviĉno delo raĉunarske sabotaze. KZS je izvršio je onaj ko unese, uništi, izbriše, izmeni, ošteti, prikrije ili na drugi naĉin uĉini neupotrebljivim raĉunarski podatak ili program ili uništi ili ošteti raĉunar ili drugi uredjaj za elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da onemogući ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od znaĉaja za drzavne organe, javne sluzbe, ustanove, preduzeća ili druge subjekte. Ovo kriviĉno delo ima samo osnovni oblik ispoljavanja, a karakterišu posebnosti u pogledu objekta, radnje i posledice. Objekat radnje dela su raĉunari i drugi uredjaji za elektronsku obradu i prenos podataka, ali samo oni koji su od posebnog znaĉaja za drzavne organe, javne sluzbe, ustanove, preduzeća ili druge vazne subjekte. Pošto je to faktiĉko pitanje, sud će u svakom konkretnom sluĉaju morati da utvrdi da li se radi o uredjajima od znaĉaja za drzavne organe i druge odgovarajuće subjekte. Radnja izvršenja je višestruko odredjena kao: unošenje, brisanje, oštećenje, prikrivanje ili na drugi naĉin ĉinjenje neupotrebljivim raĉunara ili drugih uredjaja za elektronsku obradu. Posledica ovog kriviĉnog dela je nastupanje uništenja ili oštećenja raĉunarskih podataka ili programa koji su od znaĉaja za drţavne organe, za javne sluzbe, za ustanove, za preduzeća ili za druge subjekte, i to preduzimanjem nekih od radnji izvršenja. Za izvršenje dela dovoljno da je izvršilac izvršio samo jednu od alternativno datih radnji izvršenja, ali ako je i izvršenjem više ovih radnji uĉinjen neupotrebljivim isti podatak ili isti program postoji samo jedno kriviĉno delo, a ne sticaj.

13

29.Neovlasceno iskoriscavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava Kriviĉno delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava smatra se deliktom neovlašćenog korišćenja tudje intelektualne svojine, zbog ĉega je i stematizovano u grupi kriviĉnih dela protiv intelektualne svojine . Pravo intelektualne svojine spada u red osnovnih ljudskih prava, zbog ĉega je utvrdjeno i Ustavom, a zaštita tog prava regulisana je većim brojem zakona i podzakonskih propisa Republike Srbije. Izvršilac neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava moze biti svako lice, a u pogledu vinosti neophodan je umišljaj. U pogledu oblika ispoljavanja, predvidjena su dva osnovna, jedan tezi i jedan poseban oblik ovog kriviĉno dela. Prvi osnovni oblik neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava izvršiće lice koje tudje autorsko delo ili predmet srodnog prava neovlašćeno, u celini ili delimiĉno, objavi, snimi, umnozi ili na drugi naĉin javno saopšti. Drugi osnovni oblik ispoljavanja ovog kriviĉnog dela sastoji se u stavljanju u promet ili u nameri stavljanja u promet neovlašćenom drzanju neovlašćeno umnoţenih ili neovlašćeno stavljenih u promet primeraka autorskog dela ili interpretacije, fonograma, videograma, emisije, raĉunarskog programa ili baze podataka. Tezi oblik ispoljavanja neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava postoji ako je ako je neki od osnovnih oblika ispoljavanja dela bio uĉinjen u nameri pribavljanja za sebe ili drugoga protivpravne imovinske koristi. DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA UPERENA PROTIV DRUGIH DRUSTVENIH VREDNOSTI—(koriscenje otkrivanje i preporucivanje insajderskih informacija) 30.Koriscenje,otkrivanje i preporucivanje insajderskih informacija Kriviĉno delo korišćenja, otkrivanja i preporuĉivanja insajderskih informacija propisano je odredbom Zakon o trzištu kapitala Republike Srbije. Izvršilac dela moze biti svako lice koje je u posedu odredjenih „insajderskih informacija“, a kome je zbranjeno da koristi, otkriva i preporuĉuje povlašćene informacije. Primarni insajderi su lica koja su do insajderskih informacija došla putem ĉlanstva u upravnim ili nadzornim organima izdavaoca ili javnog društva, putem uĉešća u kapitalu izdavaoca ili javnog društva, pomoću pristup, ili putem izvršanja kriviĉnih dela. U sekundarne insajdere spadaju druga lica koja raspolaţu insajderskim informacijama, i to kako odredjena lica unutar privrednog društva tako i izvan njega (npr., brokeri). Delo ima osnovni, dva teza i jedan kvalifikovani kvalifikovani oblik ispoljavanja. Svi oni se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem, praćenim odrešenom namerom, i to: 1) da se ostvari protivpravna imovinska korist sebi ili drugome, ili 2) da se samo nanese šteta drugim licima. Osnovni oblik ispoljavanja ovog kriviĉnog dela će postajati kada uĉinilac, u nameri da sebi ili drugom licu ostvari imovinsku korist ili nanese štetu drugim licima, upotrebi insajdersku informaciju: 1) neposredno ili posredno pri sticanju, otudjenju i pokušaju sticanja ili otudjenja za sopstveni raĉun ili za raĉun drugog lica finansijskih instrumenata na koje se ta informacija odnosi; 2) za otkrivanje i ĉinjenje dostupnim insajderske informacije bilo kom drugom licu; i 3) za preporuĉivanje ili navodjenje drugog lica da na osnovu insajderske informacije stekne ili otudji finansijske instrumente na koje se ta informacija odnosi. Izvršilac osnovnog oblika korišćenja, otkrivanja i preporuĉivanja insajderskih informacija moze biti svako lice koje poseduje povlašćene informacije kao sekundarni insajder. Sankcija zaprećena za osnovni oblik ispoljavanja ovog kriviĉnog dela je novĉana kazna ili kazna zatvora do jedne godine (alternativno).

14

DELA PROTIV USTAVNOG UREDJENJA I BEZBEDNOSTI—(napad na ustavno uredjenje,ubistvo pred.najvisih drzavnih uredjenja,oruzana pobuna,diverzija,sabotaza,spijunaza,odavanje drz.tajne,izazivanje nacionalne rasne i verske mrznje i netrpeljivosti,udruzivanje radi protivustavne delatnosti) 31.Napad na ustavno uredjenje Kriviĉno delo napada na ustavno uredjenje sistematizovano je u grupi kriviĉnih dela protiv ustavnog uredjenja i bezbednosti drzave Pošto je ovo kriviĉno delo pravo politiĉko kriviĉno delo, i pošto je upravljeno protiv unutrašnje bezbednosti drzave moze se reći i da je delo KZS tipiĉan delikt veleizdaje. Napad na ustavno uredjenje se sastoji u pokušaju da se silom ili pretnjom upotrebe sile promeni ustavno uredjenje Srbije ili da se svrgnu najviši organi drţave. Zakljuĉuje se da je radnja izvršenja ovog dela alternativno propisana, tako da delo moze izvršiti pokušajem: 1) pokušajem promene ustavnog uredjenja Srbije, i 2) pokušajem svrgavanja najviših drzavnih organa. Delo je svršeno samim pokušajem promene ustavnog ureĊenja ili svrgavanja najviših drţavnih organa, tj. preduzimanjem radnji upravljenih na promenu ustavnog ureĊenja RS, odnosno na svrgavanje datih organa. Prema tome, pokušaj kriviĉnog dela iz ĉlana 308. KZS nije moguć jer on predstavlja radnju izvršenja ovog dela. Objekt zaštite su aktuelno ustavno uredjenje RS i njene najviše institucije vlasti. Ustavno uredjenje je odredjen ustavnim odredbama kojima se utvrdjuju društveno i ekonomsko uredjenje i politiĉki sistem kao organizaciju i kompetencije najviših institucija vlasti - zakonodavne, sudske i upravne vlasti i njihove odnose u medjusobnom funkcionisanju. Delo je odredjeno kao pokušaj promene ustavnog uredjenja ili svrgavanja najviših drzavnih organa tako da se u ovom sluĉaju pokušaj smatra kao svršeno kriviĉno delo 32.Ubistvo predstavnika najvisih drzavnih organa Kriviĉno delo ubistva najviših predstavnika Republike Srbije je delo protiv bezbednosti zemlje, a sastoji se u lišavanju zivota predstavnika nekog od najviših dravznih organa u nameri ugrozavanja ustavnog uredjenja ili bezbednosti Republike Srbije. Inkriminisano je sistematizovano u grupi kriviĉnih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti. Ubistvo najviših predstavnika Republike Srbije predstvlja u suštini poseban oblik ispoljavanja unutrašnjeg terorizma (atentat) i, istovremeno, specifiĉan vid teškog ubistva. Zbog toga je za ovo kriviĉno delo kriviĉno delo predvidjena je ista kriviĉna sankcija kao i za delo teškog ubistva KZS - kazna zatvora od najmanje deset godina ili zatvor od trideset do ĉetrdeset godina. Pošto po svojoj prirodi ovo delo i ima sve karakteristike teškog ubistva, u pogledu radnje i naĉina izvršenja, kao i posledice, nema nikakve razlike medju njima. Ono po ĉemu se ovo kriviĉno delo suštinski razlikuje od drugih vidova teškog ubistva je upravo svojstvo pasivnog subjekta prema kome se ovo delo ĉini i namera u kojoj se ovo ubistvo vrši. Naime, po izriĉitom stavu zakonodavca, ovo delo se moţe izvršiti samo prema najviših predstavnicima zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, i to prema: 1) predsedniku Republike, 2) narodnom poslaniku, 3) predsedniku Vlade, 4) ĉlanu Vlade (ministru), 5) predsedniku Ustavnog suda, 6) predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, i 7) Republiĉkom javnom tuziocu. Ukoliko je izvršeo ubistvo nekog drugog drzavnog funkcionera, neće postojati delo KZS već neki drugi delikt (terorizam, teško ubistvo).

15

33.Oruzana pobuna Oruţana pobuna se, kao tradicionalno kriviĉno delo protiv bezbednosti, sastoji u oruţanoj akciji većeg broja individualno neodredjenih lica upravljenoj na ugroţavanje ustavnog uredjenja, bezbednosti ili teritorijalne celine naše zemlje. Saglasno tome sistematizovana u grupi kriviĉnih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti Republike Srbije. Radnja kriviĉnog dela se sastoji u samom uĉestvovanju u oruzanoj pobuni, a izvršilac moze biti svako lice. Stepen organizovanosti nije bitan za postojanje kriviĉnog dela. Postojanje ovog kriviĉnog dela podrazumeva nasilno suprotstavljanje odredjenim politiĉkim, ekonomskim i drugim merama i akcijama izvršne ili sudske vlasti zasnovano na ustavu i zakonu, koje su u krajnjoj instanci upravljene na ugroţavanje ustavnog uredjenja, bezbednosti ili teritorijalne celine Srbije. Organizator je lice koje planira i organizuje akciju, a uĉesnik svako ko uĉestvuje u bilo kojoj aktivnosti u okviru oruzane pobude. U konkretnom sluĉaju moguće je da se isto lice javi u ulozi organizatora i uĉesnika. Naravno, tu ne postoji sticaj kriviĉnih dela, a ĉinjenicu da je organizator i neposredno uĉestvovao oruzanoj pobuni trebalo bi uzeti u obzir kao otezavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne. Pokušaj izvršenja ovog kriviĉnog dela nije moguć, jer je samim uzimanjem uĉešća u oruzanoj pobuni radnja kriviĉnog dela dovršena. Kazna propisana za uĉesnike pobune je zatvor od tri do petnaest godina, a za organizatora zatvor od pet do petnaest godina. 34. Diverzija Diverzija spada kriviĉna dela protiv bezbednosti Republike Srbije, zbog ĉega je inkriminisano KZS i sistematizovano u grupi kriviĉnih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti Srbije. Ima samo osnovni vid ispoljavanja, a sastoji se u rušenju, paljenju ili na drugi naĉin,uništenju ili oštećeju industrijskih, poljoprivrednih ili drugih privrednih objekata, saobraćajnog sredstva, uredjaja ili postrojenja, uredjaja sistema veze, uredjaja javne upotrebe za vodu, toplotu, gas ili energiju, brane, skladišta, zgrade ili kakvog drugog objekta koji ima veći znaĉaj za bezbednost ili snabdevanje gradjana ili za privredu ili za funkcionisanje javnih sluzbi. Izvrilac moze biti svako lice. Medjutim, kriviĉno delo se moze izvršiti samo sa direktnim umišljajem, pri ĉemu kod izvršioca mora postojati i namera da vršenjem dela ugrozi ustavno uredjenje ili bezbednost Srbije. Umišljaj uĉinioca po prirodi stvari obuhvata i svest o privrednom znaĉaju objekata koji se uništavaju ili oštećuju. .Sankcija zaprećena za ovo kriviĉno delo je zatvor od pet do petnaest godina. 35.Sabotaza Sabotaza se s pravom smatra jednim od najizrazitijih kriviĉnih dela protiv spoljne i unutrašnje bezbednosti naše zemlje, zbog ĉega je i sistematizovana u grupi kriviĉnih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti Srbije. Inaĉe, termin „sabotaza“ potiĉe od francuske reĉi sabots, koja oznaĉava posebnu vrstu drvenih cipela (klompi), a koje su u XIX veku radnici bacali u mašine radi obustavljanja proizvodnje i time prinudjivanja poslodavca da prihvati njihove ekonomske zahteve. Po zakonskom opisu, sabotaza se u kriviĉnom zakonodavstvu Republike Srbije sastoji u prouzrokovanju štete koja prelazi iznos od milion i pet stotina hiljada dinara za drzavni organ ili organizaciju u kojoj uĉinilac radi ili za drugi drzavni organ ili organizaciju, s tim što se štetoĉinstvo vrši s ciljem ugrozavanja ustavnog uredjenja ili bezbednosti zemlje. Prema tome, sabotaza se moze da izvrši samo sa direktnim umišljajem, a pored toga potrebno je da kod

16

uĉinioca postoji i namera prouzrokovanjem znatne štete ugrozi ustavno uredjenje ili bezbednost. Sabotaza ima samo osnivni oblik ispoljavanja, a sankcija za je zatvor od tri do petnaest godina. Po nekim svojim obelezima sabotaza je sliĉna drugim kriviĉnim delima. Po objektu izvršenja sliĉna je diverziji. Razlika se sastoji u naĉinu izvršenja i izvršiocu dela. Prikrivenost, podmuklost i drugi sliĉan naĉin izvršenja ovog dela, predstavljaju konstitutivne oblike sabotaze, dok je kod diverzije to irelevantno. 36.Spiljunaza Kriviĉno delo špijunaţe spada u red najstarijih kriviĉnih dela uopšte (tzv. iskonski delikti). Sistematizovana je u grupi kriviĉnih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti ,pošto se posledica špijunaze sastoji u ugrozavanju spoljne bezbednosti Republike Srbije. Kriviĉno delo špijunaze ima po dva osnovna i dva lakša i jedan tezi oblik ispoljavanja, i svi oni se mogu izvršiti samo sa umišljajem. Pri tome se osnovni i lakši oblici ispoljavanja kriviĉnog dela špijunaţe mogu podeliti u dve grupe. Prvu grupu ĉine tzv. klasiĉni oblici, jer obuhvataju samostalne delatnosti uĉinioca, a drugu grupu ĉine tzv. posebni oblici kod kojih je delatnost uĉinioca vezana za stvaranja obaveštajne sluzbe, njeno rukovodjenje, stupanje u tu sluzbu i prikupljanje ili pomaganje njenog rada. Prvi osnovni oblik ovog kriviĉnog dela se sastoji u saopštavanju, predaji ili ĉinjenju dostupnim tajnih vojnih, sluzbenih ili ekonomskih podataka ili dokumenata stranoj drzavi, stranoj organizaciji ili licu koje im sluzi Drugi osnovni oblik ovog kriviĉnog dela postoji kada neko za stranu drţavu ili organizaciju u Srbiji stvara obaveštajnu sluzbu ili njome rukovodi. Sankcija propisana za drugi osnovni oblik ispoljavanja špijunaţe je zatvor od pet do petnaest godina.Najtezi oblik špijunaze postoji su usled izvršenja nekog od dva osnovna oblika ispoljavanja ovog kriviĉnog dela nastupile teške posledice za bezbednost, ekonomsku ili vojnu moć zemlje, a sankcija propisana za njega je najmanje 10 godina zatvora. 37.Odavanje drzavne tajne Saglasno svom zaštitnom objektu, kriviĉno delo odavanja drzavne tajne KZS spada u red kriviĉnih dela i protiv unutrašnje i protiv spoljne bezbednosti Republike Srbije, zbog ĉega je sistematizovana u grupi kriviĉnih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti .Delo se sastoji u neovlašćenom odavanju drzavne tajne nepozvanom licu. Ono ima ĉetiri oblika ispoljavanja, i to jedan osnovni, jedan lakši , jedan tezi i jedan privilegovani oblik ispoljavanja . Predmet ovog kriviĉnog dela su podaci koji predstavljaju drzavnu tajnu, a koji su sadrţani u odgovarajućim pismenim dokumentima (npr. izveštaji, elaborati, skice, fotografije, fotokopije) ili u drugoj odgovarajućoj formi (npr. elektonskoj). Prema izriĉtom stavu zakonodavca, drţavnom tajnom se u smislu ovog kriviĉnog dela smatraju podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadleţnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni drţavnom tajnom i ĉije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za bezbednost, odbranu ili za politiĉke, vojne ili ekonomske interese Srbije. Nepozvano lice kome se odaju poverljivi podaci ne moze biti pripadnik strane obaveštajne sluzbe, jer bi onda postojao delikt špijunaţe. Naime, i kod špijunaze se po pravilu radi o poverljivim podacima koji predstavljaju drzavnu tajnu, ali se oni odaju stranoj drzavi, organizaciji ili licu koje im sluzi, dok je kod ovog dela reĉ o neovlašćenom saopštavanju ili predaji novinarima, pripadnicima politiĉkih i drugih organizacija ili bilo kome drugom, osim subjektima navedenim kod špijunaze. Sankciju zaprećenu za osnovni oblik odavanja drzavne tajne, koji se moţe izvršiti samo sa umišljajem, predstavlja zatvor u trajanju od jedne do deset godina 38.Izazivanje nacionalne ,rasne i verske mrznje i netrpeljivosti

17

Kriviĉno delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti sistematizovano je u grupi kriviĉnih dela protiv ustavnog uredjenja i bezbednost drzave . Pošto se sastoji u izazivanju ili raspirivanju nacionalne, rasne ili verske mrznje i netrpeljivosti medju narodima ili etniĉkim zajednicama koje zive u Srbiji, ovo kriviĉno delo predstavlja tipiĉan delikt protiv unutrašnje bezbednosti drzave. Osim toga, pasivni subjekt ovde moze biti samo pripadnik nekog od naroda ili etniĉkih zajednica koje zive u Republici Srbiji. Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti ima osnovni , tezi i najtezi oblik ispoljavanja, s tim što kvalifikatorne okolnosti predstavljaju sredstva izvršenja ili nastupanje tezih posledica. Svi oblici ovog kriviĉnog dela vrše se samo sa umišljajem. Tezi oblik izazivanja nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti , postoji kada se delo vrši izvršenjem odredjenih kriviĉnih dela, kao što su: prinuda, zlostavljanje, izlaganje poruzi nacionalnih, rasnih ili verskih simbola, oštećenje tudjih stvari i skrnavljenje spomenika, spomen-obelezja ili grobova. Izvršilac takodje moze biti svako lice, a kazna propisana za ovaj oblik kriviĉnog dela je zatvor od jedne do osam godina. Najtezi oblik ispoljavanja kriviĉnog dela postoji u sledećim sluĉajevima izvršenja osnovnog ili tezeg oblika izazivanja nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti: 1) ako je delo izvršeno zloupotrebom polozaja ili ovlašćenja; i 2) ako je usled izazivanja nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti došlo do nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajedniĉki zivot naroda, nacionalnih manjina ili etniĉkih grupa koje zive u Srbiji. 39.Udruzivanje radi protivustavne delatnosti Kriviĉno delo udruzivanja radi vršenja protivustavne delatnosti ima dva oblika ispoljavanja: (1) stvaranje grupe ili organizovane kriminalne grupe radi vršenja protivustavne delatnosti, i (2) postajanje ĉlanom grupe ili organizovane kriminalne grupe radi vršenja protivustavne delatnosti. Iz toga se zakljuĉuje da osnovni oblik udruzivanja radi protivustavne delatnost predstavlja grupa, odnosno organizovana kriminalna grupa, s tim što će u praksi to, po pravilu, biti ilegalne grupe, ilegane organizacije i odmetniĉke skupine. Izvršilac moze biti svako lice, a delo se moze izvršiti samo sa umišljajem pojaĉanim namerom protivustavnog delovanja. Radnja prvog oblika ispoljavanja ovog kriviĉnog dela sastoji se u stvaranju takvog udruzenja. Pod tim se podrazumeva osnivanje i organizovanje samog udruzenja, okupljanje pripadnika udruzenja i postavljanje plana za vršenje potivustavntih delatnosti Radnja drugog oblika ispoljavanja ovog kriviĉnog dela sastoji se u postajanju pripadnikom grupe ili organzovane grupe za vršenje organizovane protivustavne delatnosti tj.kriviĉnih dela predvidjenih u KZS. DELA TERORISTICKOG KRIMINALITETA—(terorizam,javno podsticanje na izvrsenje teroristickih dela,vrbovanje i obucavanje za vrsenje teroristickih dela,ugrozavanje lica pod medjunarodnom zastitom,finansiranje terorizma,teroristicko udruzivanje) 40.Terorizam Kriviĉno delo terorizma egzistira u našem pravnom sistemu kao delikt protiv ĉoveĉnosti, zbog ĉega je svrstano u grupu kriviĉnih dela KZS. Prema tome, opšti zaštitni objekt kod dela KZ predstavljaju ĉoveĉnost i medjunarodno pravo, posebni objekt zaštite predstavljaju mir i bezbednost koje treba štititi od svih vidova ugroţavanja, dok individualni objekt zaštite predstavljaju razliĉita medjunarodna pravna dobra. Zakonskim opisom kriviĉnog dela KZS prvenstveno su obuhvaćeni razliĉiti vidovi medjunarodnog terorizma, kao delikta koji se vrši u nameri da se naškodi stranoj drzavi ili medjunarodnoj organizaciji. Prema tome, akt nasilja ili pretnje nasiljem koji preduzima izvršilac ovog dela rezultat je tzv. neprijateljskih pobuda prema stranoj drzavi ili medjunarodnoj

18

organizaciji. Propisano je da uĉinilac terorizma moze preduzeti neku od alternativno odredjenih radnji izvršenja s ciljem da tzv. efektom rezonanse izazove „ozbiljno zastrašivanje stanovništva“ . U ovom sluĉaju se posledica dela manifestuje, pre svega, u intenzivnom osećanju straha i ugrozenosti osnovnih prava kod stanovništva. Pri tome se ne misli osećanja straha i ugroţenosti kod celokupnog stanovništva, nego na veći broj gradjana, ili bar kod grupe gradjana, ili jednog odredjenog kruga gradjana (npr., u jednom preduzeću,stambenoj zgradi. Terorizam ima osnovni , privilegovani, tezi i najtezi oblik ispoljavanja.Osnovni, tezi i najtezi oblik ispoljavanja vrše teroristiĉkim napadom, dok se privilegovani oblik ispoljavanja vrši teroristiĉkom pretnjom. Pokušaj izvršenja terorizma je moguć i kaznjiv u smislu odredbe KZS. Na primer, pokušaj terorizma će postojati kada je preduzet neki od vidova terorstiĉkog napada s ciljem ozbiljnog zastrašivanja stanovništva, ali osećanje straha ili nesigurnosti nije nastupilo. Tezi oblik ispoljavanja kriviĉnog dela terorizma postoji ako je teroristiĉki napad imao za posledicu smrt jednog ili više lica, ili je bio praćen velikim razaranjima. Sankcija predvidjena za ovakve sluĉajeve je najmanje deset godina zatvora. Najtezi oblik ovog dela postoji ako je pri izvršenju teroristiĉkog napada uĉinilac umišljajno lišio zivota jedno ili više lica 41.Javno podsticanje na izvrsenje teroristickih dela Realizovanje jedne od obaveza preuzetih Konvencije Saveta Evrope o spreĉavanju terorizma predstavlja inkriminisanje teroristiĉke propagande, i to kao samostalnog kriviĉnog dela koje se sastoji u specifiĉnom podsticanju na terorizam. Dosledno novostilizovanom konceptu teroristiĉkog kriminaliteta u našem kriviĉnom zakonodavstvu ovo delo je, pod nazivom „Javno podsticanje na izvršenje teroristiĉkih dela“, propisano u KZS i sistematizovano u grupi kriviĉnih dela protiv ĉoveĉnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom . Po zakonskom opisu, javno podsticanje na izvršenje teroristiĉkih dela ĉini onaj ko javno iznosi ili pronosi ideje kojima se neposredno ili posredno podstiĉe na izvršenje kriviĉnog dela terorizma iz Kriviĉnog zakonika. Radnja izvršenja se sastoji u širenju teroristiĉke propagande. To znaĉi da za postojanje ovog kriviĉnog dela nije potrebno da je radnja usmerena na stvaranje ili uĉvršćivanje odluke kod nekog lica da izvrši kriviĉno delo terorizma, niti se mora odnositi na konkretno kriviĉno delo. Izvršilac delikta javnog podsticanja na izvršenje teroristiĉkih dela moze biti svako lice, a predvidjena kazna je zatvor od jedne do deset godina. Delo se moze izvršiti samo sa umišljajem. 42.Vrbovanje i obucavanje za vrsenje teroristickih dela Polazeći od ĉinjenice da su akteri teroristiĉkih napada, po samoj prirodi stvari, pripadnici ilegalih, odmetniĉkih ili emigrantskih grupa i organizacija, u korpus teroristiĉkog kriminaliteta svrstano je i kriviĉno delo iz KZS sa nazivom „Vrbovanje i obuĉavanje za vršenje teroristiĉkih dela”. Pošto je takvo delo upravljeno protiv ĉoveĉnosti, zakonodavac ga je sistematizovano u grupi kriviĉnih dela protiv ĉoveĉnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom . Vrbovanje za vršenje teroristiĉkih dela sastoji se u regrutovanju (pridobijanju, angaţovanju) drugog lica da izvrši ili uĉestvuje u vršenju terorizma ili da se pridruţi grupi ili organizovanoj kriminalnoj grupi radi uĉestvovanja u izvršenju takvog kriviĉnog dela. U praksi se ovaj delikt najĉešće ogleda u pridobijanju pojedinaca za ĉlanstvo u teroristiĉkim grupama ili organizacijama. Vrbovanje se moze izvršiti na razliĉite naĉine i razliĉitim sredstvima npr. preko Interneta ili direktno stupajući u kontakt sa osobama. Da bi kriviĉno delo bilo svršeno dovoljno je da je regrutovanje uspešno dovršeno, pri tome nije bitno da „regrut“ uĉestvuje u izvršenju teroristiĉkog dela. Obuĉavanje za vršenje teroristiĉkih dela sastoji se u edukaciji lica koja se vrbuju da izvrše ili uĉestvuju u vršenju terorizma. Ovde nije reĉ o ideološkoj ili versko-politiĉkoj indoktrinaciji, već o konkretnom davanju uputstva o izradi i korišćenju eksplozivnih naprava, vatrenog ili

19

drugog oruţja ili štetnih ili opasnih materija ili taktiĉkoj obuci drugih lica za izvršenje ili uĉestvovanje u izvršenju tog kriviĉnog dela.

43.Ugrozavanje lica pod medjunarodnom zastitom Kriviĉno delo ugrozavanja lica pod medjunarodnom zaštitom propisano je u KZS, a sistematizovano u grupi kriviĉnih dela protiv ĉoveĉnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom, a osnov za njegovo propisivanje lezi u Konvenciji UN o spreĉavanju i kaznjavanju kriviĉnih dela protiv lica pod medjunarodnom zaštitom, ukljuĉujući diplomatske agente. Zbog toga je u pogledu vinosti uĉinioca potreban direktan umišljaj, koji obuhvata i svest o tome da je pasivni subjekt licu pod medjunarodnom zaštitom, odnosno da takvom licu pripadaju sluzbene prostorije, privatan stan ili prevozno sredstvo koje se napada ili mu se preti. Posledicu kriviĉnog dela iz KZS predstavlja šteta koja se nanosi sigurnosti lica pod medjunarodnom zaštitom. Ona bi se sastojala, pre svega, u stanju narušenosti sigurnosti (objektivne) pomenutog lica, odnosno povredi pravne sigurnosti koju je teritorijalna drţava prijema ili sedišta duzna da pruzi ovom licu saglasno medjunarodnom pravu. Pasivni subjekt kriviĉnog dela iz KZS moše biti samo diplomatski predstavnik strane drţave ili drugo lice koje po medjunarodnom pravu uziva posebnu zaštitu, a radnja izvrĉenja mora biti povezana sa takvim njegovim svojstvom. Nasuprot tome, za izvršioca se ne trazi nikakvo posebno svojstvo, što znaĉi da to u naĉelu moţe biti svako lice – kako domaći tako i strani drzavljanin ili lice bez drzavljanstva. U odnosu na trajanje posledice, ovo kriviĉno delo je najšešće trenutno ali moše biti i trajno, na primer ako se napad na lice pod medjunarodnom zaštitom sastoji u otmici. Takodje, kod ovog kriviĉnog dela su mogući pokušaj, saizvršilaštvo i svi oblici sauĉesništva u uzem smislu. Sankcija zaprećena uĉiniocu osnovnog oblika ispoljavanja dela izKZS je kazna zatvora od jedne do deset godina. Za tezi oblika ispoljavanja zaprećena je kazna zatvora od najmanje pet godina, a za najtezi najmanje deset godina zatvora ili zatvor od trideset do ĉetrdeset godina 44.Finansiranje terorizma Kriviĉno delo finansiranja terorizma predvidjeno je odredbom KZS, što znaĉi da je definisano kao delo protiv ĉoveĉnosti i da je sistematizovano u grupi kriviĉnih dela protiv ĉoveĉnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom . Njegovo propisivanje u zakonodavstvu Republike Srbije predstavlja rezultat obaveze proistekle iz Medjunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma. Kriviĉno delo iz KZ sastoji se u neposrednom ili posrednom davanju ili prikupljanju sredstva s ciljem da se ona koriste ili znajući da će se koristiti, u potpunosti ili delimiĉno, u svrhu izvršenja teroristiĉkih kriviĉnih dela ili za finansiranje lica, grupe ili organizovane kriminalne grupe koji imaju za cilj vršenje takvih kriviĉnih dela.Prema tome, radnja izvršenja sesastoji u obezbedjivanju ili prikupljanju sredstava namenjenih za finansiranje terorista ili nekog teroristiĉkih kriviĉnih dela. Izvršilac ovog dela moze biti svako lice, a delo se moze izvršiti samo sa umišljajem. Pri tome umišljaj izvršioca mora obuhvatati svest o nameni sredstava, odnosno da se radi o sredstvima namenjenim za finansiranje kriviĉnih dela iz KZS i njihovih izvršilaca. Krivična dela zaštićena međunarodnim pravom 47. Genocid Genocid je najznačajnije i najteže krivično delo protiv čovečnosti koje je, u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o sprečavanju i suzbijanju zločina genocida iz 1948. godine,

20

proglašeno međunarodnim zločinom. Ovako određeno krivično delo predvideo je i naš zakonodavac u grupi krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Delo ima samo opšti oblik ispoljavanja koji se može izvršiti samo sa umišljajem, pojačanim namerom učinioca da se vršenjem dela potpuno ili delimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa. Sankcija propisana za ovo krivično delo je zatvor najmanje pet godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. Genocid se može izvršiti kako u vreme rata tako i u vreme mira, a sastoji se u naređivanju ili izvršenju određenih dela upravljenih na potpuno ili delimično uništenje neke nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe. Radnje izvršenja krivičnog dela genocida su naređivanje ili izvršenje. Posledica dela je ugrožavanje opstanka određene nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe. Ona se ostvaruje prouzrokovanjem manjeg ili većeg broja pojedinačnih posledica povrede (života, telesnog integriteta, ploda) i ugrožavanja (stavljanjem u nepodnošljive uslove života). 48. Zločin protiv čovečnosti U Krivičnom zakoniku Republike Srbije, zločin protiv čovečnosti predstavlja posebno krivično delo koje je sistematizovano u grupi krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Kao što i sam naziv sugeriše, zaštitni objekt kod ovog dela predstavljaju čovečnost i opštehumane vrednosti čovečanstva zaštićene međunarodnim pravom. Objekt napada u ovom slučaju predstavlja celokupno neboračko stanovništvo bez obzira na državljanstvo koje se nađe na okupiranij teritoriji ili na teritoriji u vlasti protivničke strane. Po zakonskom opisu, ovo krivično delo sastoji se u vršenju različitih krivičnih dela protiv civilnog stanovništva kojima se krše pravila međunarodnog prava, a u okviru šireg ili sistematskog napada koji je upravljen protiv civilnog stanovništva. Vreme izvršenja nije element bića ovog krivičnog dela, jer se ono može izvršiti kako u vreme rata ili oružanog sukoba tako i u vreme mira. Krivično delo ima samo osnovni oblik ispoljavanja. Međutim, radnja izvršenja dela javlja se u dva oblika, i to 1) naređivanje da se kršeći pravila međunarodnog prava, u okviru šireg ili sistematskog napada uperenog protiv civilnog stanovništva, izvrši određeno krivično delo, i 2) neposredno izvršenje takvih dela, tj. preduzimanje radnji kojima se ta dela konkretno izvršavaju). Kazna za ovo krivično delo je zatvor najmanje pet godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. Pri tome krivično gonjenje i izvršenje kazne za ovo delo ne zastarevaju 49. Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu „Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu“ obuhvata jedan od najirazitijih međunarodnih zločina, koji u međunarodnom krivičnom pravu egzistira još od XIX veka. Obaveza na inkriminisanje ovog dela u domaćem zakonodavstvu neposredno proističe iz Konvencije o suzbijanju ropstva iz 1926. godine, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine, Dopunske konvencije o ukidanju ropstva, trgovine robljem i ustanova i prakse sličnih ropstva iz 1956. godine, Konvencije o otvorenom moru iz 1956. godine, itd. Podrazumeva se da se u svim tim aktima najstrože zabranjuje bilo kakva trgovina robljem, koja je u praksi gotovo nemoguća, ali se zbog svoje anticivilizacijske sadržine mora energično odbaciti i pravno sankcionisati. U našem KZS sistematizovano ovo delo je svrstano u grupi krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Delo ima po jedan osnovni , lakši i teži oblik ispoljavanja S tim u vezi treba napomenuti da se u međunarodnom krivičnom pravu zasnivanjem ropskog odnosa označava vršenje nekog ili svih prava koja proizlaze iz vlasništva nad nekim licem. Radnja o kojoj je reč dešava se onda kada izvršilac vrši neko ili sva prava koja proizlaze iz vlasništva nad jednim ili više lica, kao što je to kupovina, prodaja, iznajmljivanje ili trampa jednog ili vise lica, ili da ih podvrgava uslovima koji liče na oduzimanje slobode. U svakom slučaju, radnju izvršenja mora biti preduzeta na specifičan način, tj. kršenjem pravila

21

međunarodnog prava. Osnovni oblik izvršenja dela se sastoji u zasnivanju ropskog ili njemu sličnog odnosa na štetu punoletnog pasivnog subjekta, i to kršenjem pravila međunarodnog prava. Lakši oblik zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu sastoji se u prevoženju lica koja se nalaze u ropskom ili njemu sličnom odnosu iz jedne zemlje u drugu (npr. brodom). Pasivni subjekt ovde je punoletno lice u ropskom ili njemu sličnom odnosu. Teži oblik ispoljavanja krivičnog dela postojaće u slučaju kada se zasnivanje ropskog ili njemu sličnog odnosa, odnosno prevoz lica u ropskom ili njemu sličnom odnosu učini prema licu koje nije napunilo osamnaest godina. Kvalifikatornu okolnost predstavlja posebno svojstvo (maloletstvo) pasivnog subjekta. Za ovaj oblik zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom propisana kazna je od pet do petnaest godina zatvora. 50.Trgovina ljudima Smatra se da je krivično delo trgovine ljudima upravljeno protiv čovečnosti kao dobra zaštićenog međunarodnim pravom. Polazeći od toga, zakonodavac ga je i svrstao u grupu krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Izvršilac dela može da bude svako lice, a u pogledu krivice potreban je umišljaj. Delo se sastoji u vrbovanju, prevozu, prebacivanju, predaji, prodaji, kupovini, posredovanju u prodaji, sakrivanju ili držanju drugog lica, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela radi presađivanja ili radi korišćenja u oružanim sukobima. Prema tome, radnja izvršenja se preduzima u zakonom predviđenom cilju – radi nekog od oblika eksploatacije pasivnog subjekta. Krivično delo trgovine ljudima ima i šest težih oblika. Prvi teži oblik postoji kada je prema maloletnom licu ovo delo učinjeno karakterističnim sredstvima izvršenja, npr. upotrebom sile ili pretnje. Za ovaj teži oblik ispoljavanja dela zaprećena kazna zatvor u trajanju od najmanje pet godina. Drugi teži oblik trgovine ljudima postoji kada je usled osnovnog ili posebnog dela nastupila teška telesna povreda pasivnog subjekta, za šta je propisana kazna je od pet do petnaest godina zatvora. Treći teži oblik dela postoji ako je usled prvog težeg oblika dela nastupila teška telesna povreda maloletnog pasivnog subjekta. Za taj teži oblik trgovine ljudima propisana kazna je zatvor od najmanje pet godina. Četvrti teži oblik ovog krivičnog dela postoji ako je usled osnovnog ili prvog težeg oblika dela nastupila smrt jednog ili više lica. Za ovaj teži oblik trgovine ljudima propisana kazna je zatvor od najmanje deset godina. Peti teži oblik ovog krivičnog dela postoji u dva slučaja: 1) ako se učinilac bavi vršenjem ovih krivičnih dela, i 2) ako je delo izvršeno od strane grupe, a sankcija zaprećena u ovom slučaju je najmanje pet godina zatvora. Šesti teži oblik trgovine ljudima postoji ako je delo izvršeno od strane organizovane grupe, za šta je takođe propisana kazna od najmanje deset godina zatvora. Lakši vid krivičnog dela trgovine ljudima učiniće lice koje zna ili je moglo znati da je neko lice žrtva trgovine ljudima, pa iskoristi njen položaj ili drugome omogući iskorišćavanje njenog položaja radi eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja itd.. Za ovo delo učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. 51.Trgovina maloletnim licima radi usvojenja Krivično delo trgovine maloletnim licima radi usvojenja zasniva se na više međunarodnih konvencija o posebnoj zaštiti maloletnih lica, a posebno na Fakultativnom protokolu o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji uz Konvenciju o pravima deteta, koji je stupio na pravnu snagu 2002. godine. U svakom slučaju je krivično delo trgovine maloletnim licima radi usvojenja upravljeno protiv čovečnosti kao dobra koje je zaštićeno međunarodnim pravom. Delo ima osnovni i dva kvalifikovana oblika ispoljavanja. Po zakonskom opisu, radnja izvršenja svih oblika ispoljavanja ovog dela dat je alternativno i može se sastojati u sledećem: 1) u

22

oduzimanju (odviđenju ili zadržavanju) lica koje nije navršilo šesnaest godina radi njegovog usvojenja protivno važećim propisima; 2) u usvajanju tako oduzetog lica; 3) u posredovanju u takvom usvojenju; 4) u kupovinii, prodaji ili predaji drugome lica koje nije navršilo šesnaest godina; 5) u prevoženju takvog lica; 6) u obezbeđivanju smeštaja takvom licu; i 7) u prikrivanju takvog lica.. Pasivni subjekt kod ovog krivičnog dela je dete ili mlađi maloletnik, tj. lice koje nije navršilo šesnaest godina. izvršilac može biti i roditelj, staralac ili drugo lice kome je u skladu sa zakonom pasivni subjekt poveren na staranje, a koji ga u konkretnom slučaju prodaje radi usvojenja. Teži oblik ispoljavanja krivičnog dela trgovine maloletnim licima radi usvojenja postojaće u dva slučaja, i to: 1) ako se izvršilac bavi vršenjem posredovanja ili neke druge delatnosti koja je obuhvaćena radnjom izvršenja osnovnog oblika ovog krivičnog dela (npr. prevozom, smeštajem, i sl.), i 2) ako je trgovine maloletnim licima radi usvojenja izvršena od strane grupe. Najteži oblik ispoljavanja ovog dela postojaće ako je trgovine maloletnim licima radi usvojenja izvršena od strane grupe. Za osnovni oblik ispoljavanja krivičnog dela trgovine maloletnim licima radi usvojenja zaprećena je kazna je zatvor u rasponu od jedne do pet godina, za teži oblik zatvor u trajanju od najmanje tri godine, a za najteži oblik ispoljavanja zatvor od najmanje pet godina. 52. Ratni zločini protiv civilnog stanovništva Ratni zločini protiv civilnog stanovništva, protiv ranjenika i bolesnika i protiv ratnih zarobljenika predstavljaju vršenje određenih krivičnih dela koja, kada se čine kršenjem pravila međunarodnog ratnog prava dobijaju karakter ratnog zločina. Svi se oni mogu izvršiti samo sa umišljajem, a sistematizovani su u grupi krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Ratni zločini protiv civilnog stanovništva ima osnovni, posebni, teži i privilegovani oblik ispoljavanja. Objekt zaštite u svakom slučaju је civilno stanovništvo, a svi oblici se mogu izvršiti samo sa umišljajem. Takođe, svi oblici dela se mogu izvršiti samo kršnjem pravila međunarodnog humanitarnog prava, i to samo za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije. Teži oblik ispoljavanja ovog krivičnog dela je naređivanje ili izvršenje ubistava civilnog stanovništva, a lakši oblik ispoljavanja postoji kada učinilac preti izvršenjem jednog ili više navedenih krivičnih dela. Poseban oblik ovog dela sastoji se u naređivanju ili vršenju preseljanja delova svog civilnog stanovništva na okupiranu teritoriju, pri čemu izvršilac mora imati svojstvo okupatora. Sankcija propisana za osnovni i poseban oblik ratnog zločina protiv civilnog stanovništva je zatvor najmanje pet godina, za lakši oblik dela kazna je zatvor od šest meseci do pet godina, a za teži oblik zatvor najmanje deset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. 53. Ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika Ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika može se izvršiti samo kršnjem pravila međunarodnog prava, i to samo za vreme rata ili oružanog sukoba. Naime, ovo delo se po samoj prirodi stvari ne može izvršiti u vreme okupacije. Delikt se sastoji u naređivanju ili izvršenju određenih dela prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima ili sanitetskom ili verskom osoblju. Osnovni oblik izvršenja ovog krivičnog dela određen je kao naređivanje ili izvršenje određenih dela prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima, sanitetskom ili verskom osoblju za vreme rata ili oružanog sukoba, a protivno pravilima međunarodnog prava. dva modaliteta izvršenja osnovnog oblika : U prvom slučaju, delo će postojati kada se, protivno pravilima međunarodnog prava, prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima, sanitetskom ili verskom osoblju za vreme rata ili oružanog sukoba naređuju ili izvršavaju: 1) telesne povrede, 2) mučenja, 3) nečovečna postupanja, 4) biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, 5)

23

uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije, i 6) druge radnje kojima se narušava zdravlje ili nanose velike patnje. U drugom slučaju, delo će postojati kada se, protivno pravilima međunarodnog prava, prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima, sanitetskom ili verskom osoblju za vreme rata ili oružanog sukoba naredi protivzakonito uništavanje ili prisvajanje u velikim razmerama materijala, sredstava sanitetskog transporta i zaliha sanitetskih ustanova ili jedinica koje nije opravdano vojnim potrebama. Teži oblik postoji ako se, protivno pravilima međunarodnog prava,naređuju ili vrše ubistva ranjenika ili bolesnika. Sankcija propisana za osnovni oblik ratnog zločina protiv ranjenika i bolesnika je zatvor najmanje pet godina, a za teži oblik je zatvor najmanje deset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. 54. Ratni zločin protiv ratnih zarobljenika Delo ima osnovni i teži oblik ispoljavanja, pri čemu se radnja osnvnog oblika krivičnog dela sastoji se samo u naređivanju, a radnja težeg oblika i u naređivanju i u izvršavanju. Objekt zaštite kod ovog krivičnog dela su ratni zarobljenici. Osnovni oblik izvršenja ovog krivičnog delaodređen je kao naređivanje ili vršenje određenih dela protiv ratnih zarobljenika kršenjem pravila međunarodnog prava. Dela čije se vršenje naređuje ili koja se vrše su: 1) telesne povrede, 2) mučenja, 3) nečovečna postupanja, 4) biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, 5) uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije, 6) vršenje drugih radnji kojima se narušava zdravlje ili nanose velike patnje, 7) prisiljavanje na vršenje službe u oružanim snagama neprijatelja i 8) lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje. Teži oblik ispoljavanja ovog krivičnog dela postoji ako se kršenjem pravila međunarodnog prava naređuju ili vrše ubistva ratnih zarobljenika.Sankcija propisana za osnovni oblik ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika je zatvor najmanje pet godina, a za teži oblik je zatvor najmanje deset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. 55. Protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih Ovaj ratni zločin ima osnovni teži i najteži oblik ispoljavanja a sastoji se ili u naređivanju ili u neposrednom izvršenju tzv. maroderstva, pod čime se podrazumeva protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih ili ranjenih na bojištu. Konstitutivni element ovog krivičnog dela predstavlja mesto izvršenja, pošto se i jedna i druga radnja mogu vršiti samo na bojištu, tj. na mestu gde se odvija ili se odvijala borba. Objekt radnje su lične stvari (novac, nakit i dr), a njihovo oduzimanje je protivno i domaćem i međunarodnom pravu. Delo se može izvršiti samo sa umišljajem, koji podrazumeva svest o protivpravnosti konkretnog oduzimanja, odnosno naređivanja. Aktivni subjekt kod prvog oblika radnje kod ovog krivičnog dela (neposredno oduzimanje) može biti svako koje se za vreme ili posle borbe nalazi na mestu na kome su se vodile ili se još uvek vode borbe. Aktivni subjekt kod drugog oblika radnje ovog krivičnog dela može biti samo vojni komandant, pretpostavljeni ili drugo lice ovlašćeno da izdaje naređenja. Teži oblik ispoljavanja ovog krivičnog dela postoji u dva slučaja i to: 1) ako vrednost protivpravno oduzetih stvari na bojištu prelazi iznos od četristo pedeset hiljada dinara i 2) ako je delo izvršeno na svirep način. najteži oblik krivičnog dela postoji ukoliko vrednost protivpravno oduzetih stvari na bojištu prelazi iznos od milion dinara. Kazna propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovog krivičnog dela je zatvor u trajanju od jedne do pet godina, za teži oblik ispoljavanja zatvor u trajanju od jedne do osam godina, a za najteži oblik ispoljavanja zatvor u trajanju od dve do deset godina. Dela političkog kriminaliteta uperena protiv drugih društvenih Vrednosti 57. Povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije

24

Povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije sastoji se u javnom izlaganju poruzi strane države ili njene zastave, grba ili himne odnosno u javnom izlaganju poruzi Organizacije ujedinjenih nacija, Međunarodnog crvenog krsta ili druge međunarodne organizacije čiji je Srbija član. Za krivična dela povrede ugleda države, strane države i međunarodne organizacije goni se po službenoj dužnosti. Pod stranom državom u smislu ovog krivičnog dela treba podrazumevati sve međunarodno priznate države – članice Organizacije ujedinjenih nacija. Izlaganje poruzi je delo koje sadrži elemente uvrede ili klevete i kojim se povređuje čast i ugled strane države i međunarodne organizacije. Izlaganje poruzi u smislu ovog krivičnog dela može se izvršiti rečima, realno –delom i znacima. Izuzetak je samo Republika Srbija, pošto izlaganje poruzi Srbije ili njene zastave, grba ili himne predstavlja radnju izvršenja posebnog krivičnog dela sa nazivom Povreda ugleda Srbije. Pod drugom međunarodnom organizacijom u smislu ovog krivičnog dela treba podrazumevati Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, Savet Evrope i ostale univerzalne i regionalne međunarodne organizacije u čijem je članstvu Republika Srbija. Samo izlaganje poruzi treba da je učinjeno na javnom skupu ili putem štampe, radija, televizije ili drugih sličnih sredstava. Ovo krivično delo se može izvršiti samo sa umišljajem, a kazna propisana za njega je novčana kazna ili zatvor do tri meseca. 58. Povreda teritorijalnog suvereniteta Poznato je teritorijalni suverenitet predstavlja jedan od najvažnijih atributa državnosti svake zemlje, zbog čega uživa posebnu krivičnopravnu zaštitu. U ovom slučaju zaštita teritorijalnog suvereniteta usmrena je na povredu teritorijalnog suvereniteta od strane pojedinca, a ne od strane neke druge države ili međunarodne organizacije. Imajući u vidu zaštitni objekt ovog krivičnog dela, zaključuje se da je reč o pravom političkom krivičnom delu upravljenom protiv spoljne bezbednosti države. Zbog toga je zakonodavac povredu teritorijalnog suvereniteta Srbije svrstao u grupu krivičnih dela protiv protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države. povredom teritorijalnog suvereniteta smatra se svaki prodor na teritoriju Republike Srbije izvršen protivno pravilima međunarodnog prava. Vreme izvršenja ovog krivičnog dela nije eksplicitno navedeno, ali se podrazumeva da je osnovni oblik ispoljavanja moguć samo u mirnodopskim uslovima. Kazna propisana za povredu teritorijalnog suvereniteta je zatvor od jedne do osam godina. Pokušaj je moguć. Teži oblik povrede teritorijalnog suvereniteta predviđen je u članu 321. st. 3 KZS kao teško delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Kostitutivni element bića u tom slučaju je vreme izvršenja, pošto se delo sastoji u ugrožavanju teritorijalnog suvereniteta Republike Srbije za vreme ratnog stanja, oružanog sukoba ili vanrednog stanja. Zaprećena sankcija u tom slučaju je zatvor u trajanju od najmanje deset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. 59. Pomaganje neprijatelju Krivično delo pomaganja neprijatelju koje se u pravnoj teoriji naziva kolaboracionizam, svrstava se u ratna vojna krivična dela zbog toga što je za njegovo postojanje potrebno da je izvršeno za vreme rata ili oružanog sukoba. Objekt zaštite kod ovog krivičnog dela istovremeno su Vojska Srbije i ustavni poredak i bezbednost zemlje, s tim što je Vojska Srbije kao objekt pretežnija. Izvršilac dela može biti samo građanin Republike Srbije, dok je u pogledu vinosti potreban umišljaj. Vreme izvršenja je element bića krivičnog dela. Delo ima dva osnovna i jedan teži oblika ispoljavanja. Prvi osnovni oblik pomaganja neprijatelju čini građanin Republike Srbije koji za vreme rata ili oružanog sukoba pomaže neprijatelju u sprovođenju rekvizicije, oduzimanju hrane ili drugih dobara ili u sprovođenju kakvih prinudnih

25

mera prema stanovništvu. Za ovaj oblik dela zaprećena sankcija je zatvor od dve do deset godina. Drugi osnovni oblik pomaganja neprijatelju čini građanin Republike Srbije koji za vreme rata (ali ne i oružanog sukoba) politički ili privredno sarađuje sa neprijateljem. Ovaj oblik dela se može izvršiti i u inostranstvu, a zaprećena kazna takođe je zatvor od dve do deset godina. Teži oblik postojaće u sledećim slučajevima: 1) ako je bilo koji od osnovnih oblika pomaganja neprijatelju imao za posledicu smrt jednog ili više lica, 2) ako je bilo koji od osnovnih oblika pomaganja neprijatelju izazvao opasnost za život ljudi, 3) ako je bilo koji od osnovnih oblika pomaganja neprijatelju bio praćen teškim nasiljima ili velikim razaranjima, i 4) ako je bilo koji od osnovnih oblika pomaganja neprijatelju doveo do ugrožavanja bezbednosti ekonomske ili vojne snage zemlje. Za ovaj oblik ispoljavanja zaprećena sankcija je zatvor u trajanju od najmanje deset godina. 60. Otmica vazduhoplova, broda ili drugog transportnog sredstva Kad je reč o otmici vazduhoplova, radnja izvršenja predstavlja protivpravno skretanje, tj. preuzimanje kontrole nad vazduhoplovom u letu upotrebom sile ili ozbiljnom pretnjom da će se upotrebiti sila. Vreme izvršenja je konstitutivni element bića ovog krivičnog dela, jer je propisano da se može izvršiti samo dok je vazduhoplov u letu. Otmica broda i drugog javnog transportnog sredstva takođe se sastoji u preuzimanju kontrole upravljanja u toku plovidbe, odnosno vožnje. Kao i u slučaju vazduhoplova, ni ovde nije od značaja za postojanje dela da li se preuzimanje kontrole vrši ili ličnim preuzimanjem vožnje ili prinuđavanjem vozača ili celokupne posade da prevoznim sredstvom upravlja po nalozima otmičara. Objekt radnje, prema tome, može biti vazduhoplov, brod i drugo javno prevozno sredstvo. Izvršilac ovog krivičnog dela u načelu može biti svako lice. U pogledu trajanja posledice, otmica vazduhoplova, broda ili drugog javnog prevoznog sredstva predstavlja trajno krivično delo koje traje od početka primene sile ili pretnje da će se upotrebiti sila pa sve dok ne prestane kontrola učinioca nad datim prevoznim sredstvom. Pored osnovnog oblika ispoljavanja ovo krivično delo ima i dva kvalifikovana oblika ispoljavanja. Prvi teži oblik postoji ako je usled izvršenja otmice vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva došlo do obične ili osobito teške telesna povrede ili štete velikih razmera. Najteži oblik postoji ako je usled izvršene otmice nastupila smrt jednog ili više lica. Zaprećena sankcija za osnovni oblik ispoljavanja ovog krivičnog dela je zatvor od dve do deset godina, za teži oblik ispoljavanja zatvor od dve do dvanaest godina, a za najteži oblik ispoljavanja zatvor od pet do petnaest godina. Dela opšteg kriminaliteta – krvni delikti 61. Ubistvo Ubistvo je osnovno krivično delo lišenja života. Sastoji se iz umišljajnog lišenja života drugog lica, Zaštitni objekt i objekt radnje kod ubistva se poklapaju, a to je u oba slučaja čovek kao živo biće. Zakonodavac je obuhvatio samo osnovni oblik lišenja života drugog lica (tzv. obično ubistvo), dok su kvalifikovani i privilegovani oblici izvršenja ovog dela inkriminisani kao posebna krivična dela. Tako se, na primer, lišavanje života na mah usled jake razdraženosti izazvane, bez svoje krivice, napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane ubijenog, inkriminiše pod nazivom „Ubistvo na mah“ iako je po svojoj suštini samo lakši (privilegovani) oblik ubistva. Radnja krivičnog dela ubistva nije u zakonu precizirana, već je određena zajedno sa posledicom. Zbog toga se radnjom dela ovog krivičnog dela može smatrati svaka delatnost kojom se pasivni subjekt može lišiti života. Po ravilu, ubistvo se vrši činjenjem. Radnja ubistva može se sastojati i u nečinjenju ukoliko se propuštanjem dužnog činjenja prouzrokuje smrt drugoga, na primer, nedavanjem hrane malom detetu ili licu lišenom slobode ili nedavanjem leka teškom nepokretnom bolesniku, pod uslovom da je izvršilac ubistva po nekom osnovu bio

26

dužan da čini ono što nije učinio. S druge strane, ubistvo se može izvršiti direktno ili indirektno. Posledica krivičnog dela ubistva je nastupanje smrti nekog lica. Objekat radnje kod ovog krivičnog dela je čovek kao živo biće. Krivično delo ubistva izvršava se sa umišljajem. Lišenje života drugoga moguće je izvršiti i iz nehata, ali zakon ubistvom naziva samo umišljajno ubistvo, dok nehatno lišenje života zakonodavac pod tim nazivom određuje kao posebno krivično delo. Zaprećena sankcija za obično ubistvo je zatvor od pet do petnaest godina, što znači da jepokušaj moguć i da je kažnjiv. 62. Teško ubistvo Izvršilac, a u velikom broju slučajeva i pasivni subjekt, može biti svako lice. Pošto se radnja izvršenja sastoji u ubistvu, podrazumeva se da svaki oblik teškog ubistva mora biti izvršen sa umišljajem. Ukoliko je za neki oblik teškog ubistva karakteristično svojstvo pasivnog subjekta (npr., trudnica, javni tužilac, i sl.), umišljajem mora biti obuhvaćeno i to svojstvo. Prema tome, teško ubistvo se sastoji u umišljajnom lišenju života pasivnog subjekta. Od običnog ubistva razlikuje se po tome što postoji još neki elemenat koji tom ubistvu daje teži, kvalifikovani vid. To mogu biti: svojstvo i uzrast pasivnog subjekta, motivi izvršioca (koristoljublje, bezobzirna osveta ili druge niske pobude), način izvršenja (svirep ili podmukao), okolnosti pod kojima je delo izvršeno, cilj izvršenja, okolnosti pod kojima je delo učinjeno (pri razboništvu, pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju), itd. Zaprećena sankcija za sve oblike teškog ubistva je zatvor najmanje deset godina (tj. od deset do dvadeset godina) ili zatvor od trideset do četrdeset godina. Inače, Krivični zakonik predviđa 11 oblika teškog ubistva, mada ih u suštini ima više. Tako se, na primer, kod ubistva deteta ili bremenite žene evidentno radi o dva različita oblika krivičnog dela koja su samo pravno-tehnički spojena u jednu inkriminaciju. Isto važi i za ubistvo na svirep ili podmukao način, i sl. Polazeči od toga, oblici teških ubistava se prema mogu grupisati prema kvalifikatornim elementima, i to: 1) prema načinu izvršenja, 2) prema okolnostima izvršenja i posledici, 3) prema pobudama učinioca, i 4) prema osobenosti pasivnog subjekta. Teška ubistva prema okolnostima izvršenja i posledici Kod ubistva na svirep način kvalifikatornu okolnost čini način izvršenja. Svirep način izvršenja ubistva postoji u slučajevima kada izvršilac ubistva pri izvršenju ovog dela namerno pričinjava žrtvi velike patnje, na primer, klanje i kasapljenje žrtve, bacanje žrtve u plamen, zatvaranje u hladnjaču, ubijanje uz mrcvarenje žrtve, i dr. Učinilac mora biti svestan da žrtvi nanosi tzv. ekstranormalne patnje, bolove i strah, i mora upravo to i želeti ili makar pristajati na to. Smatra se, međutim, da i žrtva mora biti u svesnom stanju da bi realno doživljavala prekomerne patnje koje joj nanosi učinilac, a i radnja izvršenja mora biti objektivno svirepa. Kod ubistva na podmukao način kvalifikatornu okolnost takođe čini način izvršenja. Kao podmukao način ubistva smatra se kad je ono učinjeno potajno i prepredeno, tako žrtva nije bila u mogućnosti da predvidi napad i da preduzme bilo šta da bi se odbranila ili da bi napad izbegla, na primer, ubistvo trovanjem, ubistvo na spavanju isl. Teška ubistva prema okolnostima izvršenja i posledici Ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju podrazumeva grubo vređanje, odnosno zlostavljanje nekog lica, vršenje nasilja, izazivanje tuče ili drsko i bezobzirno ponašanje kojim se ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, što samo za sebe predstavlja krivično delo nasilničkog ponašanja. Ako se pri takvom ponašanju izvrši krivično delo ubistva, takvo delo dobija poseban teži vid - bezobzirni karakter i tretira se kao teško ubistvo. Ubistvo člana svoje porodice kojeg je izvršilac prethodno zlostavljao je tesno povezano sa nasiljem u porodici koje je i samo za sebe krivično delo i za čije je postojanje potrebno da mu je prethodilo

27

zlostavljanje ubijenog člana porodice. Ubistvo sa umišljajnim dovođenjem u opasnost još nekog lica postoji kada izvršilac ubistva pri izvršenju ovog dela dovede u opasnost još jedno ili više drugih lica. To može biti slučaj kada, na primer, izvršilac puca na lice koje se nalazi u grupi sa drugim licima ili ako ubistvo izvrši podmetanjem eksplozivne naprave čija eksplozija je ugrozila i druga lica. Ubistva pri izvršenju razbojništva ili razbojničke krađe su u zakonodavstvu i praksi Republike Srbije ranije tretirani kao teški slučajevi razbojništva ili razbojničke krađe, mada su po svojoj prirodi eklatantni primeri teškog ubistva. Prema zakonskom određenju, ubistvo više lica (višestruko ubistvo) predstavlja jedno krivično delo teškog ubistva. Više ubistava koja čine ovo krivično delo mogu biti obična ili teška ubistva, ali ne i laka ubistva (ubistvo deteta pri porađaju, ubistvo na mah) ili druga krivična dela lišenja života (npr., lišenja života iz samilosti), kao i lišenja života u sklopu nekih drugih krivičnih dela koja u sebi sadrže ubistvo (genocid, ratni zločini). Teška ubistva prema okolnostima izvršenja i posledici Ubistvo iz koristoljublja postoji kada je ubistvo izvršeno da bi se pribavila kakva korist koja, po pravilu, treba da je materijalne prirode. U pitanju je najčešće imovinska korist, ali to može biti i neka druga materijalna korist. Koristoljublje karakteriše i jako izražena želja i sklonost da se pribavlja što veća korist i ostvaruje neumereno bogaćenje. Ubistvo radi prikrivanja drugog krivičnog dela obično se vrši posle već učinjenog drugog krivičnog dela a u cilju da bi se onemogućilo saznavanje da je to delo učinjeno (na primer, ubistvo svedoka.). Ubistvo iz bezobzirne osvete je ubistvo kod koga je osvetoljubivost naročito izražena i u velikoj je nesrazmeri sa povodom za osvetu. To može da bude i krvna osveta koju najčešće karakteriše jaka osvetoljubivost učinioca i bezobzirnost same osvete (na primer, ubistvo deteta radi osvete prema njegovom roditelju). Ubistvo iz drugih niskih pobuda odnosi se na ubistva iz različitih drugih pobuda koje se sa etičkog stanovišta smatraju niskim. To, na prime, može biti ubistvo iz mržnje, zavisti, nacionalne ili verske netrpeljivosti, radi seksualnih nastranosti i dr. Teško ubistvo s obzirom na osobenosti pasivnog subjekta Ubistvo službenog ili vojnog lica lica je teži oblik ubistva pre sveka zbog ličnog svojstva ubijenog, ali i zbog okolnosti pod kojima je delo ubistvo izvršeno. Konkretno, ovo ubistvo smatra se teškim zbog potrebe pojačane krivičnopravne zaštite službenih i vojnih lica koja su u vršenju svoje dužnosti posebno izložena napadima na život i telo, ali i zbog toga što se njihovim lišavanjem života ugrožava i služba koju ona vrše. Ovo krivično delo treba da je izvršeno prema službenim ili vojnim licima pri vršenju njihove službene dužnosti. Ubistvo sudije, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti takođe predstavlja teži oblik ubistva zbog ličnog svojstva pasivnog subjekta i službene dužnosti koju to lice obavlja. Ovaj oblik teškog ubistva predstavljalo bi ubistvo policajca zbog ranijeg hapšenja, ubistvo zamenika javnog tužioca zbog podizanja optužnice u nekom slučaju, i sl.). Ubistvo lica koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa poslovima koje to lice obavlja takođe predstavlja teži oblik ubistva zbog ličnog svojstva pasivnog subjekta i karaktera poslova koju to lice obavlja. Ubistvo deteta je teži oblik ubistva isključivo zbog ličnog svojstva pasivnog subjekta. Naime, reč je o ubistvu koje je učinjeno prema licu mlađem od četrnaest godina, jer se po autentičnom tumačenju decom smatraju samo lica koja još uvek nisu navršila četrnaest godina života. Ubistvo bremenite žene takođe je teži oblik ubistva isključivo zbog ličnog svojstva pasivnog subjekta. Po samoj prirodi stvari, ovde se ne radi samo o umišljajnom lišenju života ubijene žene, već i o uništenju fetusa (još nerođenog deteta) koje ona nosi. 63. Ubistvo deteta pri porođaju

28

Ubistvo deteta pri porođaju (tzv. čedomorstvo) spada u red privilegovanih, odnosno lakših ubistava. Ono predstavlja lišenje života novorođenčeta od strane majke, za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, pod uticajem stanja koje je izazvano porođajem. Pri tome se ovo krivično delo se može izvršiti samo sa umišljajem. Krivično delo ubistva deteta pri porođaju ima samo jedan oblik ispoljavanja. On sadrži sve elemente običnog ubistva, ali ga karakterišu i specifična obeležja u pogledu aktivnog i pasivnog subjekta, kao i vremena izvršenja.Naime, izvršilac čedomorstva mođe biti samo žensko lice – biološki roditelj (majka) pasivnog subjekta, i to majka porodilja dok je pod uticajem stanja izazvanog porođajem. Zaključuje se da, po svojoj pravnoj prirodi, ubistvo deteta pri porođaju predstavlja svojeručno krivično delo, i da ima karakter specijalnog krivičnog dela ubistva. Pasivni subjekt ovog krivičnog dela može biti samo novorođenče (dete za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja). Za postojanje dela nužno je, prema tome, da je dete rođeno živo a bez obzira u kakvom stanju se nalazilo i da li bi inače bilo sposobno za život. U pogledu vremena izvršenja, čedomorstvo je moguće samo za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja dok traje poremećaj izazvan porođajem. Sankcija propisana za ovo krivično delo je zatvor od šest meseci do pet godina. 64. Lišenje života iz samilosti Lišenje života iz samilosti (eutanazija) spada u privilegovana, tj. lakša ubistva iako ga zakonodavac ne naziva ubistvom nego lišenjem živta – po istom modusu kao i nehatnog ubistva. Eutanazija se, međutim, može izvršiti samo sa umišljajem. Lišenje života iz samilosti ima samo jedan oblik ispoljavanja, koji je u objektivnim elementima isti kao i kod običnog ubistva. To znači da se radnja dela može izvršiti kako činjenjem tako i propuštanjem, tj. nečinjenjem, i da izvršilac može biti svako lice. Samo delo mora biti učinjeno iz samilosti. Pasivni subjekt može biti samo punoletno lice koje se nalazi u teškom zdravstvenom stanju pod kojim se ima u vidu teška bolest koja prouzrokuje jake bolove i druge patnje i ne daje nadu za ozdravljenje (npr. kancerozno oboljenje koje je metastaziralo). Poseban element bića ovog krivičnog dela predstavlja ozbiljan i eksplicitan zahtev pasivnog subjekta da mu lišenjem života budu prekraćene teške patnje kojima je izložen. Sankcija propisana za ovo krivično delo je zatvor od šest meseci do pet godina. 65. Nehatno lišenje života Delo se sastoji u lišenju života pasivnog subjekta, počinjenom iz svesnog ili nesvesnog nehata. Konkretnije posmatrano, delo postoji u slučaju slučaju kada je učinilac bio svestan da svojim činjenjem ili nečinjenjem može prouzrokovati smrt pasivnog subjekta, ali je usled lakomislenosti olako držao da smrtna posledica neće nastupiti ili da će uspeti da je otkloni, kao i onda kada učinilac nije bio svestan mogućnosti nastupanja smrtne posledice, ali je prema okolnostima dela i svojim ličnim svojstvima, bio dužan i mogao predvideti njeno nastupanje. Ovo krivično delo ima samo osnovni oblik ispoljavanja a izvršilac, kao i pasivni subjekt, može biti svako lice. Delo je svršeno nastupanjem smrtne posledice. Po svojoj pravnoj prirodi, nehatno lišenje života je lakši (privilegovani) oblik ubistva, koji se od običnog ubistva – ali i od ostalih privilegovanih oblika ubistava - razlikuje samo po obliku vinosti. Sankcija propisana za ovo krivično delo je zatvor od šest meseci do pet godina. 66. Teška telesna povreda Zakonodavac u osnovi razlikuje tri vrste teških telesnih povreda, i to: obične teške telesne povrede, osobito teške telesne povrede i teške telesne povrede kvalifikovane smrću pasivnog subjekta, ali oblika ispoljavanja ovog krivičnog dela ima i više.Osnovne oblike ispoljavanja ovog krivičnog dela predstavljaju obična teška telesna povreda i osobito teška

29

telesna povreda dok je teška telesna povreda kvalifikovana smrću pasivnog subjekta najteži oblik ispoljavanja. Pored toga, delo ima još tri oblika ispoljavanja, od kojih je jedan teži a dva lakša. Smatra se da je u Krivičnom zakoniku određeno pet oblika osobito teške telesne povrede, a time istovremeno, na izvestan način, određeni su i oblici obične teške telesne povrede, kako se to one kroz pomenute razlike mogu definisati i kako je to u praksi i prihvaćeno. Ti oblici su sledeći: 1) Osobito teška telesna povreda postoji ako je usled povrede doveden u opasnost život povređenog. Nastala je, dakle, konkretna opasnost za život, dok kod obične teške telesne povrede život povređenog nije doveden u konkretnu opasnost, već je ona samo apstraktna. 2) Osobito teškom telesnom povredom je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen neki važan deo tela ili važan organ povređenog iz čega proizlazi da obična teška telesna povreda postoji ako važan deo tela ili organ nije uništen već je trajno, ali ne znatno ili znatno ali ne trajno povređen, ili je uništen odnosno trajno i znatno oštećen neki manje važan deo tela ili organ. 3) Osobito teška telesna povreda postoji ako je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog, dok kod obične teške telesne povrede nesposobnost za rad je samo privremena. 4) Osobito teška telesna povreda postoji ako je zdravlje povređenog trajno i teško narušeno, dok je kod obične teške telesne povrede zdravlje povređenog narušeno trajno, ali ne teško ili teško, ali ne i trajno. 5) Osobito teška telesna povreda postoji i ako je usled telesne povrede nastala unakaženost, dok je kod obične teške telesne povrede došlo do narušavanja estetskog izgleda povređenog, ali ne u toj meri da se radi o trajnoj unakaženosti. Izvršilac oba vida osnovnog oblika ispoljavanja, tj. i teške i osobito teške telesne povrede može biti svako lice. U osnovi isto važi i za pasivnog subjekta, s tim što pasivni subjekt ne može biti maloletno lice, bremenita žena ili lice koje obavlja poslove od javnog značaja – jer će u tom smislu postojati teži oblik ispoljavanja. Već je istaknuto da najteži oblik teške telesne povrede postoji ako je usled obične ili osobito teške telesne povrede nastupila smrt povređenog lica (telesna povreda kvalifikovana smrću pasivnog subjekta). Pri tome se podrazumeva da je osnovno delo teške telesne povrede (obična ili osobito teška telesna povreda) izvršeno sa umišljajem, dok je teža posledica (smrt povređenog) nastupila usled nehata izvršioca. Prvi lakši oblik ispoljavanja ovog krivičnog dela postojaće u slučaju kada je osnovno delo teške telesne povrede, tj. obična ili osobito teška telesna povreda izvršena iz nehata. Drugi lakši oblik ispoljavanja teške telesne povrede postojaće u slučaju kada je na mah izvršena ili obična telesna povreda ili osobito teška telesna povreda ili telesna povreda kvalifikovana smrću pasivnog subjekta.Ovde je po stavu zakonodavca neophodno da je izvršilac bio doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane povređenog. Sankcija propisana za običnu tešku telesnu povredu je zatvor od šest meseci do pet godina, za osobito tešku telesnu povredu zatvor od jedne do osam godina, a za telesnu povredu kvalifikovanu smrću pasivnog subjekta je zatvor od dve do dvanaest godina. Sankcija za običnu tešku telesnu povredu izvršenu na mah je zatvor do tri godine, za osobito tešku telesnu povredu izvršenu na mah to je zatvor od tri meseca do četiri godine, a za tešku telesnu povredu kvalifikovanu smrću koja je učinjena na mah kazna je zatvor od šest meseci do pet godina. Za običnu tešku telesnu povredu koja je izvršenu prema maloletnom licu ili bremenitoj ženi i po tome dobila kvalifkovani oblik, kao i licu za običnu tešku telesnu povredu koja je izvršenu prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja (novinar, taksista, advokat ,i sl.), zaprećena sankcija je zatvor od jedne do osam godina. Najzad, sankcija propisana za osobito tešku telesnu povredu izvršenu prema maloletnom licu ili bremenitoj ženi ili licu koje obavlja poslove od javnog značaja, je zatvor od dve do dvanaest godina, a za telesnu povredu kvalifikovanu smrću maloletnog lica, bremenite žene ili lica koje obavlja poslove od javnog značaja je zatvor od pet do petnaest godina.

30

67. Laka telesna povreda Zakonodavac razlikuje tri vrste lakih telesnih povreda i isto toliko oblika ispoljavanja ovog dela. Konkretnije posmatrano, propisane su: obična laka telesna povreda, opasna laka telesna povreda (i tzv. provocirana laka telesna povreda. Bez obzira na to o kojoj od navedenih vrsti pripada, laka telesna povreda predstavlja lako povređivanje telesnog integriteta ili lako narušavanje zdravlja drugoga (krvi podlivi, ogrebotine i sl.). Osnovni oblik ispoljavanja krivičnog dela predstavlja nanošenje obične lake telesne povrede. Ona se od opasne i provocirane lake telesne povrede razlikuje samo po sredstvu izvršenja, tj. ne može se naneti oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Za običnu laku telesnu povredu gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi, a sankcija propisana za nju je novčana kazna ili zatvor do jedne godine. Teži oblik ispoljavanja predstavlja nanošenje opasne lake telesne povrede. Ona proizvodi istu posledicu kao i obična, a razlikuje se po tome što se nanosi oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Poseban vid izvršenja dela lake telesne povrede predstavlja nanošenje tzv. provocirane lake telesne povrede. Seksualni delikti 69. Silovanje Kao jedno od najstarijih krivičnih dela uopšte, silovanje je u novije vreme bitno transformisano, tako da se ovo delo danas sastoji u prinuđivanju na obljubu ili sa njom izjednačen čin drugog lica upotrebom sile ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica. Naime, radnja silovanja tradicionalno se satojala u u prinuđivanju na obljubu, pri čemu se kao aktivni subjekat pojavljivalo samo muško lice, dok je pasivni subjekt moglo biti samo žensko lice koje nije u bračnoj zajednici sa izvršiocem. Prema tome, silovanje je danas bitno prošireno kako u odnosu na radnju izvršenja, tako i u odnosu na izvršioca i pasivnog subjekta. Ovo krivično delo je upravljeno protiv slobode ličnosti u sferi seksualnog života, odnosno protiv slobode odlučivanja o stupanju ili ne stupanju u seksualne odnose i izboru ličnosti sa kojom će se eventualno stupiti u seksualne odnose. Zbog toga je ovo najtipičnije krivično delo protiv polne slobode. Po svojoj prirodi, to je nepravo složeno krivično delo koje se sastoji iz prinude i obljube ili drugog sa njom izjednačenog čina. Korišćenje prinude (sile ili ozbiljne pretnje) s ciljem izvršenja obljube ili drugog sa njom izjednačenog čina je okolnost bitna za razlikovanje silovanja od drugih krivičnih dela protiv slobode odlučivanja u polnom životu. Silovanje ima po jedan osnovni, privilegovani , teži i najteži oblik ispoljavanja, pri čemu se radnja ovog krivičnog dela uvek sastoji u izvršenju obljube ili drugog sa njom izjednačenog čina. Izvršilac i pasivni subjekt može biti svako lice i to oba pola. Takođe, za postojanje bilo koga od navedenih oblika izvršenja ne traži se da izvršilac i pasivni subjekt budu različitog pola, niti je od značaja da li su tempore criminis bili u punovažnom braku ili u drugoj odgovaraćoj zajednici. Saglasno tome, propisano je da se krivično gonjenje za ovo delo, ako je učinjeno prema bračnom drugu, preduzima po predlogu oštećenog, tj. silovanog lica. Osnovni oblik ispoljavanja silovanja izvršio je onaj ko drugog prinudi na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica. Kazna propisana za osnovni oblik ovog dela je zatvor od tri do dvanaest godina. Privilegovani oblik ispoljavanja silovanja postoji ako je delo učinjeno pretnjom da će se za lice kome se preti ili za neko njemu blisko lice izneti nešto što bi škodilo njegovoj časti ili ugledu ili nekim drugim teškim zlomKazna propisana za ovaj oblik silovanja je zatvor od dve do deset godina.

31

Teži oblik ispoljavanja ovog krivičnog dela za koji je propisana kazna od pet do petnaest godina zatvora, postoji u sledećim slučajevima izvršenja radnje osnovnog ili privilegovanog oblika silovanja: ako je usled silovanja nastupila teška telesna povreda silovanog lica, ako je delo izvršeno od strane dva ili više lica (grupno silovanje), ako je silovanje izvršeno na naročito svirep način, ako je silovanje izvršeno na naročito ponižavajući način, ako je silovanje izvršeno prema maloletniku, ili ako je delo imalo za posledicu trudnoću silovanog lica. Najteži oblik ispoljavanja krivičnog dela silovanja (st. 4), za koji je propisana kazna od najmanje deset godina zatvora, postoji u sledećim slučajevima izvršenja radnje osnovnog ili privilegovanog oblika: ako je usled dela nastupila smrt silovane osobe, i ako je silovanje izvršeno prema detetu. Svi oblici krivičnog dela silovanja mogu se izvršiti samo sa umišljajem, a teže posledice propisane kod težeg i najtežeg oblika ispoljavanja treba da su nastupile usled nehata. 70. Obljuba sa detetom Pasivnog subjekta zakonodavac definiše kao lice koje nije navršilo 14 godina. Pri tome i izvršilac i pasivni subjekt (dete) mogu biti lica oba pola, što znači da je I ovo delo delictum communium. Najzad, obljuba sa detetom ima osnovni, teži i kvalifikovani oblik ispoljavanja. Svi oblici ovog krivičnog dela se mogu izvršiti samo sa umišljajem. Osnovni oblik ispoljavanja sastoji se izvršenju obljube ili sa njom izjednačenog čina sa detetom. Kao i kod silovanja, i ovde se pod obljubom podrazumeva normalan, heteroseksualni odnos (snošaj) između lica suprotnog pola, dok se pod drugim sa obljubom izjednačenim činom podrazumeva analni i eventualno oralni polni odnos sa licem suprotnog pola kao i analni i eventualno oralni seksualni odnos sa licem istog pola (muškog). Prema tome, kad se delo vrši obljubom učinilac može biti i muškomi žensko lice, a kad se delo vrši „činom izjednačenim sa obljubom“ izvršilac je po pravilu muško lice. Za postojanje ovog dela irelevantno je kako je došlo do obljube ili sa njom izjednačenog čina sa detetom, što znači dete u tome može učestvovati i dobrovoljno, pa čak i samoinicijativno. Teži oblik ispoljavanja obljube sa detetom postoji u sledećim slučajevima:1) ako je obljubom ili sa njom izjednačenog čina detetu naneta teška telesna povreda, 2) ako je delo imalo za posledicu trudnoću pasivnog subjekta, i 3) ako je delo izvršeno od strane dva ili više lica (nužno saizvršilaštvo). Najteži oblik ovog krivičnog dela (st. 3) postoji ako je usled osnovnog ili težeg oblika dela nastupila smrt deteta prema kome je delo učinjeno. Sankcija predviđena za osnovni oblik ispoljavanja obljube sa detetom je zatvor od tri do dvanaest godina, za teži oblik zatvor od pet do petnaest godina, a za najteži oblik dela je zatvor od najmanje deset godina. Ukoliko je punolteno lice izvršilo obljube sa detetom, na njega će se primeniti posebne mere propisane Marijinim zakonom. 71. Rodoskrvnjenje zaštitni objekt kod ovog ovog krivičnog dela je porodica u najužem smislu, odnosno krvno srodstvo. Inkriminišući obljubu ili sa njom izjednačen polni čin između najbližih krvnih srodnika, zakonodavac je očigledno hteo da zaštiti odnose u porodici, kao i zaštitu maloletnih lica koja su članovi porodice i njihovih prava u odnosu na punoletne članove porodice. Ovakvo rešenje je i u duhu Ustava Republike Srbije, koji eksplicitno utvrđuje posebnu zaštitu porodice. Rodoskrvnjenje ima samo jedan oblik ispoljavanja, čija se radnja izvršenja sastoji se u vršenju obljube ili drugog sa njom izjednačenog čina. Pod obljubom se, kao i kod drugih seksualnih delikata, podrazumeva prirodni polni snošaj sa licem suprotnog pola. Kao čin izjednačen sa obljubom smatra se analni, eventualno i oralni polni odnos sa licem suprotnog ili istog pola. Prema tome, ovo krivično delo se može izvršiti nad licem oba pola, a izvršilac takođe može biti lice oba pola. pasivni subjekt može biti samo maloletno lice, dok aktivni subjekt kod rodoskrvnjenja može biti samo punoletno lice koje je u krvnom srodstvu sa pasivnim subjektom, i to u pravoj liniji bez ograničenja a u pobočnoj do drugog stepena. Za ovo delo je zaprećena kazna zatvorom od šest meseci do pet godina.

32

33