06 Muzicko 4

MUZI^KA KULTURA za ~etvrti razred osnovne {kole

Vodi~ zadatak slu{amo sviramo pevamo slu{amo i pevamo (karaoke) taktiramo crtamo i bojimo igramo se ispri~aj re{avamo o kompozitoru seti se {ta smo nau~ili re~nik

2

re~nik

Teme 1. Nedavno sam bio tre}ak 2. Vreme je za nova znawa 3. [kola za note 4. Novogodi{we raspolo`ewe 5. Muzi~ke pustolovine 6. Prole}e nam donosi radosti nove 7. Kulturno nasle|e Srbije

1

NEDAVNO SAM BIO TRE]AK

PONOVI]EMO – {ta su note, pauze i ritam – {ta su takt, taktica i znak za ponavqawe – {ta je melodija – od ~ega se sastoji linijski sistem – u koje instrumente spadaju metalofon

i blok-flauta – {ta je narodna, a {ta umetni~ka muzika – {ta je kolo, kako se igra i na kojim instrumentima se svira

TVOJ ZADATAK ]E BITI – da na odgovaraju}a mesta upi{e{ nazive nota i pauza – da upi{e{ taktice na odgovaraju}im mestima – da slu{a{ i prepozna{ kompozicije iz prethodnog razreda – da napi{e{ nazive pesama koje smo pevali prilikom u~ewa nota – da prona|e{ i ispravi{ note ili pauze koje su nepravilno napisane – da sa drugarima iz odeqewa smisli{ korake za pesmu Igra kolo – da pove`e{ imena kompozitora sa nazivima wihovih dela – da napravi{ spisak za svoju fonoteku 5

ZNAWE ZLATA VREDNO

Upoznaju}i se sa crtanim likovima i pri~om ~iji su oni glavni junaci, u toku pro{le {kolske godine nau~ili smo note i pauze. Podsetimo se: Znak kojim se obele`ava trajawe i visina tona naziva se nota. Znak kojim se obele`ava ti{ina u muzici naziva se pauza. Smewivawem nota i pauza razli~itog trajawa nastaje ritam. Zapo~eti niz popuni notama i pauzama koje nedostaju. Na odgovaraju}a mesta upi{i nazive nota i pauza.

osmina note 6

Ponovimo: Kao {to su u stanu sobe razdvojene zidovima, tako su i u notnom zapisu taktovi razdvojeni takticama. Za ponavqawe kompozicije ili nekog wenog dela umesto prepisivawa mo`emo upotrebiti znak za ponavqawe, repeticiju ( ).

Pi{u}i ovu pesmu, neko je zaboravio taktice. Nacrtaj taktice na odgovaraju}im mestima.

Slu{aj i prepoznaj kompozicije iz prethodnog razreda. Napi{i wihove nazive.

7

SVIRAM, PEVAM, RADUJEM SE 5 4 3 2 1

4 3 2 1

Podsetimo se: Niz tonova odre|enog ritma i tonske visine naziva se melodija. Da bismo neku melodiju mogli da zapi{emo, potreban nam je linijski sistem. Wega ~ine 5 linija i 4 praznine. Na po~etku linijskog sistema pi{u se violinski kqu~ i oznaka za vrstu takta. Napi{i na odgovaraju}im mestima sve note koje smo u~ili. Zatim pored svake note napi{i naziv pesme koju smo pevali kada smo je u~ili.

8

Ponovimo: Metalofon i blok-flauta su melodijski instrumenti, jer se osim ritma na wima mo`e svirati i melodija.

Na odgovaraju}oj plo~ici metalofona napi{i naziv tona mi. Oboj one otvore na slici blok-flaute koji bi trebalo da budu zatvoreni prilikom svirawa tona sol.

Prona|i note ili pauze koje nisu pravilno napisane i ispravi ih crvenim flomasterom.

Franc [ubert, Muzi~ki trenutak

Da li prepoznaje{ zvuk nekog instrumenta? Kog? 9

MUZI^KO NASLE\E Podseti se pesme koju si u~io u tre}em razredu.

Podsetimo se: Muzika koja je nastala u narodu naziva se narodnom muzikom. Muzika koju stvaraju muzi~ki obrazovani pojedinci naziva se umetni~kom muzikom. Pesma U Budimu gradu nastala je u narodu, ali ju je zapisao i u Drugu rukovet uvrstio Stevan Stojanovi} Mokrawac. Prebroj taktove, note i pauze pesme U Budimu gradu. Ova pesma ima taktova, note i pauze.

10

Prepi{i u obla~i}e taktove koje si na osnovu oznaka za dinamiku pevao glasno.

Ponovimo: Kolo je najpopularnija srpska narodna igra. Igra se u nizu, a svira na mnogim instrumentima – fruli, tamburi, harmonici, trubi...

Sa drugarima iz odeqewa smisli korake za pesmu Igra kolo, pa igrajte zajedno.

Na predvi|enim mestima napi{i nazive dvorskih igara (plesova) koje smo pomiwali i slu{ali u tre}em razredu.

Narodno kolo Radmilino kolo Da li prepoznaje{ zvuke nekih instrumenata? Kojih?

11

MOJA MALA FONOTEKA U tre}em razredu slu{ali smo razne narodne i umetni~ke kompozicije.

1. Flomasterima razli~itih boja

pove`i ime kompozitora s nazivom dela.

Poloneza i Valcer Mar{ na Drinu Opera ^arobna frula Svetosavska himna Bumbarov let Balet Krcko Ora{~i} Druga rukovet

2.

V. A. Mocart

iz svoje kolekcije (fonoteke). Spisak sredi po azbu~nom redu, prema nazivu dela. redni broj

moja mala fonoteka

S. St. Mokrawac

N. R. Korsakov P. I. ^ajkovski

S. Bini~ki

F. [open K. Stankovi}

Podseti se kompozicije koju si slu{ao u tre}em razredu. Upi{i ime kompozitora na liniju ispred naziva dela. , Mar{ patuqaka

12

3. Napravi spisak kaseta i diskova

fonoteka

2

VREME JE ZA NOVA ZNAWA U^I]EMO – tro~etvrtinski takt – koje su igre pisane

u tro~etvrtinskom taktu – {ta su prima i sekunda volta – koji su na~ini za produ`ewe note i pauze

TVOJ ZADATAK ]E BITI – da taktira{, svira{ i peva{

u tro~etvrtinskom taktu – da upi{e{ nazive nekih instrumenata – da peva{ i igra{ valcer – da zaokru`i{ znake koje do sada nisi u~io

13

DE^JI SVET

14

Na odgovaraju}e linije upi{i nazive znakova koji su obojeni, pa objasni wihovu funkciju.

J. Hajdn, De~ja simfonija

Jozef Hajdn Jozef Hajdn (1732–1809) je ~uveni nema~ki kompozitor. Napisao je mnogo zna~ajnih dela. Bio je u~iteq muzike i slavnom Mocartu. U izvo|ewu De~je simfonije pored guda~kog orkestra koriste se i neki de~ji instrumenti: truba sa jednim tonom, „slavuj“, „kukavica“, bubaw, triangl i zve~ka. Opi{i ose}awa koja je u tebi izazvalo slu{awe De~je simfonije. Da li je brzina izvo|ewa kompozicije sve vreme ista?

simfonija, guda~ki orkestar

15

TRO^ETVRTINSKI TAKT Osim dvo~etvrtinskog takta, postoji i takt koji ima tri dela. Prvi deo je nagla{en, a drugi i tre}i su nenagla{eni. Svaki deo jednak je jednom potezu ruke pri taktirawu, odnosno jednoj ~etvrtini note. On spada u grupu trodelnih taktova, a wegov naziv je tro~etvrtinski takt. Taktira se na tri, potezima ruke nadole, nadesno, nagore, kao {to radi devoj~ica na slici.

Taktiraj i ti na tri, broje}i: prva, druga, tre}a. Ne zaboravi na pravilno smewivawe nagla{enog taktovog dela i nenagla{enih taktovih delova.

16

Pesmu Razgranala grana jorgovana taktiraj izgovaraju}i slog ta. Pevaj je solmizacijom, a zatim nau~i i tekst. Ovu pesmu mo`e{ i da svira{. Prvi taktov deo sviraj na bubwi}u, drugi na trianglu, a tre}i {tapi}ima.

N. Srbin, Heruvimska pesma

17

IGRE U TRODELNOM TAKTU Menuet je igra pisana u trodelnom taktu. Bio je najpopularnija dvorska igra u XVII i XVIII veku, ne samo u Francuskoj u kojoj je nastao ve} i u ostalim evropskim dr`avama. Komponovali su ga mnogi kompozitori. Najpoznatiji su menueti Bokerinija, Baha, Hajdna, Mocarta i Betovena. V. A. Mocart, Menuet iz Male no}ne muzike

VIOLA

Napi{i na predvi|enim mestima nazive instrumenata koje si ve} upoznao.

18

Valcer je vrsta plesa o kojoj si u~io u toku pro{le {kolske godine. Kao i menuet, i valcer je pisan u trodelnom taktu. Prvi taktov deo je nagla{eniji od drugog i tre}eg. Zato je prvi korak u igrawu valcera du`i od ostala dva koji se igraju u mestu.

Koraci u valceru isti su i za de~ake i za devoj~ice. Prvi korak de~ak pravi desnom nogom unapred, a devoj~ica levom nogom unazad. Dok igra{, glasno izgovaraj: „je’n, dva, tri“.

2

31

13

2

Johan [traus Sin, Na lepom plavom Dunavu

19

PRIMA I SEKUNDA VOLTA

Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Pevajmo. [ta prime}uje{? Prvi red uporedi sa drugim, pa objasni za{to su samo posledwi taktovi uokvireni. U kompozicijama se ~esto ponavqa neki deo. Ukoliko kraj ponovqenog dela treba da se izvede ne{to druga~ije, onda se to obele`ava posebnim znacima: prima volta i sekunda volta (prvi put i drugi put). Tokom prvog izvo|ewa izvodi se ono {to se nalazi u prima volti. Kod ponavqawa prima volta se preska~e, a izvodi se ono {to se nalazi u sekunda volti.

Da bismo izbegli nepotrebno prepisivawe teksta, pesmu }emo na kraju zapisati ovako:

20

Nau~i da taktira{, svira{ i peva{ slede}u pesmu. Povedi ra~una o po{tovawu znaka za ponavqawe, prima i sekunda volte.

Pesmu Razgranala grana jorgovana (str. 17) prepi{i tako da stane u dva reda. U tome }e{ uspeti ako bude{ primenio svoje znawe o prima i sekunda volti.

F. Mendelson, Svadbeni mar{

21

PRODU@EWE NOTE I PAUZE

Ta~ka koja se nalazi uz notu ili pauzu produ`ava notu ili pauzu za polovinu wenog trajawa. Tako polovina note sa ta~kom traje do tri. Luk trajawa je drugi znak za produ`ewe trajawa. On se upotrebqava samo za spajawe tonova iste visine, ~ime se trajawe tih tonova sabira.

22

Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Postoj, sunce. U ovoj pesmi ta~kom je za polovinu prvobitnog trajawa produ`ena ~etvrtina note.

Zaokru`i zelenim flomasterom znak u notnom zapisu koji do sada nismo u~ili.

Snimak pesme Postoj, sunce slu{aj prate}i wen notni zapis.

Korona je znak koji notu produ`ava za vreme koje nije strogo odre|eno. Ona se naj~e{}e koristi na samom kraju kompozicije, ali se mo`e na}i i u wenim ostalim delovima.

Narodna pesma Postoj, sunce

23

SETI SE {ta smo nau~ili... 1. Napi{i ime kompozitora koji

2. Napi{i nazive slede}ih znakova:

je napisao De~ju simfoniju.

1.

3. Kombinuju}i note i pauze koje si do sada

2.

nau~io, dovr{i slede}u ve`bu u tro~etvrtinskom taktu.

4. Napi{i naziv igre koju izvodi ovaj plesni par.

5. Napi{i naziv valcera Johana [trausa koji smo slu{ali.

6. Nacrtaj znake kojima produ`avamo notu i pauzu.

24

3

[KOLA ZA NOTE U^I]EMO – tonove la, si i do – o slavnim kompozitorima – ~etvoro~etvrtinski takt – celu notu i pauzu

TVOJ ZADATAK ]E BITI – da svira{ na metalofonu i blok-flauti – da taktira{ – da smisli{ ritmi~ku pratwu – da zaokru`i{ koronu – da prepozna{ zvuke nekih instrumenata – da napi{e{ ritam de~je igre Ringe, ringe, raja – da napi{e{ naziv tona koji se u pesmi naj~e{}e pojavquje – da napi{e{ naziv tona koji u pesmi nedostaje – da smisli{ i zapi{e{ dinami~ke oznake za pesmu Vivak 25

TON LA

DO

RE

MI

FA SoL LA

Pevaj i na tabli redom zapisuj tonove do, re, mi, fa i sol. Otpevaj zatim po~etni ton pesme Lazara majka karala i prona|i wegovo mesto u linijskom sistemu. Ton la je vi{i od tonova koje smo do sada nau~ili, pa }e wegovo mesto biti iznad tona sol, u drugoj praznini linijskog sistema.

26

Pesmu Rodno je nebo zvezdama sviraj na metalofonu ili blok-flauti. Pevaj je solmizacijom. Zatim nau~i i tekst.

Smisli pratwu za pesmu Rodno je nebo zvezdama. Odsviraj je na nekom od ritmi~kih instrumenata. Prona|i i obi~nom olovkom zaokru`i sve tonove la u ovoj pesmi. Napi{i naziv tona koji smo u~ili, a koji se u ovoj pesmi ne pojavquje. F. M. Toroba, Burgalesa

27

JUTARWE RASPOLO@EWE Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Lepo ti je rano uraniti. [ta prime}uje{? Upi{i crvenim flomasterom na mesto predvi|eno za odgovor oznake za vrste taktova u kojima je pesma pisana.

i

Zaokru`i koronu plavim flomasterom.

28

E. Grig, Jutro Slu{aj zvuk flaute i oboe, instrumenata koji se smewuju na po~etku kompozicije. Prepoznaj zvuk jo{ nekog instrumenta.

Edvard Grig

Edvard Grig (1843–1907) je norve{ki kompozitor. Celog `ivota bavio se komponovawem. Na brojnim koncertnim turnejama izvodio je naj~e{}e sopstvena dela. Komponovao je mnoga dela, a jedno od najzna~ajnijih je svita Per Gint. Kompozicija Jutro je deo te svite. Sadr`aj svite Per Gint Per Gint je mladi seqak koji je odrastao sam. Bio je usamqeni osobewak. Na jednoj svadbi upoznaje Solvejgu i u wu se istog trena zaqubquje. Per je poziva na ples, ali ga ona odbija, upla{ena wegovom divqom prirodom. Iznerviran, Per otima nevestu Ingrid i be`i sa wom u planinu, ali je posle nekoliko dana vra}a. Solvejga, koja je u me|uvremenu uvidela Perovu dobrotu, odlazi u {umu, nadaju}i se da }e ga na}i u wegovoj kolibi. Ali Per je ve} oti{ao u svet da luta i tra}i svoj `ivot. Solvejga `rtvuje sve da bi ga prona{la i spasava ga svojom qubavqu. U rukama `ene koja ga je mnogo volela Per na kraju umire, sre}niji nego {to je ikada bio.

Napi{i oznaku za takt u kome je pisana ova kompozicija.

flauta, flautista, oboa, oboista

29

^ETVORO^ETVRTINSKI TAKT Koje smo vrste taktova do sada nau~ili? Nau~ili smo i takt. Da bismo nau~ili jo{ jednu vrstu takta, priseti}emo se razbrajalice Ta{i, ta{i tanana. Pogledaj dobro ova dva zapisa razbrajalice, pa ka`i po ~emu se oni razlikuju.

slo`eni takt

30

druga

ta ~e

U ~etvoro~etvrtinskom taktu nagla{eni su prvi i tre}i taktov deo, ali je tre}i taktov deo mawe nagla{en od prvog.

prva

Spajawem dva dvodelna takta dobili smo jedan takt od ~etiri dela. Wegov naziv je ~etvorodelni takt. Po{to je svaki taktov deo jednak jednoj ~etvrtini note, potpuniji naziv ovog takta je ~etvoro~etvrtinski takt. On spada u vrstu slo`enih taktova, jer je sastavqen od dva mawa takta. Taktira se na ~etiri, potezima ruke nadole, nalevo, nadesno, nagore, kao {to se vidi na slici.

tre}a Kao {to vidi{, ~etvoro~etvrtinski takt mo`e se obele`iti i latini~nim slovom C. Ono predstavqa skra}enicu za ceo takt.

Napi{i ritam de~je igre Ringe, ringe, raja.

Nepoznati autor, Zeleni rukavi Da li prepoznaje{ zvuk nekog instrumenta? Kog? Napi{i naziv kompozicije koju smo slu{ali, a u kojoj se ~uje zvuk tog instrumenta.

31

CELA NOTA I PAUZA Napi{i notu, a zatim i pauzu koja traje koliko i jedan dvo~etvrtinski takt.

Napi{i notu, a zatim i pauzu koja traje koliko i jedan tro~etvrtinski takt.

Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme U livadi, pa znak koji do sada niste u~ili zaokru`i crvenim flomasterom.

32

nota

pauza

Znak koji vidi{ tj. do ~etiri. Ovaj znak

naziva se cela nota. Ona traje koliko i jedan ~etvoro~etvrtinski takt, naziva se cela pauza. Kao i cela nota, i cela pauza traje do ~etiri.

Slede}e ve`be taktiraj na ~etiri, izgovaraju}i slog ta.

Nau~i da taktira{ i svira{ na metalofonu ili blok-flauti slede}u ve`bu, a zatim i pesmu U livadi.

J. Jovi~i}, Makedonska rapsodija Napi{i naziv instrumenta na kome je izvedena ova kompozicija.

33

TON SI

Sviraj redom tonove do, re, mi, fa, sol, la. Zapi{i ih na tabli. Zatim otpevaj po~etni ton pesme Sino} sam pevao – ton si. Prona|i wegovo mesto u linijskom sistemu. Ton si je vi{i od svih tonova koje smo do sada nau~ili. Wegovo mesto bi}e iznad tona la, na tre}oj liniji linijskog sistema.

DO

34

RE

MI

FA SoL LA

SI

Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Budila majka Ivana. Objasni oznake koje vidi{ u notnom zapisu. Pesmu najpre sviraj, a zatim je pevaj. Ne zaboravi da peva{ izra`ajno.

Pro~itaj jo{ jednom tekst pesme Budila majka Ivana. Na odgovaraju}e mesto u notnom zapisu plavim flomasterom upi{i oznaku za dinamiku koja odgovara karakteru pesme. Na predvi|eno mesto upi{i naziv tona koji se naj~e{}e pojavquje u pesmi. S. St. Mokrawac, Deveta rukovet

35

TON DO2 Otpevaj pesmu, pa na ozna~eno mesto upi{i naziv tona koji nedostaje.

Kao {to prime}uje{, ton koji je nedostajao jeste ton do. On je osmi ton u nizu, a ima ulogu ponovqenog prvog tona. Pi{e se u tre}oj praznini i predstavqa po~etak novog niza tonova. Kao {to posle ponedeqka, utorka, srede, ~etvrtka, petka, subote i nedeqe ponovo dolazi ponedeqak, utorak, sreda... tako i u muzici posle nota do, re, mi, fa, sol, la i si ponovo dolaze do, re, mi...

DO

36

RE

MI

FA SoL LA

SI

DO

Razmisli, pa napi{i dinami~ke oznake za pesmu Vivak. Mesta na kojima }e{ uzimati dah obele`i zarezima iznad linijskog sistema. @. Bize, Svita – De~ja igra

37

SETI SE {ta smo nau~ili... 1. Zavr{i zapo~etu ve`bu po svojoj `eqi. Potrudi se da melodija bude {to zanimqivija.

2. Napi{i redom nazive tonova koje si nau~io, tako {to }e{ najpre napisati tonove koji se pi{u na linijama, a zatim i one koji se pi{u u prazninama linijskog sistema.

3. Napi{i nazive instrumenata sa slike.

4. Re{i rebuse.

,,

a.)

OR b.)

VI V=N 38

4

NOVOGODI[WE RASPOLO@EWE U^I]EMO – pesmu Sre}na Nova godina – {ta je kanon – da pevamo i sviramo dvoglasno

TVOJ ZADATAK ]E BITI – da za postoje}i tekst smisli{ druga~iju melodiju – da napi{e{ svoje `eqe za Novu godinu – da prepozna{ zvuke nekih instrumenata – da flomasterima razli~itih boja zaokru`i{ tonove u pesmi – da smisli{ melodiju za poruku koju si napisao 39

Sre}na Nova godina

40

Smisli druga~iju melodiju za ovu pesmu, pa je otpevaj.

Napi{i svoje `eqe za Novu godinu.

Ne zaboravi da svom najboqem drugu ili drugarici po{aqe{ ~estitku za Novu godinu.

N. Majdevac, Deca mogu da polete

41

DVOGLASNO PEVAWE I SVIRAWE Nau~i da peva{ i svira{ prvi glas pesme Prvi sneg.

42

Zaokru`i plavim flomasterom tonove la u pesmi Prvi sneg. Zaokru`i zelenim flomasterom sve oznake za dinamiku.

Pesmu Prvi sneg mo`emo izvesti i pevawem dva glasa, odnosno svirawem dva melodijska instrumenta. Takav na~in izvo|ewa nazivamo dvoglasno pevawe ili svirawe. Izvo|a~i istovremeno izvode razli~ite melodije. Notni zapis pesme Prvi sneg uporedi sa ilustracijom.

Najboqem drugu ili drugarici napi{i poruku kojom ih poziva{ na sankawe. Zatim smisli melodiju za poruku, pa je otpevaj.

43

KANON USRED ZIME

Pa`qivo pogledaj ilustraciju dece koja se sankaju. Kompozicija u kojoj svi glasovi pevaju istu melodiju, ali ne po~iwu istovremeno, naziva se kanon. To je nalik na sankawe dece koja se niz isto brdo spu{taju u razli~ito vreme. Prilikom pevawa kanona glasovi se smewuju kao da imitiraju jedni druge.

Kao {to prime}uje{, ovaj kanon nema kraj, ve} se melodija stalno ponavqa. Zato on spada u vrstu beskrajnih kanona.

44

Pogledaj kako se na jednostavniji na~in mo`e zapisati kanon koji ste pevali. Notni zapis uporedi s novom ilustracijom dece na snegu.

1

2 Kada prvi glas (polovina odeqewa) stigne do uokvirenog broja 2, drugi glas (druga polovina odeqewa) zapo~iwe kompoziciju od po~etka.

J. Pahelbel, Kanon

Da li prepoznaje{ zvuke nekih instrumenata i kojih?

45

SETI SE {ta smo nau~ili...

DVOGLASNO PEVAWE

1. Otpevaj i odsviraj pesme o zimi i Novoj godini koje smo u~ili.

3. Nacrtaj novogodi{wu jelku sa ukrasima u vidu nota i pauza koje smo do sada u~ili.

KANON

2. Prona|i i pro~itaj dva muzi~ka pojma:

4. Re{i rebuse: a.)

,

,

,

b.)

K=P 46

G

5

MUZI^KE PUSTOLOVINE U^I]EMO – {ta je lestvica – {ta je stupaw – {ta je stepen, a {ta polustepen – {ta je tempo – kako se u muzici obele`ava sporo, umereno sporo, umereno brzo, brzo i veoma brzo – {ta je interval

TVOJ ZADATAK ]E BITI – da napi{e{ redom tonove koje smo u~ili – da opi{e{ muziku koju slu{a{ – da dopi{e{ re~i koje nedostaju – da prepozna{ melodiju pesme – da napi{e{ nazive intervala 47

C-DUR LESTVICA Odgovaraju}im bojama napi{i redom, po visini, tonove koje smo u~ili, po~ev{i od najni`eg. Upi{i nazive tonova na crte ispod linijskog sistema.

Kada ve`bu pevamo izgovaraju}i imena tonova do, re, mi, fa, sol, la, si i do, ka`emo da pevamo solmizacijom. Isti ovi tonovi nazivaju se i: C, D, E, F, G, A, H, C i obele`avaju se velikim {tampanim latini~nim slovima. Kada ve`bu pevamo izgovaraju}i ove nazive tonova, ka`emo da pevamo abecedom.

Niz od 8 tonova koji su postupno pore|ani od najni`eg do najvi{eg naziva se lestvica. U muzici postoje razne lestvice. Svaka od wih naziv dobija po tonu kojim po~iwe. Tako je lestvica koja po~iwe tonom C dobila naziv C lestvica. Kao {to si primetio, lestvica koju si otpevao zvu~i veselo. Sve lestvice koje zvu~e veselo nazivamo durskim lestvicama. One se obele`avaju velikim slovima, a u svom nazivu imaju re~ dur.

48

Rimski brojevi koje vidi{ u notnom zapisu slu`e za obele`avawe stupweva. Stupaw je mesto odre|enog tona u lestvici. Pogledaj ilustraciju, pa reci izme|u kojih stupweva u lestvici je razmak ve}i, a izme|u kojih mawi. Ve}i razmak izme|u dva susedna tona u lestvici naziva se ceo stepen. Mawi razmak izme|u dva susedna tona u lestvici naziva se polustepen. U svakoj durskoj lestvici polustepeni se nalaze izme|u III i IV, kao i izme|u VII i VIII stupwa. Izme|u svih ostalih stupweva nalaze se celi stepeni.

T. Albinoni, Ada|o

49

TEMPO Sigurno si primetio da se kompozicije koje si slu{ao razlikuju po mnogo ~emu. Razli~iti su wihovi izvo|a~ki sastavi, ja~ina, du`ina, karakter, kao i mnogo toga {to muziku ~ini zanimqivom za slu{awe.

Pa`qivo slu{aj jo{ jednu kompoziciju iz svite Per Gint Edvarda Griga. E. Grig, U pe}ini gorskog kraqa

[ta ti je najzanimqivije u kompoziciji koju si slu{ao? Da li je brzina izvo|ewa ove kompozicije sve vreme ista? Kao i u mnogim drugim kompozicijama, i u ovoj, brzina izvo|ewa nije uvek ista. Neke kompozicije ili wihovi delovi izvode se sporije, a neke br`e. ^esto se ~uje i postepeno ubrzavawe ili usporavawe.

50

Brzina kojom se izvode muzi~ka dela naziva se tempo. Svirawe ili pevawe mo`e biti: lagano – adagio (ada|o) umereno lagano – andante (andante) umereno brzo – moderato (moderato) brzo – allegro (alegro) veoma brzo – presto (presto) Pa`qivo pogledaj ilustraciju, pa reci da li de~ak svira brzo ili sporo. Napi{i re~ koja nedostaje u narodnoj izreci:

kô vetar.

Zaokru`i crvenim flomasterom note koje do sada nisi u~io. Poku{aj da odredi{ imena tih nota. Ne zaboravi {ta smo rekli o smewivawu dana u nedeqi.

51

INTERVALI

Razmak izme|u bilo koja dva tona u lestvici naziva se interval. Postoje slede}e vrste intervala: prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta, seksta, septima i oktava.

Pa`qivo pogledaj notni zapis u kome su predstavqeni intervali. Upi{i crvenim flomasterom na odgovaraju}a mesta ispod notnog zapisa brojeve koji nedostaju.

Prima je ponovqeni ton na istom stupwu. Sekunda je razmak izve|u 2 susedna tona. Terca je razmak izme|u uzastopna tona. Kvarta je razmak izme|u uzastopna tona. Kvinta je razmak izme|u uzastopnih tonova. Seksta je razmak izme|u uzastopnih tonova. Septima je razmak izme|u uzastopnih tonova. Oktava je razmak izme|u uzastopnih tonova.

52

Dvoglasnu ve`bu koja sledi izvode dva svira~a na metalofonima ili blok-flautama.

Melodija koju je odsvirao prvi svira~ jeste melodija narodne pesme koju si u~io u prvom polugodi{tu. Seti se koja je to pesma. Napi{i naziv pesme na liniji iznad notnog zapisa. Dvoglas koji si odsvirao napisan je u okviru C-dur lestvice. Na kom stupwu pesmu zavr{ava prvi, a na kom drugi glas? Prvi glas pesmu zavr{ava na , a drugi na stupwu C-dur lestvice. Napi{i na odgovaraju}im linijama nazive intervala koje ~ine uokvirene note.

P. Ozgijan, Mala svita za orkestar harmonika

53

SETI SE {ta smo nau~ili... 1. Napi{i C-dur lestvicu, pa u woj obele`i polustepene. Nazive tonova napi{i abecedom.

2. Upi{i na predvi|ene linije oznake za tempo, po~ev{i od najbr`eg.

3. Re{i ukr{tenicu tako {to }e{ pored svakog broja napisati naziv odgovaraju}eg intervala. Re{ewe pro~itaj odozdo nagore.

L 6 8 4 3 5 2 7 54

4. Napi{i naziv kompozicije kojoj odgovara ova ilustracija.

6

PROLE]E NAM DONOSI RADOSTI NOVE U^I]EMO - pesmu Ptice se vra}aju - pesmu U aprilu - pesmu Bli`i se, bli`i leto - o poznatim kompozitorima i wihovim delima

TVOJ ZADATAK ]E BITI – da dopi{e{ note i znake koji nedostaju – da prepozna{ delove kompozicije ~ije su melodije iste – da prepozna{ zvuke nekih instrumenata – da re{i{ rebus – da nacrta{ instrument – da smisli{ ritmi~ku pratwu – da napi{e{ melodiju drugog glasa – da komponuje{ 55

PROLE]NE IGRARIJE Pesmu Na livadi pevali ste po sluhu pro{le {kolske godine. Pevaj pesmu, pa dopi{i note i znake koji nedostaju.

Pesmu Na livadi nau~i da svira{ na metalofonu i blok-flauti.

56

Zaokru`i plavim flomasterom delove kompozicije ~ije su melodije iste. A. Vivaldi, Prole}e Nacrtaj instrument na kome je izvedena ova kompozicija.

57

PROLE]NE ^AROLIJE Posle duge i hladne zime prole}e je ponovo zakucalo na na{a vrata. Wegovom dolasku raduju se sva deca. Pesma koja sledi nastala je u Nema~koj. Ona opisuje ~arolije koje nam donosi prole}e.

Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Ptice se vra}aju. Koliko ova pesma ima delova? Koji su delovi isti?

Koje prole}ne ~arolije najvi{e voli{?

58

Re{i rebus:

Pesma koju }e{ slu{ati jedna je u nizu pesama ~iji su stvaraoci deca. Pa`qivo slu{aj wen tekst.

J. Dragovi}, Prole}ni san

P

,, 59

KARNEVAL @IVOTIWA U prethodnim razredima imao si priliku da se upozna{ s ve}inom glavnih junaka iz Karnevala `ivotiwa Kamija Sen-Sansa. Seti se koje si kompozicije iz Karnevala `ivotiwa slu{ao, pa wihove nazive upi{i na linije.

Sada }e{ ~uti jo{ neke kompozicije iz Karnevala `ivotiwa. Pa`qivo slu{aj snimak, pa prepoznaj muziku koja do~arava antilope, korwa~e, ribe u akvarijumu i kengure. Upi{i redne brojeve na predvi|ena mesta pored ilustracija. Upi{i ispod svake ilustracije nazive instrumenata ~ije zvuke prepoznaje{.

60

Koja ti se kompozicija najvi{e dopala? Za{to? Da si kompozitor, kojim bi instrumentom predstavio vevericu, a kojim mi{a? Kompozicija kojom se Karneval `ivotiwa zavr{ava naziva se Finale. U Finalu je predstavqeno slavqe na kome u~estvuju sve `ivotiwe iz Karnevala `ivotiwa. One se ogla{avaju u zanosnom vesequ.

Da li si prepoznao ogla{avawe nekih `ivotiwa i kojih?

61

TOPLO LETO LAGANO SE BUDI

Zaokru`i crvenim flomasterom tonove koje nisi uspeo da odsvira{ na metalofonu i blok-flauti. Napi{i nazive tih tonova. Ispod prve pomo}ne linije linijskog sistema je ton Na ~etvrtoj liniji linijskog sistema nalazi se ton

62

. .

Antowin Dvor`ak (1841–1904) je ~e{ki kompozitor. Kao de~ak provodio je mnogo vremena poma`u}i ocu u mesarskoj radwi. Me|utim, wegova qubav prema muzici bila je ogromna. Seoski u~iteq po~eo je da ga u~i da svira violinu. Ubrzo je svima postalo jasno da je de~ak veoma talentovan, pa se uz o~evu podr{ku u potpunosti posvetio muzici. Napisao je mnogo kompozicija, a najpoznatije su wegove Slovenske igre; ima ih 16.

A. Dvor`ak, Prva slovenska igra Antowin Dvor`ak

Smisli ritmi~ku pratwu za Prvu slovensku igru. Napi{i je, pa kompoziciju odsviraj sa drugarima iz odeqewa.

63

P. I. ^ajkovski,

Labudovo jezero

Jedno od najboqih i najpoznatijih dela slavnog ruskog kompozitora Petra Iqi~a ^ajkovskog jeste balet Labudovo jezero, koji je pravo remek-delo. Smatra se jednim od najboqih baleta koji su ikada napisani. Labudovo jezero ima bajkoviti sadr`aj, kao i drugi baleti ^ajkovskog. Kompozitor je ~esto koristio melodije koje je ~uo tokom svojih ~estih putovawa u inostranstvo. U Napuqu je ~uo serenadu koju je pod prozorom svoje drage pevao zaqubqeni mladi}. U baletu Labudovo jezero Napolitansku pesmu izvodi svira~ na trubi.

Slu{aj snimak ove kompozicije, a zatim nau~i da je svira{ na metalofonu ili blok-flauti.

U kom tempu je izvedena Napolitanska pesma?

64

serenada

Odsviraj Napolitansku pesmu svojoj simpatiji. Neka ti u tome pomogne najboqi drug ili drugarica. U notni zapis pesme grafitnom olovkom upi{i melodiju drugog glasa, koji je za tercu ni`i od prvog. Kao primer pogledaj prvi takt notnog zapisa. Posledwi ton drugog reda, kao i ceo tre}i red, zajedni~ki su za oba svira~a.

P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero (Valcer, Igra labudova) Seti se koraka koje smo nau~ili, a zatim odigraj valcer s nekim od drugara iz odeqewa.

65

Modest Musorgski,

Slike sa izlo`be

Modest Musorgski (1839–1881) je ruski kompozitor. Talenat za muziku nasledio je od roditeqa. Prve ~asove klavira davala mu je majka. Brzo je napredovao zahvaquju}i tome {to je mnogo ve`bao. Ve} sa devet godina svirao je veoma te{ka klavirska dela. Veliki deo svog `ivota Musorgski je posvetio komponovawu. Jedno od wegovih najzna~ajnijih dela jeste kompozicija Slike sa izlo`be. Nastala je nakon izlo`be slika wegovog prijateqa. Ose}awa koja su u wemu izazvale te slike Musorgski je izrazio kroz muziku.

Modest Musorgski

66

Igra pileta u qusci od jajeta jedna je od najzanimqivijih slika koje je Musorgski predstavio u svojim Slikama sa izlo`be. Na interesantan na~in kompozitor je prikazao igru malih baletana – razigranih pili}a.

Baba Jaga je li~nost iz ruskih bajki. Slu{aj muziku, pa razmisli o tome na koji je na~in kompozitor predstavio weno letewe na drvenoj metli.

Komponuj svoju „sliku sa izlo`be“ na osnovu neke od ponu|enih ilustracija. Ispri~aj {ta vidi{ na ilustraciji. Zatim smisli melodiju za taj tekst, pa kompoziciju otpevaj drugarima iz odeqewa. Ne zaboravi da smisli{ naslov za kompoziciju koju si komponovao.

67

SETI SE {ta smo nau~ili... 1. Napi{i ime kompozitora sa slike.

2. Napi{i naziv kompozicije kojom se zavr{ava Karneval `ivotiwa.

3. Napi{i naziv kompozicije kojoj odgovara ova ilustracija.

4. Napi{i nazive tonova:

5. Re{i rebuse. a.)

,

b.)

v.)

R=B 68

V=J

S

^=P

7

KULTURNO NASLE\E SRBIJE U^I]EMO – pesmu Domovina – o srpskim narodnim instrumentima – srpske narodne pesme

TVOJ ZADATAK ]E BITI – da u notnom zapisu prona|e{ znak koji nisi u~io – da napi{e{ naziv svog rodnog mesta – da prepozna{ zvuke nekih instrumenata – da prona|e{ tonove H i C2 u notnom zapisu 69

SRBIJA – MOJA DOMOVINA Nau~i da peva{ po sluhu pesmu koja sledi.

U pesmi se na vi{e mesta pojavquje znak koji do sada nisi u~io. Prona|i ga i zaokru`i crvenim flomasterom. Napi{i naziv svog rodnog mesta. Po ~emu je poznato tvoje rodno mesto?

70

Isidor Baji} (1878–1915) je poznati srpski kompozitor. @iveo je u Novom Sadu. U tom gradu je osnovao prvi muzi~ki ~asopis, muzi~ku biblioteku, kao i muzi~ku {kolu koja po wemu nosi ime. U ve}ini dela koja je komponovao koristio je elemente izvorne narodne muzike. Zato se za mnoge wegove kompozicije ~esto misli da su narodne. Jedna od takvih kompozicija jeste i kolo Srpkiwa iz opere Knez Ivo od Semberije.

Isidor Baji}, Srpkiwa Isidor Baji}

Ko izvodi kompoziciju koju si slu{ao?

71

SRPSKI NARODNI INSTRUMENTI Me|u instrumentima na kojima je od davnina izvo|ena srpska narodna muzika jedno od najzna~ajnijih mesta zauzimaju gusle. Najvi{e guslara bilo je u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori. Prave se od drveta i koriste za peva~ku pratwu. Vuk Karaxi} je slu{aju}i Filipa Vi{wi}a, Te{ana Podrugovi}a, Starca Miliju i druge guslare zabele`io mnogo narodnih pesama. Zahvaquju}i tome one su sa~uvane od zaborava.

Narodna pesma iz Srbije Dim se vije navrh ^akora

Zaokru`i zelenim flomasterom sve tonove H u ovoj pesmi. Zaokru`i plavim flomasterom sve tonove C2.

72

Pored toga {to se ~esto koristi u izvo|ewu umetni~ke muzike, truba je jedan od va`nih instrumenata za izvo|ewe srpske narodne muzike. Nastala je veoma davno, a od davnina je poznata i na na{im prostorima. Naj~e{}e se svira u ju`nim i zapadnim krajevima Srbije. Svake godine se u selu Gu~i odr`ava ~uveni Draga~evski sabor truba~a.

Narodna pesma iz Srbije Oj, Moravo

Napi{i naziv kompozicije koju si slu{ao u prvom polugodi{tu, u kojoj je kori{}ena truba s jednim tonom. Re{i rebus:

,

,,

,,

TRU 73

JO[ NEKI NARODNI INSTRUMENTI Tambura je narodni instrument poznat u celoj Srbiji, a posebno je omiqena u Vojvodini. Pravi se od drveta, a zvuk se stvara trzawem `ica. Postoje razli~ite tambure, od kojih neke daju vi{i, a neke ni`i ton. Zajedno ~ine tambura{ki orkestar. Zvonko Bogdan, Ve} odavno spremam svog mrkova

74

U tre}em razredu u~ili smo o tome da je frula najstariji srpski narodni instrument. Od davnina je kori{}ena u celoj Srbiji, a najvi{e u [umadiji. Uz frulu su pevane mnoge pesme i igrana mnoga kola. Narodna pesma iz Srbije Frula{ki razgovor

Pored frule, gusala, tambure i trube, postoje jo{ neki instrumenti koji su karakteristi~ni za srpsku narodnu muziku. To su gajde i daire. Me|utim, sve pomenute stare narodne instrumente u novije vreme smewuju neki noviji instrumenti. Pre svih to su harmonika, violina i klarinet.

Narodno kolo ^o~ek

75

SETI SE {ta smo nau~ili... 1.

Muzi~ka osmosmerka Prona|i i precrtaj ove re~i u osmosmerci: interval, menuet, korona, harmonika, kanon, polustepen, tempo, lestvica, oktava, karneval, svita, gusle, tambura, violina, truba.

76

@

^

I

N

T

E

R

V

A

L

T

V

E

V

G

O

M

R

A

A

X

E

A

I

I

J

P

N

T

R

G

C

K

S

C

N

T

O

A

I

E

S

E

K

U

K

I

V

O

I

L

K

F

P

I

M

M

R

S

W

N

R

N

I

V

I

E

T

A

E

P

L

L

M

O

O

N

A

N

T

N

O

I

N

O

A

E

K

M

A

I

R

S

A

S

M

P

U

E

V

A

V

R

A

G

U

B

A

O

E

S

E

F

E

S

R

A

O

L

B

D

E

T

O

L

T

K

N

M

R

H

O

V

M

F

O

K

I

R

U

L

R

S

M

P

V

A

A

O

K

T

A

V

A

O

A

K

A

N

O

N

T

L

T

I

T

S

S

A

K

C

O

I

K

T

R

U

B

A

A

O

P

2. Nacrtaj svoj omiqeni instrument.

[ta ti je bilo najlak{e da nau~i{ iz predmeta muzi~ka kultura?

Da li ti je ne{to bilo posebno te{ko?

Da li ti se dopada predmet muzi~ka kultura?

DA

ONAKO

NE 77

JO[ NEKOLIKO PESAMA Priseti se svega {to ste dosad nau~ili, a zatim bez pomo}i u~iteqa nau~i da svira{ i peva{ jednu od slede}ih pesama.

78

79

RE[EWA strana 12. 1. Poloneza i Valcer

V. A. Mocart

Mar{ na Drinu

2. Edvard Grig

S. St. Mokrawac

Opera ^arobna frula

N. R. Korsakov

Svetosavska himna

P. I. ^ajkovski

Bumbarov let

S. Bini~ki

Balet Krcko Ora{~i}

F. [open

Druga rukovet

K. Stankovi}

strana 24. 1. Jozef Hajdn 2.

1.

prima volta

2.

sekunda volta

3. Jedan od na~ina je:

80

4. menuet 5. Na lepom plavom Dunavu 6.

strana 38. 1. Jedan od na~ina je:

2.

DO

MI

SOL

SI

RE

FA

LA

DO2

3.

harmonika

gitara

flauta oboa

4.

a.) orkestar b.) violina

strana 46. 2. dvoglasno pevawe; kanon

3. a.) Nova godina b.) Pada sneg

81

strana 54. 1. C

2.

D

PRESTO

3. interval

E

F

ALLEGRO

G

A

MODERATO

H

C

ANDANTE

4. U pe}ini gorskog kraqa

strana 68. 1. Antowin Dvor`ak

2. Finale

3. Napolitanska pesma

4.

si 5. a.) korwa~e

82

b.) Baba Jaga

re

v.) Napolitanska pesma

la

ADAGIO

strana 76. 1.

@

^

I

N

T

E

R

V

A

L

T

V

E

V

G

O

M

R

A

A

X

E

A

I

I

J

P

N

T

R

G

C

K

S

C

N

T

O

A

I

E

S

E

K

U

K

I

V

O

I

L

K

F

P

I

M

M

R

S

W

N

R

N

I

V

I

E

T

A

E

P

L

L

M

O

O

N

A

N

T

N

O

I

N

O

A

E

K

M

A

I

R

S

A

S

M

P

U

E

V

A

V

R

A

G

U

B

A

O

E

S

E

F

E

S

R

A

O

L

B

D

E

T

O

L

T

K

N

M

R

H

O

V

M

F

O

K

I

R

U

L

R

S

M

P

V

A

A

O

K

T

A

V

A

O

A

K

A

N

O

N

T

L

T

I

T

S

S

A

K

C

O

I

K

T

R

U

B

A

A

O

P

83

Re~nik muzi~kih pojmova guda~ki orkestar - orkestar koji se sastoji od guda~kih instrumenata (violina, viola, violon~elo i kontrabas) oboa - duva~ki instrument napravqen od drveta. Zvuk se dobija duvawem kroz pisak na vrhu istrumenta. oboista - umetnik koji svira obou serenada - pesma koja se peva voqenoj osobi, obi~no no}u pod prozorom simfonija - veliko muzi~ko delo za orkestar koja se sastoji obi~no od 3 ili 4 dela koji se izme|u sebe razlikuju tempom i karakterom slo`eni takt - takt sastavqen od vi{e prostih taktova flauta - duva~ki instrument od drveta koji proizvodi ton duvawem kroz otvor koji se nalazi sa strane instrumenta flautista - umetnik koji svira flautu fonoteka - zbirka zvi~nih zapisa (gramofonskih plo~a, magnetskih traka, kompakt diskova...) na kojima su sa~uvani dokumenti, razgovori, muzika...

84

Spisak pesama I. L. Kalinski, Ide mali patak /7 D. Basrak, \ak /9 S. St. Mokrawac, U Budimu gradu /10 Narodna iz Srema, Igra kolo /11 M. Subota, Deca su ukras sveta /14 Narodna sa Kosova, Razgranala grana jorgovana /17 N. Hercigowa, Mali |a~ki valcer /19 V. Ili}, Pevajmo /20 Pretorijus, Glasi}i nam tiho bruje /21 B. Stan~i}, Danas /22 Narodna iz Srbije, Postoj sunce /23 Narodna iz Srbije, Lazara majka karala /26 Narodna iz Srbije, Rodno je nabo zvezdama /27 Narodna iz Banata, Lepo ti je rano uraniti /28 Narodna iz Srbije, Zeledni se, jagodo /31 Narodna iz Srbije, U livadi /32 V. Ili}, Sino} sam pevao /34 Narodna iz Srbije, Budila majka Ivana /35 V. Ili}, Jedna nota fali s kraja /36 J. Ce, Vivak /37 S. Bari}, Sre}na Nova godina /40 B. Stan~i}, Prvi sneg /42 Nepoznati autor, Kanon /44

B. Stan~i}, Zima /45 A. Vlasak, Lestvica /48 F. Lu~i}, Polustepen /49 B. Stan~i}, Vetar /51 V. Ili}, Interval /52 M. Milojevi}, Na livadi /56 K. Orf, Kompozicija za dva metalofona /57 Iz Nema~ke, Ptice se vra}aju /58 B. Stan~i}, U aprilu /59 B. Stan~i}, Bli`i se, bli`i leto /62 P. I. ^ajkovski, Napolitanska pesma /65 N. Vukomanovi}, Domovina /70 Narodna sa Kosova, Je~am `ela Kosovka devojka /72 Narodna iz Vojvodine, Poranila devoj~ica /74 X. Pirpont, Zvon~i}i /78 Nepoznati autor, Brate Ivo /78 Nepoznati autor, Zavi~ju moj /79 Nepoznati autor, Sanak snilo /79

85

Kompozicije za slu{awe F. [ubert, Muzi~ki trenutak /9 Narodno kolo Radmilino kolo /11 E. Grig, Mar{ patuqaka /12 J. Hajdn, De~ja simfonija /15 N. Srbin, Heruvimska pesma /17 V. A. Mocart, Menuet iz Male no}ne muzike /18 J. [traus Sin, Na lepom plavom Dunavu /19 F. Mendelson, Svadbeni mar{ /21 Narodna pesma Postoj, sunce /23 F. M. Toroba, Bugarlesa /27 E. Grig, Jutro /29 Nepoznati autor, Zeleni rukavi /31 J. Jovi~i}, Makedonska rapsodija /33 S. St. Mokrawac, Deveta rukovet /35 @. Bize, Svita - De~ja igra /37 N. Majdevac, Deca mogu da polete /41 J. Pahelbel, Kanon /45 T. Albinoni, Ada|o /49 E. Grig, U pe}ini gorskog kraqa /50 P. Ozgijan, Mala svita za orkestar harmonika /53 A. Vivaldi, Prole}e /57 J. Dragovi}, Prole}ni san /59 K. Sen Sans, Karneval `ivotiwa (Kenguri, Korwa~e, Antilope, Akvarijum, Finale) /60- 61 A. Dvor`ak, Prva slovenska igra /63 P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero (Napolitanska pesma) /64 P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero (Valcer, Igra labudova) /65 M. Musorgski, Slike sa izlo`be (Igra pileta u qusci od jajeta, Baba Jaga) /66 I. Baji}, Srpkiwa /71 Narodna pesma iz Srbije Dim se vije navrh ^akora /72 Narodna pesma iz Srbije Oj, Moravo /73 Z. Bogdan, Ve} odavno spremam svog mrkova /74 Narodna iz Srbije Frula{ki razgovor /75 Narodno kolo ^o~ek /75

86

Literatura D. Plav{a, B. Popovi}, D. Eri}, Muzika u {koli I, Beograd 1961. B. D. Stefanovi}, Pesme za pred{kolsku decu i u~enike ni`ih razreda osnovne {kole, Beograd 1964. B. Stefanovi}, Muzi~ka nastava I, Beograd 1966. B. Popovi}, A. Vlasak, Mi pevamo, Beograd 1971. D. Lazarevi}, Muzi~ko vaspitawe u razrednoj nastavi, Sarajevo 1972. B. Stefanovi}, Nota za notom - pesma za pesmom, Kwa`evac 1978. J. Gavrilovi}, Moja harmonika III, Kwa`evac 1987. V. Proti}, Muzi~ka kultura za 3. i 4. razred osnovne {kole, Beograd - Kwa`evac 1988. M. Ozgijan, Pesma u {koli, Beograd 1988. J. Gavrilovi}, Moja harmonika, Kwa`evac 1989. G. Stojanovi}, N. ]iri}, Muzi~ka kultura za 7. i 8. razred osnovne {kole, Beograd - Kwa`evac - Novi Sad 1990.

87

Sadr`aj

88

Vodi~ Teme

2 3

1. NEDAVNO SAM BIO TRE]AK Znawe zlata vredno Sviram, pevam, radujem se Muzi~ko nasle|e Moja mala fonoteka

5 6–7 8–9 10–11 12

2. VREME JE ZA NOVA ZNAWA De~ji svet Tro~etvrtinski takt Igre u trodelnom taktu Prima i sekunda volta Produ`ewe note i pauze Seti se {ta smo nau~ili

13 14–15 16–17 18–19 20–21 22–23 24

3. [KOLA ZA NOTE Ton LA Juratwe raspolo`ewe ^etvoro~etvrtinski takt Cela nota i pauza Ton SI Ton DO2 Seti se {ta smo nau~ili

25 26–27 28–29 30–31 32–33 34–35 36–37 38

4. NOVOGODI[WE RASPOLO@EWE Sre}na Nova godina Dvoglasno pevawe i svirawe Kanon usred zime Seti se {ta smo nau~ili

39 40–41 42–43 44–45 46

5. MUZI^KE PUSTOLOVINE C-dur lestvica Tempo Intervali Seti se {ta smo nau~ili

47 48–49 50–51 52–53 54

6. PROLE]E NAM DONOSI RADOSTI NOVE Prole}ne igrarije Prole}ne ~arolije Karneval `ivotiwa Toplo leto lagano se budi P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero Modest Musorgski, Slike sa izlo`be Seti se {ta smo nau~ili

55 56–57 58–59 60–61 62–63 64–65 66–67 68

7. KULTURNO NASLE\E SRBIJE Srbija - moja domovina Srpski narodni instrumenti Jo{ neki narodni instrumenti Seti se {ta smo nau~ili

69 70–71 72–73 74–75 76–77

Jo{ nekoliko pesama Re{ewa Re~nik muzi~kih pojmova Spisak pesama Kompozicije za slu{awe Literatura Sadr`aj

78–79 80–83 84 85 86 87 88–89

89

MUZI^KA KULTURA za ~etvrti razred osnovne {kole prvo izdawe autor

Vladica Ili}

ilustrovao

Dragan Maksimovi}

recenzenti

Mr Katica Nikoli}, Fakultet muzi~kih umetnosti, Beograd Afrodita Krsti}, nastavnik razredne nastave, O[ „ Vuk Karaxi}“, Beograd

lektor grafi~ko oblikovawe priprema za {tampu izdava~

Mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Neboj{a Miti} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

urednik za izdava~a {tampa tira` copyright

90

Mr Sla|ana Ili} Mr Qiqana Marinkovi} Publikum 20.000 Kreativni centar, 2006