04.Homersko Doba

Xegan Marija

HOMERSKO DOBA

1.

GRQKA

PO

PADU

MIKENE

Mikenska civilizacija nestaje u periodu izmeu 1200 i 1100. godine p. n. e. Populacija nekad monih gradova primetno opada sve dok nije nestalo graanske kulture na teritoriji kopnene Grqke. Veliki broj gradova je unixten. Umexnim zanatlijama se gubi trag. Koliko je od mikenske civilizacije zaista izgubljeno? U ovom periodu nestaje Mikensko pismo, poznato jox i pod nazivom Linear B. Bez pisanih dokumenata texko je utvrditi xta je prouzrokovalo kolaps mikenske civilizacije. Period od pet vekova ostaje misterija, poznata pod nazivom Mraqno doba Grqke. Danas je usvojeno mixljenje, xto znaqi da ne mora biti pravilo, da je ovaj period uslovljen usled seobe Doraca, jednog od grqkih plemena. Posledica upada novih naroda nije samo u gubitku pisma, ve dolazi i do prekida globalne komercijalne mree koju su Mikenjani ostvarili sa teritorijama van kopna. Prestaje trgovina sa Malom Azijom, Bliskim istokom, Egiptom... Interesantno da i gore pomenute zemlje muusobno prekidaju veze. Kako nema trgovine, privreda u Grqkoj nazaduje, jer ova teritorija raspolae ograniqenim resursima. Jedina povoljna okolnost je ta, xto u ovom periodu za teritoriju Grqke nije zainteresovana nijedna od veih stranih sila, tako da su doseljenici sa te strane imali mira. Od XII veka pa sve do 750. izgleda da je stanovnixtvo vodilo sedentaran naqin ivota agrarnog karaktera. Osvajaqi koji su prodrli na teritoriju kopnene Grqke (pod pretpostavkom da je do razaranja gradova mikenskog sveta doxlo usled invazije) sa sobom nisu poneli nikakve umetniqke predmete, koji bi mogli posvedoqiti o izvesnoj kulturi ili stepenu razvoja te civilizacije. Izgleda da novi doseljenici nisu teili da ive u gradovima. Kao dokaz ovom tvrenju su mnoga naselja, koja su bila napuxtena. Na primer, moemo pomenuti grad Pilos, koji po razaranju, nije obnovljen i opet naseljen. Doseljenici su verovatno bili nomadi. iveli su u xatorima i drvenim barakama, a predmet oboavanja je bila statua od drveta, koja je predstavljala boanstvo. Bili su organizovani u male plemenske zajednice. Da su doxli sa strane svedoqi i nepoxtovanje prema mikenskoj kulturi. Ovo nas vraa na pitanje kako je jedno nomadsko pleme uspelo da zavlada teritorijom nekdaxnjeg monog mikenskog sveta. Najverovatnije da su doseljenici bili izuztene fiziqke snage i da su raspolagali monijim orujem.

2.

HOMEROV

SVET

Uprkos opxtoj dekadenciji, u poznom periodu Mraqnog doba nastaje Homerova poezija. Pobornici Homerove istoriqnosti smatraju da on u svojim poemama ne odraava samo udaljenu mikensku proxlost, ve opisuje i svet svog vremena ( IX ili VIII p. n. e.). M. I. Finli smatra da Homer, u stvari, opisuje Grqku tokom ,,mraqnog doba”, oko 1050 - 900. godine p. n. e. On je uveren da Homer precizno prikazuje odreena antropoloxka svojstva tog sveta, poput druxtvenog i rodovskog ureenja; usvojenih moralnih normi... –1–

Ako je Homerov materijalni svet, mexavina vixe razdoblja donekle mistifikovanih, da li je mogue da su druxtveno ureenje i sistem vrednosti u epovima preuzeti iz stvarnog sveta? Finli tvrdi da je Homer dosledan i antropoloxki ubedljiv u pitanjima kao xto su pitanja ustavnosti, obiqaj nasleivanja, krvne osvete (pravni i druxtveni tretman ubica), poloaj ena, monogamija, ropstvo... O. Taplin smatra da Homer nije verodostojan u svim aspektima, jer jedno isto pitanje obrauje na razliqite naqine i u razliqitim kontekstima. On tvrdi da pesniku nije bilo vano da li narodom upravlja kralj, vee staraca, skupxtina... pesniku je samo vano da bude ubedljiv sluxaocima. Xto se tiqe ustaljenih moralnih vrednosti, one, u stvari, nisu ustaljene jer se u epovima pojavljuje njihovo opovrgavanje i preispitivanje. D. P. Kalistov u Istoriji stare Grqke za tumaqenje socijalnih prilika tokom perioda od XII do IX veka p. n. e., kao izvorom se koristi Homerovim epovima. Sistematskim i preciznim prouqavanjem stihova, prikazan je svet Homerove Grqke.

2.1. Homerova Grqka Izgleda da je stanovnixtvo bilo organizovano u rodovskim zajednicama na qijem su qelu bili basileus (kralj), Vee starexina, Narodna skupxtina. Basileus ili kralj je bio voa jedne plemenske zajednice. Najveu vlast je imao tokom ratnih operacija, gde je upravljao svojim saplemenicima i prvi stupao u napad protiv neprijateljskih basileusa. Basileus i plemiki vojnici su se u bogatstvu i vojnoj vextini, razlikovali od siromaxnijih slojeva unutar roda. Basileus je finansijsku podrxku naxao u eksploatisanju sopstvenih temenosa (vei zemljixnji posed, termin posvedoqen jox za mikenske civilizacije) i zahvaljujui darovima od naroda. Na jednoj teritoriji moglo je postojati vixe basileusa gde vlast jednog nije mogla biti neograniqena. U doba mira uloga kralja je bila skromnija i mahom se svodila na beznaqajnom uqexu u sudu. Pored ovih uloga, kralj je imao i ulogu svextenika. Kralja je mogao naslediti direktno potomak, ili ve dobar kandidat iz nekog drugog roda. Proces obrazovanja nasledne kraljevske vlasti jox nije bio zavrxen. Vee starexina, qiji su qlanovi geronti (iz najuglednijih i najmonijih rodova) u dogovoru sa basileusom donose neku vaniju odluku. Narodna skupxtina jeste zbor svih slobodnih qlanova zajednice koju saziva basileus radi rexavanja raznih pitanja. Ve u homersko doba ne postoji ravnopravnost svih njenih qlanova, tako da odluke donose kralj i vee starexina. U sluqaju da se narod ne slae sa odlukom, protestovali su utanjem. U homersko doba sve ove tri ustanove dopunjuju jedna drugu. Svaka od rodovskih zajednica ima svoju teritoriju i sopstvenu blagajnu. U zajedniqkoj borbi protiv neprijatelja, udruivalo se vixe rodova. Kada je dolazilo do kriznih situacija, problem su rexavali zajedniqkim snagama. Tokom rata svaka zajednica je quvala svoju samostalnost i bila je predvoena svojim basileusom. Moe se zakljuqiti da je pripadanje jednom rodu bilo veoma vano. Rodovska zajednica je imala obavezu da xtiti interese svojih qlanova. Onaj ko bi ubio qlana jednog roda morao je da plati za to ubistvo, bilo sopstvenom glavom bilo novcem. U sluqaju kad qlan pogazi usvojene moralne norme te zajednice, automatski je bivao iskljuqen. Nema vixe prava na zaxtitu druxtva i dobija status skitnice (metanast) koji ni malo nije povoljan. U epovima se nasluuje i raspad prvobitnih druxtvenih zajednica, gde se kao poseban sloj izdvaja rodovska aristokratija. Naime, samo malo njih je moglo da priuxti borbene dvokolice sa dobrim konjima. Privilegovani tokom borbe nose oklope od zlata, xlemove sa konjskom grivom i srebrne korice od maqa. Pa qak i kada druxtvo ne uzmeniravaju ratovi, ,,plemii” se mogu poznati po skupim –2–

purpurnim tkaninama, koji ive u velelepnim kuama sa bogatom okunicom. Ovakve kue texko da su postojale u toku homerovog doba i verovatno se pesnik poziva na neka ranija vremena iz mikenskog perioda. Osnova privreivanja je bila poljoprivreda, naroqito zemljordnja i stoqarstvo. Broj stoke je bilo merilo vrednosti. Narod ovog perioda poznaje i gvoe. Ovaj podatak iz Homerovih epova, potvruju i arheoloxka istraivanja grobnica koje datiraju iz tog perioda. Naeni su maqevi od gvoa, gde najstariji potiqe iz XI veka p. n. e. U seoskoj zajednici postojala je sistematska podela zemlje. Najbolje zemljixne posede, temenose, dobijali su, od naroda, basileusi (vanaka) i vojvode (ravaketa). Preostalom delu stanovnixtva zemlja je dodeljivana rebom, te sa ta zemlja nazivala kler. Izgleda da podela nije bila ravnopravna, pa su sukobi bili qesti. Oni koji izgube svoju zemlju - teti ili eriti, rade na tuim imanjima gde im se plaa u naturi (hrana, odea, obua). Robovi i teti su znali da se suprostave slobodnim ljudima, kada bi ovi poslednji dali maha svojoj samovolji. Ropstvo ima patrijahalni karakter, i zovu ih ukuanima. U sluqaju da rob izneveri gospodara, sa njim se surovo postupalo. Izvor robova jeste rat i ratni plen (protumaqeno na osnovu glagola ,,porobiti”). Vlasnik je roba mogao pokloniti, razmeniti, prodati... Iako u privredi jox uvek glavna uloga pripada slobodnim ljudima, bilo je i robova koji su quvali stada, obraivali zemlju... U Homersko doba rade svi druxtveni slojevi. Trgovina slabo razvijena i ona je usko povezana sa pljaqkom i ratom. Zanatstvo je, takoe, bilo slabo razvijeno. Posao zanatlije je slabije vrednovan no posao zemljoradnika.

3.

ARHEOLOXKI

NALAZI

Skromno je rekonstruisati istoriju Homerskog doba samo na osnovu Homerovih epova. Ako pokuxamo da se osvrnemo na ostatke ljudske delatnosti tog perioda, koji su se oquvali do danas, na xta nailazimo. Prvo iz perioda od oko 1200 do 900. (qak i do 750.) godine p. n. e. ne postoji pisanih tragova na Grqkom. U sluqaju da se pismo pojavi, to je onda alfabetsko, koje se u samoj osnovi razlikuje od mikenskog Lineara B. Zajedno sa pismom ne pojavljuju se vixe ni predmeti sa osobenostima mikenske kulture. Jedino na osnovu oruja i primitivnih predmeta za upotrebu, koji datiraju iz tog perioda, moe se izvesti neki xtur sled dogaaja. Veoma vana qinjenica ovoga doba jeste upotreba gvoa. Mikenjani su svojevremeno znali za ovaj metal, ali su ga koristili u malim koliqinama za dekoraciju luksuznih predmeta. Eksplotacija gvoa na teritoriji mikenskog sveta je bila mala. Gvoa je bilo dosta u severozapadnoj Maloj Aziji, ali su Heti ljubomorno quvali ova nalazixta i samo su male koliqine izvozili u Egipat, Siriju... Da je gvoe bilo retkost i dragocenost, svedoqi i jedan bode sa gvozdenom oxtricom, koji je pronaen u grobnici Tutankamona. Upravo Grci i saznaju za ovaj metal preko Bliskog istoka. Sa poqetkom mraqnog doba kontinentalna Grqka prekida veze sa stranim zemljama, gde je ulogu posrednika igrao Kipar (koji je bio grqko govorno podruqje). Izgleda da su najstariji predmeti od gvoa pronaeni u Grqkoj, uvezeni sa Kipra. To su mali gvozdeni noevi sa bronzanim zakivkom na drxci, koji potiqu sa kraja XIII veka. Pravi period gvozdenog doba na teritoriji Grqke poqinje krajem XI veka p. n. e. Sada mesto luksuznih predmeta, gvoe se, prevashodno, koristi za izradu oruja. Ispostavilo se da je mnogo bolji metal nego bilo kakva legura bronze. Izgled maqeva, koji se pravi, po pojedinim specifiqnostima sliqan je maqevima –3–

sa Kipra i Levanta. Pojedini istraivaqi smatraju da su ovi prvi maqevi, u stvari, uvezeni iz navedenih zemalja. Meutim Grqkim kovaqima, uskoro, ne treba inspiracija od stranih majstora. Pojavljuju se maqevi otrodoksne forme, koji uskoro postaju dominantan oblik maqa. U Protogeometrijskoj fazi Mraqnog doba, nazvana po obliku posuda koje se koriste u periodu od sredine XI do kraja X veka p. n. e., skoro svi pronaeni maqevi su od gvoa i ortodoksne su forme. Izduenog su izgleda, veoma tanki, duine do metar. Zbog ovakvih osobenosti, bili su suvixe veliki da se stave u male krematorijume, tip grobnica tipiqan za ovaj period. Stoga su maqevi savijani u krug ili u oblik slova U, xto je moglo imati veze i sa nekim religijskim ritualom. U Geometrijskoj fazi, koja traje tokom IX i VIII veka p. n. e., maqevi postaju krai i izrazito qvrsti. Kod Homera, maqevi i vrhovi koplja su od bronze, tipiqan primer arhaizma. U dvadesetom pevanju, postoji jedna scena kada Ahilej udara maqem neprijatelja, tako da mu glava i kaciga odlete. Kritiqari smatraju da nexto ovako nije bilo mogue izvesti sa orujem od bronze... Ratnici Mraqnog doba su nosili koplja. Interesantno je da u grobovima, do IX veka p. n. e., nisu naeni zajedno, i maq i koplje. Verovatno da se u ovom periodu raspolagalo ograniqenim sredstvima i nije bilo mesta za razbacivanje. Maq je mogao posluiti kao koplje i obrnuto. Osnova za prouqavanje Homerovog doba, kao xto moemo zakljuqiti, jeste ispitivanje grobnica. U grobnicama je mahom naeno oruje. Postoje i posude, ali one potiqu tek iz kasnog Mraqnog doba, iz Geometrijskog perioda. Na ovim posudama prikazani su ratnici opremljeni kopljima, xtitovima, kacigama. Na nekim slikama xtitovi su u obliku osmice i poveliki su, dok na drugim su prikazani manji xtitovi. Meutim, pitanje je da li ove slike odgovaraju Homerovom dobu. Danas, nauqnici pretpostavljaju da je sigurno postojala neke direktna veza Mikenskog i ranog Mraqnog perioda, iako za to nema dokaza. Umetnost se saquvala, ali se vremenom izgubila, jer je moda bila u vezi sa nekakvim propadljivim materijalom. Isto tako, moda postoje velelepne graevine sa bogatom bibliotekom tog perioda, ali jox uvek nisu pronaene... Literatura: — D. P. Kalistov, Homerska Grqka, Stara Grqka, Sarajevo 1959. — Oksfordska istorija Grqke i Helenistiqkog sveta — N. G. L. Hammond, The history of Greece to 322 B. C., Oxford 1959. — A. M. Snodgrass, Arms and armour of the Greeks Belexke: — sa predavanja S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

–4–