03 Montesquieu O Duhu Zakona

PiXeva uvodna napomena

iskljutene iz monarhije, jer u njoj ima Eak i politiEke vrline. Jednom retju, u republici ima Easti, mada je njen pokretat politiEka vrlina. PolitiEke vrline ima i u monarhiji, iako je njen pokretaE &st. Najzad, Eastan Eovek o kome je reE u petoj glavi trete knjige nije hriSCanski vet politiEki Eastan Eovek, zadojen poIitiEkom vrlinom o kojoj sam govorio. To je Eovek koji voli zakone svoje zemlje i deluje voden ljubavlju prema zakonima svoje zemlje. Utvrdujudi joS bolje svoje ideje, u ovom izdanju bacio sam novo svetlo na sve o Eemu govorim pa Sam, na vedini mesta na kojima sam se sluZio reEju vrlim, stavio izraz politifka vrlina.

Predgovbr

A k o re, u beskrajnom broju stvari kojima se u ovoj k n j l bavim, nade neSto Sto bi, protivno mom ofekivanju, moglo da uvredi, ostaje bar da nisam bio voden zlom namerom. Mom duhu nije urodeno da zanoveta. Platon je zahvaljivao nebu Sto je roden u Sokratovo vreme, a ja mu pak blagodarim Sto Sam roden za vladavine pod kojom %ivimi Sto je htelo da se pokoravam onima koje je uEinilo da volim. Zahtevam milost za koju se bojim da mi nede biti udeIjena: da se, mime, posle samo nekoliko Easaka Eitanja ne donosi sud o dvadesetogodiSnjem radu vet da se odobri ili osudi cela knjiga, a ne tek nekoliko rdenica. Plan piSEev Zeli li se on dokuEiti - mogude je jasno razabrati jedino u planu celogb dela. Ispitao Sam najpre ljude i pomislio da, u onoj beskrajnoj raznovrsnosti zakona i obibja, oni nisu vodeni jedino svojim hirovima. Postavio sam naEela i uvideo da im se pojedinatni sluEajevi podvrgavaju gotovo SSmi od sebe, jer su istorije sviju nacijac)samo njihove posledice, a svaki pojedinatni za-

\

I

-

6

hedgovor

kon povezan je s nekim drugim zakonom, ili pak stoji u zavisnosti od nekog opStijeg zakona. Kada sam se obradao drevnoj starini, nastojao sam da otkrijem njen duh kako ne bih smatrao slitnima stvarno razIiEite sluEajeve i kako mi ne bi promakle razlike medu sluEajevima koji izgledaju sliEni. Svoja naEela nisam izvodio iz vlastitih predubedenja vet iz prirode stvari. Ovde Ce se mnoge istine ukazati tek poSto se uvidi lanac koji ih povezuje s drugim istinama. Sto se vise bude razmiSljalo o pojedinostima, lakSe Ce se uvideti izvesnost naEela. Nisam izneo sve te pojedinosti, jer ko bi mogao da k& sve a da ne bude smrtno dosadan. Ovde se neCe naiCi na one smele dosetke koje kao da odlikuju danagnja dela. Cim se stvari sagledaju na iole Siri naEin, uzleti duha iEezavaju; oni se obitno radaju samo zato Sto se duh sav ustremljuje na jednu stranu a zapostavlja sve ostilo. Ne piSem da bih kudio ono Sto je ustanovljeno u bilo kojoj zemlji. Svaka nacija naCi Ce ovde razloge pravilima kojima se rukovodi, pa Ce se otuda prirodno izvufi zakljuEak da predlagati promene mogu samo oni koji su dovoljno sreCno rodeni da bi, pogledom genija, bili u stanju da proniknu celokupno uredenje jedne drave. Nije sve'edno hode li n a r d biti . Predrasude magls ata b ~ l esu isprva predrasude cele nacije. U doba n? mnja se ni u Sta, Eak i se Eine najveh zla; eCenosti drhti se ak i kada se tine najvefa doe drevnei-az razabire naEin na oji se one ispraviti; ali uvidaju se i zablude koje se javljaju u sSmom tom ispravljanju: U zlo se ne dira ako ima bojazni da Ce se uEiniti joS gore; u dobro sene dira ako se sumnja da Ce biti bolje. Pogled se svraCa na delove samo zato da bi se sudilo o celini; svi se uzroci razmatraju da bi se u d i l e sve posledice. Ako bih mogao uEiniti da svi ljudi nadu nove razloge za ljubav prema svojim duinostima, svome vladaru, svojoj otadZbini i svojim zakonima, da svako bolje oseti svoju srefu u svakoj zemlji, u svakoj vladavini, na svakom mestu na ko-

4

+

i

Prcd&ovor

7

jemse nalazi, smatrao bih sebe najsrefnijim medu smrtnicima. Ako bih mogao uEiniti da oni koji zapovedaju uvetaju svoja znanja o onome Sto moraju da propisuju, i da oni koji ' se pokoravaju nadu u pokoravanju novo zadovoljstvo, smatrao bih sebe najsretnijim medu smrtnicima. Smatrao bih sebe najsretnijim medu smrtnicima i kada bih bio kadar utiniti da se ljudi uzmognu izleEiti od svojih predrasuda. Predrasudama ovde nazivam ne ono Sto Eini da se ne znaju neke stvari, v7f ono Sto Eini da Eovek ne poznaj e s3ma sebe, * Nastojanjem da se ljudi poduEe moie se uprdnjavati ona opSta vrlina koja podrazumeva ljubav prema svima. Covek, to savitljivo bide koje se u druStvu priklanja mislima i utiscima drugih, podjednako je sposoban i da upozna sopstvenu prirodu kada mu se na nju ukaie, i da iigubi Eak i oseCaj za nju kada mu se ona prikrije. Ovo sam delo vise puta zapdinjao i vise puta od njega dizao ruke: hiliadu sam ~ u t ua vetar razbacivao" listove koje sam ispisivao; svakoga sam dana o s e b o kako klonu d i n ske r~ke;~'sledio sam svoi cili bez ikakvog plana; nisam znao ni za pravila ni za izuze&e,-a istinu ~ a ~ n a l a zsamo i o zato da bih je odmah gubio. Ali kada sam pronaSao svoja naEela, sve Jto sam traiio kazalo mi se samo, pa sam u toku dvadeset godina video kako se moje delo rada, raste, napreduje i privodi kraju. Bude li ovo delo imalo uspeha, dugovaCu ga pre svega uzviSenosti njegova predmeta; ne verujem, medutim, da mi nadarenosti posve nedostaje. Kada sam video Sta su toliki velikani u Francuskoj, Engleskoj i NemaEkoj napisali pre mene, bio sam zadivljen ali nisam gubio hrabrost. .I ja sam slikar"," rekoh sebi zajedno s Koredom.

\

-

2

1) Ludibria vet~tis.~) 2) Bis parriae cecidere rnat~us.~) 3) Ed io arfchesort piltore.

DEO PRVI Knjige I-VIII

, MEDAUON SA LIKOM MONTESKIEA FIGURAMA (XVIII VEK).

OKRUZEN ALEGORIJSKIM

Knjiga prva I

0 zakonima qopSte

Glava 1