02 Drugo Poglavlje - Jevreji, Nacionalna Drzava i Antisemitizam

July 18, 2017 | Author: crnismedj | Category: N/A

Short Description

Download 02 Drugo Poglavlje - Jevreji, Nacionalna Drzava i Antisemitizam...

Description

Jevreji, nacionalna dràva i ro|enje antisemitizma DRUGO POGLAVLJE:

I: Dvosmislenosti emancipacije i Jevrejin kao dràvni bankar

N

A VRHUNCU svoga razvoja u devetnaestom veku, nacionalna dràva je dala jevrejskim stanovnicima jednaka prava. Dublje, starije i mnogo sudbonosnije nesuglasice skrile su se iza apstraktne i prividne nedoslednosti {to su Jevreji primili dràvljanstvo od vlada koje su tokom vekova uzele nacionalnost kao pretpostavku za dràvljanstvo i homogenost populacije kao glavnu karakteristiku dràvne zajednice. Paralelno sa nizom emancipatorskih ukaza koji su polako i neodlu~no do{li za francuskim ukazom 1792. menjalo se pona{anje nacionalne dràve prema svojim jevrejskim stanovnicima. Slom feudalnog poretka dao je podstreka novom revolucionarnom konceptu jednakosti, prema kojem se vi{e ne moè tolerisati “nacija unutar nacije”. Jevrejska ograni~enja i privilegije trebalo je da budu ukinute zajedno sa svim drugim posebnim pravima i slobodama. Taj porast jednakosti, svakako, veoma je zavisio od ja~anja nezavisne dràvne ma{ine koja je, kao prosve}ena despotija ili kao ustavna vlada nad svim klasama i partijama, mogla u veli~anstvenoj izolaciji da funkcioni{e, vlada i predstavlja interese nacije u celini. Stoga je, po~ev od kasnog sedamnaestog veka, porasla ogromna potreba za dràvnim kreditom i nova ekspanzija dràvne sfere ekonomskog i poslovnog interesa, po{to nijedna grupa evropskog stanovni{tva nije bila spremna da dâ kredit dràvi ili da preuzme aktivnu ulogu u razvoju dràvnih poslova. Bilo je sasvim prirodno da se Jevreji, sa svojim vi{egodi{njim iskustvom pozajmljivanja novca i svojim vezama sa evropskim plemstvom – kome su ~esto dugovali lokalnu za{titu i ~ije su finansijske poslove vodili – pozovu u pomo}; bilo je jednostavno u interesu novog dràvnog biznisa da se Jevrejima daju izvesne privilegije i da se oni tretiraju kao odvojena grupa. Ni pod kakvim uslovima dràva nije mogla sebi da dozvoli da ih potpuno asimiluje sa ostatkom stanovni{tva, koje je odbilo kredite dràvi, koje je bilo nevoljno da otpo~ne i da razvije biznis koji je vodila dràva i koje je sledilo ustaljene oblike privatnog kapitalisti~kog preduzetni{tva.

12

ANTISEMITIZAM

Tako, emancipacija Jevreja do koje je doveo sistem nacionalne dràve u devetnaestom veku imala je dva uzroka i uvek prisutnu dvozna~nost. S jedne strane, do nje je do{lo zahvaljuju}i politi~koj i pravnoj strukturi nove dràvne zajednice koja je mogla da funkcioni{e samo u uslovima politi~ke i pravne jednakosti. Vlade su, zbog sebe samih, morale da izglade nejednakosti starog poretka potpunije i brè. S druge strane, bio je to jasan rezultat postepenog {irenja posebnih privilegija Jevreja, koje su prvobitno bile date samo pojedincima, a zatim preko njih malim grupama dobrostoje}ih Jevreja; tek kad ta ograni~ena grupa nije vi{e mogla da zadovoljava stalno rastu}e zahteve dràvnog biznisa, te privilegije su kona~no pro{irene na celu zapadno i srednjoevropsku jevrejsku zajednicu.1 Tako je u isto vreme i u istim zemljama emancipacija zna~ila jednakost i privilegije, razaranje autonomije stare jevrejske zajednice i svesno o~uvanje Jevreja kao zasebne grupe u dru{tvu, ukidanje posebnih ograni~enja i posebnih prava i pro{irenje takvih prava na sve ve}u grupu pojedinaca. Podjednaki uslovi za sve dràvljane postali su premisa nove dràvne zajednice i dok je ta politika bila sprovedena u najmanju ruku do li{avanja starih vladaju}ih klasa njihovih privilegija da vladaju, a starih potla~enih klasa prava na za{titu, taj proces se poklapa sa ra|anjem klasnog dru{tva koje ponovo deli dràvljane, ekonomski i dru{tveno, isto tako efikasno kao i stari reìm. Jednakost uslova, kako su je jakobinci shvatali u Francuskoj revoluciji, ostvarena je samo u Americi, dok je na evropskom kontinentu ona najedanput bila zamenjena pukom formalnom jednako{}u pred zakonom. Temeljna protivre~nost izme|u dràvne zajednice zasnovane na jednakosti pred zakonom i dru{tva osnovanog na nejednakosti klasnog sistema spre~avala je razvoj delotvornih dràva i ra|anje nove politi~ke hijerarhije. Nepremostiva socijalna nejednakost, ~injenica da je klasna pripadnost na kontinentu pojedincu bila dodeljena i sve do Prvog svetskog rata garantovana ro|enjem, nije ipak mogla da se meri sa politi~kom jed1 Prema modernim istori~arima, prava i slobode date dvorskim Jevrejima tokom sedamnaestog i osamnaestog veka pokazali su se samo kao prete~a jednakosti: dvorski Jevreji su mogli da ìve gde god su èleli, bilo im je dozvoljeno da slobodno putuju po teritoriji svog vladara, smeli su da nose oru`je i imali su prava na posebnu za{titu lokalnih vlasti. Zapravo su ti dvorski Jevreji, karakteristi~no nazvani Generalprivilegierte Juden, imali u Pruskoj ne samo bolje ìvotne uslove od svoje sabra}e Jevreja koji su jo{ uvek ìveli pod skoro srednjovekovnim ograni~enjima, ve} su bili bogatiji od svojih nejevrejskih suseda. Njihov ìvotni standard bio je mnogo vi{i nego srednje klase u to vreme, njihove su privilegije u najve}em broju slu~ajeva bile ve}e od onih koje su bile date trgovcima. I ta situacija nije promakla pa`nji njihovih savremenika. Hri{}anin Vilhlem Dom, istaknuti zagovornik jevrejske emancipacije u Pruskoj u osamnaestom veku, àli se na praksu koja je bila na snazi od vremena Fridriha Vilhelma I koja je bogatim Jevrejima davala “razne prednosti i podr{ke” ~esto “na ra~un i uz prenebregavaje marljivih, prvnih (to jest nejevrejskih gra|ana)”. U Dankwürdigkeiten meiner Zeit, Lamgo, 1814-1819, IV, 487.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

13

nako{}u. Jedino politi~ki nazadne zemlje, kao Nema~ka, zadràle su neke ostatake feudalizma. Tamo su pripadnici plemstva, koje je u celini ve} bilo na putu da se transformi{e u klasu, imali privilegovan politi~ki status i tako su kao grupa mogli da sa~uvaju izvestan poseban odnos sa dràvom. Ali to su bili ostaci. Potpuno razvijen klasni sistem isklju~ivo je zna~io da je status pojedinca odre|en pripadno{}u njegovoj sopstvenoj klasi i njegovim odnosom prema drugoj, a ne njegovom pozicijom u dràvi ili unutar njene ma{inerije. Jedini izuzetak od ovog op{teg pravila bili su Jevreji. Oni nisu ~inili posebnu klasu i nisu pripadali nijednoj od klasa u svojim dràvama. Kao grupa, oni nisu bili ni radnici, gra|ani srednje klase, zemljoposednici, niti seljaci. Izgledalo je kao da ih njihovo bogatstvo svrstava u srednju klasu, ali oni nisu u~estvovali u njenom kapitalisti~kom razvoju; jedva da su bili zastupljeni u industrijskim preduze}ima i ako su, u poslednjim etapama istorije, u Evropi postojali veliki poslodavci, zapo{ljavali su slu`benike a ne radnike. Drugim re~ima, iako je njihov status bio odre|en njihovim jevrejstvom, nije bio odre|en njihovim odnosom sa drugom klasom. Njihova posebna dràvna za{tita (bilo, u staroj formi, kao otvorene privilegije, bilo kao poseban emancipatorski ukaz koji nije bio potreban nijednoj drugoj grupi i koji je ~esto trebalo oja~avati protiv neprijateljstva dru{tva) i njihove specijalne usluge vladama spre~ile su njihovo podvrgavanje klasnom sistemu i konstituisanje posebne klase.2 Kad god su, tako, oni bili primani i ulazili u dru{tvo, postajali su ~vrsto odre|ena, samoza{ti}ena grupa u okviru jedne od klasa, aristokratije ili buròazije. Nema sumnje da se interes nacionalne dràve da sa~uva Jevreje kao posebnu grupu i da spre~i njihovo asimilovanje u klasno dru{tvo poklapa se jevrejskim interesom za samoo~uvanje i preìvljavanje grupe. Tako|e je vi{e nego verovatno da bi bez te koincidencije napori vladara bili uzaludni; mo}ni trendovi dràve da izjedna~i sve gra|ane, i te`nja dru{tva da inkorporira svakog pojedinca u klasu, a oba podrazumevaju potpunu asimilaciju Jevreja, mogli su biti osuje}eni samo kombinovanjem intervencije vlade i dobrovoljne saradnje. Zvani~na politika prema Jevrejima nije, najzad, bila uvek tako dosledna i nepokolebljiva kao {to moèmo da poverujemo ako posmatramo samo krajnje rezultate.3 Zaista iznena|uje kako su 2 Jacob Lestschinsky u jednoj ranoj raspravi o jevrejskom problemu istakao je da Jevreji ne pripadaju nijednoj dru{tvenoj klasi i govorio je o “Klasseneinschiebsel” (u Weltwirtschafts-Archiv, 1929, Band 30, 123 ff.), ali je video samo lo{e strane poloàja Jevreja u Isto~noj Evropi, a nije govorio o velikim prednostima u zapadnim i srednjoevropskim zemljama. 3 Na primer, pod Fridrihom II, posle sedmogodi{njeg rata u Pruskoj, u~injen je izvestan napor da se Jevreji inkorporiraju u neku vrstu trgova~kog sistema. Stariji, op{ti Juden Reglement iz 1750. bio je istisnut sistemom regularnih dozvola koje su bile izdate samo onim stanovnicima koji su uloìli znatan deo svog bogatstva u nova manufakturna preduze}a. Ali ovde, kao i svuda, takvi vladini napori su potpuno propali.

14

ANTISEMITIZAM

Jevreji propustili {anse za uobi~ajeno kapitalisti~ko preduze}e i biznis.4 Ali bez zainteresovanosti i angaòvanja vlada Jevreji bi te{ko mogli da sa~uvaju svoj grupni identitet. Nasuprot svim drugim grupama, Jevreje je definisala i njihovu poziciju odre|ivala dràva. Kako, ina~e, to dràvno telo nije imalo nikakvu drugu dru{tvenu stvarnost, oni su, u dru{tvenom smislu, bili u praznom prostoru. Njihova dru{tvena nejednakost je bila dosta druga~ija od nejednakosti koju uslovljava klasni sistem; ona je opet bila uglavnom rezultat njihovog odnosa prema dràvi, tako da, u dru{tvu, sama ~injenica da je neko ro|en kao Jevrejin zna~ila bi ili da je preterano povla{}en – pod posebnom za{titom vlade – ili podvla{}en, bez izvesnih prava i mogu}nosti koje su bile uskra}ene Jevrejima s namerom da se spre~i njihova asimilacija. Simultani uspon i pad evropskog sistema nacionalnih dràva i evropske jevrejske zajednice otprilike se odvija u slede}im fazama: 1. Sedamnaesti i osamnaesti vek su bili svedoci sporog razvoja nacionalnih dràva pod tutorstvom apsolutnih monarhija. Pojedini Jevreji su se svuda izdizali iz duboke tame do ponekad blistave, ali uvek uticajne pozicije dvorskih Jevreja koji su finansirali dràvne poslove i vodili finansijske transakcije svojih knezova. Ovaj je razvoj malo uticao i na mase koje su nastavile da ìve u vi{e ili manje feudalnom poretku i na jevrejski narod u celini. 2. Posle Francuske revolucije, koja je naglo promenila politi~ke prilike na celom evropskom kontinentu, pojavile su se nacionalne dràve u modernom smislu, ~ije su poslovne transakcije zahtevale znatno ve}u koli~inu kapitala i kredit kakav dvorski Jevreji nisu nikad stavili nekom knezu na raspolaganje. Samo udruèno bogatstvo bogatijih slojeva zapadno i 4 Felix Priebatsch (”Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und 18. Jahrhundert”, u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit, 1915) navodi tipi~an primer iz ranog osamnaestog veka. “Kada je stala proizvodnja u fabrici ogledala u Nojhauzu u Donjoj Austriji, koju je vlast dotirala, Jevrejin Verthajmer je dao caru novac da kupi fabriku. Kad su ga molili da je preuzme, odbio je tvrde}i da je zauzet finansijskim transakcijama.” Vidi tako|e Max Köhler, “Beiträge zur neueren jüdischen Wirtschaftsgeschichte. Die Juden in Halberstadt und Umgebung”, u Studien zur Geschichte der Wirtschaft und Geisteskultur, 1927, tom 3. U toj tradiciji koja je bogate Jevreje dràla dalje od pozicija vlasti u kapitalizmu, je ~injenica da su 1911. pariski Rot{ildovi prodali svoje naftne izvore u Bakuu Royal Shell-u, kada su bili, sa izuzetkom Rokfelera, najve}i svetski magnati. O tome govori Richard Lewinsohn, Wie sie gross und reich wurden, Berlin, 1927. André Sayou, (”Les Juifs” u Revue Economique Internationale, 1932), u polemici sa Werner Sombartovom identifikacijom Jevreja sa kapitalisti~kim razvojem, zastupa op{tu tezu: “Rot{ildovi i drugi Izraeli}ani koji su skoro isklju~ivo angaòvani u pokretanju dràvnih zajmova i u me|unarodnom kretanju kapitala, uop{te nisu poku{ali ... da stvore velika preduze}a.”

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

15

srednjoevropske jevrejske zajednice, koje su oni u ove svrhe poverili nekim istaknutim jevrejskim bankarima, moglo je da zadovolji nove pro{irene vladine potrebe. Taj je period doneo sa sobom dodeljivanje privilegija, do tada potrebnih samo dvorskim Jevrejima, {iroj klasi bogatih, koja je u osamnaestom veku uspela da u|e u va`nije urbane i finansijske centre. Kona~no je emancipacija data u potpuno razvijenim nacionalnim dràvama a uskra}ena je samo u onim zemljama gde Jevreji zbog svoje brojnosti i op{te zaostalosti u tom regionu nisu bili u stanju da se organizuju u specijalne izdvojene grupe ~ija bi ekonomska funkcija bila finansijska podr{ka njihovoj vladi. 3. Po{to je taj prisni odnos izme|u nacionalne vlade i Jevreja po~ivao na indiferentnosti buròazije prema politici i prema dràvnim finansijama, ovaj je period okon~an usponom imperijalizma, krajem devetnaestog veka, kada kapitalisti~ki biznis u obliku ekspanzije nije vi{e mogao da se vr{i bez aktivne politi~ke pomo}i i intervencije dràve. Imperijalizam je, s druge strane, potkopao same temelje nacionalne dràve i u zajednicu evropskih naroda uveo takmi~arski duh poslovnih koncerna. U ranim decenijama toga razvoja Jevreji su izgubili svoju ekskluzivnu poziciju u dràvnom biznisu u korist imperijalisti~ki nastrojenih biznismena; opao je njihov zna~aj kao grupe, iako su Jevreji pojedina~no sa~uvali uticaj kao finansijski savetnici i kao posrednici u Evropi. Ti su Jevreji, ipak – za razliku od dràvnih bankara devetnaestog veka – imali ~ak manje potrebe za {irokom jevrejskom zajednicom nego dvorski Jevreji sedamnaestog i osamnaestog veka, i to uprkos njenom bogatstvu, pa su se ~esto potpuno otcepljivali od jevrejske zajednice. Jevrejske zajednice nisu vi{e bile finansijski organizovane, pa iako su pojedina~no Jevreji na visokim poloàjima u o~ima nejevrejskog sveta ostali reprezentativni za jevrejstvo u celini, za to je bilo malo, materijalnog osnova, ako ga je uop{te bilo. 4. Kao grupa, zapadnoevropska jevrejska zajednica se dezintegrisala zajedno sa nacionalnom dràvom u decenijama koje su prethodile Prvom svetskom ratu. Brzo propadanje Evrope posle rata zateklo je Jevreje ve} li{ene njihove ranije mo}i, atomiziovane u gomilu bogatih pojedinaca. U doba imperijalizma jevrejsko je bogatstvo postalo bezna~ajno; za Evropu koja nije imala ose}aja za ravnoteù mo}i izme|u svojih nacija i za me|uevropsku solidarnost, nenacionalni, me|uevropski jevrejski element postao je predmet op{te mr`nje zbog nekorisnog bogatstva i nezainteresovanosti za vlast. Prve vlade kojima je bio potreban redovan dohodak i sigurne finansije bile su apsolutne monarhije pod ~ijim su okriljem nastajale nacionalne dràve. Feudalnim kneèvima i kraljevima tako|e je bio potreban novac i ~ak kredit, ali u posebne svrhe i jedino za povremene operacije; ~ak i u

16

ANTISEMITIZAM

{esnaestom veku, kada su Fugeri stavili sopstveni kredit na raspolaganje dràvi, oni jo{ uvek nisu razmi{ljali o ustanovljavanju specijalnog dràvnog kredita. Apsolutni vladari zadovoljavali su svoje finansijske potrebe starim metodom ratovanja i plja~ke, a delimi~no putem novih oblika poreskog monopola. Ovo je potkopalo vlast plemstva i uni{tilo njegovo bogatstvo ne ublaìv{i rastu}u netrpeljivost ostatka stanovni{tva. Dugo su apsolutne monarhije traìle u dru{tvu klasu koju bi uzele za oslonac kakav je feudalna monarhija imala u plemstvu. U Francuskoj je neprestana bitka izme|u gildi i monarhije, koja je èlela da ih inkorporira u dràvni sistem, trajala od petnaestog veka. Najinteresantniji od tih eksperimenata bili su bez sumnje ja~anje merkantilizma i napori apsolutne dràve da uzme apsolutni monopol nad nacionalnim biznisom i industrijom. Propast koja je iz toga proiza{la i bankrotstvo koje je doneo koncentrisan otpor buròazije u usponu, dovoljno su poznati.5 Pre emancipatorskih ukaza, sve kneèvine i svaki monarh u Evropi ve} je imao dvorskog Jevrejina koji je vodio finansijske poslove. Tokom sedamnaestog i osamnaestog veka ti su dvorski Jevreji bili uvek usamljeni pojedinci koji su imali me|uevropske veze i me|uevropski kredit na raspolaganju, ali nisu sa~injavali me|unarodnu finansijsku celinu.6 Karakteristika ovih vremena kada su pojedini Jevreji i prave male bogate jevrejske 5 Me|utim, te{ko je proceniti uticaj trgovinskih eksperimenata na budu}i razvoj. Francuska je bila jedina zemlja u kojoj se stalno isprobavao sistem trgovine a to je rezultiralo ranim procvatom manufaktura koje su nastajale zahvaljuju}i me{anju dràve; Francuska se nikad nije sasvim oporavila od tog iskustva. U periodu slobodnog trì{ta njena je buròazija izbegavala neza{ti}enu investiciju u doma}e industrije dok je birokratija, tako|e proizvod sistema trgovine, nadìvela kolaps slobodnog trì{ta. Uprkos ~injenici da je birokratija tako|e izgubila sve svoje proizvodne funkcije, ona je ~ak i danas karakteristi~nija za tu zemlju i ve}a je prepreka njenom oporavku nego buròazija. 6 Tako je bilo u Engleskoj od Marano bankara kraljice Elizabete i Jevreja koji su finansirali Kromvelovu vojsku, dok su za jednog od dvanaest jevrejskih me{etara primljenih u londonsku berzu govorili da barata ~etvrtinom svih vladinih dugova u to vreme (vidi Salo W. Baron, A Social and Religious History of the Jews, 1937, Vol. II: Jews and Capitalism); u Austriji su za samo ~etrdeset godina (1695-1739) Jevreji kreditirali vladu sa vi{e od 35 miliona florina i gde je smrt Zamuela Openhajmera 1703. izazvala te{ku finansijsku krizu i za dràvu i za cara; u Bavarskoj su 1808. za osamdeset posto svih vladinih dugova jam~ili i pregovarali Jevreji (vidi M. Grunwald, Samuel Oppenheimer und sein Kreis, 1903); u Francuskoj su trgovinski uslovi bili posebno povoljni za Jevreje, ve} je Kolber hvalio veliku korist koju dràva ima od Jevreja (Baron, op.cit.,loc.cit.) i gde je u sred osamnaestog veka nema~ki Jevrejin Limfan Kalmer dobio titulu barona od zahvalnog kralja koji je cenio usluge i lojalnost “Na{oj dràvi i Nama li~no” (Robert Anchel, “Un Baron Juif Francais au 18e siècle, Liefman Calmer” u Souvenir et Science, I, pp. 52-55); a tako|e i u Pruskoj gde su Münzjuden Fridriha II dobili titulu i gde je na kraju osamnaestog veka 400 jevrejskih porodica bila jedna od najbogatijih grupa u Berlinu. (Jedan od najboljih opisa Berlina i uloge Jevreja u njegovom dru{tvu na kraju osamnaestog veka na}i }e se u Das Leben Schleiermachers, Wilhelm Dilthey, 1870, pp. 182 ff.).

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

17

zajednice bili mo}niji nego ikada u devetnaestom veku,7 bila je otvorenost sa kojom se o njihovom privilegovanom statusu i pravu na njega raspravljalo, kao i pa`ljivi iskazi vlasti o va`nosti njihove slu`be za dràvu. Nije bilo ni najmanje sumnje ili nejasnosti o vezi izme|u pruènih usluga i datih privilegija. Privilegovani Jevreji u Francuskoj, Bavarskoj, Austriji i Pruskoj primali su plemi}ke titule skoro kao prirodnu stvar, tako da su oni ~ak i spolja bili vi{e nego samo bogati ljudi. înjenica da su Rot{ildovi s toliko muke stigli do svoje molbe za titulu koju je potvrdila austrijska vlada (uspeli su 1817), bila je znak da je taj period zavr{en. Do kraja osamnaestog veka postalo je jasno da nijedan od staleà ili klasa u razli~itim zemljma nije voljan ili nije u mogu}nosti da postane nova vladaju}a klasa, to jest da se identifikuje sa vla{}u kao {to je to plemstvo vekovima ~inilo.8 To {to apsolutna monarhija nije na{la zamenu unutar dru{tva, dovelo je do potpunog razvoja nacionalne dràve i njenog zahteva da bude iznad svih klasa, potpuno nezavisna od dru{tva i njegovih posebnih interesa, kao pravi i jedini predstavnik nacije u celini. To je s jedne strane rezultiralo produbljivanjem rascepa izme|u dràve i dru{tva na kome je ta dràva i po~ivalo. Bez toga ne bi bilo potrebe – ili ~ak ikakve mogu}nosti – da se Jevreji ravnopravno uvedu u evropsku istoriju pod istim uslovima. Kada su svi napori da postigne savez sa nekom od glavnih klasa u dru{tvu propali, dràva je odlu~ila da se postavi kao ogroman poslovni koncern, i to najpre samo u administrativne svrhe, svakako, ali su interesi, finansijski i drugi, i tro{kovi bili tako veliki da se mora uvideti postojanje specijalne sfere dràvnog biznisa od osamnaestog veka nadalje. Nezavisni rast dràvnog biznisa bio je izazvan sukobom sa finansijski mo}nim snagama tog vremena, sa buròazijom koja je i{la putem privatnog ulaganja, koja je izbegavala sve dràvne intervencije i odbijala aktivno finansijsko u~e{}e u onome {to se pokazalo kao “neproduktivan” poduhvat. Tako su Jevreji bili jedini deo stanovni{tva voljan da finansira po~etke dràve i da svoju sudbinu veè za njen kasniji razvoj. Sa svojim kreditom i me|unarodnim vezama oni su bili u odli~noj poziciji da pomognu nacionalnoj dràvi da u|e me|u najve}a preduze}a i poslodavce tog vremena.9 7 U ranom osamnaestom veku austrijski Jevreji su uspeli da skinu Ajzemengerov Entdecktes Judentum 1703, a na kraju veka se Mleta~ki trgovac u Berlinu igrao uvek sa malim prologom kojim se izvinjavalo (neemancipovanoj) jevrejskoj publici. 8 Jedini i nevaàn izuzetak mogli bi biti u Francuskoj skuplja~i poreza zvani fermiers-généraux koji su zakupljivali od dràve pravo da prikupljaju porez garantuju}i utvr|enu svotu vladi. Oni su svoje veliko bogatstvo stekli u apsolutnoj monarhiji i direktno su zavisili od nje, ali su bili isuvi{e mala grupa i isuvi{e izolovana pojava da bi sami po sebi bili ekonomski uticajni. 9 Hitni slu~ajevi u kojima su se povezivali vladin biznis i Jevreji mogu se meriti kroz one slu~ajeve u kojima su antijevrejski ~inovnici bezuslovno morali da sprovode tu politiku.

18

ANTISEMITIZAM

Velike privilegije, odlu~uju}e promene u poloàju Jevreja, bile su nu`na cena pruànja takvih usluga i, u isto vreme, nagrada za velike rizike. Najve}a privilegija bila je jednakost. Kad su Münzjuden Fridriha Pruskog ili dvorski Jevreji austrijskog cara kroz “op{te privilegije” i “prava” dobili isti status koji su pola veka ranije svi pruski Jevreji dobili pod imenom emancipacije i jednakih prava; kada su krajem osamnaestog veka i na vrhuncu svog bogatstva berlinski Jevreji uspeli da spre~e priliv svojih sunarodnika iz isto~nih pokrajina jer nisu èleli da dele svoju “jednakost” sa siroma{nijom bra}om koju nisu priznavali kao jednake; kada su u vreme Francuske nacionalne skup{tine Jevreji iz Avinjona i Bordoa èstoko protestovali protiv toga {to je francuska vlada darovala jednakost Jevrejima iz isto~nih pokrajina – postalo je jasno da barem Jevreji ne razmi{ljaju o jednakim pravima, nego o privilegijama i posebnim slobodama. I zaista ne iznena|uje {to su privilegovani Jevreji, blisko povezani sa poslovima svojih vlada i sasvim svesni prirode i uslova svoga statusa, bili nevoljni da za sve Jevreje prihvate dar slobode koji su sami posedovali kao cenu usluga koja je, znali su, bila ura~unata u te usluge, i zato te{ko moè postati pravo za sve.10 Tek krajem devetnaestog veka, s usponom imperijalizma, po~ele su bogate klase da menjaju svoju prvobitnu procenu o neisplativosti dràvnog biznisa. Imperijalisti~ka ekspanzija, zajedno sa sve savr{enijim instrumentima nasilja i apsolutnim monopolom dràve nad njima, dala je dràvi interesantan poslovni predlog. To je, naravno, zna~ilo da Jevreji postepeno ali automatski gube svoju ekskluzivnu i jedinstvenu poziciju. Ali veliko bogatstvo Jevreja, njihov uspon iz mraka do politi~kog zna~aja svr{ili bi se ~ak i ranije da su se ovi ograni~ili na prostu poslovnu funkciju u sve ja~im nacionalnim dràvama. Do sredine pro{log veka neke su dràve stekle dovoljno pouzdanja da nastave bez jevrejske podr{ke i finansiranja vladinih zajmova.11 Sve ja~a svest pripadnika nacije da njihove suTako je Bizmark u mladosti odrào nekoliko antisemitskih govora samo da bi postao, kao kancelar Rajha, blizak prijatelj Blajhrederu i pouzdan za{titnik Jevreja protiv antisemitskog pokreta dvorskog kapelana [tekera u Berlinu. Viljem II, iako krunisani knez i ~lan antijevrejskog pruskog plemstva, koje je bilo veoma naklonjeno svim antisemitskim pokretima u osamdesetim godinama, preko no}i je promenio svoja antisemitska ube|enja i napustio svoje antisemitske protégés kada je nasledio presto. 10 Jo{ u osamnaestom veku kad god bi se cele jevrejske grupe dovoljno obogatile da budu korisne dràvi, uìvali su kolektivne privilegije i bili kao grupa odvojeni od svoje manje bogate i manje korisne bra}e, ~ak i u istoj dràvi. Kao Schutzjuden u Pruskoj, bordo{ki i bajonski Jevreji u Francuskoj su uìvali jednakost mnogo pre Francuske revolucije i ~ak su bili pozvani da ulaù àlbe i predloge zajedno sa drugim staleìma u Convocation des Etats Généraux od 1787. 11 Jean Capefigue (Histoir des grandes opérations financières, Tome III: Banque, Bourses, Emprunts, 1855) tvrdi da su tokom Julske monarhije samo Jevreji, a posebno ku}a Rot{ild spre~ili zna~ajan dràvni kredit baziran na Banque de France. On tako|e tvrdi da su

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

19

dbine sve vi{e zavise od sudbina njihovih dràva navela ih je da povere vladama vi{e potrebnog kredita. Samu jednakost simbolizovale su vladine obveznice koje su bile svima na raspolaganju i koje su se kona~no smatrale najsigurnijim oblikom ulaganja kapitala, jednostavno zato {to je dràva, koja je vodila nacionalne ratove, jedina mogla zaista da posreduje da za{tititi imovinu svojih gra|ana. Od sredine devetnaestog veka nadalje Jevreji su mogli da zadrè svoju istaknutu poziciju samo zato {to su imali da odigraju jo{ jednu va`niju i sudbonosniju ulogu, ulogu isto tako blisko povezanu sa njihovim u~estvovanjem u sudbini dràve. Bez teritorije i bez sopstvene vlade, Jevreji su uvek bili me|uevropski element; taj internacionalni status nacionalna dràva je ~uvala jer su na njemu po~ivale finansijske usluge Jevreja. Ali ~ak i kad se njihova finansijska korist iscrpla, me|uevropski status Jevreja ostao je od velikog nacionalnog zna~aja u vreme nacionalnih sukoba i ratova. Dok se potreba nacionalnih dràva za jevrejskim uslugama razvijala sporo i logi~no, izrastaju}i iz op{teg konteksta evropske istorije, uspon Jevreja do statusa od politi~kog i ekonomskog zna~aja bio je izvanredan i neo~ekivan njima samima kao i njihovim susedima. Od kasnog srednjeg veka Jevreji koji su davali novac na zajam izgubili su svu svoju pre|a{nju va`nost, te su u ranom {esnaestom veku ve} bili proterani iz gradova i trgova~kih sredi{ta na selo i u unutra{njost, zameniv{i tako uniformnu za{titu udaljenih vi{ih vlasti za nesigurni poloàj koji su im dali sitni lokalni plemi}i.12 Do preokreta je do{lo u sedamnaestom veku kada su, tokom Tridesetogodi{njeg rata, upravo zbog svoje raspr{enosti, ti mali, bezna~ajni pozajmljiva~i novca mogli da garantuju neophodno snabdevanje pla}enih vojski u udaljenim zemljama i da uz pomo} sitnih preprodavaca kupuju namirnice u svim oblastima. Kako su ti ratovi ostali feudalni, manje ili vi{e privatne stvari kneèva, koje nisu uklju~ivale interes drugih klasa i nisu pridobili pomo} naroda, pobolj{anje statusa Jevreja bilo je vrlo ograni~eno i jedva vidljivo. Me|utim broj dvorskih Jevreja je porastao jer je sada svakom feudalnom posedu bio potreban neko kao dvorski Jevrejin. Sve dok su ti dvorski Jevreji sluìli male feudalne gospodare koji, kao ~lanovi plemstva, nisu teìli da predstavljaju ikakvu centralizovanu vlast, oni su bili sluge samo jedne grupe u dru{tvu. Posed kojim su upravljali, novac koji su pozajmljivali, provizije koje su uzimali, sve se to smatralo privatnim vlasni{tvom njihovih gospodara, pa ih tako te delatnosti nisu posle doga|aja 1848. Rot{ildove delatnosti postale suvi{ne. Raphael Strauss (”The Jews in the Economic Evolution in Central Europe” u Jewish Social Studies, III, I, 1941) tako|e napominje da su posle 1830. “dràvni krediti postali ve} manje riskantni tako da su hri{}anske banke po~ele sve vi{e da se time bave”. Protiv tih interpretacija stoji ~injenica da su prevladale odli~ne veze izme|u Rot{ildovih i Napoleona III, iako ne moè biti sumnje u op{ti trend vremena. 12 Vidi Priebatsch, op.cit.

20

ANTISEMITIZAM

mogle uplesti u politi~ke stvari. Omraèni ili favorizovani, Jevreji nisu mogli postati politi~ki subjekt od bilo kakve va`nosti. Kada bi se, pak, funkcija feudalnog gospodara promenila, kada bi napredovao do kneza ili kralja, menjala bi se i funkcija njegovog dvorskog Jevrejina. Jevreji, po{to su bili strani element, ne posebno zainteresovani za takve promene u svom okruènju, obi~no su poslednji postajali svesni svog pobolj{anog statusa. Toliko koliko su se za to zanimali, nastavili su da vode privatne poslove i njihova je odanost bila li~na stvar bez ikakvih politi~kih motiva. Odanost je zna~ila po{tenje; ona nije zna~ila drànje strane u sukobu ili vernost iz politi~kih razloga. Snabdevanje, odelo i hrana za vojsku, nov~ane pozajmice za unajmljivanje vojske, bilo je samo za dobrobit poslovnog partnera. Ta vrsta odnosa izme|u Jevreja i plemstva bila je jedina koja je ikada vezivala jednu grupu Jevreja za neki drugi sloj u dru{tvu. Kada je to po~etkom devetnaestog veka nestalo, nikada nije nadokna|eno. Jevrejima je ostala jedino sklonost ka plemi}kim titulama (naro~ito u Austriji i Francuskoj), a nejevrejima neka vrsta liberalnog antisemitizma, koji je gledao zajedno Jevreje i plemstvo bez razlike i uobraàvao da su oni neka vrsta finansijskog saveza protiv buròazije u usponu. Takva argumentacija, ~esta u Pruskoj i Francuskoj, bila je do izvesnog stepena verodostojna sve dok nije do{lo do op{te emancipacije Jevreja. Privilegije dvorskih Jevreja zaista su bile o~evidno sli~ne sa pravima i slobodama plemstva i istina je da su Jevreji bili isto tako upla{eni da }e izgubiti privilegije i da su koristili iste argumente protiv jednakosti kao i pripadnici plemstva. To je postalo jo{ uverljivije u osamnaestom veku kada su najprivilegovaniji Jevreji dobijali bezna~ajne titule i po~etkom devetnaestog veka kada su bogati Jevreji koji su izgubili veze sa jevrejskim zajednicama i traìli novi dru{tveni status uzeli plemstvo kao model. Ali sve je to imalo malo posledica, prvo jer je bilo sasvim jasno da je plemstvo na zalasku a da Jevreji, naprotiv, stalno dobijaju na statusu, a tako|e i zbog toga {to je upravo samo plemstvo, naro~ito u Pruskoj, postalo prva klasa koja je stvarala antisemitsku ideologiju. Jevreji su bili dobavlja~i u ratovima i sluge kraljeva, ali sami se nisu angaòvali u sukobima, niti se to od njih o~ekivalo. Kada su se ti sukobi pro{irili do nacionalnih ratova, oni su i dalje ostali internacionalni element ~iji su zna~aj i korist leàli upravo u njihovoj neoptere}enosti bilo kakvim nacionalnim interesom. Kako nisu vi{e bili dràvni bankari i ratni dobavlja~i (poslednji rat koji su Jevreji finansirali bio je prusko-austrijski rat 1866, gde je Blajhreder pomogao Bizmarku kada je pruski parlament ovome odbio potrebne kredite), Jevreji su postali finansijski savetnici i pomo}nici u mirovnim pregovorima i, na manje organizovan i odre|en na~in, posrednici informacija. Poslednji mirovni sporazumi izvedeni bez jevrejske asistencije bili su sporazumi izme|u kontinentalnih sila i Fran-

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

21

cuske na Be~kom kongresu. Blajhrederova uloga u mirovnim pregovorima izme|u Nema~ke i Francuske 1871. bila je jo{ za~ajnija nego njegova pomo} u ratu13 i on je kasnih sedamdesetih pruìo ~ak zna~ajnije usluge kada je, putem veza sa Rot{ildovima, obezbedio Bizmarku indirektni kanal vesti ka Bendàminu Dizraeliju. Versajski mirovni ugovori bili su poslednji u kojima su Jevreji igrali zna~ajnu savetni~ku ulogu. Poslednji Jevrejin koji je svoje istaknuto mesto na nacionalnoj sceni dugovao svojoj me|unarodnoj jevrejskoj vezi bio je Valter Ratenau, zlosre}ni ministar spoljnih poslova Vajmarske republike. Platio je ìvotom to {to je (kako je jedan od njegovih kolega rekao posle njegove smrti) poklonio svoj presti` u me|unarodnom svetu finansija i podr{ku Jevreja {irom sveta14 ministrima nove republike koji su bili potpuno nepoznati na me|unarodnoj sceni. O~igledno je da antisemitske vlade ne bi koristile Jevreje za ratne i mirnodopske poslove. Ali isklju~enje Jevreja sa me|unarodne scene ima mnogo op{tiji i dublji zna~aj koji se ne moè objasniti pukim antisemitizmom. Ba{ zato {to su kori{}eni kao nenacionalni element, Jevreji su mogli biti od vrednosti u ratu i miru samo dotle dok su svi za vreme rata svesno poku{avali da o~uvaju mogu}nosti mira, samo dok je sva~iji cilj bio kompromisni mir i ponovno uspostavljanje modus vivendi. îm je “pobeda smrti” postala odlu~uju}a politika, a rat po~eo da teì potpunom uni{tenju neprijatelja, Jevreji vi{e nisu mogli biti ni od kakve koristi. Posledica te politike je, u svakom slu~aju, bila razaranje njihove zajedni~ke egzistencije, iako nestajanje sa politi~ke scene pa ~ak i ga{enje specifi~nog grupnog ìvota nije ni u kom slu~aju moralo da dovede do njihovog fizi~kog istrebljenja. Samo je polovi~no istinit ~esto ponavljani argument da bi Jevreji postali nacisti isto tako lako kao i njihovi nema~ki sugra|ani da im je samo bilo dozvoljeno da se priklju~e pokretu, kao {to su se u~lanili u italijansku fa{isti~ku partiju pre nego {to je italijanski fa{izam uveo rasni zakon. To je ta~no samo u pogledu individualne psihologije Jevreja, koja se naravno nije mnogo razlikovala od psihologije njihove sredine. To je dvostruka gre{ka u istorijskom smislu. Nacizam, ~ak i bez antisemitizma, bi bio smrtni udarac postojanju jevrejskog naroda u Evropi; pristanak na njega zna~io bi samoubistvo, ne nu`no za pojedince jevrejskog porekla, ve} za Jevreje kao narod. 13 Prema jednoj anegdoti, koju uvek navode svi njegovi biografi, Bizmark je odmah posle francuskog poraza 1871 rekao: “Pre svega, Blajhreder je morao da ide u Pariz da se sastane sa svojim drugovima Jevrejima i da o tome (pet milijardi franaka za reparacije) porazgovara sa bankarima.” (Vidi Otto Joehlinger, Bismarck und die Juden, Berlin, 1921). 14 Vidi Walter Frank, “Walter Rathenau und die blonde Rasse”, u Forschungen zur Judenfrage, Band IV, 1940. Frank je, uprkos zvani~nom poloàju pod nacistima, ostao pone{to obazriv u svojim izvorima i metodima. U ovom ~lanku on daje citat iz Ratenauove ~itulje u Israelitisches Familienblatt (Hamburg 6. juli 1922), Die Zeit, (jun 1922) i Berliner Tageblatt (31. maj 1922).

22

ANTISEMITIZAM

Na prvu protivre~nost koja je odredila sudbinu evropskih Jevreja tokom poslednjih vekova, to jest na protivre~nost izme|u jednakosti i privilegovanosti ({to je pre jednakost data u obliku i u svrhe privilegovanosti), mora se dodati i druga protivre~nost: Jevreji, jedini nenacionalni evropski narod, pla{ili su se raspada sistema nacionalnih dràva vi{e nego iko drugi. Ova situacija je manje paradoksalna nego {to na prvi pogled mo`da izgleda. Predstavnici nacije, bilo jakobinci od Robespjera do Klemansoa, ili predstavnici srednjoevropskih revolucionarnih vlada od Meterniha do Bizmarka imali su ne{to zajedni~ko: svi oni su bili iskreno zaokupljeni “ravnoteòm mo}i” u Evropi. Oni su, naravno, poku{avali da poremete tu ravnoteù, svaki u korist svoje zemlje, ali nikad nisu sanjali o preuzimanju monopola nad kontinentom ili o potpunom uni{tenju svojih suseda. Jevreji su mogli biti upotrebljeni ne samo u interesu ove dragocene ravnoteè, oni su ~ak postali neka vrsta simbola zajedni~kog interesa evropskih nacija. Tako, dakle, nije samo slu~ajnost {to su katastrofalni porazi naroda Evrope po~eli katastrofom jevrejskog naroda. Bilo je izuzetno lako zapo~eti uni{tenje dragocene evropske ravnoteè mo}i eliminacijom Jevreja, a izuzetno te{ko shvatiti da je u ovu eliminaciju bilo ume{ano ne{to vi{e od neobi~no okrutnog nacionalizma ili oìvljavanja “starih predrasuda” u zao ~as. Kad je do{lo do katastrofe, sudbina jevrejskog naroda posmatrana je kao “poseban slu~aj” ~ija istorija sledi izuzetne zakone i ~ija sudbina stoga nema op{te vaènje. Ova propast evropske solidarnosti odjednom se odrazila na propast jevrejske solidarnosti {irom Evrope. Kad je po~eo progon nema~kih Jevreja, Jevreji iz drugih evropskih zemalja prona{li su da nema~ki Jevreji predstavljaju izuzetak ~ija sudbina nema nikakve sli~nosti sa njihovom. Sli~no tome, raspadu nema~ke jevrejske zajednice prethodio je rascep na bezbrojne frakcije koje su sve verovale i nadale se da }e njihova osnova ljudska prava biti za{ti}ena specijalnim privilegijama – privilegijom za veterane iz Prvog svetskog rata, za dete veterana, ponosnog sina oca ubijenog u borbi. Izgledalo je kao da je uni{tenju svih pojedinaca jevrejskog porekla prethodilo razaranje bez krvi i samoraspadanje jevrejskog naroda, kao da je jevrejski narod dugovao svoje postojanje isklju~ivo drugim narodima i njihovoj mr`nji. Jo{ uvek je jedan od najpodsticajnijih aspekata jevrejske istorije to {to je aktivan ulaz Jevreja u evropsku istoriju izazvala ~injenica {to su oni inter-Evropljani, nenacionalni element u svetu narastaju}ih ili postoje}ih nacija. To {to su tu ulogu igrali mnogo istrajnije i mnogo temeljnije nego funkciju dràvnih bankara, jedan je od materijalnih razloga za novi, moderni tip jevrejskog stvarala{tva u umetnosti i naukama. Ima neke istorijske pravde u tome {to se njihov pad podudario sa propa{}u sistema i dràvne zajednice koja je, ma kakvi da su joj nedostaci, imala potrebe i mogla da toleri{e jedan ~isto evropski element.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

23

Veli~ina ove dosledno evropske egzistencije ne treba da se zaboravi zbog mnogih nesumnjivo manje privla~nih aspekata jevrejske istorije tokom pro{lih vekova. Nekoliko evropskih autora koji su bili svesni ovog aspekta “jevrejskog pitanja” nisu imali osobite simpatije prema Jevrejima, ali su bez predrasuda ocenili celu evropsku situaciju. Me|u njima je bio Didro, jedini francuski filozof osamnaestog veka koji nije bio netrpeljiv prema Jevrejima i koji je u njima prepoznao korisnu kariku izme|u Evropljana razli~itih nacionalnosti; Vilhelem fon Humbolt, koji je bio svedok njihove emancipacije kroz Francusku revoluciju, primetio je da su Jevreji gubili svoju univerzalnost kada su postajali Francuzi;15 i kona~no Fridrih Ni~e, koji je, zga|en Bizmarkovim Nema~kim rajhom, skovao izraz “dobar Evropljanin”, koji mu je omogu}io ta~nu procenu zna~ajne uloge Jevreja u evropskoj istoriji i pomo}u kojeg je izbegao pad u zamku jeftinog filosemitizma ili u popovanje o “progresivnim te`njama”. Ova procena, iako sasvim ta~na u spoljnom opisu pojave, previ|a najozbiljniji paradoks ugra|en u ~udnu politi~ku istoriju Jevreja. Od svih evropskih naroda Jevreji su jedini bili bez sopstvene dràve i upravo su iz tog razloga bili toliko èljni i toliko podlo`ni savezima i vladama i dràvama kao takvim, ma {ta da su te dràve ili vlade predstavljale. S druge strane, Jevreji nisu imali politi~ku tradiciju ili iskustvo i bili su malo svesni napetosti izme|u dru{tva i dràve kao i o~iglednih rizika i potencijala mo}i svoje nove uloge. Ono malo znanja ili tradicionalne prakse {to su doneli u politiku vodilo je poreklo prvo iz Rimskog carstva, gde su ih {titili, da tako kaèmo, rimski vojnici i kasnije, u srednjem veku, kada su traìli i dobili za{titu dalekih vladarskih i crkvenih vlasti od stanovni{tva i lokalne uprave. Iz ovih iskustava oni su nekako izvukli zaklju~ak da vlast, posebno visoka vlast, njih favorizuje i da su niì ~inovnici, a posebno obi~an narod, opasni. Ovu je predrasudu, koja iskazuje savr{enu istorijsku istinu, ali vi{e ne odgovara novim okolnostima, delila ve}ina Jevreja i ona je bila tako duboko ukorenjena i nesvesna kao {to su i nejevreji obi~no prihvatali odgovaraju}e predrasude o Jevrejima. Istorija odnosa izme|u Jevreja i vladara bogata je primerima kako su brzo jevrejski bankari prebacivali svoju privrènost od jedne vlade do druge ~ak i posle revolucionarnih promena. Francuskim Rot{ildovima je 1848. trebalo samo dvadeset i ~etri sata da prenesu svoje usluge sa vlade Luja Filipa na novu francusku republiku koja je bila kratkog veka i ponovo na 15 Wilhelm von Humboldt, Tagebücher, priredio Leitzmann, Berlin, 1916-1918, I, 475. – ^lanak “Juif” iz Encyclopédie, 1751-1765, tom IX, koji je verovatno napisao Didro: “Tako raspr{eni u na{e vreme... (Jevreji) su postali instrumenti komunikacije me|u najudaljenijim zemljama. Oni su kao zupci i ekseri u velikoj gra|evini potrebni da sastave i drè na okupu sve druge delove.”

24

ANTISEMITIZAM

Napoleona III. Isti se proces ponovio, malo sporije, posle pada Drugog carstva i uspostavljanja Tre}e republike. U Nema~koj tu iznenadnu i laku promenu oli~avaju, posle revolucije 1918, finansijska politika Vartburgovih sa jedne strane, i promenljive politi~ke ambicije Valtera Ratenaua, s druge.16 U ovaj tip pona{anja ume{alo se vi{e od prostog buròaskog obrasca koji uvek podrazumeva da nema ni~eg uspe{nijeg od uspeha.17 Da su Jevreji bili burùji u uobi~ajenom smislu re~i, mo`da bi pravilno procenili izvanredne mogu}nosti mo}i svojih novih funkcija i bar bi poku{ali da igraju tu izmi{ljenu ulogu tajne svetske mo}i koja sastavlja i obara vlade, ulogu koju su im antisemiti ionako pripisivali. To je, me|utim, najmanje istina. Jevreji, bez poznavanja vlasti i nezainteresovani za nju, nikad nisu mislili da sprovedu vi{e od blagog pritiska u sporedne svrhe samoodbrane. Taj nedostatak ambicije su kasnije o{tro zamerili asimilovaniji sinovi jevrejskih bankara i biznismena. Dok su neki od njih sanjali, kao Dizraeli, o tajnom jevrejskom dru{tvu kome bi mogli da pripadaju a koje nikad nije postojalo, drugi, kao Ratenau, koji su bili bolje informisani, uìvali su u poluantisemitskim tiradama protiv bogatih trgovaca koji nisu imali ni vlast ni dru{tveni poloàj. Tu nevinost nikad nisu sasvim razumeli nejevrejski dràvnici ili istori~ari. S druge strane, jevrejski predstavnici ili pisci su potcenjivali uzdrànost Jevreja od vlasti tako da su je jedva ikad spominjali osim {to su izraàvali iznena|enje zbog apsurdne sumnje uperene protiv njih. U memoarima dràvnika iz pro{log veka mnoge primedbe ostavljaju utisak da ne}e biti rata jer ga Rot{ild u Londonu ili Parizu ili Be~u ne èli. âk i tako trezven i pouzdan istori~ar kao J. H. Hobson mogao je da izjavi ~ak 1905: “Da li iko ozbiljno pretpostavlja da ijedna evropska dràva moè da povede rat ili da moè da se raspi{e veliki dràvni zajam ako se ku}a Rot{ild i oni koji su sa njima povezani namrgode na to?”18 Ovaj pogre{an sud zabavan je po svojoj naivnoj pretpostavci da su oni svi kao jedan, poput Meternihovog iskrenog verovanja da “ku}a Rot{ild u Francuskoj igra ve}u ulogu nego ijedna strana vlada”, ili njegovo samouvereno predskazanje be~kim Rot{ildovima neposredno pre revolucije u Austriji 1848: 16 Valter Ratenau, ministar spoljnih poslova Vajmarske republike 1921. i jedan od istaknutih predstavnika nove volje Nema~ke za demokratiju proklamovao je tek 1917. svoja “duboka monarhisti~ka uverenja”, prema kojima samo “pomazani”, i nijedan “skorojevi} kome se posre}ila karijera” ne moè da vodi zemlju. Vidi Von kommenden Dingen, 1917, p. 247. 17 Ovaj buròaski obrazac, me|utim, ne treba zaboraviti. Kad bi on bio samo stvar li~nih motiva i obrazaca pona{anja, metode ku}e Rot{ild ne bi se svakako mnogo razlikovale od metoda njihovih nejevrejskih kolega. Na primer, Napoleonov bankar, Uvrar, po{to je pribavio finansije za Napoleonov stodnevni rat, odmah je ponudio svoje usluge Burbonima koji su se borili za povratak. 18 J. H. Hobson, Imperialism, 1905, p. 57. nerevidirano izdanje iz 1938.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

25

“Ako ja treba da propadnem, i vi }ete sa mnom.” Istina je zapravo da su Rot{ildovi imali isto tako malo politi~kih ideja kao i drugi jevrejski bankari o tome {ta èle da izvedu u Francuskoj, da zapravo nisu imali nikakvu jasnu svrhu koja bi ~ak i iz daleka nagove{tavala rat. Naprotiv, kao i drugi Jevreji, oni se nikada nisu udruìvali sa nekom posebnom vladom, ve} radije sa vladama, sa vla{}u kao takvom. Ako su u to vreme i kasnije pokazivali primetnu naklonost prema monarhijama a protiv republika, to je bilo samo zato {to su oni ispravno sumnjali da su republike zasnovane na ve}em stepenu narodne volje, kojoj instiktivno nisu verovali. Koliko je duboko jevrejska sudbina bila u dràvi, a koliko je bilo fantasti~no njihovo nepoznavanje aktuelnog stanja u Evropi, iza{lo je na videlo poslednjih godina Vajmarske republike kada su se Jevreji, ve} s razlogom upla{eni za budu}nost, oku{ali u politici. Uz pomo} nekolicine nejevreja oni su tada osnovali partiju srednje klase koju su nazvali “Dràvna partija” (Staatspartei), ~ije je i samo ime protivre~no. Bili su toliko naivno uvereni da njihova “partija”, zami{ljena da ih reprezentuje u politi~koj i socijalnoj borbi, treba da bude sama dràva da im ceo odnos partije prema dràvi nikada nije postao jasan. Da se iko potrudio da uzme ozbiljno ovu partiju uvaène gospode koji se nisu snalazili, mogao je jedino da zaklju~i da je lojalnost po svaku cenu fasada iza koje zlokobne snage pletu zaveru da preuzmu dràvu. Ba{ kao {to su potpuno ignorisali sve ve}u napetost izme|u dràve i dru{tva, Jevreji su poslednji postali svesni da su ih okolnosti nagnale u sredi{te sukoba. Tako nisu nikada znali kako da procene atisemitizam, ili, jo{ bolje, nikada nisu raspoznavali momenat kada se dru{tvena diskriminacija pretvarala u politi~ki argument. Za vi{e od sto godina antisemitizam je polagano i postepeno kr~io sebi put u skoro svim dru{tvenim slojevima u skoro svim evropskim dràvama dok nije iznenada izronio kao predmet o kome se moè posti}i skoro jedinstveno mi{ljenje. Zakon po kome se odvijao ovaj proces bio je jednostavan: svaka klasa koja je do{la u sukob sa dràvom kao takvom postala je antisemitska jer je izgledalo da su Jevreji jedina dru{tvena grupa koja predstavlja dràvu. A jedina klasa koja se pokazala skoro imuna na antisemitsku propagandu bili su radnici koji, uvu~eni u klasnu borbu i opremljeni marksisti~kim tuma~enjem istorije, nikada nisu do{li u direktan konflikt sa dràvom, ve} jedino sa drugom dru{tvenom klasom, buròazijom, koju Jevreji svakako nisu predstavljali i ~iji zna~ajan deo nikada nisu bili. Politi~ka emancipacija Jevreja u nekim dràvama na kraju osamnaestog veka i diskusija o tome u ostalim delovima Srednje i Zapadne Evrope rezultirala je pre svega odlu~nom promenom u njihovom stavu prema dràvi, koja je nekako bila simbolizovana usponom ku}e Rot{ild. Nova poli-

26

ANTISEMITIZAM

tika ovih dvorskih Jevreja, koji su prvi postali sasvim razvijeni dràvni bankari, iza{la je na videlo onda kad se oni vi{e nisu zadovoljavali time da sluè jednog odre|enog kneza ili vladu putem svojih me|unarodnih veza sa dvorskim Jevrejima u drugim dràvama, ve} su odlu~ili da se postave internacionalno i da istovremeno i konkurentno sluè vladama Nema~ke, Francuske, Velike Britanije, Italije i Austrije. Ovaj ne~uveni kurs bio je u velikoj meri reakcija Rot{ildovih na opasnosti stvarne emancipacije, koja je, zajedno sa jednako{}u, pretila da nacionalizuje jevrejske zajednice njihovih zemalja i da razori same me|uevropske prednosti na kojima su po~ivale pozicije evropskih bankara. Stari Majer Am{el Rot{ild, osniva~ ove ku}e, mora da je shvatio da me|uevropski status Jevreja nije vi{e bezbedan i da je bolje da poku{a da ostvari ovu jedinstvenu internacionalnu poziciju u svojoj sopstvenoj porodici. Postavljanje pet sinova u pet finansijskih prestonica Evrope – Frankfurt, Pariz, London, Napulj i Be~ – je bio njegov ingeniozni izlaz iz zbunjuju}e emancipacije Jevreja.19 Rot{ildovi su zapo~eli svoju spektakularnu karijeru kao finansijske sluge izbornog kneza iz Esena, jednog od izuzetnih zajmodavaca svoga vremena, koji ih je nau~io poslovanju i pribavio im mnoge svoje mu{terije. Njihova je velika prednost bila {to su ìveli u Frankfurtu, jedinom velikom urbanom centru iz koga Jevreji nisu nikada bili proterivani i gde su po~etkom devetnaestog veka ~inili blizu 10 posto gradskog stanovni{tva. Rot{ildovi su po~eli kao dvorski Jevreji, ni pod jurisdikcijom kneza niti slobodnog grada ve} direktno pod vla{}u dalekog be~kog cara. Oni su tako kombinovali sve prednosti jevrejskog statusa iz srednjeg veka sa prednostima svoga vremena i bili su mnogo manje zavisni od plemstva i drugih lokalnih vlasti nego iko od ostalih dvorskih Jevreja. Kasnije finansijske radnje ove ku}e, ogromno bogatstvo koje su nagomilali i njihova jo{ ve}a simboli~na slava od po~etka devetnaestog veka dovoljno je poznata.20 Na scenu velikog biznisa su u{li tokom poslednjih godina napoleonskih ratova kada je – od 1811. do 1816 – skoro polovina engleskih subvencija kontinentalnim silama prolazila kroz njihove ruke. Kada su, posle Napoleonovog poraza, kontinentu svuda bile potrebne velike vladine povlastice za reorganizaciju svojih dràvnih ma{ina i za uzdizanje finansijskih struktura prema modelu Engleske banke, Rot{ildovi su skoro uìvali monopol u rukovanju dràvnim zajmovima. To je trajalo tokom tri generacije i u tom vremenu oni su uspeli da poraze sve jevrejske i nejevrejske takmace na 19 Koliko su dobro Rot{ildovi bili svesni izvora svoje snage pokazuje se u njihovom ranom ku}nom zakonu prema kome se k}erke i njihovi muèvi isklju~uju iz poslova ku}e. Devojke su mogle, a posle 1871. su ~ak podsticane, da se udaju u nejevrejsku aristokratiju; mu{ki potomci morali su da se ène isklju~ivo jevrejskim devojkama i ako je mogu}e (u prvoj generaciji to je bio redovan slu~aj) ~lanicama porodice. 20 Vidi posebno Egon Cesar Conte Corti, The Rise of the House of Rothschild, New York, 1927.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

27

tom polju. “Ku}a Rot{ild je postala”, kao {to je rekao Kapfigu21, “glavni trezor Svete alijanse”. Me|unarodno utemeljenje ku}e Rot{ild i njen iznenadni uspon iznad svih jevrejskih bankara promenio je celu strukturu jevrejskog dràvnog biznisa. Pro{lo je vreme slu~ajnog razvoja, neplaniranog i neorganizovanog, kada su se pojedini Jevreji, dovoljno pronicljivi da iskoriste prednost jedinstvene prilike, ~esto uspinjali do vrhova velikog bogatstva i padali na dno siroma{tva samo u toku jednog ljudskog veka; kada je takva sre}a jedva dodirivala sudbinu jevrejskog naroda kao celine, osim utoliko {to su se takvi Jevreji ponekad pona{ali kao za{titnici ili apelovali u korist dalekih zajednica; kada, bez obzira kako su brojni bili bogati pozajmljiva~i novca ili kako su uticajni bili pojedini dvorski Jevreji, nije bilo znaka napretka neke ~vrsto odre|ene jevrejske grupe koja bi kolektivno uìvala posebne privilegije i vr{ila posebne usluge. Upravo je Rot{ildov monopol na izdavanje dràvnih zajmova omogu}io i u~inio potrebnim da se privu~e {iri jevrejski kapital, usmeri veliki procenat jevrejskog bogatstva u kanale dràvnog biznisa i tako stvori prirodna osnova za novo me|uevropsko okupljanje srednje i zapadnoevropske jevrejske zajednice. Ono {to je u sedamnaestom i osamnaestom veku bila neorganizovana veza izme|u pojedinih Jevreja iz razli~itih zemalja, sada je postalo sistemati~no raspolaganje ovim ra{trkanim kapacitetima jedne firme fizi~ki prisutne u svim va`nim evropskim glavnim gradovima, u stalnom dodiru sa svim delovima jevrejskog naroda, koja je posedovala sve va`ne informacije i sve mogu}nosti za organizaciju.22 Ekskluzivna pozicija ku}e Rot{ild zamenila je u jevrejskom svetu do izvesne mere stare spone religiozne i duhovne tradicije, ~ije je postepeno slabljenje pod uticajem zapadne kulture zapretilo prvi put samom postojanju jevrejskog naroda. I za spoljni svet je ta jedna porodica postala simbol delatne stvarnosti jevrejskog internacionalizma u svetu nacionalnih dràva i nacionalno organizovanih naroda. Gde je, zaista, bilo boljeg dokaza za fantasti~nu zamisao o jevrejskoj svetskoj vladavini nego u toj porodici koja je imala nacionalnost pet razli~itih dràva, svuda istaknuta, koja je blisko sara|ivala sa najmanje tri vlade (francuskom, austrijskom i britanskom) ~iji ~esti sukobi nisu ni za trenutak uzdrmali solidarnost interesa njihovih dràvnih bankara? Nijedna propaganda nije mogla da stvori efektniji simbol u politi~ke svrhe od same stvarnosti. Popularno shvatanje da su Jevreji – za razliku od drugih naroda – povezani navodno te{njim krvnim vezama i porodi~nim sponama, pothranji21 Capefigue, op. cit. 22 Nikada nije bilo mogu}e utvrditi do kog stepena su Rot{ildovi koristili kapital drugih Jevreja za sopstvene poslovne transakcije i koliko je daleko i{la njihova kontrola nad bankarima Jevrejima. Porodica nikada nije dozvolila nijednom nau~niku da radi u njenim arhivima.

28

ANTISEMITIZAM

vala je u velikoj meri realnost ove jedne porodice koja je ve{ta~ki predstavljala sav ekonomski i politi~ki zna~aj jevrejskog naroda. Kobna posledica je bilo to da kada su, iz razloga koji nemaju veze sa jevrejskim pitanjem, rasni problemi do{li u prvi plan politi~ke scene, Jevreji su se odjednom uklapali u sve ideologije i sve doktrine koje su ljude odre|ivale po krvnim vezama i porodi~nim karakteristikama. Jo{ jedna, manje slu~ajna ~injenica uklapa se u tu sliku. U o~uvanju jevrejskog naroda porodica je odigrala mnogo ve}u ulogu nego i u jednoj drugoj zapadnoj dràvnoj ili dru{tvenoj zajednici osim u plemstvu. Porodi~ne veze su bile me|u najmo}nijim i najtvrdoglavijim elementima kojima se jevrejski narod odupirao asimilaciji i raspadu. Kao {to je evropsko plemstvo na zalasku oja~alo svoje brakove i ku}ne zakone, tako je cela zapadna jevrejska zajednica postala porodi~no svesnija u vekovima svog duhovnog i religioznog raspada. Bez stare nade u mesijansko iskupljenje i bez ~vrstog tla tradicionalnog stava ve}ine, zapadna jevrejska zajednica postala je isuvi{e svesna ~injenice da je njen opstanak postignut u tu|oj i ~esto neprijateljski nastrojenoj sredini. Po~eli su da gledaju na porodi~ni krug kao na neku vrstu poslednjeg upori{ta i da se prema ~lanovima svoje grupe pona{aju kao prema ~lanovima velike porodice. Drugim re~ima, antisemitska slika jevrejskog naroda kao porodice tesno povezane krvnim vezama ima ne{to zajedni~ko sa slikom koju su Jevreji imali sami o sebi. Ova je situacija bila vaàn ~inilac u ranom usponu i postojanom ja~anju antisemitizma u devetnaestom veku. Koja }e se grupa ljudi okrenuti antisemitizmu u odre|enoj zemlji u odre|enom istorijskom trenutku isklju~ivo je zavisilo od op{te situacije koja ih je pripremala na èstoko neprijateljstvo prema vladama. Ali zna~ajna sli~nost u argumentima i predstavama koja je vi{e puta spontano proizvedena, bila je u bliskoj vezi sa istinom koju je izopa~avala. Uvek imamo Jevreje predstavljene kao me|unarodnu trgovinsku organizaciju, po celom svetu ra{iren porodi~ni koncern sa svuda identi~nim interesima, tajnu silu iza prestola koja degradira sve vidljive vlade u puke fasade ili u marionete ~ije konce ona vu~e iza scene. Zbog njihovih bliskih odnosa sa izvorima dràvne vlasti, Jevreje su neizbe`no identifikovali sa vla{}u, a zbog njihove uzdrànosti od dru{tva i usredsre|enosti na uzak porodi~ni krug, neprestano su ih sumnji~ili da rade na razaranju svih dru{tvenih struktura. II: Rani antisemitizam OÎGLEDNO JE PRAVILO, iako se ~esto zaboravlja, da antijevrejska ose}anja sti~u politi~ku va`nost samo onda kad se mogu kombinovati sa glavnim politi~kim problemima ili kad grupni jevrejski interes do|e u otvoreni

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

29

sukob sa vode}om klasom u dru{tvu. Moderni antisemitizam, kao {to znamo iz zemalja Srednje i Zapadne Evrope, imao je vi{e politi~ke nego ekonomske uzroke, dok su komplikovani klasni uslovi stvarali èstoku mr`nju naroda u Poljskoj i Rumuniji. Tamo je, zahvaljuju}i nesposobnosti vlada da re{e zemlji{no pitanje i da nacionalnoj dràvi daju minimum jednakosti oslobo|enjem seljaka, feudalno plemstvo uspelo ne samo da sa~uva politi~ku nadmo} ve} i da spre~i uspon obi~ne srednje klase. Jevreji u tim zemljama, jaki u broju a slabi u svemu ostalom, naizgled su ispunjavali neke funkcije srednje klase jer su uglavnom oni dràli radnje i trgovinu i zato {to su kao grupa stajali izme|u krupnih zemljoposednika i klase bezemlja{a. Mali posednici, me|utim, mogu da postoje u feudalnoj kao i u kapitalisti~koj ekonomiji. Jevreji su, ovde kao i svuda, bili nesposobni ili nevoljni da se razvijaju du` linija industrijskog kapitalizma, tako da je kona~an rezultat njihovog delanja bila rasuta, neefikasna organizacija potro{nje bez odgovaraju}eg sistema proizvodnje. Jevrejski poslovi bili su prepreka normalnom kapitalisti~kom razvoju jer je izgledalo da su Jevreji jedini od kojih se moè o~ekivati ekonomski napredak iako oni nisu bili u stanju da ta o~ekivanja ispune. Zbog njihovog nastupa ~inilo se da su jevrejski interesi u sukobu sa onim delovima stanovni{tva iz kojih se ina~e razvijala srednja klasa. Vlade su, s druge strane, mlako poku{avale da podstaknu srednju klasu a da ne ukinu plemstvo i krupne posednike. Jedini njihov ozbiljan poku{aj bila je ekonomska likvidacija Jevreja – delom kao ustupak javnom mnjenju, a delom zbog toga {to su Jevreji jo{ uvek bili deo starog feudalnog poretka. Vekovima su Jevreji bili posrednici izme|u plemstva i selja{tva; sada su formirali srednju klasu ali nisu ispunjavali njene proizvodne funkcije i zaista su bili jedan od elemenata koji su stajali na putu industrijalizaciji i kapitalizaciji.23 Ti isto~noevropski uslovi, me|utim, iako su ~inili su{tinu pitanja jevrejskih masa, nisu mnogo zna~ajni u na{em kontekstu. Njihov politi~ki zna~aj bio je ograni~en na zaostale zemlje gde je uobi~ajena mr`nja prema Jevrejima bila neupotrebljiva kao oru`je u posebne svrhe. Antisemitizam je prvo buknuo u Pruskoj odmah posle Napoleonovog poraza 1807, kada su “reformisti” tako promenili politi~ku strukturu da je plemstvo izgubilo svoje privilegije a srednja klasa dobijala priliku da razvija svoju slobodu. Ova reforma, “revolucija odozdo”, preobrazila je polufeudalnu strukturu pruskog prosve}enog despotizma u manje ili vi{e modernu nacionalnu dràvu ~ija je poslednja stepenica bilo stvaranje nema~kog Rajha 1871. 23 James Parkes, The Emergence of the Jewish Problem, 1878-1939, 1946, kratko i bez predrasuda raspravlja o ovim uslovima, u poglavljima IV i VI.

30

ANTISEMITIZAM

Iako su berlinski bankari toga vremena ve}inom bili Jevreji, pruske reforme nisu traìle nikakvu zna~ajnu finansijsku pomo} od njih. Otvorene simpatije pruskih reformatora, njihova odbrana jevrejske emancipacije, bile su posledica nove jednakosti svih gra|ana, ukidanja privilegija i uvo|enja slobodne trgovine. Nisu bili zainteresovani za o~uvanje Jevreja kao Jevreja za posebne svrhe. Njihov odgovor na primedbu da bi u uslovima jednakosti “Jevreji mogli prestati da postoje” bio je uvek: “Neka. [ta se to ti~e vlade koja traì samo da oni postanu dobri gra|ani?”24 Emancipacija je, {tavi{e, bila relativno neofanzivna jer je Pruska upravo izgubila isto~ne pokrajine gde je ìvelo brojno i siroma{no jevrejsko stanovni{tvo. Odluka o emancipaciji iz 1812. odnosila se samo na one bogate i korisne grupe Jevreja koje su ve} bile privilegovane najve}im gra|anskim pravima i koje bi op{tim ukidanjem privilegija pretrpele velike {tete u gra|anskom statusu. Za te grupe emancipacija nije zna~ila mnogo vi{e od op{teg javnog potvr|ivanja status quo-a. Ali simpatije pruskih reformatora prema Jevrejima bile su vi{e nego logi~na posledica njihovih op{tih politi~kih te`nji. Kada je, skoro deceniju kasnije i u sred novog talasa antisemitizma, Vilhelm fon Humbolt izjavio: “Ja volim Jevreje zaista samo en masse; en détail ja ih radije izbegavam,”25 on je naravno stajao u otvorenoj opoziciji prema preovla|uju}oj modi koja je Jevreje favorizovala pojedina~no, a prezirala ih kao narod. Kao pravi demokrata, on je èleo da oslobodi potla~eni narod, a ne da deli privilegije pojedincima. Ali takav je pogled tako|e bio u tradiciji starih pruskih ~inovnika, za koje znamo da su tokom celog osamnaestog veka dosledno radili na pobolj{anju uslova ìvota i unapre|enju obrazovanja za Jevreje. Njihova podr{ka nije bila motivisana samo ekonomskim ili dràvnim razlozima, ve} prirodnom simpatijom prema jedinoj dru{tvenoj grupi koja je tako|e stajala izvan dru{tvene zajednice a u okviru dràve, iako iz potpuno druga~ijih razloga. Stvaranje gra|anske slu`be, ~ija je lojalnost pripadala dràvi i koja je bila nezavisna od promena u vladi, kidalo je njene klasne veze, ali je bilo i jedno od izvanrednih dostignu}a stare pruske dràve. Ti su ~inovnici bili najva`nija grupa u Pruskoj osamnaestog veka i stvarni prethodnici reformatora; oni su ostali stub dràvne ma{inerije kroz ceo devetnaesti vek iako su izgubili mnogo od svoga uticaja na plemstvo posle Be~kog kongresa.26 24 Christian Wilhelm Dohm, Uber die bürgerliche Verbesserung der Juden, Berlin i Stettin, 1781, I, 174. 25 Wilhelm und Caroline von Humboldt in ihren Briefen, 1900, V, 236. 26 Odli~an opis tih civilnih slu`benika koji nisu bili su{tinski razli~iti u raznim zemljama, nalazi se u Henry Pirenne, A History of Europe from the Invasions to the XVI century, London, 1939, pp. 361-362: “Bez klasnih predrasuda i s neprijateljstvom prema privilegijama velikih plemi}a koji su ih prezirali... kroz njih nije govorio kralj, ve} anonimna monarhija, nadre|ena svemu, podvrgavaju}i sve svojoj mo}i.”

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

31

Kroz drànje reformatora i naro~ito kroz proglas o emancipaciji 1812, posebni interesi dràve u vezi sa Jevrejima po~eli su da se manifestuju na ~udan na~in. Nestalo je staro iskreno uverenje o njihovoj koristi kao Jevreja (kada je ~uo za masovno pokr{tavanje Jevreja Fridrih II Pruski je uzviknuo: “Nadam se da ne}e u~initi tako |avolju stvar!”).27 Emancipacija je data u ime principa i bilo kakva aluzija na usluge Jevreja bila bi svetogr|e po mentalitetu toga vremena. Posebne okolnosti koji su dovele do emancipacije, iako dobro poznate svima kojih se to ticalo, sada su se skrivale kao velika i stra{na tajna. Sam proglas, s druge strane, shva}en je kao poslednje i u izvesnom smislu najsjajnije dostignu}e preobraàja od feudalne u nacionalnu dràvu i dru{tvo u kome ubudu}e ne}e biti bilo kakvih privilegija. Jedna od reakcija ogor~enog plemstva, klase koja je najja~e pogo|ena, bila je i iznenadna i neo~ekivana provala antisemitizma. Njihov najjasniji govornik, Ludvig fon der Marvic (koji se isticao me|u osniva~ima konzervativne ideologije), podneo je duga~ku peticiju vladi u kojoj je rekao da }e Jevreji sada biti jedina grupa koja }e uìvati posebne prednosti, kritikuju}i pri tom “preobraàj stare pruske dràve, koja je ulivala strahopo{tovanje, u jevrejsku dràvu èljnu novotarija”. Politi~ki napad pratio je dru{tveni bojkot koji je skoro preko no}i promenio lice berlinskog dru{tva. Jer aristokrati su bili me|u prvima koji su proslavili na prelasku veka ove salone jevrejskih doma}ica, gde se na kratko vreme susrelo istinski me{ovito dru{tvo. To je do izvesnog stepena ta~no, ovo odsustvo predrasuda bilo je rezultat usluga koje su pruàli jevrejski zajmodavci, vekovima isklju~ivani iz svih velikih poslovnih transakcija, a svoju jedinu mogu}nost na{li su u ekonomski neproduktivnim i bezna~ajnim ali dru{tveno va`nim pozajmicama onim ljudima koji su imali sklonost da ìve iznad svojih mogu}nosti. U svakom slu~aju, zna~ajno je da su dru{tvene veze opstale kada su apsolutne monarhije sa ve}im finansijskim mogu}nostima uspostavile posao kroz privatne zajmove, ~ime su pojedina~ni mali dvorski Jevreji postali stvar pro{losti. Prirodni otpor koji jedan plemi} mo`da ima prema gubljenju vrednih izvora pomo}i u hitnim situacijama naveo je njega da pre poèli da se oèni jevrejskom devojkom iz bogate porodice nego da mrzi jevrejski narod. Provala plemi}kog antisemitizma nije bila ni rezultat blièg kontakta izme|u Jevreja i plemstva. Naprotiv, i jednima i drugima je bilo zajedni~ko instinktivno odbijanje novih vrednosti srednje klase i klase sli~nog porekla. U jevrejskim kao i u plemi}kim porodicama pojedinac se smatrao prvenstveno ~lanom porodice; njegove je obaveze na prvom mestu odre|ivala porodica koja je pevazilazila ìvot i va`nost pojedinca. Obe su 27 Vidi Kleines Jahrbuch des Nützlichen und Angenehmen für Israeliten, 1847.

32

ANTISEMITIZAM

bile nenacionalne i me|uevropske i svaka je razumela na~in ìvota one druge, u kome je nacionalna privrènost bila drugorazredna u odnosu na lojalnost prema porodici, naj~e{}e razasutoj po celoj Evropi. I jedni i drugi su sada{njost poimali tek kao kariku u lancu pro{lih i budu}ih generacija. Antijevrejski liberalni pisci nisu propu{tali priliku da istaknu tu ~udnu sli~nost principa i zaklju~ilii su da se plemstva mogu re{iti samo ako se prvo re{e Jevreja, i to ne zbog njihovih finansijskih veza, ve} zato {to su i Jevreje i plemstvo smatrali preprekom istinskom razvoju te “uro|ene li~nosti”, te ideologije samopo{tovanja koju je liberalna srednja klasa koristila u borbi protiv koncepcije ro|enja, porodice i nasle|a. Zbog tih projevrejskih ~inilaca sve je dobilo ve}i zna~aj, tako da su plemi}i otpo~eli dugu liniju antisemitske politi~ke argumentacije. Ni ekonomske veze niti dru{tvena bliskost nisu imale nikakvu teìnu u situaciji u kojoj se plemstvo otvoreno suprotstavlja egalitarnoj nacionalnoj dràvi. Dru{tveno, napad na dràvu identifikovao je Jevreje sa vladom; uprkos tome {to je srednja klasa, ekonomski i dru{tveno, imala stvarne koristi od reforme, Jevreji su bili èstoko optuèni i ispa{tali su staru izolaciju prezrenjem. Posle Be~kog kongresa, kada je nakon dugih decenija tihe reakcije pod Svetom alijansom prusko plemstvo povratilo mnogo od svog uticaja na dràvu i ~ak privremeno postalo va`nije nego {to je ikada bilo u osamnaestom veku, aristokratski antisemitizam iznenada se pretvorio u blagu diskriminaciju bez politi~kog zna~aja.28 U isto vreme, uz pomo} intelektualaca-romanti~ara, konzervativizam je dostigao svoj puni razvoj kao jedna od politi~kih ideologija koja je u Nema~koj poprimila veoma karakteristi~an, ingeniozno dvosmislen stav prema Jevrejima. Od tada pa nadalje nacionalna dràva, opremljena konzervativnim argumentima, povukla je jasnu liniju izme|u Jevreja koji su potrebni i poèljni i onih koji to nisu. Pod izgovorom su{tinski hri{}anskog karaktera dràve – {ta bi moglo biti stranije prosve}enim despotima! – narastaju}a jevrejska inteligencija mogla je biti otvoreno diskriminisana jer nije bilo povratka na poslove bankara i biznismena. Ova vrsta diskriminacije, koja je poku{ala da za Jevreje zatvori univerzitete time {to }e ih isklju~iti iz gra|anskih slu`bi, imala je dvostruku prednost jer je pokazivala da nacionalna dràva vi{e vrednuje posebne usluge nego jednakost i istovremeno spre~avala ili bar odga|ala stvaranje nove grupe Jevreja, koji nisu bili ni od kakve o~igledne koristi za dràvu, a ~ak je izgledalo da }e biti asimilovani u dru{tvo.29 Ka28 Kada je pruska vlada podnela novi emancipacioni zakon pred Vereintige Landtage 1847, skoro svi ~lanovi visoke aristokratije su bili naklonjeni potpunoj jevrejskoj emancipaciji, vidi I. Elbogen, Geschichte der Juden in Deutchland, Berlin, 1935, p. 224. 29 Iz tog razloga su se pruski kraljevi toliko bavili najstroìm o~uvanjem jevrejskih obi~aja i verskih rituala. Fridrih Vilhelm III je 1823. zabranio “i najmanje osavremenjivanje”

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

33

da je, osamdesetih godina, Bizmark do{ao u prili~nu nepriliku da {titi Jevreje od [tekerove antisemitske propagande, on je rekao expressis verbis da ho}e da protestuje samo protiv napada na “imu}nu jevrejsku zajednicu... ~iji su interesi povezani sa o~uvanjem na{ih dràvnih institucija” i da se njegov prijatelj Blajhreder, pruski bankar, ne àli na napade na Jevreje uop{te (koje mora da je prevideo), ve} samo na bogate Jevreje.30 Prividna dvoli~nost sa kojom su vladini ~inovnici s jedne strane protestovali protiv jednakosti (naro~ito protiv profesionalne jednakosti) za Jevreje, ili se kasnije pomalo àlili na jevrejski uticaj na {tampu a ipak im, s druge strane, iskreno “èleli dobro u svakom pogledu”,31 vi{e je odgovarala interesima dràve nego ranijem àru reformatora. Najzad, Be~ki kongres je povratio Pruskoj pokrajine gde su mase siroma{nih Jevreja ìvele vekovima i niko osim nekoliko intelektualaca koji su sanjarili o Francuskoj revoluciji i pravima ~oveka nikada nije ni pomi{ljao da njima da isti status kao njihovoj bogatoj bra}i – a ovi su svakako bili poslednji koji bi zahtevali jednakost kojom mogu jedino da izgube.32 Oni su kao i svi drugi znali da “svaka zakonska i politi~ka mera za emancipaciju Jevreja mora obavezno da dovede do pogor{anja njihove gra|anske i dru{tvene situacije.”33 I sami su bolje nego iko znali koliko njihova mo} zavisi od pozicije i prestià u jevrejskim zajednicama. Tako da su te{ko mogli da prihvate ijednu drugu politiku osim da “nastoje da sebi pribave vi{e uticaja a da svoje sunarodnike ~uvaju u nacionalnoj izolaciji, pretvaraju}i se da je ta izolacija deo njihove religije. Za{to?... Zato {to }e drugi jo{ vi{e zavisiti od njih, tako da ostale, kao unsere Leute, mogu da koriste samo mo}ni.”34 A u dvadesetom veku, kada je emancipacija prvi put bila svr{ena a njegov naslednik, Fridrih Vilhelm IV, otvoreno je izjavio da “dràva ne sme u~initi ni{ta {to bi produìlo stapanje Jevreja sa ostalim stanovnicima” njegovog kraljevstva. Elbogen, op. cit., pp. 223, 234. 30 U pismu Kultursminister-u fon Putkameru u oktobru 1880. Vidi tako|e pismo Herberta fon Bizmarka iz novembra 1880. Tidemanu. Oba pisma u Walter Frank, Hofprediger Adolf Stoecker und die christlich-soziale Bewegung, 1928, pp. 304, 305. 31 August Varnhagen komentari{e izjavu Fridriha Vilhelma IV. “Kralja su pitali {ta namerava da radi sa Jevrejima. On je odgovorio: ’@elim im svako dobro, ali èlim da ose}aju da su Jevreji’. Ove re~i su klju~ mnogo ~ega.” Tagebücher, Leipzig, 1861, II, 113. 32 Da }e se emancipacija Jevreja sprovesti protivno volji jevrejskih predstavnika bilo je op{tepoznato u osamnaestom veku. Mirabo je raspravljao pred Assemblée Nationale 1789: “Gospodo, da li zato {to Jevreji ne èle da budu gra|ani, vi ih ne progla{avate gra|anima? U vladi kakvu ste sada osnovali svi ljudi moraju biti ljudi; morate prognati sve one koji nisu ili koji odbijaju da postanu ljudi.” Stav nema~kih Jevreja u ranom devetnaestom veku saop{tava J. M. Jost, Neuere Geschichte der Israeliten. 1815-1845, Berlin, 1846. Band 10. 33 Adam Mueller (vidi Ausgewählte Abhandlungen, priredio J. Baxa, Jena, 1921, p. 215) u pismu Meternihu 1815. 34 E. G. Paulus, Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen und Besserungsmitteln, 1831.

34

ANTISEMITIZAM

~injenica za jevrejske mase, do{lo je do kona~nog nestanka mo}i privilegovanih Jevreja. Tako je uspostavljena savr{ena harmonija interesa izme|u mo}nih Jevreja i dràve. Bogati Jevreji su èleli i postigli kako kontrolu nad svojim sunarodnicima tako i odvajanje od nejevrejskog dru{tva; dràva je mogla da kombinuje politiku blagonaklonosti prema bogatim Jevrejima sa legalnom diskriminacijom prema jevrejskoj inteligenciji i ja~anjem dru{tvene podvojenosti, kako je izraèno u konzervativnoj teoriji hri{}anske su{tine dràve. Dok je antisemitizam u plemstvu ostao bez politi~kih posledica i brzo splasnuo u decenijama Svete alijanse, liberali i radikalni intelektualci su nadahnuli i poveli novi talas antisemitizma odmah posle Be~kog kongresa. Liberalna opozicija Meternihovom politi~kom reìmu na kontinentu i o{tri napadi na reakcionarnu prusku vladu brzo su doveli do antisemitskih ispada i prave poplave antijevrejskih pamfleta. Ba{ zato {to su bili mnogo manje iskreni i otvoreni u opoziciji prema vladi nego {to je plemi} Marvic bio deceniju ranije, oni su napadali Jevreje vi{e nego vladu. Zabrinuti uglavnom zbog jednakih mogu}nosti i odbijaju}i pre svega svako oìvljavanje aristokratskih privilegija koje su im ograni~avale pristup dràvnim poslovima, uveli su u diskusiju razliku izme|u Jevrejina pojedinca, “na{e bra}e”, i Jevreja kao grupe, razliku koja je od tada postala za{titni znak levog antisemitizma. Iako nisu potpuno razumevali za{to i kako vlada u svojoj prisilnoj nezavisnosti od dru{tva ~uva i {titi Jevreje kao odvojenu grupu, oni su dovoljno dobro znali da tu postoji neki politi~ki osnov i da je jevrejsko pitanje ne{to vi{e od problema Jevreja pojedina~no i ljudske tolerancije. Iskovali su nove nacionalisti~ke fraze “dràva u dràvi” i “nacija bez nacije”. Gre{e}i svakako u prvom delu, jer Jevreji nisu imali li~nih politi~kih ambicija i bili su jedina dru{tvena grupa bezuslovno lojalna dràvi, u drugom su bili polovi~no u pravu, jer Jevreji, uzeti kao dru{tvena a ne kao politi~ka zajednica, nisu zapravo ~inili posebnu grupu u okviru nacije.35 U Pruskoj, iako ne u Austriji i u Francuskoj, ovaj radikalni antisemitizam bio je skoro isto tako kratkotrajan i bez posledica kao ranije plemi}ki antisemitizam. Radikali su bili sve obuzetiji liberalizmom srednje klase u ekonomskom usponu, klase koja je dvadesetak godina kasnije na svojim skup{tinama po celoj Nema~koj zahtevala jevrejsku emancipaciju i politi~ku jednakost. To je, me|utim, uspostavilo izvesnu teorijsku, pa ~ak i knjièvnu tradiciju ~iji se uticaj ose}a u ~uvenim antijevrejskim spisima mladog Marksa, koji je tako ~esto i nepravedno bio optuìvan za antisemi35 Za ta~an i pouzdan prikaz nema~kog antisemitizma u devetnaestom veku vidi Waldemar Gurian, “Antisemitism in Modern Germany”, u Essay on Anti-Semitism, priredio K. S. Pinson, 1946.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

35

tizam. To {to jedan Jevrejin, Karl Marks, moè da pi{e na isti na~in kao ovi antijevrejski radikali, dokazuje jedino koliko je malo zajedni~kog ova vrsta antisemitizma imala sa potpuno razvijenim antisemitizmom. Marksa kao Jevrejina pojedinca, nisu mnogo zbunjivali ovi argumenti protiv “jevrejstva” kao i, na primer, Ni~ea sopstveni argumenti protiv Nema~ke. Marks, istina je, u svojim kasnijim godinama nikada nije pisao ili izrekao svoje mi{ljenje o jevrejskom pitanju; ali to jedva da ima veze sa nekakvom temeljnom promenom njegove misli. Njegova isklju~iva preokupacija dru{tvenim fenomenom klasne borbe, problemima kapitalisti~ke proizvodnje u koju Jevreji nisu bili ume{ani niti kao kupci niti kao prodavci rada i njegovo krajnje prenebregavanje politi~kih pitanja automatski ga je spre~ilo da dalje ispituje strukturu dràve, a time i ulogu Jevreja. Jak uticaj marksizma na radni~ki pokret u Nema~koj jedan je od glavnih razloga {to su nema~ki revolucionarni pokreti pokazali tako malo znakova antijevrejskog ose}anja.36 Jevreji su imali mali ili nikakav zna~aj u socijalnim borbama tog vremena. Po~eci modernog antisemitskog pokreta svuda datiraju od poslednje tre}ine devetnaestog veka. U Nema~koj je on jo{ jednom neo~ekivano nastao me|u plemstvom, ~ija se opozicija prema dràvi opet poja~ala preobraàjem pruske monarhije u razvijenu nacionalnu dràvu posle 1871. Bizmark, stvarni osniva~ nema~kog Rajha, imao je stalne bliske odnose sa Jevrejima otkad je postao premijer; sada su ga optuìvali da zavisi od Jevreja i da od njih prima mito. Njegov napor i delimi~an uspeh u osloba|anju vlade od mnogih feudalnih ostataka izazvali su neizbeàn sukob sa aristokratijom; ova je napadala Bizmarka ili kao nevinu `rtvu ili kao Blajhrederovog pla}enog agenta. Odnos je zapravo bio sasvim suprotan: Blajhreder je nesumnjivo bio visoko cenjeni i dobro pla}eni Bizmarkov agent.37 Feudalna aristokratija, me|utim, iako jo{ uvek dovoljno mo}na da uti~e na javno mnjenje, nije u sebi bila ni dovoljno jaka niti dovoljno va`na da povede pravi antisemitski pokret kao onaj koji je po~eo osamdesetih godina. Njen glasnogovornik, dvorski kapelan [teker, sin roditelja iz niè srednje klase, bio je mnogo manje nadaren predstavnik konzervativnih interesa nego njegovi prethodnici, romanti~ni intelektualci koji su formulisali glavne te`nje konzervativne ideologije pedesetak godina ranije. [tavi{e, on nije otkrio korist antisemitske propagande putem prakti~nih ili teorijskih razmatranja, ve} slu~ajno, kada je uz pomo} velikog demago{kog ta36 Jedini levi~arski nema~ki antisemita od nekakvog zna~aja bio je E. Duering koji je smislio konfuzno naturalisti~ko obja{njenje “jevrejske rase” u svom Die Judenfrage als Frage der Rassenschädlichkeit für Existenz, Sitte und Cultur der Völker mit einer weltgeschichtlichen Antwort, 1880. 37 Za antisemitske napade na Bizmarka vidi Kurt Wawrzinek, Die Entstehung der deutschen Antisemitenpartien. 1873-1890, Historische Studien, Heft 168, 1927.

36

ANTISEMITIZAM

lenta otkrio da je ona veoma korisna za popunjavanje ina~e praznih mesta. Ali on ne samo da nije razumeo sopstveni iznenadni uspeh; kao dvorski kapelan i slu`benik i kraljevske porodice i vlade, on jedva da je bio u poziciji da ga valjano iskoristi. Njegova entuzijasti~na publika sastojala se isklju~ivo od pripadnika niè srednje klase, sitnih preduzetnika i trgovaca, majstora i staromodnih zanatlija. A antijevrejska ose}anja ovih ljudi jo{ nisu bila, svakako ne isklju~ivo, motivisana sukobom sa dràvom. III: Prve antisemitske partije ISTOVREMENOM PORASTU antisemitizma kao ozbiljnog politi~kog ~inioca u Nema~koj, Austriji i Francuskoj poslednjih dvadeset godina devetnaestog veka prethodio je niz finansijskih skandala i afera zbog prevara, ~iji je glavni izvor bila prevelika proizvodnja gotovog kapitala. U Francuskoj su ve}ina ~lanova Parlamenta i neverovatan broj vladinih slu`benika ubrzo bili tako duboko ume{ani u prevare i mito da Tre}a republika nije nikad mogla da povrati presti` koji je izgubila tokom prvih decenija postojanja; u Austriji i Nema~koj plemstvo je bilo veoma kompromitovano. U sve tri zemlje Jevreji su bili samo posrednici i nijedna jevrejska ku}a nije iza{la sa trajnim bogatstvom iz prevara u Panamskoj aferi i u Gründungsschwindel. Ali, jo{ jedna grupa ljudi, pored plemi}a, vladinih oficira i Jevreja, bila je upletena u ove fantasti~ne investicije koje su umesto obe}avaju}eg profita rezultirale neverovatnim gubicima. Ta se grupa uglavnom sastojala od srednjih slojeva koji su sada iznenada postali antisemitski orijentisani. Oni su bili mnogo ozbiljnije pogo|eni nego ijedna druga grupa: rizikovali su male u{te|evine i bili trajno uni{teni. Bilo je va`nih razloga za njihovu lakovernost. Kapitalisti~ka ekspanzija na doma}oj sceni nastojala je sve vi{e da likvidira male posednike kojima je postalo pitanje ìvota ili smrti da brzo uve}aju to malo {to imaju jer je pretila opasnost da sve izgube. Postajali su svesni da }e, ako ne uspeju da se uzdignu u buròaziju, potonuti u proletarijat. Decenije op{teg napretka zna~ajno su usporile ovaj razvoj (mada ga nisu spre~ili), tako da je njihova panika bila donekle preuranjena. Kako je vreme odmicalo, strah niìh srednjih slojeva ta~no je odgovarao Marksovom predvi|anju njihovog brzog raspada. Niì srednji slojevi ili sitna buròazija bili su potomci gilda zanatlija i trgovaca koji su vekovima bili za{ti}eni od rizika sistemom koji je konkurenciju stavljao izvan zakona te su i u krajnjoj instanci bili pod za{titom dràve. Stoga su se oni àlili na svoju nesre}u pod Man~esterskim sistemom, koji ih je izloìo te{ko}ama konkurentskog dru{tva i li{io ih svih

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

37

posebnih za{tita i privilegija koje su im pruàle dràvne vlasti. Oni su tako bili prvi koji su se borili za dràvu sa socijalnim osiguranjem, od koje su o~ekivali ne samo da ih zakloni od opasnosti ve} i da ih sa~uva u profesijama i pozivima koje su nasledili od svojih porodica. Kako je glavna karakteristika veka slobodne trgovine bila ulazak Jevreja u sve profesije, sasvim je razumljivo {to su niì srednji slojevi Jevreje smatrali predstavnicima “najdoslednije primene Man~esterskog sistema,”38 iako to uop{te nije bilo ta~no. Ova dosta nategnuta ogor~enost, koju prvo nalazimo u nekih konzervativnih pisaca koji su slu~ajno zdruìli napad na buròaziju sa napadom na Jevreje, dobila je veliki podsticaj kada je trebalo da oni koji su se nadali pomo}i od vlade i igrali na ~udo prihvate prili~no dvosmislenu pomo} bankara. Malom vlasniku jedne radnje bankar je izgledao isti takav eksploatator kao {to je vlasnik velikog industrijskog preduze}a bio za radnike. Ali dok su evropski radnici, iz li~nog iskustva i marksisti~kog ekonomskog obrazovanja, znali da kapitalista ispunjava duplu ulogu eksploati{u}i ih i daju}i im mogu}nost da proizvode, malog trgovca niko nije mogao da prosveti o njegovoj dru{tvenoj i ekonomskoj sudbini. Njegov je poloàj bio ~ak gori nego radnikov i na osnovu svog iskustva on je bankara smatrao parazitom i lihvarom koji treba da postane njegov nevidljivi partner, ~ak i ako taj bankar, za razliku od fabrikanta, nema ba{ nikakve veze sa njegovim poslom. Nije te{ko zamisliti da ~oveka koji stavi svoj novac samo i direktno u slu`bu zara|ivanja ve}eg novca mogu è{}e da mrze nego onoga ko dobija profit kroz dug i zamr{en proces proizvodnje. Kako u to vreme niko nije traìo kredit, ako je to ikako mogao da izbegne – mali trgovci svakako ne – bankari su izgledali kao eksploatatori ne radne snage i proizvodnih mogu}nosti, ve} nesre}e i bede. Mnogi od tih bankara bili su Jevreji i, {to je jo{ va`nije, op{ta predstava o bankaru nosila je iz istorijskih razloga jevrejske crte. Tako je levi~arski pokret niè srednje klase i cela propaganda protiv bankarskog kapitala postala manje ili vi{e antisemitska, {to je od male va`nosti za industrijsku Nema~ku, ali od velikog zna~aja u Francuskoj i, u manjem stepenu, u Austriji. Za trenutak je izgledalo da su Jevreji zaista prvi put do{li u neposredan sukob sa drugom klasom bez posredovanja dràve. U okviru nacionalne dràve, u kojoj je funkcija vlade bila manje-vi{e odre|ena njenim poloàjem nad konkurentskim klasama, takav sukob je bio mogu}an, iako opasan na~in da se normalizuje jevrejski poloàj. Ovom dru{tveno-ekonomskom elementu, me|utim, brzo je dodat jo{ jedan, koji se tokom vremena pokazao kao mnogo kobniji. Poloàj Jevre38 Otto Glagau, Der Bankrott des Nationalliberalismus und die Reaktion, Berlin, 1878. Od istog autora Der Boersen – und Gruendungsschwindel, 1876, jedan je od najva`nijih antisemitskih pamfleta toga vremena.

38

ANTISEMITIZAM

ja kao bankara nije zavisio od pozajmica malim ljudima u nevolji ve} prvenstveno od davanja dràvnih zajmova. Sitne pozajmice bile su prepu{tene sitnim sunarodnicima, koji su se na taj na~in pripremali za obe}avaju}e karijere svoje bogatije i po{tovanije bra}e. Dru{tveni otpor niìh srednjih slojeva protiv Jevreja postao je visokoeksplozivni politi~ki element, jer se mislilo da ti mnogo omraèni Jevreji ~vrsto idu ka politi~koj mo}i. Zar oni nisu bili isuvi{e dobro poznati po svojim odnosima sa vladom u drugim pitanjima? Dru{tvena i ekonomska mr`nja su, sa druge strane, politi~kom argumentu dodale ono hajka~ko nasilje koje do tada uop{te nije postojalo. Fridrih Engels je jedanput primetio da su protagonisti antisemitskog pokreta u to vreme bili plemi}i, a njihov hor razularena gomila sitne buròazije. To je ta~no ne samo za Nema~ku ve} i za austrijski hri{}anski socijalizam i za francuske antidrajfusovce. U svim tim slu~ajevima, aristokratija, u o~ajni~koj poslednjoj borbi, poku{avala je da sklopi savez sa konzervativnim crkvenim snagama – sa katoli~kom crkvom u Austriji i Francuskoj, sa protestantskom crkvom u Nema~koj, pod izgovorom da se protiv liberalizma bori hri{}anskim oru`jem. Gomila je bila samo sredstvo da oni oja~aju svoju poziciju, da svojim glasovima daju ve}i odjek. O~igledno aristokrati nisu ni mogli niti hteli da organizuju gomilu koju bi i onako odbacili ~im postignu cilj. Ali otkrili su da antisemitske parole vrlo efikasno pokre}u {iroke slojeve populacije. Sledbenici dvorskog kapelana [tekera nisu organizovali prve antisemitske partije u Nema~koj. Kad se pokazala privla~nost antisemitskih parola, radikalni antisemiti su se odmah ogradili od [tekerovog berlinskog pokreta, u{li su u otvorenu borbu protiv vlade i osnovali partije ~iji su predstavnici u Rajhstagu o svim glavnim doma}im pitanjima glasali sa najve}om opozicionom partijom, socijaldemokratima.39 Oni su se brzo oslobodili kompromituju}eg po~etnog saveza sa starim vlastima; Bekel, prvi antisemita ~lan Parlamenta, dugovao je svoje mesto glasovima hesenskih seljaka koje je branio od “junkera i Jevreja”, to jest od plemstva koje je posedovalo previ{e zemlje i od Jevreja od ~ijih su kredita zavisili. Te prve, male, antisemitske partije su se odjednom izdvojile od ostalih partija. Oni su za sebe tvrdili da nisu samo jedna od partija, ve} “partija iznad svih partija”. U klasnoj i partijski vo|enoj nacionalnoj dràvi samo su dràva i vlada pretendovale na poloàj iznad svih partija i klasa i da predstavljaju naciju u celini. Partije su bile prihvatljive grupe ~iji su poslanici predstavljali interese svojih glasa~a. Iako su se borile za vlast, podrazumevalo se da je na vladi da uspostavi ravnoteù izme|u sukobljenih interesa i njihovih predstavnika. Antisemitske partije su tvrdile da su “iz39 Vidi Wawrzinek, op. cit. Instruktivan pregled svih ovih doga|aja, sa posebnim osvrtom na dvorskog kapelana [tekera, u Frank, op. cit.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

39

nad svih partija”, {to je jasno pokazivalo njihovu te`nju da predstavljaju celu naciju, da imaju isklju~ivu vlast, da zaposednu dràvnu ma{ineriju, da oni zamene dràvu, dok su, na drugoj strani, i dalje bile organizovane kao partije, da bi tako njihovi glasa~i dominirali nacijom. Dràvna politika nacionalne dràve do{la je dotle da nijedna posebna grupa nije vi{e mogla da ima isklju~ivu politi~ku mo}, tako da je vlada preuzela stvarno politi~ko rukovo|enje koje nije vi{e zavisilo od dru{tvenih i ekonomskih ~inilaca. Revolucionarni pokreti s leva, koji su se borili za radikalnu promenu dru{tvenih uslova, nikada nisu direktno dirnuli u ovaj vrhovni politi~ki autoritet. Oni su osporavali samo mo} buròazije i njen uticaj na dràvu, pa su uvek bili spremni da puste vladi da vodi strane poslove gde su u pitanju bili interesi la`no ujedinjenih naroda. Brojni programi antisemitskih grupa, s druge strane, bili su od po~etka najvi{e zainteresovni za strane poslove; njihov revolucionarni impuls bio je usmeren protiv vlade vi{e nego protiv odre|ene klase i oni su zapravo teìli da uni{te politi~ki obrazac dràve sredstvima partijske organizacije. Zahtev partije da bude iznad svih partija imao je druge, mnogo zna~ajnije implikacije od pukog antisemitizma. Da je to bilo samo pitanje uklanjanja Jevreja, Fri~ov predlog na jednom od ranih antisemitskih kongresa40 da se ne stvara nova partija ve} da se {iri antisemitizam sve dok kona~no sve postoje}e partije ne postanu antijevrejski nastrojene, dao bi mnogo brè rezultate. Ali Fri~ov predlog pro{ao je nezapaèno jer je antisemitizam tada ve} bio instrument za ukidanje ne samo Jevreja ve} i dràvne politike nacionalne dràve. Nije samo nesre}ni slu~aj to {to se zahtev antisemitskih partija poklopio sa ranim stepenima imperijalizma i na{ao pandane u izvesnim trendovima u Velikoj Britaniji, u kojoj antisemitizam nije postojao, kao i u nekim sna`nim antisemitskim sveop{tim pokretima na kontinentu.41 Samo su u Nema~koj ti novi trendovi bili neposredna posledica antisemitizma kao takvog, a antisemitske partije prethodile su i nadìvele stvaranje ~isto imperijalisti~kih grupa kao {to su Alldeutcher Verband i drugih, koje su sve zahtevale da budu iznad partijskih grupa. înjenica da su sli~ne formacije bez aktivnog antisemitizma – koje su izbegle {arlatanstvo antisemitskih partija i stoga je isprva izgledalo kao da imaju vi{e {ansi za kona~nu pobedu – bile kona~no potisnute ili uni{tene od strane antisemitskog pokreta, dobar je pokazatelj koliko je ovaj predmet vaàn. Verovanje antisemita da njihova tvrdnja da imaju ekskluzivno pravo na vlast nije ni{ta vi{e od onog {to su Jevreji zapravo postigli, davalo im je prednost doma}eg programa, a uslovi su bili takvi da se moralo 40 Ovaj predlog je dat 1886. u Kaselu, gde je osnovan Deutsche Antisemitische Vereinigung. 41 Za obimnu diskusiju o “partijama nad partijama” i pan-pokretima vidi VIII poglavlje.

40

ANTISEMITIZAM

u}i u arenu dru{tvene borbe da bi se zadobila politi~ka mo}. Oni su mogli da pretenduju da pobede Jevreje kao {to su se radnici borili sa buròazijom. Njihova prednost sastojala se u tome {to su, napadaju}i Jevreje, za koje se verovalo da predstavljaju tajnu mo} u pozadini zvani~ne vlade, otvoreno mogli da napadaju samu dràvu, dok se imperijalisti~ke grupe, svojom blagom i sporednom antipatijom prema Jevrejima, nikada nisu povezale sa va`nim dru{tvenim borbama tog vremena. Druga veoma va`na odlika novih antisemitskih partija bila je ta {to su one smesta zapo~ele nadnacionalno organizovanje svih antisemitskih grupa u Evropi, otvoreno se suprotstavljaju}i teku}im nacionalisti~kim parolama. Uvode}i taj nadnacionalni element, one su jasno pokazale da ne teè samo politi~koj vladavini nad odre|enom nacijom, ve} da planiraju i korak dalje ka me|uevropskoj vladavini “nad svim nacijama”.42 Ovaj drugi revolucionarni element zna~io je temeljni raskid sa status quo-om, to se ~esto previ|alo jer su sami antisemiti, delom zbog tradicionalnih navika, a delom svesno laù}i, u svojoj propagandi koristili jezik reakcionarnih partija. Blizak odnos izme|u naro~itih okolnosti jevrejske egzistencije i ideologije ovakvih grupa jo{ je evidentniji u organizovanju nadnacionalnih grupa nego u stvaranju partije nad partijama. Jevreji su vrlo jasno bili jedini me|uevropski element u nacionalno izdeljenoj Evropi. Izgledalo je prosto logi~no da njihov neprijatelj treba da se organizuje na istom principu ako ho}e da pobedi navodne tajne manipulatore politi~ke sudbine svih nacija. Dok je bilo sigurno da je ovaj argument ubedljiv, uspeh nadnacionalnog antisemitizma zavisio je od mnogo op{tijih stavova. âk i krajem pro{log veka, a naro~ito od francusko-pruskog rata, sve vi{e ljudi je ose}alo da je nacionalna organizacija Evrope zastarela jer vi{e ne moè da adekvatno odgovori na nove ekonomske izazove. Ovo je ose}anje bilo mo}ni argument podr{ke internacionalnom organizovanju socijalizma i ovaj ga je, za uzvrat, ja~ao. Masama se {irilo uverenje da postoje identi~ni interesi {irom Evope.43 Dok su me|unarodne socijalisti~ke organizacije ostale pasivne i 42 Prvi me|unarodni antijevrejski kongres odràn je 1882. u Drezdenu, sa oko 3.000 delegata iz Nema~ke, Austro-Ugarske i Rusije; tokom te diskusije [tekera su porazili radikalni elementi koji su se sastali godinu dana kasnije u [emnicu i osnovali Alliance Antijuive Universelle. Dobar prikaz tih susreta i kongresa, njihovih programa i diskusija na}i }e se u Wawrzinek, op. cit. 43 Me|unarodna solidarnost radni~kih pokreta bila je, sve dok je postojala, me|uevropska stvar. Njihova ravnodu{nost prema spoljnoj politici bila je istovremeno neka vrsta samoza{tite i od aktivnog u~estvovanja u savremenoj imperijalisti~koj politici njihovih zemalja i od borbe protiv nje. [to se ti~e ekonomskih interesa, bilo je sasvim jasno da bi svi u francuskoj ili britanskoj ili holandskoj naciji osetili potres od pada svojih imperija, a ne samo kapitalisti i bankari.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

41

nezainteresovane u svim pitanjima spoljne politike (to jest upravo u onim pitanjima u kojima je njihov internacionalizam mogao da se dokaè), antisemiti su po~eli sa problemima spoljne politike i ~ak su i re{enja doma}ih problema traìli na nadnacionalnoj osnovi. Ako ideologije uzmemo manje po njihovim spoljnim vrednostima i ako se bliè zagledaju stvarni programi odgovaraju}ih partija, otkri}emo da socijalisti, koji su se vi{e bavili doma}im problemima, mnogo bolje odgovaraju nacionalnoj dràvi nego antisemiti. Naravno, to ne zna~i da internacionalna uverenja socijalista nisu bila iskrena. Ona su, naprotiv, bila ja~a i, slu~ajno, mnogo starija od otkri}a klasnih interesa koji probijaju granice nacionalnih dràva. Ali sama svest o sveop{tem zna~aju klasne borbe navela ih je da previde to nasle|e koje je Francuska revolucija zave{tala radni~kim partijama, a jedino ih je ono moglo dovesti do artikulisane politi~ke teorije. Socijalisti su implicitno sa~uvali originalni koncept “nacije me|u nacijama”, koje sve pripadaju porodici ~ove~anstva, ali nikada nisu napravili nacrt po kome bi preobrazili tu ideju u operativni koncept u svetu suverenih dràva. Taj internacionalizam je, sledstveno, ostao li~no uverenje koje su svi delili, a njihova zdrava nezainteresovanost za nacionalni suverenitet obrnula se u dosta nezdravu i nerealisti~nu ravnodu{nost prema spoljnoj politici. Po{to partije s leva nisu prigovarale nacionalnim dràvama u principu, ve} samo sa aspekta nacionalne suverenosti, po{to su, {tavi{e, njihove sopstvene neartikulisane nade u federalne strukture sa eventualnom integracijom svih nacija na istim principima nekako podrazumevale nacionalnu slobodu i nezavisnost svih potla~enih naroda, oni su mogli da se kre}u u okviru nacionalne dràve i ~ak da se pojave, u vreme raspada sopstvene dru{tvene i politi~ke strukture, kao jedina grupa u populaciji koja se nije prepu{tala ekspanzionisti~kim fantazijama i idejama o uni{tavanju ostalih naroda. Nadnacionalizam antisemita pri{ao je pitanju me|unarodne organizacije sa sasvim suprotnog gledi{ta. Njegov je cilj bila nadmo}na superstruktura koja bi podjednako razorila sve nacionalne strukture nikle na doma}em tlu. Antisemiti su mogli da se upuste u hipernacionalisti~ko fraziranje ~ak i kad su se pripremali da razore dràvnu politiku sopstvene nacije, jer je plemenski nacionalizam sa svojom neumerenom ùdnjom za osvajanjem, bio jedna od glavnih snaga kojom se na silu probijaju uske i sku~ene granice dràve i njenog suvereniteta.44 [to je efektnija bila {ovinisti~ka propaganda, lak{e je bilo ubediti javno mnjenje u neophodnost nadnacionalne strukture koja bi vladala odozgo i bez nacionalnih razlika univerzalnim monopolom vlasti i instrumentima nasilja. Nema sumnje da je poseban me|uevropski poloàj jevrejskog naroda mogao da posluì u svrhe socijalisti~kog federalizma makar onoliko ko44 Uporedi VIII poglavlje.

42

ANTISEMITIZAM

liko je posluìo mra~nim zaverama nadnacionalista. Ali socijalisti su bili toliko obuzeti klasnom borbom i tako nemarni prema politi~kim posledicama sopstvenih nasle|enih koncepata da su Jevreje shvatili kao politi~ki faktor tek kad su se ve} sukobili sa antisemitizmom u punom jeku kao ozbiljnim takmacem na doma}oj sceni. Tada oni nisu bili samo nepripremljeni da unesu jevrejsko pitanje u svoje teorije, ve} su se bojali da ga uop{te i dodirnu. Ovde, kao i u drugim me|unarodnim pitanjima, prepustili su to nadnacionalistima koji su onda mo`da izgledali kao jedini koji znaju odgovore na svetske probleme. Na smeni vekova, posledice prevara iz sedamdesetih ~inile su svoje, i doba napretka i op{teg blagostanja, naro~ito u Nema~koj, stavilo je ta~ku na preuranjena vrenja iz osamdesetih. Niko nije mogao da predvidi da je ova ta~ka samo predah, da }e se sva nere{ena politi~ka pitanja zajedno sa svim neutaènim politi~kim mr`njama udvostru~iti po snazi i nasrtnosti posle Prvog svetskog rata. Antisemitske partije u Nema~koj, nakon po~etnih uspeha, opet su postale bezna~ajne; njihove vo|e, posle kratkog upravljanja javnim mnjenjem, nestale su kroz zadnja vrata istorije u mrak luda~ke zbrke i {arlatanstva koje ima lek za sve. IV: Antisemitizam levi~ara DA NIJE BILO zastra{uju}ih posledica antisemitizma u na{e vreme, mogli bismo da obratimo manje pa`nje na njegov razvoj u Nema~koj. Kao politi~ki pokret, antisemitizam devetnaestog veka najbolje se moè prou~avati u Francuskoj, gde je skoro ~itavu deceniju dominirao politi~kom scenom. Kao ideolo{ka snaga, bore}i se sa drugim mnogo uvaènijim ideologijama za naklonost javnog mnjenja, on je dostigao svoj najjasniji oblik u Austriji. Nigde Jevreji nisu ~inili tako velike usluge dràvi kao u Austriji, ~ije je brojne nacionalnosti dràla na okupu samo dvojna monarhija ku}e Habzburga, i gde je Jevrejin kao dràvni bankar, nasuprot svim ostalim evropskim zemljama, preìveo pad monarhije. Ba{ kao na po~etku osamnaestog veka, kredit Zamuela Openhajmera bio je identi~an sa kreditom ku}e Habsburga, tako da je “na kraju austrijski kredit zapravo bio kredit Creditanstalt-a – bankarske ku}e Rot{ild.45 Iako dunavska monarhija nije imala homogeno stanovni{tvo, najva`niji preduslov za evoluciju u nacionalnu dràvu, ona nije mogla da izbegne preobraàj prosve}enog despotizma u ustavnu monarhiju i stvaranje modernih gra|anskih slu`bi. To je zna~ilo da treba da oformi izvesne institucije nacionalne dràve. Kao prvo, moderni klasni sistem rastao je po nacionalnim linijama, tako da su odre|ene 45 Vidi Paul H. Emden, “The Story of the Vienna Creditanstalt”, u Menorah Journal, XXVIII, 1, 1940.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

43

nacionalnosti po~ele da se identifikuju sa odre|enim klasama ili bar profesijama. Nemci su postali dominantna nacija uglavnom u istom smislu kao {to je buròazija postala dominantna klasa u nacionalnoj dràvi. Ma|arski plemi}i-zemljoposednici igrali su ~ak va`niju, ali u su{tini sli~nu ulogu, kakvu je imalo plemstvo u drugim zemljama. Sama dràvna ma{inerija dala je sve od sebe da o~uva staru apsolutnu distancu od dru{tva, da vlada nad svim nacionalnostima, kao nacionalna dràva, po{tuju}i svoje klase. Rezultat za Jevreje bio je taj da jevrejska nacionalnost jednostavno nije mogla da se stopi sa drugim klasama u nacionalnoj dràvi ili da i sama postane klasa. Kako su se Jevreji u nacionalnoj dràvi razlikovali od svih dru{tvenih klasa svojim posebnim odnosom prema dràvi, tako su se razlikovali i od ostalih nacionalnosti u Austriji svojim posebnim odnosom prema habsbur{koj monarhiji. I kao {to je svuda svaka klasa koja je do{la u otvoren sukob sa dràvom postajala antisemitska, tako je u Austriji svaka nacionalnost koja se nije prosto ume{ala u sveop{tu borbu nacionalnosti, ve} je do{la u otvoreni sukob sa monarhijom samom, po~injala svoju borbu napadom na Jevreje. Ali postojala je jasna razlika izme|u tih sukoba u Austriji i sukoba u Nema~koj i Francuskoj. U Austriji oni nisu bili samo o{triji, ve} je prilikom izbijanja Prvog svetskog rata svaka nacionalnost, a to zna~i svaki sloj dru{tva, bio suprotstavljen dràvi, tako da je vi{e nego igde u Zapadnoj ili Srednjoj Evropi stanovni{tvo pozdravilo aktivni antisemitizam. U tim sukobima je bio izrazit neprekidni porast mr`nje pripadnika nema~ke nacionalnosti prema dràvi, koji se ubrzao osnivanjem Rajha i kada se otkrila beskorisnost antisemitskih parola posle finansijskog kraha 1873. Dru{tvena situacija je u tom trenutku bila prakti~no ista kao u Nema~koj, ali socijalna propaganda da bi se pridobio glas srednje klase smesta je uplivala u mnogo nasilniji napad na dràvu i u mnogo glasnije priznanje nelojalnosti prema Austriji. [tavi{e, Nema~ka liberalna partija, pod vo|stvom [enerera, bila je od po~etka partija niè srednje klase bez veza ili ograni~avanja od strane plemstva i nesumnjivo sa levi~arskim nazorima. Ona nije nikada stekla stvarno masovnu bazu, ali je tokom osamdesetih godina postigla zna~ajan uspeh na univerzitetima, gde je na bazi otvorenog antisemitizma organizovala kompaktnu studentsku organizaciju. [enererov antisemitizam, prvo skoro isklju~ivo upravljen protiv Rot{ildovih, pribavio mu je simpatije radni~kog pokreta, koji je njega smatrao autenti~nim radikalom.46 Njegova glavna prednost bila je {to je on svoju 46 Vidi F. A. Neuschaefer, Georg Ritter von Schoenerer, Hamburg, 1935. i Eduard Pichl, Georg Schoenerer, 1938, 6 tomova. âk i 1912. kada je [onererova agitacija ve} odavno izgubila svaki zna~aj, be~ki Arbeiterzeitung gajio je vrlo strasna ose}anja prema ~oveku o kome je mogao da misli samo onako kako je Bizmark jedanput rekao za Lasala: “I kad smo izmenjali udarce, pravda je jo{ uvek zahtevala da priznamo, ~ak i tokom borbe: On je mu{karac; a ostali su babe.” (Neuschaefer, p. 33.)

44

ANTISEMITIZAM

antisemitsku propagandu mogao da zasniva na ~injenici koja se moè dokazati: kao ~lan austrijskog Rajhstrata, on se zalagao za nacionalizaciju puteva, ~iji je najve}i deo od 1836. bio u rukama Rot{ildovih, prema dràvnoj licenci koja je isticala 1886. [enerer je uspeo da sakupi 40.000 potpisa protiv njenog obnavljanja i da pomeri jevrejsko pitanje u sredi{te interesovanja javnosti. Bliska veza izme|u Rot{ildovih i finansijskih interesa monarhije postala je vrlo vidljiva kada je vlada poku{ala da produì licencu pod uslovima koji su bili o~igledno nepovoljni po dràvni kao i po javni interes. [enererova agitacija u toj stvari ozna~ila je stvarni po~etak artikulisanog antisemitskog pokreta u Austriji.47 Poenta je u tome {to je taj pokret, za razliku od [tekerove agitacije u Nema~koj, osnovao i vodio ~ovek koji je bez sumnje bio iskren i koji stoga nije prestao da koristi antisemitizam kao propagandno oru`je, ali je brzo razvio pangermansku ideologiju koja je mnogo dublje uticala na nacizam nego ijedna druga nema~ka vrsta antisemitizma. Iako je kona~no pobedio, [enererov pokret je privremeno porazila jedna druga antisemitska partija, hri{}anski socijalisti, pod vo|stvom Ligera. Dok je [enerer katoli~ku crkvu i njen znatan uticaj na austrijsku politiku napadao skoro koliko i Jevreje, hri{}anski socijalisti bili su katoli~ka partija koja je od po~etka poku{avala da se udruì sa onim reakcionarnim, konzervativnim snagama koje su se pokazale tako korisne u Nema~koj i u Francuskoj. Po{to su napravili vi{e socijalnih ustupaka, bili su uspe{niji nego u Nema~koj i Francuskoj. Oni su, zajedno sa socijaldemokratima, preìveli pad monarhije i postali najuticajnija stranka u posleratnoj Austriji. No, mnogo pre uspostavljanja austrijske dràve, kada je, devedesetih godina, Liger postao gradona~elnik Be~a zahvaljuju}i antisemitskoj kampanji, hri{}anski socijalisti su ve} usvojili to tipi~no dvoli~no pona{anje prema Jevrejima u nacionalnoj dràvi – netrpeljivost prema inteligenciji i simpatije prema klasi poslovnih Jevreja. Nikako nije bilo slu~ajno to {to su, posle gorke i krvave borbe za vlast sa socijalisti~kim radni~kim pokretom, oni preuzeli dràvnu ma{inu kada je Austrija, redukovana na svoje nema~ko stanovni{tvo, uspostavljena kao nacionalna dràva. Ispostavilo se da su oni jedina partija koja je spremna upravo za tu ulogu i koja je ~ak i pod starom monarhijom stekla popularnost zbog svog nacionalizma. Po{to su Habsburzi bili nema~ka ku}a i po{to su svojim nema~kim podanicima dali izvesnu nadmo}, hri{}anski socijalisti nisu nikada napadali monarhiju. Njihova je funkcija bila da pridobiju velike delove nema~ke nacije za podr{ku jednoj su{tinski nepopularnoj vladi. Njihov antisemitizam ostao je bez posledica; decenije u kojima je Liger vladao Be~om bile su zapravo neka vrsta zlatnog doba za Jevreje. Ma koliko je njegova pro47 Vidi Neuschaefer, op. cit. pp. 22 ff., i Pichl, op. cit., I, 236 ff.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

45

paganda povremeno daleko i{la da bi dobila glasove, on nikada nije mogao da tvrdi kao [enerer i pangermani da “antisemitizam vidi kao glavni oslonac na{e nacionalne ideologije, kao su{tinski izraz istinskog narodnog uverenja, pa tako i kao glavno nacionalno dostignu}e ovog veka”.48 Iako su bili pod velikim uticajem klerikalnih krugova, kao i antisemitski pokret u Francuskoj, oni su nu`no bili mnogo suzdràniji u svojim napadima na Jevreje, jer nisu napadali monarhiju kao {to su antisemiti u Francuskoj napadali Tre}u republiku. Uspesi i porazi dve austrijske antisemitske partije pokazuju ograni~enu va`nost dru{tvenih sukoba za re{avanje dugoro~nih problema toga vremena. U pore|enju sa mobilizacijom svih protivnika vlade kao takve, pridobijanje glasova niè srednje klase bilo bi privremena pojava. Zapravo, ki~ma [enererovog pokreta bila je u onim krajevima nema~kog govornog podru~ja u kojima uop{te nije bilo jevrejske populacije, gde nije nikada postojalo takmi~enje sa Jevrejima ili mr`nja prema njihovim bankarima. Opstanak pangermanskog pokreta i njegovog nasilni~kog antisemitizma u tim krajevima, u trenutku kada se on sti{avao u urbanim centrima, bio je posledica ~injenice da ti krajevi nisu nikada postigli onaj stepen op{teg napretka predratnog perioda koji je gradsko stanovni{tvo pomirio sa vladom. Potpuno odsustvo lojalnosti prema sopstvenoj zemlji i vladi, koje su pangermani zamenili otvorenom lojalno{}u prema Bizmarkovom Rajhu, i iz njega proiza{ao nenacionalni koncept nezavisan od dràve i teritorije, doveo je [enererovu stranku do istinske imperijalisti~ke ideologije u kojoj je leào znak njegove privremene slabosti i njegove dugoro~ne snage. To je tako|e razlog {to je pangermanska partija u Nema~koj (Alldeutschen), koja nikad nije prekora~ila granicu obi~nog {ovinizma, ostala tako krajnje sumnji~ava i nesklona da prihvati {irom ispruène ruke svoje austrijske germanske bra}e. Taj austrijski pokret imao je za cilj vi{e od dolaska na vlast, vi{e od zauzimanja dràvne ma{inerije. On je èleo revolucionarnu reorganizaciju Srednje Evrope u kojoj bi austrijski Nemci, zajedno sa nema~kim Nemcima, postali vladaju}i narod, u kojoj bi svi ostali narodi sa tog podru~ja bili dràni u istoj vrsti poluropstva kao slovenske nacije u Austriji. Zbog te bliske sklonosti ka imperijalizmu i temeljne promene koju je austrijski pangermanski pokret uneo u koncept nacionalnog, moramo da odloìmo raspravu o njemu. On nije, ~ak ni po svojim posledicama, prosta priprema pokreta u devetnaestom veku; vi{e nego ijedna druga vrsta antisemitizma, on pripada na{em sopstvenom vremenu.

48 Citirano iz Pichl, op. cit.

46

ANTISEMITIZAM

Stvari sasvim druga~ije stoje sa francuskim antisemitizmom. Drajfusova afera iznela je na videlo sve druge elemente antisemitizma devetnaestog veka u njihovim ~isto ideolo{kim i politi~kim aspektima; ono {to je izraslo iz posebnih uslova nacionalne dràve jeste kulminacija antisemitizma. Ipak, njegova nasilna forma nagove{tavala je budu}i razvoj, tako da je ponekad izgledalo da glavni glumci te afere izvode ogromnu generalnu probu za predstavu koja treba da bude odloèna za vi{e od tri decenije. Ona je okupila sve javne i podzemne, politi~ke i dru{tvene izvore koji su doveli do toga da jevrejsko pitanje prevlada u devetnaestom veku; prerano izbijanje tog pitanja, s druge strane, zadràlo ga je u okviru tipi~ne ideologije devetnaestog veka koja, iako je nadìvela sve francuske vlade i politi~ke krize, nikad nije sasvim odgovarala politi~kim uslovima dvadesetog veka. Kada je, posle poraza 1940, francuski antisemitizam sa vladom u Vi{iju, dobio jedinstvenu priliku, imao je zastareo i, za glavne ciljeve, dosta beskoristan karakter, {to nema~ki nacisti~ki autori nikad nisu propu{tali da istaknu.49 On nije imao mnogo uticaja na formiranje nacizma i ostao je mnogo zna~ajniji sam po sebi nego kao aktivni istorijski ~inilac u kona~noj katastrofi. Glavni razlog za ova korisna ograni~enja bio je taj {to francuske antisemitske partije, iako nasilne na doma}oj sceni, nisu imale nadnacionalne aspiracije. One su ipak pripadale najstarijoj i najrazvijenijoj nacionalnoj dràvi u Evropi. Niko od antisemita nikada nije ozbiljno poku{ao da organizuje “partiju nad partijama” ili da kao partija zavlada dràvom, bez ikakve svrhe osim partijskog interesa. Nekoliko izvr{enih coups d’etat, koji bi se mogli pripisati savezu izme|u antisemita i vi{ih vojnih oficira, bilo je sme{no neadekvatno i o~igledno neodlu~no izvedeno.50 Godine 1898. u Parlament je, uz pomo} antisemitske kampanje, izabrano nekih devetnaest ~lanova, ali to je ujedno bio vrhunac koji nikada vi{e nije dostignut i s koga je pad bio brz. Ta~no je, s druge strane, da je to bio najraniji primer uspeha antisemitizma kao katalizatora za sva druga politi~ka pitanja. To se moè pripisati nedostatku autoriteta Tre}e republike koja je bila izglasana sa veoma tankom ve}inom. U o~ima masa, dràva je izgubila svoj presti` zajedno sa monarhijom, pa napadi na dràvu nisu vi{e bili svetogr|e. Prva nasilja u Francuskoj upadljivo li~e na sli~na vrenja u austrijskoj i u nema~koj republici posle Prvog svetskog rata. Nacisti~ka diktatura se tako ~esto povezivala sa takozvanom “dràvnom religijom” da su ~ak i istori~ari ostali pomalo slepi za jasnu ~injenicu da su nacisti izvukli prednost iz potpunog sloma dràvne religije koju je izvorno nosio knez, koji je na prestolu sedeo po 49 Vidi posebno Walfried Vernunft, “Die Hintergründe des französischen Antisemitizmus”, u Nationalsozialistische Monatshefte, jun 1939. 50 Vidi IV poglavlje.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

47

milosti boìjoj, do ~ega nikada nije dolazilo u republici. U Francuskoj, pedeset godina pre nego {to su evropske zemlje bile potresene ovim op{tim nestankom oboàvanja, dràvna religija je preìvela mnoge poraze. Bilo je mnogo lak{e napasti Jevreje i vladu tamo nego u Srednjoj Evropi, gde su napadani Jevreji da bi se napala vlada. Francuski antisemitizam je, {tavi{e, toliko stariji od svojih evropskih pandana koliko i francuska emancipacija Jevreja, koja datira jo{ od kraja osamnaestog veka. Za predstavnike prosvetiteljstva je prezir prema Jevrejima bio ne{to sasvim normalno; oni su u njima videli povratak mra~nog doba i mrzeli su ih kao finansijske me{etare aristokratije. Jedini jasni prijatelji Jevreja u Francuskoj bili su konzervativni pisci koji su antijevrejsko drànje ìgosali kao “jednu od omiljenih teza osamnaestog veka”.51 Za svakog malo liberalnijeg ili radikalnijeg pisca postalo je skoro tradicija da upozorava na Jevreje kao varvare koji jo{ uvek ìve pod upravom patrijarha i ne poznaju drugu dràvu.52 Tokom Francuske revolucije i posle nje, francuski kler i francuski aristokrati priklju~ili su se op{tem antijevrejskom raspoloènju, iako iz drugih, materijalnijih razloga. Oni su optuìli revolucionarnu vladu da je naredila prodaju crkvenog imanja kako bi isplatila “Jevreje i trgovce kojima je du`na.”53 Ovi stari argumenti, nekako preìveli kroz neprestanu borbu izme|u crkve i dràve u Francuskoj, potpirivali su op{te nasilje i ogor~enje koje su podstakle druge, modernije snage s kraja veka. Uglavnom zbog jake podr{ke klera antisemitizmu, francuski socijalisti~ki pokret je najzad odlu~io da stane protiv antisemitske propagande u Drajfusovoj aferi. Do tada, me|utim, francuski levi~arski pokreti devetnaestog veka izraàvali su antipatiju prema Jevrejima. Oni su jednostavno sledili tradiciju prosvetiteljstva osamnaestog veka, koje je bilo izvor liberalizma i radikalizma, a antijevrejsko drànje su smatrali sastavnim delom antiklerikalizma. Ta raspoloènja levice bila su oja~ana i ~injenicom da su alza{ki Jevreji nastavili da ìve od pozajmljivanja novca seljacima, praksa koja je ve} izazvala Napoleonov dekret iz 1808. Po{to su se uslovi u Alzasu promenili, levi~arski antisemitizam na{ao je novi izvor snage u finansijskoj politici ku}e Rot{ild, koja je igrala veliku ulogu u finansiranju Burbona, odràvala bliske veze sa Lujem Filipom i procvetala pod Napoleonom III. 51 Vidi J. de Maistre, Les Soirées de St. Petersburg, 1821, II, 55. 52 Charles Fourier, Noveau Monde Industriel, 1829, Oeuvres Complètes, tom V 1841. p. 421. Za Furijeove antijevrejske doktrine vidi tako|e Edmund Silberner “Charles Fourier on the Jewish Question” u Jewish Social Studies, oktober 1946. 53 Vidi list Le patriote Français, br. 457, 8. novembar 1790. Citirano iz Clemens August Hoberg, “Die geistigen Grundlagen des Antisemitismus im modernen Frankreich”, u Forschungen zur Judenfrage, 1940, tom IV.

48

ANTISEMITIZAM

Iza tih o~iglednih i prili~no ve{ta~kih podsticaja za antijevrejsko drànje postojao je i jedan dublji razlog, koji je bio presudan za celu strukturu specifi~nog francuskog radikalizma, a koji je uspeo skoro da okrene ceo francuski levi~arski pokret protiv Jevreja. Bankari su u Francuskoj bili mnogo stroì nego u drugim kapitalisti~kim zemljama a francuska industrija posle kratkog uspona nakon Napoleona III, zaostajala je tako daleko za drugim nacijama da su prekapitalisti~ke socijalisti~ke tendencije i dalje imale znatan uticaj. Nià srednja klasa, koja je u Austriji i Nema~koj postala antisemitska tek tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su ti ljudi bili ve} toliko o~ajni da su se mogli upotrebiti za reakcionarnu politiku isto kao i za novu politiku gomile, u Francuskoj je bila antisemitska pedesetak godina ranije, kada je, uz pomo} radni~ke klase, iznela revoluciju 1848. do kratke pobede. êtrdesetih, kada je Tusnel objavio svoje Les Juifs, Rois de l’Epoque, najva`niju knjigu u pravoj poplavi pamfleta protiv Rot{ildovih, cela levi~arska {tampa, u to vreme glasilo revolucionarne srednje niè klase, primila ga je s puno entuzijazma. Njihovo raspoloènje, kao {to je iskazao Tusnel, iako manje artikulisano i manje razra|eno, nije se mnogo razlikovalo od raspoloènja mladog Marksa, a Tusnelov napad na Rot{ildove bio je samo manje darovita i razra|enija varijanta pisama iz Pariza koja je Berne pisao petnaest godina ranije.54 Oba ova Jevrejina su, tako|e, uzeli jevrejskog bankara kao centralnu figuru kapitalisti~kog sistema, i ta gre{ka je vr{ila zna~ajan uticaj na op{tinsku i niù vladinu birokratiju u Francuskoj sve do na{eg vremena.55 Svakako da ova provala antijevrejskog ose}anja, pothranjivana ekonomskim sukobom izme|u bankara Jevreja i njihove o~ajne klijentele, nije kao vaàn ~inilac u politici trajala duè od sli~nih provala sa ~isto ekonomskim ili dru{tvenim motivima. Dvadeset godina vladavine Napoleona III bilo je doba napretka i sigurnosti francuskih Jevreja, veoma nalik na dve decenije pre izbijanja Prvog svetskog rata u Nema~koj i Austriji. 54 Marksov esej o jevrejskom pitanju je dovoljno poznat da ne specifikujem citat. Po{to su Berneovi izrazi zbog ~isto polemi~kog i neteorijskog karaktera danas zaboravljeni, citiramo iz 72. pisma iz Pariza (januara 1832): “Rot{ild je poljubio papi ruku... Najzad je nastupio poredak koji je Bog zamislio kada je stvarao svet. Siroma{ni hri{}anin ljubi papino stopalo, a bogati Jevrejin mu ljubi ruku. Da je Rot{ild dobio svoj rimski zajam po 60 procenata umesto 65 i da je mogao da po{alje kardinalu-komorniku vi{e od deset hiljada dukata, oni bi mu dozvolili da zagrli svetog oca... Ne bi li to bila najve}a sre}a za svet da se povuku svi kraljevi i da se porodica Rot{ild stavi na presto?” Briefe aus Paris. 1830-1833. 55 Ovaj stav je dobro opisao gradski savetnik Pol Brus u uvodu za ~uveno delo Sezara Lambroza o antisemitizmu (1899). Karakteristi~ni deo rasprave sadrì se u slede}em: “Malom vlasniku radnje treba kredit, a mi znamo kako je lo{e organizovan i kako je skup kredit u ovo vreme. I ovde mali trgovci stavljaju odgovornost na bankara Jevrejina. Sve dole do radnika – to jest onih radnika koji nemaju jasnu ideju nau~nog socijalizma – svi misle da se revolucija unapre|uje ako op{toj eksproprijaciji kapitalista prethodi eksproprijacija jevrejskih kapitalista koji su najtipi~niji i ~ija su imena najpoznatija masama.”

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

49

Jedina vrsta francuskog antisemitizma koja je zapravo ostala jaka i nadìvela dru{tveni antisemitizam, kao i prezrivo pona{anje antiklerikalno nastrojenih intelektualaca, bila je povezana sa op{tom ksenofobijom. Naro~ito posle Prvog svetskog rata, strani Jevreji postali su prototip svih stranaca. Diferencijacija izme|u doma}ih Jevreja i onih koji su “napali” zemlju sa istoka vr{ila se u svim zemljama Zapadne i Srednje Evrope. Poljski i ruski Jevreji tretirani su u Nema~koj i Austriji na isti na~in kao rumunski i nema~ki Jevreji u Francuskoj, ba{ kao {to su u Nema~koj Jevreji iz Pozena ili u Austriji iz Galicije bili tretirani sa istim snobovskim prezirom kao u Francuskoj Jevreji iz Alzasa, ali je samo u Francuskoj ova diferencijacija dobila toliki zna~aj na doma}oj sceni – verovatno zbog ~injenice {to su se Rot{ildovi, koji su vi{e nego igde drugde bili `rtva antijevrejskih napada, naselili u Francusku dolaze}i iz Nema~ke, tako da je od izbijanja Drugog svetskog rata postalo normalno da se Jevreji sumnji~e za simpatizerstvo prema narodnom neprijatelju. Nacionalisti~ki antisemitizam, bezopasan u pore|enju sa modernim pokretima, u Francuskoj nikad nije bio monopol reakcionara i {ovinista. U toj se ta~ki pisac @an @irodu, ministar za propagandu u Daladijeovoj ratnoj vladi, potpuno slagao56 sa Petenom i vladom u Vi{iju, koja tako|e, ma koliko se trudila da zadovolji Nemce, nije mogla da probije ograni~enja ove staromodne antipatije prema Jevrejima. Proma{aj je bio sasvim uo~ljiv otkad su Francuzi proizveli jednog istaknutog antisemitu koji je otkrio svu snagu i mogu}nosti novog oru`ja. To {to je taj ~ovek bio uvaèni romansijer, osobenost je prilika u Francuskoj, gde antisemitizam nikada i nije bio dru{tveno i intelektualno ozlogla{en kao u drugim zemljama. Luj Ferdinan Selin imao je prostu tezu, bezazlenu, sa upravo onom ideolo{kom ma{tovito{}u koja je nedostajala mnogo racionalnijim francuskim antisemitima. On je tvrdio da su Jevreji spre~ili evoluciju Evrope u politi~ku celinu, izazvali sve evropske ratove od 843. i zaverili se da poru{e i Francusku i Nema~ku izazivaju}i njihovo uzajamno neprijateljstvo. Selin je predlagao ovo fantasti~no obja{njenje istorije u svojoj Ecole des Cadavres, pisanoj u vreme Minhenskog pakta i objavljenoj prvih meseci rata. Jedan raniji pamflet na tu temu, Bagatelle pour un Massacre (1938), iako nije sadrào novi klju~ za evropsku istoriju, ve} je imao znatno mo56 Za iznena|uju}i kontinuitet francuskih antisemitskih argumenata uporedi, na primer, [arl Furijeovu sliku Jevrejina “Iskariotskog” koji dolazi u Francusku sa 100.000 funti, sme{ta se u grad sa {est konkurenata na svom polju, istiskuje sve konkurentske ku}e, zgr}e veliko bogatstvo i vra}a se u Nema~ku (u Théorie des quatre mouvements, 1808, Oeuvres Complètes 88 ff.), sa @iroduovom slikom 1939: “Infiltracijom ~iju tajnu sam uzalud poku{avao da otkrijem, stotine hiljada A{kenaza koji su pobegli iz poljskih i rumunskih geta u{li su u na{u zemlju... elemini{u}i na{e sugra|ane i u isto vreme uni{tavaju}i njihove profesionalne obi~aje i tradicije... i uspe{no se brane}i od svih popisa stanovni{tva, poreza i rada.” U Pleins Pouvoirs, 1939.

50

ANTISEMITIZAM

derniji pristup; on je izbegavao sve ograni~avaju}e razlike izme|u doma}ih i stranih Jevreja, izme|u dobrih i lo{ih i nije se baktao sa razra|enim zakonskim predlozima (posebna odlika francuskog antisemitizma), ve} je i{ao pravo u sr` stvari i zahtevao masakr svih Jevreja. Selinovu prvu knjigu veoma su dobro primili vode}i francuski intelektualci, koji su bili delom zadovoljni napadom na Jevreje, a delom uvereni da to nije ni{ta vi{e do nova literarna fantazija.57 Iz potpuno istih razloga francuski fa{isti nikli na doma}em tlu nisu uzeli Selina ozbiljno, uprkos ~injenici {to su oduvek znali da je on jedini pravi antisemit u Francuskoj. Uro|eni zdrav razum francuskih politi~ara i njihova duboko ukorenjena pristojnost spre~ili su ih da prihvate {arlatana i ludaka. Rezultat je bio taj da su ~ak Nemci, koji su bili savesniji, u svojim uzaludnim naporima da ubede francuski narod da bi istrebljenje Jevreja bilo lek za sve pod suncem morali i dalje da koriste neprikladne pristalice kao {to su Musolinijev sledbenik Dorio, i Peten, stari francuski {ovinist bez razumevanja ikakvog modernog problema. Na~in na koji se ta situacija razvijala tokom godina francuske zvani~ne, pa ~ak i nezvani~ne spremnosti na saradnju sa nacisti~kom Nema~kom, jasno pokazuje kako je neefikasan antisemitizam devetnaestog veka bio za nove politi~ke potrebe dvadesetog, ~ak i u zemlji u kojoj je dostigao svoj pun razvoj i nadìveo sve druge promene u javnom mnjenju. Nije va`no {to su sposobni novinari devetnaestog veka kao Eduar Drimon, pa ~ak i veliki savremeni pisci kao @or` Bernanos, doprinosili stvari kojoj su mnogo bolje sluìli ludaci i {arlatani. To {to Francuska, iz raznih razloga, nikada nije razvila pravu imperijalisti~ku partiju, pokazalo se kao presudno. Kao {to su mnogi francuski kolonijalni politi~ari isticali58, samo bi francusko-nema~ki savez omogu}io Francuskoj da se takmi~i sa Engleskom u podeli sveta i da se uspe{no uklju~i u grabe` oko Afrike. Iako Francuska nikad nije popustila isku{enju da se u tome nadme}e, uprkos svoj svojoj kivnosti i neprijateljstvu prema Velikoj Britaniji, ona je bila i ostala nation par exellence na Kontinentu, iako je njena va`nost slabila, pa su se ~ak i njeni slabi imperijalisti~ki poku{aji zavr{avali novim pokretima za nacionalnu nezavisnost. Kako se, {tavi{e, njen antisemitizam hranio ~isto nacionalnim sukobom sa Nema~kom, jevrejskoj stvari je skoro automatski oduzeta velika uloga u imperijalisti~koj politici, uprkos uslovima u Alìru, gde je me{ano stanovni{tvo doma}ih Jevreja i Arapa moglo biti plodno tle.59 Prosto i brutalno 57 Vidi posebno kriti~ku diskusiju u Nouvelle Revue Française Marcel Arlanda (februar 1938) koji tvrdi da je Selinova pozicija su{tinski “solide”. Andre @id (april 1938) misli da je Selin opisuju}i samo jevrejsku “spécialité” uspeo da naslika ne realnost ve} samu halucinaciju koju realnost izaziva. 58 Vidi na primer René Pion, France et Allemagne, 1912. 59 Neki aspekti jevrejskog pitanja u Alìru obra|eni su u autorkinom ~lanku “Why the Crémieux Decree was Abrogated”, u Contemporary Jewish Record, april 1943.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

51

razaranje francuske nacionalne dràve nema~kom agresijom, parodija nema~ko-francuskog saveza posle nema~ke okupacije i francuskog poraza, moglo je da dokaè koliko je malo sopstvene snage ova nation par exellence ponela u na{e vreme iz slavne pro{losti; ona nije promenila svoju politi~ku strukturu. V: Zlatno doba sigurnosti SAMO DVE DECENIJE su delile privremeno slabljenje antisemitskog pokreta od izbijanja Prvog svetskog rata. Taj je period dobro opisan kao “zlatno doba sigurnosti”,60 jer je malo onih koji su tada ìveli osetilo unutarnju slabost jedne o~igledno staromodne politi~ke strukture koja je, uprkos svim proricanjima bliske propasti, sa neobja{njivo monotonom tvrdoglavo{}u nastavila da ìvotari u la`nom sjaju. Rame uz rame i o~igledno sa neumanjenom stabilno{}u, uspeli su da se odrè anahroni despotizam u Rusiji, korumpirana birokratija u Austriji, priglupi militarizam u Nema~koj i neodlu~na republika u neprestanoj krizi u Francuskoj – sve one jo{ uvek u senci mo}i svetskih razmera Britanske imperije. Nijedna od tih vlada nije bila naro~ito popularna i sve su se one suo~ile sa sve ja~om doma}om opozicijom; ali nigde nije izgledalo da postoji ozbiljna politi~ka volja za radikalnom promenama politi~kih prilika. Evropa je bila isuvi{e zauzeta ekonomskim {irenjem da bi ijedna nacija ili dru{tveni sloj ozbiljno uzeli politi~ka pitanja u svoje ruke. Sve je moglo da se nastavi po starom jer niko nije mario. Ili, o{troumnim êstertonovim re~ima: “Sve je i dalje postojalo pori~u}i da postoji.”61 Ogroman rast industrijske i ekonomske mo}i doveo je do stalnog slabljenja ~isto politi~kih ~inilaca, dok su u isto vreme ekonomske snage postale dominantne u me|unarodnoj igri vlasti. Mislilo se da je vlast sinonim za ekonomsku mo} pre nego {to su ljudi otkrili da su ekonomska i industrijska mo} samo njeni moderni preduslovi. U izvesnom smislu, ekonomska mo} bi mogla da poljulja vlade jer one u ekonomiju imaju istu veru kao i ~isti biznismeni koji su ih odnekud uverili da dràvni instrumenti nasilja treba da se koriste samo kao za{tita poslovnih interesa i nacionalnog poseda. Veoma kratko vreme je bilo neke istine u primedbi Valtera Ratenaua da 300 ljudi, koji se svi me|usobno poznaju, drè sudbinu sveta u svojim rukama. To ~udno stanje trajalo je ta~no do 1914, kada su samom 60 Termin [tefana Cvajga koji je tako imenovao period do Prvog svetskog rata u The World of Yesterday: An Autobiography, 1943. 61 Za odli~an opis Britanskog ministarstva unutra{njih poslova vidi G. K. Chesterton, The Return of Don Quixote, koji se nije pojavio do 1927. ali je bio “planiran i delimi~no napisan pre rata”.

52

ANTISEMITIZAM

~injenicom rata, mase izgubile veru u sudbinski karakter ekonomske ekspanzije. Jevreji su pojavom zlatnog doba sigurnosti bili obmanuti vi{e nego ijedan drugi evropski narod. Izgledalo je da je antisemitizam stvar pro{losti; {to su vi{e vlade gubile mo} i ugled, manje se pa`nje obra}alo Jevrejima. Po{to je dràva igrala sve ograni~eniju i prazniju reprezentativnu ulogu, politi~ka reprezentacija teìla je da postane jedna vrsta teatarske predstave promenljivog kvaliteta, dok samo pozori{te nije u Austriji postalo ìà nacionalnog ìvota, institucija ~iji je javni zna~aj bio ve}i od zna~aja Parlamenta. Teatarski kvalitet politi~ke sfere postao je tako o~it da se pozori{te moglo pojaviti kao carstvo realnosti. Sve ve}i uticaj krupnog biznisa na dràvu i slabljenje potrebe dràve za jevrejskim uslugama pretili su da }e se jevrejsko bankarstvo ugasiti i naterali Jevreje na izvesne promene u zanimanjima. Prvi znak slabljenja jevrejskih bankarskih ku}a bio je njihov gubitak ugleda i mo}i u okviru jevrejskih zajednica. One nisu vi{e bile dovoljno jake da centralizuju i do izvesne mere monopolizuju jevrejsko bogatstvo. Sve je vi{e Jevreja ostavljalo dràvne finansije u korist nezavisnog biznisa. Pored snabdevanja vojske i vlade hranom i ode}om, rasla je jevrejska trgovina hranom i ìtom i industrija ode}e, u kojima su oni ubrzo stekli istaknute poloàje u svim zemljama; zalagaonice i me{ovite radnje u provincijskim gradi}ima bile su prete~e robnih ku}a u velikim gradovima. To ne zna~i da je odnos izme|u Jevreja i vlada prestao, ali je u njega bilo uklju~eno manje pojedinaca, tako da na kraju tog perioda imamo skoro istu sliku kao na po~etku: nekoliko Jevreja na va`nim finansijskim poloàjima sa malom ili nikakvom vezom sa {irim slojem jevrejske srednje klase. Mnogo va`nija od {irenja nezavisne jevrejske trgova~ke klase bila je jedna druga promena strukture zanimanja. Jevreji Srednje i Zapadne Evrope dostigli su ta~ku zasi}enja u bogatstvu i ekonomskom poloàju. To je mogao biti trenutak da oni pokaù da li zapravo èle novac radi novca ili radi vlasti. U prvom slu~aju oni su mogli da pro{ire trgovinu i da je prenesu naslednicima; u drugom su mogli da se ja~e uvreè u dràvne poslove i da se bore za uticaj krupnog biznisa i industrije na vlade. Ali oni nisu uradili ni{ta od toga. Naprotiv, sinovi bogatih biznismena i, u manjem stepenu, sinovi bankara napustili su karijere svojih o~eva radi slobodnih profesija ili ~isto intelektualnih zanimanja, {to sebi nisu mogli da priu{te nekoliko generacija ranije. Ono ~ega se nekada nacionalna dràva toliko bojala, ra|anje jevrejske inteligencije, sada se zbivalo fantasti~nom brzinom. Navala jevrejskih sinova iz bogatih porodica na kulturna zanimanja posebno je zapaèna u Nema~koj i Austriji, gde je veliki deo kulturnih institucija, kao {to su novine, izdava{tvo, muzika i pozori{te, postao jevrejsko preduzetni{tvo.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA

53

Ono {to je postalo mogu}e zahvaljuju}i tradicionalnoj jevrejskoj naklonosti i po{tovanju prema intelektualnim zanimanjima, dovelo je do stvarnog raskida sa tradicijom i do intelektualne asimilacije i nacionalizacije va`nih slojeva zapadno-srednjoevropskih Jevreja. Politi~ki, to je zna~ilo osloba|anje Jevreja od za{tite dràve, ja~anje svesti o zajedni~koj sudbini sa ostalim sugra|anima i neprestano slabljenje veza koje su od Jevreja stvorile me|uevropski element. U dru{tvenom smislu, jevrejski intelektualci bili su prvi koji su kao grupa imali potrebu i èlju da se priklju~e nejevrejskom dru{tvu. Dru{tvena diskriminacija, sitna stvar za njihove o~eve, koji nisu marili za dru{tveno me{anje sa nejevrejima, za njih je postala ogroman problem. Traè}i put u dru{tvo, ova grupa je bila primorana da prihvati obrasce dru{tvenog pona{anja koje su postavili Jevreji pojedinci prihva}eni u dru{tvu tokom devetnaestog veka kao izuzeci od pravila diskriminacije. Ona je brzo otkrila silu koja otvara sva vrata, “blistavu mo} Slave” – kako kaè [tefan Cvajg, koju je stogodi{nja idolatrizacija genija u~inila neodoljivom. Ono {to je jevrejsku potragu za slavom razlikovalo od op{te idolatrizacije slave toga vremena jeste {to Jevreji nisu za nju bili zainteresovani zbog sebe samih. @iveti sa oreolom slave bilo je va`nije nego postati slavan; tako su postali izuzetni recenzenti, kriti~ari, kolekcionari i organizatori onoga {to je bilo slavno. “Blistava mo}” bila je vrlo sna`na dru{tvena sila pomo}u koje su dru{tveni besku}nici mogli da stvore sebi dom. Jevrejski intelektualci su, drugim re~ima, poku{ali, a donekle i uspeli, da postanu ìvi kohezioni element koji slavne li~nosti i povezuje kao dru{tvo slavnih, koje je po definiciji me|unarodno, jer duhovna dostignu}a prevazilaze nacionalne granice. Op{te slabljenje politi~kih ~inilaca, koje je za dve decenije stvorilo uslove gde realnost i privid, politi~ka realnost i pozori{na predstava lako mogu da parodiraju jedna drugu, sada je Jevrejima omogu}ilo da postanu predstavnici nekog nedefinisanog me|unarodnog dru{tva u kome nacionalne predrasude vi{e nisu zna~ajne. I, dosta paradoksalno, izgleda da je to internacionalno dru{tvo bilo jedino koje je dopustilo nacionalizaciju i asimilaciju svojih jevrejskih ~lanova; austrijskom Jevrejinu je bilo mnogo lak{e da u Francuskoj bude prihva}en kao Austrijanac nego u Austriji. La`ni kosmopolitizam ove generacije, ova izmi{ljena nacionalnost koju su oni isticali ~im se pominjalo njihovo jevrejsko poreko, delimi~no je ve} li~ila na one paso{e koji su svojim vlasnicima davali pravo da borave u svakoj zemlji osim u onoj koja ih je izdala. Po samoj svojoj prirodi, ovi uslovi su mogli da dovedu Jevreje na istaknuto mesto, upravo kad su njihove delatnosti, njihovo zadovoljstvo i sre}a u dru{tvu dokazali da oni, kao grupa, zapravo ne èle ni novac ni vlast. Po{to su se ozbiljni dràvnici i publicisti sada bavili jevrejskim pitanjem manje nego ikada od emancipacije i po{to je antisemitizam skoro

54

ANTISEMITIZAM

potpuno nestao sa otvorene politi~ke scene, Jevreji su postali simbol dru{tva kao takvog i predmet mr`nje za sve one koje dru{tvo nije prihvatilo. Kako je antisemitizam izgubio utemeljenje u posebnim uslovima koji su uticali na njegov razvoj tokom devetnaestog veka, njega su se latili {arlatani i ludaci i razradili ga u onu ~udnu sme{u poluistina i zbrkanih predrasuda koje su kolale Evropom posle 1914, u ideologiju svih frustriranih i ogor~enih ljudi. Po{to se jevrejsko pitanje u svom dru{tvenom aspektu pretvorilo u katalizator dru{tvenog nemira, {to se okon~alo ideolo{kom kristalizacijom dezintegrisanog dru{tva oko mogu}eg masakra Jevreja, bilo bi va`no ukazati na neke od glavnih crta dru{tvene istorije emancipovanih Jevreja u buròaskom dru{tvu pro{log veka.

02 Drugo Poglavlje - Jevreji, Nacionalna Drzava i Antisemitizam

Short Description

Description

Comments

We need your help!