Photoshop 7 Biblija

„Nanćio sam vise

100% STO PROCEHAT A SVEOBUHVATN A M E R O D A V N A P R A K T I Ĉ N A STO PRQCENATA

iz Photoshop Biblije, ncgo ikada i/ bilo koje druge

knjige o IMiotushopu.1 - Scot! Kvlby. fnvĊscdnik Skicfonulriog ucltnţenja Jtrofesiona/nih knrhnika Photoshuf>u

Atraktivni primeri na 32 strane u boji! a PIACEN A tPOŠTA RlHA

1SPLATAI PRIMERAK

ĉasopisa Mikro Savladajl Photoshopove tehnike za obradu slika, retuširanje i korekciju bojo Upon prikazivaĉ siika, paletu Brushes i ĉetkicu za doterivanje Postignife vrhunske umetniĉke efekte korisćenjem maski, filtarn, siojeva i izobliĉenja

otoshoo 7 KOMPLETNO PRERAĐENA I DOPUNJENA! Veliki broj novih ili izmenjenih ilustracija Za Windows i Macintosh

Deke McClelland Autor nojprodovanijih knjlga iz obiastf kompjuterske grafike Predgovor: Mark Hamburg, vodeti programer Photoshopa, Adobe

Mikro knjiga

Systems, Inc.

• Prezentacija Mikro knjige Upoznajte se sa sadrţajem naših knjiga. Pogledajte šta Mikro knjiga sprema novo. Pretplatite se na naša izdanja. Uĉitajte softver sa pratec'ih disketa. Posetite našu prezentaciju na Internetu, na adresi www.mi kroknjiga .com • Prezentacija časopisa Mikro Upoznajte se sa sadrţajem najnovijeg broja ĉasopisa Mikro. Posetite našu prezentaciju na Internetu, na adresi www. mikro. co.yu • Prezentacija časopisa Kompjuterske igre Upoznajte se sa sadrţajem najnovijeg broja elektronskog ĉasopisa Kompjuterske igre. Posetite našu prezentaciju na Internetu, na adresi www. kornpj uters kei gre .co.yu

• Na adresi www.mikroknjiga.co.yu/dopune.htnil nalaze se dopune i ispravke naših izdanja.

• Pišite redakciji Mikro knjige ili redakciji ĉasopisa Mikro na adresu pi sma@mi kroknj i ga.co.yu, odnosno pi sma@mi kro . co.yu

Photoshop1 Biblija Deke McClelland

1 Forum časopisa Mikro Ako ţelite da uĉestvujete u forumu o opštim raĉunarskim temama, pošaljite prazno pismo na adresu MikroForum -subscri [email protected] • Forum časopisa Kompjuterske igre Ako ţelite da razgovarate sa ostalim igraĉima kompjuterskih igara i sa ureĊnicima ĉasopisa Kompjuterske igre, pošaljite prazno pismo na adresu i gre -subscri be@yahoogroups .com

Wiley Publishing, Inc.

Preveo Gorazd Herman

Photoshop® 7 Biblija Recenzent i urednik Redaktor Koordinator Tehniĉki urednici Korektor Korektor pripreme Realizacija korica i kolornih strana Prelom teksta i obrada stika

Izdavaĉ Direktor

Olga Milanko Stela Spasić Aleksandra StojanoviĊ Nataša Pavlov i Jasmina Arsić Vesna ĐukiĊ Saša Novaković Miodrag Ivanisevic Natasa Pavlov Jasmina Arsić MUica Deĉanski Sanja Tasid Goran Stajić Mikro knjiga, Beograd Dragan Tanaskoski

Štampa

Publikum, Beograd Ako imate pitanja ili komentare, ili ako ţelite da dobijete besplatan katalog, pišite nam ili se javite:

Mikro knjiga P. fah 20-87 11030 Beograd tel: 011/3540-544

Banja Luka tel: 051/220-960

pi [email protected]

pi sma@mi kroknjiga.ba

Mikro knjiga Jevrejska bb 78000

Mikro knjiga Maksimirska 13

10000 Zagreb tel: 01/2344023 pi sma@mi kroknji ga.hr

Autorizovan prevod sa engleskog jezika knjige Photoshop 7 Bible. Copyright © 2003 Mikro knjiga. Sva prava zadrţana. Nije dozvoljeno da nijedan deo ove knjige bude reprodukovan ili emitovan na bilo koji naĉin, elektronski ili mehaniĉki, ukljuĉujuĊi fotokopiranje, snimanje ili bilo koji drugi sistem za beleţenje, bez prethodne pismene dozvole izdavaĉa. Original English language edition Copyright © 2002 Wiley Publishing, Inc. All rights reserved including the right of reproduction in whole or in part in any form. This translation published by arrangement with Wiley Publishing, Inc. Copyright © 2002 Wiley Publishing, Inc. za originalno izdanje na engleskom jeziku. Sva prava zadrţana, ukljucujući i pravo reprodukovanja, u celini ili u delovima, na bilo koji naĉin. Ovaj prevod je objavljen uz saglasnost Wiley Publishing, Inc. CIP - KaTajionraaijHja y nySjimcauHjn HapoflHa 6n6aHOTeKa Cp6iije, Eeorpaa OD4.42PHOTOSHOP MAKJ1MJ1AHA, JIhk Photoshop 7 Biblija / Deke McClelland ; prevod Gorazd Herman. - Beograd : Mikro knjiga, 2003 (Beograd : Publikum). - XX, 944 str. : ilustr. ; 24 cm Prevod dela: Photoshop 7 Bible. - Tiraţ: 1000. O autoru: str. V. - Registar. ISBN 86-7555-215-7 a) AnjiHtcaTHBHH uporpaM "Photoshop" b) PanyHapcKa rpatj^HKa COBISS.SR-1D 105962252

L. PS7B/202/302027M2501P196S79K35 5432 1

_l

O autoru Godine 1985. Deke McClelland je nadgledao prvo uvodenje personalnih raĉunara u proizvodne procese u Bolderu, Kolorado. Kasnije je diplomirao i postao umetniĉki direktor firme Publishing Resources, jednog od prvih grafićkih studija u SAD koji su se zasnivali iskljuĉivo na jeziku PostScript. Sada je Deke McClelland poznati struĉnjak i predavaĉ specijalizovan za Adobe Photoshop i širu oblast kompjuterske grafike i dizajna. On je domacin interaktivnog videa „Best of Photoshop 7.0" koji se isporuĉuje zajedno s Photoshopom, kao i u iscrpnom i zabavnom videu Total Training for Adobe Photoshop 7 (www.totaltrain- ing.com). Ostali njegovi video serijali na DVD i CD medijima ukljucuju Digital Photography with Photoshop Elements, Total Training for Adobe Illustrator 10, Total Training for Adobe InDesign 2 i Total Training for PageMaker 7. Uz video serijale, Deke se bavi i pisanjem. Autor je nagradivanih knjiga Photoshop 7 Biblija i Photoshop 7 Biblija, Profesionalno izdanje (obe u izdanju Wiley Publishing, Inc.), koje se objavljuju već deset godina, u većem tiraţu od bilo kog drugog priruĉnika za kompjutersku grafiku. Ostali bestseleri su Photoshop 7 za neupućene (Mikro knjiga), Photoshop Elements 2 For Dummies, Look & Learn Photoshop i Web Design Studio Secrets (sve u izdanju Wiley Publishing, Inc.), kao i Real World Illustrator 10, Real World Digital Photography i Adobe Master Class: Design Invitational (izdavaĉ Peachpit Press). Deke je 1989. dobio nagradu Bendţamin Frenklin za najbolju raĉunarsku knjigu (Benjamin Franklin Award for Best Computer Book). Posle toga je dobio priznanja Društva za tehniĉke komunikacije (Society for Technical Communication Award) 1994. godine i dvaput 1999, nagradu Ameriĉkog društva urednika poslovne štampe 1995. i 2000. (American Society of Business Press Editors Award), nagradu udruţenja Western Publications Association (1999), nagrade Udruţenja raĉunarske štampe (Computer Press Association Award) (1990,1992, 1994,1995,1997. i dvaput 2000. godine). Godine 1999, izdavaĉ Book Bytes proglasio je Dekea svojim autorom godine. Uz ostala priznanja, Deke ima diplomu Adobe Certified Expert, clan je Photoshop- World Instructor Dream Teama, predavaĉ na krstarenju MacMania 2002. godine, uz obale Aljaske. Osim toga, urednik je i pisac tekstova za ĉasopise Macworld i Photoshop User.

0 knjizi „Verovatno mislite da će se neko, ko ima petlju da svoju knjigu nazove Bibtijom, stvarno potruditi da knjiga bude dobra. Ako tako nešto ne mislite, onda je to verovatno zato što ste vec upoznali Photoshop Bibliju pa znate da stvarno i jeste dobra." - Krissy Harris, Los Angeles Times „Definitivno najbolja knjiga na trţištu na ovu temu danas. Nigde nećete naici na bolji izvor informacija o Photoshopu." - Jacquelin Vanderwood, The Internet Eye Magazine „Photoshop Biblija je obavezna enciklopedija sa informacijama o Photoshopu. Cinjenica da i najiskusniji korisnici Photoshopa smatraju Bibliju obaveznim gradi- vom, predstavlja priznanje strucnosti Dekea McClellanda." - Jeff Schewe, vrhunski fotograf i digitalni umetnik „Kada bih se našao na pustom ostrvu i mogao da izaberem samo jednu knjigu o Photoshopu, to bi bitaova knjiga!" - Scott Kelby, predsednik Nacionalnog udruţenja struĉnjaka za Photoshop „Kada me muĉi neko pitanje, znam da Deke moţe da mi odgovori, jasno i iscrpno. Ako ste ozbiljno zainteresovani za najpoznatiji program za obradu slika i moţete da kupite samo jednu knjigu, to bi trebalo da bude ova." - Howard Millard, eDigitalPhoto.com „Photoshop je postao znaĉajan program u branši. Za njega vam zato treba industrij- ska enciklopedija sa informacijama. Potrebna vam je Biblija\" - Fred Showker, izdavaĉ ĉasopisa DT&G Magazine „Deke je najbolji pisac o Photoshopu na planeti. Impresionira me pomisao na godine iskustva i priprema koje su ulozene u Photoshop Bibliju. Vrednost ove knjige daleko prevazilazi njenu cenu." - John Nemerovski, kolumnista rubrike „Book Bytes" u ĉasopisu My Mac Magazine

B E E S

K

* t ' S

S B

j r. c,w . JN ■ ••

g I i »■ 9

"S

"J\

:-

. 1

N—^

t■""

- " *-W " ^

Predgovor Obilazak rudnika piksela Ako ĉitate ovaj predgovor, verovatno ste kupili primerak programa Adobe Photoshop 7.0, na ĉemu vam ja i ostali iz Photoshopovog tima u Adobeu zahvaljujemo. Adobe Photoshop je proizvod koji ima dubinu. Dok su neka njegova blaga, bar se nadamo, relativno oĉigledrta i nalaze se na površini, do mnogih treba duboko kopati. Pokušavamo da pojednostavimo stvari na površini sa ţeljom da se korisnik preterano ne preoptereti kada tek poĉne da radi. Ako ţelite da steknete uvid u to, otvorite na trenutak okvir za dijalog Layer Style ili paletu Brushes i zamistite šta bi se desilo kada bi sve kontrole na svim panoima bile vidljive istog ĉasa kada po prvi put pokrenete Photoshop. Nije priviaĉna zamisao. Jedan od pristupa onaj koji je primenjen u programu Photoshop Elements - jeste da ove kontrole uopšte ne budu dostupne. Medutirn, Photoshop je alatka za profesionalce i ljude koji vole sebe da smatraju profesionalcima, pa bi izostavljanje svih opcija samo zato da ne bi bili preopterećeni, predstavljalo potcenjivanje nasih korisnika. Recimo da tek poĉinjete. Lutate unaokolo, podiţete nekoliko lepih kamenova, pronalazite nekoliko zanimljivih postupaka sa slikom, a da ne morate da se preterano potrudite, a zatim poĉinjete da se pitate da li je to sve. U torn trenutku treba da zapoĉnete kopanje u dubinu. Kopanje rupe moţe da bude dosadan posao. A moţe biti i uzbudljiva avantura, kao što je potraga trogodišnjaka za zakopanim blagom. Deke je u nekom smisiu naj- stariji trogodisnjak na svetu. On zaranja u Photoshop i vodi vas po njemu ne samo sa entuzijazmom, već s vrtoglavim entuzijazmom. Neko bi rekao „besomuĉnim entuzijazmom". Deke je takode iskusni, mudri stari kopaĉ piksela, koji se spustio u dubinu več mnogo puta. Dobro zna gde se proteţu zlatne ţile i gde se nalaze sve zamke i opa- snosti. Ne ustruĉava se da saopšti svoje mišljenje i presrec'an je kad s vama deli svoje neslaganje s našim rešenjima. Ako dozvolite da Deke bude vaš vodiĉ kroz rudnik piksela, putovanje će biti bogato, šaroliko i uzbudljivo. Deke ce vas zgrabiti i voditi vratolomnom brzinom, dugim i krivudavim putem, a reĉi će mu navirati od uzbuĊenja dok objašnjava sve što ima da vam pokaţe. Ne brinite se! On zna šta radi i, kada završite putovanje s njim, bićete spremni da samostalno nastavite traţenje blaga. Zabavljajte se! Mark Hamburg Glavni projektant programa Adobe Photoshop Adobe Systems Incorporated jun 2002.

Uvod ije lako smisliti naĉin za predstavljanje neke knjige. Posebno ovako gargantu- anske knjige kao N što je ova. Osećam da treba da poĉnem s neĉim znaĉajnim, neĉim što ĉete pamtiti. Neĉim što će doprineti da poţetite da kupite knjigu i odne- sete je kuc'i da vam postane omiljena za veĉita vremena. MeĊutim, jedino ĉega mogu da se setim je sledede: Pozdravljam vas, dobro došli u Photoshop Bibliju, najprodavaniju veiiku, debelu knjigu o Photoshopu u istoriji izdavastva. Uradio sam sve što je u mojoj modi da obradim sve i da uĉinim svoju prozu zabavnom, bar povremeno. Prirodno, verujem da ćete iz nje dosta nauĉiti, ali se takode nadam da ćete se stvarno dobro provoditi ĉitajući je. Ako vam ne bude zabavna, vaši neprijatelji će zasigurno likovati. Ako nemate neprijateije, znaĉi da ste zaista zabavni pa je prijatno druţiti se s vama. Ave, prijatelju! Dok se pripremate da doţivite silnu radost, dozvolite mi da kaţem nešto o ovoj knjizi. Photoshop Biblija je knjiga o Adobe Photoshopu koja se izdaje najduţe bez prekida, evo ved devet godina. Nije sluĉajno što je to i najprodavaniji prirucnik o ovoj temi; ima ukupno 12 izdanja u SAD, desetine prevoda u stranim zemljama i vise od milion odštampanih primeraka u celom svetu. To je cini ne samo najuspešnijom knjigom svoje vrste, ved i jednom od najuspesnijih knjiga na bilo koju temu iz elek- tronske obrade dokumenata. lpak, svi znarao da ono što se najbotje prodaje ne mora obavezno da bude i naj- bolje - ne moram da vas podsedam na to koji sve antisluhisti prodaju najviše ploĉa. Medutim, ova knjiga je oĉigiedno takia ţicu. Izgleda da je Photoshop Biblija izdrţala test vremena. Moţda za to treba da zahvalim navici citalaca, ali ipak se nadam da su za ovako trajnu privlaĉnost knjige bar delimiĉno zasluţni vreme i napor koje sam u nju uioţio, U pozadini ove knjige stoji slededa filozofija: ĉak i najodbojnija tema moţe da postane laka ako se pravilno objasni. Ovo vaţi duplo ako je predmet rasprave nešto tako skromno kao što je parĉe softvera. Photoshop nije neko znaĉajno delo prirode koje se opire našem razumevanju - ved samo komercijalni proizvod koji je projek- tovala gomila obiĉnih ljudi kao što ste vi, sa iskljuĉivom namenom da ga shvate i koriste gomile obiĉnih ljudi poput vas. Ako nisam u stanju da vec na poĉetku obja- snim nešto što se toliko samo po sebi podrazumeva, onda treba da me je sramota. Shvatio sam kao svoju misiju da svaku temu obradim direktno - bez vrdanja, bez izvinjenja. Sve je tu, od praktiĉnih uputstava za pravljenje preciznih maski do teorij- skih cudesa izrade filtara po vasoj ţelji. Ni ja nisam roden sa ovim znanjem i dešava mi se da i sam uĉim zajedno s vama. Ako ne znam kako nešto radi, ja to istraţim i smislim rešenje, ponekad iz razgovora s programerima o karakteristikama pro- grama, a ponekad koristim druge izvore. Moj posao je da pronaĊem smislene odgo- vore i prenesem ih vama, onoliko jasno koliko umem.

TakoĊe nudim osnovne podatke, svoje komentare i povremene nespretne poku- šaje da budem

XII Photoshop 7 Biblija duhovit. Suvoparno nabrajanje funkcija, posle koga slede ozbiljna razmatranja o tome kako one rade, ne vredi ni prebijene pare ako ne objasnim zašto odreĊena karakteristika postoji, gde se uklapa u tok vašeg rada i - ponekad - da li ujedno predstavija i najbolje rešenje. Kada objašnjavam Photoshop, naizmeniĉno sam namćorast, uzbuĊen ili ošamucen i uopšte se ne uzdrţavam od kritikovanja ili odusevljenja. Ovom knjigom vas vodim kroz program podjednako subjektivno kao što bih ga objasnio nekom prijatelju.

O ovom izdanju knjige Pokušavam svaku novost u Photoshop Bibliji da uĉinim posebnom, naroĉito onima koji redovno kupuju sva nova izdanja knjige. Ovog puta sam stvarno zapeo i nadam se da se to primećuje. Uz detaljne izmene na svakoj strani knjige - kao i uz doku- mentovanje svih novih funkcija ukljuĉujući prikazivaĉ slika, prilagodljivu paletu Brushes, ĉetkicu za doterivanje, okvir za dijalog Pattern Maker, unapred pripre- mljene radne površine i alatke, Auto Color, nove reţime mešanja, funkciju provere pravopisa i tako dalje- detaljno sam pretresao postojeća objašnjenja stilova slojeva, opcija mešanja, komande Liquify, maskiranja i mnogih najbitnijih filtara i opcija za podešavanje boja. Više od polovine poglavlja znaĉajno sam izmenio ili potpuno iznova napisao, Pošteno govoreĊi, ovo se dešava sa svakim izdanjem. Ono što je posebno u vezi s Photoshop 7 Biblijom jeste grafika. Po prvi put od poĉetka postojanja ove knjige, zamenio sam skoro svaku sliku. Od otprilike 600 slika, oko 30 je pokupljeno iz ranijih izdanja, što znaĉi da je celih 95 procenata ili preraĊeno ili potpuno novo. Uzimajući nove stike, takoĊe sam drastiĉno povećao njihovu jasnost, kvalitet i rezo- luciju, s tim što neke slike seţu ĉak do 600 piksela po inĉu. Većina slika sadrţi obja- šnjenja, tako da vam vec na prvi pogled bude jasno o ĉemu se radi. I, što je moţda najuzbudljivije, preradio sam siike u boji pa sada svaka slika zauzima celu stranu i ima smisla sama po sebi. Ne uzimajući u obzir znaĉajne napore mojih izuzetno sposobnih saradnika, koautora knjige InDesign For Dummies Amy Thomas Buscaglie i koautora knjige Photoshop Elements For Dummies i pisca Total Photoshopa Galena Fotta, na Photoshop 7 Bibliju sam potrošio vise vremena nego na bilo koju raniju verziju, osim samog prvog izdanja iz 1993. godine. Amy, Galen i ja se nadamo da se slaţete da je ovo vreme bilo korisno upotrebljeno. Kao i sve dosadašnje verzije Photoshop Biblije, ova je priruĉnik, a ne udţbenik. Slike iz knjige nije moguće preuzeti s mreţe iz dva razloga. Prvo, mnoge od njih su slike iz komercijalnih fototeka; razumljivo je da bi se njihovi autori mrgodili na mene kada bih njihova dela besplatno detio. Drugo, tehnike koje se u knjizi objašnja- vaju napravljene su tako da deluju i s vašim slikama. Nema potrebe da se bavite edukativnim pokušajima pre nego što ono što ste nauĉili oprobate na sopstvenim radovima. Odmah moţete da se prihvatite praktiĉne primene onoga što znate. Ipak, da knjiga ne bi previse narasla, kao i da bi bila jeftinija, nesto sam morao i da izostavim. Prvo, nema CD-a što smatram da je plus. Ovo je knjiga, a ne parĉe soft- vera i veĊ odavno smatram da CD predstavija nepotreban višak. Drugo, Photoshop 7

XfV Photoshop 7 8ibtija

uvod xiii

Biblija pokriva sve u vezi s Photoshopom, ali se i ograniĉava samo na Photoshop. Ne obraĊujem prateći proizvod uz Photoshop, ImageReady. Ako vam je bitno da nauĉite ImageReady, ostavite ovu knjigu i umesto nje uzmite Photoshop 7 Bible, Professional Edition u tvrdom povezu (Wiley, 2002), koja sadrţi vise slika u boji i naprednije informacije. I, da ne bih zaboravio, postoje još dva specijalna saradnika. Prvo, dobili srao novog recenzenta, Roda Wynne-Powella, ciji je posao da obezbedi tehniĉku pre- ciznost knjige. Aktivni beta korisnik programa i autor knjige Photoshop Made Simple, Rod se dokazao kao jedan od najpedantnijih i najstruĉnijih recenzenata od svih s kojima sam imao zadovoljstvo da radim. Drugo, imamo sreću što je opet s nama jedna od prvobitnih saradnica na Photoshop Bibliji, autor indeksa Sharon Hilgen- berg. Nekada davno, indeks Photoshop Biblije nije imao premoa, a sada se opet pojavljuje u svom punom sjaju.

Konvencije Izgleda da svaka knjiga o raćunarima prati samo sopstvenu logiku, pa i ova nije nikakav izuzetak. Iako pokušavam da izbegnem šatrovaĉki - papa, baparapa štopo sepe tipiĉepe napajepevepedepegepe depetapa - pretplaćen sam na šaku konven- cija koje moţda nećete odmah prepoznati.

Reĉnik Zovite ga raĉunarski, zovite ga tehnobaljezganje, zovite ga sintetiĉkim ţargonom onih ĉije su glave u oblacima, ĉinjenica je da ne mogu da objasnim Photoshop sa svim njegovim grafiĉkim i odbojnim detaljima, a da ne posegnem za specijalizo- vanim jezikom zanata. lpak, da bih vam pomogao da pratite tekst, tehnicki termini, koje moţda ne poznajete ili koje upotrebljavam u neobiĉnom kontekstu, štampani su kurzivom, a dat je i engleski termin (na primer, randomaccess memory). Posle termina koji je štampan kurzivom sledi definicija. Ako naidete na neobiĉnu reĉ koja nije u kurzivu (ovaj mali kurziv sluţi da vam skrene paţnju), pogledajte u indeksu gde se ta reĉ prvi put pojavljuje u knjizi.

Komande i opcije Da bi se razlikovala bukvalna imena komandi, okvira za dijalog, dugmadi i tako dalje, pišem ih velikim poĉetnim slovom (na primer, pritisnite dugme Cancel). Jedini izuzeci su nazivi opcija koji mogu sadrţati i po šest-sedam reĉi, ukljuĉujući i pred- loge kao to i of. Uobiĉajeno je da se predlozi i clanovi (a, an, the) ne pišu velikim poĉetnim slovom, pa i ova knjiga sledi ovo, vremenom proslavljeno, pravilo. Kada pišem o menijima i komandama, koristim simbol strelice da bih oznaĉio hijerarhiju. Na primer, izaberite File Open znaći da izaberete komandu Open iz menija File. Ako treba da otvorite podmeni da biste došli do komande, izmeĊu imena menija i konaĉne komande navodim komandu koja se koristi da bi se prika- zao podmeni. Izaberite Image O Adjustments O Invert znaĉi da treba da izaberete komandu Adjustments iz menija Image, a zatim da izaberete komandu Invert iz pod- menija Adjustments.

Zajedniĉka platforma Ovo je verzija knjige za obe platforme, što će reći da je napisana kako za korisnike Windowsa, tako i za korisnike Macintosha. Photoshop je na obe platforme prak- tiĉno identiĉan, zato nema mnogo razlike. Medutim, razliĉite su tastature. Tasteru Ctrl PC raĉunara odgovara Command (8€) na Macu. Tasteru Alt odgovara Option. Pošto mis Applea nema desni taster, pritisak desnim taserom miša na PC raĉuna- rima postaje na Macu Control+pritisak tasterom misa. Kroz celu knjigu pokušavam da odrţirn doslednost koliko je to moguće, tako da uvek prvo pominjern preĉicu na tastaturi za Windows, a za njom ekvivalent na Macintoshu u zagradama.

Brojevi verzija Nov komad softvera pojavljuje se na trţištu svakih 15 minuta. To nije stvarni stati- stiĉki podatak, ali, kladim se da nisam mnogo pogrešio. Photoshop je napredovao do verzije 7.0. Ali, do trenutka kada budete ovo ĉitali, broj verzije rnoţe da naraste i za sedam stotih delova procenta. Zato znajte da, kada napišem Photoshop 7, mislim na sve što nije Photoshop 8. Sliĉno, kada napišem Photoshop 6, mislim na verzije 6.0 i 6.0.1; Photoshop 5, pred- stavlja verzije 5.0, 5.0.2 i 5.5; Photoshop 4 verzije 4.0 i 4.0.1, Photoshopverzije 3.0, 3.0.1, 3.0.3, 3.0.4 i 3.0.5. Photoshop 2.5 znaĉi 2.5 i 2.5.1; shvatili ste.

Sliĉice Kao i skoro svaka druga knjiga o raĉunarima koja se trenutno nalazi na policama vaše piljarnice, i ova sadrţi zavodljive slicice koje usmeravaju oĉne jabuĉice pravo na vaţne informacije. Slicice olakšavaju posao onima koji vole da prelete knjigu da bi shvatili o ĉemu se radi. One sluţe kao male polise osiguranja protiv oslabljene paţnje. Sve u svemu, slicice su jasne same po sebi, ali ću ih ja ipak objasniti, Sliĉica Upozorenje vam skrece paţnju na to da korak koji upravo treba da predu- zmete moţe da izazove katastrofalne posledice. Pa, moţda je preterano reći „kata- strofalne". One su, bolje reĉeno, nezgodne. Neudobne. Za ime boga, budite paţljivi! Sliĉica Napomena istiĉe delid informacija koji sam odluĉio da podelim s vama pošto mi se svojevremeno uĉinilo da je u dalekoj vezi s temom. Moţda objašnjavam kako je neka opcija nastala, zašto je neka karakteristika programa primenjena onako kako jeste, ili kako su stvari stajale u stara, dobra vremena. Upozorenje

Slicica Photoshop 7 objašnjava opcije, komande ili karakteristike koje su sasvim nove u poslednjoj verziji. Ako već poznajete prethodne verzije Photoshopa, moţda ćete poţeleti da prelistate knjigu traţeći slicice Photoshop 7 da biste videli kakvih sve novih stvari tu ima. Napomena

X

Ova knjiga kipti od saveta i tehnika. Kada bih istakao svaki od njih, strane bi bile preplavljene sijalicama. Slicica Savet skrece paţnju na specifiĉne preĉice koje su ^ primenljive u programu Photoshop. Da biste pronašli veće i korisnije savete, bojim se da cete morati da proĉitate celu

knjigu. , \ Slicica Referenca vas upućuje gde da potraţite informacije o tekućoj temi. j Rolersnca \ „ . .. ,, _ I Sa ovom shcicom necete imati nikakvih problema. S t

Sauet

H

'

'

Pomišljao sam da uvedem još jednu sliĉicu koja bi vas upozoravala na svaku novu informaciju - bilo da je u vezi s Photoshopom 7 ili ne - koja je ukljuĉena u ovu knjigu. Ali, otkrio sam da bi trebalo da je koristim u svakom drugom pasusu. Osim toga, to bi vam Uvod XV uskratito zadovoljstvo da samostalno otkrivate nove stvari.

Kako da me gnjavite Jako je ovo milionito izdanje knjige, i mada ju je dosad veĉ skeniralo stotinu hiljada oĉiju ĉitalaca, a ja i moj izdavaĉ smo je intenzivno pregledali nekoliko meseci, kladim se da ce i pored toga neko, negde, ipak uspeti da pronaĊe greške i previde. Ako ih primetite i ako imate nekoliko slobodnih trenutaka, molim vas da me oba- vestite. Uvek cenim komentare ĉitalaca. Ako ţelite da s nekim podelite svoje stavove, komentare i ispravke, molim vas da mi pošaljete poruku na adresu [email protected]. Ne uzbudujte se ako ne dobi- jete nikakav odgovor od mene nekoliko dana, ili meseci, ili nikada. Ja proĉitam svaku poruku i pokušam da primenim skoro svaku konstruktivnu ideju koju se neko potrudi da mi uputi. Pošto primam na stotine pisama ĉitalaca nedeljno, mogu da odgovorim samo na mali deo. 10^^ Molim vas da mi ne pišete da biste me pitali zašto se vaš primerak Photoshopa Napamena jQge p0naga na vašein raĉunaru, Ja nisam uĉestvovao u razvoju Photoshopa, ne plaea me Adobe, a nisam ni osposobljen za rad na podršci proizvodima. Adobe moţe mnogo bolje od mene da vam odgovori na pitanja o tehniĉkoj podršci, zato, ostavljam to struĉnjacima. A sada, da ne naklapamo dalje, hajde, okrenite stranu i nastavite pravo napred ka velikim, neslućenim granicama podruĉja obrade slika. Uskoro ćete 2nati stvari koje ranije niste poznavali, videcete stvari koje nikada niste videti, stedi cete nove uvide i otarasićete se kilograma ĉistim trošenjem misaone energije. (Ovakve posle- dice nisu tipiĉne.) Zapamtite, ova knjiga moţe da bude opasna alatka ako se ne koristi mudro. Nemojte je nositi sa sobom u krevet. Kad zaspite, mogla bi da vam padne na glavu i zgnjeĉi vam lice kao neku bubu, samo što bi prizor bio neprijatniji.

• . .■

Sadrţaj

XVIII Photoshop 7 Biblija

Predgovor................................................................................. .................................. ix Uvod ............................................................................................................................ xi

Poglavlje 1: Upoznavanje Photoshopa 7 ...................................................... 3 Šta je Photoshop? .................................................................................................................. 3 Teorija obrade slika ............................................................................................................... 4 Brzom prugom do Photoshopa 7 ........................................................................................... 8

Poglavlje 2: Photoshop iznutra ...................... ........................................... 13 Photoshop 7 na prvi pogled ................................................................................................. 13 Radna površina Photoshopa ................................................................................................ 15 Kretanje kroz Photoshop ..................................................................................................... 39 Prilagodavanje interfejsa ..................................................................................................... 47

Poglavlje 3: Rad sa slikama .......................................... ........................... 67 Kako funkcionišu slike ........................................................................................................ 67 Rezolucija ekranskih slika ................................................................................................... 71 Kako da otvarate, kopirate i snimate slike ........................................................................... 72 Pregled formata datoteka ..................................................................................................... 92 Dodavanje informacija i napomena datotekama ................................................................ 119 Promena broja piksela i obrezivanje.................................................................................. 124

Deo II: Slikanje i retuširanje

133

Poglavlje 4: Definisanje boja ................................................................... 135 Biranje i menjanje boja ..................................................................................................... 135 Rad s razliĉitim modelima boja ......................................................................................... 142 Korišćenje ostalih naĉina za izbor boja ............................................................................ 155 Uvod u kanale boja............................................................................................................ 164

H

Isprobavanje kanala ........................................................................................................... 167 Ostale (unkcije kanala ....................................................................................................... 169 Efekti s kanalima boja ....................................................................................................... 175

Poglavlje 5: Slikanje i ĉetkice ...................................... ......................... 181 Photoshop slika kao profesionalac ............................. ..................................................... 181 Upoznajte alatke za slikanje i obradu ................................................................................ 182 Osnovne tehnike ................................................................................................................ 188 Oblik i veliĉina ĉetkice ...................................................................................................... 200 Dinamiĉne ĉetkice ............................................................................................................. 209 Opcije Opacity i Strength, Flow i Exposure ...................................................................... 221 Reţimi ĉetkica ................................................................................................................... 223

Poglavlje 6: Popunjavanje i iscrtavanje ................................. ............... 233 Popunjavanje delova slike ................................................................................................. 233 Popunjavanje selekcija bojom i šarama ............................................................................. 233 Popunjavanje prelivima ..................................................................................................... 243 Iscrtavanje kontura i glava strelica .................................................................................... 261

Poglavlje 7: Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje ........................... 269 Ĉetiri najbolje alatke ......................................................................................................... 269 Kloniranje i doterivanje ..................................................................................................... 271 Retuširanje fotografija ....................................................................................................... 287 Primena §ara koje se ponavljaju ........................................................................................ 300 Koraĉanje u prošlost.......................................................................................................... 321

Deo Ili: Seiekcije, maske i fiftri

339

Poglavlje 8: Seiekcije i putanje ............................................................... 341 Osnove selekcija................................................................................................................ 341 Naĉini za izmenu selekcija ................................................................................................ 356 Premeštanje i dupliranje selekcija ..................................................................................... 369 Kako se crtaju i obraduju putanje ...................................................................................... 377 Uvoţenje i izvoţenje putanja ............................................................................................ 401

Poglavlje 9: Maske i izdvajanje delova slike .......................................... 407 Biranje pomocu maski .............................. ........................................................................ 407 Slikanje i obradivanje unutar selekcija .............................................................................. 409 Rad u reţimu brze maske .................................................................................................. 414

Automatsko pravijenje maski ............................................................................................ 428 Izrada nezavisnog kanala maske ....................................................................................... 443 Sadržaj447 xix Izrada maske od slike ........................................................................................................

Poglavlje 10: Korektivno filtriranje......................................................... 455 Osnove filtara .................................................................................................................... 455 Pojaĉavanje oštrine i kontrasta .......................................................................................... 465 Zamagljivanje slike ........................................................................................................... 479 Faktori šuma ...................................................................................................................... 499

Poglavlje 11: IzobliĈenja i efekti ............................................................ 513 Destruktivni filtri ............................................................................................................... 513 Filtri Pixelate ..................................................................................................................... 520 Filtri za pojaĉavanje ivica ................................................................................................. 524 Filtri za izobliĉavanje ........................................................................................................ 530 Omotavanje slike oko 3D oblika ....................................................................................... 567 Dodavanje oblaka i usmerenog svetla ............................................................................... 573

Poglavlje 12: Rad sa slojevima ............................................................... 581 Slojevi, slojevi svuda ............................................. .......................................................... 581 Slanje selekcije na sloj ...................................................................................................... 583 Rad sa slojevima ............................................................................................................... 586 Biranje sadrţaja slojeva ..................................................................................................... 599 Pomeranje, povezivanje i poravnavanje slojeva ................................................................ 604 Priniena transformacija ..................................................................................................... 615 Maskiranje i slojevi ........................................................................................................... 620

Poglavlje 13: Ĉarolije s reţimima mešanja ............................................. 629 Krajnje je vreme da se nešto meša .................................................................................... 629 Parametri Opacity i Fill ..................................................................................................... 633 Reţimi mešanja ................................................................................................................. 636 Opcije Advanced Blending ............................................................................................... 659 Odbacivanje i nametanje ................................................................................................... 673 Izraĉunavanja za celu sliku................................................................................................ 681

Poglavlje 14: Oblici i stilovi .................................................................... 693 Adobe ĉorba ..................................................... ............................................................... 693 Crtanje geometrijskih oblika ............................................................................................. 694 Hrabri, novi stilovi slojeva ................................................................................................ 706 Menjanje i snimanje efekata .............................................................................................. 726

Poglavlje 15: Tekst koji moţe sve ........................................................... 731 Status teksta u Photoshopu ................................................................................................ 731 KorišĊenje alatke za tekst .................................................................................................. 736 Krivljenje teksta ................................................................................................................ 758 Obrada teksta kao oblika ................................................................................................... 760

Poglavlje 16: Osnove upravljanja bojama ............................................... 765 Zaranjanje u boje ............................................................................................................... 765 Tipiĉan scenario podešavanja boja .................................................................................... 766 Centrala za konverziju boja ............................................................................................... 775 CMYK po ţelji .................................................................................................................. 784

Poglavlje 17: Preslikavanje i podešavanje boja....................................... 789 Šta je preslikavanje boja? .................................................................................................. 789 Instant efekti u boji............................................................................................................ 791 Brze korekcije ......... ........................................................................................................ 799 Pomeranje tona i bojenje ................................................................................................... 801 Proizvoljno podešavanje svetloće...................................................................................... 816 Slojevi za podešavanje ...................................................................................................... 832

Poglavlje 18: Štampanje slika ................................................................. 839 Dobro došli u štampu ........................................................................................................ 839 Upoznavanje sa štamparskom terminologijom .................................................................. 840 Štampanje kompozita ........................................................................................................ 843 Izdvajanje boja .................................................................................................................. 863 Štampanje duotonova ........................................................................................................ 865 Separacije sa posebnim bojama ......................................................................................... 868 Štampanje kontaktnih kopija ............................................................................................. 870

Dodatak: Tasteri i modifikatori ............................................................... 877 Indeks ....................................................................................................................... 909

DE O

Dobro došli u Photoshop 7

J

XX Photoshop 7 Biblija

♦♦♦♦

U ovom delu Poglavlje l Upoznavanje Photoshopa 7 Poglavlje 2 Photoshop iznutra

Poglavlje 3 Rad sa slikama ♦ ♦ ♦♦

POGLAVLJE

Upoznavanje Photoshopa 7 Šta je Photoshop? Mnogi od vas već znaju odgovor na ovo pitanje. Znate šta Photoshop radi, znate ĉemu sve sluţi, kako se uklapa u sistem programa za racunarski dizajn, znate koliko košta kod razliĉitih prodavaca, znate celu njegovu istoriju (od samog zaĉetka u vidu skromnog programĉića za konverziju slika, pod nazivom Display, do njegove prve komercijalne verzije po imenu Barneyscan XP, pa sve do današnjeg dana), kao i imena svih ĉlanova njegovog razvojnog tima. Ako noću ne mogu da zaspim, to je zbog vas, pošto ovom knjigom pokušavam da vam prenesem informacije o Photoshopu koje ĉak ni vi dosad niste znali. Moţda vi spadate u veliku grupu onih koji imaju maglovitu predstavu o tome šta Photoshop radi, ali ste pomalo nesigurni oko detalja. Znate, na primer, da vam program omogucuje da modifikujete fotografije ali nije vam najjasnije kako se to dešava. Hi moţda uopšte nemate pojma šta je Photoshop. Neko je program instalirao na vasem raciinaru, bacio vam u krilo ovu knjigu i rekao: „Napred"! Ako ste se prepoznali u nekom od navedenih primera - ne brinite, svi smo mi jednom bili poĉetnici u Photoshopu i svi cemo imati još mnogo priiika da u nećemu drugom budemo poĉetnici. Zato, pre nego što nastavimo, treba jednom zauvek da razjasnimo: šta je taĉno Photoshop? Photoshop je program za profesionalnu obradu slika. Adobe Systems je ime kompanije koja ga razvija i prodaje. Adobe Photoshop vam omogućava da pravite slike zapoĉinjući od praznog platna, ili, što je verovatnije, da modifikujete skenirane slike i digitalne fotografije. Photoshop se isporuĉuje u varijantama za operativni sistem Microsoft Windows ili Apple Macintosh. Pazite. Photoshop nije tek neki tamo program za obradu slika. On je najsnaţnija, najneizbeţnija aplikacija za obradu slika na svetu. Uprkos snaţnoj konkurenciji koju ćini vise od sto programa, raspona cene od praktiĉno besplatnih do onih koji koštaju nekoliko hiljada dolara, Photoshop ostaje i dalje najpopularniji softver za grafiĉki dizajn. Kada je u pitanju profesionalna obrada slika, Photoshop ne samo da vodi na trţištu, već je, moţe se red, i jedini.

♦♦♦♦ U ovom poglavlju llvod u Photoshop Osnove ofarade slika Razlika izmeĎu piksela i vektora Nove karakteristike Photoshopa 7

4

Deo 1 ♦ Dobro došli u Photoshop 7 Toliki nedostatak konkurencije retko je dobra stvar. Medutim, u sluĉaju Photoshopa, to se pokazalo kao izuzetno povoljno. Istorijski nesrazmerna trţišna pred- nost Photoshopa omogućila je Adobeu da stalno reinvestira u Photoshop i da ga redovno poboljšava - ĉak i temeljno renovira. Kao da se svaka nova verzija Photoshopa takmiĉi sa svojim prethodnicama za naklonost i ljubav zajednice posvecene digitalnoj umetnosti. U meduvremenu, ostali proizvodaći nisu mogli da odvoje tolika sredstva da bi odrţali korak sa Adobeom. Neki proizvodaci, na primer Jasc Software, sa svojim programom Paint Shop Pro - samo u verziji za Windows - uspeli su da se odrţe u sedlu i da ostanu i dalje komercijalno uspešni. Medutim, takvih uspešnih primera ima maio. lako su konkurenti tokom vremena nudili neke zani- mljive, a ponekad i zadivljujuće karakteristike, zbir svega toga najĉešce priliĉno zaostaje za Photoshopom, Usled svega ovoga, Photoshop jaše na sopstvenom talasu dominacije na trţištu, koji sam i pokreće. On nije uvek bio najbolji program za obradu slika, a nije ni naj- stariji. Ali, njegovvarljivo jednostavan interfejs, kombinovan s nekoliko izvanrednih osnovnih funkcija, uĉinio ga je hitom od trenutka kada je prvi put izašao na trţište. Vise od decenije kasnije zahvaljujuĊi znaĉajnim (inansijskim injekcijama Adobea i visokokreativnim programskim rešenjima Adobeovog programerskog tima, na ĉelu sa tvorcem Photoshopa, Thomasom Knollom - Photoshop se razvio u najpopu- larniji program svoje vršte.

Teorija obrade slika Kao i svaki program za obradu slika, Photoshop ornogućuje da izmenite fotografije i druge skenirane slike. Sliku moţete da retuširate, primenite specijalne efekte na nju, premeštate detalje jedne fotografije na drugu, ubacujete tekst i logotipe, podeša- vate boje i ĉak poveĊavate oštrinu fotografija. Photoshop takode obezbeduje sve što vam treba da biste napravili sliku zapoĉinjuĊi od praznog lista, ukljuĉujući i skup alatki za vektorsko crtanje kao i visokospecijalizovanu slikarsku paletu. Ove alatke su potpuno kompatibiine sa tablama osetljivim na pritisak, pa moţete da napravite slike koje veoma podsećaju na akvarele ili ulja.

PoreĊenje bit mapa i vektora

Napomena

Programi za obradu slika spadaju u širu kategoriju softvera pod nazivom programi za slikanje. Kada u programu za slikanje povuĉete liniju, on je pretvori u sićušne kvadratne taĉke zvane pikseli. Sama slika se naziva bitmapiraria slika, ali su bit mapa i rasterska slika jednako prihvatljivi termini. Photoshop koristi termin bit mapa iskljuĉivo u znaĉenju crno-bela slika, podra- zumevajući da se svaki piksel odnosi na jedan bit podataka, 0 ili 1 (iskljuĉeno ili ukljuĉeno). Da bi se izbegle rogobatne kombinacije kao piks mapa - a pošto je pravljenje razlike izmedu slikanja s taĉno dve boje i onog u kome se koristi izmedu 4 i 16 miliona boja, potpuno arbitrarno - ja termin bit mapa koristim za svaku sliku sastavljenu od fiksnog broja piksela, bez obzira na broj upotrebljenih boja. Šta je sa drugim grafiĉkim aplikacijama kao što je Adobeov Illustrator? Aplikacije kao što su Illustrator, Macromedia FreeHand i CorelDRAW, spadaju u drukĉiju kategoriju softvera, pod nazivom programi za crtanje. Crteţi sadrţe uektorske objekte - nezavisne, matematiĉki definisane linije i oblike, lz ovog razloga, o programima za crtanje ponekad se govori kao o programima koji se zasnivaju na vektorima, ili kao o objektno orijentisanim programima.

Poglavlje 1 ♦ Upoznavanje Photoshopa 7 ::

I Photoshop premošĊuje jaz izmedu uobiĉajenih programa za slikanje i programs za crtanje tako što nudi mnoge od najboljih karakteristika i jednih i drugih. Pored velikih mogucnosti za obradu slika i za slikanje nalik na klasiĉno, Photoshop omogu- cava da fotografijama dodajete tekst i druge vektorske oblike. Pomenute karakteri- stike ne zamenjuju u potpunosti ulogu programa za crtanje, ali cine Photoshop još fleksibilnijim i dinamiĉnijim okruţenjem za izradu slika.

Vrline i mane slikanja Kao što i oĉekujete, program! za slikanje i programi za crtanje imaju svoje vrline i slabosti. Jedna od jaĉih strana programa za slikanje jeste to što oni nude izuzetno jednostavan pristup pravljenju slika. Na primer, iako su mnoge od Photoshopovih mogucnosti kompleksne - ponekad izuzetno kompleksne - njegove osnovne alatke za slikanje upotrebljavaju se jednostavno poput olovke. Naizmeniĉno crtate i brišete sve dok ne dobijete ţeljeni efekat, baš kao što ste radili još od osnovne škole. Pored jednostavnog korišćenja, svaka Photoshopova osnovna alatka za slikanje potpuno je prilagodljiva ţeljama korisnika. To izgleda kao da imate pristup besko- naĉnom izboru krejona, olovaka u boji, pastela, vazdušnih ĉetkica, vodenih boja i tako dalje, koji se mogu i potpuno izbrisati. Škrabanje po telefonskom imeniku nikada nije predstavljalo tako veliko zadovoljstvo. Pošto se programi za slikanje oslanjaju na piksele, oni su idealni za elektronske fotografije. Bilo da je skenirana ili snimljena digitalnim fotoaparatom, elektronska fotografija se sastoji od vise hiljada ili ĉak desetina miliona obojenih piksela. Program za crtanje, kao sto je Illustrator, moţda omogućuje da uvezete takvu fotografiju i da primenite veoma jednostavnu obradu, ali tek Photoshop omogućava potpunu kontrolu svakog pojedinaĉnog piksela, celih skupova piksela ili nezavisnih eleme- nata slike sastavljenih od piksela. Kao što svedoći brz pregled slika iz ove knjige, fotografija moţe da se pretvori u bilo šta. Nedostatak slika i elektronskih fotografija leţi u tome što im ne moţete proiz- voljno menjati veliĉinu. Pošto bitmapirane slike sadrţe odreden broj piksela, rezolu- cija slike - broj piksela po inĉu, centimetru ili nekoj drugoj mernoj jedinici duţine - menja se u zavisnosti od veliĉine u kojoj se slika štampa. Odštampajte sliku u malom formatu i pikseli će postati slćušni, što povećava rezoluciju slike. Jednako kao milioni ćelija u vašem telu, sićušni pikseli postaju suviše mali da bi se videli, pa se stapaju u jedinstvenu celinu, kao što je prikazano na slici 1-1. Odštampajte sliku u velikom formatu i pikseli ce rasti, što smanjuje rezoluciju. Veliki pikseli izgledaju kao ćelije posmatrane kroz mikroskop; u trenutku kada moţete da raspoznajete pojedinaĉne ćelije, slika se raspada u sastavne delove, što prikazuje drugi primer sa iste slike. Kao rezultat dobijate nazubljene ivice i grube prelaze. Jedini naĉin da se ovaj problem reši jeste da se poveća broj piksela na slici, što znaĉajno povedava datoteku na disku. Imajte na umu da je ovo veoma pojednostavljeno objašnjenje rada sa slikama. Da biste dobili potpun opis, koji ukljuĉuje i tehnike za maksimalno povecanje kvaliteta slike, pogledajte odeljak „Kako funkcionišu slike" na poĉetku poglavlja 3.

5

Sfika kontinualnih tonova (fotografija)

7

Isto; pikseli povećani

Deo 1 ♦ Dobro došli u Photoshop 7

Slika l-i: Ako se odštampa u malom formatu, slika izgleda relativno glatko i oštro (levo). Kada se uueća, slika se raspada - dobija nazubljene prelaze i vidljivu zrnatost (desno).

Mane i vrline crtanja Proces pravljenja vektorskih crteţa moţe se slobodno nazvati konstmisanje, jer vi stvarno gradite linije i oblike taĉku po taĉku i zatim ih slaţete jedne 11a druge da biste dobili konacnu stiku. Svaki objekat moţe da se obraĊuje nezavisno - što je jedna od nekoliko strukturalnih prednosti objektno orijentisanog pristupa - ali vam još uvek preostaje suoĉavanje sa zadatkom da izgradite crteţ deo po deo. Ipak, pošto program za crtanje definiše linije, oblike i tekst kao matematiĉke jednaeine, ovi objekti se automatski prilagodavaju punoj rezoluciji izlaznog uredaja, bilo da je to laserski štampaĉ ili uredaj za osvetljavanje (ilma. Program za crtanje šalje na štampaĉ matematiku, a štampaĉ prenosi matematiku na papir ili film. Drugim reĉima, štampaĉ konvertuje jednaĉine iz programa za crtanje u piksele na štampaĉu. Vaš štampaĉ nudi daleko vise piksela nego vaš ekran - laserski Štampaĉ sa 600 dpi (taĉaka po inĉu), na primer, nudi 600 piksela po inĉu (taĉke odgovaraju pikselima), dok je većina ekrana ogranićena na najviše 150 piksela po inĉu. Odštam- pan crteţ izgleda glatko i izoštreno, bez obzira na velicinu u kojoj se štampa, kao sto se vidi na slici 1-2. Druga prednost crteţa je u tome što oni zauzimaju relativno malo prostora na disku. Veliĉtna datoteke sa crteţom zavisi od broja i sloţenosti objekata koje crteţ sadrţi. Veliĉina datoteke nema skoro nikakve veze s veliĉinom odštampane slike, što je baš suprotno prirodi bitmapiranih slika. Minijaturni crteţ vrta sa stotinama listova i latica zauzima nekoliko puta vise prostora na disku nego crteţ veiiĉine plakata s tri pravougaonika.

Veklorski crteţ

Poglavlje 1 ♦ Upoznavanje Photoshopa 7

Isto; linije i oblici povećani

Siika 1-2: Bilo da je crteţ mali ili veliki, odštampan je savršeno zahteva i više rada da bi se napravio. lako je crteţ jednostavan, ga nekoliko sati.

oštro, ali radio sam

Kada da upotrebite Photoshop Zahvaljujući svojim specificnim metodama, programi za slikanje i program! za crtanje ispunjavaju razlicite svrhe. Photoshop i ostali programi za slikanje najpo- godniji su za pravljenje i obradu sledećih vrsta radova: ♦ skeniranih fotografija, ukljuĉujući fotografske kolaţe i ornamente koji potiĉu od skeniranih slika; ♦ slika snimljenih bilo kojim tipom digitalnog fotoaparata; ♦ pojedinaĉnih slicica uzetih sa video trake ili skeniranih sa filma; ♦ realistiĉnih slika koje su zasnovane na igri izmedu svetlih, srednjih i tamnih tonova; ♦ radova u impresionistiĉkom stilu i drugih slika naslikanih iskljuĉivo iz liĉnih ili estetskih razloga; ♦ logotipa i drugih natpisa sa mekim ivicama, refleksijama ili biagim senkama; ♦ specijalnih efekata koji zahtevaju korišćenje filtara i boja a koje ne moţete da postignete u programu za crtanje.

Kada da upotrebite program za crtanje Verovatno je bolje koristiti Illustrator ili neki drugi program za crtanje, pri izradi stilizovanijih radova, kao što su sledeći: ♦ plakati (posteri) i druga visokokontrastna grafika koja treba da ostavi utisak realistiĉnosti; ♦ arhitektonski planovi, tehniĉki crteţi proizvoda i drugi precizni linijski crteţi; ♦ poslovna grafika, kao što su tabele i drugi „informativni" crteţi koji pokazuju podatke ili prikazuju kako stvari rade;

7

♦ tradicionalni logotipi i efekti sa tekstom koji zahtevaju jasne, ciste, super- glatke ivice; ♦ Dobro došli u Photoshop ♦ prospekti, leci i Deo drugi1jednostraniĉni dokumenti u kojima7 su izmešane slike, logotipi i tekst standardne veliĉine (kao što je ovaj koji sada ĉitate). Ako vas ozbiljno zanima raĉunarska grafika, treba da imate najmanje jedan program za siikanje i jedan za crtanje. Kada bih ja morao da se oslonim iskljuĉivo na dve grafiĉke aplikacije za pravljenje neanimiranih dvodimenzionalnih slika, izabrao bih Photoshop i Illustrator. Adobe je dobro uspostavio simetriju izmedu ova dva programa, tako da oni imaju zajedniĉke elemente interfejsa i preĉice na tastaturi. Kada nauĉite jedan, drugi odmah postaje mnogo jasniji. Evo informacija za one koji su zainteresovani. Ja pišem priruĉnike tipa od kolevke pa do groba za Illustrator, pod nazivom Real World Illustrator u izdanju Peachpit Pressa. Takode sam i domadin nekoliko edukativnih TV serijala iz oblasti vizuelnih umetnosti, izmedu ostalih to su Total Training for Adobe Illustrator, Total Training for Adobe Photoshop i Total Training for Adobe InDesign, sve u produkciji firme Total Training (www.totaltraining.com).

24

Brzom prugom do Photoshopa 7 Pošto smo obradili osnove, usmerimo našu paţnju sa šireg podruĉja obrade slika na relativno usko kraljevstvo Photoshopa 7. Naime, pozabavimo se onirn vrudim novim mogućnostima koje ova nadogradnja nudi. Uzimajući u obzir cinjenicu da jedinu pravu konkurenciju Photoshopu predstavlja njegova sopstvena slavna prošlost, šta verziju 7 izdvaja od prethodnih verzija programa? Ukratko, Photoshop 7 predstavlja poboljšanje koje se vrac'a na same poĉetke. OmoguĊuje vam da svoje slike efikasnije organizujete, slikate kreativnije, veštije retuširate nesavršenosti i da snimate parametre alatki i paleta kako biste ih saĉuvali za kasniju upotrebu. Medutim, kao i u svakom ranljem poboljšanju Photoshopa, dešava se mnogo vise stvari nego što se procenjuje na prvi pogled. Sledeci spisak de vam sve objasniti. Sabrao sam nekoliko najistaknutijih karakteristika koje su nove u Photoshopu 7 i naveo ih pribliţno po redosledu vaţnosti. TakoĊe vam ukazujem na poglavlje u kojem dete naći dodatne informacije. ♦ Pretraživač datoteka (poglavlje 3): Godinama su jeftiniji programi za obradu slika, ukljuĉujuĊi Paint Shop Pro i Adobeov Photoshop Elements, nudili pre- traţivaĉe koji su omogućavali istovremeni pregled celih direktorijuma punih slika. Na radost digitalnih fotografa i ostalih koji tumaraju kroz ztlione slika, Photoshop 7 takoĊe sadrţi pretraţivaĉ. Pretraţivaĉ datoteka koji vam stoji na usluzi bilo u obliku palete ili samostalnog prozora, omogudava da datotekama menjate imena i da ih premeštate, da rotirate i redate slike, da pregledate - u formatu Exchangeable Image File (EXIF) materijal uhvacen pomoću moder- nih digitalnih fotoaparata. Robustan i zgodan za korišćenje, pretraţivaĉ datoteka c'e mnogi dizajneri verovatno smatrati najboljom novom karakteristikom Photoshopa. ♦ Paleta Brushes (poglavlje 5): Photoshop nikada nije bio poznat po svojim sli- karskim sposobnostima, medutim, došao je trenutak promene. Adobe je dao zadatak programeru Jerryju Harrisu, jednom od tvoraca prvog programa za siikanje u boji za Macintosh raĉunare, PixelPainta, da renovira Photoshopovu

Poglavlje 1 ♦ Upoznavartje Photoshopa 7 9

♦

♦

♦

♦

mašinu za slikanje, Rezultat je najimpresivnija nova karakteristika Photoshopa 7, namenjena ne samo umetnicima, vec i svakome ko uzme u ruke ĉetkicu, bilo da bi retuširao, maskirao, zatamnjivao ili razmazivao. Obnovljena paleta Brushes diĉi se većim brojem kartica, kao i sa vise od 50 novih parametara i pro- menljivih. VeĊina parametara reaguje na signale sa tabli osetljivih na pritisak. Photoshop 7 cak uvodi i podršku za sofisticiranije signale sa elektronske olovke, kao što su nagib olovke i poloţaj toĉkića, ĉime se odrţava na visokoj poziciji u praćenju najnovijih inovacija u hardveru. Četkice za doterivanje (poglavlje 7): Uz napredovanje digitaine fotografije, dizajnerima su sve potrebnija nova rešenja u retuširanju. I pored toga, još od verzije 1, jedini Photoshopov odgovor na ovo bila je alatka peĉat, koja kopira boje s jednog dela slike kako bi ih upotrebila na drugom delu, ali zahteva mnogo ruĉnog rada. Photoshop 7 nudi dve nove alatke za kloniranje, ĉetkicu za doterivanje (engl. healing brush) i alatku za zakrpe (engl. patch tool). Ĉet- kica za doterivanje ktonira teksturu s jednog podruĉja slike, a boju uzima s površine koja se nalazi uz potez ĉetkicom. Alatka za zakrpe primenjuje isti princip nacele seiekcije. Uzimajuci nezavisno boju i teksturu, Photoshop je u stanju da napravi zakrpe usklaĊene sa svojom okolinom. Gotovi model! radnih povrsina i parametara alatki (poglavlje 2): Ako se jednog dana budete u Photoshopu osećali vise kao kod svoje kude nego u sop- stvenoj kući, znaĉi da mnogo vremena provodite pomerajuĊi palete, podeša- vajudi alatke i, uopšte, fino podešavajući okruţenje. Ovo naroĉito vaţi ako povremeno menjate rezoluciju monitora, kao kada, na primer, pripremate radove za Web. Za povećavanje ekspeditivnosti u vašem domacinstvu, Photoshop 7 nudi mogudnost da snimite parametre radnih okruţenja i alatki. Radna povrsina pamti poloţaje svih paleta i kutija sa alatkama kako bi se olakšalo, recimo, pretraţivanje datoteka, retuširanje, organizovanje slojeva ili dizajn za Web. Ovo je naroĉito korisno kad vise osoba radi na istom raĉunaru, pa jedni ţele jedan izgled ekrana, a drugi neki razliĉit. Gotove, unapred pripremljene alatke omogućavaju da konfigurišete persona!izovane alatke opremljene namenskim ĉetkicama, parametrima za kloniranje, modifikatorima selekcija i još mnogo ĉime. Ne samo da unapred definisani parametri štede vaše vreme, već vam i omogućavaju da zabeieţite kako ste napravili odredeni efekat da biste ga mogli ponoviti bez problema. Provera pravopisa i unošenje ispravki (poglavlje 15): Ako u Photoshopu pišete dosta teksta kao kada prelamate strane dokumenta ili dizajnirate za Web - ceniĊete funkciju za proveru pravopisa, koja je identicna sa onima iz drugih Adobeovih aplikacija. Na raspolaganju imate i mogućnost traţenja i zamenjivanja celih pasusa i odeijaka teksta. Liquify (poglavlje 11): Prvi put predstavljen u Photoshopu 6, filtar Liquify omogućava da sliku izobliĉite tako što slikate po njoj pomoću kolekcije alatki. Iako je bio veoma popularan, svi su se slagali da ga treba doraditi. Sada u okviru za dijalog Liquify moţete da zumirate i pomerate sliku, kao i da neo- granlĉeno poništavate postupke. Moţete dobiti prikaz vise slojeva, radi podsecanja, a moţete i snimiti mreţu izobliĉenja kako biste mogii da je kori- stite na drugoj slici.

♦ Pattern Maker (poglavlje 7): Photoshopove specijalne ĉetkice i alatke za dote- rivanje omoguĉavaju korišćenje ponavljajućih šara kao tekstura. Program se isporuĉuje s gomilom Deopraviti 1 ♦ Dobro došli koriu Photoshop 7 Pattern Maker. Osim što pripremljenih šara, ali moţete i sopstvene, šdenjem filtra štedi vreme tako što automatski pravi kompleksne šare na osnovu izabranog dela slike, ne postoji naĉin da slikate ili obradujete sliku upotrebom ovog filtra. Zato se pripremite za metodu pokušaja i greške. ♦ Auto Color (poglavlje 17): Brze, „instant" komande Auto Levels i Auto Contrast koriguju najsvetlije i najtamnije boje na stici, ali izbegavaju srednje tonove. Nova komanda Auto Color koriguje vrednosti game pokušavajuci da ukloni naginjanje ka nekoj boji. Staviše, komandu moţete prilagoditi po ţelji kako bi bolje odgovarala preciznim zadacima. ♦ Opcije Blending (poglavlje 13): Photoshop 7 donosi novih pet reţima mešanja koji omogucavaju da mešate boje poteza ĉetkicom i slojeva kako biste pravili specijalna pretapanja i druge efekte. Da bi se smanjila konfuzija, reţimi mešanja su organizovani logiĉnije, tako što se svi reţimi koji posvetlja- vaju sliku nalaze u jednoj grupi, a svi koji je potamnjuju u drugoj. Photoshop 7 takode olakšava maskiranje efekata sa slojevima i podešavanje neprovid- nosti piksela nezavisno od efekata. ♦ Preimenovanje slojeva (poglavlje 12): Prilikom svakog renoviranja Photoshopa votim da se pohvalim kako sam zasluţan za neku novu mogucnost, a ovde je to preimenovanje slojeva. U Photoshopu 6 je za taj posao bilo potrebno drţati Alt (Option na Macu) i dvaput pritisnuti mišem ime sloja. Nikome se ovaj postupak nije dopadao, a baš ja sam predloţto da se u Photoshopu 7 predvidi mogucnost preimenovanja sloja neposredno na paleti Layers. Isto sada vaţi i za kanale, putanje, akcije, gotove modele alatki, uzorke boja i stilove. Ko je bio vizionar? Pa ja, bato. Vidovit sam na kilometre. ♦ Večita vazdušna četkica (poglavlje 5): Neke dugogodišnje korisnike će izne- naditi nestanak visokopoštovane vazdušne ĉetkice. Ali, kao što je Obi-Van Kenobi postao besmrtan pošto ga je sasekao Dart Vejder, tako je i vazdušna ĉetkica, oslobodivši se smrtnog zagrljaja kutije s alatkama, postala svepri- sutna. Pošto je vazdušna ĉetkica postala dostupna, širokom izboru alatki za slikanje i obradu - ukljuĉujuci istorijsku ĉetkicu i peĉat za kloniranje - Photoshop 7 omogućava da koristite bilo koju alatku da biste naneli kontinuirani mlaz boje, ĉak i kada drţite kursor mirno na jednom mestu. Moţete da kon- trolišete jaĉinu mlaza tokom nanošenja efekta, što je analogno ranijem parametru Pressure. ♦ Bolja pipeta (poglavlje 4): Moja omiljena skrivena karakteristika ovog pro- grama jeste neznatna ali vaţna izmena pipete. Sada moţete uzeti uzorak biio koje boje koju vidite na ekranu tako što ćete je povuc'i iz prozora sa slikom na bilo koji objekat u pozadini (na primer, na radnoj površini ili u nekom drugom programu). Vise nema potrebe da kopirate i prenosite boju iz, recimo, Illustra- tora, QuarkXPressa ili InDesigna; uzorak moţete uzeti direktno, uopšte ne napuštajuci Photoshop. ♦ Povlačenje putanja proraenljive šlrine (poglavlje 8): Kada ĉetkicom povla- ĉite vektorsku putanju, moţete naloţiti Photoshopu da simulira osetljivost na pritisak. To vam omogućava da crtate linije promenljive debljine sa glatkim prelazima, iako ne posedujete tablu osetljivu na pritisak.

26

Poglavlje 1 ♦ Upoznavanje Photoshopa 7 ] ]

♦ Poboljšana komanda Picture Package (poglavlje 18): Ranije je komanda Picture Package omogućavala da odštampate vise primeraka iste fotografije, što je bilo odliĉno za pravljenje stranica s probnim otiscima. Sada imate opciju prethodnog prikaza naĉina na koji će vaše slike biti odštampane, kao i mešanja dve ili vise slika na istoj strani ili štampanja vise kompleta slika istovremeno. Slike moţete i oznaĉiti kako biste dodali beleške o autorskim pravima i tako zaštititi probne otiske od reprodukovanja. ♦ PDF lozinke (poglavlje 3): Kada snimate PDF slike sa objašnjenjima, name- njene za prikazivanje u Acrobatu ili sliĉnom programu, moţete dodati lozinke da biste spreĉili mogućnost štampanja i kopiranja. Za vas koji koristite Macintosh, Photoshop 7 radi direktno pod OS X, diĉi se karakteristiĉnim interfejsom i koristi zaštićenu memoriju, predupredni višepro- gramski rad i trajni prikaz slike. (Ipak, obratite, paţnju na napomenu Adobeovih inţenjera da Photoshop radi otprilike pet posto sporije pod OS X nego pod OS 9.2.) Photoshop 7, takode, podrţava najnovija poboljšanja operativnog sistema PC raĉu- nara, ukljuĉujući Windows XP i novije verzije. Poenta je što ste, bez obzira na svoj operativni sistem, spremni da poĉnete s poslom. Photoshopov prateci program, ImageReady 7, takode donosi poboljšanja. Povr- šinu unutar vektorskog oblika moţete da optimizujete nezavisno od ostalih delova slike. Renovirana paleta Rollovers prati iseĉke i omogućava vam da lakše nego ranije radite sa animacijama, mapiranim slikama i efektima prelaza napravljenim u Java Scriptu. U oba programa moţete umekšavati ivice providnih povrsina na slikama u formatu GIF, kao i izvoziti grafiku u crno-beli format WBMP koji koriste mobilni telefoni sa WAP funkcijom i sliĉne naprave. Kao što sam pomenuo u predgo- voru, potpune informacije o pravljenju gralike za Web pomoću Photoshopa i programa Image Ready, potraţite u knjizi Photoshop 7 Bible, Professional Edition. Verzija 7 je još jedno veoma mocno poboljšanje Photoshopa. Ĉuo sam da neki idu tako daleko da nazivaju ovu verziju najboljom verzijom Photoshopa ikad napra- vljenom. Liĉno ne delim to mišljenje - verzije 3, 5 i 6 su bile, svaka na svoj naĉin, temeljnije. Medutim, Photoshop 7 nije nikakav kilavko. Rangiram ga ispred verzija 2, 2.5, 4 i 5.5, pa pretpostavljam da to ĉini verziju 7 najreprezentativnijim poboljša- njem dosad i osnovom s kojom ce biti uporedivana sva buduća poboljšanja. lako sam ţeleo da Photoshop 7 ponudi nešto vise novih karakteristika - kao što su mogućnosti menjanja preĉica sa tastature, nagomilavanje obradivih slojeva sa fil- trima, i mogućnost izobliĉavanja pomocu ovojnica prijatno sam iznenaden onim što nudi i nalazim malo zamerki njegovoj sadašnjoj realizaciji. Osim toga, koga je briga da li je ovo najbolja verzija Photoshopa, kad u rukama drţite najbolju verziju Photoshop Biblije? Uz nove slike i primere, ogromne revizije teksta i proširena objašnjenja, uz dokumentovanje svih novih moguĊnosti u odgo- varajućem kontekstu, šta biste još mogli da traţite? Obratite paţnju na sliĉicu Photoshop 7 na levoj margini da biste ubrzo premostili sve prepreke i posvetili se obradi slika.

♦♦♦

Photoshop iznutra

POGLAVL JE

Photoshop 7 na prvi pogled U današnje vreme vecina raĉunarskih aplikacija govori zajed- niĉkim grafiĉkim jezikom, pa ni Photoshop nije izuzetak. On pre- poznaje osnovni jezik imenica i glagola koji, pre svega, koristi operativni sistem. Rezuitat toga je da Photoshop moţe da izgleda prihvatljivo ♦♦♦♦ razumljiv kada se po prvi put s njim sretnete. I bez ikakvog prethodnog znanja o njegovom poreklu ili pona- šanju, trebalo bi da ste u stanju da n roku od nekoliko U ovom poglavlju sekundi uzmete slikarsku ĉetkicu i da zadate bojn samo na osnovu rudi- mentarnog reĉnika koji ste pokupili iz drugih programa. Posle vise godina buljenja u katodne Upoznavanje radne cevi, niste mogli da ne ukapirate. površine Photoshopa 7 Medutim, Photoshop ima sopstveno, posebno nareĉje. Ono je toliko izrazito da ga vaših ostale aplikacije samo površno razumeju, ukljuĉujuĊi i one Adobeove, prave Pronalaienje omiljenih alatki i susret sa Photoshopove sestre s kojima je odrastao. Photoshop izgovara frazn na sopstveni nekoliko novih naĉin, reĉi izgovara razliĉitim redosledom nego što oĉekujete i upotrebljava dosta neobiĉnog i ponekad uznemiravajuc'eg ţargona koji je pok- upio na ulici. Photoshop Rad sa trakom Options je uvek bio i zauvek Ċe i ostati stranac koji se neprirodno stvorio na vašem disku. Bez obzira na sve ono za šta mislite da vam je zajedniĉko, on ne poznaje vas, a vi ne Snimanje i organizovanje gotovih poznajete njega. modela alatki Ĉak I iskusni korisnici - onih nekoliko srcanih koji su vise razgovarali sa Photoshopom nego sa vecinom svojih prijatelja i clanova porodice - mogu se naći u Zumiranje u iritervalima situaciji da se povremeno zbune kada pregovaraju sa verzijom 7. Svaki put kada se od 0,01% dogradi, program govori drukĉije. U stvari, pogrešno je zamisljati Photoshop 7 kao stariju i mudriju verziju svoje prvobitne inkarnacije. Ovo je potpuno nova zverka koja Pomeranje slike pomoću tastature je onoliko sliĉna Photoshopu 1.0 koliko ste i vi sliĉni majmunu rezus. Zato vas u ovom poglavlju upoznajem sa Sedmom Zverkom, neposlusnim Korišćenje palete detetom svojih predaka, nepoštovaocem fotograf- ske tradicije i nekim ko govori Navigator novim jezikom, koji vi tek treba da nauĉite. Ove strane predstavljaju tek osnovu koju parametara treba da savla- date pre no Sto uopšte budete mogli da beknete neko razumljivo ,,gu- Pregled Photoshopa gu". Razume se, objašnjenja vam dolaze iz druge ruke - i ja sam nisam domorodac, sa svojim, kao što Ċete otkriti, neohiĉnim izgovorom - aii pošto je sam Photoshop 7 jedini na planeti koji govori svojim maternjim jezikom, moraćete da se zadovoljite mojim pogledom na celu stvar.

14

Deo 1 ♦ Dobro došli u Photoshop 7

Uvodni ekran

Savet

Ngpomena

X

Kada pokrenete Photoshop, pojavljuje se njegov uvodni ekran. Uvodni ekran prika- zuje trepcuća imena dodatnih modula koji se uĉitavaju i navodi razlićite procedure inicijalizacije. Uvodnom ekranu na PC raĉunaru moţete pristupiti u bilo kom trenutku. Izaberite opciju Help o About Photoshop. U operativnom sistemu Macintosh OS X, izaberite opciju About Photoshop u meniju Photoshop. U operativnom sistemu Mac OS 9 izaberite opciju About Photoshop u meniju Apple. Posle nekoliko sekundi, na dnu uvodnog ekrana poĉinje da se odmotava spisak programera i podataka o autorskim pravima. Pritiskanjem tastera Alt (Win), odnosno Option (Mac) ubrzavate pome- ranje liste. Da biste zatvorili uvodni ekran, pritisnite ga mišem. Ako ste ikada pokušali da pokrenete Photoshop na raĉunaru koji je povezan u mreţu, istovremeno dok na nekom drugom racunaru iz iste mreţe vec radi Photoshop sa istim serijskim brojem, poznajete poruku „Could not initialize Photoshop So And So is already running a copy of Adobe Photoshop with this serial number". (Nije moguĊe pokrenuti Photoshop pošto taj i taj već koristi primerak Adobe Photoshopa pod ovim serijskim brojem.) Ovde treba napomenuti dve vaţne stvari: prvo, ne moţete ovo zaobici tako što ćete iskljuĉiti drugi raĉunar iz mreţe pre nego što vi pokrenete Photsohop. Kada je program otvoren, resetujte mreţu i stvar će se odvi- jati normalno. Zapaţeno je i da se na operativnom sistemu Mac OS X opisani problem sa istim serijskim brojem na istoj mreţi uopšte ne javlja.

Podrška na Internetu Pritisnite mišem ikonicu na vrhu kutije s alatkama ili izaberite Help O Adobe Online da biste otvorili još jednu varijantu uvodnog ekrana, pod nazivom Adobe Online. Prikazan na slici 2-1, ovaj ekran omogućuje pristup do Adobeovih resursa na Internetu, koji nude tehniĉku podrsku, savete i trikove, informacije o poboljšanjiina Photoshopa, kao i drugim srodnim proizvodima. Moţete da izaberete i neku drugu komandu iz menija Help da biste se direktno povezali s nekoliko posebnih oblasti mreţne podrške. Pritisnite mišem da biste otvorili Adobe Online

Welcome to Adobe Onfme

Online Adobe strongly recommends checking for fixes, updates, and free enhancements to your Adobe software.

s

Adobe Online is configured to automatically check in the background once a week and notify you only if new information has been found.

This does not transmit any information which identifies you personally. Do you wish to check for new product updates?

y«s

No

Slika 2-1: Adobe nudi dtav niz opcija za podršku Photoshopu 7 preko mreţe.

Poglavlje 2 ♦ Photoshop iznutra 15 Ako ţelite vise da saznate o Adobe Online podršci, pritisnite misem dugme Tel! Me More i pokrenuće se vaš ĉitaĉ Weba koji će vas odvesti do Web strane sa infor- macijama. Pošto ste ovo proĉitali, verovatno ćete zakljuĉiti da je dobro proveriti ima li dogradnji programa (i stvarno je dobro), zato nastavite i pritisnite dugme Yes na uvodnom ekranu Adobe Online. Da biste obavestili Photoshop kako ţelite da vam se isporuĉuje mreţna podrška, ukljuĉujući i mogucnost automatskog javljanja o novim dogradnjama Photoshopa, pritisnite dugme Preferences. Otkriće se odgovarajuci okvir za dijalog. Pošto podesite parametre, pritisnite OK i pritiskom na dugme Updates proverite ima li novih dogradnji, Ako ne poništite potvrdu opcije „Do not display this dialog again" (Ne prikazivati ponovo ovaj dijalog), od ovog trenutka nadalje biranjem Photoshopove opcije Help O Adobe Online automatski ce se pokre- nuti vaš ĉitaĉ Weba i odvesti vas do maticne strane Adobea. Da biste odmah otišli do matiĉne strane, pritisnite dugme Go Online. (Ako imate problema, prvo se poveţite na Internet, zatim na uobiĉajen naĉin pokrenite ĉitaĉ Weba, a onda se vratite u Photoshop i ponovo izaberite Adobe Online.) Na Adobe Online parametre moţete se vratiti u bilo kom trenutku, biranjem opcije Adobe Online u podmeniju Preferences.

Radna površina Photoshopa Pošto je proces pokretanja završen, prednji plan zauzima radna površina Photoshopa. Slika 2-2 prikazuje radnu površinu Photoshopa 7 onako kako izgleda na PC raĉunaru kada je otvorena neka slika i kada su vidljive sve palete. Slika 2.3 prikazuje isto to na raĉunaru Mac pod operativnim sistemom OS X. Mnogi elementi radne površine dobro su poznati svima koji poznaju okruţenja Windows ili Macintosh. Linija menija, na primer, omogudava pristup menijima i komandama. Naslovnu traku moţete da povlaĉite da biste pomerali prozor sa slikom. Traka za pomeranje sadrţaja omogudava da pogledate skrivene delove slike. Ostali, potencijalno manje poznati elementi Photoshopove radne površine, rade na sledeci naĉin: ♦ Prozor sa slikom: Kao i svaki drugi polupristojan proizvod, i Photoshop dopušta da istovremeno otvorite vise dokumenata, Svaka otvorena slika zauzima sopstveni prozor. Na Macu OS X, pritisnite zeleno dugme za zumiranje u gornjem levom uglu naslovne trake kako biste podesili veliĉinu prozora tako da se poklopi sa slikom. Ako imate Mac OS 9, pritisnite polje za zumiranje u gornjem desnom uglu prozora sa slikom. Na Macu postoje i posebna polja u donjem levom uglu prozora sa slikom (slika 2-3), Polje za uveliĉanje pokazuje trenutnu veliĉinu slike, podmeni Workgroup omogudava jednostavan pristup do korisnih komandi za razmenu datoteka preko Web- DAV servera, a polje za tnformacije nudi vaţne podatke o veliĉini slike i zauze- tosti resursa raĉunara. (Da bi polje sa informacijama bilo vidljivo, moţda dete morati da, povlaĉenjem desnog donjeg ugla, proširite prozor sa slikom.) ♦ Statusna traka (samo u Windowsu): Odmah iznad Windowsove palete poslova (engl. taskbar) nalazi se statusna traka Photoshopa koja prikazuje aktuelne komentare o aktivnoj alatki i slici. (Ako se statusna traka ne vidi na ekranu, izaberite opciju Window O Status Bar.) Na levom kraju statusne trake nalazi se polje za uveliĉanje (Magnification), podmeni Workgroup i polje sa informacijama, koji su opisani u prethodnom pasusu.

16

Deo 1 ♦ Dobro došli u Photoshop 7

-Kutija sa alatkama rTraka Options Linija menija Naslovna traka Prozor sa slikom

Dokza

Statusna

traka

za uveličanje Polje sa informacijama Kontrole prozora sa slikom '-Kontrole za maske LKontrole boja

L

Slika 2-2: Izgled radne površine Photoshopa 7 na ekranu PC monitors od 17 inĉa.

Palete

Poglavlje 2 ♦ Photoshop iznutra 17

. \ Da biste dobili potpunije informacije o polju Magnification, proĉitajte u ovom j poglavlju odeijak „Kretanje kroz Photoshop", a vise informacija o podmeniju Workgroup, potraţite u odetjku „Rad sa datotekama". Polje za informacije objašnjavam u sledećem odeljku. ♦ Kutija sa alatkama: Ikonice iz kutije sa alatkama (engl. toolbox) omogućavaju lak pristup razliĉitim alatkama Photoshopa. Da biste odabrali alatku, priti- snite njenu ikonicu. Posle toga, alatku moţete da upotrebljavate pritiskajuci mišem ili povlaĉeći je u prozoru sa slikom.

18 Deo I ♦ Dobro doSli u Photoshop 7 -Kutija sa alatkama rTraka Options

Linija menija Naslovna traka Prozor sa slikom

Polje za uvećanje Podmeni Workgroup Polje za prikaz Kontrole za

Dok 2a sidrenje

Palet e

prozor sa slikom Kontrole za maske Kontrole za boju

Slika 2-3: Izgled radne površine Photoshopa 7 na ekranu Macirttosha pod operativnim s i s t e m o m O S X .

Ĉetiri donja reda u kutiji sa alatkama sadrţe kontrole za boje kojima slikate; kontrole za maske omogućavaju da uĊete u reţim brzih maski i da iz njega iza- Ċete; i kontrole za menjanje velicine ekrana sa slikom i za ukljuĉivanje programa Adobe ImageReady (koji se isporuĉuje zajedno sa Photoshopom). ♦ Plutajuce palete: Photoshop 7 nudi ukupno 15 paleta, tri vise od verzije 6. (Ova cifra ne ukljuĉuje kutiju sa alatkama ni traku Options, koje su, tehniĉki gledano, takode palete.) Za palete kaţemo da su „plutajuce", što znaĉi da su nezavisne od prozora sa slikom i od ostalih paleta. Paiete mogu da se grupišu ili da se razdvoje povlaĉenjem, već prema ukusu. Više inforrnacija o paletama potraţite u odeljku „Plutajuce palete". ♦ Dok za sidrenje: Siva traka na kraju trake Options predstavlja „pristanište". Da biste uštedeli prostor na ekranu, a da palete i dalje ostanu lako pristu- paĉne, moţete ih odvući do doka. Vise inforrnacija potraţite u odeljku „Orga- nizovanje i sidrenje paleta", kasnije u ovom poglavlju.

Poglavlje 2 ♦ Photoshop iznutra 19 Nspomena Nazalost, dok je vidljiv samo ako koristite horizontalnu ekransku rezoluciju vecu od 800 piksela.

Polje za informacije Polje za informacije predstavlja Photoshopov nacin da vam uputi dopis. Ni.šta zna- ĉajno, ništa zbog ĉega treba da se uzbudujete, samo nešto malo informacija koje moţda hoĊete da saznate. Kao neobiĉno ljubazno parĉe softvera, Photoshop voli da svoje gospodare drţi u toku sa poslednjim dogaĊajima.

Veliĉina dokumenta Polje za informacije standardno sadrţi dva broja razdvojena kosom crtom. Prvi broj predstavlja veliĉinu osnovne slike u memoriji. Drugi broj uzima u obzir sve dodatne slojeve na slici. Prvu vrednost Photoshop izraĉunava mnoţenjem visine i širine slike (u pikse- lima) sa dubinom slike u bitovima. Ta vrednost predstavlja veliĉinu svakog piksela u memoriji. Razmotrimo tipidnu sliku u punom koloru, veliĉine 640 x 480 piksela. Slika u punom koloru zauzima 24 bita memorije po pikselu (zbog ĉega se naziva 24-bitna slika). U jednom bajtu ima 8 bitova, pa se tako 24 bita pretvaraju u 3 bajta. Pomnoţite ovaj broj sa brojem piksela i dobicete 640 x 480 x 3 = 921600 bajtova. Pošto kilobajt ima 1024 bajta, 921600 bajtova iznosi taĉno 900 KB. Pokušajte i sami - otvorite RGB sliku veliĉine 640 x 480 piksela i videdete da prvi broj u polju za informacije iznosi 900 K. Sada znate i zašto. Druga vrednost, ona koja uraĉunava i slojeve, predstavlja pravu koliĉinu memorije koja treba Photoshopu. Ako slika sadrţi samo jedan sloj, brojevi ispred i iza kose crte bice jednaki. U ostalim sluĉajevima, Photoshop broji neprovidne piksele na sva- kom sloju i dodaje pribliţno 1 bajt po pikselu da bi izraĉunao vrednost Transparency. Drugi broj raste i zato da bi obuhvatio putanje, maske, kanale sa posebnim bojama, postupke koje je moguce poništiti (Undo) i razne podatke koji su potrebni za sliku. Naravno, nije neophodno da budete u stanju da predvidite ove vrednosti (što je srecna okolnost, pošto je predvidanje druge vrednosti praktiĉno nemoguce). Photoshop ne traţi nikakvu pomoc kada izraĉunava vrednosti u polju za informacije, a svaka pomoc koju moţda ţelite da ponudite bide u potpunosti ignorisana. Medutim, dobro je da znate šta se dešava kada poĉnete da gomilate slojeve preko slike. Što vise narastu brojevi u polju, vise ce posla Photoshop morati da obavi i verovatno ce biti sporiji.

Poloţaj slike Opcija Print Options, koja je prvi put predstavljena u Photoshopu 6, sada je pre- krštena i zove se Print with Preview. Ova dobrodošla novina omogudava da sliku precizno pozicionirate na strani pre nego što je odštampate. Opciju Print with Preview naci cete u meniju File, blizu ostalih komandi za štampanje. Detalje o koriš- denju ove opcije potraţite u poglavlju 18. Da biste, stekli grubu predstavu o trenutnom poloţaju slike, pritisnite polje za informacije i zadrţite pritisnut taster miša. Photoshop otvara prozor koji prikazuje veliĉinu i poloţaj slike na strani. Prikaz pokazuje ĉak i pribliţan potoţaj oznaka za obrezivanje i ostalih elemenata koji se zadaju u delu Show More Options okvira za dijalog Print with Preview.

20 Deo I ♦ Dobro doSli u Photoshop 7 Da biste videli veliĉinu, kariale i rezoluciju slike, pritisnite potje za informacije drţeći pritisnut taster Alt (Win), odnosno Option (Mac). Da biste videli dimenzije ploCica (engl. tiles), pritisnite tasterom miša polje drţeći pritisnut taster Ctrl (16-taster miša na Macu). Photoshop koristi ploĉice da bi izraĉunavao operacije sa pikselima. Ako svoj rad ograniĉite na jednu ploĉicu, vero- vatno će se odvijati brţe nego ako predete delimiĉno i na drugu ploĉicu. Ali, koga to zanima? Ova tehniĉka informacija retko će biti korisna, sem ako ste robot koji reaguje na ploĉice. Pritisnite mišem strelicu udesno koja se nalazi pored polja za informacije da biste otvorili skriveni meni sa sedam opcija. Prva opcija - Document Sizes (veliĉine dokumenata) - standardno je izabrana. Ova opcija prikazuje vrednosti veliĉine slike koje su opisane u prethodnom odeljku. U nekoliko sledecih odeljaka otkrićete kakve informacije pruţaju ostale opcije. Oznaka ispred vrednosti u polju za informacije pokazuje koja opcija je aktivna. Doc znaĉi da je izabrana opcija Document Sizes (veliĉine dokumenata); Scr ukazuje na opciju Scratch Sizes (veiiĉina pomoćnih diskova), a Eff na Efficiency (efikasnost). Kada je aktivna opcija Timing, iza numeriĉke vrednosti pojavljuje se slovo s. Kada se u polju za informacije vidi ime alatke, onda znate da je aktivna poslednja opcija. Current Tool (trenutno izabrana alatka). Ako, na primer, vidite oznaku za profil boja „Untagged RGB" ili dimenzije, na primer „640 pixels x 480 pixels", znaĉi da su na sceni opcije Document Profile, odnosno Document Dimensions.

Profil boja slike Ako redovno radite sa mnogo razliĉitih profila boja, dobro će vam doci nova opcija Document Profile. Kada je izaberete, u polju za informacije pojavljuje se naziv teku- ćeg profila boja. U poglavlju 16 objašnjeno je sve što treba da znate o profilima boja.

Dimenzije dokumenta Sliĉno kao kada, drţeći taster Alt, odnosno Option, pritisnete polje za informacije, biranjem opcije Document Dimensions dobijate vrednosti širine i visine svog dokumenta. Jedinica mere se podešava na kartici Units & Rulers Photoshopovog okvira za dijalog Preferences.

Upotrebljena i dostupna memorija Kada izaberete opciju Scratch Sizes, Photoshop menja vrednosti u polju za informacije da bi pokazao zauzetu i raspoloţivu memoriju. Prva vrednost je veliĉina pro- stora koji je potreban da bi trenutno otvorene slike stale u radnu memoriju (RAM). Druga vrednost pokazuje ukupnu veliĉinu RAM memorije koja stoji na raspolaganju Photoshopu. Da bi program radio uz najveću mogucu efikasnost, prvi broj mora da bude manji od drugog. U davna vremena, broj ispred kose crte obiĉno je iznosio izmedu trostruke i peto- struke ukupne veliĉine svih otvorenih slika, ukljuĉujuĊi i slojeve. Zbog moguĊnosti višestrukog poništavanja, sada ova vrednost moţe da naraste i do vise od stostruke veliĉine slike. To nastaje zato što Photoshop mora da saĉuva svaki postupak u memoriji zbog neznatne mogucnosti da cete ţeleti da poništite ono što ste uradili, sve od nekog prethodnog trenutka. Za svaki pojedinaĉni postupak, Photoshop pomera prvu vrednost naviše, sve dok ne stignete do maksimalnog broja postupaka koji se mogu poništiti.

21 Deo I ♦ Dobro doSli u Photoshop 7 Druga vrednost je jednaka koliĉini memorije koja stoji na raspolaganju slikama, pošto se uĉitao sam program Photoshop. Na primer, pretpostavite da Photoshop ima na raspolaganju 100 MB memorije. Programski kod koji ĉini aplikaciju Photoshop troši oko 15 MB, tako da ostaje 85 MB za drţanje i obradivanje slika. Ako je druga vrednost veća od prve, onda se sve srećno odvija i Photoshop radi onoliko brzo koliko raĉunar dozvoljava. Medutim, ako je prva vrednost veća, Photoshop mora da kopa po svojim zalihama uirtuelne memorije, pandanu za RAM koji se nalazi na disku. Virtuelna memorija ĉini da Photoshop radi sporije pošto program mora da razmenjuje delove slike sa ĉvrstim diskom. Ĉinjenica je da diskovi imaju pokretne delove, dok ih RAM nema, To znaĉi da je „virtuelna" memorija na disku sporija od prave memorije. Da biste povecali vrednost iza kose crte, morate na jedan od sledećih naĉina da obezbedite vise radne (RAM) memorije za slike: ♦ Kupite vise RAM memorije. Instaliranje odgovarajuĊe koliĉine memorije na raĉunar najbolji je naĉin da ubrzate rad Photoshopa. ♦ Prekinite druge programe kako bi radio samo Photoshop. ♦ Prekinite Photoshop i odstranite iz poddirektorijuma Plug-Ins (nalazi se u istom direktorijumu kao i sam program Photoshop 7) sve filtre koji vam nisu potrebni. Filtre nemojte brisati, samo ih pomerite van direktorijuma Plug-Ins da se ne bi uĉitavati u memoriju kada pokrenete Photoshop. ♦ I na PC i Mac OS X raĉunarima zadajte u podmeniju Preferences komandu Memory & Image Cache i povećajte vrednost Memory Usage onako kako se objašnjava kasnije u ovom poglavlju. ♦ Na Mac OS 9 raĉunarima pritisnite JS-Q kako biste izašli iz Photoshopa. Zatim izaberite ikonicu Photoshopa na radnoj površini Findera, pritisnite §6-1, u dijalogu koji se otvori potraţite opciju Memory Requirements i zatim pove- ćajte vrednost Preferred Size.

Efikasnost u radu Kada izaberete opciju Efficiency, Photoshop prikazuje odnos vremena koje provodi izvodeci operacije u memoriji i vremena koje troši na razmenjivanje podataka sa ĉvrstim diskom. Vrednost od 100 procenata je idealna. To znaĉi da Photoshop nikada ne mora da se osloni na virtuelnu memoriju. Niske vrednosti oznaĉavaju veće oslanjanje na disk i ukazuju na to da je rad, usled toga, sporiji. Adobe prepo- ruĉuje da, ako vrednost Efficiency padne ispod 75 procenata, treba ili da dodelite Photoshopu vise memorije ili da dokupite još memorije za raĉunar. Opcija Efficiency proverava stvarno stanje. Ako vam se ĉini da Photoshop vuĉe noge, a vi ga suviše ĉesto ĉujete da upisuje na disk, pogledajte vrednost Efficiency d a b i s t e p r o c e n i l i j e s u l i s t v a r i z a i s t a t o l i k o l o s e k a o š t o s u m n j a t e . [ m a j t e n a u m u d a to što povremeno ĉujete Photoshop kako upisuje na disk, samo po sebi ne predsta- vlja razlog za zabrinutost. Sve verzije Photoshopa od 3.0 pa nadalje, automatski kopiraju otvorene slike u bafer na disku za sluĉaj da kasnije bude potrebno koriš- cenje virtuelne memorije. Adobe je verziji 3.0.1 dodao opciju Efficiency samo da bi suzbio strahovanja da nekoliko varnicasa diska znaĉi bilo šta drugo osim vrhunskih performansi.

22

Deo 1 ♦ Dobro došli u Photoshop 7

Merenje trajanja postupaka Photoshopa Kada izaberete opciju Timing, polje za informacije pokazuje koliko je Photoshopu trebalo vremena da izvede poslednju operaciju (ukljuĉujući rad u pozadini kao što je prenos slike na sistemski Clipboard). Moţda je Adobe ovu opciju dodao da bi pomogao laboratorijama zatestiranje prilikom ispitivanja Photoshopa. Ali, ugra- dena opcija Timing (merenje vremena) pomaţe i vama. Pretpostavite da rešavate hocete li kupiti nov raĉunar. Proĉitate dlanak u ĉaso- pisu u kome se prikazuje najnovjji, superbrzi sistem. 1 vi moţete da probate iste operacije na svom raćunaru koristedi iste filtre sa istim parametrima da biste videli koliko su vaši rezultati sporiji, a sve bez upotrebe štoperice. Rizikujuci da izazove surevnjivost izmeĊu kancelarija, opcija Timing pruţa i mehanizam za uporeĊivanje rada vašeg raĉunara s radom raĉunara koje koriste vaše kolege i prijatelji, Opcija Timing sluţi kao nepristrasni sudija, omogudavajuci da se i preko telefona testiraju identićne operacije. Kao i Efficiency, Timing omogu- ćava proveru stvarnog stanja. Ako vi i vaš poznanik imate sliĉno konfigurisane raĉu- nare, a vrednosti Timing su vam drastiĉno razliĉite, znaĉi da nešto nije u redu.

Aktivna alatka Zadajte komandu Current Tool i Photoshop će prikazati ime aktivne alatke. Zašto vam treba ovakva poniţavajuća opcija? Svakako niste već toliko otkacili da Photoshop treba da vam govori ono što vec znate! Namera Adobea nije da vas lupa po giavi nepotrebnim informacijama, nego da vam pruţi pomod ako vas konfiguracija nove alatke zbunjuje. Takode, na PC raĉunaru, ime alatke upotpunjuje opis alatke na statusnoj traci. Sada ne samo da vidite šta alatka radi, vec i koja je to alatka. Pretpostavljam da ce se ova opcija pokazati isto tako retko korisna u svakod- nevnoj obradi slika, kao opcija Timing. Upotrebite je ako imate problema kada prvi put pokrenete Photoshop 7, a zatim se vratite na Document Sizes, Scratch Sizes ili Efficiency. Prvobitne tri opcije i dalje ostaju najbolje.

Alatke Posle seizmickih promena koje su zadesile Photoshopovu kutiju sa alatkama pri prelasku s verzije 5 na verziju 6, Photoshop 7 donosi samo majušne izmene. Evo kratkog pregleda: ♦ Moc vazdušne cetkice preuzela je preimenovana alatka, cetkica. ♦ Nikada preţaljena pokojnica, vazdušna cetkica, ostavila je svoje prebivalište novim klincima u kraju, ĉetkici za doterivanje i alatki za zakrpe. ♦ Alatka koja je nekad bila poznata pod imenom slikarska ĉetkica nije jedina kojoj je promenjeno ime. Alatka za izbor delova putanja izgubila je svoje sred- nje ime i sada se pojavljuje pod imenom alatka za izbor putanja (crna strelica). ♦ Zatim, alatka za tekst se sada zove alatka za horizontalan tekst. To je srecan preokret u beskrajnoj sapunskoj seriji koju cini Photoshopova kutija sa alatkama. U verziji 5 postojale su ĉetiri razlidite atatke za tekst, ali je verzija 6 razbila ovu srecnu porodicu, pretvorivši tri od ove detiri alatke u nekakve opcije na traci Options. U verziji 7 stvari se ponovo vracaju na ono stanje u kakvom su bile u verziji 5, a alatka za horizontalan tekst sada deli stan sa alat- kom za vertikalan tekst, alatkom za horizontalne maske za tekst i alatkom za vertikalne maske za tekst.

Poglavlje 2 ♦ Photoshop iznutra 23 ♦ Ikonice u kutiji sa alatkama sada izgledaju trodimenzionalno i menja im se svetloca kada prelazite kursorom preko ajih. Neke su potpuno redizajnirane - oni koji ĉesto upotrebljavaju alatku za specijalne oblike, sa zadovoljstvom ce primetiti da ikonica ove alatke vise ne podseca na zgaţenu bubu. Kada vise alatki deli zajedniĉki pregradak u kutiji sa alatkama, alatku birate iz pod- menija, kao što je prikazano na slici 2-4, Mali trougao u donjem desnom uglu ikonice oznaĉava da ispod površine vreba još nekoliko alatki. Moţete da pritisnete trougao, a zatim ime alatke koju ţelite da koristite. Ili, da biste posao obavili jednim pritiskom manje, povlaĉite od Ikonice do imena alatke, a zatim pustite taster miša. Slika 2-4: Povlaĉite mišem sa bilo koje ikonice alatke s trouglom da biste otvorili podmeni sa dodatnim alatkama.

—t*: s\

[J| Gradient Tool Paint Bucket Tool . G

— ------------ H*-

£ 1 T

4b

, .......... ....................

38 Deo I ♦ Dobro doSli u Photoshop 7 Osim što mozete da obrišete iti preimenujete celu grupu gotovih alatki istovre- meno, najvaţniji razlog za bavljenje dijalogom Preset Manager jeste pravljenje nove zbirke gotovih alatki na osnovu alatki iz postojece zbirke ili vise razliĉitih zbirki. Uĉitajte zbirku koju ţelite da koristite kao osnovu za novu zbirku. Zatim drţite Shift i izaberite gotove alatke koje će biti osnova za novu zbirku - ili pritisnite Ctrl+A (JHS+A na Macu) kako biste izabrali sve gotove alatke - a onda pritisnite dugme Save Set. Zbirci nadenite ime i snimite je u predloţeni direktorijum. Ne moţete snimati preko postojece datoteke gotovih alatki. Kadadodate novu gotovu alatku, morate je snimitt kao deo zbirke, bilo put em menija palete ili dijaloga Preset Manager. U protivnom će Photoshop obrisati pripremljenu gotovu alatku ako trenutno korišćenu zbirku gotovih alatki zamenite drugom.

Plutajuće palete

Savet

Kada prvi put pokrenete Photoshop, sve palete se nalaze ili na ekranu ili u doku, osim dve palete Character i Paragraph. Ove dve palete se ne pojavljuju automatski kada se Photoshop pokrene. Da biste ih otvorili, morate da zadate komande Show Character, odnosno Show Paragraph iz menija Window ili da pritisnete dugme Palettes na traci Options dok je aktivna alatka Type (tekst). Osim ovoga, ove dve nove palete izgledaju i ponašaju se potpuno jednako kao ostale palete, koje izgledaju i ponašaju se uglavnom kao i dosad, od verzije 3 naovamo. Svaka paleta sadrţi najveći deo ili sve elemente koji su oznaĉeni na stici 2-8. (Obratite paţnju na to da se na Macu dugme za zatvaranje prozora nalazi na levom kraju naslovne trake.) Nekim paletama nedostaju trake za pomeranje, a drugima dugmad za promenu veiiĉine, ali to je samo zato da stvari ne postanu previse predvidljive. Postoji jedna paleta koja se ponaga po svojim sopstvenim pravilima, ne obraća- jud paţnju na uobiĉajenu paletnu logiku koja je ugradena u Photoshop, a to je nova paleta File Browser (pretraţivaĉ datoteka). Kada radite s njom, moţete pomisliti da ona uopšte nije paleta, već vise okvir za dijalog obuĉen u paletinu odecu. Potpuni pregled ove snaţne, nove komponente programa daću u poglavlju 3, a zasad, ako ţelite da eksperimentišete s njom, naći Ċete je kako se skriva na uobiĉajenom mestu, u doku za palete na traci Options. Mnogi elementi paleta su minijaturne verzije elemenata svakog prozora. Na primer, dugme za zatvaranje prozora i naslovna traka rade identiĉno kao njihovi par- njaci iz prozora sa slikom. Naslovnoj traci nedostaje naslov- kad smo vec kod toga, u Vašingtonu imam ĉoveka koji radi na tome da se ime promeni u „traka bez naslova" - ali i dalje moţete da je povlacite da biste paletu premestili na drugi deo ekrana. Photoshop automatski poravnava palete s drugim paletama. Da biste paletu poravnali sa ivicom ekrana, pritisnite mišem njenu naslovnu traku drţeći pritisnut taster Shift. Da biste paletu pomerali po obimu ekrana, ili da biste je prebacivali s jedne ivice ekrana na drugu, pritisnite Shift i povlacite njenu naslovnu traku. (Ovaj savet vaţi i za kutiju sa alatkama.) Ĉetiri elementa su jedinstvena za plutajuće palete: ♦ Opcije paleta: Svaka plutajuća paleta nudi sopstvenu zbirku opcija. To mogu da budu ikonice, padajuće liste, klizaĉi, šta god vam treba. ♦ Meni palete: Pritisnite tasterom miša strelicu udesno da biste otvorili meni komandi koje su specifidie za paletu. Ove komande omogucavaju da mani- pulisete opcijama sa palete i da podesite parametre.

Poglavlje 2 ♦ Photoshop iznutra 39

Dugme za salimanje palete

Jezičak palete

Naslovna traka bez naslova

Dugme za zatvaranje

Ment palete

[lOO%

I ►"

Lock: Q jj?

i™

*1 Opacity:

;j Layers \ Actions iNarmal

Back loPaiefe Well New

Fill: |iOPH | > |

Layer... Delete Layer

©. ii2 -_J '^05, S3

f

V eiete'Lrsk^d Layer ■ Delete"Hidden Lavers I New Layer Set...

—Opcije palete

Polje za promenu veličine

N pvi S et if feni Linked. .•UtifcfcSi La^šiš Err Set Layer Properties... Blending Options... Merge Down Merge Visible Flatten Image Palette Options...

Slika 2-8: Većina paleta sadrţi iste osnovne elemente kao paleta Layers koja je ovde prikazana.

Save!

%

♦ Jezicci palete: Pritisnite tasterom miša jeziĉak palete da biste je doveii na ĉelo grupe paleta. (Palete moţete da otvarate i izborom komandi iz menija Window, ali je jednostavnije pritisnuti jeziĉak tasterom miša.) ♦ Dugme za sažimanje: Pritisnite tasterom miša dugme za saţimanje da biste smanjili prostor koji zauzima paleta. Ako ste prethodno povećali paletu pov- iacenjem polja za promenu veliĉine, vaš prvi pritisak mišem smanjuje paletu na njenu standardnu veliĉinu. SledeĊi pritisak na dugme za saţimanje sakriva sve osim najbitnijih opcija palete. U većini sluĉajeva, saţimanje palete sakriva sve opcije i ostavlja vidljivim samo jeziĉke. Ali u sluĉaju paleta Color i Layers, pritisak mišem na dugme za sazimanje ostavlja deo opcija, kao što je pokazano na srednjem primeru slike 2-9. Da biste uklonili sve opcije sa ovih paleta kao što je prikazano na poslednjem primeru - pritisnite Alt (Win), odnosno Option (Mac)+dugme za smanjivanje. Takode moţete i da dvaput pritisnete tasterom miša neki jeziĉak ili praznu površinu desno od jezi- ĉaka. A ako je paleta smeštena uz donju ivicu ekrana, saţimanjern ćete je pomeriti nadole tako da se vidljivi deo saţete palete priljubi uz donju ivicu ekrana. Ovi trikovi deluju ĉak i ako ste paletu uvećali povlaĉenjem polja za promenu veliĉine.

Poglavlje 2 ♦ Photoshop iznutra 37

ovde

Pritisnite

Držite Alt, Option i pritisnite ovde ili dvaput pritisnite ovde j Color Swatches X. Stytes

Slika 2-9: Paleta Color prikazana u punoj veliĉini (gore), delimiĉno saţeta (sredina) i potpuno saţeta (dole).

Organizovanje i sidrenje paleta Photoshop omogućuje lako pregrupisavanje paleta kako bi njihov raspored odgo- varao vašem naĉinu rada. Sada takode moţete da spajate palete, kao i da ih sidrite u doku na traci Options. Vi ste kralj zemlje paleta. Da biste plutajuĊu paletu zakacili za traku Options, kao što je prikazano na slici 2-10, povucite jeziĉak palete do doka. Pošto paletu usidrite, na traci Options ostaje vidljiv samo jeziĉak palete. Pritisnite jeziĉak da biste otvorili paletu, kao što se vidi na slici. Kada pritisnete van palete, paleta se automatski zatvara. Dok za sidrenje yr Adobe Photoshop . ^1

Elte Edit Image Layer Select titer Vlf«i Window Help n V/llMJOVt To fit [ lijnaf* PM«tlci |(' Ćl Proof Colors (Ctrl+Y, odnosno 3£+Y)

Poglavlje 2 ♦ Photoshop iznutra

59

- ati ako koristite View Gamut Warning, ne morate da prihvatite sivo kao zamenu za boje koje su van opsega. Promenite boju pritiskom na uzorke boja Gamut Warning Color, a da biste dobili providnu površinu, smanjite vrednost Opacity.

Jedinice i lenjiri Poito je pano Units & Rulers peti u okviru za dijalog Preferences, moţete da ga pozovete pritiskom na Ctrl+5 (3fU5 na Macu). Ovaj pano, prikazan na slici 2-22, nudi opcije koje vam omogucavaju da menjate sistem mernih jedinica koji se koristi u celom programu. Preferences Units

Rulers: inches points

V,

180

points v•

12 "

l points v |

"cancel 1

3 JNdXl j

few Document fSesc&itions ................ ........... . Print Resolution: 300 j pixels/inch v Screen Resolution: 72

pixels/inch v

: Pp'int/PceStffi - .........

:

{"'PostScript (72 points/inch) O traditional (72.27 points/tnĊi)

Izaberite pano Units & Rulers da biste promenili širinu stubaca i veliĉinu taćke, kao r da biste zadali sistem mernih jedinica. Ja dajem prednost pikselima, a ne centimetrima ili inĉima. Slika 2-22:

Kad god su lenjiri vidljivi, pano Units & Rulers je udaljen samo za jedan dvostruki pritisak tasterom miša. Izaberite View O Rulers (Ctrl+R, odnosno 34 *R) da biste na J ekranu videli lenjire, a zatim dvaput pritisnite mišem horizontal™ ili vertikalni lenjir.

Lenjiri Jedinice moţete da izaberete pomoĊu opcije Units u okviru za dijalog Preferences. Medutim, postoji i jednostavniji naĉin. Pritisnite desnim tasterom miša (Control +taster miša na Macu) bilo gde na lenjiru da biste otvorili prirucni meni sa izborom jedinica, a zatim pritisnite jedinicu koju ţelite da koristite. Isti meni moţete da otvorite pritiskom na znak plus u levom donjem uglu palete Info. Kada budete uĉili Photoshop, mamiće vas rad sa centimetrima ili pajkovima, ali iskusni korisnici Photoshopa koriste piksele. Pošto rezoluciju slike moţete bilo kada da promenite, jedina konstanta je piksel. Jedna slika ima fiksan broj piksela po visini i fiksan broj piksela po širini - priiikom štampanja, veliĉinu ovih piksela moţete odreĊivati po ţelji. (Da biste nauĉili vise o rezoluciji, proĉitajte poglavlje 3.)

60 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 Tekst Photoshop omogucava da za alatku Type (tekst) izaberete jedinicu mere nezavisno od jedinica na lenjiru. Moţete raditi u taĉkama, pikselima i milimetrima. Izaberite opciju iz padajude liste Type. U poglavlju 15 potraţite još dobrih vest! o radu s tek- stom u Photoshopu.

Širina stupca Opcija Column Size omogucava da dimenzije slike uskladite sa stupcima biltena ili dasopisa. Samo treba da u polja Width i Gutter unesete širinu stubaca i širinu medu- prostora (Gutter). Zatim, da biste zadali broj stubaca koje zauzima širina slike, upotrebite File O New ili Image O Image Size. U poglavlju 3 detaljnije objašnjavam ove komande.

Unapred podešene rezolucije novog dokumenta Vrlo zgodna nova karakteristika Photoshopa 7 jeste listing sa unapred podešenim veliĉinama koji dobijete kada napravite nov dokument zadavanjem komande File O New. Ponudene su uobiĉajene dimenzije za pravljenje reklame za Web (468 x 60) i za rad sa digitalnim videom (720 x 540). Opcija New Document Preset Resolutions omoguduje da podesite standardnu rezoluciju za ponudene vrednosti, kako za štampu (Print), tako i za prikazivanje na ekranu (Screen). Ovo vam moţe koristiti da podesite razliĉitu rezoluciju za opciju Print, ako obiĉno radite u nekoj drugoj rezolu- ciji osim standardne od 300 piksela po inĉu. Podešavanje rezolucije štampanja menja broj piksela u dokumentu kada izaberete unapred definisanu velicinu Letter, na primer. Medutim, za opšte namene, standardni parametri su sasvim dobri.

Veliĉina u taĉkama/pajkovima Poslednja opcija na panou Units & Rulers moţda je najopskurnija od svih Photosho- povih opcija. Ukoliko niste baš najbolje upuceni u tipografske taĉke i pajkove, pod- sedam vas da u pajku ima taĉno 12 tacaka, a u indu oko 6,06 pajkova. Pošto, dakle, pajkovi mogu skoro bez ostatka da se pretvore u ince, ljudi koji su za štampanje izmislili jezik PostScript, odluĉili su da okace o klin ovu razliku i pajk definišu kao taĉno '/6 inda. To dini da taĉka iznosi taĉno inda. Medutim, nekoliko distunaca nije pristalo na to. Otkrili su da se njihovi elektron- ski dokumenti ne podudaraju sasvim sa njihovim starim, lepljenjem montiranim dokumentima i, hm, verujem da je ţivot za njih prilicno izgubio smisao. Zato je Adobe morao da odstupi i doda opciju Traditional (72,27 tacaka po inĉu) da bi svi bili srecni. Ja vise volim netradicionalnu, PostScript definiciju taĉke. U torn sistemu, piksel sa ekrana odgovara tacki na papiru kada sliku štampate sa 72 ppi (piksela po inĉu - što je standardna rezolucija ekrana). Moţete me nazvati bezdušnim tehno-zane- senjakom, ali rad sa slikama na racunaru ima vise smisla ako mozete da uporedujete tacke i piksele ne poseţudi za kalkulatorom. Stara vremena su mrtva; ţivela tacka od '/72 inda!

VoĊice, mreţa i odseĉci Neko u Adobeu je rekao: „Neka se nastavi podešavanje parametara". I gle, pojavio se pano Guides, Grid & Slices koji mogu da pozovu svi koji pritisnu Ctrl+6 (36+6 na Macu) i da vide svi koji bace pogled na sliku 2-23. Ovaj pano omogucava da prome- nite boje vodica i zadate dimenzije mreţe.

Poglavlje 2 ♦ Photoshop iznutra 61 Preferences ; " ■ ! Guides. Grid a Slices

:

.. ........... V'

■

SynJe-j ..............

CQtr; .□ Light Blue Styte: Liies : Srnt ■ ■— ................................. —- ............. CQlar- Custom v Style Lines ' vj

I ok 1 f Cancel 1

I

Erev ] QSO

Grlijifte every, 0.65535 inches v Subdivisions: 4 i Sices

pcj vj

..................... Ltne Calcr; Light Blue v- I

1

EjShowSliceNumbers

Slika 2-23: Upotrebite ove opcije da biste podesili izgled mreţe, voĊica lenjira i iseĉaka na ekranu.

Ako vodicu dvaput pritisnete alatkom za pomeranje, ili nekom drugom alatkom dok drţite taster Ctrl (S€ na Macu), prikazaćete okvir za dijalog Preferences i poći > pravo do kartice Guides, Grid & Slices. (Da biste napravili vodicu, povlacite mišem od horizontalnog ili vertikalnog lenjira ka slici.) Ove opcije objašnjavam sa vise pojedinosti u poglavlju 12, ali, zasad, evo nekoliko kratkih opisa.

VoĊice Boje za vodice (engl. guides) horizontalnog i vertikalnog lenjira izaberite iz tiste Color. Da biste koristili boju sa slike, pomerite kursor izvan okvira za dijalog Preferences i pritisnite pipetom u prozoru sa slikom. Biranjem opcije iz liste Style, vodice moţete da prikaţete kao pune ili isprekidane linije.

Mreţa Boju mreţe (engi. grid) izaberite iz liste Color, ili, da biste koristili boju sa slike, pritisnite Alt+taster miša (Option+taster miša na Macu) u prozoru sa slikom. Zatim, pomocu opcije Style definišite kako ce izgledati linije mreţe. Najneupadljivija je opcija Dots (taĉke). Vrednost Gridline Every odreduje korak osnovne podele vidljivih oznaka mreţe na ekranu. Medutim, vrednost Subdivisions (potpodela) definiie pravu mreţu. Na primer, ako hodete da se oznaka mreţe nalazi na svakom inĉu sa ĉetiri pot podele - kao na slici 2-23 - Photoshop preseca selekcije i slojeve na delove veliĉine ĉetvrt inĉa.

Iseĉci Parametri iz grupe Slices omogućavaju da izaberete boju linija koje prikazuju gde ste iseckali sliku da biste je postavili na Web. Ovde takode moţete ukljuĉivati i isk- Ijuĉivati prikaz brojeva iseĉaka.

Dodatni moduli i pomoćni disk

' ' ' '

Da biste otisli do panoa Plug-Iris & Scratch Disks, koji je prikazan na slici 2-24, pritisnite Ctrl+7 (Win), odnosno 3£+7 (Mac), Svaki put kada pokrenete Photoshop, program traţi dodatne module i 62odreduje Deo I ♦jedan Dobro došli u Photoshop 7 vise . pomoćnih ■ ■ ' .ili : ' ;v • ■ diskova. Photoshopu morate reći gde moţe da nade dodatne module i gde treba da ostavlja privremene datoteke.

~ j Pluo-fns & Scratch Disks OK

r &wit*3f&! Pk^Hns Directory .............................

j Ug»cy Photoshop S«ri*i Number:

Scratch Disks ......... First ;) Startup

SecofadjMone

~3

"T |

Thrtf j None Cancel

Foyrtfi: j None

Ef^ i ( S \ Note; Scratch disks wiif remaft n use until yew quit

!*»* j

PHotoshop.

Slika 2-24: Pomoću ovih opcija poruĉite Photoshopu gde moţe treba da ostavlja privremene datoteke.

"3 1

da naĊe dodatne module i gde

Direktorijum sa dodatnim modulima Dodatni moduli se, standardno, nalaze u direktorijumu Plug-Ins, koji je smešten u istom direktorijumu kao i program Photoshop. Medutim, Photoshopu moţete da poruĉite da dodatne module traţi i u nekom drugom direktorijumu, što je zgodno ako sve dodatne module drugih proizvoĊaĉa instalirate na isto mesto van Photo- shopovih direktorijuma. Da biste odredili drugu lokaciju za dodatne module, potvrdite opciju Second, a zatim pritisnite Choose kako biste izabrali direktorijum.

Stari serijski brojevi Kao što ste moţda primetili prilikom instaliranja, Photoshop 7 zapoĉinje novu eru što se tiĉe Adobeovih serijskih brojeva. Oni se vise ne sastoje od mešavine brojeva i slova - sada su to samo brojevi i crte. Medutim, neki dodatni moduli drugih proiz- voĊaĉa oznaĉeni se starim formatom Photoshopovih serijskih brojeva. Ako prela- zite na verziju 7, a imate stari serijski broj iz Photoshopa 6 ili starije verzije, upisite ga ovde.

Pomocni diskovi Photoshop pretpostavlja da imate samo jedan cvrsti disk i zbog toga svoje privre- mene Poglavlje ♦ Photoshop iznutra dokumente ostavlja u virtuelnoj memoriji na isti disk na kome se nalaze 2 i sistemski programi. Ovi dokumenti se nazivaju privremene datoteke (engl. scratch files). Ako, medutim, imate na raspolaganju vise od jednog diska, moţda ţelite da uputite Photoshop da privremene datoteke traţi na drugom mestu. Photoshop moţe da koristi do cetiri diska. Jedan od mojih raĉunara sa Windowsom, na primer, ima dva interna ĉvrsta diska. ♦ Cvrsti disk od 60 GB, C:, sadrţi sistem i vedinu dokumenata koje dnevno pravim. ♦ Drugi disk ima 40 GB i podeljen je na dva segmenta (particije) od po 20 GB. Oni su formatirani kao diskovi D: i E:. Na disku D: su svi moji programi. Disk E: je uglavnom prazan; na njemu se ponekad nadu velike datoteke - QuickTime filmovi, snimci napravljeni digitalnim fotoaparatom, ĉudni dodatni moduli - koje jos nisam uspeo da presnimim i da napravim rezervne kopije. Na disku E: ima najviše slobodnog prostora, pa njega odredujem kao First (prvi) pomocni disk. Zbog mogućnosti da moje slike postanu toiiko ogromne da Photoshop popuni disk E: i da mora na drugom mestu da traţi pomocni prostor, iz pada- juće liste Second (drugi) izabrao sam diskD:, a moj glavni, sistemski disk C:, iz liste Third (tredi). To je i kraj, što se tiĉe mojih diskova, tako da opcija Fourth (ĉetvrti) ostaje podešena na None. Adobe preporuĉuje da se za pomocni disk (engl. scratch disk') ne koriste zame- prarwn« njjvj mediji - kao što su diskovi SyQuest, MO i Zip. Zameojivi mediji su obidno nepo- uzdaniji i sporiji od fiksnih diskova. (Jaz disk je stabilniji od Zipa i drugih, ali još uvek ne toiiko pouzdan kao cvrsti disk.) Povremeno korišćenje zamenjivih medija ne predstavlja kraj sveta, ali, ako ih redovno upotrebljavate, ĉešĉe cete završiti sa blokiranim raĉunarom pa ćete verovatno radije da dodate nov cvrsti disk,

63

Promene utiĉu na budući rad Kao što vas upozorava beleška na dnu panoa P!ug-lns & Scratch Disks, parametri podešeni na ovom panou ne aktiviraju se sve dok sledeći put ne pokrenete Photoshop. To znaĉi da morate da izadete iz programa i da ga ponovo pokrenete. Nema niĉeg što vise nervira od saznanja da su opcije u ovom okviru za dijalog nepravilno podešene pre nego što ste uopšte prvi put pokrenuli Photoshop. To znaĉi da morate pokrenuti Photoshop, promenili parametre, izaći iz programa i ponovo ga pokrenuti. Kakvo tracenje vremena! U stvari, bilo bi tracenje vremena da nema obilaznice. Na sreću, dodatnim modu- lima i pomoĊnom disku moţete da pristupite i tokom pokretanja. Pošto ste dvaput j pritisnuli mišem ikonicu programa Photoshop ili izabrali Photoshop u Windowso- vom meniju Start, pritisnite i drţite tastere Ctrl i Alt (l€ i Option na Macu) Ako koristite Mac, Photoshop vas pozdravlja porukom u kojoj traţi da locirate direktorijum za dodatne module. Pošto to uĉinite, ponovo pritisnite i drţite tastere i Option. Posle nekoliko sekundi, pojavide se ekran sa opcijama za pomocni disk, Zadajte dis- kove po ţelji i pritisnite Enter, odnosno Return, Nova podešavanja su sada aktivna ved u tekudoj sesiji - nije potrebno ponovno pokretanje.

64 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 Memorija i kesiranje slike Photoshop se dici sistemom keširanja koji ubrzava rad s manjim prikazima slike. Ovu karakteristiku moţete da podesite pritiskom na Ctrl+8 (Win), odnosno 3£+8 (Mac) u okviru za dijalog Preferences. Time otvarate pano Memory & Image Cache, prikazan na slici 2-25. Preferences Memory & Image Cache * | ------------------------------------ -------------------- ------- —— Cache Leveis ; 4 j 2 Use cache for histograms

r; ok ^ t

( -- pr?v >

Memory Usage

Available RAM 4S2MB Maximum Used by Photoshop 50 k} % * Ţ26MB Note Changes will take effect the J J next time vou start Photoshop.

Slika 2-25: Photoshopove mogudnosti za kesiranje ubrzavaju obradu vrlo velikih slika. Ovde zadajete koliko memorije se dodeljuje Photoshopu.

Macintoshu OS 9, pano s parametrima zove se Image Cache pošto taj opera- tivni sistem ne omogucava dinamicko dodeljivanje memorije, za razliku od Win- v dowsa i Maca OS X. Napomena j^a

Nivoi keša Photoshop je bio kritikovan zbog nedostatka formata „piramidalnog stila" koji je u stanju da snimi sliku istovremeno nekoliko puta, svaki put sve manju, što se naziva smanjivanje broja piksela (engl. downsamplings). Kao zamenu za to, Photoshop nudi kesiranje siika. Umesto da snima na disk umanjene uzorke, Photoshop gene- rise smanjene slike u RAM-u. Opcija Cache Levels podešena je na 4, srednju vrednost. To znaci da Photoshop moţe da kešira do 4 smanjena uzorka sa 100, 50, 25 i 12,5 procenata - što programu omogucava da brţe izvrsava operacije na smanjenim prikazima. Na primer, ako izaberete komandu za korekciju boja na 50-procent- noj velicini slike, to se obavi mnogo brţe nego što je uobidajeno posto Photoshop mora da izmeni samo ĉetvrtinu svih piksela koji se nalaze na ekranu. Medutim, Photoshop mora da kešira smanjene uzorke slike u RAM-u, a to odu- zima memoriju koja bi mogla biti upotrebljena za sliku. Ako imate velike kolicine RAM-a (256 MB ili vise) i ako desto radite s velikim slikama (20 MB ili vecim), vero- vatno cete ţeleti da povecate vrednost na maksimum, 8. Vredi izgubiti memoriju da bi se povedala brzina. Ukoliko imate malo RAM-a (recimo, 192 MB ili manje) i ako obicno radite s malim slikama ili grafikom za Web (4 MB ili manje), verovatno cete ţeleti da smanjite vrednost opcije Cache Levels na 1 ili 2. Kada su datoteke male, bolje je dodeliti memoriju za ĉuvanje slika nego za njihovo kesiranje.

Korišćenje keša za histograme Opcija „Use Cache for Histograms" poruĉuje Photoshopu da li da generiše histograme koji se Poglavlje 2 ♦uzoraka Photoshop iznutra pojavljuju u okvirima za dijalog Levels i Threshold na osnovu keširanih ili na osnovu originalne slike. Kao što objašnjavam u poglavlju 17, histogram je stubiĉasti dijagram boja sa slike. Kada izaberete komandu, na primer Image O Adjustments C Levels, Photoshop ĉitavih nekoliko sekundi pravi dijagram boja. Ako ukljudite opciju Use Cache for Histograms, Photoshop pravi dijagram boja sa uma- njenog ekranskog prikaza, što mu oduzima manje vremena, ali je rezultat manje taĉan. Iskljuĉite ovu opciju pa ce se dijagrami sporije izradivati ali ce biti tadniji. Uopšteno govoreci, predlaţem da opciju ostavite ukljuĉenu. Histogram je samo vizuelni indikator i vedina nece ni biti u stanju da proceni razliku izmeĊu histo- grama sa smanjenog uzorka i potpuno preciznog. Ponavljam, ako radite s veoma veltkim slikama i ako vam je vrednost Cache Value podešena na maksimalnu vrednost 8, verovatno bi trebalo da ovu opciju ostavite ukljucenu. Ali, ako morate da smanjite vrednost Cache Levels, iskljuĉite opciju, Prvo moţete da se odreknete histograma. Ova opcija nije odgovorna za nepravilnosti histograma koje su se pojavljivale u Photoshopu 4. Grešku je izazivala cinjenica da je okvir za dijalog Threshold ponekad uzimao svoj histogram samo sa aktivnog sloja, a ne funkcija opcije Use Cache for Histograms. 1 pored toga, ova je opcija dobila puno nezasluţenih packi, Moje je mišl- jenje da je, kada se sve izvaga, ovo dobra opcija koju treba ostaviti ukljucenu. Napomena

Korišćenje memorije

Mac OS X, Windows 95, NT 4 i njihove novije verzije omogudavaju dinamidko dodeljivanje memorije, što znaĉi da svaka aplikacija dobija memoriju koja joj je potrebna kada joj je potrebna. Ali, Photoshop je alav na memoriju i ima obidaj da iskoristi svaki Slobodan delic RAM memorije kog se domogne. Ako je prepušten sam sebi, moglo bi se desiti da proguta ceo RAM i da se prelije u prostor virtuelne memorije operativnog sistema, koja je manje efikasna od Photoshopovog sopstvenog sistema korišdenja pomoĊnog diska. Opcija Memory Usage pomaţe vam da ogranicite Photoshopovu halapljivost. Opcija navodi koliĉinu RAM memorije koja je na raspolaganju svim aplikacijama pošto se uĉitao operativni sistem. Tada moţete da odluĉtte koliko memorije treba da pripadne Photoshopu. Ako volite da pokredete puno programa istovremeno - na primer, program za obradu teksta, citac Weba, program za tabelarne proraĉune, program za crtanje i Photoshop - onda podesite vrednost opcije Maximum Used by Photoshop na 50 procenata ili niţe. Medutim, ako je Photoshop jedini program koji je aktivan - i ako imate manje od 192 MB RAM memorije podignite ovu vrednost na 70 ili 80 procenata. Preporucujem da se za vrednost opcije Maximum Used by Photoshop ne zadaje Upozoreme vj^e ocj gQ procenata, narocito na mašinama s malim kapacitetom memorije (192 MB ili manje). U suprotnom, dozvoljava se Photoshopu da popuni RAM koji moţda treba operativnom sistemu, dime se dobija manje stabilno radno okruţenje. Kao što sam ranije rekao, ako vam je Photoshop suviše spor i ako suviše ĉesto poseţe za pomocnim diskom, kupite vise memorije - ne igrajte se opasnih igara sa ono malo RAM memorije koju imate.

X

♦♦♦

65

Kako funkcionišu slike Bitmapiranu (rastersku) sliku moţete da zamisljate kao mozaik napravljen od raznobojnih kvadratnih ploĉica. Kada mozaik

Rad sa slikama

POGLAVL J E ,v ' .

posmatrate iz blizine, on izgleda kao nešto ĉime biste mogli da ukrasite kupatilo. Vidite pojedinaĉne ploĉice, a ne samu sliku. Aii ako se udaijite od mozaika, ploĉice postaju sve manje razgo- vetne i stapaju se, ĉineći prepoznatljivo umetniĉko delo, moţda Meduzinu odseĉenu glavu ili neku drugu jednako primamljivu klasiĉnu temu. Obojeni pikseli od kojih se sastoji slika funkcionišu slicno kao kamencici mozaika. ♦♦♦♦ Ako piksele uvećate, oni izgledaju kao nepo- vezan skup obojenih kvadratića. Smanjite li im velicinu, oni se stapaju da bi formirali sliku koja svima na svetu izgleda kao obiĉna U ovom poglavlju fotografija. Photoshop varaoko pozajmljujući postupak od umetniĉke tehnike koja je Kako podesiti velicinu slike starija od Mikene i Pompeja. za štampač ili ekran Postoje, naravno, razlike izmeĊu piksela i ploĉica starih mozaika. Pikseli postoje u 16 miliona raspoznatljivih tonova boja. Ploĉice antiĉkih mozaika postoje u osnovnim Otvaranje i snimanje stika varijetetima granita i pešĉara s ponekim parĉetom lapis lazulija ubaĉenog da bi se u verziji 7 razbila monotonija. Pored toga, elektronskim slikama moţete da promenite broj pikseta, Organizovanje slika da izdvajate boje i da obrezu- jete slike. Iz drevnih beleški Dionizija iz Halikarnasa pomoću novog prikazivača znamo da su ovi procesi bili izvan domašaja klasiĉnih umetnika. datoteka Ali, trĉim pred rudu. Jos nekoliko strana neću govoriti o pro- meni broja piksela, obrezivanju i Halikarnasu. Prvo ću se baviti obrnutom srazmerom u kojoj stoje veliĉina Istraživanje formata slike i njena rezolucija. grafičkih datoteka JPEG,

Odnos veliĉine i rezoiucije slike Ako već niste pogodili, termin veličina slike (engl. image size) odnosi se na fiziĉke dimenzije slike. Rezolucija je broj piksela po duţnom inĉu na konaĉnoj, odštampanoj slici. Govorim o duţnom inĉu, pošto piksele merite duţ prave linije. Ako je rezolucija slike 72 ppi - što znaĉi, piksela po inĉu - dobijate 5384 piksela po kvadratnom inĉu (72 piksela širine x 72 piksela visine = 5184), Ako je broj piksela na slici stalan, povecavanje slike smanjuje njenu rezoluciju i obrnuto. Slika koja izgleda dobro kada se odštampa na poštanskoj marki, verovatno će biti nazubljena kada se odštampa kao poster veliĉine 30 x 40 cm. Slika 3-1 prikazuje istu sliku odštampanu u tri razliĉite veli- ĉine i rezoiucije. Najmanja slika je odštampana u dvostruko vedoj rezoluciji od srednje slike, a ova je odštampana u dvostruko vecoj rezoluciji od najveće slike.

CtFr PDF, kao i desetina drugih Rasterizovanje objektno orijentisamh EPS slika Snimanje TIFF datoteka sa slojevima i piramide slika Tekstualni i zvučni komentari slika Menjanje broja pikseia na slici KoriSćenje obrezivanje Crop

♦♦♦♦

alatke za i komande

68 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7

Slika 3-1: Ove tri slike sadrţe isti broj piksela, ali su odštampane u razliĉitim rezolucijama. Udvostruĉavanje rezolucije smanjuje sliku na 25 procenata njene prvobitne veliĉine.

Jedan inĉ na najmanjoj slici sadrţi dvaput vise piksela po vertikali i dvaput vise piksela po horizontali nego jedan in£ na slici srednje veliĉine. Zbog toga najmanja sfika pokriva ĉetvrtinu površine slike srednje veliĉine. 1st! odnos postoji izmedu srednje i najveće slike. Jedan inĉ na srednjoj slici sadrţi ĉetiri puta vise piksela nego jedan inĉ na najvecoj slici. Usled toga, srednja slika zauzima ĉetvrtinu površine najvede slike.

Menjanje rezolucije za štampanje Kada se slika štampa, visa rezolucija znaĉi oštriju i jasniju sliku. Photoshop vam omogucava da menjate rezoluciju štampane slike na jedan od sledec'a dva naĉina: ♦ Izaberite Image O Image Size da biste pristupili kontrolama koje vam omo- gucavaju da menjate dimenzije piksela i rezoluciju slike. Unesite vrednost u polje Resolution ili kao piksele po inĉu ili kao piksele po centimetru. Bilo bi dobro (mada nije neophodno) da iskljuĉite opciju Resample Image, kao što je prikazano na slici 3-2. Ako je ostavite ukljuĉenu, Photoshop moţe da dodaje ili oduzima piksele, kao što se objašnjava u odeljku „Promena broja

is

piksela i obrezivanje", kasnije u ovom Poglavlje 3 ♦ Rad sa slikama poglavlju. Naravno, ako sliku smanjujete radi postavljanja na Web, biće potrebno da joj se smanji broj piksela (korišće- njem opcije Resample Image). Iskljucivanjem ove opcije dajete Photoshopu instrukciju da piksele ostavi netaknute, i da samo promeni njihov broj po inĉu.

69

PisselDimensiOn s: d&SK Width:

Resample Image da biste zadrţali isti broj piksela na slici i promenili samo rezoluciju slike za štampanje.

400 Height: 41X1

Slika 3-2: Iskljuĉite opciju Image Size ■ Document see.

s

- Width- 1.499 Heiaht:

inches

[l 49B Besoiution 267

pixels inches

I pixels/inch pixels

13 ^3

1 . ox 1 | Cancel [

B-|i I feuto- I

Prfipiyaak CDftesarrole Image

IskSjučite

♦ Druga mogućnost je da naloţite Photoshopu da prilikom štampanja promeni velicinu slike. Ovaj edikt obznanjujete pomocu nove komande. Print with Preview. Izaberite File Print with Preview ili (uz standardne vrednosti parame- tara) pritisnite Ctrl+P (K+P na Macu) da biste otvorili okvirza dijalog. Mozete da unesete vrednosti širine (Width) i visine (Height) ili vrednost izraţenu u procentima u polje Scale. Niţe vrednosti smanjuju odštampanu sliku i time povećavaju rezoluciju: vise vrednosti smanjuju rezoluciju. Poglavlje IB daje vise informacija o menjanju veliĉine siike, kao i o ostalim parametrima u okviru za dijalog Print with Preview. Photoshop snima vrednost parametra Resolution zajedno sa slikom. Parametar Scale u okviru za dijalog Print with Preview utiĉe samo na trenutno štampanje. Obe vrednosti zajedno odreduju rezoluciju štampanja. Photoshop deli vrednost Resolution iz okvira za dijalog Image Size sa procentom Scale iz okvira za dijalog Print with Preview. Na primer, ako je rezolucija slike podešena na 72 ppi, a vi sliku smanjite na 48 procenata, onda odštampana strana ima rezoluciju od 150 ppi (72 podeljeno sa 0,48). t***0* Uz rizik da nekima od vas dosadujem, kratko cu podsetiti one koji mrze matemaNapomens kacj gOCj u fjgjjoj jednaĉini koriste procente, prvo treba da ih pretvore u decimalni broj. Na primer, 100 procenata je jednako 1,0, a 64 procenata je 0,64, dok ^ 5 procenata iznosi 0,05 i tako dalje. savei k' se izbegla zabuna, većina ljudi se iskljucivo oslanja na vrednost rezolucije, ostavljajući parametar Scale u okviru za dijalog Print with Preview podešen na 100 ^ procenata. Jedini izuzetak se ĉini pri štampanju testova i probnih otisaka. Pošto mlazni (engl. ink-jet) i ostali neprofesionalni štampaĉi imaju izlaz niţe rezolucije od profesionalnih štampaĉa visoke klase, moţe vam biti korisno da štampate veće

probne otiske kako biste videli vise piksela. Povecavanje vrednosti Scale pruţa moguĊnost da ovo postignete Pri torn Deo Ine♦ menjajući Dobro vrednostuResolution. Photoshop 7 treba da obratite paţnju na to da vrednost Scale vratite na 100 procenata pošto ste probni otisak odštampali.

70

došli

Menjanje rezolucije u programu za prelom strana Vrednost Scale u okviru za dijalog Print with Preview ne utiĉe na veliĉinu i rezolu- ciju slike uĉitane u objektno orijentisanu apfikaciju, kao što je QuarkXPress ili Illustrator. Medutim, te aplikacije uzimaju u obzir vrednost Resolution iz okvira za dijalog Image Size. Zadavanje rezolucije u Photoshopu je zgodan naĉin da se izbegnu operacije sa menjanjem veliĉine i nevolje prilikom štampanja u programu za prelom strane. Na primer, unapred sam zadao rezoluciju svih slika u ovoj knjizi kako bi proizvodnom timu preostalo samo da slike uveze i odštampa. Zapamtite zauvek: Photoshop je jednako dobar iii bolji u podešavanju pikseia od bilo kog drugog programa s kojim radite. Zbog toga, pripremite sliku u Photoshopu £) što bolje moţete pre nego što je uvezete u drugi program. Bilo bi idealno da nikada u drugom programu ne menjate veliĉinu slike, ne rotirate je ili ne obrezujete jer postoji velika verovatnoća da ćete izazvati probleme koji se ispoljavaju kada se slika obraduje, što vodi do usporavanja, a moţda i do blokiranja sistema. Ovaj savet je toliko vaţan da ću ga ponoviti: nikada nemojte da menjate velicinu slike, niti da je rotirate ili obrezujete u Illustratoru, FreeHandu, CorelDrawu, PageMaker ili QuarkXPressu. Pripremite sliku u potpunosti u Photoshopu, a zatim je prebacite u program za crtanje ili pripremu za štampu, podesite njen poloţaj na strani i onda je ostavite na miru.

Koja je, onda, savršena rezolucija? Posle sveg ovog objašnjavanja piksela i rezolucije, moţete da pomislite: ,,U redu, sve je to vrlo zanimljivo, ali u ĉemu je poenta? Koju vrednost rezolucije treba da koristim?" Odgovor je za neke frustrirajudi, dok je za druge oslobadajući: bilo koju! Istina je - nema pravog odgovora; nema ni pogrešnog odgovora. Slike u ovoj knjizi variraju od 100 ppi za snimke ekrana do 300 ppi za slike u boji. Vidao sam sjajne stike niske rezolucije, kao i grozne slike vrsoke rezolucije. Kao što je sluĉaj i sa svim ostalim stvarima, kvalitet znaĉi vise od kvantiteta. Uzmete piksele koji vam sleduju i potrudite se da oĊ njih izvuĉete maksimum. Pošto sam sve ovo rekao, podeliĊu s vama nekoliko smernica, ali samo ako obećate da cete ih uzeti s dozom rezerve: ♦ Vec'ina struĉnjaka preporuĉuje da podesite Resolution na vrednost negde izmeĊu 150 i 200 procenata linijature konaĉnog izlaznog uredaja. Linijatura rastera (engl. screen frequency) jeste broj polutonskih (rasterskih) taĉaka po duţnom inĉu, merena u Ipi (skraćeno od linija po inču). Zato pitajte svog štampara koju on linijaturu koristi - obiĉno od 120 do 150 Ipi - i pomnoţite ovu vrednost sa 1,5 ili 2. ♦ Hoćete li da budem odredeniji? Pri visokokvaiitetnom štampanju fotografija u boji, ne moţete pogrešiti ako odaberete standardnu vrednost rezolucije od 267 ppi. To je pribliţno 200 procenata od 133 Ipi, što je, bez sumnje, najpopu- larnija linijatura. Kada nisu sigurni koju rezoluciju da upotrebe, vec'ina profe- sionalaca koristi 267 ppi.

♦ Ako štampate na kucnom ili malom kancelarijskom štampaĉu, pravila se donekle menjaju. Razliĉiti proizvoĊaĉi preporuĉuju razliĉite optimalne rezoiucije za svoje razliĉite modele, ali Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama prosek leţi izmedu 250 i 300 ppi. Eksperi- mentišite kako biste utvrdili koliko nisko moţete da se spustite, a ĉesto moţete da dobijete prihvatljiv rezultat sa manjim brojem piksela nego što proizvoĊaĉ preporuĉuje. Ne zaboravite ni to da je za loš rezultat ĉesto krivlji kvalitet papira koji koristite nego nedostatak piksela. ♦ Šta će se desiti ako nemate dovoljno piksela za rezoluciju od 267 ppi? Recimo da imate digitaini snimak velicine 768 x 1024 piksela i da hocete da ga štam- pate u dimenzijama 6x8 inĉa. To ispada relativno skromnih 128 ppi. Zar to neće izgledati zrnasto? Verovatno hoće. Da li bi trebalo da dodate piksele pomoću komande Image Size ili neke druge? Ne, to najĉešce neće pomoći. Imate konaĉan broj piksela s kojima moţete da radite, pa moţete da odštam- pate sliku u veĊem formatu i pomalo zrnasto, ili oštro i u malom formatu. Izbor je vaš. ♦ Šta ce biti ako imate fotografiju ili slajd i ako moţete da ih skenirate kojom god rezolucijom hocete? Ravni skeneri obidno nude dve maksimalne rezoiucije: stvarni optiĉki maksimum i interpolirano digitalno poboljšanje. Niţa od dve vrednosti je nesumnjivo stvarna optiĉka rezolucija. Skenirajte uz ovu niţu maksimatnu vrednost. Zatim upotrebite Image O Image Size da biste, promenom broja piksela, smanjili sliku na potrebne dimenzije i rezoluciju, kao što se objašnjava u odeljku „Promena broja piksela i obrezivanje" pri kraju ovog poglavlja. Orson Vels je tvrdio da se oslanjao na sopstveno iskustvo kada je stvarao Gra- đanina Kejna. Nije poznavao pravila pravljenja filma, pa tako nisu mogta da ga ometu. Osećam se slicno što se rezoiucije tiĉe. Uzmite piksele koje imate i dajte sve od sebe da izgledaju što bolje. Zatim odštampajte sliku u veliĉini u kojoj ţelite da je objavite. Ako se usredsredite prvenstveno na funkciju slike, a tek u drugom planu brinete o rezoluciji i ostalim tehniĉkim pitanjima, napravićete bolje radove.

71

Rezolucija ekranskih slika Bez obzira na vrednosti opcija Resolution i Scale, Photoshop prikazuje svaki piksel na ekranu u skladu sa odnosom zumiranja (obradeno u poglavlju 2). Ako je, na primer, odnos zumiranja 100 procenata, svaki piksel slike zauzima po jedan piksel ekrana. Odnos zumiranja i izlaz na štampaĉu nisu povezani. Ovo pravilo vaţi i van Photoshopa. Ostali programi koji prikazuju ekranske slike - ukljuĉujuci programe za multimediju, programe za prezentacije i Web ĉitaĉe - standardno prikazuju jedan piksel slike za svaki ekranski piksel. To znaĉi da, ako pravite sliku za ekran monitora, vrednost Resolution nema nikakvog uticaja. Video sam već da neki vrlo bistri ljudi preporuĉuju da ekranske slike treba da se podese na 72 ppi na racunarima Macintosh, odnosno na 96 ppi za Windows, lako nema niĉeg pogrešnog u ovome, nema ni koristi. Kada prikazujete slike na ekranu, vrednost parametra Resolution se ignoriše. Jedino što se raĉuna je 100-procentni prikaz. To znaci da hocete da se slika poklapa s predvidenim monitorom kada u Photoshopu zadate View O Actual Pixels (Ctrl+Alt+0 na PC raĉunaru ili 3€+Option+0 na Macu). Kaţem, predvideni monitor pošto, iako vi moţda koristite 17inĉni monitor dok radite sa slikama, moţda konaĉna slika treba da stane na ekran od 13 inĉa. Zato, iako vaš monitor verovatno

prikazuje najmanje 1024 x 768 piksela, mnogi umetnici koji prave slike za prika- zivanje na

Webu ekranu, pripreme najnepovoljniji 72 Deo I ♦i Dobro došliseuzaPhotoshop 7 scenario: 640 x 480 piksela. To je VGA standard

za 13 inĉa, koji dele neki od prvih Macintosh i PC raĉunara, vecina prenosivih raĉunara i beskrajni niz zastarelih raĉunara, pa ĉak i televizori. Svakako, slika od 640 x 480 piksela zauzima ceo ekran od 13 inĉa. Ako hocete da tipozmenje c(e[j s(ranu s tekstom i drugim elementima, ona treba da bude još manja. Tipiĉna slika na ekranu varira od oko 16x16 piksela za ikonice i dugmad, do 320 x 240 piksela za samostalnu fotografija Prirodno, ovo su samo smernice. Moţete praviti slike koje god veliĉine ţelite.

Kako da otvarate, kopirate i snimate slike Da biste mogli da zapoĉnete rad na slici u Photoshopu - bilo da pravjte potpuno nov dokuinent ili da otvarate postojeću sliku sa diska - sliku morate prvo da uĉitate u prozor za sliku. U sledecoj listi prvo su navedena ĉetiri osnovna naĉina da se napravi prozor sa slikom: ♦ File O New: Otvorite nov prozor izborom File O New ili pritiskom na Ctrl+N (3€+N na Macu). Pošto u okvir za dijalog New unesete veliĉinu i rezoluciju, Photoshop vas - ako niste menjali podrazumevane parametre - suoĉi sa pustim, belim, praznim platnom. To je najveća provera vaših umetniĉkih sposobnosti - slikanje od poĉetka na praznom Iistu. ♦ File O Open: Kada izaberete File O Open ili pritisnete Ctrl+O (tl+O na Macu), otvarate slike koje su skenirane u drugim aplikacijama, one koje ste kupili od foto-agencija, slajdove i dijapozitive digitalizovane na Kodakov Photo CD ili sliku koju ste već obradili u Photoshopu. ♦ File C Browse: Kada prvi put pokrenete Photoshop 7, prikazivaĉ slika vreba u sidrištu na traci Options. Ako prikazivaĉ slika zatvorite ili sakrijete, moţete ga uvek ponovo otvoriti zadavanjem komande File O Browse ili pritiskanjem Ctrl+Shift+O (3f+Shift+0 na Macu). Prikazivaĉ slika omogucava da vidite vise umanjenih prikaza slika jstovremeno. Posto pronadete sliku koja vam treba, pritisnite je dvaput mišem da biste je otvorili. ♦ File C> Open Recent: Varijanta komande Open, prikazuje Iistu slika koje ste poslednje otvarali. Da biste brzo otvorili sliku, bez mukotrpnog odlaska u okvir za dijalog Open, pritisnite ime slike. Broj datoteka za koje ţelite da se pojave na ovoj listi zadajte na panou File Handling iz okvira za dijalog Preferences. ♦ Edit O Paste: Photoshop nov prozor sa slikom automatski prilagodava sadrţaju Clipboarda (pod uslovom da je sadrţaj bitmapiran). Tako, ako sliku kopirate u drugoj aplikaciji ili u Photoshopu, a zatim izaberete File O New, Photoshop unosi dimenzije i rezoluciju slike u okvir za dijalog New. Vi treba samo da prihvatite parametre i izaberete Edit o Paste (Ctrl+V) da biste sliku uneli u nov prozor. Photoshop smešta sadrţaj Clipboarda na nov sloj. Ova tehnika je korisna za obradu snimaka ekrana koji su smešteni na Clipboard, ili za isprobavanje efekata na uzorku slike, a da se pri torn ne ošteti original. ♦ File O Import: Ako imate skener ili digitalni fotoaparat, u njih je moţda ugraden dodatni modul (program) koji omogucava prenos slike direktno u Photoshop. Treba samo da kopirate modul u Photoshopov direktorijum Plug- Ins i da zatim pokrenete Photoshop. Da biste pokrenuli skeniranje slike ili ući- tali sliku u Photoshop, izaberite dodatni modul iz podmenija File O Import.

Pošto izaberete komandu, Photoshop pokrece program za ucitavanje. Ako ske- nirate, izaberite parametre za skener i zapoĉnite skeniranje kao obiĉno. Skeni-3rana slikasa se slikama pojavljuje u novom Poglavlje ♦ Had prozoru za sliku. Ako prebacujete slike iz memorije digitalnog fotoaparata, softver fotoaparata obićno pravi minijaturne prikaze slika u memoriji fotoaparata, tako da moţete da birate slike koje ţelite Ċa prebacite u Photoshop. Kao primer, na slici 3-3 prikazan je snimak napra- vljen pomocu aparata Olympus E-20N koji ima rezoluciju od 5 megapiksela. Ovde sam odabrao da ucitam sirove podatke slike koje je uhvatio CCD (Charge Coupled Device - svetlosni senzor) Olympusa E-20N. To mi omogucava da oda- berem 30-bitni prikaz podataka u Photoshopovom 48-bitnom prostoru boja, što ponekad moţe biti korisno pri visokokvalitetnom štampanju.

73

Slika 3-3: Ako uĉitate sliku sa skenera ili iz digitalnog fotoaparata direktno u Photoshop, moţda ćete biti u stanju da zaobidete automatsko korigovanje boja i interpolaciju piksela koju obavlja ureĊaj. Kada unosim sirove podatke iz nekog Olympusovog fotoaparata, na primer, mogu da izaberem obiĉno kalibrisanje prema beloj boji, ili da ostavim boje potpuno neizmenjene.

WB Bevert

Cancel

C RGB Conveision C BGG>WB and Odmah pošto ste slike skenirali ili uneli u raĉunar, snimite ih Cotor Adjustment [ RGB, Auto Image nadisk. Za razliku od nekih drugih programa, Photoshop ovaj korak neće Process preduzeti automatski. ^ Takode, ako vaš digitalni fotoaparat snima slike na posebne, zamenjive memorijske kartice (CompactFlash, SmartMedia, Memory Stick i sliĉne), uĉinite sebi uslugu i investirajte u ĉitaĉ kartica ili u adapter koji omogucava vašem racunaru da vidi memorijsku karticu kao još jedan ĉvrsti disk. Tako cete slike s memorijske kartice moci jednostavno da prevuĉete na ĉvrsti disk raĉunara, što je mnogo brţi i zgodniji postupak od prenošenja slika kablovskom vezom. Potrošićete izmedu 10 i 75 dolara, u zavisnosti od toga koji tip ĉitaĉa ili adaptera kupite, ali, verujte mi, £ak i ako kupite skuplji adapter, nedete zaţaliti.

74 Deo I ♦ Dobro došti u Photoshop 7

Pravljenje nove slike

Bilo da zapoĉinjete novu sliku na praznom platnu ili da prenosite sadrţaj Clipboarda u nov prozor za sliku, da biste otvorili okvir za dijalog New, koji je prikazan na slici 3-4, izaberite File O New ili pritisnite Ctrl+N (3€+N na Macu). Ako Clipboard sadrţi neku sliku, polja Width, Height i Resolution prikazuju njenu velicinu i rezoluciju. Inaĉe, moţete uneti i svoje vrednosti izraţene u jednoj od pet jedinica mere: pikse- lima, inĉima, centimetrima, milimetrima, pajkovima (engl. picas') ili tipografskim taĉkama (engl. points). Ako niste sasvim sigurni koju velicinu slike ţeiite da napra- vite, unesite pribliţnu vrednost. Podešene vrednosti Cjane: |Ernpty is My Document OK moţete tTugeSize 84K greset Sees:-] Cancel kasnije da Custom promenite. Width ]560 Height: [51

Resolution. J"

3-4: Da biste New. j pixels i| pixels

| pixels/inch ^

Mode :

Slika zadali velicinu, rezoluciju i model boja za novu sliku, upotrebite okvir za dijalog

Consents White r Backgro ur C Irasja-i

Nova padajuća lista Preset Sizes omogucava Iako biranje nekoliko popularnih veli- ĉina dokumenata bilo da pripremate slike za stampu, za Web ili radite s digitalnim videom. I ne zaboravite na opciju New Document Preset Resolutions na panou Units & Rulers iz okvira za dijalog Preferences, koja omogucava da zadate podrazume- vanu rezoluciju za štampanje ili ekran; rezoiucije koje podesite u okviru za dijalog Preferences prikazuju se kada odaberete opciju iz liste Preset Sizes. Ako vam ne odgovaraju ponudenje dimenzije Photoshopovih dokumenata, moţete definisati sopstvene. U direktorijumu Presets koji se nalazi u direktorijumu aplikacije Photoshop 7, pronaci ćete datoteku New Doc Sizes.txl koja sadrţi kom- pletne instrukcije za dodavanje proizvoljnih veliĉina dokumenata u padajuću listu Preset Sizes. Ne moţete menjati Adobeove gotove parametre dokumenata, ali moţete, sledeci uputstva, definisati sopstvene na dnu dokumenta. Da biste eksperi- mentisali, treba samo da obrišete taĉku i zarez i razmak na poĉetku poslednjeg reda u dokumentu, snimite i zatvorite .txt datoteku, izaĊete iz Photoshopa, ako trenutno radi i ponovo ga pokrenete. Izaberite File o New, pomerite se do dna padajuće liste Preset Sizes i ugledacete stavku My Web Size; ona predstavlja parametre koje ste upravo uneli. Ovo je sjajna nova mogućnost, a ako pravite veliki broj datoteka jed- nake veliĉine, moţe da vam uštedi dosta vremena. . Sauet Velicinu i rezoluciju nove slike Photoshop po pravilu uskladuje sa sadrţajem Clipboarda. Medutim, ove vrednosti moţete podesiti i u skladu s veliĉinom i rezolu- cijom drugih slika:

♦ Kada birate File O New, pritisnite Alt (Win), odnosno Option (Mac), ili pritisnite Ctrl+Alt+N (3i+0ption+N na Macu) da biste zaobišli sadrţaj Cltpboarda. Photoshop velicinu i Poglavlje 3 ♦ Hadprikazuje sa slikama rezoluciju poslednje slike koju ste napravili, bilo da je došla sa Clipboarda ili nije. Koristite ovu tehniku kada pravite mnogo slika iste veliĉine u nizu. ♦ Velicinu i rezoluciju nove slike moţete da podesite i prema bilo kojoj otvo- renoj slici. Dok je otvoren okvir za dijalog New, izaberite iz podmenija Window O Documents ime slike prema kojoj ţelite da podesite novu sliku. Jednostavno, zar ne?

75

iedinice mere Padajuće liste Width (širina) i Height (visina) sadrţe šest ranije pomenutih uobiĉa- jenih jedinica mere: piksele, inĉe, centimetre, milimetre, tipografske taĉke i pajkove. Medutim, padajuća lista Width nudi još jednu stavku, po imenu Columns (stupci). Ako hoćete da napravite sliku koja se, kada se unese u program za pretom strana, taĉno poklapa sa širinom odredenog broja stubaca, potvrdite ovu opciju. Sirinu stupca i prostora izmedu stubaca moţete zadati pritiskom na Ctrl+K i Ctrl+5 (3€+K i Ctrl+5 na Macu) da biste otvorili pano Units & Rulers okvira za dijalog Preferences. Zatim unesite vrednosti u polja Column Size. Vrednost Gutter (meduprostor) utiĉe na slike koje se poklapaju sa vise stubaca. Pretpostavimo da prihvatite podrazumevanu vrednost od 15 pajkova za sirinu stupca i meduprostor od jednog pajka. Ako u okviru za dijalog New izaberete opciju slike u jednom stupcu, Photoshop joj dodeljuje sirinu od 15 pajkova. Ako izaberete da slika pokriva dva stupca, Photoshop dodaje širini stubaca širinu meduprostora, i slici dodeljuje sirinu 3 i pajk. Padajuća lista Height (visina) okvira za dijalog New nema opciju Columns pošto vertikalna visina stubaca nema ništa sa visinom slike. Podrazumevanu jedinicu mere koja se pojavljuje u listama Width i Height moţete da promenite na panou Units & Rulers okvira za dijalog Preferences. (Izaberite vred- nost iz liste Rulers. Meni Type odreduje jedinicu mere za kontrole koje se odnose na tekst.) Medutim, ako okvir za dijalog nije ved otvoren, evo dve brţe mogucnosti: ♦ Pritisnite Ctr!+R (Win), odnosno 3€+R (Mac) da biste uktjuciii lenjire, a zatim pritisnite desnim tasterom miša (Win), odnosno Control+tasterom miša (Mac) bilo gde na jednom od tenjira da biste otvorili priruĉni meni s jedini- cama mere i izaberite jedinicu. ♦ Isti meni moţete da otvorite tako što pritiskom na taster F8 pozovete paletu Info. Zatim pritisnite tasterom miša ili povlacite krstic (nalazi se pored vrednosti koordinata X i Y) u donjem levom uglu palete. Ponovo, treba samo da pritisnete jedinicu mere koju ţelite.

Veliĉina nove slike U većini sluĉajeva, dimenzije slike na ekranu zavise od vrednosti u poljima Width, Height i Resolution. Ako i Width i Height podesite na 10 inĉa, a rezoluciju na 72 ppi, nova slika ce imati dimenzije 720 x 720 piksela. Jedini izuzetak je ako za jedinicu mere izaberete piksele. U torn slucaju, dimenzije na ekranu zavise iskljuĉivo od opcija Width i Height, a vrednost Resolution odreduje dimenzije u kojima se slika štampa,

76 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 Model boja Da biste zadali koliko boja moţe da se pojavi na slici, upotrebite padajuću Iistu Mode. Kad pravite sliku koja se sastoji samo od crnih i belih piksela, izaberite Bitmap, a Grayscale da bi vam bile dostupne samo sive nijanse. Modeli boja RGB Color, CMYK Color i Lab Color omogućavaju pristup punom opsegu od 16 miliona boja iako se raztikuju metode kojima se to postiţe. , IV RGB znaci red-green-blue (crvena-zelena-plava), CMYK ~ cyan-magenta-yelI

v I Aitr Kln/^l/

m Kfonf i

\ a I ah / v n 'i/~ mr-i (n/otln/'ii (r"» tl I /nmi'nnfihn

low-black (cijan-magenta-ţuta-crna), a Lab oznaĉava svetlocu (engl. luminosity) i dve apstraktne promenljive: a i b. Da biste saznali kako svaki od ovih modela boja funkcioniše, proĉitajte odeljak „Rad sa razliĉitim modelima boja" u poglavlju 4.

Boja pozadine Okvir za dijalog New nudi i tri radio-dugmeta Contents koja omogucavaju da menjate boju pozadine za novu sliku. Novu sliku moţete da ispunite belom bojom, trenutnom bojom pozadine (koja, naravno, moţe biti i bela) ili da je uopšte ne ispunite bojom. Ova poslednja opcija, Transparent, daje kao rezultat plutajući sloj bez ikakve slike u pozadini, što moţe biti korisno kada obraĊujete jedan sloj nezavisno od preostalog dela slike, ili kada pripremate sloj koji treba da se ukomponuje na sliku. (Detaljan opis najbitnijih aspekata rada sa slojevima potraţite u poglavlju 12.) Ako izaberete providnu pozadinu, a nameravate da sliku snimite u formatu koji ne podrţava slojeve, morate da kasnije „spustite" sloj tako što ćete izabrati opciju Layer O Flatten Image. (Vise informacija o opcijama za zadrţavanje slojeva prilikom snimanja, potraţite u odeljku „Snimanje slike na disk", kasnije u ovom poglavlju.) Prednost opcije Transparent je u tome što Photoshop ne pravi nov sloj kada pritisnete Ctrl+V (K+V na Macu) da biste sadrţaj Clipboarda preneli u dokument. Na duţi rok, ne dobijate mnogo - još uvek morate da spojite slojeve slike pre nego što je snimite u nekim formatima - ali bar ne morate da se zamajavate s dva sloja od kojih je jedan neţeljeni sloj pozadine. , % Uzgred, ĉinjenica da ste napravili sliku sa providnom pozadinom ne znaĉi da I * * "e" \ automatski moţete uvoziti slike proizvoljnog oblika sa nepromenjenom provid- nošću u objektno orijentisane programe kao što su Illustrator ili QuarkXPress. Da biste izrezali providan sloj iz slike normalnog pravougaonog oblika, morate perom da nacrtate putanju za isecanje. Kako se ovo radi, objašnjavam u odeljku „Cuvanje prozirnih povrsina slike" u poglavlju 8.

Davanje imena novoj slici Okvir za dijalog New nudi opciju Name. Ako znate kako da nazovete novu sliku, sada unesite ime. Ili nemojte. Uostalom, nije vaţno. Bilo kako bilo, kada izaberete File O Save, Photoshop traţi da zadate lokaciju datoteke i da potvrdite njeno ime. Ne morate da po svaku cenu date ime slici. Ova opcija postoji samo da bi vam pomogla da organizujete slike na ekranu. Mnogi prave privremene slike koje nikada i ne snime: Photoshop nudi naĉin da se privremenim slikama dodele imena koja znaĉe vise od Untitled-4 (Bez naslova^), Untitled-5, Untitled-6 i tako dalje. Za razliku od nekih tradicionalista, ja u potpunosti podrţavam korišĊenje dugaĉ- Upozorenje jmena datoteka pod Windowsom 95, NT 4 i novijim verzijama. Medutim, treba da H budete svesni posledica. Ako datoteku pošaljete nekome ko koristi Windows 3.1, DOS ili neki drugi operativni sistem, dugaĉko ime datoteke bice potkresano na osam zna- kova sa dodatkom simbola tilde (-) i brojem. (Imena datoteka skraćena u DOS-ovom stilu moţete da vidite na radnoj površini Windowsa ako desnim tasterom miša pritisnete datoteku i iz priruĉnog menija izaberete opciju Properties.) Ovo moţe da se

desi i kada razmenjujete datoteke izmedu PC raĉunara i Macintosha, u zavisnosti od naĉina na koji to radite. Ako korisniku Maca date disketu formatiranu na PC raĉunaru,3 Zip diskusa ilislikama neĉem sliĉnom, Poglavlje ♦ Had imena datoteka biće skraćena kada se disketa ćušne u Mac. Ali, ako poveţete svoj PC sa Macom preko mreţe korišcenjem programa PC MACLAN firme Miramar Systems (www.miramarsys.com) ili neĉeg sliĉnog, dugaĉka imena datoteka prolaze pevajući. U stvari, ovo je naĉin na koji ja razmenjujem datoteke preko moje Ethernet LAN mreţe koja povezuje razliĉite platforme.

77

Otvaranje postojeće slike Photoshop nudi, u meniju File, komandu Open Recent, koja otvara listu slika na kojima ste radili u prethodnim sesijama sa Photoshopom. Pritisnite ime slike koju ţelite da otvorite. Broj datoteka koje se pojavljuju na listi podešavate unošenjem vrednosti u polje Recent File List Contains ove opcije, koje se nalazi na kartici File Handling okvira za dijalog Preferences. Ovaj pano otvarate pritiskom na Ctrl+K, a zatim Ctrl+2 (^+K i 3€+2 na Macu). Maksimalna vrednost je 30. Evo još nekoliko zgodnih trikova za poklonike Maca. Drţite Mi i pritisnite mišem naslovnu traku otvorene slike da biste otvorili padajuću listu koja prikazuje hijerar- j hiju direktorijuma za datoteku sa slikom. Pritisnite bilo koji direktorijum da biste ga otvorili i prikazali sve njegove datoteke sa slikama. Zatim dvaput pritisnite datoteku slike koju ţelite da otvorite. (Na Macu OS X, ovaj trik radi u svakoj aplikaciji, a ne samo u Photoshopu.) Ikonica na naslovnoj traci odmah vam govori da li je slika bila obradivana od tre- nutka kada je poslednji put bila snimljena. Ako uz sliku postoje nesnimljene izmene, ikonica na naslovnoj traci bice bleda. (Korisnici sistema Mac OS X mogu takode da pogledaju crveno dugme za zatvaranje na naslovnoj traci. Ako se na njemu nalazi crna taĉka, znaĉi da je slika izmenjena nakon što je poslednji put bila snimljena.) Naravno da slike moţete otvarati i na stari naĉin, zadavanjem komande File O Open ili pritiskanjem preĉice na tastaturi, Ctrl+O (K+O na Macu), da biste otvorili okvir za dijalog Open. Da biste otvorili ovaj okvir za dijalog na PC raĉunaru, moţete i da dvaput pritisnete mišem prazno mesto u prozoru Photoshopa. Okvir za dijalog Open izgleda isto kao i svi takvi okviri u drugim aplikacijama za Windows i Macintosh, sa direktorijumima na vrhu, listama datoteka, i drugim uobiĉajenim opcijama za rad sa datotekama i navigaciju. Moţete da otvorite i vise datoteka istovremeno. Da biste izabrali grupu datoteka na PC i Mac OS X rafunaru, pritisnite ime prve datoteke, a zatim Shift+ime poslednje datoteke iz grupe. Pritisnite Ctrl+taster miša (3€+taster miša na Mac OS X raĉunarima) da biste grupi koju ţelite da otvorite dodali jednu datoteku. Pritisnite ponovo Ctrl+taster miša ili K+taster miša da biste iskljuĉili datoteku iz grupe. Na Mac raĉunarima sa sistemom OS 9, najlakši naĉin za biranje velikog bloka datoteka jeste obuhvatanje datoteka okvirom za izbor. Potom moţete, drţeći taster Shift i pritiskajuci imena datoteka, dodavati ili uklanjati pojedinaĉne datoteke. Okvir za dijalog Open nudi par kontrola kojih nema u vecini drugih programa. O ovim opcijama ĉitaćete u sledećim odeljcima. Ali, pre toga, još nekoliko napo- mena o otvaranju datoteka. ♦ Kada izaberete File O Open, Photoshop prikaţe direktorijum koji sadrţi datoteku koju ste poslednju otvarali. Sliĉno, kada snimate datoteku, automatski se otvara direktorijum u koji ste snimali prethodni put. (Na Macu OS 9 prvo morate, u Control Panelu, otvoriti pano General Controls i potvrditi opciju Last Folder Used in the Application da bi se program ovako ponašao.)

♦ Kada otvorite sliku, moţe se desiti da Photoshop otvori okvir za dijalog u kojem vam poruĉuje da seDeo profilI boje slike ne podudarausPhotoshop podrazumevanim ♦ Dobro 7 profilom boje koji ste zadali. Imate mogucnost da sliku konvertujete u podra- zumevani profil ili da je ostavite onakvu kakva je bila. Detalje potraţite u poglavlju 16. ♦ Kada otvarate sliku, povremeno moţete naići na okvir za dijalog sa upozore- njem da neki podaci iz datoteke ne mogu da se ĉitaju i da će biti ignorisani. Ako vam se ovo desi, nema razloga za zabrinutost. Samo pritisnite OK da biste sklonili upozorenje i otvorili sliku kao obiĉno.

78

došli

Umanjeni prikaz slike Da bi vam pomogao da vidite sliku pre nego 5to je otvorite, Photoshop daje umanjeni prikaz izabrane datoteke. Umanjeni prikaz (engl. thumbnail) pojavljuje se na dnu okvira za dijalog Open, kao što se vidi na slici 3-5. Da biste na Mac OS 9 raĉu- naru prikazali umanjenu verziju izabrane slike, pritisnite dugme Show Preview. Nat- pis na dugmetu se menja u Hide Preview. Ako ponovo pritisnete to dugme, umanjeni prikaz nestaje, a informacije o datoteci proširuju se na prazan prostor. Na Mac OS X raĉunaru, tabelarni prikaz - koji birate u okviru za dijalog Open - automatski sadrţi i prikaz grafiĉkih datoteka. U PC verziji, Photoshop automatski prikazuje umanjenu verziju svih datoteka snimljenih u Photoshopovom matiĉnom formatu (PSD). Uko- liko radite sa Windowsom 98 ili 2000, operativni sistem moţe da napravi umanjene prikaze datoteka snimljenih u drugim formatima.

j unrwLjpg Fies Formats

1,535 KB 1,175 KB 1,169 KB 798 KB 1,761 KB 17,702 KB hats.jpg 902 KB 11,876 jjeep&ShodT KB

d

type |AH

Slika 3-5: Ako ste pri sni- manju slike potvrdili opciju Save Thumbnail, □ okviru za dijalog Open mozete da vidite prikaz slike.

JPG Fie JPG Fie JPG Fie JPG Fie JPG FJe Photoshop Image JPG File JPG File Photoshop Image

7/12/2001 7/12/2001 7/12/2001 7/12/2001 ; 7/12/2001 7/12/2001 i 7/12/2001 m 7/12/2001 7/12/2001 H

_J ii 562 KB

Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama 79 Na raĉunarima sa operativnim sistemom Mac OS 9, prostor za umanjeni prikaz moţe da ostane prazan, što znaĉi da datoteka ne sadrţi prikaz kompatibilan s Pho- toshopom. Moguće je da je datoteka riapravljena pomoću uredaja ili programa koji ne podrţavaju umanjene prikaze, ili je opcija umanjenih prikaza bila iskljucena kada je datoteka sa slikom snimana. Da biste, kada u Photoshopu snimate slike, obezbe- dili snimanje umanjenih prikaza, pritisnite Ctrl+K, a zatim Ctrl+2 (3€+K i S€+2 na Macu). Kada se otvori pano File Handling iz okvira za dijalog Preferences, potvrdite opciju Macintosh Thumbnail, ako koristite Mac ili izaberite opciju Always Save u listi Image Previews, ako koristite PC. Drugi naĉin je da u padajucoj listi Image Previews izaberete opciju Ask When Saving da bi vam Photoshop omogućio da slici dodate umanjeni prikaz u okviru za dijalog Save.

Prikaz slike van Photoshopa U Windowsu 95 i novijim verzijama, okvir za dijalog Open nije jedino mesto na kome moţete videti prikaz slike pre nego što je otvorite. Sliku moţete da pogledate a da ^ uopšte ne otvorite program, pod uslovom da je snimljena u matiĉnom formatu Photoshopa (psd). Pritisnite desnim tasterom miša datoteku sa oznakom tipa psd- bilo na radnoj površini ili u Windows Exploreru - i iz priruĉnog menija izaberite Properties. Kada se okvir za dijalog Properties otvori, pritisnite jeziĉak kartice Photoshop Image da biste sliku pogledali. Ovo funkcioniše samo ako je minijaturni prikaz bio snimljen zajedno sa slikom. Umanjeni prikaz moţete da vidite i na panou General okvira za dijalog Properties. Isti prikaz se pojavljuje i na radnoj površini, pod pretpostavkom da je direkto- rijum podešen na opciju View Large Icons (prikaz velikih ikona). Na drugim panoima okvira za dijalog Properties videćete potpis slike, kljuĉne reĉi, autore i druge podatke snimljene korišćenjem komande File O File Info (opisane kasnije u ovom poglavlju). Naţalost, ovaj trik radi samo sa slikama snimljenim u Photoshopovom matiĉnom formatu. Prikazi TIFF, JPEG, GIF i drugih slika mogu da se vide samo u Photoshopovom okviru za dijalog Open. Ali, ĉak i ovako, trik je sjajan. Mac OS X je priliĉno vest u samostalnom generisanju prikaza grafiĉkih datoteka. U zavisnosti od formata, najĉešĊe dete dobiti prikaz grafiĉke datoteke, bez obzira na to kako su bili podešeni parametri za minijaturni prikaz prilkom snimanja. Izaberite u Finderu neku sliku i pritisnite 3£+0 da biste pristupili komandi Show Info (slika 3-6).

Otvaranje neuhvatljivih datoteka na PC raĉunarima Lista u okviru za dijalog Open sadrţi imena samo onih dokumenata koje Photoshop prepoznaje kao one koje moţe da otvori. Ako na vašem PC raĉunaru ne moţete da pronadete dokument, razlog moţda leţi u tome što je padajuca lista Files of Type podešena na pogrešan format datoteka. Da biste prikazali sve podrţane formate, moţete ili da izaberete opciju All Formats u listi Files of Type, ili da unesete *.* u polje File Name i da pritisnete Enter. Ako datoteka nema nikakvu oznaku tipa, okvir za dijalog Open neće modi da je identifikuje. Ova neobiĉna situacija moţe da nastane na jedan od dva naĉtna. U ret- kim prilikama, datoteka koja se prenese elektronski (na primer preko Interneta) izgubi usput svoju oznaku tipa. Medutim, verovatnije je da datoteka dolazi s Macin- tosha. Macu nisu potrebne oznake tipa datoteka - identifikacija tipa datoteke nalazi se u onom ogranku za resurse o kome sam vam govorio - i zato mnogi korisnici Maca nikada i ne pomišljaju na troslovne oznake tipa.

80 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 © 0 Jeep&ShortTunnel.jpg Info Jeep&ShortTunnel.jpg Preview

Slika 3-6: Pomocu komande Show Info na Macu OS X, mogu da se vide umanjeni prikazi različitih tipova grafičkih datoteka.

Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama 95 Da bi bili vidljivi svi dokumenti, bez obzira na kod ili oznaku tipa, u padajućoj listi Show iz okvira za dijalog Open izaberite opciju Ail Documents kao što prikazuje slika 3-7. Kada pritisnete dokument u padajućoj listi, Photoshop pod opcijom Format prikazuje format koji mu se ĉini najpribliţniji onom u kojem je snimljena datoteka - ako ima na osnovu ĉega da pretpostavi. Ako se ne slaţete s predlogom, otvorite padajuću Iistu Format i izaberite ispravan format datoteke. Ukoliko slika odgovara izabranom formatu, Photoshop je otvara kada pritisnete Return. Ako umesto slike dobijete poruku o grešci, ili izaberite drugi format, ili pokušajte da otvorite dokument u nekom drugom programu. Open

Show: All Documents From. , assorted files assorted Hies

fjjfe cameraplay.mov O §i «!e pu ppetf ri e nd. psd

1. ~ ~ ........... • «••••• »™ r - -' - ■■ ■ '• - «•

Format: Photoshop

p performaricechart.xls " script.doc it Aebcaftoon

T^2 |

il SOK " find... * * Find Again

Co to.

-------- ... ...................— Add to Favorites

Slika 3-7: Izaberite opciju All Documents da biste prikazali sve dokumente, bez obzira na njihov k6d tipa sastavljen od ĉetiri znaka.

' Cance! f Open %

Savet

Obiĉno ĉetvoroznaĉni kod tipa ne moţete da vidite pošto je sklonjen u granu resursa. Videćete ga ako nabavite poseban usluţni program, kao što je DiskTop firme Prairie Group {www.prgrsoft.com) ili Appleov ResEdit (www.apple.com). Oba su izvrsna, ali je DiskTop pogodniji za jednostavne svakodnevne poslove prika- zivanja i modifikovanja kodova tipa i drugih nevidljivih atributa.

Pronalaţenje izgubljenih datoteka na Macu Ako znate ime datoteke - ili bar deo imena - ali ne moţete da se setite gde ste datoteku ostavili na disku, pritisnite dugme Find, unesite u odgovarajuće polje deo teksta i pritisnite taster Return. Photoshop pretraţuje disk priliĉno nasumice i vodi vas do prvog imena datoteke koje sadrţi znake koje ste upisali. U sluĉaju da prva pronadena datoteka nija ona koju ste traţili, pritisnite dugme Find Again da biste pronašli sledeće ime datoteke koje sadrţi zadati tekst. Ako ţelite da traţite drugi niz znakova, pritisnite Find i unesite nov tekst. 2 tako dalje. Medutim, ako ste dokument preneli s druge platforme, na primer sa Windows raĉunara ili radne stanice Unix, verovatno mu nedostaje kod tipa. Pošto nema ovog koda, Photoshop traţi tri znaka na kraju imena datoteke, na primer Aif, jpg ili .gif. Ako je sluĉajno izmenjen neki znak - .tff ili ,jpe Photoshop nece pre- poznati datoteku.

82 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 Korišćenje prikazivaĉa slika Otvaranje slike liĉi na navlaĉenje carapa. Sam postupak obuvanja je relativno jedno- stavan. I većina nas ima vise pari carapa nego što zna šta će s njima. U stvari, uvek bismo nosili elegantne, uparene ĉarape, samo da ih nije tako teško pronaći. Mašine za veš i garderobni ormant udomljuju ogromne kolekcije carapa koje nikada vise nećemo videti. Isto vaţi i za slike. Iako se jednostavno otvaraju, nije ih lako pronaći. Ćušnute negde u direktorijumima, na Zip i kompakt diskovima i medu milijardama memo- rijskih kartica iz digitalnih aparata, obicnih slika ima LI izobilju, a teţe ih je pronaći od ĉiste kuhinjske krpe. Kao što bi ţivot bio lakši sa pretraţivaĉem ĉarapa, Photoshop 7 profitira zbog svog prikazivaca slika (engl. File Browser). Prikazivaĉ slika, u obliku plutajuće palete, prikazuje umanjene verzije svih slika koje sadrţi izabrani direktorijum, Kada prvi put pokrenete program, prikazivaĉ je usidren u doku za palete. Povucite jezicak File Browser dalje od doka za palete kako biste paletu pretvorili u Slobodan prozor, kao što prikazuje slika 3-8. Ovo dozvoljava da prikazivaĉ pomerite iza ili ispred otvorenlh prozora sa slikom. Kao i svaki drugi prozor, prikazivaĉ moţete zatvoriti ili sakriti. Kako biste ga ponovo prikazali, ili doveli u prednji plan, izaberite File O Browse ili pritisnite Ctrl+Shift+O (K+Shift+O na Macu). Da biste paletu poslali natrag uz dok, iz menija palete (oznaĉenog na slici 3-8) izaberite stavku Dock to Palette Well. Otvaranje slike pomocu prikazivaca svodi se na pronalaţenje puta kroz hijerarhij- sku listu (poznatu pod nazivom stablo direktorijuma) u gornjem levom uglu prozora, do direktorijuma u kojem se slika nalazi i zatim se dvaput pritisne njen umanjeni prikaz. Medutim, prikazivaĉ nudi mnogo vise nego što na prvi pogled izgleda. Najbolji naĉin da saznate kako on radi jeste da prodete kroz listu svih njegovih delova. Sledeci pasusi objašnjavaju stavke oznaĉene na slici 3-8, grubo poreĊane po vaţnosti: ♦ Stablo direktorijuma: Adobe ovo naziva prikaz radne povrsine (engl. desktop view). Ja ga nazivam stablo direktorijuma pošto prikazuje direktorijume kako se granaju u razliĉitim pravcima. Sliĉno kao Explorer u Windowsu, stablo direktorijuma omogucava da kopate u dubinu direktorijuma u potrazi za slikama. Pritisnite znak plus (ili „rotirajuci" trougao na Macu) pored imena direktorijuma kako biste prikazali sve njegove poddirektorijume. Pritisnite ime direktorijuma da biste ga promovisali u tekući direktorijum i prikazali umanjene prikaze svih slika koje sadrţi. Da biste stablo direktorijuma aţurirali tako da prikazuje sve izmene koje su se desile na drugom raĉunaru u mreţi, iz menija palete izaberite stavku Refresh Desktop View. U Windowsu moţete da pritisnete taster F5. Da biste sakrili stablo direktorijuma i druge elemente duţ ieve ivice prikazivaca, iskljuĉite opciju Expanded View u meniju palete. ♦ Jedan direktorijum naviše: Pritisnite ovu ikonicu da biste napustiii trenutno otvoren direktorijum i pregledali sadrţaj direktorijuma koji se nalazi na susednom višem nivou. ♦ Meni s putanjom direktorijuma: Pritisnite ga da biste otvorili meni s direktorijumima i diskovima koji sadrţe tekući direktorijum. Izaberite bilo koji od njih da biste ga pretvorili u tekući direktorijum.

Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama 83 Hzabrana slika

Meni s putanjom direktorijuma Umanjeni prikazi

Stablo direktorijuma Jedan direktorijum naviše

file Browser I DtiMw

$> ; Brf (nfufiOfr p

Cautious Entfjslasl ▼ id N»w of 'tMniJ * iJt 01*03Hcrr»(Tujrir»Pb< «h?) * 0l'Hl2Hom*(0ympC-i0> t» jj 01-12 Michigan COtympE-20N) —«». i j 01-«? N.vYork yt20N) »► : 02-03-01 Morrw (0iyn»0-«0) ^ VJ MaxSrie 12-00 ^ MaxSite phoids ► . Pf,?BAbi

.&j New or renamed MaxSite photos

002 Mummy & M+* jpq Rank -

k.

tr i j toUtTr,*

>

007 Nurses 4. jpq Rink: -

F ilriwmr 005 S*C0i>4c »Id JW Oat. Created 9/25/00 7 05 36 PM Oat* Modified 7/12/01 2 32 06 PM Imafr JPEG VHH> 673 Height 344 Color Mode RGB Be >■■«• 72 000000 r>fr SIz# I24K Color Profile Adot+ ROB (1998) Compressio n JPEG Mat* OtYMPUS OPTIC Al. CO .LTD ma»i: cjosoz OriMtMlOD Nornul X Resolution 72 0 -Y Resolution 72 0 Resolution Unit Inqher S»H»*r* v35lu76 0*te Tlaw: 2000:09 21 13 26 11 yCttr Positional« CMitW exposure Tine 1 /50 m

Meni $ metapodacima L

EXIFi metapodaci

0G9 Contemplative M*X R«* -

017 Mommy'« p*rsp*«ti Rank -

010 BortffHg frefllns Jpq DM.: -

□ 10 Sleepy daddy jpq

Redosled Vrsta umanjenih prikaza

Poruka o toku postupka Ratiranje Brisanje

Slika 3-8: Prikazivaĉ nudi umanjene prikaze celih direktorijuma punih slika. Moţete promeniti redosled slika, ili ih rotirati da biste ih doveli u prauilan poloiaj.

♦ Umanjeni prikazi: Prozor sa umanjenim prikazima predstavlja deo u kome obavljate većinu posla u prikazivacu slika. Da biste izabrali umanjeni prikaz, prtstinite ga mišem. Vise datoteka birate pritiskom na Shift ili Ctrl (96 na Macu). Shift+pritiskanje bira niz

datoteka; CtrUpritiskanje (S+pritiskanje na Macu) dodaje pojedinacne datoteke

datotekama. birate vise datoteka, mozete da koristite i Shift+povlaĉenje. 84 Deo izabranim I ♦ Dobro došli uKadPhotoshop 7

Da biste otvorili datoteku sa slikom, pritisnite dvaput njen umanjeni prikaz. Ako dvaput pritisnete ikonicu direktorijuma videćete njegov sadrţaj. Detaljan opis mnogih drugih stvari koje moţete da ĉinite potraţite u sledeeem odeljku.

Izabrana slika: Na levoj strani prozora prikazivaĉa nalazi se polje za prikaz izabrane slike, promenljive veliĉine. Moţete ga poveĊavati i smanjivati povlaĉenjem horizontalnih linija koje se Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama nalaze iznad i ispod njega. EXIF i metapodaci: Od svih funkcija prikazivaca slika, ova mi je verovatno najomiljenija. Format datoteka Exchangeable Image File Format - EXIF (format za razmenjivanje datoteka sa slikama) predstavlja standard za priklju- ĉivanje datotekama sa slikama inforrnacija koje nemaju veze sa pikselima - poznatih pod nazivom metapodaci. EXIF široko primenjuju digitalni fotoaparati za opis istorije fotografije, ukljuĉujući datum i vreme kada je snimljena, marku i model fotoaparata, parametre blica, ţiţnu daljinu, kao i gomilu drugih korisnih stvari. Ranije je Photoshop bio u stanju da ĉita i snima EXIF podatke, ali nije omogućavao da se oni vide. Sada, zahvaljujući prikazivaĉu slika, moţete da otkrijete razne vrste egzotiĉnih inforrnacija o digitalnim fotografi- jama koje ste snimiii i obradili pre vise godina. Ako slika nije snimljena digitalnim fotoaparatom, ona neće sadrţati EXIF informacije. (Na primer, kopiranjem digitalne fotografije i njenim prenoše- njem na drugu sliku komandama Copy i Paste, necete saĉuvati EXIF informacije.) Medutim, još uvek ćete modi da vidite opštije metapodatke, na primer, velicinu datoteke, njen format i slicno. Meni sa metapodacima: Da biste otvorili meni koji omogucava da se vide svi metapodaci, ili samo njihova EXIF varijanta, pritisnite reĉ Ail (sve). Redosled: Standardno, prikazivaĉ reda datoteke abecednim redom, po ime- nima datoteka. Moţete da ih poredate i po datumu, stepenu vaţnosti, veliĉini, i drugim karakteristikama. Vrsta umanjenih prikaza: Da biste promenili velicinu umanjenih prikaza, izaberite jednu od opcija iz ovog menija. Moţete izabrati i da li će se prikazati podaci po kojiina se datoteke razvrstavaju. Poruka o toku postupka: Prikazivaĉu je ĉesto potrebno vreme za generisanje umanjenog prikaza ili izvodenje drugih postupaka. Posledica toga je da se naizgled ništa ne dešava. Ako vas prikazivaĉ ostavlja da ĉekate, bacite pogled na poruku o toku postupka da biste saznali šta se dešava. Rotiranje: Ovu ikonicu pritisnite da biste izabrani prikaz obrnuli za 90 stepeni u smeru kretanja kazaljki sata. Da biste ga obrnuli u suprtonom smeru, drţite Alt (odnosno Option) i pritisnite ikonicu. Time se ne menja sama slika, već samo prikaz. Ako dvaput pritisnete umanjeni prikaz, Photoshop je dovoljno pametan da shvati da treba da otvori sliku i da je rotira. Medutim, da bi ova izmena bila trajna, treba da je snimite, Brisanje: Da biste obrisali jednu ili vise izabranih slika, pritisnite sliĉicu kante za otpatke. Ako tokom povlaĉenja datoteka drţite pritisnut taster Alt (Option na Macu), slike de biti obrisane bez upozorenja. Imajte na umu da ovime premeštate izabrane datoteke u kantu za otpatke, isto kao da ste to obavili na nivou radne površine. Meni palete: Meni palete imadugaĉku listu stavki koje pomaţu pri menjanju orijentacije umanjenih prikaza, rangiranja i imena datoteka. Većina stavki je duplikat već opisanih funkcija. Ali, nekoliko njih - posebno Batch Rename (preimenovanje grupa datoteka). Export Cache (medumemorija za izvoţenje) i Purge Cache (brisanje medumemorije) - jedinstvene su. Njih obradujem u odeljcima „Rad sa medumemorijom" i „Preimenovanje grupe datoteka".

85

Upozorenje

Prikazivac slika se uglavnom ponaša jednako, bez obzira na to da li je u obliku usidrene palete ili plutajuceg prozora. Izuzetak je otvaranje slike. Ako sliku iz usidrene Poglavlje 3 ♦otvorite Had sa slikamapalete, Photoshop automatski skriva paletu kako bi je sklonio s puta. (Inaĉe bi, kao što je sluĉaj s drugim paletama, stalno bila u prvom planu.) Medutim, ako sliku otvorite iz plutajuceg prozora prikazivaĉa slika, prikazivac ostaje otvoren, a slika dolazi u prvi plan. Zbog toga vile volim da radim sa plutajućim prozorom. Ako vam on zasmeta, pritisnite Ctrl+W (S6+W na Macu) da biste ga zatvorili. Da biste ponovo otvorili prikazivac, pritisnite Ctrl+Shift+O (3€+Shift+0 na Macu).

99

Rad sa umanjenim prikazima Prikazivac slika je kompleksno okruţenje u kojem se dešava vise toga nego što moţete da zamislite. A nivo sa umanjenim prikazima predstavlja centar aktivnosti. Tu datoteke moţete da birate, preimenujete, premeštate i kopirate iz jednog direk- torijuma u drugi. Photoshop generiše umanjene prikaze svih datoteka sa slikama koje on podr- ţava. Ako ste sa slikom snimili prikaz (sto se objašnjava kasnije u ovom poglavlju, u odeljku „Snimarije prikaza"), prikazivac vam to i naznaĉuje. U protivnom, u hodu generiše nov prikaz. Za ovo je potrebno nešto vremena, naroĉito ako je u pitanju sloţena slika ili slika visoke rezolucije. Ako se direktorijum nalazi na drugom raĉu- naru u mreţi ili ako sadrţi mnogo datoteka - recimo, nekoliko stotina - izgleda kao da Photoshop okleva nekoliko sekundi, dok pokušava da se snade. Poruka „Getting directory file list" (ĉitanje liste datoteka iz direktorijuma) poruĉuje vam da je postupak u toku. Ako ste nestrpljivi, moţda moţete da prekinete postupak tako što cete se prebaciti u drugi direktorijum. Svi umanjeni prikazi datoteka iz direktorijuma, kao i drugi podaci koji se odnose na prikazivac slika, snimaju se u medumemoriju (engl. cache) koja se, zajedno s drugim sistemskim parametrima, nalazi na ĉvrstom disku vašeg raĉunara. Taĉna lokacija ovih datoteka u medumemoriji zavisi od operativnog sistema. Medutim, ona nije toliko bitna, pošto medumemoriji moţete lako da pristupite korišĊenjem komandi, što objašnjavam uskoro, u odeljku „Rad sa medumemorijom". Isto kao i sa ikonicama s radne površine i s drugim bibliotekama slika u Referenc medumemoriji, i sa umanjenim prikazima moţe da nastane zbrka. Najĉešće se e pregršt uma- njenih prikaza duplira ili bude pogrešno oznaĉen. Da biste odredeni umanjeni prikaz aţurirali, pritisnite ga. Ako je pobrkano nekoliko umanjenih prikaza, pritisnite taster sa strelicom udesno da biste napredovali od jednog prikaza do sledeceg. Da biste uneti novo ime datoteke, pritisnite ime ispod prikaza kako bi se istaklo, a zatim upišite novo ime. (Ako pazite da ne povlaĉite preko oznake tipa - jpg, .iif i Savel sliĉno - Photoshop će ih saĉuvati.) Pritisnite stavku Rank value da biste sliku rangirali, što je korisno kada se biraodredena fotografija iz gomile probnih otisaka. Obiĉno se slike rangiraju slovima abecede od A do E ali moţete izabrati i druga slova ill brojeve. Savet Da biste sliku premestili u drugi direktorijum, prevueite njen prikaz i ispustite ga u odgovarajudi direktorijum na stablu direktorijuma. Da biste datoteku kopirali, pritisnite taster Alt (Option na Macu) dok je povlaĉite. Desnim tasterom miša pritisnite umanjeni prikaz (ili Control+taster miša na Macu) da biste otvorili priruĉni meni sadodatnim opcijama, ukljuĉujuci i oznake za rangiranje (slika 3-9).

86 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 ©- Cj 02-03-01 Horn* (OtymfiD-40) 043 Ćsfei ^r-tisirad JHJ

0« fViwfrKt itoljpv

: W>' Open

Saierf AB Desefect A« 0*8 Mix c>t«micd.jpg

Rename Delete Rotate 180* Rotate 9CCW Rotate 9C CCW Reveal Location ft Expwrer New Fold«

FilrnMDi 049 M*x txUnded jpq Da1(Cr«it(4 i b. c..> Serial Letter (A, B, C...> mmddyy (date) mmdd

(date)

yyyymmdd

(date)

yymmdd

(date)

yyddmm

(date)

ddmmyy (date)

EXTENSION None

ddmm (date)

Slika 3-11: Da biste vec'em broju datoteka promenili ime jednim korakom, upotrebite komandu Batch Rename. Opcije za davanje imena birate ii padajuće liste, ili upisujete ime po svom izboru.

Na raspolaganju vam je mogucnost da preimenujete datoteke u direktorijumu u kome se već nalaze (što je najĉešĊi sluĉaj), ili da ih premestite u drugi direktorijum. Ako pritisnete opciju Move to New Folder (premestiti u nov direktorijum), prikazivac slika će traţiti da zadate odrediste. Ova opcija premešta datoteke na novu lokaciju, znaĉi, ne kopira ih. Moţete definisati do šest promenljivih opcije File Naming (imenovanje datoteka), iako je najcešće dovoljno zadati dve ili tri. Tri opcije Document Name zadrţavaju ili menjaju veliĉinu slova u imenu koje se dodeljuje datoteci. Druga moguĊnost je da upišete novo ime u polje. Na slici 3-11 izabrao sam da svim datotekama dodelim tip

Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama 103 ispisan malim slovima, sto je korisno pri menjanju imena digitalnih fotografija, na primer PIC0301.JPG u PIC030i.jpg. Osim toga, moţete dodati datume ill redne brojeve, kao kada oznaĉavate varijante, na primer LepDan001.jpg, LepDan002.jpg i tako dalje. Da bi vaše slike dobile imena s kojima će biti dostupne na bilo kom raĉunaru, Upozorenje p0tvrdile sva tri polja Compatibility. (U zavisnosti od platforme, bice vec potvrdena jedna od opcija, Windows ili Mac OS.) Zatim pritisnite OK da biste aktivirali izmene. Kao i ostale postupke u prikazivaĉu slika, menjanje imena nije moguće poništiti. Zato se, pre nego što pritisnete OK, uverite da su sva podešavanja ispravna. Ako niste sigurni kako komanda radi, eksperimentišite s nekoliko probnih slika, pre nego Što preĊete na stvarno vaţne datoteke.

Umnoţavanje slike

Savei

Da li ste ikada poţeleli da isprobate neki efekat, a da trajno ne oštetite sliku? Photoshop omogucava višestruko poništavanje, a paleta History će vam omoguditi da vidite prethodne i kasnije verzije slike (što objašnjavam u poglavlju 7). Ali, šta će se dogoditi ako hocete da na sliku primenite dva ili vise efekata nezavisno jedan od drugog, a potom da ih uporedite? Šta c'e biti ako varijante hoĊete da snimite kao posebne datoteke ili hocete da ih spojite? Ovo je posao za umnoţavanje slika. Da biste otvorili nov prozor sa novom - nezavisnom - verzijom slike iz prednjeg plana, izaberite Image O Duplicate. Pojavljuje se okvir za dijalog u koji moţete da unesete ime nove slike. Isto kao i opcija Name u okviru za dijalog New, ova opcija je ĉisto organizaciona alatka koju moţete da iskoristite ili ignorišete. Ako slika sadrţi vise slojeva, Photoshop ce, po pravilu, zadrţati sve slojeve u kopiranom dokumentu. Sve vidljive slojeve moţete da spojite u jedan jedini sloj kad izaberete opciju ĉudnog imena, Duplicate Merged Layers Only. (Skriveni slojevi se ignorišu.) Pritisnite Enter, odnosno Return da biste napravili novu, nezavisnu sliku. (Imajte na umu da ova slika nije snimljena; treba da izaberete File O Save da biste promene snimili na disk.) u P P štate Photoshopu da automatski imenuje sliku i ako vam nije vaţno šta će uraditi sa slojevima, drţite Alt (Option na Macu) dok birate Image C Duplicate, i Time se zaobilazi okvir za dijalog Duplicate Image i odmah se otvara nov prozor. re

Snimanje slike na disk Prvo pravilo obrade slika - kao i uopšte rada na raĉunaru - jeste da se datoteka snima ĉesto, Ako vam se raĉunar ili Photoshop blokiraju dok radite na slici, sve izmene unesene tokom tekuc'e sesije bice izgubljene. Da biste sliku snimili prvi put, izaberite File O Save ili pritisnite Ctrl+S (S£+S na Macu) kako biste otvorili okvir za dijalog Save. Imenujte sliku, izaberite disk i direktorijum gde ţelite da se snimi datoteka sa slikom, izaberite format datoteke i zatim pritisnite Enter, odnosno Return. Pošto ste sliku jednom snimili, izborom komande Save aţurirate datoteku na disku ne pozivajudi okvir za dijalog Save. Izaberite File O Save As da biste promenili ime, lokaciju ili format slike koja je snimljena na disk. Komandu Save As moţete zadati i pritiskom na Ctrl+Shift+S (9€+Shift+S na Macu). Što se tide komande Save a Copy iz nekih ranijih verzija Photoshopa, ona se sada dobija pomocu polja za potvrdu As a Copy u okviru za dijalog Save As. Usput, ako ste komandu Save As izabrali samo zato što ţelite da promenite format datoteke, pot- puno je prihvattjivo da snimate preko originalnog dokumenta pod pretpostavkom da vam stari primerak slike vise neće trebati. Priznajem, vaš raĉunar bi mogao da se

90 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 blokira tokom operacije Save As. MeĊutim, pošto Photoshop u stvari pravi novu datoteku tokom svake operacije snimanja, vaš originalni dokument bi trebalo da preţivi nezgodu. Osim toga, šanse da se raĉunar blokira tokom postupka Save As sasvim su male - nisu ništa veĊe od mogućnosti da dode do blokiranja tokom bilo kog drugog postupka snimanja. Da bih ubrzao proces snimanja, obiĉno snimam sliku u Photoshopovom mati- ĉnom formatu sve dok ne zavrsim rad na njoj. Zatim, kada je datoteka potpuno spremna, izaberem File O Save Savet As i snimim sliku u bilo kom komprimovanom formatu koji mi je potreban. Na ovaj naĉin, svaku sliku komprimujem samo jednom tokom rada na njoj. Ako je otvoreno vise datoteka, moţete ih zatvoriti jednim korakom - zadavanjem komande Window O Documents Close All (File O Close All na Macu), ili, još bolje, pritiskom na Ctr!+Shift+W (S€+Shift+W na Macu). Photoshop pita da li da snimi sve slike koje dotad nisu bile snimljene, a ostale automatski zatvara.

%

Dodavanje oznake tipa datotekama sa Maca Na Macu, okvir za dijalog Preferences sadrţi opciju koja omogucava da dodate oznaku tipa datoteke od tri znaka na kraj datoteka. (Ponavljam da se ova opcija nalazi na panou File Handling; pritisnite S6+K, 3£+2 da biste stigli do njega.) Ovde imam dve preporuke. Prvo, ostavite potvrdeno polje Use Lower Case (korišĊenje malih slova). Time smanjujete broj mogucih konflikata kada i ako svoje slike posta- vite na Web. Drugo, u svakom stuĉaju dodajte oznake tipa svojim datotekama. lako ne sumnjam u sposobnosti vašeg uma da pamti osnovne podatke, vero- vatno ipak imate da pamtite pametnije stvari od formata datoteke koji ste upotrebili pre pet godina. Kao što sam pomenuo u poglavlju 2, u okviru za dijalog Save moţete automatski da prikljuĉite datotekama oznaku tipa, bez obzira na vaša preferentna podesavanja para- metara. Pritisnite taster Option, izaberite opciju iz padajuce liste Format, i to je to.

Snimanje prikaza slike U poglavlju 2 preporuĉio sam da opciju Image Previews na panou File Handling okvira za dijalog Preferences (Ctrl+K, Ctrl+2 na PC raĉunaru, ili 36+K, 3€+2 na Macu) podesite na Ask When Saving. Ako ste poslušali ovaj mudri savet, okvir za dijalog Save na PC-ju ponudiće polje za potvrdu Thumbnail (umanjeni prikaz). Na Macu c'e ponuditi nekoliko polja za potvrdu Image Previews. Za rad koji ce se štampati, po pravilu biram opciju Thumbnail na PC raĉunaru, a obe opcije, Macintosh i Windows Thumbnail na Macu. Umanjeni prikaz troši dodatni prostor na disku, ali to se isplati jer moţete da vidite sliku pre nego što je otvorite. Zašto snimiti minijaturni prikaz Windows na Macu? Ako ikada razmenjujete datoteke izmedu platformi, tre- baće vam. Umanjeni prikaz nemojte snimati sa slikom jedino ako nameravate da objavite sliku na Webu. U torn slucaju, datoteka treba da bude što manja, a to znaĉi odri- canje od umanjenog prikaza.

Biranje ostalih opcija za snimanje Opcije za snimanje koje su nekada davno bile dostupne samo preko komande Save a Copy, sada se nalaze u okviru za dijalog Save. Ovim opcijama moţete da pristupite i kada izaberete komandu Save As ili pritisnete odgovarajuću preĉicu s tastature, Ctrl+Shift+S (SK+Shift+S na Macu). Slika 3-12 prikazuje okvir za dijalog.

Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama 91 3 df B*

Save in: j 0j White River Gardens

File name: [Untiited-1 copy.pdf Eormifc | Photoshop PDF (" PDF:" PDP) .....................................

:

: • Save 0 ptions ----- ------- -- ............... ■ - ■ - •• -------------------------- —— -•••-—-- W AsaCo^!

-

W &nnatations

fŠ Alpha Channels W Sgoi Colore

A' Coiot

P Use Proof Setup: Wotking CMYK r ICC Profife. sRGB IECG13G6-2.1

r

^se Lows* Case Extension

Save [ Cartcel

must be saved as a copy with this selection.

Slika 3-12: Pogled na okvir za dijalog Save As, koji sadrţi nekaĊaSnju opciju As a Copy kao jednu od opcija pri snimanju.

Opcije koje moţete da izaberete variraju u zavisnosti od slike i izabranog formata datoteke. Ako je opcija nedostupna, znaĉi ili da se ne moţe primeniti na datu sliku ili da je ne podrţava format datoteke koji ste izabrali. A ako slika sadrţi karakteristike koje neće biti snimljene ukoliko nastavite sa trenutno izabranim parametrima u okviru za dijalog, Photoshop vas opominje, prikazujuci poruku sa upozorenjem na dnu okvira za dijalog, kao Sto je prikazano na slici 3-12. ♦ As a Copy: Potvrdite ovo polje da biste snimili primerak slike, dok original ostaje otvoren i nepromenjen - drugim reĉima, da uĉinite ono što ste u Photoshopu 5.5 i ranijim verzijama postizali komandom Save a Copy. Rezultat je isti kao da sliku kopirate, snimite i zatvorite kopiju, sve to jednim korakom. Svrha ove opcije je da vam omogući da snimite verziju slike sa spojenim slojevima ili da odbacite nepotrebne podatke, na primer maske. Treba samo da izaberete format datoteke koji ţelite da upotrebite i da ostavite Photoshop da obavi ostatak posla umesto vas. ♦ Annotations: Potvrdite ovo polje da biste ukljuĉili prikaz napomena koje ste napravili korišcenjem alatki za napomene i audio zapise. Objašnjenje kako da oznaĉavate stike naći ćete u odeljku „Dodavanje informacija i napomena datotekama" kasnije u ovom poglavlju.

92 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 ♦ Alpha Channels: Ako slika sadrţi alfa kanal - što je Photoshopov tehniĉki termin za dodatni kanal kao što je maska (što se objašnjava u poglavlju 9) - izaberite polje za potvrdu Alpha Channels da biste kanal zadrţali. Samo nekoliko formata - Photoshop, PDF, PICT, PICT Resource, TIFF i DCS 2.0 - podrţavaju dodatne kanale. ♦ Spot Colors: Jeste li napravili sliku koja sadrţi posebne boje? Ako je tako, potvrdite ovo polje da biste zadrţali kanale s posebnim bojama u snimljenoj datoteci. Da biste upotrebili ovu opciju, datoteku morate da snimite u mati- ĉnom formatu Photoshopa, ili u formatima PDF, TIFF ili DCS 2.0. ♦ Layers: TIFF i PDF mogu da sadrţe nezavisne slojeve slike, kao što moţe i matiĉni format Photoshopa. Potvrdite opciju da biste slojeve zadrţali, a ostavite je nepotvrdenu da biste ih spojili. Ako radite sa slikom koja sadrţi slojeve i izaberete format datoteke koji ih ne """i* podrţava, na dnu ovog okvira za dijalog pojavljuje se upozorenje. Photoshop vas nece spreeiti da snimite datoteku, zato budite paţljivi. Svi slojevi se auto- matski spajaju ukoliko datoteku snimite u formatu koji ne podrţava slojeve. Kada zatvarate datoteku, Photoshop vas opominje da niste snimili sliku u obliku koji zadrţava sve podatke i ponovo vam daje mogucnost da to uĉinite. ♦ Use Proof Setup: Ova stavka se odnosi na opcije za profil boja. Ako je u okviru za dijalog Proof Setup, koji se otvara iz menija View, izabran jedan od profila za probne otiske, Photoshop će sliku, kada je snima, konvertovati u izabrano okruţenje za probne otiske. ♦ ICC Profile (Win)/Embed Color Profile (Mac): Ako sliku snimate u formatu datoteke koji podrţava ugradene ICC profile, biranjem ove opcije ugradicete profil. Trenutno izabrani profil se prikazuje odmah pored imena opcije. U poglavlju 16 naći cete savete za rad sa profilima boja.

Pregled formata datoteka Photoshop 7 iz svojih okvira za dijalog Open i Save podrţava vise od 20 formata datoteka. Moţe da ih podrţi ĉak i vise, instaliranjem programskih modula koji dodaju komande podmenijima File O Save As, File O Import i File Export. Formati datoteka predstavljaju razliĉite naĉine da se datoteka snimi na disk. Neki formati obezbeduju jedinstvene sisteme kompresije slika, koji omogućavaju sni- manje slike na takav naĉin da zauzima manje prostora na disku. Drugi formati omo- gućavaju Photoshopu da razmenjuje slike s razliĉitim aplikacijama koje rade pod Windowsom, MacOS-om, ili nekim drugim operativnim sistemom.

Matiĉni format Kao i vedna programa, Photoshop nudi sopstveni matiĉni format - to jest, format koji je optimizovan prema Photoshopovim mogucnostima i funkcijama. Format psd snima svaki atribut koji primenite u Photoshopu - ukljuĉujući slojeve, dodatne kanale, informacije o datoteci i sliĉno - a kompatibilan je s verzijom 3 i kasnijim verzijama ovog programa. Naravno da, kada otvarate datoteke u ranijim verzijama Photoshopa, gubite atribute koji se odnose na kasnije verzije, kao što su napomene uz slike, opcije za boje probnih otisaka Napomena itd. Photoshop nije jedina aplikacija koja koristi tip datoteke psd kao svoj matiĉni format; psd je takode matiĉni format koji koriste Photoshopovi bliski rodaci - ImageReady i Photoshop Elements.

X

Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama 93 Moţda ne iznenaĊuje to što Photoshop moţe da otvara i snima datoteke u svom matiĉnom formatu brţe nego u bilo kom drugom formatu. Matiĉni format omogu- ■ cava i kompresiju slika. Kao i LZW kompresija u formatu TIFF, sistem kompresije u Photoshopu ne dovodi ni do kakvog gubitka podataka. Medutim, Photoshop kom- primuje i dekomprimuje svoj matiĉni format mnogo brţe od TIFF formata, a sistem kompresije je u stanju da bolje minimizira velicinu kanala sa maskama (što se objašnjava u poglavlju 9). ■ Mana Photoshopovog formata je u tome sto ga podrţava relativno malo apli- kacija osim samog Photoshopa, a i one koje ga podrţavaju ne urade baš uvek sve kako treba. Neke od njih, kao što su Corel Photo-Paint i Adobe After Effects, mogu da otvore Photoshopovu sliku sa slojevima i da interpretiraju svaki sloj posebno. All veći deo ostalih programa ograniĉava podršku na „ravne" Photoshopove datoteke (bez slojeva). Da biste omogućili upotrebu ovih programa, moţete da ne potvrdite opciju Layers u okviru za dijalog Save, i tako sliku snimite u „ravnom" formatu Photoshopa, ili da aktivirate potje za potvrdu Allways Maximize Compatibility u okviru za dijalog Preferences. Medutim, moram vam reći da ja ne volim nijednu od ovih opcija. (U stvari, tre- balo bi da iskljuĉite opciju Allways Maximize Compatibility iz razloga koji se obja- šnjavaju u poglavlju 2.) Maticni, psd format, nije nikada bio zamišljen kao standard za povezivanje aplikacija; bio je namenjen samo za Photoshop. Koristite ga zato samo u Photoshopu. Ako ţelite da razmenjujete „ravne" slike s nekim drugim pro- gramom, koristite TIFF, JPEG ili neki od ostalih univerzalnih formata objašnjenih u ovom poglavlju.

Formati za posebne namene Pošto vam je na raspolaganju 20 formata datoteka, pretpostavljam da veci deo nećete redovno koristiti. U stvari, osim matiĉnog formata Photoshopa, verovatno ćete se drţati formata TIFF, JPEG i GIF za slike na Webu, i EPS kada pripremate slike za InDesign, QuarkXPress i druge programe za prelom. Mnogi od ostalih formata postoje samo zato da biste mogli da otvorite sliku koja je napravljena na drugoj platformi, snimljena u nekom zastarelom programu za siikanje, ili preuzeta sa Weba. Da bismo što pre nastavili sa stvarno korisnim stva- rima, prvo ću obraditi formate za posebne namene.

Format BMP Microsoft Painta Windows Bitmap, BMP, jeste maticni format programa Microsoft Paint (ukljuĉen u Windows) i podrţava ga veliki broj Windows i DOS aplikacija. Photoshop podrţava BMP slike sa do 16 miliona boja. Moţete takode da koristite Run-Length Encoding (RLE), sistem kompresije bez gubitka, posebno primenjiv na format BMP. Izraz bez gubitka odnosi se na sisteme kompresije kao sto su RLE formata BMP Napomena j (Lempel-Ziv-Welcft) formata TIFF, koji vam omogucavaju da štedite prostor na disku, a da pri torn ne ţrtvujete nikakve podatke sa slike. Kompresiju bez gubitka N nemojte upotrebljavati samo ako usporava otvaranje i snimanje slika i ako onemo- gućava otvaranje slike u manje sofisticiranim aplikacijama. (Postupci kompresije sa gubitkom, kao što je JPEG, ţrtvuju izvesnu koliĉinu podataka koju zada korisnik, da bi uštedeli još vise prostora na disku, kao što objašnjavam kasnije.)

Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 Format BMP se najĉešće primenjuje pri pravljenju slika koje se koriste u datotekama za pomoć pri radu (Help) i za pozadinu (tapet, engl. wallpaper) u Windowsu. U stvari, pozadina predstavlja zabavan naĉin da dodu do izraţaja vaše sposobnosti u radu sa Photoshopom. Najbolje rezultate postiţete kad podesite da stika bude potpuno jednakih dimenzija, u pikselima, kao ekran (što moţete proveriti na kontrolnom panou Display, na kartici Settings). Da biste stedeli memoriju, moţete, korišcenjem opcije Image O Mode O Indexed Color, smanjiti broj boja na pozadin- skoj slici na 256. Kada snimate sliku tapeta, Photoshop nudi opcije prikazane na slici 3-13. Naj- ĉešĊe ćete izabrati opcije Windows i Compress (RLE), ali to nije bitno kada pravite tapet. Vaţno je da ne petljate sa opcijama Depth. Ili ste vec smanjiii broj boja kori- steci komandu Indexed Color, kao što sam vam ranije rekao, ili niste. Nije pametno menjati boje tokom procesa snimanja.

Slika 3-13: Kada snimate BMP sliku koju ćete koristiti kao pozadinu za radnu površinu, na raspolaganju su vam ovde prikazane opcije. Ne dirajte opciju Depth.

Da biste pozadinu uĉitali na radnu površinu PC-ja, pritisnite desnim tasterom miša bilo gde na radnoj površini i izaberite opciju Properties. Otvoriće se okvir za dijalog Display Properties, prikazan na slici 314. Pritisnite dugme Browse i potra- ţite BMP sliku na disku. Pritisnite dugme Apply da biste videli kako izgleda.

Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama 95 Display Properties

j

Background Screen Saver j Appearance] Web | Effects] Sellings [

Select a background picture ot HTML document as Wa^lpapei.

^Soap Bubbles

3 Browse..- I

® Solar Eclipse gWatei Colot

Picture

Display: ,^j§ Windows 2000 ^§Zapotec

Biicks

llllSIiSlfti

96 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 mogu imati do 16 miliona boja. U ovom formatu moţete naci ogromnu koliĉinu radova, obiĉno gotovih sliĉica (engl. clip art). Medutim, nemojte ih snimati kao PCX osim ako to klijent posebno ne zahteva. Drugi formati su boiji.

Adobeov format PDF PDF (Portable Document Format - prenosivi format dokumenata) jeste varijanta PostScript jezika za štampanje koja vam omogucava da elektronski proizvedene dokumente prikaţete na ekranu. To znaĉi da moţete u QuarkXPressu ili PageMakeru napraviti publikaciju, izvesti je u PDF i distribuirati ne brinuci o separaciji boja, pove- zivanju i ostalim štamparskim troškovima. Korišćenjem programa Adobe Acrobat, PDF dokumente moţete da otvarate, zumirate i da sledite hipertekstualne veze pritiskanjem istaknutih reĉi. Adobe besplatno distribuira verzije Acrobat Readera za Mac, Windows i UNIX, tako da svako ko ima raĉunar moţe da gleda vas materijal u punoj, prirodnoj boji. PDF datoteke se javljaju u dva vida. Postoje one koje sadrţe samo jednu sliku i one koje sadrţe vise strana i slika. Photoshop moţe da snimi samo PDF datoteke koje sadrţe jednu sliku, ali moţe da otvara datoteke sa vise strana. Pri otvaranju, program rasterizuje obe vrste datoteka. PDF datoteke se otvaraju na razliĉite naĉine, u zavisnosti od toga kojim elemen- tima datoteke ţelite da pristupite. ♦ Upotrebite komandu File O Open da biste otvorili odredenu stranu iz više- straniĉne PDF datoteke. Pošto izaberete stranu koju ţeiite da pogledate, moţete da podesite veliĉinu slike i rezoluciju rasterizovane datoteke. Moţete takode da izaberete i File C Place kako biste ved otvorenoj slici dodali stranu u vidu novog sloja, ali tada ne moţete da kontrolišete veliĉinu i rezoluciju pre dodavanja strane. MeĊutim, naknadno moţete da menjate veliĉinu strane isto kao i bilo kog sloja. ♦ Izaberite opciju File O Import o PDF Image da biste otvorili okvir za dijalog koji omogucava da otvorite odredenu sliku iz PDF datoteke. ♦ Izaberite File O Automate C Multi-Page PDF to PSD da biste svaku stranu PDF datoteke pretvorili u zasebnu grafiĉku datoteku u formatu Photoshopa. Pravo pitanje glasi: zašto biste hteli da otvarate ili postavljate PDF datoteku u Photoshopu, umesto da je gledate u Acrobatu koji vam obezbeduje pun izbor alatki za otvaranje dokumenata koje u Photoshopu ne postoje? Dalje, pošto moţete da snimate samo jednostraniĉne PDF datoteke, zašto biste hteli da snimate u formatu PDF u Photoshopu? Mogu da zamislim dve situacije u kojima Photoshopova PDF funkcija moţe zgodno da se upotrebi. ♦ Ako ţelite da vidite kako ce slike iz PDF dokumenta izgledati kada se odštam- paju na štampaĉu visoke rezolucije, otvorite PDF datoteku komandom File O Open, podesite rezoluciju da se podudara s rezolucijom izlaznog uredaja i zatim se divite tim slikama na ekranu. Ova tehnika „virtuelnog probnog štam- panja" omogucava da uoĉite greške koje moţda nisu primetne na grubim otis- cima koje štampate na štampaĉu niske rezolucije. ♦ Potreban vam je zgodan naĉin da distribuirate slike na uvid. Sliku snimite kao PDF datoteku i pošaljite je klijentima i kolegama koji je mogu otvoriti u Acrobatu ako nemaju Photoshop. PDF datoteci moţete ĉak i da dodate tekstualne i

Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama 97 glasovne komentare. Photoshop PDF podrţava slojeve, providnost, ugradene profile boja, posebne boje, duotonove i druga svojstva. To vam omogucava da prosledite sliku na ocenjivanje, a da ne morate da je „spljoštite" ili da na neki drugi naĉin uklonite njene karakteristike vezanih za Photoshop. Naravno, karakteristike koje ne podrţava Acrobat nisu dostupne posmatraĉu. Kada u Photoshopu snimate u formatu PDF, na raspolaganju su vam dve moguć- nosti kodiranja, kao što prikazuje slika 3-15. Izaberite ZIP samo za slike koje imaju velike jednobojne površine. U svakom drugom sluĉaju, odluĉite se za JPEG. Drţite opciju Quality podešenu na Maximum da biste odrţali najbolji moguci kvalitet odštampanog materijala, isto kao što postupate sa obićnim JPEG datotekama. POP Options ....................

- Encoding — ................................. OglP ©JPEG small file

□Save □image

on

Slika 3-15: Photoshop 7 nudi nekoliko novih mogućnosti u okviru za dijalog PDF Options.

i Maximum Fyj

Quality. 10 1

1

large file

Cancel

—6 ------------------------------ 1

Transparency Interpolate

□

Downgrade Co Or Profile □ PDF Security [ Security Settings 0 include Rector Data 0 Embed Fonts □ Use Qytlines for Text

Napomena izaberete JPEG kodiranje, treba vam PostScript štampaĉ Level 2 ili noviji, kako biste mogli da odštampate PDF datoteku. Budite takode svesni da izdvajanje \. boja moţe da bude problematiĉno. Kada snimate u formatu PDF, nailazite na nekoliko dodatnih opcija: ♦ Save Transparency: Ako slika sadrţi providne površine, a snimate je u formatu PDF bez slojeva, opcija Save Transparency odreduje da li će providnost biti saĉuvana. ♦ Image Interpolation: Biranje ove opcije omogucava drugim programima da interpoliraju piksele slike kada joj menjaju velicinu. ♦ Downgrade Color Profile: Evo jedne opcije koju verovatno nikada nećete upotrebiti. PDF ionako ne podrţava ICC profile verzije 4. Potvrdivanje ove opcije, konvertuje profile u verziju 2, da bi se mogli koristiti u formatu PDF. Stvar je u tome što verovatno nemate ICC profil verzije 4, pa je ova opcija nedostupna. Vise inforrnacija o ICC profilima, pronaći ćete u poglavlju 16. ♦ PDF Security: Ova opcija omogucava da PDF dokumentima dodelite lozinke - ako korisnik ne zna lozinku, ne moţe da otvori dokument. Da biste uneli informacije koje se odnose na bezbednost, potvrdite polje opcije PDF Security i pritisnite dugme Security Settings. Ovde moţete zadati korisniĉku lozinku,

Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7

zajedno sa glavnom lozinkom, koja spreĉava da bilo ko drugi promeni lozinku. Opcije Encryption Level imaju uticaja samo kada se dokument otvara u Adobe Acrobatu; moţete da izaberete verziju Acrobata, i da odredite da li je dozvo- Ijeno snimanje izmena ili štampanje. ♦ Include Vector Data and Embed Fonts: Potvrdite ove dve opcije da biste sacuvaii vektorsku grafiku, odnosno podatke o fontovima. Umesto ovoga moţete izabrati opciju Use Outlines for Text, da biste tekst snimali u obliku kontura znakova koji mogu da se obraĊuju u PDF datoteci.

Appleov PICT PICT (Macintosh Picture) je matiĉni grafiĉki format za Mac OS 9. (Mac OS X je usvojio PDF kao svoj standardni format grafiĉkih datoteka.) Zasnovan najeziku QuickDraw, koji sistemski softver koristi da bi preneo slike na ekran, PICT je jedan od nekoiiko formata koji jednako dobro rukuje objektno orijentisanim crteţima i bitmapiranim slikama. Podrţava slike bilo koje dubine u bitima (tj. bilo kog broja boja), velićine ili rezolucije. PICT ĉak podrţava i 32-bitne slike, pa tako moţete da snimite masku u ĉetvrti kanal kada radite u modelu RGB. Ako ste na Mac instalirali QuickTime, 11a slike u formatu PICT mozete da prime- nite kompresiju JPEG. Medutim, iako opcije za kompresiju PICT datoteka moţda izgledaju slićne JPEG opcijama, priliĉno su inferiornije. Razlike naroĉito postaju primetne ako sliku otvorite, unesete izmene, a zatim je ponovo snimite na disk, ĉime sabirate efekte kompresije. U većini sluĉajeva, kada komprimujete slike, radije cete koristiti format JPEG nego PICT. JPEG slike su kompatibilne sa Webom, dok slike u formatu PICT nisu. Vise aplikacija za Windows prepoznaje JPEG od PICT-a, a izuzetno je teško naci program za Windows koji moţe da manipulise PICT datotekama s QuickTime kompresijom. Jedini razlog za korišĊenje formata PICT jeste kompatibilnost na niskom nivou. Ako, na primer, ţelite da sliku snimite u formatu koji vaša strina u Americi moţe da otvori na svom Macu, PICT je bolji izbor od JPEG-a. Hej, PICT datoteke moţete da otvorite i u programu za obradu teksta, i to od SimpleTexta do Worda. Naravno, pod uslovom da vaša strina na raĉunaru ima program QuickTime. Kada snimate PICT sliku, Photoshop omogućuje da zadate dubinu u bitima. (Iza ovog tajanstvenog termina krije se broj boja.) Uvek treba da se drţite podrazume- vane vrednosti, što je najveća vrednost za datu sliku. Nemojte petljati sa ovim opcijama; one automatski dodaju medutonove, što je lose. Ako koristite PC, moţda će vam zatrebati da otvorite PICT datoteku koju vam je sa Maca poslao prijatelj. Photoshop je u stanju da to uradi, ali moţe se javiti problem koji će vas razljutiti: na Macu postoji opcija za snimanje PICT datoteka s varijan- tom JPEG kompresije iz Appleovog QuickTimea. Ako na svom PC raĉunaru nemate instaliran QuickTime - a verovatno ga imate ukoliko dosta vremena provodite cunjajući po Webu - nećete biti u stanju da otvarate slike koje su snimljene pomoću ove opcije za kompresiju.

PICT resurs #1, uvodni ekran PICT resursi su slike sadrţane u grani resursa Macove datoteke u OS 9. (Programi za Windows ne mogu da prepoznaju grane resursa, pa su tako ovaj i sledeći odeljak namenjeni samo korisnicima Maca.) Jedini razlog da se snimi PICT resurs predstavlja pravljenje uvodnog ekrana za OS 9, a najverovatniji razlog za njegovo otvaranje biće izdvajanje slika iz datoteke Scrapbook.

Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama 99 Uvodni ekran je poruka koja vam, kada pokrenete raĉunar, poţeli dobrodošlicu u sjajan, veliki svet iskustva sa Macintoshem. Ako ţeiite da prilagodite raĉunar svom ukusu, moţete napraviti sopstveni uvodni ekran. Snimite neku sliku u formatu PICT Resource, pod imenom StartupScreen, u svoj sistemski direktorijum - System Folder.

PICT resurs #2, Scrapbook Da biste otvorili neki drugi PICT resurs, a ne datoteku sa uvodnim ekranom, zaobi- dite komandu Open, i izaberite File O Import C PICT Resource. Ova komanda omogucava da otvorite neku aplikaciju ili neku drugu datoteku sa diska koja nije slika, i da u njoj potraţite PICT resurse koje moţda sadrţi. Najkorisnija primena komande File C Import O PICT Resource jeste otvaranje slike u OS 9 direktno iz direktorijuma Scrapbook. Ova funkcija postaje izuzetno 'j praktiĉna ako koristite komercijalni ili šerverski usluţni program za skidanje sadrţaja ekrana (kao što je, na primer, Capture proizvoĊaĉa Mainstay) koji snimke ekrana moţe da smesti u zbirku iseĉaka (Scrapbook). Gomile snimaka ekrana zatim moţete na miru da obradujete.

Radne stanice Pixar Pixar je neke od najpoznatijih skorašnjih filmova i reklamnih spotova, napravio pomocu kompjuterske animacije, adiplomirao je sa celoveĉernjim filmom Priča o igračkama (Toy Story), Pixar stvara svoju 3D magiju na basnoslovno skupim radnim stanicama. Photoshop vam omoguĊava da otvorite nepokretnu sliku napravljenu na mašini Pixar ili da snimite sliku u formatu Pixar kako biste mogli da je ukijuĉite u 3D vizuelizaciju. Format Pixar podrţava slike u sivim tonovima i u RGB-u.

PNG za Web Format PNG, izgovara se ping, omogucava da bez kompresije snimite slike sa 16 mili- ona boja za korišcenje na Webu. lako ga Netscape Navigator i Microsoft Internet Explorer još od 1997, naĉelno podrţavaju još uvek ne moţe da se raĉuna na to da ova dva glavna ĉitaĉa Weba u potpunosti podrţavaju sve mogucnosti koje PNG pruţa. Udruţite ovu informaciju sa oĉiglednom ĉinjenicom da većina korisnika nema naj- novije verzije bilo koje programske aplikacije, pa ćete shvatiti da korišćenje formata PNG postaje riziĉno. Ipak, to je sjajan format i nudi slike u punom koloru bez iritira- jućih vizuelnih dokaza o kompresiji koje dobijate uz JPEG. Verujem da ce PNG jednog dana postati veliki igraĉ.

Radne stanice Scitex Neke moderne stamparlje koriste Scitex uredaje za izradu kolor separacija slika i drugih dokumenata. Photoshop moţe da otvara slike koje su digitalizovane pomocu skenera Scitex i da obradene slike snimi u formatu Scitex CT (Continuous Tone - kon- tinualni tonovi). Pošto vam treba posebna oprema da biste prebacivali siike sa PC raĉunara na Scitex uredaj, posavetujte se sa tehniĉarom iz štamparije pre nego što slike snimite u formatu CT. Tehniĉar moţe zahtevati da slike predate u maticnom formatu Photoshopa, TIFF-u ili JPEG-u. Format Scitex CT podrţava slike u sivim tonovima, RGB i CMYK.

100 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 Format TGA firme Truevision Video kartice Targa i NuVista firme Truevision omogudavaju da nasnimite radunar- sku grafiku i animaciju preko pravog video snimka. Efekat se naziva chroma keying pošto se, obidno, kljuĉna boja uklanja s površina slike da bi se kroz njih prikazao video snimak. Truevision je konstruisao format TGA (Targa) da bi podrţao 32-bitne slike koje sadrţe 8-bitne alfa kanale sposobne da prikaţu video snimke. Format TGA podrţava velik broj profesionalnih kolor i video apiikacija za PC raĉunare.

Formati za razmenu meĊu programima U ime meduprogramske harmonije, Photoshop podrţava nekoliko specificnih for- mata koji omogudavaju da razmenjujete datoteke sa popularnim objektno orijenti- sanim programima kao što su Illustrator i QuarkXPress. Svaki od ovih formata je varijanta EPS-a (Encapsulated PostScript), koji se zasniva na Adobeovom standardu branse, jeziku za štampanje PostScript.

Rasterizovanje crteţa iz lilustratora ili FreeHanda Photoshop podrţava objektno orijentisane crteţe koji su snimljeni u formatu EPS. EPS je posebno razvijen da bi snimao objektno orijentisanu grafiku koju nameravate da štampate na izlaznom uredaju tipa PostScript. Mattene svaki program za crtanje i program za prelom strana na planeti (i nekoliko na Marsu) moţe da snima EPS dokumente. Pre verzije 4, Photoshop je mogao da interpretira samo rnali podskup EPS ope- racija koje podrţava Illustrator (uktjuĉujući maticni format at). Onda se pojavio Photoshop 4 i ponudio potpunu, razvijenu EPS mašinu za prevodenje, sposobnu da interpretira EPS ilustracije koje su napravljene u FreeHandu, CorelDrawu, Canvasu firme Deneba i drugim programima za crtanje. Moţete cak i da otvarate EPS crteţe koji sadrţe uvezene slike - još nešto što verzija 3 nije mogla da radi. Kada otvorite crteţ u formatu EPS ili maticni Itlustratorov dokument, Photoshop ga rasterizuje (ili vizuetizuje - engl, render) - sto znaĉi da pretvara skup objekata u bitmapiranu sliku. Tokom otvaranja, Photoshop prikazuje okvir za dijalog Rasterize Generic EPS Format (slika 3-16), koji omogudava da zadate velicinu i rezoluciju slike, baš kao što moţete da uĉinite i u okviru za dijalog New. Ako crteţ ne sadrţi uvezene slike, moţete da ga rasterizujete u proizvoljnoj velidini, bez ikakvog gubitka kvaliteta. Rasterize Generic EPS Format

OK-.--

Image Size: 1.92M Width: 4 097 Height: [3 073 i Resolution: J200

inches

Jl

inches ....... ^

]«

f~ Ĉance) A

i: pixels/inch ! 'I

Mode: CMYK Color

VfArrti-atiased ^Constrain Proportions

Slika 3-16: Moţete zadati velicinu i rezoluciju koje Photoshop koristi kada rasterizuje crteţ u formatu EPS.

Poglavlje 3 ♦ Had sa slikama 115 Ako EPS crteţ sadrţi jednu ili dve uvezene slike, treba da znate njihovu rezoluciju i da unesete ove podatke u okvir za dijalog Rasterize Generic EPS Format. 5 Izaberite bilo šta osim Pixels u listama Width i Height i ostavite nepromenjene ponudene vrednosti. Zatim u polje Resolution unesite najvišu rezoluciju za uvezenu sliku. (Ako su sve slike u niskoj rezoluciji, moţete da udvostruĉite ili utrostruĉite vrednost Resolution kako biste osigurali da se svi objekti glatko rasterizuju.) Uvek bi trebalo da potvrdite polje Anti-aliased, osim ako rasterizujete vrlo veliku sliku - recimo, 300 ppi ili veĊu. Opcija Anti-aliasing zamagljuje piksele da bi se ivice objekata umekšale i izgubile nazubljenost. Kada rasterizujete vrlo veliku sliku, raz- lika izmedu rezolucija slike i štampaĉa manje je primetna, pa ublaţavanje nazublje- nosti ivica nije neophodno. Photoshop rasterizuje ilustraciju do poslednjeg sloja prema providnoj pozadini. Da biste mogli da snimite rasterizovanu sliku u nekom drugom formatu, a ne u Photoshopovom matiĉnom, morate da eliminišete providnost, pa izaberite LayerO Flatten Image. Moţete i da snimite poravnatu (spljoštenu) verziju slike u posebnu datoteku tako što dete izabrati opciju As a Copy u okviru za dijalog Save. Rasterizovanje EPS crteţa je izuzetno korisna tehnika za rešavanje problema prilikom štampanja. Ako redovno radite u Illustratoru ili FreeHandu, nema sumnje s da ste se sreli s graničnim greškama (engl. limitcheck errors), koje se pojavljuju kada je crteţ suviše sloţen za odreĊeni ureĊaj za osvetljavanje filma ili neki drugi izlazni ureĊaj visoke rezoiucije. Ako ste obeshrabreni zbog štampaĉa i umorni zbog veĉeri izgubljene u pokušajima da shvatite šta je pošlo naopako (zvuĉi poznato?), upotre- bite Photoshop da biste rasterizovali crteţ na 300 ppi i odštampajte ga. Devet od deset puta, ova tehnika radi besprekorno. Ako Photoshop ne moţe da raščlani (engl. parse) EPS datoteku - kako se na stru- ĉan naĉin kaţe da Photoshop ne moţe da razloţi pojedinaĉne objekte - on pokušava da otvori prikaz PICT (Mac), odnosno TIFF (Windows). Ova veţba je obiĉno beskori- sna, ali vi povremeno ţelite da na brzinu pogledate crteţ da biste, recimo, uporedili raspored elemenata na slici sa onim na crteţu.

Uĉitavanje EPS crteţa Ako ţelite da na sliku u prednjem planu ubacite EPS grafiku umesto da je rasterizujete u nov, sopstveni prozor sa slikom, izaberite File O Place. Za razliku od ostalih komandi iz menija File, Place podrţava samo EPS crteţe i PDF datoteke. Pošto uĉitate EPS grafiku, ona će se pojaviti u okviru koji Photoshop naziva granični okvir (engl. bounding box), a preko njega će se nalaziti veliko X. Photoshop omogucava da ilustraciju pomerate, menjate joj veliĉinu i rotirate je pre nego što je pretvorite u piksele (rasterizujete). Da biste menjali velicinu slike, povladite ugaonu ruĉicu; da biste sliku rotirali, povladite izvan nje. Takode moţete da je gurkate pomocu tastera sa strelicama. Kada je sve onako kako ţelite, pritisnite Enter (Return na Macu) ili dvaput pritisnite rnišem unutar okvira da biste rasterizovali crteţ. Ako poloţaj slike nije savršen, nemojte da brinete. Grafika se pojavljuje na posebnom sloju, tako da moţete da je pomerate sasvim slobodno. Da biste poništili postupak Place, umesto Enter ili Return, pritisnite Escape.

Snimanje EPS slike Kada pripremaju sliku za ubacivanje u dokument uraĊen u programu za crtanje ili za prelom strana, koji treba da se odstampa na PostScript izlaznom uredaju, mnogi korisnici radije snimaju sliku u formatu EPS. Konvertovanjem slike u PostScript vec

Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 na poĉetku, oslobaĊate program za crtanje iii prelom strana od tog posla. Kao rezul- tat nastaje slika koja se štampa brţe, uz manje mogućnosti da nastanu problemi. (Primetićete da slika ne izgleda nimalo drugaĉije ako je snimljena u formatu EPS. Ideja da format EPS blagosilja sliku boljom rezolucijom ĉista je besmislica.) Drugi poen u prilog formata EPS jeste putanja za isecanje (engl. clipping path'). Kao što je grafiĉki objašnjeno na kraju poglavija 8, putanja za isecanje definiše gra- nicu slobodnog oblika oko slike. Kada sliku uneseie u objektno orijentisan program, sve van granice za isecanje postaje providno. Dok neki programi - naroĉito InDesign i PageMaker - prepoznaju granice za isecanje snimljene sa slikom u formatu TIFF, većina programa prihvata granicu za isecanje samo ako je snimljena u formatu EPS. Kao trec'e, iako je Illustrator odstranio probleme koje je imao sa uvozom TIFF slika, njemu je i dalje najdraţi EPS, naroĉito za prikaz slike na ekranu. Zahvaljujuci ugradenom prikazu EPS datoteke, Illustrator moţe na ekranu da otvori EPS sliku mnogo brţe nego ostale formate. Illustrator moţe da prikaţe EPS sliku kako u reţimu prikaza, tako i u superbrzom reţimu crtanja. Ako hoc'ete da unesete sliku u Illustrator, QuarkXPress ili neki drugi objektno orijentisan program, najbolje je da ona bude u formatu EPS. Naţalost, EPS je neefi- kasan format za snimanje slika zbog naĉina na koji opisuje sliku. Slika u formatu EPS moţe da bude tri do ĉetiri puta veća od iste slike snimljene u formatu TIFF uz LZW kompresiju. Medutim, to je cena pouzdanog štampanja, Izbegnite u svakom sluĉaju format EPS ako planirate da štampate završene Uptuorenie raciove na štampaĉu koji ne podrţava PostScript. Ovo totalno poništava svrhu EPS-a, koji je smišljen da bi se izbegli problemi sa štampanjem, a ne da bi se prouzrokovali. Kada štampate na uredaju koji ne podrţava PostScript, umesto EPS-a koristite TIFF ili JPEG. Da biste sliku snimili u formatu EPS, iz padajuce liste Format okvira za dijalog Save izaberite Photoshop EPS. Pošto pritisnete Enter, odnosno Return, Photoshop ce otvoriti okvir za dijalog koji je prikazan na slici 3-17. Opcije u ovom okviru za dijalog funkcionišu nasledeci nacin: ♦ Preview: Tehniĉki, dokument u formatu EPS sadrţi dva dela: ĉist opis crteţa na PostScript jeziku za štampaĉ i bitmapiran prikaz, kako biste mogli da vidite crtez na ekranu. Iz liste Preview izaberite, na PC raĉunaru, opciju TIFF (8 bitova/piksei) da biste snimili prikaz slike u formatu TIFF, sa 256 boja. Na Macu, izaberite iz padajuce liste Preview opciju Macintosh (8 bitova/piksei) kako biste snimili prikaz slike PICT u 256 boja. Ili izaberite opciju Macintosh (JPEG) za 24-bitni prikaz (koji u većini sluĉajeva zauzima manje mesta na disku zahvaljujuci JPEG kompresiji). Ukoliko planirate da sliku prosledite kolegi koji koristi Windows, izaberite TIFF (8 bitova/piksei). Opcija 1 bit/pik- sel omogucava samo crno-beli prikaz koji je koristan ako ţelite da uštedite malo prostora na disku. Da biste iskljuĉili prikaz i ustedeli još vise prostora na disku, izaberite opciju None. ♦ Encoding (kodiranje): Ako snimate sliku da bi se koristila u Illustratoru, QuarkXPressu ili nekom drugom poznatom programu, izaberite opciju Binary poznatu i kao Huffman encoding (Huffmanovo kodiranje) - koja komprimuje EPS dokument tako sto znacima koji se ĉesto koriste dodeljuje kraće kodove. Slovo a, na primer, umesto standardnog 8-bitnog ASCII koda 01100001 (to je binarni ekvivalent onoga što mi, Ijudi, zovemo 97) dobija 3-bitni kod 010.

Poglavlje 3 ♦ Rad sa siikatna ] Q3 Fjn] Slika S-I7: Kada sliku snimate u formatu EPS, moţete da Preview nMMM

i t* i

zadate tip prikaza i neke atribute za štampanje. r Include Uaiftcne Screen r Include JrarKtar Function r~ PostScript Color Management P include Vector Data F tmage interpolation

Naţalost, neki programi i štampaĉi ne prepoznaju Huffmanovo kodiranje, pa morate da izaberete manje efikasnu opciju ASCII. ASCII je skraĊenica od American Standard Code for Information Interchange, što je neobiĉan ţargonski izraz za datoteku koja sadrţi iskljuĉivo tekst. Drugim recima, ASCII EPS doku- mente moţete otvarati i obradivati u programu za obradu teksta pod uslovom da umete da ĉitate i pišete PostScript. U stvarnosti, ovo moţe da predstavlja korisnu tehniku ako imate Mac datoteku koja neće da se otvori na PC raĉunaru, naroĉito ako vam je datoteka bila poslata elektronskim putem. Postoje šanse da je zaglavlje karakteristiĉno za Mac zaglavilo mehanizam. Otvorite datoteku u programu za obradu teksta i pogledajte poĉetak, Treba da vidite ova ĉetiri znaka: %!PS. Sve što se nalazi ispred ovog reda jeste Macintoshevo zaglavlje. Obrišite sve ispred %!PS, snimite datoteku u tekstualnom formatu i pokušajte ponovo da je otvorite u Photoshopu. Preostale opcije Encoding predstavljaju JPEG parametre. JPEG kompresija ne samo da daje Savet manje datoteke na disku, vec i degradira kvalitet slike. Izaberite JPEG (Maximum Quality) da biste postigli najmanju degradaciju. Još bolje je da u potpunosti izbegnete JPEG. Ove opcije funkcionišu samo ako planirate da završen rad štampate na uredaju PostScript Level 2 ili Level 3. Stariji PostScript štampaĉi ne podrţavaju EPS dokumente sa JPEG kompresijom. Da rekapituliram: ASCII daje stvarno velike datoteke koje će raditi s praktiĉno svakim štampaĉem ili aplikacijom. Binary pravi manje datoteke koje rade sa vecinom glavnih aplikacija, ali mogu zagušiti neke starije modele štampaĉa. JPEG parametri su kompatibilni iskljuĉivo sa PostScript štampaĉima Level 2 i novijim. Upozorenje ♦ Include Halftone Screen (uključeni polutonski rasterf): Još jedna prednost EPS-a u odnosu na druge formate slika leţi u tome što moţe da sacuva atribute za štampanje. Ako ste zadali polutonski raster pomocu dugmeta Screens u okviru za dijalog Page Setup, ovu opciju moţete da snimite zajedno sa EPS dokumentom kad ukljucite opciju Include Halftone Screen. Budite paţljivi - jednako lako moţete da uništite sliku kao i da je popravite. Pre nego što potvrdite ovu opciju, proĉitajte poglavlje 18.

104 Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7 ♦ Include Transfer Function (uključena funkcija prenosa): Kao što je opisano u poglavlju 18, svettoću i kontrast odštampane slike moţete da promenite pomodu dugmeta Transfer u okviru za dijalog Page Setup. Da biste snimili ove opcije sa EPS dokumentom, potvrdite opciju Include Transfer Function. 1 ova opcija moţe da bude opasna ako se olako koristi. Više detalja potraţite u poglavlju 18. ♦ PostScript Color Management: Kao i JPEG kompresija, ova opcija je kompati- bilna samo sa štampaĉima nivoa 2 i 3. Ona ugraduje profil boja koji pomaţe štampaĉu da podesi sliku tokom ciklusa štampanja kako bi se generisale ver- nije boje. Ako ne planirate da štampate na uredaju Level 2 ili novijem, nemojte ukljuĉivati ovu opciju. (Vise informacija o profilima boja proĉitaćete u poglavlju 16.) ♦ Include Vector Data (uključeni vektorski podaci): Izaberite ovu opciju uko- liko datoteka sadrţi vektorske objekte, ukljuĉujudi oblike, tekst koji nije bitma- piran i putanje za isecanje na slojevima. U protivnom ce Photoshop objekte rasterizovati tokom snimanja. Kada izaberete ovu opciju, Photoshop prikazuje okvir za dijalog sa upozorenjem koje vas podseda da cete, ako datoteku ponovo otvorite u Photoshopu, rasterizovati svaki vektorski objekat koji ste snimili u datoteku. ♦ Transparent Whites (providne beline): Kada u Photoshopu snimate crno- -bele slike kao EPS datoteke, detiri polja za potvrdu o kojima je bilo reĉi otpa- daju, a zamenjuje ih opcija Transparent Whites. Izaberite ovu opciju da biste uĉinili da svi beli pikseli na slici postanu providni. Iako jedino Photoshopov format EPS ima opciju Transparent Whites, mnogi programi ukljucujudi Illustrator i InDesign - tretiraju bele piksele na crno- -belim TIFF slikama takode kao providne. ♦ Image Interpolation (interpolacija slike): Ukljuĉite ovu opciju ako ţelite da neki drugi program bude u stanju da interpolira sliku kada joj bude menjao veliĉinu promenom broja piksela. Na primer, pretpostavite da uvezete EPS sliku u InDesign i uvedate je na 400 procenata. Ako je opcija Image Interpolation iskljuĉena, InDesign c'e piksele slike uvecati detiri puta kao da ste u Photoshopu upotrebili interpolaciju tipa „Nearest Neighbor". Medutim, ako ukljuĉite opciju Image Interpolation, InDesign će primeniti interpolaciju Bicubic kada generiše nove piksele. (Detalje o razliditim vrstama interpolacije potraţite u odeljku „Opšti parametri" u poglavlju 2.) Ako nemate poseban razlog da postupite drugaĉije, ukljudite ovu opciju.

QuarkXPressov DCS Quark je razvio varijantu formata EPS zvanu Desktop Color Separation (DCS). Kada radite sa QuarkXPressom, PageMakerom i drugim programima koji podrţavaju ovaj format, DCS olakšava štampanje separacija boja. Da biste mogli da upotrebite DCS, morate da konvertujete slike u model boja CMYK, komandom Image O Mode O CMYK Color. (DCS 2.0 podrţava i slike u sivim tonovima sa kanalima za posebne boje.) Zatim otvorite okvir za dijalog Save i iz liste Format izaberite Photoshop DCS 1.0 ili 2.0. Photoshop 5 je uveo podrsku za DCS 2.0 da bi obuhvatio slike koje sadrţe dodatne kanale za posebne boje, kao što se objašnjava u poglavlju 18. Ako slici dodate kanal sa Pantone bojama, DCS 2.0 je jedini PostScript format koji moţete da upotrebite, Ako slika ne sadrţi nijedan dodatni kanal osim osnovna detiri potrebna za CMYK, onda je DCS 1.0 bezbednija i jednostavnija opcija.

Poglavlje 3 ♦ Rad sa slikama "J 05 Pošto pritisnete Enter, odnosno Return, Photoshop prikazuje dodatni meni sa DCS opcijama koje variraju u zavisnosti od toga da li ste izabrali DCS 1.0 ili 2.0, kao što se vidi na slici 3-18. Format DCS 1.0 uvek snima ukupno pet datoteka: jednu s glavnim dokumentom (što je datoteka koju ste uneli u QuarkXPress),.plus po jednu datoteku za svaki od kanala boje, cijan, magenta, ţuti i crni (što su datoteke koje će biti odštampane). Format DCS 2.0 moţe snimiti dokument kao jednu datoteku (ured- nije) iii pet datoteka (bolja kompatibilnost). DCS 1.0 Formal Preview: TIFF (1 bit/pixei)

X

f OK r

DCS

Cancel " | > ----- *

Grayscale Composite 267

f Cancel f Auto,..

li n-

pixels/inch : Š7}

-J

Slika 3-29: Potvrdivanjem polja Resample Image možete da promenite broj piksela na slid.

r

I 1

§? Constrain Proportions gj Resample Image: Bicubic

* 3

Evo još nekoliko podataka koje treba da znate o promeni broja piksela pomoću okvira za dijalog Image Size: ♦

Ovo moţe ĉudno da zvuĉi, ali obiĉno ţelite da izbegnete dodavanje piksela. Kada ih dodajete, vi traţite od Photoshopa da ni od ĉega stvori detalje, ali program nije toliko pametan. Jednostavno reĉeno, povecana slika skoro nikada ne izgleda bolje od originala; ona samo zauzima vise prostora na djsku i sporije se štampa.

♦

S druge strane, smanjenje broja piksela je korisna tehnika. Ona vam omogucava da izgladite zrnastu strukturu fotografije, rasterske šare i ostale nepravil- nosti nastale skeniranjem. Jedno od najviše isprobavanlh i potvrdenih pravila jeste da skenirate s maksimalnom rezolucijom koju omogucava skener, a da onda smanjite broj piksela na, recimo, 72 ili 46 procenata (sa interpolacijom postavljenom, naravno, na Bicubic). Biranjem okrugle vrednosti razlicite od 50 procenata, prisiljavate Photoshop da piksele izmeša u pravu, homogenu supu. Ostajete sa manje piksela, ali oni koji preostanu su bolji. Dodatnu korist imate i od toga što slika zauzima manje prostora na disku.

♦

Da biste uĉinili da siika bude visoka i uska ili niska i široka, prvo morate da iskljuĉite opciju Constrain Proportions. To vam omogucava da promenite dve vrednosti Width potpuno nezavisno od dve vrednosti Height.

♦ Savet

Slici moţete promeniti broj piksela tako da se taĉno uskladi s veliĉinom i rezolucijom bilo koje druge otvorene slike. Dok je otvoren okvir za dijalog Image Size, izaberite iz menija Window ime slike s kojom hoćete da uskladite svoju sliku. ♦

Ako vam treba pomoć kada menjate broj piksela na slici zbog štampanja, izaberite komandu Help O Resize Image

da biste otvorili ĉarobnjaka Resize Image. Okvir za dijalog vas vodi korak po korak kroz proces menjanja broja piksela. To je, u stvari, postupak za poĉetnike, ali vam moţe pomoći kada hoćete da iskljuĉite dobri, stari mozak i ukljuĉite Photoshopovog autopilota. Obratite paţnju na to da Adobe koristi reĉ resize („menjanje veliĉine") samo zato što defuje prijateljskije od resample („resemplovanje"). No, kako god da se zove, ova komanda menja broj piksela.

Savet

?

Poglavlje 3 ♦ Rad sa slikama ] ] ] Ako se zbunite u okviru za dijalog Image Size i poţetite da se vratite na prvobitne vrednosti veliĉine i rezolucije, pritisnite taster Alt (Option na Macu) da biste dugme Cancel pretvorili u Reset. Zatim pritisnite dugme Reset da biste poĉeli od poĉetka. Photoshop pamti stanje polja za potvrdu opcije Resample Image tako da ce istu Upozorenje postavku koristiti i sledeći put kada otvorite okvir za dijalog Image Size. Ovo moţe da vas izbaci iz ravnoteţe ako snimate makro za paletu Actions koji sadrţi komandu Image Size. Pretpostavite da pravite makro za menjanje veliĉine slika i iskljucili ste opciju Resample Image. Ako kasnije menjate broj piksela - ukijuĉivanjem opcije Resample Image - polje će ostati potvrdeno posle zatvaranja okvira za dijalog. Sle- deci put kada pokrenete makro, dobićete sliku s manje piksela, umesto slike kojoj je promenjena veliĉina. Uvek proverite stanje ovog polja za potvrdu pre nego što upotrebite komandu Image Size ili pokrenete makro koji sadrţi tu komandu.

Obrezivanje Drugi naĉin za menjanje broja piksela na slici jeste

obrezivanje (engl. cropping), što znaĉi da odseĉete piksele oko

ivica slike, a da time ne naškodite preostalim pikse- lima. (Jedini izuzetak se javlja kada zarotirate obrezanu sliku ili upotrebite alatku Perspective Crop, jer tada Photoshop mora da interpolira piksele da bi nadoknadio one koji se gube rotacijom.) Obrezivanje omogucava da usmerite paţnju na odredeni element na slici. Na primer, levi primer na slici 3-30 prikazuje mladog momka koji stoji na sedištu auto- busa. Ova fotografija jasno svedoĉi o njegovom šarmu i dovitljivosti, ali izgleda da je snimljena na brzinu. A jeste li primetiti avetinjski odraz lica na prozoru autobusa? Srec'om, mogu da obreţem sliku oko glave momka da bih izbrisao sve suvišne ele- mente i usredsredio se na njegove otmene crte lica, kao što je prikazano na desnom primeru sa slike 3-30. Phtoshop nudi nekoliko opcija za obrezivanje ivica - sec, sec - ukljuĉujući mogu- cnost da se obrezuju nepravougaone seiekcije, da se automatski odbace providne površine uz ivice slike, i da se pri obrezivanju automatski popravi perspektiva. 0 svim navedenim mogucnostima ĉitajte u narednim odeljcima.

Menjanje veliĉine platna Jedan od naĉina da se obreţe slika jeste izbor opcije Image C Canvas Size, ĉime se otvara okvir za dijalog Canvas Size prikazan na slici 3-31. Opcije u ovom okviru za dijalog omogućavaju da podesite veliĉinu zamisljenog platna na kom leţi slika, neza- visno od same slike, Ako poveĊate platno slike koja ima sloj pozadine, Photoshop okruţuje sliku bojom pozadine. Povecavanje platna slike koja nema sloj pozadine okruţuje sliku providnim pikselima. U oba sluĉaja, ako smanjite platno, obrezujete sliku. Samo treba da upišete nove dimenzije slike u pikselima u polja Width i Height. Potvrdivanjem nove opcije Relative, moţete da promenite visinu i/ili sirinu platna za odreden broj piksela. Na primer, upišite 2 u svako polje da biste sliku velicine 100 x 100 piksela pretvorili u sliku veliĉine 102 x 102 piksela; ako upišete -2, smanjicete je na 98 x 98 piksela. Ne samo da će vas ovo spasiti bavljenja matema- tikom, već moţe stvarno da bude zgodno kada odjednom obradujete grupu slika razliĉitih dimenzija i hoćete da ih svedete na jednake dimenzije.

128

Deo I ♦ Dobro došli u Photoshop 7

Slika 3-30: Poĉevšt od nakrivljene fotografije snimljene aparatom Olympus C-3030 (levo), obrezivanjem sam dobio uspravan portret i koncentrisao se na vaţan objekat slike u prednjem planu (desno).

Canvas Size Current Sije 996K

ok

7l3piXHte Height.

Slika 3-31: Izaberite Image O Canvas Size da biste obrezali sliku ili da biste dodali prazan prostor oko nje.

tercel

-4TTpwels

New Ste. 996K 1 pixels

3

Height s j New Window) ili pritisnite mišem ikonicu oka ispred kompozitnog kanala.

♦

Izoštravanje kanala: Ako svi kanali izgledaju poravnati (ili poravnati što je vise moguće), moţda je neki od njih loše izoštren. Drţite Ctrl, odnosno i pritiskajte odgovarajuce tastere da biste potraţili kanal koji je odgovoran. Kada i ako ga nadete, upotrebite filtar Unsharp Mask da biste ga izoštrili. Moţda ce vam pomoći zamagljivanje kanala (filtar Blur) kao kada pokušavate da otklonite moare sa skenirane rasterske slike. (0 specifiĉnim primenama ovih tehnika ĉitajte u odeljku „Ĉišćenje skeniranih rasterskih slika" u poglavlju 10.)

♦

Loši kanali: Ako u obilasku kolor kanala otkrijete da kanal nije toliko lose izoštren koliko je propao do srţi ukljuĉujući grube prelaze, reckave ivice i nasumiĉne varijacije svetloce - moţda njegov izgled mozete da popravite ako ga pomešate s drugim kanalima. Pretpostavimo da je plavi kanal odvratan, ali da su crveni i zeleni kanali u pristojnom stanju. Komanda Channel Mixer omogucuje da kanale me.šate, da biste popravili loš kanal ili da biste postigli zanimljiv efekat. Izaberite Image O Adjustments O Channel Mixer i pritisnite Ctrl+3 (§€+3 na Macu) da biste se prebacili na plavi kanal. Povec'ajte vrednosti Red i Green, a smanjite vrednost Blue da biste pomešaii tri kanala radi dobijanja boljeg plavog kanala. Da biste odrţali ujednaĉenu vrednost svetloce, naĉelno je dobro da koristite kombinacije vrednosti Red, Green i Blue koje kao zbir daju 100 procenata, kao na slici 4-24. Ako moţete da preţivite s neminovnim razlikama u boji, izgled slike bi trebalo da se znatno poboljša.

Obratite paţnju na to da je komanda Channel Mixer sjajna i za dobijanje slika u sivim tonovima. Umesto da zaclate komandu Image Mode O Grayscale i da uzmete ono što vam Photoshop daje, mozete izabrati komandu Channel Mixer i potvrditi polje Monochrome. Onda podesite vrednosti Red, Green i Blue kako biste smešali sopstvenu varijantu u sivim tonovima.

Channel Mixer Output Channel Blue ... Source Channels

Poglavlje 4 ♦ Definisanje boja 190 i'

—1 -------------

f OK ^ Cancel

Retf i+lO |» ———~Pr—— -—'

—

Green. {+30 ....... - ------ — Blue. i+60 \%

Constant.

* Load... V Preview

Slika 4-24: Ovde koristim komandu Channel Mixer da bih popravio plavi kanal dodajući mu 10 procenata crvenog i 30 procenata zelenog kanala, Crveni i zeleni kanal ostaju netaknuti.

"""

[o ]% - ........ ..... ------- :

.....— Q Monochrome

Uzgred, klizaĉ Constant samo posvetljava ill potamnjuje sliku. Obiĉno ćete

ga

ostaviti podešenog na 0. Medutim,

ako imate problema s dobijanjem prave ravno- teţe boja, cimnite ga inalo. •*0"^ lako se Channel Mixer prvi put pojavio u Photoshopu 5, ja sam pre vise godina Napomena napravio sopstveni filtar za mešanje kanala. Napravljen u Photoshopovoj fabrici fil- tara (Filter Factory), ovaj filtar je slucajno nosio ime...

Channel Mixer\

Prilaţem sliku "" 4-25 kao dokaz A. „Ali, Deke", moţda kaţete, „tvoj filtar nimalo ne liĉi na Adobeov Channel Mixer, a tvoji klizaĉi nemaju ni blizu totiko smisla." Da, pretpostavljam da je to taĉno ono što oni ţele da pomislite. Moţda sad poĉinjete da shvatate koliko kvarni mogu da budu ti programeri Photoshopa. Channel Mrxet 0

Blue/Green: Over Red:

Hsjls

Red/Đlue:

0 0

ZST

Over Gieen:

0

Gieert/Red: — Over Blue: —

1 7

zs Cancel

0 OK

S

Slika 4-25: Rana verzija Channel Mixera koju je rzmislila moja malenkost. Da li je Adobe ukrao moju vizionarsku ideju? O Prosudite sami.

Korišćenje višekanalnih tehnika Dosad nisam Deo razmotrio funkciju za kanale Image o Mode O Multichannel. Kada izaberete ovu komandu, Photoshop I' ♦ Slikanje retuširanje menja sliku tako da kanali gube svoje specifiĉne medusobne odnose. Oni se vise ne mešaju da bi ĉinili sliku a punom

178

i

koloru; umesto toga postoje nezavisno u okvirima jedne slike. Model Multichannel (višekanalni) najĉešce se upotrebljava kao medukorak kada se obavlja konverzija izmeĊu razli- ĉitih modela boja, a da se pri torn ponovo ne izraĉunava sadrţaj kanala. Na primer, kada konvertujete sliku iz modela RGB u CMYK, Photoshop preslikava RGB boje u model boja CMYK, menjajudi sadrţaj svakog kanala kao što je pokazano ranije na slikama 4-17 i 4-18. Pretpostavimo da ţelite da zaobidete preslikavanje boja i da, umesto toga, hocete da prenesete taĉan sadrţaj crvenog kanala u kanal cijan, sadrţaj zelenog kanala u kanal magenta i tako dalje. Konvertujte prvo iz modela RGB u Multichannel, a zatim iz Multichannela u CMYK, kao što je opisano u slede- c'em postupku.

Koraci: korišćenje modela Multichannel kao meĊukoraka 1. Otvorite RGB sliku. Ako je slika vec otvorena, proverite da li je snimljena na disk. 2. Izaberite Image C Mode O Multichannel. To poništava svaku vezu izmedu bivših kanala crvene, zelene i plave boje.

3. Pritisnite mišem ikonicu za nov kanal na dnu palete Channels. Ili izaberite komandu New Channel iz menija palete i pritisnite Enter, odnosno Return da biste prihvatili standardne parametre. Na oba naĉina slici dodajete kanal s maskom. Ovaj prazan kanal će posluţiti kao crni kanal na CMYK slici. (Photoshop nece dozvoliti da konvertujete iz modela Multichannel u CMYK s manje od ĉetiri kanala.)

4. Pritisnite Ctrl+I (M+I na Macu). Naţalost, novi kanal se pojavljuje potpuno crn, 5to bi celu sliku uĉinilo crnom. Da biste ga promenili u belo, pritisnite Ctrl+I (33+-I na Macu) ili izaberite komandu Image < Adjustments O Invert.

5. Izaberite Image C> Mode O CMYK Color. Slika je ispranija i malo tamnija od svog originalnog RGB pandana, ali raspored boja na slici ostaje manje-više netaknut. To je zato što svaki kanal boje - crveni, zeleni i plavi - ima odgo- varajudu suprotnost u cijan, magenta i ţutom kanalu.

6. Pritisnite Ctrl+Shift+L (M+Shift+L na Macu). Ili izaberite Image O Adjustments O Auto Levels. Ovo pomalo prodrma boje pošto automatski ispravi svetlocu i kontrast.

7. Konvertujte sliku u RGB, a zatim ponovo u CMYK. Problem sa slikom je u tome što joj nedostaje bilo kakva informacija u crnom kanalu. Zato ce, iako na ekranu moţe da izgleda u redu, biti mnogo neodredenija kada se odštampa. Da biste popunili crni kanal, izaberite Image O Mode O RGB Color, a zatim Image O Mode C CMYK Color. Photoshop automatski generiše jednu sliku u crnom kanalu, u skladu sa standardima kolor separacija (kao što se obja- šnjava u poglavlju 18).

Zapamtite da ovi koraci ni u kom sluĉaju nisu preporuĉena procedura za konver- tovanje RGB slike u CMYK sliku; namera mi je samo da ponudim jedan od naĉina da za eksperimentisanje konverzijom kanala, a da pri torn nastane

Poglavlje 4

polupristojna slika. Isto tako moţete da eksperimentišete i sa konvertovanjem izmedu modela Lab, Multichannel i RGB, ili ♦ Definisanje Lab, Multichannel i CMYK.

Zamena mesta kanala boja Ako ste zaista naumili da zloupotrebite boje na nekoj RGB ili CMYK slici, nema niĉeg boljeg za postizanje spektakularnih efekata od zamene jednog kanala boje drugim. Slika u boji 4-2 prikazuje nekoliko primera primenjenih na jednu RGB sliku. ♦

U prvom primeru sam upotrebio opciju Channel Mixer kako bih crveni kanal zamenio zelenim. Ovo sam postigao tako što sam Output Channel podesio na Red, vrednost Red podesio na 0 procenata, a vrednost Green na 100. Rezultat je ţuti kit u ljubicastom moru.

♦

Da bih dobio sledeci primer, ponovo sam zapoĉeo sa originalnom RGB slikom, a zatim upotrebio Channel Mixer kako bih plavi kanal zamenio zelenim. Sada sam kao rezultat dobio plavog kita na tamnoplavoj pozadini.

KorišĊenjem opcije Channel Mixer da biste medusobno zamenili sadrţaj kanala boje, moţete napraviti još mnogo zanimljivih efekata. Na primer, na trećem primeru sa slike u boji 4-2 zamenio sam sadrţaj crvenog i plavog kanala da bih dobio zelenog kita u moru nagorele boje. Da bih to postigao, podesio sam Output Channel na Red, vrednost Red na 0, a Blue na 100. Zatim sam se prebacio na plavi kanal (Blue) pritiskom na Ctrl+3 ($€+3 na Macu), pa podesio vrednost Red na 100, a Blue na 0. U poslednjem eksperimentu uĉinio sam istu zamenu na originalnoj slici kakva je opisana u poslednjem pasusu, ali sam zamenio plavi kanal zelenim. Zatim sam skoĉio u plavi kanal pritiskom na Ctrl+3 (9€+3 na Macu) i spustio vrednost Blue na 50 procenata, tako da sam dobio crvenkastoţutog momka prikazanog na donjem primeru slike u boji 4-2.

♦♦♦

boja 192

POGLAVLJE

Slikanje i ĉetkice m Photoshop slika kao profesionalac Nekada davno, postojale su gomile programa za digitalno slikanje. Kada kaţem gomile, milslim na pune kante, mislim na zilione. Zvali su se Lumina, ili Studio/32, Deluxe Paint i Color MacCheese - pa, stvarno nemam vremena da ih sve nabrajam. Neka bude dovoljno da kaţem da se poslednjih desetak godina pojavilo vise od stotinu. U jednom trenutku je trţištem kruţilo vise aplikacija za slikanje nego programa za obradu teksta, rad s tabelama i programa za organizovanje baza podataka, zajedno. Nekadašnje izobilje ovih programa utoliko vise iznenaduje zbog ĉinjenice da su skoro svi danas mrtvi. Jedini uvaţeni izu- zetak predstavlja snaţni Painter firme Procreate

(www.procreate.cum), Shop Pro Jase Softwarea

koji ima lojalne, ali malobrojne sledbenike. Postoji i Paint

(www.jasc.com).

lako ima it svom nazivu reĉ Paint

(slikanje), on je pre program za obradu slika opšte namene - u mnogo ĉemu manje

♦♦♦♦ (J ovom poglavlju Photoshopove alatke za slikanje i obradu

zahtevna, da ne pominjem manje skupa, verzija Photoshopa. Šta ih je ubilo? Photoshop. Ako zamislimo da su se programi za slikanje nekada širili policama na kojima se prodavao softver kao što su nekada bizoni lutali ravnicama, onda je Photoshop onaj pijani kauboj koji naslonjen na prozor vagona voza puni šarene kutije s programima jednakom koliĉinom virtuelnog olova. U redu, moţda je ova metafora malo

Nova vazdušna četkica Crtanje pravih linija i onih koje se seku pod pravim uglom

preterana, ali poenta je jasna: ovaj jedan program je samleo sve oko sebe. Ovo predstavlja ironiju, pošto Photoshop nikada nije bio program za slikanje. Adobe je usredsredio svoje napore na to da stvori od Photoshopa strahovito snaţan program za obradu slika. Svakako, Photoshop je uvek posedovao nekoliko osnovnih aiatki za slikanje, ali je vecina sada mrtvih aplikacija nudila vise. Umetnici su napustali druge programe za slikanje i

Razmazivanje boja i upijanje alatkom sunder Podesavanje veličine, oblika i tvrdoće cetkice

birali Photoshop, što verovatno pokazuje da svet pretpostavlja obradu slika samom slikanju. I tako, ako je Photoshop bio pijani kauboj, to je bilo nenamerno. Adobe je pucao u nešto mnogo veće, a programi za slikanje su se samo našli na liniji vatre. Ĉinjenica da verzija 7 znatno širi raspon Photoshopovih opcija za slikanje - što ga ĉini jednom od najmocnijih aplikacija za slikanje u istoriji - samo povećava ironiju. Nekoliko

Kako snimiti i učitati gotove komplete četkica Rad s tablama za crtanje koje su osetljive na pritisak

godina pošto je vecina programa za slikanje nestala, Photoshop dodatno poboljšava svoje mogucnosti slikanja. Ovo je sluĉaj grabljivice koja pokušava da imitira svoj plen.

Crtanje linija koje nestaju ili se sužavaju do tačke KoriSćenje opcija Scatter, Texture i ostalih dinamičnih opcija Podešavanje neprovidnosti i toka Režimi Cetkica ♦ ♦ ♦ ♦

182 Deo I' ♦ Slikanje i retuširanje Na prvi pogled izgleda kao da usavršene Photoshopove opcije za ĉetkice moţda nemaju mnogo smisla. Zašto bi Photoshop ţeleo da ima sposobnosti jedne neuspe- šne kategorije programa? Odgovor leţi u biranju pravog trenutka. Iako su nekada- šnji programi za siikanje nudili izobilje zapanjujućih alatki i opcija za izbor boja, oprema iz tog vremena jedva da je bila u stanju da drţi korak s njima. Memorija je bila skupa, cvrsti diskovi su bili mali, a 24-bitne graficke kartice su bile retke, Rezultat je bila ĉinjenica da su programi za siikanje bili spori, sposobni da proizvedu slike niske rezoiucije. Programi su odavno procenjivani po tome da li ce vam uštedeti vreme, ili omogućiti zaradu, a programi za siikanje nisu mogli ni jedno ni drugo. Zato su predstavljali pametne igraĉke i ništa vise od toga. Photoshop se odavno dokazao kao sposoban, koristan program, s lojalnim sied- benicima medu profesionalnim dizajnerima. U meduvremenu, oprema je postala nekoliko puta snaţnija. Memorija je jeftina, cvrsti diskovi su postali prostrani i brzi, a savremene graficke kartice mogu za nekoliko nanosekundi da prikaţu bilo šta što im Photoshop pošalje. T ako izgleda daje sada savršeno vreme da se ponovo otkrije izgubljena umetnost digitalnog slikanja, kao što ćemo to ĉiniti vi i ja na stranicama koje slede.

Upoznajte alatke za siikanje i obradu Photoshop nudi dve osnovne podvrste alatki cetkica. Postoje alatke za siikanje koje omogucavaju da na sliku nanosite boje. A postoje i alatke za obradu koje menjaju postojeće boje na slikama. U oba sluĉaja, alatku upotrebljavate tako što povladte kursor po slici, slicno kao što povlaĉite pravom ćetkicom po pravom listu papira. Ovo moţe da vas navede da pomislite kako je za korišćenje alatki za siikanje i obradu potreban umetniĉki talenat. Istina je da svaka alatka pruţa mogucnosti koje odgovaraju otprilike svakom nivou sposobnosti i iskustva. Photoshop nudi pri- ruĉne tehnike za novajlije koji ţele da brzo obrade sliku i alatku odloţe pre nego što nešto zabrljaju. Poseduje takode i obilje karakteristika koje su tako kompleksne i snaţne da ce samo najsposobniji i najiskusniji poţeleti da ih isprobaju. U koju god grupu spadate, videcete da su alatke fleksibilnije, jednostavnije i tolerantnije od svojih tradicionalnih pandana. Sve u svemu, Photoshop ima dve alatke za siikanje: ĉetkicu (Brush) i olovku (Pencil). Postoji i šest alatki za obradu: zamagljivanje (Blur), izoštravanje (Sharpen), razmazivanje (Smudge), posvetljavanje (Dodge), zatamnjivanje (Burn) i sunder (Sponge). Slika 5-1 prikazuje sve ove alatke i njihove preĉice s tastature. m Kada dve alatke ili vise njih deli mesto u kutiji sa alatkama, pritisnite taster miša i drţite ga iznad strelice u donjem uglu ikonice alatke da biste otvorili podmeni sa svim alatkama, kao što je prikazano na slici 5-1. Ili, pritisnite preĉicu s tastature navedenu u meniju da biste kruţno birali alatke. Na primer, ponovljeno pritiskanje tastera B naizmeniĉno bira ĉetkicu i olovku. Ovo vaţi pod pretpostavkom da ste na kartici General u okviru za dijalog Preferences iskljuĉili opciju Use Shift Key for Tool Switch (korišćenje tastera Shift za menjanje alatke), što sam preporuĉio u poglavlju 2. U protivnom, morate uz preĉicu da pritisnete i taster Shift da biste se prebacivali s jedne alatke na drugu. Delovanje alatki za siikanje i obradu moţete menjati korišcenjem kontrola na traci Options, duţ gornje ivice ekrana. Ako ne vidite traku Options, izaberite Window O Options ili dvaput pritisnite ikonicu alatke u kutiji sa alatkama.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83 U

sledeĊim

odeljcinia

Slika 5-1: Dve alatke za slikanje i Sest alatki za obradu koje sve možete pozvati iz podmenija. Ali gde je nestala vazdušna četkica?

istraţujem kako se

koriste pojedini

parametri s trake Options. Pre toga, oni koji imaju iskustva s prethodnim verzijama Photoshopa, treba da odmah obrate paţnju na tri stvari, koje su

♦

Brush Tool & ^

Vazdušna

oznaĉene na slici 5-2:

Ptncil Tool B

vazdušna ĉetq

Cetkica: Standardni element Photoshopa od verzije 1, kica, premeštena je iz kutije sa alatkama na traku Options.

8!urTool R ^

■ % Dodge Tool 0 L turn Tool 0 | '

ShxrptnTool R Smudg« Tool R

za

Sponge Tool 0 I

To se desilo zato što ona vise ne spada u alatke. Ona je sada opcija koja utiĉe na sve alatke. Da biste pozvali staru vazdušnu ĉetkicu,

I III, I izaberite aiatku ĉetkicu i ukljuĉite opciju vazdušne ĉetkice. TWIIWIWff*'* MeĊutim, vazdušnu ĉetkicu moţete koristiti i zajedno sa alatkama '

posvetljavanje i zatamnjivanje, istorijskom ĉetkicom,

peĉatom za kloniranje i drugim alatkama.

♦

Paleta Brushes: Jednom uklonjena iz Photoshopa 6, sada se vratila, bolja nego ikad. Pozivamo je pritiskom na taster F5 ili biranjem opcije Window C Brushes. Ako je rezolucija vašeg monitora podešena za prikaz 1024 ili vise piksela horizontalno, moţete i da pritisnete jeziĉak Brushes u doku paleta na desnom kraju trake Options. Ako nije, pritisnite ikonicu palete s desne strane trake Options. U svakom sluĉaju, na paleti Brushes je sada koncentrisana vecina Photoshopovih slikarskih funkcija, pa moţete biti sigurni da cete je posetiti još nekoliko puta tokom ovog poglavlja.

♦

Presets: Pritisnite desnim tasterom miša (Control+taster miša na Macu) u prozoru sa slikom kako biste otvorili umanjenu verziju palete Brushes koja sadrţi Iistu gotovih, unapred pripremljenih ĉetkica. Mini paletu moţete da otvorite i pritiskoin na ikonicu Brush na traci Options. Da biste otvorili priruĉni meni s reţiinima mešanja, jednako kao u Photoshopu 6 i njegovim prethodnim verzijama, pritisnite Shift i desni taster miša (Shift+Controb taster miša na Macu). Da biste zatvorili paletu s gotovim ĉetkicama ili pri- rucni meni, samo pritisnite Enter, odnosno Return.

Slika 5-2: Umetnici koji poznaju Photoshop 6, u verziji 7 primetiće na traci Options tri dodatka.

Alatke za slikanje Alatke za slikanje nanose poteze boje. U većini sluĉajeva, slikac'ete bojom prednjeg plana, iako moţete da pravite i višebojne poteze korišćenjem opcije Color Dynamics na paleti Brushes, kao to ćemo videti kasnije. Evo kako rade alatke za slikanje:

♦ Ĉetkica (Brush): Ranije zvana slikarska četkica, alatka ĉetkica iz Photoshopa 7 slika liniju debljine koju zadate. Linija moţe biti oštra ili zamucena, ali je uvek pomalo meka - što znaĉi da se ivice poteza ĉetkice uvek u izvesnoj meri stapaju s pozadinom. Ova mekoća prilikom štampanja daje poiutonske (rasterske) taĉke, obezbedujući glatke prelaze izmedu poteza ĉetkice i oko- line. Proces se naziva i

umekSavanje

ili

smartjivanje nazubljenosti ivica (engl. antialiasing). Ĉetkica obiĉno nanosi kontinualan trag boje i prekida nanošenje boje uvek kada prekinete povlaĉenje. Medutim, ako pritiskom na ikonicu vazdušne ĉet- kice na traci Options (oznaĉena na slici 5-2) aktivirate funkciju vazdušne ĉetkice, boja nastavlja da se nanosi sve dok pritiskate taster miša, ĉak i dok kursor drţite mirno na mestu. Na slici 5-3 je prva linija bila povuĉena mekom ĉetkicom od 65 piksela uz iskljuĉenu opciju vazdušne ĉetkice. Pri pravljenju druge linije, ukljuĉio sam vazdušnu ĉetkicu, a smanjio vrednost Flow (takode se nalazi na traci Options) na 50 procenata. Kao rezultat dobijamo nagomila- vanje boje na uglovima i na kraju poteza ĉetkice. Da biste opciju vazdušne ĉetkice pozvali s tastature, pritisnite Shift +Alt+P (Shift+Option+P na Macu). Kada ponovo pritisnete tastere Shift +Alt+P, funk- cija se iskljuĉuje.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83 Olovka (Pencil): Slicno kao ĉetkica, olovka slika bojom prednjeg plana linije razliĉitih debljina. Medutim, dok su potezi ĉetkice uvek meki, linije koje crta olovka uvek imaju oštre ivice i nema interakcije izmedu linije povuĉene olov- kom i boja pozadine. Slika 5-3 prikazuje liniju povuĉenu olovkom debljine 45 piksela, odstampanu rezoiucijom od 300 piksela po inĉu. Pri ovako visokoj rezoluciji, linije povuĉene olovkom izgledaju stvarno oštro. Na niskim rezolu- cijama, linije povuĉene olovkom imaju nazubljene ivice. Kada izaberete alatku olovku, na traci Options se pojavljuje jedinstveno polje opcije, Auto Erase. Potvrdite li ovu opciju Photoshop ce slikati bojom pozadine, ĉime Ċe, u stvari, brisati kada stikate po površini koja je već obojena bojom prednjeg plana. Ova opcija predstavlja uspomenu na stare crno-bele programe za slikanje kao što je MacPaint. Korisna je kada obradujete snimke ekrana, pravite sopstvene ikonice ili povremeno poneku grafiku za Web. Airbrush

Pencil

Slika 5-3: Tri erne linije naslikane ĉetkicom i olovkom. Za drugi potez sam ukljuĉio opciju vazdušne ĉetkice. Nagomilavanje boje na dnu linije postigao sam uspora- vanjem poteza, uz zadrţavanje kursora za trenutak, na samom kraju.

186 Deo I' ♦ Slikanje i retuširanje Kao i u stvarnom ţivotu, pri slikanju u Photoshopu posebno je vaţno biranje boje kojom cetkica slika. Paleta Color je zgodna, ali nije dovoljno neposredna. Treba "s vam nešto što moţe da drţi korak s vašim kreativnim idejama. Rešenje je pipeta. Pomoću pipete, predstavljene u odeljku „Pipeta" iz poglavlja 4, moţete da uzimate uzorke boja sa postojeće slike tako što cete drţati Alt (Option na Macu) kada koristite bilo cetkicu, bilo olovku.

Alatke za obradu Alatke za obradu ne nanose boju nego deluju na boje koje vec postoje na slici. Slika 5-4 prikazuje primenu svake od alatki za obradu, osim sundera, koji najbolje radi sa slikama u boji. Kasniji odeljci detaljnije obraduju ove alatke, a ovde dajem saţet uvod:

♦ Zamagljivanje (Blur): Prva od dve alatke za oštrinu slike, alatka Blur zama- gljuje sliku smanjivanjem kontrasta izmedu boja susednih piksela.

♦

Izostravanje (Sharpen): Druga alatka za selektivno izoštravanje, izoštrava sliku povećavanjem kontrasta izmeĊu susednih piksela. Uopšteno govoreći, alatke Blur i Sharpen su manje korisne od odgovarajuĊih komandi iz menija Filters; omogucavaju manje kontrole i obicno zahtevaju da se slika trlja. Naroĉito je neefikasna alatka Sharpen, jer ima tendenciju da sliku previše izoštri ili da je uopšte ne izoštri. Ja je ponekad upotrebim da bih malo doradio poneku ivicu i to bi bilo uglavnom sve.

♦

Razmazivanje (Smudge): Alatka Smudge razmazuje boje na slici. Efekat je vrlo sliĉan povlaĉenju prsta preko vlaţne boje. Iako jednostavna, ova alatka moţe da bude elikasna za ujednaĉavanje boja i tekstura. Vise inforrnacija potraţite u odeljku „Siikanje alatkom Smudge" kasnije u ovom poglavlju.

♦

Posvetljavanje (Dodge): Prva od tri alatke za toniranje, alatka Dodge, omogucava da posvetlite deo slike povlaĉenjem preko nje. Nazvana po tradicional- noj tehnici korišcenoj pri pri pravljenju fotografija, alatka Dodge treba da izgleda kao malo veslo kojim mašete preko slike da biste raspršili svetlost koja pada na fotografski papir i time posvetlili delove fotografije. Hvala bogu, u ovo moderno doba vise ne moramo da mašemo stvarĉicama u obliku vesla.

♦ Zatamnjivanje (Burn): Alatka Burn je suprotnost alatke Dodge i omogucava da deo slike potamnite povlaĉenjem preko nje. Vrativši se još jednom u mraĉnu komoru, fotograf tehnicar bi napravio masku tako što bi, recimo, prorezao rupu u kartonu ili savio šaku u obliku slova 0. Tako bi zaStitio od osvetljavanja površine foto papira koje su vec osvetljene, a dosvetljavao bi - i time potamneo površinu - unutar rupe. Photoshopova metafora za ovo je Šaka savijena u obliku slova 0. Ne mogu da posvedoĉim koliko dobro ovo deluje - nikada nisam imao zadovoljstvo da to probam - ali zamisljam da se alatka Burn mnogo lakše i efikasnije koristi od starog trika sa šakom.

♦ Sunder (Sponge): Poslednja alatka za toniranje, alatka Sponge, smanjuje zasicenost slike u boji, ili kontrast ako se radi sa slikom u sivim tonovima. Moţete je podesiti i tako da povećava zasicenost i kontrast. Vise inforrnacija o tome sadrţi odeljak „Upijanje alatkom sunder" koji uskoro sledi.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83 Biur

Sharpen

Smudge

Dodge

Burn

Slika 5-4: Efekti povlaĉenja svakom od Photoshopovih pet alatki za obradu. Ivice svake linije su istaknute da biste jasno videli razliku izmeĊu linije i pozadine. Da biste privremeno pristupili alatki za izoštravanje dok je izabrana alatka za zamagljivanje (Blur), pritisnite i drţite taster Alt (Win), odnosno Option (Mac) dok ^ upotrebljavate alatku. Alatka za izoštravanje ostaje na raspolaganju samo dok drţite taster Alt, odnosno Option. Taster Alt/Option moţete takode da pritisnete da biste pristupili alatki za zamagljivanje dok je aktivna alatka za izostravanje, da biste pristupili alatki Burn kada je izabrana alatka Dodge i da biste pristupili alatki Dodge kada je izabrana alatka Burn. Na taj naĉin ćete uštedeti mnogo vremena. Recimo da ţelite da zatamnjujete sliku (Burn) korišĊenjem parametara koje ste podesili za alatku Dodge. Umesto da se prebacite na alatku Burn i da menjate njene parametre, izaberite alatku Dodge i drţite Alt (Option) tokom povlaĉenja. Alatku Blur moţete zameniti alatkom Sharpen ako drţite Alt (Options) i pritisnete ikonicu alatke. Ponovite ovo da biste izabrali alatku Smudge i zatim još jednom, kako biste zaokruţili biranje alatkom Blur. Isto tako moţete da pritisnete Alt (Option na Macu) i ikonicu alatke Dodge da biste kruţili izmedu alatki Dodge, Burn i sundera.

188 Deo I' ♦ Slikanje i retuširanje Preĉica na tastaturi za alatku Blur jeste taster R. Precica za alatku Dodge je O (slovo koje je zajedniĉko za alatke Dodge i Toning). Ovi tasteri takoĊe naizmenicno biraju alatke koje su u vezi. Kada je izabrana alatka Blur, pritisnite R da biste se pre- bacili na alatku Sharpen. Ponovno pritiskanje tastera R vodi vas do alatke Smudge i zatim natrag do alatke Blur. Kada je izabrana alatka Dodge, pritisnite O da biste prešli na alatku Burn, zatim ponovo O da biste dobili sunder. Ako ove precice ne deluju, pritisnite Ctrl+K (&5+K na Macu) da biste otvorili karticu General okvira za dijalog Preferences. Verovatno je potvrdeno polje opcije Use Shift Key for Tool Switch, što znadi da uz taster precicu morate pritisnuti i taster Shift da biste menjali alatke. Iskljucite ovu opciju da biste odmorili prst kojim pri- tiskate taster Shift. Napomena

X

Osnovne tehnike Poznajem nekoliko ljudi koji tvrde da ne umeju da slikaju, a ipak stvaraju veoma lepe radove u Photoshopu. Uprkos cinjenici da nemaju dovoljnu koordinaciju izmedu oka i ruke da bi napisali svoje ime na ekranu, imaju jedinstven i snaţan umetnicki senzibilitet, a znaju dovoljno trikova koji im omogudavaju da s merom i promišljeno upotrebe alatke za slikanje i obradu. Sto se tide senzibiliteta ne mogu vam pomodi, ali mogu da vam pokaţem nekoliko trikova koji ce razviti vašu veštinu i sklonost ka korišćenju ovih alatki.

Crtanje pravih linija Photoshop ima alatku koja vam omogucava da crtate prave linije. Alatka je iznena- Ċujuće fleksibilna, omogucava da crtate slojeve zasnovane na vektorima ili linije zasnovane na pikselima, a moţete dak i da dodajete glave strelica. Ako ţelite da proudite alatku za linije, objašnjavam je zajedno s drugim slidnim alatkama u poglavlju 14. Glavni razlog zbog kojeg koristim alatku za linije jeste pravljenje strelica (kao što objašnjavam u odeljku „Iscrtavanje kontura i glava strelica" u sledecem poglavlju). Ako mi ne trebaju strelice, u Photoshopu obicno koristim drugo sredstvo za crtanje pravih linija: taster Shift. Ako drţite Shift dok radite s bilo kojom od alatki prikaza- nih u ovom poglavlju, moţete da crtate ili obradujete prave linije. Pokušajte sledece: koristedi detkicu pritisnite mišem jednu tacku na slici, zatim pritisnite Shift i najzad drugu tacku. Photoshop povezuje dve tacke pravim potezom boje. Istu tehniku upotrebite sa olovkom, ili da biste zamaglili (Blur), razmazali (Smudge), posvetlili (Dodge), ili na neki drugi nacin izmenili piksele na pravoj liniji. Za crtanje poligona proizvoljnih oblika, nastavite da drţite Shift i pritiskate mišem pomocu ove alatke. Slika 5-5 prikazuje fotografiju t crteţ koji sam napravio po njoj iskljucivo drţeci Shift i pritiskajuci cetkicom. Obratite paţnju na to da sam eksperimentisao s razlicitim velicinama cetkice, što objašnjavam kasnije u odeljku „Velidina i oblik cetkice". Takode sam koristio razlicite boje skinute sa slike pomocu Alt+pritiskanja (Option+pritiskanja na Macu). Veoma vaţan podatak predstavlja cinjenica da sam sliku napravio na posebnom sloju. Ovo sam uradio iz dva razloga: originalnu sliku sam tako zaštitio od oštećenja, a greške sam mogao da brišem tokom rada pritiskajuci (bez tastera Shift i s njim) gumicom za brisanje. (Slojeve objašnjavam u poglavlju 12; gumicu za brisanje objašnjavam u poglavlju 7.) Medutim, najvaţnije je da sam drzeci Shift samo pritiskao cetkicom, nikada povlacio.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83 Slika 5-5: Od fotografije koju je snimila Barbara Penoyar (gore), napravio sam stilizovan crteţ na posebnom sloju (dole) pritiskanjem i Shift+pritiskanjem pomocu ĉetkice.

190 Deo I' ♦ Slikanje i retuširanje

Taster Shift ĉini alatke za zamagljivanje (Blur) i za izoštravanje (Sharpen) samo upola korisnim. Pretpostavimo da ţelim da obradim ivice noţa koji je prikazan na ^ slici 5-6. Strelice na slici pokazuju putanje koje treba da pratite dok pritiskate misem i drţite taster Shift. Na slici 5-7 vidi se rezultat pritiskanja alatkom za zamagljivanje uz drţanje tastera Shift; slika 5-8 ilustruje efekat operacije Shift+pritiskanje mišem pomoĊu alatke za izoštravanje. Slika 5-6: Potreban je jedan pritisak mišem i 21 Shift + pritisak mišem da bi se umekšale ili izoštrile ivice oko ovog noţa, uz korišćenje alatki za zamagljivanje ili izoštravanje.

Povlacenje linije pod pravim uglom Da biste povukli liniju pod pravim uglom - vertikalnu ili horizontalnu - pomocu ma koje alatke za slikanje ili obradu, pritisnite i drţite taster miša, pritisnite taster Shift i poĉnite da povlaĉlte. Puštanjem tastera Shift linija dobija

Slobodan

oblik kao što Ilustruje slika 5-9. Pritiskanje tastera Shift usred povlaĉenja, vraća liniju na vertikalan ili horizontalan pravac. Jedan od naĉina da se iskoristi sklonost tastera Shift da se prebacuje na vertikale i horizontale jeste crtanje „rebrastih" struktura. Da bih napravio obe centralne kon- ture oko skeleta koji se pojavljuje na vrhu slike 5-10, povlaĉio sam ĉetkicom zdesna ulevo. Svako rebro sam naslikao naizmeniĉnim pritiskanjem i puštanjem tastera Shift dok sam povlaĉio ĉetkicom. Svaki pritisak na Shift poravnavao je liniju s hori- zontalnom osom ĉiji je poloţaj odreden mestom na kojem je zapoceto povlacenje.

Slika 5-7: Rezultati Poglavlje 5 ♦zamagljivanja Slikanje i četkice ] 83 ivica noţa kada je pritisak podesen na 50 procenata (gore) i na 100 procenata (dole). Pritisak podešavate pomoću vrednosti Strength na traci Options.

192 Deo I' ♦ Slikanje i retuširanje

Slika 5-8: Rezuttat izoštravanja slike noţa kada je vrednost Strength podešena na 35 procenata (gore) i na 70 procenata (dole). Veće vrednosti su dale preostar efekat (prenaglašene ivice).

K.ad sam nacrtao osnovni oblik ribljeg skeleta, dodao sam nekolko detalja proiz- voljnog oblika pomoću cetkice i olovke, što prikazuje srednji primer sa slike 5-10. Pošto sam sketet naslikao na posebnom sloju, postavio sam ga preko jedne od gotovih šara iz Photoshopa, Black Marble (crni mermer) i dodao dva efekta za slojeve - Bevel (oborene ivice) i Emboss (graviranje). (Potpunije informacije o šarama i efektima slojeva naći ćete u poglavlju 7, odnosno 14.) Niko, naravno, neće moju sliku pobrkati s pravim fosilom, ali verovano nije loša za crteţ.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83 Nije sluĉajnost što slika 5-10 prikazuje sabljarku umesto obiĉnog tuponosog šarana. Da bih se poravnao sa Napomena

\

horizontalnom osom, morao sam da pazim da pravac u kom povlaĉim posle poĉetne taĉke bude manje-više horizontalan. Da

prati oblik ribljeg tela,

sam, umesto toga, povlaĉio luk koji Poĉnite da crtate.

Photoshop bi takvo

povlaĉenje shvatio kao poravnao bi liniju s

vertikalu i Pritisnite Shift,

vertikalnom osom.

pustite Shift.

pritisnite Shift da bi linija ponovo išla horizontalno i!i vertikalno. Pustite taster miša.

Slika 5-9: Kada pritisnete taster Shift pošto ste započeli povlačenje pomoću alatke za siikanje ili obradu, dobićete vertikalnu ili horizontalnu liniju sve dok držite taster.

Slika 5-10:Deo Da bih osnovnu strukturu našeg košcatog pajtaša, naizmenicno sam pritiskao i puštao I' ♦nacrtao Slikanje retuširanje taster Shift dok sam povlaĉio pomocu cetkice (gore). Zatim sam ribu ukrasio korrsteći ĉetkicu i olovku (sredina). Na kraju sam primenio efekat sloja Bevel Emboss da bih ribu pretvorio u fosil na pozadini s teksturama (dole).

194

Slikanje Mnogi umetnici zloupotrebljavaju

i

iu^

y^rnm

alatkom za razmazivanje pocetnici u Photoshopu alatku za razmazivanje da

bi

umekšali

prelaze

izmedu

boja.

Umekšavanje je, u stvari, posao alatke za zamagljivanje (Blur). Alatka Smudge razmazuje boje tako što ih gura jedne u druge. To vise podseda na slikanje prstima, kao što ste radili u osnovnoj školi, nego na neku tradicionalnu tehniku za obradu fotografija. Delovanje alatke za razmazivanje u Photoshopu delimidno zavisi od podešenosti opcija Strength (jaĉina) t Finger Painting (slikanje prstima) koje se nalaze na traci Options. Evo šta treba da znate o ovim opcijama:

♦ Strength: Alatka Smudge radi tako što neprestano udara po slici, na stotine puta, tokom jednog poteza cetkicom. Ovo daje efekat kao da je boja „odgur- nuta" poprecno u odnosu na pravac poteza cetkice. Vrednost Strength odreduje jadinu svake serije udarca. Tako, vece vrednosti deluju na vecoj duţini. Veci procenti i vece cetkice odguruju boju najdalje. Vrednost Strength od 100 procenata jednaka je beskonadnosti, što znaci da alatka razmazuje boju od podetka do kraja povlacenja, dok ne pustite taster miša. Slika 5-11 prikazuje nekoliko primera.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83

Slika 5-11: Tri identiĉna povlaĉenja alatkom za razmazivanje uz razliĉitu podešenost opcije Strength. U svim primerima zapoĉeo sam potez ĉetkicom kod oka i zatim povlacio nadole.

♦ Finger Painting: Ljudi iz Adobea nekad su ovu opciju nazivali umakanje, što, mislim, taĉnije izraţava naĉin na koji se postiţe ovaj efekat. Kada izaberete ovu opciju, alatka za razmazivanje nanese malu kapljicu boje prednjeg plana, koju vremenom pomeša s bojama na slici. Ovo izgleda kao kada umocite prst u boju i zatim vuĉete po uljanoj slici. Parametar Strength upotrebite da biste zadali koja koliĉina boje prednjeg plana treba da se nanosi. Ako ukljuĉite opciju Finger Painting i podesite Strength na 100 procenata, alatka za razmazivanje se ponaša kao ĉetkica. Slika 5-12 prikazuje primere slikanja prstom kada je aktivna alatka za razmazivanje i kada je boja prednjeg plana bela. Podešenost opcije Finger Painting moţete da obrnete pomoĊu Alt+povlaĉenja (Option+povlaĉenja na Macu). Ako je opcija iskljuĉena, Alt+povlacenje umaĉe alatku u boju prednjeg plana. Ako je opcija Finger Painting ukljuĉena, Alt+povlacenje razmazuje boju na uobiĉajen naĉin. Opcija Use All Layers nalaţe alatki za razmazivanje da uzima boje iz svih vtdljivih slojeva i da ih razmazuje na aktivnom sloju. Bilo da je opcija ukljuĉena ili nije, ona utiĉe samo na aktivan sloj; sloj pozadine, kao i drugi slojevi, ostaju netaknuti. Pretpostavite, na primer, da je maska oko oĉiju ţene prikazane na levom primeru slike 5-13, na sloju razliĉitom od onog na kom se nalazi ostatak lica. Ako upotrebim alatku za razmazivanje na sloj sa maskom oko oĉiju kada je opcija Use All Layers iskljuĉena, Photoshop ignoriše sloj sa licem kada razmazuje oko oĉiju. Usled toga, razmazivanje ne deluje na detalje kao što su oĉi i koţa, što vidite na srednjem primeru. Ako ukljuĉim opciju Use All Layers, Photoshop uzima boje sa slojas licem i mesa ih s bojama sloja sa maskom, kao što je prikazano na Ċesnom primeru.

196 Oeo II ♦ Slikanje i retuširanje

Slika 5-12: Ista tri povlaĉenja sa slike 5-11, ovaj put uz ukijuĉenu opciju Finger Painting i s belom bojom prednjeg plana.

Originalni sloj s maskom

Razmazivanje sloja s maskom

Slika 5-13: Na prvobitnoj slici (levo) prikazana je maska na posebnom sloju koji je ispred ostalog dela lica. Prvo sam razmazivao masku dok je opcija Use All Layers bila iskljuĉena (sredina), a zatim dok je bila ukljuĉena (desno). U oba sluĉaja je opcija Strength podešena na 80 procenata, a potezi ietkicom su bili identiĉni.

U sluĉaju primera sa slike 5-13 izgleda da se maska bolje razmazuje kada je opcija Use All Layers iskljuĉena.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83

Medutim, ovo nije uvek sluĉaj. U stvari, ukljuĉi- ■'s vanje opcije omogucava da razmazujete, a da se ne poremeti nijedan

piksel slike. Treba samo da napravite nov, prazan sloj na paleti Layers. Izaberite alatku Smudge i ukljuĉite opciju Use All

Layers. Zatim razmazujte koliko vam duša ţeli. Bez obzira na to što je aktivan sloj prazan, Photoshop je u stanju da povuĉe boje s drugih slojeva. Boje na drugim donjim slojevima ostaju neoštećene.

Upijanje alatkom sunder Alatka sunder je priliĉno jednostavna, jedva vredna da se na nju troši dragoceni prostor u sićušnoj knjizi kao što je ova. Medutim, imam neodoljivu potrebu za objašnjavanjem, stoga evo pogodbe: kada je aktivna alatka sunĊer, moţete iz padajuce liste Mode na traci Options da izaberete opciju Desaturate ili Saturate. Evo šta one rade:

♦ Desaturate: Kada je podešena na Desaturate, alatka smanjuje zasicenost boja preko kojih povlaĉite. Kada obradujete sliku u sivim tonovima, alatka smanjuje kontrast.

♦ Saturate: Ako izaberete opciju Saturate, alatka sunder povecava zasicenost boja preko kojih je povlaĉite, odnosno povecava kontrast na slici u sivim tonovima. IzmeĊu reţima Desaturate i Saturate moţete da se prebacujete s tastature. Pritisnite Shift+Alt+D (Shift+Option+D na Macu) da biste izabrali opciju Desaturate. Za Saturate pritisnite Shift+Alt+S (Shift+Option+S na Macu). Koji god reţim da izaberete, veće vrednosti opcije Flow daju naglašenije efekte. Slika u boji 5-1 prikazuje sunder u akciji. Gornji primer prikazuje fotografiju ţene delikatnih crta lica iz fototeke Corbis. Ostatak slike u boji prikazuje kako dodajem virtuelnu masku oko ţeninih oĉiju, tehnikom koja se znaĉajno oslanjala na alatke Burn i Sponge. Koraci koji slede objašnjavaju kako sam to uĉinio:

Koraci: upotreba sunĊera za dodavanje i smanjivanje zasićenosti boja 1. Naslikajte masku. Da bih napravio masku, nacrtao sam njenu konturu perom podešenim na reţim Paths. Dodatne informacije o ovoj ĉudesnoj alatki proĉi- tajte u odeljku „Crtanje i obrada putanja" u poglavlju 8.

2. Pretvorite putanju u konturu selekcije. Pošto sam iscrtao konturu maske i otvore za oĉi, pretvorio sam putanju u konturu selekcije tako što sam drţao Ctrl i pritisnuo je na paleti Paths. Ako vas alatka pero i paleta Paths zbunjuju, sliĉnu selekciju moţete da napravite alatkom laso, samo što ne bi izgledala tako glatko. Poglavlje 8 objašnjava ovo opširnije.

3. Prebacite selekciju na sloj. Pritisnuo sam CtrUJ (3€+J na Macu) da bih selekciju kopirao na nezavisan sloj. Ovime sam zastitio sliku, da obradivanjem maske ne bih oštetio lice.

4. Zatamnite masku. Do sada su maska i lice bili iste boje. Da bi se maska bolje videla, zatamneo sam je alatkom Burn. To je zahtevalo višekratno povlaĉenje uz vrednost Strength podešenu na 50 procenata, i prvenstveno naglašavanje spoljnih ivica. Dobijeni rezultat je drugi primer sa slike u boji 5-1. (Obratite paţnju na to da nisu upotrebljene druge alatke ili komande kako bi se maska zatamnela - to je potpuno obavila alatka Burn.

5. Sunderom smanjite zasicenost. Maska je dobila stvarno lepu riijansu. Medutim, da bih dobio bolji efekat karnevalske maske, ţeleo sam da dodam razliku u zasicenosti. Zapoĉeo sam slikanjem na masci oko oĉiju. Pošto je opcija Mode na traci Options podešena na Desaturate (smanjivanje zasicenosti), pokupio sam boju oko oĉiju,

198 Deo tako I' ♦daSlikanje i retuširanje je ostala ugtavnom siva.

6. Povećajte zasicenost. I dalje naoruţan sunderom, opciju Mode sam promenio u Saturate (poveĉavanje zasicenosti) i tako slikao duţ ivice maske na ĉelu i oko korena nosa. Ovo je istaklo neke ţive narandţaste boje. Zatim sam se pre- bacio na sloj s licem i slikao na oĉima, usnama i kosi kako bih povećao i njihovu zasicenost.

7. Posvetlite oĉi. Ţelite da ucinite da osoba izgleda bolje? Upotrebite alatku Dodge za njene oĉi. Samo pritisak ill dva na svako oko povećava izraţajnost duţica oĉiju, a lieu claje skoro hipnotiĉki pogled. Malo dodatnog posvetlja- vanja ĉini da osoba izgleda opsednuto, poput radioaktivnog lika iz SF filmova. Što je, skoro je nepotrebno dodati, poţeljno. Završena slika vidi se na dnu slike u boji 5-1. lako je ţena sada obojena jarkijim bojama, zapazite da ne izgleda kao da je jaĉe našminkana. To je zato što sunder ne dodaje slici boje, vec samo naglašava postojece boje. Ovo alatku ponekad ĉini nepredvidljivom. Što se mene tiĉe, bio sam iznenaden kada sam video da kosa postaje vatreno narandţasta, a vrhovi minduša purpurno crveni. Nikada ne znate šta cete dobiti kada povec'ate zasicenost. Alatka sunder radi i sa slikama u sivim tonovima, ali su tada njeni efekti mnogo suptilniji - smanjuju i naglašavaju kontrast izmedu susednih piksela. Prvi primer sa slike 5-14 prikazuje verziju u sivim tonovima slike u boji 5-1. Da bih napravio drugi primer sa slike 5-14, zapoĉeo sam posvetljavanjem oĉiju i koţe alatkom Dodge. Zatim sam, sunderom podešenim na Saturate, povlaĉio po celoj slici. Kao rezultat sam dobio „napumpanu" sliku s mnogo vise dubine i kontrasta. Kada koristim sunder, nalazim da mi veoma pomaţe ako ukljuĉim opciju vazdušne ĉetkice na traci Options (kao i uz ostale alatke za toniranje, Dodge i Burn). } Na ovaj naĉin mozete postepeno da gradite efekte tokom rada. Kada naidete na deo slike koji treba vise obraditi sunderom nego ostale delove, drţite kursor na mestu i posmatrajte kako Photoshop koristi vazdušnu ćetkicu, a kada ste zadovoljni nasta- vite da pomerate kursor.

Popravljanje stete Ako tokom rada na slici napravite grešku, prekinite rad i zadajte komandu Edit O Undo ili pritisnite Ctrl+Z (83+Z na Macu). Ako to ne deluje, pritisnite Ctrl+AlttZ (l£+Option+Z na Macu) kako biste se postupno vraćali kroz niz poteza. Obratite paţnju nato da obe preĉice pretpostavljaju da niste promenili podrazumevano podešavanje za opciju Redo Key u okviru za dijalog Preferences, što je objašnjeno u poglavlju 2. Potez ĉetkice moţete poništiti i izborom prethodnog stanja na paleti History. Kao što se objašnjava u poglavlju 7, paleta History pravi spisak poteza ĉetkice i drugih izmena prema alatki kojom ste ih pravili.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83

Slika 5-14: Srednja slika sa slike u boji 5-1 (gore), ista slika doraĊena alatkama Dodge i Sponge u Photoshopovom reţimu sivih tonova (dole). Ako vam se svida opšti izgled poteza, ali biste ţeleli da ga malo prigušite, zadajte Edit O Fade ili pritisnite Ctrl+Shift+F (!)€+Shift+F na Macu), Komanda Fade omogucava da smanjite neprovidnost (Opacity) ili da promenite reţim mešanja za potez ĉetkicom koji ste baš završili. (Ako ste u meĊuvremenu pritisnuli drugom alatkom,

200 Deo I' ♦ Slikanje i retuširanje moţe se desiti da je komanda nedostupna, što pokazuje da ste zakasnili.) Komanda Fade je primenljiva na sve alatke za slikanje i obradu, kao i na druge postupke u Photoshopu, zato tokom knjige na nju ĉesto nailazimo.

Oblik i veliĉina cetkice Pošto smo stekli pocetni oseĊaj za korišc'enje alatki za slikanje i obradu, detaljnije Ċemo razmotriti nacin na koji se podešava delovanje alatki. Svaka alatka se ponaša razliĉiito u zavisnosti od veliĉine i oblika kursora, što nazivamo

vrh cetkice (engl. brush tip). Razlicite vrste vrhova cetkica poznate su pod imenom oblici četkicct (engl. brush shapes), ili jednostavno Cetkice (ne treba ih brkati sa alatkom cetkicom, koju ponekad takoĊe nazivamo „ĉetkica"). Moţda vam sve ovo izgleda kompliko- vano, ali nije; koncept koji leţi iza oblika cetkice, veoma je jednostavan. Velika, okrugla cetkica slika debelim potezima. Mala, elipticna cetkica pogodna je za crtanje i doradu tankih linija. 1 ako ovo nije dovoljno - što svakako nije - stoji vam na raspolaganju još celo more opcija.

Biranje oblika cetkice Pod pretpostavkom da je aktivna alatka za slikanje ili obradu, u Photoshopu 7 postoji vise nacina da se modifikuje oblik cetkice:

♦

Pritiskanje desnim tasterom misa: Pritisnite desnim tasterom miša bilo gde unutar prozora sa slikom (Control+taster miša na Macu) da biste otvorili malu paletu sa unapred pripremljenim oblicima cetkica i menijem sa dodat- nim opcijama (slika 5-15). Prodite kroz listu oblika ĉetkica, pritisnite onu koju ţelite da upotrebite, zatim pritisnite Enter ili Return kako biste sakrili paletu. Takode, moţete da pritisnete Esc da biste zatvorili paletu, s tim da oblik cetkice ostane neizmenjen.

Paleta s gotovim detkicama prikazuje kako cetkica izgleda; i to i kada njome pritisnete, i kada je povlacite. Ako je na vaš racunar prikljuĉena tabla za crtanje osetljiva na pritisak, onda će potezi imati promenljivu debljinu (suţavace se na krajevima), kao što je prikazano na slici; u protivnom, bice jednake debljine. Da biste uklonili prikaze poteza, izaberite u meniju palete opciju Large Thumbnail. Da biste prikaze poteza vratili, izaberite opciju Stroke Thumbnail.

♦

Paleta Brushes: Da biste otvorili paletu Brushes, koju vidite s teve strane na silici 5-16, izaberite Window O Brushes ili

pritisnite taster F5. Listu unapred pripremljenih oblika cetkica videcete kad pritisnete stavku Brush Presets u gornjem levom uglu palete. Na dnu palete dobijate i veliki prikaz aktivnog oblika ĉetkice. Vodite raĉuna o tome da de potezi biti promenljive debljine ako potvrdite opciju Shape Dynamics na levoj strani palete. Glavna prednost palete Brushes leţi u tome što moţete sami da definišete sopstvene oblike detkica, i da podešavate razlicite uzbudljive dinamidke pro- mene, kao što objašnjavam u sledecem odeljku. Ako jedino ţelite da izaberete gotovu cetkicu, pritisak desnim tasterom miša (Control+tasterom miša) obicno predstavlja jednostavnije rešenje.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83 Master Diamtter [21 pK

New Brush...

t z3

Rename Brush... Delete Brush

.

•

d

mt

Text Only

IS

# 19

--- —

9

' ................... ......... — -

*

13

Small Thumbnail Large Thumbnail

^—-

*5

■

Small List Large List v* Stroke Thumbnail Preset Manager...

m*m

♦

Load Brushes .. ^

17 • 21 *

-J

27 * 35

#

Save Brushes... Replace Brushes... Assorted Brushes Calligraphic Brushes Drop Shadow Brushes Dry Media Brushes faux Finish Brushes Natural Brushes 2 Natural Brushes Special Effect Brushes Square Brushes Thick Heavy Brushes Wet Media Brushes

Slika 5-15: Nova paleta s gotovim ĉetkicama omogucava da birate s liste unapred pripremljenih oblika ĉetkica, kao i da ucitate druge s diska.

Brush Tip Shaps Sh*p* Oynamkf T~ Scattering

f~ Ttxtur* f Dual Brush

r Crtor Dynamics f Other Dynamic t

r Noit« f" Wet Edges !*" Airbrush f Smoothing f" Protect Ttrxtur«

Slika 5-16: Dva naĉina prikazivanja palete Brushes: potpuno otvorena (levo) i saţeta (desno). Prednost drugog je u tome što se dobro uklapa s drugim Photoshopovim paletama.

202 Deo I' ♦ Slikanje i retuširanje Standardno, paleta Brushes je šira od drugih paleta u Photoshopu, što znaĉi

Smnt

da se ne slaţe dobro sa ostalim paletama na desnoj strani ekrana. Ovo "j

moţete da zaobidete na dva

naĉina: jedan je da se naviknete na pritiskanje tastera F5 kojim paletu trenutno otvarate i zatvarate. Drugi naĉin je isklju- ĉivanje opcije Expanded View (proširen prikaz) u meniju palete Brushes, ĉime listu gotovih cetkica smanjujete na standardnu širinu Photoshopovih paleta, kao što prikazuje desni primer na slici 5-16.

♦ Master Diameter (najveći preĉnik): Kada se na ekranu nalazi paleta s goto- vim ĉetkicama, ili paleta Brushes, velicinu ĉetkice moţete promeniti podeša- vajući vrednost Master Diameter. Ova vrednost predstavlja najdeblji potez koji cetkica moţe da naslika, mereno u pikselima (Potez moţe da se suzi u zavisnosti od podešenosti opcije Shape Dynamics, što objašnjavam kasnije u ovom poglavlju.) Nikada niste vezani iskljuĉivo za gotov preĉnik ĉetkice, ĉak i kada slikate namenski napravljenim ĉetkicama (onima koje nisu okrugle). Menjanje preĉnika ĉetkice je toiiko korisno, da to moţete uĉiniti i s tastature.

Sa>e)

Da biste smanjili ĉetkicu, pritisnite taster s levom uglastom zagradom, [ . J

Da biste ĉetkicu povećali,

pritisnite taster s desnom uglastom zagradom, ]. (Oba tastera se na veĉini tastatura nalaze desno od tastera P.) Drţite na oku ikonicu ĉetkice na traci Options da biste pratili koliko se preĉnik ĉetkice smanjuje ili povecava.

* Pre^'ce za gotove ĉctkice: Gotove ĉetkice moţete kruţno naizmenice da birate

Sauet

ĉak i kada nije vidljiva nijedna paleta. Da biste se prebacili na prethodan oblik -::■"}

ĉetkice, pritisnite taster

sa zarezom. Ako hocete da izaberete sledeci oblik cetkice s liste, pritisnite taster s taĉkom. Takode moţete da pritisnete Shift da biste izabrali prvi oblik s liste (preĉnika 1 piksela), ili Shift+taĉku kako biste izabrali poslednju ĉetkicu. Standardno, oblik kursora odraţava izabrani oblik ĉetkice. Ako vam kursor umesto toga ima oblik konĉanice ili ikonice alatke, pritisnite Ctrl+K (St€+K na Macu) da biste otvorili okvir za dijalog Preferences, a zatim pritisnite Ctrl+3 (3€+3 na Macu) za otvaranje kartice Display & Cursors. Zatim iz grupe radio-dugmadi Painting Cursors izaberite Brush Size. Sada moţete napraviti ĉetkicu preĉnika od ĉak 2500 piksela, a kursor će se povećavati u skladu s tim. Kada upotrebljavate vrlo male ĉetkice, oko obima kursora pojavljuju se cetiri taĉke, što vam omogucava da ga lakše

Savet

%

uoĉite. Ako vam treba dodatna pomoc, pritisnite taster Caps Lock da biste dobili još uoĉljiviji kursor u obliku konĉanice.

Napravite sopstvenu ĉetkicu Da biste napraviti namensku ĉetkicu, pritisnite stavku Brush Tip Shape (oblik vrha ĉetkice) na paleti Brushes, koja sadrţi opcije prikazane na slici 5-17. U gornjem desnom kvadrantu palete, Photoshop prikazuje umanjene prikaze gotovih cetkica, Izaberite neku od njih kako bi posluţila kao osnova za vašu specijalnu cetkicu, a zatim se bacite na podešavanje:

♦ Diameter (preĉnik): Ova opcija odreĊuje debljinu ĉetkice. Ako je cetkica elip- tiĉna a ne okrugla, vrednost Diameter definiše duţu dimenziju. Moţete da unesete bilo koju vrednost izmeĊu 1 i 2500 piksela.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83 ■ao

•

■

; Brushes .

1

Brush Presets

s

Brush Tip Shapf

•

8 Shape Dynamics £5

35 %

Seat ttrmg

14

OTexture t3Dual Brush

3

5

.

•

*

•

13

17

m

9

45

'f 24 t

#

65 10 ■V & 0 27 39

• 13 *

S

•19 #

21 27 »

*

20 0 &

300 . -t A .:T

46

[55 ] Slika 5-17: Da biste promenili veliĉinu, oblik i tvrdoću ĉetkice, pritisnite stavku Brush Tip Shape na paleti Brushes.

(21 px

:

OColor Dynamics 0 Other Dynamics 0Noise 0Wet Edges

Angl* |o° ] Roundness. flOOW j Hardness

£3 A rrbrush 0 Smoothing (13

St Spacing

Protect Texture

l al i Kratko upozorenje: ĉetkice ĉiji preĉnik iznosi 15 ili vise piksela, prevelike su da bi se taĉno prikazale na traci Options; prikaz poteza na dnu palete Brushes taĉan je do najviše 50 piksela. Zbog toga prikaze tretirajte s rezervom. Angle (ugao): Ova opcija omogucava da obrnete ĉetkicu oko njenih osa. Medutim, time neĊete promeniti izgled ĉetkice, osim ako je ĉetkica eliptiĉna. Zato je najbolje da prvo podesite parametar Roundness (zaobljenost), a zatim podesite Angle.

Roundness (zaobljenost); Da biste napravili eliptiĉnu ĉetkicu, unesite u polje Roundness vrednost manju od 100 procenata. Vrednost izraţava visinu ĉet- kice kao procenat njenog preĉnika, pa tako vrednost Roundness od 50 procenata daje nisku, debelu ĉetkicu. Ugao ĉetkice moţete dinamicki da menjate povlaĉenjem sive strelice u polju s desne strane opcija Angle i Roundness. Povlacite ruĉice sa svake strane crnog kruga da biste napravili eliptiĉnu ĉetkicu, kao što je pokazano na slici 5-18. Povlacite vrh ĉetkice kako biste odredili ugao, odnosno nagib u odnosu na horizontalu. A isprobajte i ovaj trik: pritisnite bilo gde unutar belog polja da biste strelicu doveli na to mesto.

Hardness (tvrdoĊa): Ĉetkice uvek imaju umekšane ivice, osim kada koristite alatku olovku. Medutim, moţete još vise da ih umekšate povlaĉenjem klizaĉa Hardness kako biste ga udaljili od 100 procenata. Vrednost koja daje naj- mekše ivice, 0 procenata, intenzivnu boju ĉetkice debtjine jednog piksela u centru, postepeno smanjuje do prstena providnih piksela oko ivica cetkice. Slika 5-19 pokazuje kako niske vrednosti parametra Hardness proširuju ĉet- kicu od 200 piksela preko vrednosti zadate za Diameter (kao što se vidi na primerima u donjem redu). Ĉak se i tvrda ĉetkica od 100 procenata malo širi pošto ima umekšane ivice. Parametar Hardness se zanemaruje kada upotre- bijavate alatku olovku.

Deo Slika 5-18: DaI'biste ♦ Slikanje povlacite erne ruĉice, Roundness i Angle

204

i retuširanje

izmenili zaobljenost i ugao cetkice, odnosno sivu strelicu. Vrednosti automatski se prilagodavaju, isto kao i

UtotHwifctQ 1

Hardness: 100%

lexttr« L Ctijl Brush ' Cotor Dynamics67% ;.' Oth«* Dynamics ttftow

px"l;

33%

Angle:

j

Rounflwss: 50%

A rbtijfh

"SwooM vifig !L: Protect Texture

0% (maks. umekšano}

j

Hardness ! ** Spaaing

\

Stvam i preĉnik: 204 piksela 244 piksela

Slika 5-19: Ĉetkica od 200 piksela podešena na ĉetiri razlicite vrednosti Hardness. U donjem redu sam ĉetkice postavio na poseban sloj i dodao crni okvir, da biste videli stvarni preĉnik cetkice za svaku vrednost parametra Hardness. prikaz poteza cetkice na dnu palete.

Kao i Diameter, opcija Hardness predstavlja jedan od onih parametara koji treba stalno da vam budu na raspolaganju. Photoshop, koji uvek ţeli da bude ^ na usluzi, omogucava da opciju Hardness menjate s tastature. Pritisnite Shift+[ (Shift+levu ugaonu zagradu) da biste dobili mekšu ĉetkicu; pritisnite Shift+] (Shift+desnu ugaonu zagradu) da biste napravili tvrdu ĉetkicu. Obe preĉice deluju u intervalima od 25 procenata. Na primer, da biste prešli s tvrdoće od 0 procenata na 100 procenata, pritisnite Shift+] ĉetiri puta.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83 Spacing (razmak); U stvarnosti, ĉetkica za sobom ostavlja kontinuirani trag boje. Medutim, na raĉunaru se ovo ne dešava na isti naĉin. Photoshop izba- cuje mlazove obojenih mrlja. Opcija Spacing kontroliše uĉestalost kojom se izbacuju mrlje boje, merenu procentom veliĉine ĉetkice. Pretpostavite da je vrednost Diameter za ĉetkicu 40 piksela, a opcija Spacing podešena na 25 procenata (to su podrazumevane vrednosti za sve unapred definisane oblike cetkica). Na svakih 10 piksela (25 procenata od 40) koje povlaĉite alatkom ĉetkicom, Photoshop stavlja na sliku mrlju boje široku 40 piksela. Spacing od 1% najbolje pokriva površinu, ali usporava delovanje alatke. Ako iskljueite opciju Spacing, efekat alatke u potpunosti zavisi od brzine kojom povlaĉite; ovo moţe da bude korisno za povlacenje isprekidanih ili oscilujucih linija. Primeri su dati na slici 5-20. Spacing: 1%

15%

25% (pod razumevana vrednost)

65%

100 %

Iskljuĉeno

Slika 5-20: Primeri linija nacrtanih ĉetkicama s razliĉito podešenim vrednostima parametra Spacing. Vrednosti veće od 100% daju taĉkaste linije. Poslednja linija je povuĉena kada je iskljudena opcija Spacing,

1110111

Savet

'skustvu, vidljive talasaste ivice pocinju da se pojavljuju pri podrazume-

vanojDeo vrednosti od 25 procenata, naroĉito kada slikate mišem. Ako na potezu ĉetkice > primetite talase, smanjite vrednost

I' ♦ Slikanje i retuširanje

206

Spacing na 15 procenata, koja (kako ilustruje drugi primer na slici 5-20) obezbeĊuje dobar kompromis izmeĊu brzine i glatkoce. Pošto izmenite ĉetkicu, moţete je snimiti za kasnije korišcenje tako što pritisnete ikonicu strane na dnu palete. Photoshop sugeriše ime, koje moţete promeniti. Da biste snimili ĉetkicu a da pri torn Photoshop ne traţi da unesete njeno ime, drţite Alt (Option na Macu) i pritisnite ikonicu strane. Photoshop snima ĉetkicu zajedno s preferentnim parametrima, tako da ce ostati snimljena za sledece sesije. Ako obrišete datoteku Preferences (o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju 2), gubite i Upozmenie svoje specijalne detkice. Kako biste obezbedili da namenske ĉetkice budu snimtjene za sluĉaj da obrišete datoteku Preferences, ili da biste ih koristili na drugom radu- naru, iz menija palete izaberite Save Brushes. Vise inforrnacija potraţite u odeljku „Snimanje i uĉitavanje kompleta gotovih cetkica". Da biste ćetkicu obrisali sa liste, prebacite se na prikaz Brushes Presets i povla- ĉite ĉetkicu do kante za otpatke na dnu palete.

Definisanje namenskih cetkica Photoshop vam omogucava ne samo da modifikujete velicinu i zaobljenost ĉetkice, već i da definišete sopstvenu cetkicu. Otvorite prazno platno i naškrabajte oblik novog vrha ĉetkice. Za poĉetak je dobro bilo šta. Zatim izaberite crteţ pravougaonim okvirom za izbor. (Pravougaoni okvir za izbor obraduje se u odeljku „Geometrijske konture selekcija" u poglavlju 8.) Ne treba da budete posebno paţljivi, samo izaberite pribliţno povrsinu oko crteţa, kao što sam ja uradio na slici 5-21. Photoshop je dovoljno pametan da odvoji granice ĉetkice od pozadine.

Slika 5-21: Pošto izaberete ono što je naSarano na beloj pozadini, zadajte Edit O Define Brush i upiSite ime da biste škrabotinu pretvorili u specijalnu četkicu.

Iz menija Edit izaberite Define Brush (definisanje ĉetkice). Photoshop vas poziva da svoju cetkicu krstite. Ako niste inspirisani, samo pritisnite Enter, odnosno Return, i prihvatite ponudeno ime, Sampled Brush #1.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83 Pošto definišete ĉetkicu, moţete je dalje podešavati isto kao i svaku drugu ĉet- kicu na panou Brush Tip Shape palete Brushes. Dok su Photoshop 6 i ranije verzije omoguc'avale da modifikujete samo opciju Spacing namenske ĉetkice, verzija 7 dozvoljava da podešavate i opcije Diameter, Angle i Roundness (visina u odnosu na širinu). Kao što prikazuje slika 5-22, nedostupna je samo opcija Hardness. Morate prihvatiti tvrdoću izvorne ĉetkice. Specijalna ĉetkica ce se ĉak siriti i skupijati u zavisnosti od pritiska elektronske olovke. Da biste specijalnoj ĉetkici vratili njenu prvobitnu veliĉinu, pritisnite dugme Use Sample Size na panou Brush Tip Shape palete Brushes. G 0 Brushes x. - - - - - - - Brush Presets

-a - -

— i r - i — — » r ' T — m 36 55

Brash Tip ©No is* 0Wet Shape Ed^es Shape Dynamics ©Airbrush

® ft

Angie:

Rourrtneis: ■»*

Texture £0Dual Protect Texture

43 23

Dynamics

B

j

65 66 39 63

0©Srnoolhir>g Scattering O S3

Brush 0Color

U l

it i-

JDiameter ^Spacing

T («5 1:

™™™W

©Other Dynamics

" fsrr¥'U> Slika 5-22: Photoshop 7 omogucava da izmenite veličinu, oblik i ugao specijalne četkice, 5to sve precizoo odražava kursor četkice.

Snimanje i uĉitavanje kompleta ĉetkica Pošto definišete nekoliko ĉetkica - specijalnih ili drugih - bice potrebno da ih snimite da ih ne biste izgubili u sluĉaju kvara ĉvrstog diska ili ako ţelite da koristite ĉetkice na drugom raĉunaru. Photoshop snima grupe ĉetkica u biblioteke. Program se isporuĉuje s nekoliko gotovih biblioteka koje se nalaze u direktorijumu Presets/ Brushes glavnog direktorijuma Photoshopa. Kompleti ĉetkica nalaze se u datote- kama sa oznakom tipa

abr.

Komplete ĉetkica moţete da snimite - kao i da ih uĉitavate i menjate - zadava- njem komandi iz menija palete Brushes, kada je otvoren pano Brush Presets. Ili moţete da birate komande iz palete Presets koju otvarate kada pritisnete desni taster miša dok je aktivna alatka za slikanje ili obradu. Biblioteke moţete da organi- zujete i zadavanjem komande Edit O Preset Manager. Siika 5-23 prikazuje okvir za dijalog Preset Manager s panoom Brushes u prednjem planu. Ako ved radite sa okvirom za dijalog Preset Manager, pritisnite Ctrl+1 (3£ + l na Macu) da biste videli pano Brushes.

208 Deo I' ♦ Slikanje i retuširanje Preset Manager Done *

*

1

3

5

9

13

*

*

*

*

£7

35

17

L

h

14

24

** 36

27

*

5 *

•

65

100

SOD

%

%

39

46

59

11

14

26

33

42

■#

Load

J?

*

#

% % 44

tt 45

•

E J x

*

>

17

23

55

70

Rename Qelete

60

l Ereset Tvpe Brushes

"3

□ Slika 5-23: Da biste otvorili glavni štab za uĉitavanje, snimanje i menjanje | Save Set... |

kompleta cetkica, izaberite Edit C> Preset Manager. Stanclardno, pano Brushes sadrţi listu sa skoro 70 gotovih cetkica, ukljuĉujući i eliptiĉne cetkice i one specijalnih oblika. Ovaj komplet cetkica ne mozete obrisati, ali mozete spreĉiti da cetkice koje ne koristite zauzjmaju prostor na paleti. Moţete uĉitavati ili praviti razlicite komplete, kombinovati dva ili vise kompleta, dodavati ĉetkice u komplet svojih specijalnih ĉetkica i brisati ih odatle. Evo postupka:

♦

Snimanje kompleta cetkica: Da biste snimili sve cetkice koje su trenutno prikazane na paleti Brushes, izaberite Save Brushes iz menija palete. Medutim, ako ţelite da snimite samo neke cetkice kao komplet, izaberite Edit O Preset Manager. DrţeĊi taster Shift, pritisnite ikonice cetkica koje ţelite da snimite i zatim pritisnite dugme Save Set. Bez obzira na to gde snimate, Photoshop vas vodi u okvir za dijalog Save gde moţete da imenujete komplet cetkica. Standardno se cetkice snimaju u direktorijum Presets/Brushes, što je veoma dobro mesto za njih. Sledeci put kada pokrenete Photoshop, vaš novi komplet ĉetkica pojavljuje se u meniju palete Brushes zajedno sa ostalim kompletima cetkica koji vam stoje na raspolaganju.

♦ Korišćenje drugog kompleta cetkica: Ako zelite da sklonite komplet cetkica koji trenutno koristite i da uzmete drugi, zadajte komandu Replace Brushes (zamena cetkica) u meniju palete Brushes i izaberite komplet cetkica koji hoćete da koristite. Postoji i drugi naĉin, a to je da pritisnete dugme sa streli- com nadesno pri vrhu okvira za dijalog Preset Manager da biste otvorili sliĉan meni, a zatim u torn meniju izaberite Replace Brushes.

♦

Ucitavanje vise kompleta cetkica: Moţete da koristite i vise kompleta cetkica istovremeno. Pošto uĉitate prvi komplet, i2aberite u meniju palete Brushes komandu Load Brushes ili pritisnite dugme Load u okviru za dijalog Preset Manager. Photoshop ce drugi komplet cetkica prikljuĉiti prvom. Ako ţelite da nastavite s korišćenjem dva kompleta cetkica zajedno, treba da ih snimite kao nov komplet cetkica.

♦

Brisanje cetkice: Da biste izbrisali ĉetkicu iz aktivnog kompleta cetkica, izaberite je s panoa Brush Presets palete Brushes pa pritisnite sliĉicu korpe za otpatke. Drugi naĉin je da izaberete stavku Delete Brush u meniju palete.

Ţelite da odbacite grupu cetkica? Obavite ovaj posao u okviru za dijalog Preset Manager. Drţeći taster Shift pritisnite nepotrebne ĉetkice, a

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83

zatim pritisnite dugme Delete.

Vraćanje standardnih cetkica: Da biste se vratili na standardni komplet cetkica, zadajte komandu Reset Brushes u meniju palete ili

okviru za dijalog. Potom imate mogućnost da zamenite postojece ĉetkice standardnim ili da ih dodate na kraj palete.

Preimenovanje ĉetkice: Ako hocete da preimenujete cetkicu, izaberite je u okviru za dijalog Preset Manager i

Savet

pritisnite dugme Rename. Ili, što je još lakše, dvaput pritisnite odgovarajući potez ĉetkice na panou Brush Presets palete Brushes.

♦

upozorenje Ako ţelite da nova imena vaših cetkica veĉno ţive, ponovo snimite komplet cetkica. U protivnom će se imena vratiti na prvobitna kada komplet zamenite.

Dinamiĉne ĉetkice ♦

Photoshop već dugo omogucava da menjate velicinu, neprovidnost i boju poteza u zavisnosti od signala s table osetljive na pritisak. Table za crtanje koje isporuĉuju kompanije kao što je.Wacom

{www.wacom.com),

reaguju na jaĉinu pritiska elektron- ske olovke, kao i na ugao olovke i druge atribute. Sam sam vec dugo privrţen tablama za crtanje. Mislim da ih imam desetak, upo- trebljenih na razne naĉine. Tako nije nikakvo iznenadenje da ih smatram isto toiiko bitnim kao miševe ili tastature. Avaj, i pored mojih saveta, vi moţda nemate tablu. Na sreću, Photoshop omogucava korisnicima miša da uţivaju istu fleksibilnost kao njihove kolege koje se sluţe tahlom i elektronskom olovkom. Bilo da koristite miša, tablu ili ĉak i prst na ploĉici prenosivih raĉunara, moţete uneti element spontanosti u ono što ponekad izgleda kao apsolutistiĉki svet raĉunarske grafike. Ove maštovite opcije Photoshop naziva

dinamikom cetkica (engl. brush dynamics) i u verziji 7 one su postale znaĉajno

bolje. Na primer, dok slikate, moţete podesiti da se vrh ĉetkice okreće. Ivicama poteza moţete dodati šum. Moţete da prskate oblike, dodajete teksturu, kombinujete ĉetkice ili ĉak slikate duge. Većina opcija radi jed- nako dobro sa, recimo, sunderom, kao i sa alatkom ĉetkicom, Ako ste kreativni, spremite se da izgubite osecaj za realnost tokom nekoliko sati, moţda ĉak i dana.

Osnove dinamiĉnih ĉetkica Za pristup opcijama Brush Dynamics dok je aktivna neka alatka za siikanje ili obradu, otvorite paletu Brushes (ako je skrivena, pritisnite taster F5) i pritisnite stavku Shape Dynamics na levoj strani palete. Ovime se istovremeno aktivira i otvara prvi od šest panoa - medu kojima su panoi Scattering, Texture itd. - posvecenih dinamiĉkim opcijama cetkica. Photoshop takode nudi niz polja za potvrdivanje opcija u srednjem delu palete (pocevši od opcije Noise, a završavajući opcijom Protect Texture) pomoću kojih se, bez otvaranja posebnih panoa sa opcijama, dodaju inanji efekti. Kada koristite alatku cetkicu, na raspolaganju su vam sve opcije, dok se pri korišćenju ostalih alatki za siikanje i obradu opcije pojavljuju i nestaju. Na primer, opcija Wet Edges nije dostupna kada se koristi olovka, Color Dynamics je nedo- stupna kada se koriste Dodge i Burn i tako dalje. I pored toga, ogromna koliĉina opcija koje vam stoje na raspolaganju ĉak i za najograniĉenije alatke za obradu,

graniĉi se s fantastiĉnim, narocito kada se uporedi sa starijim verzijama Photoshopa. Svaka alatka se oslanja na posebnu grupu

210 Deo ?! ♦ Slihanje i retuširanje

podrazumevanih vrednosti opcija. Ako aktiviramo, recimo, Shape Dynamics, Texture i Smoothing za alatku cetkicu, one neće biti aktivirane za ostale alatke. Medutim, ukljuĉiće se ponovo kada se sle- deći put vratite na cetkicu. Ako ţelite da snimite grupu dinamiĉkih opcija ĉetkica radi korišćenja sa razliĉi- tim alatkama, pritisnite ikonicu strane koja se nalazi uz donju ivicu palete Brushes. Opcije Brush Dynamics tretiraju se kao deo snimljenih oblika ĉetkica i zato se pre- nose sa alatke na alatku. Da biste grupu opcija Brush Dynamics sniinili radi kori- šćenja sa samo jednom alatkom, otvorite paletu Tool Presets (Window O Tool Presets) i u meniju palete izaberite New Tool Preset. Ovo je ekvivalentno konstru- isanju sopstvene specijalne alatke koju moţete da birate s trake Options, kao što je objašnjeno u poglavlju 2. To je bio opšti pregled. Uronimo sada glavaĉke u pojedinosti. Da biste dobili uti- sak o onome što se ovde dešava, zapoĉećemo detaljnim pregledom opcija na panou y Shape Dynamics, koje su nedvosmisleno najzanimljivije, najkorisnije i najreprezen- tativnije od svih opcija dinamiĉkih cetkica. Zatim ćemo nešto površnije prikazati ostale opcije, koje ĉesto slede istu logiku. Ohrabrujem vas da samostalno istrazu- jete opcije i da pri torn ne zaboravite da drţite na oku uveliĉan prikaz poteza na dnu palete. Stvarno je koristan, narocito kada isprobavate parametre koje ranije niste koristili ili kada kombinujete opcije da biste postigli odredene efekte. Zabavljajte se. Kada to kaţem, mislim da se otkaĉite, šiznete. Ova stvar je luda. Nemate pojma koliko zavidim vama, tako mladim, neiskusnim i naivnim, što polazite na putovanje saopcijama Brush Dynamics prvi prvcati put. Bićete zadivljeni, izne- nadeni i odusevljeni. Ili, posle svih ovih priprema, strašno razoĉarani. Pretposta- vljam da sve zavisi od toga kotiko uzbudenja doţivljavate povlaĉenjem vijugavih, pljuskavih, grubih, šarenih poteza ĉetkicom. Što se mene tiĉe, volim to. Ali vi, ko zna? U redu, ućutaću.

Dinamiĉni oblici Na paleti Brushes pritisnite opciju Shape Dynamics - ime, a ne polje za potvrdu - da biste otvorili pano sa opcijama prikazan na slici 524. Obratite paţnju na to da je pano podeljen na tri dela, oznaĉena recima Size Jitter, Angle Jitter i Roundness Jitter. Ove opcije omogućavaju da menjate preĉnik, ugao i zaobljenost cetkice tokom povlaĉenja jednog jedinog poteza. Medutim, zbunjuje ponavljanje reĉi „Jitter" (drhtanje, jeza, treperenje, groznica, trešenje, skakutanje). Implicira (bar za mene) da je svaka grupa opcija povezana s drhtanjem - što je Photoshopov izraz za nasu- miĉne promene oblika cetkice - iako je, u stvari, drhtanje manje bitan element dina- mike ĉetkica. Da sam ja dizajnirao ovaj pano, izgledao bi sliĉntje onora sa slike 5-25, sa jasnim naslovom svakog dela, ispod koga sledi jedna, najbitnija opcija, padajuća lista Control. Najnevaţniju opciju, Jitter, stavio bih na sam kraj. Pošto verujem da je to najlo- giĉniji naćin da se ove opcije prikaţu, objasnidu ih tim redosledom.

Slika 5-24: Kartica Shape Dynamics i karikatura koju sam nacrtao ĉetkicom

ĉiji je oblik paleti, uz table za crtanje Intuos II.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i cetkice

ao Brushes \

Diameter

Brush Presets

Size Jitter jo« J

Brush T ip Shape

■ 'L, JIU .UHJIIimilllll 1 . 1 llUiyillll UXI< 1 .,1LIB ... Control. P»n Pres!

Dynunics

211

definisan na korišćenje Wacom

Q Scatter log 0 Texture 0 Dual Brush OColor Dynamics ©Other Dynamics

Brush Presets

Direction jgi ,

ONoise © Vet

r

Edges

5» ..... 1

©Airbrush Control F^n Tilt

©Smoothing

13r

Minimum Roundness Control

Brush Tip Sh-ap^

Sif Shape Dynamics ©Scattering 0Tt-xture ©Dual Brush ©Color Dynamics ©Other Dynamics tj Noise £3 Vet Edgts 0 Airbrush Q

Control Direction Angle Jitter

Smoothing O Protect Texture

Roundness Control P»n Tilt Minimum Diameter

Slika 5-25: Moj predlog za redizajniranje ovog panoa, ĉime bi (U svakom slucaju, bar izgleda da je jasniji mom junaku.)

postao logiĉniji.

Size Jitter

Deo 212 I' ♦ Slikanje i retuširanje Podešavanje parametra Diameter Prva grupa opcija kontroliše debljinu poteza cetkice. Najvaţnija od njih je padajuca lista Control, koja povezuje preĉnik cetkice s jednom od vise promenljivih. Ako imate tablu za crtanje, najbolje je da odaberete podrazumevanu opciju Pen Pressure. Ona pretvara ĉetkicu u tradicionalnu alatku za slikanje, osetljivu na pritisak, koja se širi kada jaĉe pritisnete elektronsku olovku, a skuplja kada ruku opustite. Tri opcije, Pen Pressure, Pen Tilt i Stylus Wheel, zahtevaju odgovarajucu opremu, Napomena ^o )j ao pokazivaĉki uredaj koristite samo standardnog miša, što je najĉešće, biranje jedne od ovih opcija izbacuje trougaonu ikonicu upozorenja. Tako vas Photoshop obaveštava da, iako slobodno moţete da izaberete ovu opciju, ona nede delovati. Ako ovo upozorenje dobijete greškom recimo, dobijete upozorenje u vezi sa opci- jom Pen Pressure iako imate instaliranu tablu - pokušajte da pritisnete paletu Brushes tasterom elektronske olovke. Ako to ne upali, otvorite kontrolnu tablu raĉunara (Control Panel) ili program koji upravija tablom za crtanje, kako biste proverili da li je tabla pravilno instalirana.

X

Medutim, ispada da moţete koristiti opciju Pen Pressure ĉak i ako nemate tablu osetljivu na pritisak. U Photoshopu 7 moţete da simulirate pritisak na elektronsku olovku tako što ćete alatkom za slikanje ili obradu iscrtati liniju duţ putanje. Detaljnije informacije potraţite u odeljku „Slikanje duţ putanje" u poglavlju 8. Kada izaberete opciju Pen Pressure, padajuca lista Control vam omogucava da birate izmedu sledecih opcija: ♦

Off (iskljuceno): Izaberite ovu opciju da biste iskljuĉili uticaj na debljinu poteza cetkice. Korišćenjem

♦

Fade (pretapanje): Ova opcija radi potpuno jednako, bilo da koristite miša ili tablu. Izaberite Fade da bi se cetkica

opcije Size Jitter još uvek moţete da dodate nasumjĉne promene debljine. duţ poteza suţavala. U polje opcije s desne strane unesite vrednost kako biste zadali duţinu poteza na kojoj treba da se obavi pretapanje. Ova duţina se meri u koracima - to znaĉi, brojem mrlja boje koje cetkica nabaci pre nego što se njena veliĉina smanji na minimum (koji je definisan parametrom Minimum Diameter - najmanji preĉnik). Podrazumevana vrednost je 25#, to znaĉi, 25 mrlja boje. Taĉna duţina takvog poteza, recimo u milimetrima, zavisi od vrednosti opcija Diameter i Spacing koje se podešavaju na panou Brush Tip Shape. Drugim reĉima, budite spremni da eksperimentišete. Opcija Fade je veoma korisna pri pravljenju refleksije spekuluma, ili, laiĉki reĉeno, odbleska. Slika 5-26 prikazuje uglaĉano, zlatno obojeno jaje. Da bih dodao odblesak iz drugog primera, naslikao sam belom bojom niz poteza od centra, koristeći alatku cetkicu. Za svaki od ĉetiri horizontalna i vertikalna poteza koristio sam Shift+povlaĉenje, meku cetkicu preĉnika 20 piksela i vrednost Fade od 100 koraka. Za svaki dijagonalni potez pritisnuo sam u centru, a zatim, drţeci Shift, pritisnuo dalje od jajeta, koristeći preĉnik od 10 piksela i vrednost Fade od 50 koraka. Da bih dovršio efekat, pritisnuo sam jednom u centar odbleska veoma velikom, veoma mekom ĉetkicom.

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83 Slika 5-26: Sjajno zlatno jaje iz fototeke Corbis (gore) i to isto jaje sa odbleskom napravljenim pomoću opcije Fade (dole).

Pen Tilt (Nagib eleklronske olovke): Kao što Ltustruje slika 5nagib

27,

pera

predstavlja njegov

ugao u

odnosu na površinu

table.

Ako

je

pero

uspravno,

ne

poruĉuje

ni

kakvom

nagibu;

o ako je

nagnuto pod oštrim uglom, pero javlja

o

maksimalnom nagibu.

Kada

Control

iz

liste

izaberete

Pen

Tilt, postiţete dve

stvari.

Prvo,

menjate

velicinu ĉetkice u zavisnosti

od

pritiska, isto kao

kada

koristite opciju Pen Pressure.

Drugo,

duţina

ĉetkice se menja u zavisnosti

od

nagiba, pa cetkica postaje duguljasta. promena definisana

je

klizaĉem Tilt Scale. svemu,

ideja Tilt

Sve u

je

zanimljiva, ali ipak, Pen

Ova

velicine

radi

predvidljivije kadase odnosi na zaobljenost.

opcija

214 Deo I' ♦ Slikanje i retuširanje

Slika 5-27: Većina tabli za crtanje Wacom osetljive su ne samo na jaĉinu pritiska elektronskom olovkom, veĉ i na ugao olovke u odnosu na povrSinu table, poznat pod nazivom nagib.

♦ Stylus Wheel (Toĉkić elektronske olovke): Ako vlasnici tabli predstavljaju 10 procenata korisnika Photoshopa, onda vlasnici vazdušnih Ĉetkica predstavljaju oko 1 procenat korisnika tabli. Ali, to je još uvek dovoljno naroda da naseli mali grad, tako da bismo ipak mogti da im pruţimo podršku. Vi, koji nikada niste videli elektronsku vazdušnu ĉetkicu, pogledajte na slici 528 kako ona izgleda, zajedno s toĉkićem elektronske olovke. Za razliku od toĉkica za pomeranje sadrţaja prozora, koji postoji na mnogim raĉunarskim miševima i koji je izuzetno koristan za listanje Web strana i dokumenata u Wordu - toĉkić vazdušne ćetkice se fiksira u odreĊenim poloţajima. To znadi da moţete daga pomerite naviše ili naniţe i da ga ostavite u torn poloţaju. lako se najĉešće odnosi na karakteristike kao što je Row (koju rnoţete da podesavate na panou Other Dynamics), toĉkic vazdušne ĉetkice je veoma koristan i za podešavanje preĉnika (Diameter). Okrenite toĉkić naviše, ĉetkica postaje i ostaje deblja. Okrenite toĉkić naniţe i dobidete tanku liniju usred povlaĉenja poteza. Manu predstavlja cena. Wacom vazdušna ĉetkica košta oko 100 EUR, ne ukljuĉujući tablu. 1 zato, punite kasicu prasicu. Pa de Ona dobiti minĊuše, a On vazdušnu ĉetkicu. Ili obrnuto. Meni pošaljite minduše, vazdušnu ĉetkicu vec imam. U stvari, ne ţelim da trgujem, samo mi dajte minĊuše!

Poglavlje 5 ♦ Slikanje i četkice ] 83

Slika 5-28: Elektronska vazdušna ĉetkica ima toĉkić koji moţe da se fiksira. Njime se povecava i smanjuje mlaz boje, kao i na pravoj vazdušnoj ĉetkici. Ispod padajuće liste Control nalaze se tri klizaĉa:

♦ Minimum Diameter (najmanji preĉnik): Ovu opciju upotrebite kako biste zadali najtanji potez koji moţe da napravi cetkica. Sto se mene tiĉe, mislim da treba ići do kraja, do 1%. Zašto se zadovoljiti debljim potezom? ♦ Tilt Scale (stepen promene duţine ĉetkice u odnosu na nagib): Ovo ne priznajem cesto, ali ova opcija me zbunjuje. Da, dostupna je samo ako opciju Control podesite na Pen Tilt i, da, ona produţava cetkicu kako bi postala elip- tiĉna kada nagnete olovku. Ali zašto? Isto ovo moţete uĉiniti jednako dobro podešavanjem opcije Roundness (zaobljenost), kao što RGB Color da biste sliku preveli u model RGB. Zatim izaberite alatku cetkicu - uz vazdušnu cetkicu ili bez nje - a zatim u padajucoj listi Mode ukljuĉite opciju Color. Od ovog trenutka nadalje, samo treba da birate boje i da poĉnete da slikate. Luminosity (Y): Suprotan od rezima Color, reţim Luminosity menja svetlodu i zatamnjenost piksela, ali ostavlja vrednosti tonova boje i zasicenosti nedir- nute. Poslednji primer sa slike u boji 5-2 prikazuje kako sam upotrebio reţim Luminosity da bih naglasio linije i senke, a da pri torn nisam izmenio vrednosti boja prvobitne slike.

Tri reţima za posvetljavanje i zatamnjivanje

Uh, obradili smo reţime cetkica koji su na raspolaganju alatkama za slikanje, alatki za razmazivanje i dvema alatkama za oštrinu. Vec sam objasnio reţime Desaturate i Saturate koji su na raspolaganju alatki sunder (u odeljku „Upijanje alatkom sunder" ovog poglavlja). Znaĉi, ostaju nam još tri rezima cetkica koji su na raspolaganju alatkama Dodge i Burn. Ovim reţimima se pristupa iz padajuce liste Range s trake Options. Kao što je sluĉaj i sa ostalim reţimima cetkica, reţime Dodge i Burn moţete ukljuĉiti s tastature. Pritisnite Shift+Alt (Win), odnosno Shift+Option (Mac) i slovo koje je navedeno u zagradama, kao što sledi: ♦ Midtones (M): Podrazumevani reţim. Izaberite ga da biste alatku Dodge ili Burn primenili podjednako na sve osim na najsvetlije i najtamnije piksele na slici. Reţim Midtones omogudava da se podesi svetloca boja a da se pri tome ne pokvare najsvetliji detalji niti da se popune senke. ♦ Shadows (S): Kada izaberete ovaj reţim, alatke Dodge i Burn jade utiĉu na tamne piksele na slici nego na svetle. Kao što ilustruje slika 5-40. reţim deluje i na srednje vrednosti, pa je jasno da opcija Shadows menja širi raspon boja od reţima Midtones.

♦ Highlights (H): Ova opcija omogudava da posvetlite i zatamnite srednje tonove i najsvetlije boje slike.

Shadows

Mldtones

f

Poglavlje 5 ♦ Siikanje i četkice

Highlights

231

Slika 5-40: Alatke Dodge i Burn primenjene kada Exposure ima vrednost 100 procenata, u svakom od tri primenljiva reţima ĉetkica.

Biranje reţima Shadows kada upotrebljavate alatku Dodge, ili biranje reţima Highlights kada upotrebljavate alatku Burn, ima ujednaĉavajuce dejstvo na sliku. Na primer, prvi potez cetkice na slici 5-40 prikazuje opciju Shadows u kombinaciji sa alatkom Dodge. Kao rezultat, Photoshop daje skoro potpuno ujednaĉenu vrednost svetlode preko celog preliva od bele do erne boje. Isto vaţi i za poslednji potez ĉetkice, u kom su kombinovani reţim Highlights i alatka Burn.

♦♦♦

Popunjavanje i iscrtavanje

POGLAVLJE Wr/

M

:

♦♦♦♦

U ovom poglavlju NanoSenje boje pomoću kante s bojom i komande Fill

Popunjavanje delova slike Nijedno objašnjenje popunjavanja i iscrtavanja linija ne bi bilo potpuno kada ne bi obuhvatalo definiciju, stoga evo jedne: popu- niti (engl. fill) selekciju (ili sloj) znaĉi ispuniti je bojom ili šarom; iscrtati (engl. stroke) selekciju (ili sloj) znaĉi obojiti njene kon- turne linije. Nekima se termin outline svida vise od stroke, medutim, ja se priklanjam terminologiji PostScripta pošto je s njim zapoĉela cela ova stvar s raĉunarskom grafikom. Kako god da ih nazivate, Photoshopove funkcije za popunjavanje i iscrtavanje linija tako su jednostavne da ste već odavno mogli da ih otpišete kao tunjave male alatke vrlo ograniĉenih mogucnosti. Istina je, medutim, da njima moţete da izvedete mnogo toga. U ovom poglavlju cu vam pokazati, na primer, kako da popunjavate selekcije korišĊenjem zgodnih preĉica s tastature, kako da napravite efekat starinskog okvira, kako da izvu- dete maksimum iz Photoshopovih opcija za prelive i kako da dodate glavu strelice na krivu liniju - sve to kao dodatak onim osnovama koje svaki korisnik Photoshopa treba da zna.

Popunjavanje selekcija bojom i šarama

Za popunjavanje površine slike, na raspolaganju vam je sledece: ♦ Kanta s bojom: Naziva se i alatka za popunjavanje, i nalazi se u istom podmeniju u kutiji sa alatkama kao i alatka za prelive. Na slicno obojene površine slike moţete naneti boju prednjeg plana ili šaru koja se ponavlja, tako što pritisnete unutar prozora sa slikom pomodu kante s bojom (Paint Bucket). Ako, na primer, sve piksele ponodnoplave boje ţelite da pretvorite u crvene, podesite boju prednjeg plana na crvenu i pritisnite mišem jedan od plavih piksela. Ovu alatku moţete da upotrebite na slikama koje ste pre- veli u reţim Bitmap. ♦ Komanda Fill: Izaberite komandu Edit O Fill da biste popunili celu selekciju bojom prednjeg plana ili šarom koja se ponavlja. Ne morate da izaberete deo slike da biste pristupili komandi Fill. Ako zadate komandu kada nema nijedne aktivne selekcije, Photoshop popunjava ceo sloj. Da biste izabrali komandu Fill, a da ne pomerite miša, pritisnite Shift+Backspace (Shift+Delete na Macu).

Savet

As

Popunjavanje selekcije proizvoljnim Sarama Zabava s tasterima Backspace t Delete Pravljenje efekta starinskog rama pomoću kante s bojom Upotreba preliva Dizajnifanje sopstvenog višebojnog preliva Upotreba alatke za prelive u režimu Dissolve Pravljenje konturnih fintja i bordura Dodavanje strelice na bilo koju liniju

234 Deo il ♦ Slikanje i retuširanje

.t'^^•/354t | % Legation jljo % Qetete Color: |fel§| ►|

Location: J76 % Delete

r Slika 6-14: Ove kontrole koristite da biste podesili boje i njihovu providnost u prelivu s homogenim bojama.

Poloţaj bilo kog graniĉnika ili oznake moţete promeniti povlaĉenjem. TakoĊe, moţete najpre mišem pritisnuti graniĉnik ili oznaku da biste je izabrali, a zatim uneti vrednost u polje Location ispod trake za pretapanje. ♦ Kada graniĉnik postavljate numeriĉki, vrednost od 0 procenata oznaĉava levi kraj trake za pretapanje, a 100 procenata oznaĉava desni kraj. Ĉak i ako prelivu dodate vise graniĉnika za boje, vrednosti predstavljaju apsolutne polo- ţaje duţ trake za pomeranje. ♦ Kada menjate poloţaj oznake srednje taĉke, poĉetni poloţaj od 50 procenata nalazi se taĉno izmedu dva graniĉnika za boje; 0 procenata je sasvim levo, kod levog graniĉnika; 100 procenata je sasvim desno. Na taj naĉin se vrednosti srednjih tacaka mere u odnosu na poloţaje graniĉnika za boje. U stvari, kada pomerite graniĉnik, Photoshop pomera zajedno s njim i oznaku srednje taĉke da bi zadrţao isti relativni poloţaj. Slika 6-15 prikazuje ĉetiri radijalna preliva koja sam napravio podešavajući srednju taĉku na ĉetiri mesta izmedu graniĉnika za crnu i belu boju. Srednja taĉka leţi u rasponu izmedu minimalne i maksimalne dozvoljene vrednosti opcije Location. Ako unesete vrednost ispod 5 ili iznad 95 procenata, Photoshop će vas ljubazno ignorisati. Providnost sam, duţ celog preliva, postavio na 100 procenata. Znam da dolazite u iskušenje da pritisnete taster Enter ili Return pošto unesete vrednost u polje Location, ali nemojte. Ako to uĉinite, Photoshop ce vas izbaciti iz okvira za dijalog Gradient Editor.

Podešavanje boja u prelivu s homogenim bojama Kada obradujete preliv homogenih boja, boje mozete dodavati, uklanjati, menjati njihov poloţaj u prelivu, kao i podešavati mešanje dve boje. Pošto pritisnete graniĉnik boje i tako ga izaberete, moţete mu menjati boju na nekoliko naĉina: Savet

Savet

252 Deo 5% (minimum)

* b'ste promenili boju u tekucu boju prednjeg plana, otvorite padajuću listu Color, prikazanu na slici 6-16 i izaberite opciju Foreground. Ako ţelite da upo- "j trebite boju pozadine, izaberite opciju Background.

ii ♦ Slikanje i retuširanje 35%

65%

95%{maksimum)

Slika 6-15: Ćetiri preliva od bele do erne boje - radijalni gore, linearni dole - dobijeni sa razliĉitim podešavanjima srednje taćke.

Oznaka srednje vrednosti Graničnik boje prednjeg plana Graničnik boje pozadine

Gradient Type: Solid

i''

Smoothness: 100

M

9

A Stops

. -,t. p~~] : Location: fo j % f

Color:

Delete Background ^ User Color I

Slika 6-16: Pogled na opcije graniĉnika boja u okviru za dijalog Gradient Editor.

Kada izaberete Foreground ili Background, granicnik se ispuni crno-belom šarom umesto bojom. Ako se stvarno jako upiljite i pridete nosom do ekrana, videćete da se šara sastoji od kontrola Foreground i Background iz kutije sa alatkama. Crni kvadratic se nalazi u levom gornjem uglu kada je aktivna boja

prednjeg plana, kao što se vidi na levom graniĉniku trake za pretapanje na slici 6-16. KvadratiĊ se premešta do desnog donjeg ugla kada se aktivira boja pozadine, što se vidi na desnom graniĉniku sa slike. Ako promenite boju prednjeg plana ili pozadine pošto zatvorite Gradient Editor,i iscrtavanje preliv se menja u253 ♦ PopunJavanje skladu s novom bojom. Kada sledeci put otvorite Gradient Editor, izborom opcije User Color iz padajuće liste Color moţete vratiti graniĉnik na raniju boju prednjeg plana ili pozadine. ♦ Da biste graniĉnik podesili na neku drugu boju, pritisnite uzorak boje Color ili dvaput pritisnite graniĉnik boje, kako biste otvorili okvir za dijalog Color Picker i u njemu izabrali novu boju. Izaberite boju i pritisnite Enter, odnosno Return. ♦ Moţda ste primetili da, kada otvarate okvir za dijalog Gradient Editor, Photoshop automatski umesto vas bira alatku pipetu i prikazuje njene kontrole na traci Options. Evo zašto: pipetom moţete pritisnuti boju u prozoru sa otvorenom slikom da biste sa slike uzeli boju i dodelili je izabranom graniĉniku. Takode, uzorak boje moţete da uzmete s bilo kog mesta na ekranu, tako što prvo pritisnete pipetom unutar prozora sa slikom, a zatim povladite van njega. Da biste promenili taĉku u kojoj se srecu dve boje, povladite oznaku srednje taĉke ulevo ili udesno izmeĊu dva graniĉnika. Ili pritisnite oznaku i unesite novu vrednost u polje Location. Kao što sam ranije pomenuo, vrednost 0 postavlja oznaku taĉno uz levi granicnik za boju; vrednost 100 oznaku vodi sasvim udesno, do desnog graniĉnika. Graniĉnike za boje dodajete i brišete na slededi naĉin: ♦ Da biste dodali granicnik za boju, pritisnite mišem bilo gde duţ donje ivice trake za pretapanje. Tacno na mestu gde ste pritisnuli, pojavljuje se nov granicnik. Photoshop dodaje i oznaku srednje taĉke izmedu novog granicnika za boju i njegovog suseda. Moţete dodavati koliko god hocete graniĉnika. (Medutim, ako vam je cilj preliv koji sadrţi na tone nasumicnih boja, moţda dete lakše dobiti ţeljeni efekat korišcenjem opcije Noise, o kojoj ce uskoro biti reci.) ♦ Da biste udvojili granicnik za boju, pomerite ga, drţeci taster Alt (Option na Macu), na novu lokaciju duţ trake za pretapanje. Sjajna primena ove tehnike jeste pravljenje reflektovanih preliva. Izaberite, na primer, iz liste preliva stavku Foreground to Background i pritisnite dugme New da biste preliv kopirali. Pošto novom prelivu date ime - nešto kao Napred-Nazad-Napred - pritisnite graniĉnik boje pozadine i promenite vrednost Location na 50. Zatim Alt+povlacenjem (Option+povlacenjem na Macu) premestite granicnik boje prednjeg plana u krajnji desni poloţaj. To je savršen naĉin za pravljenje pravih konusnih preliva pomocu stila za ugaone prelive, kao što prikazuje slika 6-17. ♦ Da biste uklonili granicnik za boju, povucite ga van trake za pretapanje. Ili pritisnite granicnik pa dugme Delete. Ikonica graniĉnika nestaje, a traka za pretapanje se automatski uskladuje s preostalim granidnicima za boje.

Poglavlje 6

j

Foreground to background

Foreground to background to foreground

A"

Jf

...........«

■HKi ' ' 254 Deo H ♦ Slikanje i retuširanje

' O ....................... A

. — .... ......... . .. Slika 6-17: Dva preliva napravljena primenom stila za ugaone prelive. Jedan koristi standardni preliv Foreground to Background (levo), a drugi moj reflektovani tip Napred-Nazad-Napred (desno). Koji vam izgleda bolje?

Podešavanje maske providnosti Svakorn prelivu moţete da prikljuĉite masku providnosti, koja odreduje providnost boja duz preliva. Ove maske moţete da pravite i menjate nezavisno od boja u prelivu. Da biste napravili masku providnosti, pozabavite se graniĉnicima za providnost duţ gornje ivice trake za pretapanje. Kada pritisnete mišem graniĉnik za providnost, postaju dostupne opcije kojima se podešava providnost a opcije za boju postaju nedostupne, kao što je prikazano na slici 6-18. Slika 6-18: Pritisnite mišem

Srednje tačke providnosti

graničnik uz gornju ivicu trake za pretapanje da biste podesili providnost preliva na torn mestu. Gradient Jype: Solid j-] Srjpottness: [Too | ► | se

Q Legation |5Q % Delete j| !

Stops Opacity: |l00 | > | %

B

j ~ % o?';eip I

Aktivan graničnik providnosti

13

i

Da biste dodali graniĉnike za providnost, pritisnite mišem iznad trake za pretapanje. Svaki novi ♦ PopunJavanje iscrtavanje graniĉnik je, po pravilu, 100 procenata neprovidan. Providnost menjate tako što izabereteigraniĉnik i promenite vrednost Opacity. Traka za pretapanje se prilagodava da bi se uskladila sa izmenama. Povlacite graniĉnike da biste ih pomerili, ili promenite vrednost Location da biste numeriĉki zadali poloţaj izabranog graniĉnika. Oznaka srednje taĉke predstavlja mesto gde neprovidnost iznosi taĉno polovinu razlike izmedu vrednosti Opacity para graniĉnika providnosti. Drugim reĉima, ako jedan graniĉnik providnosti postavite na 30 procenata, a drugi na 90, oznaka srednje taĉke pokazuje mesto na kome preliv ima providnost od 60 procenata. Povlacite oznaku srednje taĉke da biste je pomerili, ili unesite novu vrednost u polje Location da biste promenili mesto na kome preliv dobija srednju vrednost neprovidnosti. Slika u boji 6-2 pokazuje rezultat primene dva preliva na fotografiju. Prvi linearni preliv se pretapa od crvene boje do providnog, preko narandţaste do providnog i konaĉno, do plave. Drugi preliv je radijalan; poĉinje sa ţutom, bledi do providnosti, zatim se dvaput ponavlja pretapanje stvarajudi dva bela prstena. Ova dva preliva sam upotrebio sa specijalno podešenim reţimom mešanja kako bih postigao da se njihovi pikseli stope sa fotografijom u pozadini. Linearni preliv je primenjen uz reţim mešanja Color, dok radijalni koristi reţim Linear Dodge.

Poglavlje 6

Pravljenje preliva sa šumom Adobe opisuje preliv sa šumom kao preliv koji ,,uz determinisane komponente preliva, sadrţi i nasumiĉne". Dozvolite mi da prevedem. Photoshop medu zadate para- metre koje podesite u okviru za dijalog Gradient Editor dodaje i nasumiĉno razne boje. Da li je to pomoglo? Nije? Onda pogledajte sliku 6-19 koja prikazuje primere tri preliva sa šumom. Iste ove prelive mogli ste, naravno, da napravite i pomocu komande za pravljenje preliva homogenih boja, ali bi vam trebaJa veĉnost da dodate sve granicnike boje i oznake srednjih vrednosti koji su potrebni da bi se dobio isti ovaj efekat. Da biste napravili preliv sa šumom, izaberite opciju Noise iz padajuce liste Gradient Type u okviru za dijalog Gradient Editor, kao što je prikazano na slici 6-20. Preliv moţete da podesite na sledeći naĉin: ♦ Povećavajte vrednost Roughness da biste dobili izraţenije trake boja, kao na srednjem primeru sa slike 6-19. Smanjivanje vrednosti parametra Roughness daje mekše prelaze boja, što se vidi na gornjem primeru za koji sam vrednost Roughness podesio na polovinu one iz srednjeg primera. ♦ Korišćenjem klizaĉa za boje na dnu okvira za dijalog definišete raspon raspo- loţivih boja za preliv. Moţete da radite u jednom od tri modela boja: RGB, HSB ili Lab. Model izaberite iz padajuće liste koja se nalazi iznad klizaĉa. ♦ Opcija Restrict Colors, kada je izabrana, podešava preliv tako da ne dobijete prezasicene boje. Da biste dobili ţivlje tonove, poništite ovu opciju. ♦ Ako potvrdite opciju Add Transparency, Photoshop prelivu dodaje nasu- miĉne informacije o providnosti, kao da ste normalnom prelivu dodali pre- gršt graniĉnika providnosti. Na donjem primeru sa slike 6-19 zapoĉeo sam s prelivom iz srednjeg primera, potvrdio opciju Add Transparency, a vrednost Roughness ostavio na 100.

255

Roughness: 50%

256 Deo ii ♦ Slikanje i retuširanje

Roughness: 100%

Roughness: 100%, Add Transparency ukfjuĉeno

Slika 6-19: Tri preliva napravljena korišćenjem opcije Noise iz okvira za dijalog Gradient Editor. Prva dva sam napravio korišćenjem dve razliĉite vrednosti parametra Roughness; za primer na dnu koristio sam istu vrednost Roughness kao za srednji primer, ali sam dodatno ukljuĉio opciju Add Transparency.

Gradient Editor f OK

.

1; C . Ne'

| Name; ;Custom Gradient Type Noise t | Roughness

Model Kv»B ■ 5 " ............................................................. Options: ........................... : A

. Restrict Colors | I

A

Cj

Add

Transparency

^Randomize "

JI I:

Slika 6-20: Za pravljenje preliva kao što su oni na slici 6-19, koristite opciju Noise.

Poglavlje 6 ♦ PopunJavanje i iscrtavanje 257 ♦ Pritisnite dugme Randomize i Photoshop će pri pravljenju novog preliva izmešati sve boje i vrednosti providnosti iz postojećeg preliva. Ako vam se ne svida ono što vidite, pritiskajte dugme Randomize dok ne budete zadovoljni rezultatom. Svako pritiskanje dugmeta Randomize proizvodi radikalno druk- ĉiji preliv. Zato, ako ugledate preliv koji je blizu onoga što traţite, mogli biste da ga snimite kao gotov preliv i nastavite da ga doterujete ruĉno. Da biste dobili zaista izuzetne efekte, primenite filtre za specijalne efekte na preliv sa šumom. Slika 6-21 prikazuje rezultate primene filtara Gaussian Blur, Twirl i Ripple na prvobitni preliv sa šumom prikazan u gornjem levom uglu.

Slika 6-21: Na prvobitni preliv sa šumom primenio sam tri filtra da bih dobio nekoliko zanimljivih šara.

258 Deo II ♦ Slikanje i retusii Snimanje i organizovanje preliva Kada definišete nov preliv, njegova ikonica se pojavljuje na paleti, u okviru za dijalog Preset Manager, i u okviru za dijalog Gradient Editor. Medutim, ako zamenite tekuĊi komplet preliva ili izmenite preliv, prvobitni preliv ce biti obrisan. Preliv gubite i ako obrišete datoteku Preferences Photoshopa 7, pošto se u njoj ĉuvaju privremene informacije o prelivima. Ako ţelite da sacuvate preliv, morate ga snimiti kao deo kolekcije unapred definisanih preliva. Kao što sam ranije pomenuo, Photoshop se isporuĉuje s nekoliko unapred definisanih preliva koji se nalaze u direktorijumu Gradients, unutar direktorijuma Presets glavnog direktorijuma programa Photoshop. Mozete da napravite proizvoljan broj novih preliva. Pripremljeni prelivi imaju nastavak .grd. Sve prelive moţete da snimite u aktivnu kolekciju preliva - ukljucujudi svaki preliv koji sami definišete pritiskom na Save u okviru za dijalog Gradient Editor ili izborom opcije Save Gradients u meniju palete Gradient. Ako ţelite da samo neke od tekucih preliva snimite kao zbirku pripremljenih preliva, izaberite iz menija palete Gradient opciju Preset Manager i pritisnite Ctrl+3 ($£+3 na Macu). Drugi naĉin je da u padajudoj listi Preset Type izaberete stavku Gradients kako biste otvorili isto- imeni pano, prikazan na slici 6-22. Drţite Shift i pritisnite prelive koje ţelite da snimite, a zatim pritisnite Save Set. Ako ţelite da izabrane prelive ubacite u postojeci skup preliva, izaberite datoteku sa skupom i pritisnite Enter, odnosno Return. Kao alternativu moţete uneti novo ime kolekcije preliva da biste formirali potpuno nov skup koji sadrţi samo izabrane prelive. Slika 6-22: Ako želite da izaberete odreĎene prelive i snimite ih kao nov skup, upotrebite Preset Manager.

TDTXI

Piesel Manager Preset Type: j Gradients

3

111 V 1

Dona 1

Load.. | Save Set.. | Rename ]

l Delete

r Da biste preliv obrisali, drţeći taster Alt (Option na Macu) pritisnite njegovu ikonicu na paleti, u okviru za dijalog Preset Manager, ili u okviru za dijalog Gradient Editor. Da biste obrisali vise preliva, drţeći taster Shift pritisnite prelive u dijalogu Preset Manager, a zatim pritisnite dugme Delete. Ako ţelite da obrisani prelivi definitivno nestanu, snimite odmah kolekciju. U protivnom, prelivi ostaju deo zbirke preliva i pojavice se ponovo kada je slededi put ucitate.

Prelivi i reţimi ĉetkica Svi standardni reţimi cetkica stoje vam na raspolaganju kada upotrebljavate prelive i oni neverovatno utidu na delovanje alatke za prelive. Ovaj odeljak se bavi jednim naĉinom primene reţima cetkica u kombinaciji sa alatkom za prelive. Ovo je, naravno, samo površan prikaz u odnosu na sve mogudnosti, ali moţe vas navesti da eksperimentišete i samostalno otkrivate dodatne efekte.

Poglavlje 6 ♦ PopunJavanje i iscrtavanje 259 Sledeći koraci govore kako da upotrebite reţim Dissolve u kombinaciji s radi- jalnim prelivom da biste napravili eksploziju supernove. (Bar meni izgleda kao supernova - ne kaţem da sam je ikada video izbliza.) Slike od 6-23 do 6-25 prikazuju novu u razvoju. Koraci vam pruţaju priliku da eksperimentišete s parametrima reţima ĉetkica i daju opšti uvid u pravljenje radijalnih preliva. Ovi koraci ukljuĉuju korišćenje eliptiĉnog okvira za izbor. Uopšteno govoreći, ta alatka se lako koristi. Medutim, ukoliko imate problema da je naterate da radi u skladu s mojim uputstvima, proĉitajte odeljak „Geometrijske konture selekcija", u poglavlju 8. Dugaĉak je samo nekoliko strana.

Koraci: pravljenje supernove sa prelivom

1. Otvorite nov prozor sa slikom. Neka bude veliĉine 500 x 500 piksela. Za ovu veţbu je dobra slika u sivim tonovima. 2. Upotrebite voĎice da biste odredili centar slike. Ako se lenjiri ne vide, pritisnite Ctrl+R (8€+R na Macu) kako biste ih ukljuĉili. Desnim tasterom miša (Control+tasterom miša na Macu) pritisnite lenjir i uverite se da je izabrana jedinica mere piksel. Zatim povladte od svakog lenjira kako biste postavili vodice na 250 piksela. Presek dve vodice nalaziće se taĉno u centru slike. 3. Pritisnite Alt (Option na Macu) i povlačite od centralne tačke pomodu elip- tičnog okvira za izbor da biste okvir povukli od centra upolje. Tokom povlaĉenja alatkom, pritisnite i drţite taster Shift da bi okvir za izbor imao oblik kruga. Taster Shift pustite tek pošto ste pustili taster miša. Napravite okvir za izbor koji popunjava oko 3/4 prozora. 4. Izaberite Image O Adjustments O Invert. Ili pritisnite Ctrl+I (3€+l na Macu). Okvir se ispunjava crnom bojom. 5. Izaberite Select o Deselect. Ili pritisnite Ctrl+D (3€+D na Macu). Kao što ime komande sugeriše, ovime se poništava izbor kruga. 6. Ponovo pritisnite Alt (Option na Macu) i povlačite iz centralne tačke elip- tičnim okvirom za izbor. I ponovo drţite pritisnut taster Shift da bi okvir imao oblik kruga. Napravite okvir koji je za oko 20 piksela širi od crnog kruga. 7. Pritisnite Alt (Option na Macu) i povlačite iz centralne tačke eliptičnim okvirom za izbor. Time od seiekcije oduzimate otvor. Pošto poĉnete da povlaĉite, pustite taster Alt, odnosno Option (ali drzite pritisnut taster misa). Zatim pritisnite zajedno Shift i Alt, odnosno Option i drţite ih pritisnute. Nacr- tajte okvir za izbor otprilike 20 piksela manji od crnog kruga. Zatim pustite taster miša pa onda i druge tastere. Kao rezultat dobijate selekciju u obliku devreka - veliki krug sa manjim kruţnim otvorom (slika 6-23). 8. Izaberite Select o Feather i unesite vrednost 10 u polje Radius. Zatim pritisnite Enter, odnosno Return, da biste umekšali konturnu liniju seiekcije. 9. Pritisnite najpre taster D, a zatim X. Boja prednjeg plana postaje bela, a boja pozadine crna. 10. Izaberite alatku za prelive i zatim pritisnite ikonicu za radijalne prelive na traci Options. To je druga ikonica s leve strane, s belim krugom u centru. (Skoknite na sliku 6-12 ako vam još uvek nije jasno na šta mislim.)

260 Deo H ♦ Slikanje Slika 6-23: Rezultat dobijen pravljenjem crnog kruga i dva kruţna okvira za izbor tako da su svi centrirani u jednoj taĉki (koju ovde predstavlja krstić).

11. Otvorite paletu Gradient i izaberite preliv Foreground to Background. Ako ste uĉitali standardni skup preliva i niste ga menjali, to je prva ikonica na paleti. 12. Izaberite opciju Dissolve iz liste Mode sa trake Options. 13. Povlacite od centralne taĉke prozora sa slikom do bilo kog mesta na spoljnoj ivici najvedeg Slika 6-24: Opcija Dissolve reţima ĉetkica nasumiĉno rasporeĊuje piksele oko umekšanih ivica kontura selekcije.

okvira za izbor. fCao rezultat nastaje preliv sa zrna- stim prelazima (slika 6-24).

14. Izaberite Select o Deselect da biste poništili izbor slike. Hi pritisnite Ctrl+D (3€+D na Macu). 15. Izaberite Image O Adjustments r'-> Invert da biste invertovali celu sliku. Ili pritisnite Ctrl+I (8€+I na Macu) . 16. Pritisnite taster D da biste vratili crno i belo kao boje prednjeg plana, odnosno pozadine. Zatim izaberite View O Clear Guides da biste uklonili vodice. Završena supernova pojavljuje se na slici 625.

Poglavlje 6 ♦ PopunJavanje i iscrtavanje 261 Slika 6-25: Invertovanjem prethodne slike pravite niz progresivno svetlijih prstenova koji se šire i postepeno nestaju u crnoj praznini svemira - efekat koji je prijateljima poznatiji pod imenom supernova.

Iscrtavanje kontura i glava strelica Photoshop je skoro jednako vest u crtanju linija i kontura kao i u popunjavanju selekcija. Sledeci odeljci opisuju kako se pravi bordura oko konture selekcije - sto je ne samo praktiĉno, vec i strahovito uzbudljivo - i kako mogu da se naprave glave strelica - što moţe da da zanimljivije rezultate nego što biste mogli da pomislite. Kada ovde pominjem linije, govorim o rasterizovanim linijama - koje se sastoje od piksela i koje su nacrtane alatkom za linije podešenom na reţim Fill Pixels. Da biste otkrili kako da upotrebite ovu alatku za crtanje vektorskih linija i radnih putanja, pogledajte poglavlje 14, odnosno 8. Neke, ali ne i sve tehnike korišćenja alatke za linije o kojima je ovde reĉ odnose se na alatku za linije i onda kada je podešena za crtanje vektorskih linija ili radnih putanja.

Iscrtavanje konture selekcije Iscrtavanje je korisno prilikom pravljenja okvira i kontura. Uopšteno govoreći, u Photoshopu postoje ĉetiri naĉina iscrtavanje slike: ♦ Komanda Stroke: Izaberite deo slike koji ţelite da iscrtate, a zatim komandu Edit O Stroke da biste otvorili okvir za dijalog Stroke prikazan na slici 6-26. Ili, ako radite s višeslojnom slikom, komandu Stroke moţete da izaberete i bez pravljenja selekcije. Photoshop u torn sluĉaju stavlja konturu na ceo sloj. U polje Width okvira za dijalog Stroke, unesite debljinu linije. Ovde je stan- dardna jedinica mere piksel, ali moţete da koristite i inĉe i centimetre. Samo upišite vrednost a zatim i skracenicu jedinice (px za piksele, in za inĉe i cm za centimetre). Boju konture moţete da zadate u okviru za dijalog. Pritisnite uzorak boje da biste izabrali boju s palete Color Picker - ne zaboravite da vam, dok je otvoren Color Picker, u potpunosti stoji na raspolaganju pipeta. Pritisnite Enter, odnosno Return, da zatvorite Color Picker i vratite se u okvir za dijalog Stroke.

262 Deo ii ♦ Slikanje i retuširanje Blending ---------------Mode. Normal Opacity. 100 % CJ Preserve

Stroke -------------------------------------------Stroke

Slika 6-26: Opcije iz okvira za dijalog Stroke upotrebite da biste

! Width: [Tpx

zadali debljinu linije i njen položaj u odnosu na konturu selekcije.

Color: m

Transparency Location

Inside 0 Center Q Outside

Izaberite radio-dugme Location da biste zadali poloţaj linije u odnosu na konturu selekcije. Kada ste u dilemi, izaberite opciju Inside. To podešavanje obe- zbeduje da linija bude u potpunosti unutar konture selekcije ukoliko odlucite da selekciju kasnije pomerate. Ako izaberete opcije Center ili Outside, Photoshop iscrtava ili celu liniju ili njen deo na neizabranom podrudju oko konture selekcije. Izuzetak je sluĉaj kada se selekcija prostire do ivice platna; tada cete, ako izaberete opciju Outside, ostati bez ikakve konture, a ukoliko izaberete opciju Center, dobicete pola konture unutar ivice selekcije. Okvir za dijalog Stroke sadrţi i opcije Mode, Opacity i Preserve Transparency, koje rade isto kao i one u okviru za dijalog Fill. ♦ Komanda Border Izaberite deo slike a zatim komandu Select O Modify O Border da biste zadrţali samo konturu selekcije. Debljinu ivice zadajte uno- šenjem vrednosti u pikselima u polje Width i zatim pritisnite Enter, odnosno Return. Ako hocete da popunite ivicu bojom pozadine, pritisnite Ctrl+Backspace (3§-i-Delete na Macu). Da biste ivicu popunili bojom prednjeg plana, pritisnite Alt+Backspace (Option+Delete na Macu). Kad za ivicu hocete da upotrebite šaru koja se ponavlja, izaberite Edit O Fill i zatim opciju Pattern iz padajuce liste Use. Moţete cak da upotrebite i neku komandu iz menija Filter ili neki drugi specijalni efekat. ♦ Layer Style efekti: Ako ţelite da iscrtate konturu na celom sloju, pogledajte i opcije koje omogucuje funkcija Layer Style. Izaberite opciju Layer O Layer Style O Stroke da biste otvorili okvir za dijalog prikazan na slici 6-27. Na prvi pogled, izgleda da se ovde opcije podudaraju sa onima koje se nalaze u obicnom okviru za dijalog Stroke. I to je tacno sve dok u padajucoj listi Fill birate opciju Color. Medutim, u toj listi postoje još dve opcije koje nude dva specijaliteta. Prvo, konturu selekcije mozete popuniti prelivom ili šarom. Drugo, preliv ili šaru moţete podešavati tokom rada i rezultate videti kao prikaz u okviru za dijalog. Na primer, prelivu moţete da menjate proporcije i ugao - dve stvari koje, dodao bih, ne mozete da ucinite u okviru za dijalog Gradient Editor. Korišdenjem parametara koji su prikazani na slici adaptirao sam dobri, stari crno-beli preliv tako da dobijem efekat osencenog okvira koji vidite na prikazu.

Poglavlje 6 ♦ PopunJavanje i iscrtavanje 263 Okvir za dijalog Layer Style detaljno obraĊujem u poglavlju 14. Ako imate problema sa opcijama za konture selekcije, pogledajte to poglavlje. Layei Style

m Strrtt Bltridrnq Optimr ■ Cwfault Styles r Drop Sbido'w V Irmar Shidow

Structure Cancel OK New Style.

Pt'Jltjwi fOut side *?I Blend Mode jNormal

!~ Out«" -3tov

gpadty.

T~ ImverQaw

=2i[l00 *

W Preyiew

w

Fill Type. f Gradient ............. 1 r Sevs) and Emboss

T Contour Ta>rtura

P" Reverse 3 i** Aiijn with layer

r S»«n Ctifor Overlay r Gradient Overlay

M~ *

r Pattern Overlay

Slika 6-27: Sa opcijama Stroke iz okvira za dijalog Layer Style moţete da stavite na sloj konturu popunjenu bojom, prelivom ili šarom. TakoĊe, moţete da podesite ugao i proporciju preliva, kao što sam uĉinio da bih dobio efekat koji se vidi na prikazu.

♦ Trik sa opcijom Canvas Size: U redu, nije ništa naroĉko, ali ja ga stalno kori- stim. Da biste napravili konturu oko cele slike, promenite boju pozadine (da, boju pozadine) u onu boju koju ţelite da upotrebite za konturu. Zatim izaberite komandu Image O Canvas Size, potvrdite opciju Relative i opcijama Width i Height dodelite debljinu ivice u pikselima dvostruko vecu od ţeljene. Da biste, na primer, oko cele slike napravili borduru debljine 1 piksel, unesite kao vrednost Width 2 piksela (1 za levu stranu i 1 za desnu) i kao vrednost Height takode 2 piksela (1 za gornju ivicu i 1 za donju). Ako vam matematika izuzetno prija, moţete i da poništite opciju Relative i da dodate 2 piksela postojedim vrednostima Width i Height. Opciju Anchor ostavite podešenu na centralno polje. Kada pritisnete Enter ili Return, Photoshop povecava platno u skladu sa zadatim vrednostima i popunjava nove piksele oko obima slike bojom pozadine. Jednostavnost u punom sjaju.

Dodavanje glava strelica na prave linije Svim postupcima s prethodne liste nedostaje funkcija dodavanja glava strelica. Ĉinjenica je da glave strelica u Photoshopu moţete da dodajete samo na prave linije nacrtane alatkom za linije. Alatka za linije nalazi se u grupi alatki za crtanje. Kroz alatke moţete da kruţite pritiskanjem tastera U (ili Shift+U, u zavisnosti od toga da li ste izabrali opciju Use Shift Key for Tool Switch u okviru za dijalog Preferences). Kao što sam pomenuo,

__ ■ ■ . • Deo 11 alatka linije♦moţe da pravi tri razliĉite vrste oblika. Moţete da crtate rasterske linije - linije koje 264 za Slikanje i retuširanje se sastoje od piksela. Druga mogucnost je da crtate vektorske linije na novom sloju za oblike, što se objašnjava u poglavlju 14. Konacno, moţete da crtate radnu putanju, o demu govorim u poglavlju 8. Tip linije birate pritiskom na jednu od tri ikonice blizu levog kraja trake Options, koje sam oznadio na slici 6-28. (Ako na ekranu ne vidite traku Options, pritisnite Enter ili dvaput pritisnite ikonicu alatke za linije u kutiji sa alatkama.) opcije

Vektorske linije (Shape layers) Pritisnite da biste prikazali Phdoshop File Edit Image Layer

Select Fliter View Window Help

k i & lui J j j

I:

'' Haa*. '"liţiid'

Arrowht*di

i Ig

-*

| Sjf iW 0 fM > 1

•— Rasterske linije j| *** [SKin; | (Fill pixels) |j u««*

\nm

ffoas ; Cof>«Jtory-. [cWG "| |

Putanje (Paths)

Slika 6-28: Sve opcije za glave strelica nalaze se na prikazanoj potpaleti.

Bez obzira na tip linije koji crtate, debljinu linije odredujete unošenjem vrednosti u polje Weight na traci Options. Zatim dodajete glave strelica pomodu potpalete sa opcijama, prikazane na slici. Da biste prikazali opcije, pritisnite trougao na kraju niza ikonica sa oblicima (ponovo pogledajte sliku). Zatim na sledeĊi nadin upotrebite opcije Arrowheads: ♦ Start: Potvrdite ovu opciju da biste dodali glavu strelice na pocetak linije koja je nacrtana alatkom za linije. ♦ End: Potvrdite ovu opciju da biste dodali glavu strelice na kraj linije. (Kao da to niste shvatili i bez mene.) ♦ Width: U ovo polje unesite širinu glave strelice. Širina glave strelice se meri kao procenat debljine linije, tj. opcije Weight, tako da, ako je Weight podešno na 6 piksela, a vrednost Width na 500 procenata, širina glave strelice bice 30 piksela. Matematika u akciji. ♦ Length: U ovo polje unesite duţinu glave strelice, mereno od osnove glave do njenog vrha, ponovo kao procenat debljine linije. ♦ Concavity: Oblik glave strelice moţete da definišete unošenjem vrednosti izmedu negativnih i pozitivnih 50 procenata u polje Concavity. Slika 6-29 prikazuje nekoliko vrednosti za Concavity primenjenih na glavu strelice koja je široka 50 piksela i dugacka 100 piksela.

Dodavanje glava strelica na krive linije Dodavanje glava strelica na prave linije je jednostavno. Dodavanje glave strelice na iscrtanu liniju seiekcije je zapetljanije, ali ipak moguce. Slededi koraci objašnjavaju taj postupak.

Poglavlje 6 ♦ PopunJavanje i iscrtavanje 265

Slika 6-29: Primeri glave strelice velicine 50 x 100 piksela na koje je primenjeno pet razliĉitih vrednosti opcije Concavity.

Za efekat u ovom primeru potrebne su vam glave strelica popunjene rasterom. Napomena 2ato pritisnite ikonicu Fill Pixels na traci Options (pogledajte sliku 6-28). Sada alatka za linije crta rasterizovane linije umesto vektorskih linija ili radnih putanja.

X Koraci: dodavanje glave strelice na liniju proizvoljnog oblika

1. Napravite nov sloj. Otvorite paletu Layers pritiskom na taster F7. Zatim pritisnite mišem ikonicu lista papira na dnu palete da biste napravili nov sloj. 2. Nacrtajte selekciju i dodelite joj konturnu liniju. Nacrtajte proizvoljnu selekciju i dodelite joj konturnu liniju izborom komande Edit O Stroke uz primenu parametara po ţelji. Zapamtite vrednost koju ste uneli u polje Width. Na slici 6-30, pomocu alatke laso nacrtao sam krivudavu liniju i dodao crn obrub od 4 piksela s vrednošću opcije Opacity od 30 procenata. 3. Pritisnite Ctrl+D (3€+D na Macu). Ovime se poništava izbor svih delova slike. 4. Obrišite delove linije koji vam ne trebaju. Pritiskom na taster E izaberite gumicu za brisanje. Zatim, da biste brisali a da ne oštetite sloj koji se nalazi ispod, povlacite po sloju sa iscrtanom linijom. Obrišite delove linije na koje hocete da dodate glave strelica. Ţeleo sam da glavu strelice dodam iza muve, pa sam brisao oko muve. 5. Izaberite alatku za linije (Line) i pritisnite ikonicu Fill Pixels na traci Options.

266 Deo ii ♦ Slikanje i retuširanje

Slika 6-30: Napravio sam nov sloj, nacrtao Slobodan oblik alatkom laso i obrubio ga crnom linijom debljine 4 piksela dok je vrednost opcije Opacity iznosila 30 procenata.

6. Zadajte parametre za debljinu linije (Weight) i glavu strelice. U polje Weight unesite debljinu linije koju ste upotrebili kada ste selekciji dodavali konturu (u mom sluĉaju, 4 piksela). Zatim otvorite potpaletu sa opcijama za linije. Pritisnite mišem trougao na kraju niza ikonica za oblike, kao što je veĊ prikazano na slici 628. Potvrdite polje End i poništite potvrdu polja Start, a zatim zadajte širinu, duţinu i konkavnost glave strelice. 7. Boju prednjeg plana podesite po potrebi. Ja sam primenio crnu liniju sa vrednošĊu Opacity od 30 procenata, i time sam zadao da boja prednjeg plana bude 30% siva. (Pritisnite konturnu liniju pomocu pipete da biste promenili boju prednjeg plana u boju linije.) 8. Pribliţite se zumiranjem do taĉke na slici u kojoj ţelite da postavite glavu strelice. Morate se dovoljno približiti da biste dobro videli šta radite, kao na slici 6-31. 9. Na vrhu linije povucite vrlo kratku liniju, jednaku duţini glave strelice. Slika 6-31 pokazuje na šta mislim. Da biste ovo obavili, moţda ce biti potrebno i da malo veţbate. Zapoĉnite liniju nekoliko piksela od kraja linije sa unu- trašnje strane, da biste bili sigurni da će osnova glave strelice dobro nalegati. Ako prvi put zabrljate, izaberite Edit O Undo ili pritisnite Ctrl+Z (3€+Z na Macu) i pokušajte ponovo.

Slika 6-31: Da biste na kraj linije dodali strelicu, pomoću alatke za linije nacrtajte liniju koja nije duţa od glave strelice, Prikaz ove slike uvećan je na procenata. ♦ 300 PopunJavanje

Poglavlje 6

i iscrtavanje 267

To bi bilo sve. Sada moţete po volji nastaviti da menjate iscrtanu liniju. Na slici 6-32, na primer, brisanjem sam napravio niz ogrebotina preko poteza da bih dobio efekat isprekidane linije, kako se obiĉno u stripovima predstavljaju tragovi krivu- davog leta muve. Zatim sam izabrao najveću i najzamuĊeniju gumicu za brisanje i obrisao kraj linije (iznad glave psa) da bih postigao da trag postepeno nestaje. Šašava muva sada i zvaniĉno ometa našeg heroja u njegovoj redovnoj šetnji. Slika 6-32: Završio sam crteţ praveći prekide na liniji gumicom za brisanje i umekšavajući kraj linije velikom „mutnom" gumicom za brisanje.

♦♦♦

Retusiranje i vracanje u prethodno stanje Ĉetiri najbolje alatke Dosad smo u drugom delu govorili o mnogim aspektima obrade slika - razmazivanju i upijanju sunderom, popunjavanju i iscr- tavanju, kao i o mocnoj umetnosti slikanja. Mada vecina ovih alatki odliĉno obavlja svoj posao, one predstavljaju samo vrh ledenog brega u pogledu mogucnosti obrade slika. 1 ako istopimo taj vrh, dolazimo do slededeg sloja u gleĉeru koji se zasniva na pikselima, do Photoshopovih retušera - peĉata, cetkice za doterivanje, gumice za brisanje i istorijske cetkice. Zajedno sa varijan- tama kao što su alatka za zakrpe i cetkica istorije umetnosti, ovo cetvoro velicanstvenih omogucava vam da popravljate oštedene slike, pravite i nanosite šare koje se ponavljaju, brišete greške i ponavljate nedavno obavljene postupke. Ukratko, ove alatke omogudavaju da izvedete sve vrste cuda koja nisu bila moguca u vremenima pre racunarske obrade slika, a sve to bez i najmanjeg straha da cete oštetiti svoje umetnicko delo. Evo vrlo saţetog opisa rada svake alatke: ♦ Pecat za kloniranje i pečat za šare: Upotrebljavajte pecat za kloniranje da biste piksele kopirali s jednog dela slike na drugi. Ova karakteristika, sama za sebe, cini pecat za kloniranje idealnom alatkom za otklanjanje prašine, popra- vljanje manjih oštećenja i uklanjanje nepoţeljnih eleme- nata iz pozadine. Drţedi taster Alt (Option na Macu) pritisnite mišem ikonicu pecata u kutiji sa alatkama ili pritisnite S, odnosno Shift+S, da biste se prebacili na pecat za šare, koji slika koristeci segment slike izabran iz Photoshopove biblioteke gotovih šara, ili definisan komandom Edit O Define Pattern, odnosno Filter O Pattern Maker. ♦ Cetkica za doterivanje i alatka za zakrpe: Ĉetkica za dote- WM; rivanje (engl. healing brushy predstavlja proširenu verziju pecata za kloniranje koji sjedinjuje detalje teksture jednog dela slike, s vrednostima boje i svetloce drugog dela. Ovo vam omoguduje vecu fleksibilnost kada retuširate nesavr- šenosti, narodito kada popravljate nezgodne detalje, kao što su ogrebotine i bore. Pritisnite mišem ikonicu cetkice za doterivanje da biste otvorili podmeni, ili pritisnite J, odnosno Shift+J kako biste se prebacili na alatku za zakrpe koja omogudava istovremeno popravljanje celih selekcija. Jednako kao i pecat, cetkica za doterivanje i alatka za zakrpe omogudavaju da sliku retuširate i pomodu šare.

♦ Gumica za brisanje: Kada se koristi na jednoslojnoj slici ili na sloju pozadine, gumica slika bojom pozadine. Kada se koristi na sloju, ona briše piksele i otkriva donje slojeve, Gumica za brisanje ima dve varijante, gumicu za brisanje pozadine i ĉarobnu gumicu za brisanje Deo(nedostupne na slici 7-1), koje automatski izdvajaju sa sloja detalje pozadine. Pošto je njihova 270 posebna ii ♦ Slikanje i retuširanje namena izdvajanje, a deluju samo na slike sa slojevima, njih cu obraditi nezavisno od standardne alatke gumice za brisanje, u poglavlju 9, „Maske i izdvajanje delova slike".

O

tiling trufh Tool J Pitch Tool

j

History Brush Tool Art H'i story B rus h |6■

0 History ►

lit

□per»ir»3 Snapshot

g} Open m

j r ■ ri ■

LiSSO Qt Sf led ion f|^ Deselect Clone Stamp Eraser \ :' Healing Brush

\m m MU Slika 7-1: Korišćenjem ovih alatki i palete History moţete retuširati sliku i vratiti njene delove u neko od prethodnih stanja.

♦ Istorijska cetkica (History) i cetkica istorije umetnosti (Art History): Istorijska cetkica se selektivno vraca na bilo koje od nekoliko prethodnih stanja slike koja su navedena na paleti History. Da biste izabrali izoorno stanje (engl. source state) kojim ţelite da slikate, pritisnite prvu kolonu palete History. Izvorno stanje identifikuje ikonica ĉetkice, kao što je ilustrovano stavkom Lasso na slici 7-1. Ako Photoshop prikaze mali kursor sa znaĉenjem „nije dozvoljeno" kada pokušate da upotrebite istorijsku ĉetkicu, znaĉi da ne moţete slikati od izabranog stanja. Pritisnite neko drugo stanje i pokušajte ponovo. Drţite Alt i pritisnite ikonicu istorijske ĉetkice ili pritisnite Y, odnosno Shift+Y da biste se prebacili na cetkicu istorije umetnosti koja omogucava da pri- menjujete impresionistiĉke efekte zasnovane na izvornom stanju sa palete History. Ne bih išao tako daleko da je nazovem strahovito korisnom alatkom, ali se s njom moţete dosta dobro zabaviti.

Ocigledno je da je ovo najjadniji od svih mogucih uvoda. U svakom pogledu, škrto daje informacije kao što je neki školski upravitelj iz 19. veka škrto delio boţicnu kašu i slatki sirup. Ali, ne bojte se, gladnice moje. Ovo poglavlje nudi toliko mesnatih cinjenica, vlaknastih tehnika i slatkih uvlda, da ce vam trebati cela Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 271 kutija ĉaĉkalica da oĉistite sve suvišne savete sa sekutica.

iranje i doterivanje

Pecat za kloniranje, koji kopira delove slike, jedna je od alatki koja zasluţuje najviše poštovanja i jedna od najkorisnijih alatki u celom Photoshopu. Pošto izaberete alatku tako što pritisnete tasterS, drţite Alt (Option na Macu) i pritisnite unutar prozora sa slikom da biste izabrali deo slike koji ţelite da klonirate. Ovo mesto se naziva izvorna tačka (engl. source point). Posle toga, slikajte ovom alatkom da biste kopirali boje iz izvorne taĉke na drugi deo slike. Blisko povezana s pecatom za kloniranje jeste ĉetkica za doterivanje koja isto- vremeno klonira vise atributa slike. Da biste alatku izabrali, pritisnite J. Zatim, kao i sa pecatom za kloniranje, drţite Alt (Option na Macu) i pritisnite unutar slike da biste odredili izvornu tacku koja će biti klonirana. Obratite paţnju na to da pecat za kloniranje i cetkica za doterivanje dele izvornu tadku; ako ste zadali izvornu tadku za jednu alatku, ona vaţi za obe. Povlacite ĉetkicom za doterivanje da biste teksturu izvorne taĉke mešali sa osvetljenim površinama, senkama i bojama piksela u okolini poteza cetkice. „Impresivno", ĉujem kako kaţete. „1 svakako ţelim da objasnite, zašto bih, pod milim bogom, ţeleo da kloniram piksele? Ako ove alatke mogu da kloniraju, recimo, ovce, one bi bile OK. Ovaj napaceni svet bi uvek mogao da iskoristi još nekoliko ovaca; ali pikseli... to zbilja ne razumem." Ako je ovo vaše prvo iskustvo s klonira- njem, moţda vam izgleda neobicno. Ali, kao što de vam redi svaki pošteni korisnik Photoshopa, pecat za kloniranje i cetkica za doterivanje neprocenjivo su znaĉajni za retuširanje slika. Mozete uklanjati cestice prašine, dlacice i ostalu necistodu; restaurirati izgrebane, zguţvane ili pocepane fotografije, pa ĉak i odstraniti ele- mente koji su zalutali na vašu sliku dok niste obradali paţnju. To su vrlo jedno- stavne, vrlo korisne alatke.

Peĉat za kloniranje Zapodnimo kratkim pregledom jednostavnije od dve alatke, pecata za kloniranje. Iako se jednostavno koristi, u poĉetku moţe izgledati malo zapetljan. Ako odmah pocnete da povlacite, Photoshop vas opominje da prvo morate zadati izvornu tacku. I to ne dini kurtoazno. Ništa takvo kao: „Izvinite, ţao mi je što smetam" ili ,,Hm, izvinite, ali...". Samo grubo: „I vi ste mi vajni korisnik racunara! Zar ne znate ni toliko da treba da drţite Alt i pritisnete mišem da biste zadali izvornu tacku koja ce biti korišdena za popravljanje slike? Zaista, saberite se ili du biti primoran da zatvo- rim program i zabranim vam da me ikada ponovo pokrenete!", ili nešto istog znadenja. Iako vam se moţda ne dopada njegov ton, Photoshopove poruke su precizne. Izvornu tacku morate zadati da biste mogli nastaviti s radom.

Postupak kloniranja Evo kako funkcioniše kloniranje. Da biste klonirali deo slike, pritisnite Alt+taster miša (Option+taster miša na Macu) u prozoru sa slikom da biste zadali referentnu tacku na onom delu slike koji ţelite da klonirate. Zatim pritisnite ili povlacite alatkom u nekom drugom podrucju slike da biste naslikali kloniranu mrlju ili liniju.

Na slici 7-2, na primer, drţao sam Alt (Option na Macu), i pritisnuo mišem desno od glave moje supruge, kao što pokazuje kursor u obliku mete. Zatim sam naslikao liniju prikazanu s desne strane. Kursor peĉata oznaĉava mesto na kojem sam završio povlaĉenje; kursor za kloniranje u obliku mete pokazuje odgovarajuću taĉku na originalnoj slici. Deo

272

ii ♦ Slikanje i retuširanje

Držite Alt (Option) i pritisnite da biste zadali izvornu tačku... a zatim slikajte.

KonČanica izvora klona Kursor alatke pečat

Slika 7-2: Pošto sam pritisnuo Alt (Option na Macu) i taĉku oznaĉenu kursorom u obliku mete, povlaĉio sam peĉatom za kloniranje da bih slikao slikom. (Slikao sam na beloj površini da bi se potezi ĉetkicom bolje videli.)

Treba napomenuti da peĉat za kloniranje uzima uzorak sa slike kakva je bila pre nego što ste poĉeli da koristite peĉat. Ĉak i kada povlaĉite preko dela površine slike koji je ved kloniran, alatka skida prvobitan izgled slike. To znaĉi da moţe postojati vizuelni raskorak izmedu onoga što izgleda da alatka za kloniranje 7 ♦sliku, Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje uzima sa slike i onogaPoglavlje što stavlja na što je prikazano na slici 7-3. Ovo je stvarno dobra 273 oso- bina, pošto se tako izbegava ponavljanje istih detalja, što je inace jasan izdajnicki znak lošeg retuširanja.

Slika 7-3: Tokom jednog jedinog povlacenja, alatka za kloniranje nastavlja da klonira sa slike onakve kakva je bila pre nego što ste poĉeii da slikate. To spreĉava pravljenje vise od jednog klona tokom jednog povlaĉenja.

Photoshop omogucava da klonirate ne samo sa slike na kojoj radite, već i iz potpuno odvojenog prozora sa slikom. Ova tehnika omogucava da spajate dve razlicite slike, kao što pokazuje slika 7-4. i Da biste postigli ovaj efekat, pritisnite mišem jednu sliku drţeci taster Alt (Option na Macu), dovedite S sliku u prednji plan, a zatim povlacite pecatom za kloniranje da biste kopirali klon s prve slike. Deo > drugu 274 ii ♦da Slikanje Mozete klonirate ii retuširanje sa sloja na sloj. DrţeĊi taster Alt (Option), pritisnite tasterom miša jedan sloj, a zatim predite na drugi sloj i povlacite.

Savet

Slika 7-4: Ovde sam peĉat za kloniranje upotrebio kako bih svoju ţenu spojio sa fotografijom koju je obezbedila NASA. Koristio sam reţim cetkice Multiply da bih dobio zasenĉenu ivicu. TakoĊe sam kloniranjem i ponovnim kloniranjem pomoću peĉata produţio tlo pokriveno snegom. Ako ste gledali film Medeni mesec, moţda se pitate da li je reţiser imao na umu nešto ovakvo.

Opcije za kloniranje Kada je aktivan peĉat za kloniranje, traka Options omogucava da pristupite standar- dnim parametrima Brush, Mode i Opacity, koji vam stoje na raspolaganju dok koristite alatku detkicu. Zato moţete da mešate Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 275 kloniranu sliku sa originalnom slikom kako biste dobili razlicite efekte, što sam opširno objasnio u poglavlju 5. Novost u Photoshopu 7 je da vam na raspolagalnju stoji i vrednost Flow, kao i ikonica vazdušne cetkice, koje omogudavaju da pojadavate poteze cetkicom tamo gde se oni preklapaju, kao i na mestima na kojima pritiskate mišem ne pomerajudi kursor. Tu je i polje za potvrdu Use All Layers koje omogucava da klonirate istovremeno s vise slojeva, što je veoma korisno za kloniranje elemenata s kompozitne slike na nov sloj. Vise informacija o ovoj opciji procitajte u odeljku „Slikanje alatkom za razmazivanje" u poglavlju 5. Jedina opcija u vezi s pecatom koja je sasvim posebna u odnosu na ono što smo dosad videli, jeste polje za potvrdu Aligned koje fiksira relativni izvor za kloniranje od jednog Alt ili Option pritiska mišem do sledeceg. Da biste shvatili kako radi ova opcija, zamislite kao suprotne krajeve imaginarne prave linije, mesta na kojima pritiskate sliku drţedi taster Alt (Option na Macu) i mesta na kojima zapoĉinjete sa povlacenjem alatkom pecat, kao što je prikazano na slici 7-5. Kada je opcija Aligned ukljuĉena, duţina i ugao ove imaginarne linije ostaju fiksirani sve dok po drugi put ne pritisnete mišem drţeci taster Alt (Option). Kako povlacite, Photoshop pomera liniju, klonirajuci piksele s jednog kraja linije i spuštajudi ih na drugom kraju. Poenta je u tome što se, bez obzira na to koliko puta zapoĉnete i prekinete povlaĉenje alatkom peĉat, svi potezi ĉetkicom bešavno uklope, kao delovi slagalice. Ako ţelite da ponavljate kloniranje samo s jednog dela slike, iskljucite polje za potvrdu Aligned. Slika 7-6 prikazuje kako Photoshop, uz iskljuĉenu opciju Aligned, klonira sa istog mesta svaki put kada naslikate novu liniju alatkom peĉat. Rezultat je to što se svakim potezom cetkice prenosi deo lica ili kose moje ţene, ali delovi nisu medusobno uskladeni. Zbog ovih primera ce vam moţda izgledati da je najbolje da opciju Aligned uvek ukljuĉite. Medutim, kao što ćete videti kasnije, obe mogucnosti imaju svoju svrhu.

Ĉetkica za doterivanje

Ĉetkicu za doterivanje sam prvi put upoznao u junu 2001. godine, na promotivnom seminaru Design Invitational pod sponzorstvom Adobea. To se dešavalo deset meseci pre nego što je Photoshop 7 pušten u prodaju i u to vreme je Adobeov plan bio da detkicu za doterivanje predstavi kao središnju karakteristiku u sledecoj radi- kalnoj nadgradnji ovog programa, nikada lansiranoj verziji 6.5. Da budem iskren, bio sam duboko impresioniran. Konacno, posle 11 godina kloniranja alatkom pecat, Adobe je odlucio da objavi nadogradnju koja je radila nešto vise od prostog kopi- ranja piksela.

Izvorna tačka

.•

276 Deo lf ♦ Siikanje i retuštranje : ^ ^ : Brush

j® ^

Mode ' Hard Light |£| Opacity [ 100* JWf . FI«v:|lOO» '

:

>/Aligned !v^Us* All layers

Slika 7-5: Podesio sam reţim mešanja alatke peĉat na Hard Light da bih sliku Meseca pomešao s teksturom s desne strane. Potvrdio sam opciju Aligned da bih naloţio Photoshopu da kontinuirano klonira sliku, bez obzira na to koliko puta zapoĉnem nov potez Ĉetkicom.

Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 277

Slika 7-6: Ako iskljuĉite opciju Aligned, Photoshop klonira svaki nov potez od taĉke u kojoj pritisnete mišem drţeći taster Alt ili Option.

Naravno, momak koji je na seminaru demonstrirao alatku uĉinio je da ona izgleda kao ĉarolija. Ovog puta ĉarolija nije daleko od realnosti. Da biste dobili osecaj za ovu alatku, otvorite portretnu fotografiju koju treba doraditi. Što se mene tiĉe, otvorio sam sliku 7-7. Uzgred, ako ste se pitali kako izgledam, na slici sam ja. Ako se niste pitali, izvinjavam se - uostalom, niste uĉinili ništa ĉime biste zasluţili tako groznu sliku. Medutim, slika dobro ilustruje mogucnosti ĉetkice za doterivanje

pošto sadrţi milijardu nepravilnosti, od kojih moje izrovano ĉelo nije najmanja. Mogu samo da pretpostavim da su ovi oţiljci rezultat bombardovanja vrlo malim meteoritima. Kao što sugeriše slika 7-8, moje ĉelo i površina Meseca suviše su sliĉn da bi to moglo da se pripiše ĉistoj sluĉajnosti.

278 Deo ii ♦ Slikanje i retuširanje

Slika 7-7: Kaţu mi da je ovo moja stvarno dobra slika. Kao što mozete da pretpostavite, to me baca u beskrajnu depresiju. Srećom, korišćenjem ĉetkice za doterivanje mogu da uĉinim da izgleda nešto humanije.

Ako otkrijete neku drugu ovako odbojnu sliku, nek vam je sa srećom. Ako ne moţete, pronaĊite nešto, recimo, upola tako lose. Ĉetkicu za doterivanje birate pritiskom na taster J. To mozete da zapamtite pošto je to jedino slovo koje nedo- staje u engleskim reĉima heal (leĉiti), patch (krpiti), mend (popraviti), fix (srediti), knit (isplesti), remedy (izvidati), salvage (spasti), cobble (sklepati), requite (oduţiti se) i wizen (uvenuti). Zatim pritisnite Alt (Option) i pritisnite sliku kako biste

identifikovali teksturu prema kojoj ţelite da popravite sliku. Slikajte preko mrlje, ogrebotine, bubuljice, bore ili oţiljka kako biste kao ĉudom izleĉili taj deo slike. Ovo se ĉak obavlja brzo. Trebalo mi je samo oko pet minuta da retuširam svaki nedosta- tak na mom ĉelu. Kao što prikazuje slika 7-9, rezultat je virtuelno presadena koţa 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 279 novorodenĉeta, ali bezPoglavlje troškova i kontroverzne operacije.

Slika 7-8: Ne, nisam sluĉajno zamenio oznake na ove dve slike. Iako je teško poverovati, moje ĉelo je jaĉe izbrazdano od površine Meseca. Treba da me vidite kada se oznojim, tada mi glava osvetljava noćno nebo.

Ako ne moţete da odvojite pogled od mog samoizleĉenog lica - priznajem da je to bio ĉin sujete, ali uzimajući u obzir opšte stanje moje koţe, neko je to morao da uĉini - pogledajte i slike u boji 7-1 i 7-2. Prva prikazuje cetkicu za doterivanje i alatku za zakrpe u akciji. Druga prikazuje nešto dodatnog retuširanja izvedenog na tradi- cionalni naĉin, korišćenjem bilo koje stare alatke iz Photoshopovog arsenala.

Slika 7-9: Zahvaljujući ĉetkici za doterivanje, moje nekad rošavo ĉelo sada je predmet zavisti za muškarce, ţene i novoroĊenĉad.

Kako funkcioniše ĉetkica za doterivanje PetljajuĊi s ĉetkicom za doterivanje ubrzo cete otkriti dve ĉinjenice. Kada deluje, radi neverovatno dobro, bolje od ijedne druge tehnike za retuširanje koja vam stoji na raspolaganju u Photoshopu. Medutim, kada ne deluje, onda stuarno ne deluje - unosi boje i nijanse koje jasno odudaraju od svoje okoline. Po mom iskustvu, ĉak i kada se koristi bez preterane paţnje, alatka daje prihvatljive rezultate ĉešće nego neprihvatljive. Zato moţete mirno da radite i nadate se najboljem. Medutim, ako odvojite malo vremena da biste nauĉili šta to ĉetkica za doterivanje u stvari radi, shvaticete kako najbolje da je upotrebljavate i kada je bolje umesto nje upotrebiti peĉat za kloniranje.

Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 281

Naravno da ja zastupam ovaj pristup i zato cu vam, uz vaše dopuštenje, uzeti nešto vremena kako bih donekle skinuo veo tajne sa magije. Ĉetkica za doterivanje mesa piksele sa izvorne taĉke s originalnim pikselima na mestu gde vuĉete potez cetkicom. U ovom pogledu, ona radi pomalo kao peĉat za kloniranje u kombinaciji s reţimom ĉetkice. U reţimu cetkica umešaju se po dva piksela, klonirani i originalni, koji se nalazio ispod. Cetkica za doterivanje postupa drukĉije - meša klonirane piksele sa onima koji se nalaze neposredno pored poteza cetkice. Pretpostavlja se da su pikseli preko kojih vuĉete potez nepoţeljni, dok su pikseli neposredno van poteza cetkice u dobrom stanju i treba ih podraţavati. Slika 7-10 ilustruje na šta mislim. Ovde vidite šta se desava kada upotrebim det- kicu za doterivanje kako bih fotografiju mog sina klonirao na blago izgraviranu pozadinu na desnoj strani. Obratite paţnju na to da je leva ivica pozadine u senci, dok je desna ivica osvetljena. Na ĉetkicu sam primenio opciju za oborene ivice (Bevel), kako bi se potez bolje video. Kad cetkica za doterivanje klonira mog sina, ona meša boje s fotografije i reljefnu pozadinu u pribliţno jednakim iznosima. Ovo je slika u sivim tonovima, pa ćete morati da mi verujete na red. Ali u slededem delu operacije mozete se uveriti sami: Photoshop posvetljuje potez cetkice da bi ga uskladio sa svetlijim ivicama pozadine i potamnjuje potez cetkice da bi ga uskladio s tamnim ivicama. 1 to sve se dešava u skladu sa bojama, svetlim površinama i sen- kama koje program srede prateci samu spoljnu ivicu poteza cetkice, oznacenu isprekidanom linijom na desnom primeru sa slike 7-10. Bez obzira na sve bojenje i sendenje, imajte na umu da cetkica za doterivanje u celini prenosi teksturu sa izvorne tacke na potez cetkice. Na slici 7-11 uzeo sam uzorak tako što sam, drţeci Alt (Option) pritisnuo gornju sliku, a zatim povukao pet poteza na donjoj slici. U svakom potezu, cetkica za doterivanje u potpunosti je zamenila teksturu šare uhom i ocima mog sina. Istovremeno, svaki potez cetkice postaje postepeno tamniji da bi se uskladio s nijansom preliva pozadine. Šta iz ovoga moţete da zakljucite? ♦

Prvo, cetkica za doterivanje zamenjuje teksturu dok slika, isto kao kada biste koristili peĉat za kloniranje. Ako teksture želite da mešate, upotrebite rezim cetkice, što objašnjavam u slededem odeljku. ♦ Drugo, nacin na koji se boja i nijanse mesaju direktno je povezan s veliei- nom i tvrdodom cetkice. Imajte na umu da Photoshop opaţa spoljne ivice poteza cetkice. Kao što prikazuje slika 5-19 (iz poglavlja 5), spoljna ivica cetkice se širi kako opada vrednost tvrdoce (Hardness). Prema tome, mekše cetkice cine da cetkica za doterivanje utice na šire podrucje boja i nijansi. Prema tome: ako izgleda da je potez cetkicom pogrešne boje ili je suviie taman ili svetao, poništite ga. Zatim izmenite velicinu ili tvrdodu cetkice. Najĉešde je potrebno da je smanjite ili da joj povedate tvrdodu. Zatim pokusajte ponovo.

282 Deo ii ♦ Slikanje i retuširanje Kao i kada koristite pečat 2a kloniranje, pritisnite Alt (Options) i taster miša da biste zadali izvornu tačku...

Končanica izvorne tačke za kloniranje Kursor četkice pečata

Slika 7-10: Ovde sam upotrebio ĉetkicu za doterivanje da bih klonirao svog sina (levo) na reljefnu pozadinu (desno). lsprekidana linija s leve strane prikazuje putanju izvorne taĉke dui celog poteza cetkice. lsprekidana linija koja oiviĉava potez ĉetkice s desne strane oznaĉava spoljnu ivicu poteza, koja sluţi kao izvor za novo bojenje i nijansiranje koje izvodi ĉetkica za doterivanje.

Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 283 Izvorna slika

Potezi ĉetkice za doterivanje

Slika 7-11: Kada se podesi na reţim ĉetkice Normal, ĉetkica za doterivanje u celini klonira teksturu sa izvorne slike (gore). Menjaju se samo boja i nijansa (donjih pet poteza).

Opcije cetkice za doterivanje Bez obzira na njene zacudujuce modi obrade, malo toga moţete da udinite da biste ponašanje ĉetkice za doterivanje prilagodili ţeljama. Ona ne dozvoljava ni kori- šdenje namenskih cetkica niti primenu bilo kog parametra iz palete Brushes. Da biste modifikovali cetkicu, pritisnite ikonicu Brush na traci Options. Tako dobijate mogucnost podešavanja vrha cetkice u stilu Photoshopa 6, uz samo jednu dina- micnu opciju, koja omogucava da poveţete velicinu ĉetkice s pritiskom elektronske olovke ili tockidem vazdušne cetkice.

284 Deo ii ♦ Slikanje i retuširanje Nemate kontrolu nad opcijama Opacity ili Flow. (Iskreno reĉeno, ovo je šokantan propust, ali ovaj problem moţete zaobići korišćenjem komande Edit o Fade, o ĉemu du govoriti kasnije.) Reţima cetkica ima samo osam. U svakom rezimu mešaju se klonirani i originalni pikseli, a zatim se obavlja dodatno mešanje. Slika 7-12 poka- zuje pet od osam reţima, upotrebljenih pri slikanju preko horizontalnog preliva. Zahvaljujudi posvetljavanju i potamnjivanju koje koristi cetkica za doterivanje, tamni reţimi kao što je Multiply i svetli kao Screen mogu znaĉajno da budu kompromitovani. Istini za ljubav, vecina reţima ĉetkica ima zanemarljiv uticaj. Slika 7-12: Primeri u kojima je ĉetkica za doterivanje kombinovana s pet reţima cetkica pri slikanju preko svetlo-tamnog preliva. Zahvaljujuci specijalnim Photoshopovim algoritmima za proces Izvoma slika

doterivanja, mnogi delovi poteza ĉetkice u reţimu Multiply svetliji su od onih u rezimu Stroke.

Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 285 Izuzetak je Replace. Jedinstven za cetkicu za doterivanje, reţim Replace klonira piksele bez ikakvog mešanja, isto kao da slikate pecatom za kloniranje podešenim na Normal. Pitanje je samo, zašto biste, pod milim bogom, ţeleli to da radite, kad cetkica za doterivanje podesena na Replace nudi mnogo manje mogudnosti od visokoprilagodljivog pecata za kloniranje. Odgovor je: da biste isprobali efekte. Zahvaljujuci karakteristidnom postupku mešanja, cetkici za doterivanje ponekad treba nekoliko sekundi da bi delovala. Medutim, kada se podesi na Replace, ne zahteva nimalo vremena. Moţete isprobati potez cetkicom, proveriti da li klonirate pravu površinu, poništiti ucinjeno, vratiti se na Normal i naslikati pravu stvar. Replace je tako korisna opcija da je vredno zapamtiti njenu precicu. Shift+Alt+Z (Shift+Option+Z na Macu). Pritisnite Shift+Alt+N (Shift+Option+N) da biste se vratili u reţim Normal. Ostale opcije ukljucuju dugmad Source, kojima odredujete da li cetkica za doterivanje klonira piksele (Sampled) ili slika unapred definisanom teksturom (Pattern). Rad sa opcijom Pattern istraţujem u odeljku „Primena šara koje se ponavljaju" kasnije u ovom poglavlju. Na raspolaganju vam je i polje za potvrdu Aligned koje poravnava vise poteza cetkicom prema fiksnoj izvornoj tacki, što je vec opisano u odeljku „Opcije za kloniranje". Polja opcije Aligned cetkice za doterivanje i pecata za kloniranje povezana su. Ako potvrdite jedno, drugo je potvrdeno automatski. 1 konacno, cetkica za doterivanje omogucava da klonirate delove jednih slika na druge slike ili slojeve. Medutim, pošto su joj, da bi radila, potrebni pikseli na aktivnom sloju, slikanje na praznom sloju ne daje nikakve rezultate. Još jedno ogranicenje je to što cetkica za doterivanje ni na koji nacin ne omogucava da klonirate s vise slojeva istovremeno. Da biste klonirali sa kompozitne slike, morate prvo spojiti slojeve, o cemu de biti govora u poglavlju 12.

Alatka za zakrpe Ako biste radije popravili celu selekciju odjednom, izaberite u podmeniju cetkice za doterivanje u kutiji sa alatkama, alatku za zakrpe. Takode moţete pritisnuti taster J - ili, ako niste u dijalogu Preferences iskljucili opciju Use Shift Key for Tool Switch, pritisnite Shift+J. Alatku za zakrpe mozete upotrebiti na jedan od dva nacina: ♦ Definišite odredište, povlacite na izvor: Pod pretpostavkom da je na traci Options ukljucena opcija Source, što je podrazumevano stanje, upotrebite alatku za zakrpe da biste nacrtali konturu oko dela slike koji ţelite da popra- vite. Time pravite konturu selekcije. Na slici 7-13, na primer, izabrao sam svoje oci. Zatim povlacite unutar izabrane konture kako biste je premestili na novu lokaciju. Srednji primer sa slike 7-13 hvata me kako povlacim selekciju preko cela. Mesto na kome pustite taster miša odreduje izvor za kloniranje. Kada sam selekciju spustio na svoje celo, Photoshop je preneo celo na moje oci, što prikazuje poslednji primer sa slike. ♦ Deflnišite izvor, povucite na odredište: Ako vam se cini da je povlacenje selekcije koju ţelite da popravite, na površinu koju ţelite da klonirate, obrnut postupak, preokrenite ga. Pritisnite radio-dugme Destination na traci Options. Zatim upotrebite alatku za zakrpe da biste izabrali deo slike koji ţelite da klonirate. Prevucite selekciju na površinu koju hodete da popravite i pustite taster miša.

286 Deo II ♦ Slikanje i retuširanje

Slika 7-13: Naoruţani alatkom za zakrpe nacrtajte konturu seiekcije oko dela slike koji ţelite da popravite (gore), postavite selekciju preko izvora za kloniranje (sredina) i zatim je pustite i posmatrajte kako se selekcija popravlja (dole).

Sto se tiĉe biranja, alatka za zakrpe ponaša se potpuno isto kao standardna alatka laso. Shift+povlaĉenjem moţete dodavati na selekciju, ili brisati pomocu Alt+povla- ĉenja (Option-tpovlaĉenja na Macu). Moţete Ĉak i umekšati ivice zakrpe korišćenjem komande Select O Feather ili je modifikovati u reţimu brzih maski, ĉime alatki za zakrpe dajete mogucnost da, duţ ivice seiekcije, zahvati širi prostor za uzimanje uzoraka boja i nijansi. A ne postoji ništa što odreduje da morate selekciju da nacrtate pomoću alatke za zakrpe. Konturu seiekcije slobodno definišite na bilo koji naĉin koji

Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 287 smatrate zgodnim, a zatim upotrebite alatku za zakrpe da biste selekciju pomerili do povrsine koja predstavlja izvor za kloniranje, odnosno odredište. Kompletne informacije o pravljenju i obraĊivanju selekcija naci Ċete u poglavlju 8. Alatki za zakrpe nedostaje opcija Opacity, kao i reţimi cetkica, i ne moţete je upotrebljavati izmedu slojeva i izmedu razlicitih slika. Sav posao mora da se obavi na jednom sloju, što ogranicava njene mogucnosti. Prednosti su što selekciju mozete krpiti pomocu unapred definisane šare, tako što pritisnete dugme Use Pattern na traci Options. U odeljku „Primena šara koje se ponavljaju" saznacete vise 0 ovome.

Retuširanje fotografija

Pošto smo videli kako rade pecat za kloniranje i cetkica za doterivanje, sledeci odeljci istraţuju nekoliko primera korišćenja ovih alatki. Na primer, recimo da ste se suocili s najgorom fotografijom na svetu, prikazanom na slici 7-14. Nije u pitanju sadrţaj snimka - uostalom, to je moj sin za koga smatram da je lep cak i kada je snimljen s rastojanja od samo nekoliko centimetara. Problemi s ovom slikom teh- nicke su prirode. Automatsko izostravanje se fiksiralo par sekundi pre nego što je zatvarac škljocnuo, dajudi sinu dovoljno vremena da se mrdne ispred fotoaparata, što mu se cesto dešava. Fotografija je snimljena, a zatim skenirana sa negativa od 35 mm, zbog cega se pojavilo izobilje cestica prašine, dlacica i drugih vlakana. Postavlja se pitanje, šta covek da radi kada se suoci sa ovako lošom slikom? Jedan od odgovora je, snimiti fotografiju ponovo, korišdenjem - ako je potrebno - i . rudnog izoštravanja. Moţda bi trebalo da odvojite malo vremena i ocistite staklo na skeneru. Kada dobro razmislim, verovatno bi bilo dobro izbegavati vucaranje negativa po prljavštini, što je bio dodatni korak koji sam izveo kada sam pokušavao da isprljam sliku što je moguce vise, sve u svrhu davanja ovog primera. Pretpostavimo da ništa od ovoga nije moguce. Moţda je moj sin odrastao, ja izgubio originalni negativ ili je moj skener eksplodirao i izgoreo. Jednom recju, ovo je jedina slika koju imam i treba da od nje nesto napravim. Šta da radim? Pošto sacekam nekoliko sekundi da prode trenutak panike, ispitujem svoje alatke. I kako sreca voli lude, Photsohop stvarno poseduje automatsku funkciju primerenu baš ovakvim slikama. Zove se Dust & Scratches (prašina & ogrebotine) 1 nalazi se u podmeniju Noise u meniju Filter. Opisan detaljnije u poglavlju 10, ovaj filtar uprosecava boje susednih piksela s namerom da ukloni nepravilnosti. Nazalost, cinedi to on uklanja i detalje s fotografije. Na ovoj slici nema mnogo detalja na koje treba paziti, pa to ne predstavlja problem. I tako se ispostavilo da sam upotrebio Dust & Scratches s parametrima prikazanim na levom primeru sa slike 7-15. Za nekoliko sekundi, filtar se otarasio svih cestica prašine i ogrebotina s fotografije. Medutim, tokom postupka je pokvario i nešto vise detalja nego što mi se dopada, od cega su najprimetniji smanjenje zenice i svetlosni odsjaj u sinovljevom oku.

Slika 7-14: Veoma loša fotografija, dodatno upropašćena skeniranjem. Kako moţe u Photoshopu da se sredi ovako ojaĊena slika.

Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 289 :'-|.

: : RHer^I ' Noise^ Dtfst & Scratches B (Radius: 20 piksela, Threshold: 10 nivoa)

. 30 minuta mukotrpnog, otupijujućeg ... : ■ ruĉrsog raĊapomoću ĉetkice za : doterivanje i peĉata za kloniranje.

1 :™ ■ ::

"

1

..

I " - ,,

... ' .! .. ; '

1

■ t a g f c B ' ; - f I l f : HB" I: • :;:i ■' " ■: ' 4"A-: : i 11■:

mBm :

'

.

i

K''

1B^' 1 1 ■ '' B *

"Willllllillillifi - . . JEKIt,,. M'

H

1

Slika 7-15: Sa ovom fotografijom mogu da uradim jednu od dve stvari - da primenim filtar Dust & Scratches §to traje samo nekoliko sekundi, ali kao posledicu ostavlja priliĉno zamrljane detalje (levo), ili da sredim sliku ruĉno, što traje ĉitavu veĉnost, ali daje bolje rezultate (desno).

Kao konaĉan korak zadajem Filter O Sharpen O Unsharp Mask (još jedna karak- teristika obradena u poglavlju 10), koji uĉvršćuje neke detalje i daje fotografiju prikazanu na slici 7-16. Pouka svega ovoga je da, dok filtar Dust & Scratches moţe da bude dovoljan za ĉišĊenje dlaĉica i grešaka na fotografiji lošeg kvaliteta kao što je ova, on je daleko od alatke profesionalnog nivoa. I ovde cu biti bolno iskren, Dust & Scratches je, uop- šteno govoreci, bezvredan kao parĉe ţvake stavljeno u bolestan zub. U skoro sva- kom sluĉaju bolje je zavrnuti rukave, obavlti na slici 4 tako, pošto sam dobar otac, poništio sam automatski sredenu sliku i poduhva- tio se ruĉnog korigovanja fotografije pomoću ĉetkice za doterivanje i, u manjoj meri, peĉata za kloniranje. Ĉetkica za doterivanje se dobro snalazi na glatkim površinama koţe, kao što su obrazi, nos i ĉelo. Medutim, ona stvara neodgovarajuce boje oko usana, oĉiju i ostalih ivica, pa sam umesto nje, koristio peĉat za kloniranje. Pola sata kasnije, konaĉno dobijam sliku prikazanu na desnom primeru sa slike 7-15. Savest me malo peĉe. Iako desna slika predstavlja napredak, nije ono sto bih ja smatrao dovoljno superiornim u odnosu na prethodnu. Tako, ĉisto praktiĉno, ona jedva da opravdava dodatni napor. A opet, taticin posao je da se oznoji na beskrajno mnogo besmislenih zadataka koje njegovi klinci nikada nece ceniti, pa zbog ovoga osećam toplinu oko srca.

290 Deo II ♦ Slikanje i retuširanje pravi posao i to ruĉno - da ne pominjem izraz ,,s ljubavlju" - srediti njene nedostatke pomocu ĉetkice za doterivanje i peĉata za kloniranje. Biće vam drago što ste to tako izveli.

Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 291

Slika 7-16: Poslednje doterivanje je izoštravanje slike pomocu filtra Unsharp Mask. Rezultat ni u kom sluĉaju nije savršen - Photoshop ne moţe ni iz ĉega da stvori detalje - ali je oĉaravajući, a to je za mene dovoljna satisfakcija.

Restauracija stare fotografije Prašina, dlaĉice, fleke i druga oštećenja unesena su na sliku tokom skeniranja. Ali šta je sa ozbiljnijim oštećenjima originala prvobitne slike? Slika 7-17 je tipiĉan primer. Ova fotografija je snimljena nešto pre 1910. godine. Fotografija je divna, medutim, 90 godina je dug period za nešto što je tako krhko i prolazno kao parĉe papira. Pocepana je, izbledela, zamrljana, izlomljena i otpadaju joj ljuspice emulzije. Obiĉno jednostavan ĉin vadenja slike iz foto-albuma potrajao je jednako dugo kao i njeno skeniranje.

292 Deo II ♦ Slikanje i retuširanje Slika 7-17: Ova fotografija pamti i bolje dane. Pa ipak, voleo bih da izgledam tako dobro kada budem imao 90 godina.

Ipak, uprkos lošem stanju slike, bilo je sasvim moguce da se popravi u Photoshopu, kao što svedoĉi slika 7-18. Posle otprilike jednog sata i nekoliko stotina poteza ĉetkicom, sliku sam drţao pod kontrolom. Ako vam jedan sat izgleda kao dug period za popravljanje nekoliko poderotina i ogrebotina, imajte na umu da je restauracija fotografija naporan posao koji umnogome zavisi od vašeg talenta i vladanja Photoshopom. Peĉat za kloniranje i cetkica za doterivanje ĉine obradene fotografije verodostojnim, ali postupak nije nimalo automatizovan. Retuširanje zahteva ljudsku ruku i tu vi stupate na scenu. Glavni trik u celom poslu je da, drţeći taster Alt (Option) pritisnete mesto koje deluje dobro za pokrivanje ošteĊenja, a zatim povladite preko ostećenog mesta. Ponovite to otprilike 250 puta i bide gotovo. Radije nego da dokumentujem svaki pojedinacni potez cetkicom - što bi bilo mukotrpno i, bojim se, inspirišuce kao dan proveden u fabrici kutija- ponudidu vam nekoliko saveta o umetnosti restauracije fotografija:

Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 293 Slika 7-18: Ista slika posle otprilike jednog sata rada peĉatom za kloniranje i ĉetkicom za doterivanje.

♦

♦

Odbacite loše kanale: Obiĉno su crnobele slike u ovakvom stanju. Skenirajte ih u boji, a zatim pogledajte kanale boja da biste videli koja verzija u sivim tonovima izgleda najbolje. Ova originalna fotografija ima gomilu ţutih mrlja. Zato nisam bio nimalo iznenaĊen kada sam, pogledavši sve kanale boja, kao što ilustruje slika 7-19, video tamne fleke u plavom kanalu. (Plavo je suprotno od ţutog, pa plavi kanal slike na kojoj dominira ţuta boja sadrţi tamne oblasti.) Pokazalo se da je u najboljem stanju crveni kanal i zato sam se prebacio na njega, a ostala dva odbacio komandom Image O Mode o Grayscale. Jed- nostavan ĉin bacanja zelenog i plavog kanala bio je veliki napredak na putu ka oslobadanju od fleka. Gledajte stvarne piksele: Kad god je moguce, radite sa prikazom 100% ili vecim. Pri manjim uvećanjima teško je precizno proceniti ogrebotine i druge defekte. Ako je neophodno, drţite se „okruglih veliĉina prikaza" od 50 i 25 procenata.

294 Deo II ♦ Slikanje i retuširanje Crveni kanal

Slika 7-19: Brzi pogled na kanale boja pokazuje da je crveni kanal moj najbolji izbor. Mrlje su najuoĉljivije na devojĉicinoj bluzi koja je prikazana uveliĉano u donjem redu.

Ne ispuštajte iz vida izvorau sliku: Drţite pored sebe originalnu fotografiju dok radite. Ono što na ekranu izgleda kao ogrebotina moţe, u stvari, da bude detalj s fotografije, a ono što izgleda kao deo fotografije, moţe da bude ogrebotina. Bicete sigurni samo ako sliku na ekranu poredite s originalom. Ne žurite sa obrezivanjem: Nemojte obrezivati sliku dok ne završite retuši- ranje. Bicete iznenadeni koliko koristan moţe da bude onaj višak dubreta po obimu kada treba da se pokriju stvarno velike poderotine. Menjajte tvrdocu cetkice: Na oštrim ivicama koristite tvrde cetkice. Kada radite na površinama kao što su senke, tlo ili zidovi, mešajte meke i tvrde cetkice korišćenjem precica Shift+[ i Shift+]. Najbolji nacin da se izbegnu grubi prelazi, šare koje se ponavljaju i drugi digitalni izdajnici, jeste mešanje razli- citih postupaka. Kratko je lepo: Slikajte kratkim potezima. To pomaţe da efekti ostanu nasu- micni i razliciti, ali takode znaci da necete morati ponovo da povlacite velike, duge poteze cetkicom ako pogrešite.

295

Deo II ♦ Siikanje i retusiranje

♦ S

Koristite istoriju: Kada pogrešite, nemojte automatski pritiskati Ctrl+Z (3£+Z za vas Macovce). Ĉesto ćete bolje proĊi ako upotrebite istorijsku cetkicu da biste dobili sliku kakva je bila pre poslednje primene ĉetkice za doterivanje ili peĉata za kloniranje. Pošto imate srece, istorijsku cetkicu detaljnije objašnja- vam u odeljku „Koraĉanje u prošlost" u nastavku ovog poglavlja. ♦ IskJjučite opciju Aligned: Još jedan naĉin da postignete nasumiĉnost jeste da ĉesto menjate izvor kloniranja. To znaĉi da treba da pritiskate Alt (Option) +taster miša posle svakog drugog ili trećeg poteza ĉetkicom. 1 neka polje za potvrdu Aligned bude iskljuĉeno - klonirana površina koja je poravnata nije nasumiĉna. ♦ Isprobajte režime četkica: Slobodno eksperimentišite s reţimima cetkica i, kada koristite peĉat za kloniranje, s vrednostima opcije Opacity. Na primer, kao što je uvecano prikazano na slici 7-20, devojćica ima ogrebotinu preko levog oka (njenog desnog). Ovo sam korigovao kloniranjem sa desnog oka pomoću ĉetkice za doterivanje. Medutim, dok su detalji izgledali sjajno, cetkica za doterivanje je preterano potamnela sliku, sto se vidi na srednjem primeru. Da bih ovo popravio, izabrao sam reţim Screen za cetkicu za doterivanje. Zatim sam klonirao nešto koţe iz senke na oko da bih dobio konaĉan rezultat.

Ogrebano levo oko

Slika 7-20: Levo oko na originalnoj slici je ogrebano (gore). Upotrebio sam cetkicu za doterivanje kako bih desno oko kopirao preko levog (sredina), ali pokušavajući da se uskladi sa senkama na levoj polovini lica, Photoshop je oko previse potamneo. Zato biram reţim ĉetkice Screen i kloniram ĉetkicom za doterivanje malu površinu koţe preko oka kako bih stvar izgladio (dole).

Desnim okom leĉimo (evo

296 Deo II ♦ Slikanje i retuširanje

♦

S

Isprobajte opciju Fade na klonu: Pokušajte i sa primenom komande Edit O Fade kako biste izmenili neprovidnost i reţim cetkice za piksele koje ste neposredno pre toga klonirali. Ovaj mali trik moţe da bude izuzetno koristan kada upotrebljavate ĉetkicu za doterivanje pošto on uvodi vrednost Opacity u postupak u kojem ova vrednost prethodno uopste nije postojala. Ljubopitljivi ste? Pošto povuĉete potez cetkicom za doterivanje, izaberite Edit O Fade ili pritisnite Ctrl+Shift+F (3€+Shift+F na Macu). Dobijate vrednost Opacity bez opcije Mode - tacno suprotno od onoga što vidite na traci Option kada koristite alatku. ♦ Zrno je dobro: Nemojte glacati zrnaste fotografije. Zrno je integralni deo izgleda stare fotografije, a njegovo skrivanje obiĉno cini da slika izgleda kao falsifikat. Ako stvari postanu suviše glatke, ili ako kloniranjem dobijete nepra- vilne šare, izaberite problematicno podruĉje i primenite komandu Filter O Noise Add Noise. Zadajte vrlo male vrednosti za opciju Amount (od 2 do 6 procenata). Monohromatski šum ĉesto deluje najbolje. Ako je neophodno, pritisnite Ctrl+F (3€+F na Macu) da biste filtar ponovili još jednom ili vise puta. Pošto vam je na raspolaganju Photoshopova istorijska cetkica, stvarno nema nacina da trajno oštetite sliku. Ĉak moţete da propustite pet-šest malih grešaka, i da ih zatim grupno korigujete istorijskom cetkicom. Samo pritisnite levo od stanja na paleti History koje neposredno prethodi vašoj prvoj grešci, a zatim povlacite istorijskom cetkicom. Lako je, zadovoljava i daje neverovatan osedaj slobode. Da biste slikali do prvobitne, skenirane slike, pritisnite mišem ispred gornje stavke na paleti History. Vise informacija potraţite u odeljku „Koraĉanje u prošlost", kasnije u ovom poglavlju.

Uklanjanje nepoţeljnih elemenata iz pozadine

Klonirajuce sposobnosti alatke peĉat i cetkice za doterivanje pogodne su i za uklanjanje detalja u pozadini koji se takmice s centralnim elementom slike. Slika 7-21, na primer, prikazuje cudesnu fotografiju iz Rojtersove fototeke. Iako je slika dobro fotografisana i po svojim implikacijama istorijska i sve tako u superlativima, onaj radnik u pozadini nimalo ne doprinosi prizoru; u stvari, samo odvlaĉi paţnju od dramatiĉnog dogaĊaja u prednjem planu. Mislim, ţiveli radnici i tako to, ali bi slika bez njega izgledala bolje. Slededi koraci objašnjavaju kako sam radnika koji smeta uklonio sa scene. . m Dok citate korake sledeceg postupka, mislite na to da je uklanjanje elementa Napomena kloniranjem pomalo neegzaktna veština koja zahteva znatnu dozu strpljenja i . izvestan broj pokušaja i grešaka. Zato smatrajte korake koji slede jednim od nacina ■ na koje moţete da pristupite postupku obrade slike, a ne tacnom procedurom koja uspeva kod svih slika. Bez sumnje, proces cete morati neznatno da izmenite da bi se prilagodio specificnim potrebama date slike. S druge strane, bilo koji pristup koji odstranjuje tako veliki element kao što je ovaj radnik, moţe da popravi i najneprijatnija oštecenja na fotografijama, ukljucu- juci bud, rupe i progoretine. Ĉak moţete i da restaurirate fotografije koje su bile pocepane u komadide, §to je narociti problem sa slikama bivsih mladica, trenutno aktuelnih mladida i potencijalnih buducih mladida. Ovi koraci spadaju u ozbiljnu rekonstruktivnu hirurgiju.

Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 297 Slika 7sovjetsku odvazna, tako netolerantna. uklonite tog

Ej, ti, sa ţrafovima u glavi!

Koraci: koji odvlaĉe paţnju sa slike

21: Morate voleti tu staru drţavnu umetnost. Tako uglasta, tako politiĉki MeĊutim, morate takoĊe i da radnika iz pozadine.

eliminisanje elemenata

1. Zapoĉeo sam klonirajuĊi podruĉja oko vrata statue pomoĊu meke ĉetkice. Napuštajuci kontrolisano pritiskanje tasterom miša koje sam preporudio u prethodnom odeljku, dopustio sam sebi da povlacim pecat za kloniranje - što pri ovakvom poslu najcešde uspeva bolje od cetkice za doterivanje - pošto sam morao da pokrijem relativno prostrana podrudja slike. Stambena zgrada (ili šta god da je ta graĊevina) iza glave koja lebdi, velićanstveno je neizo- štrena, idealna da sakrije svaki upadljiv prelaz koji bih mogao da napravim pecatom za kloniranje. Tako sam, za zagrevanje, najpre retuširao ovo podrucje. Slika 7-22 prikazuje kako napredujem. Obratite paţnju na to kako sam telo radnika pokrio klonirajuci piksele sa obe njegove strane - leve i desne. Takode sam dodao vertikalni stub tamo gde je bila radnikova desna ruka da bi se odrţao ritam elemenata zgrade. Zapamtite, kljuc za uspešno korišcenje pecata za kloniranje jeste razlicitost: ako uporno klonirate isti deo slike, napravicete odigledno ponavljanje koje gledalac ne moţe da ne primeti.

298 Deo II ♦ Slikanje i retuširanje

Slika 7-22: torza radnika iz pošto je zgrada neizoŠtrena da se moţe

Uklanjanje torza radnika kloniranjem

Kloniranje preko gornjeg dela pozadine bilo je priliĉno Iako, u pozadini tako pravilna i nudi bogatstvo materijala koji klonirati.

2. Slededi korak je uklanjanje radnika. Ovo je bilo glave pomalo nezgodno pošto je zahtevalo trljanje oko izoštrene ivice Lenjinovog vrata. Neke od sloţenijih površina morao sam da kloniram pomodu ĉetkice s tvrdim ivicama. Ustanovio sam da treba da dodam deo ivice na vratu da bi se odrzao njen kontinuitet. Dodatno sam doradio levu stranu vrata (vašu levu, ne Lenjinovu) i uklonio nekoliko belih mrlja s njegovog lica. Na slici 7-23 vidite kako napredujem. 3. A sada o težem delu: uklanjanju radnikovih nogu i donjeg dela torza. Vidite li onaj fragment metala koji drţi prednji radnik? Kakva muka. Njegove ivice su toiiko nepravilne da ne bih mogao da ih popravim ako bih zabrljao pri uklanjanju udova radnika iz pozadine. Zbog toga sam metalni fragment obuhvatio lasom da bih ga izabrao, a zatim sam aktivirao komandu Select O Inverse da bih ga zaštitio. TakoĊe sam izabrao komandu Select o Feather uz vrednost 1 za Radius, da bih malo umekšao njegove ivice. (Sledede poglavlje detaljnije objašnjava alatku laso i komande Inverse i Feather.) Tim sam otklonio mogu- dnost da nešto zabrljam na metalu, bez obzira na to šta izmenim na preo- stalim delovima tela radnika u pozadini.

299 Deo II ♦ Slikanje i retuširanje

Uklanjanje glave radnika u pozadini

Slika 7-23: Glavu radnika sam uklonio, a detalje oko ivica Lenjinovog vrata retuširao.

4. Posle ovog, desavalo se još samo kloniranje. Naţalost, jedva da sam imao materijala za to. Vidite li delić crnog poruba izmedu dve „noge" na komadu metala? To je to. Ovo je bilo sve što sam imao da bih mogao da nacrtam iviĉni pojas s desne strane fragmenta koji se, ipak, konaĉno pojavljuje na slici 7-24. Da bih izveo ovaj podvig, uverio sam se da je polje za potvrdu Aligned na traci Options iskljuĉeno. Zatim sam pritisnuo Alt (Option) i sićušni deo ivice i, klik, klik, klik, pritiskao tasterom napredujuci niz ulicu. 5. Nažalost, traka koju sam postavio u četvrtom koraku ispala je primetno grbava - svima je izgledalo kao da sam mnogo puta pritiskao mišem. Da bih sredio ovaj problem, pritiskao sam tasterom miša i, drţeći Shift, pritiskao alatkom za razmazivanje (Smudge) podešenom na otprilike 30 procenata pritiska. Ovo je razmazalo grudvice u kontinuiranu traku, ali je efekat opet bio primetan. Izgledalo je kao da sam je zamazao. Zbog toga sam se vratio i dodatno klonirao, ovaj put sa vrednošĊu Opacity podešenom na 50 procenata.

300

Deo II ♦ Siikanje i retusiranje

Završena, obrezana slika

Slika 7-24: Posle oko 45 minuta majmunisanja s peĉatom za kloniranje - praksa koja je tokom Staljinove vladavine proglašena ilegalnom - radnik iz pozadine je nestao ostavivši nam neometen pogled na V. I. Lenjina liĉno.

6. Da bih dodao konaĉni glanc, izabrao sam komandu Select O Deselect i prešao alatkom Sharpen (za izoštravanje) duţ ivica metalnog fragmenta. To je pomoglo da se na njemu sakriju tragovi retuširanja i još vise istaklo fragment u odnosu na neizoštrenu pozadinu. Takode sam obrezao oko 120 piksela s desne strane slike da bih korigovao ravnoteţu kompozicije slike. Mislim da sam u ovom odeljku pokazao sledece: kloniranje alatkom pecat zahteva od vas da naizmenicno krpite i reckate. Ne postoje pravilno i nepravilno, kao ni cvrsta i stroga pravila. Sve dok uspevate da ne zabrljate prednji plan slike, ne moţete pogrešiti (eto, dini mi se da je to ipak jedno cvrsto i strogo pravilo). Ako ste paţljivi i vredni, vase izmene nece primetiti niko osim vas.

Poglavlje 7 ♦ Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje 301 Kad god obradujete sadrţaj fotografije, stupate na osetljivo tlo. Iako je poneko Upozorenje ubedljivo dokazivao da elektronsko retuširanje slike, teoretski, nije nimalo drukĉije od obrezivanja fotografije - tehnike koja je dostupna i koristi se od prvog dagero- tipa - fotografi imaju, po zakonu o autorskim pravima, odredena prava koja ne mogu da se ignorišu. Fotograf moţda ima razlog što je ukljuĉio neki element koji vi ţelite da uklonite. Zbog toga, pre nego što poĉnete da obradujete bilo koju fotografiju, obavezno nabavite dozvolu od samog fotografa ili od nosioca autorskih prava (što sam i ja uĉinio pre nego što sam preuzeo ovu fotografiju).

Primena šara koje se ponavljaju

Peĉat za kloniranje deli odeljak u kutiji sa alatkama s pecatom za šare, koji aktivirate kad pritisnete taster S, odnosno Shift+S. Za razliku od peĉata za kloniranje, peĉat za šare ne zahteva da drţite Alt da biste izabrali izvor. Umesto toga, on slika ponavlja- jucom šarom koju birate iz potpalete Pattern na traci Options (slika 7-25). Peĉat za šare upotrebite da biste pravili okvire, naslikali sare tipa tapeta za pozadinu ili retuširali površine s travom, peskom, nebom i sliĉno.

Potpaieta

Pattern

Peĉat za šare

Normat

Mod*

Opacity |l00X ftev Pattern

*..

Potpaieta Pattern

Mod« Nemu Cetkica za doterivanje

■ Source 0 Stmptetl 0 f SIM li

mm;

m

n

If

m;

■

>* SI Potezčetkicom za doterivanje ; ^

Slika 7-25:1 peĉat i cetkica za doterivanje nude razne mogućnosti slikanja pomocu šara koje se ponavljaju.

302

Deo II ♦ Siikanje i retusiranje

Još bolja za retuširanje je cetkica za doterivanje uz opciju Source podešenu na Pattern, kao što prikazuje donja polovina slike 7-25. Izaberite šaru koju ţelite da upotrebite. Zatim slikajte tako da se tekstura šare stapa s bojama i nijansama oko ivica poteza cetkicom. Ponavljam, uopšte ne treba da pritisnete izvor drţeći taster Alt. Sare moţete da primenite i alatkom za zakrpe. Da biste to ucinili, nacrtajte ovom alatkom selekciju, ili pocnite s definisanom selekcijom. Zatim izaberite šaru s pot- palete Pattern na traci Options i pritisnite dugme Use Pattern (korišdenje šare). U mnogo ĉemu, ovaj efekat je slican popunjavanju selekcije šarom pomocu kante s bojom ili zadavanjem komande Edit O Fill (pogledajte odeljak „Popunjavanje selekcija bojama ili šarama" u poglavlju 6). Razlika je u tome što alatka za zakrpe mesa teksturu šare s bojama i nijansama piksela koji leţe oko ivica selekcije.

Retuširanje pomocu šara

Slika 7-26 predstavlja pocetak našeg uvida u problem kako i zašto biste upotrebili ponavljajucu šaru pomodu cetkice za doterivanje. Slika pocinje s mojim licem, oslobodenim meteorskih kratera, ali još uvek ulepšanim šaĉicom veselih bora. Meni se moje bore ipak svidaju - one daju laţni privid mudrosti. Medutim, zbog viših ciljeva, prikazacu na koji nacin sam ih uklonio. Prvo sam morao da napravim šaru s neutralnim šumom, koja je, uvecana na 700 procenata, prikazana na desnoj strani slike 7-26. U kombinaciji s cetkicom za doterivanje, ova šara neutralnog šuma omogudila mi je da izgladim nepravilnosti, zadr- ţavajudi pri torn zrnastu strukturu mog portreta. S obzirom na to da sam vise puta imao uspeha sa ovom metodom, pretpostavljam da će raditi i s vašim slikama. Pripremio sam novu sliku velicine 64 puta 64 piksela. (Nije bitna tacna velicina, ali je 64 puta 64 piksela dovoljno veliko da se ne vide ponavljanja, a dovoljno malo da ne zahteva puno Photoshopovog rada.) Zatim sam zadao Edit o Fill i podesio opciju Use na 50% Gray (sivo). Pošto sam pritisnuo OK, zadao sam Filter o Noise o Add Noise, uneo vrednost Amount od 6 procenata i potvrdio opciju Monochromatic. Ovo je otprilike prava koliĉina koja ce sum uskladiti sa zrnastom strukturom visokokvalitetne fotografije. Da bi se sivi šum pretvorio u šaru, izabrao sam opciju Edit O Define Pattern. Photoshop je zatraţio da šari dodelim ime, pa sam je nazvao Neutral Noise 6%. Sada sam bio spreman da slikam ovom šarom koristedi cetkicu za doterivanje. Da bih pokazao šta bi se desilo da sam šaru Neutral Noise 6% primenio pomocu pecata za šare, napravio sam prvi primer sa slike 7-27. Tako vidite svaki od 42 poteza cetkicom koje sam povukao pri retuširanju slike. Drugi, desni primer, pokazuje šta se desilo kada sam iste ove poteze cetkicom povukao koristedi, umesto pecata, detkicu za doterivanje. Photoshop je naneo sum na sliku i izravnao bore tako da se usklade sa okolnom koţom. Moţda zvuci previše dobro da bi bilo istinito, ali stvarno radi kao san.

303

Deo II ♦ Siikanje i retusiranje Moje poluizborarto lice {koje će svakako biti izboranije u budućim verzijama)

Uvećan tzgled šare sa neutralnim šumom koja je napravljena primenom filtra Add Noise uz vrednost od 6%, na glatku sivu površinu.

Contents * OK >

Use: 50K Cray

Cancel

l. j- lorPatt

'

Povlacite van okvira da biste rotirali selekciju

Koordinatni U odnosu Zadreavanje proporcija '—OK poĉetak

na centar Cancel—1 transformacije

Centar transformacije

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 377 Slika 8-23: Pošto izaberete komandu Select O Transform Selection, moţete menjati veliĉinu konture seiekcije (gore) i moţete je rotirati (dole), bez ikakve štete po sliku.

Ruĉice i kontrole sa trake Options funkcionišu isto kao i za komandu Edit O Free Transform, koju vrlo detaljno objašnjavam u poglavlju 12. Ipak, da bih vas poštedeo teškog zadatka da se probijate ĉetiri poglavlja unapred, evo skradenog kursa: ♦ Scale: Da biste menjali velicinu seiekcije, povlacite bilo koju od ruĉica (slika 8-23). Njenu velicinu cete proporcionalno menjati ako drţite Shift dok povlacite. Kad hocete da menjate velicinu seiekcije u odnosu na koordinatni poĉetak (centar transformacije), drţite Alt (Option na Macu) dok povlacite (oznaĉeno na slici). Koordinatni poĉetak moţete pomeriti povlaĉenjem. Alternativno, upišite procentualne vrednosti razmere u polja W (width - širina) i H (height visina) na traci Options. Standardno Photoshop zadrţava prvo- bitne proporcije konture. Ako vam to ne odgovara, pritisnite dugme Constrain Proportions izmedu dva polja.

378 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri Vidite li onu malu kopiju granice transformacije blizu levog kraja trake Options? Crni kvadrat predstavlja trenutni koordinatni podetak. Moţete pritisnuti neki od Napomena šupljih kvadratica da biste koordinatni pocetak premestili na jednu od rucica. Upotrebite vrednosti X i Y da biste poloţaj koordinatnog pocetka promenili numeriĉki. Pritisnite dugme sa slovom delta, oznaĉeno na slici 8-23, da biste merili poloţaj u odnosu na koordinatni podetak. Rotate: Da biste selekciju rotirali, upišite vrednost u polje Rotate ili povlacite izvan granice transformacije, kao što je prikazano na drugom primeru sa slike 8-23. Selekcija se uvek rotira u odnosu na koordinatni poĉetak. Da biste selekciju rotirali za90 ili 180 stepeni, pritisnite desnim tasterom miša (Conrol+taster miša na Macu) u prozoru sa slikom i iz prirucnog menija odaberite vrednost. Savet Flip: Konturu selekcije moţete prevrnuti povlacenjem jedne rucice preko naspramne rucice. Medutim, ovo zahteva dosta rada. Lakše je pritisnuti desnim tasterom miša (Control+taster miša na Macu) unutar prozora sa slikom i izabrati komandu Flip Horizontal ili Flip Vertical iz prirucnog menija. Skew and distort: Da biste konturu selekcije iskosili, pritisnite Ctrl (§€ na Macu) i povlacite bocnu, gornju ili donju ruĉicu. Ili upišite vrednosti u polja H (horizontalno) i V (vertikalno) opcije Skew na traci Options. Da biste izobliĉili selekciju, pritisnite Ctrl (§€ na Macu) i povlacite ugaonu rucicu. Kada dobijete konturu selekcije kakvu ţelite, pritisnite Enter, odnosno Return, ili pritisnite dvaput mišem unutar granice. Da biste transformaciju poništili, pritisnite • taster Escape. Moţe i ovako: da biste transformaciju primenili, pritisnite dugme sa znakom za potvrdivanje blizu desnog kraja trake Options, ili pritisnite dugme Cancel (sa znakom zabrane) da biste postupak poništili.

X

Prevremeni odlazak plutajućih selekcija

Kao što se moţda sedate (ili ne sedate), Photoshop 4 je plutajuce selekcije doveo do neprepoznatljivosti. Verzija 5 ih nije dotukla, ali je doprinela da se nadu na spisku ţrtava. Verzija 6 ih je zatekla u kriticnom, ali stabilnom stanju i u torn stanju nalaze se i u verziji 7. Ako niste sigurni o cemu govorim, evo objašnjenja: plutajuda selekcija je element koji lebdi iznad površine slike. Svaki put kada selekciju pomerite ili klonirate, Photoshop napravi privremeni sloj sa plutajudom selekcijom. Na taj nacin moţete selekciju premeštati ili pozicionirati, ne utiduci na sliku koja leţi ispod. A ako pritisnete taster Backspace (Delete na Macu), Photoshop briše plivaca umesto da ispunjava selekciju bojom pozadine. Medutim, to je zasad i sve što se tide piutajucih selekcija. Stavka Floating Selection koja se nalazila na paleti Layers, pripada prošlosti, pa dak i ne znate kada selekcija pluta, a kada ne. Jedini nacin da poništite plutanje jeste poništavanje izbora. Dosta iznenaduje to što Photoshop još uvek dozvoljava da plutajuci sloj mešate sa slikom u pozadini, menjanjem neprozirnosti i reţima mešanja. Pošto selekciju ^ povucete da bi postala plutajuda, zadajte Edit o Fade ili pritisnite Ctrl+Shift+F (§€+Shift+F na Macu), a zatim promenite parametre u okviru za dijalog Fade da biste plutajucu selekciju pomešali s pozadinom. Strahovito je neintuitivno, ali radi.

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 379

Kako se crtaju i obraĊuju putanje

Napomena

X

Photoshopove alatke za putanje omogudavaju najfleksibilnije 1 najpreciznije definisanje selekcije, izuzimajuci maskiranje. Iako su alatke za putanje iskusnim korisnicima pravi boţji dar, poĉetnicima 1 srednjeiskusnim korisnicima predstavljaju malo vedi problem. Na primer, vecini ljudi treba malo vremena da bi se navikli na alatku pero jer se kontura selekcije mora crtati taĉku po tacku. Ako poznajete Illustratorovu alatku pero i druge funkcije za obradu putanja, videĊete da su Photoshopove alatke gotovo identiĉne. Photoshop nema toiiko širok spektar opcija kao Illustrator, ali osnovne tehnike su iste. Photoshop sadrţi i skup alatki za crtanje putanja, koje pomaţu neiskusnim korisnicima. Moţete upotrebiti bilo koju alatku za oblike - pravougaonik, pravougaonik sa zaobljenim uglovima, liniju, elipsu, višeugao i proizvoljan oblik - da biste crtali jednostavne putanje u obliku geometrijskih likova. Naredne stranice će vas upoznati s putanjama. Objašnjavam kako da nacrtate putanju, kako da je izmenite. ili pretvorite u konturnu liniju selekcije i kako da je iscrtate pomodu alatki za siikanje ili obradu. Sve u svemu, naucidete o putanjama vise nego što ste ikad hteli da znate.

Pregled putanja Putanje crtate i obradujete koristedi razlicita pera ili alatke za geometrijske oblike. (Slika 8-2, ranije u ovom poglavlju, prikazuje sve alatke u vezi s putanjama, zajedno s njihovim pandanima medu alatkama za izbor). Opcije za rad s putanjama - koje omogucavaju da pretvarate putanje u selekcije, popunjavate ih i iscrtavate, snimate i brišete - nalaze se na paleti Paths prikazanoj na slici 8-24.

Pravljenje putanje Nova putanja Brisanje putanje

Dock to Palette Well New Path... Duplicate Path...

Wl; k .. Make Selection... Fill Path,.. Stroke Palh... Clipping Path... Pravljenje

selekcije

Palette Options...

Iscrtavanje putanje

Slika 8-24: Da biste snimili i organizovali putanje, prikaţite paletu Paths pomoću komande Window O Paths.

Popunjavanje putanje

380 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri

381 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri Kako funkcionisu putanje Putanje se od obiĉnih selekcija razlikuju po tome što su smeštene na ekvivalentu drugadijeg, objektno orijentisanog sloja, koji se nalazi ispred bitmapirane slike. To omogudava da putanju obradujete tacku po tacku, pri cemu ne morate da se plašite da slucajno ne zabrljate sliku, što se moţe desiti kada obradujete obidne konturne linije selekcije. Kada podesite putanju, pretvarate je u standardnu konturnu liniju selekcije koju zatim moţete da upotrebite za obradu sadrţaja slike. (Detaljnije de o ovom delu postupka biti reci u nastavku poglavlja, u odeljku „Konvertovanje i snimanje putanja".) Sledeci koraci objašnjavaju osnovni proces crtanja konturne linije selekcije alatkama za putanje. U nastavku ovog poglavlja, svaki korak objašnjavam detaljnije.

Koraci: crtanje selekcije alatkama za putanje

X

1. Nacrtajte putanju. Upotrebite alatku pero ili alatku za crtanje geometrijskih oblika da biste nacrtali konturu budude selekcije. Ako vam je cilj da izaberete vise delova slike, nacrtajte konture oko svih njih. Napomena Putanja moţe da sadrţi proizvoljan broj odvojenih segmenata. Pojedinacni segmenti putanje nazivaju se potputanje. 2. Obradite putanju. Ako putanja zahteva podešavanje, promenite joj oblik koristedi druge alatke za putanje. 3. Snimite putanju. Kad podesite putanju kako vam odgovara, sacuvajte je bira- judi komandu Save Path iz menija palete Paths. Ili dvaput pritisnite stavku Work Path na paleti Path. 4. Pretvorite putanju u selekciju. Od putanje mozete da nacinite konturu selekcije biranjem komande Make Selection. Ili pritisnite taster Enter na numeri- ckoj tastaturi ako je aktivna alatka za putanje ili izbor. To je to. Pošto pretvorite putanju u selekciju, ona funkcioniše kao bilo koja ved opisana kontura selekcije. Mozete da joj umekšate ivice, premestite je, kopirate, klonirate ili da na nju primenite neki od specijalnih efekata o kojima cemo govoriti u narednim poglavljima. Putanja ostaje netaknuta u slucaju da hocete da je kasnije menjate ili ponovo koristite.

Upotreba alatki za putanje Pre nego što se upustim u dugotrajno objašnjavanje kako se crtaju i obraduju putanje, evo kratkog opisa alatki za putanje. Prvo navodim alatke iz podmenija alatke pero: i Pero: Ovu alatku koristite za crtanje putanja tacku po tacku. Pritisnite W taster miša da biste napravili ugao na putanji, povlacite da biste pravili glatke tacke koje cine kontinualan luk. (Ne brinite, ovu alatku opisujem do iznemoglosti u odeljku „Crtanje putanja perom".) Da biste odabrali pero, pritisnite taster P. Ponovo pritisnite P da biste se prebacili na pero za crtanje slobodnih oblika. (Kao i uvek, navedene precice vaţe ako ste iskljucili opciju Use Shift Key for Tool Switch u okviru za dijalog Preferences.) t-. . Pero za slobodne oblike: Povlacite ovom alatkom da biste napravili V putanju koja automatski sledi sve savijutke i krivirre vašeg poteza. Jed- nostavnost u svom najboljem vidu, minimum kontrole. Srecom, mozete se vratiti i izmeniti putanju pošto ste je ved nacrtali.

382 ig Deo HI maske ifiltri Magnetno pero♦ se, Selekcije, u stvari, i ne nalazi u kutiji sa alatkama. Medutim, ako izaberete pero za slobodne oblike, a zatim potvrdite polje opcije Magnetic na traci Options, pero za slobodne oblike dobija karakteristike magnetnog pera. Pritisnite mišem ivicu elementa u prednjem planu koji ţelite da izaberete, zatim pomerajte kursor duţ ivice oblika. Photoshop automatski, po svom nahodenju, dodaje tacke. Umetanje tacke: Pritisnite postojedu putanju da biste joj dodali taĉku.

& Brisanje tačke: Pritisnite postojedu tacku na putanji da biste je izbrisali, a da ne prekinete konturu putanje. Konvertovanje tačke: Pritisnite ili povucite tacku da biste je pretvorili u ugaonu, odnosno glatku tacku. Vrstu tacke moţete promeniti i povla- denjem rucice. Da biste pristupili ovoj alatki kada je aktivno pero, pritisnite taster Alt (Option na Macu). Pritisnite Ctrl+Alt (3§+Option na Macu) kada je aktivna alatka strelica (objašnjava se u sledecem odeljku). (Termini čvorna tačka, glatka tačka kao i drugi koji se odnose na crtanje putanja, objašnjeni su u sledecem odeljku.) Da biste dodavali, brisali ili konvertovali tacke, moţete koristiti i alatku pero, pod uslovom da potvrdite polje opcije Auto Add/Delete na traci Options. Predite kursorom preko segmenta izabrane putanje da biste ukljucili alatku za dodavanje tacaka. Predite kursorom preko tacke da biste dobili alatku za brisanje tacaka. Pritisnite Alt (Option na Macu) iznad tacke da biste dobili alatku za konvertovanje tacaka. Ako vam treba jednostavna geometrijska putanja, vreme cete uštedeti pravlje- njem putanje alatkama za geometrijske oblike. Ove alatke detaljno obradujem u poglavlju 14, pa ovde nedu sve ponavljati. Znajte samo da alatku za geometrijske oblike, pošto je izaberete, prebacujete u reţim za crtanje putanja pritiskom na dugme Paths na traci Options, oznaceno na slici 8-25. (Pero koje se pojavljuje na dugmetu sluţi kao podsetnik da se nalazite na teritoriji putanja.) Photoshop automatski ukljucuje alatke za geometrijske oblike u torn reţimu ako ih izaberete kada radite na postojecoj putanji. Putanje

Alatke za geometrijske oblike

if Slika 8-25: Pritisnite dugme Paths na traci Options da biste crtali putanje alatkama za geometrijske oblike.

Dok crtate, Photoshop automatski dodaje sve potrebne tacke. Vi treba da bri- nete samo o tome da pritisnete dugme za preklapanje putanja koje odreduje kako se putanje seku i njihovo medudejstvo. Pogledajte sledeci odeljak da biste saznali kada treba pritisnuti koje dugme.

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 383 Posto nacrtate putanju, mozete je izabrati ili menjati korišćenjem dve alatke sa podmenija koji se nalazi neposredno iznad ikonice alatke pero. Alatka za izbor putanje (crna strelica): Ova alatka bira celu putanju. Da biste izabrali putanju, treba samo da je pritisnete. Ako ste napravili pot- putanje, alatka bira samo onu koja se nalazi ispod kursora. Ovu alatku upotrebljavate i za izbor vektorskih objekata, kao što se objašnjava u poglavlju 14. Alatka za oblikovanje putanje (bela strelica): Ova alatka omoguduje da povlacenjem taĉaka i ruĉica preoblikujete putanju. Kada je aktivna neka druga alatka za putanje, beloj strelici moţete pristupiti drţanjem tastera Ctrl (3€ na Macu). Takode moţete pritisnuti Alt+putanju (Opton+putanju na Macu) da biste izabrali celu putanju bez prebacivanja na alatku za izbor putanje (crnu strelicu). Od ovog trenutka nadalje, pomenute dve alatke du nazivati crna i bela strelica. Napomena j^ao prv0i zaXo što smo mi, korisnici Photoshopa, vizuelno orijentisana sorta. Pret- postavljam da cete lakše pronaci odgovarajucu alatku ako kaţem „pritisnite crnom strelicom" ili „povlacite belom strelicom" nego ako koristim dugacka imena alatki. Drugo, ovi nadimci ce uštedeti nešto prostora na stranama knjige, Što će mi omoguditi da punim vase glave još vecom kolidinom podataka nego što bi inace bilo moguce. Alatke strelice moţete pozivati s tastature pritiskom na taster A. Znate onu rutinu: pritisnite A da biste ukljucili alatku koja je trenutno aktivna. Ponovo pritisnite A da biste se prebacili na drugu alatku. (Prikljucite Shift ako je potvrdena • opcija Use Shift Key for Tool Switch u okviru za dijalog Preferences.)

*

x

Crtanje putanja perom Kad crtate standardnim perom, putanju dobijate crtajuci pojedinacne tacke. Photoshop automatski povezuje tacke segmentima, koji nisu ništa drugo do prave ili krive linije. Adobe daje prednost terminu tačke sidrenja (engl. anchor points) umesto samo Napomena taĉke, pošto ove tacke sidre putanju na dato mesto. Vecina ih zove samo tacke. Sve tacke na putanjama jesu tacke sidrenja, pa ne postoji mogucnost zabune. Sve putanje u Photoshopu su Bezjeove krive, što znaci da se zasnivaju na istim matematickim definicijama krivih koje cine jezgro jezika PostScript štampaca. Model Bezjeove krive dozvoljava da svakoj tacki na putanji bude dodeljena jedna, dve ili nijedna poluga. Ove poluge, oznacene na slici 8-26, nazivaju se Bezjeove upravljačke ručice, ili samo ručice. Mozete povuci svaku rucicu povezanu s tackom i na taj nacin savijati i povlaciti zakrivljene segmente kao komade mekane ţice. Slededi spisak sadrţi uputstva za korišćenje alatke pero pri izradi putanja u Photoshopu. ♦ Dodavanje segmenata: Da biste dobili putanju, crtajte tacku po tadku dok putanja ne dostigne ţeljenu duţinu i oblik. Photoshop automatski crta segment izmedu svake nove tacke i one koja joj prethodi. (Slededi odeljak se posebno bavi nacinom na koji se koristi alatka za crtanje tacaka.)

384

Deo HI ♦ Selekcije, maske ifiltri Glatke tačke

A

Bezjeove upravljačke ručice

Zakrivljeni segment

Slika 8-26: Povlacite alatkom pero da biste dobili glatku taĉku kojoj su pridruţene dve Bezjeove upravljaĉke ruĉice.

♦ Zatvaranje putanje: Ako planirate da kasnije pretvorite putanju u konturnu liniju seiekcije, morate završiti konturu tako što ćete ponovo pritisnuti prvu taĉku putanje. Tada će svaka taĉka imati jedan segment koji u nju ulazi i jedan koji iz nje izlazi. Takva putanja naziva se zatvorenom jer potpuno obuhvata ţeljenu površinu. ♦ Ostavljanje putanje otvorenom: Ako planirate da primenite komandu Stroke Path (koja je objašnjena u nastavku), moţda nedete hteti da zatvorite putanju. Da biste je ostavili otvorenom, tako da ima pocetak i kraj, deaktivirajte putanju tako što dete je snimiti (izaberite komandu Save Paths iz menija palete Paths). ♦ Produžavanje otvorene putanje: Da biste ponovo aktivirali otvorenu putanju, pritisnite ili povucite jedan od njenih krajeva. Photoshop iscrtava segment izmedu krajnje tacke i sledece koju napravite. ♦ Sastavljanje dve otvorene potputanje: Da biste jednu otvorenu potputanju spojili s drugom, pritisnite ili povucite krajnju tacku prve putanje, a zatim to isto uradite s krajnjom tackom druge putanje. ♦ Zadavanje preklapanja putanja: Za alatke za putanje moţete izabrati jednu od cetiri opcije kojima se kontroliše nacin na koji Photoshop tretira preklapa- juce površine putanje, kada putanju pretvorite u selekciju. Da biste obznanili svoju volju, pritisnite jedno od cetiri dugmeta koja se nalaze blizu desnog kraja trake Options, oznacena na slici 8-27. Dugme koje je pritisnuto ostaje na snazi sve dok ne izaberete drugo dugme.

M

385 Deo i Selekcije, maske i filtri Add Intersect TLjr.irriun ' I Exclude

Slika 8-27: Pritisnite jedno od ovih dugmadi na traci Options da biste upravljali naĉinom na koji Photoshop tretira preklapajuće povrsine kada putanju pretvorite u selekciju.

Ova dugmad se pojavljuju i kada crtate putanje alatkama za geometrijske oblike. Napomena ga skupa alatki imate sledeci izbor: • Add to path area (dodavanje): Izaberite ovo dugme ako ţelite da budu izabrane sve povrsine, bilo da se preklapaju ili ne. • Subtract from path area (oduzimanje): Izaberite ovo dugme da biste nacrtali potputanju koja buši rupu unutar postojece putanje. Svaka površina koju obuhvatite potputanjom neće biti izabrana. Ako izaberete putanju, a komanda Make Selection na paleti Paths je nedostupna, verovatno ste putanju nacrtali uz ukljucenu opciju Subtract. • Intersect path areas (presek): Ova opcija, koja je obrnuta od Exclude, bira . samo povrsine koje se preklapaju. • Exclude overlapping path areas (isključivanje): Povrsine koje se preklapaju neće biti ukljuĉene u selekciju. Ako treba, podešenost preklapanja moţete da menjate pošto ste putanju nacrtali. Izaberite putanje crnom strelicom, a zatim pritisnite odgovarajuće dugme za upravljanje preklapanjem. ♦ Deaktiviranje putanja: U bilo kom trenutku moţete pritisnuti Enter, odnosno Return, da biste putanju deaktivirali. Kada to uĉinite, Photoshop sakriva putanju. Da biste putanju vratili, pritisnite njeno ime na paleti Paths. Medutim, postupajte oprezno. Ako deaktivirate nesnimljenu putanju, a zatim poĉnete sa crtanjem nove putanje, moţete trajno izgubiti onu koja je deaktivirana. Vise detalja potraţite u odeljku „Konvertovanje i snimanje putanja", kasnije u ovom poglavlju. ♦ Sakrivanje putanja: Ako zelite da samo sakrijete putanju, pritisnite Ctrl+H (36+H na Macu), ĉime se sakrivaju selekcije, vodice i drugi pomodni elementi ekrana. Takode moţete da pritisnete Ctrl+Shift+H (^+Shift+H na Macu) ili izaberete View O Show o Target Path da biste naizmenicno ukljuĉivali i iskljuĉi- vali prikaz putanje. Da biste izabrali stavke koje zelite da sakrijete pritiskom na Ctrl+H (2€+H na Macu), zadajte View O Show O Show Extras Options. Da biste dobili bolju predstavu o tome kako radi alatka pero, pritisnite dugme sa strelicom koje se nalazi na desnom kraju reda ikonica za crtanje putanja, kako biste ukljuĉili Pen Options (ili u ovom sluĉaju, „Option")- Ako potvrdite opciju Rubber Band, nalaţete Photoshopu da izmedu poslednje nacrtane taĉke i kursora napravi animirani segment. Osim ako ste stari profesionalac, pa vas povezujući segment nervira, nema razloga da ne izaberete opciju Rubber Band.

386 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri Anatomija taĉaka i segmenata Taĉke na Bezjeovim putanjama ponašaju se kao saobracajni znaci. Svaka taĉka upravlja putanjom odredujući kako segment ulazi u nju i kako iz nje izlazi. Identitet svakog saobracajnog znaka odredujete tako što pritiskate, povlacite ili drţite Alt (Option na Macu) i povlacite alatkom pero. Sledede stavke objašnjavaju posebne vrste taĉaka i segmenata koje moţete da napravite u Photoshopu. Primere dete naći na slici 8-28.

Slika 8-28: Razliĉite vrste taĉaka i segmenata koje moţete da nacrtate alatkom pero.

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 387 ♦ Ugaona tacka: Pritisnite perom da biste napravili ugaonu tačku (engl. corner point), koja predstavlja ugao izmadu dva prava segmenta putanje. ♦ Prav segment: Pritisnite alatkom na dva razliĉita mesta da biste napravili prav segment izmedu dve ugaone taĉke. Drţite Shift i pritisnite da biste dobili segment pod uglom od 45 stepeni izmedu nove i prethodne ugaone taĉke. ♦ Glatka tačka: Povlacite da biste napravili glatku taĉku pomodu dve sime- triĉne Bezjeove ruĉice. Glatka tačka (engl. smooth point) osigurava da dva segmenta koji se susredu ĉine neprekidni luk. ♦ Zakrivljeni segment: Povlacite na dva razlicita mesta da biste napravili krivi segment izmedu dve glatke taĉke. ♦ Zakrivljen segment iza pravog: Pošto ste nacrtali prav segment, povlacite od ugaone taĉke koju ste upravo napravili da biste dodali Bezjeovu rucicu. Zatim povucite ponovo na drugom mestu i zakrivljen segment de se nastaviti na onaj koji je prav. ♦ Prav segment iza zakrivljenog: Nakon što ste nacrtali zakrivljen segment, pritisnite Alt+glatku tacku koju ste upravo napravili da biste izbrisali prednju Bezjeovu rucicu. Tako cete glatku tacku pretvoriti u ugaonu tacku s jednom rucicom. Zatim pritisnite neko drugo mesto da biste na kraj zakrivljenog segmenta dodali prav segment. ♦ Vršna tačka: Nakon što ste nacrtali zakrivljen segment, pritisnite Alt (Option na Macu) i povladite od glatke tacke koju ste upravo napravili da biste pre- usmerili prednju Bezjeovu rucicu, pretvarajuci glatku tacku u ugaonu sa dve nezavisne rucice, koja se ponekad naziva oršna tačka (engl. cusp point). Zatim ponovo povlacite na drugom mestu da biste dodali zakrivljen segment koji krece u drugom pravcu od prethodnog zakrivljenog segmenta.

Prelazak na slobodne oblike Ukoliko rad perom predstavlja za vas preveliki napor, pokušajte sa perom za slobodne oblike (koje je samo za pritisak tastera P udaljeno od standardnog pera). Dok povladite ovom alatkom, Photoshop prati kretanje kursora iscrtavanjem neprekidne linije. Pošto pustite taster miša, program automatski generiše i pozi- cionira tacke i segmente potrebne za dobijanje Bezjeove putanje. Prave segmente moţete crtati perom za slobodne oblike - dok crtate, pritisnite i drţite taster Alt (Win), odnosno Option (Mac). Potom pritiskajte da biste dodali ^ tacke. Kada završite sa crtanjem pravih segmenata, ponovo povlacite i pustite taster Alt (Option na Macu). Avaj, automatika je retko savršena. (Da jeste, mi uopšte ne bismo bili potrebni ovim mašinama.) Kada program završi sa svojim racunicama, moţe se ispostaviti da je putanja zakrcena suvišnim tackama, ili da ih nema dovoljno. Na srecu, delovanje pera za slobodne oblike moţete da prilagodite licnom stilu pomodu opcije Curve Fit. Ukljucujete je pritiskom na strelicu na kraju niza ikonica alatki za crtanje putanja na traci Options. Moţete uneti bilo koju vrednost izmedu 0,5 i 10, koju Photoshop interpretira kao ekranske piksele. Na primer, standardna vrednost, 2, daje programu instrukciju da pri pomeranju miša ignoriše sve nepravil- nosti koje ne prelaze 2 piksela širine ili duţine. Postavljanje vrednosti 0,5 daje peru za slobodne oblike izuzetnu osetljivost; postavljanje vrednosti na 10 izgladuje i najgrublje poteze.

388 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri Vrednost opcije Curve Fit izmedu 2 i 4 najĉešde odgovara vedini ljudi, medutim, treba da eksperimentišete da biste pronašli najbolju vrednost. Kao i vrednost Tolerance za ĉarobni štapic, vrednost Curve Fit ne moţete da menjate nakon što ste nacrtali putanju. Photoshop izraĉunava taĉke putanje samo jednom, pošto pustite taster miša.

Prelazak na magnetizam Da biste koristili alatku magnetno pero, prvo izaberite pero za slobodne oblike, a zatim potvrdite opciju Magnetic na traci Options. Magnetno pero radi kao kombi- nacija magnetnog lasa i pera za slobodne oblike. Kao kod magnetnog lasa, zapo- cinjete tako što pritisnete mišem bilo gde duţ ivice elementa slike koji ţelite da izaberete. (Pogledajte sliku 8-5 da biste se podsetili.) Zatim pomerajte kursor - nema potrebe da drţite pritisnut taster miša - duţ obrisa elementa i posmatrajte kako Photoshop radi svoj posao. Pritisnite mišem da biste postavili cvornu tacku. Kada završite ceo krug, pritisnite taĉku na kojoj ste zapoĉeli da biste zatvorili putanju. Pravolinijske segmente pravite tako što drţite taster Alt (Option na Macu) dok pritiskate, isto kao kada koristite pero za slobodne oblike bez ukljuĉene opcije Magnetic. Opcija Curve Fit (koja se nalazi na potpaleti Freeform Pen Options prikazanoj na slici 8-29) kontroliše zaobljenost putanje. Niţe vrednosti preciznije prate ivice, dok vise vrednosti daju manje taĉaka i ravnije ivice. Ostale opcije iz palete omogu- duju pristup opcijama Width (širina), Contrast (kontrast), Frequency (frekvencija) i Pen Pressure (pritisak pera) koje su pokupljene iz knjige scenarija magnetnog lasa. Potpunije informacije nadi dete u odeljku „Menjanje opcija magnetnog lasa" blizu pocetka ovog poglavlja. 5 : ■i

i

-

w \ .,r $ •> Frwftrm Pen Options e ; Cilrv* Fit: |2 px fi Q F WUqnetic --■■■■■• Width jlOpx .. j Contrast: flQM 17

\

Frequancy:;|20 P Pen Pressure Slika 8-29: Da biste dobili magnetno pero, potvrdite opciju Magnetic na traci Options dok je aktivno pero za slobodne oblike. Pritisnite strelicu s leve strane polja za potvrdu da biste prikazali dodatne opcije.

ObraĊivanje putanja

Ako sebi date dovoljno vremena da savladate standardnu alatku pero, otkridete da sve cešde crtate precizne putanje - ali nikada nedete uspeti da ih nacrtate sasvim kako treba. Kada se oslonite na pero za slobodne oblike ili magnetno pero, rezultati nikad nisu stopostotni. Od svojih prvih stidljivih koraka, sve dok ne postanete isku- san profesionalac, mnogo dete se oslanjati na Photoshopovu mogudnost preobliko- vanja putanja pomeranjem tacaka i rucica, dodavanjem i brisanjem tacaka, i

389 Deo Hi ♦ Seiekcije, maske i fiitri konvertovanjem taĉaka tako da menjaju zakrivljenost segmenata. Zato nemojte previse da brinete ako vaša putanja izgleda kao krivudav Šav na ĉelu Frankenštajnovog ĉudovišta. Alatke za doradu putanja pruţaju vam sve „druge šanse" koje vam ikad mogu zatrebati.

Preoblikovanje putanja Alatka bela strelica - poznata u zvanicnim krugovima Adobea kao Direct Selection Tool predstavlja najistaknutiju alatku za promenu oblika putanje u Photoshopu. Da biste je izabrali s tastature, prvo pritisnite taster A dime birate crnu strelicu, a zatim ponovo pritisnite A da biste se prebacili na belu strelicu. Ili samo pritisnite Alt+crnu strelicu (Option+crnu strelicu na Macu) u kutiji sa alatkama. (Crna strelica se koristi za biranje, premeštanje i kopiranje celih putanja ili potputanja, kao što se objašnjava u odeljku „Pomeranje i kloniranje putanja".) Pritisnite i drţite taster Ctrl (3€ na Macu) da biste privremeno pozvali belu strelicu kada je izabrana neka od alatki pero ili alatki za obradu putanja. Kada pus; tite Ctrl, odnosno vraca se kursor izabrane alatke. Ovo je sjajan nadin za obradivanje putanje tokom crtanja. Na koji god nadin da ste došli do bele strelice, s njom moţete da izvedete sledece operacije: ♦ Biranje tačaka: Pritisnite tacku da biste je izabrali nezavisno od Savet drugih taĉaka na putanji. Pritisnite drţeci Shift da biste izabrali još jednu taĉku, ĉak i ako ona pripada razlicitoj putanji od one na kojoj se nalaze prethodno izabrane tacke. . Pritisnite Alt+putanju (Win), odnosno Option+putanju (Mac) i sve njene taĉke ce biti izabrane u jednom naletu. Tacke moţete izabrati dak i tako što dete oko njih opisati pravougaoni okvir. Medutim, za biranje putanja ne moţete prime- niti komande iz menija Select, kao što su All ili Deselect. ♦ Povlacenje izabranih tačaka: Da biste pomerili jednu ili vise tacaka putanje, najpre ih izaberite a zatim povucite jednu od njih. Sve izabrane tacke pome- raju se u istom pravcu i za isto rastojanje. Kad pomerate jednu tacku dok njoj. susedna ostaje na mestu, segment izmedu njih se širi, skuplja i krivi kako bi nadoknadio razliku u rastojanju. Segmenti koji se nalaze izmedu dve izabrane ili neizabrane tacke ostaju nepromenjeni tokom pomeranja. Izabrane tacke moţete pomerati u koracima od jednog piksela pomocu tastera sa strelicama. Ako su istovremeno izabrani deo slike i tacke na putanji, tasteri sa strelicama pomeraju samo tacke. Pošto se putanje nalaze na višem nivou, one imaju prvenstvo u svim postupcima koji ih se mogu ticati. ♦ Povlacenje pravog segmenta: Putanju moţete preoblikovati i povlacenjem njenih segmenata. Kad povlacite prav segment, pomeraju se i ugaone tacke na njegovim krajevima. Kao što se vidi na slici 8-30, susedni segmenti se skupljaju, sire ili krive kako bi se prilagodili povlacenju. Ova tehnika najbolje funkcioniše kada se primeni na prave segmente povuSavet Upozorenje dene standardnim perom. Segmenti napravljeni korišćenjem tehnike Alt+ taster miša (Option-t-taster miša na Macu) sa perom za slobodne oblike ili magnetnim perom, mogu da sadrţe rucice koje cine da Photoshop protumaci da je segment zakrivljen.

390 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri

Slika 8-30: Povucite prav segment da biste ga pomerili i istovremeno promenili duţinu, pravac i zakrivljenost susednih segmenata.

♦ Povlačenje zakrivljenog segmenta: Kada povlacite zakrivljeni segment, vi ga skupljate, širite ili krivite, kao što je prikazano na slici 8-31.

Slika 8-31: Povucite zakrivljen segment da biste samo njemu promenili zakrivljenost, a susedne segmente ostavili nepromenjene.

Savet

#

Kad povlacite zakrivljen segment, povlacite njegovu sredinu, pribliţno pod- jednako udaljenu od oba kraja. Na taj naĉin ćete obezbediti najveću snagu poluge i postici da segment ne odleti u nepredvidenom pravcu.

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 391 ♦ Povlacenje Bezjeove ručice: Izaberite taĉku i povlacite bilo koju od njenih rucica da biste promenili zakrivljenost odgovarajuceg segmenta a da pri torn ne pomerite nijednu taĉku na putanji. Ako ste izabrali glatku tacku, pomera- njem jedne ruĉice na putanji pomeridete i drugu. Ako hocete da pomerite ruĉicu glatke taĉke nezavisno od njenog partnera, morate da koristite alatku za konverziju tacaka, kao što je objašnjeno u odeljku, „Promena vrste tacke".

Dodavanje i brisanje taĉaka i segmenata Broj tacaka i segmenata na putanji vecno je podloţan promenama. Bilo da je putanja zatvorena ili otvorena, moţete joj promeniti oblik dodavanjem ili brisanjem taĉaka, što ima za posledicu dodavanje ili brisanje segmenata: ♦ Dodavanje tačke na kraj otvorene putanje: Ako je putanja otvorena, moţete aktivirati jednu od njenih krajnjih tacaka tako što cete je ili pritisnuti ili povuci perom, u zavisnosti od njenog identiteta i od toga hocete li da sledeci segment bude prav ili kriv. Photoshop je tada spreman da nacrta segment izmedu krajnje taĉke i sledeće koju ste napravili. ♦ Zatvaranje otvorene putanje: Tehniku koju sam upravo opisao moţete kori- stiti i za zatvaranje otvorene putanje. Samo izaberite jednu krajnju taĉku, pritisnite je ili povucite perom da biste je aktivirali, a zatim pritisnite ili povucite suprotan kraj. Photoshop iscrtava segment izmedu dve krajnje taĉke, zatvara putanju i uklanja obe krajnje taĉke pretvarajuĊi ih u unutrašnje taĉke, što samo znaci da su one sa obe strane povezane segmentima. ♦ Spajanje dve otvorene potputanje: Moţete da spojite dve otvorene potpu- tanje i tako napravite jednu duţu otvorenu putanju. Da biste to postigli, aktivirajte jednu krajnju taĉku prve potputanje, a zatim pritisnite ili povucite perom krajnju taĉku druge potputanje. ♦ Umetanje tačke u segment: Koristedi alatku za umetanje tacaka, pritisnite bilo gde na otvorenoj ili zatvorenoj putanji. Tako cete umetnuti tacku, i segment koji ste pritisnuli podeliti na dva dela. Photoshop automatski umede ugaonu ili glatku tacku, u zavisnosti od njegovog tumacenja putanje. Ako tacka ne odgovara vašim potrebama, promenite je pomodu alatke za konvertovanje. Pored korišdenja alatke za umetanje tacaka, moţete da potvrdite opciju Auto Add/Delete na traci Options. Posle toga, kad god predete kursorom pera preko segmenta putanje, ugledadete mali znak plus pored kursora, koji poka- zuje da je privremeno aktivna alatka za umetanje tacaka. Ovaj trik funkcioniše samo ako je putanja izabrana. ♦ Brisanje tacke i prekidanje putanje: Najjednostavniji nacin da izbrisete tacku i tako prekinete putanju jeste da je najpre izaberete belom strelicom, a zatim pritisnete taster Delete. (Moţete i da izaberete Edit o Clear, mada mi nije jasno zašto biste ulagali toliki napor.) Kad brišete unutrašnju tacku, brišete i oba segmenta koja su s njom povezana, što dovodi do prekida putanje. Ako izbrisete krajnju tacku otvorene putanje, brišete samo jedan segment pove- zan s njom.

392 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri ♦ Uklanjanje tacke bez prekidanja putanje: Izaberite alatku za brisanje taĉke i pritisnite taĉku na otvorenoj ili zatvorenoj putanji. Obrisacete taĉku i nacr- tati nov segment izmeĊu dve susedne taĉke. Ako koristite alatku za brisanje tacke, putanja se ne prekida. Da biste pristupili alatki za brisanje taĉaka dok koristite alatku pero, potvrdite opciju Auto Add/Delete na traci Options, a zatim postavite kursor iznad izabrane unutrašnje taĉke putanje. Pored kursora cete videti znak minus, koji pokazuje da je aktivna alatka za brisanje tadaka. Pritisnite mišem Savet taĉku i ona nestaje. Drugi naĉin je da pritisnete Alt+taster miša (Option+taster miša na 4 Macu) kada je aktivna alatka za umetanje taĉaka, i obratno. ♦ Brisanje segmenta: Moţete da izbrišete unutrašnji segment putanje a da ne utiĉete ni na jednu taĉku. Da biste to postigli, prvo postavite belu strelicu van putanje i pritisnite taster misa, kako biste poništili izbor putanje. Zatim pritisnite segment koji hocete da izbrisete i pritisnite taster Delete. Kad izbrišete unutrašnji segment, putanja se prekida.

Promena vrste taĉke Photoshop omogucava da menjate identitet unutrašnje taĉke. Moţete da pretvorite ugaonu tacku u glatku i obrnuto. Sve konverzije taĉaka obavljate pomodu odgova- rajuce alatke na slededi naĉin: ♦ Glatka u ugaonu: Pritisnite postojeću glatku taĉku da biste je pretvorili u ugaonu bez ruĉice. ♦ Glatka u vrsnu: Povucite jednu od ruĉica glatke taĉke da biste je pomerili nezavisno od druge, pretvarajuci na taj nacin glatku tacku u vršnu. ♦ Ugaona u glatku: Povucite od ugaone tacke da biste je pretvorili u glatku tacku sa dve simetricne rucice. ♦ Vršna u glatku: Povucite jednu od rucica vršne tacke i poravnajte je s dru- gom. Tako ce vršna tacka postati glatka. Kad je izabrano jedno od tri pera i postavljeno iznad izabrane tacke, pritisnite taster Alt (Option na Macu) da biste privremeno pristupili alatki za promenu vrste ; ^ tacke. Da biste istu stvar postigli kada je aktivna alatka strelica, pritisnite Ctrl+Alt (S€+Option na Macu).

Transformisanje putanja Pored pomenutih tehnika za preoblikovanje putanja, putanjama moţete da menjate velicinu, rotirate ih, iskošavate i na druge nadine transformišete korišćenjem sledecih tehnika: ♦ Da biste transformisali sve putanje iz grupe - na primer konture oka i lobanje sa prvog primera na slici 8-32 - izaberite bilo koju alatku strelicu, pa pritisnite van putanje da nijedna putanja ne bi bila izabrana. Zatim zadajte komandu Edit Free Transform Path. ♦ Da biste transformisali jednu potputanju nezavisno od ostalih u grupi, pritisnite je crnom strelicom, a zatim potvrdite opciju Show Bounding Box na traci Options. Ili pritisnite putanju belom strelicom i izaberite Edit o Free Transform Path.

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 393 ♦ Photoshop vam ĉak dozvoljava da transformišete samo neke taĉke, neza- visno od drugih taĉaka jedne putanje, kao što je prikazano na drugom primeru sa slike 8-32. Belom strelicom izaberite taĉke koje ţelite da modifikujete, pa zadajte komandu Edit O Free Transform Points. Centar transformacije Kursor za rotiranje

(koordinatni početak)

Slika 8-32: Da biste istovremeno transformisali vise putanja (gore), poništite izbor svih putanja i pritisnite Ctrl+T (3€+T na Macu). Druga mogućnost je transformisanje pojedinaĉnih putanja ili taĉaka tako što ih izaberete belom strelicom, a zatim pritisnete Ctrl+T (dole).

Preĉica na tastaturi za sve ove postupke je Ctrl+T (26+T na Macu). Ako izaberete jednu putanju - ili samo pojedinaĉne taĉke na njoj - pritisnite Ctrl+Alt+T (3€+Option+ > T na Macu) da biste izmenili duplikat putanje, a original ostavili neizmenjen.

394 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri Pokušavajući da sacuvam drvnu masu - koja se u ovoj knjizi priliĉno izdašno troši - širu temu transformacija obradicu na jednom centralnom mestu, u odeljku „Primena transformacija" u poglavlju 12. Ipak, evo kratkog rezimea mogucnosti za transformaciju koje su vam dostupne pošto pritisnete Ctrl+T (3€+T na Macu): ♦ Scale: Ako hodete da promenite velicinu putanje, povlacite jednu od osam kvadratnih rudica koje ukrašavaju granicu transformacije. Da biste promenili velicinu u odnosu na koordinatni podetak, pritisnite Alt (Option na Macu) dok povlacite. I koordinatni podetak moţete pomerati povlacenjem ili pritiskanjem jednog od kvadratica na ikonici granice transformisanja na levom kraju trake Options. ♦ Rotate: Da biste rotirali putanje ili tacke, povlacite izvan granice, kao što je prikazano na slici 8-32. ♦ Flip: Pritisnite desni taster miša (Control+taster miša na Macu) da biste otvorili prirucni meni opcija za transformacije. Izaberite Flip Horizontal (hori- zontalno prevrtanje) ili Flip Vertical (vertikalno prevrtanje) kako biste dobili sliku putanje u ogledalu. ♦ Skew: Da biste iskosili putanju, pritisnite Ctrl (2§ na Macu) i povlacite jednu od bocnih rucica. Da bi nagib bio uskladen s jednom osom, pritisnite zajedno Ctrl (M) i Shift. ♦ Distort: Da biste izoblicili putanju, drţite Ctrl ($€ na Macu) i povlacite jednu od ugaonih rucica. ♦ Perspective: Ctrl+Shift+AJt+povlacenje (IfUShift+Option+povlacenje na Macu) ugaone rucice daje efekat perspektive. Funkcije Distortion i Perspective ne mozete da iskoristite kada su izabrane Napomena pojedinacne tacke. One deluju samo na cele putanje. ♦ Numeričke transformacije: Ukoliko putanju treba da transformišete za tacno odredenu vrednost, upotrebite kontrole na traci Options, koje dobijate i kada transformišete obicnu selekciju. Po ţelji izmenite vrednosti i pritisnite Enter, odnosno Return. (Opcije su oznacene na slici 8-23.) Kada završite rastezanje i krivljenje putanja, pritisnite taster Enter (odnosno Return) ili dvaput pritisnite mišem unutar granice da biste primenili transformaciju. Takode moţete da pritisnete dugme sa znakom za potvrdivanje na desnoj strani trake Options. Poslednju transformaciju u reţimu za transformacije poništavate kad, pritisnete Ctrl+2 (3€+Z na Macu). Hi napustite celu stvar pritiskom na taster Esc. Da biste poslednju izvedenu transformaciju ponovili na drugoj putanji, pritisnite Ctrl+Shift+T (3€+Shift+T na Macu).

X

Pomeranje i kloniranje putanja

Savet

Putanju moţete da premestite i kopirate na slededi nacin: ♦ Kloniranje putanje: Pritisnite unutar putanje crnom strelicom da biste je izabrali. Da biste izabrali vise potputanja, pritisnite ih drţeci taster Shift ili ih obuhvatite okvirom za izbor. 2atim drţite Alt (Option na Macu) i povlacite da biste klonirali sve izabrane putanje. ♦ Pomeranje putanje: Pošto izaberete putanju crnom strelicom, povucite je na njenu novu lokaciju.

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 395 ♦ Poravnavanje i rasporeĎivanje putanja: Dve ili vise putanja moţete da poravnate tako što ih izaberete crnom strelicom, a zatim pritisnete dugme za poravnavanje na traci Options. Da biste putanje ravnomerno rasporedili preko slike, pritisnite jedno od dugmadi za rasporedivanje. koja su prikazana na slici 8-33. Pritisnite Enter, odnosno Return, ili dugme sa znakom za potvr- Ċivanje na traci Options da biste primenili transformaciju. Horizontalno Dugmad za preklapanje putanja Horizontalno poravnavanje rasporedivanje ' ' ____________ |_

r Vertikalno poravnavanje Vertikalno rasporedivanje

Slika 8-33: Moţete da poravnavate i rasporeĊujete više izabranih putanja, baš kao i slojeve i vektorske objekte.

Kombinovanje i brisanje putanja Kada je izabrana crna strelica, traka Options sadrţi dugme Combine (slika 8-33). Pritisnete li na ovo dugme, sve izabrane potputanje spajaju se u jednu. Photoshop kombinuje potputanje u skladu sa opcijama za preklapanje putanja koje su bile aktivne kada ste crtali potputanje. Setite se da moţete da izaberete potputanju crnom strelicom da biste promenili njene opcije preklapanja, ako je potrebno. Treba samo da izaberete potputanju i zatim da pritisnete odgovarajude dugme za preklapanje na traci Options (slika 8-33). Vise inforrnacija o opcijama preklapanja potraţite u odeljku „Crtanje putanja perom" ranije u ovom poglavlju. Da biste se otarasili putanje, pritisnite unutar nje crnom strelicom ili povlacite oko nje belom strelicom. Zatim pritisnite Delete. Putanja Ċe nestati.

Popunjavanje putanja

Kad završite sa crtanjem putanje, moţete da je pretvorite u konturnu liniju selekcije, kao što je opisano u odeljku „Pretvaranje putanja u selekcije", ili je moţete obojiti. Obojiti se moţe unutrašnjost putanje, pomoĊu komande Fill Path iz menija palete Paths, ili konturna linija putanje - komandom Stroke Path. U oba slucaja, Photoshop popunu nanosi na aktivan sloj slike. Komanda Fill Path funkcioniše slicno kao Edit O Fill. Nakon što ste nacrtali putanju, izaberite komandu Fill Path ili pritisnite Alt (Option na Macu) i ikonicu za popunjavanje putanje u donjem levom uglu palete (onu koja predstavlja popunjen krug). Photoshop prikazuje varijaciju okvira za dijalog Fill koja se od istoimenog okvira opisanog u poglavlju 6 razlikuje po tome što ima dve opcije Rendering. Unesite vrednost u polje Feather Radius da biste zamaglili ivice popunjene površine, kao da je putanja bila selekcija sa umekšanom ivicom. Potvrdite opciju Anti-aliased da biste smanjili nazubljenost konture popunjene površine. Ako samo pritisnete ikonicu za popunjavanje putanje, a da pri torn ne drţite pritisnut taster modifikator, putanja ce automatski biti popunjena bojom prednjeg plana.

396 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri Ako izaberete jednu ili vise potputanja, komanda Fill Path se menja u Fill Sub- Nap omen a paths, kako bi vam omogućila da popunite samo izabrane potputanje. Ikonica Fill Path takode utiĉe samo na izabrane potputanje. X Kada popunjava putanje, Photoshop se drţi opcija za preklapanje koje ste upotrebili kada ste crtali putanju. Pretpostavimo da ste nacrtali dve kruţne putanje, jednu unutar druge. Ako ste oba kruga nacrtali uz aktivnu opciju za preklapanje Add, bice popunjena oba kruga. Kad unutrašnji krug nacrtate uz aktivnu opciju Invert, Photoshop popunjava samo površinu izmedu dve putanje, tako da na kraju dobijete slovo 0. Ako komanda Fill Path popuni samo deo ili ne popuni nijedan deo putanje, putanja se verovatno nalazi izvan konturne linije seiekcije. Odaberite Select o Deselect ili pritisnite Ctrl+D (8€+D na Macu) da biste ponistili i2bor slike, a zatim ponovo zadajte komandu Fill Path.

Bojenje duţ putanje Za razliku od komande Fill Path, koja izuzetno podseca na Edit O Fill, komanda Stroke Path se potpuno razlikuje od Edit o Stroke. Dok Edit o Stroke iscrtava linije na aktivnoj selekciji, komanda Stroke Path omogucava da iscrtate konturu putanje ĉetkicom. U poĉetku vam to ne izgleda kao bogzna šta, ali ova osobina omogucava da spontanost alatki za slikanje i obradu kombinujete sa strukturiranošću i preci- znošću putanja. Da biste obojili putanju, iz menija palete Paths odaberite komandu Stroke Path i • bice prikazan istoimeni okvir za dijalog (slika 8-34). U ovom okviru za dijalog moţete izabrati alatku za bojenje ili obradu kojom (fete iscrtati putanju (što samo znaci da cete ĉetkicom povudi potez duţ putanje). Photoshop povlaci izabranom alatkom duţ putanje, zadrţavajuci sve parametre alatki ili oblika cetkice koji su bili na snazi kada ste izabrali alatku. } Stroke Path Tool: P Sin

j

BI

$ Pencil $ Pencil M Brush

d1 [

OK

I

|, Cancel ]

1

.................... 1 g? Background Eraser Clone Stamp Pattern Stamp $ Healing Brush *#} History Brush Art History Brush p) Smudge A Blur ^ Sharpen Dodge & Burn Sponge Slika 8-34: Izaberite alatku za slikanje ili obradu kojom će Photoshop iscrtati putanju.

t

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 397 Okvir za dijalog Stroke Path sadrţi zgodnu novu opciju Simulate Pressure koja je pravi dragulj, pogotovo za one koji nemaju tablu osetljivu na pritisak. Pod uslovom da izaberete odgovarajude parametre na paleti Brushes, ova opcija zapocinje potez tankom linijom, podebljava je kako se pribliţava sredini, a zatim je ponovo stanjuje prema kraju. Efekat je vrlo sliĉan onome što moţete da postignete pomocu table za crtanje osetljive na pritisak. Radi eksperimenta, isprobajte sledece: izaberite veliku ĉetkicu (pribliţno 20 piksela), ukljuĉite opciju Shape Dynamics na paleti Brushes, postavite prvu opciju Control na Pen Pressure, ostale na Off, a sve klizaĉe postavite na minimalne vrednosti. Kada budete iscrtavali putanju, izaberite alatku Brush i potvrdite opciju Simulate Pressure. Tres elegant, non? Okvir za dijalog Stroke Path moţete otvoriti i tako što cete pritisnuti Alt (Option na Macu) i odgovarajuću ikonicu, drugu sleva na dnu palete Paths (oznaĉenu na slici 8-24). Ako vise volite da zaobidete okvir za dijalog, izaberite alatku za slikanje ili obradu, a zatim ili pritisnite ikonicu za iscrtavanje putanje ili taster Enter, odnosno Return. Umesto da prikaze okvir za dijalog, Photoshop pretpostavlja da ţelite da koristite izabranu alatku i iscrtava putanju. Ako je aktivna bilo koja alatka osim alatke za slikanje ili obradu, Photoshop iscrtava putanju alatkom koju ste pre toga izabrali u okviru za dijalog Stroke Path. Ako izaberete jednu ili vise potputanja, Stroke Path postaje komanda Stroke Sub- path. Photoshop tada iscrtava samo izabrane putanje, a ne sve putanje koje su saĉuvane pod tekucim imenom. Sledeci koraci vas vode kroz mali projekat koji sam napravio iscrtavši putanje alatkom cetkicom. Na slikama od 8-35 do 8-39 prikazano je napredovanje projekta i konaĉna slika.

Koraci: iscrtavanje putanja alatkama za slikanje 1. Posle otvaranja visokorezolucijske verzije slike Saturna, pritisnuo sam dugme Paths na traci Options i nacrtao krivudavu putanju prikazanu na slici 8-35. Kao što vidite, putanja polazi od dna Saturna. Putanju sam nacrtao potezom nadole, što je vazno naglasiti, zato što Photoshop iscrtava putanju u istom pravcu u kome ste je nacrtali. 2. Zatim sam snimio putanju. Dvaput sam pritisnuo stavku Work Path na paleti Paths, upisao ime putanje i pritisnuo Enter (Return na Macu). 3. Upotrebio sam paletu Brushes da bih napravio specijalnu cetkicu. Na paleti Brushes sam izabrao gotovu, disperznu ĉetkicu od 59 piksela, povecao prec- nik na 100 piksela, zatim skocio do Shape Dynamics i zadao visoke vrednosti opcija Jitter. Drzeci Alt (Option na Macu) pritisnuo sam ikonicu Stroke Path na dnu palete Paths, ukljuĉio opciju Simulate Pressure i ostavio da Photoshop iscrta putanju srednjesivom bojom. Rezultat se vidi na slici 8-36. 4. Putanju sam iscrtao još tri puta, koristedi komandu Stroke Path. Ponavlja- juci 3. korak, ponovo sam iscrtao putanju tamnosivom, svetlosivom i belom bojom, koristedi sve manje i manje precnike cetkice (70, 45, odnosno 20 piksela). Rezultat sveg ovog iscrtavanja ivica vidi se na slici 8-37.

398 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri

Slika 8-35: Nacrtao sam ovu putanju od dna planete naniţe.

5. Zatim sam nacrtao još tri putanje. Pošto sam nacrtao prvu, dvaput sam pritisnuo ikonicu New Work Path kako bih je snimio, pa uz nju dodao još dve putanje. Zatim sam crnom strelicom pritisnuo prazan prostor u prozoru sa slikom da bih poništio izbor svih putanja, tako da su izgledale kao na slici 8-38. Ovaj postupak mi je omogućio da sve putanje iscrtam istovremeno u koraku 6.

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 399

Slika 8-36: Moja putanja iscrtana opcijom Stroke. Ukljudvanjem opcije Simulate Pressure dobijena je promenljiva debljine linije, sliĉno onome što moţete postići korišćenjem table osetljive na pritisak.

6. Koristedi cetkicu od 20 piksela, tri putanje sam iscrtao crnom bojom, smanjio prečnik cetkice, a zatim iscrtao srednjesivom. Još malo crtanja putanja, nešto malo iscrtavanja simuliranjem osetljivosti na pritisak, i poja- vilo se intergalaktiĉko marketinško remek-delo koje vidite na slici 8-39. Prili- cno spektakularno, zar ne? Svakako bolje od momka koji svakog dana guli donove nosed reklamne table ulicama.

400 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri

Slika 8-37: Putanju sam iscrtao još triput, smanjujući velicinu ĉetkice i koristed razne nijanse sive boje.

Ako imate zaista razvijen osećaj za preciznost - mislim da postoji i medicinski termin za tu osobinu - moţete da zadate mesto svake kapi boje nanete na sliku. Kada je iskljuĉena opcija Spacing u okviru za dijalog Brush Tip Shape Options na paleti Brushes, Photoshop koristi po jednu kap boje za svaku taĉku na putanji. Ako to nije dovoljna kontrola, ja sam majmunov ujak! (Kako je ruţno tako nešto redi za neĉijeg sestriĊa!)

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 401

Slika 8-38: Nacrtao sam još jednu putanju, snimio je i zatim postupak ponovio kako bih dodao još dve putanje.

Konvertovanje i snimanje putanja Photoshop raspolaţe s dve komande za pretvaranje putanja u selekcije i obrnuto. Obe se nalaze u meniju palete Paths. Komanda Make Selection pretvara putanju u konturnu liniju selekcije. Komanda Make Work Path pretvara selekciju u putanju. Bez obzira na to kako pravite putanju, moţete je snimiti s tekudom slikom, što vam omogucava ne samo da putanju ponovo upotrebite vec i da je po ţelji skrivate i prikazujete.

402 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri

i

r

Slika 8-39: Ovo bi definitivno trebalo da poveća broj Dţoovih vanzemaljskih gostiju.

Pretvaranje putanja u selekcije Kad izaberete komandu Make Selection, drţeći taster Alt (Option na Macu) pritisnete Alt+ikonicu za pravljenje selekcije (isprekidan kruţić, kao što je prikazano na slici 8-24), Photoshop otvara okvir za dijalog sa slike 8-40. Moţete da izaberete da li cete i u kom stepenu smanjiti nazubljenost ili umekšati ivice selekcije. Takode moţete naloţiti Photoshopu da buduću konturu selekcije kombinuje s bilo kojom

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 403

404 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri selekcijom koja vec postoji na slici. Opcije Operation odgovaraju funkcijama sa tastature o kojima smo govorili u odeljku „Ruĉno dodavanje i oduzimanje" ranije u ovom m\ I Make Selection poglavlju. Rendering

Slika 8-40: Kad putanju s

Feather Radius |0 pixels

1 OK

1

Cancel |

izaberete komandu Make Selection, mozete da kombinujete postojećom selekcijom.

P Anti-aliased Operation f1" flew Selection Add to Selection C ^utrtrac! from Selection Intersect with Selection

Photoshop nudi još nekoliko naĉina za pretvaranje putanje u konturnu liniju selekcije, a svaki je zgodniji od komande Make Selection. ♦ Pritisnite Ctrl+Enter (Win), odnosno 3€+Return (Mac): Dok god je aktivna alatka za putanju, geometrijske oblike ili izbor, ova preĉica na tastaturi pret- vara putanju u selekciju. . ♦ Pritisnite Ctrl+ime putanje (3§+ime putanje na Macu): Ako je izabrana neka druga alatka osim alatke za putanje, geometrijske oblike ili izbor, moţete da pritisnete Ctrl (3€ na Macu) i ime putanje na paleti Paths. Putanja ne mora da bude aktivna. ♦ Ctrl+Shift+Enter ili Ctrl+Shift+taster miša (3€+Shift+Return ili 3€+Shift+taster miša na Macu): Da biste putanju dodali postojećoj selekciji, pritisnite Shift dok koristite jednu od prethodno opisanih tehnika. ♦ Alt+Enter ili Ctrl+Alt+taster miša (Option+Return ili 3£+Option+taster miša na Macu): Prirodno, ako možete da dodate, mozete i da oduzmete. ♦ Shift+Alt+Enter ili Ctrl+Shift+Alt+taster miša (Shift+Option+Return ili 3€+Shift+Option+taster miša na Macu): Sad poĉinjemo da se upuštamo u mraĉne stvari, ali ono što je moguce - moguce je. Presek putanje i konture selekcije birate pritiskanjem ĉitave gomile tastera. Dodatna prednost svih ovih predivnih tehnika leţi u tome što skrivaju putanju prilikom njenog pretvaranja u selekciju, ĉime dobijate pun, neometan pristup kon- turnoj liniji selekcije. Suprotno tome, komanda Make Selection ostavlja putanju na ekranu, ispred Upotorenje sejekcjje u k0ju sje je pretvorili. Ako pokušate da kopirate, iseĉete, izbrišete ili pomerite selekciju, sve ove operacije obavićete na putanji a ne na selekciji.

Pretvaranje selekcija u putanje Selekciju pretvarate u putanju izborom komande Make Work Path sa palete Paths. Kad izaberete komandu, Photoshop otvara okvir za dijalog koji sadrţi samo jednu opciju Tolerance. Za razliku od opcija Tolerance koje ste dosad sretali, ova ima

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 405 tacnost do 10 piksela i nema nikakve veze s bojama ili nivoima svetloce. Umesto toga, ona funkcioniše kao opcija Curve Fit pera za slobodne oblike i magnetnog pera: omogucava da zadate osetljivost Photoshopa na uvrtanja i zaokrete konturne linije seiekcije. Vrednost koju unesete odreduje koliko se putanja moţe razlikovati od originalne seiekcije. Najmanja moguca vrednost - 0,5 - ne samo da obezbeduje da Photoshop zadrţi svaki detalj seiekcije, ved moţe dovesti do vrlo zamršenih putanja s prevelikim brojem tacaka. Ako upišete najvecu vrednost - 10 - Photoshop zaobljava putanju i koristi malo tacaka. Ukoliko planirate da obradujete putanju, verovatno necete rizikovati unosedi vrednosti koje su manje od podrazumevane vrednosti 2,0. Da biste zaobišli okvir za dijalog Make Work Path i pretvorili selekciju u putanju pomocu tekucih vrednosti parametra Tolerance, pritisnite ikonicu alatke za pravljenje putanje na dnu palete Paths (oznadena je na slici 8-24.)

Snimanje putanja sa slikom Kao što sam pomenuo na pocetku pride o putanjama, snimanje putanja je jedan od koraka u procesu njihove izrade. Moţete cuvati svaku putanju koju nacrtate i drţati je pri ruci u slucaju da kasnije odlucite da ponovo izaberete neku površinu. Pošto Photoshop definiše putanje kao kompaktne matematicke jednacine, one gotovo da ne zauzifnaju nimalo mesta na disku prilikom snimanja slike. Jednu ili vise putanja snimate tako što izaberete komandu Save Path iz menija palete Paths, ili dvaput pritisnete stavku Work Path ispisanu kurzivom na listi putanja. Pošto ste izveli operaciju snimanja, tokom koje imenujete putanju, ime . putanje se pojavljuje na paleti ispisano uspravnim slovima. Putanja navedena na paleti moţe da sadrţi proizvoljan broj zasebnih putanja. U stvari, ako snimite putanju a zatim pocnete da crtate novu, Photoshop tu putanju automatski dodaje onoj koja je snimljena. Da biste zapoceli novu putanju pod novim imenom, prethodno morate da sakrijete postojecu putanju, ili da pritisnete ikonicu za novu putanju - slicicu stranice na dnu palete Paths. Da biste sakrili putanje, pritisnite prazan prostor u listi putanja, ispod imena poslednje snimljene putanje. Na ovaj nacin moţete da sakrijete cak i putanje koje niste snimili. Medutim, ako sakrijete putanju koja nije sacuvana a zatim pocnete da crtate novu, ona prethodna de biti izbrisana i bespovratno izgubljena.

Uvoţenje i izvoţenje putanja

Putanje su zgodne, ne samo za rad u Photoshopu vec i za uvoţenje slika u programe za crtanje kao što su Illustrator i FreeHand, kao i u programe za prelom strana, kao što su InDesign i QuarkXPress. Ako putanju snimite kao putanju za isecanje, moţete maskirati površine slike da bi bile providne kada se ucitaju u druge programe koji podrţavaju putanje za isecanje. Osim toga, putanje moţete direktno da razmenjujete s najnovijim verzijama Illu- stratora i FreeHanda. Na ovaj nacin moţete iskoristiti naprednije funkcije za pravljenje putanja koje sadrţe ovi programi. Nekoliko poslednjih odeljaka ovog poglavlja objašnjava ove dodatne primene Photoshopovih putanja.

AOOt 060 lit ♦ Selekcije, maske i filtri

Razmenjivanje putanja sa lllustratorom

Putanje moţete razmenjivati izmeĊu Photoshopa i lllustratora ill FreeHanda kori- šcenjem Clipboarda. Ova unakrsna kompatibilnost aplikacija proširuje i pojed- nostavljuje citav niz funkcija za obradu putanja. Da biste izbegli probleme kada prebacujete podatke izmedu Photoshopa i Illu- Upozorenje stratora, preĊite u Illustrator, izaberite Edit O Preferences o Files & Clipboards i potvrdite polje opcije AJCB. Takode preporucujem da ukljucite radio-dugme Preserve Paths kada u Ulustratoru menjate putanje iz Photoshopa. Pretpostavimo, na primer, da hodete da smanjite i rotirate putanju. Izaberite putanju u Photoshopu crnom strelicom i kopirajte je na Clipboard (Ctrl+C, odnosno 3£+C na Macu). Zatim predite u Illustrator, umetnite putanju (Ctrl+V) i obradujte je po ţelji. Skoro 95 procenata Illustratorovih moguĊnosti posveceno je upravo obradi putanja, tako da u Ulustratoru imate na raspolaganju mnogo vise opcija nego u Photoshopu. Obradenu putanju ponovo kopirajte, vratite se u Photoshop i umetnite je. Kada prenosite putanju iz lllustratora u Photoshop, okvir za dijalog sa slike 8^41 omogucava da rasterizujete putanju, tj. da je pretvorite u u piksele (baš kao što moţete da rasterizujete Illustratorov EPS dokument pomocu komande File O Open) tako da informacije o putanji ostavite netaknutim, ili moţete da napravite nov sloj. Izaberite radio-dugme Paths da biste kopirane putanje dodali izabranoj stavci na paleti Paths. (Ako nije izabrana nijedna stavka, Photoshop pravi novu stavku Work Path.) Putanju zatim moţete upotrebiti da biste napravili konturu selekcije ili nešto drugo. Slika 8-41: Kada ovim okvirom za

prenosite putanju kopiranu iz lllustratora, Photoshop vas pozdravlja dijalog.

Paste — Paste As: —— @

| h.:. J :

Pixels Path 0 Shape Layer

r~esi«r> 1 1

--nrnr ..

Na Clipboardu se stvari mogu priliĉno zamrsiti, pogotovo ako prelazite iz apli- kacije u aplikaciju. Ako nešto kopirate iz lllustratora, a u Photoshopu je komanda 'gOfr Paste nedostupna, moţda cete ipak modi malo da pogurate stvar. Ukoliko koristite PC, bice dovoljno da razbudite Clipboard tako što cete u Windowsu pokrenuti program Clipbook Viewer (Start Programs O Accessories System Tools O Clipbook Viewer). Ne brinite ukoliko se pojavi poruka da program ne podrţava format ili ako slika izgleda potpuno haoticno. Samo minimizirajte prozor Viewera i ponovo pokušajte da umetnete putanju. Ako koristite Macintosh OS 9, pritisnite taster Option kada se nalazite u Ulustratoru i zadajte Edit o Copy. Namena ovoga je da se kopira PICT verzija putanje, ali ponekad se dodatno i Clipboard probudi, zahva- ljujuci cinjenici da na njemu stvarno ima necega što Photoshop moţe da upotrebi. (Racunari su ponekad spori, te ih s vremena na vreme treba blago šutnuti.)

Poglavlje 8 ♦ Selekcije i putanje 403 Putanje mozete kopirati iz Photoshopa i unositi ih u Illustrator ili neki drugi program za crtanje, bez obzira na stanje polja za potvrdu Export Clipboard u okviru za dijalog Preferences. Ta stavka utiĉe samo na piksele. Putanje su tako sićušne da ih Photoshop uvek izvozi.

Izvoţenje u Illustrator Ukoliko nemate dovoljno memorije da istovremeno pokrenete i Photoshop i Illustrator, mozete izvoziti putanje iz Photoshopa na disk a zatim ih otvarati u Illustra- toru. Da biste izvezli sve putanje iz slike koja je trenutno otvorena, izaberite File O Export O Paths to Illustrator. Photoshop snima putanje kao Illustratorove doku- mente koji se mogu menjati. Ova šema omogućava da slike iscrtate putanjama u Photoshopu, a da u Illustratoru te putanje, kao objekte, kombinujete sa izvezenim EPS verzijama slike. Pošto se moţe pokazati da je iscrtavanje slike u Illustratoru pomalo nezgodno, zbog razlika u rezoluciji i drugih ograniĉenja prikaza, u Photoshopu moţete iscrtavati slike onoliko precizno koliko hocete. Naţalost, Illustrator nema ekvivalentnu funkciju za izvoţenje putanja u Photoshop; niti Photoshop moţe da otvara Illustratorove dokumente sa diska i tumaĉi ih kao putanje. To znaĉi da je korišćenje Clipboarda jedini naĉin da putanju koja je nacrtana i obradena u Illustratoru prenesete i iskoristite u Photoshopu. Otprilike samo polovina korisnika Photoshopa ima Illustrator. Istovremeno, blizu 90 procenata korisnika Ulustratora ima Photoshop. Zbog toga opširno obra- dujem poseban odnos Ulustratora i Photoshopa u svojoj knjizi o Illustratoru, Real World Illustrator 10 Peachpit Press, 2002).

Ĉuvanje providnih površina na slici Adobeovi objektno orijentisani programi za crtanje, InDesign 2 i Illustrator 10 (i novije verzije) mogu da ĉitaju providnost iz matiĉnog Photoshopovog formata (PSD). Medutim, ovo jedva da je pravilo. U praktiĉno svim ostalim programima, ukljuĉujući QuarkXPress 5 i FreeHand 10 - svaka datoteka sa slikom, bilo da sadrţi providne piksele ili ne, prikazuje se u obliku pravougaonika s neprovidnim pikselima. Ĉak i ako je u Photoshopu slika izgledala delimicno providna - na primer, na sloju - u odredišnoj aplikaciji pikseli su obojeni belo ili nekako drugaĉije. U ovakvim sluĉajevima potrebno je da postavite putanju za isecanje (engl. clipping path). Ele- menti koji se nalaze unutar putanje za isecanje neprovidni su, a oni izvan nje - providni. Photoshop omogudava da izvezete sliku u formatu EPS sa netaknutom objektno orijentisanom putanjom za isecanje. Kad uvezete sliku, ona se pojavljuje maskirana savršeno glatkom konturom, kao što je prikazano na slici 8-42. Sledeci koraci objašnjavaju kako se skup snimljenih putanja pretvara u putanje za isecanje.

Koraci: snimanje slike sa putanjama za isecanje 1. Nacrtajte jednu ili vise putanja oko onih delova slike koji treba da budu neprovidni. Površine van putanja biĎe providne. 2. Sačuvajte putanje. Dvaput pritisnite stavku Work Path na paleti Paths, unesite ime i pritisnite Enter, odnosno Return. (Pokušajte da upotrebite ime koje će imati nekakvog smisla i kroz tri godine kad ponovo otvorite dokument i zapitate se šta ste to, dodavola, radili.)

404 Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri

Slika 8-42: Nacrtao sam jednu putanju oko obima lobanje i drugu oko oĉne duplje. Pošto sam ove putanje definisao kao putanje za isecanje, izvezao sam sliku u formatu EPS, uvezao je u Illustrator i zbog kontrasta je postavio naspram erne pozadine.

3. Izaberite komandu Clipping Path iz menija palete Paths, kao što se vidi na slici 8-43. Photoshop otvara okvir za dijalog, prikazan u gornjem delu slike, koji omogucava da izaberete saĉuvane putanje koje ţelite da proglasite putanjama za isecanje. Zapamtite da Work Path ne moţete da pretvorite u putanju za isecanje. Prvo morate da je snimite i da joj dodelite ime. Slika 8-43: Pošto izaberete komandu Clipping Path iz menija palete Paths (dole), u okviru za dijalog Clipping Path (gore) izaberite putanju koju ţelite da upotrebite.

i«!^* Ako hocete,upišitevrednostu poljeFlatness.Ova opcijaomogucavada HHHHHHHHH Poglavlje S ♦ za Selekcije i putanje 405koje su inaĉe glatke Napomena pojednostavite putanje isecanje tako što cete krive štampati kao poligone. Vrednost Flatness predstavlja odstupanje - izmedu X 0,2 i 100, u taĉkama štampaĉa - za koje se poligon moţe razlikovati od prave matematiĉke krive. Veća vrednost daje poligon s manje stranica. To znaĉi da on izgleda pomalo zdepasto, ali se brţe štampa. Preporuĉujem vrednost 3. Mnogi struĉnjaci kaţu da moţete ići do 7 kad štampate na filmu, a da se ne primete prave linije poligona. Verujem da to zavisi od toga koliki ste perfek- cionista. Pitate mene? Ja volim 3. 4. Izaberite File o Save As, a iz padajuće liste Format odaberite Photoshop EPS. Izaberite vrednosti opcija Preview i Encoding i pritisnite taster Enter, odnosno Return. EPS slika sa zaštićenim providnim površinama sacuvana je na disku. InDesign i PageMaker podrţavaju putanje za isecanje snimljene u formatu TIFF. Napomena 2at0 ako planirate da stavite sliku u jedan od ovih programa, u koraku 4 moţete da A je snimite u formatu TIFF umesto u formata EPS. Na slici 8-44 prikazana je poboljšana verzija izrezane lobanje sa slike 8-42. Ne samo da sam sliku s putanjama za isecanje izvezao u formatu EPS, vec sam i putanje snimio na disk izborom komande File O Export O Paths to Illustrator. U Illustratoru sam izvezene putanje upotrebio za pravljenje konture oko izrezane slike. Takode sam ih iskoristio za senku iza slike. Belina oĉne jabuĉice je umanjena verzija oĉne duplje, kao što su i duţica i zenica. Na pozadini se vidi gomila izokrenutih i uma- njenih verzija putanja. Moţda izgleda kao da je ovde bilo mnogo posla, ali jedino je trebalo nacrtati dve poĉetne putanje u Photoshopu.

Slika 8-44: Neverovatno je sta sve mozete postići kombinovanjem skenirane slike obraĊene u programu za slikanje i glatkih linija nastalih u programu za crtanje.

406

Nemojte se iznenaditi ako vaše slike nenormalno porastu kad se uvezu u Illustrator. EPS ilustracija prikazana na slici 8-44 troši šest puta vise prostora na disku od originalne Photoshopove slike saĉuvane u formatu TIFF. Kadatil se preterano koriste, putanje za isecanje ♦ Selekci|e i filtrimogu praviti probleme najsavr- Upozofonie §enfjjm r maske uredajima za štampanje. Putanju za isecanje treba da koristite samo kad je neophodno i kad se ne moţe izbeći. Na primer, ako hocete da postavite sliku naspram bitmapirane pozadine, uradite to u Photoshopu, a ne u Illustratoru, Quark- XPressu ili nekom drugom programu. To ce sigurno ubrzati štampanje, pa i odrediti da li de se datoteka uspešno odštampati.

Deo

♦♦♦

POGLAVLJE

Maske i izdvajanje delova slike Biranje pomocu maski Većina korisnika Photoshopa ne upotrebljava maske. Ako je moje iskustvo ikakvo merilo, to nije zato što maske izgledaju sloţeno, već zato što se vedini ljudi cini da one izazivaju vise problema nego što vrede. Kad sam poceo da koristim Photoshop, nisam, kao ni vecina drugih korisnika, mogao ni da zami- slim gde bi maske mogle da se primene. Imam svoj laso i carobni štapić, a ako mi postane preterano dosadno, mogu da izvudem pero. Šta bih još mogao da poţelim? Još štošta, kao što se pokazalo. Sve ove alatke su tek osrednje prilagodene biranju delova slika. Alatke laso omogudavaju da pravite selekcije proizvoljnog oblika, ali nijedna od njih - cak ni magnetni laso ne moţe da uzme u obzir razlike u nivoima izoštrenosti. Ĉarobni štapić bira povrsine odredene boje, ali cesto izostavlja boje koje su vaţne, dok su ivice njegove selekcije cesto iskrzane i ruţne. Alatka pero je izuzetno precizna, ali kao rezultat rada s njom cesto nastaju prilicno mehanidke konture koje nisu u skladu sa svojim sadrţajem. Maske nude sve prednosti drugih alatki. Uz njihovu pomoc moţete da pravite selekcije proizvoljnog oblika, da birate povrsine odredene boje i crtate izuzetno precizne selekcije. Maske takode izlaze na kraj sa svim nedostacima alatki za izbor. One mogu da naprave razliku u nivoima oštrine, omogude potpunu kontrolu izgleda ivica i prave selekcije koje su jednako prirodne kao sama slika. U stvari, maska i jeste sama slika. Za biranje piksela, maske koriste piksele. Uz njihovu pomod mozete naterati Photoshop da vidi isto ono što i vi vidite koristedi podatke nerazdvojive od fotografije. Maske omogudavaju da sve Photoshopove moci isko- ristite za izradu kontura selekcije. One su, bez sumnje, najpre- cizniji mehanizam za izbor u Photoshopu.

♦♦♦♦

U ovom poglavlju Uvod u maskiranje Bojenje unutar konture selekcije Upotreba reţima brze maske za modifikovanje kontura selekcije Crtanje selekcija s prelivom u reţimu brze maske ĉarobna gumica za brisanje, gumica za bisanje pozadine i komanda Extract za isecanje pozadine slike Biranje slika pomoću komande Color Range Snimanje konture selekcije u kanal maske Pretvaranje kanala u selekcije

Definicija maskiranja Ako vam nije baš sasvim jasno šta je maska, reci cu sledece; maska je selekcija predstavljena kao slika u sivim nijansama. ♦ Izabrane povrsine su bele. ♦ Povrsine koje nisu izabrane postaju erne.

izrada izuzetno precizne maske zasnovane na samoj slici Biranje kose i drugih problematiĉnih Ċetalja ♦ ♦ ♦ ♦

♦ Delovi slike koji su delimiĉno izabrani pojavljuju se u sivim tonovima. Umekšane ivice takoĊe se predstavljaju nijansama sive, od svetlosive pored izabrane površine 408 Deo III ♦ Seiekcije, maske i fiitri do tamnosive uz površinu koja nije izabrana. Na slici 9-1 vidi se selekcija i njena ekvivalentna maska. Gornji primer prikazuje eliptiĉnu selekciju koja je umekšana (pomocu komande Select O Feather). Ispod ovog primera nalazi se ista selekcija predstavljena kao maska. Izabrana povrsina je bela i kaţe se da je nemaskirana. Povrsina koja nije izabrana je crna ili maskirana. Obratite paţnju na to da moţete videti efekat umeksavanja na konturi seiekcije - kolone mrava ne mogu taĉno da predstave umekšane ivice - dok je efekat umeksavanja ivica Slika 9-1: Umekšana kontura seiekcije (gore) i njena ekvivalentna maska (dole).

na ekvivalentnoj masci u potpunosti vidljiv.

Kad gledate masku u donjem delu slike 9-1, moţete se zapitati gde je, zaboga, nestala slika. Jedna od divnih osobina maski je da se one mogu gledati nezavisno od slike, kao na slici 9-1, Maske delovakao slike 409 u ili zajedno sa slikom, kaoPoglavlje na slici 9-2. 9 Na♦drugoj slici,i izdvajanje maska je predstavljena prekrivaĉ boji. Standardna boja prekrivaĉa je providno crvena, kao rubilit korišĊen u tradicionalnim štamparskim tehnikama. (Da biste pokrivaĉ videli u njegovoj punoj, prirodnoj boji, pogledajte sliku u boji 9-1.) Površine prekrivene rubilitom su maskirane (neizabrane); površine koje izgledaju normalno - bez primesa crvene boje - jesu nemaskirane (izabrane). Kad se vratite u stan- dardni reţim mrava koji marširaju, sve izmene na slici biće primenjene samo na nemaskirane delove. Sada u grubim crtama znate šta su maske (definicija će postajati sve jasnija i jasnija tokom ovog poglavlja), pa ostaje pitanje: ĉemu one sluţe? Pošto je maska nezavisna slika u sivim tonovima, moţete je obradivati svim alatkama za slikanje i obradu, filtrima, opcijama za korekciju boja i skoro svakom drugom funkcijom Photoshopa. Moţete ĉak da upotrebljavate alatke za izbor, objašnjene u prethodnom poglavlju. Imajuci sve ove mogucnosti na Slika 9-2: Maska sa slike 9-1, onako kako izgleda kad se gleda zajedno sa slikom.

raspolaganju, brţe ćete praviti preciznije seiekcije.

Slikanje i obraĊivanje unutar selekcija

Pre nego što se udubimo u tehnike maskiranja, hajde da poĉnemo od tema za zagre- vanje selekcionog maskiranja. Kad ste bili u osnovnoj školi, moţda ste imali nastavnicu koja vas je terala da bojite unutar linija. (Ja nisam. Moji nastavnici su se vise brinuli kako da me spreĉe da pišem po zidovima i šaram drugu decu, bar tako kaţu.) Ona bi bila zadovoljna ovom neverovatno jednostavnom funkcijom. U Photoshopu sve konturne linije selekcija deluju kao maske - odatle termin selekciono maskiranje. (A vi ste pomislili da ce ovo poglavlje biti teško.) Bez obzira na to koju alatku koristite da biste pravili seiekcije - okvir za izbor, laso, ĉarobni štapić ili pero - Photoshop vam dozvoljava da bojite ili obradujete samo izabranu površinu. Boja ne moţe da prede na neizabrane (zaštićene) delove slike, tako da vam ne preostaje ništa drugo nego da bojite unutar kontura. Ako nemate dovoljno samopouzdanja da

bojite unutar slike jer se plašite da cete zabrljati, selekciono maskiranje je pravo rešenje. Na slikama od 9-3 do 9-6 prikazana je skulptura - ţrtva prilicno slobodne upo- trebe alatki za 410i Deo til(U♦ sluĉaju Seiekcije, maske filtrisa pisanjem knjiga, postacu frizer.) Sledeci koraci bojenje obradu. da propadne ovai stvar opisuju kako sam izradio ove slike koristeci selekcionu masku.

Koraci: bojenje i obraĊivanje unutar selekcione maske 1. Izabrao sam skulpturu glave. Konturnu liniju selekcije vidite na desnom primeru sa slike 93. Zelim da objavim da sam ovu konturnu liniju selekcije nacrtao perom, kao što je objašnjeno u poglavlju 8. 2. Obrnuo sam selekciju komandom Inverse. Hteo sam da obradim površinu oko glave, te sam izabrao Select O Inverse (Ctrl+Shift+l u Windowsu, odnosno 3€+Shift+I na Macu) da bih invertovao selekciju površina.

Slika 9-3: Zapoĉevši sa levom slikom, nacrtao sam konturnu liniju selekcije oko skulpture, invertovao selekciju, a zatim izbrisao pozadinu, što vidite na desnoj slici.

3. Pritisnuo sam Ctrl+Backspace (3€+Delete na Macu) da bih površinu popu- nio bojom pozadine. U ovom slučaju, boja pozadine je bila siva - kao što se vidi na desnoj polovini slike 9-3. Poglavlje 9 ♦ Maske i izdvajanje delova slike 411 4. Obojio sam unutrašnjost selekcione maske. Ali pre nego što sam podeo, izabrao sam View O Extras (Ctrl+H, odnosno 3€+H). To mi je omogudilo da bojim a da me pri torn ne uznemirava ona dosadna povorka mrava. (Ovo je moţda najvaţniji razlog postojanja komande za ukljuĉivanje i iskljucivanje opcije Extras.) 5. Izabrao sam slikarsku četkicu i izrazio svoj talenat. Sa palete Brushes izabrao sam cetkicu preĉnika 150 piksela. Da bih glavu odvojio od sive pozadine, povlaĉio sam cetkicom oko njenog oboda koristedi crnu boju prednjeg plana, a zatim sam belom napravio grubu konturu oko erne boje, kao što je prikazano na slici 9-4. Obojio sam i unutrašnjost ocnih duplji. Bez obzira na to što je cetkica bila šira od ocnih duplji, glava je ostala nepovredena.

Slika 9-4: Bojio sam unutar selekcione maske ĉetkicom preĉnika 150 piksela.

6. Nakon toga, izabrao sam i upotrebio alatku za razmazivanje. Pritisnuvši taster 8, postavio sam vrednost Strength na 80 procenata. Povukao sam oko 20 puta iz unutrašnjosti glave ka spolja, da bih napravio seriju uvojaka. Kao alatka za razmazivanje moţe da uzme boje i sa zaštićene povrsine, ali 4] 2što se vidi natilslici♦ 9-5, Selekcije, maske i filtri se one ne razmazuju dok ne udete unutar selekcije. Vaţno je da to zapamtite, jer pokazuje da, iako zaštiĊenu površinu ne dotiĉu promene, boje zaštiĉenih piksela mogu uticati na izabranu površinu.

Deo

Slika 9-5: Pomocu alatke za razmazivanje razmazao sam boje sa zaštićene povrsine lica, ne menjajući pri torn te površine.

7. Sliku sam dodatno ukrasio. U redu, kao što vidite na slici 9-6, ovde me malo ponela inspiracija. Maska napravljena pomocu selekcije zgodno je posluţila dok sam alatkom za zatamnjivanje (Burn) potamnjivao pozadinu oko podnoţja glave. Zatim sam ponovo invertovao masku kako bih mogao da malo zatamnim Maske i izdvajanje lice alatkom Burn. Medutim, u zanosu i ţelji da napravim fantastiĉnu frizuru, udaljio sam se malo iz okvira ove veţbe. Napravio sam poseban sloj i upotre- bio alatku Smudge podešenu na opciju All Layers, da bih olakšao stapanje divlje pozadine i glave.

Poglavlje 9 ♦

Slika 9-6: Prilicno divlji efekat, zar ne? U stvari, podseća me na omot jednog mog starog albuma.

delova slike

413

Rad u reţimu maske 414] 2 Deo til ♦ brze Selekcije, maske i filtri

Selekcione maske vam daju predstavu o maskama uopšte, ali s njima smo tek zagre- bali površinu. Ostatak ovog poglavlja vrti se oko upotrebe maski za definisanje slozenih kontura selekcije. Najjasnije okruţenje za izradu maski jeste režim brze maske (engl. quick mask mode). U torn reţimu selekcija je predstavljena kao crvenkasti prekrivac. Sve neiza- brane površine na slici biće prekrivene crvenim dok će one koje su izabrane ostati bez crvenog pokrivaĉa, kao što se vidi na donjem primeru slike u boji 9-1. Posle toga moţete po ţelji da menjate masku i da izadete iz reţima da biste se vratili standard- noj konturi selekcije. Reţim brze maske je - kao što samo ime govori ekspeditivan i praktican, bez komplikacija i trajnosti konvencionalnijih maski. Pomalo je nalik na restoran brze hrane - posedujete ga kad vam nije previse stalo do kvaliteta, vec samo ţelite da što pre udete i izadete.

Kako funkcioniše reţim brze maske Pre nego što udete u reţim brze maske, obicno dete hteti da barem grubo skicirate selekciju standardnim alatkama za izbor. Nakon toga moţete da se usredsredite na predišcavanje i doterivanje selekcije unutar brze maske, umesto da od pocetka crtate selekciju. (Naravno, ovo je samo pravilo zasnovano na iskustvu. Ja ga kršim nekoliko puta tokom ovog poglavlja, ali samo zato što tako dobro stojim sa reţimom brze maske.) Da biste ušli u reţim brze maske, pritisnite odgovarajucu ikonicu u kutiji sa alat- kama, kao što sam ja uradio na slici 9-7, ili pritisnite taster Q. Zapoćevši sa istom selekcijom koju sam napravio na skulpturi glave u prethodnoj veţbi (ponovo sam invertovao selekciju da bi bih izabrao pozadinu), pritisnuo sam Q i dobio sliku 9-7. Pošto nije izabrana, glava dobija masku. (Na slici 9-7, maska je predstavljena kao svetlosivi prekrivac; na vašem kolor monitoru, ona ce biti crvena.) Površina izvan lobanje izgleda isto kao uvek jer je izabrana i stoga nije maskirana. Obratite paţnju na to da konturna linija selekcije nestaje kad udete u reţim brze maske. To se dešava zato što kontura privremeno prestaje da postoji. Sve operacije koje primenjujete uticu samo na masku a sliku ispod nje ostavljaju netaknutom. Kad pritisnete ikonicu reţima mrava koji marširaju (s leve strane ikonice reţima brze maske) ili pritisnete taster Q, Photoshop ponovo pretvara masku u konturnu liniju selekcije, omogucavajudi vam da obradujete sliku. Ako pritisnete ikonicu reţima brze maske, a na ekranu se ništa ne promeni, to ne Napomena zna£j ,ja je radunar pokvaren, vec da pre ulaska u reţim niste ništa izabrali. Kad ništa nije izabrano, Photoshop omogucava da se obraduje cela slika; drugim recima, izabrano je sve. (Samo mali broj komandi iz menija Edit, Layer i Select zahteva da izaberete nešto pre nego što pocnete da radite.) Ako je izabrano sve, maska je bela; stoga je prekrivac brze maske providan i vi na ekranu ne primecujete nikakvu raz- liku. To je još jedan razlog zbog koga je bolje da nešto izaberete pre nego što udete u reţim brze maske - odmah imate osedaj da ste nešto postigli. Photoshop takode omogucava da zadate ţelite li da crveni prekrivac maske prekrije izabrane ili neizabrane površine. Kako da promenite ovo podešavanje saznacete iz odeljka „Menjanje crvenog prekrivaca".

Slika 9-7: Pritisnite ikonicu reţima brze maske (istaknutu u kutiji sa alatkama) da biste Photoshopu naloţili da selekciju privremeno predstavi kao sliku u sivim nijansama.

Kad se naĊete u reţimu brze maske, masku moţete obradivati na sledece naĉine: ♦ Oduzimanje od seiekcije: Obojite delove slike u crno da biste dodali crveni prekrivaĉ i tako poništili izbor delova slike. To znaĉi da moţete selektivno štititi delove slike tako što cete ih samo prebojiti. ♦ Dodavanje selekciji: Obojite delove slike u belo da biste uklonili crveni prekrivaĉ i tako te delove dodali selekciji, kao što prikazuje leva polovina slike 9-8. Moţete koristiti gumicu da biste smanjili maskiranu površinu (pod pretpostavkom da je boja pozadine bela). Ili moţete da zamenite boje prednjeg plana i pozadine, što vam omogucava da bojite u belo pomocu neke od alatki za slikanje.

: . ' '" ♦ Dodavanje selekcija umeksanih ivica: Ako bojite nijansom sive, dodajete selekcije umeksanih ivica. Konturnu liniju mozete umekšati i tako što ćete bojiti mekanom cetkicom, crnom ili belom bojom, kao što 416 Selekcije, maske i filtri je prikazano na levoj slici 9-8. Ovde sam slikao belom bojom, cetkicom s mekim ivicama, ĉime sam na gornjem delu selekcije napravio pristojnu meku ivicu. Zatim, pošto sam se vratio u svet kolona mrava uz nešto dodatnog slikanja i razmazivanja, napravio sam desni primer sa slike 9-8.

:: v v:

Deo li! ♦

Slika 9-8: Da bih povećao izabranu povrsinu, slikao sam belom bojom, cetkicom s mekim ivicama (levo). Pošto sam iskljuĉio reţim brze maske, malo sam divljao s cetkicom i alatkom za razmazivanje (desno).

♦ Kloniranje konturnih linija selekcije: Ako imate konturu selekcije koju ţelite da ponovite na nekoliko mesta na slici, brze maske su vaši prijatelji. Izaberite providnu povrsinu nekom od standardnih alatki za izbor, a zatim pritisnite i drţite Ctrl+AIt (3€+Option na Macu) i povlacite na novu lokaciju, kao što se vidi na slici 99. Iako sam u ovom primeru koristio pravougaoni okvir za izbor,

Poglavlje 9 ♦

ĉarobni štapiĊ je takoĊe pogodan u ovu svrhu. Da biste ĉarobnim štapiĊem odabrali konturnu liniju sa i izdvajanje slike ublaţenom nazubljenošcu ivica, podesite vrednost ToleranceMaske na otprilike 10 i proverite dadelova li je opcija Antialiased ukljucena. Zatim postavite alatku unutar selekcije i pritisnite taster miša. Vrlo jednostavno.

417

Slika 9-9: Da bih klonirao selekciju oĉnih duplji, okruţio sam je okvirom za izbor. Zatim sam pritisnuo Ctrl+Alt (3€ +Option na Macu) i povlaĉio je, prvo nagore, a zatim nadole (levo). To mi je omogućilo da iskljuĉim reţim brze maske i da naslikam detalje u novim oĉnim dupljama (desno).

Transfonnisanje konturnih linija selekcije: Selekciji mozete da menjate velicinu i da je rotirate nezavisno od slike, isto kao što je to moguĊe i s komandom Transform Selection (obradenom u poglavlju 8). Udite u reţim brze maske, odaberite masku koristeci neku od standardnih alatki za izbor i izaberite Edit O Free Transform ili pritisnite Ctrl+T (3§+T na Macu). (Vise informacija o komandi Free Transform i drugim komandama koje su u vezi s njom, potraţite u poglavlju 12.)

Ovo su samo neki od jedinstvenih efekata koje moţete postiĊi kada selekciju obradujete u reţimu brze maske. Drugi efekti ukljuĉuju alatke i mogucnosti o kojima još nisam govorio, kao što su filtri i korekcije boja. Pošto obradite konturne linije, pritisnite ikonicumaske reţima mrava koji marširaju (s leve strane ikonice reţima Seiekcije, i filtri brze maske) ili ponovo pritisnite Q da biste se vratili u „mravlji" reţim. Konturne linije ponovo postaju opkoljene mravima, a sve alatke i komande vraĊaju se svojim uobiĉajenim funkcijama za obradu slike. Slika 9-10 prikazuje rezultate prelaska u reţim mrava koji marširaju i pritiskanja Ctrl+J (3€+J na Macu) kojim je selekcija postavljena na nov sloj. Zatim sam sloj pozadine popu- nio belom bojom i ubacio još nešto senki.

Deo 111 ♦

Slika 9-10: Rezultati pravljenja novih slojeva od izabranih povrsina na desnom primeru sa slike 9-8 (levo) i 9-9 (desno).

Poglavlje 9 ♦

Kao što je prikazano na levom primeru sa slike 9-10, reţim brze maske je odliĉno okruţenje za izdvajanje slike umekšavanje konturnih linija jedne selekcije, i ostavljanjeMaske oštrih i ^inazubljenih ivicadelova druge. Pošto vecina alatki za izbor ima ugradene mogudnosti umekšavanja ivica, to se ovaj zadatak moţe izvršiti a da se ne pribegava reţimu brze maske. Medutim, taj reţim omogucava da umekšanost ivica menjate selektivno nakon što nacrtate konturne linije selekcije, što ne moţete postidi komandom Select O Feather. Reţim brze maske takode omogucava da tacno vidite šta radite. To nekako umanjuje znacaj one povorke mrava, je 1' da?

419

Menjanje crvenog prekrivaĉa Unapred je odredeno da onaj deo slike koji je zaštiden u reţimu brze maske bude prozirno erven. Ali, ako vaša slika sadrţi mnogo crvene boje, maska ce biti teško vldljiva. Na srecu, boju maske mozete promeniti u bilo koju drugu i izabrati stepen neprozirnosti koji vam odgovara. Da biste to ucinili, dvaput pritisnite ikonicu rezima brze maske u kutiji sa alatkama (ili dvaput pritisnite stavku Quick Mask na paleti Channels) i Photoshop ce prikazati okvir za dijalog sa slike 9-11.

r*i

Quick Mask Options

Slika 9-11: pritisnite ikonicu brze maske. Nakon toga moţete da

Da biste Color indicates; Masked Areas t~

pristupili okviru za dijalog Quick Mask Options, dvaput OK Cancel

Selected Areas

menjate boju i neprozirnost zaštićenih ill izabranih površina dok ih posmatrate u reţimu brze maske. Color Opacity; jso %

♦

Color Indicates: Izaberite opciju Selected Areas da biste preokrenuli situ- aciju, tako da izabrane površine prekrije proziran crveni prekrivac, a da one koje nisu izabrane ostanu nepokrivene. Izaberite opciju Masked Areas (podrazumevana vrednost) da bi neizabrane površine bile prekrivene bojom. Prekrivac moţete preokrenuti a da i ne ulazite u okvir za dijalog Quick Mask Options. Drţite Alt (Option na Macu) i pritiskajte ikonicu brze maske u kutiji sa alatkama kako biste naizmenicno prelazili s prekrivanja izabrane površine na prekrivanje neizabrane. Ikonica se menja tako da odraţava vaš izbor. ♦ Colon Kada pritisnete ikonicu Color, Photoshop ce prikazati okvir za dijalog Color Picker. Izaberite boju za prekrivac. (Ako ne znate kako da koristite ovaj okvir za dijalog, pogledajte odeljak „Upotreba biraca boja" u poglavlju 4.) Nakon što se pojavi okvir za dijalog Color Picker, moţete uzeti boju pomocu pipete, mada je pogodnije da upotrebite boju koja nije na slici da bi se bolje videla maska. ♦ Opacity: Upisite vrednost da biste promenili neprovidnost boje koja prekriva sliku. Vrednost 100 procenata cini da prekrivac bude potpuno neprovidan. Promenite prekrivac u boji da biste postigli najprihvatljiviji balans izmedu mogucnosti da vidite i obradujete selekciju i mogucnosti da vidite sliku. Na primer, standardni crveni prekrivac se lose vidi na snimcima ekrana u sivim nijansama. Stoga sam mu, pre nego što sam skinuo ekrane koji se vide na slikama od 9-7 do 9-9, promenio boju u svetloplavu a vrednost Opacity na 65 procenata.

Prelivi kao maske 420] 2 Deo til ♦ Selekcije, maske i filtri Ako mislite da je komanda Feather sjajna alatka za izradu umeksanih kontura selekcije, sacekajte dok ne vidite prelive u reţimu brze maske. Nema boljeg naĉina za izradu efekata pretapanja od biranja slike pomodu neke od alatki za prelive.

Pretapanje slike Samo da bih ovo objašnjenje ucinio teţim, objasnicu vam kako da, koristedi sliku prave maske koja je prikazana na slici 9-12, napravite masku sa prelivom. Nema sumnje da je ova ritualna maska iz neke stare civilizacije, medutim, to me nece spreciti da je pretvorim u uspravni monolit nalik na one s Uskršnjih ostrva. Krenimo.

Slika 9-12: U reţimu brze maske napravite linearni preliv da biste dobili masku (levo) koja se izdiţe iz sredine polja (desno).

Predite u reţim brze maske tako što cete pritisnuti taster Q. Zatim upotrebite alatku za linearne prelive i njome nacrtajte preliv od erne ka beloj. (Poglavlje 6 tadno objašnjava kako se to radi.) Beli deo preliva predstavlja povrsinu koju hodete

Poglavlje 9 ♦

da izaberete. Odluĉio sam da izaberem gornji deo maske, pa sam preliv nacrtao od mesta neposredno ispod Maske izdvajanje delova donje usne do vrha nosa, kao što je prikazano na prvom primeru sa slikei 9-13. Pošto se linija prelivaslike malo teţe vidi, dodao sam strelicu koja pokazuje pravac povlaĉenja. (Masku s prelivom u boji, vidite na drugom primeru sa slike u boji 9-2.) Prilikom upotrebe preliva kao maske, problem moţe da bude pojava vidljivih traka. Da biste uklonili trake, nekoliko puta primenite filtar Add Noise s malim vred- nostima parametra Amount. Da bih napravio primer s desnog dela slike 9-13, prime- nio sam Add Noise koristeci vrednost Amount od 10 i opciju Uniform distribution.

421

Slika 9-13: Nakon što sam u reţimu brze maske nacrtao lineami preliv preko donjeg dela slike (levo), sakrio sam sliku i primenio filtar Add Noise sa vrednošću Amount od 10 (desno).

U primeru na desnoj strani slike 9-13 sakrio sam sliku tako da se vidi samo maska s prelivom. Kao što se vidi na slici, na paleti Channels stavka Quick Mask ispisana je kurzivom. Razlog leţi u tome što Savet Photoshop brzu masku smatra privremenim

DeodaIII ♦ Selekcije, maske i filtri kanalom. Mozete sakrijete sliku i vidite crno-belu masku s prelivom tako što cete pritisnuti ikonicu oka ispred kompozitnog prikaza, u ovom sluĉaju ispred prikaza RGB. Ili samo pritisnite taster tilda (~) da biste sakrili sliku. Ponovo pritisnite tildu i videdete zajedno masku i sliku. Da bih primenio preliv kao selekciju, ponovo sam pritisnuo Q i vratio se na mrave koji marširaju. Zatim sam pritisnuo Ctrl (3S na Macu) i prevukao izabrani deo maske na otvoreno polje, da bih dobio efekat s levog primera na slici 9-14. Pošto nisam bio zadovoljan ovako malim nivoom svetogrda, dodatno sam intenzivnom upotrebom komande Free Transform (pogledajte poglavlje 12) masku sprţio alatkom za potamnjivanje (Burn) (poglavlje 5) i dodao dramaticne svetlosne efekte. Konacni rezultat prikazan je na desnom primeru sa slike 9-14. Kolor verziju ove divne tvorevine i potpun uvid u izgled onih dramaticnih svetlosnih efekata nadi cete na slici u boji 9-2.

Slika 9-14: Rezultat biranja gornjeg dela maske pomoću preliva kao maske i prevlaĉenja selekcije na livadu uz pritisnut taster Ctrl (JH! na Macu). Podesite još nekoliko parametara i dobijate sopstveno Uskršnje ostrvo (desno) - naravno, bez zeĉića.

Poglavlje 9 ♦ Maske i izdvajanje delova slike 423

Korišćenje preliva za doterivanje specijalnih efekata

Prelive u reţimu brze maske mozete da koristite i za doterivanje rezultata primene filtara i drugih automatizovanih specijalnih efekata. Na primer, hteo sam da prime- nim filtar oko ivica predmeta na slici 915. Poĉeo sam od poništavanja svih seJekcija na slici (CtrUD, odnosno 3Š+D na Macu), a potom sam prešao u reţim brze maske. Zatim sam izabrao alatku Gradient i ikonicu linearnog preliva na traci Options, a iz potpalete Gradient opciju Foreground to Transparent. TakoĊe sam na traci Options potvrdio opciju Transparency.

Slika 9-15: Ovog puta, namera mi je da okruţim sliku u prednjem planu efektom filtra doteranim pomoću preliva.

Pritisnuo sam taster D da bih boju prednjeg plana pretvorio u crnu. Zatim sam alatkom za linearni preliv povlaĉio od svakog od ĉetiri ugla ka unutra da bih napravio niz kratkih preliva koji se proteţu oko centralnog objekta slike, kao na slici 9-16. (Kao što vidite, sakrio sam sliku tako da je ostala crnobela maska.) Pošto sam izabrao opciju Foreground to Transparent, Photoshop svaki preliv dodaje na prethodni.

Deo III ♦ Selekcije, maske i filtri

Slika 9-16: U reţimu brze maske, povlaĉio sam alatkom za preliv od svakog od ĉetiri ugla (kao što je naznaĉeno strelicama).

Da bih izmešao piksele u masci, primenio sam komandu Filter O Noise Add Noise s vrednošĊu Amount od 24. Taj efekat se vidi na slici 9-16. Jedini problem je u tome što hocu da izaberem spoljni, a ne unutrašnji deo slike. Zato mi je potrebno da ivice budu bele, a unutrašnjost crna, suprotno od onoga što vidite na slici 9-16. Nema problema. Treba samo da pritisnem Ctrl+I (3€+I na Macu) kako bih invertovao sliku. Invertovanje u reţimu brze maske deluje isto kao što komanda Select O Inverse deluje na selekciju. Konaĉno, ponovo pritisnuvši Q, vratio sam se u reţim mrava koji marširaju. Potom sam primenio Filter O Render Clouds da bih dobio efekat atmosfere kakav vidite na slici 9-17.

Poglavlje 9 ♦ Maske i izdvajanje delova slike 425

Slika 9-17: Nakon što sam se vratio na mrave koji marširaju, odabrao sam komandu Filter Render O Clouds i dobio efekat magle.

Primecujete li uglove maske na slici 9-16? U ovom sluĉaju su blago zaobljeni i umekšani, ali pomocu alatke za linearne prelive moţete postici razne vrste efekata u uglovima. Za oštrije uglove odaberite preliv Foreground to Background i opciju Lighten u padajucoj listi Mode na traci Options. Da biste postigli neke zaista neo- bicne efekte, isprobajte reţime cetkica Difference i Exclusion. Ludastvar!

Izrada strelica s prelivima Sledeci koraci objašnjavaju kako se bilo kojoj slici dodaju strelice koje se gube u pozadini, kao one na slici 9-13. Photoshop ne samo da olakšava upotrebu preliva za dobijanje efekata pretapanja, vec takode brzinom vetra moţete da raznim ele- mentima slike dodate dramaticne senke, kao što prikazuju slike 918 i 9-19. Postupak ukljucuje masku s prelivom na sloju, komandu Free Transform, alatku za linije i nešto malo dobre, stare, poluprovidnosti sloja.

426] 2

Deo til ♦ Selekcije, maske i filtri

Slika 9-18: Da biste nacrtali strelicu, upotrebite alatku za linije uz odgovarajuće parametre za glavu strelice (gore). Dobićete efekat perspektive ako izaberete taĉke levo od strelice i zarotirate ih korišćenjem opcije Free Transform. 2a utisak dubine, dodajte sloj sa stilom za senke (dole).

Koraci: izrada strelica sa senkama 1. Nacrtajte strelicu alatkom za linije da biste napravili sloj sa oblikom. Prvo izaberite alatku za linije i proverite da li je na traci Options pritisnuto dugme Shape Layers. Pritisnite Geometry Options i dodajte strelici glavu. Nema sumnje da Ċe biti potrebno primeniti metodu pokušaja i greške kako biste pronašli prave parametre. (Da bih napravio strelicu s gornjeg primera na slici 9-18 upotrebio sam Weight 25, 400 procenata za Width i Length, i Concavity od 25 procenata. Podesite boju prednjeg plana na belu i zatim povlacite da biste strelicu nacrtali u ţeljenom smeru.

Poglavlje 9 ♦ Maske i izdvajanje delova slike 427

Slika 9-19: Povlaĉite od kraja strelice naviše kako biste napravili masku sloja s prelivom koji cini da se strelica utapa u okolinu (gore). Smanjite vrednost Opacity sloja, a rezultat u velikoj meri olakšava pogled na lopticu (dole).

Kompletan opis korišcenja alatke za oblike, potraţite u poglavlju 14. 2. Primenite rotaciju kako biste strelici dodali perspektivu. Ja sam se preba- cio na belu strelicu i izabrao tri taĉke s leve strane strelice. Zatim sam izabrao komandu Edit O Free Transform Points, pomerio taĉku centra rotacije iz centra u gornji desni ugao podešavanjem poloţaja referentne taĉke na traci Options i zatim izabrane taĉke zarotirao. 3. Dodajte senku. Pritisnuo sam ikonicu za stil sloja na dnu palete Layers i izabrao opciju Drop Shadow. Prihvatio sam podrazumevane parametre - vi ih moţete menjati po ţelji. Donji primer na slici 9-18 prikazuje rezultat.

Deo III ♦ Selekcije, i filtriLayer O Add Layer Mask O Reveal All. 4. Napravite masku sloja. maske Zadajte komandu 5. Napravite masku s prelivom. Izaberite alatku za prelive i na traci Options izaberite preliv Black to White. Zatim na strelici naslikajte preliv. koji se pro- teţe od kraja strelice do njene sredine, kao što prikazuje gornji primer sa slike 9-19. 6. Smanjite ukupnu neprovidnost strelice. Sada na strelici imam dobro pretapanje ka providnosti, medutim, izgleda da vrh strelice zaklanja previse veliki deo slike. Nema problema. Samo treba da na paleti Layers smanjite vrednost Opacity za sloj sa strelicom na 70 procenata. Donji primer sa slike 9-19 prikazuje rezultat. Nije li zgodno što moţete da kombinujete oštre ivice alatki za vektorske oblike s mekim ivicama maske na sloju?

Automatsko pravljenje maski

Osim reţima brzih maski i selekcionog maskiranja, Photoshop nudi nekoliko alatki koje automatizuju postupak maskiranja - bolje reĉeno, automatizuju neke delove postupka. Još uvek je potrebno unošenje nekih podataka kako biste programu taĉno preneli šta pokušavate da maskirate. Ove alatke su ĉarobna gumica za brisanje, gumica za brisanje pozadine i komanda Extract. Obiĉnu gumicu za brisanje smo već obradili (poglavlje 7), ali za sluĉaj da preskaĉete lekcije, gumica za brisanje slika bojom pozadine kada se koristi na sloju pozadine. Kada se koristi na drugom sloju, ona briše piksele, otkrivajuci slojeve koji se nalaze ispod. Ĉarobna gumica za brisanje radi kao alatka za popunjavanje, ali unazad. Kada pritisnete ĉarobnom gumicom za brisanje, brišete raspon sliĉno obojenih piksela. Gumica za brisanje pozadine, kao što i samo njeno ime sugeriše, briše sa slike pozadinu, a netaknutim ostavlja prednji plan, bar se to dešava ako alatku pravilno koristite. U protivnom, briše sve. Gumice za brisanje moţete naizmeniĉno kruţno da birate Alt+pritiskanjem (na Macu, Option+pritiskanjem) ikonice gumice u kutiji sa alatkama, ili pritiskanjem j tastera E (odnosno Shift+E).

Ĉarobna gumica za brisanje

Kao što sam baš pomenuo, ĉarobna gumica za brisanje, koja se nalazi u istom pod- meniju kao i obiĉna gumica, briše sliĉno obojene piksele. Ako poznajete ĉarobni štapić, o kome sam govorio u poglavlju 8, korišćenje ĉarobne gumice za brisanje posto je ko pasulj. Ove dve alatke rade praktiĉno jednako, osim što ĉarobni štapić bira, a ĉarobna gumica briše. Kada ĉarobnom gumicom pritisnete piksel, Photoshop odreduje raspon sliĉno obojenih piksela, isto kao i kada koristite ĉarobni štapić. Medutim, umesto da piksele izabere, magiĉna gumica ih ĉini providnim, kao što pokazuje slika 9-20. Imajte na umu da u Photoshopu providnost zahteva sopstveni sloj. Zato, ako se slika sastoji samo od pozadine, Photoshop automatski pretvara pozadinu u poseban sloj ispod kojeg se ne nalazi ništa. Odatle šahovska tabla na drugom primeru na slici - providnost ispod koje se ne nalazi ništa.

Poglavlje 9 ♦ Maske i izdvajanje delova slike 429

Slika 9-20: Da biste obrisali homogenu pozadinu, kakvo je na ovoj slici nebo, pritisnite ga ĉarobnom gumicom za brisanje (dole).

Dugmad Lock na paleti Layers utiĉu na ĉarobnu gumicu za brisanje. Kada nije Napomena pritisnuto nijedno dugme, ĉarobna gumica radi kao što sam opisao. Medutim, ako pritisnete dugme Transparent (tj. zakljuĉate providne piksele), ĉarobna gumica boji ^ neprovidne piksele bojom pozadine, a providne površine ostavlja netaknute. Na sloju za koji ste zakljuĉali opciju Image Pixels, ne moţete koristiti ĉarobnu gumicu za brisanje.

Deo III ♦ carobne Selekcije, maske i filtri Delovanje gumice za brisanje moţete menjati i pomocu kontrola na traci Options prikazanih na slici 9-21 i opisanih u sledecem spisku. Osim vrednosti Opacity, ove opcije rade na isti naĉin i za carobnu gumicu za brisanje i za carobni štapic: ♦ Tolerance: Isto kao i vrednost Tolerance kod ĉarobnog štapica, i ova opcija odreduje koliko slicne moraju da budu boje uz boju koju pritisnete, da bi postale providne. Visa vrednost uzima u obzir vise boja a niţa manje. (Imajte na umu da se svaka promena vrednosti Tolerance odnosi na sledeće priti- skanje koje obavite, a ne utice na postojeĊu providnu površinu.) ; 27 * i ......

Toterince. 32 j "*/Antialia'i&d

Contigyow U se All Ltv^r

Opsc t>: ; 10CiS5 »

*

Slika 9-21: Opcije ĉarobne gumice za brisanje skoro su identiĉne onima za carobni štapić.

♦

♦ ♦

♦

Anti-aliased: Ostavite ovu opciju ukljucenu da biste napravili mek prelaz oko obrisa providnog sloja. Ako vise volite oštru ivicu - na primer, kao kada koristite vrlo nisku vrednost Tolerance - iskljuĉite ovo polje. Contiguous: Potvrdite ovo polje i carobna gumica briše samo susedne piksele slicne boje odnosno, sliĉne boje koje se dodiruju. Ako ţelite da brišete sve piksele odredene boje - kao što su pikseli pozadine na slici 9-20 koje lav odvaja od ostatka neba - iskljucite opciju Contiguous. Use All Layers: Kada je potvrdeno, ovo polje poruĉuje Photoshopu da deluje na svim vidljivim slojevima kada briše piksele. Alatka i dalje briše piksele samo na aktivnom sloju, ali ih briše uzimajuci u obzir boje na svim slojevima. Opacity: Smanjite ovu vrednost da bi obrisani pikseli postali delimiĉno, a ne potpuno providni. Niske vrednosti daju suptilnije efekte od visokih.

Isto tako ĉarobna gumica za brisanje pozadine Carobna gumica za brisanje upotrebljava se jednostavno kao cekic, a i jednako je nedelikatna. Ona uklanja piksele, ali ostavlja za sobom puno ostataka boje i rec- kavih ivica. Mogli biste da izaberete neku površinu ĉarobnim štapicem i pritisnete Backspace (Win), odnosno Delete (Mac) - efekat bi bio isti. Gumica za brisanje pozadine je mocnija i obzirnija alatka. Kao što prikazuje slika 9-22, gumica za pozadinu briše piksele pozadine kada povlacite preko njih. (Pona- vljam da, ako se slika sastoji samo od sloja pozadine, Photoshop pretvara pozadinu u nov sloj da bi izašao na kraj s providnošcu.) Alatka je dovoljno inteligentna da obriše piksele pozadine, a ostavi piksele prednjeg plana, pod uslovom da - i ovde leţi zaĉkoljica - krstiĊ koji se nalazi u centru kursora gumice centrirate tacno na piksel pozadine. Ako pomerite krstic preko piksela prednjeg plana, gumica za brisanje pozadine obrisade i piksele u prednjem planu. Kao što prikazuje slika 9-23, bitan je poloţaj krstica. Kao i kada radite s carobnom gumicom za brisanje, dugmad Lock na paleti Napomena Layers uticu i na gumicu za brisanje pozadine. U ovom slucaju, zakljucavanje pik- . sela slike onemogucava vam da koristite gumicu za brisanje pozadine. Treba da ^ znate da pri povlacenju preko selekcije koja je vec delimicno providna, zakljucavanje providnih piksela ne štiti selekciju od brisanja gumicom za brisanje pozadine.

Poglavlje 9 ♦ Maske i izdvajanje delova slike 431

Slika 9-22: Povlaĉite oko ivice slike gumicom za brisanje pozadine da biste obrisali pozadinu ostavljajući prednji plan nedirnut.

Delovanje gumice za brisanje pozadine moţete da izmenite i pomocu kontrola sa trake Options koje su prikazane na slici 9-24. Ove opcije u poĉetku pomalo zbunjuju, ali se, u stvari, Iako koriste: ♦ Limits: U ovoj padajucoj listi izaberite opciju Contiguous i gumica za brisanje pozadine ce brisati boje pokrivene kursorom ukoliko su susedne boji koja se nalazi taĉno ispod krstica. Da biste obrisali sve sliĉno obojene piksele, bilo da su susedni ili ne, izaberite opciju Discontiguous. Još jedna dodatna opcija, Find Edges traţi ivice dok ih slikate i naglašava ih. Iako je zanimljiva, ova opcija ĉesto pravi oreole i zato je retko korisna. ♦ Tolerance: Povecajte ovu vrednost da biste brisali vise boja odjednom. Smanjite vrednost da biste brisali manje boja. Niske vrednosti Tolerance su korisne za brisanje oko nabijenih i delikatnih detalja, kao sto je kosa. ♦ Protect Foreground Color: Potvrdite ovo polje da biste zaštitili tekuĊu boju prednjeg plana (standardno crnu) od brisanja. Stvarno glupo, ali tu je. ♦ Sampling: U ovoj padajucoj listi zadaje se naĉin na koji gumica za brisanje pozadine bira šta treba da obriše, a šta ne. Podrazumevana postavka, Continuous, nalaţe gumicama da stalno procenjuju koje boje treba da obrišu dok povlacite. Ako je pozadina relativno homogena, moţda cete dati prednost opciji Once, koja samo jednom uzima uzorak boje pozadine - kada prvi put pritisnete - i briše samo tu boju tokom celog povlacenja. Izaberite Background Swatch da biste brisali samo trenutnu boju pozadine (koja je stan- dardno bela).

432] 2

Deo til ♦ Selekcije, maske i filtri

Slika 9-23: Centrirajte krstić gumice za brisanje pozadine taĉno iznad pozadine koju ţelite da brišete (gore). Ako sluĉajno pomerite krstid preko prednjeg plana, biće obrisan i deo prednjeg plana slike (dole).

Limit*; I Contiguous ............................................................................................................. ' Tol«rir>c? (sow ['»'I f Protect foreground Color Samply^, kofttitiuous .................................................................................

Slika 9-24: Prividno zbunjujuće, opcije gumice za brisanje pozadine u stvari su priliĉno intuitivne.

Još carobnija komandaPoglavlje Extract

9 ♦ Maske i izdvajanje delova slike 433

Isto kao i ĉarobna gumica i gumica za brisanje pozadine, komanda Extract cilja na razdvajanje - izdvajanje ako vam je milije - elementa slike od njihove okoline. Pošto nacrtate grubi obris sadrţaja koji ţelite da zadrţite, Photoshop analizira situaciju i automatski briše sve osim izabranog sadrţaja. Po mojoj proceni, komanda Extract je samo neznatno snaţnija od gumice za brisanje pozadine, a nekoliko puta komple- ksnija. Neke slike vrlo dobro reaguju na ovu komandu, a druge ne. Komanda Extract moţe da proizvede razumno dobre rezultate ako postupak sprovedete pravilno. I tako, krenite na probnu voţnju s komandom Extract: 1. Izaberite komandu Extract u njenom novom domu u meniju Filter. Ili upotrebite preĉicu na tastaturi, Ctrl+Alt+X (3€+Option+X na Macu). Bilo kojim naĉinom da je pozovete, Photoshop otvara veliki prozor Extract prikazan na slici 9-25. Extract

Us* the Hkjhliytter loci to cor$r the edges W«« to b* ret**i*d Try Srrurt Mgpihghtng on vell- NyAgM w^

^

- di It

1 if

Slika 11-14: Spherize takoĊe omogućava da sliku obavijete oko valjka postavljenog horizontalno (gore) ili vertikalno (dole).

Savet

Oba filtra se mogu primeniti samo na eliptiĉne površine na slici. Ukoliko kon- turna linija selekcije nije eliptiĉnog oblika, Photoshop primenjuje filtar na najveću elipsu koja se uklapa u selekciju. Usled primene filtra, moţe da ostane primetna elip-

tiĉna granica izmeĊu filtriranih i nefiltriranih delova selekcije. Da biste to izbegli, eliptiĉnim okvirom izaberite oblast koju hocete da obradite i pre filtriranja umek- šajte konturu selekcije. Na taj naĉin ćete umekšati dejstvo filtra i dobiti blaţi prelaz (blaţi ĉak i od onog koji inaĉe daje filtar Pinch).

534

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Jedno od najznaĉajnijih svojstava filtra Pinch jeste to što on omogucava da bilo koju sliku pretvorite u konusni preliv. Slika 1115 ilustruje kako ovaj proces funk- cioniše. Verovatno cete pozeleti da najpre zamaglite sliku da biste uklonili oštre ivice na prelazima izmedu boja. Zatim primenite filtar Pinch punom snagom (100 posto), i to nekoliko puta. Svaki put kad pritisnete Ctrl+F (8€+F na Macu), centralni deo slike se sve vise udaljava, kao što se vidi na slici 11-15. Nakon deset ponavljanja, nestalo je lice sa slike. Zatim primenite filtar Radial Blur sa opcijom Spin podešenom na oko 10 piksela, da biste malo pomešali granice izmedu boja. Rezultat

je

kakav

ne

preliv Pinch, Amount: 100%

Pinch, Amount: 100% x 3

dobijete

moţete da pomocu

Pinch, Amount: 100% x 10

Radial Blur, Spin, Good, Amount: 10

Slika 11 -15: „Uštinuo" sam sliku deset puta i potom primenio filtar Radial Blur s podrazumevanim parametrima da bih dobio konusni preliv.

Photoshopove alatke za preliv.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 535

Uskovitlane spirale Filtar Twirl okrece centar selekcije dok strane ostaju na mestu. Rezultat je spirala boja koja, kako god je okrenuli, izgleda kao da je slika izmešana mikserom pode- šenim na najmanju brzinu. Kad izaberete Filter O Distort O Twirl, upišite pozitivnu vrednost izmedu 1 i 999 stepeni da biste sliku uvrnuli u spiralu u smeru kretanja kazaljke na satu. Ako hocete da spirala bude uvrnuta u suprotnom smeru, upišite negativnu vrednost. Slika 11-16 prikazuje spirale od 30 i 100 stepeni, uvrnute u pozitivnom i negativnom smeru. Kao što verovatno znate, 360 stepeni daje pun krug, pa je rezultat maksi- muma od 999 stepeni spirala uvrnuta otprilike triput, kao što se vidi na donjem desnom primeru sa slike 11-17. Twirl, Angle: 30°

Twirl, Angle: 100°

Slika 11-16: Smer filtra Twirl mozete da podesite tako da se uvrtanje prilagodi strani ekvatora na kojoj se nalazite.

536

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri Filtar Twirl proizvodi glade efekte kad se koriste manje vrednosti parametra Angle. Stoga je bolje da deset puta primenite

spiralu od 100 nego jedanput

stepeni, Starting point (Pinch: 100%x 10)

Twirl, Angle: 100° x 3

:

^

spiralu od 999

stepeni,

što potvrduje i

slika 11-

17.

Twirl, Angle: 1Q0°x 10

Twirl, Angle: 999°

Slika 11-17: Naša nevina ţrtva sa uštinutom glavom (gore levo) podvrgnuta torturi pomoću filtra Twirl (gore desno). Ponavljanjem komande Twirl sa skromnom vrednošću (sredina levo) dobićete glaĊi efekat nego ako filtar primenite jednom s velikom vrednošću (dole desno).

Osim za izradu oblika nalik na sladoled iz automata sa slike 11-17, filtar Twirl moţete upotrebiti i za pravljenje prirodnih efekata, poĉevši gotovo od „praznog papira", u šta se moţete uveriti na slikama 11-18 i 11-19.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 537 Starting point (Pinch: 100% x 10)

Spherize, Vertical Only, 100%x 7

Slika 11-18: Koristedi iskljuĉivo filtre za izobliĉavanje moţete da napravite iznenadujuće prirodne efekte. Da bih napravio primere sa slike 11-18, zapoĉeo sam sa gospodinom Uštinutim (gore levo), sliku sam savio vertikalno pomodu filtra Spherize, tako što sam upisao vrednost od 100 procenata u polje Amount i izabrao opciju Vertical Only iz liste Mode. Nakon što sam sliku filtrirao nekoliko puta, dobio sam efekat stalaktita-sta- lagmita, kao na gornjem desnom primeru sa slike. Da bih povećao kontrast slike, upotrebio sam Unsharp Mask, pa zatim Gaussian Blur da bi stvari postale kremaste. Potom sam nekoliko puta ponovio filtar Twirl da bih ravne šiljke „ukovrdţao" kao dve simetriĉne vlasi kose. Rezultat sjedinjuje jednostavnost ĉiste matematike s lepotom bitmapirane slike. Slika korake.

11-19 ilustruje tehniku kapljice koju je osmislio Mark Collen. Bio sam Slobodan da ovu tehniku rašĉlanim na sledece

538

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Prel iv od erne do bele boje Twirl,

-360* x 3

Slika 11-19: Iako izgledaju kao da su rezultat filtra ZigZag, ove slike su izraĊene iskljuĉivo pomoću alatke za preliv, filtra Twirl i nekih transform a cija.

Koraci: izrada kapljice guste teĉnosti 1. Pritisnite taster D da biste dobili standardne boje prednjeg plana i pozadine. 2. Povlacite pravougaonim okvirom za izbor drţeći pritisnut taster Shift da biste izabrali kvadratnu površinu slike. 3. Povlacite unutar selekcije alatkom za prelive da biste dobili linearni preliv. Pre povlaĉenja izaberite na traci Options linearni stil preliva, a iz pot- palete Gradients, takoĊe s trake Options, izaberite preliv Foreground to Background. Povlacite kratko blizu centra selekcije, od gornjeg levog ka donjem desnom uglu tako da napravite preliv prikazan u levom gornjem primeru sa slike 11-19.

4. Izaberite filtar Twirl i primenite ga sa uglom od -360 stepeni da bi spirala išla u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Da bih napravio gornji desni primer, triput sam primenio filtar Twirl. Svako ponavljanje filtra dodaje još jedan prsten talasa.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 539 5. Pritisnite Ctrl+J (Win), odnosno 3€+J (Mac) da biste selekciju kopirali na sloj. 6. Zadajte komandu Edit o Transform o Flip Horizontal. 7. Smanjite vrednost parametra Opacity na 50 procenata. To moţete da u(finite s tastature tako što aktivirate pravougaoni okvir za izbor i pritisnete taster 5. Rezultat se vidi na donjem levom primeru sa slike 11-19.

8. Zadajte komandu Edit o Transform o Rotate 90° CW. Ova komanda okrece sloj za cetvrtinu kruga, kao na poslednjem primeru sa slike. Birajuci komande Lighten, Darken i druge iz liste reţima cetkica, moţete da dobijete još neke zanimljive efekte. Ako nekoliko okreta i transformacija mogu da daju tako zabavne efekte na crno- -beloj slici, zamislite šta sve mozete da uradite sa slikama u boji! U stvari, nemojte da zamišljate: bolje pogledajte sliku u boji 11-4. Zapocinjudi s Photoshopovim prelivom Blue, Red, Yellow (plava, crvena, ţuta), sledio sam korake od 1 do 4. Od tog trentka dalje, intenzivno sam upotrebljavao plutajude kopije slojeva uz primenu reţima mešanja Difference. Na kraju sam dodao blage efekte filtara Spherize, ZigZag, Lens Flare i Unsharp Mask kako bih koncentricne prstenove izmenio u malo zanimljivije oblike. Nastalo je uvrnuto umetnicko delo s dna slike u boji. Nemojte se sekirati ako vam je ovo objašnjenje brzo promaklo. Opšta kategorija „izoblicenih crteţa" mnogo je vaţnija od pojedinih efekata. Filtri poput Pinch ili Twirl omogucavaju da napravite fantasticne slike a da ne napravite nijedan potez cetkicom niti da skenirate i najmanju slicicu. Ako moţete ovoliko da postignete samo s jednostavnim trobojnim prelivom, zamislite šta sve moţete da uradite ako upotrebite vise boja. Pikseli su samo hrana za ove veoma mocne funkcije.

Izrada koncentriĉnih talasa u jezercetu Ne znam na šta vi pomišljate, ali kad ja zamišljam cik-cak linije, na pamet mi padaju munje iz crtanog filma, zmije koje se uvijaju, skrabotine - sve što naizmenicno menja pravac duţ jedne ose, kao slovo Z. Filtar ZigZag rasporeduje boje u cik-cak šare, ali radijalne, što znaci da polaze iz centra slike, kao ţice na tocku bicikla. Rezultat je niz koncentricnih talasa. Ako ţelite paralelne cikcak linije, isprobajte filtre Ripple i Wave, opisane u narednom odeljku. (Filtar ZigZag pravi koncentricne talase, a Ripple cik-cak šare. Pa sad se vi snadite.) Kad izaberete Filter o Distort O ZigZag, Photoshop prikazuje okvir za dijalog koj i nudi sledece opcije:

♦ Amount: Da biste zadali dubinu talasa, upišite celobrojnu vrednost izmedu -99 i 100. Akose odlucite zanegativnu vrednost, talasi se spuštaju ispod povr- šine. Ukoliko upišete pozitivnu vrednost, talasi ce izbijati naviše. Da bih ilustrovao kako radi vrednost Amount, pripremio sam sliku 11-20. Zapocevši s vec maltretiranim gospodinom Uštinutim na gornjem levom primeru (baš ste smršali, gospodine Uštinuti), sliku sam kopirao na nezavisan sloj, rotirao je za 180 stepeni i zatim upotrebio reţim mešanja Overlay (gore desno). Sloj sam ucinio plutajudim, ponovo upotrebio Overlay i zatim vise puta primenio filtar Twirl (dole levo). Konacno sam umetnuo sliku zastave koju smo vec videli, invertovao je, upotrebio za sloj reţim Difference, a zatim celu sliku spljoštio (dole desno). Sasvim dobro, zar ne? Slika 11-21 prikazuje konacnu sliku podvrgnutu filtru ZigZag uz dve razliĉite vrednosti Amount.

540

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Slika 11-20: Gospodin Uštinuti vrši svoju duţnost ponosnog Amerikanca, dime se konaĉno pretvara u kaleidoskopsku sliku.

♦ Ridges: Ovo polje kontroliše

broj

koncentriĉnih talasa

na

izabranoj površini

i

prihvata bilo koju vrednost izmedu 0 i 20. Slika 1122 razliku

ilustruje izmedu

vrednosti

5

(gornji red) i 20 (donji red).

Ctrl+J Twirl: 100° x 10

Dodajte 2astavu, Invert, reţim Difference

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 541 Style: Opcije u ovoj padajućoj listi odreduju kako Photoshop pomera piksele u odnosu na centar slike ili selekcije.

• Around Center:

Around Center, Amount:30% Out From Center, Amount:30% Pond Ripples, Amount:30%

Ovu opciju odaberite ako hocete da piksele rotirate u naizmeniĉni m pravcima oko kruga, a da ih ne pomerate ka obodu, što je prikazano

u

Around Center, Amount: 100% Out From Center, Amount 100% Pond Ripples, Amount: 100%

levoj koloni na slikama

11-21 i 1122. Ovo je jedina opcija koja daje ono što bih zaista nazvao cikcak efektom.

• Out From Center Kada izaberete ovu opciju,

Slika 11-21: Rezultat primene filtra ZigZag uz vrednosti parametra Amount od 30 (gornji red) i 100 procenata (donji red) i svaku od tri opcije Style. U svim slucajevima, vrednost Ridges bila je postavljena na 5.

Photoshop pomera piksele ka obodu u ritmiĉnim skokovima, u skladu s vrednošću koju ste upisali u polje Ridges. Srednja kolona na slikama

11-21 i 11-22 prikazuje nekoliko primera. • Pond Ripples: Ova opcija je kombinacija prethodne dve, jer piksele pomera ka obodu i rotira ih oko centra selekcije praveĊi kruţne šare. Kao što je prikazano u desnoj koloni na slikama 11-21 i 11-22, ova funkcija zaista daje efekat koncentriĉnih talasa jezercetu.

u

542

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Around Center,Ridges:5

Out From Center,Ridges:5 Pond Ripples, Ridges:5

Slika 11-22: Efekti filtra ZigZag s dve razlicite vrednosti parametra Ridges i svakom od tri opcije iz padajuće liste Style. Na svim primerima vrednost Amount je bila 50.

Izrada paralelnih talasa Photoshop nudi ĉetiri sredstva za pravljenje paralelnih talasa na slici; efekat izgleda kao kad bi slika leţala na dnu bazena koji podrhtava. Tri filtra za talase - Ripple, Ocean Ripple i Glass - nisu naroĉito fini, ali se zato relativno jednostavno koriste. Ĉetvrti filtar, Wave, pruţa bolju kontrolu, ali njegove opcije spadaju medu najslo- ţenije u Photoshopu.

Filtar Ripple Da biste upotrebili filtar Ripple, izaberite Filter

O Distort O Ripple. Photoshop će prikazati okvir za dijalog Ripple koji sadrţi

sledeće opcije:

♦ Amount: Da biste zadali širinu koncentriĉnih talasa, upišite celobrojnu vrednost izmedu -998 i 999. Negativne i pozitivne vrednosti menjaju pravac talasa, ali vizuelno daju isti efekat. Talasi se izraĉunavaju kao odnos vrednosti Size i dimenzija selekcije - što se sve moţe objasniti samo jednom reĉenicom: „Eks- perimentišite i vidite šta će se desiti". Budite spremni na to da cete sa svakom vrednosdu vecom od 300 dobiti iskrzane efekte, kao što je prikazano na slici 11-23.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 543 Ripple,Amount: 100%

Amount: 300%

Amount: 999%

Slika 11-23: Uticaj tri razliĉite vrednosti parametra Amount filtra Ripple.

♦ Size: Da biste promenili duţinu talasa, izaberite jednu od tri vrednosti u pada- jucoj listi Size. Pošto opcija Small daje najkrace talase, njih ima najviše. Kombi- nujudi opciju Small s relativno velikom vrednošdu Amount, moţete da dobijete efekat stakla s teksturom. Opcija Large daje najduţe talase kojih ima najmanje. Slika 11-24 prikazuje po primer svake opcije Size. Size: Medium

Slika 11-24: Uticaj tri razliĉite vrednosti parametra Size filtra Ripple.

Efekat klobuka dobijate ako negativne talase stavite preko pozitivnih. Pokušajte ovako: najpre kopirajte selekciju. Potom primenite filtar Ripple s pozitivnom vred- ■ ^ nošĊu Amount - recimo 300. Potom umetnite (Paste) kopiranu selekciju i primenite filtar Ripple sa suprotnom vrednošdu Amount, u ovom slucaju -300. Pritisnite taster 5 da biste vrednost Opacity promenili na 50 procenata. Rezultat je niz dijametralno suprotnih talasa koji se ukrštaju pravedi klobuke u obliku suza.

Filtri Ocean Ripple i Glass Filtri Ocean Ripple i Glass su poklon kolekcije Gallery Effects. Obe komande emu- liraju efekat posmatranja slike kroz staklo s teksturom. Ova dva filtra za izoblidavanje toiiko lice jedan na drugog, da bi bilo mnogo bolje da su ih spojili u jednu komandu. Medutim, kad je red o filtrima za specijalne efekte, dizajn interfejsa je nestalan i kratkotrajan poput lica s naslovne strane modnog casopisa.

544

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri Dva parametra filtra Ocean Ripple - Ripple Size i Ripple Magnitude - ilustrovana su na slici 11-25. Uporedite primere po horizontali da biste primetili povedavanje vrednosti Ripple Size od 3 do maksimalnih 15. Poredenjem vertikala uocidete povecanje vrednosti Ripple Magnitude od 5 do maksimalnih 20. Kao što vidite, vrednost Ripple Size moţete slobodno da menjate, ali ako povecate vrednost Ripple Magnitude, gledadete kroz izvajano staklo.

Ripple Size: 3, Magnitude: 5 Ripple Size:8, Magnitude: 5 Ripple Size: 15, Magnitude: 5

Slika 11-25: Povećavanje vrednosti Ripple Size proširuje efekat; povedavanje vrednosti Ripple Magnitude (drugi broj) pojaĉava dubinu i kontrast talasa. Objasnidu glavnu razliku izmedu filtara Glass i Ocean Ripples. Dok Ocean Ripple za izoblicavanje koristi jednu gotovu teksturu, Glass nudi da birate jednu od cetiri, a omogucava da ucitate i sopstvene (slicno filtru Texturizer). Teksturu moţete da invertujete - visoko postaje nisko i obrnuto - a mozete i da joj menjate velicinu u odnosu na sloj koji izoblicavate. Na slici 11-26 koristio sam teksturu Tiny Lens da bih pokazao kako razliciti mogu da budu efekti u zavisnosti od podešavanja parametara Distortion i Smoothness. Uporedite horizontalne primere na slici i uvericete se da je Distortion verovatno Photshopov parametar kojem ime najbolje odgovara. S druge strane, Smoothness je otprilike kao „anti Ripple Magnitude". Visoke vrednosti parametra Smoothness kod filtra Glass analogne su niskim vred- nostima parametra Ripple Magnitude filtra Ocean Ripple.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 545 Distortion^, Smoothness.S Distortion: 10, Smoothness: 5 Distortion:20, Smoothness: 5

Distortion:^ Smoothness: 12

Distortion: 20. Smoothness: 12

Slika 11-26: Maksimalnu privatnost prilikom tuširanja imaćete ako izaberete vrata Class s visoko vrednošću parametra Distortion i malom vrednošću Smoothness (gore desno).

Filtar Wave Pošto ste se upoznali s porodicom koncentricnih talasa, vreme je za jahanje pravih. Zavoleo sam ovaj filtar - stalno ga koristim - ali je dovoljno kompleksan za posebnu knjigu. Knjiga ne bi bila velika i niko je ne bi kupovao, ali nikad se ne zna koji je sle- dedi potez jednog slobodnog umetnika kao što sam ja. Budite na oprezu, moţda ce se u vašoj knjiţari jednog dana pojaviti

Biblija

filtra Wave. U meduvremenu, izaberite Filter O Distort O Wave (to je lakši deo) da bi Photoshop prikazao okvir za dijalog sa slike 11-27. Program nudi sledede opcije, koje izo- blidavanje cine gotovo isto tako jednostavnim kao rad sa osciloskopom:

♦ Number of Generators: Okvir za dijalog Wave ne ĉasi ni dasa da vam optereti mozak. Jedan moj prijatelj je ovu opciju uporedio s brojem kamencica koje bacite u vodu pre nego što se pojave talasi. Jedan generator znaĉi da bacate jedan kamen da biste dobili jedan skup talasa. Moţete da bacite dva kamena i dobijete dve grupe talasa (slika 11-28), tri kamena i tri skupa talasa, i sve tako do ĉitavog kamenoloma od 999 kamencica, koji ce tako stvoriti... shvatili ste šta hodu da kaţem. Medutim, ako upišete veliku vrednost, moracete da cekate nekoliko godina dok se prikaz ne aţurira. Ukoliko ne moţete da ĉekate, pritisnite taster Escape, dime se prikaz iskljucuje sve do sledeceg puta kada unesete vrednost u okviru za dijalog.

D eo til ♦ Sei ekc Number of Generators 1 Mir\. 3 ije, ma WaveiengJh 10 ske i Ampiitude 5 filt A 1 [I ri ,

,,

,,

Wave

Max.

Type Stne ; Q Triangle 0 Square

F "ok ....... ^

' Cancel ^

120

,

35

Horiz. . Veri. Scale

1

% 100 %

" Randomize Undefined Areas' 3 Wrap Around y fccDeai Ldge Pixels

Slika 11-27: Okvir za dijalog Wave omogućava da na slid izazovete nauĉno zasnovani dar-mar. Naoruţajte se hrabrošću, pripremite šiber i upustite se u avanturu.

♦ Wavelength i Amplitude: Poĉinjete da se osecate kao da se igrate amater- skom radio-stanicom? Filtar Wave daje nasumiĉne rezultate ako se menja broj talasa i talasne duţine (Wavelength), kao i njihove visine (Amplitude) izmedu minimalne i maksimalne vrednosti, odnosno u opsegu izmeĊu 1 i 999. (Prema tome, opcije Wavelength i Amplitude teorijski odgovaraju opcijama Size i Amount iz okvira za dijalog Ripple). Slika 11-29 prikazuje razliku izmeĊu vrednosti Wavelength i Amplitude.

♦

Scale: Efekte filtra Wave mozete da razvuĉete od 1 do 100 procenata horizon- talno i vertikalno. Radi jasnoće, svi efekti prikazani na slikama 11-28 i 11-29 koriste samo opciju Vertical Scale, s tim što je opcija Horizontal Scale pode- šena na svoj minimum, 1 procenat. Povećavanje vrednosti Horizontal Scale uĉinilo bi da se talasi, osim gore-dole, pomeraju i napred-nazad.

♦ Type: Mozete da birate izmedu tri vrste talasa. Kao što je vidljivo sa slika 11-28 i 11-29, opcija Sine proizvodi standardne sinusoidne talase zvonastog oblika, koji se ravnomerno podiţu i spuštaju, baš kao pravi talasi. Opcija Triangle, prikazana na prvom i trećem primeru sa slike 11-30, pravi cik-cak talase koji se podiţu i spuštaju pravolinijski, poput ivice štofa iseĉene reckavim makazama. Opcija Square, koju ilustruju drugi i poslednji primer na slici 11-30, nema nikakve veze s talasima, vec sliku rasporeduje u pravougaone grupe koje podsećaju na kubizam. Moţete je shvatiti kao proširenje filtra Mosaic. Svi primeri na slici 11-30 koriste vrednost 1 za opciju Number of Generators. Primere opcija Triangle i Square, s većim vrednostima opcije Number of Generators, vidite na slici 11-31.

Randomize: Filtar Wave je po prirodi nasumiĉan. Ako vam se ne dopada efekat koji vidite u okviru za prikaz, pritisnite dugme Randomize (što prikazuje slika 11-31) da biste malo uskomešali sliku. Nastavite da pritiskate to dugme dok ne dobijete efekat koji vam se svida.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 547

Num ber of Generators: 1

Number of Generators:2

S l i k a 1 1 2 8 : J e d i n u

Number of Generators: 5

Number of Generators: 10

r a z l i k u i z m e Ċ u p r i m e r

a na ovoj slici predstavlja vrednost parametra Number of Generators. Povećavanje vrednosti povećava broj nasumiĉnih dogaĊaja tako što pravi više ispresecanih talasa. ♦ Undefined Areas: Filtar Wave izobliĉava selekciju do stepena na kom se oko ivica pojavljuju rupe. Njih moţete popuniti ili ponavljajući piksele duz ivice selekcije, kao na našim slikama, ili prelamajudi piksele s leve strane selekcije na desnu i piksele s gornje ivice na donju.

548 Izobli ĉavan je slike duţ krive

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri Max.Wavelength:120,Max.Amplitude:3S

Komanda Distort (Edit

O

Transfor m

O

Distort), o kojoj se ne govori ni

na

jednom drugom mestu

u

knjizi,

Max. Wavelength: 120, Max. Amplitude: 115

oko slike postavlja ĉetiri ugaone rucice. Da

biste

sliku izoblicili u odreĊeno m pravcu, povucite odgovaraj ucu ruĉicu. Naţalost, ne mozete

Slika 11-29: Uz podešenost svih ostalih parametara u skladu sa specifikacijama pri dnu slike, povedavanje vrednosti

dodati

parametara Wavelength daje veću horizontalnu udaljenost izmeĊu vrhova talasa. Povećavanje vrednosti Amplitude daje

nove

više talase

taĉke oko ivica da biste sliku deformisali u još nekim pravcima. To moţe zaista da vas ljuti ukoliko pokušavate da postignete odredeni efekat. Ako pomoĊu komande Edit o Free Transform ne uspevate da napravite odredenu vrstu izoblicenja, rešenje vaših problema moţe da bude filtar Shear.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 549

Type:Triangle, Max. Wavelength: 120, Max. Amplitude: 35

Type: Square, Max. Wavelength: 120, Max. Amplitude: 35

S l i k a 1 1 3 0

Type:Triangle, Max. Wavelength: 20, Max, Amplitude; 70

Type: Square, Max. Wavelength: 20, Max. Amplitude:70

Throughout, Number of Generators: l.Horiz. Stale: 1%, Vert.Scale: 100%

: Efekti opcija Triangle i Square, uz korišćenje relativno velike vrednosti Wavelength i male vrednosti Amplitude (gomja dva primera), u odnosu na relativno malu vrednost Wavelength i veliku vrednost Amplitude (donja dva primera). Filtar Shear izoblicava sliku ili selekciju duţ putanje. Kad zadate komandu Filter O Distort O Shear, dobijate okvir za dijalog koji je prikazan na slici 11-32. Na pocetku se na mreţi linija pri vrhu okvira pojavljuje jedna linija sa po jednom taĉkom na svakom kraju. Kad povlacite tacke, krivite sliku u okviru za prikaz. To, uz ĉinjenicu da je naziv filtra Shear „ostriţi" - Adobeov cudnovat termin za isko- šavanje (pojavljuje se i u Ulustratoru) - mnoge korisnike navodi na pomisao da ovaj filtar odbace kao prostu alatku za naginjanje. Medutim, on ima mnogo raznovrsnije mogudnosti.

Deo til ♦ Seiekcije, maske i filtri

D

Type: Triangle, Number of Generators: 3

a biste mreţi dodali taĉke, dovolj no je da postav Isti para met ri, Randomize

ite pokazi vaĉ na nju i pritisnete. Svaki put kad

Type: Square, Number of Generators: 2

pritisn ete praza n deo linije, iskoĉi taĉka. Prom

tsti parametri, Randomize

enićet e krivin u linije i sliku izobli ĉiti oko nove

Slika 11-31: Pritiskom na opciju Randomize, „bacate kockice" i dobijate još jedan od efekata Wave zasnovan na

krive

parametrima koje ste zadali. Uporedite prvi primer s drugim,

ako

kao i treći s ĉetvrtim.

povla cite

taĉku. Kada hocete da izbrišete taĉku, povucite je nalevo ili nadesno van mreţe. Da biste izbrisali sve dodate tacke i liniju vratili u vertikalan poloţaj, pritisnite dugme Defaults. Opcije Undefined Areas funkcionišu isto kao u okviru za dijalog Wave (koji je opisan u prethodnom odeljku). Moţete ili da popunite rupe na jednoj strani slike pikselima prikazanim na drugoj strani birajuci opciju Wrap Around, ili da ponovite piksele duţ ivice seiekcije birajuci stavku Repeat Edge Pixels.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 551

Shear f OK * " Cancel ' f Defauits

Undef ined Ar eas

Slika 11-32: Pritisnite liniju mreţe u levom uglu okvira za dijalog Shear da biste joj dodali taĉke, a zatim ih povlacite da biste sliku izobliĉili duţ krive.

D

Wr ap Ar ou nd Rep eat L dge P ix els !

Shear je ocigledno smišljen da pravi horizontalna izoblicenja. Medutim, mozda cete otkriti da umesto njih ţelite vertikalna. Pošto ne moţete da promenite filtar, zašto ne biste promenili sliku? Kao što prikazuje slika 11-33, rotiranje slike za 90 stepeni, omogucilo mi je da lieu dam ţeljeni nagib.

Prelazak na polarne koordinate Filtar Polar Coordinates je još jedan u nizu dragulja koje mnogi izbegavaju jer na prvi pogled izgleda pomalo besmisleno. Kad izaberete Filter O Distort O Polar Coordinates, Photoshop prikazuje okvir za dijalog s dva radio-dugmeta (slika 1134). Sliku mozete da prebacite iz pravougaonih u polarne koordinate i obrnuto. Slaţem se, vreme je za jednu opstu teoriju. Prvi primer na slici 11-35 prikazuje razvuĉen detalj karte sveta. Ova mapa spada medu „Merkatorove projekcije", što znaci da je Grenland razvuden toliko van svojih proporcija da izgleda veci od Sjedinjenih Drţava i Meksika zajedno. Razlog za to ima veze sa naĉinom na koji razliciti sistemi mapiranja tretiraju uporednike i paralele. Na globusu, uporednici konvergiraju polovima, dok su na Merkatorovoj mapi paralelni. Kako Merkatorova mapa povećava rastojanje izmedu paralela što se vise udaljavate od ekvatora, isto tako povedava i rastojanje izmedu uporednika. Rezultat je mapa koja je beskonacno uvelicana oko polova.

552

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Standardno horizontals iskošenje

Rotate 90' CCW, Shear, Rotate 90° CW

Undefined Areas ^5 Wrap Around 0 Repeat Edge Pixels "in

Slika 11-33: Pošto nisam bio zadovoljan rezultatom uobiĉajenog korišćenja filtra Shear (levo), zadao sam komandu Image O Rotate Canvas O 90° CCW, što mi je omogućilo da sliku pomoću filtra Shear izobliĉim po vertikali (desno). Na kraju sam zadao Image O Rotate Canvas 90° CW da bih je vratio u uspravan poloţaj. Kad dijalog

mapu Polar

pretvorite

u

polarne koordinate (pritiskajudi radio-dugme Rectangular to Polar u okviru za Shea

Coordinates), r gornja ivica

Juţnog pola. To znaci

izgleda kao da je gledate sa Severnog ili

f .... u*

tacka u centru polarne

projekcije. Donja ivica mape rasprostire se duţ oboda kruga. Rezultati su prikazani ' tan«-! '

na drugom primeru sa

slike 11-35. Da bi ovo bilo u potpunosti realisticno, morao bih da zapocnem s kartom Defaults ■ polovine globusa, sa ekvatorom koji se proteţe duţ donje ivice, ali i ovako vam je

samo gornje, severne

da

citava

Merkatorove mape postaje jedna jedina

opcija Rectangular to Polar nije ništa drugo do mogucnost da

jasno. Kao što vidite,

tekst omotate oko kruga. ^ Wrap Around Repeat Edqe Pixels

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 553

Polar Coordinates

Lance

□

Slika 11-34: Okvir za dijalog Polar Coordinates omogucava da sliku rasprostrete preko globusa i gledate je odozgo.

33%

, Options: •' R ecta ngu lar to Polar Polar to R ecta ngu lar

Ako izaberete opciju Polar to Rectangular, filtar Polar Coordinates ima suprotan efekat. Zamislite na trenutak da gornji desni primer na slici 11-36 predstavlja lepezu raširenu u pun krug. Sad zamislite da lepezu zatvarate, raskidate zakaĉku na dnu i lepezu širite u pravougaonik. Centar lepeze se rasklapa formirajući donju ivicu ' materijala od kog je naĉinjena, a ono što je nekad bilo preĉnik kruga postaje gornja ivica materijala. Na slici 11-36 prikazana su dva razliĉita scenarija prebacivanja kruţne slike iz polarnih u pravougaone koordinate. Slika u boji 11-5 daje rezultate u punom koloru, uz dodavanje efekta preobraţavanja (engl.

morfing).

Filtar Polar Coordinates je savršeno sredstvo za obradu preliva. Kad nacrtate linearni preliv pomocu odgovarajuće alatke (kao što je objašnjeno u poglavlju 6), ^ pokušajte da primenite komandu Filter O Distort O Polar Coordinates sa izabranom opcijom Polar to Rectangular. (Opcija Rectangular to Polar prelivu daje radijalni oblik, ponekad s neţeljenim rezultatima.) Dobićete ponovo iscrtan preliv, osvetljen pri dnu seiekcije. Pritisnite Ctrl+F (§€+F na Macu) da biste ponovo primenili filtar i dobili nov efekat. Nastavite da filtrirate sliku sve dok ne poĉnu da se pojavljuju iskrzane ivice. Zatim pritisnite Ctrl+Z (3€+Z na Macu) da biste vratili poslednji uspešan efekat.

Izobliĉavanje komandom Liquify Poslednja od bitnih funkcija za izobliĉavanje nije smeštena u podmeni Filter O Distort. U stvari, po mnogo ĉemu, to uopšte i nije filtar. Komanda Liquify je pre svega samostalna alatka za izobliĉavanje koja se sluĉajno našla u Photoshopu. Omogucava vam da izvedete proizvoljan broj izobliĉavanja - moţete da uvrcete, premeštate, uvijate, rastezete, skupljate, pa ĉak i kopirate piksele. Nudi vam više- struko poništavanje i vracanje na ranije faze, pre nego što se odluĉite za konacni efekat. 1, za razliku od ostalih filtara za izobliĉavanje, koji efekte primenjuju ravno- merno na celoj površini sloja ili seiekcije, opcija Liquify omogucava da modifikujete piksele pomerajući ih po slici ĉetkicom.

554

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Slika 11-35: Svet predstavljen u pravougaonim (gore) i polarnim koordinatama (dole). Ukrasna šara na vrhu prvog primera, postaje na drugom srećni stanovnik Severnog pola.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 555

Slika 11-36: Dve poznate kruţne slike (levo) prebaĉene iz polarnih u pravougaone koordinate (desno). Gornji primer je dovoljno jednostavan da mozete predvideti rezultate prelaska s jednih koordinata na druge. Donji primer dobro izgleda, ali bi vam za predviĊanje rezultata trebalo proširenje mozga. Rezultat je filtar za izobliĉavanje koji dublira u ulozi snaţne alatke za retuširanje. Obratite paţnju na primere sa slike 11-37. Rafaelova originalna uljana slika levo, prikazuje mladida koji je u svoje vreme, bez sumnje, bio smatran savršenim dţentl- menom. Medutim, bojim se da bi njegov stav, kada bi pokušao da preskoĉi iz svog veka u naše doba, bio shvacen pogrešno. Moţda zbog njegove frizure, kovrdţave sa strane, ali zagladene na temenu. Hi zbog smirenog izraza lica, koji ĉini da se njegove prefinjene crte izgube na mirnoj površini velikog, ovalnog lica. Zatim, tu je i savijen mali prst, koji moţda i previse glasno govori o mladicu koji veoma uţiva kada u ruci drţi finu šolju za ćaj. Šta god da je razlog, osećam da ovakav deĉak ne bi naišao na toplo odobravanje i srdaĉno tapšanje po ramenu kada bi ušetao u vrevu centra moderne metropole ili školskog igrališta. Postoji veoma realna mogucnost da bi ga današnji ţivahni tinejdţeri doĉekali grubim ćuškanjem i da bi se posluţili njegovim novcem za uţinu.

556

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Slika 11-37: Koristedi samo komandu Liquify, uspeo sam da izmenim Rafaelovu viziju svetog Sebastijana iz 16 veka, iz opuštenog, dostojanstvenog aristokrate (levo) u samopouzdanog maturanta koji je uspeo da ugrabi ulogu u gimnazijskoj predstavi (desno). Medutim, zahvaljujući komandi Liquify, uspeo sam da Rafaelovo remek-delo pretvorim u samouverenog i okretnog maturanta, kojeg vidimo na desnoj strani. Da, svakako, i dalje ima dugu kosu i voli da se oblaĉi kao njegova baka, ali, kao i svaki dobar deĉak, on ima dovoljno samouverenosti da se izvuĉe iz nezgode. Onaj mali prst i dalje je spreman na akciju, ali jasno je da sve to ĉini samo da bi iritirao okolinu. Profesori engleskog, kao i pobednici na takmiĉenjima iz spelovanja, moţda Napomena primećuju moj obiĉaj da povremeno pogrešno pišem reĉ „liquefy" na ovoj i na sledeĊim stranama. U izboru da li da koristim „komandu Liquefy" strogo po pra- vopisu, što ne bi odgovaralo onome što vidite na ekranu, ili da se prilagodim i pišem „komanda Liquify", povijam se kao trska na vetru j prihvatam Adobeovo spelovanje. Za mene je to dovoljno objašnjenje. Medutim, evo zaĉkoljice: ako koristite alatku za tekst i upišete reĉ „liquify", a zatim izaberete opciju Edit o Check Spelling (provera pravopisa), Photoshop ce vas opomenuti i predloţiće

liquefy, liquefied, liquefier, liquefies, ţeleći uvek da ono

drugo 1 zameni sa E. Zato, ako vam „liquify" smeta, pri- mite moje iskreno izvinjenje. Dobra vest je da se i Photoshop slaţe s vama.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 557 Osnove komande Liquify Da biste ušli u svet opcije Liquify, izaberite istoimenu stavku iz menija Filter ili pritisnite preĉicu na tastaturi Ctrl+Shift+X (3§+Shift+X na Macu). Photoshop otvara ogroman prozor sa slikom, Liquify, prikazan na slici 11-38, koji, što se tiĉe bogatstva alatki i opcija, nadmašuje ĉak i prozor Extract (opisan u poglavlju 9). Liquify

Cancel

' Load Meih V 4 Saw Mtsh Tool Options Brush Size Brusti Pressure, |50 (>' TiirtwiteM JHIw. | ?Q [ * % Stylus Pnessur* Mod« R*v»rt

Fr«Zf Arn

Channel "■

VUv Options if Frozen At>a* M®sh Mesh Color Color

Backdrop Opacity

Uo I ►

Slika 11-38: Izaberite Filter O Liquify da biste piksele sa slike mogli pomerati ĉetkicom. Minijaturna kutija sa alatkama na levoj strani prozora sadrţi osam alatki za izobli- ĉavanje slike. Pomocu alatki povlacite ili pritiskate na vise naĉina, objašnjenih u narednom odeljku. (Alatke mozete da izaberete i s tastature, pritiskom na tastere koji su navedeni u zagradama.) Pre nego što poĉnete, evo nekoliko osnovnih cinjenica: ♦ Sve alatke reaguju na podešenost opcije Brush Size (velicina cetkice) na desnoj strani prozora. Da biste s tastature povecavali i smanjivali veliĉinu cetkice u koracima od jednog piksela, pritiskajte tastere s levom i desnom ugla- stom zagradom, [ i ]. Ovo je donekle udaljavanje od standardnih obiĉaja za Photoshopove alatke za slikanje, gde pritiskanje tastera [ i ] menja veliĉinu cetkice u koracima od 10 piksela ili vise. Za brzo menjanje veliĉine cetkice u prozoru Liquify, tastere [ i ] pritisnite i drţite. Kursor sve vreme pribliţno odraţava veliĉinu cetkice. Obratite paţnju na to da vecina efekata izobliĉa- vanja jaĉe utiĉe na piksele u centru kursora od onih na njegovoj periferiji.

♦

Opcija Brush Pressure (pritisak ĉetkicom) kontroliše delovanje alatki. Vise vrednosti daju izraţenije efekte. Ako radite s tablom osetljivom na pritisak, potvrdite polje opcije Stylus Pressure da bi Photoshop podesio pritisak alatke na osnovu jadine kojim pritiskate olovku.

558 Deo 111 ♦ Selekcije, maske ♦ Pre verzije 7, Photoshop je izoblicavao sliku u okviru izafiltri dijalog koristeci podatke za rezoluciju ekrana. To znaĉi da niste mogli da zumiranjem uvecate sliku kako biste je pogledali izbliza. Na sreĊu, ti su dani sada iza nas. Moţete koristiti standardne preĉice Ctrl+plus za uvecavanje i Ctrl+minus za umanjivanje ($€+plus i minus naMacu). Nema kliznih traka, pa pritisnite razmaknicu ako ţelite da koristite alatku šaku i zatim pomerajte sliku unutar prozora. Prozor Liquify nudi i alatke za zumiranje (Z) i šaku (H) da biste se udobno kre- tali po prozoru. ♦

Ako pre zadavanja komande Filter O Liquify izaberete deo slike, svi delovi koji nisu izabrani

tretiraju se kao

zamrznuti, što znaĉi da na njih ne uticu alatke za izobliĉavanje. Delove slike mozete da odmrza- uate - omogucavate da budu obradivani - na naĉin koji će biti objašnjen u

zamrzavate i zatim

odeljku, „Zamrzavanje i odmrzavanje piksela". Moţete cak da napravite i deli- miĉno zamrznute oblasti, dime dodatno ogranicavate delovanje alatki za izoblicavanje. ♦

Zamrznute površine su standardno prekrivene prozracnim crvenim prema- zom, isto kao i maskirane površine u reţimu brzih maski. Izgled premaza mozete da promenite biranjem druge boje iz padajuce liste Freeze Color koja se nalazi na dnu prozora Liquify. Ako uopšte ne ţelite da se vidi premaz, iskljucite opciju Show Frozen Areas.

♦

Ako slika sadrţi slojeve, kada uĊete u prozor Liquify, bice vidljiv samo akti- van sloj ispred providne šahovske šare u pozadini. Da biste videli ostale slojeve, potvrdite opciju Backdrop u donjem desnom uglu prozora. Moţete prikazati sve slojeve, ili iz obliţnje padajuce liste izabrati odreden sloj. Opcija Opacity kontroliše koliko dobro mogu da se vide drugi slojevi, ali zapamtite da nikada ne mogu postati postpuno neprovidni. Ĉak i sa opcijom Opacity podešenom na 100%, dobijate mesavinu 50/50. Bez obzira na ono što vidite, Photoshop omogucuje da obradujete samo aktivan sloj. ♦

Potvrdite opciju Mesh da bi preko slike bila postavljena vidljiva mreţa. Mreţu moţete da koristite kao vodilju ukoliko ţelite da izvedete veoma precizna izoblidavanja. Mozete dak i da izoblicavate sliku kada je vidljiva samo mreţa, tako što cete poništiti opciju Image. Dimenzije i boju mreţe moţete da menjate izborom opcija u padajucim listama Mesh Size i Mesh Color.

♦

lzoblicenje moţete da snimite za kasnije korišcenje pritiskom na dugme Save Mesh. Da biste mreţu koristili na Macu ili PC

racunaru, potrebno je da oznaka tipa datoteke bude

.msh. Da biste ucitali izoblicenje koje je snimljeno na disk, pritisnite dugme Load

Mesh. Photoshop je dovoljno pametan da velicinu mreţe prilagodi velicini tekude slike, pa mreţa koja je napravljena za odre- denu sliku moţe da se koristi za druge slike. Kao što je slucaj i s drugom dugmadi Save u milijardama Photoshopovih okvira u^azdctftjs

2a

dialog

dugme Save Mesh vam moţda deluje zgodno za korišcenje s vremena na vreme. Medutim, ozbiljno vam preporucujem da ga

upotrebite svaki put kada koristite komandu Liquify. Jeste li shvatili? Poslednja stvar koju treba da uradite pre

nego sto pritisnete dugme OK, jeste da pritisnete Save Mesh. Zasto? Zato što Photoshop ne vodi automatski raĉuna o vašim ranijim podesavanjima opcije Liquify. Ako potrošite 15 minuta radeći u prozoru Liquify i pritisnete OK, a zatim shvatite da izoblicenje nije baš ono ĉemu ste se nadali, suoĉavate se s dve neprijatne mogucnosti: da zadate Liquify i da pokušate dalje da obradujete sliku, što moţe da

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 559

ošteti detalje, ili da poništite prethodni postupak i pocnete iz poĉetka. Medutim, ako ste snimili mreţu, moţete da se vratite na poslednje izoblicenje. A lepota je u tome što je mreţa potpuno matematiĉka, sve do trenutka kada se primeni. Tako moţete jednu mreţu da koristite kao odskoĉnu tacku za neku drugu, a da pri tome ne nano- site slici sve veću i veću štetu. Pikseli se ukljuĉuju tek pošto pritisnete OK. Zato, ne zaboravite, snimite mreţu, snimite mreţu, snimite mreţu. I, uzgred, snimite svoju mreţu.

Alatke Liquify U redu, toliko o osnovama. Pošto znam da vas raami da pocnete s preturanjem po pikselima, evo kako funkcionišu alatke za izobliĉavanje poreĊane duţ leve ivice prozora Liquify:

Warp (W): Povlacite da biste piksele preko kojih prelazi kursor gurali po slici. U prvom trenutku osecaj je dosta sliĉan korišćenju alatke Smudge. Medutim, umesto da razmazujete piksele, malo po malo pomerate taĉke u mreţi koja sluţi kao osnova za izoblicenje slike. Prvi primer na slici 11-39 prikazuje nekoliko krupnih zahvata napravljenih velikom cetkicom uz stan- dardnu vrednost opcije Pressure. To je veoma zabavno, ali je primenljivo samo ako pravite karikaturu svetog Sebastijana, što, budimo realni, niko ne ţeli. A ipak, kada se koristi na pravi naĉin, Warp je najupotrebljivija alatka komande Liquify. Za pravljenje druge slike upotrebio sam alatku Warp s manjom ĉetkicom. Medutim, najveca razlika je bila duţina poteza koje sam povlaĉio. Umesto da povlacim, recimo, 10 do 20 piksela odjednom, povlaĉio sam samo jedan ili dva. Kao što vidite, puno sitnih podešavanja - u mom sluĉaju nešto oko 30 poteza daje najbolje rezultate.

Turbulence (A): Alatka Turbulence, novost u Photoshopu 7, predstavlja varijantu alatke Warp koja tokom povlaĉenja nasumiĉno

izobliĉuje piksele. Kada je izaberete, Photoshop omoguĊava da zadate trecu opciju u oblasti Tool Options,

pod

nazivom Turbulent Jitter. Dok vrednost Brush Size kontroliše broj piksela na koje ĉetkica istovremeno

deluje,

a

w

Brush Pressure kon- troliše jaĉinu pritiska poteza, opcija Turbulent Jitter odreduje dozvoljenu koliĉinu nasumiĉnih varijacija piksela. Minimalna vrednost, 1, ĉini da se alatka Turbulence ponaša sliĉno alatki

Warp, dok

maksimalna vrednost, 100, meša piksele u svim pravcima.

Warp toot, Brush Size: 100, Pressure: 50

560

same, Size: 50, Pressure: 50, short strokes

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Slika 11-39: Povlacenje velikih poteza alatkom Warp daje šašave rezultate (levo); kratki, paţljivi potezi nude bolju kontrolu (desno). Medutim, morate da budete strpljivi. Bilo je potrebno 6 poteza da bih dobio velike promene na levoj slici, a oko 30 za suptilne izmene na desnoj strani - proširivanje nosa, razvlaĉenje usana, podizanje brade i podizanje oĉnih kapaka i obrva i Bloat iz prozora Liquify. Slika 11-40 ilustruje nekoliko primera. Da bih prikazao mogucnosti, sve ĉetiri slike sam napravio vrlo velikom ĉetkicom (Brush Size) od 400, s maksimalnom vred- nošću Pressure, 100. Za svaku sliku u gornjem redu cetkicu sam drţao na mestu tokom 15 sekundi. Nasumiĉne promene su rasle iz trenutka u trenutak. Nije iznenaĊenje što je vrednost Turbulent Jitter 30 izazvala dramatiĉnije efekte od vrednosti 10. Medutim, stvari postaju nešto komplikovanije kada povlacite alatkom. Na svakoj slici u donjem redu povukao sam po dva poteza ĉetkicom od dna do vrha, po jednom na desnoj i levoj strani lica. Ovog puta, vise vrednosti opcije Turbulent Jitter daju vise nasumiĉnih fluktuacija. Ipak, na obe slike vidljiv je pri- bliţno jednakstepen izoblicenja, što je posledica fiksnih vrednosti opcija Size i Pressure. Posle sve ove price, ĉemu sluţi ova alatka? Kada se kombinuje s malim vrednostima opcije Turbulent Jitter, ĉini mi se da je korisna za unošenje u sliku malih treptaja ili, ako vam je draţe, turbulencija. Pri višim vrednostima, 30 i vise, stvari se vrlo brzo otimaju kontroli.

Twirl clockwise (R): Pritiskajte ili povlacite da biste piksele pod kursorom vrteli u smeru kretanja kaţaljke na satu, ili udesno.

Twirl counterclockwise (L): Ova alatka uvija piksele u smeru obrnutom od smera kretanja kazaljke na satu, odnosno ulevo.

e

_

Alatka, Turbulence Jitter 10...

Jitter: 30, drţite 15 sekundi na lieu

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 561

Jitter. 30, obe strane lica povucite naviše

Slika 11-40: Cetiri varijante napravljene korišćenjem alatke Turbulence. Dvaput sam miša drţao istom mestu (gornji red), a dvaput sam povlaĉio alatkom preko leve i desne strane lica (donji red). Tokom celog postupka, vrednosti Size i Pressure bile su podešene na 400, odnosno 100.

na

Izmedu dve alatke Twirl moţete da se prebacujete pomodu tastera Alt (Option na Macu). Kada upotrebljavate Twirl clockwise, na primer, Alt uvrce piksele supro- tno od kretanja kazaljki na satu. Što je najbolje od svega, Alt moţete da pritisnete ili pustite usred poteza, tako da moţete u letu da obrĊete smer uvrtanja.

Slika 11-41 prikazuje kako sam pomocu alatke Twirl ukovrdţao momkovu kosu. Tokom celog postupka koristio sam samo jednu alatku, a da bih promenio smer uvrtanja pritiskao sam Alt (Option). Na prvoj slici sam pritisnuo i drţao poka- zivaĉ miša na svakom od 15 mesta kako bih napravio 15 odvojenih uvojaka. Zatim sam pritiskao i povlaĉio izmeĊu kovrdţa da bih

562

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri popunio kosu i dobio reali- stiĉniji efekat.

Alatka Twirl, Size: 50, Pressure: 100; 15 uvojaka Drugi pralaz po istom terenu

Slika 11-41: Ovde sam alatku Twirl upotrebio da bih ukovrdzao kosu svetog Sebastijana. Zapoĉeo sam pritiskanjem i drţanjem na 15 mesta kako bih dobio osnovne kovrdţe (levo), a zatim sam pritiskao i povlaĉio izmeĊu tih kovrdţa da bih rasporedio efekat po celoj površini (desno). Pritisnite Alt (Option na Macu) da biste tstakli AJatlffl Pitrkftr Si7A* 100 Preset m-p- 90 nfi i itsru* :

Savet

šB

\ M

Slika 11-42: Naoruzan alatkom Pucker, pritiskao sam i povlaĉio duţ vilice, brade, nosa i usta (levo) da bih potisnuo muške elemente portreta. Zatim sam driao Alt (Option na Macu) i pritiskao mišem oĉi, oĉne kapke i usne da bih istakao njegove ţenske atribute.

Shift pixels (S): Dok povlacite ovom alatkom, pikseli ispod kursora se pomeraju u smeru koji je pod pravim uglom u odnosu na pravac pov- laĉenja. Na primer, ako povlacite nadole, pikseli idu udesno. Kada povlacite nagore, pikseli se pomeraju ulevo. Da biste obrnuli smer piksela, pritisnite taster Alt (Option na Macu). Na prvi pogled, alatka Shift pixels moţe da deluje nezgrapno i da daje drama- ticna, ponekad nepredvidljiva pomeranja. Medutim, mozete je kontrolisati korišcenjem dve tehnike. Prvo, smanjite vrednost Brush Pressure na 25 ili manje. Slika 11-43 ilustruje razliku izmedu povlaĉenja izvedenih uz parametar Pressure od 50 i 20. Drugo, pokušajte da vuĉete alatku po pravoj liniji, tako što ćete pritisnut! u jednoj tacki, a zatim drţati Shift i pritisnuti u drugoj taĉki, kao sa Photoshopovim alatkama za slikanje i obradu. Dobijeni rezultat je fina linija, odstranjivanje viška duţ pravih elemenata kao Što su ruke i noge.

sjajna za

Reflection

\>\<

(M): Izgleda da preĉica M oznaĉava ogledalo (engl. mirror). Povlacenje ovom alatkom pravi odraz u

ogledalu - ĉak i ako je to ogledalo iz kuce smeha. Dok povlacite, Photoshop kopira piksele iz oblasti koja je normalna na pravac pomeranja kursora. Prema tome, ako povlaĉite nagore, klonirate piksele koji se nalaze desno od kursora na površinu koja je ispod kursora. Povlacite naniţe da biste klonirali pisele sleva udesno, kao što prikazuje slika 11-44. Pritisnite taster Alt (Option na Macu) da biste u hodu promenili smer kloniranja.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 563

Alatka Shift pixels, Size: 400, Pressure: 50 isto, Pressure: 20

564

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Slika 11-43: Ovde sam, alatkom Shift pixels, povlaĉio naniţe levom stranom lica, a naviše desnom, kako bih dobio mršavije lice. Za pn/u sliku je korišćena vrednost Brush Pressure 50, što je proizvelo ekstremne rezultate. Na drugoj slici sam ponovio postupak korišćenjem vrednosti Pressure 20.1 ovaj bih efekat oznaĉio kao ekstreman, ali ipak prihvatljiviji. Alatka Reflection, Brush Size: 400, povlaĉite levu strarvu nagore, a desnu nadole

Slika 11-44: Koristeći alatku Reflection, povlaĉio sam naviše levu stranu lica i naniţe desnu stranu. Pikseli se reflektuju u smeru kretanja kazaljke na satu.

Pošto završite povlaĉenje bilo kojom od ovih alatki, efekat moţete poništiti ako pritisnete Ctrl+Z (3€+Z na Macu). U Photoshopu 7, na raspolaganju vam je i mogu- Ċnost višestrukog poništavanja postupaka. Pritisnite Ctrl+Alt+Z da biste se vraćali

kroz postupke (3£+Option+Z na Macu). Pritisnite Ctrl+Shift+Z ($€+Shift+Z) da biste vratili poništena izobliĉavanja. Nauĉićete kako da se na preskok vradate u prošlost, i istraţicete dodatne mogucnosti za vracanje na prethodne faze postupka u odeljku „Rekonstrukcija i vracanje na prethodno stanje".

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 565

Zamrzavanje i odmrzavanje piksela Kao što sam pomenuo nekoliko pasusa ranije, ako na slici napravite selekciju, Photoshop automatski zamrzava neizabrane piksele kada udete u okvir za dijalog Liquify. To znaci da svako izoblidavanje koje primenite na njih nede imati efekta. Ove piksele ne moţete odmrznuti u prozoru Liquify, ali moţete po potrebi zamrza- vati i odmrzavati druge površine. Da biste piksele zamrznuli iz prozora Liquify, imate dve mogucnosti:

Freeze (F): Pritisnite F da biste izabrali alatku za zamrzavanje, a zatim povlacite preko površina koje ţelite da zaštitite. Moţete podesiti velicinu cetkice i pritisak, isto kao kada radite sa alatkama za izoblidavanje. Medutim, u ovom slucaju podešenost opcije Brush Pressure odreduje do koje dubine ce pikseli biti zamrznuti. S bilo kojom vrednošću manjom od 100 procenata, pikseli ce biti delimicno izobliceni ako alatkom za izoblidavanje predete preko njih. Ako pritisak podesite na 50 procenata, izoblidavanje deluje s polo- vinom snage, kao i na nezamrznutim površinama. Ako ste pre zadavanja komande Liquify napravili kanal s maskom, maskirane površine moţete zamrznuti biranjem kanala iz padajuce liste Channel.

Thaw (T): Da biste odmrzli površine koje ste zamrznuli iz prozora Liquify, što ih ponovo pretvara u robove alatki za izoblidavanje, predite preko njih alatkom za odmrzavanje (T). Parametar Brush Pressure (pritisak cetkicom) utice na ovu alatku jednako kao i na alatku za zamrzavanje. Ako ţelite da odmrznete celu sliku, pritisnite dugme Thaw All. Isto kao što moţete da invertujete selekciju ili masku u rezimu brze maske, i ovde moţete da pritisnete dugme Invert da biste brzo zamrznuli sve nezamrznute piksele, a odmrznuli zamrznute (osim onih koji su zamrznuti pošto nisu bili medu izabranim pikselima u trenutku kada je aktivirana komanda Liquify).

Rekonstrukcija i vracanje na prethodno stanje U delu Reconstruction prozora Liquify vidi se padajuca lista Mode uz još dva dugmeta, Reconstruct i Revert. Ove opcije moţete da koristite ne samo da biste slici vratili izgled koji je imala pre nego što ste primenili izoblidavanje, vec i da biste pre- radili efekte izoblicavanja tako da na drugi nacin uticu na sliku. Sledi

pregled mogudnosti vradanja na prethodno stanje:

♦

Undo: Prozor Liquify ne nudi paletu History, ali, Ctrl+Alt+Z i Ctrl+Shift+Z omogucavaju da

poništavate i rekonstruišete poništene nizove postupaka. (Na Macu je to 3§+Option+Z i S§+Shift+Z.)

♦

Reset: Da biste sve vratili u ono stanje kakvo je bilo kada ste prvi put otvorili prozor Liquify,

pritisnite Alt (Win), odnosno Option (Mac) i dugme Cancel koje se pretvara u dugme Reset. Ne samo da vracate prvobitnu sliku, vec vracate i podrazumevane vrednosti parametara prozora Liquify.

Verovali ili ne, Reset, kao i ostale tehnike vracanja na staro stanje mogu se opozvati. Znam, deluje suviše dobro. Samo pritisnite Ctrl+Z (3€+Z na Macu) ^

♦

566

da biste povratili sve svoje intervencije.

Revert: Da biste sliku vratili u staro stanje a da pri tome ne resetujete sve parametre na njihove standardne vrednosti,

Deo 111dugme ♦ Selekcije, maske i filtri pritisnite Revert. Ovo deluje i na zamrznute i na odmrznute površine.

Liquify nudi i pregršt tehnika za rekonstrukciju koje je lakše kontrolisati i koje su znatno kompleksnije od opcija vracanja na staro stanje. Biranjem jedne od opcija iz liste Mode uz dodatno pritiskanje dugmeta Reconstruct ili povlacenjem alatkom za rekonstrukciju (E), mozete da prepravite izobliĉenje tako da se prosiri sa zamrznu- tog podrucja na susedne nezamrznute piksele. Dugme Reconstruct utiĉe na sve nezamrznute površine. Medutim, povlacenje alatkom menja samo piksele ispod kur- sora, u skladu s vrednostima Brush Size i Pressure. Svi reţimi za rekonstrukciju izracunavaju izmene na slici na bazi mreţe alatke Warp. Da biste stekli bolji utisak o nacinu rada pojedinih rezima, poništite opciju } Show Image, potvrdite Show Mesh, a zatim primenite jednostavno izoblicenje na deo mreţe. Zamrznite deo izobliĉene površine, a zatim drţite na oku linije mreţe na presecima izmedu zamrznutih i nezamrznutih delova dok isprobavate svaki od reţima.

♦

Revert: Vraca nezamrznutim delovima slike njihov prvobitni izgled, bez obzira na granice izmedu zamrznutih i nezamrznutih površina. Uporedite ovo s dugmetom Revert, koje ne isti nacin vraca izgled zamrznutim i nezamrz- nutim površinama.

♦

Rigid: Proširuje izoblicenje samo koliko je potrebno da bi se sacuvali pravi uglovi na mreţi na mestima gde se dodiruju zamrznute i nezamrznute povr- šine. Kao rezultat ovoga, nezamrznute površine su veoma slicne prvobitnom izgledu, ali se blago stapaju sa zamrznutim površinama.

♦ Stiff: Interpolira izoblicenja tako da se efekti smanjuju kako se udaljavate od granice izmedu zamrznutih i nezamrznutih površina.

♦ Smooth, Loose: Ova dva reţima proširuju na nezamrznute površine izoblicenje primenjeno na zamrznute površine. Opcija Smooth pokušava da proiz- vede meke, blage prelaze izmedu zamrznutih i nezamrznutih površina. Opcija Loose pokušava da podeli vecu kolicinu izoblicenja zamrznutih površina s nezamrznutim. Najdramaticnije rezultate cete dobiti kada su zamrznute i nezamrznute površine razlicito izoblicene.

♦

Displace, Amplitwist i Affine: Poslednja tri rezima rade samo sa alatkom Reconstruct. Korišdenjem ovih reţima moţete da primenite jedno ili vise izoblicenja koja su na snazi za odredenu referentnu tacku na slici. Pritisnite mišem da biste postavili referentnu tacku, a zatim povlacite preko nezamrznutih površina kako biste ih izobltcavali. Upotrebite reţim Displace da biste pomerali piksele tako da se usklade s odstupanjem poloţaja referentne tacke. Izaberite Amplitwist da biste uskladili sliku sa odstupanjem, rotacijom i pro- porcijom referentne tacke. Reţim Affine omogucava da sliku uskladite sa svim izoblicenjima u referentnoj tacki.

Iako vam opcija Liquify svakako daje dovoljno nacina za rekonstrukciju izoblicenja, skoro je nemoguce predvideti rezultat povlacenja alatkom Reconstruct. Zato

budite spremni na eksperimentisanje. Ako ipak ne dobijete ţeljeni rezultat, zapam- tite da rekonstrukciju moţete da vratite u prvobitno stanje (Revert) isto toliko lako kao i izoblicenje.

Omotavanje slike oko 3D oblika

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 567

Oduvek sam smatrao da bi se trodimenzionalni programi za crtanje bolje plasirali kada bi se prodavali kao dodatni moduli za Photoshop. Zamislite da mozete da uvezete DXF objekte, dodate jedan ili dva reda teksta, pomerite objekte u trodimenzionalnom prostoru, dodate teksturu površinama, a zatim delo vizuelizujete direktno na nezavisnim slojevima Photoshopa. Potom biste mogli da menjate raspo- red slojeva i da na lieu mesta menjate piksele; mogli biste ĉak da obradujete sloj u 3D prostoru, ako ga dvaput pritisnete mišem. Praktiĉno svaki digitalni umetnik koji radi sa 3D poseti negde tokom procesa rada Photoshop, pa zašto onda ne izvesti ceo postupak u Photoshopu da bi svako uštedeo nekoliko koraka? Iskusni umetnici bi to voleli, a novajlije bi se prikljuĉivale u jatima. Iskreno reĉeno, ova moja maštarija nema izgleda da se ostvari u bliskoj buduc- nosti. Photoshop bi morao da izmeni specifikacije svojih dodatnih modula, a neki vredni programerski tim morao bi da provede mnogo vremena i potroši mnogo novca pravedi agresivni skup dodatnih modula. Pa ipak, izgleda da Adobe deli moj san. Filter O Render O 3D Transform dozvoljava da sliku obavijete oko trodimenzi- onalne figure, lako su alatke za crtanje samo rudimentarne, prostorne kontrole jedva adekvatne, a filtru nedostaje bilo kakva vrsta kontrole svetla, 3D Transform je prvi oprezni korak u pravom smeru. Slika 11-45 prikazuje tacno ono što 3D Transform moţe da uĉini. U svakom primeru zapoceo sam od slike sa ciglama prikazane u gornjem levom uglu. Zatim sam sliku omotavao oko tri osnovne vrste

prostih geometrijskih tela koje filtar

3D pred- vida - kocke, lopte i valjka. 3D Transform omogućava da na strane valjka dodajete taĉke, što sam i uĉinio da bih dobio oblik pešĉanog sata. Prosta tela mozete da mešate i spajate, kao što ilustruje poslednji primer sa slike 1H5. Obratite paţnju na to da u svakom primeru filtar 3D Transform samo izobliĉava sliku. On ne utice na svetlocu piksela, niti pokušava da osvetli oblike (zbog cega bih ga radije video u podmeniju Distort, umesto Render). Senke sam dodao komandom Layer o Layer Style o Drop Shadow. Da bih bio potpuno pravedan, moram da kaţem da 3D Transform nije prvi trodi- Napomena menzionalni dodatni modul za Photoshop. Ta cast je pre vise godina pripala filtru Series 2 Three-D, kompanije Andromeda (www.andromeda.com). Filtar Series 2 nudi ^ funkcije koje nedostaju Photoshopovom dodatnom modulu 3D Transform, ukljudu- juci širi raspon mogucnosti numericke kontrole i osvetljavanja. Medutim, 3D Transform se lakše koristi.

Korišćenje filtra 3D Transform Izaberite Filter O Render O 3D Transform da biste otvorili prozor prikazan na slici 11-46. Manje okvir za dijalog, a vise posebno okruţenje za obradu, prozor 3D Transform sadrţi širok izbor alatki, kao i polje za prikaz gde moţete da crtate i procenju- jete efekat svog rada. Ukupno postoji 12 alatki, ali ih je bolje posmatrati kao clanove pet osnovnih vrsta. Objašnjene su pojedinacno u sledecim odeljcima. Kao i standardne Photoshopove alatke, alatke 3D Transform moţete da pozivate s tastature (pod uslovom da imate još nešto prostora u glavi za memorisanje precica). Tasteri precica su navedeni u zagradama.

Alatke za prosta geometrijska tela Upotrebite jednu od alatki za prosta geometrijska tela da biste u polju za prikaz nacrtali osnovni 3D oblik oko kog ce filtar 3D Transform obaviti izabranu sliku.

568

Deo 111 ♦ Selekcije, maske filtri Cube (kocka) (M): Ovu alatku upotrebitei da biste nacrtali kutiju sa šest strana. Adobe je za preĉicu izabrao Mda bi se uskladio sa Illustratorom

koji

M koristi za alatku za pravougaonike.

M iz

A to

lllustratora zasniva se na preĉici za okvir za

izbor (engl. Originaina slika

marquee

tool)

iz Photoshopa.

Sphere (lopta) (N): Ova alatka stvara praviInu loptu. Setite se samo

da N

dolazi posle

M Kocka

Peščani sat

Lopta

Mešavina osnovriih oblika

Slika 11 -45: Filtar 3D Transform omogućuje da sliku (gore levo) obavijete oko svakog od tri osnovna geometrijska tela (kocke, lopte i valjka), modifikovanog valjka (peSĉanog sata) ili nekoliko kombinovanih tela.

.

i-Alatke Prostor za prikaz

Osnovno geometrijsko telo

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 569 ( Cancel

]

j Options..

1

Camera Field of Vi«v 40

>

—Kontrole kamere

Slika 11-46: Okvir za dijalog 3D Transform sadrzi dvanaest alatki koje omogućavaju da crtate i obraĊujete trodimenzionalne oblike.

@ Cylinder (valjak) (C): Ova alatka crta obicne, svakodnevne valjke. Medutim, moţete ih izmeniti da biste dobili mnogo drugih oblika, kao što obja- šnjavam u odeljku „Modifikovanje valjaka" koji sledi. Koncno imamo razumljivu precicu, Ckao cilindar.

Osnovne alatke za obradu Dve alatke strelice - crna i bela - omogucuju da oblik menjate povlacenjem ili pomeranjem tacaka. Obe alatke funkcionišu isto kao njihovi pandani iz lllustratora.

^ Izbor (V): Povlacite crnom strelicom da biste pomerali celu figuru. Uko- ^ liko poznajete Illustrator, onda vec znate sve o neobicnoj precici - tasteru V. Ako ne poznajete, pomislite na Photoshopovu alatku za pomeranje.

Izbor tacaka (A): Upotrebite belu strelicu da biste pomerali pojedine tacke. Povlacenje tacke na lopti menja joj velicinu. Povlacenje tacke na kocki ili valjku rasteţe ili rotira figuru. Eksperimentišite i uskoro cete videti kako to funkcioniše. (Za razliku od putanja, ovde nema kontrolnih rucica. Moţete da radite samo sa cvornim tadkama.) Ova alatka ima istu precicu A - kao bela strelica iz glavne Photoshopove kutije sa alatkama. Naravno, ovo je takode i precica za crnu strelicu. Ma, nema veze.

Modifikovanje valjaka Tri alatke za obradu putanja moguce je primeniti iskljucivo na valjke. Zašto? Zato što valjci mogu da se modifikuju tako da se dobije ceo spektar cevastih oblika. Sta- vite valjak na strug i moţete da napravite pešcani sat, pehar, kupu - ukratko, bilo koji oblik koji ima radijalnu simetriju i ravan vrh ili dno. Za pravljenje ovih oblika koriste se sledece alatke:

. + Umetanje taĉke (+): Pritisnite mišem desnu stranu valjka - osim ako ga ne y obrnete naopako, tada pritisnite levu stranu da biste umetnuli taĉku. Zatim povlacite taĉku belom strelicom da biste obe strane simetriĉno pomerali. Ovo je virtuelni loncarski toĉak.

. _ Uklanjanje taĉke (-): Pritisnite mišem taĉku koju ste umetnuli alatkom za Q umetanje taĉaka da biste je uklonili. Nemojte pritiskati kvadratne taĉke koje je Photoshop tamo stavio, jer de program poĉeti da zavija na vas.

Konvertovanje tacke: Alatka za umetanje taĉaka dodaje glatke okrugle h taĉke koje prave kontinualne lukove na stranama valjka. Ako hocete lflk da promenite u oštar ugao, pritisnite taĉku alatkom za konvertovanje tacaka. Ako ponovo pritisnete, tacka će ponovo postati glatka.

Kretanje u 3D prostoru Sledece dve alatke su najmodnije, ali i najteţe se koriste. One omogudavaju da pomerate objekte u 3D prostoru. Kada ukljucite jednu od ovih alatki, Photoshop daje prikaz kako biste mogli da vidite sliku obavijenu oko figure, kao na slici 11-47. Prikaztrodimenzionalnog objekta

Slika 11-47: Kada izaberete panoramsku kameru ili alatku kuglu, Photoshop iscrtava sliku u polju za prikaz. Savet

Neminovno dete se naci u situaciji da otkrijete zadnju, praznu stranu figure. Kada se to dogodi, zavrtite figuru povlacenjem. Da biste figuru obrnuli naglavacke, v na primer, povlacite pravo nagore ili nadole; da biste je obrnuli oko vertikalne ose, povlacite horizontalno. Nemojte se nervirati zbog kretanja kroz 3D svet, vec samo posmatrajte kako se program ponaša kada pomerate miša s jednog mesta na drugo. Vremenom cete uociti vrlo jednostavna pravila koja moţete upotrebiti.

Kontrole kamere Kada izaberete panoramsku kameru ili kuglu, Photoshop na desnoj strani okvira za dijalog nudi dve opcije Camera. U prvom trenutku, izgleda da obe opcije rade isto. Mala vrednost vas uvlaci; visoka vrednost vas izvladi napolje. Medutim, one proizvode neznatno razlicite efekte. Zamišljajte opciju Field of View kao objektiv za zumiranje, a opciju Dolly kao kameru koja se krece, pri cemu obe rade istovremeno. Niska vrednost opcije Field of View s visokom vrednošcu Dolly daje plitke oblike. Visoka vrednost Field of View s niskom vrednošdu Dolly smanjuje vas na velicinu bubice, tako da se dubina stvarno obrušava na vas.

Osnove kretanja Poslednje dve alatke u okviru za dijalog 3D Transform jesu standardna šaka i lupa. One funkcionišu isto kao i njihovi pandani van okvira za dijalog 3D Transform, što ce reci:

Šaka (hand) (H): Povlacite sliku da biste je pomerali po polju za prikaz. Da biste aktivirali ovu alatku, pritisnite ili taster H ili razmaknicu.

^ Zoom (Z): Kada pritisnete ovom alatkom, pribliţavate se. Alt+taster miša (Option+taster miša na Macu) vas udaljava. Ako je izabrana bilo koja druga alatka, pritisnite Ctrl+razmaknicu+taster miša, odnosno Alt+razmaknicu+taster miša (3€+razmaknicu+taster miša i Option+razmaknicu+taster miša na Macu).

Savet

Pre primene filtra upotrebite sloj Kada pritisnete Enter (Win), odnosno Return (Mac), Photoshop kombinuje vaš novi 3D oblik s prvobitnom slikom. Pošto filtar 3D Transform nema nikakvu kontrolu svetla, moţe se desiti da se oblik ne razlikuje od pozadine, kao što slika 11-48

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 571

nedvosmisleno pokazuje. I to je, dragi prijatelji, dţinovska mana.

Srecom, Photoshop moţete naterati da vam 3D oblik isporuci na posebnom sloju. Evo šta treba da cinite. Prvo, prevlacenjem slike na ikonicu strane pri dnu palete Layers, kopirajte sliku na poseban sloj. Onda zadajte komandu Filter O Render O 3D Transform i pritisnite dugme Options u okviru za dijalog. Iskljucite polje za potvrdu Display Background, osvetljeno na slici 11-49, a onda pritisnite Enter (Win), odnosno Return (Mac). Ne samo da ce filtar 3D Transform svoje napore ograniciti na aktivni sloj, vec ce takode površinu oko 3D oblika udiniti providnom, kao sto se vidi na prvom primeru sa slike 11-50. Tada moţete na sloj primeniti razne efekte ili druge tehnike osvetlja- vanja, da biste istakli 3D figuru u odnosu na pozadinu, što je prikazano na drugom primeru.

572

Slika 11-48: Standardno, filtar 3D Transform kombinuje 3D sliku sa prvobitnom slikom, postiţući neobiĉno suptilan efekat.

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Slika 11-49: Sliku kopirajte na poseban sloj, a polje za potvrdu Display Background iskljuĉite da bi površina oko 3D oblika bila providna.

Slika 11-50: Pošto sam 3D oblik prebacio na poseban sloj (prikazano na levoj strani), upotrebio sam efekte Drop Shadow i Inner Bevel da bih svom peharu dodao nešto laţne prostorne osvetljenošti (desno).

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 573

Dodavanje oblaka i usmerenog svetla Preostalih pet filtara iz podmenija Render prave efekte sa osvetljavanjem. Pomocu komandi Clouds i Difference Clouds moţete preko slike da prevuĉete sloj magle. Filtar Lens Flare pravi iskrice i odsjaje (kao što sam pominjao ranije). Komanda Lighting Effects osvetljava sliku tako da izgleda kao da visi na zidu galerije. Moţete . ĉak da upotrebite nezapaţenu komandu Texture Fill da biste površini osvetljenoj filtrom Lighting Effects dodali reljefnu teksturu.

Izrada oblaka Filtar Clouds pravi apstraktnu i nasumiĉnu izmaglicu ĉija je boja negde izmedu nijansi pozadine i prednjeg plana. Komanda Difference Clouds funkcioniše kao da ste sliku smestili na nov sloj, primenili filtar Clouds i s palete Layers izabrali reţim mešanja Difference. Zašto, zaboga, filtar Difference Clouds ima posebnu stavku za samo jedan reţim mešanja? Zbog toga što moţete da napravite kumulativan efekat. Pokušajte da ura- dite sledece: za boju prednjeg plana uzmite nebeskoplavu i potom izaberite Filter O Render O Clouds. Izgleda kao pravo nebo, zar ne? Sad zadajte komandu Filter O Render O Difference Clouds. Dobidete nešto nalik na uvrnuti motiv za noć veštica, erne i narandţaste boje. Pritisnite Ctrl+F (Win), odnosno 2€+F (Mac) da biste ponovili filtriranje. Vratili ste se na plavo nebo. Nastavite da pritiskate Ctrl+F ($£+F na Macu) i posmatrajte rezultate. Ruţiĉasti rak poĉinje da zauzima plavo nebo; preko narandţastog se širi zeleni rak. Ako vise puta primenite filtar Difference Clouds, dobiĊete efekat ulja koje pliva po vodi. Slika 11-51 prikazuje po jedan primer filtra Clouds i Difference Clouds. Da biste pojaĉali boje koje pravi filtar Clouds, drţite pritisnut taster Shift dok birate komandu. Ista tehnika moţe da se primeni i kad koristite filtar Difference Clouds. U stvari, nema nikakvog razloga da

ne pritiskate Shift kad god zadajete neku od ovih komandi, osim ako

vam trebaju „isprani" efekti. Ako ţelite da pomodu filtara Clouds i Difference Clouds napravite šaru koja se ponavlja, obezbedite da vam slika bude u obliku kvadrata s dimenzijama u pikse- lima koje predstavljaju stepen broja dva-recimo 128 puta 128 ili 256 puta 256. Vaša oblaĉna slika pretvoride se u bešavne ploĉice, idealne za pozadinu Web strane ili nešto slicno.

.

Osvetljavanje slike

Savet

A ■t; j

S filtrom Lighting Effects, Photoshop zalazi dublje na teritoriju trodimenzionalnog crtanja. Ova veoma sloţena funkcija omogucava da sliku obasjate svetlošdu, obojite svetla, promenite im poloţaj, fokusirate ih, zadate sposobnost reflektovanja povr- šine, ĉak i da izradite mapu površine. Filtar Lighting Effects moţe da se primenjuje samo na RGB slike. Takode,

Upozorenje nemojte oĉekivati da moţete da primenjujete 3D osvetljavanje na oblike naprav- ljene filtrom 3D Transform. Naţalost, ova dva filtra nemaju zajednidkih elemenata koji bi im omogucavali da ostvare direktnu saradnju. Kad izaberete Filter O Render O Lighting Effects, Photoshop prikazuje svoj naj- sloţeniji okvir za dijalog sa slike 11-52. Ovaj okvir ima dve polovine: u jednoj zadajete poloţaj svetla u odnosu na umanjeni prikaz izabrane slike, a druga sadrţi oko milion zastrašujućih opcija.

574

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Clouds

Difference Clouds

Slika 11-51: Clouds (levo) i Difference Clouds (desno) primenjeni svaki po deset puta zaredom. Ponovljena primena filtra Clouds uvek daje varijacije iste teme; ponovljena primena filtra Difference Clouds ubrzo daje talasaste teksture, sliĉne plazmi. Da se ne zavaravamo, ovaj okvir za dijalog je priliĉno zamršen. Najjednostavniji naĉin da primenite filtar jeste da iz padajuce liste Style koja se nalazi pri vrhu desnog dela okvira izaberete neki od unapred definisanih svetlosnih efekata, pro- verite kako on izgleda na površini za prikaz i, ukoliko vam se dopadne, pritisnete Enter, odnosno Return. Medutim, ako hocete da napravite sopstveni efekat, moraĊete malo vise da se potrudite. Evo osnovnih koraka izrade novog efekta.

Koraci: osvetljavanje slike I.

Povlacite od ikonice u obliku sijalice na dnu okvira za dijalog do povrsine za prikaz da biste napravili nov izvor svetlosti. Ovu povrsinu nazivam pozor- nica pošto izgleda kao da se slika nalazi na podu pozornice dok svetla vise iznad nje.

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 575

Povrsina za prikaz (scena) Tragsvetla Ručica

Uzorci boja

Liqhlmg tffem Style'

f OK 5

' Crossing Savf

5

3.

* Delete

Cancel

Spotlight je usmeren zrak koji je najjaci na izvoru i ciji intenzitet poste- peno opada.

Zadajte boju svetlosti pritiskajudi gornji uzorak boje. Moţete da izgubite malo vremena zabavljajudi se sa klizacem Intensity koji kontroliše svetlodu izvora.

raspolaganju imate i klizac Focus. Da biste dobili svetao laserski zrak, povucite klizac ka kraju Narrow, a ako hodete difuzno osvetljenje koje obasjava vedu površinu, povucite klizac k

576 Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri LiglK Type Spoihghi Netjitive i35 Vv-

4-1

Clo^s.

. , I , ................ , A , . I , _ Plastic -100 MctaSiic Materia /V .............. 0 Over KF * IN l Undei A negative 11 Poituve Exposur L

e Ambtent c.

Shi ny Marrow

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 577

Texture Channel. Bltir? ^ White is high , , fill Height

63

V Prev icwr

50 Mountainous

578

Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

4. Pomerite izvor svetlosti povladedi tačku fokusa (ako ste izabrali boju svetlosti, taĉka fokusa se pretvara u obojen krug u polju za prikaz). Kad je izabrana opcija Directional ili Spotlight, tacka fokusa je mesto na koje je svetlost usmerena. Kad je aktivan tip Omni, taĉka fokusa je sama sijalica. (Pazite da se ne opeĉete.)

5. Ako je aktivna opcija Directional ili Spotlight, ugao pod kojim pada svetlost mozete da promenite povlacedi vrucu taĉku. Vruća tačka predstavlja mesto na slici koje će najverovatnije primiti najviše svetlosti. Kad koristite svetlost tipa Directional, vruda tacka postaje crni kvadrat na kraju linije spojene s tackom fokusa. Isto vaţi i kad menjate izvor svetlosti tipa Spotlight; zbunjuje to što postoje cetiri crna kvadrata. Izvor svetlosti je s taĉkom fokusa povezan linijom, ali tri

ručice nisu.

Da biste svetlost pojaĉali, povucite vrucu taĉku bliţe taĉki fokusa. Udaljava- njem vrude taĉke od taĉke fokusa prigušujete svetlost povecavajuci put koji ona treba da prede. Efekat je isti kao kad biste baterijsku lampu ostavili u dnevnoj sobi dok vi odete do garaţe - što se vise udaljavate od nje, svetlost slabi.

6. Kad je aktivna opcija Omni ili Spotlight, moţete da obradujete eliptiĉni trag svetla. Kad je na snazi tip Omni, oko taĉke fokusa je krug. Dok radite sa opcijom Spotlight, vidite elipsu. U oba slucaja ovaj oblik predstavlja Savet

trag svetlosti, odnosno pribliţnu površinu slike koju izvor osvetljava. Njenu velicinu mozete menjati povlacedi rucice oko traga svetlosti. Povedavanje površine je isto što i pojacavanje izvora svetlosti. Kad je trag mali, izvor

svetlosti je blizu slike, tako da je osvetljenje koncentrisano i veoma jako. Kad je trag velik, izvor je visoko iznad slike, pa se svetlost vise rasplinjava. Kad obradujete trag izvora svetlosti tipa Spotlight, pritisnite Shift i povlacite rucicu da biste podesili širinu ili visinu elipse, a da pri torn ne uticete na ugao. Da biste promenili ugao ne menjajudi velicinu, pritisnite Ctrl (3€ na Macu) i povlacite rucicu.

7. Ubacite vise izvora svetlosti po potrebi. Svetlost na sceni moţete da duplirate tako što cete pritisnuti Alt (Option na Macu) i povlaciti tacku fokusa. Da biste uklonili aktivnu svetlost, prevucite tadku fokusa do slicice korpe za otpatke ispod polja za prikaz.

8. Promenite opcije Properties i Texture Channel kako vam odgovara. Ove opcije detaljno objašnjavam nakon ovih koraka.

9. Ako hodete da sacuvate trenutne vrednosti parametara za buducu upo- trebu, pritisnite dugme Save. Photoshop traţi da tekudem podešavanju date ime, koje se kasnije pojavljuje u padajudoj listi Style. Ako hocete da Savet

se oslo- bodite nekog unapred podešenog skupa parametara, izaberite ga iz liste i pritisnite taster Delete.

10. Pritisnite Enter, odnosno Return da biste parametre primenili na sliku.

Savet

Poglavlje 11 ♦ Izobličenja i efekti 579

To je skoro sve. Izostavio sam jedino opcije Properties i Texture Channel. Klizac Properties kontroliše kako se svetlost odbija od povrsine slike:

♦

Gloss: Da li je površina mat ili sjajna? Povucite klizac prema kraju Matte da bi površina bila ravna, bez odsjaja, kao premazana mat bojom. Ako hocete da površina bude sjajna, kao da je lakirana, povucite klizac prema kraju Shiny.

♦

Material: Ova opcija odreduje boju svetlosti koja se odbija od slike. Prema logici na kojoj se zasniva ova opcija, plastika odbija svetlost iste boje kao što je izvor, a metal reflektuje svetlost boje samog objekta. Kad bih samo imao neku stvar od svetle, sjajne plastike i istu takvu od metala, mogao bih da proverim da li je i u prirodi tako (kao da je to uopšte vaţno).

♦ Exposure: Ova opcija bi mi se vise dopadala kad bi se njene vrednosti kretale izmedu zaštitnog faktora 65 i melanoma. Naţalost, nazivi ekstrema su Under i Over, što znaci premalo i previse osvetljen. Ova opcija kontroliše svetlocu svih izvora svetlosti, poput velikog dimera. Pomocu klizaca Intensity mozete da kontrolišete i samo jednu izabranu svetlost, ali klizac Exposure nudi dodatnu mogudnost istovremenog kontrolisanja svih svetala na pozornici (prikaz) i ambijentalnog svetla (koje je sledece na redu).

♦

Ambience: Poslednji klizac omogudava da dodate ambijentalno svetlo - opšte, difuzno osvetljenje koje obasjava sve povrsine podjednako. Najpre izaberite boju svetla, pritiskajuci uzorak boje s desne strane. Zatim povucite klizaĉ da biste dobili blago toniranu scenu. Povucite klizaĉ prema kraju Positive da biste sliku obojili bojom uzorka, a prema kraju Negative ukoliko hocete da to bude suprotna boja. Ukoliko nedete da dodate boju, ostavite klizac na nuli.

Opcije Texture Channel omogudavaju da jedan kanal slike tretirate kao

mapu teksture:

povrsinu u sivim

tonovima na kojoj bela boja oznacava vrhove, a crna - uleg- nuda. (To vaţi dok god je izabrana opcija White is High. Ukoliko iskljucite ovu opciju, situacija postaje obrnuta, odnosno crna predstavlja vrh.) To je kao da jedan kanal sadrţi povrsinu. Biranjem kanala iz podmenija, moţete da napravite efekat reljefa, nalik na onaj kakav biste dobili pomocu filtra Emboss, samo mnogo bolji jer površinu moţete da osvetlite iz nekoliko uglova istovremeno, a uz to ima i boje. Iz podmenija odaberite kanal koji ce vam sluţiti kao reljefna površina. Potom promenite klizac Height tako da na teksturi povrsine prikazuje manje-više ravan teren (opcija Flat) ili ogromne planinske vrhove (opcija Mountainous). Na slici 11-53 prikazana je slika koja je osvetljena sa ukupno pet usmerenih svetala, dva odozgo i tri odozdo. Na prvom primeru, opciju Texture Channel sam postavio na None. Na drugom sam zeleni kanal izabrao za mapu povrsine, a na trecem sam, koristedi komandu Filter O Pixelate O Pointillize, zaseban kanal maske popunio gomilom belih i crnih grumenova. Potom sam iz padajuce liste Texture Channel u okviru za dijalog Lighting Effects izabrao masku. Rezultat je divna, gruba papirna tekstura.

580 Deo 111 ♦ Selekcije, maske i filtri

Slika 11-53: Ne samo da filtar Lighting Effects moţe da popravi sliku tako što simulira usmereno svetlo, već ga moţete upotrebiti i za pravljenje tekstura.

♦♦

♦

DEO

Slojevi, objekti i tekst ♦♦♦♦ U ovom delu Poglavlje 12 Rad sa slojevima

Poglavlje 13 Caroiije mešanja

s

reţimima

Poglavlje 14 Oblici i stilovi

Poglavlje 15 Tekst koji moţe sve

POCLAVUE

Rad sa slojevima

J -1 Slojevi, slojevi svuda Slojevi su najpre bili nešto malo vise od onoga što njihov naziv implicira - površine pune piksela koje ste mogli da menjate i trans- formišete nezavisno jedne do drugih. Vremenom, slojevi su post- ali sve sofisticiraniji. Od vremena kada su predstavljeni u verziji 3, svako od glavnih izdanja Photoshopa donosilo je fantastiĉno, a povremeno i frustrirajuce poboljšanje slojeva. Photoshop

4 vas je pri mora vao da ih prihvatite tako što je pravio nov sloj svaki put

kada biste uvozili neku sliku. Istovremeno vas je nagradio pluta- jućim

slojevima za

podešauanje koji su omogudavali da korigujete boje a da pri torn ne poremetite trajno

♦♦♦♦

U ovom poglavlju

nijedan piksel (pogledajte poglavlje 17). Photoshop 5 je bio svedok rodenja efekata za slojeve, ukljucujudi senke s mogućnošću obraĊivanja, sjaj i oborene ivice (pogledajte poglavlje 14). Photoshop 6 je omogucio da slojeve gomilate i oznaĉavate bojom praveci smisaone celine (obradeno u ovom poglavlju), mešate pojedine kanale boja, nezavisno jedne od drugih (poglavlje 13) i cak dodajete vektorske linije i oblike (poglavlje 14), da i ne pominjemo objektno orijentisan tekst (poglavlje 15).

Izratia i kloniranje slojeva Plutanje pozadinskog sloja Pomeranje slojeva napred \ nazad

U Photoshopu 7, mogucnosti slojeva ostale su uglavnom iste. Imajte na umu da još uvek ima mesta za napredak. Na primer, nadam se da cu doţiveti da vidim da Photoshop sadrţi parametre pomocu kojih de filtri kao što su Unsharp Mask i Motion Blur biti potpuno

Upotreba komandi Matting Kombinovanje slojeva

kontrolisani, interaktivni i zamenjivi, nešto pore- divo sa Adobeovim programom za animacije, After Effects. U meduvremenu, Photoshopovi slojevi pruţaju nam vise slobode i fleksibilnosti nego što smo imali ikada ranije.

Pretvaranje seiekcije

slojeva

u

Zbog onih koji se pitaju o cemu govorim, dozvolite mi da se za trenutak vratim u prošlost. Glavna prednost slojeva je u tome što povecavaju fleksibilnost rada. Pošto je svaki sloj u kompoziciji nezavisan od ostalih, moţete se u svakom trenutku predomisliti. Pogledajte sliku

Total Training for Adobe Photoshop 7, u kojoj se - u stvari - ja ne pojavljujem u liku 12-1. Na njoj je prikazan promotivni plakat za moju novu seriju video kurseva,

Izrada senki, oreola usmerene svetlosti

i

Kombinovanje slojeva pomoću veza i skupova

ljubaznog robota po imenu roboDeke. Sliku sam napravio jednog jutra, maksimalno koristeci paletu Layers. Skoro svaki delid slike nalazi se na drugom sloju: pozadina, motocikl, lanci, svaki deo teksta, pa i sam roboDeke. Zadovoljan svojim delom, snimio sam ga i proveo ostatak dana u slobodnim aktivnostima.

Pomeranje, promena veltĉine i rotiranje slojeva Poravnavanje slojeva pomocu voĊica i jednih prema drugima Upotreba alatke za merenje Izbor opcije Lock Transparency Rad s maskama slojeva Izrada grupa za isecanje ♦ ♦ ♦♦

582

Deo IV ♦ Slojevi, objekti i tekst

presents

I/O o __ _ ____ ____ ' ___ 1 - Op leity 1 •' Layer j s j> 1 ® _ I !loe*. i « tanui J " | Tmjl Trttomg *>

h ' | X "jln ^ o i» w

!* i«

Photosho TOTRLTRAINING In vHift

The New Yankee Photosho p

r l(* - i pit j!# (' !» i r [* r~

HF- ~ Efc» Q i— o* ........................... to j rwt«rcy«l» uiA

rr

Iff!!«!: -§J® ilir»"a=s" : Pjilft*- la

Photoshop 7 Slika 12-1: Zahvaljujući fleksibilnosti slojeva, gomilu elemenata moţete da u jednom trenutku rasporediti na jedan naĉin (gore), a već u sledećem na sasvim drugaĉiji naĉin (dole). Slojevi omogudavaju da menjate kompoziciju ne ţrtvujući kvalitet. Sledeceg jutra sam odmoran pogledao svoje višeslojno remek-delo i zakljuĉio da ga treba doterati. Srećom, pošto sam koristio slojeve, Iako sam preradio sliku i dobio mnogo bolji rezultat (slika 12-1, dole). Napravio sam brojne izmene, kao što se vidi na paleti Layers: roboDeke ima kosu, antene i kozju bradicu, mršaviji je i bolje pozicioniran; uklonio sam ruku i strelicu, redizajnirao mnoge tekstualne ele- mente, zamaglio pozadinu itd. (Postoji vise od 20 razlika izmedu ove dve slike. Moţete li sve da ih pronadete?) Slojevi oteţavaju pravljenje grešaka, olakšavaju izmene i proširuju opseg moguc- nosti. Vise od svega drugog, oni omogudavaju da kompoziciju prestrukturirate i da je naknadno, pošto ste je vec sastavili, pregledate. Upotreba slojeva moţe biti veoma zahtevna, a i relativno jednostavna. Šta god da cinite, nemojte se ustrucavati. Ako

Poglavlje 12 ♦ Rad sa slojevima 583 sloj moze da pomogne, nema razloga da ga ne dodate. Slojevi su jedan od suštinskih elemenata Photoshopa, pa je vaţno da znate kako da ih pravite, menjate, organizu- jete i potpuno iskoristite. 0 tome se govori u ovom poglavlju.

Slanje selekcije na sloj

Photoshop omogucava da nov sloj uspostavite na pribliţno milijardu razlicitih naĉina, što je vredno pohvale. Ako hocete da izabrani deo jedne slike dodate drugoj, najlakše je da drţeĉi Ctrl ($£ na Macu) povlacite selekciju i ispustite je u njen novi dom, kao što je prikazano na slici 12-2. Photoshop vam u tren oka pravi nov sloj.

Prevučena

selekcija

postaje nov sloj

Slika 12-2: Pritisnite Ctrl (8€ na Macu) i prevucite selekciju u drugi prozor sa slikom da biste od nje naĉinili nov sloj. Kao Što vidite na paleti Layers, ram postaje nov sloj ispred uplašene ţene.

584 Deo IV ♦ Slojevi, objekti i tekst Obavezno pritisnite Ctrl (3€ na Macu) i povlacite ili koristite alatku za pomeranje. upozorenje Ako selekciju samo povuĉete okvirom za izbor, lasom ili ĉarobnim štapiĊem, ispu- štate praznu konturnu liniju selekcije u novi prozor sa slikom. Treba takoĊe da budete svesni da pritiskanje tastera Ctrl (§€ na Macu) ukljuĉuje alatku za pomeranje. Medutim, ako je aktivna alatka pero, strelica ili alatka za oblike, umesto aktivne alatke ukljuĉujete alatku strelicu koja vam nece obavljati posao. Pritisnite taster V da biste ukljuĉili staru, dobru alatku za pomeranje, a zatim ponovo povlacite. Kad ispustite selekciju, njena konturna linija nestaje. No, nema razloga za brigu. Pošto je sada slika na nezavisnom sloju, konturna linija selekcije vise nije neop- hodna. Sloj moţete pomerati alatkom za pomeranje - baš kao što biste pomerali i selekciju. Birajući prvo u nizu dugmadi Lock na paleti Layers, moţete da bojite i unutar onoga što je nekad bila selekcija. Alatku za pomeranje i dugmad Lock detaljnije objašnjavam tokom ovog poglavlja. Ako hocete da klonirate selekciju na nov sloj unutar istog prozora sa slikom, što je veoma korisno prilikom sloţenih filtriranja i korekcija boje, izaberite Layer o New O Layer Via Copy, ili pritisnite Ctrl+J (3€ +J na Macu).

Drugi naĉini za pravljenje sloja Ovo su bila samo dva od mnogo razliĉitih naĉina za pravljenje novog sloja u Photoshopu. Evo još nekoliko njih: ♦

Save{

Kopirajte selekciju (Ctrl+C, odnosno 3€+C) i prenesite je na drugu sliku (Ctrl+V, odnosno S€+V), Photoshop selekciju umece kao nov sloj. ♦ Ako hocete da selekciju dodelite iskljuĉivo novom sloju, izaberite Layer O New O Layer Via Cut ili pritisnite Ctrl+Shift+J (3€+Shift+J na Macu). Umesto da klonira selekciju, komanda Layer Via Cut je uklanja sa slike u pozadini i smešta na sopstveni sloj. ♦ Da biste plutajuću selekciju - onu koju ste pomerili ili klonirali - pretvorili u nov sloj, pritisnite Ctrl+Shift+J (^+Shift+J na Macu). Vrlo je vaţan taster Shift. Ako pritisnete samo Ctrl+J (3€+J), bez tastera Shift, Photoshop klonira selekciju, a jedan otisak slike ostavlja na sloju ispod. ♦ Da biste napravili prazan sloj - recimo ako hocete da povuĉete nekoliko poteza ĉetkicom, a da ne naudite originalnoj slici - izaberite Layer O New O Layer ili pritisnite Ctrl+Shift+N (J§+Shift+N na Macu), ili na dnu palete Layers pritisnite ikonicu za nov sloj (oznaĉenu na slici 12-3). ♦ Kada napravite nov sloj, Photoshop ga postavlja ispred aktivnog sloja. Da biste napravili nov sloj iza aktivnog sloja, drţite Ctrl (3£ na Macu) i pritisnite ikonicu novog sloja. Uzgred, nov sloj moţete da napravite i ako izaberete stavku New Layer iz menija palete Layers. Medutim, kao što se vidi na slici 12-3, gotovo sve komande s palete ponavljaju se u meniju Layer. Jedina jedinstvena komanda u meniju palete jeste Palette Options. Ona omogucava da promenite veliĉinu slicice ispred imena slojeva. A to još lakše moţete da uĉinite ako pritisnete desnim tasterom miša (Control+taster miša na Macu) unutar praznog prostora ispod imena sloja a zatim izaberete opciju. Kad izaberete komandu Layer Via Copy ili Layer Via Cut, ili pritisnete ikonicu za nov sloj, Photoshop automatski daje ime novom sloju. Naţalost, automatska imena - Layer 1, Layer 2 i tako dalje - ništa ne znaĉe i ne daju nikakav nagoveštaj o sadr- ţaju sloja.

Poglavlje ? 2 ♦ Rad sa slojevima 585

Duplicate Layer... Delete

I1

►

Layer Properties... Layer * Style

|

Layer. . Layer Set... Layrf Ser from i

OX N

layeryli-twy

W :ww

►■

New Fill Layer New Adjustment Layer

►

C'i i«w Cwrte« ' t nm*r>t UptSSCT*,

. ..

. ■ i» . : New Layer Eased Site«

■'; p\

Add Layer Mask . Btetsi# i.iy««- tea-.*

Liytrs ' rs»ira » E.JH;. 0 Ahie Vecwr Mask Croup

T E> PŢEEES3

Layer *C

with Previous

i*r i

r"■

■cW f5 ;j

'■ y.jfourxt Q New Layer Set...

;■

. 5;' .

|||||8n

'

_J ___ jf

OjL JU Layer

l.