Са Христом кроз живот ~ зборник

September 12, 2017 | Author: Немања Николић | Category: N/A

Share Embed Donate

Report this link

Short Description

др Артемије Радосављевић...

Description

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

1

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Са благословом Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. др АРТЕМИЈА Едиција: Следујући свешим Оцима КЊИГА ПРВА

ISBN 86-84017-26-9

2

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Са Хрисшом кроз живош Зборник радова

Мисионарски и духовни центар АТОС

3

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

4

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

С АДР ЖАЈ

Predgovor ............................................................... 9 Bogo~ovek u istoriji ПРОБЛЕМ НЕУСЛОВЉЕНОСТИ ИЛИ УСЛОВЉЕНОСТИ ОВАПЛОЋЕЊА БОГА ЛОГОСА ..................................19 СВЕТА ТАЈНА БРАКА У ДОГМАТСКОМ СВЕТЛУ

........43

ТАЈНА И СМИСАО СТРАДАЊА

................................73 ЦАРСТВО НЕБЕСКО У ПРАВОСЛАВНОМ ПРЕДАЊУ... 103 У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ

Predawe i „predawaß ............................................... 135 ОТАЦ ЈУСТИН У СВЕТООТАЧКОМ ПРЕДАЊУ ......... 163 ПРЕДАЊЕ И ЦРКВА

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕТСКИ САВЕЗ ЦРКАВА

................................... 197

СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ И ЊЕГОВ СТАВ ПРЕМА ЕКУМЕНИЗМУ.................... 209 РЕВНОВАЊЕ ЗА ИСТИНУ ....................................... 221 КОМЕНТАРИ, ОДГОВОРИ, ОБРАЋАЊА ................... 233

5

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ôvek u Bogo~oveku МОНАШТВО У ЦРКВИ ХРИСТОВОЈ ......................... 253 УЧЕЊЕ О МЕТЕМПСИХОЗИ И РЕИНКАРНАЦИЈИ СА ХРИШЋАНСКОГ ГЛЕДИШТА ............................. 269 ТАЈНА РАВНОАПОСТОЛНОСТИ СВЕТЕ БРАЋЕ КИРИЛА И МЕТОДИЈА ........................................... 325 ПРЕДГОВОР КЊИЗИ СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ ............................... 343 ТАЈНА СТРАДАЊА ВИТЛЕЈЕМСКИХ МЛАДЕНАЦА ...... 351 КОСОВО

– МУЧЕНИШТВО ИЛИ САМОУБИСТВО...... 359

ХИЛАНДАР У ИСТОРИЈИ СРПСКЕ ЦРКВЕ И СРПСКОГ НАРОДА

6

............................................. 381

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

SLIKA

7

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

8

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ПРЕДГОВОР red nama se nalazi kwiga ~lanaka i studija Episkopa ra{ko-prizrenskog i kosovsko-metohijskog Artemija, nastalih uglavnom kao nasu{na potreba odgovora i su~eqavawa sa onim problemima i pitawima koja je ìvot donosio i nametao u protoku vremena, a koja su zahtevala ispravan, Pravoslavni stav i svetoota~ki pristup wihovom re{avawu. To je jedna od glavnih i osnovnih karakteristika ove kwige, ujedno mo`da i najvrednija, koju treba posebno ista}i i na wu obratiti pa`wu, a dakle, napisana je pod svetlom i prizmom Svetih

9

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Otaca, wihovog ìvota, wihovih dela i u~ewa, susretati sve i svakog u ovome ìvotu, bilo dobro ili zlo, bilo radost ili tugu, bilo prijateqa ili neprijateqa, svaki problem i svaki doga|aj, tako da pisac ovih studija moè slobodno i mirne savesti sa svima, kroz dvehiqadegodi{wu istoriju Crkve Hristove ovde na zemqi prosijalima svetlo{}u Hristovog Jevan|eqa Svetim Ocima, u~esnicima Sedam Svetih Vaseqenskih Sabora i svim ostalim ~uvarima i braniteqima vere Hristove, da kaè: ,,Sleduju}i svetim Ocima ...", i sa Svetim Ocima êtvrtog Vaseqenskog Sabora u Halkidonu da ponovi, ,,U svemu sleduju}i ustanovama Svetih Otaca..."1, jer se u svemu onome {to je prenosio drugima, ~emu ih je u~io i pou~avao, trudio da bude {to mawe wegovog, individualnog, razli~itog od Predawa Crkve, ve} pre svega i iznad svega Hristos, onako kako nam je predat i kako smo ga primili kroz Jevan|eqe i Predawe Crkve. Ba{ kao {to pi{e i otac Justin, odgovaraju}i onima koji kude i optuùju ~asopis Hri{}anski ìvot koji je on ure|ivao: ,,Sebe ne propovedamo, ve} Gospoda Hrista kroz Svete Oce, zato Hri{}anski ìvot ne vole oni koji sebe propovedaju, koji sebe name}u mesto Svetih Otaca, koji ve~no normiraju prema vremenu... Mi ne prestajemo nagla{avati da u Crkvi najboqe misle Sveti Oci, jer Duhom Svetim misle2". 1. 2.

10

28. ,

. ,

1980,

. 67.

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Ali, da bismo mogli Svete Oce propovedati i wihovu nauku prenositi, da bismo mogli, zapravo, Hrista propovedati, potrebno je najpre sledovati im u ìvotu, potrebno je i}i Putem kojim su oni i{li, i tek tada }e na{a re~ i na{ primer imati snagu i silu da i druge preporodi, da i druge probudi, da ih, zapravo, vaskrsne iz duhovne smrti, jer se ,,samo usvajawem svetoota~ke nauke i podvi`ni~kog shvatawa Pravoslavqa moè oìveti na{e zamrlo, na{e paralizovano ose}awe crkvenosti"3. Sve ovo vidimo i moèmo lako prepoznati na primeru Episkopa Artemija, koji je, imaju}i na umu re~i svetoga Grigorija Bogoslova: ,,Treba najpre sebe o~istiti, pa onda druge u~iti ~istoti; treba najpre sebe u~initi mudrim, pa onda druge u~iti mudrosti; treba najpre sam postati svetlost, pa onda druge prosve}ivati; treba se najpre sam pribliìti Bogu, pa onda druge privoditi Wemu; treba najpre sam postati svetim, pa onda druge osve}ivati"4, proveo u pustiwskom, usamqenom manastiru Crna Reka punih trinaest godina, ~iste}i sebe i u~e}i druge ~istoti, da bi ga tada Promisao Boìji uzdigao na slu`bu i stepen na kojem se danas nalazi. Mnogima je Episkop Artemije danas poznat uglavnom po svome angaòvawu i raznovrsnoj aktivnosti koju je razvio u vezi sa, ve} dugo vremena tiwa3. t , 4. .

. 70. ,

2,71; PG 35, 480 B.

11

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ju}om, i od nedavno naraslom do eksplozije, Kosovskom krizom, koja je, svojim razvojem i svojim tokom, sudbine mnogih qudi uputila putevima na kojima nikada nisu ni pomislili da }e se na}i, me|utim skoro svi tekstovi sabrani u ovoj kwizi nastali su pre kona~nog, krvavog raspleta Kosovske drame, i ne odnose se svojim sadràjem na wu, ve} su uglavnom po preimu}stvu teolo{ke, dogmatske sadrìne, i u vi{e navrata okrenuti savremenim zbivawima i kretawima u Crkvi. Sada bismo se ukratko osvrnuli na neke od tema obra|enih u ovim veoma dubokim i zna~ajnim studijama. Brak je institucija koja je neminovno skop~ana sa sudbinom i ìvotom ve}ine qudi ovde na zemqi, kojom se bitno mewa ìvot ~ovekov od onoga kako je izgledao pre stupawa u brak, koja prati ~oveka u najve}em periodu wegovog ìvota, i koja kao zemaqska ustanova, ali i kao ,,tajna velika" po re~ima apostola Pavla (Ef. 5, 32), zbog svog zna~aja i svoje va`nosti u ìvotu svakoga ~oveka, neminovno zahteva neka znawa i neke pretpostavke, da bi ~ovek mogao saglasno voqi Boìjoj i Zakonu Boìjem ìveti u braku i tako ispuniti wegovu svrhu. [ta je brak? Koji je wegov ciq? Koja je wegova namena, svrha? Kako u braku treba ìveti? Znamo li mi odgovore na sva ova pitawa? Da li smo se dobro pripremili pre stupawa u brak, sa sve{}u u {ta ulazimo i {ta se od nas o~ekuje? Ako sve ovo ne znamo da li }e na{ brak uspeti, 12

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ispuniti svoju svrhu, ili }e mo`da, {to je verovatnije, doìveti neuspeh i, s obzirom da proìma sve nivoe ~ovekovog ìvota, i nas same odvesti u propast? Sa àlo{}u moramo konstatovati da veliko neznawe vlada u na{em narodu u vezi sa ovom svetom Tajnom, i da su, sledstveno tome, i posledice toga neznawa pogubne i za ~itav narod i za sve generacije. Bilo je nekih poku{aja kod nas da se pone{to o ovoj svetoj Tajni napi{e, da se objavi i poneka kwiga o woj (kao pre oko tri godine kada je manastir Hilandar objavio kwigu posve}enu svetoj Tajni Braka), ali je sve to, po na{em mi{qewu, bilo neuspe{no, i umesto da nas vodi i usmerava na pravi put, ~e{}e nas je zavodilo i odvodilo na stranputice, ponekad uga|aju}i paloj qudskoj prirodi i svode}i uzvi{ene zahteve koje Crkva postavqa pred supru`nike na one mere koje }e nama odgovarati, umesto da se de{ava suprotno, a to je upravo ono {to Crkva i zahteva od nas: da mi sebe mewamo, ,,da se preobraàvamo obnovqewem uma svoga, ne saobraàvaju}i se ovome veku" (Rm. 12, 2) i tako ,,dostignemo u meru rasta puno}e Hristove" (Ef. 4, 13). Zato se u tekstu Sveta Tajna Braka u dogmatskom svetlu govori o braku sa dogmatske strane, o wegovoj su{tini, a u svetlu Svetih Otaca i wihovog u~ewa, daju}i nam znawe koje nam je svima neophodno, po mogu}stvu pre stupawa u brak, jer po re~ima oca Justina: ,,Mi smo hri{}ani, pravi hri{}ani sve dotle dok drìmo veru Svetih Ota13

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ca. Bez te vere nema nam spasewa, ni ve~nog ìvota. Samo se tako moè imati blagodatno ose}awe Pravoslavnosti, koje se daje kroz molitveno op{tewe sa Svetiteqima".5 I u ostalim tekstovima ovoga zbornika razmatraju se u osnovi dogmatske teme i na taj na~in daju se odgovori koji mu~e i razdiru du{u svakog Pravoslavnog hri{}anina. Tako u studiji pod naslovom Problem uslovqenosti ili neuslovqenosti ovaplo}ewa Boga Logosa, daje se, na osnovu u~ewa svetog Maksima Ispovednika, tuma~ewe ,,tajne od ve~nosti sakrivene u Bogu, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista" (Ef. 3, 9), ,,tajne sakrivene od vekova i pokoqewa, koja se sada javi svetima Wegovim" (Kol. 1, 26). Osobita vrednost ove kwige, na {ta bismo hteli posebno da skrenemo pa`wu ~italaca, jeste osvrtawe, ili boqe re~eno, tuma~ewe na osnovu svetoota~kog Predawa, i pruàwe pravoslavnog odgovora ‡ a samim tim i svedo~ewe Istine, jer ,,poznajte Istinu i Istina }e vas osloboditi" (Jn. 8, 32), govori Hristos, koji je sam Istina - na ve} duè vreme postoje}e u Pravoslavnoj Crkvi u~e{}e od strane izvesnog dela jerarhije u tzv. ekumenskom pokretu, kojega (ekumenski pokret) autor otvoreno naziva pravim imenom ‡ jeres. Mo`da ga na ovako smeo i neustra{iv stav prema jereticima raznih vrsta, kojih je ~itavo mno{tvo u dana{wim smutnim vremenima, navodi, iz5.

14

,

,

. 184.

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

me|u ostalog, i stalno se}awe na re~i koje je izgovorio prilikom svoje hirotonije za Episkopa, a koje izgovara svaki Episkop pri svojoj hirotoniji: ,,One pak koji druga~ije, a ne pravoslavno misle o hri{}anskoj veri, odbacujem kao tu|emisle}e Hristovoj Crkvi, kao kvariteqe Istine Boìje i upropastiteqe spasewa qudi... i jasno i glasno govorim: Svima jereticima anatema!"6 Iz svega onoga {to ova kwiga sadrì i {to nam nudi, proizilazi, smatramo, nedvosmisleno i jasno, da je wen autor pre svega i iznad svega bogoslov, te da je bogoslovqe, koje je po re~ima svetog Dijadoha, Episkopa Foti~kog, blagodatni dar Boìji, wegov ìvot, a ono ga, opet po re~ima svetog Dijadoha, pokre}e na qubav prema Wegovoj dobroti i daruje du{i prve darove7. To bogoslovqe koje je hleb na{ nasu{ni i koje je svakodnevna potreba na{ega bi}a, nudi nam se ovde kao {to se na jednoj izobilnoj trpezi nalazi mno{tvo |akonija prijatnih za oko i korisnih za telo, samo sa tom razlikom {to se ovde radi o hrani duhovnoj i jelima du{ekorisnim, i uvodi nas u tajne Pravoslavne vere i Pravoslavnoga ìvota. Namera je i èqa uredni{tva da ova kwiga bude prva u novopokrenutoj ediciji izdawa misionarskog centra ,,Atos", koja }e se zvati ,,Sleduju}i svetim Ocima" i u kojoj }e se, shodno postoje6. 7. .

,

t ,

, 1995, 5, . 32. t , 67; . S. Ch. No 5, 127.

15

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

}oj zamisli i planu, objavqivati dela autora savremenih ili onih koji su nam prethodili, na razli~ite teme (Pravoslavne svakako), doma}ih ili stranih, nezavisno od obima, ali kojima }e jedno obele`je biti zajedni~ko: neodstupna spremnost da se sledi put Svetih Otaca, onih koji ,,tajnu bogoslovqa jasno predado{e Crkvi"8, da se ,,na{ put odlu~no okrene ka poretku kanonskom i svetoota~kom", jer samo hode}i putem koji su oni proputili moèmo ,,u svetlosti Hristovoj ugledati svetlost", kao {to i sveti Kirilo Aleksandrijski u svome pismu Jovanu Antiohijskom kaè: ,,Ni na koji na~in ne dopu{tamo da se od nekih uzdrma utvr|ena vera..." se}aju}i se onoga koji je rekao ,,ne pomeraj granice ve~ne, koje postavi{e oci tvoji" (Pri~e Sol. 22, 28); ,,jer ne behu oni koji govorahu, nego Duh Boga i Oca, koji ishodi od Wega..."9 Sa ovim mislima predajemo kwigu u ruke ~itala~koj javnosti, koja }e, nadamo se, znati da ceni i vrednuje kwige ovakve vrste i ovakve sadrìne. Protos. Simeon

8.

11. , , , . 9. J. Mansi, Sacrorum Conciliorum nova et amplissima Collectio, V, 308-309, Florentiae et Venetiis 1757-1798, Parisiis 1899-1927; ‘Ιωάννου Καρµίρη, Τά ∆ογµατικά καί Συµβολικά µνηµε~ια τ~ης [ορθοδόξου καθολικ~ης ‘Εκκλησίας, ‘Αθ~ηναι 1960, . 153, . 1.

16

,

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Б ОГОЧОВЕК

У ИСТОРИЈИ

17

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

18

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ПРОБЛЕМ НЕУСЛОВЉЕНОСТИ ИЛИ УСЛОВЉЕНОСТИ ОВАПЛОЋЕЊА БОГА ЛОГОСА snovni je stav svetoga Maksima Ispovednika da se tajna ,,oboèwaß ~oveka, bazira i izgra|uje u celini na nadumnoj tajni o~ove~ewa i ovaplo}ewa Boga. Te dve tajne u Pravoslavnoj teologiji zajedno stoje ili padaju, jer su me|usobno nerazdvojno povezane. Za razumevawe, pak, uzajamnog odnosa ovih dveju tajni, tj. tajne o~ove~ewa Boga i oboèwa ~oveka, potrebno je da obratimo svoju pa`wu na najosnovniju temu maksimovske teologije: na temu odnosa izme|u pada ~oveka i ovaplo}ewa Boga, ili, drugim re~ima, na temu o neuslovqenosti ili uslovqenosti ovaplo}ewa Boga Logosa. Ovaj, ni19

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

malo lak problem, re{ava se, po svetom Maksimu, samo u svetlu tajne oboèwa ~oveka, uzetog u najpunijem svome izrazu kao ,,ipostasno sjediweweß ~ove~anske prirode sa Boànskom u Ipostasi Isusa Hrista, kao {to }emo daqe videti. Iako Svetiteq govori obi~no (kao, izme|u ostalog, i svi Sveti Oci Crkve) o uslovqenosti ovaplo}ewa Boga, primaju}i, dakle, da je ,,ovaplo}ewe bilo radi spasewa prirodeß1, ili kako pi{e na drugom mestu: ,,Bog postaje ~ovek da spase izgubqenog ~ovekaß2, ili opet na drugom mestu: ,,Se}amo se da je po~etak i uslov Wegovog u telu ~udesnog dolaska k nama jedino na{e spaseweß3, kao, tako|e, na drugom mestu: ,,jer jedini uzrok ro|ewa Wegovog tela ima|a{e spasewe prirodeß4, itd., ipak postoje u wegovim delima ne malo mest% koja jasno govore o neuslovqenosti ovaplo}ewa Boga Logosa. Veli, dakle, sveti otac, da boànsko ovaplo}ewe i o~ove~ewe Boga Logosa predstavqa prvobitnu odluku Boga o ~oveku i svetu, odluku koju je, kao posledwu nameru i ciq celokupnog stvarawa, Bog doneo i odlu~io pre svakog stvarawa. Najglavnije od takvih mesta svetog Maksima nalazi se u wegovom delu Odgovori Talasiju5. U wemu sveti Maksim prvenstveno poistove}uje ,,tajnu Hristaß sa samim ,,Hristomß, koji je ,,neizrecivo 1. Πρ`ος Θαλάσσιον 63, shol. 36, PG 90, 692B. 2. Περ`ι διαφόφων [απορι~ων, PG 91, 1308I. 3. Πρ`ος ]ηγουµένην ’Επιστολή 11, PG 91, 456C. 4. Περ`ι διαφόφων [απορι~ων, PG 91, 1040B. 5. Πρ`ος Θαλάσσιον 60, PG 90, 620B–625D.

20

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

i nezamislivo ipostasno sjediwewe Boànstva i ~ove~anstvaß, ili, kao {to veli malo niè, Hristos je ,,jedna od obe »prirodeõ sloèna ipostasß (bez umawivawa ili izmene tih dveju priroda). U produètku teksta Sveti Otac, u jednom veoma saètom odlomku, veli da ova tajna sloène ipostasi Hristove, dakle Hrista kao Bogo~oveka, predstavqa ,,veliku i skrivenu tajnuß koju je doneo i odlu~io pre svih vekova veliki Bo`ji savet: ,,To je taj blaèni ciq, radi koga je sve postalo. To je boànski ciq, koji je predzami{qen pre stvarawa bi}%, koji ciq defini{emo ovako: predzami{qeni ciq, radi kojega je sve, a on ni radi ~ega »tj. radi Bogo~oveka je sve, a ne On radi i~egaõ. Gledaju}i u taj ciq, Bog je proizveo su{tine bi}%. To je nesumwivo vrhunac samog promi{qawa i onoga o ~emu Bog promi{qa, vrhunac po kome }e biti vozglavqewe ([ανακεφαλαίωσις) u Bogu stvorew% koja je On stvorio.ß Ovu tajnu preve~nog saveta Boìjeg, veli daqe Svetiteq, otkrio je sada kao ,,vesnikß (= nosilac vesti) Logos Boìji, ,,postav{i ~ovek i objaviv{i najunutra{wiju dubinu (πυθµένα) O~eve dobroteß (tj. sve {to je Bog Otac imao da d% ~oveku) i u sebi pokazav{i ciq (τ`ο τέλος) radi kojeg su o~igledno stvorewa dobila po~etak postojawa. Jer radi Hrista, to jest, radi tajne Hristove, ,,svi vekovi i ono {to je u tim vekovima, dobili su u Hristu po~etak bi}a i krajwi ciqß. U razvijawu svoje misli o ,,tajni Hristaß Sveti Otac prime}uje: ,,Jer je zami{qeno pre vekova »od Boga u predve~nom savetu Wego21

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

vomõ sjediwewe ograni~ewa i neograni~enosti, mere i bezmerja, kraja i beskraja, Tvorca i tvari, stajawa i kretawa, koje »sjediweweõ nastade u Hristu javqenom u posledwa vremena, i ono dade sobom ispuwewe predznawa Bo`jegß, i be{e ispuwewe celokupnog Promi{qawa i pune namene ~ovekove postavqene od Svete Trojice. A ta namena (= odre|ewe) sastoji se u ,,natprirodnomß oboèwu. Jer upravo oboèwe ~oveka i tvari, kao sjediwewe sa Bogom, predstavqa prvi i posledwi ciq i odre|ewe celokupne tvari, Promi{qawa i Ikonomije (Domostroja) Boìje o svetu. Otuda Svetiteq i dodaje: ,,Zaista je trebalo da Onaj koji je po prirodi Tvorac su{tine bi}% bude i li~ni Ostvariteq blagodatnog oboèwa postalih bi}%, da bi se Davalac bi}a »postojawaõ pokazao i kao Darodavac ve~nog dobrobi}a »blaènstvaõß. Karakteristi~na i dopuwuju}a je i primedba prva na ovo mesto koja dodaje: ,,Tvar je ipostas »postojaweõ bi}% koja su nastala iz nebi}a. Wihovo sjediwewe ,,po ipostasiß sa Onim od koga su ona nastala, veli, predzami{qeno je po Promisluß6. Pored ovog mnogozna~ajnog mesta postoje i druga mesta svetog Maksima koja isto tako jasno govore za neuslovqenost ovaplo}ewa Logosa Boìjeg. U jednom od wih (opet iz dela Talasiju)7 veli Svetiteq da Bog, Koji je stvorio svu tvar, ima|a{e pre svih vekova ,,o wima »tvarimaõ neizrazivu i 6. Πρ`ος Θαλάσσιον 60, shol. 1, PG 90, 625C. 7. Πρ`ος Θαλάσσιον 22, PG 90, 317B–321C.

22

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

preblagu odluku. Ona »odlukaõ be{e pak u tome da, s jedne strane, Wega »Boga Logosaõ neizmenqivo u~ini imaocem ~ovekove prirode preko istinskog sjediwewa, a da, s druge strane, qudsku prirodu nepromenqivo sjedini Wemu, da bi On, postav{i ~ovek kao {to S%m zna, u~inio bogom ~oveka kroz sjediwewe sa Sobom.ß U produètku teksta dodaje Sveti Otac da je ,,Gospod na{ Isus Hristos i po~etak i sredina i kraj vekova, i pro{lih i sada{wih i budu}ihß, i zavr{ava doti~no mesto u~ewem o oboèwu ~oveka u Hristu. I ovde su opet veoma karakteristi~ne prva i tre}a primedba (sholija)8, koje navode da je ,,neizrecivi ciqß predve~nog tvora~kog Boànskog saveta bio ,,ipostasno sjediwewe Logosa sa telomß, da bi postalo telo (= ceo ~ovek) ,,boànsko po ipostasiß, stvar koja upravo i predstavqa najvi{u sadrìnu oboèwa. Zato se i dodaje (u tre}oj primedbi) da je ,,o~ove~ewe Boga sigurna potvrda nade na oboèwe prirode qudi, koje je u tolikoj meri ~oveka u~inilo bogom, u kolikoj je On postao ~ovekß. Ovim primedbama treba dodati i primedbu osamnaestu na pedeset ~etvrti odgovor Talasiju, koja karakteristi~no govori: ,,Jer u logosu »principu, ideji, pojmuõ Boànskog ovaplo}ewa sadrì se stvarawe vekova i svega onoga {to je u vekovima, i produèwe ìvota bi}% po blagodati neograni~eno iznad svih vekova.ß9 8. Isto, shol. 1 i 3, PG 90, 321CD. 9. Πρ`ος Θαλάσσιον 54, shol. 18, PG 90, 532AB.

23

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Na gore ve} navedena mesta treba dodati i druga neka, kao tekst ~uvenog tuma~ewa svetog Maksima na slovo O siromahoqubqu 10 svetog Grigorija Bogoslova, i posebno na slede}u re~enicu ovoga slova: ,,Nas koji smo delovi Bogaß (,,Μο~ιραν η ] µ~ας ο{ ντας Θεο~υß). U svom dubokom bogoslovskom tuma~ewu na ovo mesto sveti Maksim izlaè tako|e neuslovqenost (τ`ο α [ προϋπόθετον) ,,tajne Hrista, tj. savr{enog o~ove~ewa Wegovog (,,po ipostasiß = ,,καθ’ υ] πόστασινß) i na{eg vozglavqewa u Wemu kao ,,udova tela Wegovogß, a koja tajna je ,,ciq od pre vekova sakriven u Bogu i Ocuß. Tajna ipostasnog sjediwewa u Hristu ~ove~anske prirode sa Boànskom, dodaje daqe Svetiteq, ,,pokazala je da smo mi radi toga sazdani, kao i predve~ni sveblagi ciq Boìji o nama. Pri tome ovaj ciq nije pretrpeo nikakvo preina~ewe u sebi, a ispuwen je, me|utim, uvo|ewem jednog drugog novijeg na~ina.ß I zavr{ava sveti otac sa slede}om karakteristi~nom re~enicom: ,,Nema sumwe, svima je jasno da je tajna, koja se u Hristu zbila na kraju veka, siguran i o~igledan dokaz i ispuwewe onoga {to je u po~etku veka postavqeno (παραθέντος) u praroditequ.ß11 Mogli bi se ovde dodati jo{ i drugi tekstovi svetoga Maksima, ali smatramo da i ovi do sada navedeni svedo~e jasno o neuslovqenosti ovaplo}ewa Boga Logosa. O ovom bogoslovskom stavu svetog Maksima bavio se mawi krug novijih istraì10. Γρηγορίου το~υ Θεολόγου, Λόγος 14, 7, PG 35, 857‡909. 11. Περ`ι διαφόφων [απορι~ων, PG 91, 1097AD.

24

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

va~a. Tako o. Georgije Florovski, na osnovu gore navedenih mesta, izraàva gledi{te da ,,Logos postade teloß ne samo radi iskupqewa, jer tajna ovaplo}ewa po svetom Maksimu jeste ,,tajna Bogo~oveka, tajna boànske qubavi, koja je {ira i dubqa od iskupiteqskog milosr|aß12. U jednom svome ~lanku o. Florovski ponavqa i razvija svoje mi{qewe o doti~nom problemu, govore}i: ,,»Sveti Maksimõ propovedao je da ovaplo}ewe treba da se posmatra kao bezuslovni i prvobitni ciq Boga u delu stvarawa. Priroda o~ove~ewa, to jest sjediwewa boànske veli~ine sa ~ove~anskom slabotiwom, jeste u svakom slu~aju jedna neispitqiva tajna, ali makar moèmo da shvatimo da je smisao i ciq ove najvi{e tajne bio, po svetom Maksimu, ovo samo ovaplo}ewe, i zajedno sa ovim na{e utelovqewe u Telo Ovaplo}enoga. Terminologija svetog Maksima je jasna i ~ista.ß13 Isto ovakvo tuma~ewe dao je ne{to pre Florovskog S. L. Epifanovi~, zna~ajni istraìva~ svetog Maksima.14 Sa strane drugih novijih istraìva~a bogoslovqa svetog Maksima ova tema nije bila predmet 12. G. Florovskih, Vizan‚iskie o‚cù V–VIII, Paris, 1933, str. 209‡10. 13. G. Florovskih, Cur Deus Homo? The motive of the Incarnation (prevod na gr~ki od Stam. Hazistamatiju) u zborniku ,,Θέµατα [ορθοδόξου θεολογίαςß, ’Αθ~ηναι, 1973. str. 36‡37. U istom svome ~lanku o. Florovski se poziva ukratko na one koji su se od sredweg veka do danas bavili pitawem uslovqenosti ili ne boànskog ovaplo}ewa, gde i upu}ujemo zainteresovane za bibliografiju o ovome, kao i na Dictionaire de Theologie Catholique 7, Per Incarnation, itd. 14. S. L. Epifanovi~Û, Preflodobniò Maksim Isflovednik i vizan‚iskoe bo”oslovie, Kiev, 1915, str. 69.

25

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

osobite pa`we i izu~avawa, nego je se doti~u samo uzgred. Jedan od wih, H. U. von Balthasar, podràva gledi{te da je Svetiteq bio za neuslovqenost ovaplo}ewa Logosa. On veli da bi u jednoj diskusiji sa sholasti~arima o ovoj temi sveti Maksim bio na strani Duns Scotus-a, ali ne bi prihvatio uslove hipoteti~ke teologije sholastika15. Od drugih istraìva~a P. Sherwood16 i J. H. Dalmais17, iako se samo uzgredno doti~u ove teme, zastupaju isto gledi{te. A dostojno je pa`we da i N. Nisiotis, iako se nije specijalno bavio svetim Maksimom (niti na{om temom), ipak pi{e ,,da je krajwi ciq stvarawa zajedni~arewe Qubavi u Telu ~ove~ijem sa Bogomß18, iako ne prima neuslovqenost ovaplo}ewa Boga. Postoje, me|utim, istraìva~i bogoslovqa svetog Maksima koji podràvaju suprotno gledi{te. Tako, primera radi, V. Loski govore}i o ciqu sabirawa u Bogu razli~itih sfera (pet razdeoba) sveta, veli: ,,Ako su ova sukcesivna sjediwewa ili spajawa koja prevazilaze prirodne razdeobe, ostvarena kona~no u Hristu, to se desilo zato {to Adam nije uspeo u svojoj nameri »odre|ewuõ. Hristos ih ostvaruje sukcesivno slede}i pore15. H. U. von Balthasar, Kosmiche Liturgie, Einsiedeln, 1961, str. 270. 16. P. Sherwood, u ,,Uvoduß wegovog prevoda ,,The Four centuries on Charityß sv. Maksima, u Ancient Christian writers, Nr. 21, London, 1955. 17. J. H. Dalmais, Introduction u kwizi Saint Maxime Le Confesseur, Les Editions du soleit, Hamur, Belgue, 1964. 18. Νικ. Νησιώτου, Προλεγόµενα ε[ις τ`ην θεολογικ`ην γνωσιολογίαν, ’Αθ~ηναι, 1965, str. 65.

26

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

dak, koji je odre|en za prvog Adama.ß19 Isto poimawe ima i profesor atinskog Bogoslovskog fakulteta A. Teodoru, koji je nedavno pisao o svetom Maksimu. U svojoj op{irnoj studiji20 o doti~noj temi, profesor Teodoru navodi mno{tvo mesta iz tekstova svetog oca, dele}i ih na ona koja su za neuslovqenost i ona za uslovqenost ovaplo}ewa, obja{wavaju}i op{irno svako od wih. Na kraju svoje studije profesor A. Teodoru dolazi do slede}eg zakqu~ka: ,,U navedenom odlomku svome ka Talasiju »pitawe 60, PG 90, 620‡621õ sveti Maksim prihvata neuslovqeno o~ove~ewe. Karakteristi~no je da to ~ini u odgovoru na pitawe koje se odnosi na mesto iz Svetog Pisma (I Petr. 1, 19‡20; Kol. 1, 6), {to o~igledno svedo~i o biblijskoj strukturi wegove misli. Ali u Svetom Pismu nijedanput se ne posvedo~ava ideja o neuslovqenosti o~ove~ewa. Jasno je da sveti Maksim uop{tava u konkretnom slu~aju biblijske ideje, upotrebqavaju}i ~ak preterane sheme bogoslovskog uma. Ovo uop{tavawe isti~e jedinstvenost boànskog o~ove~ewa za oboèwe ~oveka i tvari. ,,Ovu idejuß, produùje profesor Teodoru, ,,Maksim svega jedanput isti~e, nijedanput ne povrativ{i se ‡ bar ne izri~ito ‡ na wu. Ostali tok wegovih misli usmerava se veoma jasno ka 19. Vladi mir Loski, ‘Η Μυσ τ ικ` η θεολογία τ~ ης [ ανατολικ~ ης ’Εκκλησίας, Θεσσαλονίκη, 1964, str. 152. 20. ’Ανδρέας Θεοδώρου, Cur Deus Homo? ’Απροϋπόθετον }η [εµπροϋπόθετον [ενανθρώπησιν το~υ Θεο~υ Λόγου; y ΕΕΘΣΠΑ, tom 19, ’Αθ~ηναι, 1972, str. 297‡340.

27

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

uslovqenom o~ove~ewu. Nemogu}e je da neko u misli svetog Maksima odvoji ideju o~ove~ewa od ideje iskupqewa i spasewa... Smatramo da je neuslovqeno o~ove~ewe, ~ak i kao gola bogoslovska misao i teorija, odsutna u bogoslovskoj misli svetog oca. Vi{e o toj stvari ne moèmo da kaèmoß21, zakqu~uje A. Teodoru. Jasno je da neslagawe istraìva~a bogoslovqa svetog Maksima o ovoj temi pokazuje da ovde stvarno postoji jedan problem. Utoliko vi{e {to ~ak i po onima koji ne prihvataju ideju o neuslovqenosti ovaplo}ewa kod svetog Maksima postoji makar jedan tekst wegov u kome se ,,izraàva jasno u~ewe wegovo »sv. Maksimaõ o apsolutnom i neuslovqenom o~ove~ewuß22. Istovremeno, me|utim, postoje, kao {to smo videli, i mnoga druga mesta koja ne ostavqaju nikakve sumwe o tome da je o~ove~ewe Boga Logosa bilo radi spasewa ~oveka, sledstveno, o~ove~ewe ima kao preduslov (προϋπόθεσιν) i pokreta~ pad ~oveka i samim tim potrebu wegovog iskupqewa i spasewa. [ta da kaèmo o ovom neslagawu tekstova jednog i istog svetog oca? Postoji li zaista su{tinsko neslagawe i opre~enost wihova? Ili se, mo`da, problem nalazi u tome kako se tuma~i ovo ,,neslagaweß tekstova u sklopu {ireg obima bogoslovske misli ovog velikog oca Crkve? 21. Isto, str. 339‡340 22. ’Ανδρεάς Θεοδώρου, Isto, str. 301. Taj tekst je: Πρ`ος Θαλάσσιον 60, PG 90, 620B–625D.

28

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Pre svega treba da se kaè i jako istakne ~iwenica da je sveti Maksim po preimu}stvu sotiriolo{ki bogoslov, kao uostalom i svi Sveti Oci Pravoslavne Crkve. Spasewe ~oveka je za wega centralna poruka (objava) Jevan|eqa Crkve Spasa Hrista, i zbog toga ovaplo}eni Logos Bo`ji, Gospod Isus Hristos, jeste prvenstveno Spasiteq. Re~eno je od mnogih istraìva~a ota~kog bogoslovqa da je sveti Maksim prvenstveno hristolo{ki Bogoslov, ali je ~iwenica da za wega, kao i za sve druge hristolo{ke Oce Istoka, sama ova hristologija uvek se posmatra sotiriolo{ki. To biva prosto zato {to je Bogo~ovek Isus Hristos dat nama i pojavio se u istoriji palog sveta i u Crkvi kao Spasiteq i Iskupiteq, kao {to uostalom pokazuje i Wegovo li~no ime Isus = Spasiteq (Vidi: D. A. 13, 23). Iz tog razloga nepojmqivo je za svetog Maksima da ~ini ,,pretpostavkeß tipa sredwovekovnih sholastika, jer bi one ozna~avale uklawawe sa ~vrstog terena bibliskoota~kog bogoslovqa Crkve, koje je jedino ,,bogoslovqe fakataß, dakle doga|aja sve{tene istorije otkrovewa Troji~nog Boga u svetu radi spasewa palog ~oveka. Zbog toga ispravno pi{e Balthasar: ,,U svakom slu~ju Maksimu je strana pretpostavka one sholasti~ke grupe koja polazi od jednog ne stvarnog, ve} mogu}eg poretka bi}% »tj. bezgre{nog stawaõ. Za wega »sv. Maksimaõ, predpostoje}a voqa Boìja poistove}uje se sa carstvom ,,idejaß i ,,mogu}nostiß. Poredak bi}% i poredak doga|aja podudaraju se u tom najvi{em 29

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

znaku.ß23 Sledstveno, treba posebno naglasiti ~iwenicu da sveti Maksim ni u jednom tekstu ne izraàva hipoteti~ku misao ili ideju u vezi sa neuslovqeno{}u ili uslovqeno{}u ovaplo}ewa, nego, naprotiv, govori podjednako pozitivno kako o tome da se Logos Boìji ovaplotio radi iskupqewa i spasewa palog Adama, tako i o tome da je boànsko o~ove~ewe Logosa taj ,,blaèni ciq radi koga je sve postaloß i ,,predzami{qeni boànski ciq, radi kojega je sve, a on ni radi ~egaß24. Po na{em mi{qewu bogoslovski ,,kqu~ß za re{ewe ovog problema kod svetog Maksima jeste upravo centralna bogoslovska misao wegova ‡ oboèwe. Iz wegove celokupne bogoslovske vizije postaje jasno da se sve odre|uje i obja{wava iz svoga ciqa. ,,Istraùju}i dakle svoj ciq (τ`ο τέλος) ~ovek dostiè po~etak, koji se prirodno u ciqu nalazi.ß25 Tako i celokupni plan Boìji o stvarawu ~oveka i sveta, o Promislu, spasewu i vozglavqewu svega u Wemu (Bogu), pokazuje se u potpunosti i obja{wava se iskqu~ivo i jedino u potpunom oboèwu ~ove~anske prirode i celokupne tvari. [ta me|utim ozna~ava oboèwe za svetog Maksima? Da li ozna~ava prosto jedno ,,eti~ko oboèweß ili bar jedno oboèwe samo ,,po blagodatiß? Postaje jasno iz celokupnog bogo23. H. U. von Balthasar, Kosmische Liturgie, str. 270‡271. 24. Πρ`ος Θαλάσσιον 60, PG 90, 621A. 25. Isto, 59, PG 90, 613D.

30

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

slovskog svedo~ewa svetog Maksima da je oboèwe ~oveka nezamislivo bez o~ove~ewa Boga Logosa, jer na kraju krajeva, puno oboèwe, po wemu, jeste samo ipostasno sjediwewe ~ove~anske prirode sa Bogom. Postoje mnogobrojna mesta kod svetog Maksima koja svedo~e o poistove}ewu oboèwa ~ove~anske prirode sa ipostasnim sjediwewem iste sa Bogom Logosom. I veoma je karakteristi~no to da se istraìva~i svetog oca koji odri~u neuslovqeno ovaplo}ewe nisu bavili ovim osnovnim obele`jem maksimovskog bogoslovqa, tj. sa oboèwem kao ipostasnim sjediwewem, dok upravo tekstovi koji govore o neuslovqenosti ovaplo}ewa uvek isti~u ovo poimawe. I ne samo da se oboèwe, po svetom Maksimu, podudara sa ipostasnim sjediwewem, koje je ‡ suvi{no je da kaèmo ‡ mogu}e samo u o~ove~enom Logosu Boìjem, nego i vozglavqewe (ili: ,,zavr{etakß) po wemu ima isti smisao, ~ak i, bar u nekim mestima wegovih dela, re~ ,,spaseweß (spasewe = oboèwe = ipostasno sjediwewe)26. U tom smislu ranije navedeni {ezdeseti odgovor Talasiju je jasan: ,,Tajna Hristaß je ,,ipostasno sjediwewe boànstva i ~ove~anstvaß27 i to je ,,natprirodno oboèweß28 koje biva kroz ovaplo}ewe Boga Logosa, Koji ,,po prirodi Tvorac su{tine bi}%ß pokaza se i ,,ostva-

26. Uporedi: Περ`ι θεολογίας κα`ι ο[ικονοµίας Α΄ 67: ,,Jer po blagodati, a ne po prirodi je spasewe spasenihß, PG 90, 1108B. 27. Πρ`ος Θαλάσσιον 60, PG 90, 620S. 28. Isto, PG 90, 621D.

31

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

riteq oboèwa postalih bi}a po blagodatiß29. Tako|e, napred navedeno mesto svetog Maksima na nejasna mesta svetog Grigorija Bogoslova30, govori sa istom jasno}om o oboèwu i vozglavqewu i ,,utelovqewuß na{em u Telo Hrista, kao o sjediwewu ,,po ipostasiß u Hristu na{e prirode ,,nerazdeqivo i nesmesivoß31. U produètku ovaj tekst kaè da je to bio ,,predve~ni ciq preblagog Boga za nasß, ~ije ostvarewe, bez ikakve sumwe, jedino o~ove~ewe Boga Logosa obezbe|uje i privodi kraju32. Ali fakat je da se na kraju doti~nog mesta isti~e jedno osnovno pitawe na ovaj problem, budu}i da Svetiteq kaè da ,,tajna koja se ostvarila u Hristu na kraju veka... dokaz je i ispuweweß onoga {to je u po~etku veka ,,postavqenoß u praroditequ33. Koja je to bila u Adamu ,,postavqenaß tajna?

29. Isto, PG 90, 624D. Ovakvo, dakle puno oboèwe, kao sjediwewe po ipostasi, unapred je odlu~eno u predve~nom svetu Svete Trojice, kao {to pravilno veli tamo u primedbi 1. (Πρ`ος Θαλάσσιον 60, shol. 1, PG 90, 625C), kao i tuma~ewe na ,,O~e na{ß (PG 90, 873CD) i glave 23. i 25. druge sotnice Περ`ι θεολογίας κα`ι ο[ικονοµίας (PG 90, 1136AC). Jo{ jasnije o ovome govori 22. odgovor Talasiju (PG 90, 317BC), kojeg smo naveli u po~etku, kao i tamo{we primedbe 1. i 3. (PG 90, 321CD), od kojih 3. primedba jasno govori da je oboèwe nemogu}e bez o~ove~ewa Boga Logosa, budu}i da je ,,o~ove~ewe Boga sigurno uverewe nade na oboèwe prirode qudiß (PG 90, 321D), Uporedi i: Κλήµεντος ’Αλεξανδρέως, Παιδαγωγ`ος I, 7 (ΒΕΠΕΣ t. 7, str. 126). 30. Περ`ι διαφόφων [απορι~ων , PG 91, 1097AD. 31. Isto (PG 91, 1097B). 32. Upor. Πρ`ος Θαλάσσιον 63, shol. 35: ,,Promisao Bo`ji se pokazuje u ipostasnom sjediwewu Logosa sa telomß (PG 90, 692B). 33. Περ`ι διαφόφων [απορι~ων, PG 91, 1097D.

32

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Bila je svakako oboèwe ~ove~anske prirode i u woj sjediwewe celokupne tvari sa Bogom. Jer je oboèwe bilo unapred odre|eni kona~ni ciq Boìji o ~oveku, kao {to smo videli. Ali pitawe koje se ovde name}e jeste slede}e: je li bio u stawu prvozdani Adam da postigne svoj ciq, dakle, svoje oboèwe? U produètku teksta sveti Maksim postavqa jedno vrlo interesantno tuma~ewe, po kome prvi ~ovek, Adam, ìve}i ispravno ,,po prirodno datoj mu ispo~etka siliß i kre}u}i se ,,prirodnoß ka Bogu, mogao bi da sjedini postepeno u sebi i kroz sebe postoje}ih pet deoba u svetu i na taj na~in da dostigne u oboèwe sebe i tvari, tj. u sjediwewe sebe sa nestvorenim Bogom34. Kakvo bi bilo to sjediwewe? Po ovom tekstu svetog Maksima bilo bi sjediwewe kroz ,,qubavß stvorene sa nestvorenom prirodom, koje bi postigao ~ovek ,,sav budu}i proèt potpuno potpunim Bogom, postav{i sav ono {to je Bog, bez poistove}ewa po su{tini, i primaju}i u sebe celokupnog Boga, i zbog svoga uzlaska k Bogu, dobio bi kao jedinu nagradu samoga Bogaß35. U ovom tekstu svetog oca kao da izgleda da bi oboèwe Adama, kao sjediwewe wegovo sa Bogom, bilo ostvarqivo i dosti`no da on nije sagre{io. Me|utim, i pored toga, imamo pravo da postavimo ovde jo{ jedno pitawe na osnovu celokupnog bogoslovskog stava svetog Maksima: je li oboèwe, kao 34 Isto, PG 91, 1304D –1308C. 35 Isto, PG 91, 1308B.

33

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

natprirodna blagodat, dosti`no za bilo koju stvorenu prirodu, pa makar i prirodu potpomaganu boànskom silom? Za svetog Maksima natprirodno oboèwe je jedna stvarnost, ,,koju nijedan princip »logosõ bi}% po prirodi sasvim dosti}i ne moèß36. Ili, kako kaè na drugom mestu: ~ovek moè da ~ini vrline, ali ne i svoje oboèwe, zato {to u budu}em veku (veku oboèwa) ,,uspokoji}emo svoje sile u odnosu na po prirodi prolazne stvari, postav{i ono »= oboèniõ za koje nikako ne postoji sila po prirodi da se dostigne, budu}i da za ono {to je iznad prirode »kao {to je oboèweõ, priroda ne poseduje postizajnu mo}. Jer nijedno stvoreno bi}e nije po prirodi tvorac oboèwa, po{to ne moè ni Boga posti}i.ß37 A isto tako u petoj primedbi na ovaj tekst dodaje se slede}e karakteristi~no: ,,Trpimo dakle po blagodati kao natprirodno, ali ne vr{imo oboàvawe. Jer nemamo po prirodi prijem~ivu silu oboèwa.ß38 Oboèwe, dakle, i to kao puno ,,po ipostasiß sjediwewe sa Bogom, jeste nedosti`no za stvorenu ~ove~ansku prirodu po sebi, pa makar ona bila i predpadna priroda prvog Adama. Zato }e sveti otac objaviti otvoreno da je samo tajna o~ove~ewa Boga izvr{ilac natprirodnog oboèwa. ,,Desno dakle, po promislu postoji tajna ovaplo}ewa Logosa, kao izvr{ilac po blagodati od pre vekova predodre|enog nat36. Πρ`ος Θαλάσσιον 63, PG 90, 684A. 37. Isto 22, PG 90, 321A. 38. Isto, shol. 5, PG 90, 324A.

34

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

prirodnog oboèwa spasavanih.ß39 Isto }e kazati sveti Maksim kada, tuma~e}i nejasna mesta svetog Grigorija Bogoslova, prizna da ,,ceo ~ovek se oboàva blagoda}u o~ove~enog Boga obogotvoravanß40. Moèmo, dakle, na osnovu posledweg mesta da kaèmo da Adam, da nije sagre{io, svakako bi se oboìo, ne me|utim prosto ,,Boànskom blagoda}uß, nego upravo ,,blagoda}u o~ove~enog Boga obogotvoravanß, zato {to oboèwe neizostavno pretpostavqa sjediwewe po ipostasi ~ove~anske prirode sa Bogom Logosom koji je oboùje, ili drugim re~ima, oboèwe ~oveka pretpostavqa i zahteva (kao uslov) o~ove~ewe Boga. Da bi postao, dakle, ~ovek bog (= oboèwe), potrebno je kao preduslov toga, da postane najpre Bog ~ovek (= o~ove~ewe). Dakle preduslov (προϋπό~εσις) na{eg oboèwa jeste ovaplo}ewe Boga Logosa, koje samo po sebi nema nikakva preduslova, kao {to smo ranije pokazali. Svakako, kao {to smo videli, sveti Maksim pi{e u jednom ranije navedenom mestu, da prvi Adam napreduju}i vozglavio bi u sebi tvar i da bi se najzad i sam sjedinio ,,kroz qubavß sa nestvorenim Bogom, zato {to je qubav sila ,,koja oboàva ~oveka Bo39. Isto 63, PG 90, 684A. Predaju}i pravu veru ogla{enome, u vezi sa merom oboèwa, sveti Grigorije Bogoslov pi{e slede}e: ,,Veruj Sina Bo`jega... Koji je toliko »postaoõ ~ovek radi tebe, koliko }e{ ti postati kroz Wega Bogß (Λόγος 40, 45; PG 36, 424B). Uporedi mi{qewe svetog Maksima, koji veli da se Bog Logos o~ove~io ,,da toliko nas oboì po blagodati, koliko je On po ikonomiji prirodom postao ~ovekß (Πρ`ος Θαλάσσιον 64, PG 90, 725C). Uporedi Isto 22, PG 90, 320A; Πρ`ος Θεόπεµπτον , PG 90, 1400D. 40. Περ`ι διαφόφων [απορι~ων, PG 91, 1088C.

35

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

gom kroz bogoqubqeß41. Me|utim, sila istinske qubavi, po svetom Maksimu, ne sastoji se samo u ovom, da kaèmo, jednosmernom kretawu ~oveka ka Bogu, zato {to qubav, kao {to kaè sveti Otac, ima uvek i ,,dobar zaokretß (od Boga ka ~oveku): ,,îne}i »qubavõ ~oveka Bogom kroz oboèwe ~oveka, a Boga ~ovekom kroz o~ove~ewe Boga. Jer ho}e Logos Bo`ji i Bog uvek i u svemu da vr{i tajnu svoga ovaplo}ewa.ß42 Sledstveno, moèmo ve} sa sigurno{}u da kaèmo da, po svetom Maksimu, ,,tajna koja je u po~etku bila stavqena (παραθ`εν) u praocaß, a koje tajna Hrista predstavqa ,,dokaz i ispuweweß, ne bi se ispunila sem jedino kroz o~ove~ewe Boga Logosa, iz prostog razloga, {to oboèwe predstavqa ne{to nedosti`no za svu stvorenu prirodu samu po sebi, i {to puno istinsko oboèwe ozna~ava sjediwewe po ipostasi ~ove~anske prirode sa Bogom. A to (oboèwe) izgra|uje i izvr{ava samo o~ove~ewe Boga kao po~etak, produètak i zavr{etak wegov. Upravo radi toga je i postavio u Trojici ~ovekoqubivi Bog, u predve~nom savetu svome, oboèwe u Hristu ~oveka i tvari, dakle to samo sjediwewe po ipostasi ~ove~anske prirode sa Bogom Logosom. Radi ovog ciqa (ili: kraja) upravo je i stvoren ~ovek i svet, budu}i da se na taj na~in otkriva ,,najunutra{wija dubina O~eve dobroteß43. 41. Isto, PG 91, 1084C. 42. Isto. 43. Πρ`ος Θαλάσσιον 60, PG 90, 621B.

36

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Kako se me|utim usagla{ava ova bogoslovska vizija svetog Maksima sa faktom pada ~oveka, kao i ovaplo}ewa Boga Logosa radi iskupqewa i spasewa palog Adama? Ovde ponovo dolazimo na ve} navedeni sotiriolo{ki karakter celokupnog bogoslovqa Svetiteqevog. Ali, postavqa se pitawe: zar ovaj sotiriolo{ki karakter ne trpi {tetu i ne iskorewuje se bogoslovskim gledi{tem svetog Maksima o neuslovqenosti boànskog ovaplo}ewa? Ve} smo rekli da sveti otac ne ~ini nikakve ,,pretpostavkeß o tome {ta bi bilo da Adam nije pao itd. Ako mi, me|utim, traìmo da na|emo u delima svetog Maksima pozitivan odgovor na nepostavqeno od wega pitawe, ali koje je mogu}e postaviti, tada }emo na}i wegova niè navedena mesta u kojima se pokazuje jasno da bi ovaplo}ewe i o~ove~ewe Logosa bilo, nezavisno od pada ~oveka, i to zbog toga {to je postavqeni od Boga prvobitni i krajwi ,,predobri ciqß ~oveka i sveta bio ciq ,,Logosovog ovaplo}ewa i na{eg oboèwaß (kao {to bi rekao sveti Jovan Damaskin)44. On bi se ostvario tada (bez Adamovog pada) ,,ne pretrpev{i nikakvo preina~ewe u sebi samomß45. Greh pak Adamov nije bio nepredvi|en i iznenadan za Boga, nije primorao Boga da promeni svoj prvobitni plan po unutra{wem ,,smisluß svom. Predvi|awe, po predznawu, Adamovog greha donelo je prosto jed44. Λόγος ε[ις τ`ο Γενέσιον τ~ης ‘Υπεραγίας Θεοτόκου, у ‘Η Θεοτόκος, ’Αθ~ηναι, 1970, str. 90 45. Περ`ι διαφόφων [απορι~ων, PG 91, 1097C.

37

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

no ,,uvo|eweß drugog ,,novijegß na~ina ostvarewa boànskog plana46, to jest ikonomi~ni ,,na~inß ovaplo}ewa i krsnog stradawa Hristovog, prvenstveno radi iskupqewa i spasewa palog ~oveka, a zatim, ili ta~nije, istovremeno, radi kona~nog oboèwa wegovog. Ovaj ,,novi na~inß nepromenqivog i neizmenqivog ,,samog po sebiß predve~nog plana Bo`jeg saveta, pokazuje se jasno u slede}em tekstu svetog oca, gde on razdvaja ,,promi{qaweß od ,,sudaß Boìjeg; i, s jedne strane, promi{qawe (kao {ire) primewuje na ovaplo}ewe, kao na tajnu koja ostvaruje i sa~iwava natprirodno oboèwe, a, s druge strane, sud kao tajne stradawa Gospodweg, (uvedene) radi iskupqewa i spasewa pale prirode Adamove. Tako ~itamo: ,,Desno, dakle po promi{qawu, postoji tajna ovaplo}ewa Logosa, kao izvr{ioca po blagodati od pre vekova predodre|enog natprirodnog oboèwa spasavanih, koje nijedan princip »logosõ stvorenih bi}a sasvim dosti}i ne moè; a levo, po sudu, o~igledno postoji tajna ìvotvornih stradawa Boga koji je poèleo da postrada po telu; kao delatna »tajnaõ, s jedne strane, potpunog ukidawa svih neprirodnih svojstava i kretawa uvedenih u prirodu neposlu{no{}u »Prvozdanogõ; a kao tvora~ka, s druge strane, celosnog (= nedefektnog) vaspostavqawa svih ranije prirodnih svojstava i kretawa, po kome »vaspostavqawuõ se uop{te ne nalazi ni jedan iskrivqen princip »stvorenihõ bi}a.ß47 Ovo mesto sveti Maksim 46. Isto. 47. Πρ`ος Θαλάσσιον 63 (PG 90, 684A).

38

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

poja{wava u primedbi trideset pet i trideset {est, pi{u}i: ,,Promisao, govori, pokazuje »seõ u sjediwewu Logosa po ipostasi sa telom; a sud se projavquje u pristanku da postrada telom radi nas; kroz koja, sjediwewe i stradawe, izgra|eno je spasewe svega. Ovaplo}ewe, veli, bilo je radi spasewa »=oboèwaõ prirode, a stradawa ‡ radi iskupqewa svih koji su kroz greh dràni u smrti.ß48 Ovi zna~ajni tekstovi svetog Maksima koje smo tek naveli, smatramo da jasno predstavqaju stvarne razmere bogoslovqa svetog Maksima o velikoj temi ovaplo}ewa Boga Logosa, kao osnovi (i izvr{iocu) na{eg oboèwa. Bez da pravi ,,pretpostavkeß (= hipoteze), Svetiteq otkriva neuslovqenost tajne o~ove~ewa Boga Logosa, i u Hristu oboèwa i utelovqewa ~oveka i tvari. Sledstveno, po ovom velikom svetom ocu, Adam (uzet bilo u predpadnom, bilo u popadnom stawu svome) nije ,,kqu~ tuma~ewaß svega, nego je to Bogo~ovek Hristos, i jedino On.49 Ne obja{wava se ovaplo}ewe Logosa iz Adama, nego i Adam i sve ostalo obja-

48. Isto, sholija 35‡36, PG 90, 692B. I na drugom mestu sveti Maksim jasno pravi razliku izme|u tajne iskupqewa i (kroz wu) vaspostavqawe ~ove~anske prirode u ,,prvobitnoj lepotiß wenoj, koja (tajna iskupqewa) se izraàva kroz voqna stradawa Isusa Hrista, i tajne oboèwa (koja se ostvarila) kroz samo ovaplo}ewe Logosa. Tako, po wemu, Gospod Isus ,,kroz stradawa ‡ bestra{}e, i kroz bol ‡ prijatnost, i kroz smrt - ve~ni ìvot daju}i prirodi, opet je vaspostavi;... a kroz samo ovaplo}ewe daruje prirodi natprirodnu blagodat ‡ oboèweß, Κεφάλαια διάφορα IV 43, PG 90, 1324 BC. 49. Upor. Arhim. Justin Popovi}, Ανθρωπ { ος κα`ι θεάνθρωπος, ’Αθ~ηναι, 1969. ,,Mera svega Bogo~ovekß, str. 106 i daqe.

39

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

{wavaju se iz i u ovaplo}enom Bogu Logosu. U Wemu, dakle Hristu, sastaju se po~etak (=stvarawe) i kraj (=oboèwe) ~oveka, ali i izme|u toga izvr{ena Ikonomija spasewa, tako da bi se otkrio i pokazao u Vaskrslome kona~ni boànski ciq svega: ,,Tajna otelovqewa (=ovaplo}ewa) Logosa ima »u sebiõ silu svih proro{tava i praobraza po Svetom Pismu, i znawe svih pojava stvorenih bi}a. I onaj koji je upoznao tajnu krsta i groba, shvatio je smisao prore~enoga (proro{tva). A onaj koji je posve}en u neizrecivu silu Vaskrsewa, saznao je ciq radi kojega je Bog iz ranije sve stvorioß50. Otuda moèmo iz svega napred re~enoga da zakqu~imo da, po svetom Maksimu, oboèwe ~oveka predstavqa drugu stranu jedne i iste tajne, ~ija je prva strana ‡ ovaplo}ewe Logosa. Kao {to, dakle, boànstvo o~ove~enog Logosa ne trpi nikakvu promenu ili pretvarawe u svome sjediwewu sa ~ove~anstvom, upravo isto tako i ~ove~anska priroda u oboèwu (po nekim Ocima: obogotvorewu) svome ne pretvara se u boànsku prirodu, u smislu panteizma, niti trpi bilo kakvu promenu po svojoj su{tini: ,,jer kao {to je »Onõ postao dole radi nas nepromenqivo, i ~ovek kao i mi samo 50. Περ`ι θεολογίας κα`ι ο[ικονοµίας A’ 66, PG 90, 1108AB. 51. Περ`ι διαφόφων [απορι~ων , PG 91, 1280D. Uporedi Isto, PG 91, 1280BC. ,,Oci Crkve govore neprikriveno o obogotvorewu ~ovekaß i poja{wavaju}i to ,,u~ahu da se ono razume kao oboèwe koje biva po blagodati i pri~e{}u »op{tewuõ, a ne kao prelaèwe u boànsku su{tinuß (Β. Χ ’Ιωαννίδου, ‘Ο µυστικισµ`ος το~υ [αποστόλου Παύλου, ’Αθ~ηναι 1957, str. 123). Upor. G. Florovskiò, ,,Tvar i tvarnost", Pravoslavna® misl, Vipusk I, Paris, 1928, str. 209.

40

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

bez greha, razre{uju}i ~udesno zakone prirode, tako i mi po sledstvenosti postajemo gore kroz Wega i bogovi kao {to je On tajnom blagodati, ni{ta ne mewaju}i od prirode."51.

41

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

42

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

СВЕТА ТАЈНА БРАКА У ДОГМАТСКОМ СВЕТЛУ i o jednoj svetoj Tajni Crkve Boìje nije pisano niti izraèno toliko mnogo i tako raznih aspekata kao o svetoj Tajni Braka i problemima u vezi s wom. Ne postoji, takore}i, roman, pripovetka, dramski komad, a pogotovu film, gde nije projavqen bar deli} ,,tajneß ove svete Tajne, a u mnogima od ,,tajneß ni{ta nije ni ostalo ‡ sve je otkriveno i javno pokazano. Mnogobrojni su ~lanci, pogotovu u novije vreme, po raznim ~asopisima i dnevnoj {tampi u kojima se problemi u vezi sa Tajnom Braka posmatraju sa razli~itih strana: tu su naj-

43

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

~e{}e problemi planirawa porodice, upotrebe kontraceptivnih sredstava, polnog vaspitawa, ozakowewe abortusa itd. Po crkvenim ~asopisima tako|e se na|e tu i tamo poneki ~lanak na iste ili sli~ne teme, koji poku{ava da te probleme objasni i osvetli sa ~isto teolo{ke i crkvene strane.1 No, i tamo se Tajna Braka naj~e{}e posmatra u pravnim, socijalnim, etni~kim, ekonomskim ili, u najboqem slu~aju, moralisti~kim okvirima. Jedna pak strana Tajne Braka ‡ i to najva`nija - strana dogmatska, ostala je ne samo neobra|ena, nego i netaknuta u novijoj crkvenoj literaturi. Istini za voqu, treba re}i da su krajem XIX i po~etkom XX veka veliki ruski mislioci i filosofi, kao Solovjev i Ber|ajev, pored drugih problema svoje filosofije, govorili i o pitawima braka (qubav, polni odnosi, i dr.), no i oni vi{e sa aspekta svoje filosofije. U svojim pogledima na brak oni su se naj~e{}e postavqali nasuprot crkvenom Predawu i u~ewu Svetih Otaca Crkve pravoslavne. U tome se naro~ito odlikovao Nikolaj Ber|ajev, koji je odlu~no odbacivao svako me{awe Crkve, i pogotovu svetih Kanona, u bra~ne 1. J. Majendorf, ,,Brak u svetlosti pravoslavne teologije", otisak iz Teolo{ki pogledi, br. 3, 1974. - Protojerej Sergije [ukin, ,,Pitawe braka i deceß. Pravoslavqe br. 233, 1. decembar 1976. (Prevod iz ,,Orthodox lifeß, br. 25). - Ovde bi trebalo navesti, iako ne spada u ~lanke, op{irnu i poznatu studiju o braku uvaènog Sergija Trojickog, prof. univerziteta: Hri{}anska filosofija braka, Beograd, 1934.

44

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

odnose supru`nika. Taj wihov filosofski uticaj u pogledima na Tajnu Braka i wene ,,tajneß, preko pariske bogoslovske {kole (naro~ito P. Evdokimova) stigao je i do pravoslavne Gr~ke, gde je na{ao svoje sledbenike u licu nekih mla|ih atinskih bogoslova. Godine 1965. pojavio se u Atini broj 34. poznatog ~asopisa ,,Σύνοροß (koji je izdavao mladi gr~ki bogoslov Hristo Janaras) ~itav posve}en pitawima Tajne Braka. Svi ~lanci u wemu pretenduju na teolo{ko pristupawe i osvetqewe momenata Tajne Braka, no svi su oni proèti mawe vi{e tim novim filosofsko-bogoslovskim nazorima koji idu u raskorak sa u~ewem Crkve. Svi ~lankopisci u navedenom broju ~asopisa polaze sa stanovi{ta da je brak sveta Tajna, baziraju se na kwizi Postawa gde se govori o stvarawu ~oveka i blagoslovu Boìjem: ,,ra|ajte se i mnoìte seß (I Mojs. 1, 28), a naro~ito na re~ima Bo`jim: ,,i bi}e dvoje jedno teloß (I Mojs. 2, 24). Obilato koriste i u~ewe sv. ap. Pavla o ,,velikoj tajniß Hrista i Crkve (Ef. 5, 32), kao i mnoga druga mesta Svetoga Pisma koja se odnose na tu temu. Posebno se pak isti~u ona mesta iz Svetog Pisma, pa i iz Ota~ke literature, gde se vr{e pore|ewa qubavi ({ερως) Bo`je i qubavi ({ερως) kod qudi. No, ovi novi bogoslovi idu i daqe. Oni ne samo upore|uju, ve} poistove}uju te dve qubavi ({ερως). [tavi{e, oni uzimaju ne prosto brak, ve} konkretno polne odnose muà i ène (i to ne samo u braku) kao jedan od glavnih (ako ne i najglavni45

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

jih) puteva i na~ina bogopoznawa i bogoupodobqewa. Tako, pod blagoslovom Crkve (=Hrista) ,,prosto biolo{ko i zakonsko sjediwewe braka preobraàva se u op{tewe (zajedni~arewe) lica, u qubav natprirodnu, ìvo iskustvo qubavi Boìjeß2. Po tim novim teolozima ,,postojawe dvaju ~ove~anskih polova, muà i ène, i ~e`wa i qubav koje cvetaju me|u wima, pomagali su starom ~oveku da predoseti ne{to od bezgrani~ne qubavi Boìje za svoju tvar, koja je pokazana sa ovaplo}ewem Logosa Bo`jegaß3. Iako se ovde ne vidi da li ta ,,~e`wa i qubavß izme|u ~oveka i ène ,,cvetajuß van braka ili u braku, ona je ipak, po ~lankopiscu, sluìla starim qudima kao put bogopoznawa, iako nepotpunog (,,ne{toß su mogli da predosete). Ali, piscu ovoga ~lanka je i to malo. On ~ak i smisao Tajne Bogovaplo}ewa vidi u tome {to je ista otkrila smisao sjediwewa muà i ène: ,,Otkrovewe posledweg ciqa, sjediwewa Boga i ~oveka u ,,jedno teloß, pokazalo je smisao posebnog ciqa, qubavi i sjediwewa, ,,u jedno telo muà i èneß4. No, isto tako i ~ove~anska qubav ({ερως), i wena prirodna posledica ‡ brak, koje je ,,mudrost Boìja izmislilaß, ima za ciq ,,da u~ini ~oveka sposobnim da oseti qubav Boìju za sebe, i da udahne u srce wegovo ~e`wu za uzvra}a-

2. Τάσου Ζάνη, Τ`ο µυστήριον το~υτο..., Σύνορο 34, leto 1965, str. 97. 3. ∆ανι`ηλ Χίου, Τ`ο µυστήριον το~υ [ανδρ`ος κα`ι τ~ης γυναικός, Σύνορο 34, leto 1965, str. 104. 4. Isto, str. 109.

46

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

wem ove qubavi, i da pove}a u du{i wegovoj èqu za sjediwewem celom du{om i celim telom sa Carem neba i zemqeß5. Tako se ~ove~anska qubav ({ερως) javqa kao izvor ~e`we za bogoupodobqewem i oboèwem (koje se i ostvaruje u punom sjediwewu sa Bogom). Zaneseni qubavnik ide i daqe i u toj plotskoj qubavi vidi skoro iskqu~ivi put za poznawe boànske qubavi: ,,Tako mladi} (=mlad ~ovek) koji voli jednu devojku i ~ezne da je zagrli i da je drì u svome naru~ju, moè nekako da razume bezgrani~nu qubav Boìju, ~e`wu wegovu da zagrli svoje stvorewe, i da ga drì u svom ,,svedrìla~kom naru~juß6. @ena je, me|utim, u jo{ povla{}enijem poloàju, jer ona ,,je u poloàju da razume boqe od bilo koga drugog i nu`du koju ima ~ovek pomo}i Boga i neopisivo bogatstvo darova koje mu daje sjediwewe s wimß7. No daqe i od Danila Hioskog ide Hristo Janaras u svojoj posebnoj kwizi ‘Η [ελευθερία το~υ {ηθους (,,Sloboda moralaß)7a, gde prosto peva odu ne samo 5. Isto, str. 106. 6. Tamo. 7. Tamo. 7a. Gr~ka re~ {ηθος je te{ka za prevo|ewe jer ima mnoga zna~ewa koja se u prevodu nikada ne mogu obuhvatiti jednom na{om re~ju. Tako ova re~ moè zna~iti: 1) Na~in mi{qewa i delawa neke jedinke u svome obi~nom svakodnevnom ìvotu i uobi~ajen na~in wenog opho|ewa u zajednici sa drugim qudima. (To uglavnom odgovara na{oj re~i: ,,karakterß). 2) Naviku, obi~aj (naro~ito u mnoìni: τ`α {ηθη ‡ obi~aji). 3) Moralna kakvo}a, mi{qewe, }ud, na~elo, moralnost, moral. 4) U hri{}anskoj pak teologiji re~ {{ηθος ozna~ava ,,zajedni~arewe sa Bogom u Hristu Duhom Svetim i osve}ewe celog ~oveka na putu oboèwa...ß (tj. celokupnu hri{}ansku veru i ìvot). Jerom. Atanasije Jevti}, ∆όγµα κα`ι η { θος, Atina, 1968, str. 11.

47

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

qubavi, niti samo braku, nego ~isto erotskim odnosima. Tako on pi{e: ,,Qubavni »erotskiõ odnos je sam po sebi dostojan po{tovawa kao jedna faza prirodnog ìvota ~ovekova, koja i van Crkve moè da sa~uva (=spase) ve}i deo istine o ~oveku kao ikoni Boìjojß8. On daqe u svojoj kwizi propagira punu slobodu tih erotskih odnosa, pa veli: ,,Ako, dakle, qudi ho}e da se zadovoqe »tj. da im je dostaõ sa prirodnim qubavnim odnosom »tj. bez blagoslova Crkveõ, onim dobrima koja daje qubavni »erotskiõ ìvot sam po sebi, u granicama jednog ~asnog supru`ni~kog saìvqewa, Crkva ne moè imati ni{ta protiv toga, utoliko vi{e, ne moè okarakterisati ovaj odnos kao ,,nemoralanß sa kriterijuma konvencionalnog javnog morala9ß. Imaju}i ovakve poglede povodom braka i polnog ìvota uop{te, razumqivo je {to se Janaras tako drasti~no obra~unao i sa svetim Kanonima svetih Vaseqenskih Sabora, kao i sa Svetim Ocima koji su ih doneli, trpaju}i sve to u psihopatologiju10. Po{to se silno na~udio i napostavqao ~udnih pitawa u vezi sa svetim Kanonima koji se ti~u polnog ìvota ~ovekovog, on pi{e ~itavu apologiju telesne strasti, razra~unavaju}i se sa Kanonima. Tako on ironi~no veli: ,,Qubavni »erotskiõ odnos bra~nih drugova ne moè se pomiriti

8. Χρήστου Γιανναρά, ‘Η [ελευθερία το~υ {ηθους, (edicija ,,Σύνοροß), Atina, 1970, str. 120‡121. 9. Isto, str. 121. 10. Isto, str. 140.

48

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

sa u~estvovawem u Boànskom Pri~e{}u, ni pre ni posle. Utoliko vi{e ne moè se pomiriti sa u~estvovawem u Evharistiji »tj. sa pri~e{}ivawemõ bilo kakvo drugo qubavno projavqivawe, ma koliko ~isto »koje li je to? ‡ Ep. Artemijeõ kad nije ,,ozakowenoß sa sve{tenim ~inom crkvenog braka. Sa duhom i kriterijumima kanona qubavni »erotskiõ ìvot ‡ koji po preimu}stvu o~uvava »=spasavaõ istinu li~nosti, tj. ikonu Boìju u ~oveku ‡ prqa se i zaga|uje, smatra se sam po sebi gre{nim i ne~istim...ß11 Janaras naro~ito ustaje protiv Kanona (samim tim i protiv Svetih Otaca) koji stavqaju ne kao ciq braka, ve} kao ciq supruànskih (polnih) odnosa u braku ‡ ra|awe dece12, jer po wemu ,,...spu{ta se tako erotski ìvot na jednu poniùju}u funkciju ìvotiwskog produàvawa vrste, koju po snisho|ewu i ,,po dopu{tewuß trpe Kanoni, i pored fakta da je Crkva isti »tj. taj erotski ìvotõ uzvela na stepen Tajne Bogojavqewa i Bogopoznawaß13. Razume se, Janaras ne smatra za du`nost da nam pokaè i dokaè gde je to Crkva podigla ,,erotski ìvotß na stepen tajne Bogojavqewa i Bogopoznawa. Mo`da on to vidi u ~inu ven~awa i blagosiqawa braka! No o tom blagoslovu braka i wegovom ciqu i ulozi u Crkvi bi}e vi{e re~i kasnije. Jana-

11. Tamo. 12. Vidi I Poslanicu (kanonsku) svetog Atanasija Velikog, Πρ`ος ’Αµο~υν µονάζοντα, u Πηδάλιον, ’Αθ~ηναι 1976, str. 577. 13. Χρήστου Γιανναρά, ‘Η [ελευθερία το~υ {ηθους, str. 141.

49

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ras je momentalno zauzet brigom zbog ,,mukeß koju hri{}ani trpe zbog moralne {izofrenije, za koju su po wemu uglavnom krivi sveti Kanoni (odnosno wihovi tvorci ‡ Sveti Oci). Tako on veli: ,,Hri{}ani se mu~e jednom vrstom ,,moralne {izofrenijeß: primaju crkveni blagoslov svoga braka i istovremeno nalaze pred sobom na svakom koraku podozrewe, opreznost, prezrewe erotskog ìvota od strane Kanona Crkveß.14 No jo{ vi{e od toga on àli mladala~ku (detiwu) qubav, koja nema razumevawe Crkve, i bori se za weno priznawe. Tako doslovce on pi{e: ,,Qubav ({ερως) mlade i neiskvarene koristoqubqem dece, ova strast iskrenosti i predanosti, bogatstvo ìvota i istine koja je erotska qubav u godinama mladala~ke ~istote, najneposrednije predvku{enije istinske qubavi za Boga*, ne nalazi mesta u ìvotu Crkveß15, tj. ne odobrava se od strane Crkve. Janaras naro~ito nastoji da pokaè kao da je Crkva kasnije, osobito od Peto-{estog Vaseqenskog Sabora, izneverila i izmenila svoje ranije poglede na ,,slatki ìvotß, jer veli: ,,U prvim vekovima ìvota Crkve Kanoni koji se odnose na ,,slu~ajeveß grehova bili su malobrojni... Tek od kraja sedmog veka, i konkretno sa Trulskim Pe14. Tamo. * Poziva se na Dionisija Areopagita (Migne PG, 3, 709S), gde on veli za qubav Bo`ju: ,,Napade qubav Tvoja na me kao qubav èn%.ß No to pozivawe je neosnovano, jer ovde je samo pore|ewe ,,kaoß, a ne da je qubav ène ,,predvku{enijeß qubavi Boìje, kako to ho}e Janaras. 15. Χρήστου Γιανναρά, ‘Η [ελευθερία το~υ {ηθους, str. 143.

50

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

to-{estim Vaseqenskim Saborom, po~iwe jedan primetni rast kanona koji se odnose na op{te ,,slu~ajeveß grehovaß16. Me|utim, taj poku{aj Janarasov je krajwe neosnovan, jer kao {to i sam priznaje, ve}ina tih Kanona su, u stvari, samo potvr|eni kanoni ranijih pomesnih Sabora ili Svetih Otaca. S druge strane, i Oci Trulskog Sabora su rekli: ,,Sleduju}i Svetim Ocima...ß i oni su im uistinu sledovali kako u dogmatskom, tako i u kanonskom pogledu. Koli~inski vi{e Kanona koji govore o polnom ìvotu i o gresima u vezi sa tim, samo je znak da je ìvot hri{}ana kasnijih vekova oslabio u strogosti, te se pojavila nu`da da se pomo}u Kanona nekako odrì u pristojnim granicama. Iz tog prividnog sukoba kasnijih vekova sa prvim vekovima hri{}anstva jasno izbija svom silinom pitawe: {ta upravo Crkva u braku blagosiqa? Kakav je ciq braka: seksualno iìvqavawe, ili...? Na sva ta pitawa, kao i o predawskoj vrednosti i ispravnosti napred navedenih stavova novijih bogoslova, pokaza}e se odgovori sami po sebi iz jednog, ma i kratkog, dogmatskog osvrta na Tajnu Braka i probleme u vezi s wom. O braku se govori jo{ na prvim stranicama Biblije u vezi sa stvarawem ~oveka. Postoje tri osnovna elementa u biblijskom izlagawu ustanove braka: Prvi. Najpre u samom stvarawu ~oveka, u wemu se razlikuje ~ovek i èna: ,,I stvori Bog 16. Isto, str. 134‡135.

51

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

~oveka, po obrazu Boìjem stvori ga, mu{ko i ènsko stvori ihß (I Mojs, 1, 27; 2, 18. Upor. Mt. 19, 4); Drugi. u stvarawu ène od rebra Adamova (I Mojs. 2, 18‡24) koja }e mu biti pomo}nica ,,prema wemuß u ostvarewu ciqa stvarawa, i tre}i u blagoslovu Bo`jem izlivenom na prvi par qudi jo{ u Raju: ,,Rastite i mnoìte se i napunite zemqu i vladajte womeß (I Mojs. 1, 27‡28). Ovaj rajski brak bio je po preimu}stvu duhovnog karaktera (jer tek po izgnawu iz Raja ,,pozna Adam ènu svojuß), i predstavqao je ne samo prirodnu ustanovu, nego ujedno i boànsku, pa se wen tajinski karakter posebno isti~e od strane Crkve. Ovaj elemenat pretpostavqa poistove}ewe braka sa odnosom Boga prema svome izabranom narodu u Starom Zavetu, i sa odnosom Hrista i Crkve u Novom Zavetu (Ef. 5, 32). O poimawu i dubqem razumevawu ovog ,,rajskogß (predpadnog) braka prvih qudi bi}e govora i kasnije, prilikom izlagawa u~ewa i stavova pojedinih Otaca Crkve Pravoslavne povodom tog pitawa. Po pravoslavnom, pak, dogmatskom u~ewu, Brak je jedna od Tajni Crkve, kroz koju ona (tj. Crkva) blagosiqa, uzdiè i osve}uje dobrovoqno supruànsko sjediwewe muà i ène, daruju}i im neophodnu boànsku blagodat za ispuwewe celog ìvota wihovog ,,u Gospoduß i postizawe ciqeva braka. A glavni i kona~ni ciq pravoslavnog braka jeste duhovno i moralno (savr{enstvo) supru`nika, ka kojem oni uzlaze ispuwavaju}i druge delimi~ne ciqeve, od kojih je najglav52

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

niji ra|awe i hri{}ansko vaspitawe dece16a. Radi postizawa ovih ciqeva daje se supru`nicima kroz molitvu i blagoslov Crkve (= sve{tenika) boànska blagodat koja uzdiè, osve}uje i ~ini moralnim i duhovnijim sjediwewe supru`nika, osnaùju}i ih u ispuwewu uzvi{enih ciqeva braka. Zato se upravo i moli Crkva kroz svoga sluìteqa, skoro u svakoj molitvi ~ina ven~awa, da Gospod podari slugama svojim najpre ,,celomudrije, ~astan brak, postequ neoskvrwenuß, zatim ,,seme dugove~no, u deci radost, da vide decu dece svojeß, i najzad zemaqska dobra ,,od nebeske rose odozgo, i od kvaliteta zemqeß ‡ i ova, naravno, ne prosto radi wihovog uìvawa, nego ,,da daju i onima koji imaju nu`deß17. Izuzetnu svetlost na Tajnu Braka bacaju ovde tekstovi Novoga Zaveta (Apostol i Evan|eqe) koji se ~itaju u înu ven~awa. Tako u poslanici Efescima (5, 22‡23), apostol Pavle, daje s jedne strane, prakti~ne savete o me|usobnom odnosu muà i ène u hri{}anskom braku, povla~e}i paralelu tih odnosa sa odnosom Hrista i Crkve. Mu` glava èni, Hristos glava Crkvi; Crkva

16a. Tako sveti Zlatoust karakteristi~no pi{e: ,,...Jer brak je uveden, ne da bi raskala{ni bili, niti da bludni~imo, ve} da bi bili celomudreni. ûj dakle Pavla koji kaè: ,,Ali zbog bluda svaki da ima svoju ènu, i svaka èna da ima svoga muàß (I Kor. 7, 2). Jer postoje dva razloga, zbog kojih je brak uveden: da budemo celomudreni i da postanemo oci. A od ova dva va`niji je razlog celomudrijaß (Ι. Χρυσοστόµου, Ε[ις τ`ον ]ιερ`ον θεσµον το~υ γάµου. У:| Απαντα τ~ων α ] γίων Πατέρων 1975, tom 35, str. 155). 17. Vidi: Trebnik, în ven~awa.

53

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

slu{a Hrista, èna slu{a svoga muà ,,kao Gospodaß; Hristos je Spasiteq Crkve ‡ tela svoga, a mu` ‡ ène svoje kao svoga tela. Govore}i o tim ~udesnim bogo~ove~anskim tajnama zasnovanim na qubavi, otac Justin Popovi} pi{e: ,,Na tom bogo~ove~anskom hijerarhijskom poretku zasniva se, stoji i postoji hri{}anski brak, hri{}anska porodica. Sve se dobija od Hrista kroz poslu{nost Hristu. Zato je sve hristoliko, sve hristo~e`wivoß17a. Jevan|eqem, pak, koje se ~ita na Ven~awu (Jn. 2, 1‡11) o prisustvu Isusa na svadbi u Kani Galilejskoj i Wegovom prvom ~udu koje je tu u~inio pretvoriv{i vodu u vino, sveta Crkva èli da pokaè istinitost Hristovih re~i: ,,Ne mislite da sam ja do{ao da pokvarim zakon ili proroke; nisam do{ao da pokvarim nego da ispunimß (Mt. 5, 17). Kako u odnosu na sve ostalo {to ima ve~nu vrednost u Starom Zavetu, tako i ovde u odnosu na Tajnu Braka. Hristos ne uni{tava tu prvobitnu qudsku zajednicu, nego je svojim prisustvom osve}uje, i time obnavqa i potvr|uje ono {to je Bog jo{ u Raju blagoslovio prvim qudima. Brak dobija svoj boànski, besmrtni smisao tek sa blagoslovom Hristovim koji dolazi od Wegovog prisustva. Prvo ~udo svoje Spas je u~inio na svadbi, da bi pokazao koliko je osve}ewe braka va`no za rod qudski. Od svetog braka ‡ sveta porodica, 17a. Arhim Justin Popovi}, Tuma~ewe poslanice Efescima, Beograd, 1983, str. 140.

54

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

svet porodi~ni ìvot; blagosloven brak ‡ blagoslovena porodica, blagosloven sav bra~ni ìvot, posebno blagosloveni i sveti plodovi wegovi ‡ deca koju Bog takvim supru`nicima daruje. Me|utim, sve i druge probleme koji su vezani za Tajnu braka, nemogu}e je dubinski i pravilno razumeti, sem u op{tim granicama hri{}anske antropologije. Samo ako pravilno shvatimo u~ewe Crkve o ciqu stvarawa ~oveka, o padu i iskupqewu wegovom, mo}i }emo pravilno razumeti i weno u~ewe o braku. Tako, po u~ewu Crkve, izraènom najboqe kroz Svete i bogonosne Oce, ciq stvarawa ~oveka je op{tewe sa Bogom u qubavi, ili, po svetom apostolu Petru: ,,zajedni~arewe u boànskoj prirodiß (II Petr. 1, 4). Pozivaju}i se na ovo mesto iz poslanice ap. Petra, sveti Maksim Ispovednik pi{e: ,,Zato nas je stvorio Bog, da postanemo zajedni~ari u boànskoj prirodi i u~esnici u Wegovoj ve~nosti, i da se pokaèmo sli~ni Wemu po oboèwu od blagodati, kroz koju je nastanak i postojawe svih bi}a, i proizvo|ewe i stvarawe ‡ nepostoje}ihß18.. Ka ovom ciqu trebalo je da se kre}e ~ovek ìve}i saglasno sa svojom prirodom, tj. sa voqom Boìjom, koja je bila usa|ena u ~ovekovu prirodu u samom stvarawu iste. Ali, prirodno kretawe ~oveka ka tom kona~nom ciqu koje je Bog posta18. Sveti Maksim Ispovednik, Κεφάλαια διάφορα, I, 22, Migne PG 90, 1193D.

55

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

vio u wega prekinuto je padom. Greh prvog ~oveka i po~etak zla u vidqivom svetu sastoji se, po svetom Maksimu, u nepravilnom kretawu prirodnih sila ~ovekovih, ili drugim re~ima, u zloupotrebi (neprirodnom kori{}ewu) prirodnih sila wegovih i drugih stvorewa Boìjih. Od tada, ~ovek robovski sluà{e nerazumnim kretawima ovih sila svoje prirode, koje su ga gurale da teì samo ka zadovoqstvima i da izbegava, koliko je mogu}e, stradawa; jer pali ~ovek ,,ima|a{e svu te`wu ka zadovoqstvu, i puno izbegavawe stradawa; za prvo bore}i se svim silama, a drugo izbegavaju}i svakim starawemß19. Posledice pada ~ovekova u greh bile su mnoge. Kao najglavnija posledica pada smatra se od Svetih Otaca ~iwenica da je kroz greh u{la u ~oveka (i kroz wega u svet uop{te) trule`nost i smrt, po{to je ~ovek kroz greh otpao od ve~nog ìvota ‡ Boga. Me|utim, po svetom Maksimu, plata ~oveku za greh ne nalazi se samo u stradalnosti i smrtnosti wegovog tela. ôvek nije izgubio samo netqenost svoje prirode, nego je i osu|en na strasno ra|awe od semena, poput ìvotiwa. ,,Prvi ~ovek je s pravom osu|en od pravednosude}eg Boga da ima iz tela nevoqno i materijalo i smrtno ra|awe, on koji je svojevoqno boqem pretpostavio gore...»tj. umestoõ sa Bogom boànske i ne19. Sv. Maksim Ispovednik, Πρ`ος Θαλάσσιον, Πρόλογος, PG 90, 256 A. Sveti Maksim je dao veliki zna~aj odnosu zadovoqstvo ‡ stradawe u ~oveku. O tome se op{irnije govori u mojoj disertaciji: Tajna spasewa po svetom Maksimu Ispovedniku, Atina, 1975, str. 57‡61.

56

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

izrecive ~asti, dobio je bez~asni deo sa beslovesnim ìvotiwama.ß20 Isto tako i sveti Grigorije Niski, pi{u}i u vezi sa posledicama pada, postepeno razvija u~ewe o osudi ~oveka na semeno ra|awe, pa kaè: ,,A budu}i da kroz prevaru neprijateqa na{eg ìvota ~ovek voqno ima|a{e te`wu ka onome {to je ìvotiwsko i beslovesno, nerado se udaqava{e od gorega s jedne strane, i pod prinudom se obra}a{e na boqe, s druge strane.ß21 Na drugom pak mestu, isti sveti otac sve posledice pada karakteri{e kao ,,obla~ewe ko`nih haqinaß (Vidi: I Mojs. 3, 21). Pod ,,ko`nim haqinamaß podrazumeva Svetiteq skup svih znakova trule`nosti ~ove~ije prirode, kao {to su: ,,sjediwewe »muà i èneõ, za~e}e, ro|ewe, ne~istota, dojewe, hrawewe, ra{}ewe, postepeno uzrastawe do zrelosti, vrhunac snage, starost, bolest, smrtß22. Greh, kao {to smo videli, uveo je u ~oveka i tvar, smrtnost i smrt. Smrt predstavqa, kao {to je poznato, kraj ìvota jedinke, po{to je ona razdvajawe du{e od tela. Me|utim, ~ovek je pozvan da ìvi. Toga radi zakon greha, da bi sa~uvao ravnoteù prema zakonu smrti i da zadovoqi, makar u malom, nagon ìvota, izrazio je sebe u najnièm obliku sladostra{}a, {to je imalo kao posledicu ,,u gresimaß (Ps. 50, 5) ra|awe. L. Tinberg u svom poznatom delu Microcosm and mediator, tuma~e}i 20. Sveti Maksim Περ`ι διαφόρων [απορι~ων, PG 91, 1348A. 21. Grigorije Niski, Πρ`ος το`υς πενθο`υντας, PG 521D–524A. 22. Grigorije Niski, Περ`ι ψυχ~ης κα`ι ]αναστάσεως, PG 46, 148C–149A.

57

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

svetog Maksima, veli: ,,Zakon smrti uravnoteèn je zakonom sladostra{}a, koji sluì u prirodnom ro|ewu svakog ~ove~ijeg bi}a.ß23. A po svetom Maksimu upravo kroz ,,u gresimaß ra|awe od prvog Adama predaje se svima qudima i greh voqe (sladostra{}e), kao i greh prirode (stradalnost wena, tj. neprijatnosti), budu}i da se u svakom od semena ro|ewu predaje celokupni prvorodni greh: ,,Adam praotac, budu}i da je prestupio boànsku zapovest, uveo je drugi po~etak nastanka od sladostra{}a, u prirodu koja se bolom smrti zavr{avala. Time je sve koji su od wegovog tela nastali kroz nepravedni po~etak od sladostra{}a, uveo sa sobom u pravedan kraj kroz bol u ~asu smrti.ß24. Dakle, po ovome izgleda da se prvenstveno u sladostra{}u sastoji prvorodni greh, sa kojim i u kome se ra|a svaki ~ovek, budu}i da ,,svi... koji od Adama postaju, u bezakowima se za~iwu, potpadaju}i pod praroditeqsku osuduß25. H. Baltasar ima utisak da, po svetom Maksimu, ,,fakt postojawa dva pola ima zna~ajno mesto u vezi sa ovim. U sebequbqu se nalazi egoizam i plotsko sladostra{}e. Kroz sladostra{}e i ra|awe ~ovek nastoji da se oslobodi stradawa i smrti. Rezultat? Jo{ jedna `rtva smrtiß26. Govore}i, me|u23. Thünberg Lars, Microcosm and mediator. The theological antropology of Maximus the Confessor, Lund, 1965, str.169–170. 24. Sveti Maksim, Πρ`ος Θαλάσσιον 61, PG 90, 632B. 25. Sveti Maksim, Πεύσεις κα`ι [αποκρίσεις 3, PG 90, 788B. 26. Hans Urs von Balthasar, Kosmische Liturgie. Das Weltbild Maximus des Bekenners, Einsiedeln, 1961, str. 194–196.

58

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

tim, o ra|awu iz sladostra{}a, Baltasar se pita: ,,Dakle, je li brak greh?ß ‡ i odgovara: ,,Ne, zato {to kad bi brak bio greh, bio bi greh i prirodni zakon ra|awa. Tada bi sva krivica za greh pala na Tvorca ~ovekove prirode.ß27 Slaù}i se i ispovedaju}i ,,sa svima Svetimaß da brak uistinu nije greh, ve} blagoslov Bo`ji, ipak smo du`ni da spomenemo da je Baltasaru promakla ~iwenica da za svetoga Maksima, nama poznati zakon ra|awa iz semena nije zakon stvarawa, ve} zakon koji je uveo greh. Zato i pi{e Svetiteq: ,,Jer treba{e, zaista treba{e da Tvorac prirode »tj. Isus Hristosõ, obnavqaju}i u sebi prirodu, najpre uni{ti zakone prirode, kojima je greh kroz prestup osudio qude da uzimaju svojstva jedan od drugoga po na~inu ìvotiwa »tj. na ra|awe od semenaõ, i tako da obnovi zakone prvog i uistinu boànskog stvarawa, da ono {to je ~ovek iz nepa`we kao slab uni{tio, to kroz ~ovekoqubqe Bog kao mo}an obnovi.ß28 Na drugom mestu sveti Maksim, upitan od nekoga {ta zna~i ono u Pismu: ,,U bezakowima se za~eh, i u gresima rodi me mati mojaß (Ps. 50, 5), odgovara ovako: ,,Prvobitni ciq Boga be{e, ne kroz brak da se ra|amo iz trule`nosti »tj. semenaõ; nego prestup zapovesti uvede brak, po{to Adam u~ini bezakoweß29. Ali, i pre svetog Maksima tako je u~io i sveti Jovan Zlatoust, pi{u27. Isto. 28. Sveti Maksim, Περ`ι διαφόρων [απορι~ων, PG 91, 1276B. 29. Sveti Maksim, Πεύσεις κα`ι [αποκρίσεις, PG 90, 788B. Treba primetiti da i David i Sveti Oci govore o ro|ewu ,,u gresimaß u zakonitom bra-

59

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

}i: ,,Prvosazdani je ìveo u Raju, a o braku nije bilo ni re~i. Zamolio je da mu se stvori pomo}nik ‡ i on se javio; i pri tome brak se jo{ nije pokazivao nu`nim. Wega ne bi bilo ni do sada, i qudi bi ostali bez wega ìve}i u Raju kao na nebu, bave}i se razgovorom sa Bogom... Jer, s jedne strane, dok ne behu zarobqeni »prvozdaniõ od |avola, i poznavahu Vladiku svih »tvariõ, prebiva{e i devstvo ukra{avaju}i ih vi{e i od carske krune i zlatnih haqina. A po{to postado{e zarobqenici »|avoqiõ svukli su ovu carsku odoru »tj. devstvoõ i umrli za nebeski svet, a primili su smrtnost od smrti, i prokletstvo, i stradawe i mu~an ìvot. Tada je sa ovima zajedno proiza{ao i brak ‡ ta smrtna i robovska ode`da. Vidi{ li odakle je brak dobio svoj po~etak, i od ~ega je postao neophodan? Od neposlu{awa, od prokletstva, od smrti. Gde je smrt, tamo je i brak. U odsustvu prvoga i drugi nema potrebe.ß30 Ovaj stav Svetih Otaca povezan je ~vrsto sa drugim principom, da dakle, po prvobitnoj odluci voqe Bo`je, ~ovek ne be{e razdeqen na mu{ko i ènku. Takvo poimawe o ra|awu susre}e se ve} u Starom Zavetu, gde Bog odre|uje specijalne `rtve ,,za grehß radi o~i{}ewa ène posle poro|aja (Vidi: Levit. 12, 6‡8. Uporedi: Lk, 2, 24). Ovo shvatawe izraàva i Crkva govore}i izme|u ostalog: ,,...oprosti slu{kiwi Svojoj (ime), koja se danas porodila...ß (Tre}a molitva èni u prvi dan po{to rodi dete); ili: ,,Izmij wenu telesnu i du{evnu ne~istotu po navr{ewu ~etrdeset dana,...ß (Molitva porodiqi posle ~etrdeset dana. Molitva majci detiwoj). Vidi Trebnik. 30. Sv. Jovan Zlatoust, Περ`ι Παρθενίας 14, PG 48, 543–544. Uporedi: Sv. Atanasije Veliki, Ε[ις Ψαλµούς, PG 27, 240 C.

60

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

sko, po{to se ,,mu{ko i ènsko svojstvo niukoliko ne osniva na boànskoj (prvobitnoj) nameri o stvarawu ~oveka; Bogom je bio predvi|en i drugi na~in umnoàvawa qudiß31. Treba podvu}i ovde da po svetom Maksimu, kao i po svim ostalim Svetim Ocima Crkve, zlo (= greh) ne nalazi se u stvarima, zato {to je Bog sve stvorio ,,vrlo dobroß (I Mojs. 1, 31), ve} samo u zloupotrebi istih od strane ~oveka. Tako, karakteristi~no pi{e sveti Maksim: ,,Nisu jela zlo, ve} ~revougodije; niti ra|awe dece, ve} blud; niti novac, ve} srebroqubqe; ni slava, ve} praznoslavqe (= sujeta). Ako je tako, onda ni{ta u bi}ima nije zlo, osim zloupotreba, koja ozna~ava nemarnost uma za prirodno obra|ivaweß32 (upotrebu, dakle, po prirodi). U ~emu se upravo sastoji ta zloupotreba pojedinih stvari obja{wava isti sveti otac na drugom mestu, govore}i: ,,Zlo je pogre{an sud pojmova, kojeg prati zloupotreba stvari. To jest, kao u vezi sa ènom, pravilan sud sjediwewa, ciq je ra|awe dece. Onaj, dakle, koji gleda samo na sladostra{}e, gre{i u sudu nazivaju}i dobrim ono {to nije dobro. Takav, dakle, vr{i zloupotrebu sjediwuju}i se sa ènom. Sli~no je i sa ostalim stvarima i pojmovima.ß33. 31. Sveti Maksim, Περ`ι διαφόρων [απορι~ων, PG 91, 1309A. 32. Sveti Maksim, Περ`ι [αγάπης III, 4, PG 90, 1017CD. 33. Isto II, 17, PG 90, 989AB. Dakle, kao {to se jasno vidi, kod Svetih Otaca ne postoji ni traga od napred navedenog mi{qewa i u~ewa savremenih bogoslova (kao Janarasa i drugih sa wim).

61

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Po svetom Maksimu postoje tri uzroka koji nas pokre}u na svako zlo: ,,strasti, demoni i zla voqa. I strasti kao kad èlimo stvari bez razloga; kao hranu u nevreme, ili van potrebe; ili ènu van ciqa ra|awa dece i nezakonitu..."34. Ovaj stav svetog Maksima ‡ da, dakle, i u zakonitom braku odnos muà i ène blagosloven je i dozvoqen samo kada ima za ciq ra|awe dece ‡ nije usamqen stav, ni ,,wegovß, niti ,,novß, nego predstavqa ~vrsti stav Crkve, koji se osniva na ontologiji stvari, od samog po~etka do danas. To svedo~e Sveti Oci pre i posle svetog Maksima, kao i sam duh Crkve Pravoslavne. Tako npr. Atinagora, pisac II veka, kaè slede}e: ,,Svaki od nas ènsku, koju je uzeo po va{im »tj. rimskimõ zakonima, smatra za ènu do za~e}a deteta. Jer kao zemqoradnik posle toga, kada je bacio seme u zemqu, vi{e ne baca, tako i kod nas »tj. hri{}anaõ merom za nagon smatra se ra|awe deteta.ß35 Otuda jo{ u Apostolskim ustanovama stoji napisano: ,,Da se ne sjediwuju »hri{}aniõ sa trudnim ènama, jer ono oni ~ine ne za ra|awe dece, nego radi uìvawa, a po34. Sveti Maksim, Περ`ι [αγάπης II, 33 PG 90, 996A. U vezi sa ovim stavom Svetih Otaca ne moè ~ovek da se oslobodi utiska da Janaras i drugi sa wim noviji bogoslovi, ~ije smo mi{qewe videli ranije, ne ~ine ni{ta drugo ve} samo pi{u teologiju svojih strasti. 35. Atinagora, Πρεσβεία περ`ι Χριστιαν~ων 33, ΒΕΠΕΣ, t. 4, str. 308. Uporedi: Kliment Aleksandrijski, Παιδαγωγο` ς II, 10, ΒΕΠΕΣ, t. 7, str. 168‡174. Iz svega napred re~enog, a osobito iz citiranih ovde mesta, pokazuje se jasno da posle za~e}a ène i za sve vreme trudno}e, supru`nici, normalno, treba da se ne sastaju, po{to u tom periodu ne postoji uop{te razlog za to, sem sladostra{}a, a to je uvek greh van braka ili u wemu.

62

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

trebno je voleti Boga, a ne uìvawe.ß36. Sli~no i sveti Atanasije Veliki, upitan od nekoga o upotrebi rodnih organa, odgovara: ,,Koja veli{ upotreba? Ona po Zakonu, koju je Bog dozvolio, govore}i: ,,Rastite i mnoìte se, i napunite zemquß (I Mojs. 1, 28), i na koju je apostol ukazao, rekav{i: ,,âstan brak i posteqa neoskvrwenaß (Jevr. 13, 4)? Ili ona po javnom mnewu koja se vr{i kriju}i i prequbotvorno?... Blaèn je onaj koji u mladosti ima jaram slobodan, upotrebqavaju}i prirodu za ra|awe dece; a koji ~ini razvrat sa bludnicama i prequbo~inicama, sna}i }e ga kazna koju Apostol propisujeß (,,Prequbo~incima i bludnicima sudi}e Bogß ‡ Jevr. 13, 4)37. Sveti Nikodim Svetogorac, otac osamnaestog veka, imaju}i u vidu sve ranije Oce Crkve, ima isto mi{qewe o ovoj stvari, koje je izrazio op{irno u mnogobrojnim svojim spisima, a naro~ito u Tuma~ewima poslanica Apostola Pavla (posebno: I Korin}anima, 7 glava; Efescima, 5, 22‡23; I Timoteju 4, 1‡5) i u Sholijama na svete kanone.38 (u ,,Πηδάλιονß, VIII izdawe, Atina 1976. godine). Iz svega do sada re~enoga postaje o~igledna istina da Crkva i bogonosni Oci weni primaju, dopu{taju i blagosiqaju ~ovekov brak u palom svetu, jer, s jedne strane, sada ne postoji uistinu 36. Apostolske ustanove VI, 28, PG 1, 985. 37. Sveti Atanasije Veliki, ’Επιστολ`η πρ`ος ’Αµο~υν µονάζοντα, у Πηδάλιον, izd. VIII, Atina, 1976, str. 577. Uporedi: Sveti Grigorije Niski, Περ`ι Παρθενίας 19, PG 46, 396C. 38. Sveti Nikodim Svetogorac, u ,,Πηδάλιονß, VIII izdawe, Atina 1976. godine.

63

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

drugi na~in ,,razmnoàvawaß sem kroz brak, a s druge strane, postoji velika slabost ~ove~ije prirode prema telesnom sladostra{}u, tako da brak dolazi kao lek i pomo}nik ~oveku da pobedi svoju nemo} i ìvi celomudreno. Ovo mi{qewe prvi je izrazio sveti apostol Pavle, pi{u}i: ,,Radi bluda svaki da ima svoju ènu, i svaka da ima svoga muàß (I Kor. 7, 2). Ovo, pak, mesto kod svetog apostola (kao i tolika druga) govori i da se brak dozvoqava (bluda radi), i da je ciq wegov celomudrije. Bogonadahnuti tuma~ apostola Pavla, sveti Zlatoust, u istom duhu pi{e o dopu{tewu braka: ,,Nemoj, dakle, ono {to ti je zbog slabosti dozvoqeno »tj. brakõ, pretpostavqati devstvenosti, {ta vi{e ne treba ih ni izjedna~avati.ß39 Isto tako sveti Nikodim Svetogorac, tuma~e}i gore navedeno mesto apostola Pavla, ozbiqno nagla{ava: ,,Rekav{i Pavle da bluda radi treba da se dozvoli brak, na uzdràwe i celomudrije pokre}e oèwene i udate... Zbog toga se i naziva ,,brak ~astanß, jer ~uva qude u celomudrenosti tela, i spre~ava ih da ~ine blud i prequbuß40. O ,,do39. Sveti Jovan Zlatoust Περ`ι Παρθενίας 15, PG 48, 545. Uporedi: Θεοδώρου Ν. Ζήση, Тέχνη Παρθενίας, A.B. 15, Solun 1973, str. 37‡38. 40. Sveti Nikodim Svetogorac, ‘Ερµηνεία ε[ις τ`ας 14 [επιστολ`ας το~υ [αποστόλου Παύλου, izdawe II, Atina, 1971, t. I, str. 253. Po ovom Svetom Ocu celomudrenost u braku ozna~ava to ,,da samo radi ra|awa dece treba da biva sjediwewe bra~nika, a ne radi slastoqubqaß (Isto). Ovo nije ni{ta drugo do ponavqawe definicije celomudrenosti svetog Grigorija Bogoslova, koji pi{e: ,,Celomudrenost je ‡ ne podavati se zadovoqstvima »telaõ; a podavawe istima ‡ ja nazivam raspusno{}uß (sveti Grigorije Bogoslov, t. II, { Επη [ηθικ`α 31, \ Οροι Παχυµερε~ις, PG 37 949A).

64

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

pu{tewuß braka, me|utim, najjasnije govori sveti Grigorije Bogoslov: ,,Brak je dopu{ten zbog strastiß41 kao ,,zakonita telesna vezaß42. Ali i on (kao i svi ostali Oci) zahteva u braku celomudrenost, govore}i: ,,Dobro je vezati se brakom, samo celomudreno, udequju}i ve}i deo Bogu, a ne telesnom savezu. Ali je boqe ostati slobodnim od veza, odaju}i sve Bogu i gorwim »stvarimaõ... Koji je stupio u brak brine o supruzi i miloj deci, a kod devstvenika je sva briga o Hristu.ß43 A sveti Grigorije Niski nesumwivo izraàva stav cele Crkve o ovome, kada kaè: ,,Niko da nas ne smatra da odbacujemo ikonomiju braka; jer nama nije nepoznato da i on nije li{en blagoslova Bo`jeg.ß45 U ~emu se upravo sastoji ovaj ,,Boìji blagoslovß na braku, obja{wava sveti Zlatoust, govore}i: ,,Brak je dobro, zato {to ~uva muà u celomudrenosti i ne dopu{ta mu da pogine idu}i na prequbu.ß45 Na drugom mestu isti sveti otac jo{ vi{e nagla{ava ovaj smisao braka, pi{u}i: ,,Vidi{ li, da on »tj. apostol Pavle u I Kor. 7, 9õ brak sam po sebi nigde ne proslavqa, no radi izbegavawa preqube, isku{ewa, neuzdràwa.ß46 41. Sveti Grigorije Bogoslov, Πρ`ος Παρθένους παραινετικός, PG 37, 634A. 42. Isti, \ Οροι Παχυµερε~ις, PG 37, 958A. Uporedi: Isti, Σύγκρισις βίων, PG 37, 651A. 43. Isti, Ε[ις σωφροσύνην, PG 37, 643A–644A. 44. Sveti Grigorije Niski, Περ`ι Παρθενίας 8, PG 46, 353A. Crkva je osudila one koji su imali suprotno mi{qewe o braku kao ,,gadostiß, kao jeretike: Markionite, Enkratite i Manihejce. Uporedi 51. Kanon svetih Apostola, kao i kanone: 1, 9, 10 i 14. svetog Sabora u Gangri. 45. Sveti Jovan Zlatoust, Περ`ι Παρθενίας 25, PG 48, 550. 46. Tamo 39, PG 48, 562.

65

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

U ovom dogmatskom svetlu pokazuje se da niko od Otaca ne govori o braku (utoliko mawe o ,,telesnim odnosimaß, jer brak se ne svodi samo na wih) kao o putu ,,bogojavqewa i bogopoznawaß, kao {to to ~ine neki noviji bogoslovi ~ija smo mi{qewa naveli ranije. Sveti Grigorije Bogoslov navodi op{irno sve ,,uspeheß braka, koji se svode uglavnom na civilizaciju, na zemaqske ideale47. Ovu odu braku pletu ,,oni koji se slaù sa svojim rebromß (tj. oèweni), ali uop{te ne navode u ovim ,,uspesimaß braka teme duhovnog uzrastawa, tj. bogopoznawa i oboèwa. Naprotiv, Oci govore da, s jedne strane, brak i {to je u vezi sa wim predstavqaju smetwu za uzno{ewe gore, a s druge strane, da je put uzno{ewa put ~istote, uzdrà47. ,,Gledaj, {ta daje qudima savez qubavi mudri brak. Ko je nau~io »qudeõ èqenoj mudrosti? Ko je prou~io tajanstva koja skriva u sebi i zemqa, i more, i nebo? Ko je dao gradovima zakon i pre zakona ko je osnovao gradove i sa nadahnu}em prona{ao ve{tine? Ko je napunio pijace i domove? Ko mesta za publi~ne igre? Ko vojsku za bitku i stolove za gozbu? Ko hor pojaca u mirisnom dimu hrama? Ko je ukrotio ìvotiwe? Ko je nau~io orati zemqu i sejati biqke? Ko je poslao u more za borbu sa vetrom crnu la|u? Ko je, ako ne brak, sjedinio more i kopno vla`nim putem i tajno ono {to je bilo razdeqeno jedno od drugog? To su darovi braka u tom smislu. Ali postoji ne{to {to je jo{ vi{e uzvi{eno i boqe. Svezani vezom braka mi zamewujemo jedno drugome i ruke, i sluh, i noge. Zahvaquju}i mu »tj. brakuõ, dobijamo dvostruku snagu na veliku radost prijateqa i jad neprijateqa. Zajedni~ke brige smawuju smetwe. Zajedni~ke radosti postaju ugodnije. Bogatstvo daje ve}u radost zbog jednodu{nosti. A kod onih koji nemaju bogatstvo, jednodu{nost daje ve}u radost, no bogatstvo. Brak je kqu~ koji otvara put prema ~isto}i i qubaviß (Sveti Grigorije Bogoslov, Παρθενίας }επαινος, PG 37, 541A–543A.). Kao {to se iz navedenog citata vidi, cela materijalna kultura ima osnov u braku, ali ne i duhovna. Svi najve}i filosofi (Kant i dr.) i nau~nici (Tesla) sveta bili su slobodni od bra~ne veze.

66

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

wa, ili ukratko re~eno devstvenost. Tako npr. sveti Grigorije Niski, premda be{e oèwen48, pi{e: ,,...pokazano je da je nemogu}e druk~ije da se du{a sjedini s netrule`nim Bogom, ako i ona kao On ne postane ~ista kroz netrule`nost, kako bi sli~nim zadobila sli~no.ß49 Jo{ kasnije o tome u~i sveti Grigorije Bogoslov, govore}i o prednosti devstva, i produùju}i: ,,Naprotiv, supruànstvo ili sasvim udaquje od Hrista, zbog pogubnih raspaqivawa tela i svake vrste svetskih briga, ili se olako »jedvaõ doti~e boànskoga.ß50 I ovo slabo pribliàvawe Bogu u braku mogu}e je samo kroz celomudrenost. U protivnom ,,brak, onda naro~ito se i li{ava svake pohvale, kada se neko koristi wime do presi}enostiß51. Oni koji se sastaju ,,nenasitoß (ἀκορέστως) ne}e biti osu|eni {to bi, mo`da, sam akt sastajawa u braku bio greh, nego zbog odsustva uzdràwa u granicama Bogom kroz Crkvu postavqenim, zbog nepodvizavawa za vi{e, uzvi{enije ciqeve. Kroz to neumereno sastajawe oni postaju i ostaju za svu ve~nost ,,krv i teloß, koja, po re~i svetog apostola, ne}e naslediti Carstva Boìjega. Ne reci mi: Pa oni se mogu, mo`da, podvizavati na drugim planovima, i ipak zadobiti Carstvo Boìje. Sveti Oci i istorija 48. O tome on sam svedo~i kada pi{e o devstvu i vrednosti istoga, govore}i: ,,Zato smo mi samo posmatra~i blag% tu|ih »tj. devstvenikaõ i svedoci blaènstva drugih...ß (Περ`ι Παρθενίας 3, PG 46, 325B). 49. Tamo, 11, PG 46, 368BC. 50. Sveti Grigorije Bogoslov, Παρθενίας }επαινος, PG 37, 563A. 51. Sveti Jovan Zlatoust, Περ`ι Παρθενίας, PG 48, 557.

67

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Crkve nam svedo~e da ~ovek koji samo misli na sladostrastna uìvawa (u braku ili van wega, svejedno) nesposoban je za bilo kakve podvige, ~ak ni da misli o vi{im duhovnim stvarima. Sladostrasnik i ne pomi{qa da treba da posti, da se moli, da se smirava ‡ jer kad bi to sve ~inio du{e svoje radi, bez sumwe pokazao bi uzdràwe i u bra~nim odnosima. Za takvoga vaè re~i svetog Grigorija Niskog: ,,Koji se predaje »brakuõ ne po ovom nastojawu (shodno sa I Kor. 7.5), sav postaje telo i krv, u kojima ne obitava Duh Boìji.ß52 Na drugom mestu isti sveti otac kaè: ,,Kao {to izgleda, dakle, vaspitava nas se}awem na velike one proroke »tj. Iliju i Jovanaõ da se ne zapli}emo ni u kakve brige svetske; jedna od tih briga je brak. »On jeõ ~ak po~etak i koren svih uzaludnih briga.ß53 Sveti Grigorije Bogoslov u pore|ewu ova dva na~ina ìvota jo{ je konkretniji, pi{u}i o devstvenosti posle Hrista: ,,... Tada je zasijalo svetlo za qude devstvo, odvojeno od sveta i koje odvaja od sebe nemo}i sveta, toliko cewenije od braka i zemaqskih veza koliko se du{a pretpostavqa telu, i {iroko nebo zemqi, koliko je boqi neizmenqivi ìvot blaènih od brzoprolaznog ìvota, koliko je Bog savr{eniji od ~oveka.ß54 Zato upravo devstvo (a ne brak) ima takvu 52. Sveti Grigorije Niski, Περ`ι Παρθενίας 8, PG 46, 356D. 53. Tamo, 7, PG 46, 352D. 54. Sveti Grigorije Bogoslov, Παρθενίας ε} παινος, PG 37, 538A. O ovom preimu}stvu devstva pred brakom, govori ~itavo delo Teodora Zisi, Τέχνη Παρθενίας, A.V. 15, Solun, 1973.

68

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

silu ,,da Boga svede do zajedni~arewa u ~ovekovom ìvotu, a ~oveka da uzvede u sebi ka èqi nebeskih »blagaõß55. Brak ne doseè u takve visine, jer ,,brak, iako ~astan »v. Jevr. 13õ, moè dostizati samo dotle da ne oskvrwuje onoga koji ìvi u wemu, a da jo{ predaje svetost »ili: ,,bogopoznaweß, po Janarasuõ on sam nije u stawu ‡ to ve} nije stvar wegove mo}i, ve} devstvaß56. Sveti Zlatoust, odgovaraju}i onima koji pitaju: ,,Kako je Avram u braku dostigao savr{enstvo, a mnoge deve su poginuleß (vidi: Mt. 25, 1‡13), pi{e: ,,...niti je brak u~inio takvim (tj. svetim) Avrama, niti je devstvenost pogubila one nesretne deve (Mt. 25, 12); no druge vrline du{e proslavile su Patrijarha, i drugi poroci ìvota predali su deve ogwuß57. Isto tako, tuma~e}i re~i apostola Pavla (I Kor. 7, 16) ,,jer {ta zna{ èno da ako muà spase{ß, isti sveti otac pi{e: ,,A {ta }emo mi, upita}e »nekoõ, re}i Pavlu, koji govori: ,,{ta zna{, èno da ako muà spase{ß? i sledstveno priznaje wenu pomo} u duhovnim delima? I ja se s tim slaèm: ja ne udaqujem wu potpuno od pomo}i u duhovnom, ‡ Boè sa~uvaj! ‡ no ja govorim, da ona to ~ini onda, kada se ne bavi bra~nim delima, ve}, ostaju}i ènom po prirodi, dostiè vrline blaènih muèva... Na taj na~in èna moè spasti muà ne time, {to se sjediwuje s wim kao èna, no svojim evan|elskim 55. Sveti Grigorije Niski, Περ`ι Παρθενίας, II PG 46, 324B. 56. Sveti Jovan Zlatoust, Περ`ι Παρθενίας 30, PG 48, 554. 57. Isto 82, PG 48, 593.

69

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ìvotom, {to su ~inile mnoge ène i bez braka... Ako se pak èna bude neprestano bavila ènskim stvarima, to ne samo {to mu »muùõ ne}e doneti nikakve koristi, nego }e i {tetiti.ß58 Istinitost, pak, ovakvog pogleda i stava Svetih Otaca o braku i devstvenosti, i neosnovanost pogleda novijih bogoslova potvr|uje i sam ìvot Crkve. Najve}i svetiteqi (bogopodobnici) i poznavaoci boànskih tajni nisu najve}i qubavnici (eraste) (mislim na ~ove~ansku, plotsku qubav), ve}, naprotiv, najve}i uzdr`qivci u svakom pogledu. Primer toga? Sva ìtija Svetih i sve bogoslu`bene kwige, i sva dela Svetih Otaca. Dok bi saglasno sa Danilom Hioskim, Hristom Janarasom i drugima, trebalo da bude obratno. Iz svega do sada re~enog mogu}e je izvu}i zakqu~ak i kratko izraziti u~ewe Crkve o braku u slede}oj shemi: 1) Crkva, slede}i verno Gospoda Isusa Hrista, Apostole i Svete Oce, stavqa devstvenost iznad braka, jer ,,neoèwen brine za Gospodwe, kako }e ugoditi Gospodu; a èwen brine se za svetsko, kako }e ugoditi èni. Drugo je èna a drugo devojka. Neudata se brine za Gospodwe, da bude sveta telom i duhom; a udata brine se za svetsko, kako }e ugoditi muùß (I Kor. 7, 32‡33). 2) Zbog slabosti na{e Gospod i Crkva dozvoqavaju i brak, blagosiqaju ga i osve}uju, i tako prirodno sjediwewe dvoga ,,u jedno teloß osve}uju i 58. Isto 47, PG 48, 568‡569.

70

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

~ine Tajnom. Telesni odnosi supru`nika u braku blagosloveni su samo radi ra|awa dece. 3) Crkva snishodi slabosti na{oj jo{ i vi{e i trpi i odnose ,,iz slabostiß (shodno prema I Kor. 7, 8‡9) u braku, koji nemaju kao neposredni ciq ra|awe dece, nego sluè kao lek protiv bluda i preqube (tj. protiv odnosa van braka), ne upotrebqavaju}i pri tom nikakve smetwe, ma kakvog vida i prirode za za~e}e deteta, ako se to desi kao posledica op{tewa. U ovom slu~aju ~ovek treba da je svestan svoje slabosti i nemo}i i da se smirava (a ne da o~ekuje vence ‡ ,,bogopoznawe i bogoupodobqeweß za takve odnose), nadaju}i se da ga Bog pomiluje radi smirewa wegovog. 4) Crkva daqe od ovoga ne moè da snishodi, smatraju}i kao greh svako sredstvo ili na~in, bilo prirodan, bilo ve{ta~ki, kao smetwu radi izbegavawa ra|awa dece, zato {to koji tako ~ini, pokazuje jasno da on gleda samo na sladostra{}e kao na jedini ciq tih odnosa. Otuda postaje jasno za{to Crkva takve odlu~uje od Boànskog Pri~e{}ivawa svetim i ìvotvornim Tajnama, kao i sve ostale koji se ne saobraàvaju odredbi apostola Pavla o uzdràvawu u vreme posta i molitve (I Kor. 7,5) i ostalim Kanonima Crkve u vezi toga.59

59. Vidi: Kanon 69. svetih Apostola i sholiju na wega, Πηδάλιον, Atina 1967, str. 94. Uporedi: Kanone (i sholije na wih) 13. Peto-{estog Vaseqenskog Sabora (Isto, str. 230); 3. Dionisija Aleksandrijskog (Isto, str. 549‡550); 13. Timotija Aleksandrijskog (Isto, str. 672‡673); 5. Jovana Postnika (Isto, str. 702).

71

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

72

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ТАЈНА И СМИСАО СТРАДАЊА У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ ,,...Stradawe je atmosfera na{e tu`ne planeteß. (O. Justin, Dostojevski o Evropi i Slovenstvu) ivot ~ovekov je jedna velika tajna. Svet u kome ìvi jeste svet tajni. ôvek u malom i bednom qudskom telu ispuwen je i opkoqen je bezbrojnim tajnama i problemima. Tajna do tajne, problem do problema, zagonetka do zagonetke, to je atmosfera u kojoj ~ovek ìvi sa lelujavom svetiqkom uma svoga. Svetiqka je mala i svetlost preslaba da osvetli i odgonetne sve te probleme i zagonetke u ~oveku i oko ~oveka, da ih shvati i razume, da im na|e uzrok i smisao. A 73

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

neka neodoqiva sila tera ~oveka tajnama i problemima koji ga okruùju, on im prilazi sa svake strane, postavqa ih sebi i mu~i se da ih shvati i razre{i. I u tome je sva tragedija ~oveka {to on ne moè da se ne mu~i tim, kako ih veliki um Dostojevskoga naziva ,,ve~nim problemimaß. ôvek se mu~i wima od kad se ~ovek zove, re{ava ih i razre{ava, ali nikako da im na|e kona~no re{ewe, re{ewe koje bi ~ovekovu misao umirilo i uspokojilo. ,,I upravih srce svoje da traìm i razaberem mudro{}u sve {to biva pod nebom; taj mu~ni posao dade Bog sinovima qudskim da se mu~e oko wegaß (Ekl. 1, 13), priznaje nemo}no ~ovek ustima starozavetnog Propovednika. A kao plod sve te muke i napora jeste iskreno i tu`no priznawe: ,,ûdno je to za mene te ne mogu znatiß (Jov 42, 3). No i pored tog priznawa, ~ovek nije prestao da se mu~i tim problemima, trude}i se na ovaj ili onaj na~in da im na|e re{ewe. Nema toga ~oveka, koji je iole normalan, a da sebi nikada nije postavio ta ,,prokleta pitawaß. Ali isto tako nijedan problem nije ozbiqno postavqen ako nije postavqen istinski i opasno, tako da od susreta sa wim u groznicu pada i razum ~ove~iji, i du{a, i srce. Tako su{tinski ìvotne probleme postavqaju samo ~elnici qudske misli: Jov, Solomon, apostol Pavle, [ekspir, Dostojevski i dr. Ipak, qudi mogu samo uo~iti i postaviti probleme, ali ne i dati im kona~no re{ewe, koje u krajwoj konsekvenci zavisi od apsolutnog smisla i ciqa qudske istorije. 74

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Centralni ìvotni problem, problem koji sintezira u sebi sve probleme i svu tragiku bi}a {to se ~ovek zove, problem od ~ijeg re{ewa zavisi vrednost i smisao samog ìvota, jeste problem stradawa i smrti. Da je to tako vidi se po tome {to taj problem mu~i svakog ~oveka, od prvog do posledweg. âk i za najmawe qudsko saznawe, o~igledna je ~iwenica: stradawe je svuda prisutno; sve {to postoji strada; sva je vaseqena potopqena u stradawe; stradawe je prosto neka kobna neophodnost ovog trodimenzionog sveta. U na{em srpskom rodu niko nije tako duboko zavirio u tajnu stradawa kao sveti pustiwak ]elijski, otac Justin, svode}i sva stradawa na smrt kao vrhunac i kulminaciju svih. Otuda, po wemu, ,,jedna je stvarnost stvarnija od svih stvarnosti u svetu; to je: smrtß. A qudski ìvot na zemqi {ta je ako ne stalno gr~evito otimawe od smrti, borba sa smr}u, i najzad ‡ poraz od smrti? Ba{ zato je, po ocu Justinu, tragi~no biti ~ovek, jer ma koliko se naprezao da prevazi|e tragiku qudskog ìvota, ~ovek ne moè ne ose}ati i ne saznavati da stalno ostaje zatvorenik u neotvorqivoj tamnici smrti, tamnici koja nema ni prozore ni vrata. Zbog tako isuvi{e bliske i svudaprisutne svoje realnosti, problem stradawa i smrti zadavao je najvi{e muke duhu ~ovekovom. Taj problem su sebi postavqali mnogi mu~enici misli u rodu qudskom, traè}i mu pravi smisao i re{ewe. No ovaj problem nije mogu}e re{iti dok se ne na|e 75

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

pravi odgovor na pitawe: otkud stradawe i smrt u ovom na{em svetu i u ~oveku? Ovo pitawe nas vra}a na prve stranice Biblije i na sami po~etak hri{}anske antropologije. Po biblijsko-svetoota~kom u~ewu Bog je stvorio prvog ~oveka po ,,liku svome i po podobijuß kao rodona~elnika ~ove~anskog sveta. Stvorio ga je ,,malo mawim od An|elaß, a mnogo ve}im od ostale tvari. Telom stvorenim od zemqe, ~ovek pripada materijalnom svetu, a du{om, koju mu je Bog udahnuo, svetu duhovnom, te sobom predstavqa mali svet u velikome (mikrokosmos) ili ‡ veliki u malome (makrokosmos). Stvoren po liku Boìjem, ~ovek je iza{ao iz ruku Tvorca neporo~an, bestrastan, bezazlen, svet, bezgre{an, besmrtan. No, sva ta svojstva prvozdanog ~oveka bila su koliko data, toliko i zadata, jer ~ovek je stvoren kao bi}e pozvano na usavr{avawe do bogopodobnosti i oboèwa. Obraz Bo`ji ~ovek je primio pri stvarawu, a podobije je dobio kao zadatak da ga stekne i ostvari ve`bawem sebe u podraàvawu Bogu. To i jeste bogodani ciq ìvota ~ovekovog: da svu sadrìnu, sva svojstva bi}a svoga upodobi Bogu, da postane savr{en kao {to je Bog savr{en (vidi: Mt. 5, 48), da postigne oboèwe (θέωσις) celokupne prirode svoje zajedni~arewem u Boìjoj prirodi (II Petr. 1, 4). Otuda proizilazi jasno da je ~ovek imao misiju da, sjediniv{i se s Bogom, privede sa sobom i u sebi celokupnu tvorevinu Bogu i da je sjedini s Wim, tako da na kraju ,,bude Bog sve u svemuß (I Kor. 15, 28). 76

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Me|utim, prvi ~ovek nije ispunio svoje nazna~ewe, nego se kroz pad u greh udaqio od wega, a samim tim i od svog Praobraza ‡ Boga. Greh je pomra~io nebesko i uzvi{eno nazna~ewe ~oveka, i spre~io wegovo izvr{ewe u Bogu. Mogu}nost greha leàla je u slobodnoj voqi ~ovekovoj, upravo u onom elementu bi}a ~ovekovog koji mu je bio dat da bi, vo|en wime, dostigao svoje puno nazna~ewe kroz prirodno kretawe svih darovanih mu du{evnih i telesnih sila. Po svetom Maksimu Ispovedniku, kao i u celokupnom crkveno-biblijskom svetoota~kom u~ewu, greh prvog ~oveka i po~etak zla u vidqivom svetu sastoji se upravo u neprirodnom kretawu prirodnih sila du{e. ôvek, umesto neprekidnog kretawa ka svome Tvorcu, kao jedinstvenom izvoru ìvota i oboèwa kao ciqu svoga postojawa, okrenuo se prema ~ulnim dobrima kao prema ne~emu ,,stvarnijemß. Posledice pada, dakle, ovog pogre{nog kretawa du{e ~ove~ije, bile su mnogobrojne i stra{ne za sve sile du{e i tela. Sve sile ~ove~ije, umesto da se hrane i utvr|uju duhovnom hranom koja im je bila odre|ena, po~ele su da traè oslonca u gresima i strastima, ili, kako bi rekao sveti Vladika Nikolaj: ,,ôvek je napustio jedinoga ìvoga Boga, kao hleb ìvota, i oti{ao da traì sebi hranu na wivama gladi.ß ôvek, otpav{i od duhovne istine i znawa, potraìo je u ~ulima zadovoqewe i zamenu za izgubqeno duhovno blaènstvo, i wime su po~ele vladati telesne strasti. 77

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Zbog ovih strasti telo ~ove~ije, koje je trebalo da se produhovi an|elskim na~inom ìvota, postalo je oblak i zavesa za razum (vo|u du{e); razum pak ~oveka, prekinuv{i nit koja ga je povezivala sa wegovim izvorom (boànskim Logosom) izgubio je silu moralnog upravqawa nerazumnim silama du{e (kao {to su èqni i afektivni wen deo), i od nekada{weg gospodara postao je rob. Otuda razum ropski sluì nerazumnim pokretima ovih sila (èqa i afekta), koje ga guraju da teì samo ka zadovoqstvima (sladostra{}u = η ] δον`η), a da izbegava koliko je god mogu}e neprijatnosti i stradawa ([οδύνη). Sveti Maksim pridavao je izuzetno veliki zna~aj odnosu izme|u uìvawa (]ηδον`η) i stradawa ([oδύνη) u ~oveku. Prvo je uzrok drugom, a drugo je posledica prvog. Me|utim, boànska pravda postavila je granice te`wi ~ovekove voqe prema grehu. Bog, iz prevelikog ~ovekoqubqa, presecaju}i neprirodno raspoloèwe i kretawe ~ovekove voqe, udruìo je sa nepravednim zadovoqstvom (]ηδον`η) pravednu kaznu ‡ stradawe ([oδύνη), koje se projavquje upravo u telu, prema kome je ~ovek upravio svu svoju gre{nu ~e`wu. To je Bog u~inio, veli sveti Maksim, ikonomi{u}i na{e spasewe. Dostojno je pa`we mi{qewe da Sveti Oci, posebno sveti Grigorije Bogoslov i sveti Grigorije Niski, smatraju sve posledice greha koje se odnose na telo kao obla~ewe ,,ko`nih haqinaß (I Mojs. 3, 21), daju}i svaki od wih ovom biblijskom pojmu razli~itu sadrìnu. Me|utim, svi se slaù 78

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

da pod ,,ko`nim haqinamaß treba razumeti sve ono {to izraàva i kroz {ta se projavquje stradalnost, prolaznost i smrtnost tela, tj. zbir svih onih svojstava koje imaju nerazumne ìvotiwe. Ali, po svetom Maksimu, plata ~oveku za greh ne nalazi se samo u stradalnosti i smrtnosti wegovog tela. ôvek kroz pad nije izgubio samo netqenost svoje prirode, nego je i osu|en na strastno ro|ewe od semena, poput ìvotiwa. Isto tako i sveti Grigorije Niski, govore}i o posledicama pada, postepeno razvija u~ewe o osudi ~oveka na semeno ra|awe. Greh, kao {to smo videli, uveo je u ~oveka i tvar propadqivost i smrt. Smrt predstavqa, kao {to je poznato, kraj ìvota jedinke. Me|utim, ~ovek je pozvan da ìvi. Toga radi zakon greha, da bi sa~uvao ravnoteù prema zakonu smrti i da bi zadovoqio, makar u malom, nagon ìvota, izrazio je sebe u najnièm obliku sladostra{}a, {to je imalo kao posledicu ,,u gresimaß ra|awe (Ps. 50, 5). Daqe, po svetom Maksimu, upravo kroz to ,,u gresimaß ra|awe, od prvog Adama predat je svima qudima i greh voqe (sladostra{}e = ]ηδον`η), kao i greh prirode (stradalnost wena = [oδύνη), budu}i da se u svakom iz semena ro|ewu predaje celokupni praroditeqski greh. Adam je sve koji su od wegovog tela nastali kroz nepravedni po~etak sladostra{}a, uveo sa sobom u pravedan kraj kroz bol u ~asu smrti. Po{to svi qudi vode poreklo od Adama, to je prvorodni greh putem nasle|a pre{ao i preneo 79

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

se na sve qude. Adam je ra|ao decu ,,po obrazu svojemuß. Samo u tom kontekstu mogu}e je razumeti re~i mnogostradalnog Jova: ,,Ko }e biti ~ist od prqav{tine? Niko, pa makar samo jedan dan poìveo na zemqiß (Jov 14, 4‡5). Primaju}i od Adama qudsku prirodu, svi mi sa wom primamo i grehovnu iskvarenost. Otuda, ~ime je postradao Adam, time smo postradali i svi mi koji proishodimo od semena Adamova. To pokazuje da je naslednost prvorodnog greha sveop{ta, pa otuda i sveop{ta stradalnost i smrtnost. Izvor smrti je greh, a prete~e smrti su bolest i stradawe. Telo je grehom postalo trule`no, ,,a smrt trule`no{}u caruje nad svima qudimaß, veli sveti Atanasije Veliki. Stav Crkve povodom pitawa sveop{tosti prvorodnog greha manifestuje se od po~etka praksom kr{tavawa male dece, pri ~emu se kum u ime dece odri~e Satane, {to svedo~i da se deca, koja ne u~ini{e li~nog greha, nalaze pod teretom prvorodnog greha, jer su ro|ena sa ogrehovqenom prirodom u kojoj dejstvuje Satana (Blaèni Avgustin). A i samo stradawe dece ne dolazi zbog wihovih grehova, nego je to projava kazne koju je pravedni Bog izrekao nad prirodom qudskom paloj u Adamu (Isto). Tek posle ovog ukratko izloènog pravoslavnog u~ewa o genealogiji greha i stradawa, mogu}e je govoriti o poku{ajima re{avawa ve~nog problema stradawa i smrti kroz istoriju qudske misli. Budu}i da je taj problem najve}a muka duhu 80

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

~ovekovom, ~ovek nije mogao ne mu~iti se wime, traè}i mu kona~no re{ewe. Problem smrti, po ocu Justinu, jeste probni kamen na kome se probaju svi bogovi i svi qudi. Suo~eni sa problemom smrti pali su na ispitu ne samo svi qudi kao pojedinci, nego i svi kolektivni izrazi duha ~ovekovog: nauka, filosofija, umetnost, tehnika, civilizacija, i sve takozvane prirodne religije. Svi ti dometi duha qudskog u najboqem slu~aju prate ~oveka samo do groba, trude}i se bezuspe{no da mu gorku tajnu ìvota koji se zavr{ava smr}u bar malo zaslade, da bi se i oni, ranije ili kasnije, stropo{tali u grob razjedeni i uni{teni mikrobima smrti i trule`nosti. Problem stradawa i smrti postavqan je i re{avan i u Starom Zavetu na vi{e mesta, ali nigde dubqe i iscrpnije kao u Kwizi o Jovu. Nema nijedne kwige ni u Bibliji, ni u svetskoj kwièvnosti, koja bi tajni stradawa pri{la tako prosto i tako duboko kao kwiga Jova. Sa wom se ne moè meriti nijedna filosofija tuge i àlosti qudske, pa stajali iza wih [openhauer ili Hartman, Dante ili Gete, jer ih ona sve daleko prema{a po dubini svoje problematike. Glavni problem ove kwige je problem stradawa pravednika u ovom svetu. Ona ne tretira pitawe stradawa uop{te, po{to se smatra, kao op{tepoznata istina starozavetnog zakona, da svako stradawe dolazi kao direktna posledica greha, odnosno gaèwa zakona Bo`jeg. Stradawe, dakle, tih prestupnika zakona je jasno, i ne predstavqa nika81

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

kav nere{iv problem za starozavetnog mislioca, po{to oni stradaju za svoje prestupe. Ovde je pitawe: za{to stradaju oni koji nisu prestupnici zakona, koji su sav zakon ispunili i ìveli po wemu ,,besprekornoß? Na to mu~no pitawe trudi se da dade odgovor cela ova kwiga, a da li je uspela, i koliko, vide}e se iz daqeg izlagawa. Glavna li~nost ove kwige je Jov, ina~e veliki pravednik Boìji, jer ,,bija{e dobar i pravedan, i boja{e se Boga, i uklawa{e se od zlaß (1, 1). O wegovoj pravednosti govori i prorok Jezekiq, navode}i ga kao primer pravednosti sa pravednim Nojem i prorokom Danilom (Jez. 14, 20). Za tu svoju pravednost Jov je bio izobilno obdaren od Boga ovozemaqskim dobrima. Imao je Jov ogromna stada kamila, volova, ovaca i druge stoke. Jov je bio vrlo sretan i u porodici. Imao je sedam sinova i tri k}eri, {to se tako|e smatralo za veliki blagoslov Boìji. No, po nepoznatom uzroku za Jova, wega iznenada snalaze velika i te{ka isku{ewa, sve jedno ve}e od drugoga. Za vrlo kratko vreme Jov, po dopu{tewu Bo`jem, postaje puki siromah. U isto vreme kada doznaje o svojoj ekonomskoj propasti, on doznaje i za smrt sve svoje dece. U jednom trenutku ru{i se blagoslov Boìji, i{~ezava potomstvo, nestaje bogatstvo. To sve Jova snalazi iz zavisti svelukavog vraga koji ga opada kod Boga, kao da je Jov bogobojazan ne iz qubavi prema Gospodu, nego, veli, zato, {to si mu Ti, Gospode, darovao zemaqska blaga, mimo ostalih qudi. Zato on, boje}i se da ne izgubi ta 82

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

blaga, po{tuje Te. ,,Nisi li ga Ti ogradio i ku}u wegovu i sve {to ima svuda unaokolo? Delo ruku wegovih blagoslovio si, i stoka se wegova umnoìla na zemqi. No, pruì ruku Tvoju, i kosni se svega {to ima, psova}e Te u o~iß (Jov 1, 10‡11). A Gospod, znaju}i veru i trpqewe sluge svoga Jova, dopu{ta Satani da ga li{i svega {to ima da bi ga na taj na~in posramio za klevetu. \avo ku{awe Jova nije mogao izvesti samo po svojoj zloj voqi, ,,jer on ne moè ni{ta ~initiß, kaè sveti Zlatoust, ,,ako ne dopusti Bogß. Tako dakle, po dopu{tewu Bo`jem, |avo li{ava Jova svega bogatstva, i kada je, po wegovom o~ekivawu, Jov trebalo da pohuli na Boga, doga|a se ne{to {to ga je strahovito porazilo: Jov pade na zemqu, pokloni se i re~e: ,,Go sam iza{ao iz utrobe matere svoje, go }u se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodweß (Jov 1, 20‡21). Kakva duhovna snaga i kakav divan lik pravednoga Jova! Jer, ,,uza sve to ne sagre{i Jov niti re~e bezumqa za Bogaß (Jov 1, 22). No, zli vrag, iako je pretrpeo poraz, ipak ne odstupa. On opet traì povod da bi oklevetao pravednika pred sveznawem Bo`jim, i drsko istupa pred Boga sa izjavom: ,,Sve to {to je Jov izgubio, samo je spoqa{wa vrednost; no evo, kosni se samog wega, psova}e te u o~iß (Jov 2, 5). A Gospod re~e Satani: ,,evo ti ga u ruke samo mu du{u ~uvaj,, (Jov 2, 6), tj. evo ti wega, radi s wim {ta ho}e{, samo sa~uvaj mu ìvot. I zaista, |avo pokazuje svu svoju satansku zlobu i ume{nost u pako{}ewu 83

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

qudima. On navodi na Jova opaku i te{ku bolest gubu, zbog koje je morao biti izolovan iz naseqa. Izba~en izvan grada, sedeo je na |ubri{tu i crepom strugao gnoj sa tela svoga, koje se ìvo raspadalo u qutim bolovima. \avo je Jova mislio pobediti stra{nom prokazom, no da bi mu pobeda bila {to sigurnija, on navodi na Jova jo{ jedno isku{ewe koje je za wegovu bogoqubivu du{u bilo teè od svih telesnih muka. Naime, |avo za svoje oru|e koristi Jovovu ènu, koja, kao saàqevaju}i ga, govora{e mu: ,,Dokle }e{ trpeti... No reci neku re~ Gospodu i umriß (Jov 2, 9). Ali Jov se i ovde pokazuje kao duhovni gorostas, prozire ciq ène, ili boqe re}i Satane, zbog ~ega joj i odgovara: ,,Govori{ kao luda èna; dobro smo primali od Boga, a zlo zar ne}emo primati?ß (Jov 2, 10). Jov je ta~no uspostavio dijagnozu svoje ène kad tako govori ‡ ludilo. Jer svaki um qudski, ako je posednut |avolom, grehom, zlom, on je u ludilu. Greh nije ni{ta drugo do malo ludilo uma qudskog, du{e qudske, a biti |avoiman, nositi |avola u du{i svojoj ‡ eto potpunog ludila (Mt. 8, 28‡34). ,,I uza sve to Jov ne sagre{i usnama svojimß (Jov 2, 10). I ovoga puta Jov odnosi pobedu nad Satanom, koji, budu}i potpuno posramqen, vi{e se ne usu|uje da kleveta pravednika. Istina, |avo je uspeo da li{i Jova imovine, poroda i zdravqa, ali nije postigao svoj ciq. Nije ga uspeo iznuditi da kaè bogohulnu re~, i time upropasti dobrodeteqi wegove du{e. U toj borbi Jov se pokazao kao granitna stena o koju su se po84

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

lomile sve strele lukavoga. Wega niti je ranije bogatstvo u~inilo gordim, niti ga je sada{wa beda slomila, niti je bio doveden u zabunu i o~ajawe, nego je svuda pokazao svoje juna{tvo. No drama Jovova tu se ne zavr{ava. \ubri{te na kojem je Jov sedeo u qutim patwama postaje naj~uvenija svetska katedra, postaje mesto gde se re{ava najteì ìvotni problem ‡ problem stradawa. Pred jezivom stvarno{}u qudskih stradawa ~ovekov um spopada groznica i on zanemi, kao {to nam pokazuju i ova tri prijateqa Jovqeva, koji su do{li da ga te{e. Kad su videli u kakvom je jadu wihov prijateq, posu{e se prahom po glavi i plakahu sedam dana, ne progovoriv{i nijedne re~i, ,,jer vi|ahu da je bol vrlo velikß (Jov 2, 12‡13). Gledaju}i stradawe izraèno u takvim dimenzijama, wihova se misao pokre}e i oni se trude da re{e problem stradawa, da objasne otkuda stradawe dolazi i za{to ~ovek uop{te strada. Mi{qewa svih qudi do Jova ili posle Jova, sasvim svejedno, mogu se sumirati u tri vrste mi{qewa, a koja su zastupqena u Kwizi o Jovu, kao {to }emo daqe videti. Svi u~esnici ove, u istoriji sveta jedinstvene polemike, napreù se i trude da re{e taj, za qudski um nere{ivi problem. Ipak, u tim razgovorima i dijalozima, oni su problem stradawa toliko ra{~lanili i izanalizirali, da posle wih qudski um ne moè o tom pitawu da kaè ni{ta novo. Pogledi na stradawe koje daje Kwiga o Jovu, jesu jedini mogu}i pogledi sa qudske ta~ke gledi{ta. 85

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Diskusiju otvara Jov svojom jadikovkom, u kojoj prokliwe dan svoga ro|ewa (Jov 3, 3‡4), ~ime daje povoda svojim prijateqima da i oni progovore i iznesu svoja mi{qewa u pogledu stradawa. Prijateqi Jovovi: Elifas Temanac, Vildad Su{anin i Sofar Nama}anin, po dogovoru do{li su svaki iz svoga mesta ,,da ga poàle i pote{eß (2, 11). Oni su imali dobre namere i bili su qudi veruju}i koji su imali strahopo{tovawe pred Bogom, te im je jadikovka Jovova, koja je bila prili~no smela (vidi: Jov 3, 20‡26), izgledala pomalo i bogohulna. Oni su qudi zakonskog poretka i starozavetne psihologije, po kojoj stradawe dolazi kao kazna za greh u~iwen prema Bogu, naru{avawem Wegovog zakona. Wihovo je rezonovawe u saglasnosti sa re~ima Bo`jim koje Mojsije saop{tava narodu: ,,Ako uzaslu{a{ glas Gospoda Boga svojega, drè}i i tvore}i sve zapovesti Wegove, koje ti ja danas zapovedam, uzvisi}e te Gospod Bog tvoj vi{e svih naroda na zemqi. I u~ini}e Gospod da si obilan svakim dobrom, plodom utrobe svoje, i plodom stoke svoje, i plodom zemqe svojeß (V Mojs. 28, 1 i 11), dok za neizvr{ewe Wegovih zapovesti Bog preti najqu}im kaznama (V Mojs. 28, 15 i daqe). Uz to, sigurno da su imali dosta primera na kojima su se te re~i obistinile, zbog ~ega ih oni primewuju i na Jova, govore}i: ,,Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebqeniß? (Jov 4, 7). Oni, ne znaju}i da je Jov gre{an, i koji su gresi na wemu, izvode logi~ki zakqu~ak iz wegovih stradawa, analogno sta86

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

rozavetnom zakonu i tvrde da je on gre{an. Oni znaju samo to da stradawa dolaze za grehe, znaju da u Boga nema nepravde, a vide velikog stradalnika pred sobom i zakqu~uju: ,,Jov je kriv, jer ina~e ne bi stradao.ß U tom smeru oni razvijaju svoje govore i ube|uju Jova da prizna svoju gre{nost i da se pokaje, kako bi mu Bog oprostio, jer, vele oni, ,,Bog ne odbacuje dobroga, ali ne prihvata za ruku zlikovcaß (Jov 8, 20). No Jova ne zadovoqava ta upro{}ena {ema wegovih prijateqa, koji nagone du{u wegovu da }uti pred Bogom. Du{a wegova ne moè da }uti dok ne shvati ono {to ne zna, i zato traì da se izlije pred Bogom svojim. Jov zna i celom du{om svojom ose}a da prijateqi wegovi govore apstraktno, teoretski. A on traì dokaze: ,,Pou~ite me i ja }u mu~ati; i u ~emu sam pogre{io obavestite meß (Jov 6, 24). Jer Jov, poznavaju}i sebe dobro, bio je svestan da se o zakon Boìji nije ogre{io i da ga je celog ispunio, zbog ~ega ga i sam Bog naziva ,,dobrim i pravednim, koji se boji Boga i uklawa se od zlaß (Jov 1, 8; 2, 3). A i sam Jov, se}aju}i se svog pre|a{weg ìvqewa, smireno ispoveda: ,,U pravdu se obla~ih i ona mi bija{e odelo, kao pla{t i kao venac bija{e mi sud moj. Oko bijah slepcu i noga hromu. Otac bijah ubogima...ß (Jov 29, 14‡15). Ipak, iako Jov ovako govori, on ne smatra sebe potpuno slobodnim od greha. Naslu}uje on, kao kroz maglu, ono {to je kasnije u Novom Zavetu postalo jasno ,,kao u ogledaluß, da se prvorodni greh 87

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

nasle|uje, i da niko od wega nije slobodan, pa rezonuje: ,,Ko je slobodan od ne~istote? Niko, pa makar samo jedan dan poìveo na zemqiß (Jov 14, 4‡5). Jov, dakle, ne smatra sebe bezgre{nim, ne opravdava sebe pred Bogom, nego samo ukazuje na nesrazmeru koja postoji izme|u wegovih stradawa i wegovih grehova. U tome i jeste su{tina Jovovog pogleda na problem stradawa, jer samo tvrdi da strada vi{e nego {to zasluùje. U tom pogledu i on ostaje u normama starozavetne logike, iako ne{to druk~ije od wegovih prijateqa. Jov poznaje svoje beskona~no ni{tavilo i prazninu svih svojih re~i, on ose}a da ~ovek ,,kao cvet ni~e, i otsjeca se i beì kao sjen, i ne ostajeß (Jov 14, 2), ali kao ~ovek, mu~en mnogim nedoumicama, postavqa izvesna pitawa i traì re{ewe istih. Wega strahovito mu~i to {to se u wegovoj du{i zarodila misao koja je dovela u pitawe pravednost Bo`ju koja moè da dozvoli toliku nesrazmeru stradawa u odnosu na wegove grehe. Ta misao je podgrevana i raspirivana time {to on vidi i drugu stranu ìvota: blagostawa koje bezbo`nici uìvaju (Jov 21, 7), jer pored svih zala koje ~ine bli`wima svojim, ipak ,,mirne su kolibe lupe{ke, i bez straha su koji gweve Boga, wima Bog daje sve u rukeß (Jov 12, 6). I ne samo to. Jov je sede}i u gnoju i pepelu izvr{io analizu i reviziju celog upravqawa svetom, i na{ao mnogo neskladnoga i neumesnoga. Glavno od tih mra~nih mesta tog ,,svetskog bezporetkaß, nema sumwe predstavqa ta puna bespomo}nost ce88

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

log ~ove~anstva pred licem smrti, kao sintezom i vrhuncem svih stradawa kojima je izloèn ceo rod qudski. (Vidi: Jov 14, 7. 10. 12 i 14). Ne vide}i u svetu, u sebi i oko sebe, nikakve svrhe i ciqa svemu tome, Jova razdiru mu~na i te{ka pitawa. Ako zlo pobe|uje, kao {to izgleda, i ne vidi se kraj wegovim pobedama, nije li ono pravi zakon postojawa? Mo`da Bog i ne upravqa svetom? Mo`da sledovati zakonu Bo`jem nije boqe od zablude? Svoja li~na stradawa Jov ovde uop{te ne postavqa na prvo mesto. Nepravilnost, neprirodnost poretka stvari vi{e od svega mu~i du{u pravednika. Jov je èdan istine, èdan je Bo`jeg odgovora na svoje du{evne patwe, jer zna, ako po|e za qudskom logikom, lako moè dovesti u pitawe pravednost Bo`ju i osnovni poredak stvari u svetu, a to zna~i pore}i Promisao Bo`ji, i priznati da ovim svetom upravqa neka slepa sila. Mu~en tim problemom do o~ajawa, a ne vide}i wegovo re{ewe ni kod sebe, a jo{ mawe kod svojih prijateqa, on ose}a da odgovor moè dobiti samo od Boga. On se ne zadovoqava spoqa{wim shvatawem ,,pravdeß i ,,zakonaß kako mu izlaù wegovi prijateqi, nego kroz maglu, nekako tamno ose}a, da wegova tajna stradawa moè biti re{ena samo u wegovom li~nom susretu sa Bogom ‡ Ocem. Bez toga mi ne moèmo poznati ni tajnu na{ih stradawa, ni dubinu na{eg ìvota. Nego samo kada shvatimo da smo mi deca Oca Nebeskoga, kada osetimo Wega, ~ujemo Wegov glas, samo 89

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

tada ‡ predose}a Jov, moèmo na}i odgovor na sva na{a zemaqska pitawa. Zato pravedna i ~ista du{a Jovova èli da iza|e na sud pred Boga, i on vapije: ,,O, kad bi ~ovek mogao imati pravdawe s Bogom..., o kada bih ja znao gde da ga na|em, i kada bih mogao do}i prestolu Wegovom! Ja bih izloìo pred Wim stvar svoju, i usta bi moja napunio razlozima; saznao bih re~i kojima bi mi On odgovorio, i shvatio bih {ta mi On kaèß (Jov 23, 3‡4). U preìvqavawu te posledwe gladi duha ~ove~ijeg, Jov dolazi u poluo~ajawe, koje bi se moglo nazvati ,,protestomß, no protestom ne u tom smislu u kakvom protestuju mnogi qudi bez qubavi prema Bogu, kada ustaju protiv Tvorca sa zlobom protivqewa, sa gr~om mr`we. Qudi sa takvim ose}awima nikada ne mogu da poznaju istinu. No kada se ~isto i smireno traì istina, kada se ~ovek bori sa }utawem Boìjim, to takvu borbu, borbu traèwa istine, Gospod voli vi{e nego nerazumnu i slepu mehanizovanu pokornost. Zato Jov, iako ose}a sve svoje ni{tavilo, kao i ni{tavilo ~oveka uop{te pred Bogom, kaè: ,,Ipak bih govorio sa Svemogu}im, i rad sam s Bogom pravdati seß (Jov 13, 3), no ne u tom smislu da bi se on ravnao s Bogom, nego bi samo bio rad da Ga pita, da govori s Wim, da izlije pred Wim svu àlost svoju, kao dete pred roditeqem svojim. Jov ovde nije bogoborac, ateist, kako neki neosnovano èle da ga prikaù. Jov traì Boga, on je bogoiskateq, i on strada kada se oseti udaqen i 90

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ostavqen od Boga. No Jov jasno uvi|a i to da pred Bogom, pred najvi{om sveto{}u, pred kojom su ,,i nebesa ne~istaß (Jov 15, 14), koji ,,i u an|ela svojih nalazi nedostatakaß (Jov 4, 18), ~ovek se ne moè sam pravdati, i kao ~ovek ne moè saznati svoja stradawa. Zato, {iban neodoqivo{}u problema koji ga mu~i, Jov najzad otkriva zbog ~ega je problem nere{iv: ,,Nema me|u nama posrednika, koji bi stavio ruku na nas obojicuß (Jov 9, 33). Na dve hiqade godina pre ro|ewa Hristova, pre svih Proroka, bedni i prokaèni starac, sede}i na |ubri{tu u arabijskoj pustiwi, predvideo je i osetio ono, {to ~ove~anstvo tako ìvotno potrebuje i {to treba da se zbude. On je provideo da pali svet gladuje za posrednikom, koji bi, kao neka karika, sjedinio nebo i zemqu. Jov je tu potrebu ~ove~anstva u posredniku ne samo osetio, nego je bio svestan da samo preko wega ~ovek moè dobiti re{ewe svih vekove~nih problema, pa i problema stradawa i smrti. Taj posrednik izme|u Boga i sveta, ose}ao je Jov, mogao bi biti samo Onaj ko bi bio svet kao Bog, i imao u~e{}a u stradawima kao ~ovek. Jednom re~i, posrednik je mogao biti samo Bogo~ovek, {to se posle dve hiqade godina i zbilo u ~udesnom licu Isusa Hrista, jedinog pravog Posrednika izme|u Boga i ~oveka. Jov takvog posrednika èli i takvoga traì. A wemu se za posrednika nudi samovoqno wegov ~etvrti prijateq Elijuj Vuzi}anin, trude}i se da Jovu re{i problem stradawa na svoj na~in, koji 91

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

se mnogo ne razlikuje od ranija tri prijateqa Jovqeva. Ipak, on smatra da je glavni greh Jova u tome {to se pravi pravedniji nego {to jeste, i zato ga ukoreva, govore}i: ,,Eto u tome nisi pravedanß {to si rekao ,,~ist sam, bez grijeha, prav sam i nema bezakowa u meniß; ,,jer je Bog ve}i od ~ovekaß (Jov, 33, 12). Istina, Elijuj dopu{ta mogu}nost da ne mora stradawe uvek biti kazna za greh, nego da Bog moè stradawe dopustiti i iz drugih razloga: da sa~uva ~oveka od moralnoga zla, od oholosti ili da kaznama le~i duhovne rane (Jov 33, 17‡18). Na sve dosada{we vapaje Jovqeve i na wegova pravdawa, Elijuj gleda kao na neke buntove, te savetuje Jova da se tako ne odnosi prema Bogu ,,u koga je ja~ina i mudrostß (Jov 12, 16) i nagove{tava mu za to opet sre}u (33, 23). Jov, pak, svim bi}em svojim ose}a da je i ovaj ~etvrti prijateq sli~an onoj trojici, te ako je on i rekao {ta boqe od wih, on ni{ta novo nije otkrio, te nije Jova ni mogao ute{iti. Zato neute{ni stradalnik govori: ,,Ne dao Bog da pristanem da imate pravo; dokle di{em ne}u odstupiti od svoje dobroteß (Jov 27, 5), tj. od svoga traèwa odgovora na ova op{te~ove~anska pitawa. Kroz Jova je tu progovorilo celo ~ove~anstvo koje zaista nije prestalo da traì re{ewe dok ga kona~no nije dobilo u osmi{qewu stradawa Hristom. Nere{en problem stradawa, stradawe neosmi{qeno, baca ~oveka u najo~ajniji pesimizam. Istorija nam pruà bezbroj primera. Tako na primer 92

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Buda koji je samo posmatraju}i uàse stradawa do{ao do svoje filosofije crnog pesimizma. Otuda, kako veli otac Justin, Budizam nije ni{ta drugo do punoletstvo o~aja. To je ne samo filosofija nego i religija crnog pesimizma. Tajna nebi}a je za Budu prijatnija od pregorke tajne bi}a, koja je protkana crnom niti stradawa. Kad je Buda, samo posmatraju}i stradawa, do{ao do ovakvih zakqu~aka, kako onda da se Jov odrào da ne padne u o~ajawe i pesimizam Bude u moru svojih stradawa? Nesumwivo, samo nadom na Iskupiteqa. On nam sa proro~kom verom i nadom govori ono {to je kao kroz maglu naslu}ivao: ,,Ali znam da je ìv moj Iskupiteq, i On }e u posledwi dan podi}i iz praha ovu koù moju koja se raspada, i ja }u u telu mome videti Boga. Ja }u Ga sam videti; moje o~i, ne o~i drugoga, vide}e Gaß (Jov 19, 25‡27). Po velikoj blagodati Boìjoj Jov je do{ao ne samo do saznawa ,,svedokaß, ne samo ,,posrednikaß, no i ,,Iskupiteqaß. Ta nada u Iskupiteqa, koga je on pocrvenelim o~ima od bola i suza nazirao, i spasla je Jova od o~aja i samoubistva, koji se u takvim prilikama pokazuje kao jedini i najboqi izlaz za qude bez vere i bez Boga. Jov trpeqivo podnosi svoje nesre}e i ne otpada od Boga ne zato {to on misli o nagradi, nego prosto zato {to on veruje u Boga. Zato on, jo{ u po~etku, u odgovoru svojoj èni i ne pomiwe o budu}oj nagradi, nego prosto jo{ jednom ispoveda svoju veru u Boga: ,,Dobro smo primali od Boga, a zla zar ne}emo primati?ß (Jov 2, 10). 93

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Jov, iako nije dobio odgovor na svoja pitawa, ipak nije ostao neute{en. Kada je ~a{a Jovqevih stradawa ispuwena do vrha, kada su umukle sve re~i ~ove~ije, nemaju}i vi{e {ta da kaù, Jovu se javqa Gospod u vihoru i u buri. Gospod se ne javqa Jovu da sada i ovde re{i problem stradawa, jer se takvi ~vorni problemi ne ra{avaju burom, nego se javqa da pokaè va`nost samog problema, kao i wegovu kona~nu nere{ivost bez Boga. Bog u ovom javqawu u vidu raznih pitawa iz ustrojstva sveta, pokazuje Jovu svoju premudrost i svoje svemogu}stvo. Time on ukazuje Jovu da On promi{qa o svemu, te da i na wega nije zaboravio, {to zna~i da Jovova stradawa imaju neki smisao i zna~aj na op{tem planu Boìjem. Shvativ{i iz ovog javqawa Boìjeg da je traìo vi{e nego {to moè podneti, Jov sa smirewem govori: ,,Gle, ja sam malen, {ta bih Ti odgovorio? Me}em ruku svoju na usta svoja. Jednom govorih, ali ne}u odgovarati; i drugom, ali ne}u vi{eß (Jov 39, 37‡38). Kada se dakle Gospod javqa i otkriva svoju veli~inu, Jov se baca u prah i pepeo pred svemogu}stvom Boìjim, i potpuno umiren, kli~e: ,,U{ima slu{ah o Tebi, i sada Te oko moje vidi. Zato pori~em i kajem se u prahu i pepeluß (Jov 42, 5‡6). Time je wegova vera na{la neoborivi dokaz, on sada zna da ,,istina pobe|ujeß. O izbavqewu od stradawa Jov vi{e i ne pomi{qa, jer wegov Bog, u samoj stvari, jeste Bog, jeste Istina, za wega je to glavno. I tek sada se doga|a ~udo. Kada je Jov kona~no smirio sebe i predao se u ruke Boìje, Bog, potvr94

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

|uju}i ispravnost Jovqevog stava u prepirci sa wegovim prijateqima, i nagra|uju}i ga za potpuno smirewe, sada izliva na Jova sugubi blagoslov, jer ,,umnoì Gospod Jovu dvojinom sve {to be{e imaoß (Jov 42, 10). No nikako se ne sme uzeti da je u ovom umnoàvawu Jovqevog bogatstva re{en problem stradawa. Ne. Ovim je samo Jov ute{en i uveren u svoju zakonsku pravednost, dok wegovi vapaji za re{ewem problema stradawa ostaju i daqe neudovoqeni. Kwiga o Jovu taj problem nije re{ila kona~no, nego samo pokazuje nemogu}nost i nesposobnost starozavetnog ~oveka da re{i te osnovne probleme ìvota. Plod svih diskusija Jova sa wegovim prijateqima, i uop{te, plod gole misli qudske svodi se na iskreno priznawe Jovqevo: ,,ûdesno je to za mene, te ne mogu znatiß (Jov 42, 3). Kroz ove re~i Jovove progovorilo je celo ~ove~anstvo i kona~no priznalo svoju nemo} u re{avawu ve~nih problema. Qudska misao je isuvi{e mala da bi obuhvatila sve puteve Boìjeg Promisla. Zato svaki ~ovek koji zadaje sebi ovakva metafizi~ka pitawa i traì razumno opravdawe svoga ìvota, duàn je, pre svega, da ra~una na slabost svih svojih ~ove~anskih sposobnosti i sila za saznawe. Greh, kojeg je ~ovek dobrovoqno usvojio i uneo u svoju du{u, delovao je razorno na na{e organe saznawa. On je onesposobio i unakazio qudski um za shvatawe i usvajawe Istina. Ili, kako bi rekao otac Justin, greh je relativizirao ~oveka na svim nivoima. Za wega su prestale da postoje ap95

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

solutne vrednosti, {to pokazuje tragi~nom sudbinom svojom ~ovek relativisti~ke filosofije. ,,Istina je transcendentna ~oveku i ve{tastvu. Nepremostiva provalija zjapi izme|u ~oveka i istine. ôvek je s ove strane provalije, na ovoj obali, i nikako da prona|e sredstvo koje bi ga prenelo i iskrcalo na onu obalu, gde ìvi transcendentna istina. Ali, na nemo} s ove strane, odgovara svemo} Istine s one straneß (Gnoseologija svetog Isaka Sirina). Iz ogromne qubavi prema palom ~oveku u ovom svetu se javqa sama ovaplo}ena Istina u licu ~udesnog i ni~im zamenqivog Gospoda Isusa Hrista. ,,Ja sam Put, Istina i @ivotß (Jn. 14, 6), rekao je On. Dakle, On je ne samo Isitna, nego i Put ka Istini i @ivot u Istini i sa Istinom. Sa to troje ,,Jedini ôvekoqubacß re{ava kona~no sve probleme koji mu~e ~ovekovu misao. Tek u Hristovoj svetlosti, koju je On svojim dolaskom izlio na svet, moèmo sagledati i pravilno oceniti ne samo uzrok Jovqevih stradawa, nego problem stradawa i smrti uop{te. Tek, dakle, u novozavetnoj svetlosti, obasjan Bogo~ovekom Hristom, ceo problem stradawa, posebno stradawa pravednika i dece, postaje potpuno jasan i re{iv. A re{ewe toga problema, kao uostalom i svih drugih, jeste u wegovom osmi{qewu. Pitawe: za{to ja stradam? traì u odgovoru ne toliko uzrok, koliko svrhu, ciq, smisao moga stradawa. Si}u{ni um qudski, uz to pomra~en grehom, mora priznati da nije u stawu osmi96

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

sliti i opravdati stradawa, a posebno smrt. To nam pokazuje kako Kwiga o Jovu, tako i celokupna istorija Starog Zaveta, ali i istorija ~ove~anstva. Stari Zavet, dakle, to nije mogao da u~ini jer je on bio samo pedagog, samo vaspita~ i vo| ka Hristu (Gal. 3, 24). On samo vodi ~oveka od problema do problema, kao na nekoj ~udnoj izlo`bi, a ~ovek, izmu~en i izgruvan wima, pita svoga vo|u: {ta je ovo, a za{to je ovo ovako? Na sva ta pitawa i zapitkivawa Stari Zavet kao da odgovara: ,,Ja vidim te probleme kao i ti, ali za{to je tako, ja ne znam. Nego znam ko }e nam sigurno na to odgovoriti: Hristos. Idemo k Wemu da Ga pitamo.ß I tako, Stari Zavet, drè}i ~oveka za ruku kao vaspita~ dete, da se ne ugruva po urvinama strahotnih problema, vodi ga izme|u wih, kao izme|u Scile i Haribde, ka jedinom Re{itequ svih tajni u svima svetovima ‡ Bogo~oveku Isusu Hristu. Nasuprot starozavetnoj logici Jovqevih prijateqa, po kojoj je gre{nik uvek ka`wen, a pravednik nagra|en, stoji novozavetna Bogo~ove~anska logika po kojoj, naprotiv, ,,svi koji pobo`no ho}e da ìve u Hristu Isusu bi}e goweniß (II Tim. 3, 12), a to zna~i: strada}e ovde na zemqi. Ovo je nesmestivo u glavu takozvanih logi~ara, jer se ne slaè sa Boìjom pravdom. Me|utim, Bogo~ovek Hristos koji se ne rukovodi qudskom logikom, osvetqava ovaj problem novom boànskom svetlo{}u i izjavquje: ,,Blago prognanima pravde radi, jer je wihovo Carstvo Nebeskoß (Mt. 5, 10). On 97

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

prenosi teì{te toga problema iz ove ,,doline pla~aß u Carstvo Nebesko na koje stavqa puni akcenat i time daje smisao stradawu, pretvaraju}i tu pregorku realnost u neiskazanu radost: ,,Radujte se i veselite se, jer je velika plata va{a na nebesimaß (Mt. 5, 12). Bogo~ovek Hristos je jedino sigurno i nepogre{ivo re{ewe svih ve~nih problema: problema sveta, ~oveka, dobra, zla, ìvota, smrti, pa i stradawa. Bez Wega svi ti problemi ostaju zauvek tajne zape~a}ene sa sedam pe~ata, koje niko drugi ne moè raspe~atiti. Problem stradawa, dakle, moè re{iti jedino Bog koji je odbolovao sve qudske bolove, odstradao sva qudska stradawa i nije pao u o~ajawe; Bog koji je pro{ao kroz smrt i nije se prepao; Bog koji je osmislio, opravdao, oblagovestio, zasladio i svet, i ~oveka i smrt, i ìvot. Samo Bog koji je bio u ~oveku, ìveo ìvotom ~oveka, odstradao sva stradawa, prepatio sve muke, savladao sve smrti, osmislio svet i ~oveka, mogao je re{iti potpuno i Jovov problem, i od Jova buntovnika stvoriti onako smirenog i krotkog pokajnika koji posipa glavu pepelom i govori: ,,Jednom sam govorio vi{e ne}u govoritiß (Jov 39, 38). Takav Bog bio je, jeste i bi}e samo Bogo~ovek Isus Hristos, jedini Osmisliteq, i zato jedini Spasiteq ovoga sveta i ~oveka. Jedino, dakle, Gospod Hristos, koji je svojim stradawem, smr}u i Vaskrsewem osmislio stradawe, pretvorio ga u sladost, u~inio to da qudi ùde za stradawem, je98

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ste i ima pravo da bude jedini istiniti Bog. Da Spasiteq nije stradao i da nije umro, najmu~niji problem qudskog ìvota ‡ stradawa i smrti, ostao bi nere{en, i time najve}a muka neolak{ana i najve}e zlo neuni{teno. No, Hristos je i do{ao zato, ne da nas ostavi i daqe u okovima stradawa i smrti koje smo mi sami na sebe nametnuli, nego da nas od wih oslobodi i da nas veè za sebe vezom svoje slatke qubavi. Smisao stradawa i smrti otkriva se u potpunosti tek onda kada stradawe i smrt postanu Boìji, kada Bogo~ovek pro|e kroz wih. Gospod je otstradao sva stradawa kojima je stradala priroda qudska od Adama do posledweg wegovog potomka, i to potpuno nevin, kao jedini pravi i apsolutni Pravednik, jer ,,On greha ne u~ini, niti se na|e prevara na ustima Wegovimß. Kroz jednoga ~oveka ‡ Adama koji je pogre{io, u{lo je stradawe i smrt u ovaj svet; a kroz stradawe drugog nevinog ‡ Hrista, oni su isterani iz sveta. Naravno, ne treba shvatiti da je Hristos problem stradawa i smrti re{io na taj na~in da wih nema vi{e u ovom svetu. Ne, oni su i daqe tu, samo {to su sada dobili svoj smisao i svoju svrhu u Hristovim stradawima. Da je Hristos stradawe i smrt proterao iz ovoga sveta fenomenolo{ki, to bi zna~ilo stvarawe ,,carstva zemaqskogß i obesmr}ewe ~oveka ovakvog kakav jeste. Hristos to nije hteo, jer je imao neuporedivo uzvi{eniji ciq za ~oveka. On problem stradawa re{ava na taj na~in {to daje smisao stradawu ovde na ze99

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

mqi, ako se isto podnosi u ime Hrista i za Hrista, jer ta i takva stradawa ovde na zemqi osiguravaju nam u onom svetu ve~ni i besmrtni ìvot. Bogo~ovek problem stradawa re{ava u ovom svetu za onaj svet. Kroz svoja bogo~ove~anska stradawa Gospod Hristos vodi qudsku prirodu spasewu najpre od greha kao uzro~nika zla i smrti, i kao novi predstavnik celog ~ove~anstva, jer je bio istinski Bog i istinski ~ovek, uvodi nove odnose i principe u ìvot ~oveka. Krsno stradawe Bogo~oveka postalo je, po ~ovekoqubivom Promislu Bo`jem, sredstvo kojim se daruje qudima ìvot ve~ni. Hristos nas spasava svojim nevinim stradawima, kojima je oboìo ~oveka sjediniv{i qudsko obli~je sa nebeskim. Zbog toga sveti Grigorije Bogoslov, Novi Zavet, novozavetni zakon naziva ,,tajnom stradawaß. Na vrlo prost i jednostavan na~in tu tajnu spasewa izvr{enu Bogo~ove~anskim stradawem, sveta Pravoslavna Crkva izraàva kroz svoju bogoslu`benu poeziju u jednoj jedinoj re~enici: ,,Strastiju tvojeju Hriste, ot strastej svobodihomsja...ß (Stihira na stihovwe gl. 1). No, ni samo stradawe Hristovo, ni Wegova krsna smrt, ne bi bili nikakvo re{ewe da posle svega toga nije do{lo trijumfalno i slavno Wegovo Vaskrsewe. Tek svetlim Vaskrsewem Hristovim razlomqeni su tajanstveni pe~ati na problemu stradawa i smrti, i kroz Vaskrsewe Hristovo ~ove~anstvo je ugledalo Carstvo Nebesko u kome je ìvot ve~ni, pravda ve~na, istina ve~na, qubav 100

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ve~na. U tome je smisao i osmi{qewe svih stradawa ovde na zemqi, i to je kona~no i jedino mogu}e ispravno re{ewe toga problema. Preneti qudsku prirodu iz ve~ne smrti u ve~ni ìvot mogao je samo Bog, a u~initi wenim ve~ni ìvot (usvojiti ga) mogao je samo ~ovek. Otuda samo Bogo~ovek moè biti i jeste na{ Spasiteq. Svojom krsto-vaskrsnom `rtvom Gospod je osvetio qudska stradawa, zasladio ih i oradostio, te su ona postala radost za hristonosce. Otuda ona zadivquju}a smelost hri{}anskih Mu~enika u pogledu stradawa i smrti. Hiqade i hiqade wih su sa pesmom na usnama odlazili i na najqu}e muke. Za dokaz toga treba otvoriti bilo koju stranicu @itija Svetih, pa se uveriti da su stradawe i smrt za hri{}ane radost i dobitak. Za wih to nije vi{e onaj stra{ni qigavi pauk koji je razapeo svoju otrovnu mreù po svoj od greha po~a|aveloj planeti, te lovi qude u wu kao nemo}ne muhe. Za sledbenike Hrista raspetog i Vaskrslog, stradawe i smrt je samo kapija kroz koju se prolazi u ve~no i blaèno Carstvo Gospoda Hrista, gde nas o~ekuje ono ,,{to oko ne vidi i uho ne ~u i u srce ~oveku ne do|eß (I Kor. 2, 9).

101

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

102

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ЦАРСТВО НЕБЕСКО У ПРАВОСЛАВНОМ ПРЕДАЊУ zrazi: Carstvo Nebesko, Carstvo Boìje, Carstvo Hristovo, mawe-vi{e su sinonimi jedne i iste stvarnosti. Carstvo Nebesko predstavqa centralni pojam Boànskog Otkrovewa, koji ima za ciq spasewe sveta u Hristu, i radosni doga|aj koji je objavio Gospod odmah u po~etku svoje propovedi, rekav{i: ,,Ispuni se vreme i pribliì se Carstvo Boìjeß (Mk. 1, 15; Mt. 4, 17). No, ne samo u Otkrovewu, nego i u svetoota~kom Pred&wu Crkve, kao i u savremenom sistematskom bogoslovqu, najva`nije mesto zauzima isti-

103

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

na o Carstvu Bo`jem. To u~ewe proìma celokupno usmeno i pismeno Predawe Crkve, iako se ~esto za pojam ,,Carstvo Boìjeß upotrebqavaju i drugi izrazi (kao: ve~ni ìvot, velija milost, itd.) koji u su{tini imaju isti smisao. Ali, kao {to je za sve o~igledne istine i vrednosti te{ko dati odre|enu i sveiscrpnu definiciju, tako i o hri{}anskoj istini o Carstvu Boìjem ne postoji zajedni~ka i od svih prihva}ena definicija. Gospod na{ Isus Hristos kroz ~udesne svoje pri~e o Carstvu Boìjem, opisao je jasno prirodu, su{tinu i va`nost Carstva Boìjeg, kao i uslove ulaska u wega i blaènstvo u wemu. Kasnije, a na osnovu ovih evan|elskih opisa, stvorene su razli~ite definicije za nagla{avawe ove ili one strane, shodno li~nim pogledima i preduslovima svakog istraìva~a. Tako, po nekima, Carstvo Boìje ozna~ava vladavinu svete voqe Boìje u du{ama qudi, dok drugi stavqaju akcenat vi{e na dru{tvenu stranu i Carstvo Boìje shvataju kao idealno dru{tvo u kome se stalno ostvaruje boànska voqa (primer: prva hri{}anska zajednica u Jerusalimu), kao jedinstven zakon ìvota i delawa. Neki opet poistove}uju Carstvo Boìje sa samim Hristom, a neki sa istorijskom Hri{}anskom Crkvom. U U~ewu dvanaestorice Apostola1, predstavqa se kao budu}e carstvo koje se o~ekuje. Isto tako ga poi1. ∆ιδαχ`η 10, 5 ΒΕΠΕΣ, t. 2, str. 218.

104

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

maju i mnogi Oci Crkve, kao i sveti Zlatoust, koji u tuma~ewu prozbe iz molitve Gospodwe: ,,da do|e Carstvo Tvojeß, govori: ,,a da do|e Carstvo Tvojeß zna~i ne vezati se za vidqive stvari, niti ih smatrati za {ta veliko, nego vapiti ka Ocu i o~ekivati budu}e.ß2 A Zigaben, u tuma~ewu iste ove prozbe, govori: ,,Neka do|e na nas Carstvo Tvoje, tj. caruj Ti nad nama a ne |avo.ß Origen opet, osvr}u}i se na re~i Prete~eve: ,,Pokajte se jer se pribliìlo Carstvo Nebeskoß (Mt. 3, 2), veli: ,,Prvo nalazimo Jovana da pomiwe Carstvo Nebesko, koje je Hristos.ß Isto tako Origen, tuma~e}i tri prve prozbe molitve Gospodwe, tvrdi da izraz: ,,kako na nebu tako i na zemqiß, moè da pristoji uz svaku od te tri prozbe, jer je ,,Ime Boìje osve}eno na nebu, Carstvo Wegovo je utvr|eno na nebu i Wegova voqa se stalno tamo vr{i, ali to je ono {to nedostaje nama na zemqi, a koje mogu da se ostvare ako dostojno sebe pripremimoß3. Posebno za prozbu ,,da do|e Carstvo Tvojeß, prime}uje: ,,Onaj koji se moli da do|e Carstvo Boìje, s pravom se moli da se u wemu rodi Carstvo Boìje i donese plod i usavr{i se.ß4 Origen, dakle, prihvata Carstvo Boìje kao ostvareno u du{i ~oveka kroz iskorewewe iz we greha, s jedne strane, ali i kao budu}u stvarnost u savr{enom wenom obliku, posle Drugog Hristovog Dolaska. 2.\ Απαντα τ~ων ‘Αγίων Πατέρων, ’Αθ~ηναι 1974, t. 64, str. 361. 3. Περ`ι ε[υχ~ης, ΒΕΠΕΣ, t. 10, str. 276. 4. Isto.

105

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Na zapadu, blaèni Avgustin, kao {to je poznato, dao je snaàn podsticaj izu~avawu u~ewa Gospodweg o Carstvu Boìjem, i mnogo je uticao svojim idejama na kasnije hri{}ansko mi{qewe. Svoje poglede o tome on izlaè u svome ~uvenom delu De Civitate Dei (O dràvi Boìjoj), u kome paralelno postavqa zemaqsko dru{tvo (ure|ewe), koje sa~iwavaju nevernici i r|avi qudi i demoni, i ovaplo}uje ga istorijski u konkretnoj formi u idolopokloni~koj dràvi, sa ,,Civitas Deiß koja obuhvata an|ele i svetiteqe svakog plemena (i naroda) i svake epohe, i ovaplo}uje ga u konkretnoj ‡ Crkvi. Tako blaèni Avgustin poistove}uje Carstvo Boìje sa Crkvom. I kasnije, Sveti Oci, kao uostalom i savremeni bogoslovi, izlaù mawe-vi{e sli~ne poglede o Carstvu Boìjem. Tako, Carstvo Boìje, ili Nebesko, po P. Trembeli, poznatom gr~kom bogoslovu, ozna~ava vlast Boìju ,,bilo u srcu ~oveka, bilo u zajednici (dru{tvu)ß. To Carstvo ,,je ve} po~elo, ali kao savr{ena i puna stvarnost izvr{i}e se u ve~noj budu}nostiß5. Otac Justin Popovi}, tuma~e}i prozbu: ,,Da do|e Carstvo Tvojeß, veli da to zna~i: ,,da do|e Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha ‡ Carstvo Troji~nog Boànstva, sa svima svojim bogatstvima i darovima, u kome sve biva od Oca kroz Sina u Duhu Svetom.ß6 U svo5. Παναγιώτης Τρεµπέλας, ‘Υπόµνηµα ε[ις τ`ο κατ`α Ματθαίον Ε[υαγγέλιον, ’Αθ~ηναι, 1958, str. 56. 6. Arhim. Justin Popovi}, Tuma~ewe Evan|eqa po Mateju, Beograd, 1979, str. 233.

106

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

jim spisima daqe, otac Justin Carstvo Boìje ~as poistove}uje sa samim Gospodom Hristom, naziva Ga Carem i tvrde}i: ,,Gde je Gospod Hristos Car Neba ‡ tu je i Nebesko Carstvo sa svima svojim vrednostima i radostimaß7; ~as sa Crkvom, jer, po wemu, ,,Gospod je i do{ao u svet da osnuje Bogo~ove~ansko Carstvo svoje ‡ Crkvu. A to je Carstvo: spasewe ~oveka od greha, smrti i |avola, kroz ohristovqewe = kroz oboÀwe = kroz otroji~Aweß8; ~as opet vidi Carstvo Boìje u du{i ispuwenoj vrlinama, ili jo{ kao eshatolo{ku stvarnost u koju se ulazi verom u Gospoda Hrista i ìvotom po Wegovom Evan|equ. Ovo bogatstvo pogleda i slika oca Justina Popovi}a o Carstvu Boìjem bazira se na bogatstvu samoga pojma Carstva koje je i u Svetom Pismu upotrebqavano u raznim zna~ewima, kao {to }emo jo{ niè videti. a) Carstvo Boìje u Starom Zavetu U~ewe o Carstvu Boìjem je toliko {iroko da obuhvata celokupnu sadrìnu Evan|eqa Gospodweg. Kao i sve, otprilike, novozavetne hri{}anske istine {to se proro~anski (=senovito) nalaze i pomiwu u Starom Zavetu, tako i istina o Carstvu Boìjem. Nosilac tog u~ewa je ideja o Mesiji i Mesijinom carstvu, koja se proteè kroz ceo Stari Za7. Isto. 8. Isto.

107

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

vet, jo{ od prvog obe}awa Mesije Praroditeqima posle wihovog pada. Ta ideja je ponavqana i nagla{avana mnogo puta u istoriji razvoja ~ove~anstva, pogotovo u istoji jevrejskog naroda. Zato, kad Gospod po~iwe svoju propoved sa ,,navr{i se vreme i pribliì se Carstvo Boìjeß (Mk. 1, 14), On govori o religioznoj temi koju Wegovi slu{aoci ‡ Jevreji, razumeju i wome se zagrevaju. Za Josifa Arimatejskog se kaè: ,,I on ~eka{e Carstvo Boìjeß (Lk. 17, 20; Mk. 15, 43), {to zna~i da su Jevreji, savremenici Hristovi, o tome govorili i o~ekivali dolazak Carstva Boìjeg. ûdnovato je da se u celom Starom Zavetu re~ ,,Carstvo Boìjeß ne susre}e nijednom, pa ipak, nema stranice Starog Zaveta iz koje ne izbija kao ne{to jasno i razumqivo samo po sebi, da je Bog jedini Car i Gospodar Izraiqev i svih naroda, i celog vidqivog i nevidqivog sveta koji je On stvorio iz nebi}a u bi}e. U Psalmu 102, 17, veli se: ,,Gospod je na nebu pripremio presto svoj i Carstvo Wegovo nad svim vladaß, a u Psalmu 23, 7: ,,Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata ve~na, i u}i }e Car slave... Ko je taj Car slave? Gospod sila, On je Car slave.ß Kako je Jevrejski narod izabran po~ev od Avrama i stavqen u poseban odnos prema Bogu, pa preko Mojsija i Sinajskog Zakonodavstva, i daqe preko svih proroka koji su govorili o Mesiji i Wegovom Carstvu, po~iwe se ostvarivati Carstvo Boìje u jednom delu zemqe, tj. u ìvotu izraiqskog naroda, koji je postao ,,narod Boìjiß, teo108

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

kratski narod kojim u svemu rukovodi Bog. Dakle, Carstvo Boìje u narodu izraiqskom bilo je jedna stalno prisutna stvarnost, ~ija su dobra i blagoslove uìvali svuda u svakodnevnom ìvotu. Eshatolo{ka ideja o Carstvu Boìjem bila je nepoznata u jevrejskom narodu u prvim vekovima narodne istorije, sve do vavilonskog ropstva. Taj smisao i takvo poimawe dobija kasnije sa pojavom apokalipti~kih pisaca poznijeg judejstva. U dovavilonskom periodu Izraiqci su bili gra|ani jednog teokratskog carstva, ~iji je car bio sam Bog, zbog ~ega ih je i Gospod nazvao ,,sinovima carstvaß (Mt. 8, 12). Blagoslovi i dobra u ovom dru{tvu sa Bogom odnosili su se na ovaj ìvot, i zavisili su iskqu~ivo od wihove vernosti Bogu. Jer, kada je narod odstupao od Boga bivao je ka`wavan na razne na~ine, pa je ~ak dopadao u razna ropstva: asirsko, vavilonsko, gr~ko i najzad rimsko. U ropstvu su naro~ito mnogo patili, te im je izgledalo nelogi~no i ironi~no da i nadaqe sebe smatraju izabranim narodom Boìjim. Pojedini spisi Starog Zaveta prepuni su vapaja zbog odstupawa Boga od wih (neki Psalmi, Pla~ Jeremijin i dr.). Tada se pojavquju proroci koji sa smelo{}u objavquju da je ropstvo kazna zbog grehova narodnih (ili wihovih stare{ina), i ulivali su nadu govore}i, ako se obrate, da }e Bog poslati Mesiju i da }e mesijansko vreme biti vreme slobode, mira i blagostawa, vreme povratka staroj slavi i blaènstvu, ali ujedno i godine mira i pravde me|u svim narodima na zemqi. 109

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Mesija, o~ekivawe i nada izabranog naroda, ali i celog ~ove~anstva, bi}e svetlost i spasewe Izraiqa i svih naroda, i u~ini}e sve novo, èle}i da izle~i sve rane ~ove~anstva od grehova svojim ranama i stradawima (Vidi: Is. 42, 6; 49, 6; Mih. 5, 1; Amos 9, 11‡15). Kroz proroka Danila (i druge apokalipti~ke pisce postvavilonskog perioda), imamo nove predstave Carstva Boìjeg i Mesije, ili ,,Sina ~ove~ijegß kroz koga }e se ostvariti uspostavqawe jednog ve~nog carstva. U proro~anstvima i vi|ewima proroka Danila, Mesija se predstavqa kao nadzemaqska, nadsvetska, predstoje}a Li~nost, koji }e do}i u slavi da sudi svetu i da uspostavi, na mesto raznih svetskih carstava, nepropadivo i preslavno Carstvo Boìje, i da donese obnovqewe i preobraàj ~ove~ijeg ìvota. Me|utim, u vi|ewima apokrifnih apokalipti~kih pisaca iz vremena pred dolazak Gospoda Hrista (kao i za Wegovo vreme), preovla|uje politi~ko i evdemonisti~ko (o sre}i i blagostawu) gledi{te na mesijansko vreme. U po~etku pravilno shvatana preslavna vladavina Mesije kao carstvo boànsko i duhovno, kasnije, pod uticajem ropstva i te{kog ìvota, po~elo se zami{qati i o~ekivati kao sre}no i slavno carstvo Izraiqa i wegov trijumf nad svim svojim neprijateqima. U vreme Gospoda Hrista ve}ina Jevreja je imala ovo drugo mi{qewe o Mesiji i Wegovom Carstvu. Ovo pogre{no poimawe i tuma~ewe starozavetnih proro~anstava o Mesiji, prodrlo je s kra110

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ja na kraj celog jevrejskog naroda i obuhvatilo sve (~ak i najniè) narodne slojeve. Na osnovu takvog poimawa i supruga Zevedejeva je molila Hrista za svoja dva sina ‡ Jovana i Jakova ‡ da ih uzvisi kada postane Car i uzme upravu nad Jevrejima. Sa tim poimawem su se sagla{avali i ovi weni sinovi, predube|eni wenim sujeverjem. No i ostalim Apostolima nije bilo strano ovo mi{qewe, zbog ~ega i ,,uznegodova{eß na ova dva brata. Me|utim, negnevivi Gospod na{ Isus Hristos odmah odseca i odbacuje od ove ène i wenih sinova ovo iskrivqeno tuma~ewe i poimawe (koje je ve} postalo ideal i idol za mnoge), rekav{i: ,,Ne znate {ta i{tete; Carstvo moje nije od ovoga svetaß (Mt. 20, 22 i Jn. 18, 36). Istina, bilo je tada, ali mnogo mawe, i onih koji su mesijansko doba o~ekivali u duhovnom smislu, kao vreme mira i pravde i pot~iwavawa svetoj voqi Boìjoj. Takvi su bili sveti Simeon Bogoprimac, po kome }e Mesija biti Spasiteq, ,,svetlost da obasja neznabo{ce i slava Izraiqaß (Lk. 2, 32), kao i prvi sledbenici Hristovi, koji su, iako ranije zaraèni pogre{nim pojmovima, od silaska Svetog Duha u dan Pedesetnice, sasvim pravilno poimali ideju o Carstvu Hristovom, i Wegovo u~ewe razneli kao buktiwu po celome svetu. b) Carstvo Boìje u Novom Zavetu Gospod Hristos, po~iwu}i svoj javni rad, odmah je objavio da Wegova misija i iskupiteqsko delo 111

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

imaju za ciq stvarawe Carstva Boìjeg za sve qude. ,,I drugim gradovima treba mi propovedati Evan|eqe o Carstvu Boìjem; jer sam na to poslanß (Lk. 4, 43). Kroz svoje u~ewe Gospod je isticao da qudi treba da smatraju Boga svojim Ocem, da od Wega o~ekuju sve sa verom ,,da }e dobitiß i da Ga vole iz sve du{e vi{e od bilo ~ega drugog. @ivot svakog ~oveka treba da je bogocentri~an, da se Boìja voqa vr{i u wemu u qubavi. Gospod je odlu~no odbacio ovozemaqsko svetsko shvatawe o Carstvu Boìjem kao o zemaqskoj sre}i, blagostawu i nacionalnoj nadmo}i Judejaca nad drugim narodima. Carstvo Boìje koje Gospod propoveda ima duhovni karakter. Ono je unutarwe, suprotno politi~koj mo}i i slavi carstava ovoga sveta. A i sredstva {irewa Carstva Boìjeg su duhovna, kao i ciqevi wegovi {to su duhovni, nadsvetski i neprolazni, potpuno razli~iti od nade koju su gajili Judejci. ,,Carstvo moje nije od ovoga svetaß (Jn. 18, 36) ~esto je nagla{avao Gospod. Zbog ovakvog suprotstavqawa Carstvu Boìjem, ideji koja je u glavi naroda bila usa|ena i iskrivqena, bio je odba~en i gowen od Jevreja i od neznaboàca najpre Gospod, a zatim i Wegovi novi principi u ìvotu qudi, kao i Wegovi sledbenici. No, pored svih tih razlika, glavna karakteristika Carstva Boìjeg u propovedi Gospodwoj jeste to da se o wemu u~ilo i prikazivalo kao da je ono ve} po~elo da se {iri i name}e sa samom pojavom Gospodwom. U tom smislu Nauku Gospodwu su 112

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

shvatili kako sveti Apostoli tako i Sveti Oci i u~iteqi Crkve od samog po~etka do danas. Dovoqno je i letimice pogledati tuma~ewe Svetih Otaca na tekstove Evan|eqa i ostalih spisa Novog Zaveta, pa se u to uveriti. Po svetom Zlatoustu, kada Jovan Prete~a govori u po~etku svoje propovedi, da se ,,pribliìlo Carstvo Nebeskoß, pod tim razume ,,prvi i drugi dolazak Hristovß. Tuma~e}i isto mesto iz Evan|eqa, blaèni Teofilakt veli: ,,Pod Carstvom Nebeskim Krstiteq razume prvi i drugi dolazak Hristov i dobrodeteqni ìvot. Jer, ako mi, stranstvuju}i po zemqi, ìvimo kao na nebu, daleko od strasti, onda imamo Carstvo Nebeskoß. A Zigaben veli da ,,Carstvom Nebeskim Krstiteq naziva Hrista, kao Nebeskog Cara po Boànstvu. Carstvom Nebeskim naziva i an|eoski ìvot, koji je Hristos uskoro imao da zavede putem evan|elskih Zapovestiß. A po najve}em savremenom Pravoslavnom Bogoslovu, ocu Justinu Popovi}u, re~i Krstiteqa: ,,Pribliì se Carstvo Nebeskoß, zna~e: ,,Pribliì se Mesija, Spasiteq, Bogo~ovek, a sa Wim i za Wim i ‡ svo Nebesko Carstvo... U stvari, Gospod ostvaruje i daje ono ~emu je sveti Krstiteq vodio i privodio: Carstvo Nebesko.ß Hristos je u svojim propovedima isticao da su po~ela da se ispuwuju starozavetna obe}awa Boìja o budu}em Mesiji ili Spasitequ ~ove~anstva i mesijanskom vremenu. Sam Hristos tvrdi za sebe da je Mesija u razgovoru sa Samarjankom (Jn. 4, 25), pred Pilatom (Jn. 18, 36), kao i u drugim pri113

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

likama. Carstvo Boìje je, dakle, po~elo dolaskom Hrista u svet i Wegovim iskupiteqskim delom, i postepeno se {iri i name}e, poput zrna goru{i~inog ili kvasca, da bi se u budu}em veku pokazalo u svoj slavi i savr{enstvu svome. v) Carstvo Boìje i svet Gospod Hristos je rekao jednom prilikom svojim u~enicima, a preko wih i svima svojim sledbenicima: ,,Vi niste od ovoga sveta, nego vas ja od sveta izabrah, zato mrzi na vas svetß (Jn. 15, 19), i time jasno postavio distancu izme|u Carstva svoga i carstva ovoga sveta. I jo{: time je objasnio za{to svet neprekidno vojuje protiv Carstva Boìjega i goni verne sluge Hristove. Carstvo Boìje je novi svet u svetu ovom, ìva zajednica koja ìvi verom u Hrista i qubavqu prema Wemu i me|usobno. @ivot i ideje i duh ove zajednice su hristocentri~ne, jer Hristos predstavqa i izvor i silu wenog ìvota i wen ciq. Ostali svet, nehristijaniziran i nepreporo|en duhom Hristovim, ìvi u grehu, stran je Bogu i Wegovoj voqi, te stoga wegov ìvot odre|uju druge vrednosti i merila neduhovna i nehri{}anska. Postoje, dakle, dva duha: duh Boìji i duh ovoga sveta (I Kor. 2, 12), dok apostol Jakov direktno veli: ,,Prijateqstvo ovoga sveta neprijateqstvo je Boguß (Jak. 4, 4). Treba, me|utim, znati da Sveto Pismo pod re~ju ,,svetß ne podrazumeva svet kao Boìju tvorevi114

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

nu, svet prirodni i materijalni (jer priroda i materija nisu izvor zla), nego ~ove~anstvo organizovano bez Boga, u kome vlada greh i koje se bori da iskqu~ivo svojim sredstvima poboq{a i sredi svoj ìvot, i tako ,,usre}iß ~oveka. Ovaj gre{ni svet koji ìvi bez Boga, nadahwuje se svojim idejama i principima, a sledi vrednosti i idole i kriterijume uzete i obra|ene u ìvotu bez ikakvog dodira i veze sa Bogom i ve~nim duhovnim vrednostima. No, fakat je bio i jeste da vernici, iako ,,nisu od ovoga svetaß, ipak ìve u strukturama i oblicima ovoga sveta. Sam Gospod, u svojoj arhijerejskoj molitvi, molio se za u~enike svoje Ocu svome ,,ne da ih uzme sa svijeta, nego da ih sa~uva od zlaß (Jn. 17, 15). U Poslanici Diognetu se kaè da se hri{}ani ne razlikuju od drugih qudi ni jezikom, ni obi~ajima, ni odelom, ni hranom, ni ku}ama, nego sveto{}u svoga ìvota, te otuda ,,{to je du{a u telu, to su hri{}ani u svetuß9. Me|usobni, pak, odnos Carstva Boìjega, odnosno sledbenika Hristovih i ovoga sveta, regulisao je sam Gospod rekav{i da treba dati ,,caru carevo, a Boìje Boguß (Mt. 22, 21). [ta to prakti~no zna~i pokazali su sami sveti Apostoli, koji su, sigurno, najboqe shvatili svoga Gospoda, U~iteqa, kada su, primoravani od Jevreja da prekinu propoved o Carstvu Boìjem (Gospodu Hristu), odgovorili: ,,Sudite je li pravo pred 9. Πρ`ος ∆ιόγνητον [επιστολή, ΒΕΠΕΣ, t. 2, str. 253.

115

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Bogom da vas ve}ma slu{amo nego li Bogaß? (D. A. 4. 19), a na drugom mestu: ,,Ve}ma se treba Bogu pokoravati nego li qudimaß (D. A. 5, 29). Govore}i o gorwim re~ima Spasiteqevim, sveti Zlatoust veli: ,,Kada ~uje{ Spasovu re~: ,,podajte }esarevo }esaruß, razumi pod tim samo ono {to ni najmawe ne {kodi pobo`nosti; a sve {to je suprotno pobo`nosti, ve} nije porez }esaru, nego porez i danak |avolu.ß10 Po ovom nepokolebivom principu Hristovom postupali su, posle svetih Apostola, ~itave plejade svetih Mu~enika i Ispovednika kroz, evo, skoro dve hiqade godina. Tog principa se drè i danas oni koji se trude i bore da naslede Carstvo Nebesko. îniti suprotno, zna~i ~initi sebe nedostojnim i nepodesnim za Carstvo Boìje. g) Carstvo Boìje i Crkva U starini, shodno u~ewu Gospodwem, niko nije mogao zamisliti da odrekne istovetnost Carstva Boìjega sa Crkvom. Sumwa, i posebno bavqewe tom temom, zapo~elo je, uglavnom, od Reformacije u {esnaestom veku, kada su od onih koji su tada napustili zajednicu sa Rimom (koji je jo{ ranije bio otpao od jedine, svete, katoli~anske (=saborne) i apostolske Crkve Hristove) ,,nastaleß mnoge nezavisne ,,crkveß, sa razli~itom crkvenom upravom i na~inom ìvota, te se 10. Beseda na Mateja 70, 2, \Απαντα τ~ων ]αγίων Πατέρων, t. 68, s. 317.

116

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Carstvo Boìje nije moglo poistovetiti sa ovom ili onom od mnogih grupa, koje su se samozadovoqno nazivale crkvama. Nasuprot tome, jedina, sveta saborna i apostolska Crkva Pravoslavna, razlikuju}i u svome nedeqivom jedinstvu crkvu vojuju}u i crkvu trijumfuju}u, poistove}uje prvu sa Carstvom Boìjim u wegovom zemaqskom vidu, a drugu sa Carstvom Boìjim u budu}em veku, posle posledweg Suda u wegovom savr{enom i proslavqenom vidu. Hristos se rodio i ìveo u Crkvi starozavetnoj, priznaju}i sve{tene principe wene, praznike, `rtve i zakon wen. Crkva starozavetna obuhvatala je sve Izraiqce, zbog ~ega ih Gospod i naziva ,,sinovima carstvaß (Mt. 8, 12), a kroz koje se svedo~i da je Crkva starozavetna poistove}ivana sa Carstvom Boìjim. I budu}i da se Izraiqci nisu pokazali dostojni ovog Carstva, ono je oduzeto od wih i dato neznabo{cima koji su poverovali u Hrista (vidi: Mt. 21, 43). Judejska vera se nalazi u tesnoj vezi sa hri{}anskom, i prva se smatra pripremnim stadiumom za ostvarewe Gospodom Hristom iskupqewa i spasewa ~ove~anstva. I Stari Zavet i Novi Zavet potvr|eni su krvqu. Prvi, krvqu ìvotiwa na Gori Sinaju (i uop{te starozavetnim `rtvama), a drugi pre~istom krvqu samoga Gospoda na Golgoti (Jevr. 9, 14‡15). Jasna je, dakle, veza izme|u Crkve starozavetne i Crkve novozavetne, jer u prvoj imamo narod koji je priznavao Boga kao svoga Cara i Wegove Zapovesti kao zakon svoga ìvota, a u drugoj ‡ 117

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

jednu zajednicu svetih, iskupqenih iz ropstva grehu, smrti i |avolu, `rtvom Hristovom, koji zbog toga Wemu pripadaju i posve}uju mu se kao ,,novi Izraiqß, kao novi ,,izabraniß narod Boìji. Ali Gospod, osnovav{i Carstvo Boìje na zemqi, imao je, dakle ciq da to u~ini kroz osnivawe jedne vidqive i organizovane Crkve, koja bi bila istorijska, i u prostoru i vremenu predstavqala ostvareno Carstvo Boìje. U Matejevom Evan|equ (16, 18) Gospod jasno izraàva svoju nameru da osnuje Crkvu: ,,I na ovom kamenu sazida}u Crkvu svoju, i vrata paklena ne}e je nadvladatiß. A u Mt. 18, 17, u~i da onaj koji se ne saobrazi savetima i odlukama Crkve, da se istera iz we, jer ne pripada Crkvi, nije ~lan Carstva Boìjega. Re~ ,,Crkvaß, sem u ovde navedenim mestima, nigde se vi{e ne navodi u Evan|equ, jer upravo wen smisao sadrì u~ewe o Carstvu Boìjem. Tako, sve pri~e Hristove o Carstvu Boìjem (vidi Mt. 13 gl.) odgovaraju hri{}anskoj Crkvi. Crkva Hristova je po~ela od malog broja ~lanova, ali vremenom se ra{irila po celom licu zemqe, kao malo ,,zrno goru{i~inoß koje se razvije u veliko drvo. Ona je i kao ,,mreàß iz pri~e, jer obuhvata u svome krilu i zdrave i bolesne ~lanove; jeste i kao ,,wivaß pri~e, u koju se sa dobrim semenom seje i kukoq od neprijateqa. Dvanaest Apostola, koji su sa~iwavali prvo jezgro Carstva Boìjeg na zemqi i bili prvi posve}eni u ,,tajne Carstva Boìjegß (Mt. 13, 11), postali su dvanaest vo|a Crkve Hristove i poslati su od Gospoda 118

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

da ribolove i druge ~lanove u Carstvo Boìje, tj. u Crkvu Hristovu. I dok u Evan|equ preovla|uje ideja o Carstvu Boìjem i retko se navodi re~ ,,Crkvaß, dotle se u drugim kwigama Novog Zaveta, nasuprot, mesto Carstva uzima Crkva, {to jasno pokazuje da se Carstvo Boìje i Crkva poistove}uju. A ukoliko se u drugim kwigama Novog Zaveta ipak govori o Carstvu Boìjem, ono se, uglavnom, svuda uzima u eshatolo{kom svome smislu. (Upor. I Kor. 6, 10; Gal. 5, 21; Ef. 5, 5; II Sol. 1, 5; II Tim. 4, 1.18 i dr.). Oko Crkve se koncentri{e briga i qubav prvih hri{}ana i wu smatrahu za ,,stub i tvr|avu istineß (I Tim. 3, 15), koja nema na sebi ,,mrqe ni mane, ili ne{to takoß (Ef. 5, 27). Crkva je misti~no telo Hristovo, koji se naziva glavom Crkve, zbog ~ega se smatra Osniva~em i @ivotom Carstva Boìjega na zemqi. Ako je Hristos imao misiju da osnuje Carstvo Boìje na zemqi, onda, vaistinu ovo Carstvo nije ni jedna druga istorijska i vidqiva stvarnost do hri{}anska Crkva. Razume se, Carstvo Boìje je {ire od Crkve po svome sadràju, ako se pod wim razume vladavina Bo`ja nad svim bi}ima i pojavama, dok je Crkva ìvi organizam (=telo) Bogo~oveka Hrista, kroz koju se produùje iskupiteqsko delo Gospodwe, preko u woj obitavaju}eg Svetog Duha i svih boànskih darova, kojima je ovu Spasiteq obdario. Da je Gospod, osnivaju}i Carstvo, mislio na istorijsku Crkvu, vidi se po tome {to je u woj po119

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

stavio najpre Apostole (Mk. 2, 14‡19), ustanovio Tajnu Kr{tewa, kroz koju se ulazi u Crkvu i postaje wen ~lan, kao i druge tajne kroz koje se verni osve}uju i primaju darove Svetoga Duha, i najzad objavio da }e biti sa wom neprekidno do svr{etka veka. Crkva, dakle, i Carstvo Boìje izraàvaju istu boànsku stvarnost, isti boànski red i stawe, zbog ~ega je onaj koji je istinski i verni ~lan Crkve, ujedno i sin Carstva. Otuda, isti uslovi se traè da bi neko bio ~lan Crkve koji se traè i za ulazak u Carstvo Nebesko. |) Carstvo Boìje kao prisutna i budu}a stvarnost Da bi ostvario svoju misiju i osnovao Crkvu svoju (=Carstvo Boìje), Gospod Hristos je skoro za sve vreme svoga zemaqskog rada vodio borbu protiv zlih sila, koje su pruàle otpor i protivile se da zavlada sveta voqa Boìja na zemqi, tj. protiv zle sile u srcima qudi i svim li~nim i dru{tvenim odnosima wihovim. ,,Ako li ja Duhom Boìjim izgonim |avola, dakle, do{lo je k vama Carstvo Boìjeß (Mt. 12, 28). Re~ ,,do{loß pokazuje da je to ,,ne{toß {to je bilo predmet nade i o~ekivawa po~elo da se ostvaruje. Carstvo Boìje, ili mesijanska epoha, bila je ve} stvarnost. Budu}i da je Wegova pojava bila odlu~na i veoma bitna za svet, ona je pra}ena raznim ~udima: ,,Slepci progledaju, i hromi hode, gubavi ~iste se i gluhi ~uju, mrtvi ustaju i siroma{nima propoveda se 120

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Evan|eqeß (Mt. 11, 5). To je ostvarewe proro{tava starih proroka, koji su u~ili da }e se o~ekivani Mesija prepoznati i po ~udesima koja }e ~initi boànskom svojom blagoda}u. Sveti Evan|elist Luka svedo~i da je Gospod Hristos po~eo svoju propoved u nazaretskoj sinagogi, ~itaju}i kwigu proroka Isaije i tuma~e}i proro~anstvo, rekav{i: ,, Danas se izvr{i ovo pismo u u{ima va{imß (Lk. 4, 21). Zna~ajnim izrazom: ,, Danas se izvr{iß, pokazuje Gospod da je Mesija = Carstvo Boìje stiglo onda kad je On po~eo da propoveda o Carstvu Boìjem (Mk. 1, 14). Kada bi Carstvo Boìje pripadalo samo dalekoj budu}nosti, posle kraja ovoga sveta, ne bi Gospod preporu~ivao da najpre i{temo ,,Carstvo Boìje i pravdu wegovuß, pa onda ono {to je za ovaj ìvot potrebno, jer u budu}em ìvotu svi }e ìveti kao an|eli Boìji (Mt. 6, 33; 22, 30), te bi ,,jelo i pi}eß, kao dodatak uz Carstvo Boìje, bili izli{ni. Osvr}u}i se na ovu mnogozna~aju zapovest Hristovu, otac Justin veli da je ,,smisao ~ove~ijeg ìvota na}i Carstvo Boìje i ispuniti du{u Carstvom Boìjim i pravdom wegovom. Sada{wa blaga su dodatak Carstvu Boìjem; ona su neka vrsta miraza koji se daje onome koji najpre i{te Carstvo Boìje i pravdu Boìju. ôvek je Hristov ako je Carstvo Boìje krajwa meta svih wegovih èqa, sve du{e, sveg uma, vascelog bi}a wegovogß11. I u izvrsnim pri~ama Hristovim o Carstvu Nebeskom (Mt. 13 gl.) ono se predstavqa kao prisut11. O. Justin Popovi}, nav. delo, str. 249.

121

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

na stvarnost. Hristos natprirodne tajne Carstva Nebeskog nizvodi u prirodu; natprirodno obla~i u prirodno; svu tajanstvenost neba sabija u zrno p{eni~no. ,,Za zemqu i qude na woj Carstvo Nebesko nije neprirodno, nego prirodno kao i zrno p{eni~noß12, veli otac Justin. Ono se predstavqa kao prisutna stvarnost, kao prisutno najve}e blago, za koje vredi da ~ovek dade sve i da ~ini sve samo da ga dobije (pri~a o biseru). U pri~ama o mreì i kvascu otkrivaju se va`ne crte Carstva Boìjeg, tj. da ono obuhvata u sada{wem vidu svome, ovde u svetu, sa dobrim i zle ~lanove, i da je u svom po~etku neprimetno i bezna~ajno, ali vremenom nevidqivo }e se pro{iriti svuda i obuhvatiti celu vaseqenu. O~igledno je da se u ovim pri~ama Carstvo Boìje poistove}uje sa hri{}anskom Crkvom, jer sve re~eno u pri~ama za Carstvo Nebesko, apsolutno je primenqivo na Crkvu. U Jovanovom Evan|equ re~ ,,Carstvo Boìjeß retko se upotrebqava (Jn. 3, 3.5), nego umesto toga koriste se druge re~i, kao ,,ìvotß, ,,svetlostß, i dr. Tako sre}emo izraze: ,,u|ite u ìvotß, ,,sinovi svetlostiß, umesto: ,,u|ite u Carstvoß i ,,sinovi Carstvaß. Isto tako u Delima Apostolskim ,,posledwa vremenaß (D. A. 2, 17), o kojima govori prorok Joil (2, 28, 29) i u koji }e se izliti Duh Boìji na qude, stigla su ‡ to su dani osnivawa Crkve na Pedesetnicu. Verni ve} ìve u te ,,posledwe daneß, jer se na wih 12. Isto, str. 341.

122

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

izlio Sveti Duh, kao {to je prorekao Joil. U~enici Hristovi i svi vernici ve} su okusili ta blaga mesijanske epohe u svome ìvotu sa Hristom i u Hristu. Od pojave Gospodwe nesumwivo je po~elo Carstvo Boìje i bila je prisutna boànska stvarnost u svetu. Ali, i drugo shvatawe o Carstvu Boìjem, kao budu}em i o~ekivanom, osniva se, tako|e, na re~ima Gospodwim, kao i ono napred obja{weno. Eshatolo{ki elemenat u Hri{}anstvu je veoma jak i neosporan. Najdubqe ~e`we vernika ne okre}u se na blaga ovoga prolaznog sveta, nego na budu}a i nepropadqiva blaga drugog ìvota. Jer svaki vernik, ako ne re~ima, a ono ìvotom, ponavqa re~i svetog apostola Pavla da ,,ovde nemamo grada koji }e ostati, nego traìmo onaj koji }e do}iß (Jevr. 31, 14) i da ,,ne gledamo na ono {to se vidi, nego na ono {to se ne vidi; jer je ono {to se vidi za vreme, a ono {to se ne vidi ve~noß (II Kor. 4, 18)13. @itija Svetih, od prve stranice do posledwe, najre~itija su potvrda ove istine. A Svetiteqi Boìji i jesu pravi vernici Crkve, ili drugim re~ima, prave vernike Bog proslavqa kao svoje svetiteqe. 13. Koliko je ovaj evan|elski princip proèo na{u narodnu du{u, vidi se po tome, {to se wime rukovode ne samo pojedinci, kao vernici, nego ~itav narod, kao celina. Narodni genije taj svoj evan|elski stav izrazio je u narodnoj pesmi, obja{wavaju}i odluku sv. kneza Lazara i celog srpskog naroda pred odlu~nu bitku na Kosovu, da se privole ,,Carstvu Nebeskomeß, pa ma i po cenu vidqivog poraza na bojnom poqu i nebivalog stradawa kasnije u ropstvu, jer,,Zemaqsko je za malena carstvo. A nebesko uvek i dovekaß.

123

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

U blaènstvima (Mt. 5, 3‡12), kao i u celoj Besedi na Gori, Gospod predstavqa Carstvo Boìje kao budu}e dobro koje se ~uva za krotke, ~iste srcem, milostive, siroma{ne duhom, prognane u ovom svetu radi vere i qubavi Hristove. Me|utim, najjasnije se pokazuje eshatolo{ki karakter Carstva Boìjeg u dramati~nim onim opisima kraja sveta, Drugog dolaska Gospodweg, Posledweg Suda i uspostavqawa Boìje vlasti nad svima. Ti opisi u Evan|equ sli~ni su onima kod Isaije, Danila, Joila, i dr. Prethodi}e ratovi, glad, zemqotresi, bolesti, progonstva vernih, pojava la`nih proroka, propoved Evan|eqa u svim narodima, i ,,tada }e do}i krajß (Mt. 24, 1‡45; Lk. 21, 5‡17; Mk. 13, 1‡31). Posebno, budu}i karakter Carstva Boìjeg isti~e se neuporedivo u jedinoj proro~koj kwizi Novoga Zaveta, u Otkrovewu Jovanovom. U wemu je glavna tema, upravo pomo}u simvola i vi|ewa, prikazivawe budu}ih doga|aja koji }e se javiti u svetu. U ovoj kwizi se Carstvo Boìje prikazuje i karakteri{e kao ,,Novi Jerusalimß, koji je sav od dragog kamewa, obasjan slavom Boìjom (Otkr. gl. 21, 22). Ovaplo}ewem Gospoda Hrista, Carstvo Boìje zauzima centralno mesto u ìvotu i istoriji ~ove~anstva, koje je po~elo da se preobraàva u jednu jaku i boànsku stvarnost koja se name}e sve vi{e i vi{e u ìvotu na svim planovima wegovim. U po~etku Gospod i mala grupa u~enika Wegovih sa~iwavali su jezgro ovog Carstva na ze124

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

mqi, jer je u krugu onih koji su poverovali u Gospoda carovao Bog i sveta voqa Wegova bila je i voqa pravih hri{}ana. Ovaj krug vernih {irio se sve vi{e i vi{e i tako Carstvo Boìje, kroz propovedi Apostola i saradnika wihovih, {iri se neprekidno i osvaja prostor u svetu i u du{ama vernih, preobraàvaju}i ga i osve}uju}i svojim boànskim silama. Ovu istinu o takvom {irewu Carstva Boìjeg u svetu i wegovim svojstvima, izneo je Gospod u divnim pri~ama o seja~u i semenu, o p{enici i kukoqu, o zrnu goru{i~inom, o mreì i kvascu (Mt. 13, 1‡9; 18, 88; Mk. 4, 30‡32; Lk. 13, 18). Pa ipak, ovo Carstvo Boìje koje je po~elo pre skoro dve hiqade godina i {iri se postepeno, nije mogu}e da dostigne u uslovima ovog sveta savr{enu i preslavnu svoju formu. Savr{enstvo se ovo ~uva za budu}i neprolazni ìvot, jer u ovom ìvotu ,,vidimo ne{to kao kroz staklo u zagonetki, a onda }emo licem u lice...ß (I Kor. 13, 12). Onaj savr{eni odblesak u budu}em Carstvu Boìjem i blaènstvo doìvqavaju pravi vernici jo{ ovde, zbog ~ega ih sveti apostol Pavle i naziva ,,decom svetlosti, sugra|anima svetih, i doma}ima Boguß (Vidi: Rim. 8, 16; Ef. 2, 19; 5, 8). e) Priroda Carstva Boìjeg i uslovi stupawa u wega Carstvo Boìje, kao i samo Evan|eqe ~iju sadrìnu sa~iwava, jeste duhovnog karaktera. Sve je u 125

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

tom Carstvu duhovno, unutarwe, ti~e se dubine ~ovekove prirode i najdubqih ~ovekovih te`wi i traèwa. Apostol Pavle, odbacuju}i iz Carstva Boìjeg sve materijalno i zemaqsko, pi{e: ,,Carstvo Boìje nije jelo i pi}e, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetomeß (Rim. 14, 17). Carstvo Boìje nije uspostavqeno ,,da se vidiß (Lk. 13, 20), tj. pomo}u vidqivih sredstava i pompi, kao {to su to o~ekivali Jevreji. Duhovnost sa~iwava glavni znak za prepoznavawe Carstva Boìjeg, zato {to je wegova sadrìna Bog, koji je ,,duhß, te i oni koji pripadaju tom Carstvu poznaju se po duhovnosti svoga ìvota, kao oni koji oboàvaju duhovnog Boga, i kao oni koji su vo|eni u svemu Duhom Svetim, koji sa~iwava ìvotvornu silu u ìvotu vernih. Duhovno zajedni~arewe vernih sa Bogom i izme|u sebe, uspostavqeno je na Pedesetnici silaskom Svetog Duha na Apostole, a zatim i na druge verne i wihove saradnike. Kao duhovno Carstvo Boìje, ono se {iri i name}e duhovnim sredstvima: pomo}u re~i, qubavi, sluèwem i samo`rtvovawem ~lanova wegovih radi Hrista.14 [to se pak ti~e uslova za stupawe u Carstvo Nebesko, oni su u potpunosti saglasni sa prirodom Evan|eqa i Crkve Hristove. Ti uslovi uglav14. Su{ta suprotnost tome je ,,carstvo islamaß, koje budu}i svo zemqosano i proèto ~ulno{}u, ostvaruje se i {iri iskqu~ivo ovozemaqskim sredstvima ‡ ogwem i ma~em, kako u pro{losti tako i danas (Vidi: Kur’an ~asni, Svetlost, Zagreb 1969, Poglavqe 2, dio 24, ajet 193; poglavqe 9, dio 6, ajet 43; poglavqe 9, dio 7, ajet 53. i td.). Uostalom, nije poznato da je muslimanska vera bilo gde pro{irena ili primqena preko misionara ‡ bez osvajawa.

126

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

nom sa~iwavaju sadràj hri{}anske etike, ili kako se to kod Otaca naziva ,,ìvota u Hristuß. I sveti Prete~a, i Gospod Hristos po~iwu svoju propoved istim re~ima: ,,Pokajte se, jer se pribliì Carstvo Nebeskoß (Mt. 3, 2; 4, 17). To po ocu Justinu zna~i da je ,,pokajawe vrata Hristovog Evan|eqa. Mimo wih se ne moè u}i u Hristovo Carstvo. Smernost ih uvek nalazi, a gordost ih namerno obilazi. Od pokajawa po~iwe novi ~ovek, novozavetni ~ovek. To je potpuno novi ìvot: sav ustremqen boànskom, besmrtnom, ve~nomß15. Iza pokajawa i sa pokajawem idu sve ostale evan|elske vrline: duboka vera, qubav, milostivost, smernost, molitve, post, itd. {to sve skupa sa~iwava ,,ìvot u Hristuß, tako da svak moè re}i sa apostolom Pavlom: ,,Ne ìvim ja, nego ìvi u meni Hristosß (Gal. 2, 20). Jer, ,,ako je ko u Hristu nova je tvar, staro pro|e, gle sve novo postadeß (II Kor. 5, 17). Sveti Duh, Kojega vernik prima u svetoj Tajni Kr{tewa i Miropomazawa, spaquje sve ne~isto i gre{no u ~oveku, dok celog ~oveka oduhovquje i preobraàva, tako da i telo upija nestvorenu blagodat Duha. Konkretno, Beseda na Gori sadrì u veli~anstvenoj prostoti uslove stupawa u Carstvo Boìje. Tu je Gospod postavio ne samo principe u pozitivnom smislu, nego je istakao i smetwe za Carstvo Nebesko: ,,Ne}e svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! u}i u Carstvo Nebesko; no 15. Nav. delo, str. 93.

127

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

koji ~ini po voqi Oca moga koji je na nebesimaß (Mt. 7, 21). To zna~i da se u Carstvo Nebesko ulazi ne samo kada ~ovek re~ima ispoveda Gospoda Hrista, nego i delima i ìvotom. Nije dosta priznavati i hvaliti smirenost, krotost, ~istotu, qubav, itd. kao Hristove vrline, no treba sebe smiriti smireno{}u Hristovom, ukrotiti kroto{}u Hristovom, oqubotvoriti qubavqu Hristovom; re~ju: ovrliniti sebe svakom vrlinom Hristovom16, veli otac Justin. Svakako, {irewu Carstva Boìjega re~ju i primernim svetim ìvotom vernika, stoje na putu mnoge smetwe i prepreke i u nama samima i u svetu oko nas. Stoga nam predstoji neprekidna borba sa tim zlim silama, koje apostol Pavle naziva ,,duhovima zlobe ispod nebaß, jer nam ,,kroz mnoge nevoqe vaqa u}i u Carstvo Boìjeß (D. A. 14, 22). Ta borba, iako je te{ka, nije beznade`na, jer mi znamo da su boànske sile ja~e od zlih i mra~nih sila. ,,Vi ste od Boga, de~iceß, govori sveti Jovan Bogoslov, ,,i nadvladaste ih, jer je ve}i koji je u vama nego li koji je na svijetuß (I Jn. 4, 4). Samo onaj ko se dobrovoqno preda u slu`bu tim zlim silama i sluì im revnosno kroz grehe i strasti, taj ih i ne moè pobediti. Ali, za takve i nema ulaska u Carstvo Nebesko. ,,Ne varajte seß, veli sveti apostol Pavle, ,,ni bludnici, ni idolopoklonici, ni prequbo~inci, ni ayuvani, ni muèlo`nici, ni lupeì, ni lakomci, ni 16. Nav. delo, str. 259.

128

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

pijanice, ni kavgayije, ni razbojnici, Carstva Boìjega ne}e nasleditiß (I Kor. 6, 9‡10; Gal. 5, 21; Ef. 5, 5). ,,I ovakvi bijaste nekiß, produùje sveti apostol Pavle pi{u}i onda{wim i sada{wim hri{}anima, ,,nego se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda na{ega Isusa Hrista i Duhom Boga na{egaß (I Kor. 6, 11). `) Carstvo Boìje i hri{}anska askeza U podvi`ni~koj asketskoj literaturi Pravoslavne Crkve, kao i u prakti~nom ìvotu Pravoslavnih vernika, Carstvo Boìje se poima uglavnom kao ve~ni blaèni ìvot kojega }e naslediti pravedni i dostojni. ,,Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo koje vam je pripravqeno od postawa svetaß (Mt. 25, 34), re}i }e na Stra{nom Sudu Gospod onima koji budu udostojeni stati s desne strane Wemu. To Carstvo se sti~e svesnim i upornim trudom u ovaplo}avawu svake evan|elske vrline u svome ìvotu. ,,[ta je ovaj ìvot?ß ‡ pita otac Justin, i sam odgovara: ,,Ni{ta drugo do priprema za ìvot ve~ni. @ivot na zemqi je neprekidno spremawe za ìvot na nebu. To spremawe se vr{i pomo}u nebeskih vrlina. A to su evan|elske vrline koje je qudima objavio Car Neba, Gospod Hristos si{av{i na zemqu i postav{i ~ovek.ß17 Mnogi su primeri u Evan|equ koji potvr|uju istinitost re~i Hristovih da 17. Isto, str. 477.

129

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

se ,,Carstvo Nebesko naporom uzima i da ga podvi`nici zadobijajuß (Mt. 11, 12). Dovoqno je setiti se pri~a Spasiteqevih o deset devojaka, o talentima, o radnicima u vinogradu, svadbi carevog sina i mnogih drugih, pa videti da se bez truda niko nije uselio u Carstvo Nebesko. Sveti Apostoli su pravilno shvatili ovu prostu evan|elsku istinu i usrdno se potrudili na rasprostirawu i nasa|ivawu Carstva Boìjega na zemqi, krunisav{i svoj trud na {irewu Evan|eqa prolivawem krvi svoje za Gospoda svoga. Wima su sledili svi istinski veruju}i hri{}ani iz svakog naroda i plemena na zemqi, i u svakom vremenu od svetih Apostola pa do danas. Ali, iako se vrlinski ìvot zahteva i pretpostavqa kao uslov za stupawe u Carstvo Nebesko, ipak ono nije plata za na{a dela, nego dar i poklon Oca na{eg Nebeskog. ,,Kada sve izvr{ite {to vam je zapove|eno, govorite: mi smo zaludne slugeß (Lk. 17, 10). Vrline, podvizi i dobra dela ~ine nas samo sposobnim da taj dar primimo i usvojimo. Jer, Carstvo Nebesko, koje se u Evan|equ upore|uje sa svadbom careva sina, pripada svima; ono je otvoreno za sve qude od najboqeg do najgoreg, od najmudrijeg do najprostijeg. Bogoliko{}u svojom svaki je ~ovek zvanica na svadbu Sina Boìjeg. Dobra dela i vrline su svadbeno ruho koje nam omogu}uje pristup na svadbu. Za sticawe Carstva Nebeskog potrebno je najpre imati blagodat Duha Svetoga koja u srcu radi, a projavquje se kroz molitvu i dobra dela, naro~ito mi130

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

losr|a. I Gospod, otkrivaju}i ovo, rekao je: ,,Carstvo Boìje je unutra u vamaß (Lk. 17, 21). Po Svetim Ocima ,,Carstvo koje je unutra u namaß ozna~ava ,,blaga koja dobroqubivo oko nije videlo, i ~astoqubivo uho nije ~ulo, i u srce prazno Duha Svetoga nije do{loß (I Kor. 2, 9), i koja su zalog budu}ih dobara koja Bog daje pravednima u budu}em Carstvu. Stoga, ko se ne trudi u ovima, koja su plodovi Duha (Gal. 5, 22), u uìvawe onih ne moè do}i.ß Po svetom Maksimu Ispovedniku, ,,neki govore da je Carstvo Nebesko ìvqewe dostojnih na nebu. Drugi, pak, da je ravnoangelno stawe spasenih; a drugi opet ‡ vrsta boànske lepote onih koji su poneli na sebi obli~je nebeskog ~oveka (=Hrista) (I Kor. 15, 49). Ja pak mislim, veli sveti Otac, ,,da se sva tri mi{qewa o ovome uistinu slaù. Jer, svakome }e se u Nebeskom Carstvu dati budu}a blagodat po analogiji kakv†te i koli~ine pravednosti.ß18 Potpuno, dakle, u duhu Hristovih re~i o mnogim stanovima u domu Oca Nebeskoga (Jn. 14, 2), jer pod tim je Spasiteq mislio razli~ite stepene duhovnosti i napredovawa tamo{weg stawa. Jedno Carstvo ima u sebi mnoge razlike, jer je ,,jedna slava suncu, a druga mesecu, a druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slaviß (I Kor. 15, 41). U tome je mudrost i neizmerna qubav Nebeskoga Cara koji time omogu}uje svakome spasewe. Potrebno je samo truditi se. Ako nismo sposobni za 18. Περ`ι θελογίας κα`ι ο[ικονοµίας κεφάλαια II, 93, PG 90, 1169AB.

131

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

najve}a dobra dela, jesmo za najmawa, ali samo neka su dobra. Jer ,,{ta je jeftinije od davawa ~a{e hladne vode ili par~eta hleba (potrebitome), i uklawawa od sopstvene voqe ili li~nog mi{qewa? radi kojih nama pripada Carstvo Nebesko, blagoda}u Onoga koji je rekao: ,,Gle, Carstvo Nebesko je unutra u vamaß (Lk. 17, 24). Jer nije daleko, govori Damaskin, niti spoqa, nego ‡ unutra; samo ushtedni da nadvlada{ strasti, i gle ima{ ga u sebi kroz bogougodan ìvot. Ako li ga ne}e{ i nema{ gaß19, veli sveti Petar Damaskin. Sve svete Tajne i svete vrline: evan|elska istina, evan|elska pravda, evan|elska qubav, evan|elska dobrota, evan|elska milostivost, evan|elska smernost, predstavqaju puteve koji vode i uvode u Carstvo Nebesko. Kqu~ kojim ga otkqu~avamo jeste molitva. Ko wu ima, veli Ilija Prezviter, kako treba, posmatra blaga Carstva Nebeskog pripremqena wegovim prijateqima, a zemaqska dobra previ|a.20 Zato je Carstvo Nebesko, kao ne{to najva`nije za ~oveka, i u{lo u sastav molitve Gospodwe, koja se naj~e{}e upotrebqava. Jer ,,samo je molitvom izmolivo ono {to je zapove|eno traìti (Mt. 6, 33). Ako je Spasiteq zapovedio da se traì samo Carstvo Boìje i pravda Wegova, onda je s pravom uputio one koji èle boànske darove, da to i{tu molitvomß21. 19. Petar Damaskin, Περ`ι τ~ης τετάρτης θεωρίας, Φιλοκαλία III, s. 47. 20. Ilija Prezviter, ’Ανθολόγιον γνωµικ~ων 102, Φιλοκαλία II, s. 298. 21. Maksim Ispovedenik, ‘Ερµηνεία σύντοµος ε[ις τ`ο Πάτερ ]ηµ~ων, Φιλοκαλία II, str. 198.

132

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ПРЕДАЊЕ И „ПРЕДАЊА“

133

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

134

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ПРЕДАЊЕ И ЦРКВА ,,Nemoj uzeti nigda od usta mojih re~i istineß (Ps. 119, 43). itawe Predawa je pitawe ìvota i smrti, ve~nog ìvota ili ve~ne smrti, za svakog ~lana Crkve Boìje. Pitawe o Predawu imalo je oduvek za Crkvu ogroman zna~aj zato {to se i apostolat wen u svetu, a time i samo weno postojawe, nalazi u neposrednoj zavisnosti od wenog odnosa prema Predawu. Ono je i danas, moè biti, va`nije od svakog drugog pitawa, danas kada smo voqno ili nevoqno zapali u razna bespu}a razli~itih savremenih pokreta: ekumenizma, humanizma, jalovih dijaloga i drugih dru135

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

{tvenih bolesti savremene nam epohe, na koju bi se savr{eno mogle primeniti re~i svetog Vasilija Velikog da su se u woj ,,sve granice otaca pomerile; svi temeqi i tvr|ave dogmata poquqaleß1. Va`nost Predawa izvire iz same wegove su{tine, jer je Predawe, kao {to }emo videti kasnije, najdragoceniji dar neba zemqi (dar koji i zemqu ~ini nebom). Tajna Predawa beskona~na je kao i tajna bogo~ove~anskog organizma Crkve, obuhvata sve {to obuhvata i Crkva, i ostaje neislediva do kraja kao i Crkva. Ovo Predawe je apostolsko nasle|e Crkve primqeno od naslednika apostolskih. Tako posmatrano, Predawe je neodvojivo od Svetog Pisma, zato {to ~ine nerazdvojivu dvojedinu celinu, s obzirom i na poreklo, i na sadrìnu, i na zna~aj. Moglo bi se re}i da i Sveto Pismo spada u Predawe, kao wegov zapisani deo (a i jeste Predawe, jer je i ono predato Crkvi), a opet da je predawe nezapisano od strane Apostola Sveto Pismo. Takav wihov odnos bio je poznat i svetim Apostolima, kao {to to svedo~i sam apostol Pavle: ,,Tako dakle, bra}o, stojte i drìte Predawa kojima se nau~iste ili re~ju ili iz poslanice na{eß (II Sol. 2,15). Tim re~ima sveti apostol nas u~i da, s jedne strane, Predawe ili ,,Predawaß sadrè u sebi svu pismenu i usmenu nauku Apostola, a s druge strane, istovetnu va`nost oba ta na1. . . 522.

136

, Περ`ι το~υ ‘Αγίου Πνεύµατος, 30, SC 17, Paris, 1968,

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

~ina predaje Nauke. Tako su me|usobni odnos Svetog Pisma i Predawa shvatili i svi Sveti Oci Crkve, te uvek kada govore o pitawima vere, nerazdvojivo pomiwu uvek i Sveto Pismo i Sveto Predawe. Tako Origen, tuma~e}i re~i premudrog Solomona: ,,Sine, slu{aj nastavu oca svojega, i ne ostavqaj nauk matere svojeß (Pri~e 1,8) pi{e: ,,Oca ‡ slu{amo re~ pisma; a majke ‡ nepisana Predawa Crkveß2, poru~uju}i u nastavku: ,,Nemoj èleti da sve ~uje{ od pisama.ß3 Sli~no u~i i ose}a i sveti Epifanije Kiparski: ,,Treba se pak i Predawem koristiti; jer je nemogu}e sve uzeti iz Boànskog Pisma. Zato {to su sveti Apostoli ne{to predali u pismima, a ne{to u predawima.ß4 Zato s pravom pi{e gr~ki bogoslov Macukas: ,,...Sveto Pismo i Predawe pravoslavni smatraju za samo ìvo telo crkvenog ìvota... Prema tome, osnovnim kriterijumom Istine Otkrivewa treba da se smatra ìvot Crkveß5. Otuda je Predawe vezano za veru, za dogmate, za ìvot, i za sve Tajne Crkve. Tako, na primer, sveti Ipolit nas u~i da je Predawe istovetno sa verom, govore}i: ,,Verujem dakle, blaèna bra}o, po Predawu Apostola, da je Bog Logos si{ao s neba u Svetu Devu Mariju, da, ovaplotiv{i se iz We..., 2. , PG 17, 157A. 3. . 4. , Κατ`α α]ιρέσεων 2, PG 41, 1048B. 5. Ν. Α. Ματσούκα, Γένεσις κα`ι ο[υσία [ορθοδόξου δόγµατος, Θεσσαλονίκη 1969, . 69–70.

137

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

spase paloga »~ovekaõ...ß6 Otuda i sama vera u ovaplo}ewe Boga Logosa jeste vera po predawu, jeste samo to Predawe. Po svetom Grigoriju Niskom to isto vaì i za svete Tajne Crkve, konkretno za tajnu Kr{tewa, kao zakona Gospodweg predatog u~enicima, ,,jer zakon je Predawe boànske mistagogijeß7. Sveti, pak, brat wegov, Vasilije Veliki, u 27-oj glavi svog znamenitog dela O Svetom Duhu navodi mnoge primere nepisanog Predawa, koji po wemu sa~iwavaju neodvojivi deo puno}e pisanog apostolskog Predawa (= Svetog Pisma). Tako, na primer, u spomenutom delu sveti otac navodi kao primqeno iz Predawa znak Krsta (Na~in kako se krstimo); okretawe prema Istoku u molitvi; re~i epikleze (u svetoj Liturgiji); blagosiqawe vode za kr{tewe i uqa za pomazivawe; trikratno pogruàvawe; odricawe od satane (u kr{tewu) i an|ela wegovih, itd. itd...8 Isto tako, po svetom Irineju (kao uostalom, i po svim Svetim Ocima Crkve) ,,apostolsko Predawe obuhvata celokupnu Crkvu i sve u Crkvi: prezvitere ili Episkope, istinsku veru (= Pravoslavqe), darove Svetoga Duha, crkveni poredak i organizaciju, istinske crkvene Tajne, tj. Evharistiju, kr{tewe, istinski hri{}anski ìvot i sve druge elemente, koji se nalaze svuda u pomesnim apostolskim crkvama i koje sa~iwavaju ipostas (= su{tinu) Cr6. . 7. . 8. .

138

,

. 6, 20. , Πρ`ος Ε[υνόµιον [αντιρρητικ`ος λόγος 11, PG 45, 181. , PG 32, 188A–192C.

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

kve Boìje u svetuß9. Sli~no bogoslovstvuje o Predawu i otac Justin Popovi} tuma~e}i re~i apostola Pavla: ,,Stojte i drìte Predawa, kojima se nau~iste ili re~ju, ili iz poslanice na{eß (II Sol. 2, 15), koji na pitawe: ,,ta su Predawa na{a?ß, odgovara: ,,Sve ono {to nam je Gospod Hristos Sam i preko Duha svog Svetog zapovedio da drìmo i da po tome ìvimo; sve ono {to je predao Crkvi svojoj, u kojoj stalno obitava On sa Duhom svojim Svetim (uporedi: Mt. 28, 19-20). ,,Predawa na{aß ‡ to je sav blagodatni ìvot na{ u Hristu Bogu Duhom Svetim; ìvot nas hri{}ana koji je po~eo u Crkvi Hristovoj preko Apostola silaskom Duha Svetoga. Sav taj ìvot na{, nije od nas ve} od Gospoda Isusa blagoda}u Svetoga Duha. Ili ta~nije: sav taj ìvot na{ je od Oca kroz Sina u Duhu Svetom... Tu ~ovek ni{ta ne stvara, niti moè stvoriti, ve} sve to moè usvajati, primati, u svoje pretvarati; sve se u Gospodu Hristu i u Crkvi Wegovoj daje wemu blagoda}u Duha Svetoga, daje i predaje. Tu se od ~oveka traì jedno: da ta Predawa primi i po wima ìvi. Sve {to je Apostolima predato Gospodom Hristom i Duhom Svetim i jeste Predawe, sveto Predawe... Sve to predali su oni nama ,,ili re~ju ili poslanicomß. Zato i sveti Zlatoust veli: ,,Postoji li Predawe »Crkveõ, vi{e ni{ta ne traìß, jer u wemu je sve {to je potrebno za spasewe qudi i za wihov ìvot i u ovom i u onom svetu... Jednom re~ju, bo9. p

, , , 1972/1.

,

139

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ànsko, bogo~ove~ansko Predawe je predavawe kroz vekove i pokolewa samog Gospoda Isusa Hrista, sa svim boànskim istinama i zapovestima, blagodatima (= tajnama) i vrlinama Wegovim, kao ìvot Boga i Spasiteqa, u Crkvi i kao Crkve. To upravo i jeste Crkva Hristova kao bogo~ove~ansko Telo Wegovo tj. sveto Predawe koje ìvi i produùje se kroz vekove, ve~no ìve}i Bogo~ovek Hristos i sve {to on ima u Sebi i {to nosi Sobom.ß10 Pa i pored svega toga te{ko je, skoro nemogu}e, odrediti granice Predawa, tj. definisati Predawe, s obzirom da Predawe nije jedna teorija ili skup logi~kih zakqu~aka, nego ìvot, i to ìvot Bogo~ove~anskog organizma Crkve. Ipak, izgleda da je definicija svetog Vikentija Lerinskog ,,Quod ubuque, quod semper, quod ab omnibus creditium estß (,,[to su svuda, {to su svagda, {to su svi verovaliß) bila i ostala najuspelija. Obja{wavaju}i tu svoju postavku isti sveti otac produùje: ,,Sveop{tost sledujemo kada ispovedamo da je samo ono istinita vera koju ispoveda celokupna Crkva (ἡ καϑ᾽ὃλον Ἐκκλησία); drevnost pak tako {to ni na koji na~in ne odstupamo od one vere za koju je poznato da su je slavili sveti pretci i oci na{i; a saglasnost ‡ ako u istoj drevnosti sledimo odredbe i u~ewa sviju ili bar skoro sviju kako prezvitera (=Episkopa), tako i u~iteqa."11 10. . 11. .

140

, { Ανθρωπος κα`ι Θεάνθρωπος, ’Αθ~ηναι 1969, . 201−203. , Commonitorium pro cath. fid. Aniq 1I, 2, PL 50, 640.

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Da su ovaj princip sledovali svi Sveti Oci, svedo~e oni sami u svojim spisima, gde se tako ~esto pozivaju na Predawe Apostola, na Predawe Crkve, na saglasnost sa prethodnim Ocima, isti~u}i uvek i svuda jedinstvo Predawa i jedinstvo vere, a time i kroz to jedinstvo Crkve kao nositeqke i ~uvarke i prave vere (=Pravoslavqa) i pravog Predawa. Tako je ve} sveti Kliment Rimski pisao u svojoj poslanici Korin}anima: ,,Ne napu{taj ’zapovesti Gospodwe’, nego sa~uvaj ono {to si primio od Wega, ’niti dodaju}i’ na wih ’niti oduzimaju}i’ od wih; ’ne dodaju}i’ pak, ’re~ima Wegovim, da te ne izobli~i i ne postane{ la`qivac’ (IV Mojs. 4, 2; 12, 32).ß12 Sli~no u~i i sveti Kirilo Jerusalimski, govore}i: ,,Drìte ova Predawa bez povrede, i sa~uva}ete sebe bez spoticawa.ß13 Uop{te uzev{i, re~i svetog Vasilija Velikog ,,ono {to su rekli dakle Oci na{i, i mi govorimoß14, mogu se pripisati s istim pravom svakom Svetom Ocu. To sledovawe Ocima od Otaca najjasnije se pokazalo na Vaseqenskim Saborima, ~ije skoro sve dogmatske odluke po~iwu re~ima ,,Sleduju}i Svetim Ocima...ß. Govore}i o tome otac Georgije Florovski isti~e da ,,Crkva zaista nagla{ava odmah iz po~etka istovetnost vere svoje kroz vekove. Istovetnost ova i ostajawe (= trajawe) od apo12. . 13. . 14. .

,

. 2, . 122. , Μυσταγωγικα`ι Κατηχήσεις 5, . 39, . 262. , Περ`ι το~υ ‘Αγίου Πνεύµατος 7, PG 32, 96A.

141

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

stolskih vremena je najjasniji znak i primer prave vereß15. Ovo jedinstvo u veri, ostvarivano u jedinstvu Predawa, osnov je jedinstva Crkve. To jedinstvo je jedan prvobitni fakt, jedna unapred data stvarnost: ,,Jedan Gospod, jedna vera, jedno kr{tewe; jedan Bog i Otac sviju...ß (Ef. 4, 5‡6). Istovremeno, ono je i ciq svih hri{}ana ,,dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznawa Sina Boìjegaß (Ef. 4, 13). Ovaj ciq, me|utim, mogu}e je ostvariti samo kroz Predawe, ovog dakle prvobitnog jedinstva u veri. Otac Justin Popovi}, tuma~e}i navedeno mesto apostola Pavla, veli: ,,Do jedinstva vere i poznawa Hrista dolazi se samo u zajednici ’sa svima Svetima’, samo sabornim (τῆς καϑοληκῆς) ìvotom ’sa svima Svetima’, pod vrhovnim rukovodstvom svih apostola, proroka, evan|elista, pastira i u~iteqa. A wih najsvetije vodi i rukovodi Duh Sveti od Pedesetnice pa nadaqe kroza sve vekove do Stra{noga Suda. U Wemu je i od Wega je i ’jedinstvo vere, i poznawe Sina Boìjega’, Gospoda na{ega Isusa Hristaß16. Istinsko jedinstvo vere i poznavawe Sina Boìjega moè da postoji samo kada ,,pravoslavstvujemo u dogmatima i ìvimo u qubaviß17. 15. , Γρηγόριος ]ο Παλαµ~ας κα`ι ]η Πατερικ`η Παράδοσις, Πανηγηρικ`ος τόµος, Θεσ/νίκη 1960, стр. 240. 16. . , p , . , 1955, . 76–77. 17. . , PG 124, 1008A.

142

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Ovde se radi, razume se, o pravoj, istinskoj veri u Gospoda Hrista, kao temequ jedinstva Crkve. Za same svete Apostole, kao i za sve Svete Oce ,,Crkva Hristova osniva se na pravoj i spasonosnoj veri istine. Po ovom apostolsko-ota~kom shvatawu prava vera se poistove}uje sa istinom, a istina sa Hristom. Predawe prema tome nije ni{ta drugo do upravo predavawe ove ve~ne tajne istine u Crkvi i za Crkvu.ß18 Toga radi i Crkva je po preimu}stvu hristolo{ka stvarnost, hristolo{ka tajna, imaju}i istovremeno i neizgladivi apostolsko-ota~ki pe~at, budu}i da je po ocu Florovskom ona ,,ispuwena propove|u apostola i dogmatima Otacaß19. A to svedo~e i re~i crkvenog pesnika: Crkva, ~uvaju}i Propoved apostola i dogmate Otaca jednu veru zape~ati i nose}i hiton istine, izatkan od bogoslovqa svi{e, upravqa i slavi veliku tajnu pobo`nosti20 Samo ta i takva Crkva Hristova, Crkva @ivota, bila je, jeste i bi}e kroza svu ve~nost stub i tvr|a istineß (I Tim. 3,15), po boànstvenim re18. . , ‘Η ’Εκκλησιολογία το~υ ’Αποστόλου Παύλου κατ`α τ`ον ‘Ιερ`ον Χρυσόστοµον, ’Αθ~ηναι 1967, стр. 161. 19. , Γρηγόριος ]ο Παλαµ~ας κα`ι ]η Πατερικ`η Παράδοσις, Πανηγηρικ`ος τόµος, Θεσσαλονίκη, 1960, стр. 241. 20. Ροµαν`ος ]ο Μελοδός.

143

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

~ima boànstvenog Apostola. Woj je predata od Gospoda, preko Apostola i wihovih naslednika, sva blagodatna riznica vere i ìvota. A da bi sa~uvala ta poverena joj blaga, Crkva je kroz svu svoju istoriju lila krv svojih svetih Mu~enika i Ispovednika, i sakupqala suze i znoj svojih svetih podvi`nika, te je otuda po re~ima jednog pesnika-bogoslova ,,sva krvqu zalivena, i sva slavom oki}enaß21. Predawe, budu}i apostolsko, ota~ko i crkveno, ìvi u jednoj takvoj Crkvi i ~uva se u woj. Da je Crkva, pak, ~uvar Predawa, govori nam opet sveti Vikentije Lerinski, tuma~e}i re~i apostola: ,,O Timotije, zalog (=Predawe) sa~uvajß (I Tim. 6, 20). ,,Ko je danas Timotej, veli sveti otac, ako ne uop{te ~itava Crkva ili posebno skup crkvenih Predstojnika?... ,,Predawe, veli, sa~uvaj.ß [ta je to Predawe? To je ono {to ti je povereno, a ne {to si prona{ao; {to si primio, a ne {to si izmislio; to nije stvar darovitosti ve} u~ewa; nije stvar privatnog sticawa, ve} op{teg predawa: stvar tebi poverena, a ne od tebe stvorena; u kojoj ne moè{ biti tvorac no ~uvar; ne u~iteq, ve} u~enik; ne vo|a, no sledbenik. ,,Predawe, veli, sa~uvaj.ß Zalog vaseqenske vere sa~uvaj nepovre|en i neokrwen. To ti je povereno, to neka ostane kod tebe, to }e se od tebe traìti. Zlato si primio, zlato predaj; ne}u da mi podmetne{ jedno mesto drugog...; ne}u izgled zla21.

144

, p

p ,

, 1961.

. 22

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ta, no wegovu priroduß22. Drè}i se takvog principa, Crkva je uspela da sa~uva kroz vekove svoje Predawe neokrweno i nepovre|eno. Ovo ostajawe Crkve u Predawu je osnovni znak celokupne wene istorije. Evo nekoliko primera za dokaz toga. Sveti Sava, prvi Arhiepiskop Crkve u Srbiji, izlaù}i pred Episkopima, svojim naslednicima, pravoslavnu veru, izme|u ostalog rekao je: ,,Primamo sve svete Sabore po Boìjoj blagodati, koji su se sabirali u svako vreme i mesto radi objavqivawa blago~estija (= Pravoslavqa, prave vere, pobo`nosti) i evan|elskog ìvota, koje prima vaseqenska (= Pravoslavna) Crkva. Kojih se pak odreko{e oni Sveti Oci, odri~emo se i mi; i koje prokle{e oni, one anatemi{emo i mi...ß. To ,,duhovno u~eweß, tj. vera pravoslavna, produùje sveti Sava, ,,nije igra niti bezumqe misli ~ove~ijih, nego sveta vera propovedna, na kojoj bi{e osnovane sve svete istine o Hristu Isusu Gospodu na{em, o Kome proroci Svetim Duhom Boìjim proreko{e, Apostoli nau~i{e, Mu~enici ispovedi{e, i svi Sveti o~uva{e, i prepodobni Oci besprekorno sa~uva{e...ß23 U ispovedawu vere Sabora u Carigradu 1727. godine, nalazimo isto svedo~anstvo: ,,Du`nost je svakog pobo`nog hri{}anina... da ceni i prima sve crkveno Predawe, pisano i nepisano, kao {to je i sama Isto~na Crkva Hristova od po~etka jo{ 22. . 23.

,

t

, Comm nitorium I, 22, PL 50, 667. t .

145

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

od samih Apostola primila i nasledila i dela i ~uva neodstupno do danas.ß24 No, zna~i li to onda da je Predawe jedan skameweni fosil, beìvotan i nepokretan, koji Crkva qubomorno ~uva? Da je Crkva, dakle, jedan arheolo{ki muzej? Ni u kom slu~aju. Tako ne{to tvrditi bilo bi krajwe nerazumno, jer bi se to protivilo celokupnoj stvarnosti i ìvotu Crkve. Predawe je, kao {to smo ve} videli, sama Crkva, a Crkva je ìvi bogo~ove~anski organizam, koji neprekidno ìvi i razvija se, ne mewaju}i ni u ~emu svoju su{tinu i svoju sadrìnu. Sam sveti Vikentije, koji, kao {to smo videli, utvr|uje Predawe, istovremeno podvla~i ideju ìvotnog napretka i razvoja Crkve. Napredak, po wemu, dozvoqava se i to ~ak i veoma veliki, no ipak na taj na~in ,,da to biva stvarni razvoj vere, a ne weno mewawe. Stvarni razvoj biva kada se jedna ili druga stvar raskriva sama u sebi, a izmena, kada prelazi iz jednog u drugo.ß25 Nu`no je da se razvijamo i da napredujemo sa hodom vekova u sazrevawu, saznawu i mudrosti i kao osobe i kao zajednica, no uvek ukoreweni u istoj misli, u istoj veri, u istom Predawu Crkve. Prirodno, uskla|ivawe ova dva elementa u ìvotu Crkve, tj. ta~no ~uvawe Predawa s jedne strane, i usrdno razvijawe u poimawu istoga s dru24. Ι. Καρµίρη, Τ`α δογµατικ`α κα`ι συµβολικ`α µνηµεία τ~ης [ορθοδόξου καθολικ~ης ’Εκκλησίας II, 864. 25. . , Commonitorium I, 28–30, PL 50, 688.

146

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ge strane, predstavqa ne malu te{ko}u, pogotovu za onoga koji poku{ava da tu prividnu antinomiju re{i svojim umom. Za takvoga uvek postoji dvojaka opasnost, opasnost Scile i Haribde ‡ ili da zahteva ve{ta~ko presecawe i zaustavqawe tog ìvotnog procesa i razvijawa u Crkvi, ili da se oklizne u bezdan jereti~kog unakaèwa Predawa i apostolko-ota~ke vere Crkve. Za hri{}anina, pak, sledsteno i za bogoslova, koji svoj um smireno pot~iwava umu Crkve, savesti Crkve, ta opasnost ne postoji, jer ni za Crkvu navedena antinomija ne postoji, budu}i da je i jedno i drugo (tj. i ~uvawe Predawa i wegov razvoj) prirodni izraz wenog sopstvenog ìvota kao bogo~ove~anskog organizma. ,,Niko ne moè, niti je ikome dozvoqeno da razdvaja ova dva elementa; jedino sam ìvot crkvenog organizma u novim okolnostima izlaè isti sadràj vere jezikom date epohe. Svaki ìvi organizam tako se razvija i prilago|ava; samo mrtvi organizam nema nikakve sposobnosti prilago|avawa. U datom slu~aju ne mewa se morfologija (= spoqa{wi oblici ìvota) kao ne{to tu|e ili {to moè da bude odse~eno od sadràja vere, nego sam ìvi organizam pojavquje u svakoj fazi svoga ìvota svoju su{tinu.ß26 Tako Crkva Boìja, vo|ena Duhom Svetim, koga sveti Kirilo Jerusalimski naziva ,,Velikim U~iteqem Crkveß27, osigurana je protiv zablu26. Ν. Α. Ματσούκα, Γένεσις κα`ι ο[υσία [ορθοδόξου δόγµατος, Θεσσαλονίκη 1969, . 34. 27. . , Κατηχήσεις 16, . 39, . 209.

147

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

da, no samo kao celina, a ne kao bilo koji wen ~lan, ili forum, ili deo. Otuda, uop{te se ne postavqa pitawe spoqa{weg kriterijuma Predawa u Crkvi. Kriterijum je sama Crkva kao celoviti organizam, sa svojom Bogo~ove~anskom Glavom ‡ Gospodom Hristom, i Duhom Svetim koji u woj obitava i hrani je svim blagodatnim Darovima svojim. Jer, kao {to kaè sveti Irinej: ,,Ubi ecclesia, ibi et Spiritus Dei; et ubi Spiritus Dei illic ecclesia et omnis gratia.ß28 (Gde je Crkva, tamo je Duh Boìji; a gde je Duh Boìji, tamo je Crkva i sva blagodat.) U svakom posebnom slu~aju, kad se pojavi problem za re{avawe, istupa glas i sud Crkve i ukazuje re{ewe shodno sa duhom wenim. Forme pojavqivawa wenog glasa su raznolike i uvek u zavisnosti od datog istorijskog slu~aja. U jednim slu~ajevima ovaj glas Crkve se izraàva kroz odluke Sabora, u drugim pak, kroz spise Svetih Otaca i u~iteqa, jeraraha i podvi`nika koji su po mi{qewu Crkve dobro izrazili wenu veru. Ponekad ‡ u kultu i liturgi~kim formama; a ponekad opet u }utqivom i pasivnom protivqewu veruju}eg naroda bilo ~emu protivnom wegovoj predawskoj veri. Primawe ili neprimawe od strane saborne savesti puno}e crkvene, igra odlu~uju}u ulogu u wenom ìvotu i o~uvawu istinskog Predawa.29. 28. IRAEN. III, 24, 5. 29. . . , ..., p Σ, PRESS, Paris, 1937, . 34–35.

148

,

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Tu svoju istinu da je samo Telo Crkve kriterijum, nosilac i ~uvar Predawa, Crkva je izrazila nedavno u odgovoru Pravoslavnih Patrijaraha Istoka papi Piju IX, sa Sabora u Carigradu odrànom 1848. godine: ,,Kod nas ni patrijarsi ni sabori nikada nisu mogli uvesti ni{ta novo, zato {to je za{titnik vere telo Crkve, tj. sam narod koji ho}e svoju veru ve~no neizmenivu...ß30 A kakvom cenom taj prosti narod zna da pla}a odbranu svoje vere, neka nam posluì, izme|u mnogih, samo jedan primer iz pravoslavnog sela Grbqa kod Kotora: ,,Za nerodnih godina, pod te{kim nametima Mle~i}a, ~etiri lacmanske »papisti~keõ crkve u Kotoru bejahu napuwene kruvom. I Grbqani umirahu »od gladiõ a u crkvu ne kro~i{e, a kamo li da uzmu hranu...ß31. Kako pomiriti, dakle, jedno takvo ostajawe u Predawu sa obnovqewem Crkve i sa razvojem Predawa, o kome, videli smo, govori sveti Vikentije Lerinski? Sa tim pitawem dotakli smo jedno od najglavnijih problema ìvota Crkve. Razvoj Predawa vr{i se spontano u istoriji Crkve. @ivot Crkve je sli~an onom evan|elskom semenu koje baci ~ovek u zemqu... i seme ni~e i raste da ne zna on (vidi: Mk. 4, 26‡28). Wene istorijske forme, izuzev wenog dogmatskog u~ewa, u znatnoj meri uslovqene su op{tim uslovima istorijskog 30. Ι. Καρµίρη, Τ`α δογµατικ`α κα`ι συµβολικ`α µνηµεία τ~ης [ορθοδόξου καθολικ~ης ’Εκκλησίας II, 920. 31. . , ,, ”, , 1969 – 1970, . 52.

149

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ìvota. Dogmatsko u~ewe ne zavisi ni u kom slu~aju od istorijskog procesa, no samo ovaplo}ewe tog u~ewa u istorijsko tkivo podleè izvesnim izmenama. Crkva mewa forme svog istorijskog ìvota ne slu~ajno i ne proizvoqno, ne zato {to se Crkva prilago|ava savremenom ìvotu i pasivno sleduje za svakom epohom. Promena nastaje kao odgovor Crkve na izazov svake epohe, a ovaj odgovor izvire iznutra, saglasno sa ve~nom su{tinom wenom. Ove promene oblika ìvota Crkve kroz wenu istoriju najjasnije se zapaàju na wenom spoqnom ure|ewu i razvoju formi wenih obreda. Pojava, na primer, mitropolitanskog sistema, a kasnije patrijara{kog u organizovawu Crkve, bila je neka nova forma u odnosu na prethodno crkveno ure|ewe. No, dogmatska struktura trostepene jerarhije ostala je neizmewiva u svim mogu}im istorijskim formama kroz koje je Crkva pro{la u svojoj istoriji. Te promene mo`da se jo{ jasnije vide na razvoju spoqa{wih formi (jer su{tina uvek ostaje ista) crkvenih obreda. Obred je ,,slobodna poezija simvola ili re~i, kojima se Crkva (ne pojedinac) koristi da bi izrazila svoje poznawe o Boànskim istinama, svoju bezgrani~nu qubav prema svome Sazdatequ i Spasitequ, i na kraju ‡ qubav koja uzajamno sjediwuje ~lanove Crkve (=hri{}ane) me|u sobom na nebu i na zemqi. Obred moè da se mewa (po formi izraza), jer je u neku ruku prozra~no pokrivalo po su{tini neizmenivog dogmata. Naime, moè biti, ne postojiß, kaè s pravom Homjakov, ,,u ce150

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

loj Crkvi nijednog obreda ~ija bi savremena forma i{la od vremena apostolskih; a nema nijednog dogmata koji ne bi proishodio od tih vremena.ß32 No, crkveni ìvot i weni obredi ne mogu primati bilo kakve forme, ve} samo one koje odgovaraju su{tini Crkve i wenom Predawu i koje su sposobne da izraze wenu dogmatsku su{tinu i Predawe u datim istorijskim uslovima. Nema sumwe, sve te i sli~ne spoqa{we promene u Crkvi prirodne su posledice crkvenog ìvota, a nikada i ni u kom slu~aju posledice kancelarijskog bogoslovqa ili neke manije za ,,novimß, za ,,savremenimß, za uga|awem strastima i slabostima qudskim. Svaki poku{aj takve prinudne, ve{ta~ke, spoqa nametnute izmene u Crkvi, vodi neminovno u zabludu, u jeres, u raskol. Sveti, pak, Oci, pored strogog osu|ivawa lakomislenih promena i ~vrstog stajawa uz Predawe, ipak sami nisu izbegavali da uvode ne{to i ,,novoß, ako je to samo izraz su{tine crkvenog ìvota. Problem odnosa izme|u ve~noga u Predawu i promenqivoga u formama crkvenog ìvota, postavqa se izuzetno o{tro u na{e dane. Mnogi govore da su problemi na{e epohe toliko razli~iti i toliko ,,noviß, da zahtevaju korenite izmene u Predawu Crkve da bi se re{ili. Toga radi postavqaju pitawe: [ta da se radi? Kako da Crkva re{i te probleme i da pomogne savremenom ~oveku? Mi odgovaramo pitawem: Koji su to ,,noviß 32. A.

,

II,

, 1900,

. 177.

151

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

problemi koji nisu postojali do danas za Crkvu? Nije li ~ovek i danas podloàn istim fizi~kim i duhovnim slabostima, istim strastima i gresima, kojima je robovao i ~ovek apostolske epohe, epohe Vaseqenskih Sabora, epohe svetog Simeona Novog Bogoslova i svetog Grigorija Palame? Nije li za ~oveka i danas du{a skupocenija od celoga sveta? Nije li i danas Hristos jedino Spasewe svakog tela? I ne vaì li i danas za apostolstvo Crkve ono {to je re~eno Apostolima posle Vaskrsewa Gospodweg: ,,Idite i nau~ite sve narode, krste}i ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, u~e}i ih da sve drè {to sam vam zapovedioß (Mt. 28, 19‡20)? To ,,da sve drèß ne vaì li za sve, kao i za Apostole? A ako je sve tako, onda koji su to ,,noviß problemi savremenog ~oveka koje Crkva treba da re{i, sa kojima u pro{losti nije suo~ena i koje nije uspela da re{i? Ne varajmo se! Na{a epoha nije u su{tini ni po ~emu teà ni ,,novijaß od bilo koje prethodne epohe. Svaka epoha u istoriji Crkve bila je za sebe ,,novaß i imala je svoje probleme. êtvrti vek, na primer, smatra se najsjajnijom epohom Crkve. Me|utim, sveti Vasilije je slika veoma crnim bojama, govore}i o tragi~noj ,,buri crkava ... u kojoj ... se sve koleba i trese vise}i na trulim temeqimaß. Izvr}e se ,,spasiteqna dogma blago~estijaß i apostolsko Predawe uop{te.33 Ose}aju}i, dakle, tako ìvo savremene probleme 33. .

152

, Περ`ι το~υ ‘Αγίου Πνεύµατος 1, SC 17, Paris, 1968, . 522.

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

svake epohe, Crkva ih je uvek re{avala i re{ila bez obzira na mno{tvo i ozbiqnost wihovu, uvek istim na~inom i principom: drè}i se Predawa i ìve}i po wemu, pokazuju}i se istovremeno spasewem i sudom svake epohe. Primer za to su svi Sveti Oci, koji su uvek bili najdubqe ukoreweni u Predawu Crkve s jedne strane, i zato najboqi tuma~i Predawa s druge stane, i time i kroz to davali najboqa re{ewa problema savremene im epohe. I danas, samo tim metodom, stoje}i ~vrsto ukorewena u Predawu, Crkva }e mo}i, ne velim da re{i sve savramene probleme (jer mnogi od wih i ne spadaju u wenu nadle`nost), nego da ispuni svoju apostolsku misiju u svetu. Tako, ni sveti Vasilije, niti iko od Otaca, koji su bez sumwe sagledali probleme svoje epohe boqe nego drugi savremenici wihovi, nikada nisu postavqali pitawe: dana{wi ~ovek ne}e ovo ili ono (recimo dogmate i ìvot po wima), nego traì ne{to ,,novoß, nije li dakle Crkva du`na da udovoqi wegovim ,,savremenimß zahtevima? Zamislite, na primer, apostola Pavla, koji propoveda svima istoga Hrista, i ,,toga raspetogaß (I Kor. 2, 2), pa iako je On ,,Jevrejima bezumqe, a Grcima sablazanß (I Kor. 1, 23), da pita svoje slu{aoce {ta ,,ho}eß i ,,èleß da ~uju, pa da im to i propoveda! Ili, boqe da uzmemo primer Gospoda Hrista. Kada On govora{e ,,tvrdu beseduß (Jn. 6, 60) o davawu svoga Tela za hranu i Krvi za pi}e qudima, te zbog toga mnogi od u~enika Wegovih ,,otido{e natrag i vi{e ne i|ahu za wimß (Jn. 6, 66), On 153

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

zbog toga ne samo {to nije promenio temu, nego i na~in objavqivawa istine ,,jer eto, qudi ne}e to da slu{ajuß, nego je ~ak i rekao i dvanaestorici Apostola: ,,Da ne}ete i vi oti}iß? (Jn. 6, 67) A budu}i da je Hristos ,,ju~e i danas isti i do vekaß (Jevr. 13, 8), i da je istina Wegova neizmeniva kao i On sam (,,Ja sam Istina" ‡ Jn. 14, 6), to i za nas danas ne treba da postoji problem {ta i kako da propovedamo svetu. Hristos je predao, a Apostoli i Crkva Wegova usvojili i daqe predaju ne samo istinu nego i metod propovedawa istine. A taj je metod: ,,na|e za dobro Duh Sveti i miß (D. A. 15, 28). Prvo Duh Sveti, pa onda i mi (ne: ja), to jest Crkva kao bogo~ove~ansko telo Hristovo, kao saborno Predawe, jeste merilo svega i osnov jednog istinskog metoda delawa wenog u svetu. Ovo merilo i ovaj metod prihvatili su i ostvarili svi sveti Mu~enici, Sveti Oci i Vaseqenski Sabori. Odstupi li se od wega, odstupa se od svetih Apostola i Mu~enika, od Otaca i Vaseqenskih Sabora; odstupa se od jedinstva, svetosti, sabornosti i apostolnosti bogo~ove~anske vere Hristove; jednom re~ju, odstupa se od Crkve, tj. od samog Gospoda Hrista. Pravoslavna Crkva je jedna sveta, saborna i apostolska upravo time {to ne odstupa od ovog merila i ovog metoda. Na taj na~in, Crkva preobraàva epohe i vremena, a nikada se ne prilago|ava wima, budu}i verna zapovesti apostolskoj: ,,Ne vladajte se po ovome veku, nego se preobrazite obnovqewem uma svojega...ß (Rim. 12, 2). Evo {ta je jedino spasonosno, nu`no 154

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

i istinsko obnovqewe, obnovqewe ne Crkve, jer je ona ve~no nova i mlada Nevesta Hristova, nego obnovqewe sveta i qudi u woj. Hristos je mera svih stvari i svih vrednosti, i zato se sve prema Wemu obnavqa i normira. Zato i poruka apostola Pavla: ,,Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospoda, onako ìvite u Wemu, ukoreweni i nazidani u Wemu i utvr|eni u veri kao {to nau~iste...ß (Kol. 2, 6‡7), vaì za sve u~enike Hristove u svim epohama. To je, po tuma~ewu oca Justina, zapovest nad zapovestima. ,,U Wemu ìviteß , ,,ne prilago|avaju}i Wega sebi, nego sebe Wemu; ne preina~avaju}i Wega prema sebi, nego sebe prema Wemu; ne mewaju}i Wega prema sebi, nego sebe prema Wemu; ne presazdavaju}i Wega po liku svome, nego presazdavaju}i sebe po liku Wegovom... A pravi Gospod Hristos, u svoj puno}i evan|elske bogo~ove~anske stvarnosti, sav je u svome Bogo~ove~anskom Telu ‡ u Crkvi svojoj, kako u doba svetih Apostola, tako i danas, tako i do veka... @ive}i u Crkvi, mi ìvimo u Wemu...ß34 To odre|uje i normira stav Crkve prema problemima svih epoha, prema wenoj misionarskoj slu`bi, prema zabludelim jereticima i svima koji se nalaze izvan we. Ako Crkva odbaci ovaj princip i ovaj stav za ra~un sveta, ako pristane da biva vo|ena a ne da vodi, ako po~ne da se bavi pojedinim pitawima koja name}e svaka epoha (na 34.

. , 1957,

, p . 103–104.

,

.

155

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

primer: socijalna, nacionalna, vojna itd.) na ra~un spasonosne propovedi i predavawa istine i ìvota po sebi, u uverewu da time svedo~i prisustvo Duha Svetoga u sebi, tada gubi (kao {to veoma uspelo kaè Homjakov) svako pravo na poverewe qudi.35 Otuda i jedini pravi i evan|elski stav Crkve kako prema jereticima, tako i prema nevernima, jeste da nastoji da ih prosveti svetlo{}u istinskog bogopoznawa, putem apostolskoota~kog na~ina predavawa istine, i da ih tako u~ini decom svojom. Otuda, pre svega, doprinos nas Pravoslavnih kao pravih nosilaca veli~ine Crkve i wenog istinskog Predawa u ovom svetu zabluda, doprinos u re{ewu mnogih savremenih problema, kao i za ,,obnovqeweß Crkve, bi}e nastojawe da ìvimo u Crkvi, da ìvimo u Gospodu Hristu ,,ukoreweni i nazidani u Wemu, i utvr|eni u veri kao {to smo nau~eniß (Kol. 2, 7). I za nas imaju punu va`nost re~i svetog Vasilija: ,,Du`ni smo mi da se kr{tavamo kao {to smo primili, da verujemo kao {to smo kr{teni, da proslavqamo Boga kao {to smo uzverovali.ß36 A mi sa na{e strane dodajemo: da u~imo druge, kao {to smo nau~eni. Jer pre}utkivati istinu pod izgovorom sentimentalnih fraza ,,o duhu vremenaß, ili o ,,duhu ekumenizmaß koji vlada u svetu ili o ,,dijalogu qubaviß koji toboè zagreva srca na{ih savremenika nasuprot do35. . . . 36. .

156

, II, , 1900, . 83. , LETTERS, 125, II, Paris, 1961,

. 33.

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

sada{wim ,,vekovima mr`weß, ili drugim sli~nim licemernim frazama, jeste, najblaè re~eno, izdaja istine, izdaja Predawa Crkve, izdaja, dakle, samoga Hrista. U Predawe spada, ako ho}ete i ,,tvr|a srcaß i ,,mr`waß prema jeresima i neverju, ako se neko usu|uje da tako nazove revnost Otaca za istinu i ~istotu Predawa, ili pak smatra za sebe da ima ve}u qubav od Svetiteqa Boìjih. ,,Jer, ja ne nazivam qubavqu nego ~ovekomr`womß, veli sveti Maksim Ispovednik, ,,i otpadawem od boànske qubavi, kad neko potpomaè jereti~ku zabludu, na ve}u propast onih koji se drè te zablude.ß37 A upravo to {to Svetiteq naziva ,,~ovekomr`womß rade danas, pa ~ak i u ime qubavi, mnoga ~eda Crkve, ~ak weni velikodostojnici, sabla`weni nepravoslavnim ekumenizmom. Wih bi trebalo upitati re~ima Homjakova: ,,Prili~i li nama, sinovima Crkve, koji govorimo u weno ime, ne govoriti wenim jezikom?Moèmo li primorati Crkvu da govori tankim, u neku ruku sladuwavim glasi}em...? Da bi govorila s qudima, da bi ih upu}ivala i ispravqala, istina nema potrebe da smireno prosi saradwu zablude.ß38 Fakat je da danas postoji kriza u svetu na mnogim poqima ìvota, pa i kod nas Pravoslavnih. Ova kriza, me|utim, ne re{ava se izmenom nekoliko oblika, fraza i izraza, ili ~ak i ustanova u Crkvi, i zamewivawem wih drugim, ,,razumqivi37. . 38. A.

,

, Πρ`ος ]ηγουµένην [επιστολή, PG 91, 465. II, , 1900, . 251–252.

157

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

jim za dana{weg ~ovekaß. Koreni ove krize su mnogo dubqi, i nalaze se skriveni u celokupnom ìvotnom stavu nas ~lanova Crve prema Predawu, prema istini, prema Crkvi, i u krajwoj liniji prema spasewu na{em i onih oko nas. Danas je jedno potrebno i spasonosno: da ispovedamo iskreno kroz usta svetog Maksima Ispovednika: ,,Te{ko nama nesre}nicima, jer napustismo put Svetih Otaca i zato smo pusti od svakog dela duhovnog.ß39 A zatim da se ispravimo i vratimo na Pravoslavni put Svetih Otaca u svakom pogledu i na svakom popri{tu crkvenog ìvota i rada. To }e biti i najve}i doprinos nas Pravoslavnih dana{wem svetu, kroz koji }e se re{iti i mnogi savremeni problemi, jer }e to biti pravo svedo~ewe i predavawe istine u kojoj ~ovek ima potrebu danas kao i uvek. Ako, pak, nekoga i daqe opseda duh obnove i promena u Crkvi, on neka poku{a, neka radi {to mu savest nalaè, ne zaboravqaju}i samo da ako ne izrazi veru po Predawu Crkve, potpada pod stra{nu pretwu Apostola ispod koje apostol ne izuzima ni sebe, ni an|ela s neba, jer ,,ako i mi ili an|eo s neba javi vam Evan|eqe druga~ije nego {to vam javismo, proklet da budeß (Gal. 1, 8) Crkva, dakle, ìvi svojim predawski ìvotom, i ako nastane potreba, ona moè, vo|ena Duhom Svetim, da izrazi taj svoj ìvot i u nekoj drugoj formi, kao {to je to i u pro{losti ~inila, uvek, 39. .

158

, Λόγος [ασκητικός, PG 90, 932B.

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

me|utim, organski spojenoj sa svojim ve~nim Predawem. To svedo~i cela wena istorija. Jer ni do jedne promene koju je Crkva usvojila kao svoju, nije do{lo prosto iz èqe za promenom, nego naprotiv, Crkva je uvek borbom za o~uvawe Predawa iznalazila nove na~ine za wegovo izraàvawe i ~uvawe. Sve promene u izraàvawu crkvenog ìvota imale su iskqu~ivo i uvek samo sotiriolo{ki zna~aj. Promena pokretana i proizvo|ena sa bilo kojim drugim ciqem nikada Crkvom nije usvajana. Crkva ne mewa ni{ta bez velike potrebe; ali kad zatreba, ona progovori re~ koja ostaje u nasle|e za budu}e vekove. Pitam se: {ta se postiè danas ve{ta~kom promenom bilo ~ega iz Predawa (izraza, oblika itd.)? Ho}e li ovaj bezbo`ni svet samo zbog nekoliko druk~ijih izraza {to }e ih ~uti u Crkvi postati poboàn i pri}i Crkvi? Li~no, veoma sumwam. Zato i promene takve vrste nisu ni{ta drugo do unakaèwe Predawa bez ikakve pozitivne posledice. Da navedemo jedan nedavni primer. ûo sam za besedu jednog ,,dobrogß atinskog propovednika na re~i Hristove: ,,Pokajte se jer se pribliì Carstvo Nebeskoß (Mat. 4, 17), koji je sve vreme ponavqao ,,Jer se pribliì Carstvo Nebeskoß, a ni jedan jedini put nije upotrebio re~ ,,pokajte seß, jer zaboga, za{to pla{iti qude grehom? ‡ to dana{wi ~ovek ne èli da slu{a. Neka to nazove obnovqewem ko ho}e, ja pak ne40. .

, Comm nitorium I, 22, PL 50, 667.

159

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

mam druge re~i sem da to nazovem krajwim bezumqem, jer se ovde svesno radi o uni{tewu Evan|eqa Bogo~oveka Hrista, Crkve; o odricawu potrebe dolaska Spasiteqa u svet, Wegovog stradawa, Krsta, ìvonosne smrti i Vaskrsewa. [ta jedna takva vrsta obnove koristi savremenom ~oveku, ili ~oveku, koje epohe? [ta ja imam od toga {to se ,,pribliì Carstvo Nebeskoß kada, po re~ima Hristovim, bez pokajawa ne mogu u}i u wega? A eto, ,,novi apostoliß tu re~ izbacuju iz Evan|eqa i ne propovedaju je. Nezavisno od svih takvih izvrtawa Predawa, Pravoslavna katoli~anska Crkva ostaje nepokolebiva, imaju}i kao princip svoga delawa slede}a re~i svetog Vikentija Lerinskog: ,,Eadem tamen qae didicisti doce, ut cum dicas nove, non dicas novaß40 (,,U~i ono isto ~emu si bio nau~en, da, govore}i novim na~inom, ne govori{ nove stvariß). Ni jednom pravoslavnom teologu nije dozvoqeno da pogazi ovaj princip, ako ho}e, razume se, da ostane pravoslavan. Ako i mi, savremeni hri{}ani, ostanemo verni ovom na~elu, kao i re~ima svetog Damaskina: ,,Ne}emo da pomeramo ve~ne granice koje su postavili Oci na{i, nego }emo se dràti Predawa kao {to smo primiliß41, tada }emo imati pravo da mirne savesti ispovedamo zajedno sa Ocima Sedmog Vaseqenskog Sabora: ,,Kao {to su proroci videli, kao {to su apostoli nau~ili, kao {to je Crkva primila, kao {to su u~iteqi 41. .

160

, PG 94, 1297B.

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

odogmatili, kao {to se vaseqena saglasila, kako je blagodat zablistala, kako se istina dokazala, kako je la` prognana, kako se Premudrost smelo javila, kako je Hristos potvrdio ‡ tako govorimo, tako propovedamo Hrista, istinitog Boga na{eg... To je vera apostolska, to je vera ota~ka, to je vera Pravoslavna! Ta vera utvrdi vaseqenu.ß42

42. Ι. Καρµίρη, Τ`α δογµατικ`α κα`ι συµβολικ`α µνηµεία τ~ης [ορθοδόξου καθολικ~ης ’Εκκλησίας I, 244.

161

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

162

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ОТАЦ ЈУСТИН У СВЕТООТАЧКОМ ПРЕДАЊУ na{e vreme do{lo je do, ranije nebivalog, poreme}aja svih vrednosti, pa se u tom haosu izgubio i zaboravio pravi odnos i stav ~ak i prema najve}im svetiwama Pravoslavqa, posebno prema Svetom Predawu. Problem nije u tome {to bi neko bogoslovski i nau~no odbacivao i negirao Sveto Predawe kao takvo, nego u tome {to je Sveto Predawe prestalo da igra bilo kakvu ulogu u na{em prakti~nom ìvotu i radu, {to se mi Pravoslavni, ~esto i na{i duhovni pastiri, u ìvotu pona{amo tako kao da Svetog Predawa i nema, ili bar da je

163

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ono za nas izgubilo svaku prakti~nu i ve~nu vrednost. Ovo razmatrawe ima za ciq da nas preko, u na{e vreme jedinstvenog primera oca Justina, wegovog stava i odnosa prema Svetom Predawu, vrati sa na{ih opasnih i pogubnih stranputica na koje smo zalutali svesno ili nesvesno. Da bi se, pak, ne{to moglo re}i o ocu Justinu u svetoota~kom Predawu neophodno je najpre ra{~istiti i objasniti neke pojmove, kako ne bi do{lo do nesporazuma. Pre svega, treba videti ko su Sveti Oci i {ta je svetoota~ko Predawe, kao i to kako se i kada se pravilno wemu sleduje. Bez tih poja{wewa i makar delimi~nih pogleda na to pitawe kroz istoriju pravoslavne misli, ne bismo mogli pravilno shvatiti ni odnos oca Justina prema Predawu, niti odrediti na{ stav prema istome, {to je za nas veoma va`no.

*** Re~ ,,otacß u Crkvi se veoma ~esto ~uje, ali ona nema uvek i svuda isto zna~ewe. Pre svega, oci su bili i nazivali se u hri{}anskoj starini duhovne vo|e i u~iteqi koji su imali va`no mesto u ìvotu mlade Hristove Crkve, i zato uìvali veliki ugled i po{tovawe, {to je odgovaralo visokoj vrednosti koje ima za hri{}anstvo novo duhovno ro|ewe. Sami sveti Apostoli svoje u~enike nazivahu ,,~edimaß ili ,,de~icomß, jer su ih, po re~ima svetog apostola Pavla, ,,ra|ali u Hristu Isusu Evan|eqemß (I Kor. 4, 15). To je svete Apo164

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

stole postavqalo u funkciju duhovnih otaca ili roditeqa. êdima su se nazivali i u~enici wihovih prejemnika i naslednika. Sasvim je prirodno i logi~no po{to su duhovna ro|en~ad ,,~edaß, da se duhovni roditeqi nazivaju ocima. Tako, recimo, Aleksandar, Episkop Jerusalimski, u svojoj poslanici Origenu, izri~ito naziva ocima wihove zajedni~ke u~iteqe Pantena i Klimenta, osniva~e Aleksandrijske katihetske {kole.1 U smislu, pak, duhovnog roditeqa, otac se nazivao i svaki Episkop u svojoj eparhiji, a kasnije i svaki sve{tenik. To se vidi iz Martirologija svetog Polikarpa Smirnskog. Kada je sveti Polikarp izveden na sud pred kneza, gomila neznaboà~ka je urlala izaziva~ki: ,,Ovo je u~iteq Azije i otac hri{}ana.ß2 U 4-om veku naziv ,,otacß tako|e se davao s pravom mona{kim vo|ama, po{to se organizovawe mona{kog ìvota tada postavqalo na principu odnosa oca, ili avve, i poslu{nika, kao wegovog duhovnog sina. Oni su vremenom postali, i kroz vekove sve do danas, ostali vo|e ne samo svojih u~enika u uèm smislu re~i, nego i mnogih laika koji su dolazili k wima po duhovnu korist, savete, ispovest grehova itd. Oci pustiwe ,,Πατέρες τῆς ἐρῆμουß bili su Oci cele Crkve, a wihove pouke, ,,Izreke Otacaß, veoma su {iroko primqene i ukorewene u crkvenoj pliromi. 1. Vidi kod Evsevija, ’Εκκλησιαστικ`η ‘Ιστορία 6, 14, 9. 2. Μαρτύριον Πολυκάρπου, 12, 2 ΒΕΠΕΣ 3.

165

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Tek kasnije, kroz neprekidnu borbu Crkve Boìje sa jereticima, naro~ito antitrinitarcima, stvoren je i istaknut naziv crkvenog Oca. Od tada ova re~ postala je definicija za razlikovawe onih qudi koji su putem pisawa ili delatnog u~e{}a u velikim i Vaseqenskim Saborima formulisali veru i pravoslavno u~ili u Crkvi. Wih podrazumeva sveti Vasilije Veliki, kada nagla{ava da treba da se drì ,,ono ~emu smo se od Otaca nau~iliß3. Po re~ima, pak, jednog savremenog gr~kog bogoslova ,,Oci Crkve su oni veliki gorostaci blagodati, koji su produìli delo svetih Apostola. Predani Hristu du{om i telom, oprobani mnogovrsno na stazi vrlina, udostojili su se velikog prosve}ewa i pravilno su upravqali re~ju istine svojim ìvqewem, svojim propovedima i prepunim boànske mudrosti svojim spisimaß4. Wihovi tekstovi i ìvoti predstavqaju jedan od najdragocenijih delova duhovne zaostav{tine Crkve, i to najva`nije posle Svetog Pisma. Sve {to su Oci napisali predstavqa jednu veli~anstvenu struju wihovog udubqivawa u Re~ Bo`ju, i to udubqivawa koje se vr{ilo ne samo umom, nego uporedo i ìvotom. Oni su ostvarili zapovesti Boìje od najve}ih do najmawih, i zato su upravo imali toliko prosvetqenu misao, toliko prodoran umni uzlet u tajne boànskog otkrovewa. Visina wi3. Vasilije Veliki, ’Επιστολ`η 140, 2, PG 32. 4. Β. Μουστάκης, Πατέρες τ~ης ’Εκκλησίας, u Θρησκευτικ`η κα`ι [ηθικ`η [εγκυκλοπαιδεία, ’Αθ~ηναι, 1966, t. 10, 124.

166

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

hovih bogoslovskih uzleta, ispravnost i ta~nost wihovih dogmatskih odluka, obja{wavaju se jedino time {to su oni ne samo izu~avali ,,dawu i no}uß Sveto Pismo, nego uglavnom time {to su ìveli i disali wime.ß5 Me|u Ocima Crkve jasno se zapaàju dve osnovne grupe. Prva je grupa u~enih Otaca koji su duboko poznavali ne samo hri{}ansku nauku, nego su izu~ili mawe-vi{e i svu svetsku mudrost. Oni su nam ostavili u nasle|e bogatstvo svojih spisa u kojima se susre}e svedo~anstvo Pravoslavqa, i ~iji je autoritet u stawu da u~vrsti pravu veru. Druga grupa Otaca, mnogobrojnija od one prve, su oni koji su nepismeni u svetskoj mudrosti, ali kao vrsni u~enici Bo`ji obiluju jakom i ~vrstom verom. Oni nisu ostavili nikakve spise iza sebe, ali su Re~ Boìju {irili i utvr|ivali usmenom propove|u i svetlim primerom u ìvotu, a na Saborima usvajali i potpisivali saborske odluke. Glavne, pak, odlike Otaca Crkve, bilo u~enih ili neukih, uglavnom su dve: 1. velika svetost ìvota i 2. pravoslavno zra~ewe u~ewem. Ovo drugo ne podrazumeva uvek pisanu re~, a pogotovu ne u smislu svetske kwièvnosti. Ko su pak Oci Crkve i koje kakvo}e poseduju, najboqe je izrazila sama Crkva ustanoviv{i odre|ene praznike posve}ene uspomeni onih Otaca koji su u~estvovali na Vaseqenskim Saborima. Tako npr. uspomenu na trista osamnaest Nikejskih Otaca slavi 5. Isto.

167

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Crkva u sedmu Nedequ po Uskrsu (upravo na ovaj dan kada smo se i mi ovde sabrali), koju i naziva Nedeqom Svetih Otaca. Sva veli~anstvenost koju daje crkvena svest ovim qudima, izraèna je ustima bogonadahnutog crkvenog pesnika u slede}im re~ima: ,,Zbor »=Saborõ Svetih Otaca, sabrav{i se iz svih krajeva vaseqene, odogmati{e jednu su{tinu i prirodu Oca i Sina i Duha Svetoga, i tajnu bogoslovqa jasno predado{e Crkvi. Wih pohvaqujemo u veri, pravoslavno govore}i: o boànski skupe, bogore~iti oru`nici vojske Gospodwe, presvetle zvezde duhovnoga neba, neoborive kule tajanstvenog Siona, miomirisni cvetovi rajski, svezlatna usta Boga Re~i, Nikejska pohvalo, ukrasi Vaseqene, usrdno se molite za du{e na{e.ß6 Oki}eni takvim osobinama i vrlinama, Sveti Oci su oduvek bili u velikom i neoslabnom po{tovawu u Crkvi Pravoslavnoj. Zato na jednom mestu i kaè otac Justin: ,,Mi ne prestajemo nagla{avati da u Crkvi najboqe misle Sveti Oci, jer oni Duhom Svetim misle.ß7 Stoga u Pravoslavnoj Crkvi Boìjoj nikada nije bio prihva}en zapadwa~ki, sholasti~ki pristup Svetim Ocima, niti su usvajani wihovi spoqa{wi kriterijumi za raspoznavawe Svetih Otaca. Naprotiv, na Istoku su odvajkada raspoznavali ota~ka svojstva po wihovom iskustvu i zajedni~arewu sa mi{qu 6. Nedeqa 7-a po Uskrsu, Jutrewe, Slava na hvalitne stihire. 7. O. Justin Popovi}, Na Bogo~ove~anskom putu, Bgd., 1980, str. 68.

168

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

prethodnih Otaca, bez da se trude da traè spoqa{wa svedo~anstva.8 Skloni da po svome racionalizmu sve podvode pod izvesne forme i kalupe, na Zapadu su, budu}i dosledni svojoj sholasti~koj misli, po~eli da odre|uju granice ota~koj epohi u Crkvi, zaboravqaju}i na re~ Boìju da ,,Duh di{e gde ho}eß (Jovan 3, 8), dakle, i kad ho}e. Neki od wih su odre|ivali kao kraj ota~ke epohe 787. godinu, tj. godinu Sedmog Vaseqenskog Sabora, neki su hteli da to bude 451. g. pa ~ak i 313. Po Panajotu Hristu, gr~kom savremenom bogoslovu, Pravoslavna crkvena svest, koja u svako vreme daje naziv ,,Ociß izabranim sasudima blagodati koji su ìveli u stara vremena, pro{irila je ota~ku epohu do kraja vizantijskog perioda, a ubudu}e poma}i }e je jo{ i daqe. To, me|utim, ne iskqu~uje da imaju prva mesta u savesti wenoj Oci prvih hri{}anskih vekova, za vreme kojih se izgradila struktura i formulisano do izvesnog stepena dogmatsko u~ewe.9 U srì je, me|utim, pogre{no odre|ivati i fiksirati bilo koje granice ota~koj epohi, bilo da se radi o zapadwa~kim ili nekim principima pojedinih pravoslavnih bogoslova. To stoga jer su Oci nemislivi bez Crkve, kao i Crkva bez Otaca, i {to u svako vreme, pa i u na{e, ima qudi savremenika koji su po svemu ravni drevnim Ocima 8. Ti znaci su: 1. Pravoslavno u~ewe, 2. svetost ìvota, 3. potvrda Crkve, 4. starina. 9. Vidi op{irnije o tome kod Π. Χρήστου, ‘Ελληνικ`η Πατρολογία, I, 26, Solun, 1976.

169

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

i dostojni su da ponesu to uzvi{eno ime. Taj naziv s pravom bi u na{e vreme mogao da do|e uz ime svetog Nektarija pentapoqsko-eginskog, Episkopa Nikolaja ohridsko-ì~kog, oca Justina }elijskog, oca Georgija Florovskog i dr. Glavni i jedinstveni, rekli bismo, predmet bogoslovqa Svetih Otaca jeste Bogo~ovek Isus Hristos i Wegovo delo. Krajeugaoni kamen svake wihove misli, i svih skupa, jeste potresni fakt da ,,RE^ POSTADE TELOß (]ο Λόγος σάρξ [εγένετο, Jn. 1, 14). Oko toga se okre}e u celosti svojoj ota~ka kwièvnost, koja u su{tini nije ni{ta drugo do tuma~ewe i obrada Evan|eqa Hristova. Neiscrpni izvor ove kwièvnosti je Predawe u op{tem wegovom zna~ewu, koje predaje Bogo~oveka Hrista i sve {to je od Wega, u Wemu i u vezi sa Wim kasnijim generacijama. Sveti Apostoli u svojim propovedima retko su se pozivali na svedo~anstva kwiga Starog Zaveta, nego su propovedali uglavnom ,,ono {to vide{e, {to ~u{e, {to rukama svojim opipa{eß (I Jn. 1, 1). Sli~no postupaju i Sveti Oci u prvom veku posle svetih Apostola. Oni se u svojim delima ne pozivaju toliko na kwige Novog Zaveta koliko na doga|aje Novog Zaveta, jer ,,ono {to je va`no bilo za Crkvu bio je taj sami sotiriolo{ki fakt ovaplo}ewa Sina Bo`jeg, a ne sredstva i na~in wegovog predavawaß10. Nisu kwige Novog Zaveta dale snagu i autoritet Crkvi, no obratno. Crkva 10. Π. Χρήστου, Nav. delo, str. 91.

170

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

je preko Apostola dala duh svoj kwigama Novog Zaveta, a preko Otaca postavila pe~at svoj na kanon (=zbirku) istih. Bez Crkve Novi Zavet je nezamisliv, i bez Otaca Crkva je nezamisliva. Tako kwige Novog Zaveta nisu ne{to izvan Predawa po {emi razlikovawa Pisma i Predawa, nego je to od Apostola zapisani deo Predawa.11 Prirodno, sa sakupqawem i formirawem Novozavetnog kanona, nije se izgubio niti bio zanemaren usmeni deo Predawa. Dugo vreme Pismo i usmeno Predawe postoje zajedno kao dve grane jedne i iste duhovne stvarnosti ‡ Novozavetnog Otkrovewa. Kasnije, onaj deo Predawa koji nije zapisan u sve{tene kwige Novog Zaveta, unesen je u spise Otaca i Simvole crkava, kao i u odluke Vaseqenskih Sabora, ili je utelovqen u liturgi~ke strukture Crkve. Pa i pored svega toga, usmenog Predawa nije nestalo, jer uvek ostaje jedan neodrediv elemenat koji deluje kao sila u svagda{wem prilago|avawu oblika crkvenog ìvota. Neprekinuti i neprekidni kontinuitet Predawa u Crkvi omogu}en je Duhom Svetim koji u Crkvi prebiva od prve Pedesetnice. Jer Gospod Hristos je obe}ao da }e posle svoga Vaznesewa poslati drugog Ute{iteqa, Duha Istine, koji }e od tada rukovoditi u~enike. I ovaj Duh nikada nije napustio Crkvu, koja po bogomudrim re~ima Grigorija Bogoslova i jeste po preimu}stvu mesto delawa Wegovog. 11. Isto, str. 92‡93.

171

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Za Pravoslavqe i za Pravoslavne oduvek je, a pogotovu danas, problem Predawa bio problem ìvota i smrti, ve~nog ìvota i ve~ne smrti. Jer danas smo, voqno ili nevoqno, zapali u }orsokak raznih savremenih kretawa, kao ekumenizma, humanizma, jalovih dijaloga i drugih dru{tvenih bolesti savremene nam epohe, na koju se u potpunosti mogu primeniti re~i svetog Vasilija Velikog da je u woj ,,pomerena svaka granica Otaca i da se quqa temeq i zid dogmataß12. Kad kaèmo Sveto Predawe mi razumemo skup svih istina vere, u po~etku od Gospoda i Apostola predatih usmeno vernima u Crkvi, a zatim neokrweno od strane Crkve predavanih kroz vekove i delimi~no autoritativno formulisanih od strane Vaseqenskih Sabora, ili pomesnih, na ovima potvr|enih, a delimi~no no{enih u zajedni~koj veri i savesti Crkve i obuhva}enih u kasnijim dogmatsko-simvoli~nim tekstovima, spisima Otaca i bogoslu`benim kwigama Crkve. U {irem smislu Sveto Predawe obuhvata i sva ostala crkvena ,,predawaß, ona o~uvana u kultu, ìvotu, obi~ajima i uop{te sve ono {to se odnosi na ìvot Crkve, a koje treba da je u istom po{tovawu od crkvene puno}e, ali i da se razlikuje od dogmatskih predawa koja se odnose na istine vere.13 Nije, dakle, iste vrednosti sve {to je primqeno 12. Περ`ι το~υ ‘Αγίου Πνεύµατος 30, SC 17, Paris, 1968, str. 522. 13. Ν. Μιτσόπουλος, ‘Ιερ`α Παράδοσις, u Θρησκευτικ`η κα`ι [ηθικ`η [εγκυκλοπαιδεία tom 10, 24.

172

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

od pro{losti, niti je sve ono {to se prihvata iz pro{losti neminovno pravilno. Kao {to je primetio jo{ davno jedan pravoslavni Episkop na saboru u Kartageni 257. godine: ,,Gospod je rekao: ,,Ja sam istinaß, a ne: ,,Ja sam predawe ili obi~aj’ß. Postoji razlika izme|u Svetog Predawa i raznih predawa.14 Pojam Svetog Predawa predstavqa nerazdvojni pojam sa Svetim Pismom, jer oni sa~iwavaju jednu nerazdeqivu dvojedinu celinu i {to se ti~e porekla i sadrìne, i zna~aja obojega. Jo{ je sveti apostol Pavle dao istu vrednost i svome usmenom i pismenom u~ewu, rekav{i: ,,Stojte i drìte Predawe kojima se nau~iste ili re~ju ili iz poslanice na{eß (II Sol. 2, 15). Tako razumeju odnos Svetog Pisma i Svetog Predawa i svi Oci Crkve, jer kada govore o stvarima vere pomiwu uvek zajedno i Sveto Pismo i Sveto Predawe. Tako sveti Vasilije prime}uje: ,,Dogme i propovedi koje se u Crkvi ~uvaju, jedne imamo od pisanog predawa, a druge iz apostolskih Predawa predate nama u tajnama primamo, po{to oboje ima istu mo} za pobo`nost.ß15 Va`nost Svetog Predawa kao ravnosilnog sa Svetim Pismom izvora hri{}anske vere je o~igledna, kada se uzme u obzir da je sveto Predawe pretpostojalo Svetom Pismu kao usmena propoved Gospoda Hrista i Apostola, 14. Arhim. Kalist Ver, ,,Sveto Predawe izvor pravoslavne vereß, Pravoslavni Misionar, Bgd, br. 2/82, str. 76. 15. PG 32, 188. Upor. Origen, PG 17, 157A; Epifanije Kiparski, Κατ`α α]ιρέσεων 2, PG 41, 1048B.

173

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

te se Sveto Pismo i predstavqa kao deo prvoga, koje je po nadahnu}u Duha Svetog zapisano od Apostola i predato od wih vernima u Crkvi. Sveto Predawe u odnosu na Sveto Pismo ima izvestan dopuwuju}i karakter jer ga u ne~emu dopuwuje, posebno u~e}i ono {to je u Svetom Pismu izneto nekako maglovito i zagonetno. Tako po preimu}stvu iz Svetog Predawa predavane dogme su odre|ivawe Kanona Svetog Pisma, broj svetih Tajni, prisnodevstvo Svete Bogorodice, prizivawe Svetiteqa u molitvi, po{tovawe wihovih ikona i mo{tiju, itd. Tajna Predawa je {iroka koliko i tajna bogo~ove~anskog organizma Crkve, sadrì sve {to ima Crkva, i ostaje neistraìvo kao i sama Crkva. Ovo Predawe je apostolsko nasle|e Crkve koje je ona primila od naslednika svetih Apostola, i istovetno je sa verom, sa dogmatima, sa ìvotom i sa svima tajnama wenim. Tako, primera radi, sveti Ipolit nas u~i da je Predawe istovetno sa verom, govore}i: ,,Verujemo, dakle, blaèna bra}o, po predawu Apostola, da je Bog Logos si{ao s neba u Svetu Djevu Mariju, da bi, ovaplotiv{i se od We... spasao palog ~oveka.ß16 Sledstveno, i sama vera u ovaplo}ewe Boga Logosa jeste vera po Predawu, jeste to samo Predawe. Sveti Vasilije Veliki u svome ~uvenom delu o Svetom Duhu, navodi mnoge primere nepisanog Predawa, koji, po wemu, sa~iwavaju nerazdvojni deo same pisane 16. ΒΕΠΕΣ 6, 20.

174

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

puno}e apostolskog Predawa. Tako na primer, on navodi znak âsnog Krsta, okretawe na Istok za vreme molitve, re~i epikleze, blagosiqawe vode za kr{tewe i uqa za miropomazawe, trikratno pogruèwe i odricawe od satane za vreme kr{tewa, itd.17 Tako|e i po svetom Irineju (kao uostalom i po svim Svetim Ocima Crkve) ,,apostolsko Predawe obuhvata celokupnu Crkvu i sve {to je u Crkvi: prezvitere ili Episkope, istinsku veru »=Pravoslavqeõ, darove Svetoga Duha, crkveni poredak i organizaciju, prave crkvene skupove, tj. Evharistiju, kr{tewe, pravi crkveni ìvot i sve druge elemente koji se nalaze svuda u pomesnim apostolskim crkvama, a koji sa~iwavaju ipostas Crkve Boìje u svetuß18. Sli~no bogoslovstvuje o Svetom Predawu i otac Justin Popovi}, tuma~e}i poznato mesto kod apostola Pavla: ,,Stojte i drìte Predawa, kojima se nau~iste ili re~ju ili iz poslanice na{eß, (II Sol. 2, 15). Na pitawe: ,,[ta su predawa na{a?ß, odgovara: ,,Sve {to je Bogo~ovek Hristos Sam i preko Svetog Duha zapovedio da drìmo i po tome da ìvimo: sve {to je predao Crkvi Svetoj, u kojoj prebiva neprekidno Sam sa Svetim Duhom Svojim... Sve {to je predato Apostolima od Spasiteqa Hrista i Svetog Duha sa~iwava upravo Predawe, Sveto Predawe... Jednom re~ju, boànsko i bogo~ove~ansko Predawe je predava17. PG 32, 188A–192C. 18. Atanasije Jevti}, ,,Crkva, Pravoslavqe i Evharistija po Svetom Irinejuß, Teolo{ki pogledi br. 1, 1972.

175

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

we kroz vekove i kroz generacije samog Gospoda Isusa Hrista sa svim boànskim istinama i zapovestima, svim blagodatima i vrlinama Wegovim, kao ìvog Boga i Spasiteqa, u Crkvi i kao Crkva. To upravo i jeste Crkva Hristova kao Bogo~ove~ansko telo Wegovo, dakle ìvo i protegnuto kroz vekove Sveto Predawe, ve~no ìvi Bogo~ovek Hristos i sve {to On ima u sebi i {to donosi sa sobom.ß19 Ili na drugom mestu to veli jo{ jezgrovitije: ,,Li~nost Bogo~oveka Gospoda Hrista, preobraèna u Crkvu, potopqena u molitveno, bogoslu`beno bezobalno more blagodati, i sva u Evharistiji, i sva u Crkvi ‡ eto, to je Sveto Predawe.ß20 Pored svega toga, te{ko je, boqe re}i nemogu}e je, postaviti granicu Predawu, tj. adekvatno definisati Predawe, zato {to Predawe nije prosto jedna teorija, ili jedan skup logi~kih zakqu~aka, nego ìvot, i to ìvot bogo~ove~anskog tela Crkve. Pa ipak, ~ini nam se da je definicija Svetog Vikentija Lerinskog ,,quod ubicque, quod semper, quod ab omnibus creditum estß (,,[to je svuda, {to je svagda i od svih verovano biloß), bila i ostala najuspelija. Tuma~e}i ovaj svoj stav, sam sveti otac produùje: ,,Sledujemo katoli~nost »=posvudnostõ kada ispovedamo da je samo ona vera istinita koju ispoveda Crkva u celini; drevnost ‡ ako se ni po kakvu cenu ne udaqujemo od mi19. Arhim. Justin Popovi}, { Ανθρωπος κα`ι Θεάνθρωπος, ’Αθ~ηναι, 1969, str. 201‡203. 20. Arhim. Justin, Pravoslavna Crkva i ekumenizam, Solun, 1974, str. 74.

176

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

{qewa za koje je o~igledno da su tako mislili stari Svetiteqi i Oci na{i; a saglasnost, ako u samoj ovoj drevnosti sledujemo termine i u~ewe svih ili skoro svih stare{ina i u~iteqa.ß21 Da su ovaj princip sledovali svi Sveti Oci, svedo~e oni sami u svojim spisima, gde se ~esto pozivaju na Predawe Apostola, na Predawe Crkve, na saglasnost sa ranijim Ocima, isti~u}i svuda i uvek jedinstvo Predawa, jedinstvo vere, a sa tim i kroz to jedinstvo Crkve kao nosioca i ~uvara Pravoslavqa i istinskog Predawa. Uop{te uzev{i, re~i svetog Vasilija Velikog: ,,[to su rekli, dakle, Oci na{i i mi govorimoß22, mogu biti pripisane bilo kojem Svetom Ocu. Otuda i sve{tena praksa Vaseqenskih Sabora da sve svoje dogmatske odluke i odredbe po~iwu klasi~nim izrazom: ,,Sleduju}i Svetim Ocima...ß23. Govore}i o tome, o. Georgije Florovski podvla~i da ,,Crkva uvek isti~e od samog po~etka 21. Commonitorium pro cath. fid. Aniq 1, 2, PL 50, 640. 22. Περ`ι το~υ ‘Αγίου Πνεύµατος 7, PG 32, 96A. 23. Istini za voqu treba re}i da svi Sabori ne koriste istu definiciju, iako je smisao svih wih isti kao u gorwem navodu. Tako II Vaseqenski Sabor u svome prvom kanonu veli: ,,Sveti Oci, sabrani u Carigradu, odredili su da se ne odbacuje vera 318 Otaca sabranih u Nikeji Vitinijskoj, nego da ona ostane ~itava »=nepromenqivaõ...ß (Ι. Καρµίρη, Τ`α δογµατικ`α κα`ι συµβολικ`α µνηµεία τ~ης [ορθοδόξου καθολικ~ης ’Εκκλησίας I, 132). III Vaseqenski Sabor u svome 7-om Kanonu pi{e: ,,Po pro~itawu ovoga »dakle, Nikejskog Simvola vere i izmena od Harisija Filadelfijskog prezviteraõ, Sveti Sabor je odlu~io da ne bude dozvoqeno nikome da proiznosi, ili pi{e, ili slaè drugu veru, osim odre|ene od Svetih Otaca sabranih u gradu Nikeji sa Svetim Duhom...ß (Ι. Καρµίρη, Τ`α δογµατικ`α κα`ι συµβολικ`α µνηµεία τ~ης [ορθοδόξου καθολικ~ης ’Εκκλησίας I, 155).

177

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

istovetnost vere kroz vekove. Ova istovetnost i stalnost od apostolskih vremena jeste najjasniji znak i svedok prave vereß24. U jedinstvu Crkve Hristove, koja je uvek bila, jeste i bi}e ,,stub i tvr|ava istineß (I Tim. 3, 15). Woj je predata od Gospoda, preko Apostola i wihovih naslednika, sva riznica vere ìvota. ûvar, dakle, Svetog Predawa, kao i Svetog Pisma, jeste samo Crkva u celini svojoj, a ne neka pomesna crkva, ili jo{ mawe samo wen Episkop, kao {to je na Zapadu episkop Rima uzdignut i postavqen za najvi{eg ~uvara vere. Da bi sa~uvala povereno joj blago kroz IV Vaseqenski Sabor u Halkidonu (posle uvodnih tekstova i ~itawa Simvola vere I i II Vaseqenskog Sabora): ,,...Sleduju}i, dakle, Svetim Ocima, slo`no i zajedni~ki svi u~imo da se ispoveda jedan i isti Sin Gospod na{ Isus Hristos...ß (Ι. Καρµίρη, Τ`α δογµατικ`α κα`ι συµβολικ`α µνηµεία τ~ης [ορθοδόξου καθολικ~ης ’Εκκλησίας I, 175). V Vaseqenski Sabor u Carigradu (posle izloèwa dogmatske odluke veli: ,,Ispovediv{i, dakle, tako ono {to smo primili od Sv. Pisma i Svetih Otaca i odredaba o jednoj i istoj veri od prethodna ~etiri Sabora...ß (Ι. Καρµίρη, Τ`α δογµατικ`α κα`ι συµβολικ`α µνηµεία τ~ης [ορθοδόξου καθολικ~ης ’Εκκλησίας I, 197). VI Vaseqenski Sabor, tako|e u Carigradu (posle ~itawa Simvola vere I i II Vaseqenskog Sabora, i uvoda) produùje: ,,Sleduju}i svetih pet Vaseqenskih Sabora i Svetim izabranim Ocima i saglasno odrediv{i... ispoveda... »sledi odlukaõß (Ι. Καρµίρη, Τ`α δογµατικ`α κα`ι συµβολικ`α µνηµεία τ~ης [ορθοδόξου καθολικ~ης ’Εκκλησίας I, 223). Peto-{esti Sabor u svome 38 kanonu veli: ,,I mi ~uvamo kanon »praviloõ postavqeno od Otaca na{ih, koje glasi...ß (Ι. Καρµίρη, Τ`α δογµατικ`α κα`ι συµβολικ`α µνηµεία τ~ης [ορθοδόξου καθολικ~ης ’Εκκλησίας I, 232); kanon 84: ,,Sleduju}i kanonskim odredbama Otaca, odre|ujemo...ß (234). VII Vaseqenski Sabor u Nikeji (posle pro~itawa Simvola vere I i II Vaseqenskog Sabora): ,,...sleduju}i boànskom u~ewu Svetih Otaca i predawu katoli~anske Crkve, odre|ujemo...ß (Ι. Καρµίρη, Τ`α δογµατικ`α κα`ι συµβολικ`α µνηµεία τ~ης ο[ ρθοδόξου καθολικ~ης ’Εκκλησίας I, 240). 24. Sv. Grigorije Palama i ota~ko predawe, Teolo{ki pogledi, br. 1, 1972.

178

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

svu svoju krstonosnu istoriju, Crkva je ~esto oblivana krvqu svojih svetih Mu~enika i Ispovednika od prvih vekova pa sve do danas, zbog ~ega se woj mogu pripisati re~i bogomudrog svetog Vladike Nikolaja da je ona ,,sva krvqu zalivena, i sva slavom oki}enaß. Predawe, budu}i apostolsko, ota~ko i crkveno, ìvi, ~uva se i moè biti sa~uvano samo u jednoj takvoj Crkvi. Da je Crkva zaista vekovni ~uvar Svetog Predawa, opet bogonadahnuto svedo~i sveti Vikentije Lerinski, tuma~e}i re~i svetog apostola: ,,O Timoteje, predawe »παρακαταθήκηνõ sa~uvajß (I Tim. 6, 20). Ko je danas Timotej, veli sveti otac, ako ne uglavnom katoli~anska Crkva, ili posebno celokupno telo predstojnika? ,,Predaweß, veli, ,,sa~uvaj. [ta je Predawe? To je ono {to ti je povereno, a ne ono {to si ti prona{ao; {to si primio, a ne izmislio; ono ne zavisi od tvoje genijalnosti, nego od u~ewa; nije li~ni dobitak, nego zajedni~ko predawe; to je stvar tebi poverena, a ne od tebe stvorena. Ne moè{ biti wen tvorac, nego ~uvar; ne u~iteq, nego u~enik; ne vo|a, no sledbenik. Predawe, veli, sa~uvaj. Talant katoli~anske vere sa~uvaj neokrwen i neuprqan; ono {to ti je povereno, neka ostane kod tebe, jer }e se to traìti od tebe. Zlato si primio, zlato i da preda{; ne}u da mi poturi{ jedno umesto drugog... ne}u izgled zlata, nego wegovu prirodu.ß25 Drè}i se toga principa, Crkva je uspela da o~uva svoje Preda25. Comm. I, 22, PL 50, 667.

179

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

we neokrweno kroz vekove. Ona kroz Svete Oce i Vaseqenske Sabore, od prvog do posledweg, samo jednu svevrednost ispoveda, brani, veruje, blagovesti i svebudno ~uva: Bogo~oveka Isusa Hrista, Koji i jeste glavno Predawe, Svepredawe Pravoslavne Crkve. Ali Crkva nije samo straàr i ~uvar Svetog Predawa, nego i jedinstveni organ predavawa istoga ~oveku. To stoga {to van tela Crkve mogu}e je da neko izu~ava i da se divi sadràju Svetog Predawa kao i Svetog Pisma, ali bez Boànske blagodati koja se u Crkvi i kroz Crkvu lije ne moè da primi wegov spasonosni uticaj. I pored ovakvog tesnog i nerazdvojnog odnosa i jedinstva Crkve i Predawa, to ni u kom slu~aju ne zna~i da je Predawe ne{to okameweno, ne{to bez ìvota i pokreta {to Crkva qubomorno ~uva, niti je pak Crkva neki arheolo{ki muzej, jer sva vekovna stvarnost i ìvot Crkve pokazuju suprotno. Pravoslavno shvatawe Predawa nije stati~no, nego dinami~no; nije neko mrtvo prihvatawe pro{losti, nego iskustvo Duha Svetoga u sada{wosti. Jer je ,,Isus Hristos ju~e, danas i doveka jedan i istiß (Jevr. 13, 8). Predawe je, kao {to smo ve} videli, sama Crkva, a Crkva je ìvi bogo~ove~anski organizam, koji neprekidno ìvi i razvija se ne mewaju}i ni{ta od svoje su{tine i svoje sadrìne. Isti sveti Vikentije, koji, videli smo, celim svojim bi}em stoji za Predawe, istovremeno podvla~i ideju ìvog razvoja i napretka Crkve. Napredak je, po wemu, dozvoqen i 180

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

neophodan, ali kako veli, ,,da bude stvarni napredak i razvoj vere, a ne wena izmena. Stvarni napredak biva kada se ova ili ona stvar raskriva po sebi, a promena kada se pretvori u ne{to drugoß26. Potrebno je da se razvijamo i napredujemo tokom vekova u zrelosti, u poznawu i mudrosti i kao pojedinci i kao zajednica, ali uvek ukoreweni u istoj misli, u istoj veri, u istom Predawu Crkve. Sveto Predawe, iako je u biti svojoj nepromenqivo, ipak stalno prima i prihvata nove oblike koji dopuwuju ono ranije, dopuwuju ali ne istiskuju. Ovu ideju Predawa kao ìve stvarnosti divno je izrazio otac Georgije Florovski re~ima: ,,Predawe je svedo~anstvo Duha Svetoga, neprekinuto otkrivewe i propoved blagovesti Duha... Da bismo prihvatili i shvatili Predawe, treba da ìvimo u Crkvi, treba da imamo saznawe i ose}awe blagodatnog prisustva Gospoda u woj, treba da osetimo blagodatni dah Duha Svetoga u Crkvi... Predawe nije samo jedan za{titni, konzervativni princip, nego je ono pre svega princip ra{}ewa i preporoda. Predawe je stalno prebivawe Duha Svetoga u Crkvi, a ne samo pam}ewe i ponavqawe re~i.ß27 Kako je, pak, mogu}e hri{}aninu na delu ostvariti harmoniju ~uvawa Predawa s jedne strane, i wegovog razvoja s druge strane, najre~itije govo26. Comm. I, 28–30, PL. 50, 668. 27. G. Florovski, Sabornost-katoli~anskost Pravoslavne Crkve, 1961, g.

181

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ri ìvotni put i delo oca Justina, koji je boànski mudro i svetoota~ki verno ostvario u potpunosti oboje u svome ìvotu. Za oca Justina vernost Predawu i vernost Ocima Crkve je jedna i ista stvar. Vernost Predawu je i stvorila Oce, a Oci su opet sa~uvali Predawe. Jedno bez drugoga je nemislivo i nepostoje}e. Ovaj stav prema Predawu odredio je i pismeno izloìo otac Justin na po~etku svoje Dogmatike, postaviv{i kao moto re~i svetog Jovana Damaskina: ,,Ja ne}u ni{ta svoje govoriti, nego }u ukratko izloìti ono {to su rekli Boìji mudri qudi.ß28 Za svetog Jovana Damaskina ovaj metod i princip nije zna~io ~isto i mehani~ko ponavqawe samo gotovih fraza i izraza, nego predana i predawska vernost istini izloènoj u spisima ranijih Otaca Crkve, tih uistinu ,,Boìjih mudrih qudiß, ali vernost koja ne zna~i verbalno ponavqawe, nego organski rast i uzrastawe. Isto tako i kod oca Justina, vernost Predawu se ne sastoji samo u navo|ewu citata iz bogate svetoota~ke riznice, u koju on ne samo da je ,,zavirioß, nego je bio kao pravi rizni~ar koji je odli~no poznavao vrednost wenih trezora, nego prvenstveno u organskom duhovnom srastawu sa wima i urastawu u taj misti~ki organizam koji se naziva Crkva-stub i tvr|ava istine (I Tim. 3, 15). Otac Justin je ìveo Predawem i u Predawu, i zato je 28. Jerom. Dr. Justin, Dogmatika Pravoslavne Crkve, kwiga prva, Beograd, 1932, str. 9.

182

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

svetoota~ko-predawski i ìveo, i mislio, i govorio i pisao. Ako je jedno od glavnih obele`ja Istine neizmenqivost, jer je ,,istinaß uvek i svuda ,,istaß i ravna sama sebi, kao {to je i Bog neizmenqiv, jer je uvek ravan samom Sebi, tako i kod oca Justina ima jedna crta koja se te{ko susre}e ~ak i kod pojedinih velikih Svetih Otaca. Ta crta je u tome {to je otac Justin od mladosti svoje, od prvih svojih napisanih i objavqenih redaka, pa do posledwe zapisane misli ostao uvek, kroz ceo svoj plodni spisateqski i mislila~ki ìvot, veran samom sebi, ili boqe re}i istini kojoj je predano i predawski sluìo, o kojoj je mislio i pisao. I stil, i jezik, i neustra{ivi stav kad je u pitawu istina i Predawe Pravoslavne Crkve, ostali su nepromeweni kroz ceo wegov ìvot. U tom smislu on se pred kraj ìvota vaistinu nije imao ra{ta kajati ili se ~ega odricati od svojih dela i misli, kao {to su to mnogi, pa ~esto i veliki umovi, ~inili. On je bio te retke sre}e, ili boqe re}i milosti i Promisla Boìjeg, da je od samog po~etka stupio na pravi put sledovawa Gospodu Hristu kroz sledovawe Svetim Ocima i Svetom Predawu, i da sa wega nije svrtao ni levo ni desno, ma u kakvim se okolnostima i opasnostima na{ao. To je ono {to osobito o~arava i privla~i ocu Justinu. On je bio, jeste i osta}e svetli primer ispravnog i uspravnog stava kojim se u Crkvi ìvi i dela. Mnogima je takav stav oca Justina li~io na svojeglavost, nepokornost, separatizam i oduda183

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

rawe od op{teprihva}enih manira i normi toga vremena. Mnogo je zbog toga postradao i gowen bio od nemila do nedraga, ali se on svoga puta nije mogao odre}i, jer taj put nije bio wegov no Hristov, kako je negde li~no zapisao. Mnogi su ga zbog toga osu|ivali i osu|uju, jer ih je wegov ispravan evan|elski, apostolsko-svetoota~ko-predawski stav pekao kao èravica, jer im je svedo~io, iako ne uvek re~ima, da su oni na pogre{nom putu, kojega se nisu hteli odre}i jer im je prijatan i udoban. Otac Justin je samo o jednom vodio ra~una: ,,Da se Bogu ne zameri i da Wegovu Istinu ne izneveriß. [ta }e qudi misliti o wegovom stavu i postupcima, nije ga se mnogo ticalo, jer je bio spreman za istinu Boìju pretrpeti i hiqade smrti (wegov li~ni izraz), kada bi to bilo mogu}e. Zato se kod mnogih savremenika i poznanika oca Justina stvorilo ose}awe, a neki to i javno izraàvaju, da je otac Justin bio i ostao savest Srpske Crkve, a mi bismo dodali: i ne samo Srpske. Jer, otac Justin je rastao, ìveo i delao u atmosferi evan|elske bogo~ove~anske stvarnosti, a kroz to i u atmosferi celokupnog apostolsko-svetoota~kog Predawa Crkve Hristove Pravoslavne. Zato on i pripada celoj vaseqensko-katoli~anskoj Crkvi, kao uostalom i svi sveti Oci i uop{te Svetiteqi Boìji. Nijedan Svetiteq ne ostaje zatvoren u uske granice jednog naroda, ili neke pomesne crkve, zato {to se on i spasava u Crkvi, u zajednici ,,sa svima Svetimaß, te svima i pripada. 184

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Otac Justin je jedna kompletna i svestrana li~nost, {to ga ~ini bliskim i svojim svim grupama i kategorijama u koje bi se sveti Oci mogli razvrstati po ovom ili onom kriterijumu. U interesovawu za probleme svetske literature i filosofije, otac Justin je bio sli~an i blizak grupi u~enih Otaca Crkve, osobito svetom Justinu Mu~eniku i filosofu, ~ije je i ime na mona{tvu uzeo, kao i velikim Kapadokijcima ‡ svetom Vasiliju Velikom i Grigoriju Bogoslovu29. Jer kao {to su oni kroz duboko i temeqno upoznavawe i prou~avawe gr~ke kwièvnosti i filosofije osetili nemo} qudske misli da sama re{i ve~ne probleme qudskog postojawa, pa svom du{om, svim srcem i svim umom predali se i priqubili Gospodu Hristu, tako je i otac Justin od mladosti svoje izu~avao svetsku mudrost i ,,filosofiju po ~ovekuß (Kol. 2, 8), ali je ubrzo uvideo da ga to sve vi{e i dubqe uvodi u mra~ne lavirinte ovoga sveta iz kojih nema izlaza, te se obratio i svim bi}em predao jedinoj istinskoj i neprolaznoj Mudrosti ‡ Bogo~oveku Hristu. Na putu pak ,,filosofije po Bogo~ovekuß otac Justin je imao nezamenqive u~iteqe i sjajne primere za sledovawe u licu Svetih Otaca Crkve Pravoslavne, osobito pak svetog Jovana Zlatoustog, svetog Makarija Egipatskog, svetog Atanasija i Vasilija, svetog Isaka Sirina i Simeona Novog Bogoslova, i mnogih drugih. Na li~nom opitu upoznav{i da je 29. Na Bogo~ove~anskom putu, Beograd, 1980, str. 21.

185

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

tajna svakog Svetiteqa Gospod Hristos Koji je sve i sva u wegovoj du{i, u wegovoj savesti, u wegovom srcu, u wegovom ìvotu i wegovom radu, otac Justin bogomudro zakqu~uje da ,,i dana{wi hri{}anin ‡ moè biti pravi hri{}anin samo ako bude vo|en Svetiteqima iz dana u danß30. Pored ove sli~nosti i srodnosti sa u~enim Ocima i bogoslovima svete Crkve, otac Justin je ne mawe bio blizak i svoj i grupi, u svetskom smislu ,,neukihß Otaca, kao {to je bio sveti Nikolaj Mirlikijski, sveti Spiridon Trimituntski i mnogi drugi. Kao i ovi Sveti Oci, otac Justin se odlikovao detiwski ~istom i iskrenom verom u Gospoda Hrista, preta~u}i ovu veru u nat~ove~anske molitveno-asketske podvige, u kojima je sav goreo i sagorevao. Wegov podvi`ni~ki ìvot i neprestane molitve pra}ene obiqem suza i unutarwih vapaja, i protiv wegove voqe nisu mogle ostati sakrivene i nepoznate, privla~ile su i odu{evqavale ne samo bogo~e`wive Pravoslavne du{e, nego i neke inoverne koji su imali priliku da oca Justina izbliè upoznaju. Za oca Justina je celog ìvota vaìla deviza svetog Grigorija Bogoslova: ,,Treba najpre sebe o~istiti, pa onda druge u~iti mudrosti; treba najpre sam postati svetlost, pa onda druge prosve}ivati; treba se najpre sam pribliìti Bogu, pa onda druge privoditi Wemu; treba najpre sam postati svetim, pa onda druge osve}ivati.ß31 Primewuju}i taj svetoo30. Isto, str. 24. 31. Isto, str. 40.

186

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ta~ki princip, otac Justin je nepo{tednim samoodre~nim podvizima (naro~ito posta, molitve i suza) sebe prera|ivao u velikog podvi`nika na{eg vremena, i zato se vaistinu pokazao u svemu sli~an Svetim Ocima podvi`nicima i pravim Hristovim bogoslovima32. Iz ovako ìvotne bliskosti, vernosti i sli~nosti oca Justina sa Svetim Ocima, prirodno ni~e i raste i bogoslovska vernost i doslednost ota~kom Predawu, o kome je ranije bilo re~i. Istina, kao {to wegov podvi`ni~ko-vrlinski ìvot nije bio slepa kopija ovog ili onog ranije od nekog svetog Oca proìvqenog ìvota, nego originalan li~ni i neponovqivi ìvot ,,sa svima Svetimaß, tako i wegovo bogoslovqe nije bilo mehani~ko i verbalno ponavqawe bogoslovqa Svetih Otaca, nego organsko uzrastawe i izrastawe iz wega. To nije ni{ta drugo do bogoslovskim jezikom opisana i izraèna, iz li~nog opita spoznata, tajna ovlaplo}ewa Bogo~oveka Hrista u li~nom ìvotu svakog istinskog vernika. To nam svedo~e sva dela wegova, po~ev od sa~uvanih zapisa i svezaka |a~kih i studentskih, do posledwih objavqenih ili jo{ neobjavqenih dela wegovih. Ova vernost svetoota~kom Predawu i ujedno sva originalnost strukture i izraza oca Justina, najjasnije se ogleda u pisawu Dogmatike, te Pravoslavne filosofije istine, kako je on to svoje delo nazvao, pogotovu II i III toma, u kojem na je32. Isto, str. 41‡42.

187

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

dinstven, i od vremena Svetih Otaca do danas neponovqen i neponovqiv na~in, izlaè svesvetu istinu Pravoslavqa: o Bogo~oveku i Wegovom delu (Hristologija i Sotiriologija, Eklisiologija, Pnevmatologija i Eshatologija). Sva bogoslovska dela oca Justina, a Dogmatika na prvom mestu, jasno i nepobitno svedo~e {ta su za wega bili i zna~ili Sveti Oci i wihovo dogmatsko bogoslovqe. O tome on sam smirenoumno i svetoota~ki ozbiqno svedo~i: ,,Pravoslavqe je Pravoslavqe svetiteqstvom. Svetiteqstvo je ìvot u Duhu Svetom i Duhom Svetim. Nema Pravoslavqa izvan svetiteqstva, izvan duhono{tva. U svetu qudskih stvarnosti svetiteqstvo je merilo Pravoslavnosti. U meri svetosti je mera pravoslavnosti. Pravoslavno je samo ono {to je od duhonosnih Svetiteqa, od Svetih Otaca Crkve. Pravoslavno bogoslovqe je jedino evan|elsko bogoslovqe, jer je od Duha Svetoga, jer je od duhonosnih Apostola i Svetih Otaca: ,,Svjatim Duhom bogoslovijeß... Da, istinsko, evan|elsko bogoslovqe, biva samo Duhom Svetim, dobija se samo Wime i stvara se samo Wime. Otuda su za nas pravoslavne duhonosni Oci Crkve ‡ jedini pravi bogoslovi o Trosun~anom Bogu. Oni su na{i vo|i, oni ‡ Pravoslavija nastavnici, oni ‡ trube Duha Svetoga, oni ‡ tajnici Svete Trojice, oni ‡ o~i Hristove. Zbog svega toga oni su i merilo i provera svega pravoslavnog, svega evan|elskog. [to nije od wih, {to nije u duhu wihovom, nije pravoslavno. Samo ono {to se moè proveriti wihovim duhom, podve188

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

sti pod wihovo u~ewe, jeste pravoslavno, jeste ve~ito. Izu~avawe Svetih Otaca primarni je stoga posao pravoslavnog bogoslova. Tu se misao kr{tava u ìvoj vodi, i sva oti~e u ìvot ve~ni. Du{a se podmla|uje, misao okriquje i kre}e po orlovski ~istim visinama. I raste kroz sve boànske beskrajnosti, podsticana svojom bogo~e`wivom logosno{}u.ß33 Ovakva iscrpna, duboka i istinita pohvala i ocena Svetih Otaca, nije nikada, nigde i ni od koga izre~ena. Govore}i o Svetim Ocima, otac Justin ujedno iznosi i svoj stav prema savremenom pomodarstvu u svemu, pa i u bogoslovqu. ,,Mi ne prestajemo nagla{avatiß, veli on, ,,da u Crkvi najboqe misle Sveti Oci, jer Duhom Svetim misle... Ima ih koji traè reformizam u Crkvi, a ne ose}aju da je moderni reformizam za Pravoslavnu Crkvu isto {to i deformizam... Zato {to smo odstupili od na{ih nezamenqivih pravoslavnih Svetih Otaca i podvi`nika, zarazili smo se ko`nim, kornim zapadwa~kim reformizmima. Zaboravili smo zapovest: ,,Ne saobraàvajte se ovome veku, nego se preobrazite obnovqewem uma svoga, da biste mogli ku{ati koje je dobra i ugodna i savr{ena voqa Boìja" (Rim. 12, 2)34. Zato otac Justin preporu~uje: ,,Molitvom i pobo`no{}u se ~uva sveto Predawe od svakog qudskog demonizma i |avoqeg humanizma, i u wemu sav Gospod Hristos, Koji i jeste ve~no Predawe Crkve.ß35 33. Isto, str. 54. 34. Isto, str. 68. 35. Pravoslavna Crkva i ekumenizam, str. 74.

189

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Dosledan i veran Svetim Ocima u pozitivnom u~ewu i izlagawu pravoslavnih istina vere, otac Justin im je ne mawe dosledan u stavu i odnosu prema jereticima svake vrste. êsto je otac Justin, a pogotovu u posledwe vreme, ukazivao na opasnosti kako od rimske unijatske propagande i neprihvatqivog za pravoslavnog ~oveka papizma i protestantizma, tako i protiv moderne svejeresi ekumenizma, kao i protiv nejevan|elskog stava i odnosa prema wemu nekih pravoslavnih predstavnika. Jo{ 1927. godine, osvr}u}i se na jedan tada{wi rimokatoli~ki poziv Pravoslavnima da pri|u i pot~ine se Rimskoj crkvi i papi, otac Justin, izme|u ostalog, pi{e: ,,...Mali je ~ovek, suvi{e mali, pa bio on i papa, da bi mogli ostaviti Bogo~oveka i da bi pri{li ~oveku... Papopoklonstvo ‡ ~ovekopoklonstvo izaziva setan osmeh na àlostivoj du{i pravoslavnoj i ona se danono}no moli Slad~aj{em Gospodu da sve ~ovekopoklonike povede putem Bogo~ove~anske Istine u ìvot Bogo~ove~anski.ß36 Poznato je klasi~no stanovi{te oca Justina da postoje tri glavna pada u istoriji roda qudskog: Adamov, Judin, papin. Adamov pad ‡ otpad od Boga; Judin pad ‡ prodaja Boga; papin pad ‡ hteti zameniti Bogo~oveka ~ovekom, zato je i najteì. Dogmat rimokatoli~ke crkve o nepogre{ivosti pape ‡ ~oveka, po ocu Justinu, nije drugo do renesans neznabo{tva i mnogobo{tva.37 Zato je papi36. ,,Hri{}anski ìvotß, 5‡9, 1927. g. 37. Pravoslavna Crkva i ekumenizam, str. 178‡179.

190

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

zam ‡ prvi protestantizam, po re~ima istinovidca Homjakova.38 Svetomaksimovski je nepo{tedan otac Justin i prema savremenom ekumenizmu. ,,Ekumenizam je, po ocu Justinu, ime za psevdohri{}anstva, za psevdocrkve Zapadne Evrope... A sva ta psevdohri{}anstva, sve te psevdocrkve nisu drugo no jeres do jeresi. Wima je zajedni~ko ime: svejeres. Za{to? Zato {to su u toku istorije razne jeresi negirale ili unakaàvale pojedine osobine Bogo~oveka Gospoda Hrista, a ove evropske jeresi odstrawuju vascelog Bogo~oveka, i na Wegovo mesto stavqaju evropskog ~oveka. Tu nema bitne razlike izme|u papizma, protestantizma, ekumenizma i ostalih sekti, ~ije je ime legeon.ß39 Iz ovakvog stawa stvari svetoota~ki je logi~an zakqu~ak oca Justina da ,,bez pokajawa i stupawa u istinitu Crkvu Hristovu neprirodno je i besmisleno je govoriti o nekom ujediwewu ,,crkavaß, o dijalogu qubavi, o Intercommunionß40. Ovakav stav oca Justina prema jereticima niukom slu~aju ne zna~i mr`wu, nego krik hristo~e`wive du{e zbog zablude i propasti onih za koje je Hristos umro na Krstu. To je izraz vernog sledovawa Svetim Ocima i bogo~ove~anskoj istini Crkve Pravoslavne. Nema sumwe, on samo ovaplo}uje u svome ìvotu ono {to je bogonadahnuto izrazio sveti Maksim Ispovednik u re~ima: ,,Ja ne 38. Isto, str. 185. 39. Isto, str. 189. 40. Isto, str. 190.

191

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

èlim da se jeretici mu~e, niti se radujem wihovom zlu ‡ Boè sa~uvaj! ‡ nego se ve}ma radujem i zajedni~ki veselim wihovom obra}Awu. Jer {ta moè vernima biti milije nego da vide da se rasturena ~eda Bo`ja saberu u jedno. Ja nisam toliko pomahnitao da savetujem da se nemilost vi{e ceni nego ~ovekoqubqe. Naprotiv, savetujem da treba sa pa`wom i iskustvom ~initi i tvoriti dobro svima qudima, i svima biti sve kako je kome potrebno. Pritom, jedino èlim i savetujem da jereticima kao jereticima ne treba pomagati na podr{ku wihovog bezumnog verovawa, nego tu treba biti o{tar i nepomirqiv. Jer ja ne nazivam qubavqu nego ÔVEKOMR@WOM i otpadawem od boànske qubavi kad neko potpomaè jereti~ku zabludu, na ve}u propast onih qudi koji se drè te zablude.ß41 Otac Justin, kao sumiraju}i stav i u~ewe svih Svetih Otaca o jereticima, pi{e: ,,U~ewe Pravoslavne Bogo~ove~anske Crkve Hristove kroz Svete Apostole, kroz svete Oce, kroz svete Sabore o jereticima, jeste ovo: jeresi nisu Crkva, niti to mogu biti. Zato u wih ne moè ni biti svetih Tajni; pogotovu svete Evharistije ‡ te Tajne nad tajnama, jer sveta Evharistija i jeste sve i sva u Crkvi: i sam Bogo~ovek Gospod Hristos, i sama Crkva kao telo Wegovo, i uop{te sve Bogo~ove~ansko. Intercommunion ‡ op{tewe sa jereticima u svetim tajnama, naro~ito u sve41. Pismo XII, PG 91, 465C.

192

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

toj Evharistiji ‡ to je najbezo~nije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvo Judinsko; i pritom izdajstvo vascele Crkve Hristove, Crkve Bogo~ove~anske, Crkve Apostolske, Crkve Svetoota~ke, Crkve Svetopredawske, Crkve Jedine.ß42 Posle svega ovoga, sasvim je razumqiva seta i negodovawe oca Justina protiv stava pojedinih pravoslavnih predstavnika koji olako prelaze preko ovako predawskog stava Otaca, Sabora, Crkve prema jereticima, postaju}i i sami ~lanovi i ukqu~uju}i svoje Crkve u takozvani ,,Ekumenski Savet crkavaß, koji, po ocu Justinu, nije ni{ta drugo do skup svih mogu}ih jeresi. Moè li se sa jereticima zajedni~ki moliti, od wih tajne primati i istima svete Tajne Crkve Pravoslavne razdavati, i ‡ pravoslavan ostati? Jasno je i za komara~ku savest da je tako ne{to nemogu}e i nemislivo. Svi poku{aji da se takvi stavovi brane ili pravdaju ,,qubavquß prema jereticima, ,,dijalogom qubaviß, ,,èqom za jedinstvomß itd. nisu ni{ta drugo do injekcije narkotika za uspavqivawe i umrtvqewe crkvene svesti kod pravoslavnih vernika. Ne treba se varati: ,,Su{tina qubavi je istina; i qubav ìvi istinuju}i.ß Stoga, nema ,,dijaloga qubaviß bez dijaloga istine. Ina~e, takav dijalog je neprirodan i laàn. Otuda i zapovest hristonosnog apostola: ,,Qubav da ne bude la`naß (Rim. 12, 9). Deqewe i razdvajawe qubavi i istine samo je znak nedo42. Pravoslavna Crkva i ekumenizam, str. 190‡2.

193

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

statka bogo~ove~anske vere i izgubqene duhovne bogo~ove~anske ravnoteè i zdravoumqa. U svakom slu~aju, zakqu~uje otac Justin, to nikada nije put Svetih Otaca.43 Budu}i u svemu dosledan Svetom Predawu i Ocima Crkve, otac Justin bogomudro predlaè jedini mogu}i izlaz iz svih bezizlaza. A to je: Apostolska Bogo~ove~anska vera ‡ svestrani povratak na Bogo~ove~anski put Svetih Apostola i Svetih Otaca.44 To i samo to, moè spasti i osloboditi robovawa raznim humanisti~ko-hoministi~kim ~ovekougodni{tvima, i ~ovekosluèwima, i sprati sve grehe.45 Uop{te uzev{i, otac Justin i svojim ìvotom i svojom usmenom i pisanom re~ju, na sebi svojstven i doli~an na~in blagovesti, poru~uje i u amanet nama ostavqa ono {to su Oci Svetih Sedam Vaseqenskih Sabora ukazali i potvrdili kao jedini pravoslavni put, put Bogo~ove~anski, kojim treba neustra{ivo i}i kroz sve tmine i pomr~ine ovoga veka i sveta. I on moè s punim pravom u horu Svetih Otaca da ispovedi pred svima an|elima i qudima: ,,Kao {to su Proroci videli, kao {to su Apostoli nau~ili, kao {to je Crkva primila, kao {to su U~iteqi odogmatili, kao {to se vaseqena saglasila, kako je blagodat zablistala, kako se 43. Isto, str. 191‡192. 44. Isto, str. 216. 45. Isto, str. 217.

194

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Istina dokazala, kako je la` prognana, kako se Premudrost smelo javila, kako je Hristos potvrdio ‡ tako mislimo, tako govorimo, tako propovedamo Hrista Istinitog Boga na{eg... To je vera Apostolska, to je vera Ota~ka, to je vera Pravoslavna! Ta vera utvrdi vaseqenu.ß46

46. Ak ta Svetog VII Va se qen skog Sa bo ra, sed ni ca 4, i Si no di kon Pravoslavqa.

195

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

196

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕТСКИ САВЕТ ЦРКАВА zvr{avaju}i odluku Svetog Sinoda br. 3128/Zap. 1601 od 17. novembra 1994. godine, podnosim Svetom arhijerejskom Sinodu za SABOR ovaj kratki pregled istorije nastanka Svetskog Saveta crkava, i odnosa prema wemu, tj. ukqu~ewa u wega Srpske pravoslavne Crkve. Stvarawe SSC 1. U samom nazivu ,,Svetski Savet crkavaß sadràna je sva jeres ove psevdo-crkvene organizacije. Jer sveti Oci II Vaseqenskog Sabora odogmati-

197

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

{e veru Pravoslavnu u JEDNU, svetu, sabornu (katoli~ansku) i apostolsku Crkvu, a ne u ,,MNOGEß od kojih bi se mogao graditi ili stvarati nekakav ,,savetß ili ,,savezß, {to bi bila neka ,,NAD-CRKVAß. Crkva je jedna i saborna, u woj je sabrana sva istina, sva blagodat, sve ono {to je Bog sobom doneo na zemqu i darovao qudima, i ostavio me|u qudima da se wime spasavaju. Ona je jedna i saborna jer sabira sve one koji èle spasewe u jednu celinu, u Telo Hrista Bogo~oveka. Otuda i sama ideja ,,savetaß ili ,,savezaß crkava je nemisliva, nedopustiva i neprihvatqiva za svest i savest pravoslavnog ~oveka. 2. Istorija Svetskog Saveta crkava ima svoju predistoriju u modernoj jeresi ‡ svejeresi koja se naziva EKUMENIZAM. Fenomen ekumenizma nije danas ne{to novo i nepoznato. O wemu se decenijama dosta pi{e i govori, te se s pravom moè re}i da se radi o jednoj veoma sloènoj pojavi. Ekumenizam je, pre svega, eklisiolo{ka jeres, jer udara na sam koren pravoslavne vere ‡ na svetu Crkvu, nastoje}i da je pretvori u jednu ,,ekumenskuß organizaciju, li{enu svih bogo~ove~anskih epiteta Tela Hristovog, pripremaju}i time put samom Antihristu. Temeqi ekumenizma udareni su jo{ krajem pro{loga veka, upravo 1897. godine na Konferenciji sto devedeset i ~etiri anglikanska biskupa u Lambetu. Na tom skupu su formulisani osnovni principi budu}e ekumenske unije hri{}anskih 198

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

,,crkavaß. Ova Lambetska konferencija afirmi{e dogmatski minimalizam, koji polazi od ~iwenice da jedinstvo treba traìti u minimumu zajedni~ke sli~nosti bogoslovskih u~ewa. Tu minimalnu zajedni~ku osnovu trebalo je da ~ine: Sveto Pismo (ali van konteksta Svetog Predawa), Nikeocarigradski Simvol vere i samo dve svete tajne ‡ Kr{tewe i Evharistija. Pored toga, istaknut je i tzv. princip tolerantnosti prema u~ewu drugih ,,crkavaß i spremnost na kompromis qubavi. Tre}i izum Lambetske konferencije jeste ~uvena Teorija GRANA (Branch Theory), koja polazi od tvrdwe da je Hristova Crkva kao jedno razgranato drvo ~ije su grane me|usobno ravnopravne i samo zajedni~ki predstavqaju manifestaciju jedne Crkve. Zlo seme jednom posejano, naglo se razraslo. Ve} po~etkom dvadesetog veka, 1910. god. u Edinburgu je, u organizaciji protestantskih ,,crkavaß odràna ,,Svetska misionarska konferencijaß na kojoj je odlu~eno da se organizuje svetski pokret hri{}ana za pitawa vere i crkvenog ustrojstva. Istovremeno sa ovim pokretom delovao je i pokret ,,@ivot i radß, ~iji je zadatak bio da ostvari jedinstvo hri{}ana kroz wihovu saradwu u pitawima prakti~nog ìvota. Od ova dva, iskqu~ivo protestantska pokreta, stvara se wihovim ujediwewem 1948. godine na Prvoj generalnoj skup{tini u Amsterdamu ,,Svetski Savet crkavaß sa sedi{tem u @enevi. Na toj skup{tini bile su prisutne, naàlost, i neke Pravoslavne Crkve, kao: Ca199

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

rigradska Patrijar{ija, Kiparska Arhiepiskopija, Gr~ka Arhiepiskopija i ruska Mitropolija u Americi (danas Pravoslavna Crkva u Americi). 3. Pravoslavqe, naàlost, nije dugo odolevalo ovom isku{ewu modernizma i sekularizma, nego je brzo wime inficirano. Od strane Pravoslavnih Crkava prva je u~inila ustupak ekumenizmu Carigradska Patrijar{ija, jo{ u januaru 1920. godine svojom Enciklikom ,,svim Crkvama Hristovimß. U woj se ne samo pomesne Pravoslavne Crkve nazivaju ,,Crkvamaß, ve} je taj naziv sasvim ravnopravno po prvi put pridodat i raznim jereti~kim konfesijama. Tako, na samom po~etku se kaè: ,,...me|usobno pribliàvawe raznih hri{}anskih Crkava i wihovo op{tewe ne moè biti odba~eno zbog dogmatskih razlika koje postoje me|u wima...ß Enciklika apeluje da treba raditi na ,,pripremi i omogu}avawu potpunog jedinstvaß; razne jereti~ke grupe naziva ,,Crkvama koje nam nisu strane i tu|e, ve} srodne i bliske u Hristuß i koje su nam ,,sanaslednici i satelesnici obe}awa Boìjih u Hristuß (Ef. 3,5). Kao prvi prakti~an korak u izgradwi me|usobnog poverewa i qubavi smatra se potreba da Pravoslavne Crkve usvoje novi (Grigorijanski) Kalendar ,,radi istovremenog proslavqawa velikih hri{}anskih praznika od strane SVIH Crkavaß, {to je uskoro Carigradska Patrijar{ija, (a kasnije i jo{ neke Pomesne Pravoslavne Crkve) i u~inila plativ{i to skupom cenom (unutra{wim raskolom u Crkvi i narodu). 200

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Druge Pravoslavne Crkve jedno vreme su odolevale ovom opakom isku{ewu. Naro~ito je Moskovska Patrijar{ija pokazivala izvesne znake opreznosti prema ekumenizmu. O tome svedo~i i sabor (sovje{~anije) Episkopa Pomesnih Pravoslavnih Crkava odràn u Moskvi od 8‡18. jula 1948. godine, a povodom petstogodi{wice progla{ewa autokefalnosti Ruske pravoslavne Crkve. Na tom Saboru su predstavnici Aleksandrijske, Antiohijske, Ruske, Srbske, Rumunske, Gruzijske, Bugarske, Poqske, êhoslova~ke i Albanske Crkve odbacili u~e{}e u svetskom ekumenskom pokretu i u SSC, koji je upravo bio formiran, osudiv{i ga kao jeres. 4. Ova revnost Pravoslavnih u odstojavawu Istine Boìje o Crkvi, naàlost, nije dugo trajala. Samo ~etiri godine nakon formirawa Svetskog Saveta crkava, carigradski Patrijarh Atinagora izdao je Encikliku 1952. godine kojom poziva sve poglavare Pomesnih Pravoslavnih Crkava da se pridruè Svetskom Savetu crkava. Iako su razlozi za takav poziv bili sasvim banalni i necrkveni (recimo: ,,pribliàvawe naroda i nacijaß u ciqu ,,suo~avawa sa velikim problemima sada{wiceß), pojedine Pravoslavne Crkve jo{ iste te 1952. godine hitaju da se ukqu~e u SSC. Vaseqenska Patrijar{ija {aqe svoje stalne predstavnike u centralu SSC u @enevi. Godine 1959. Centralni Komitet SSC sastaje se na Rodosu sa predstavnicima svih Pravoslavnih Crkava, od kada je prakti~no ekumenizam u{ao me|u zido201

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ve Pravoslavqa i po~eo, poput raka, iznutra da ga razjeda. Posle Rodosa, Pravoslavni se prosto takmi~e me|usobno ko }e se pokazati ve}im ekumenistom. Pravoslavni ekumenisti su, po~ev od 1961. godine, sazivali niz konferencija u ciqu realizovawa ekumenisti~kih ciqeva. Tako je 1964. godine odràna Tre}a konferencija na Rodosu, gde je odlu~eno da se vode ,,dijaloziß sa jereticima ,,na ravnopravnoj osnoviß, kao i da svaka Pomesna pravoslavna Crkva neguje samostalno ,,bratske odnoseß sa jereticima. Kolovo|a u svim ovim ekumenskim igrama bio je carigradski Patrijarh Atinagora, koji je zapo~eo seriju susreta sa rimskim papom, me|usobno skidawe anateme iz 1054. godine, zajedni~ke molitve itd. a kasnije, wegovi naslednici i wihovi saradnici, kao {to su Jakovos Ameri~ki, Stilijanos Australijski, Damaskin @enevski i mnogi drugi. Taj rad na ekumenskom planu prate i nekontrolisane izjave pojedinih predstavnika Pravoslavnih Crkava, ne samo onih sa carigradskog trona, koje nemaju ni{ta zajedni~ko sa stavovima i u~ewem Svetih Otaca. Pomerene su me|e koje postavi{e Oci na{i izme|u istine i laì, svetlosti i tame, Hrista i Velijara. Osnovni zadatak svih tih izliva sentimentalne (u su{tini obostrano licemerne) qubavi koja se u tim izjavama toboè projavquje, jeste da se kod pravoslavnih hri{}ana razvije svest o tome da su sa nepravoslavnima bra}a u Hristu, i ~lanovi jedne i istinske Crkve Hristove. 202

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

To se govorilo u susretima, na konferencijama, {tampalo se u ~asopisima i kwigama, preno{eno je preko radija i televizije. I sve to trebalo je da dovede do ,,zajedni~ke â{eß, do zajedni~kog pri~e{}a (intercommunio), koje i jeste osnovni ciq takozvanog ,,dijaloga qubaviß. A to je, po ocu Justinu Popovi}u, ,,najbezo~nije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvo judinsko i pritom izdajstvo vascele Crkve Hristove.ß Pristup SPC Svetskom Savetu crkava Po ugledu na ostale pomesne Pravoslavne Crkve, a posebno na Carigradsku Patrijar{iju, i Srpska pravoslavna Crkva od samog po~etka trudila se da ,,uhvati korakß sa vremenom. Iako formalno jo{ nije bila ~lan SSC, ona je po~ela da tesno i ~esto kontaktira sa tim ,,savezom jeresiß, kako bi rekao otac Justin, da prima u zvani~ne posete predstavnike SSC, najpre lica zaduèna za slawe me|ucrkvene pomo}i, kao g-dina Tobijasa, Maksvela, g-|icu Majhofer, pa do generalnog sekratara Viserta Hufta. Istina, Srpska Crkva nije imala zvani~nog predstavnika ‡ posmatra~a na II Konferenciji SSC u Evanstonu u Americi,1 ali je zato na III Skup{tini u Wu Delhiju 1961. godine imala svoju tro~lanu delegaciju (kojoj je na ~elu bio Epi1. Istina, tamo je bio prisutan Vladika Nikolaj u pratwi Protojereja Du{ana Popovi}a, paroha crkve svetog Vaskrsewa u îkagu. Vladika je na tom skupu i govorio, razume se, samo u pravoslavnom duhu.

203

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

skop Visarion). Na ovoj Skup{tini do{lo je do su{tinskog zaokreta po pitawu u~e{}a Pravoslavnih pomesnih Crkava. Izgleda, pod pritiskom komunisti~ke sovjetske vlasti, Moskovska Patrijar{ija, a sa wome i crkve u svim satelitskim zemqama, listom su se u~lanile u SSC. Tu su se u~lanile: Moskovska Patrijar{ija, Gruzijska Patrijar{ija, Rumunska Patrijar{ija, Bugarska Patrijar{ija, Poqska Arhiepiskopija i êhoslova~ka Arhiepiskopija. Srpska Crkva je postala ~lan na ,,mala vrataß, pomalo ne~asno. Naime, u posetu je do{ao generalni sekretar Visert Huft i zamolio da se i Srpska Crkva u~lani, bez obaveze na potpisivawe nekih teolo{kih dokumenata koji bi bili dogmatski i kanonski neosnovani. Tada{wi Sveti Sinod (ne, dakle, Sabor) SPC, sa Patrijarhom Germanom na ~elu, odlu~io je da se i Srpska Crkva u~lani. To je prihva}eno i ozvani~eno na zasedawu Centralnog Odbora SSC negde u Africi 1965. godine. Od tada pa nadaqe Srpska Crkva je, kao i ostale pomesne Pravoslavne Crkve, postala organski deo SSC. Uzimali smo u~e{}a preko zvani~nih predstavnika (Episkopa ili teologa) na svim kasnijim ansamblejama, konferencijama, simposionima, sastancima, molitvenim sedminama i svemu onom {to je SSC padalo na pamet, a na {ta smo mi bespogovorno pristajali. Rezultat tog u~e{}a izraàva se izvesnom materijalnom pomo}i koju je SPC povremeno dobijala od SSC u vidu 204

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

lekova, le~ewa ili oporavka nekih lica u [vajcarskoj, studentskim stipendijama, ili izvesnim nov~anim prilozima za neke konkretne svrhe i potrebe SPC, kao recimo za gradwu nove zgrade fakulteta. Te mrvice materijalnih dobara pla}ali smo gubqewem na duhovnom planu u ~istoti na{e vere, kanonske doslednosti i vernosti Svetom Predawu Crkve Pravoslavne. Prisustvo na{ih (i uop{te pravoslavnih) predstavnika na raznoraznim ekumenskim skupovima, nema kanonskog opravdawa. Nismo tamo i{li da smelo, otvoreno i nepokolebivo ispovedamo ve~nu i neizmenqivu istinu pravoslavne vere i Crkve, nego da pravimo kompromise i pristajemo mawe-vi{e na sve one odluke i formulacije koje nam nepravoslavni ponude. Tako se stiglo i do Balamanda, i do [ambezija, i do Asizija, {to sve skupa predstavqa neverstvo i izdaju svete Pravoslavne vere. Za sve to vreme padawa i propadawa u svakom pogledu Crkve svetoga Save, jedino se ~uo glas arhimandrita oca Justina ]elijskog, koji je bio i ostao budna i nepromenqiva savest SPC. On, duboko ose}aju}i i liturgijski preìvqavaju}i duh apostolske i svetoota~ke istine, pisao je povodom ekumenskih ,,podvigaß patrijarha Atinagore: ,,A Patrijarh carigradski? On svojim neopapisti~kim pona{awem, svojim re~ima i delima, sabla`wava ve} decenijama pravoslavne savesti, odri~u}i jedinstvenu i svespasonosnu istinu Pravoslavne Crkve i vere, priznavaju}i Rimskog vr205

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

hovnog prvosve{tenika sa svom wegovom demonskom gordo{}u...ß Ove re~i jasno izraàvaju jedan zreo, iskren i svetoota~ki stav prema Patrijarhu jeretiku, kao i preciznu dijagnozu osnovnih namera Carigrada, koje naslednici Patrijarha Atinagore sve do danas sprovode na o~igled i pre}utno odobravawe zvani~nika ostalih Pravoslavnih Crkava. [ta li bi tek danas rekao otac Justin? Jedino {to je dobro u ~itavoj ovoj stvari to je {to na{i zvani~ni predstavnici i u~esnici na raznim ekumenskim skupovima, po povratku otuda ni{ta ne pi{u i ne objavquju u crkvenoj {tampi, {to bi trovalo pravoslavni narod. êsto i mi Arhijereji na Saboru sakupqeni ostajemo uskra}eni za zvani~ne izve{taje od bra}e Arhijereja, kao na{ih predstavnika, {to je, smatram, nedopustivo. Imaju}i u vidu sve napred re~eno s jedne strane, i ve~no i nepogre{ivo evan|elsko merilo ,,da se svako drvo po plodovima svojim poznajeß s druge strane, jasno je kao sunce {ta nam vaqa ~initi. Jo{ na ovom Saboru doneti ODLUKU o istupawu Srpske pravoslavne Crkve iz Svetskog Saveta crkava i svih drugih, wemu sli~nih, organizacija (kao KEK i dr.), i shodno tome prekinuti praksu svakog ekumenskog delovawa i prakti~nog u~estvovawa u ekumenisti~kim bezbo`nim manifestacijama. To u~initi iz ovih razloga: 1. Iz poslu{nosti prema svetom apostolu Pavlu, koji savetuje i nare|uje: ,,ôveka jeretika posle prvog i drugog savetovawa, kloni se.ß 206

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

2. [to je to saglasno sa svim svetim kanonima Pravoslavne Crkve, o koje smo se do sada silno ogre{ili. 3. [to ne postoji ni jedan jedini me|u svetim Ocima Crkve koji bi nam svojim u~ewem, ìvotom i delima mogao posluìti kao primer koji bi opravdao na{e u~lawewe i daqi ostanak u necrkvenoj organizaciji SSC i woj sli~nih. 4. Radi spasewa svojih du{a, du{a poverene nam pastve koju smo dosada{wim ekumenisawem silno sablaznili i duhovno o{tetili, kao i radi spasewa svih onih koji se jo{ uvek nalaze izvan Kivota spasewa ‡ Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve Pravoslavne, kojima }e vi{e pomo}i u traèwu i nalaèwu istine i puta spasewa jedan takav na{ odlu~an i jasan postupak, nego bezbojno i bezbo`no daqe na{e druèwe sa wima.

207

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

208

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ И ЊЕГОВ СТАВ ПРЕМА ЕКУМЕНИЗМУ ìvotu svetog Nektarija, a naro~ito o datumu wegovog blaènog upokojewa 1920. godine, vi{e puta je isticano od strane prethodnih govornika. Isto tako, poznato je da je ,,ekumenizamß u svome dana{wem obliku i poimawu, nastao znatno docnije, konkretno 1948. godine kao SSC (Svetski Savet crkava). Imaju}i te dve ~iwenice u vidu, na{a tema mogla bi izgledati malo anahrona. Pa ipak nije tako. Odbor ove proslave, koji je predloìo i ovako formulisao ovu temu, svakako je imao razloga za to. 209

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

I zaista, ako ekumenizam, u pravom smislu te re~i, i nije postojao u vreme svetog Nektarija, postojali su wegovi koreni, wegove prete~e, prema kojima je sveti Nektarije itekako zauzimao svoj stav, ili boqe re}i ponavqao je u sebi stav ranijih Svetih Otaca Crkve, od kojih se on ni po ~emu nije hteo razlikovati, ~ime je i postao jedan od wih. Taj stav svetog Nektarija prema prethodnicima ekumenizma, pa i prema ekumenizmu na~elno, razmotri}emo docnije, po{to najpre pogledamo razvojni put ekumenizma od samih wegovih za~etaka. Prvi oblik ekumenizma jeste onaj papski i rimokatoli~ki, koji je vekovima koristio Uniju kao sredstvo za postizawe jedinstva hri{}ana, naravno bezuspe{no, iako je to ko{talo Pravoslavnu Crkvu mnogih stradawa i nevoqa kroz hiqadugodi{wu istoriju. Ta vrsta ekumenizma je tema za sebe koju bi sada zaobi{li. Drugi vid ekumenizma, mnogo opasniji i pogubniji, rodio se u krilu protestantizma, ali sa istim ciqem ‡ sjediwewa hri{}ana i ,,crkavaß, no bez jedinstva u veri i istini. Ovaj ekumenizam kao SSC i jeste predmet na{eg izlagawa. 2. Pojam ekumenizma izraàva se danas pojmom ,,Svetskog Saveta crkavaß. I samo ime wegovo pokazuje svu jereti~nost ove psevdocrkvene organizacije. U u~ewu hri{}anske vere postoje mnoge istine koje su dobile u dogmatskim definicijama od strane Svetih Otaca Crkve na Vaseqenskim Saborima jedan odre|eni izraz, koji ne trpi razli~ita poimawa. Tako su Sveti Oci drugog Vase210

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

qenskog Sabora odrànog u Carigradu 381. godine formulisali dogmu vere u JEDNU, SVETU, SABORNU (KATOLIÂNSKU) I APOSTOLSKU CRKVU, a ne u ,,MNOGEß (crkve), od kojih bi neki oblik ,,savetaß ili ,,jedinstvaß, ili neki oblik ,,nad-crkveß mogao proiza}i. Crkva je Jedna i katoli~anska i u woj je sabrana (otuda i ‡ Saborna) zajedno sva Istina, sva blagodat, sve {to je Gospod Hristos doneo sa Sobom na zemqu, predao i ostavio qudima radi wihovog spasewa. Ona je Jedna i Saborna jer sabira u sebi sve one koji èle spasewe u jedno unutra{we jedinstvo, u Telo Bogo~oveka Hrista. Tako, sama ideja jednog ,,savetaß (ili ,,savezaß), ili ,,sjediwewaß crkava jeste nemogu}a, nedopustiva i neprihvatqiva za savest svakog pravoslavca, a kamoli za jednog Svetiteqa. Onaj ko bi imao suprotno mi{qewe, kako bi mogao biti Svetiteq? I zaista, kojeg ,,svetiteqaß imaju od velikih ekumenista? Nijednog! 3. Istorija ekumenizma kao SSC ima svoju predistoriju. Kao pojava, ekumenizam ne sadrì ni{ta novo; radi se o staroj ideji, koja je oìvqena u posledwih, otprilike sto godina. Godinama i decenijama qudi pi{u, diskutuju i govore o ekumenizmu, tako da moèmo da kaèmo da se radi o jednom veoma komplikovanom problemu. Pre svega, ekumenizam je jedna eklisiolo{ka jeres, jer prvi wegov napad usmeren je protiv samih temeqa pravoslavne vere, protiv svete Crkve, u nastojawu da je promeni (Crkvu) u jednu ekumen211

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

sku organizaciju, li{enu Bogo~ove~anske blagodati Tela Hristovog, kr~e}i tako put za pojavu Antihrista. Temeqi savremenog ekumenizma postavqeni su ve} krajem pro{loga veka, 1897. godine na Lambetskoj konferenciji, koja je, kao prvo, formulisala jedan dogmatski MINIMUM, koji je imao za ciq o~ekivano ekumensko ujediwewe (uniju) ,,hri{}anskihß crkava. Ovaj dogmatski minimum dolazi od ideje da sjediwewe treba traìti u Svetom Pismu (a ne i u Svetom Predawu), u Simvolu Nikeo-carigradskom, i u dve svete Tajne: Kr{tewu i Evharistiji. Kao drugo, utvr|en je princip tolerancije u odnosu na u~ewa drugih ,,crkavaß i spremnost za uvo|ewe ,,kompromisa qubaviß. I kao tre}e ,,otkri}eß Lambetske konferencije bila je dobro poznata ,,teorija granaß (branch theory), koja na neki na~in izjedna~ava sve ,,crkveß. Ovo zlo seme, ~im je posejano, brzo je niklo i razraslo se neverovatno, kao i svaki korov. Sa strane Pravoslavnih u razvoju ekumenskog pokreta doprinele su mnogo dve cirkularne poslanice Vaseqenskog Patrijarha Joakima Tre}eg. Prva, 1902. god. upu}ena poglavarima sestrinskih Pravoslavnih Crkava, doti~e teme odnosa Pravoslavnih Crkava izme|u sebe, prema rimokatolicima i protestantima, kao i pitawe kalendara. Odgovori na ovu poslanicu sestrinskih Pravoslavnih Crkava, i povratni odgovor Velike (Carigradske) Crkve (1902‡1904), zaokruùju ovu prepisku, koja predstavqa prvi zvani~ni tekst 212

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Vaseqenske Patrijar{ije u odnosima sa drugim Pravoslavnim Crkvama. Druga Enciklika ,,svim Crkvama Hristovimß (dakle i nepravoslavnim) poslata 1920. god. pruà pretpostavke za o~ekivanu saradwu ,,me|u razli~itim crkvamaß i za ,,podgrevawe hri{}anske qubaviß, kao i projekat od jedanaest ta~aka za weno ostvarewe u praksi. U ovom periodu (od 1904‡1920) mnogo se govorilo o promeni crkvenog kalendara, problem koji je uznemiravao i svetog Nektarija. Na{ Svetiteq je smatrao odnosnu promenu za jedno veliko zlo, ali je istovremeno, pre svoga upokojewa, dao savet igumaniji Kseniji da, ako se slu~ajno desi ova promena kalendara, wegov manastir na Egini neka sledi zvani~nu Crkvu, {to se, zaista, i desilo. Ovde treba jo{ jednom podvu}i da prvobitne organizacije koje su prethodile SSC, kao ,,Me|unarodna misionarska konferencijaß (Edinburg 1910), Svetsko udruèwe za {irewe me|unarodnog prijateqstva preko crkava (1914), pokret ,,@ivot i deloß i dr. bile su ~isto protestantske tvorevine. Naàlost, od 1922. god. Pravoslavni po~iwu aktivno da u~estvuju na raznim konferencijama i skupovima ekumenskog karaktera, pripremaju}i tako Prvu Generalnu skup{tinu SSC u Amsterdamu 1948. godine. Na tom skupu bilo je prisutno dosta predstavnika Pravoslavnih Crkava, kao Patrijar{ija: Carigradske, Aleksandrijske, Antiohijske, Jerusalimske, Arhiepiskopija Kiparske i Gr~ke, kao i Ruske Mitropolije za Severnu Ame213

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

riku (sada poznata kao ,,Pravoslavna Crkva Amerikeß). Odbile su, me|utim, da u~estvuju na tom skupu Crkve Isto~nih zemaqa ,,iza gvozdene zaveseß, koje su ~ak i osudile SSC kao jeres. To je bio prvi put u istoriji ekumenskog pokreta da se Pravoslavqe u pogledu odnosa prema wemu pokazalo podeqeno. Interesantno je pomenuti da je i rimokatoli~ka crkva imala negativan stav, zabraniv{i u~e{}e rimokatolika i kao posmatra~a. Ona ni do danas nije postala ,,zvani~noß ~lanica ekumenskog pokreta, sa~uvav{i svoju doslednost, iako u praksi itekako me|usobno mnogo {uruju. Me|utim, ova revnost pojedinih Pravoslavnih Crkava za za{titu boànskih istina Crkve nije dugo trajala. Period neodlu~nosti i kolebawa trajao je negde do 1965. godine, kada vidimo da su sve pravoslavne Crkve postale organski delovi SSC, pa me|u wima i Srpska pravoslavna Crkva, iako me|u posledwima. Posebno posle zasedawa Centralne komisije SSC 1959. g. na Rodosu, Pravoslavni izme|u sebe prosto su se takmi~ili ko }e od wih biti ve}i ekumenista, ko }e u~initi ve}i kompromis, ustupak ili popu{tawe nepravoslavnima, sve u ime neke ,,qubaviß, koja je mnogo ~e{}e i vi{e bila licemerje i koristoqubqe, nego istinska jevan|elska qubav. Od 1961. god. pravoslavni ekumenisti (ako su ta dva pojma uop{te spojiva me|usobno), po~eli su da sazivaju ~itav niz konferencija i skupova sa ciqem da realizuju svoje ekumenisti~ke programe i ciqeve. Tako, 1964. g. sazvana je na Rodosu 214

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

II Svepravoslavna konferencija, gde je done{ena odluka za uspostavqawe dijaloga sa jereticima (svih vrsta) ,,na ravnoj osnoviß, i svaka pomesna Pravoslavna Crkva zaduèna je da odràva posebne ,,sestrinske odnoseß sa jereticima. Glavni vo|a svih ovih ekumenisti~kih zamki bio je Vaseqenski Patrijarh Atinagora, koji je zapo~eo stalne susrete sa Papom, ,,izvr{ioß uzajamno skidawe anatema iz 1054. godine, realizovao zajedni~ke molitve (nasuprot svetim Kanonima) itd. Zatim, wegovi naslednici i pomo}nici do danas drè se istoga puta, prevazilaze}i u kompromisima i snisho|ewu ~ak i samog Atinagoru. Drugi predstavnici ostalih pomesnih Pravoslavnih Crkava deluju tako|e saglasno sa ovim ekumenskim programom, tako da wihovi postupci nemaju ni{ta zajedni~ko sa u~ewem i delovawem Svetih Otaca i sa sve{tenim kanonima Hristove Crkve. Me|e koje su postavili Oci na{i naru{ene su od strane takozvanih ,,pravoslavnih ekumenistaß; granice izme|u istine i laì, svetlosti i tame, Hrista i Velijara, uklowene su. Sve ovo, po svetom Starcu ocu Justinu Popovi}u, predstavqa judinsku izdaju Pravoslavqa, stra{nu izdaju Gospoda na{eg Isusa Hrista i celokupne Crkve Wegove. Da je to zaista tako, dovoqno je pogledati Episkopsko ispovedawe vere pred hirotoniju, i uporediti ga sa praksom savremenih pobornika ekumenizma. U tom ispovedawu onaj koji se hirotoni{e za Episkopa sve~ano izjavquje pred Bogom, An|eli215

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ma i qudima: ,,Primam bogonadahnute spise i u~ewa starijih i novijih svetih Otaca Crkve Hristove, koji su saglasni Jevan|equ i u~ewu svetih Apostola... One pak, koji druk~ije, a ne pravoslavno misle o hri{}anskoj veri, odbacujem kao tu|e ‡ misle}e Hristovoj Crkvi, kao kvariteqe Istine Boìje i upropastiteqe spasewa qudi... Sve jerisina~alnike, i wihove jednomi{qenike odbacujem i anatemi{em, i jasno i glasno govorim: svima jereticima anatema!ß (sr. Gal. 1, 8). I jo{ dodaje: ,,Primam i prihvatam svetih Sedam Vaseqenskih Sabora i sve Pomesne Sabore koje sveti Oci prihvati{e i potvrdi{e... Ispovedam sve odredbe PRAVE VERE koje su oni izloìli. Primam i sve sve{tene kanone koje sastavi{e sveti Oci i predado{e ih Crkvi... Izjavqujem da sve ono {to Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva Pravoslavnih prima i dogmatski ispoveda, to i ja primam i verujem i ispovedam; ni{ta ne dodaju}i, ni{ta ne oduzimaju}i, ni{ta ne mewaju}i ni od Dogmata ni od Predawa... A sve {to ona osu|uje i odbacuje kao u~ewe tu|e Jevan|equ, to i ja odbacujem...ß Ko, dakle, od savremenih pravoslavnih ekumenista moè s pravom da ponovi re~i svetih Vaseqenskih Sabora, koji svoje dogmatske odluke skoro redovno po~iwu formulom: ,,Sleduju}i Svetim Ocima...ß ili: ,,po u~ewu Svetih Otaca...ß itd.? Kada je na VII Vaseqenskom Saboru pro~itan Nikeo-carigradski Simvol vere, Oci Sabora su izjavili: ,,Svi mi tako verujemo, svi tako isto mislimo, i svi se saglasno potpisujemo... To je vera apostol216

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ska, vera ota~ka, vera pravoslavna, vera koja utvrdi Vaseqenu... Mi sledujemo drevnoj odluci Crkve i ~uvamo odredbe svetih Otaca. Tako misliti mi smo nau~eni i utvr|eni svetim Ocima na{im i wihovim bogopredanim u~ewem.ß Po svetom Maksimu Ispovedniku ,,Crkva priznaje za istinite i svete one Sabore koji pokaza{e da su weni istinski dogmati istiniti.ß Sli~no govori i sveti Kirilo Aleksandrijski: ,,Svi koji imaju zdrav smisao »=umõ, staraju se sledovati u~ewu svetih Otacaß, jer se po svetom apostolu ,,samo sa svima Svetima moè razumeti {ta je {irina i duìna i dubina i visina Premudrosti i razuma Boìjeg, i poznati qubav Hristova, koja prevazilazi svako znaweß (Ef. 3, 18 ‡ 19; Rim. 11, 33). U svim bitnim pitawima vere i pobo`nosti potpuno se slaù svi sveti Oci. ,,Otac ne protivure~i Ocima, jer su svi oni bili zajedni~ari jednoga Duhaß, veli sveti Jovan Damaskin. Vaistinu, nema nijednog svetog Oca koji bi se sloìo sa stavovima i praksom savremenih ekumenista, i koji bi blagoslovio sve ono {to se radilo u Kamberi (1991), {to se potpisalo u Balamandu (1993), {to se videlo u Rimu (1995), i gde sve ne. Vi{e je nego o~igledno da ni sveti Nektarije, bez obzira na svu wegovu tolerantnost i trpeqivost, niti bi tako ne{to ~inio, niti bi to blagoslovio. Naprotiv! Ma koliko da je on bio ~ovek qubavi za sve qude, {to je nesumwivo, ipak je najpre bio ~ovek pravoslavne vere i pravoslavnog stava. Sam on to ispoveda govore}i: ,,Episkop tre217

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ba da uvek ostane u moralnim principima Evan|eqa i nikada da ih ne napu{ta ili da ih prestupa toboè zbog dogmatskih razlika.ß [ta zna~i ovo ako ne ponavqawe, samo na drugi na~in, onoga {to je rekao sveti Maksim Ispovednik, govore}i: ,,Ja ne èlim da se jeretici mu~e, niti se radujem wihovom zlu ‡ Boè sa~uvaj! ‡ nego se ve}ma radujem i zajedni~ki veselim wihovom obra}awu. Jer {ta moè vernima biti milije nego da vide da se rasturena ~eda Boìja saberu u jedno. Ja nisam toliko pomahnitao da savetujem da se nemilost vi{e ceni nego ~ovekoqubqe. Naprotiv, savetujem da treba sa pa`wom i iskustvom ~initi i tvoriti dobro svima qudima, i svima biti sve ‡ kako je kome potrebno. Pritom, jedino èlim i savetujem da jereticima kao jereticima ne treba pomagati na podr{ku wihovog bezumnog verovawa, nego tu treba biti o{tar i nemilosrdan. Jer ja ne nazivam qubavqu nego ~ovekomr`wom i otpadawem od boànske qubavi kada neko potpomaè jereti~ku zabludu, na ve}u propast onih koji se drè te zabludeß (PG 91, 465C). Ovde treba podvu}i jedan momenat koji uvek ima veliku va`nost za Crkvu, a posebno u na{e vreme. U po~etku navedenog mesta, sveti Maksim savetuje li~nim primerom, govore}i da se on ne raduje mu~ewu jeretika, nego se, naprotiv, raduje i zajedni~ki veseli wihovom obra}ewu. Nije rekao Svetiteq da se on, kao i Crkva Boìja, raduju napredovawu u postizawu jedinstva sa jereticima, nego se raduju wihovom obra}awu. Jer samo 218

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

obra}awe od zablude ka istini i od tame ka svetlosti, moè da im obezbedi ve~no spasewe. Upravo i jedino to za svetog Maksima ima jedinstvenu i ve~nu vrednost. Sveti Otac ne poznaje kompromis sa jereticima, ne radi na ujediwewu sa wima, nego na ponovnom prisajediwewu wih Jednoj i Jedinoj Crkvi Boìjoj, koja ~uva svoje jedinstvo u jedinstvu prave i spasonosne vere. Sli~an stav prema jereticima, dakle i prema ekumenizmu kao svejeresi, imao je i sveti Nektarije, kao i svi Sveti Oci kroz vekove. Savremeni ,,pravoslavni ekumenistiß, koji misle, govore ili rade suprotno Svetim Ocima, {ta zajedni~ko imaju sa wima? Neka sami o tome ozbiqno promisle.

219

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

220

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

РЕВНОВАЊЕ ЗА ИСТИНУ ,,Imaju revnost za Boga, ali ne po razumuß (Rim. 10, 2). akvih je bilo uvek u Crkvi Boìjoj, jo{ iz apostolskih vremena, pa kroz svu istoriju Crkve do danas. Tako sveti apostol Pavle u svojoj Poslanici Rimqanima, govori o svojim sunarodnicima ‡ Jevrejima, koji su ga gonili, zlostavqali po sudovima, zasipali kamewem, iz ,,revnosti za ota~ke svoje obi~ajeß, jer se nisu slagali sa wegovom (Pavlovom) propove|u Hrista ,,raspetog i vaskrslogß. Apostol Pavle i pored toga gori qubavqu prema wima do te mere da tvrdi da bi ,,èleo da sam bude odlu~en od Hrista za bra}u svoju koja su mu rod po

221

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

teluß (Rim 9, 3). On na wihovu neizmernu mr`wu prema sebi i zlostavqawe, odgovara neizmernom qubavqu. On ih ne osu|uje {to ,,imaju revnost za Bogaß, nego samo konstatuje da ta ,,revnost nije po razumuß (Rim, 10, 2). Ovde se ,,razumß, (kao poznavawe stvari) odnosi na prosve}ewe razuma, koje ga ~ini sposobnim da izbegava zabludu. Jevreji, iako su imali revnost ,,za Bogaß, nisu imali prosve}ewe Duhom Svetim, te su i pali u zabludu da se ,,revnosnoß bore protiv Ovaplo}ewa Istine, koju je Pavle propovedao. Otuda im to ,,revnovaweß nije bilo na spasewe, nego na pogibao. I danas ima mnogo onih koji revnuju ,,za Bogaß, ,,za svete kanoneß, ,,za Predawe Crkveß itd. ali, naàlost, isto tako ,,ne po razumuß. U toj grupi ,,revniteqaß najpoznatiji su ,,Zilotiß sa Svete Gore i ,,Starokalendarciß raznih frakcija iz Gr~ke. Ovi zadwi u tom svom revnovawu ,,ne po razumuß stigli su u mnoge krajeve sveta, pa su se nedavno pojavili i kod nas, ma koliko to paradoksalno izgledalo. Revnuju}i za ~istotu pravoslavqa, za dràwe svetih kanona, naro~ito onih koji su usmereni protiv teorijskog i prakti~nog ekumenizma u dana{woj wegovoj projavi i obradi, oni previ|aju, naru{avaju i gaze druge svete Kanone koji reguli{u crkveni red i poredak, odre|uju}i striktno do samih detaqa dokle se ~ija vlast (jurisdikcija) u Crkvi prostire. Ne ulaze}i ovde u analizu i istraìvawe da li su i koja frakcija gr~kih Starokalendaraca kanonski ili ne, èlimo da kaèmo da wihov odnos 222

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

prema drugim Pravoslavnim pomesnim Crkvama nije nimalo kanonski. Mo`da je takva wihova revnost (ne po razumu) izazvana stavom, izjavama ili praksom pojedinih visokih predstavnika Pravoslavne Crkve (Episkopa, pa i Patrijaraha) u pogledu odnosa, me{awa i molitvenog op{tewa sa savremenom i veoma pro{irenom jeresi ekumenizma, ali wihovo uplitawe u ìvot pojedinih Pravoslavnih Crkava, bez saglasnosti i blagoslova nadle`nih Episkopa (Sabora), ne moè biti ni~im opravdano. Taj problem, posebno u na{oj Srpskoj pravoslavnoj Crkvi, uzima sve vi{e maha. Mi jo{ nismo dovoqno svesni wegove opasnosti i posledica koje mogu uslediti u budu}nosti. Ali, vaqa priznati da im mi Pravoslavni na ovaj ili onaj na~in dajemo povoda da nas napadaju za nevernost Pravoslavnom Predawu i svetim kanonima, pa ~ak i da ,,kanonsku jerarhiju nazivaju »da li opravdano, drugo je pitaweõ jereticimaß. Kako, recimo, shvatiti i ~ime objasniti postupak Sinoda Moskovske Patrijar{ije od 17. jula 1997. godine, koji je odobrio komentar Sinodalne bogoslovske komisije o Balamandskom sporazumu, potvr|uju}i nu`nost wegove ratifikacije (PravoslavnaÔ RusÛ, No. 17, 1997, str. 16)? A ta Sinodalna bogoslovska komisija Moskovske Patrijar{ije na svojim zasedawima u 1997. godini, iskazala je i takva mi{qewa da je nedopustivo ,,obra}ati qude iz jedne Crkve u drugu radi wihovog spasewaß, kao i da obra}awe rimokatolika u Pravoslavqe treba da 223

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

bude zabraweno radi ,,popu{tawa napetostiß me|u religijama (Isto). U svom intervjuu ameri~kom ~asopisu Christian History Patrijarh Vartolomej izjavio je slede}e: ,,Misao o tome da je ~lanstvo na{e u vidqivoj Crkvi neophodno radi nasle|ivawa raja, osnovana je na la`nom tvr|ewu da smo mi nekako analogi~ni Carstvu Bo`jem u ovom svetu... Definicijom Pravoslavne Crkve kao Crkve koju je osnovao Gospod... preko Svojih svetih Apostola, mi bezuslovno ograni~avamo Carstvo Boìje, od ~ega se treba uzdràvati" (Isto). U martu 1997. godine u mestu Aleppo, Sirija, odràna je Konferencija SSC. Od strane predstavnika Carigradske, Antiohijske, Moskovske Patrijar{ije i mnogobrojnih inoslavnih, bio je potpisan dokument o UVO\EWU ZAJEDNI^KOG PRAZNOVAWA PASHE OD 2002. godine (Isto). U svom intervjuu novinama Moscow News no. 28, 1997. Hrizostom, Arhiepiskop Vilnusa i Litve, izjavio je da se on ne boji da bude optuèn za jeres, tvrde}i da je (rimo)katoli~ka crkva tako|e spasonosna za nas kao i Pravoslavna (Isto). Od 17. novembra do 6. decembra 1997. godine, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Nikolaj (Karpatsko-ruska Crkva pri Vaseqenskoj Patrijar{iji u SAD) predstavqao je pravoslavne Episkope, sve{tenstvo i narod na posebnoj Skup{tini rimokatoli~kih biskupa u Rimu, posve}enoj Crkvi u Americi. Mitropolit se najpre obratio Papi, rekav{i: 224

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

,,Va{a Svetosti, Svim jerarsima Rimokatoli~ke Crkve, Wihovim eminencijama, ekselencijama i uzoritostima sakupqenim u Vatikanu na posebnoj skup{tini posve}enoj Crkvi u Americi, qubqena bra}o u Gospodu: donosim Vam bratske pozdrave od vernog pravoslavnog naroda Amerike. Kada sam dobio uputstva Wegovog Visokopreosve{tenstva, Arhiepiskopa Spiridona Ameri~kog, Naj~asnijeg egzarha Wegove Svetosti Vartolomeja, Arhiepiskopa Konstantinovog grada, Novog Rima i Vaseqenskog Patrijarha, da ovde predstavqam zajednicu pravoslavnih Episkopa Amerike, zaradovao sam se prilici da se iz prve ruke upoznam sa va{im sinodalnim skupom. Ovaj Sabor je zaista blaèn doga|aj za rimokatoli~ke vernike zapadne hemisfere, kao i za sve qude dobre vere i dobre voqe... Va{i stavovi o nacionalnim i internacionalnim pitawima, po~ev{i od dru{tvene i ekonomske pravde do evangelizacije i osnaèwa duhovnog ìvota va{ih vernika su sasvim odgovaraju}i i do{li su u pravo vreme. Dok se spremamo za slavni dan kada }emo proslaviti dva milenijuma od Ovaplo}ewa na{eg Gospoda, Boga i Spasiteqa Isusa Hrista, radujemo se va{oj nadahnutoj odluci da razmotrite i naglasite zna~aj Evan|eqa u kompleksnom okruèwu na{eg modernog doba. Dok zapo~iwete svoju diskusiju na temu ,,Susret sa ìvim Isusom Hristom ‡ put ka obra}ewu, zajedni{tvu i solidarnosti u Americiß, molimo se da vas vodi Sveti Duh, te da va{e odluke 225

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

budu na dobrobit svih qudi koji se bore da aktualizuju u svome ìvotu autenti~nu i ìvotvornu realnost Isusa Hrista. Sa najlep{im èqama za uspe{an sabor, i prenose}i bratske pozdrave pravoslavne jerarhije i vernog naroda Amerike, molim se da qubav i mir svemilostivog Boga Oca, Sina i Svetog Duha obitava u vama i nadahwuje vas u toku ovih svetih i blaènih dana va{eg sve{tenog poduhvata.ß U toku Sabora, Mitropolit Nikolaj se obratio SINODU rimokatoli~kih biskupa pomiwu}i nedavno putovawe Wegove Svetosti Patrijarha Vartolomeja u Sjediwene Dràve. Tekst besede glasi: ,,Va{a Svetosti! Bra}o biskupi Bra}o i sestre! Slava Isusu Hristu! Sada vam se obra}am u svoje li~no ime. Kada su apostoli Petar, Jakov i Jovan opitno doìveli i posvedo~ili Preobraèwe na{eg Gospoda, apostol Petar je ispuwen rado{}u zavapio: ,,Gospode, dobro nam je ovde biti!ß @elim da vam kaèm da i ja èlim da izgovorim ove ~udesne re~i nakon {to sam ove dane proveo sa vama na Saboru koji je toliko ispuwen po{tewem, nadom, gostoqubqem i verom: ,,Gospode, dobro nam je ovde biti!ß Kada smo mi, Episkopi Vaseqenske Patrijar{ije Carigradske, putovali sa Wegovom Svesveto{}u Patrijarhom Vartolomejem u razne Eparhije Ameri~ke Arhiepiskopije, a me|u wima i moju, sa rado{}u smo se se}ali i pamtili iskrenu, 226

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

nepatvorenu i svetu dobrodo{licu koju nem je ukazala Wegova Eminencija Vilijam Kiler Kardinal u Baltimoru zajedno sa svojim sve{tenstvom i vernicima. Ponovo sam mogao ~uti re~i apostola Petra: ,,Gospode, dobro nam je ovde biti!ß Zaista je bilo dobro za nas da u|emo u velelepnu i sve{tenu baziliku Vaznesewa, ispuwenu do posledweg mesta vernicima Pravoslavne i Rimokatoli~ke Crkve zajedno sa svima ostalim. Zaista je bilo dobro videti kako Wegova Svesvetost Vaseqenski Patrijarh Vartolomej, Kardinal Kiler i Kardinal Hiki iz Va{ingtona, zajedno sa svojim sve{tenstvom hode na svom putu u Emaus. Dobro nam je bilo kada smo u strahu Bo`jem stajali pred oltarom kao pred Nesagorivom Kupinom. Svi smo ose}ali da treba da otresemo prah sa svojih sandala i da ih izujemo. Zajedno smo stajali u svoj realnosti pred Vaskrslim Hristom. Bilo je dobro kada smo izmenili Celiv mira ili Sveti Celiv kojim nas apostol Pavle u~i da pozdravqamo jedni druge. Tako|e je dobro bilo videti kako su na{i jerarsi razmenili svoje darove, kao i osetiti gostoprimstvo Kardinala Kilera u wegovoj rezidenciji. U svoj iskrenosti moram da kaèm da je meni onde dobro bilo i da sam èleo da podignem tri senice i mo`da da taj trenutak istorijske i svete posete nekako u~inim ve~nim. Jer svi smo bili preobraèni i svetlost Preobraèwa nas nije zaslepila, ve} nam je samo 227

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

otvorila o~i da vidimo kako je dobro ìveti u jedinstvu. Kako je dobro sedeti zajedno razgovaraju}i jer }e jedinstvo do}i u Bo`je vreme. Ono je ìvo! Ono ìvi i mi ga moramo u~initi ìvim! Dijalog nam pomaè da se vratimo jedinstvu najranijih dana kada, iako smo bili Istok i Zapad, bili smo jedna NERAZDEQENA Crkva i ,,jeli smo jedan hleb i pili iz jedne ~a{eß. To je na{ ciq u sada{we vreme. To je nada Crkve Istoka i Zapada. Molimo se da ovaj trud donese ploda. Va{a Svetosti, zahvaqujem Vam {to ste me na ovom saboru primili kao bratskog poslanika i kao Episkopa Vaseqenske Patrijar{ije u Americi. Neka bi Gospod blagoslovio va{ trud i trud svih biskupa sakupqenih ovde. Hvala vam.ß Najdaqe je, izgleda, ipak oti{ao novi Patrijarh Aleksandrijski G. Petar, koji je na svome ustoli~ewu izjavio u punom ornatu i sa amvona: ,,Svi zajedno da hodimo ka zajedni~kom Hristu i Spasitequ na{em i da vaspostavimo staru Jednu, Svetu, Katoli~ansku i Apostolsku Crkvuß (âsopis ,,ΠΑΝΤΑΙΝΟΣß, zvani~no glasilo Aleksandrijske Patrijar{ije, sveska januar‡mart 1997. godine, str. 29). Osvr}u}i se kriti~ki na gorwu izjavu, stare{ina hrama svetog Pavla u Patri, arhimandrit Nikodim Petropulos, kaè da se wome otvoreno gazi dogma, potresaju se temeqi Svete Crkve ,,koju je Hristos stekao Svojom krvquß i prezire se 228

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

sve{teni Simvol Vere, na koji se Wegova Svetost zakleo pred Bogom i qudima za vreme svoje hirotonije, obe}av{i ~ak da }e ~uvati Sve{tena Predawa. Nasuprot obe}anome, Wegova Svetost svojom gorwom izjavom propoveda javno, zvani~no i sa amvona, ~ak otkrivene glave, jeres, to jest protestantsku eklisiolo{ku teoriju o granama (Branch theory). Otuda, arhimandrit Nikodim, obra}aju}i se li~no OTVORENIM PISMOM Patrijarhu Aleksandrijskom G. Petru, pi{e mu: ,,Van pameti je ono {to ste rekli zvani~no sa omoforom na svome ustoli~ewu, u svojoj besedi o vaspostavqawu stare Jedne, Svete, Katoli~anske i Apostolske Crkve. Dakle ‡ Ona je prestala da postoji? ‡ Uga{eno je apostolsko Prejemstvo? ‡ Izgubqena je spasonosna blagodat? I u tom slu~aju Vi i mi koju ulogu igramo? Glumca? Imitatora? Bogorugateqa? Kr~mara svetiwe? Ili ‡ varalice naroda? A tada? [ta je Pravoslavqe? Samo izgubqeni i brodolomnici mogu o veri tako da govore. Sve{tenim patrijara{kim usnama nije dopu{teno da proiznesu takvu blasfemiju. ,,Koji pohuli na Duha Svetoga, ne}e mu se oprostiti ni u ovom veku ni u budu}emß (Gospod Isus).ß Naàlost, ni Srpska Crkva ne zaostaje u sli~nim primerima i podvizima prakti~nog ekumenizma. Nedostalo bi nam vremena i papira ako bismo hteli, ma i ukratko, da samo nabrojimo sve takve primere u posledwih tridesetak godina. Smatramo da je dovoqno navesti samo par primera u 229

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

najnovijem vremenu, i pored odluke Svetog Arhijerejskog Sabora SPC o istupawu iz SSC kao necrkvene i jereti~ke organizacije. Tako je Srpska pravoslavna parohija u Be~u (Steinergasse 3), istakla, sigurno ne bez znawa i blagoslova svoga nadle`nog Episkopa, oglas slede}e sadrìne: Ekumenska slu`ba Boìja Mesto: Srpska pravoslavna crkva, Be~ 17. Vreme: petak 21. februar 1997. god. u 19 ~asova. U~estvuju: Vernici Srpske pravoslavne crkve, parohijski hor ,,Sv. Arsenijeß; vernici rimokatoli~ke parohije Brajtenfeld sa parohom, kao i predstavnici evangelisti~ke, metodisti~ke i starokatoli~ke crkve. Uprava

Iz ovog oglasa, razumqivo, ne vidi se i puna sadrìna te ,,ekumenske slu`be Boìjeß, ali se po wenim akterima i u~esnicima moè zakqu~iti na {ta je to sve moralo li~iti. Da ne bismo o tome naga|ali, sasvim sigurno moèmo zakqu~iti kakve su to ,,ekumenske slu`beß iz priloga kojeg objavquju Evropske novosti u slici i re~i, a pod naslovom: ,,TRI CRKVE POD JEDNIM KROVOMß. Ispod naslova ovako pi{e: ,,Srpski pravoslavci su, u nedequ na prvi ovogodi{wi advent, bili s nema~kim evangelistima i katolicima, u staroj crkvi iz 1726. u Bu{ofenu kod Bona. Bilo je veoma zanimqivo i lepo, pod istim krovom videti sve{tenike tri crkve i ~uti 230

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ih kako vernike, Srbe i Nemce, oslovqavaju sa ,,draga bra}oß. Ekumensko molitveno ve~e po~elo je re~ima Fridriha Hojpela koji je na vrlo dobrom srpskom jeziku (slavista je, a kao prevodilac je niz godina slu`bovao u Beogradu) izrazio radost {to se ovaj advent u bu{ofenskoj crkvi obeleàva zajedno ba{ sa Srbima iz Bona i okoline. Potom je paroh bonski Dragoqub Joji} uputio pozdrav vernicima na srpskom, a onda i sve{tenici Ernst Edelman (evangelista) i Antoni Kojak (katolik) na nema~kom. Jedno~asovni program je zatim obuhvatio horska pevawa i sve{teni~ka pojawa, molitvena kazivawa i citirawa Svetoga Pisma, da bi sve bilo zavr{eno BLAGOSLOVOM VERNIKA OD SVA TRI SVE[TENIKA (podvukao Ep. Artemije). Na nema~ke vernike je dubok utisak ostavilo pojawe jereja Joji}a koji je u prepunoj crkvi izgovorio i ,,Ro`destvoß i ,,O~e na{ß na crkvenoslovenskom...ß Da li i}i i daqe, ili ovde prekinuti i po{tedeti ~itaoca od daqeg ,,mu~ewa duhuß? Ipak, ovde }emo prekinuti (bar za sada), jer i ovo re~eno dovoqno je da pokaè kakav je na{ odnos prema Svetom Predawu Crkve Pravoslavne, prema svetim kanonima i Svetim Ocima koji nam ostavi{e i veru Pravoslavnu, ali i primer kako tu veru treba negovati i braniti od izvrtawa do kojeg dolazi ,,kroz neodgovorne kontakte i molitvene skupove sa jereticima ‡ ekumenistimaß. Treba li se onda ~uditi {to nas pojedinci budnih savesti i jasnog ose}awa gde su ,,me|e koje Oci 231

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

na{i postavi{eß, kritikuju i izobli~avaju za ovakve na{e postupke i prestupawe tih ,,me|aß? Problem, nema sumwe, postoji, i nije zanemarqiv. Kako ga re{iti, pitawe je sada. Sigurno je jedno: taj problem ne}e i ne moè biti re{en na{om netrpeqivo{}u prema tim ,,revniteqimaß, raznim tvrdwama kako su ,,ti neofitiß uglavnom biv{i komunisti, koji sada ho}e da brane Pravoslavqe; da nam najve}e zlo nanose oni koji su ,,ju~e kr{teniß a preispuweni su gordo{}u; da oni cepaju hiton Gospoda Isusa Hrista i stvaraju veliki nemir me|u vernicima; da ti izvesni monasi, umesto da se udubquju u sebe, postali su sudije Patrijarhu i Crkvi itd. Takvim svojim stavovima i izjavama moèmo u wima izazvati samo jo{ upornije ,,revnovaweß, jer }emo ih samo utvrditi u uverewu da su oni u pravu, i da mi (Episkopi SPC) nemamo ~ime da im odgovorimo i pobijemo wihove stavove. Stoga smatramo da }e spasonosno biti i za nas pastire, i za pastvu Srpske Pravoslavne Crkve, i za tu na{u qubqenu, a izgubqenu, bra}u, ako i jedni i drugi upoznamo Istinu, jer samo nas Istina moè osloboditi svake zablude, izvesti iz tame na svetlost, i privesti od Velijara Bogu @ivome i Istinitome.

232

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

КОМЕНТАРИ , ОДГОВОРИ , ОБРАЋАЊА 1 itawe U posledwe vreme sve se ~e{}e ~uje od pojedinaca (naro~ito studentske omladine), da subotom ne treba postiti ~ak ni onda kada se èlimo u nedequ pri~estiti, jer vele da taj post subotom zabrawuju sveti Kanoni. O ~emu se, zapravo, tu radi i koliko su oni u pravu? Jerej Zoran 1. Ovde su sadràni odgovori i komentari na razna pitawa koja su postavqali ~itaoci ~asopisa Sveti Knez Lazar, a tako|e i obra}awa Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC, koja su objavqivana sukcesivno, u vi{e raznih brojeva.

233

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Odgovor Samo delimi~no su u pravu, ili jo{ ta~nije, gledano bukvalisti~ki, oni su u pravu. Jer, zaista postoje kanoni koji izri~ito govore da se subotom ne posti, pa ~ak su predvi|ene i kazne za one koji bi to ~inili (klirik da se ra{~ini, a laik da se odlu~i od Pri~e{}a). Ali, ako se pogleda istorijski kontekst i neposredni povod dono{ewa tih kanona, a osobito wihovo tuma~ewe od poznatih pravoslavnih kanonista, onda stvar ipak stoji druk~ije. Tako, 66. pravilo svetih Apostola, doslovno glasi: ,,Ako se koji klirik zate~e da posti u dan Gospodwi, ili u subotu (osim jedne jedine), neka bude svrgnut; a ako je svetovwak, neka se odlu~i.ß (Sli~na ovom pravilu su jo{ i 51. i 53. pravilo svetih Apostola i 14-to Pravilo Ankirskog Sabora.) Tuma~e}i navedeno pravilo (66), na{ poznati kanonista Ep. Nikodim Mila{ (Kw. I, str. 136‡137), govori da je ta ,,jedna i jedinaß Subota koja se posti, Velika Subota, kada je Telo Gospoda Isusa Hrista leàlo u grobu, dok sve ostale subote tokom cele godine se ne poste. Me|utim, on odmah i tuma~i na koju vrstu posta se ova ,,zabranaß odnosi. Ovde se prema wegovom mi{qewu (a i po shvatawima ostalih kanonista) govori o ,,suhom postuß (suhojadenije), kada se ~itav dan do ve~era ne smije ni{ta jesti, a uve~er se moè jesti (opet) samo strogo posno jelo (vareno so~ivo, povr}e, ali bez uqa)... Zna~i, navedenim pravilom se dozvoqa234

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

va i u te dane (subote ili ~ak i nedeqe) blaìji post (recimo jesti dva-tri puta ne{to kuvano, makar i na vodi) od posta ostalih dana posnih sedmica, a zabrawuje se samo suhi post (suhojadenije). Poznati vizantijski kanonista ZONARA (Vidi Zbornik Rali‡Potli, II, str. 84), kaè: ,,Post je dobra stvar; i ono {to je dobro neka biva na dobar na~in, ... jer dobro nije dobro ako se ne ~ini na dobar na~in. Ako pak neko posti deset ili osam dana, pa u wima bude neka subota ili nedeqa (ne gre{i), jer su mnogi od svetih Otaca postili i do ~etrdeset dana (zna~i: i subote i nedeqe, pa nisu ,,ra{~iweniß zbog toga, nego su upravo time ‡ proslavqeni). Tako se pravo u na{em narodu drì post za Pri~est kada gospojinski ili boì}ni post po~iwe negde sredinom sedmice, a Pri~e{}e se planira na Preobraèwe ili na Vavedewe, kao i tokom svih postova (ili van wih), kada èlimo da se u nedequ pri~estimo i sjedinimo sa Gospodom svojim. VALSAMON (u istom Zborniku, i na istom mestu) navodi kanon (66), tuma~i ga, pa veli: ,,Izuzmi mi svete Oce koji su radi ve`bawa u dobru (δι[ {ασκησιν) postili i u ove dane, jer oni nisu osu|eni..." Ovim kanonom, kao i svim ostalim (navedenim), osu|uje se uzdràwe od ènidbe ili nekih jela ,,kao od ne~eg zlog po sebiß, kada se to ~ini ,,gnu{aju}i seß (βδελυσσόµενος), dakle u duhu koji mu daju jeretici (koji su i bili povod za dono{ewe ovakvih kanona), a ne kada se to ~ini radi ve`bawa u dobru (radi nekog uzvi{enijeg ciqa). 235

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

O~igledno je, dakle, da nijedan od ovih kanona ne zabrawuje post subotom kada se pripremamo za sveto Pri~e{}e Pre~istim Tajnama Hristovim, jer to je najvi{i ciq koji ~ovek moè dosegnuti u ovom ìvotu. To je ujedno i ve`bawe u dobru i sjediwewe sa apsolutnim Dobrom (niko nije dobar osim jedan Bog). Kako onda shvatiti taj talas novih, ,,kanonistaß koji govore da subotom treba jesti uqe, (a po mnogima i ‡ sve ostalo), a u nedequ se pri~e{}ivati? O~igledno, radi se o velikoj zabludi i zamci ne~astivoga. Neki, mo`da, pozivaju}i se na kanone protiv posta subotom, svesno (ili nesvesno) sluè svome idolu ‡ stomaku, uga|aju}i svome ,,~revougodijuß. I jo{ ne{to ‡ ~ine}i tako, sabla`wavaju mnoge oko sebe, kako pri~om, tako i primerom, i unose smutwu u blago~estivi narod. A znamo {ta je Gospod rekao za one ,,kroz koje dolazi sablazanß. Neka nas Gospod spasi od takvih isku{ewa. Jeromonah Simeon pita: Nedavno na Cetiwu, na Lu~indan, u cetiwskom manastiru, Wegova Svetost Patrijarh srpski G-n Pavle, govore}i u svojoj besedi o stradawu naroda u Bosni i Hercegovini, rekao je da tamo podjednako stradaju Srbi, Hrvati i muslimani, te da je mir svima potreban, ,,jer smo svi mi deca Boìjaß. Da li je ova posledwa tvrdwa odrìva sa pravoslavne ta~ke gledi{ta? ODGOVOR: U novije vreme, kad god se govori o toj nemiloj i tragi~noj stvarnosti izazvanoj ratom 236

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

na prostoru biv{e Jugoslavije, mogu se ~esto ~uti, u ovoj ili onoj formi, sli~ne izjave i od drugih na{ih Arhijereja, koje teè nekoj ,,uravnilovkiß ~ak i pred Bogom, a o~igledno sa veoma prizemnim ciqevima. Sve u nameri da ispadnemo ,,{irokogrudiß, ,,demokrateß, da se nekome ne zamerimo. U su{tini, to su daleko pre politi~ke izjave, nego ispovedawe vere. Me|utim, ~esto slu{awe ovakvih tonova narkotizuje i nekrotizuje pravoslavno ose}awe kod na{ih vernika, i oni su svakim danom u sve ve}oj opasnosti da izgube ose}aj razlikovawa Istine od laì, prave i la`ne vere. Na sli~ne izjave i stavove, kojih je bilo i posle II svetskog rata, evo kakav je odgovor dao sveti Vladika Nikolaj, sveta i budna savest Srpske Crkve i srpskog naroda. Kroz wega su progovorili svi sveti Oci drevnog Pravoslavqa. On je smelo mogao po~eti svoj odgovor ~uvenom svetoota~kom klauzulom: ,,Sleduju}i svetim Ocima...ß A on je u svome pismu od 11. februara 1950. godine upu}enom jednom tada srpskom Vladici, a povodom sinodske poslanice za Boì}, napisao izme|u ostalog i slede}e: ,,Ali, recite, sme li Sveti Sinod da gre{i u tuma~ewu Jevan|eqa narodu? Ja sam ~esto imao prilike da ispravqam svoje sve{tenike kada su govorili narodu: Bog je Otac sviju qudi! ‡ Nije tako. Bog je Tvorac sviju qudi. A Bog je Otac samo onih qudi koji veruju u Sina Boìjega i u sinovstvo. ,,Koji se god odri~e Sina, taj ni Oca nema, a ko priznaje Sina, taj ima i Ocaß (I Jn. 2, 23). Svi su qudi stvorewa Bo`ja i 237

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

potencijalno sinovi Boìji. Ali istinski su sinovi Boìji ,,oni koji Ga primi{e i kojima se dade vlast da se nazovu sinovi Boìji, koji veruju u Ime Wegovo, koji se ne rodi{e od krvi... nego od Bogaß (Jov. 1, 12‡13). Ova razlika izme|u hri{}ana i nehri{}ana tj. izme|u ro|enih i stvorenih mora se naro~ito isticati u na{e vreme vulgarne propagande da su sve vere jednake, sniùju}i planinu u doline, a ne diù}i doline u visinu planine.ß Shodno ovom odgovoru, o~igledno je da i stav W. Svetosti Patrijarha Pavla da smo ,,svi mi deca Boìjaß, koji se, naàlost, ~esto ~uje, nije odrìv sa pravoslavne ta~ke gledi{ta. Rade Novakovi} iz Beograda pita: Do{lo mi je u oktobru mesecu teku}e godine do ruku pastirsko pismo srpskog sve{tenika iz Vupertala u Nema~koj, oca Stojana Barjaktarevi}a, koje upu}uje svojim vernicima, pravoslavnim Srbima, a u kojem izme|u ostalog stoji: ,,Kao {to znamo, mi danas sluìmo u evangelisti~koj crkvi koju delimo sa doma}inima, i crkva nam pripada nedeqom od 11,45 ~asova do 15,00 ~asova.ß Kako ovo nije usamqen slu~aj u ìvotu na{e Crkve u dijaspori, to Vas molim da mi odgovorite da li je to ispravno? ODGOVOR: Svi savremeni problemi na{e svete Pravoslavne Crkve, bilo u zemqi ili u dijaspori, odavno su pozitivno re{eni u u~ewu sve238

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

tih Otaca i kanonima svetih Sabora. Na{a tragedija danas je dvojna, i sastoji se iz nepoznavawa i nepo{tovawa. Nepoznavawa stava i u~ewa svetih Otaca i nepo{tovawa onoga {to znamo, jer ga se ne drìmo. Mnogo mudrujemo i umujemo sami, umesto da sledujemo svetim Ocima. Traìmo ~esto izgovor i opravdawe mnogim na{im postupcima koji su nedopustivi za pravoslavnu svest i savest. To naro~ito vaì za na{u dijasporu. Umesto da ispravnim i uspravnim stavom i vernim dràwem svetog Predawa pravoslavne Crkve uti~emo pozitivno na nepravoslavnu okolinu i pomognemo joj da na|e put ka Jednoj, Svetoj, Sabornoj i Apostolskoj Crkvi, a time i svome spasewu ({to bi bila jedina istinska qubav prema nepravoslavnima), mi ~esto idu}i na kompromise i popu{tawa, gubimo i svoje du{e, kao i du{e onih koji su nam povereni na starawe. To vaì i za konkretan slu~aj u Vupertalu (o kome mi pi{e{). Dovoqno je i letimi~no pogledati u svete kanone Pravoslavne Crkve, pa videti koliko smo daleko zastranili takvom svojom praksom, i u kakvoj se pogubnoj opasnosti nalazimo. ,,U jereti~ku crkvu", veli sveti Nikifor Patrijarh carigradski, ,,moèmo po nu`di u}i kao u javnu zgradu i moliti se postaviv{i krst u sredinu. Me|utim, zabraweno je ulaziti u oltar, kaditi ili kandila palitiß (Zbornik kanona Rali‡Potli, 4 tom, str. 431). Utoliko pre nije dozvoqeno na wihovom oltaru svr{avati stra{nu Beskrvnu @rtvu Evharstije. 239

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

U Velikom Trebniku, pak, postoji ~in ,,Otvarawa i o~i{}ewa crkve koju su oskrnavili bezbo`ni neznabo{ci, ili jeretici, ili otpadniciß, sastavqen od istog svetog Nikifora carigradskog. Tamo se u uvodnoj napomeni, izme|u ostalog, kaè: ,,Ako jeretici ili otpadnici, ma na koji na~in uzmu crkvu od pravovernih, i u woj na svetom Prestolu izvr{e svoje bogomrske slu`be, onda su oskrnavqeni i crkva i sveti Presto u woj. Zbog toga u takvoj crkvi, po{to je oskvrnavqena, nije dopu{teno pravovernima ni da se mole, a kamoli da Beskrvnu @rtvu prinoseß, dok se crkva ponovo ne o~isti i ne osveti propisanim na~inom. Ako je ve} tako, i ako su evangelisti mnogostruki jeretici, kao {to jesu, kako bi onda, za ime Boìje, moglo biti ispravno da pravoslavni sve{tenik (sa blagoslovom svoga nadle`nog Episkopa) svake nedeqe prinosi Beskrvnu `rtvu u jereti~kom hramu i na jereti~nom oltaru, kojeg ne~estivi jeretici skvrnave svakodnevno svojim bogomrskim slu`bama? Vapimo, bra}o, vapimo Gospodu, da nas pravedni gwev Wegov ne sprì zbog takvih nepodobnih postupaka na{ih. PITAWE: ,,O drugom Hristovom dolasku ne}e nastupiti op{te vaskrsewe mrtvih. Vaskrsnu}e samo oni koji su svoju egzistenciju zasnovali na slobodnom, qubavnom odnosu sa Bogom, dok }e oni drugi, koji to nisu ostvarili, oti}i u (potpuno) nebitnije. Ovo potvr|uje i izraz ,,{ολεθρονß koji 240

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

apostol Pavle koristi u II poslanici Soluwanima (1, 9), a koji upravo zna~i ,,(potpuno) uni{teweß, ,,i{~eznu}eß, a ne neku ve~nu muku u paklu. Osim toga, ap. Pavle kaè da }e u eshatonu Bog biti ,,sve u svemuß (I Kor. 15, 28), a to onda iskqu~uje mogu}nost postojawa nekog mesta ve~nog mu~ewa gre{nika, tj. pakla.ß Ovako misle i govore pojedini studenti Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Da li je wihovo mi{qewe zasnovano na Svetom Pismu, Svetom Predawu i u~ewu Svetih Otaca? Rodoqub Lazi} ODGOVOR: Na Va{e pitawe, po kome pojedini studenti Bogoslovskog fakulteta u Beogradu pori~u ,,op{te vaskrsewe mrtvihß, veruju u ,,(potpuno) uni{tewe gre{nikaß i odri~u ,,postojawe pakla i ve~nih mukaß, nije jednostavno odgovoriti. Iz prostog razloga {to se iz pisma ne vidi jasno na kojim mestima Svetog Pisma, na kojim dokazima iz Svetog Predawa i na kojim Svetim Ocima oni baziraju takvu svoju veru, odnosno neverovawe. Zatim, nije jasno da li su oni sami do{li do takvih ,,nau~nihß i ,,nepobitnihß zakqu~aka? Da li je to wihovo privatno mi{qewe, ili je to, ne daj Boè, sadràj wihove budu}e propovedi kao sve{tenika? [ta na to kaù wihovi profesori, ako su upoznati s tim ,,otkri}imaß (ili: novim otkrovewem) svojih studenata? Sve su to pitawa (a mogla bi se i jo{ mnoga postaviti) koja dolaze na gorwe pitawe, i koja tako|e o~e241

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

kuju odgovor. Ali od koga? Mo`da upravo od tih na{ih novih ,,u~iteqaß i ,,apostolaß. Nije li takva ,,veraß (koja pori~e Evan|eqe Hristovo uzdu` i popreko) plod naraslog zla u svetu, i samim tim predznak Drugog dolaska Hristovog? Ve{to maskiraju}i sebe, zlo }e u posledwe dane dejstvovati uspe{no kroz la`ne hristose i la`ne proroke. Opisuju}i to vreme (mo`da ovo na{e dana{we), Spasiteq govori: ,,Izi}i }e mnogi la`ni proroci, i prevari}e mnogeß (Mt. 24, 11). A sveti apostol Pavle u svojoj proro~koj viziji, kao obja{wavaju}i ove Spasiteqeve re~i, veli: ,,Duh Sveti izri~ito govori da }e u posledwa vremena odstupiti neki od vere slu{aju}i duhove prevare i nauke demonskeß (I Tim. 4, 1). Zalu|eni zlom, oni ,,zdrave nauke ne}e slu{ati, nego }e po svojim èqama nakupiti u~iteqe da ih ~e{u po u{imaß (II Tim. 4, 3). Odgovor, pak, na Va{e konkrento pitawe: ,,Da li je ovo wihovo mi{qewe zasnovano na Svetom Pismu, Svetom Predawu i u~ewu Svetih Otacaß, jasno je iz ve} do sada re~enoga, mora biti odre~an. A evo za{to. Ni{ta u Svetom Pismu nije toliko jasno istaknuto i posvedo~eno nela`nim ustima Gospoda Hrista kao u~ewe o sveop{tem vaskrsewu mrtvih. Vaistinu, Vaskrsewe Hristovo, a zbog wega i sa wim i vaskrsewe svih qudi, jeste ono {to Evan|eqe ~ini Evan|eqem. Otuda, propovedati Evan|eqe bez vaskrsewa ne bi imalo pravo zvati se Evan|eqem = Blagove{}u. Zato i sveti ap. Pavle s pra242

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

vom pita sve sumwalice svoga vremena (pa i ove na{e, dana{we): ,,Ako se Hristos propoveda da je ustao iz mrtvih, kako neki me|u vama govore da nema vaskrsewa mrtvihß? (I Kor. 15, 12). O vaskrsewu pak SVIH mrtvih, sam Hristos je govorio prisutnim Jevrejima: ,,Zaista, zaista vam kaèm, da dolazi ~as, i ve} je nastao, kada }e mrtvi ~uti glas Sina Boìjega, i ~uv{i ga oìvje}e... Dolazi ~as u koji }e SVI koji su u grobovima ~uti glas Sina Boìjega, i izi}i }e oni koji su ~inili dobro u vaskrsewe ìvota, i oni koji su ~inili zlo »dakle: gre{niciõ u vaskrsewe sudaß (Jn. 5, 25, 28‡29). Vaskrsewe, dakle, SVIH mrtvih jeste prirodna neminovnost i logi~na posledica jedinstva prirode roda qudskog u Li~nosti Vaskrslog Bogo~oveka Hrista, kao {to je smrt prirodna i logi~na posledica jedinstva prirode roda qudskog u Adamu, ,,Jer kao {to u Adamu svi umiru, tako }e i u Hristu svi oìvetiß (I Kor. 15, 22). Vaskrsewe Bogo~oveka Hrista iz mrtvih osigurava sveop{tu besmrtnost qudskoj prirodi, kao sazdawu Boìjem. Zato }e u posledwi dan vaskrsnuti svi qudi, i dobri i zli (Sr. Jn. 5, 28‡29; Mt. 25, 7). Da nije tako, da li bi bilo Stra{noga Suda? Koga bi to svepravedni Sudija razlu~ivao ,,kao {to pastir razlu~uje ovce od jaradiß (Mt. 25, 32)? Koga bi to On stavqao sebi ,,sa leve straneß (ako gre{nici ne}e vaskrsnuti), a zatim im govorio: ,,Idite od mene, prokleti, u ogaw ve~ni...ß (Mt. 25, 243

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

41), da bi na kraju zakqu~io: ,,I ovi }e oti}i u muku ve~nu, a pravednici u ìvot ve~niß (Mt. 25, 46). Sveti Jovan Zlatoust, bogonadahnuti tuma~ apostola Pavla, u svojoj trinaestoj besedi na poslanicu Rimqanima, posebno se zadràva na slede}im re~ima boànskog apostola: ,,Ako li ìvi u vama Duh Onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oìvje}e i va{a smrtna tjelesa Duhom svojim koji ìvi u vamaß (Rim. 8, 11). Tuma~e}i to mnogozna~ajno mesto, sveti otac govori: ,,Opet »apostolõ po~iwe da govori o vaskrsewu, zato {to nada vaskrsewa osobito pobu|uje slu{aoce i u~vr{}uje ih primerom Hristovim. Ne pla{i se, govori, toga {to si ti obu~en u smrtno telo; imaju}i u sebi Duha, i telo }e nesumwivo vaskrsnuti...ß Da nas ne bi ostavio u nedoumici da li }e ba{ svi vaskrsnuti, on nastavqa pitawima: ,,[ta dakle? Zar ne}e vaskrsnuti tela, koja nemaju Duha?ß i sam odgovara: ,,A kako }e onda svi predstati na Sudu Hristovom? A kako }e biti uverqivo u~ewe o geeni? Gle, ako oni koji nemaju Duha ne}e vaskrsnuti, onda nema ni geene. ,,Uostalom", pita se sveti Zlatoust, ,,{ta zna~e re~i »apostolaõ: Svi }e vaskrsnuti, no ne svi za ìvot, nego jedni za kaznu »=mukuõ, a drugi ‡ u ìvot". Zato ovde nije rekao: ,,vaskrsnu}eß, nego ,,oìve}eß »=oìvotvoritiõ, {to ozna~ava vi{e nego vaskrsewe, te se to ,,oìvotvoreweß i daruje samo pravednim. A ukazuju}i na uzrok tog udela, on »apostolõ dodaje, govore}i: ,,Duhom koji ìvi u vama.ß ,,Na taj na~in", produùje sveti Zlatoust, 244

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

,,ako ti, ìve}i ovde, izgubi{ blagodat Duha i umre{, ne sa~uvav{i ga u celosti, nema sumwe poginu}e{, premda }e{ i vaskrsnuti." (Ovde re~ ,,poginu}e{ß, ne zna~i: i{~eznu}e, nebitije, uni{tewe, nego samo i jedino: ve~nost u mukama. ‡ Prim. Ep. Artemije). Jer, evo {ta po svetom Zlatoustu o~ekuje gre{nika po smrti: ,,Li{avawe carstva, geenske muke, ve~ni okovi, tama najkrajwa, otrovni crv, {krgut zuba, àlost, teskoba, ogwena reka, ve~no neugasiva pe}.ß2 U~ewe, dakle, kako Svetog Pisma tako i Svetih Otaca, izraàva i o~igledno svedo~i stvarnost mu~ewa gre{nih du{a za grobom, ali prirodu tih mu~ewa pokriva izvesna tajanstvena nejasnost, jer je tako bilo Bogu ugodno. No sve do sada re~eno, kao i mnogobrojna druga mesta koja govore o mukama gre{nika u zagrobnom ìvotu, kao i posle Sveop{teg Suda, rasuta po Svetom Pismu, u su{tini svojoj ozna~avaju jedno te isto: gre{ne du{e nalaze se u zagrobnom ìvotu u mestu osude i gweva Boìjeg, mu~e se, i to u izvesnom mestu. Jer Sveto Pismo veli da je Juda posle smrti oti{ao ,,u svoje mesto ‡ ε[ις τ`ον τόπον τ`ον {ιδιονß (D. A. 1, 25); a gre{ni bogata{ iz ada moli Patrijarha Avraama da po{aqe Lazara ku}i oca wegova da posvedo~i wegovoj bra}i, da ne bi i oni do{li ,,u ovo mesto mu~ewa ‡ ε[ις τ`ον τόπον το~υτον τ~ης βασάνου" (Lk. 16, 28). 2. TvoreniÔ svÔtago Òoanna Zlatousta, t. 9, kw. III, str. 650‡656.

245

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

A kako }e onda u eshatonu Bog biti ,,sve u svemuß? (I Kor. 15, 28), pitaju se novope~eni ,,teoloziß i, po svojoj evklidovskoj logici, tvrde ,,da to onda iskqu~uje mogu}nost nekog mesta ve~nog mu~ewa gre{nika, tj. paklaß. Ali boànska i bogo~ove~anska logika ipak veli druk~ije. Wu je, nema sumwe, najboqe shvatio i izrazio duboki bogoslovski um svetog Maksima Ispovednika, kada govori o oboèwu ~oveka, kao wegovom posledwem ciqu. Za svetog Maksima oboèwe predstavqa, pre svega, glavni sadràj eshatolo{kih zbivawa, zato {to puno i savr{eno sjediwewe sa Bogom i oboèwe, kako ~oveka, tako i celokupne tvari, desi}e se posle op{teg vaskrsewa, kada }e Bog biti ,,sve u svemuß. Svoj pogled o budu}em vaspostavqawu svega (apokatastazi), koje }e se zbiti u budu}em ìvotu, izlaè sveti Maksim u jednom veoma zna~ajnom odeqku svoga dela Odgovori Talasiju.3 Na tom mestu sveti otac pi{e da }e na kraju biti puno vaspostavqawe celokupne stvorene prirode, jer }e Bog ,,po neograni~enoj mo}i svoje dobrote sve obuhvatiti u sebi, i an|ele i qude; dobre i zleß. Ali ovo se ni u kom slu~aju ne podudara sa origenisti~kom apokatastazom (~ija se apokatastaza povezuje sa wegovim u~ewem o preegzistenciji du{a), jer po svetom Maksimu, premda }e Bog obuhvatiti u sebi sve, ipak ne}e imati svi isti odnos sa Bogom, niti }e prebivawe u Bogu 3. G.Florovski, Vizan‚iskie o‚cù V–VIII, Paris, 1933, str. 226.

246

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

biti za sve izvor ve~nog blaènstva. Dakle, svi qudi ,,ne}e na isti na~in zajedni~ariti sa Bogomß, nego ,,svaki analogno sebiß. Ova analogija zavisi od upotrebe od strane svakoga wegovih prirodnih sila. Sudija sva~ije upotrebe (ili zloupotrebe) ovih prirodnih sila, bi}e ,,prirodni smisao ‡ ]ο τ~ης φύσεως λόγοςß koji }e ispitati kretawe voqe prema ,,zlu ili dobru ‡ πρ`ος τ`ο φε~υ η } τ`ο ε@υß, po kojoj postajemo zajedni~ari ili otu|enici boànskog ìvota. Odavde postaje jasno da sveti otac ne govori o ,,apokatastaziß svega, kao origenisti, jer po wemu ,,po bi}u, i ve~nom bi}u ‡ κατ`α τ`ο ε@ιναι κα`ι τ`ο α [ ε`ι ε@ιναιß sve }e obuhvatiti prisutni Bog, ali ne}e svi imati isto stawe ve~nog ìvota, budu}i da }e ,,po... ve~nom blagobitiju ‡ τ`ο [αε`ι ε@υ ε@ιναι »Bog sadràvati u sebiõ samo sli~ne sebi svete an|ele i qude; a po zlobitiju ‡ τ`ο` α [ ε`ι φε~υ ε@ιναι, one koji nisu takvi bili po nastrojewu voqe svojeß. Iz ovoga izlazi da }e na kraju, kada se zavr{e ,,vremena i vekoviß, Bog kao ,,po~etak i kraj svih bi}aß, kao {to je darovao svim stvorewima postojawe (bi}e ‡ τ`ο ε@ιναι) po dobroti svojoj, darova}e im i ve~no bitije ‡ τ`ο α [ ε`ι ε@ιναι (vaskrsnu}e, dakle, i gre{nici). Jer je potrebno da cela tvar dobije netqenost ,,u vaskrsewu telaß. Osvr}u}i se, o~igledno, na ova i sli~na mesta svetog Maksima, otac Georgije Florovski zakqu~uje da }e Bog dati i povratiti i gre{nicima sve {to su izgubili kroz greh, vaspostavi}e, dakle, wihove du{e u puno}i prirodnih sila i mo}i wi247

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

hovih. Primi}e oni mogu}nost duhovnog znawa i moralnog rasu|ivawa i pozna}e Boga, mo`da }e ~ak izgubiti i se}awe greha i pribliìti se Wemu ,,znawem ‡ τ?~η [επιγνώσειß. Ali ne}e imati zajedni~arewe (op{tewe) Wegovih blaga ‡ (ο[υ τ?~η µεθέξει τ~ων [αγαθ~ων)4. Tako }e i gre{nici imati ,,ve~nostß (ve~no bitije ‡ [αε`ι ε@ιναι), ali ne}e imati blagobitije (ε@υ ε@ιναι), jer to nije mogu}e da bude darovano spoqa nikome, ~ak ni od samoga Boga. Za primawe wega (blagobitija) i wegovo usvajawe, potrebna je saglasnost slobodne voqe svakog ~oveka, izraène u podvigu qubavi u zemaqskom ìvotu. Pitawe, dakle, budu}eg oboèwa, sveti Maksim razre{ava razlikuju}i na~ine sjediwewa Boga sa qudima. Jer, po wemu, Bog sa svetima bi}e sjediwen ,,po blagodati ‡ κατ`α τ`ην χάρινß a sa nedostojnima ‡ neblagodatno (παρ`α τ`ην χάριν)5. To sjediwewe za prve }e biti izvor ve~nog blaènstva, a za druge ‡ izvor mu~ewa. Bog budu}i Svetlost, za prve }e biti svetlost koja svetli, a za druge ‡ 4. Πρ`ος Θαλάσσιον 59,PG 90, 609 BC. 5. Po svetom Maksimu ova razlika po~iwe od zemaqskog ìvota i produùje se u ve~nosti. ,,Bog je Sunce pravde, kao {to je pisano (Mal. 4, 2), i sve obasjava zracima svoje dobrote. A du{a je po svojoj voqi ili vosak kao bogoqubiva, ili blato kao zemqoqubiva. Kao {to se, dakle, blato po prirodi od sunca su{i, a vosak se, po prirodi razmek{ava, tako i svaka du{a zemqoqubiva i svetoqubiva od Boga savetovana, i ostaju}i kao blato po svojoj voqi odbojna, skoreva se, i sama sebe vodi u pogibao, kao Faraon. A svaka du{a bogoqubiva, kao vosak se omek{ava i primaju}i u sebe boànske otpe~atke »otiskeõ, postaje obitali{te Boìje u duhuß (Bogoslovske glave A, 12, PG 90, 1088B).

248

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ogaw koji opaquje, ali ne sagoreva6. Ovaj na~in sjediwewa Boga sa qudima u ve~nom ìvotu, sa svim posledicama wegovim (ve~no blagobitije, ili ve~no zlobitije), ne}e zavisiti od Boga, nego }e biti plod upotrebe ili zloupotrebe na{e slobodne voqe u ovom zemaqskom ìvotu, koji nam je dat da bismo wime zadobili ve~nost, kao {to pi{e i boànski Pavle: ,,Pazite dobro kako ìvite... iskupquju}i vremeß (Ef. 5, 15‡16). Tako, po mi{qewu svetog Maksima, ne Bog, nego sam ~ovek priprema sebi ili ve~no blaènstvo ili ve~no mu~ewe u dan Suda. Jer blaènstvo i radost sti~u se samo dragovoqnim sagla{avawem voqe ~ovekove sa voqom Boìjom, po primeru koji nam je dao Spasiteq i Gospod na{ Isus Hristos. Sveti Maksim, premda u~i o vaspostavqawu ,,prirodeß, ipak paralelno podvla~i kako budu}i sud, tako i ve~no mu~ewe gre{nika. Posledwi Sud bi}e ne samo ,,stra{anß, nego i ,,pravedanß, na kome }e svaki dobiti saglasno prema zemaqskim delima wegovim. Previ|ati sve ovo re~eno, i mno{tvo takvih mesta ovde nenavedenih, kako iz Svetog Pisma, tako iz dela Svetih Otaca (jer je i nepotrebno daqe pro{irivati i dokazivati ono {to je o~igledno), i zasnivati svoju veru ,,u potpuno uni{tewe gre{nikaß na osnovu jednog izraza ({ολεθρον) kod svetog apostola Pavla, koji je bogat u zna~ewima (kao i mnogi drugi gr~ki izrazi), iz6. Marinu monahu Poslanica 20, PG 91, 597 B.

249

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

me|u kojih ima i zna~ewe: ,,uni{teweß i ,,is~eznu}eß, i tako suprotstavqati apostola Pavla kako Gospodu Hristu, tako i samom sebi, najblaè re~eno, krajwe je neozbiqno i ne zasluùje daqe komentare.

250

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Ч ОВЕК

У

Б ОГОЧОВЕКУ

251

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

252

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

МОНАШТВО У ЦРКВИ ХРИСТОВОЈ ,,Mona{ki ìvot je pohvala Crkve Hristoveß (Isak Sirin) ona{tvo u Crkvi Bo`joj bilo je i ostalo kroz vekove (od samog po~etka hri{}anstva, pa do danas) najzreliji i najboqi plod hri{}anskog savr{enstva. Mona{tvo je za Crkvu kroz vekove bilo od neprocewivog zna~aja. Od broja i kvaliteta monaha zavisila je snaga crkve, i svetost jednog naroda. Crkva bez mona{tva bila bi {to i neplodna smokovnica kraj puta. Monasi su bili najboqi revniteqi i ~uvari ne samo uzvi{enosti i ~istote hri{}anskog ìvota, nego i najhrabriji borci za 253

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

~istotu i nepovredivost pravoslavne vere. Krvqu mona{kom uglavnom je zape~a}ena i izvojevana svaka pobeda pravoslavne vere nad zloslavnim jeresima. I danas mona{tvo ni{ta nije izgubilo od svoga zna~aja za Crkvu Pravoslavnu, niti od svoga ugleda u Crkvi Bo`joj. Po~etak i poreklo mona{kog ìvota Uglavnom u IV veku pojavio se u krilu Crkve jedan veliki i jak pokret udaqavawa od organizovanih qudskih zajednica (naseqa) prema pustiwama, pe{terima i jamama (raselinama) zemaqskim (V. Jevr. 11, 38). Ova pojava iznenadnog pokreta veruju}ih prema pustiwama stvorila je kod istraìva~a nastanka mona{kog ìvota mnoge pretpostavke od kojih su najva`nije dve: po prvoj teoriji, mona{ki ìvot predstavqa pojavu u istoriji hri{}anstva koja je nastala od III–IV veka pod uticajem isto~wa~kih religija, gde je asketski ìvot bio prisutan od same wihove pojave. Po drugoj, pak, pretpostavci, mona{ki ìvot bio je izraz otpora koji se pojavio zbog sve te{weg odnosa hri{}anstva i sveta (Crkve i Dràve, naro~ito od Konstantina Velikog), {to je dovelo do slabqewa i pada moralnog kriterijuma u hri{}anstvu. Me|utim, nijedna od ovih teorija nije osnovana. [to se prve teorije ti~e, nemogu}e je utvrditi istorijsku vezu izme|u isto~wa~kog asketizma i hri{}anskog ìvota. Ako bi ~ak i bilo nekog uticaja sa strane, bilo bi prirodnije da je to 254

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

bio uticaj zajednica Esena (jedne od jevrejskih sekti), premda je i to neprihvatqivo, jer su Eseni nestali pre pojave mona{tva. I jo{, Eseni su ìveli u svojim zajednicama porodi~no, {to je bitna razlika u odnosu na mona{tvo. [to se druge teorije ti~e i ona je neodrìva, jer je i pre davawa slobode hri{}anima (Milanski Edikt, 313. g.) postojao na Istoku veliki broj monaha. Danas verujemo da je mona{ki ìvot kao sistem oblikovan spontano u krilu Crkve, telo od tela i kost od kostiju wenih. Mona{ki ìvot zvani~no se pojavquje u IV veku, iako koreni wegovi doseù do apostolske epohe. Opisan na~in hri{}anskog ìvota u svetim spisima Novoga Zaveta predstavqa prvi asketski tipik, kako po ciqu tako i po metodama. ,,Budite vi savr{eni kao {to je savr{en Otac va{ Nebeskiß (Mt. 5, 48); ,,Koji qubi oca ili mater, sina ili k}er, ve}ma nego mene, nije mene dostojanß (Mt. 10, 37); ,,Ko ho}e za mnom da ide, neka se odrekne sebe, uzme krst svoj i za mnom ideß (Mt. 16, 24). Ve} sami Apostoli svojim ìvotom ispuwavaju mona{ke zavete, iako se oni kao takvi formuli{u mnogo kasnije. Isto to vaì i za svetog Prete~u Gospodweg Jovana, kao i za Presvetu Bogorodicu, koja je bila i ostala najuzvi{eniji primer poslu{nosti i devstvenosti za koji svet zna.1 1. Jo{ u Starom Zavetu mogu se tu i tamo nazreti neki elementi kao daleke praslike mona{kog ìvota: 1. Nazoreji (posve}uju sebe Bogu na

255

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Isto tako, jo{ za vreme svetih Apostola postojale su devojke posve}ene Bogu koje, iako su ìvele u domu roditeqa svojih, predstavqaju za~etke mona{kog ìvota (I Kor. 7, 36‡38). Prvi pak apologeti hri{}anstva (Justin mu~enik i filosof, Atinagora, a naro~ito Origen) govore o ìvotu pojedinih hri{}ana, nazivaju}i ih ,,asketeß i ,,uzdr`qivciß, koji ìvot provode u uzdràvawu i neprekidnoj molitvi, {to nije ni{ta drugo do opisivawe ìvota prvih monaha. Origen ih ~ak naziva i ,,duhovnimaß. Oblikovawe mona{kog ìvota ‡ mona{ki sistemi Prvobitni asketski ìvot pojedinih hri{}ana bio je po~etna }elija obrazovawa kasnijeg mona{kog ìvota. ,,Uzdr`qivciß su radi svoga na~ina ìvota vrlo brzo po~eli da smatraju neophodnim i prostorno udaqavawe od sveta. U prvom stadijumu uzdr`qivci su ìveli usamqeno, ali ne u pustiwama, nego u blizini gradova i svog zavi~aja. Dok je samo ovo izdvajawe iz naseqa predstavqalo novi elemant koji se pridodaje po~etnom hri{}anskom ìvotu. Tako je nastao asketski ìvot iz kojeg se zatim razvio mona{ki ìvot. âk su i gowewa u vreme rimskih careva doprinosila razvoju i napretku mona{kog ìvota, jer izvesno vreme); 2. Jeftajeva k}i (data Bogu na slu`bu); 3. Prorok Samuilo (dat na slu`bu pri hramu jo{ kao dete, i ostao celog ìvota).

256

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

su mnogi hri{}ani, da bi izbegli ne~uvena mu~ewa, ili odricawe od svoje vere, beàli u pustiwu. S obzirom da su mnoga gowewa trajala dugo, boravak u pustiwi se produàvao i mnogi su se privikli na takav na~in ìvota, te i posle prestanka gowewa, nisu se vra}ali u naseqena mesta, nego su ostajali da ìve na~inom kako su navikli u pustiwi. Kad je prestajalo spoqa{we gowewe, mnogu su postajali ,,goniteqiß samih sebe u asketskom ìvotu. I kad je prestajalo mu~eni{tvo od strane goniteqa, mnogi su postajali i ostajali dragovoqni ,,mu~enici savestiß, koji po slobodnoj voqi, iz qubavi prinose sebe Bogu na `rtvu celog svog ìvota, kao {to se govori za monahe. Prvi poznatiji pustiwak-asketa bio je Pavle Tivaidski u Gorwem Egiptu, ali stvarni gospodar pustiwe i otac mona{tva bio je Antonije Veliki (+357. g.), tako|e Egip}anin, ~iji je ìvot opisao sveti Atanasije Veliki. Ovo wegovo ìtije je postalo osnov i prototip svih kasnijih ìvotopisa pojedinih monaha ‡ Svetiteqa. Tako se sveti Antonije uzima kao osniva~ pustiwskog mona{tva. Vidovi ili oblici mona{kog ìvota 1. Anahoretski Prvi i po nastanku i po strogosti ìvota bio je anahoretski ili pustiwski oblik mona{kog ìvota. Anahoreta (ot{elnik) je onaj koji se 257

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

udaqava iz mesta svoga ìvqewa. A po{to su takvi odlazili u pustiwu, zovu se erimiti ili pustiwaci. Ovaj na~in ìvota nastao je u Egiptu i naglo se umnoìo. U vreme svetog Antonija, kaù, bilo je pet hiqada anahoreta u Nitrijskoj (egipatskoj) pustiwi. Po ovom na~inu, svaki je ìveo za sebe i podvizavao se kako zna i ume pred Bogom i svojom save{}u, pose}uju}i povremeno poznate starce ‡ duhovnike radi ispovesti, primawa duhovnih saveta i pri~e{}ivawa svetim tajnama Hristovim. 2. Lavriotski Drugi oblik mona{kog ìvota bio bi lavriotski. Lavra je prvobitno ozna~avala vizantijsku mona{ku organizaciju. Prepodobni Ilarion, u~enik svetog Antonija Velikog, doneo je ot{elni~ki na~in ìvota u Palestinu, gde se isti pro{irio i stvorio razli~ite mona{ke kolonije koje su dobile ime ,, LAVRAß. Prva takva lavra je bila u Faranu u judejskoj pustiwi, osnovana oko 323‡330 g. od prepodobnog Haritona. Lavra se bitno razlikuje od op{teì}a, tj. manastira u pravom smislu re~i, gde su mona{ke kelije ogra|ene jednim zidom, jer Lavra se sastoji od mnogih samostalnih kelija, mawe ili vi{e udaqenih jedne od druge, a koje imaju zajedni~ki hram gde sve{tenik, ili duhovnik, deli svete Tajne monasima i tako ih ~ini pri~asnicima crkvenog ìvota. U kinoviji monasi ìve zajedno i sve im je zajedni~ko, a u Lavri, naprotiv, prevladava polupu258

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

stiwski ili anahoretski na~in ìvota, gde je ,,svaki iguman u svojoj kelijiß. U V veku ovaj na~in ìvota veoma su nagla{avali prepodobni Eftimije i sv. Sava Osve}eni. Kasnije, naziv ,,lavraß daje se i velikim manastirima sa velikim brojem monaha, iako se u wima ìvelo kinovijski. (Velika Lavra u Svetoj Gori, Sveta Lavra na Peloponezu, Studeni~ka Lavra itd.). Veoma sli~an na~in ustrojstva mona{kog ìvota sa starom Lavrom je dana{wi (i nekada{wi) skitski na~in ìvota. Skit je u stvari ,,mona{ko seloß sa ve}im ili mawim brojem zasebnih kelija, u kojima ìve po jedan, dva, ili najvi{e tri monaha, sa sabornom crkvom u sredini skita, gde monasi dolaze nedeqama i prazinicima na bogosluèwe. Svakodnevna pak bogosluèwa obavqaju po svojim kelijama. Poznati su stari ,,Skitoviß u Egiptu kao nitrijska pustiwa i Skit, gde je ìvelo i nekoliko hiqada monaha. Danas su poznati Skitovi u Svetoj Gori (Novi Skit, Skit svete Ane, i Skit male sv. Ane). 3. Kinovijski ili op{teìteqni sistem Za~etnik ili tvorac ovog na~ina ìvota bio je u Egiptu u IV v. sveti Pahomije. On je sabrao monahe u jedno zdawe (manastir) i dao mona{kom ìvotu kanonski oblik. Sve im je bilo zajedni~ko: stan, ode}a, ishrana i rukodeqe. Prvu op{teìteqnu zajednicu je osnovao sv. Pahomije oko 320. godine na isto~noj obali reke 259

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Nila. Za ìvota Pahomijevog snaga ovog op{teì}a je narasla na tri hiqade monaha i bila je razdeqena na dvadest ~etiri grupe (manastira) od kojih je svaka imala svoga nastojateqa. Ovaj na~in ìvota se brzo preneo iz Egipta u Malu Aziju i Palestinu, i ostale oblasti Istoka, kao i na Zapad. Osniva~ op{teìteqnog ìvota u Palestini bio je sveti Teodosije Veliki. Na~in ìvota je bio kao i kod sv. Pahomija. Kasnije je sv. Vasilije Veliki taj na~in ìvota oblikovao u Pravilima mona{kog ìvota, {to je ostalo temeq pravoslavnog mona{tva do danas. Op{teìteqni sistem mona{kog ìvota se vremenom razvio i postao najuzvi{eniji oblik mona{kog ìvota, jer je monah stavqan u te{wi odnos i kontakt sa ostalima. Kod Otaca se od prvog momenta osnivawa op{teì}a formira mi{qewe da bli`wi predstavqa temeq spasewa i za monahe. U toj li~noj zajednici koja je i evharistijska zajednica ili Crkva u malome, monah temeqi svoj eklisijalni identitet. Ovaj na~in mona{kog ìvota pro{irio se me|u sve Pravoslavne narode (Ruse, Srbe, Bugare itd.), i u istom vidu se odrào do danas, premda i danas ima, iako u izuzecima, svih vidova mona{kog ìvota. Poku{aji preure|ewa kinovijskog mona{kog ìvota od strane sv. Teodora Studita (VIII. vek) i Atanasija Atonskog (X vek) uglavnom su bili bazirani na terminima i u granicama Pravila 260

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

sv. Vasilija Velikog, te do bitnijih promena nije do{lo. 4. Idioritmijski sistem (osob{tina) Op{teì}e nije bilo posledwi oblik razvoja i oblikovawa mona{kog ìvota. Vremenom, kod pojedinih monaha preovladala je te`wa za stroìjim ìvotom (lavriotski na~in), pa je i op{teì}e vremenom dobilo stroìje forme. Zbog ove nedoslednosti kinovijskom na~inu ìvota, a i usled drugih odstupawa, naro~ito od vremena Justinijana, a osobito za vreme cara Lava Mudrog (IX vek) prime}uje se raslabqavawe mona{kog ìvota i discipline, {to se zavr{ilo stvarawem jednog novog (u stvari dekadentnog) mona{kog sistema ‡ Idioritmije (ruski: osob{tine). Ovaj sistem je plod ne razvoja, nego opadawa mona{kog ìvota. U idioritmijskim manastirima zadràno je zajedni~ko stanovawe, molitva Nedeqama i velikim praznicima, i donekle rad i odevawe, a li~no ili osobno ostala je ishrana, {to je i dovelo do velikih odstupawa i zloupotreba u tom pogledu. Do skora se veliki broj svetogorskih manastira vladao po ovom sistemu, pa i na{ Hilandar, {to je bio uzrok opadawa mona{tva kako broj~ano, tako i po kvalitetu. 5. Mona{tvo na Zapadu Prva semena isto~nog mona{tva ba~ena su na Zapad od svetog Atanasija Velikog, u vreme wegovog boravka tamo kao izgnanika, posebno wegovim 261

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ìtijem svetog Antonija, koje je ubrzo prevedeno na latinski jezik. Doprinos ve}em {irewu mona{tva na Zapadu dali su blaèni Jeronim i istori~ar Rufim, kao i drugi. Najzna~ajniji, pak, za wegovo utvr|ivawe i oblikovawe bili su, nema sumwe sv. Amvrosije Milanski, bl. Avgustin, Martin Turski, a naro~ito prep. Jovan Kasijan. Me|utim, nailazak germanskih plemena na Zapad u V veku donelo je nestanak i ga{ewe mona{kog ìvota na Zapadu. Tek sveti Benedikt Nursijski (VI vek) obnovio je mona{ki ìvot tamo, stvoriv{i svoj manastir. Mona{ki ìvot na Zapadu naro~ito se razvijao u sredwem veku, ali potpuno razli~ito od isto~nog mona{tva, jer su na zapadu stvoreni mnogi mona{ki redovi, svaki sa nekim svojim posebnim ciqem. Poznati su: Benediktinci, Dominikanci, Frawevci, Jezuiti, itd. Ideal mona{kog ìvota Mona{ki ìvot je neraskidivo vezan sa ustrojstvom Pravoslavne Crkve. On je ostvarewe ideala hri{}anskog ìvota, zato {to monah teì da ostvari u potpunosti hri{}anske istine. On nije pla{qivac koji beì od ìvota, nego, naprotiv, heroj i hrabri borac koji neprekidno ratuje sa zlom u svetu, trudi se danono}no za uzvi{eniji ìvot i spasewe svoje du{e. Otuda, s pravom je mona{ki ìvot opevan kroz vekove kao najuzvi{enija filosofija ìvota. Monah, da bi izgradio sebe i zadobio vrline, kida veze 262

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

sa materijalnim svetom i ìvi stranim ìvotom, druk~ijim od ostalih po svemu: po mestu boravka, po ode}i, po ishrani, po pona{awu. (Otuda: INOK, inakovij, druk~iji.) Bekstvom u pustiwu on odbacuje otaybinu, srodnike, imovinu. Posebni i po preimu}stvu najve}i izraz toga odbacivawa zemaqskih stvari, pokazuje se u tome {to ìvi u devstvenosti i siroma{tvu, dva principa koji prevazilaze du`nosti ~oveka prema Bogu, nisu Zapovest Boìja, nego izuzetak, dok od strane monaha predstavqaju darove koje on prinosi Bogu. Filosofija mona{kog ìvota Mona{ki ìvot se naziva an|elskim ìvotom ovde na zemqi. Osnov i izvor toga ìvota je Sveta Evharistija, koja je ikona budu}eg carstva. Otuda, mona{tvo kao filosofija ìvota, staro je koliko i hri{}anstvo ({to smo videli i ranije, na primeru Sv. Apostola). Mi{qewa nekih da su prvobitne mona{ke zajednice osnovane po ugledu na rimske logore, nije ispravno. Po o. Georgiju Florovskom, mona{tvo je organizovano po prototipu evharistijske zajednice. Jedna mona{ka zajednica bila je jedna crkva, koja je imala jednog igumana, odnosno jednog Episkopa na ~elu. Mona{ki rad u zajednici ne bazira se po ugledu na rad vojnika u rimskom logoru, nego na Zapovesti Bo`joj prvom ~oveku ,,da obra|uje vrtß, 263

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

kao i na uputstvu apostola Pavla: ,,Ko ne radi, da i ne jedeß (II Sol. 3, 10). Otuda je u mona{tvu lenstvovawe veliki greh. Isto tako tretirawe mona{tva kao posebnog reda van Crkvene zajednice je neispravno. Mona{ke zajednice su uvek priznavale vlast Episkopa, {to svedo~i i sv. Vasilije Veliki kao pisac Pravila mona{kog ìvota. Mona{tvo je u stvari projava Carstva Nebeskog na zemqi. Taj an|elski ìvot je izraèn kroz tri mona{ka zaveta; 1. BEZBRA^NOST ‡ Kada neko ostavi porodicu, on ulazi u novu zajednicu sa Hristom, postavqa svoje bi}e na eshatolo{kim doga|ajima, projavquje sebe u carstvu nebeskom, jer on svoj ìvot zida na SLOBODI kao osnovnoj dimenziji mona{tva. Monah ne bazira svoj identitet na vidqivim stvarima, ve} na stvarima koje }e do}i (kao uostalom i svi hri{}ani). Ve}ina qudi i posle kr{tewa ostaju u sferi prirodnog identiteta i vezuju se za prirodni poredak stvari (ra|awe dece, sticawe bogatstva, itd.). A monah svoj identitet postavqa na zajednici koja nije prirodna ve} ontolo{ka. Monasi se me|usobno nazivaju bra}om, a svoga duhovnika zovu ocem. I ovde je izraz slobode me|usobna qubav, ali koja nije uslovqena prirodnim poretkom stvari (kao roditeqa prema deci, i sl.). 2. POSLU[AWE ‡ U hri{}anstvu je sve paradoks: treba da umre{ da bi ìveo; da se odrekne{ 264

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

sebe da bi bio slobodan; da se smiri{ da bi te Bog uzvisio, itd. Sloboda u mona{tvu, koje je izraz ostavqawa sveta, ostavqawa prirodnog na~ina postojawa, nije sloboda izbora (sem u samom odlu~ivawu za mona{tvo), nego je sloboda bazirana na zajedni{tvu. Voqa kod monaha je najja~a kad se dragovoqno i slobodno odri~e svoje voqe. Otuda, monah }e uvek da kaè na zapovest ili primedbu duhovnika (igumana): ,,Neka je blagoslovenoß, {to izraàva apsolutnu poslu{nost. Apsolutno poslu{awe je u zajednici i izraz zajednice, dok je neposlu{awe ‡ prekid zajednice. (Stoga, neposlu{an monah ne moè da ostane u zajednici ‡ manastiru). Tu se izraàva ontolo{ka sloboda koju i Hristos izraàva u ~asu svoga stradawa: ,,Ako je mogu}e da me mimoi|e ova ~a{a, ali ne kako ja ho}u, nego kako TIß (Mt. 26, 39). ôvek je stvoren kao slobodno bi}e da bi slobodno u{ao u zajednicu poslu{nosti, jer je jedini izraz ontolo{ke slobode ‡ zajednica. Kad bi Bog Otac raskinuo zajednicu sa Sinom, i Wega ne bi bilo, jer nema Oca bez Sina. U ra|awu Sina, Otac postoji time {to ho}e da ima zajednicu, a zajednica se bazira na qubavi. Otuda ,,Bog je qubavß (I Jn. 4, 8). Taj na~in postojawa u Crkvi i mona{tvu osniva se na svetoj Liturgiji. Sveta Liturgija je zajednica qudi sa Bogom kroz Hrista, ali i zajednica sa bli`wima. Zato kaè ap. Pavle: ,,Kad jedan hleb jedemo i jednu ~a{u pijemo, jedno smo telo mnogiß (Rim. 12, 5). Taj liturgijski na~in postoja265

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

wa je ikona Carstva Boìjeg na zemqi, jer Liturgija je ‡ eshatologija. Tako je eshatologija ve} prisutna u svetu i temeq je hri{}anskog ìvota. Jo{ jedan paradoks: Hri{}anstvo koren ima u eshatologiji, a grane u istoriji. Svako odbijawe evharistijske zajednice je bazirawe ìvota na sebi, a to zna~i ‡ smrt, jer stvorena priroda (~ovek) moè imati ìvot jedino u zajednici sa nestvorenom prirodom (sa Bogom). 3. SIROMA[TVO ‡ Biti bogat u zemaqskom smislu zna~i osnivati na stvarima svoj identitet, svoju li~nost. Otuda, svaki gubitak ili li{ewe tih stvari, ugroàva i nas li~no: ,,Gde je blago va{e, onde je i srce va{eß (Mt. 6, 21). I jo{, osnovna je poruka Evan|elska da zemaqska blaga ne mogu dati ìvot: ,,Bezumni~e, jo{ ovu no} uze}u du{u tvoju od tebeß (Lk. 12, 20). Bogatstvo ne zna~i prosto imawe, posedovawe stvari, nego zasnivawe svoga bi}a na stvarima, ili na prirodi. Gr~ka re~ ,,ο[υσίαß ‡ ozna~ava prirodu, a «περιουσία» ‡ imetak, bogatstvo. Monah, drè}i se ova tri osnovna zaveta i praktikuju}i i sve ostale mona{ke ,,trudoveß (post, molitvu, smirewe, trpqewe itd.) trudi se celog ìvota da sa sebe svu~e ,,starogß i obu~e se u ,,novogß ~oveka; da u sebi pobedi grehe i strasti i da zadobije vrline. Osnov ovog mona{kog ìvqewa je SMIREWE, a vrhunac ‡ QUBAV prema svim qudima podjednako. 266

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Dakle, mona{tvo nije ni{ta drugo do prakti~no ostvarivawe zaloga svetog Kr{tewa u celom svom ìvotu. Sve {to mu je u Kr{tewu dato (umirawe sa Hristom, vaskrsavawe sa Hristom, obla~ewe u Hrista) u mona{tvu ~ovek prakti~no ostvaruje. Tamo su koreni, ovde su plodovi. Tamo je blagodat Svetoga Duha, ovde slobodna saradwa ~ovekove voqe. U stvari, ono {to se u Kr{tewu daje, zadato je svima hri{}anima kao ciq koji treba da ostvare, a monah je samo aktivni borac na ostvarewu toga. I najzad, monah nije ni{ta drugo do ~ovek koji se trudi da u ìvotu i po ìvotu bude hri{}anin. Time je jasno da monah nije ni{ta drugo od hri{}anina, niti mona{tvo ne{to drugo od Crkve.

267

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

268

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

УЧЕЊЕ О МЕТЕМПСИХОЗИ И РЕИНКАРНАЦИЈИ СА ХРИШЋАНСКОГ ГЛЕДИШТА UVOD

storiju ~oveka na zemqi, od samog wegovog po~etka, prate mnoge ~udne pojave, koje su nere{ive ne samo za obi~an razum starog primitivca, nego i za najvi{e filosofske umove u istoriji ~ove~anstva. Prvi problem koji se name}e umu ~ove~ijem jeste o~igledno prisustvo stradawa u svetu, i uporedo s tim jasno izraæena nejednakost u sudbama qudi. Od po~etka je bilo qudi, premda su svi podloæni stradawima, koji su u æivotu izgledali sre}niji ili nesre}niji nego ostali. Oduvek je bilo lepih i ruænih, bolesnih i zdravih, umno razvijenih i

269

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

du{evno zaostalih, i tome sli~no. Pored stradawa i nevoqa koje su qudi poku{avali da otklone od sebe i donekle uspevali u tome, ma i privremeno, da ih ~ime oradoste i ublaæe, postojala je jedna univerzalna pojava kojoj se niko od qudi nije mogao odupreti, premda nikada nisu prestajali da se bore sa wom najraznovrsnijim sredstvima. Taj nepobedivi i najja~i neprijateq ~oveka bila je ‡ smrt. Protiv we qudi su oduvek bili nemo}ni, jer nisu shvatali wenu su{tinu kao ni su{tinu samog æivota i postojawa uop{te. Smrt je toliko univerzalna da se prostire ne samo na sve qude, nego i na sva bi}a na zemqi, pa ~ak, kako kaæe jedan poznati nau~nik, i na nebeska tela, jer i ,,zvezde nastaju, razvijaju se i propadaju, ba{ kao i æiva bi}aß1. Problem stradawa i smrti pripada svima qudima, te i wihovo re{ewe mu~i sve qude. Interesantno je primetiti da ta pitawa o æivotu, stradawu i smrti, o smislu postojawa uop{te, su{tinom svojom nalaze se u oblasti religije, a tek kasnije i filosofije. Na svetu postoji i postojalo je mnogo raznovrsnih oblika religije, po~ev od najprimitivnijeg (iako ne prvobitnog) feti{izma i totemizma, preko isto~nih raznih politeisti~kih religija, do najsavr{enije monoteisti~ke Bogootkrivene hri{}anske vere. Iako po svojoj sadræini toliko razli~ite, ipak sve se one mu~e da dadu odgovore na ta mnogobrojna pitawa koja se sa neodoqivo1. Yems Yins: Kretawe zvezda...

270

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

{}u name}u ~oveku, a pogotovu da re{e i opravdaju postoje}u nejednakost me|u qudima. Ti odgovori na postavqena pitawa toliko su razli~iti me|u sobom, kao {to su raznovrsni i oblici religija koje ih nude. Ako bi sve te odgovore poku{ali samo da nabrojimo, bez da ih detaqnije razgledamo, mislim da bi nam nedostalo i vremena i prostora za jedan rad ovakve prirode. Uostalom, to i ne spada u okvir na{eg rada, koji od nas zahteva da pobliæe pogledamo istorijski razvoj jednog od najinteresantnijih tih re{ewa koje je svojstveno ve}em broju religija, filosofa, kao i nekih okultisti~kih i spiritisti~kih dru{tava, i da to osvetlimo sa hri{}anskog aspekta. To re{ewe je sadræano u ideji METEMPSIHOZE I REINKARNACIJE, kojom mnoge religije, naro~ito indijske, poku{avaju da re{e najteæa pitawa qudskog postojawa, ne samo ovde na zemqi, nego i u drugim svetovima. Pojam metempsihoze i reinkarnacije Pojmovi metempsihoze i reinkarnacije su vrlo bliski jedan drugome, kako po svome poreklu, tako i po sadræaju, premda se ipak u ne~emu i razlikuju. Reinkarnacija (lat. reincarnatio) jeste veoma staro u~ewe po kome du{a ~ovekova posle smrti doti~nog tela, ovaplo}ava se u druga qudska tela sa ciqem daqeg usavr{avawa. Metempsihoza (gr~ki: µετεµψύχωσις) pak, ozna~ava tako|e u~ewe o 271

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

preseqewu du{a posle smrti, kao i reinkarnacija, samo s tom razlikom {to metempsihoza dopu{ta mogu}nost da se du{a ovaplo}ava ne samo u qudska tela, nego i u æivotiwska, biqna, pa ~ak i u minerale. To je i osnovna bitna razlika izme|u metempsihoze i reinkarnacije, premda se obe u osnovi svode na jedno isto. Metempsihoza je samo {iri pojam od reinkarnacije, jer se ova ograni~ava na prelaz du{a samo u druga qudska tela. Nastanak ovog u~ewa vrlo je nejasan i obavijen maglovitim misterijama, tako da mu je vrlo te{ko odrediti po~etak. Poznato je da je jo{ kod najstarijih naroda o kojima imamo istorijske i druge podatke bila izgra|ena teorija da ~ove~ija du{a, ono {to ~ini su{tinu bi}a, prolazi kroz mnogobrojne faze egzistencije u svome ve~itom kruæewu i hrqewu kroz vasionu. To je takozvana transmigracija ili metempsihoza, seqewe du{a iz jednog æivota u drugi2. Iz ovakvog u~ewa o metempsihozi, prirodnim putem do{lo se do u~ewa o reinkarnaciji, kao o ponovnom ovaplo}ewu du{a, ali samo u qudska tela (mawe ili vi{e savr{ena). Ovo u~ewe je kasnije preovladalo, premda se i daqe odræalo i u~ewe o metempsihozi. Kolevka tog u~ewa jeste Indija, gde se ono najvi{e ukorenilo i do danas odræalo. Postepeno sa razvojem indijskog duha, ideja transmigracije (samsara) ‡ na{la je svog izraza u ideji karme, op{teg 2. Dr. Pavle Jevti}: Indija riznica mudrosti, Beograd, 1937 g. str. 71-72.

272

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

vasionskog zakona za sva bi}a3. Po tome zakonu koji vaæi ne samo za sva æiva bi}a, nego i za celu vasionu, sve se odigrava u ~ovekovom æivotu po neumitnoj uzro~noj nuænosti, jer sada{wa moja egzistencija, u svim deteqima, kao i u celini, je uslovqena mojom preegzistencijom, odnosno mojim pro{lim æivotom. Otuda u~ewe o preseqewu du{a, kaæe Ber|ajev, jeste vrlo upro{}eno. Ono racionalizuje tajnu ~ove~ije sudbine. To u~ewe primiruje ~oveka s nepravednim i s neshvatqivim stradawima æivota, s bole{}u, smr}u bliskih, neuspehom u æivotu, razo~arewima, promenama itd.4 U~ewe o reinkarnaciji (pod kojim }emo od sada razumeti i metempsihozu, da ne bi stalno nagla{avali i delili, po{to minimalna postoje}a razlika to i ne iziskuje) za svoju pojavu i opstanak nuæno pretpostavqa kao svoj postulat u~ewe o ve~nosti svega postoje}eg, u koje se ukqu~uje i u~ewe o preegzistenciji qudskih du{a. Polaze}i od te pretpostavke da sve {to postoji ‡ postoji od ve~nosti, a vide}i da je svet sav u promenama, do{lo se do zakqu~ka da se sve kre}e u krug, po 3. Re~ ,,samsaraß javqa se u kasnijim Upani{adama kao oznaka za egzistencijalni tok uop{te, to jest za kretawe ~oveka kroz reinkarnacije (Du{an Pajin, Filosofija Upani{ada, Nolit, Beograd, 1980, str. 170.) Pojam, pak, ,,karmaß predstavqa jednu od osnovnih postavki indijske filosofske misli. Su{tina toga pojma je u tome da zbir r|avih i dobrih dela svakog ~oveka (wegova karma) odre|uje oblik wegove kasnije reinkarnacije. Moæe{ se u budu}em æivotu roditi kao otpadnik, rob, pa ~ak i kao æivotiwa, crv, komarac ili bedna mu{ica (L. S. Vasiqev, Istorija religija Istoka, Novo delo, Beograd, 1987, str. 163. 4. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. N. BerdÔev: U~enie o pereseleniò i problema ~eloveka, Ymca press, Paris, 1935 g., str. 66.

273

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

onom Heraklitovom ,,Πάντα ρε~ιß ‡ sve te~e, te i ~ovek kad umre, u stvari, ne propada, nego produæava svoju egzistenciju, da bi se posle izvesnog vremena opet pojavio u ovom zemaqskom æivotu. Ovo u~ewe i vera u reinkarnirawe qudskih du{a nije svojina samo jedne religije ili naroda. Ona je bila ra{irena u religiji Indusa, Egip}ana, ona sa~iwava sastavni deo budisti~ke orfejske i pitagorejske filosofije, zatim Platonove, Plotinove, Empedoklove, Heraklitove i drugih. Danas su pristalice ovog u~ewa razna okultisti~ka du{tva, a naro~ito teosofi i antroposofi. Zato, da bi nam ideja reinkarnacije bila {to jasnije prikazana, moramo je pogledati u istorijskom razvoju od wenog za~etka do danas. Istorijski pregled razvoja u~ewa o reinkarnaciji a) U Bramanizmu Kao {to smo videli, u~ewe o reinkarnaciji pojavilo se u Indiji ‡ kolevci stare kulture, na blizu hiqadu godina pre Hrista. Wegovoj pojavi prethodio je dugi period razvitka indijske filosofske misli, koja je izgradila svoj specijalni pogled na svet, a koji je kasnije posluæio kao baza za razvijawe u~ewa o reinkarnaciji. Taj pogled se odlikuje isto~wa~kom tajanstveno{}u i misti~no{}u, {to je uvek privla~ilo paæwu nau~nika koji se bave ispitivawima starih naroda i religija. U razvoju indijske misli ima vi{e 274

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

etapa ili perioda, od kojih svaki ima ne{to specifi~no svoje. Nesumwivo da je najvaæniji i ujedno najmisti~niji period vedanske religije. To je najstarija faza indijskih religija, ~ije je u~ewe izloæeno u Vedama ‡ najstarijim spomenicima sanskritske kwiæevnosti. Najstariji deo Veda je svakako Rigveda, koja je ve}inom religiozne sadræine, te se ~esto, kad se pomene ime Veda, misli samo na Rigvedu. U Vedama (kojih ima ~etiri dela), Rigvedi i u tzv. Vedantama, izloæeno je religiozno u~ewe bramanske religije, koja je svoj naziv dobila po vrhovnom indijskom boæanstvu Brami (sskr. Brahma), koje je opisano u indijskoj filosofiji Veda. Koliko se uspelo pozitivno utvrditi od strane nau~nika, najstarija religiozna vera u Indusa, kako se ona susre}e u religioznim himnama Rigveda, imala je teisti~ki karakter. To je bila vera ako ne u jedino, ono u najvi{e boæanstvo ‡ tvorca, promisliteqa i sudiju sveta (Asura, Varuna, istovetnog s Ahura-Mazda starih Iranaca ‡ ,,gospodara sve{tenog zakonaß) ‡ i, u vezi s tim, vera u li~nu besmrtnost na nebesima, u boæanstvenom svetu umrlih otaca.5 Ovakvo u~ewe najstarije indijske religioznosti jasno je da je nespojivo sa kasnijom verom u preseqewe du{a. Ovakvo u~ewe kod Indusa ostalo je neizmeweno do prvog naleta arijskih plemena i wihovog me{a5. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. S. FrankÛ: U~enie o flereselenii du{Û, Pariz, 1935 g., str. 10.

275

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

wa sa starim Semitima ‡ starosedeocima Indije. Istina, ni stari Arijci nisu imali jo{ ideju reinkarnacije u svome religioznom u~ewu. Oni su, naprotiv, priznavali postojawe blaæenog æivota u nebu ‡ u carstvu Jama i mu~ewe u adu. ,,Nebesa za pravedne i ad za gre{ne ‡ to je pravilo. Pravednike o~ekuje nagrada, a gre{nike kazna.ß6 No, i pored toga, kod starih Arijaca nije bilo nekog naro~itog u~ewa o zagrobnom æivotu, premda neke mutne predstave o nebesima i adu, kao {to smo videli, nisu mogle ne biti u misle}im umovima. Pojam o preseqewu du{a ponikao je ne mnogo vremena posle toga. Arijci su u vreme Veda bili ube|eni da smrt ne zna~i kraj uop{te. Posle no}i dan, posle smrti æivot. Bi}a jednom iznikav{i, nikada ne}e zavr{iti svoje postojawe.7 U Rigvedi, istina, ima jedan odeqak (IV, 27, 1) koji kao da pravi izvesnu aluziju na ideju o preseqewu du{a, {to je vi{e puta od nepoznavaoca tog perioda shvatano pogre{no da i u Rigvedi postoji za~etak u~ewa o reinkarnaciji. Po tome odeqku ~ovek koji je zavr{io sva svoja dela i ostario odlazi odavde i odlaze}i odavde, on se ra|a ponovi: to je, kako tamo pi{e, ,,tre}e ro|eweß. Takvo u~ewe je saglasno sa vedanskom teorijom, po kojoj se svaki ~ovek ra|a tri puta: prvi put kao dete, drugi put ‡ blagodare}i duhovnom vaspitawu i tre}i put ‡ posle smrti... Sve 6. S. Radhakri{nanÛ, IndiòskaÔ filosofiÔ, perevodÛ sÛ angliòskago, t. I, Moskva, 1956 g., str. 93. 7. Isto, str. 92.

276

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

to ipak ne zna~i da je Arijcima epohe Veda bilo poznato shvatawe o preseqewu du{a.8 [ta je, dakle, posluæilo kao povod ili temeq za ra|awe teorije o reinkarnaciji, te{ko je re}i. Ipak, neki istori~ari smatraju da je jedan od prvih izvora tog kasnijeg u~ewa o preseqewu du{a bilo usvajawe od Arijskih zavojeva~a Indije totemisti~kih predstava tamnih oborigenovih krajeva, tj. uticaj prirodnog elementa prvobitne indijske religioznosti9. Takvo u~ewe pojavquje se u jednom prelaznom periodu od Rigveda k Upani{adama. Taj period je me{awe pojmova starih i ra|awe novih. Plod tog kretawa qudske misli bilo je i u~ewe o reinkarnaciji. Stari Indijci nisu mogli da shvate da }e kazne i nagrade trajati ve~no. Pretpostavqa se da kroz neko vreme posle toga kako smo mi dobili svoju nagradu ili kaznu, umiremo za taj æivot i ponova se ra|amo na zemqi. Prirodni ritam prirode kada æivot ra|a smrt, a smrt ‡ æivot, privodi nas koncepciji bespo~etnog i beskona~nog krugoobraznog razvi}a.10 Prve ideje o reinkarnaciji posmatrane su kao ne{to dobro, a ne kao zlo, koje treba izbegavati. Ono je obe}avano kao nagrada za znawe nekih boæanskih tajni.11 Po tome bi izlazilo da se rein8. Isto, str. 93‡94. 9. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. S. FrankÛ: U~enie o flereselenii du{Û, Pariz, 1935 g., str. 13. 10. Brut, III, 44; S. Radhakri{nanÛ, Nav. delo, str. 110. 11. Sat. Brath. I, 5,3. 1,4. S. Radhakri{nanÛ, Nav. delo, str. 109.

277

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

karniraju samo oni qudi koji su postigli izvestan stepen savr{enstva, prodrev{i u boæanske tajne, a svi ostali da ne podleæu zakonu reinkarnacije. Kasnije, pak, u~ewe o reinkarnaciji postaje u stvari su{ta suprotnost ovom shvatawu. Jer pod reinkarnacijom (u ta~nom specifi~nom smislu toga zna~ewa) razume se vera da normalna i neophodna forma posmrtnog bitisawa du{e jeste wen prelaz u drugo æivo telo ‡ u telo drugog ~oveka, æivotiwe ili rastiwa, vera u stranstvovawe, ,,bluædenijeß (takav je smisao indijske re~i ,,samsaraß) du{e ‡ od jedne telesne smrti k drugoj - kroz razna organska tela. Vera takve vrste sa~iwava u istoriji religioznih predstava pre izuzetak nego op{te pravilo.12 U kakvo }e se telo du{a ovaplotiti i da li }e se uop{te ovaplotiti, zavisi od wenog æivota u prethodnom ovaplo}ewu. U~ewe o preseqewu du{a u doba prelaza k Upani{adama je duboko pesimisti~ko, tako uostalom kao i u celom starom svetu. Ako je po~etna, izvorna ta~ka bio, kako smo videli, strah od smrti (jer je ponovni æivot smatran kao nagrada), koji vodi ka ko{maru ponovqenih smrti, to klasi~no indijsko u~ewe o preseqewu du{a je, naprotiv, izraz straha od æivota (koji je pun stradawa i bola).13 Zato se s pravom smatra da je klasi~no indijsko 12. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. S. FrankÛ: U~enie o flereselenii du{Û, Pariz, 1935 g., str. 9‡10. 13. Isto str. 17.

278

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

u~ewe o preseqewu du{a produkt odvra}awa i umornosti od æivota i æe|i za zavr{nim uspokojewem u smrti.14 Otuda pravi ideal ~ovekov ovde na zemqi postaje izbavqewe od zavisnosti æivota i smrti, ili oslobo|ewe od ,,samsareß. To se postizalo blago~estivim æivotom, posle koga se du{a ~ovekova, wegovo ,,jaß, sjediwuje sa apsolutnim. Taj blago~estivi æivot se imao sastojati u prino{ewu ærtava bogovima i u ~itawu Veda. Jer ,,onaj ko ~ini velika ærtvoprino{ewa, postiæe veliki mirß, a ,,onaj ko ~ita Vede, izbegava smrti, i postiæe istovetnost svoje prirode s Brahmanom,ß15 bez opasnosti novog preseqewa. Tek kasnije pojavquje se predstava da oni koji samo svr{uju obrede, bez znawa wihove istinske prirode, ra|aju se ponova i opet postaju hrana smrti.16 Mogu}nost reinkarnacije zasnovana je, kao {to smo videli, na poimawu ve~nosti svega {to postoji, pa i qudske du{e. Ono je povezano ovde ‡ kao kasnije kod pitagorejaca ‡ s u~ewem o ve~nom ponovqewu svetskog bi}a. Pa ipak, qudski duh je tada smatran kao ne{to sasvim drugo od obi~ne empirije. Jer, ako duh moæe da produæuje svoje postojawe u raznim ovaplo}ewima, ‡ to ozna~ava toliko, pak, nezavisnost i unutra{wu odeqenost duha od wegove empirije koliko i udaqenost empi14. Isto, str. 13. 15. S. Radhakri{nanÛ, Nav. delo, str. 110. 16. Isto.

279

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

rije od duha. Ovde leæi koren u~ewa, zajedni~kog za sve doktrine preovaplo}ewa, o bitnoj raznoprirodnosti i odeqenosti raznih delova u ~oveku.17 Ono {to je ve~no u ~oveku, {to se upravo i preseqava, jeste na{e ,,jaß kao centar na{eg bi}a. Ono nikada ne umire i nikada se ne ra|a. Nero|eno, netruleæno, ve~no, ono se ne uni{tava zajedno s uni{tewem tela.18 b) U Upani{adama Ba~eno seme o reinkarnaciji na pogodno tle indijske misli, nastavilo je da se razvija i da dobija nove forme, koje su se mewale uporedo s tim kako se mewao i pogled na svet. Filosofska misao koja je uvek nagiwala u Indiji ka panteizmu, izgradila je teoriju obrazovawa sveta putem izlivawa iz Brame. ,,Kao nit iz pauka, drvo iz semena, valovi iz mora, ogaw iz ugqa, tako svet izlazi iz Brame...ß19 Brama zna~i univerzalni princip u vasioni, manifestovan, dok Atman ozna~uje svetski duh. Brama je apsolutni duh u stawu evolucije, Atman je apsolutno bi}e u procesu involucije.20 Ove nove misli u indijskoj filosofiji sadræane su u Upani{adama, koje se sastoje iz mnogobrojnih

17. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. Prot. V. Zenkovskiò, Edins‚vo li~nos‚i i flroblema flerevofllo{eniÔ, str. 100. 18. Katha Up. II, 18–19; B. II, 19–20; S. Radhakri{nanÛ, Nav. delo, str. 22. 19. LopuhinÛ, PravoslavnaÔ bogoslovskaÔ encikloflediÔ, t. II, PetrogradÛ, 1903. g., str. 1074. 20. Dr Pavle Jevti}, Osnovne ideje u indijskoj filosofiji, u Misao, Beograd, Juni 1928, str. 432.

280

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

indijskih rasprava filosofske i ritualne sadræine. Upani{ade su poku{aj da sadræinu Veda filosofski obrazloæi i pribliæi kasnijim pogledima na svet. Celokupna misao Upani{ada je usredsre|ena na jedno pitawe: su{tina bi}a i ciq wegove evolucije. Brama je su{ta realnost, kosmi~ki duh, iz koga izvire i u koga uvire celokupan æivot. On sam ostaje ve~no identi~an sam sebi.21 Upani{ade se pokazuju kao zavr{ni deo Veda i zato se ~esto nazivaju ,,Vedantamaß, ili zavr{etak Veda ‡ naziv koji navodi na misao da je u Upani{adama izraæena su{tina vedanskog u~ewa.22 I zaista, misli o reinkarnaciji u prelaznom dobu od Rigveda k Upani{adama bile su razbacane, bez neke naro~ite sisteme. Otuda, kada se posmatra razvoj tih misli, izgleda da je sistematizaciju misli tog prelaznog doba, provi|ewe stavilo u duænost Upani{adama. U to vreme koncepciju karme i preseqewa (plod, nesumwivo, arijskog uma), nemogu}e je poricati, kao i to da su prve mutne predstave o wima mogle pote}i od Aborigenovaca, koji su verovali da posle smrti wihove du{e produæuju da æive u telima æivotiwa.23 Sada se toj ideji daju odre|enije forme i sadræaj. Sve se vi{e dovodi u vezu reinkarnacija sa posledicama ranijih æivqewa. Dok stara u~ewa Brama21. Isto. 22. S. Radhakri{nanÛ, Nav. delo, str. 112, 113. 23. Isto, str. 111.

281

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

na priznaju ro|ewe i smrt samo u budu}em svetu, dotle u Upani{adama takva verovawa se preobra}aju u doktrinu preovaplo}ewa u ovom svetu24. Sada se ve} odre|eno govori da se ~ovek ponovo ovaplo}ava zbog svojih prestupa koje u~ini u æivotu. A uz to je vi{e izdiferenciran i pojam greha. Greh ‡ to je rezultat povr{nog shvatawa koje ra|a egoizam, koji se zadovoqava sopstvenom uskogrudo{}u i izbegava svaku ærtvu. Upani{ade ne govore da je zlo iluzija ili da je zlo permanentno... Zlo nije realno u tom smislu {to je ono vezano s mogu}no{}u preobra}awa wega u dobro. Ono je realno po razmerama onih sila, koje su potrebne za wegovo preobra}awe.25 U vezi sa takvim poimawem greha i zla, Upani{ade daju i drugi metod za wegovo uni{tavawe, odnosno za poboæan æivot. One se ne zadovoqavaju vi{e spoqa{wom poboæno{}u, i obra}aju paæwu sa ærtvoprino{ewa (Rigveda), sa formalizma, na pravi duhovni religiozni æivot. Savr{enstvo se javqa unutra{wim i duhovnim, a ne spoqa{wim i mehani~kim. Mi ne moæemo u~initi ~oveka ~istim, kaæe se u Upani{adama, oprav{i wegovu ko{uqu.26 Problem zla pokazuje se kamenom spoticawa svih monoteisti~kih sistema. U vedanskim himnama vrlina se odre|uje kao pot~iwewe vedanskim propisima, a porok kao nepot~iwewe wima. U Upani{adama, pak, vrlinsko se pokazuje znawe 24. Isto, str. 208. 25. Isto, str. 202. 26. Isto, str. 121.

282

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

æivota ve~nog, a porokom odricawe wega.27 Upani{ade i na ovaj æivot gledaju kao na sredstvo za postizawe jedinstva sa apsolutnim. U samoj stvari, u wima ima malo napomena o ni{tavnosti æivota, zatvorenog u okove neprekidnog obrtawa u krug smrti i ro|ewa. Samo formirawe teorije samsare, ili preovaplo}ewa, ne pokazuje se kao jak dokaz pesimizma Upani{ada. Æivot na zemqi ‡ to je sredstvo samousavr{avawa. Æivot ‡ to je stepen u duhovnom usavr{avawu, stepen u prelazu ka beskona~nom. To je vreme za pripremawe du{e za ve~nost. Æivot ‡ nije prazan san, i svet ‡ nije bunilo duha.28 To se ogleda i u tome {to trud ~ovekov ovde na zemqi nije uzaludan, jer oni koji su bili dobri brzo dostiæu dobroro|ewe ‡ ro|ewe Brahmanom, k{atrijem ili vaj{em. No, oni koji su bili r|avi, vrlo brzo se ra|aju u vidu sviwe, psa ili neke druge æivotiwe.29 To se jo{ boqe vidi u nekim mestima Upani{ada, gde se govori da individ postaje jedno s vi{im, odnosno ima taj ciq. Tu se pokazuje Pranava (individ) kao luk, Atman ‡ strela, a Brahman se pokazuje kao ciq. On treba da bude dostignut onim ko je neuzbudqiv, a to {to postiæe postaje sli~no streli, kojoj se kao ciq pokazuje Brahman.30 Oslobo|ena du{a toiko intenzivno ose}a svoje jedinstvo s Bogom da ona naziva sebe tvorcem sveta: ,,Ja sam ‡ hrana, ja 27. Isto, str. 202. 28. Isto, str. 120‡121. 29. Isto, str. 209. 30. Isto, str. 199.

283

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

‡ onaj koji jede, ja subjekt, ja objekt, ja ‡ oba zajedno. Ja ‡ sam prvoro|eni, a tako|e razru{iteq sveta. ja ‡ sli~an sun~anoj svetlosti. Ja ‡ centar sveta, centar besmrtnih bogova."31 v) U budizmu No, iako je indijska filosofska misao napravila veliki korak u Upani{adama u odnosu na Rigvedu o pitawu reinkarnacije, ipak ona ni izdaleka nije dovela stvari do wihovog punog razvoja. S obzirom na bujnost isto~wa~ke ma{te, u~ewe o reinkarnaciji dostiæe svu {irinu svojih srazmera i bogatstvo detaqa u idu}em periodu. Ovaj procvat ono dostiæe u V veku pre Hrista, a unapredio ga je i razvio, dodu{e u sasvim novom pravcu Buda (sskr. Budha) ,,probu|eni, prosve}eniß, ina~e osniva~, po wemu poznate religije (budizma). Buda je bez svake sumwe najmarkantnija figura u istoriji indijske filosofije i religije. On ~ini prekretnicu u indijskoj misli i upu}uje je novim tokom. Otuda nije ni ~udo {to je wegova li~nost obavijena mitovima i legendama, pa je iz onoga {to se pisalo o Budi vrlo te{ko, skoro nemogu}e, izdvojiti objektivne istorijske ~iwenice od legendarnog materijala. Ono {to se zna sigurno o wemu to je da je ro|en u V ili polovinom VI veka pre Hrista u arijskoj plemi}koj porodici, u gradu Kapilovastu. Otac mu je bio poglavica arijskog plemena Sakija, bo31. Isto.

284

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

gat i ugledan ~ovek, koji je svome sinu zvanom Sidarta, (ina~e Gautama ili Sakijamuni, i najposle poznat pod imenom Bude tj. ,,ozarenogß), stvorio udobne uslove za æivot. Iako je bio oæewen u dvadeset devetoj godini æivota i imao ~ak sina, on nekako u to vreme, po svedo~anstvu svih predawa, duboko pogo|en veli~inom i op{to{}u qudskih beda, re{io se da napusti miran i udoban doma}i æivot i da postavi sebi ciq, ako je mogu}e, da re{i tajnu qudskih stradawa i da otkrije put za wihovo oslabqewe i potpuno uni{tewe. U tom ciqu on se povukao u pustiwu, gde se predao najstroæijim podvizima askeze. Æive}i takvim æivotom uspeo je da otkrije svoje ,,~etiri znamenite istineß, ~ije razra|ivawe je stvorilu celu sistemu budisti~kog u~ewa. Te istine su: 1. fakt stradawa je neodeqiv od postojawa; 2. uzrok stradawa ‡ ,,æe|ß ili ,,æeqaß (postojawa); 3. uni{tewe stradawa dostiæe se uni{tewem te æeqe; 4. put ka tome ‡ to je ,,osmokraki sveti putß; on vodi ka prekra}ewu stradawa.32 Na{av{i na taj na~in pravo, kako je mislio Buda, re{ewe zagonetke æivota, on se pretvorio u revnosnog misionara, propovedaju}i to novo u~ewe i drugima. Ne}emo ovde iznositi pregled cele sisteme budisti~kog u~ewa, nego samo wegovo u~ewe koje se odnosi na na{ problem reinkarnacije, jer sistematski pregled celog budisti~kog u~ewa jeste pitawe posebne studije. 32. S. G. Kelloga, BudizmÛ i hris‚iÔns‚vo, perevodÛ sÛ angliòskago Q. S. Ornatski, KievÛ, 1894, str. 43‡46.

285

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Pre svega, da bi nam u~ewe o reinkarnaciji bilo {to jasnije, pogleda}emo prvo jedno pitawe, koje je u organskoj vezi sa pitawem reinkarnacije, te se jedno bez drugog ne da ni zamisliti ni objasniti. Naime, sva indijska filosofija, kako ona iz prethodnih perioda, tako i ova u budizmu, u~ila je da postoji kao osnovni zakon bivawa u svetu (moralnom): KARMA ‡ zakon kauzaliteta, i iz wega izveden zakon reinkarnacije.33 Pod zakonom karme razume se sudba ~ove~ije du{e u novom zemaqskom æivotu, opredeqene wenim delima u pre|a{wem æivotu ‡ odgovaraju}u platu ‡ nagradu ili kaznu ‡ koje }e trpeti du{a u novom ovaplo}ewu, pod rezultatom onoga {to je ona u~inila u pro{lom æivotu.34 Zakon karme je, u stvari, proces moralne evolucije, kojeg mi ne moæemo zadræati, upravo onako kao {to ne moæemo zaustaviti delovawe nuænih prirodnih zakona. Na taj na~in zakon karme u moralnom svetu, analogan je fizi~kom zakonu jedinoobrazija. To je zakon ~uvawa moralne energije. Saglasno principu karme, nema ni~ega nepoznatog ili slu~ajnog u moralnom svetu.35 Zakon karme je op{ti zakon i on se primewuje na qude i na bogove, na æivotiwe i na biqke.36 Karma je, pre svega, indijska forma teodicije, jer 33. Dr Pavle Jevti}, Bhagavad-gita, u Misao, Beograd, Juni 1928. g., str. 220. 34. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. S. FrankÛ: U~enie o flereselenii du{Û, Pariz, 1935 g., str. 19. 35. S. Radhakri{nanÛ, Navedeno delo, str. 204. 36. Isto, str. 205.

286

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

bez we ne moæe se shvatiti i opravdati raznolikost qudskih sudbi ovde na zemqi. Karma to jednostavno re{ava, jer i stradawe i radost su uvek zasluæeni u pro{lom æivotu. Dobro i zlo svakog ~oveka, ostvareni u jednom wegovom æivotu, ~uvaju se i produæuju da delaju i opredequju wegovu sudbu u slede}em wegovom æivotu.37 No, kao {to karma uti~e na æivot ~oveka, tako i ~ovek svojim æivotom stvara svoju karmu. Jer zakon karme ne name}e se spoqa, on je poloæen u samoj na{oj prirodi. Kao takav, on je princip koji ustanovquje pravednost u qudskim odnosima.38 Zakon karme je neumitan. Po sili tog zakona, duhu ~ovekovom je neizbeæno posle smrti da se ponova ovaplo}ava u empirijski omota~, no potpuno nov: pro{lo ostaje u vidu plodova svojih samo u duhu. Empirijski omota~ nije ,,vaskrsliß pre|a{wi, nego potpuno nov.39 Ovakvo u~ewe i jeste osnov za mogu}nost razvijawa u~ewa o reinkarnaciji, jer bez prvoga ne moæe se zamisliti ni ovo drugo. Tek kada smo ovo videli i odredili me|usobni odnos karme i reinkarnacije, moæemo se vratiti na budisti~ko u~ewe o reinkarnaciji. Ovo u~ewe, kao {to je bilo i u prethodnim periodima, u organskoj je zavisnosti od op{teg pogleda na

37. S. FrankÛ, Nav. delo, str. 14. 38 S. Radhakri{nanÛ, Nav. delo, str. 374. 39 Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. Prot. V. Zenkovskiò, Edins‚vo li~nosfli i flroblema flerevoflloÈeniÔ, str. 99.

287

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

svet, i od pogleda na smisao ~ovekovog æivota. A taj budisti~ki pogled na svet u mnogo ~emu se razlikuje od pogleda Rigveda i Upani{ada. Zato je razumqivo {to i u~ewe o reinkarnaciji dobija nove vidove. Osnovne postavke budizma su vrlo proste. On ne priznaje ni tvorca ni tvar. Svet je ve~an jer je oduvek postojao i uvek }e postojati.40 Budizam nema nikakvog pojma o li~nom Bogu, pa ~ak izgleda ni o Bogu uop{te, te se na tom pitawu skoro izjedna~uje s ateizmom. Nekim nau~nicima to izgleda isuvi{e smeo zakqu~ak, i radije bi da budizmu pripi{u agnosticizam u pogledu Boga. No, re~i Budine koje je upotrebio u razgovoru sa jednim braminom, hteli mi ili ne, o~igledno ukazuju na odricawe bi}a Boæjeg. On je rekao tom prilikom: ,,Ja nikoga ne vidim ni u nebeskim svetovima, ni u svetu Mare (zlog duha ‡ carstvo zla), ni me|u stanovnicima Brame, ni me|u bogovima i qudima, koga bi trebalo da po{tujem.ß41 Zato nije preteran zakqu~ak ve}ine nau~nika, da ,,nema Bogaß ‡ jeste osnovna postavka budizma.42 U svakom slu~aju, jedno je sigurno ‡ da budizam, makar i imao nekog panteisti~kog Boga, ni{ta nije znao o bilo kakvom bi}u koje bi makar malo odgovaralo teisti~kom predstavqawu boæanstva43 ‡ nije 40. LopuhinÛ, PravoslavnaÔ bo”oslovskaÔ encikloflediÔ, t. II, PetrogradÛ, 1902. g. str. 1147‡48. 41. S. G. Kelloga, Nav. delo, str. 134. 42. Isto, str. 135. 43. Isto, str. 137.

288

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

imao li~nog Boga. Za Budu ta pitawa ~ak nemaju nikakvog prakti~nog zna~aja za spasewe od patwi i stradawa ovog æivota. Zato on najradije o wima }uti i ni{ta ne govori. Kada ga je wegov u~enik Malunka jednom zapitao da li je ve~an svet koji postoji ili ne, on mu nije dao nikakvog odgovora, jer je to pitawe u~iteq smatrao potpuno beskorisnim.44 Drugom jednom prilikom Buda je govorio svojim u~enicima ovako: ,,U~enici! Ne mislite o svetu: da li je svet ve~an ili ne; da li je kona~an ili beskona~an. Ako vi mislite, u~enici, to treba da mislite ovako: to je stradawe; vi treba da mislite: to je uni{tewe stradawa; vi treba da mislite: to je put za uni{tewe stradawa.ß45 To stradawe je elemenat izvan koga Buda ne}e i ne moæe da misli. Wemu je jedini ciq da prvo u sebi ostvari, a zatim i druge da nau~i oslobo|ewu od stradawa i utapawu u nirvanu46. To se postiæe æivqewem po wegove ~etiri istine i upraæwavaju}i osmokraki sveti put. Ko æivi takvim æivotom osloba|a se æeqe za æivotom, a samim tim ‡ i stradawa. No, æivot ~ovekov je vrlo kratak ovde na zemqi, da bi se za vreme samo jednog æivota mogao 44. Isto, str. 135. 45. Isto, str. 135 ‡ 136. 46. NIRVANA je kona~ni ciq budizma. Patwa (stradawe) nastaje od æudwe za æivotom, za nasladom, za vla{}u, za ve~itim æivotom i sl. Treba uni{titi tu nezajaæqivu æudwu, odre}i se æeqa, osloboditi se zemaqske ta{tine ‡ to je put za uni{tewe patwi. Upravo iza tog puta, nalazi se potpuno oslobo|ewe, NIRVANA. ^. Veqa~i}, Budizam, Beograd, 1990. str., 179.

289

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

osloboditi te æeqe za æivotom. Zato je neophodno reinkarnirawe ~oveka vi{e puta, {to mu je neophodno za postizawe tog ciqa. Samo stradawe se pokazuje kao uslov progresa. Borba ‡ to je zakon postojawa, a ærtva ‡ uzrok evolucije. [to ve}a borba i ærtva, tim vi{a radost i sloboda... Stradawe se pokazuje iskupqewem kojim ~ovek pla}a za dostignu}e svoga venca.47 Saglasno u~ewu o bogu, budizam se pokazao dosledan i u svome u~ewu o ~oveku i wegovoj du{i, pori~u}i weno ontolo{ko postojawe, kao neke posebne substancije. Skoro svi autoritativni nau~nici, bez izuzetka, saglasni su u tome da budizam, saglasno u~ewu samoga Bude, kako nam je ono poznato iz Pitaka (Pitake - budisti~ke kanonske kwige, poznate pod imenom ,,Tri Pitakeß, od kojih svaka nosi svoje naro~ito ime: Vinaya, Sutta, i Abhidhamma) nije priznavao postojawe du{e ~ove~ije.48 Neki, istina, sumwaju u to, kao Maks Miler, koji poku{ava da dokaæe da u~ewe o nepostojawu du{e koje se nalazi u tre}oj Pitaki, ne pripada Budi, nego da je to kasnija interpolacija, jer, navodno, protivre~i u~ewu (nekim mestima) iz prve dve Pitake, gde se govori o postojawu du{e. Me|utim, taj wegov poku{aj pravdawa pobio je i obesnaæio R. Devids, koji navodi dva duæa mesta iz druge Pitake u kojima se upravo govori da ~ovek nema du{u, i da izme|u u~ewa druge i 47. S. Radhakri{nanÛ, Nav. delo, str. 205. 48. Dr Pavle Jevti}, Indija riznica mudros‚i, Bgd. 1937, str. 82.

290

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

tre}e Pitake nema protivre~nosti, kako to tvrdi profesor Miler. Tako u drugoj Pitaki SuttaNipat-e, kazano je izme|u ostalog: ,,Jedno samo ime ostaje nerazru{ivo od li~nosti onoga ko se udaqio iz ovoga sveta.ß49 R. Devids ukazuje i na druga mesta Sutta-Pitake, gde se Buda predstavqa da nabraja {esnaest jeresi, po u~ewu kojih du{a postoji svesno posle smrti tela, zatim osam jeresi, po u~ewu kojih du{a postoji posle smrti bez svesti, i na kraju vi{e od osam jeresi, po u~ewu kojih du{a postoji posle smrti u ravnodu{nom stawu: ni u stawu svesnom, ni u stawu besvesnom. Iz tog mesta u~ewe budisti~ko o nepostojawu du{e otkriva se jasno kao dan.50 Posle svega ovoga jasno nam je da u budizmu ne postoji li~nost, odnosno ne{to {to je nosilac li~nosti. Odricawe od vere u postojawe individualne du{e, odnosno shvatawe du{e kao bezli~nog kompleksa odvojenih wenih elemenata i procesa, pokazuje se kao uslov za spasewe du{e od budu}ih preseqewa, zavr{nog wenog uspokojewa u blaæenstvu ,,nirvaneß. Pravo poreklo u~ewa o preseqewu du{a sastoji se u spajawu prirodnog pogleda na svet s originalnom idejom koja ~ini 49. S. G. Kelloga, Nav. delo, str. 146‡147. 50. Isto, str. 46‡47. Pa ipak ima i suprotnih mi{qewa o tom pitawu od ovog kojeg navodi Keloga. To novo gledi{te smatra da je po budizmu du{a besmrtna i potpuno razli~na od onog ve{tastva s kojim æivi u sjediwewu. Uvu~ena u vihor æivota, du{a prelazi seriju naizmeni~nih postojawa preseqavaju}i se iz jednog tela u drugo, æive}i u uslovima vi{e ili mawe udobnim, vi{e ili mawe sre}nim. LopuhinÛ, PravoslavnaÔ bo”oslovskaÔ encikloflediÔ, t. II, PetrogradÛ, 1902. g., str. 1148.

291

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

originalno dostojanstvo indijske religioznosti, s idejom karme.51 Ipak, to preseqewe o kome govori budizam mora se razlikovati od preseqewa Rigveda i Upani{ada, koji priznaju du{u. U budizmu ~ak nema ni{ta {to bi li~ilo na preseqewe du{a ili prelaz individua iz jednog æivota u drugi. Kada ~ovek umire, wegov fizi~ki organizam osnova wegove psihike ‡ raspada se, i na taj na~in psihi~ki æivot prilazi kraju. Ponovo se, pak, ra|a ne taj isti mrtav ~ovek, no drugi. Nema nikakve du{e koja bi se mogla preseqavati. Produæava da postoji samo karakter.52 Jedino {to je zaista besmrtno u ~oveku jesu wegova dela. Po budizmu, nesumwivo sa smr}u zavr{ava se sve. ôvek je samo nomarupa tj. ,,ime i formaß; u wemu posle smrti ne ostaje ni{ta {to bi supstancijalno moglo da produæi svoje postojawe. Nas preæivqavaju samo na{a dela i ni{ta vi{e.53 Pa i pored svega toga {to budizam odri~e individualnost i du{u kao wenog nosioca, to mu ni{ta ne smeta ne samo da u~i o stvarnosti reinkarnacije, nego postavqa i ciq iste ‡ utapawe u nirvanu. Nirvana (sskr. nirwvana) je novi pojam u budisti~koj religiji i filosofiji, a zna~i upravo ,,ugasnu}eß, stawe ve~itog i blaæenog mira koji se nalazi s one strane sveta, savesti i individualnog æivqewa. Do ovoga stawa, za kojim prosve}e51. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. S. FrankÛ: U~enie o flereselenii du{Û, Pariz, 1935 g., str. 13‡14. 52. S. Radhakri{nanÛ, Nav. delo, str. 378. 53. S. G. Kelloga, Nav. delo, str. 187‡188.

292

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ni budist teæi kao za najvi{om i krajwom svrhom, dolazi se potpunim ugasnu}em svoga ,,Jaß i voqe za æivotom, tj. potpunim oslobo|ewem duha od materije. Re~ ,,nirvanaß, obja{wava najboqi poznavalac indijske filosofije Radhakri{nan, bukvalno ozna~ava ,,ga{eweß, ili ,,hla|eweß. ,,Ga{eweß napomiwe kraj. ,,Hla|eweß se pokazuje ne punim uni{tewem, no samo umirawem strasti. U svakom slu~aju, nirvana, saglasno budizmu, nije blaæeno jedinstvo s Bogom, jer takvo jedinstvo jeste samo produæewe æeqe da se æivi.54 Dostignuti, pak, nirvanu, zna~i osloboditi se od stradawa i æalosnih uslova postojawa. Onaj ko je dostigao nirvanu ne moæe se ra|ati vi{e, on je slobodan od zla zauvek. Tako shvatawe nirvane prirodno pokazuje poistove}ewe weno s nebi}em.55 O samoj prirodi nirvane ne moæe se pozitivno re}i {ta je. Po nekima to je potpuno nebi}e, i utapawe u nirvanu zna~ilo bi isto {to i prestajawe svake egzistencije, ili u najboqem slu~aju saznawa o egzistenciji. Sam Buda nije postavio otvoreno pitawe o prirodi nirvane. On je smatrao da se wegova misija sastoji ne toliko u tome da bi raskrio tajne boæanstva, koliko u tome da bi privukao qude ka wegovom postizawu.56 No ipak, izgleda da nije smatrao nirvanu potpunim 54. S. Radhakri{nanÛ, Nav. delo, str. 381. 55. LopuhinÛ, PravoslavnaÔ bo”oslovskaÔ encikloflediÔ, t. II, PetrogradÛ, 1902. g., str. 1149. 56. S. Radhakri{nanÛ, Nav. delo, str. 380

293

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

uni{tewem, nego samo prekra}ewem postojawa u svesnom stawu. O stawu u nirvani nalazimo divan opis u pomenutom delu Radhakri{nana gde se kaæe: ,,Onaj koji je oslobo|en »stupio u nirvanuõ nije ni veliki ni mali, ni crn ni plav, ni gorak ni sladak, ni hladan ni vru}... Bez tela, bez preseqewa... On prima, on poznaje, no wegovo bi}e nema forme; nema uslovnosti za neuslovqeno...ß Energija pro{le karme se gasi, a duh, makar jo{ i da postoji, nema mogu}nosti da se ponovo rodi.57 U vi{em stawu nirvane mi smo slobodni od karme i sva se tuga prekra}uje kada se li~nost raspada. Karma podræava æivotni proces, a kada se ona iscrpe, individualno postojawe prilazi kraju.58 Sledstveno tome, nirvana predstavqa zavr{etak duhovne borbe i ozna~ava sama sobom pozitivno blaæenstvo. To je ‡ ciq savr{enstva, a ne bezdan uni{tewa. Putem razru{ewa svega {to imamo individualnog u sebi, mi stupamo u zajednicu sa celom vaseqenom i postajemo neodvojivim delom wenog velikog procesa. U tom slu~aju savr{enstvo je ose}awe jedinstva sa svim {to postoji, {to je bilo kada postojalo i {to }e bilo kada postojati.59 No, ovakvi pogledi na nirvanu ve} ne pripadaju vremenu Bude, nego kasnijem periodu Mahabharate, dok docniji budizam ‡ neobudizam pod nirvanom zami{qa blaæeni æivot u nekom Budinom svetu punom sjaja i velelepnosti. No, ta57. Isto, str. 282. 58. Isto, str. 380. 59. Isto, str. 381.

294

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

kvi pogledi su nesumwivo jeresi u odnosu na ortodoksni budizam, i nastali su, svakako, po analogiji sa hri{}anskim rajem, do kojih su pojmova do{li preko ranih hri{}anskih misionara. Filosofska misao u Indiji posle Budinih nadzora nije prestala da se razvija, nego je dostigla takore}i svoju kulminaciju u ~uvenom religiozno-filosofskom epu Mahabharate. Mahabharata je delo indijske misli nastalo izme|u VI do III veka pre Hrista, a neki delovi moæda i kasnije.60 Najznatniji i najlep{i deo ne samo Mahabharate, nego i cele stare indijske kwiæevnosti, nesumwivo je poema Bhagavad-gita, koja ima istorijsku podlogu, a ina~e je religiozno-filosofske sadræine. Ona sadræi tradicionalno u~ewe o bogu Kri{nu, koji se ~esto inkarnirao u pojedine qude u periodima moralnog pada qudi, da im pomogne i da ih izbavi iz tog moralnog pada. U toj poemi, koja predstavqa intelektualni odblesak borbe s jedne strane bramanizma kao kulturno-religioznog sistema, i s druge strane raznih sekta{kih pokreta na ~elu sa budizmom61, iznose se u dijalogu izme|u boga Kri{ne i Aryuna (jednog vojskovo|e), ve} do sada poznata mi{qewa sa nekim finesama o reinkarnaciji, karmi, nirvani, i uop{te o 60. Tako za Bha”avad-”itu, poemu koja sa~iwava jedan deo Mahabharate ‡ i ako ne wen najstariji deo, postoji mi{qewe da se pojavila daleko posle Evan|eqa, Vidi: LopuhinÛ, PravoslavnaÔ bo”oslovskaÔ encikloflediÔ, t. II, PetrogradÛ, 1902. g., str. 1074. 61. Bha”avad-”ita, preveo sa sanskrta dr Pavle Jevti}, Beograd, 1929., g.. Predgovor, str. 14.

295

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

pogledu na svet. Na taj na~in Bhagavad-gita je prelaæewe ideja Upani{ada ka novoj situaciji koja je ponikla u epohi Mahabharate.62 Kroz daqi tok istorije indijske misli pojavquju se mnogobrojni pravci koji u su{tini zadræavaju ono staro ‡ pojam reinkarnacije, karme i nirvane, ali u detaqima oti{li su tako daleko da ~esto predstavqaju pravu suprotnost jedan drugom, te ih je te{ko, a i nepotrebno, pratiti u wihovom razvoju. g) Kod gr~kih filosofa Indijsko u~ewe o reinkarnaciji nije moglo biti zadræano samo na tlu Indije gde je i poniklo. Ono je vrlo brzo prekora~ilo nacionalne granice i na{lo pristalica i kod drugih naroda, a naro~ito kod starih Grka. Misli se da su {irewu tih misli me|u Grcima mnogo doprineli ratni pohodi Grka na Istok prema Indiji, kad je dolazilo i do kulturnih veza ‡ a naro~ito za vreme Aleksandra Makedonskog. Jednom une{ena spoqa, ideja reinkarnacije na{la je mesta u glavama mnogih gr~kih filosofa, kao kod Pitagore, Empedokla, u sistemu Orfizma, kod Platona i nekih drugih. Iako se svi oni u osnovi slaæu u pitawu reinkarnacije, ipak se u ne~emu i razlikuju me|usobno, {to dolazi od wihovog op{teg pogleda na svet. Ve}ina od wih smatrali su materiju kao zlo na~elo, a telo qudsko ‡ kao tamnicu du62. S. Radhakri{nanÛ, Nav. delo, str. 452

296

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

{e, gde se du{a nalazi u izgnanstvu, te su i ponovno ovaplo}ewe smatrali velikim zlom, nastoje}i da ga izbegnu ovim ili onim na~inom æivota, ovom ili onom metodom. Dok ono u ~emu se bitno razlikuje u~ewe gr~kih filosofa o preseqewu du{a od indijskih predstava, jeste sam ideal postojawa du{e posle wenog spasewa od ciklusa ra|awa; jer po wima on se sastoji ne u ga{ewu du{e u nirvani, nego u wenoj blaæenoj besmrtnosti u boæanskom nebeskom svetu.63 U~ewe o preseqewu du{a kod orfika i pitagorejaca prikazuje nam te{ko}u, skoro do nemogu}nosti, za du{u da se izbavi od stradawa ovoga veka. Ono je upravo izraz tog tragi~nog saznawa te{ko}e za du{u da se kona~no otrgne iz telesne tamnice, jer posle smrti du{a se ponovo ovaplo}ava u novo telo, upada u novu tamnicu.64 Interesantno je da je ovako u~ewe pitagorejaca o preseqewu du{a, kao i u Indiji, povezano sa u~ewem o povra}awu svega {to postoji. Naime, i Pitagorejci su smatrali da po isteku nekog svetskog perioda (u Indiji je to kalpa), sve u svetu se ponavqa bezbrojno mnogo puta u apsolutno istovetnom vidu.65 Pitagora je bio blizak indijskom u~ewu ne samo u tome, nego i u pitawu metoda za oslobo|ewe du{e od reinkarnacije, zastupaju}i strogi asketizam. Asketski i pitagorejski na~in æivota imali su za ciq da spasu 63. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. S. FrankÛ: U~enie o flereselenii du{Û, Pariz, 1935 g., str. 21. 64. Isto. 65. Isto, str. 24.

297

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

du{u od daqih preovaplo}avawa i da joj pomognu da se vrati u wenu nebesku otaybinu.66 Sli~no u~ewe kakvo je imao Pitagora, imali su i pesnik Pidora, kao i gr~ki tragi~ari Eshil i Sofokle. Po wima sila, kao neka supstancija jednom u~iwenog greha, produæava ponova da æivi u sudbama potomaka i kaæwava se u wima sve novim zlo~inima i nesre}ama. I s tim se podudara pesimisti~ka predstava o æivotu kao o produæenoj ,,smrti du{aß.67 Empedokle, pak, smatra da se reinkarnacija {iri i na bogove, te opisuje s religioznim patosom gorku sudbu bogova, koji su pali za svoje grehe na zemqu i odre|enih na kruæna preovaplo}ewa. On ~ak i sebe smatra za jednog od bogova, pa opisuju}i svoju sudbu kaæe: ,,...Sad sam i ja takav begunac od bogova, koji je zabludeo, Ja sam pak nekada bio mladi}, i devojka i ptica, i æbun, i nema riba koja u vodi obitava...ß68 Kao po Pitagori, isto tako i po Empedoklu, kroz o~i{}ewe i askezu qudi se u novim ro|ewima mogu podizati na vi{i stepen postojawa ‡ ra|aju}i se kao jasnovidci, pesnici, lekari, vo|e i najzad postaju opet bogovima.69 To i jeste ciq 66. Isto, str. 22. 67. Isto, str. 25. 68. Isto. 69. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. S. FrankÛ: U~enie o flereselenii du{Û, Pariz, 1935 g., str. 24.

298

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

,,posve}ewa i ~istog æivotaß, da bi nau~ili du{u da se istrgne iz kruga ro|ewa i da odahne od nevoqa.70 No najve}i um koji je primio i filosofski razvio u~ewe o preseqewu du{a, bio je, nema sumwe, Platon. Temeq za to wegovo u~ewe posluæila je wegova teza o preegzistenciji du{a u svetu ideja. Pored toga, on se pojavquje u istoriji qudske misli kao prvi propovednik u~ewa o duhovnoj, bestelesnoj i nezemaqkoj prirodi du{e i o wenoj besmrtnosti. Otuda slobodno moæemo re}i da vera u li~nu besmrtnost du{e stoji u vezi sa verom u wenu bogopodobnost i, kao takva, u~vrstila se u saznawu ~ove~anstva u znatnoj meri pod uticajem platonizma. Sama po sebi ta vera nikako ne odgovara u~ewu o preseqewu du{a, a u nekim odnosima ~ak joj je i protivna. U mawoj meri, indijsko i orfijsko-pitagorejska predstava o mogu}nosti ovaplo}ewa ~ove~ijih du{a u æivotiwe, pa ~ak i u biqke, o~igledno je nespojiva s Platonovim ube|ewem da kao osnov du{e i wene besmrtnosti jeste na~elo ~iste duhovnosti, nad~ulnog intelektualnog sozercawa, i uop{te osnovni pravi put du{e koji odgovara wenoj pravoj prirodi jeste ,,put goreß, u nebeski svet.71 Pa i pored svega toga, Platon nije mogao da izbegne sablaæwivu misao o preseqewu du{a i da joj se odupre. Wegov izraziti dualizam me|u nebe70. Isto, str. 21. 71. Isto, str. 25‡26.

299

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

skim i zemaqskim svetom, predstava o zemaqskom æivotu kao mestu izgnawa du{e, kao teretu wenog grehopada na nebesima (u svetu ideja), i op{ti pesimizam Platona koji iz toga proizlazi, zbliæuju ga s orfi~ko-pitagorejskim krugom ideja (ili ih je uzeo otuda), i u tom kontekstu on prima i u~ewe o reinkarnaciji.72 Premda govori o preseqewu du{a, kao i mnogi drugi, Platon ima neke svoje koncepcije o tom pitawu kojih kod drugih filosofa nema. Wegovo u~ewe o preseqewu du{a razlikuje se od pitagorejskog u dva slu~aja: 1. Platon nigde ne pomiwe mogu}nost ovaplo}ewa ~ove~ije du{e u rastiwe ‡ granica ovaplo}ewa ostaje æivotiwski svet, a pritom prvenstveno u vidu vi{ih wegovih vrsta: grabqivih zverova, orla, labuda, ptica peva~ica (no i to su kao izuzeci), dok po op{tem pravilu preseqewe du{a ograni~eno je na svet qudskih bi}a; 2. Druga, vi{e principijelna odlika Platonovog u~ewa, sastoji se u tome, da se bitno ograni~ava beznadeæno u~ewe o predodre|enosti budu}ih sudbi du{e ,,karmomß. U desetoj kwizi Dræava du{e umrlih, prolaze}i o~i{}uju}e kazne u podzemnom svetu, same izabiraju sebi budu}u zemaqsku sudbu, tj. rod svoga ovaplo}ewa, rukovode}i se pritom opitom pro{log æivota. Jednom izabrav{i sebi sudbu, du{e daqe potpadaju pod vlast sudbine, neophodnosti, no sam izbor je slobodan.73 Iz 72. Isto, str. 26. 73. Isto, str. 27.

300

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

toga izlazi da po Platonu pro{li æivot ne uti~e na daqu sudbu du{e, kao indijska neumoqiva karma, ne odre|uje je s bezizlaznom neophodno{}u na zlo i stradawe u slede}em æivotu. Platon jasno govori da bi to bilo nespojivo ni sa sveblago{}u boga, ni sa slobodom ~oveka.74 No ta vera u preseqewe du{a nije bila prihva}ena od kasnijih filosofa, tako da je ve} Aristotel, u~enik Platonov, otvoreno bio protiv toga, jer je za wega bila nedopustiva ideja o preseqewu du{e, po{to svako telo ima svoju sopstvenu du{u, svoj ,,oblikß i ,,formuß.75 Vera u preseqewe du{a nije se sa~uvala u kasnijoj epohi gr~ke religioznosti, ni u gr~koj filosofiji ‡ gde je ona bila potpuno prite{wena i drugom aristotelovskom koncepcijom du{e; i panteizmom stojika za koje je du{a ~estica boæanskog ogwa, koja ima da se slije sa svojim izvorom; i materijalizmom {kole Epikura, koji je postavio svoj osnovni zadatak, naime, da spase qude od straha misli o bilo kakvom zagrobnom postojawu, te je propovedao potpuno i{~ezavawe du{a sa smr}u; ni u narodnim religioznim verovawima.76 Tek kasnije, za vreme neoplatonizma, izbija kao iskra iz pepela vera u preseqewe du{e. Bila je naro~ito zastupqena kod ~uvenog neoplatonika Plotina, premda i kod 74. Isto. 75. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. G. Florovskiò, O voskresenii, str. 146. 76. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. S. FrankÛ: U~enie o pereselenii du{Û, Pariz, 1935 g., str. 28.

301

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

wega u dosta blaæoj formi nego {to je bila, recimo, kod Pitagore i Empedokla. Plotin se otvoreno koleba da prizna ovaplo}ewe qudskih du{a u æivotiwe, i samo uslovno to smatra mogu}nim, i vi{e je sklon misli o krajwoj protivnosti me|u qudskim i æivotiwskim du{ama.77 Na osnovu ovoga {to smo rekli, bilo bi isuvi{e nepromi{qeno zakqu~iti da je ideja preseqewa du{a bila op{teprihva}ena u starom anti~kom svetu. Pristalice wene bile su usamqene i pojedina~ne pojave, ve}inom ograni~ene na filosofske i pesni~ke duhove. d) U okultizmu, teosofiji i antroposofiji Jo{ u anti~kom svetu poquqana vera u preseqewe du{a, potpuno je razru{ena u sukobu sa hri{}anskim u~ewem o li~noj besmrtnosti du{e i vaskrsewu iz mrtvih. U vezi sa ovakvim hri{}anskim u~ewem u svesti qudi koji su ga prihvatili, izbledeo je i nestao svaki pojam u vezi sa reinkarnacijom. Takvo je prirodno i normalno stawe stvari da pred Hristovom ve~nom svetlo{}u i{~ezavaju sve qudske svetiqke. No nije uvek tako bilo. Kad god je religioznost slabila, u istoriji ~ove~anstva imamo slu~ajeve da su se pojavqivala razna okultna dru{tva, spiritizam i dr. koji su svojim sistemima i magijskim trikovima poku{avali da kod qudi zamene i nadoknade ohladnelu ili izgubqenu veru. Prvi slu~aj burnog naleta okultizma imamo 77. Isto.

302

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

jo{ u starom anti~kom svetu, kada je pod udarcima filosofa i ismejavawem od strane pesnika, vera u gr~ke bogove kod prostog naroda bila poquqana. Drugi, sli~an nalet okultizma, bio je u sredwem veku, naro~ito na Zapadu, gde je vera u narodu bila oslabila pod uticajem renesansa. A tako se ne{to sli~no desilo, moæda samo u ja~oj formi, u pro{lom veku sinhronizovano sa pojavom materijalizma i slabqewa vere u {irokim narodnim masama {irom sveta, pa i me|u pravoslavnim narodima. Zajedno sa tim misti~nim i okultnim dru{tvima, kao ptica feniks, vaskrsla je iz svoga pepela i stara ideja reinkarnacije i karme, koja je prili~no dugo vremena bila zaboravqena, bar u hri{}anskom delu sveta. Tih okultnih dru{tava, koji su takore}i preplavili i Evropu i Ameriku, ima mnogo i pod raznim nazivima. Najpoznatiji i za na{u temu najvaæniji su, bez sumwe, dru{tva teosofa i antroposofa. Sva ta dru{tva imaju me|usobno mnogo sli~noga, ali i razli~noga u svojim u~ewima. No ono {to bi se moglo uzeti kao zajedni~ko svima okultistima, iako ne bez izuzetka, to je wihova panteisti~ka osnova pogleda na svet. Neki, kao na primer Jog Rama~araka, zatim teosofi i antroposofi, to otvoreno nagla{avaju upu{taju}i se u detaqnija obja{wewa. Neki pak tu osnovnu panteisti~ku crtu pre}utkuju, skoro prikrivaju, pa govore o Bogu kao svesno li~nom bi}u, dakle usvajaju teizam, kao {to ~ini na primer Findlej.78 78. Dr Lazar Milin, Lekcije iz apologetike, str. 166.

303

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Mi ovde ne}emo uzimati u obzir sva ta mnogobrojna dru{tva, wihov nastanak i istorijski razvoj, a jo{ mawe svu okultisti~ku literaturu, koja je zaista ogromna, nego }emo se ukratko zadræati na teosofiji i antroposofiji. Teosofsko dru{tvo je osnovala Jelena Blavacka, koja je imala buran æivot (bila nesretna u braku), a po prirodi je bila sklona avanturama svake vrste. Ona je proputovala ceo Zapad, upoznala se sa u~ewima raznih tajanstvenih dru{tava, i u Wujorku u dru{tvu sa Amerikancem Olkotom 1875. godine osnovala prvo teosofsko dru{tvo. Kasnije je sedi{te dru{tva prenela u Bombaj, a zatim u Adjor kod Madrasa u Indiji. Wu je posle smrti nasledila Ana Bezant, tako|e duh svoje vrste, ina~e pomo}nica Jelene Blavacke. ûveni teosof u to vreme bio je i Rudolf [tajner, koji se 1909. god. razi{ao sa Anom Bezant, i osnovao posebno dru{tvo antroposofa, u Dornahu kod Bazela. Oba ova dru{tva imaju skoro iste poglede kako na svet, tako i na ~oveka i wegovu sudbu. Pogled na svet, pak, kako teosofije, tako i antroposofije, jeste pre svega ‡ ,,panteisti~ki naturalizam ili spiritualisti~ki hilozoizamß, koji se sastoji u tome da nema Boga i sveta, kao Tvorca i tvari, no postoji svet, koji predstavqa sobom æivu lestvicu boæanstvenih potencija ili stvarnost ,,jerarhijaß. ,,To je originalno neznaboæa~ko oboæewe sveta, koje ne zna boga nad svetom no samo u svetuß79. Na 79. SvÔ{~. G. Lotockiò, Pereselenie du{Û, prikaz, VestnikÛ bratstva prav. bogoslovovÛ v PolÛ{e, Var{ava, 1936. g., kw. I, str. 24.

304

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

osnovu takvog pogleda na svet, svi su oni dosledni kada tvrde da se svet razvija sam po sebi i od sebe. Otuda jo{ jedna zajedni~ka crta, kako teosofskog tako i antroposofskog pogleda na svet, jeste univerzalni evolucionizam: svet je evolucija Boga u svetu, teokosmosa, koja se opredequje naro~itim planetarnim stawima. Taj op{ti zakon evolucije samim tim obuhvata i ~oveka, u odnosu na kojeg ostvaruje se kao zakon preovaplo}ewa, koje ima najsveop{tije antropokosmi~ko zna~ewe. Preovaplo}ewe je univerzalni zakon evolucije sveta i ~oveka. Pojedina~no nastaje i evoluira Bog, kao i svet, kao i ~ovek, i ne postoji ni{ta zavr{eno, stalno i ve~no.80 Na osnovu ovoga, u su{tini svojoj trebalo bi i teosofiju i antroposofiju nazvati kosmosofija. Antroposofija je tako|e kosmocentri~na kao i teosofija. Uprkos svoga naziva ona ipak nije antropocentri~na.81 [to se ti~e u~ewa o ~oveku, tu se oni uglavnom svi slaæu i sa Jelenom Blavackom priznaju da se ~ovek sastoji iz fizi~kog tela, astralnog tela ili du{e, i vi{eg neizmenqivog ~ove~ijeg duha. To je antropolo{ka doktrina op{ta za sve teosofske pokrete, iako odri~e celosnost ~ove~ije li~nosti, kako u wenom postanku tako i u wenoj kona~noj sudbini.82 Neki teosofi na ova tri dela ~oveka dodaju 80. Isto. 81. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. N. BerdÔjev, U~enie o flereselenii i flroblema ~eloveka, str. 68. 82. Isto, str. 72; sr. N. MorlendÛ, Du{a i flerevofllo{~enie du{i, str. 14, 16.

305

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

i ~etvrti deo ‡ ,,JAß ‡ kao poseban deo, a neki opet broje sedam, pa ~ak i deset delova iz kojih se ~ovek sastoji83. Za okultiste ~ovekovo ,,jaß je od bitnog zna~aja, a R. [tajner za wega otvoreno govori da je kapqa u okeanu boæanskog æivota.84 Ipak im to ni{ta ne smeta da u~ewe o reinkarnaciji bude osnovni stoæer celog teo-antroposofskog sistema. U~ewe o preseqewu qudskih du{a, kao {to smo napred videli, pripada starim u~ewima ~ove~anstva. Ono je bilo u religioznoj filosofiji Indije, u Egiptu, u Gr~koj ‡ u pitagorejstvu, orfizmu i kod Platona. No, teosofija i antroposofija XIX i XX veka, iako ga propagira, nije mu time ni{ta doprinela, nego ga je samo vulgarizovala i uprostila. To staro u~ewe, kako u Indiji tako i u Gr~koj, naro~ito u orfizmu, bilo je pesimisti~ko. Ciq je bio da se izbegne preseqewe, da se iza|e iz wihovog kruga i da se u|e u drugi duhovni poredak. Teosofsko, pak, u~ewe o preseqewu, kako se ono formiralo u drugoj polovini XIX veka, postalo je optimisti~kim85, uprkos toga {to i oni smatraju da je ovaj æivot samo patwa i stradawe. Upravo ideja preseqewa najvi{e i sablaæwava u tim u~ewima. Oni se trude da dadu odgovor o nepravednim stradawima æivota. Popularnost teosofije i antroposofije vezana je upravo sa u~ewem o preseqewu86. 83. Isto, str. 24. 84. Isto, str. 70. 85. Isto, str. 66‡67. 86. Isto, str. 65.

306

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Duhovna (tj. okultna) nauka u~i o tome da ~ovekov æivot ne po~iwe ro|ewem i da se ne svr{ava smr}u. Ro|ewe je neka vrsta zemaqskog bu|ewa, a umreti zna~i zaspati za zemaqski na~in æivota. Kada ~ovekovo telo postane nesposobno da evoluira i da sluæi evoluciji duha, ~ovek ga napu{ta i ulazi u druge na~ine æivota, u kojima }e preraditi zemaqska iskustva i primiti nove impulse da bi se jednom opet vratio zemaqskom æivotu, u wemu delao i daqe evoluirao.87 Kao i u starim u~ewima, i ovde kasnija ovaplo}ewa zavise od ranijeg æivota. To je sadræina zakona karme, koji glasi: sve {to ja u svom dana{wem æivotu znam i ~inim, kaæe Rudolf [tajner, ne stoji odeqeno za sebe kao ~udo, nego je u vezi kao posledica s ranijim oblicima bitka moje du{e i kao uzrok s kasnijim oblicima moje du{e.88 Svaka du{a upu}uje se onuda kuda je ona teæila u svome postojawu. Ona ne ide za proizvoqnim naredbama bilo kakvog bi}a na nebu, ili na zemqi; samo bezuslovno pravedan i bespristrasan zakon karme pokazuje se u svakom odvojenom slu~aju.89 Oni koji se ponovo javqaju na zemqi, ne ra|aju se protiv svoje voqe i svojih æeqa. Naprotiv, oni se reinkarni{u zato {to stvarno to æele... Æeqa se uvek pokazuje glavnom i osnovnom silom du{e, koja je pobu|uje k preseqewu.90 87. Nikola Krsti}, ,,Misija zemqeß; Upoznaj sebe, ~asopis za antroposofiju i umetnost, Beograd, 1931, br. 12, str. 209. 88. Dr Rudolf [tajner, Reinkarnacija i karma, Beograd, 1928. g., str. 22‡23. 89. J. Rama~araka, ÆiznÛ za flredelami smerti, str. 86. 90. Isto, str. 88‡89.

307

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

U u~ewu o reinkarnaciji kod teosofa i antroposofa, vaæno je primetiti da ~ovek posle fizi~ke smrti produæuje da æivi na vi{im planovima ‡ astralnom i efirnom, gde prera|uje iskustva dobijena na zemqi. Za vreme prebivawa na astralu du{a se odmara, osveæava i ukrepquje. Ona je zaboravila æivotne nezgode podnete u vreme pro{log preovaplo}ewa. Ona je opet mlada, puna nade, snage i ~astoqubqa. Ona ponovo stremi ka delatnosti, ka ispuwewu jo{ neostvarenih æeqa, stremqewa i ~astoqubivih zamisli ‡ i ona rado upada u potok koji unosi wu u poqe delovawa, gde se te æeqe mogu projaviti.91 Tako u ponovnom ovaplo}ewu ~ovek donosi sobom plodove pro{lih æivota, koji su postali osobinama wegovog bi}a.92 Tako se taj put usavr{avawa razvija kroz mnogobrojna ovaplo}ewa, jer u svakom ovaplo}ewu on obogati ne~im svoje iskustvo. Sa ~im ~ovek umire (s kakvom duhovnom sadræinom), time on i po~iwe novi æivot.93 U dana{wem æivotu mi æawemo plodove pro{log æivota i sejemo seme za budu}i æivot. Ciq svega toga jeste beskona~no usavr{avawe, kaæu antroposofi, dok se ne postigne smisao ~ovekovog æivota koji je nagove{ten u Jn. 10,34 ‡ Ja rekoh: bogovi ste. ‡ ôvek ima da postane stvaralac. To je smisao ~ovekovog æivota ako ispuni namewenu mu misiju. Od stvora da postane stvaralac. Naravno, kaæu oni, to treba da se ostva91. Isto, str. 90. 92. Dr Rudolf [tajner, Reinkarnacija i karma, Beograd, 1928. g., str. 37. 93. N. MorlendÛ, Du{a i perevoplo{~enie du{i, 1938., str. 81.

308

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ri u dalekoj budu}nosti, iza prelaza kroz mnoge i mnoge zemaqske æivote, iza prelaza kroz patwe, bolove i muke na zemqi.94 Sredstvo za postizawe toga ciqa ‡ savr{enstva i izbegavawa stradawa, jeste znawe. Treba samo poznati istinsku prirodu stvari, kaæe Jog Rama~araka, da bismo izgubili æequ da ovladamo wima, te se na taj na~in znawe pokazuje kao oslobodilac.95 † † † Takav je uglavnom istorijski put i razvoj u~ewa o reinkarnaciji, koje je toboæe trebalo da objasni æivot ~ovekov i mnoga pitawa u vezi sa æivotom, te da na taj na~in dade ~oveku moralne podr{ke i snage da svoju sudbu smireno i trpeqivo podnosi. Ne}emo ulaziti u to da li je ono i koliko wih u~inila blaæenim i zasladilo im gorku ~a{u æivota, nego da li je to ono uop{te moglo da u~ini, i da zadovoqi ~oveka svojim postavkama i svojim metodama. Odgovor na to pitawe bi}e jasan ako pitawe o reinkarnaciji pogledamo u svetlosti Bogo~ove~anske Nauke Gospoda Hrista, i Wegovog re{ewa problema ~oveka. Reinkarnacija i op{te vaskrsewe Budu}i da u~ewe o reinkarnaciji, kako smo ve} videli, ima za osnovnu postavku i krajwi ciq 94. Upoznaj sebe, âsopis za antroposofiju i umetnost, Beograd, 1931, br. 9, str. 149. 95. J. Rama~araka, ÆiznÛ za predelami smerti, str. 95.

309

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

spasewe ~oveka od ovog i ovakvog æivota, i wegovo usre}ewe na nekom drugom planu (bilo to u slivawu sa Bramom, bilo u nirvani kao potpunom nebi}u, ili u nirvani kao blaæenom stawu van bola i patwe, ili pak u nekoj vrsti raja), a isti ciq spasewa ~oveka, dodu{e od greha, smrti i |avola, i osigurawe wemu vaskrsewa i blaæenstva tamo ,,odakle odbeæe bol, tuga i uzdisaweß ima i hri{}anstvo, to su mnogi pisci i nau~nici pravili upore|ewa me|u wima i davali prevagu jednom ili drugom. Nije redak slu~aj da su mnogi vi{e cenili reinkarnaciju od hri{}anskog eshatolo{kog u~ewa o vaskrsewu. No, treba znati da to nije rezultat nekog objektivnog i strogo nau~nog izu~avawa, nego je u pitawu ili plod nedovoqnog poznavawa su{tine hri{}anstva, ili subjektivni momenat, ili pak neka vrsta avanturizma i æeqe za ne~im novim i tajanstvenim. Takav slu~aj imamo sa gospodinom dr Petrom Stankovi}em, koji se u svome delu Medicina divina, na hri{}anstvo baca najprqavijim blatom, izgleda, samo zato da bi istakao u~ewe o reinkarnaciji na prvo mesto i ,,dokazaoß kako se ,,logi~kim putem jedino pomo}u reinkarnacije moæe na}i re{ewe gore postavqenim pitawimaß96. Koliko je opravdano jedno takvo mi{qewe i mnoga sli~na, pokaza}e nam upore|ewe i objektivno posmatrawe cele stvari. 96. Dr Petar J. Stankovi}, Medicina divina, Beograd, 1941, str. 134. Vidi i str. 150‡152.

310

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Da bi ideju reinkarnacije uop{te udostojili paæwe i upore|ewa sa natprirodnim Bogootkrivenim u~ewem hri{}anskim, na predstavnicima u~ewa o reinkarnaciji leæi, pre svega, teæina dokaza da reinkarnacija stvarno i postoji. A to je ono {to je za wih najteæe ‡ u stvari, nemogu}e dokazati. Jer za sada moramo i moæemo konstatovati samo ~iwenicu da jo{ ne postoje nikakvi vaqani dokazi za stvarnost seobe du{a, odnosno reinkarnacije.97 Istina, mnogi poku{avaju da to dokaæu nekim primerima koji su problemati~ni, kao slu~aj sa malom Aleksandrinom koja je umrla i ponova se rodila od istih roditeqa najaviv{i jo{ pre svoga ro|ewa svojoj mami da }e joj opet do}i.98 Pored toga, u teoriji reinkarnacije nije nam jasno ko se to reinkarni{e, da li du{a kao zasebna supstancija, li~nost, dela na{a ili karakter, ili ne{to, pak, nama nepoznato. Zato sva teorija reinkarnacije u potpunosti zavisi od odgovora {ta se u stvari preovaplo}ava? Ako kaæemo: preovaplo}ava se individualnost, odre|ena imenom i prezimenom, to ovakav odgovor je besmislen, jer individualnost je ta, ovde i ovako ovaplo}ena li~nost. Lepota neovaplo}ena, ideja lepote, nije individualnost: jer samo ta i takva konkretna lepota jeste individualnost. Zato se individualno moæe ovaplotiti, preobraæavati se, moæe ~ak i vaskrsnuti, no ne moæe pre}i u drugu in97. Dr Lazar Milin, Lekcije iz apolo”e‚ike, str. 174. 98. Dr Petar Stankovi}, Nav. delo, str. 138‡141.

311

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

dividualnost ostaju}i sama sobom, ne moæe biti zamewena drugom individualno{}u, jer su{tina individualnosti se u tome i sastoji da je ona nezamenqiva. Ona ne moæe postaviti sebe potpuno na mesto druge individualnosti, jer bi to zna~ilo zameniti sebe drugim, a individualnost je nezamenqiva... Individualnost ili monada, moæe se izmeniti, no ne do tog stepena da bi pre{la u drugu individualnost. Ona, kako govori Lajbnic, dopu{ta metamorfozu, no ne i metempsihozu.99 Li~nost ~ovekova je ono {to je razbijeno u svim teorijama o reinkarnaciji, a bez li~nosti, koja bi bila nosilac duhovnog æivota, ne moæe se opravdati ni reinkarnacija. Li~nost nije samo suma odeqenih centara ili sfera, nije wihovo hemijsko ili organsko sjediwewe, nego je upravo jedinstveno i neponovqivo jedinstvo, jedan æivot ukorewen u svom duhovnom na~elu i jerarhijski celostan... Telo ~oveka nije samo organ ili instrument li~nosti, (koga bi se po teoriji reinkarnacije trebalo osloboditi da bi dostigli blaæenstvo), nego je æiva strana li~nosti, ono je tako|e li~nostno (logosno), ono sau~estvuje u æivotu li~nosti.100 Tek u hri{}anstvu li~nost dobija svoje odgovaraju}e mesto po{to je li~nost neponovqiva. Po hri{}anskom u~ewu, ba{ ono {to je trajno u ~oveku i {to nasle|uje ve~nost jeste li~99. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka. B. Vi{eslavcevÛ, Besmer‚ie, flerevofllo{~enie, voskresenie, str. 122‡123. 100. Isto, Prot. V. Zenkovskiò, Edins‚vo li~nos‚i i flroblema flerevofllo{~eniÔ, str. 107.

312

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

nost. Li~nost je stvorena od Boga i nosi na sebi obraz i podobije Boæije. Li~nost nije nikakav produkt kosmi~ke evolucije; ona se ne stvara u kosmi~kom stvarawu i ne podleæe kosmi~kom raspadawu. Li~nost je duhovno-religiozna kategorija.101 U teorijama, pak, reinkarnacije bezli~an je i Bog (ukoliko ga priznaju), i ~ovek, te je wihov pogled na svet neprijateqski nastrojen prema li~nosti i samim tim i prema ~oveku. Naro~ito kod teosofa i antroposofa, posebno kod [tajnera, ~ovek je razbijen na deli}e i podeqen na razlomke, tako da kod wih nemamo celosnost li~nosti, po{to svaki taj deo ~oveka moæe da æivi samostalno i bez ostalih. Zato je neusvojivo u~ewe [tajnera koje ustanovqava takvu mnogobrojnost raznovrsnih na~ela (fizi~kog, efirnog, astralnog tela i ,,jaß) u ~oveku, jer jedinstvo li~nosti je ne fakti~ka svezanost raznih æivotnih procesa u tim razli~itim na~elima, nego pre svega jedan i jedinstveni istinski æivot celostnog organizma.102 Zbog takve, navodno, razdvojenosti u ~oveku, predstavnici reinkarnacije nisu u saglasnosti {ta se u stvari preseqava u drugi æivot. Istina, ve}ina wih dræe da je to na{e ,,jaß, no to nisu ni~im dokazali. Ali, ako im i dopustimo tu mogu}nost da ~ovek moæe da se reinkarni{e, ~ime }e nam objasniti 101. Isto, N. BerdÔjev, U~enie o flereselenii i flroblema ~eloveka, str. 74. 102. Isto, Prot. V. Zenkovskiò, Edins‚vo li~nos‚i i flroblema flerevofllo{~eniÔ, str. 107.

313

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

~iwenicu da se qudi ne se}aju svojih ranijih ovaplo}ewa? To pitawe se temeqi na istini da duhovnu su{tinu ~oveka sa~iwava wegova li~na svest i samosvest. Kad bi toga nestalo, onda bi nestala i ta doti~na li~nost. Me|utim, niko se od æivih qudi ne se}a svoje preegzistencije.103 Dodu{e, tu i tamo navode se primeri gde su i pojedini nau~nici, kao Ro{e i Buve, uspeli da putem hipnoze stave pacijente u takve uslove da se ovi se}aju svojih ranijih ovaplo}ewa; ~ak do detaqa.104 No sve ono {to se govori pod hipnozom i u nesvesnom stawu, nije nikakav dokaz za istinitost reinkarnacije. Normalno bi bilo, kada bi postojala reinkarnacija, da se svi qudi se}aju svih svojih ranijih ovaplo}ewa, jer bi samo to zaista bio pravi i neoborivi dokaz da jedna te ista li~nost prolazi kroz razna tela. Me|utim, toga nema. A prekidawe li~ne samosvesti prilikom reinkarnacije, to je psiholo{ki nemogu}e zamisliti niti dokazati. Ja sam ,,jaß samo dotle, dok postoji moja samovest o sebi, dok postoji moja du{a kao nosilac te svesti. Ja ne}u biti ,,jaß samo u dva slu~aja: ako me potpuno nestane, (kao {to u~i materijalizam, da }e me posle smrti sasvim nestati), ili ‡ ako se ja pretvorim u jednu sasvim drugu li~nost, neko drugo bi}e, neko drugo ,,jaß, kao {to sledi iz u~ewa o reinkarnaciji.105 Ako reinkarnacija ne postoji kao seqewe li~nosti iz jednog tela u druga, a videli smo da ne po103. Dr Lazar Milin, Lekcije iz aflolo”e‚ike, str. 174. 104. N. MorlendÛ, Du{a i flerevofllo{~enie du{i, 1938. s‚r. 87‡95. 105. Dr Lazar Milin, Lekcije iz apolo”etike, str. 175.

314

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

stoji, da li se onda moæe dopustiti mogu}nost da se reinkarnacija sadræi u preseqewu karaktera,106 kako to ispada po budizmu? Jedinstveno {to, po budizmu, produæava da postoji po smrti ~oveka to je - karma, tj. posledice wegovih re~i, misli i postupaka; i ta zanimqiva teorija da se posledice ili rezultat delawa jedne li~nosti (ili individue) koncentri{u u novoj individualnosti, stoje u neposrednoj zavisnosti od najstarijih teorija budizma o du{i.107 To je, pak, nemogu}e dopustiti, jer bi do{li u sukob sa uro|enom idejom pravde u ~oveku, po kojoj kaznu ili nagradu treba da iskusi onaj koji je u~inio dobro ili zlo. A kako se moæe sloæiti sa pravdom misao da za moje misli, re~i ili postupke ispa{ta neko tamo nevino bi}e, svejedno da li to bio ~ovek ili æivotiwa. O~igledno, tako ne{to tvrditi zna~ilo bi i}i protiv zdravog smisla i osnovnih postavki logike. Pristalice teorije o reinkarnaciji, da bi joj koliko-toliko dali ~iweni~nog osnova, traæe podr{ku kod mnogih tajnih dru{tava, a naro~ito spiritista, koriste}i se toboæe nau~nim rezultatima sa wihovih seansi. Oni te dokaze mahom koriste u borbi protiv materijalizma, iznose}i ~iwenice i dokaze pojava duhova i du{a umrlih, sa kojim oni dolaze u dodir preko naro~itih li~nosti zvanih medijuma. âk su mnogi nau~nici, u ciqu nau~nih ispitivawa, izvodili eksperimente sa po106. S. G. Kelloga, Nav. delo, str. 149. 107. Isto, str. 152‡153.

315

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

znatim medijumima i dolazili su do novih prakti~nih rezultata. No, ti rezultati nisu i{li u prilog teoriji reinkarnacije, a jo{ mawe da su je potvr|ivali, dokazivali i dokazali. Moæemo ~ak tvrditi da su joj jo{ i {tetili. Tako na primer, Artur Findlej, poznati nau~nik koji se bavio tim ispitivawima, imao je medijuma Sloua, preko kojeg je razgovarao sa duhovima. On u svojoj kwizi Na pragu eteri~kog sveta iznosi pitawa i odgovore koje mu je duh davao. Izme|u mnogobrojnih pitawa i odgovora koje on navodi, ima i: PITAWE: ,,Da li se mi na zemqi reinkarniramo?ß ODGOVOR: ,,Dakle, to je pitawe", odgovara duh, ,,kod kojega nailazim na te{ko}e u odgovoru. Ne bih znao ni za koga ko bi se bio reinkarnirao. Ja sam pro{ao ovamo pre mnogo godina, i oko mene ima mnogo qudi koji su æiveli na zemqi pre vi{e hiqada godina. To je sve {to mogu re}i, jer mi moje znawe ne dopu{ta da vi{e kaæemß108, zavr{ava duh. No i to je sasvim dovoqno da se vidi da i sam spiritizam potkopava teoriju reinkarnacije na koju se weni propagatori tako rado pozivaju. Kao {to smo videli teorija reinkarnacije nema nigde sigurne temeqe na kojima bi se u~vrstila i odræala. Ona je ve{to sa~iwen opijum koji uspavquje qude i zavodi ih stranputicama, obe}avaju}i im da }e tim na~inom bræe i lak{e do}i 108. J. Artur Findlej, Na pragu eteri~kog svijeta, Zagreb, 1935. g. str. 84.

316

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

do æeqenog ciqa, nego ako idu utabanim putem hri{}anstva, kojim su za skoro dve hiqade godina pro{li mnogobrojni Svetiteqi Boæiji i ostavili nam sigurne putokaze za Carstvo Boæije. Neki teosofi, a naro~ito dr Rudolf [tajner, ose}aju da udaquju}i se od hri{}anstva gube siguran temeq pod nogama, pa æele da se masama hri{}anskim prikaæu kao dobri hri{}ani, pa ~ak i Pravoslavci. U tom ciqu oni se pozivaju na neka mesta iz Evan|eqa (Mt. 11, 14; 16, 14) kao da se toboæe i tamo nalazi u~ewe o reinkarnaciji. No, od teosofa rado navo|ena mesta iz Evan|eqa, samo u spoqa{woj formi sadræe sli~nost sa tim u~ewem, po su{tini pak imaju sasvim drugi smisao. Ako narod smatra Isusa za vaskrslog Iliju, Jeremiju ili drugog proroka; ili Irod pretpostavqa da je On vaskrsli Jovan Krstiteq; onda se ovde podrazumeva ne vera u reinkarnaciju (kao {to bi teosofi i antroposofi hteli), nego vera u originalno vaskrsewe na zemqi umrlog ‡ od strane qudi koji nisu znali i umeli da objasne kako se pojavila ~udesna, i posve neobi~na, li~nost Hristova me|u wima. Re~i pak samog Isusa Hrista o Jovanu Krstitequ, kao o do{av{em na zemqu Iliji, imaju o~igledno, druk~iji smisao: koriste}i se narodnom verom u novi dolazak Ilije (koji je uzet æiv na nebo), Hristos u terminima te vere ukazuje da je Jovan ve} ispunio funkciju koja je prednazna~ena Iliji: ,,Ako ho}ete verovati, on je Ilija {to }e do}iß (Mt. 11, 14). Prema tome, ni teosofija ni {tajnerijanstvo nisu nikakvo ,,pro317

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

dubqivawe hri{}anstvaß za koje se izdaju, ~ak ni jeres, niti naro~iti pravac u hri{}anstvu, nego oni prosto ni{ta zajedni~kog sa hri{}anstvom nemaju. U {tajnerijanstvu naprosto nema mesta nijednoj od najdraæih bisera vere hri{}anske: nema nadsvetskog Boga u Svetoj Trojici, nema Nebeskog Oca i Svetog Duha, nema Boga Slova, koji se ovaplotio i primio ~ove~iju prirodu, nema slad~aj{eg Gospoda Isusa (nego ima neko bi}e Christus Jesus, koje je sastavqeno iz sun~anog duha Bude, Zoroastre, dva mladenca i tome sli~no), nema Presvete Bogorodice i besemenog za~e}a (mesto toga oni imaju pri~u o dve Marije i dva Josifa), nema Evharistije i Golgotske iskupiteqske ærtve, nema Vaskrsewa Hristova, Pedesetnice, sveop{teg vaskrsewa mrtvih, nema bogolikih li~nosti koje ~ekaju vaskrsewe, sud i ve~ni æivot (a ima ve~no kruæewe i obnavqawe), nema Evan|eqa i Otkrovewa (a ima Aka{a hronika i raznih u~iteqa), nema Svetih, nema Crkve, nema qubavi i vere (a ima drski i qubopitqivi intelektualni racionalistiki gnosis).109 Dakle, teosofima i antroposofima nije uspeo ni posledwi poku{aj da pod imenom hri{}anstva proture svoje novostvorene ideje reinkarnacije, spiritualizma, crne i bele magije, i da na taj na~in varaju mnoge neupu}ene du{e. I dok ovo mnogobrojno {arenilo ideja i pojmo109. Pereselenie du{Û, Zbornik ~lanaka, S. BulgakovÛ, Hris‚iÔns‚vo i {‚aòneriÔns‚vo, str. 59‡60.

318

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

va koje se probijaju i guraju za materijalizmom, kao morski psi za brodovima, nestaje i kopni pod zracima hri{}anstva kao sneg pod toplotom sun~anih zrakova, dotle hri{}anstvo pobedonosno stoji i ostaje nepoquqano usred mnogobrojnih oluja i bura, kao tvrda granitna stena, jer je utvr|eno na nepokolebivom kamenu ‡ Bogo~oveku Hristu. Sa Wim i Wime hri{}anstvo boæanski mudro i celishodno re{ava sva ona pitawa koja su u teoriji reinkarnacije ostala nere{ena. U hri{}anstvu tajna æivota se re{ava samo u tajni smrti, a tajna smrti ima svoje re{ewe u sveop{tem vaskrsewu. To op{te vaskrsewe se temeqi na nepobitnom faktu Hristovog Vaskrsewa, koje je bez sumwe najvaæniji doga|aj ne samo u istoriji hri{}anstva, nego u istoriji ~ove~anstva uop{te, pa i cele vasione. Jer, tek Vaskrsewem Hristovim razlomqeni su tajanstveni pe~ati na svima tajnama koje mu~e ~oveka pa i na tajni smrti, i kroz Vaskrsewe Hristovo ~ove~anstvo je ugledalo Carstvo Nebesko, i sebe u tome Carstvu vaskrsla i preobraæena. Samo Vaskrsewe Hristovo ponovo oæivotvorava ~ovekovu prirodu i ~ini sveop{te vaskrsewe mogu}im.110 U~ewe o vaskrsewu i u~ewe o preseqewu du{a ishode iz one metafizi~ke ideje da se telo javqa kao neophodni organ du{e, da razorewe tela pri smrti treba da se smeni uspostavqawem tela u sa110. Isto, G. Florovskiò, O voskresenii, str. 156.

319

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

stavu ~oveka.111 Za{titnici teorije reinkarnacije s pravom nam prebacuju da je po prirodnim zakonima (po{to oni ne priznaju intervenciju Boæiju u svetu), vaskrsewe tela nemogu}e. No sva je sre}a {to to niko od nas i ne tvrdi, pa i samo u~ewe o vaskrsewu priznaje da je u poretku ,,prirodeß uspostavqawe ve} razru{enog tela nemogu}e, i da je to ustanovqewe mislimo samo kao naro~ito dejstvo voqe Boæije, kao produæene one pobede nad smr}u koju je Isus Hristos izvr{io u svome Vaskrsewu, otkriv{i time mogu}nost i nuænost vaskrsewa svih umrlih. U hri{}anskom u~ewu sjediwuju se na taj na~in dva principa ‡ nemogu}nost prirodnog ustanovqewa tela i priznawe neophodnosti tog ustanovqewa za puno}u æivota.112 Æivot du{a usop{ih od smrti do vaskrsewa jeste æivot, no nepotpun, jer za potpun æivot potreban je integritet li~nosti koji se postiæe ne u nekakvim ponovnim ovaplo}ewima u drugim telima, nego u spajawu du{e sa istim svojim vaskrslim telom, ,,jer }e sam Gospod sa zapove{}u, sa glasom Arhangelovim i s trubom Boæijom si}i s neba i mrtvi u Hristu vaskrsnu}e najprijeß (I Sol. 4, 16). U~ewem hri{}anskim o tome da se Hristos po svome Vaskrsewu uzneo u telu, da On, pravi Bog, sada prebiva na nebu u proslavqenom svome telu, utvr|uje se sa izuzetnom snagom princip tele111. Isto, Prot. V. Zenkovskiò, Edinstvo li~nosti i problema perevoplo{~eniÔ, str. 96.

320

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

snosti, kao neodoqivo, ontolo{ki neodstrawive funkcije li~nosti iz prirode ~oveka. Bez tela nema puno}e æivota, nema celosnosti li~nosti. Jedinstvenost i neponovqivost li~nosti odnosi se na taj na~in u hri{}anstvu i na telo: ne}e se novo telo stvarati pri ,,vaskrsewuß, nego }e vaskrsnuti pre|a{we.113 To je neophodno nuæno u pojmu vaskrsewa, jer ne bi bila zastupqena Pravda Boæija ako bi se s mojom du{om sjedinilo neko drugo telo, koje bi moralo da ispa{ta za ono {to samo nije u~inilo. Zato je vrlo vaæno to da u vaskrsewu ustaje ,,to istoß telo, kako je bilo u ~oveku ‡ ne u smislu materijalnog sastava (jer i pri æivotu ~oveka materijalni sastav ne ostaje uvek isti), nego u smislu te jedinstvene i neponovqive veze date du{e i datog tela. Kako je bilo u æivotu, tako i pri vaskrsewu tela, ~ovek }e ose}ati svoje vaskrslo telo kao upravo ,,svoje ponovo na|enoß114. No, to vaskrslo telo, iako }e biti ovo isto na{e sada{we telo, ne}e imati svojstvo dana{wih tela, nego }e biti sa novim svojstvima koja su potrebna za æivot na novom nebu i novoj zemqi ,,gde pravda æiviß. Jer, vaskrsewe je u isto vreme i preobraæewe ‡ ,,jer ne}emo da se svu~emo nego da se preobu~emo; da æivot proædere smrtnoß (I Kor. 15, 51‡54), ne, dakle, samo povratak ili uspostavqawe, no i uzvi{ewe, prelazak boqem i savr{e112. Isto. 113. Isto, str. 97. 114. Isto, str. 97‡98.

321

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

nijem.115 To preobraæewe tela je, po re~ima apostola Pavla, neophodniji zakon ~ak i od smrti, iako mnogi smatraju da je smrt najnuænija neophodnost, jer kaæe: ,,Evo vam kazujem tajnu: jer svi ne}emo pomreti, a svi }emo se promijenitiß (I Kor. 15, 51). Hri{}anin u to veruje, u to se nada i za tu veru i nadu proliva krv svoju ,,jer zna kome verovaß (vidi II Tim. 1, 12). Ve~ni zalog i podr{ku nada hri{}anska ima za sebe u pashalnoj blagovesti. To je blaga vest o razru{ewu smrti: ,,Gde ti je smrti æalac? Gde ti je pakle pobedaß? (I Kor. 15,55). Van vaskrslog nadawa obesmi{qava se i obesnaæuje svaka propoved o Hristu. I sama vera u Wega gubi smisao, postaje prazna i uzaludna (I Kor. 15, 17). Van vaskrsnog nadawa, verovati u Hrista bilo bi uzalud i badava, bilo bi samo sujeverje116, ali ,,Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umrije{eß (I Kor. 15, 20). Sa takvom verom u srcu hri{}anin sa rado{}u podnosi sve {to ga sna|e u æivotu, jer u wegovim u{ima stalno bruje re~i Hristove: ,,Hodite meni svi koji ste umorni i natovareni i ja }u vas odmoritiß (Mt. 11, 28), kao i ,,nijedan koji æivi i veruje u mene ne}e umreti vavekß (Jn. 11, 26). Beskrajna veli~ina hri{}anske eshatologije, sadræane u vaskrsewu i ve~nom æivotu, bi}e nam jo{ jasnija ako na kraju pogledamo u kakvom stawu i neizvesnosti ostaje ~ovek koji se uzda u teoriju reinkarnacije, koja je nerazdvojno veza115. Isto, G. Florovskiò, O voskresenii, str. 149.

322

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

na sa budizmom, a {to nam je pokazao misionar Gardi istinitim re~ima o budisti~koj eshatologiji: ,,Te{ko pusto{no ose}awe proizvodi sistema Bude. Ona osaka}uje ~oveka, ugu{uje duh. Ona govori meni da ja nisam stvarnost, nisam realno bi}e, da ja nemam du{e; da ni ovde ni u kakvom drugom vi{em svetu ni za koga nema nepomu}ene sre}e, pune radosti, nenaru{ivog mira. Ona mi saop{tava da ja mogu æiveti milijardu miliona vekova, i da ni u jednom od wih i ni u kakvom delu veka ja ne mogu biti slobodan od strahovawa za budu}e dok ne dostignem stawe nesvesnosti; da radi dostizawa tog stawa ja se moram udaqiti od svega prijatnog, dragog, uzvi{enog, blagorodnog. Ono uporno ponavqa meni da ja, dok postojim, uvek }u biti podvrgavan tuzi, nepostojanosti, pusto{i, pa ipak ne mogu prestati da postojim ni sada, ni u mnogobrojnim idu}im vekovima, dok ne dostignem nirvanu. I u svem tolikom nesre}nom stawu, ja se nuædavam i traæim spasewa od strane premudrog, svemogu}eg, i sveblagog bi}a... No, umesto toga meni daju, kao u podsmehu, samo sli~ne utehe; mene u~e da upirem svoj pogled na Budu koji je ve} prestao da postoji, na Dharmmu (zakon Bude), koji nije bio nikakvo bi}e, i na Sanghu (odred budisti~kih monaha), ~iji ~lanovi, makar da i postoje stvarno, no sli~no meni podvrgnuti su stradawu i grehu.ß117 116. Isto, str. 135‡136. 117. S. G. Kelloga, Nav. delo, str. 191‡192.

323

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

A kad je tako, a sigurno je tako, jer takvi zakqu~ci su nuæni iz samog sistema budizma i ostalih isto~wa~kih u~ewa, kao {to smo videli, onda nam reinkarnacija ni{ta ne obja{wava na{u zemaqsku sudbinu, nego nas samo uvla~i u ko{mar nere{ivih problema i tamo nas ostavqa u potpunom mraku bez i zraka svetlosti. Da ~ove~anstvu Hristos nije doneo boæansku svetlost i blagodatne æivotne sokove za æivot ve~ni, ono bi jo{ i danas bespomo}no lutalo po mraku raznih teorija, hipoteza i pretpostavki, kao {to lutaju oni koji Hrista nisu prihvatili.

324

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ТАЈНА РАВНОАПОСТОЛНОСТИ СВЕТЕ БРАЋЕ KИРИЛА И МЕТОДИЈА veta solunska bra}a Kirilo i Metodije poznata su u celom pravoslavnom svetu pod nazivom: ,,Sveti ravnoapostolni Kirilo i Metodijeß. Uz taj epitet ,,ravnoapostolniß kod svih pravoslavnih slovenskih naroda, wima se pridodaje i epitet: ,,u~iteqi slovenskiß. Kada god ih pomenemo u molitvi ili na otpustu sa tim epitetima, mi se za trenutak mislima prenosimo u drugu polovinu devetog veka, kada su oni blagoda}u Bo`jom pozvani i izvedeni na ,,veliku ètvu Gospodwuß u mnogoqudni slovenski rod. Vrlo ~esto kroz istoriju Crkve su odjekivale re~i 325

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Spasiteqeve: ,,@etve je mnogo, a poslenika je maloß, kao i zapovest: ,,Molite se dakle gospodaru od ètve da izvedete poslenike na ètvu svojuß (9, 37. 38). @itno klasje slovenskog naroda po~elo je da rudi pod zracima Sunca Pravde od onog momenta, kada su na{i preci do{li u dana{wu svoju postojbinu i od prvih dodira sa ve} tada hri{}anskim narodima, pogotovo, pak, sa pravoslavnom Vizantijom. Vekovima je ìto sazrevalo (od VI – IX veka, dok najzad u IX veku nije postalo spremno za ètvu; i samo se ~ekalo da se pojave dostojni i spremni poslenici da tu ètvu obave, i jedro ìto svezu u ìtnice Nebeskog Doma}ina. Ve} su se uznosile i tople molitve ,,Gospodaru ètveß da izvede poslenike na ètvu svoju. Jedna takva molitva koja se izlila iz srca i grudi Moravskog kneza Rastislava na{la je svoga odjeka u srcu vizantijskog vasilevsa Mihajla III i vaseqenskog Patrijarha svetog Fotija. Bilo je to leta Gospodweg 862. kada su poslanici kneza Rastislava zakucali alkom na carigradska vrata i uru~ili caru i Patrijarhu poziv i molbu svoga gospodara, a koja glasi: ,,Na{i su se qudi odrekli paganstva i pridràvaju se hri{}anskoga zakona, ali mi nemamo takvoih u~iteqa koji bi nam na na{em jeziku pravu hri{}ansku veru objasnili, da bi i druge zemqe (slovenske), vide}i to, nas sledile. Za to po{aqite nam, gospodaru, takvog Episkopa i u~iteqa; jer od vas u sve zemqe dobri zakon ishodi.ß1 1. 1964,

326

t . 100.

,

t

–

–

–

p

,

,

,

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Bog je u~inio da se ove re~i kosnu srca carevog i Patrijarhovog, i oni odmah izaberu za tu misiju ve} oprobane misionare, svetu bra}u Konstantina i Metodija, koji su se slavili sjajnim uspesima u sli~nim misijama kod Saracena i kod Hazara. Oni pak, budu}i uvek poslu{ni voqi Bo`joj, a imaju}i bogato iskustvo u takvim misionarskim poduhvatima, najpre su se dobro pripremili, oko godinu dana, da bi ,,tr~ali kao na sigurno, a ne kao oni koji biju vetarß (Sr. II Kor. 9,26), kako veli sveti apostol Pavle. O svetoj bra}i Kirilu i Metodiju, o stvarawu slovenske azbuke, prevo|ewu svetih kwiga na slovenski jezik, wihovom napornom putu u Moravsku i mnogim isku{ewima i preprekama sa kojima su se oni borili i pobedili, pisano je i govoreno veoma mnogo, te je i svima nama mawe-vi{e to poznato. Poznat nam je i pe~alni ishod ove wihove misije u Moravskoj. Dok su bili u ìvotu, oni su se hrabro borili protiv silnih vukova frana~konema~kog klira, koji su se ogor~eno protivili wihovoj prosvetiteqskoj misiji, a naro~ito slu`bi Bo`joj na slovenskom jeziku, {titili su svoje slovesno stado da ne bude raspu|eno. No, kada su pastiri usnuli u Gospodu, najpre Kirilo 869, a kasnije i Metodije 885. godine, vuci su uspeli u svojim bogobornim namerama. Po zavisti |avolskoj, a po dopu{tewu Bo`jem, u~enici svete bra}e bili su nemilosrdno proterani iz Moravske i Panonije, bogosluèwe na slovenskom jeziku je zabraweno, a slovenske kwi327

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ge, ukoliko su na|ene, zverski su uni{tavane. No, kako re~e jedan svetogorski savremeni pustiwak, |avo da bi se osvetio Bogu, ~esto lupa Bo`je kamewe. Bog ga u tome ne ometa, nego posle od tih sitnih kamen~i}a pravi divan mozaik. Sli~no je bilo i sa delom svete bra}e. Poku{aj da se ono uni{ti i iskoreni samo je posluìlo kao sredstvo da se wihovo delo jo{ vi{e ra{iri, da pusti duboko korene i da svoje grane ra{iri po celom svetu. Samo seme koje su posejali sveta bra}a nije moglo istrunuti. Mlada biqka ima tu ~arobnu sposobnost da se primi i na drugom mestu kada se sa jednog i{~upa. Neprijateq spasewa qudi ‡ |avo, èle}i da upropasti delo svete Bra}e, da ugasi razbuktali poàr Hristove qubavi u slovenskim srcima, nahu{kao je nema~ko-frana~ko duhovni{tvo na wihove u~enike. Ali, {ta se desilo? Isto ono {to se dogodi kada jak vetar dune na malu vatru: vatra se razbukta i dobije neslu}ene razmere. Tako isto, proterani iz Moravske, u~enici svete Bra}e se razi|o{e po okolnim slovenskim zemqama, raznose}i lu~ evan|elske blagovesti na poznatom i svima razumqivom slovenskom jeziku. Dok su jo{ bra}a svojom ravnoapostolskom revno{}u {irili svetlost Evan|eqa Hristova na slovenskom jeziku u Moravskoj i Panoniji, dotle se Gospod pobrinuo da ista ta svetlost obasja i sve ju`ne Slovene najpre Bugare, koji se prosveti{e svetim kr{tewem za vreme cara Borisa 864. godine, a zatim i Srbe u wihovoj postojbini Ra{koj, 328

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

koji primi{e Hristovu Nauku i krsti{e se za vreme kneza Mutimira 868. godine. To je sve bilo po Promislu Boìjem, jer kada su u~enici svete Bra}e proterani iz Moravske posle smrti Metodija, najpoznatiji od wih: Kliment, Naum, Gorazd, Angelar i Sava, na|o{e uto~i{te i plodno tle za svoj misionarski rad najpre u Bugarskoj, a zatim u Makedoniji u okolini Ohrida. Iako su ovi krajevi ve} bili hristijanizirani, kao {to smo videli, ipak je hri{}anstvo u wima jo{ bilo anemi~no, budu}i da su bogosluèwe i propoved bili na narodu nerazumqivom gr~kom jeziku. Dolaskom, pak, u~enika svete Bra}e u ove krajeve sa slovenskim bogosluèwem i propove|u na narodnom jeziku, misionarsko delo Vizantije je oplo|eno, i hri{}anstvo je po~elo naglo da buja i da se razvija. To je bila transfuzija zdrave krvi u anemi~an organizam koji je zatim po~eo naglo da ja~a. Tome napretku i razvoju hri{}anstva veoma su pomogle {kole u Ohridu (osnovao sveti Kliment) i u Prespi (osnovao sveti Naum) u kojima se spremalo narodno sve{tenstvo. Iz tih centara hri{}anstvo je prihva}eno ne samo od svih ju`nih Slovena, nego je stiglo ~ak i do Poqske za vreme Ma~islava, a u XI veku posluìlo je kao osnovni preduslov za uspeh misionarskog dela u Rusiji za vreme mo}nog cara Igora. Imaju}i sve to u vidu, razumqivo je samo po sebi da naziv dvojice bra}e Kirila i Metodija, ,,apostoli Slovena", predstavqa neoborivu stvarnost. 329

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Polaze}i od re~i Spasiteqeve da se ,,svako drvo po rodovima svojim poznajeß (v. Mt. 7. 16–20), i imaju}i u vidu plodove rada svete Bra}e, koji ni po ~emu ne zaostaju iza plodova rada svetih Apostola, razumqivo je za{to su sveti Kirilo i Metodije u celoj Crkvi Boìjoj po~astvovani nazivom ,,ravnoapostolniß. Postavqa se pitawe: êmu treba zahvaliti na ovakvom izuzetnom uspehu wihovog misionarskog rada, ili drugim re~ima ‡ u ~emu je tajna ovog wihovog uspeha, wihove ravnoapostolnosti? Na ovo pitawe istori~ari i svi oni koji posmatraju svet samo kroz istorijske nao~ari, obi~no nam govore da su tome uspehu pogodovale politi~ke prilike i, uop{te, onda{we stawe stvari u svetu: politi~ko, kulturno, prosvetno itd. Tako po Gregoriju Ostrogorskom, ,,pored svih li~nih kvaliteta svete bra}e, za uspeh i neslu}ene rezultate wihove misije u Moravskoj, umnogome je doprinela i op{ta svetska situacija koja se formirala kroz ceo VII i VIII vek. Polovinom IX veka imamo ,,unutra{we snalaèwe Vizantijske dràve i porast wene vojne mo}i i preokret u wenu korist u vizantijsko-arabqanskim borbama, i reokupacija primorskih oblasti Balkanskog poluostrva u jurisdikciju Carigradske Patrijar{ije, porast ugleda i uticaja Carigrada u hri{}anskoj Crkvi ‡ sve je to pripremilo izvanredne uspehe vizantijskog carstva i vizantijske Crkve i sna`nu ekspanziju vizantijskog vojnog i kulturnog uticaja u slavnim godinama aktivnosti pa330

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

trijarha Fotija, cezara Varde i slovenskih prosvetiteqa Konstantina i Metodijaß2. S druge strane, podvla~i se tako|e od istori~ara, teàk poloàj moravskog kneza Rastislava koji, prite{wen od Franaka i Nemaca koji poku{avaju da preko sve{tenstva i crkve pokore Slovene i na politi~kom planu, biva primoravan da se obrati dalekoj Vizantiji, traè}i misionare koji }e propovedati na slovenskom jeziku, ra~unaju}i da time otkloni i politi~ku opasnost sa zapada. Zato pojedini istori~ari otvoreno tvrde da je obra}awe Rastislava carigradskom dvoru imalo vi{e politi~ki nego verski karakter. Dopustimo neka je sve tako. Sloìmo se sa istori~arima da je to politi~ko, kulturno i ekonomsko stawe, kako Vizantije s jedne strane, tako i slovenskih naroda s druge strane, igralo zna~ajnu ulogu za misionarski uspeh svete Bra}e, no nikako se ne smemo zaustaviti samo na tim ~iwenicama, a jo{ mawe wima pripisati bitnu i presudnu ulogu u celom tom pitawu. Pogotovo se ne moèmo sloìti sa onima koji pored tih istorijskih faktora poku{avaju da objasne neobja{wivi uspeh svete Bra}e bez Boga i mimo Boga, navode}i sve i sva{ta kao presudne faktore, pa ~ak i oportunizam i ne~iste pobude. Tako po mi{qewu jednog na{eg kulturnog radnika: ,,U me|uvremenu »tj. od poziva do polaska u Moravskuõ je filosof sastavio azbuku za Slovene, glagoqicu, koja sko2. .

,

t

,

,

, 1970,

. 74.

331

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ro da ne li~i na gr~ko pismo‡pretpostavqamo iz razloga oportunizma, da bi oduzeo mogu}nost zlonamernog tuma~ewa wihove misije.ß3 No na{ narod je iz svog prebogatog iskustva rekao da ,,boj ne bije svijetlo oru`je, ve} boj bije srce u junakaß. Primeweno na na{ slu~aj, moglo bi se re}i: ma koliko zna~ajni bili spoqa{wi ‡ istorijski faktori (to svijetlo oru`je), ipak je za uspeh ove misije (borbe) presudna bila unutra{wa duhovna i moralna snaga nosilaca ove misije, svetih Kirila i Metodija. Istinitost na{eg zakqu~ka bi}e o~igledna ako ma i ukratko obratimo pa`wu na te unutra{we kvalitete svete Bra}e. Kada se govori o svetoj Bra}i, obi~no se najpre podvla~i wihovo visokorodno poreklo, wihova bliskost carskom dvoru, wihova svestrana obrazovanost, pogotovo svetog Konstantina, koji se u~io zajedno sa mladim carem Mihajlom III na najvi{oj {koli u Carigradu, i koji je imao za u~iteqa, pored ostalih, i tada naj~uvenijeg ~oveka, kasnijeg Patrijarha carigradskog svetog Fotija. Za svetog Konstantina istori~ari tvrde da je bio ,,jedna od najmarkantnijih li~nosti ovog kulturnog poleta vizantijskog carstva. Filosof i teolog, naoruàn svim znawem tada{we svetske i duhovne naukeß4. On kao takav, sa svojim bratom Metodijem koji je stekao bogato iskustvo u upravqawu jednom slovenskom obla{}u u okolini Soluna, bi3.

. –p

4.

332

. , : , , , 1964, .13–14. , . , . 74–75.

t

,

t

–

–

-

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

li su Bogom odre|eni za velike poduhvate. Tim wihovim sposobnostima obi~no se pridodaje, kao veoma zna~ajna ~iwenica za wihov uspeh, wihovo odli~no poznavawe slovenskog jezika, jer su bili rodom iz Soluna, gde je, prema svedo~anstvu Konstantinovog ìtija, ,,svako govorio slovenskiß. To je svakako stoga jer je Solun bio u pograni~noj zoni Vizantije prema Slovenima, te je stanovni{tvo prakti~no bilo dvojezi~no.5 I zaista, da nisu sveta Bra}a propovedala slu`bu na slovenskom jeziku, da nisu stvorili slovensku azbuku i preveli Sveto Pismo i liturgijske kwige na slovenski jezik, wihov rad u Moravskoj ostao bi epizoda bez {ireg zna~aja6, veli Ostrogorski. Ovako je wihova misija, pored glavnog svog ciqa koji je u potpunosti postigla ‡ prosve}ivawe slovenskih naroda (ne samo u Moravskoj) svetlo{}u Evan|eqa Hristova, postala temeq i nekim, iako drugostepenim no ipak veoma zna~ajnim faktorima: slovenskoj pismenosti, kwièvnosti i kulturi uop{te. Prosve}ivawe jednog naroda Evan|eqem uvek je pra}eno i ovim op{te~ove~anskim vrednostima, po re~i Gospodwoj: ,,I{tite najpre Carstvo Bo`je i pravde Wegove i ovo »tj. sve potrebno za ovozemaqski ìvotõ }e vam se sve dodati" (Mt. 6, 33). Koliko je god to istina, isto je toliko pogre{aka onih pisaca i istori~ara koji u misionarskoj misiji svete Bra}e vide, ili èle da 5. t , 6. t .

. 75.

333

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

vide kao glavne, ako ne i jedine, ciqeve upravo {irewe me|u Slovenima pismenosti, kwièvnosti i kulture. A neki, zlonamerniji, idu jo{ i daqe i u celom tom poduhvatu vide uglavnom te`wu svete Bra}e da {to daqe pro{ire zemaqsku prevlast svoje otaybine ‡ Vizantije. Vera, preporod slovenskog naroda verom, po wima je u najboqem slu~aju veoma korisno i mo}no sredstvo u wihovim rukama za postizawe gore navedenih ciqeva. Istina je upravo obrnuta. Slovenska pismenost (najpre azbuka), kwièvnost i kultura, bar po zamisli svete Bra}e, imale su da posluè samo {to boqem razumevawu, {to {irem usvajawu i {to dubqem doìvqavawu spasonosne Nauke Evan|eqa Hristova. Nikada se ne sme zaboraviti da su sveta Bra}a najpre i prvenstveno bili misionari, blagovesnici, ravnoapostolski propovednici i sluge Re~i Boìje. U tome su oni veliki, radi toga ih cenimo, radi toga ih proslavqamo i, evo, posle hiqadu i sto godina. Wihova zasluga je trajna i nesumwiva, oni su savremeni i sveve~ni kao i Evan|eqe Spasovo za koje su oni ìveli, radili, i umrli, a za koje je sam Gospod rekao: ,,Nebo i zemqa }e pro}i, ali re~i moje ne}e pro}iß (Mt. 24, 35). No i svi dosad navedeni kvaliteti svete Bra}e, ma koliko zna~ajni bili, ipak predstavqaju samo jednu vrstu ,,ubojnog oru`jaß u ostvarewu onoga {to su ostvarili. Postoje i druge duhovne osobine svete Bra}e daleko presudnije za uspeh wihovog poduhvata, a na koje se retko ko, naro~ito od istori~ara, osvr}e. 334

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Glavna i osnovna misionarska snaga svete Bra}e je, nema sumwe, pravilno poimawe i prihvatawe apostolske slu`be, izraène u zapovestima Gospoda Hrista u desetoj glavi Matejevog Evan|eqa, a dràwe kojih je osnovni preduslov za svaki apostolski rad i uspeh. Su{tina tih Hristovih zapovesti je asketsko-podvi`ni~ki pogled na svet i spremnost na svaku `rtvu iz qubavi prema bli`wem i wegovom ve~nom spasewu, na `rtvu samoodricawa i samozaborava. Sveta solunska bra}a su doslovno ispunili sve te zapovesti boànskog Pastirena~elnika, te su se zato i na wima ispunila i sva predskazawa koja je Gospod najavio svojim u~enicima, predskazawa o progawawu iz grada u grad, o izvo|ewu pred sudove, o zlostavqawu i stradawu, ali i obe}awe blaènstva onima koji pretrpe do kraja (Mt. 10, 22). Tu Nauku Gospoda Hrista sveta Bra}a su u~ila izmalena i trudila se da po woj ìve. Tako, po sigurnim izvorima, kada je Konstantin zavr{io najvi{e {kole u Carigradu i postao ,,filosofß u svojoj dvadeset i nekoj godini, i kada su se pred wim otvarale {iroke mogu}nosti ìvota i uspona u karijeri, on je sve to prezreo i odbacio. Wegov pokroviteq (jer je ostao mlad bez oca), carski logotet Teoktist ,,ponudio je Konstantinu da se oèni wegovom duhovnom k}eri kum~etom, ali ovaj to odbija jer je ,,ìveo u ~istoti, ... teè}i samo jednome ‡ da sve {to je zemaqsko zameni nebeskim, da izi|e iz ovoga tela, da ìvi sa Bogom...ß Na obe}awe da }e tom ènidbom od cara primiti veliku ~ast i 335

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

kneèvstvo, i da }e uskoro postati i vojskovo|a, ,,filosofß (tj. Konstantin) odgovara: ,,Dar je zaista velik za one koji ga èle, ali za mene nema ni{ta ve}e od nauke, kojom obogativ{i svoj um, èlim posti}i pradedovsku* ~ast i bogatstvo.ß7. ûv{i takav odgovor, Teoktist predlaè carici da mladog filosofa ,,postriguß (zamona{e), rukopoloè za sve{tenika i postave za patrijar{ijskog bibliotekara, kako ga ne bi izgubili iz svoje sredine, {to su i u~inili. No ni taj poloàj za hristo~e`wivu i bogoqubivu du{u mladog filosofa nije odgovarao. Jer ,,u to vreme u Patrijar{iji Velike crkve carigradske vodi se jak crkveno-politi~ki ìvot. Borba za presti` ekumenske Patrijar{ije i za vode}u ulogu u Crkvi ve} se odavno vodila sa rimskim Episkopom. Ikonobora~ke borbe koje su godinama trajale i potresale Crkvu i dràvu, sem ~isto politi~kih i strana~kih trzavica i nemira u carstvu, stvorili su od Patrijar{ije ne duhovnu, nego ~isto politi~ko-birokratsku ustanovu. @ivot u tome dru{tvu bio je bu~an, prazan. Carigradsko sve{tenstvo se birokratizovalo. Wegova karijera zavisi od ve{tine da se orijenti{e u politi~kim borbama; ono stremi vlasti i bogatstvu. Carigradsko *

“

”

–

.

7.

, XII–1, .

336

, , t

,, “, 1974, . 228. : t , , 1974, . 247.

tt,

,

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

mona{tvo je tesno povezano sa svetskim meteòm; nije se otrglo od wegovih interesa. Intrige i skandali prodiru i u wegove manastire, a buka velikosvetskog ìvota odjekivala je mnogo glasno.ß8 Razume se, ,,sav taj mete` u Patrijar{iji sa praznim ìvotom punim intriga i laì, nikako nije odgovarao strogo moralnom, duhovnom i studioznom monahu-prezviteru Konstantinu. Uba~en u centar crkvenih intriga, i da uga|a ,,sujetnim i oholim despotskim praznoglavcima na vrhovima crkveß, Konstantin nije mogao biti zadovoqan. Wegovom karakteru, duhovnom stremqewu i raspoloèwu to nikako nije odgovaralo... Zbog svega toga Konstantin nije mogao dugo da izdrì na mestu Patrijarhovog sekretara. On beì i skriva se u jedan manastir na ,,uskom moruß ‡ Bosforu.ß9 Sli~nih duhovnih stremqewa je i wegov stariji brat Metodije. I on, napustiv{i pravni~ku slu`bu, otide na goru Olimp, koja se slavila u to vreme ~uvenim manastirima, i tamo ,,postrigav{i se obu~e crnu rizuß10. ,,Osobine koje navodi ìvotopisac predstavqaju istinite unutra{we ~inioce Metodijevog portreta: ,,tvrdost, tihost, qubav, stradawe i strpqeweß11. No Bogu nije bilo ugodno da dragoceni duhovni biser zarije u zemqu. Stoga Konstantina pronala8. , . , . 238. 9. t , . 239. 10. t . 11. , ,, – – –p , ,

, 1964,

”, . 37.

.

t

,

t-

337

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ze u manastiru posle {est meseci, ali on odbija da se vrati na du`nost hartofilaksa, ve} prima ponu|eno mu nastavni~ko mesto u crkvenoj Visokoj {koli na katedri filosofije, mesto svoga u~iteqa, sada Patrijarha Fotija. Na tom mestu koje je potpuno odgovaralo wegovoj prirodi i duhovnom raspoloèwu, dolazi do najve}eg ugleda i priznawa.12 Sa tog poloàja bude poslan u misiju kod Saracena 851. godine, iako mu je tada bilo tek dvadeset ~etiri-dvadeset pet godina. Oda{iqu}i ga u misiju, car i Patrijarh mu reko{e: ,,ûje{ li filosofe, {ta pogani Agarjani govore protiv na{e vere? Ako si sluga i u~enik Svete Trojice, idi i izobli~i ih..." ûv{i ovakve re~i, filosof (Konstantin) odgovori: ,,Gotov sam da idem za veru hri{}ansku. [ta za mene moè biti boqe nego umreti za Svetu Trojicu, ili ostati i ìveti radi Svete Trojice.ß13 Posle uspe{no obavqene ove misije, gde je vodio spor o Svetoj Trojici, Konstantin ponovo napu{ta ìvotni mete` i nastavni~ki poloàj i beì od sveta kao anahoret, mo`da u nekom malom i siroma{nom manastiru. Pokraj sebe ima poslu{nika, a ìvi strogo isposni~ki. Kako se u to vreme i wegov brat Metodije zakalu|erio i povukao na Olimp, Konstantin i sam odlazi svome bratu, usavr{avaju}i se ,,razgovaraju}i samo sa kwigama i neprestano se mole}iß14. 12. 13. 14.

338

, . ,

.

. 239. , t t . , . 241.

,

, 1974,

. 249.

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Nakon nekog vremena (upravo 860. godine) i Konstantin i wegov brat budu pozvani od cara i Patrijarha na delo Bo`je me|u Hazarima. Poslan u misiju Hazarima, Konstantin je rekao caru: ,,Ako naredi{, gospodaru, ja }u sa rado{}u po}i tamo pe{ke, bos i bez i~ega do onoga {to Gospod naredi u~enicima svojim da ponesu {aqu}i ih na propovedß (Mt. 10, 10)15. Zavr{iv{i i ovu misiju sa uspehom, po povratku u Carigrad samo ,,videv{i se sa caremß, Konstantin ponovo ìvi daleko od buke mole}i se Bogu, borave}i pri crkvi Svetih Apostola, vesele}i se u Boguß16, dok wegov brat Metodije postaje iguman manastira Polihronija na Olimpu koji je imao oko sedamdeset otacaß17. Prekaqeni u takvim podvizima i misijama, duhovno sazreli i o~vrsli, sveta bra}a kre}u na posledwu, no i najva`niju svoju misiju ‡ na misionarski rad me|u Slovenima. I zahvaquju}i tim duhovnim kvalitetima koje su priqe`no izgra|ivali u sebi, kao {to smo videli, celog svog ìvota, potpomagani obilato blagoda}u Boìjom, oni su i tu svoju misiju uspe{no okon~ali. I upravo u takvom duhovnom sklopu i nastrojewu svete Bra}e i krije se glavni i osnovni uslov za neprocewivi wihov uspeh me|u Slovenima. U tome i jeste sva tajna wihove ravnoapostolnosti. Uzalud bi bile sve spoqa{we okolnosti i uslovi da oni ni15. . 16. 17. t ,

, . , . 256. , . , . 242. . 244.

339

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

su goreli ogwem Hristove qubavi i apostolske revnosti za spasewe qudskih du{a. Samo upaqena sve}a moè upaliti drugu sve}u. Samo oni kao ìve buktiwe Evan|eqa Hristovog mogli su upaliti u slovenskim narodima onaj ogaw kojega je Hristos do{ao da baci u svet (Lk. 12, 49). Zahvaquju}i samo svetosti wihovog ìvota i wihovoj duhovnosti, drvo wihovog misionarskog rada donelo je mnogobrojne i predivne plodove u riznici Nebeskog Cara. Po~ev{i od prvih wihovih u~enika ‡ svetih Peto~islenika, pa preko svetog Save, svetog Sergija Radowe{kog, svetog Jovana Rilskog, pa sve do svetog prepodobnomu~enika |akona Avakuma, Serafima Sarovskog, Jovana Kron{tatskog, i hiqada i miliona svetih novomu~enika slovenskih u posledwih pedeset godina, ko bi uspeo izbrojati sve svete plodove wihovog rada, koji se niù kao preslatki grozdovi u svakom narodu i plemenu velikog slovenskog naroda, evo ve} punih jedanaest vekova. Wihov broj i wihova imena poznata su samo svevide}em Bogu, od koga ni{ta utajeno nije. I pre svete solunske Bra}e, i u wihovo vreme, i danas, i do kraja sveta i veka, vaì}e svuda i uvek isto pravilo i isti principi za uspe{an misionarski, apostolski i prosvetiteqski rad, bilo u drugim, jo{ neprosve}enim narodima, bilo u svome u veri oslabelom i u indiferentizmu i neverju potopqenom narodu. To je pravilo ono koje su izgovorila pre~ista usta Spasova svojim u~enicima, prilikom prvog wihovog slawa na propo340

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ved. Van toga metoda ne postoji drugi apostolski ili ravnoapostolski metod. Van puta Hristovog, apostolskog, ne postoji drugi put koji vodi u ìvot. Postoje samo razne stranputice koje vode i uvode u ve~nu propast, kako vo|e, tako i vo|ene po tim stranputicama. Prizrenska Bogoslovija nije slu~ajno uzela kao svoje za{titnike svetu bra}u Kirila i Metodija, vi{e od sto godina trudi se da u svoje pitomce ulije duh svete Bra}e, da u du{ama wihovim zapali isti onaj ogaw Hristove revnosti apostolske, kako bi i oni sutra sa istim àrom i istim uspehom pronosili svetost Evan|eqa Hristova u na{em, nekada hristoqubivom, a danas prema Hristu ohladnelom narodu. Na nama, duhovnim pastirima i vo|ama narodnim, leì te{ka i puna odgovornost pred Bogom, pred svetom ravnoapostolnom bra}om, pred narodom i istorijom, ako na{ narod skrene sa puta koji su nam pre jedanaest vekova ukazala sveta Bra}a, sa puta kojim je i{ao i na{ sveti Sava i stotine hiqada na{ih svetih predaka, iz svakog staleà i nara{taja na{eg naroda, iz stole}a u stole}e.

341

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

342

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ПРЕДГОВОР КЊИЗИ „СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ“ wiga koja je pred nama pokazuje na jedinstven na~in kako je ,,divan Bog u Svetima Svojimß. Ona nam govori o novom svetitequ Crkve Boìje, svetome ocu Jovanu Kron{tatskom, koji je bio retka pojava ne samo me|u qudima, nego i me|u Svetiteqima. Svaki Svetiteq Bo`ji je na sebi svojstven na~in veliki i ,,divanß, jer su svi oni postali ono {to jesu jedino ~udesnim i predivnim Gospodom Hristom. Otac Jovan, pak, u svome ìvotu, koji je sav u Hristu Bogu, sjediwuje u sebi odlike mnogih Svetite343

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

qa. On je pravi duhovni gorostas, sasud pun izobilne blagodati Bo`je, koja se preko wega izliva na sve qude. U wegovom karakteru zapaàju se mnoge izuzetne crte koje ga ~ine sli~nim mnogim Svetiteqima. Otac Jovan ima veru apostolski svetu, silnu i svemo}nu, kojom on i ~ini apostolska ~udesa. Ima molitvenost svetog Jefrema Sirina, kojom obuhvata svu {iroku zemqu rusku, i jo{ mnogo vi{e oko we; ima milostivost svetog Nikolaja ûdotvorca koji zna samo za potrebe svojih bli`wih ma ko bili; ima siroma{tvo svetog Spiridona Trimituntskog, jer, iako su kroz wegove ruke prolazili milioni rubaqa, on ni{ta svoje nije imao; ima asketizam velikih Pustiwaka, jer je bio umeren i uzdr`qiv u svemu; ima devstvenost svetog Grigorija Bogoslova, iako je ,,zvani~noß oèwen; ima smirewe jevan|elskog carinika, jer su ga svi slavili i divili mu se, on se nije gordio i preuznosio, jer je znao da je samo ,,zaludan slugaß koji ~ini ono {to je duàn ~initi; ima qubav boànski neizmernu koja ga pribliàva svima i svakome, te ~itavim bi}em svojim sastradava sa svima stradalnicima i sva~iji bol i muku ose}a kao svoju. Sveti otac Jovan je, dakle, sve to skupa i jo{ ne{to mnogo {ire i mnogo vi{e od svega toga, ne{to {to je mislima neuhvatqivo i re~ima neizrazivo. Ma {ta i ma koliko rekli o wemu, uvek ostaje mnogo nedore~enog i nedorecivog. On je izuzetno jedinstven, i, usu|ujem se re}i, neponovqiv, u 344

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

liku Svetiteqa Bo`jih. On predstavqa izuzetak, kako po raznovrsnosti svoga delawa i {irini zamaha, tako i po istrajnosti i energiji uloènoj u sve svoje aktivnosti, kao i po rezultatu i posledicama svoga rada. ,,Svako se drvo po plodovima svojim poznaje.ß Ovu izuzetnu kwigu o ocu Jovanu Kron{tatskom preveo je sa nema~kog, ~itaocima ve} izranije poznati, otac M. Hilendarac. On, pored mnogih obaveza i poslu{awa koja u manastiru ima, svaki minut slobodnog vremena koristi na pripremawe duhovne hrane za na{ duhovno izgladneli i osiroma{eni rod srpski. Plod takvog wegovog rada i qubavi jeste i ova kwiga koja se sada predaje u ruke bogoqubivih ~italaca. Namena ove kwige je najpre da nas upozna sa izuzetnim svetilom Crkve Pravoslavne koje je zasijalo na slovenskom nebu u, takore}i, na{e vreme, a zatim da zapali i razgori ogaw vere i qubavi i u nama samima kako bismo mu postali podraàteqi i sledbenici. Ovo naro~ito vaì za na{e pravoslavno sve{tenstvo, koje kao da jo{ uvek nije na{lo svoje pravo mesto i na~in delawa u savremenim uslovima. Rad i na~in rada oca Jovana apsolutno je prihvatqiv i primenqiv u svim uslovima i svim vremenima, jer je sav evan|elski. A Evan|eqe Gospoda Hrista je svevremeno i sveve~no. Potrebno je samo ste}i delotvornu veru, sastradalnu qubav oca Jovana, pa da se poqe rada svakog sve{tenika u~ini {irokim i plodonosnim. Otac Jovan kao 345

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

u~iteq (=verou~iteq), kao pomaga~ i zbriniteq nevoqnih i prezrenih, kao sve{tenosluìteq ‡ predstavqa idealan primer za ugled i podraàvawe svakom sve{teniku, monahu i hri{}aninu. Wegov primer pokazuje {ta je najva`nije u sve{teni~kom pozivu i radu: spasewe poverenih mu du{a. A qubav naroda sa svim blagotvornim posledicama svojim (dakle, i ekonomskom sigurno{}u za ìvot sve{tenika i wegove porodice) ne}e izostati. Samo treba istrajati i biti dosledan evan|elskim principima koje sa~iwavaju potku i osnovu sve{teni~kog delawa. Ako me|u sve{tenicima postoji neki sumwalica u ove re~i, neka opet i opet ~ita ovu kwigu o ocu Jovanu, nek poku{a da ga sledi, i uveri}e se. Kao {to je pisao nekada Isidor Pelusiot za poznate kwige Svetog Jovana Zlatoustog o sve{tenstvu: ,,Nema srca koje bi ~italo ove spise, a da ne bude raweno boànskom qubavquß, tako bi se moglo re}i i za oca Jovana Kron{tatskog, da nema ~oveka hri{}anina, a pogotovu sve{tenika, koji bi ~itao ovu kwigu a da srce wegovo ostane indiferentno prema qubavi Bo`joj kojom je otac Jovan bio ispuwen. Sve ono {to je sveti Jovan Zlatoust pisao o sve{tenstvu, sve je to sveti Jovan Kron{tatski ìvotom posvedo~io i potvrdio kao ve~nu evan|elsku istinu. Kada se ~ita ova kwiga postaje jasno za{to je sve{teni~ka slu`ba iznad slu`be carske i an|elske. Ono {to sve{teni~ku slu`bu ~ini toliko uzvi{enom jeste sama blagodat sve{tenstva. 346

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Sve{tenik ima boànske vlasti nad rajem i paklom, nad smr}u i ìvotom, nad besmrtno{}u i ve~no{}u. ,,Sve{tenstva blagodat? Ogromna, nadangelskaß, veli otac Justin. ,,Svaki sve{tenik po pozivu ~udotvorac. Najve}e ~udo u zemaqskom svetu: sveta Liturgija; wu sve{tenodejstvuje, ~inodejstvuje sve{tenik Pravoslavni: Bog se ponovo ovaplo}uje; pri~esnici primaju vascelog Boga. A sve{tenik, {ta tu daje od sebe? îstu du{u, du{u o~i{}enu od grehova i strasti, svete podvige evan|elskih vrlina: vere, molitve, posta, qubavi, milosr|a... Razume se, u svemu tome vera vodi i rukovodi: ona je srce svake evan|elske vrline. A Gospod? ,,Gospod ~ini sve {to ho}e veraß, veli sveti Isak Sirin. Vera razra|ena i umnoèna kroz ostale svete vrline ‡ to je ono {to mi moramo dati od sebe, ako èlimo spasewa du{i svojoj. Zato je sve{teniku uvek neophodno: straìti nad sobom, ~iste}i sebe stalno od svake strasti, od svake ne~iste pomisli, od svakog nepristojnog ose}awa.ß Sve{tenik koji tako izgradi sebe ,,na temequ Hristuß, radosno otkriva da blagodat {to je u wemu nije uzalud. Ona mu oblagoda}uje svu voqu wegovu, sav um, sve misli, sva dela, i on se pokazuje kao sluga Bo`ji: u trpqewu mnogom, u nevoqama, u bedama, u teskobama, u trudovima u nespavawu, u postu, u ~istoti, u podno{ewu, u dobroti, u Duhu Svetom, u qubavi neizmernoj, kao siroma{an, a koji mnoge oboga}uje, kao onaj koji ni{ta nema, a sve ima. 347

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Sve{tenik s pravom moè da se poredi sa pastirima, sa lekarima, sa vojskovo|ama, sa carevima u pogledu wegove slu`be i metoda delovawa, pa se ~esto i naziva tim imenima. No, istovremeno {to se ti~e vrednosti slu`be, on neuporedivo prevazilazi sve wih u tolikoj meri koliko je du{a prete`nija od tela. îm neko stupi na ovu uzvi{enu slu`bu, on prestaje (=treba da prestane) da ìvi za sebe, nego ìvi za Crkvu Bo`ju i za verne koji su povereni wegovom duhovnom starawu. Ve} samo to pokazuje da ova slu`ba, iako toliko ~asna, nije nimalo laka. Poznato je kako je te{ko postavqati dijagnoze du{evnih bolesti (=grehova i strasti), i jo{ teè le~iti ih. Koliko je tu potrebno qubavi, koliko strpqewa, koliko dobrote! ôvek sam, vaistinu, ne poseduje i takve sile koje su mu neophodne za tako uzvi{enu slu`bu. Zato upravo, svaki sve{tenik svestan svoje nemo}i, smerno priznaje ,,da bez Hrista ne moè ~initi ni{taß, ali je i pun nade da ,,sve moè u Hristu Isusu koji mu mo}i dajeß. Ta~no takav je bio kao sve{tenik sveti otac Jovan Kron{tatski, ovaplotiv{i u svome ìvotu i svome radu sve ono {to je najuzvi{enije mogu}e spojiti sa sve{teni~kim pozivom. Stoga ova kwiga koliko predstavqa ìtije jednog Svetiteqa, toliko i ,,ìtijeß jednog poziva (sve{teni~kog). U tom i jeste izuzetnost wena u odnosu na ostala ìtija. Zato ona zasluùje da u biblioteci svakog sve{tenika zauzme po~asno mesto i da bude wegova ,,nastoqnaja kwigaß. Svetli, pak, lik sve348

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

tog Jovana Kron{tatskog ovde opisan, nadahnu}e je i putokaz ne samo sve{tenicima nego i svakoj du{i èdnoj i gladnoj Boga i @ivota ve~noga.

349

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

350

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ТАЈНА ВИТЛЕЈЕМСКИХ МЛАДЕНАЦА ,,Tada se Irod, kada vide da su ga mudraci prevarili, razgwevi vrlo i posla te pobi{e svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini od dvije godine i niè, po vremenu koje je dobro doznao od mudraca" (Mt. 2, 16) vima je poznat, ko iole ima kontakta sa Crkvom, taj gnusni zlo~in izveden pre oko dve hiqade godina. Od tada do danas mnogi su se zgraàvali nad wim. Mnogi su o wemu komentarisali traè}i glavnoga krivca za nevino prolivenu krv. Mnogi su pritom vrlo nerazumno sudili o pogubqewu dece i, uzbu|uju}i se nepravdom prema wima u~iwe-

351

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

nom, postavqali mawe ili vi{e skepti~na, pa i drska pitawa. Mnogi su govorili da je potpuno razumqivo {to se Irod re{io na takav zlo~in, sude}i po wegovom vlastoqubqu i karakteru koji se ni pred ~im nije zaustavqao. No, u ~emu su kriva pobijena deca, i kako je sve pravedni Bog dopustio Irodu da izvr{i taj zlo~in? To su pitawa koja i do danas uzbu|uju mnoge u ove dane. Nepravednost Iroda u ovom postupku svakome je jasna, no sam zlo~in nije, jer se buni unutra{wi ose}aj pravde traè}i da shvati za{to da nevina deca postradaju. Ako je Irod bio prevaren od mudraca, za{to on svoj gwev iskazuje na mladencima? Zar su mladenci uputili mudrace da idu drugim putem u svoju zemqu? Nema sumwe, Irod se re{ava na ovaj zlo~in ne zato {to smatra vitlejemske mladence krivim za prevaru mudraca, ve} zato {to je opsednut demonom vlastoqubqa i zavisti, ili jo{ ta~nije, iz straha da mu ,,novoro|eni Carß ne preotme presto. On preduzima pokoq ne iz osvete i mr`we prema deci, nego iz prevelike qubavi prema sebi i jo{ ve}e mr`we prema Onome na koga je zvezda ukazivala, prema Onome radi koga su mudraci toliki put prevalili, prema Onome koga su an|eli pozdravili pesmom: ,,Slava Bogu na visini, a na zemqi mir, me|u qudima dobra voqaß (Lk.1,14). Neposredno posle te pesme umesto dobre voqe i mira, pojavquje se svirepa i |avoimana voqa Irodova, koja ne ostavqa na miru ni nevinu de~icu ,,od dve godine i nièß, ni wihove majke i srodni352

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ke, pa ni pramater Rahilu, koja ,,pla~e za svojom decom i ne}e da se ute{i jer ih nemaß (Mt.2,18). Gospod Hristos je samim svojim Ro|ewem pokazao, a tek posle trideset godina izrekao onu poznatu istinu: ,,Nisam do{ao da donesem mir nego ma~ß (Mt. 10,34). Nemaju li, onda, pravo oni koji vole da kaù da su vitlejemski mladenci pogubqeni zbog Gospoda Hrista, ili da je sam Hristos uzrok wihovog pogubqewa? Ne, Boè sa~uvaj! Iako je Irod gonio Isusa od kolevke, i gone}i Wega pogubio sve vitlejemske mladence, ipak ta deca nisu pogubqena zbog Hrista, nego zbog Irodovog zlog srca, zbog Irodove zlobe i surovosti. Ta deca nisu, dakle, postradala zbog Hrista, ali su vaistinu postradala za Hrista, kao prvi nevini `rtveni jagawci, kao prvi mu~enici Hristovi, premda i nesvesni te svoje `rtve. Gospod je wihovu `rtvu primio kao blagouhani miris, a Crkva wihov sveti spomen slavi 29. decembra (po starom kalendaru) svake godine. Takav odgovor, iako ta~an, jo{ uvek mnoge ne zadovoqava. Wima jo{ uvek ostaje nejasno za{to je Bog dopustio Irodu da izvr{i takav zlo~in. Da bi se i na to pitawe dobio zadovoqavaju}i odgovor, potrebno je najpre razjasniti neke pojmove. Pre svega, ako bi se nazna~ewe ~oveka ograni~avalo wegovim ìvotom na zemqi, i, sledstveno, zavr{avalo se wegovom smr}u, tj. ako bi za svoje dobre i r|ave postupke qudi dobijali platu samo ovde na zemqi, tada bi svaki koji na pravdi stra353

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

da, svaki nevino osu|eni, svaki nepravedno unesre}eni bio u pravu da smatra sebe o{te}enim i uvre|enim, u pravu da govori ,,Gde je pravi~nost? I kako Bog dopu{ta da mi stradamo u isto vreme, dok qudi poro~ni uìvaju?ß Tako su stvarno i rasu|ivali neznabo{ci nemaju}i veru u ve~ni ìvot i nemaju}i pojma o vaskrsewu; tako rasu|uju i danas svi oni koji nisu upoznati sa su{tinom hri{}anstva. Pravi hri{}ani rasu|uju druga~ije. Oni znaju da je Gospod Isus Hristos govorio i u~io o besmrtnosti du{e u predstoje}em vaskrsewu svih qudi, o kratkovremenosti zemaqskog i ve~nosti budu}eg ìvota, o plati u budu}em ìvotu za sve u~iweno ovde na zemqi, o nemo}i zemaqskog bogatstva, veli~ini i slavi pred sudom Boìjim. Oni znaju da je Hristos o~iglednim primerom, tj. svojim stradawem, smr}u i Vaskrsewem, dokazao qudima da }e i oni vaskrsnuti. Zato, pravi hri{}ani ~ekaju u budu}em ìvotu platu za dobro ili zlo koje su u~inili na zemqi, ne okrivquju}i Boga za nanetu im nepravdu, tj. ako se ovde podvrgavaju nezasluènim stradawima i nesre}ama, jer znaju da se te neda}e {aqu odozgo kao ispitivawe na{e vere (primer ‡ mnogostradalni Jov), i da, u svakom slu~aju, bez roptawa podnesenim nevoqama mi ili zagla|ujemo na{e grehe ili, ako wih nemamo, dobijamo blistave vence kao nagradu. No, ni ovo re{ewe ne smiruje sve. Neki sa ~u|ewem pitaju: ,,Kakve grehe su imali mladenci koje je trebalo da operu svojom krvqu? To {to je na354

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

pred re~eno s pravom se moè primeniti na odrasle qude koji su imali prilike da u~ine greh ili kakvo dobro u ìvotu.ß Pored toga {to je ve} re~eno, da tamo gde nema greha, pretrpqene nepravde i stradawa u ovom ìvotu donose nagradu u budu}em, sveti Zlatoust odgovara na sli~ne nedoumice pitawem: ,,[ta je smrt?ß on odgovara: ,,To je isto {to i svla~ewe odela. Telo, sli~no odelu, obla~i du{u, i mi ga skidamo se sebe na kratko vreme, da bismo ga opet dobili u svetlijem vidu.ß Zato on smelo i uzvikuje: ,,Daj mi samo tvrdu veru u Carstvo Nebesko, i ‡ ubij me, ako ho}e{, ve} danas! Ja }u ti zablagodariti za smrt, zato {to }e{ me kroz wu brzo preseliti ka tim »nebeskimõ dobrima.ß Uz to treba naglasiti da problem stradawa kako male dece, tako i pravednika uopp{te, treba posmatrati i re{avati u okvirima op{te grehovnosti i stradalnosti qudske prirode kao posledice prvorodnog greha. Deca, bez sumwe, nisu mogla stradati zbog nekih svojih ,,li~nihß grehova, ali nisu bila ni izuzeta iz te op{te grehovnosti, zbog koje Jov vaqda i veli: ,,Ko je slobodan od ne~istote? Niko pa makar jedan dan proìveo na zemqiß (Jov. 14, 45). Tajna vitlejemskih mladenaca dobija svoje re{ewe i svoj smisao jedino u tom svetlu. Jedino sa tog aspekta moè se sa smelo{}u i sa sigurno{}u tvrditi da vitlejemska deca nisu pretrpela nikakvu {tetu {to su prerano li{ena ovozemaqskog ìvota. Ali je zato ve~nu {tetu pretrpeo wihov yelat zlo~esti Irod, kojega je pravedni sud Boì355

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ji ubrzo postigao, i on je zavr{io svoj ìvot teòm i sramnijom smr}u nego mladenci koje je on pogubio. Ovaj zlo~in Irodov nad nevinom decom nije se desio bez predznawa i dopu{tewa Boìjeg. Jer Bog zna sve, premda ne ~ini sve. Dokaz za to je proro{tvo proroka Jeremije koje se odnosi na ovaj doga|aj: ,,Glas u Rami ~u se, pla~ i ridawe i jaukawe mnogo: Rahila pla~e za svojom decom, i ne}e da se ute{i jer ih nema" (Jerem. 13. 15; Mt. 2, 18). Kada je Bog, dakle, predvideo i prorekao preko proroka ovaj doga|aj, to je garancija da se on nije desio izvan Promisla Boìjega i da nije li{en svoga smisla .,,Ti kaè{ »govori sveti Zlatoustõ da bi deca u~inila mnogo, moè biti i velika dela, ako bi se produìo wihov ìvot. No, Bog tada ne bi dopustio wihovu ranu smrt ako bi ona imala da postanu velikimß, tj. ve}im nego {to su postala svojom smr}u. ,,Naprotiv »govori Arhiepiskop Inokentije Hersonskiõ ona bi lako mogla biti u broju onih koji su vikali Pilatu: ,,Raspni Ga, raspni! Krv wegova na nas i na decu na{u.ß Moè biti na wih bi se sru~ile one nevoqe i bede o kojima je Gospod govorio pred svoja stradawa: ,,Dolaze dani u koje }e kazati: blago nerotkiwama i utrobi koja nije nosila i sisama koje nisu dojile.ß I eto, to blaènstvo je sada i dopalo vitlejemskim materama. Wima je lak{e bilo izgubiti decu u nevinom uzrastu, nego videti wihovu nesre}nu smrt ili uàsne nevoqe docnije kada bi ta deca postala oslonac wihovoj nemo}noj starosti.ß 356

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Nevoqe prate svakog ~oveka na wegovom ìvotnom putu. I vitlejemski mladenci, da su produìli da ìve, bez sumwe bi imali izobiqe nevoqa u ìvotu. Pitawe je, me|utim, da li bi im te nevoqe koristile u zadobijawu Carstva Nebeskoga, koliko im je koristila ova prerana smrt. Jer, nevoqe koriste ~oveku samo onda ako ih on smireno i trpeqivo podnosi Boga radi. U tom slu~aju nevoqe i stradawa nas ~iste od grehova i probavqaju nagradu. No, da li bi ta deca tako herojski podnela te ìvotne nevoqe, kao {to su podnela ovu smrt, veliko je pitawe i veliki je rizik. Ona su svojim stradawem uloìla minimum (iako ipak najve}e {to se u ovom svetu ima ‡ ìvot) da bi dobila sve ‡ besmrtnost i ìvot ve~ni u Carstvu Nebeskom. Zato ona, vaistinu, nisu {tetovala. Na kraju, kada mnoge nedoumice i pitawa navale na nas sa svih strana, kada vidimo bede, naizgled nevine, a mi ne moèmo da vidimo smisao i re{ewe tih pitawa i nedoumica, onda se smirewem treba setiti re~i Isusa Hrista upu}enih apostolu Petru: ,,[ta ja radim sada, ti ne zna{, ali }e{ razumeti kasnijeß (Jn. 13, 7). Mnogo neshvatqivoga nekada postaje nam shvatqivo i po isteku vremena; kona~no, pak, mi }emo sve razumeti na posledwem Sudu Hristovom nad rodom ôve~ijim.

357

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

358

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

КОСОВО

–

– МУЧЕНИШТВО ИЛИ САМОУБИСТВО

ek je pro{lo tri godine od veli~anstvene proslave {est stotina godina od Kosovske bitke, pa nije na odmet da se svega toga malo prisetimo i ponovo progovorimo koju re~ na temu Kosova. Pogotovu stoga {to se za ove tri godine mnogo toga izmenilo, mnoge nade su nas napustile, mnoga obe}awa su se ponovo pokazala kao {arena laà za decu. Neka i ovaj tekst nakon tri godine, bude jedna mala vo{tanica upaqena pred svetim Kosovskim `rtvenikom, ali i novi zra~ak svetlosti u mra~nom tunelu u koji je voz na{e istorije ponovo uleteo. 359

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

O Kosovu se jo{ u godini pripreme mnogo pisalo i govorilo. Nije bilo lista ni ~asopisa, kako dru{tvenog tako i crkvenog, koji se nije bavio tom tematikom. Nije bilo skupa ni proslave na kojoj se nije govorilo o Kosovu. Objavqene su i mnoge publikacije ‡ nau~ne i popularne posve}ene ovoj nesvakida{woj proslavi. Ceo narod srpski na ovaj ili onaj na~in ukqu~en je bio u ovu proslavu. Bilo li~nim prisustvom u Gra~anici i na Gazimestanu na ovaj {estoti Vidovdan, u Kninu i Dalmatinskom Kosovu, u Kneìni ili Drvaru i na drugim mestima na kojima se sve~ano i masovno obeleàvao ovaj spomen, bilo ~itawem ~lanaka i kwiga posve}enih ovom jubileju, bilo pak pra}ewem navedenih manifestacija preko masmedija ‡ radija i televizije. Tek, sigurno je da je te{ko na}i Srbina, ma gde on ìveo, a da wegove glavne misli i ose}awa u onoj godini nisu bila vezana za Kosovo. To je, slobodno moèmo re}i, drugi put u istoriji svojoj da su Srbi bili slo`ni i jedinstveni: prvi put ‡ onog prvog Vidovdana 1389. godine, i drugi put ovog {estotog Vidovdana. Pa ipak, kako onog prvog Vidovdana, iako su svi Srbi bili na Kosovu, ipak nisu svi bili iste misli i opredeqewa, tako i ovog Vidovdana (kao uostalom i kroz celu na{u istoriju), iako svi misle i govore o Kosovu, ipak Kosovo vide i doìvqavaju razli~ito. Kosovo je od po~etka, pa sve do danas ,,kamen spoticawa i stena sablazniß u srpskom narodu. 360

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Ono je sudbonosna vododelnica u na{oj istoriji. Doga|aji u na{oj istoriji ra~unaju se ,,od Kosovaß i ,,posle Kosovaß, ta~no onako kao {to se doga|aji u svetskoj istoriji dele na ove ,,do Hristaß i one ,,posle Hristaß. Od Kosova i oko Kosova qudi se dele na dva tabora: jedni Kosovo vide kao poraz, drugi ‡ kao pobedu. Jedni kao doga|aj zbog koga smo pali u mra~no petvekovno tursko ropstvo, drugi ‡ kao doga|aj zahvaquju}i kome smo to ropstvo izdràli i preìveli. Jedni kao ,,grobnicuß u kojoj su ,,sva na{a nadawa zakovanaß, drugi ‡ kao izvor svih uzvi{enih stremqewa i pregnu}a u na{em narodu. Najzad, jedni Kosovo vide kao mesto na kome je ~itav jedan narod izvr{io masovno samoubistvo, drugi ‡ kao `rtvenik na kome je ~itav jedan narod masovno prineo sebe na `rtvu ,,Carstva radi Nebeskogaß, i tako postao jedan mu~eni~ki narod. Otkud tako opre~ni i dijametralno razli~iti stavovi o Kosovu i na{em narodu? Na to pitawe sam narod odgovara: oni su nasle|eni od onog prvog Vidovdana od pre {esto godina. Tako je bilo i onda: jedni su bili uz Vuka Brankovi}a, drugi uz ~estitog kneza Lazara. Sve je zavisilo, kako onda tako i danas, od sadrìne svake du{e. Je li du{a ispuwena zemqom i ~e`wom za ,,zemaqskim carstvomß, ona Kosovo doìvqava kao poraz; je li, pak, ispuwena ve~nim vrednostima i naklowena ,,Carstvu Nebeskomß ‡ ona ga doìvqava kao pobedu. Za prve je Kosovo ,,ne~uvena tragedijaß, jer, kako veli Vladika Nikolaj, oni govore: ,,Ko361

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

sovo je zaustavilo to~ak na{e istorije; unazadilo nas je; da nije bilo Kosova, mi bismo danas bili veliki narod.ß1 Po svetom pak Vladiki ,,ba{ nas je Kosovo u~inilo velikim narodom. Ono je na{a narodna Golgota ali, u isto vreme, na{e narodno vaskrsewe, duhovno i moralno.ß2 Ko je u pravu i gde je istina? Nepogre{iv odgovor je dat jo{ onog prvog Vidovdana. Jer ,,ako je ko na Kosovu pretrpeo poraz, veli opet vladika Nikolaj, pretrpeo ga je veliki gospodin Vuk Brankovi}, a ne knez Lazar. Ko `rtvuje svoj ìvot u jednoj borbi za istinu i pravdu Bo`ju, `rtvovao je najve}e {to je imao i mogao, i ‡ pobedio je. Makar bitka tehni~ki bila izgubqena, on ostaje pobedilac. A po{to je sva srpska vojska na Kosovu poqu pala ‡ i to dragovoqno ‡ za istinu i pravdu Bo`ju, to je i ona pobedila.3 To je mera i merilo za sve one navedene razli~ite vizije i stavove o Kosovu. Jedni se svrstavaju pod izdajni~ki barjak Vuka Brankovi}a, drugi ‡ pod Krsta{ barjak Bo{ka Jugovi}a i kneza Lazara. Jedni Kosovo posmatraju samo telesnim o~ima i mere materijalnim vrednostima, drugi ‡ probu|enim o~ima du{e i mere ve~nim vrednostima. Koliko je du{a prete`nija od tela i telo od odela4, toliko je stav ovih drugih prema Kosovu uzvi{eniji od stava onih prvih. Na kneza Lazara 1. Ep. Nikolaj, Kosovo i Vidovdan, str. 69. 2. Isto. 3. Isto. 4. Mt. 6, 25.

362

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

i wegovu vojsku {est stotina godina lije se blagoslov celog naroda, a na Vuka Brankovi}a i wegove sledbenike ‡ pada narodna kletva. Primer kneza Lazara budi u nama ponos i odu{evqewe za iste ideale za koje je on mu~eni~ki postradao, a primer Vuka ‡ izaziva ose}aj stida i srama {to se u na{em rodu na{ao i takav izrod. Sve }e to biti daleko jasnije ako svetog kneza Lazara i wegove vitezove posmatramo u svetlosti Evan|eqa Hristovog, porede}i ih sa mu~enicima Crkve Hristove iz prva tri veka hri{}anstva. Kosovo je osvetqavano i do sada sa raznih aspekata, ali, ~ini se, sa ovog nedovoqno. Poznato je iz istorije Crkve Boìje da smrt ~oveka naj~e{}e li~i na wegov ìvot. To naro~ito vaì kako za velike pravednike, tako i za velike gre{nike. Pravednici ,,usnivajuß u Gospodu (,,zaspao je snom pravedni~kimß), dok je ,,smrt gre{nika qutaß, jer ,,ko se ma{a za no` od noà }e i poginutiß5. @ivot kneza Lazara u mnogome je li~io ìvotu najve}ih Svetiteqa Boìjih. Po wegovim biografima, kao i po bogoslu`benim pesmama ispevanim kasnije u wegovu ~ast, on je bio ,,blag, krotak, ukra{en nezlobivo{}u, istinom i pravdomß. Bio je ,,oko slepima, noga hromima, potpora starimaß. Bio je, kako veli wegov savremenik Patrijarh Danilo III, ,,od detiwstva mnogo u svim dobrim delima ukra{en, i svim vrlinama pokaziva{e se ple5. Mt. 26, 52.

363

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

menit, veleuman i muàstvenß. Bio je pravi~an i mudar vladar, neàn i ~edoqubiv otac, plemenit i veran suprug. Na svim poqima ìvota ìveo je i delao Jevan|elski. On je podjednako brigu vodio i o dràvi i o Crkvi. Prvu da osnaì i odbrani od spoqnih neprijateqa i unutra{wih razdora, drugu ‡ da ukrasi i uzvisi kao dostojnu nevestu Hristovu. U tom ciqu je mirio mo}ne velika{e i sklapao saveze sa okolnim vladarima; podizao je mnoge i velelepne zadu`bine ‡ crkve i manastire, poput slavnih prethodnika, svetih Nemawi}a, i snabdevao ih svim {to im je neophodno za vr{ewe svete i uzvi{ene misije u narodu. Naro~ito je bio bole}iv, milostiv i predusretqiv prema mnogim monasima ‡ Sinaitima, koji su sa Svete Gore i sa Istoka beàli pred navalom bezbo`nih Ismail}ana i nalazili uto~i{ta u slobodnoj Lazarevoj Srbiji. Jednom re~ju, on je u svome ìvotu ispunio u celini Evan|eqe Hristovo. Onda, nikakvo ~udo {to se u datom momentu dono{ewa sudbonosne odluke privoleo ,,Carstvu Nebeskomeß. Jer samo onaj ko je u stawu da ìvi Carstva radi Nebeskoga, moè i umreti za ,,Carstvo Nebeskoß. Ovakav ìvot i ovakav izbor kneza Lazara da se, zajedno sa wegovom vojskom i narodom opredeli za ,,Nebesko Carstvoß u kome caruje Hristos, ~iju }e zemaqsku mu~eni~ku smrt ponoviti, svesno je podraàvaju}i, ~ini ga sli~nim sa svima ranijim mu~enicima Hristovim. Ta sli~nost bi}e nam jo{ o~iglednija ako pogledamo neke osnovne 364

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

crte i karakteristike svojstvene za sve hri{}anske mu~enike, kao i za mu~eni{tvo uop{te. Uzor i ishodi{te svih hri{}anskih mu~enika svih vremena, bio je, jeste i bi}e sam Podvigopolo`nik Gospod Isus Hristos svojim stradawem i mu~eni~kom smr}u na Krstu, kojom je osvetio i osmislio svako stradawe ,,pravde radiß6. Svaki mu~enik i stradalnik ,,Boga radi i pravde Boìje radiß nalazio je sebi utehu i olak{awe imaju}i vazda pred o~ima Krst Hristov i Wega na wemu raspeta, a u u{ima svojim re~i Hristove: ,,Koji god prizna »ispovediõ mene pred qudima prizna}e i Sin ôve~iji wega pred an|elima Boìjim; a koji se odre~e mene pred qudima toga }u se odre}i pred an|elima Boìjim.ß7 To pokazuje da je svako mu~eni{tvo po prirodi svojoj bilo javno. U gr~kom jeziku ista se re~ koristi za mu~enika i za svedoka (µάρτυς), za mu~eni{tvo i za svedo~ewe (µαρτύριον), jer nema boqeg ni vernijeg svedoka od onoga koji svoje svedo~ewe (ovde: ispovedawe Gospoda Hrista) zape~ati i posvedo~i prolivawem krvi svoje i `rtvovawem ìvota svoga. Dovoqno je otvoriti bilo koju stranicu @itija Svetih pa se uveriti da su mu~eni{tva uvek bila javna: na sudi{tima, u amfiteatrima, na trgovima, gde je uvek bila prisutna ogromna masa sveta, te se i moglo de{avati da mnogi, gledaju}i juna~ko podno{ewe muka pojedinih mu~enika, i sami 6. Tj. Wega radi, V. Jn. 15, 20‡21. 7. Lk. 12, 8‡9.

365

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

poveruju u Hrista, ispovede ga javno za istinitog Boga, i to svoje ispovedawe plate glavom. Ta~no tako je i sveti knez Lazar i sva wegova vojska javno, pred o~ima celoga sveta, na {irokom Kosovu poqu, prinela sebe na `rtvu, poloìv{i glave svoje za ,,Krst âsniß i Onoga koji je na Krstu raspet. Iz ovoga sledi druga osobina svakog mu~enika. Naime, da bi se neko udostojio toga dara (mu~eni~kog venca), treba da je propatio i postradao zbog prave i istinite vere, tj. da je pripadao telu Hristovom ‡ Crkvi. Ima qudi koji svoj ìvot polaù i krv prolivaju i zbog drugih razloga i ciqeva (ideolo{kih, partijskih, zemaqskih), ali ne dobijaju epitet ,,mu~enikaß, jer, kako je ~esto govorio Avva Justin }elijski ,,Bogu ne trebaju nesveti mu~eniciß. Oni se mogu nazivati: junacima, herojima, vitezovima, ali ne i mu~enicima. Kod svetog kneza Lazara, pak, nema sumwe da je celog ìvota bio verno ~edo Crkve pravoslavne, {to je potvrdio i uo~i same Kosovske bitke pri~estiv{i i sebe i svu vojsku svoju Pre~istim Tajnama Hristovim, pripremiv{i se i na taj na~in za prelazak iz zemaqskog u ,,Nebesko Carstvoß. Ovo nedvosmisleno svedo~i da je osnovna crta svakog mu~enika da svesno i dobrovoqno prinosi sebe na `rtvu Hrista radi, jer samo svesna i dobrovoqna `rtva ima ve~nu neprocewivu vrednost. Svaki je od wih mogao da izbegne stradawe i smrt, da se odrekne Hrista i pokloni idolima ({to je redovno od mu~enika iznu|avano), no tada 366

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

se ve} ne bi zvao ,,mu~enikß, nego ,,otpadnikß ili ,,izdajnikß. Na Kosovu poqu vidimo primer i jednih i drugih. Iako su svi do{li na Kosovo svesno i dragovoqno Za Krst âsni krvcu proqevati I za veru s bra}om umrijeti, ipak nisu svi do kraja istrajali u toj odluci. Dok su knez Lazar i wegova vojska ostali verni svome zavetu i opredeqewu i Svi ostali listom na Kosovu, dotle je Vuk Brankovi} sa svojim pristalicama izneverio i sebe i kneza. Time je li{io sebe naziva ,,mu~enikaß, a stekao pridev ,,izdajnikaß. Iz ovoga sledi da se smrt mu~enika bitno razlikuje od smrti obi~nog vojnika. Vojnik se bori, strada i gine zbog jednog ~oveka (cara ili kraqa), ili radi ~isto qudskih i zemaqskih interesa, dok mu~enik strada radi ,,Sina ôve~ijegaß. Mu~eni{tvo mu~enika pretpostavqa mu~eni{tvo ‡ svedo~anstvo Onoga koji je ,,zato ro|en i zato do{ao na svet da svedo~i istinuß8. Ovde u~enik strada kao i U~iteq, boqe re}i sa U~iteqem, jer se nalazi u istom eshatolo{kom vremenu u kome re~ ,,istinaß ozna~ava upravo otkrivawe samoga Boga koji je uvek ,,istiß. U pogledu na ovu razliku, a po svetom vladiki Nikolaju, koji je od na{eg roda najdubqe pojmio 8. Jn. 18, 37.

367

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

smisao i veli~inu Kosova, ,,Kosovo je unikum u dvadesetovekovnoj istoriji hri{}anskog svetaß9. Da bi to i dokazao, sveti Vladika se upiwe da u istoriji bilo srpskog, bilo drugih hri{}anskih naroda, na|e ne{to sli~no sa Kosovom, i ne nalazi. Po wemu ,,Kosovo se izdvaja od svih srpskih pobeda i poraza dvema odlikama: 1. Jedinstveno{}u motiva borbe i 2. re{eno{}u na mu~eni~ku smrt. [ta ozna~avaju ove odlike pita on, i svoj odgovor saìma u ovoj konstataciji: ,,Sve druge borbe i ratovi (bilo da su pobede ili porazi) vo|eni su sa dvojnim motivima i podeqenim srcem: u ime hri{}anstva, ali i u ime srpske dràve, tj. za veru i za dràvu, za du{u, ali i za telo. ,,I jo{ß, veli vladika Nikolaj, ,,u svim ovim ratovima (do Kosova i posle Kosova) nigde se nije ispoqila naro~ita voqa, ni vojskovo|a ni vojnika, da poginu, da èqno i dragovoqno prime smrt i mu~eni~ki venac... Oni su i{li u rat sa dvojnom mi{qu: pobediti ili poginuti, no sa èqom da pobede, a ne da poginu.ß10 ,,Druk~ije je sa Kosovomß, produùje sveti Vladika, ,,tu je potpuno jedinstvo motiva i ciqa borbe, i potpuna re{enost na smrt.ß Borba je za ,,Carstvo Nebeskoß, a ne za dràvu, za narod, ili za kneza, ili za ma {ta zemaqsko i prolazno. Borba je za ,,Krst âsniß, simbol Carstva Hristovoga. 9. Ep. Nikolaj, Nav. delo, str. 69. 10. Isto, str. 64.

368

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

I ~estiti knez, i vojvode velike i male, i svi tabori wihovi, kre}u na Kosovo s odlu~nom voqom da `rtvuju svoje ìvote za Carstvo Nebesko ,,za Krst âsni i vjeru hri{}anskuß, ,,za lijepo ime Isusovoß. Ako voli{ Carstvu nebeskome A ti sakroj na Kosovu crkvu Ne vodi joj temeq od mermera Ve} od ~iste svile i skerleta, Pa pri~esti i naredi vojsku; Sva }e tvoja izginuti vojska, Ti }e{, kneè, s wome poginuti... Car voqede Carstvu Nebeskome A negoli carstvu zemaqskome. Tako se vladar posle dugog kolebawa i getsimanskog znojewa u Kru{evcu, odlu~io za smrt i carstvo ve~nih vrednosti, a odbacio sve privremeno, prolazno i varqivo... Tome Carstvu ,,ne od ovoga svetaß11 privoleo se Lazar, u punom saznawu da je put ka tome Carstvu krst, stradawe i smrt. I u punom saznawu on se saglasio sa svojom Golgotom kao kapijom ka Carstvu Nebeskom. I ne samo Lazar. Sa istom vizijom nebesne stvarnosti i sa istim saznawem o predstoje}oj smrti polaze na Kosovo i bra}a carice Milice, devet Jugovi}a... Svaki od wih odgovara uplakanoj sestri, koja sa odobrewem kneza sve redom moli da bar jedan ostane sa wom u Kru{evcu, ,,da 11. Jn. 18, 36.

369

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

imade brata od zakletveß, bez naro~ite bratske ne`nosti: Ne bih ti se, sestro, povratio, Da mi care pokloni Kru{evac. Idem, sejo, u Kosovo ravno Za Krst âsni krvcu proqevati I za vjeru s bra}om umrijeti. I ne samo Jugovi}i. Svesni su da idu u smrt i sve velike i male vojvode srpske. Pre sviju ona trojica {to su i poginuli pre sviju: Milo{ Obili}, Kosan~i} Ivan i Toplica Milan. Tako su mislile i male vojvode, polkovo|e i ~etovo|e. Pa i najprostiji qudi, ~ak do sluge Golubana, hrlili su na Kosovo poqe sa istom neodoqivom ùdwom: Za ri{}ansku vjeru poginuti. Dakle, u svesti ili podsvesti celog naroda brujala je jedna tajanstvena nota, da na Kosovu Hristos deli mu~eni~ke vence slave, i da se treba grabiti za te vence, da se jedno carstvo gubi a drugo dobija; i da je kucnuo sudbonosni ~as da se za Krst âsni `rtvuje sve. Sa tom notom u du{i, srpska vojska u~inila je i sve predsmrtne pripreme. Oprostila se na domu, pri~estila na Kosovu, pa po{la pod krstatim barjacima na krst, na dan svetoga Vida i svetoga Amosa, Krsne Slave ~estitoga Kneza. I pogibe srpski knez Lazare, I wegova sva izgibe vojska, Sedamdeset i sedam hiqada. Sve je sveto i ~estito bilo I milome Bogu pristupa~no. 370

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Sveti vladika Nikolaj traì paralelu Kosovu i kod drugih naroda, najpre kod pravoslavnih Grka, a ne nalazi. Zato on daqe smelo tvrdi: ,,Nijedan hri{}anski narod nema u istoriji svojoj ono {to ima srpski narod, nema Kosovo. [ezdeset i nekoliko godina posle Kosovske bitke pao je Carigrad, prestonica Isto~nog hri{}anstva. Pose~en je hri{}anski car Konstantin, srpske krvi i porekla po jednom roditequ. Rekao bi ~ovek: to je sli~no Kosovu. Rekao bi opet: doga|aj ve}i od Kosova. Boè sa~uvaj! Na Kosovo je mar{irala hri{}anska vojska u susret smrti, u Carigradu je vojska stajala unutra u gradu, nadaju}i se do posledweg ~asa da }e se smrt nekako okrenuti od we nalevokrug. Kad su |ulad, iz prvih topova u istoriji, probila zidove gradske, uàs je zavladao i panika se zacarila u vojsci i gra|anstvu. Svi hramovi bili su ispuweni vapajem i molitvom Bogu za spasewe grada, tj. za spasewe tela, za spasewe dràve i carstva zemaqskoga. Otuda je pad Carigrada zabeleèn kod Grka kao no} a ne kao dan, kao propast a ne kao pobeda. Istina, i tu je bitka Krsta i polumeseca, no bez epopeje i bez nadahnu}a za budu}a pokolewa. Jer poraz shva}en samo kao poraz ne moè nikoga odu{eviti. Niti sama Golgota bez Vaskrsewa moè nekoga nadahnuti i osnaìti. Sasvim je obrnuto sa srpskim Kosovom. Kao {to se samrtnik obla~i u novo i skupoceno odelo, tako je vojska srpska bila odevena u najboqe ruho svoje. Blistava i sjajna povorka hitala je sa 371

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

svih granica carstva u ìù ~asti i slave, na Kosovo poqe. Osewena krstatim barjacima i ikonama Krsnih Slava, sa pesmom i klicawem, sa pesmom i svirkom, sa pesmom i rado{}u, hitala je ona svome kosovskom ‡ gubili{tu. Zar nas ne podse}a ovo na grupe prvih hri{}ana, koji su sa takvim raspoloèwem i{li pod ma~, ili u ogaw, ili pred zverove? Ne zna se ni za jednog hri{}anskog mu~enika da se moli Bogu da ga spase od bliske smrti, a zna se za hiqade i hiqade wih da su se molili da ih mu~eni~ka smrt ne mimoi|e. Ni krstonosna vojska Lazareva nije odràla molenstvije za spasewe od smrti. Naprotiv ‡ ispovedila se i pri~estila za smrt. Jedan ceo oruàn narod kao jedan hri{}anski mu~enik, pokoran promisaonoj voqi Svevide}eg, prima gor~inu smrti, i to ne kao gor~inu nego kao ìvotvorni lek. I zar nije Kosovo do dana{weg dana sluìlo dvaestini pokolewa uistini kao ìvotvorni lek? U istoriji hri{}anskih naroda nema poznatog slu~aja da cela jedna vojska, ceo jedan oruàn narod, bude zapojen voqom za smr}u i da ode u smrt za veru svoju. Ne u smrt samoubila~ku, nego u smrt herojsku.12 Nikolajevski smelo i bogomudro, kosovsku `rtvu sagledava i na{ mladi, savremeni kwièvnik Milan Komneni}. On veli: ,,Nije se knez Lazar odrekao ìvota nego je sve zaloìo za ìvot... Pri~estiv{i sebe i narod za nebesnu `rtvu, Lazar Ko12. Ep. Nikolaj, Nav. delo, str. 68‡69.

372

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

sovski nije pustolov, kockar, ni gubitnik, nego je dalekovid usmerilac...ß Za wega ,,stradawe nije puko skapavawe nego je put kojim pojedinac, ili narod, ide za Gospodomß13. U istom duhu sa Vladikom Nikolajem, Kosovo ose}a i doìvqava i prepodobni pustiwak }elijski, otac Justin. On preosve}enim i bogonadahnutim umom jasno sagledava i vidi da su ,,Kosovski mu~enici, na ~elu sa ~estitim knezom, svojim svetim mu~eni{tvom poveli na{ narod putem stradawa za nebesku pravdu. I vodili ga stole}ima kroz sve bure i oluje na{e potresne istorije. Svaki pravi sin roda na{ega davao je ono {to je najdragocenije na zemqi ‡ ìvot, radi onoga {to je najdragocenije na nebu ‡ radi Pravde.ß14 I kasnije u svakoj prilici, kroz svoje ogwene i gromoglasne besede, otac Justin je stalno podvla~io i isticao ,,Kosovsko Evan|eqeß, koje je on saìmao u jednu jedinu re~enicu: ,,Sve za Hrista, Hrista ni za {ta!ß Tim Kosovskim Evan|eqem napajan, na{ narod je u svakom vremenu prinosio na oltar ,,nebeske pravdeß ono {to je najboqe u sebi imao. Svako pokolewe srpsko davalo je ne samo ,,desetakß, nego ~esto i ,,tre}inuß, pa i ,,polovinuß sebe na kosovski `rtvenik. I to ‡ od onog prvog Vidovdana, pa sve do danas. Kako se mu~enici u ìvotu, a osobito u smrti razlikuju od ostalih qudi ‡ heroja i junaka, tako 13. M. Komneni}, Obra}awa, Vaqevo, 1989. g, str. 67, 87. 14. Kosovo Zemqa ìvih, str. 158.

373

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

razlika ostaje i posle smrti. Obitavawe Duha Svetoga u mu~eniku za ìvota (koji mu uostalom i daje snage za `rtvenu smrt) daje i telu mu~enikovom jednu posebnu vrednost ‡ pretvara ga u ,,svete mo{tiß. Na mo{tima i krvi mu~enika utvr|ena je Crkva Hristova na zemqi. Ona ih sabira i ~uva kao svoje najve}e besceno blago, i odaje im liturgijsko molitveno po{tovawe. Otuda je i sveti knez Lazar za ìvota nabavqao svete mo{ti po Istoku i donosio ih u svoju Srbiju, u~vr{}uju}i tako wene duhovne temeqe. A po mu~eni~koj kon~ini svojoj na Kosovu, pridodao je i svoje sveto telo u riznicu Crkve Hristove, koje ona bri`no ~uva evo punih {est stotina godina. Dirqiva je ta briga Srpske Crkve i srpskog naroda prema mo{tima Kosovskog mu~enika. Ona ga nikada ne napu{ta, nego i sama vitlana istorijskim burama i olujama, nosi ga i prenosi od Kosova preko Ravanice do Sent Andreje, sremskih manastira i prestonog Beograda ponovo do Ravanice. Naro~ito je dirqiv wegov hod po srpskim svetiwama i srpskom narodu od Vidovdana 1988. do 9. septembra 1989. godine, kada je ponovo na{ao mir i po~inak u svojoj predivnoj zadu`bini manastiru Ravanici kod ]uprije. Na tom putu ~estiti knez je, s jedne strane, vr{io smotru nad svojim narodom nekad raduju}i se, a nekad ridaju}i, jer nas nije uvek i svuda nalazio kakve je èleo. êsto smo se pred wim pokazivali ,,lo{ije nego pred Kosovomß sa na{om neslogom, neverom i nemarom za one ve~ne vrednosti za koje je on mu~eni~ki stra374

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

dao. S druge, pak, strane, na tome ponovnom putu na svoje i na{e Kosovo, da bi se tamo na{ao na ovaj {estoti Vidovdan, sveti knez je {irio iz svojih svetih mo{tiju nebeski mir i blagodat na svoje potomstvo, budio uspavane du{e i savesti u svome narodu, pozivaju}i ga, ne kao nekada ,,listom kwige bijeleß, nego sada li~no, da se Srbi vrate sebi i Kosovu, Kosovskom zavetu i Kosovskom Evan|equ. No, po svetom Vladiki Nikolaju, nije samo Lazarevo telo ostalo neizgubqeno, nego nisu izgubqena ni tela ostalih vitezova Krsta, iako su ostala na boji{tu. Od wihovih svetih du{a osve{ena su tela wihova, a od svetih tela wihovih osve}ena je sva Kosovska zemqa. Otuda je Kosovo postalo sveto poqe. Zbog toga Srbi i Srpkiwe sa svih strana ‡ ~ak i oni iz Amerike ‡ dolaze i uzimaju sa svetoga poqa Kosova {aku ili torbu svete zemqe, da je kao svetiwu nose i drè u svojim hramovima i domovima. Kao iz grobnice svetoga Dimitrija u Solunu, ili sa grobova drugih hri{}anskih mu~enika. Kosovo je najve}a grobnica hri{}anskih mu~enika, poginulih za jedan dan.15 Tako je krstonosna vojska na Kosovu spasila du{u i sa~uvala telo. A izdajnici su najpre izgubili du{u na Kosovu, da bi posle Kosova i tela wihova bila izgubqena. Ne zna se grob ni Vuka Brankovi}a, ni kasnijih izdajnika kroz na{u mu~eni~ku istoriju. 15. Isto, str. 70.

375

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

I kao {to Crkva Hristova, kao i srpski doma}ini, slave dan smrti pojedinih Svetaca i Mu~enika kao wihov duhovni ro|endan (oni su tada ro|eni za Carstvo Nebesko), tako ceo srpski narod svetkuje i proslavqa Vidovdan. Ko slavi svete mu~enike (Georgija, Dimitrija i druge), taj ne slavi pobe|enoga, nego pobednika, niti slavi mrtvoga no ìvoga. Tako i mi svi, proslavqaju}i veliku plejadu Kosovskih Mu~enika, ne proslavqamo pobe|ene nego pobedioce, niti mrtve no ìve. Jer Bog otaca na{ih, Bog Nemawin i Savin, Bog Lazarev i Milo{ev, Bog |akona Avakuma i Vuka{ina iz Klepaca, nije Bog mrtvih no Bog ìvih. Ovim smo se upravo dotakli najtananije niti na{e teme, teme mu~enika ‡ pobednika. Kako shvatiti Mu~enika, bilo kojeg, kao pobedioca, a mu~iteqa kao pobe|enog, kada je prvi uslov da neko bude mu~enik da je u mukama li{en ìvota? Ta~an odgovor na tu, reklo bi se, antinomiju, dobija se samo pri jasnom sagledawu ciqa koji ima Mu~enik i wegov mu~iteq. Mu~enik, svaki bez razlike, ima za ciq ne da spasava svoj ìvot (telesni), nego svoju veru u Gospoda Hrista; i mu~iteq ima za ciq ne da Mu~enika li{i ìvota nego da ga prinudi ‡ milom ili silom ‡ da se odrekne Hrista i pokloni idolima. Ni kod jednog Mu~enika mu~iteqi taj ciq nisu postigli, te su, budu}i poraèni ~vrstinom stava Mu~enika, li{avali ove ìvota iz zlobe i zavisti. A mu~enici, iako su trpeli strahovita mu~ewa (podsetimo se samo Jasenova~kih Mu~enika) i li{avani na kraju ìvo376

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ta, postizali su svoj ciq i postajali nepobedivi pobednici, o~uvav{i veru i u dobrom ispovedawu prelazili svome Gospodu u Carstvo Nebesko, da tamo ve~no ìve i caruju sa Wim. âk neki od mu~enika, kao sveti velikomu~enik Georgije, nosi i zvani~no epitet ,,Pobedonosacß. A svaki mu~enik bez izuzetka, mogao bi s punim pravom ponoviti re~i svetoga apostola Pavla: ,,Dobar rat ratovah, trku svr{ih, veru odràh.ß16 I na svakom drugom planu u obi~nom ìvotu, pobednik je onaj ko postigne svoj ciq, a poraèn je onaj koji svoj ciq proma{i i ne ostvari ga. Crkvene slu`be Mu~enika predstavqaju prekrasni mozaik ~udesnih i divnih primera kako su Mu~enici pobe|ivali svoje mu~iteqe i radosno hitali u naru~je ìvoga Gospoda, da bi i oni sa Wim ìveli u vekove vekova. ,,O~e! ho}u da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam jaß.17 Slave}i Vidovdan i Kosovske Mu~enike, na ~elu sa svetim knezom Lazarom, mi iskazujemo svoju qubav prema na{im slavnim i svetim precima, i tajanstveno se ukqu~ujemo u one koji su se privoleli ,,Carstvu Nebeskomeß. Na{i pak sveti preci, kao uostalom i svi ostali Mu~enici i Svetiteqi Boìji, na na{u qubav odgovaraju svojom qubavqu i postaju na{i zastupnici i molitvenici pred Prestolom Svevi{wega, da se i mi udostojimo sti}i tamo gde su oni ‡ u Carstvo Nebesko. Taj 16. Tim. II, 4, 7. 17. Jn. 17, 24.

377

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

me|usobni odnos i duhovno jedinstvo svetih predaka i vernih potomaka, najboqe je izraèn u bogoslu`benim pesmama i himnama. Tamo se, takore}i, svaka pesma, svaka stihira zavr{ava refrenom: ,,Moli se za nas »ili: oneõ koji s qubavqu po{tuju sve~asni spomen tvoj.ß Zbog svega ovde re~enoga, ili samo ovla{ dotaknutoga, postaje vi{e nego o~igledno da se Kosovo i Vidovdan toliko upilo u du{u i svest srpskoga naroda, da bi prekidawe te vidovdanske niti zna~ilo najpre gubqewe duhovnog identiteta na{eg naroda, ~emu bi ubrzo usledio i wegov biolo{ki kraj i silazak sa istorijske pozornice. Zato je u pravu Sima ]irkovi}, koji, govore}i o Kosovskoj bici na osnovu istorijskih podataka, zakqu~uje da je tu ipak ,,najbitnije upravo trajawe, neprekinuto se}awe, zbog koga Kosovska bitka predstavqa jednu od osovina istorijske svesti, koja je pomagala da se narod o~uva u vekovima turske vlasti bez dràve, bez institucije, samo sa Crkvom i kulturom koju je bilo sve teè odràvatiß18. Na Kosovu smo izgubili kneza koji bi nas vodio jo{ koju desetinu godina, ali smo dobili Sveca (i Svetiteqa) koji nas vodi pravim putem evo {est stotina godina, i koji ne}e prestati da nas vodi dok mi ne prestanemo da ga sledimo. No, to bi tada bio na{ kraj i poraz, a ne wegov. Izgubili smo zemaqsku dràvu, a osnovali Nebesku 18. S. ]irkovi}, ,,[est stotina godina docnijeß, Kosovska narodna ~itanka 1989, Dalmatinsko Kosovo, str. 11.

378

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Srbiju u koju se vekovima seli sve {to je u na{em narodu ,,sveto i ~estito i milome Bogu pristupa~noß. Tu misao je divno izrazio jedan na{ savremeni pesnik, koji za na{ narod veli: Sleduju}i Bogu i precima, Naselismo nebo sa svecima. No, te{ko je dogledati i domisliti {ta bi bilo da Kosova nije bilo. Nema sumwe, govori Milan Komneni}, ,,bez vite{kog gesta na Kosovu druk~ije bi danas izgledala Evropa, druk~ija bi bila sudbina hri{}anstva, druk~ija bi bila duhovna ba{tina neprosve}enog sveta. Druk~iji bi, naposletku bili i Srbi. Vekovi wihovog ìvota mo`da bi bili sre}niji, ali ne i osmi{qeniji, s vi{e lagodnosti, a s mawe dostojanstva, bliì vrednostima zemqe, ali daqi od Boga. Kosovski ~in je epohalno odredio karakter srpskog ~oveka za sva vremena.ß19 Samo u svetlu Vidovdana i Kosovske etike, koja se sastoji u saznawu da ,,dobro nema cenu, a zlo nema izgleda na pobeduß20, srpski narod je smogao snage ne samo da bezbroj puta u svojoj istoriji ponovi ,,Kosovki martirijumß, i to od Kosova do Jadovna, do Jasenovca i bezbroj jama bezdanica ispuwenih telima srpskih novomu~enika, nego i snage, da po ugledu na svoga Gospoda, oprosti svojim mu~iteqima. Vaspitani u Kosovskom duhu, Srbi su postali ,,narod pra{tawa a ne odmazde, blagorodnosti a ne bratoistrebnosti, narod izrana19. Obra}awa, str. 68. 20. Isto, str. 68.

379

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

vqenog (i ~esto ~ere~enog) tela ali celcate du{e. Time taj narod sija u zra~ewu Hristove blagodati kao redak me|u retkima koji je patwu podneo jer joj je znao smisao, koji je pobe|ivao greh jer je znao u ime ~ega ga pobe|uje, koji je zlotvoru pra{tao jer je u wemu uvek prepoznao brata.ß21 Postradavawe srpskog naroda kroz vekove svelo bi se, istorijski posmatrano, samo na beslovesan pokoq da se taj narod nije stradawem digao me|u izabrane Hristonosne narode.22 A to je postigao jer je za svoga duhovnog vo|u neprekidno imao ~itavu plejadu svetih i slavnih predaka, na ~elu kojih su uvek bili sveti Sava i sveti velikomu~enik Kosovski knez Lazar.

21. Isto, 94. 22. Isto.

380

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

ХИЛАНДАР У ИСТОРИЈИ СРПСКЕ ЦРКВЕ И СРПСКОГ НАРОДА du}e 1998. godine na{a carska Lavra, manastir Hilandar do~ekuje i proslavqa osamstogodi{wicu svoga postojawa i aktivnog delovawa u istoriji Srpske Pravoslavne Crkve i srpskog naroda. To i jeste razlog da se ove godine na Saboru oca Justina osvrnemo u na{em predavawu na taj zna~ajan i redak jubilej. Retki su doga|aji, ne samo u istoriji srpskog naroda nego i ~itave Evrope, koji zavre|uju obeleàvawe osamstogodi{wice svoga postojawa. Pre dvadeset pet godina skromno je proslavqena osamstogodi{wica ro|ewa svetoga Save; pre desetak i 381

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ne{to godina u Srbiji smo sve~ano obeleìli proslavu osamstogodi{wice podizawa i postojawa manastira Studenice ‡ majke srpskih manastira. Sada obeleàvamo osamstogodi{wicu manastira Hilandara, i verovatno }emo po~ekati poduè neki slede}i doga|aj iz na{e crkvene ili nacionalne istorije koji zavre|uje jedan takav jubilej. Govoriti pak o slavqeniku koji postoji osamsto godina nije nimalo lako. Pogotovu o manastiru Hilandaru, ~ija je duga istorija mnogoplodna u svim segmentima duhovnog, kulturnog i politi~kog ìvota, ~iji je ìvot uzajamno proìman sa ìvotom ~itavog srpskog naroda, dele}i istu sudbinu kako u uzdizawu i procvatu, tako i u vremenima stradawa, kojih nije bilo malo. Manastir Hilandar i srpski narod postoje vekovima na principu spojenih sudova. Politi~ko, versko i duhovno stawe u Srbiji odraàva se i na ìvot manastira Hilandara, i obratno ‡ duhovno i kulturno stawe u Hilandaru uti~e i doprinosi duhovnom stawu u samoj Srbiji. Tako je bilo od po~etka, tako je i danas. Pritom nije lako odrediti {ta od ~ega zavisi: da li stawe u Hilandaru zavisi od stawa na{eg naroda u Srbiji, ili obratno. Taj uzajamni uticaj Srbije na Hilandar i Hilandara na Srbiju i jeste predmet na{eg izlagawa. Ali o~ekivati od jednog ~lanka ili jednog predavawa da ono u sebi sadrì sve bitno o bogatoj hilandarskoj istoriji, misli, umetnosti, o hilandarskom mona{tvu, i svemu ostalom {to je u vezi sa manastirom Hilandarom, skoro da je uzalu382

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

dan zahtev. To prevazilazi okvire ne samo jednog predavawa nego i obim bilo koje kwige. Za to je potrebna ~itava jedna biblioteka. Ona i postoji, jer u na{oj novijoj nauci o Hilandaru dali su svoj doprinos najblistaviji umovi iz na{eg naroda, po~ev od Jovana Raji}a, preko Nikifora Du~i}a, Vladimira ]orovi}a, Radoslava Gruji}a, pa sve do akademika Svetozara Radoj~i}a, na{eg savremenika. Ali, po~nimo redom. Istorija manastira Hilandara, wegova izgradwa i po~etak vezan je za osniva~e i tvorce prve srpske dràve u Ra{koj, svetog Stefana Nemawu, u mona{tvu nare~enog Simeona i wegovog najmla|eg sina Rastka, docnije svetoga Savu. Rastko je, kao {to je poznato, napustio o~ev dom i odbegao u Svetu Goru oko 1191. godine. Mona{ki postrig primio je u starom Rusiku od strane ruskih monaha, ali ubrzo prelazi u gr~ki manastir Vatoped. Wemu se posle nekoliko godina pridruùje i wegov otac po telu, koji se odrekao prestola i zamona{io u svojoj zadu`bini, manastiru Studenici. Na Svetu Goru je do{ao kao velikoshimnik Simeon. Na{av{i se zajedno, a vo|eni qubavqu prema svome ota~astvu, otac i sin, Simeon i Sava, preduzimaju sve {to je potrebno da zasnuju srpsku obiteq na Svetoj Gori. Najpre, jo{ po~etkom 1198. godine Sava uspeva da u Carigradu dobije od cara Aleksija III An|ela, Hrisovuqu za obnovu malog i zapustelog manastira Hilandara, koji se sa svima svetim mestima u Milejama stavqa pod upravu 383

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Simeona i Save kao potpuno samoupravni manastir, ,,da bude Srbima na poklon ve~niß. Odmah zatim, u toku druge polovine 1198. godine, i Simeon Nemawa izdaje zlatope~atnu povequ Hilandaru, kojom je Hilandar konstituisan kao srpski manastir i ktitorsko nasle|e porodice Nemawi}a. Nemawin sredwi sin i naslednik na prestolu velikog ùpana Stefan (docnije nazvan Prvoven~ani), bogatim prilozima u zlatu i drugom materijalu pomaè ocu i bratu da Hilandar {to pre podignu. Opisuju}i sam na~in podizawa Hilandara, otac Justin Popovi} u ìtiju svetoga Save ovako pi{e: ,,Uzev{i blagoslov od igumana i od oca svog, hristo~e`wivi Sava sakupi vrlo mnogo radnika, odvede ih u Hilandar, i za kratko vreme uradi vrlo mnogo. On zate~e u Hilandaru sve zapustelo sem crkve, pa i ona be{e u ru{evinama. I odmah po~e zidati manastir, i okolo manastira sazida grad i veliki pirg u wemu; podiè i trpezariju iz osnova, i sagradi dovoqno kelija bratiji; obnovi i crkvu, i zlatom je ispisa, i ukrasi je ikonama, zavesama i svetim sasudima.ß Sve to, Bo`jom pomo}u i bogatom rukom, on svr{i brzo, i Hilandar bi dovr{en u junu 1199. godine i u wega se preseli{e iz Vatopeda Simeon i Sava sa jo{ petnaestak monaha, uglavnom srpskog porekla. Starac Simeon, ispuwen rado{}u i blagodarno{}u Bogu zbog zavr{enog dela oko obnove Hilandara, nije u wemu dugo poìveo. Ve} 13. februara 1200. godine prestavio se u Gospodu i bio sahrawen u samoj crkvi manastira Hilandara. 384

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Iako je manastir imao svoga igumana (prvi je bio iguman Metodije), o Hilandaru je i daqe celoga svoga ìvota, a naro~ito kao Arhiepiskop Srpske Crkve, glavnu brigu vodio Sava. Brigu o Hilandaru vodili su i svi potowi Nemawi}i; svaki je po ne{to u Hilandaru dogradio i uradio, i ostavio spomen sebi u toj jedinstvenoj riznici srpskoga naroda. Me|u wima se naro~ito istakao kraq Uro{ I, i posebno kraq Milutin, koji je izme|u ostalog na mestu malene Savine crkve podigao dana{wi velelepni hram u Hilandaru i bogato ga ukrasio ìvopisom i ostalim dragocenostima. Posle Milutina, u sredwem veku, najve}eg traga je ostavio srpski knez Lazar, dozidav{i na Milutinovu crkvu spoqnu pripratu. Vladari iz ku}e Nemawi}a, kao i iz ostalih vladarskih ku}a sredwovekovne Srbije, brinuli su i o ekonomskoj osnovi za egzistenciju i ìvot manastira. Tako je jo{ Stevan Nemawa ktitorskom poveqom 1198. godine darovao u vlastelinstvo manastiru Hilandaru devet sela u okolini Prizrena. Wegov primer su sledili i wegovi naslednici, tako da je opseg i ekonomski potencijal hilandarskih imawa u sredwem veku bio narastao u najve}i kompleks crkvenog manastirskog poseda sredwovekovne Srbije, obuhvataju}i ogromne teritorije u Pe}koj i Hvostanskoj oblasti, u Pomoravqu, u Solunskoj i Strumskoj oblasti, a posebno na Halkidici. Ovakva materijalna baza, veliki broj monaha u Hilandaru, wegova povezanost sa Carigradom i 385

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

Vizantijom, sa vizantijskom duhovno{}u i kulturom, stvorilo je od Hilandara jedan mo}ni duhovni, kulturni pa i politi~ki centar sredwovekovne Srbije. Hilandar je, dakle, ne samo dobijao iz Srbije bogate poklone i vlastelinstva, nego i podmladak u mona{tvu. A zauzvrat je davao Srbiji sposobne i {kolovane qude za najvi{a mesta kako u crkvenoj jerarhiji, mnogobrojne Episkope, Arhiepiskope i Patrijarhe, tako i za ugledna i uticajna mesta na vladarskim dvorovima. Kada je sveti Sava 1219. godine izdejstvovao u Nikeji samostalost Srpske Crkve i postao wen prvi Arhiepiskop, on je na povratku u Srbiju preko Hilandara nosio sa sobom ne samo kwige na kojima }e graditi novu crkvenu i dràvnu organizaciju (Krm~ija), nego vodio i qude koje }e hirotonisti za prve Episkope i sa wima tu organizaciju sprovesti u ìvot. I docnije su mnogi Hilandarci i hilandarski igumani postajali Episkopi i Arhiepiskopi u Srbiji. Od jedanaest Arhiepiskopa Srpske Pravoslane Crkve od svetoga Save sve do progla{ewa Patrijar{ije 1347. g. za sedmoricu se zna sigurno da su bili vaspitanici manastira Hilandara. Tako je Sava II, najmla|i sin Stefana Prvoven~anog (Predislav), kao Hilandarac izabran za Tre}eg Arhiepiskopa srpskog, naslediv{i svetog Arsenija Sremca. Pomenu}emo ovde samo jo{ neka imena, kao: Joanikija, Evstatija, a naro~ito Nikodima i Danila II, koji su zauzimali Arhijerejski presto u vreme kraqa Milutina. Nikodim je jo{ kao 386

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

hilandarski iguman odlazio u Carigrad u diplomatsku misiju kod vizantijskog cara Andronika II. Nikodim je 6. januara 1321. godine krunisao Stevana De~anskog za kraqa. Nikodim je ina~e ocewen kao neobi~na pojava u po~etku XIV veka, kako u Crkvi, tako i u dràvi srpskoj. Ipak, vi{e poznat i hvaqen bio je Danilo II, u~iteq i naslednik Nikodima. Danilo II je, posle svetog Save, kod nas najpoznatiji crkveni velikodostojnik sredwega veka, kako u istoriji Hilandara, tako i ~itave Srpske Crkve. U neposrednom dodiru s maticom duhovnog ìvota Svete Gore prvih decenija XIV veka, savremenik i poznanik velikih gr~kih duhovnika, teologa i crkvenih poglavara koji su ìveli ili prolazili kroz Svetu Goru, on je veoma mnogo doprineo da proces vizantinizacije sredwovekovne Srbije dobije potrebnu dubinu i trajnost. Sa Danilom upravo po~iwe niz hilandarskih igumana ‡ dràvnika i diplomata, i predanih radnika na kulturnom i prosvetnom poqu u Srbiji. Hilandar naro~iti procvat i napredak u svakom pogledu doìvqava za vreme kraqa i cara Du{ana (1331‡1355), koji na jedno vreme ~itavu Svetu Goru ukqu~uje u sastav svoje dràve. Tada je iguman i duhovnik hilandarski ujedno bio i duhovnik samog Du{ana. Du{an je Hilandar uzdigao na najvi{i stupaw u ~itavoj wegovoj sredwovekovnoj istoriji. Hilandar je u zenitu svoga razvoja. Deset Du{anovih poveqa oblikovalo je glavnu masu hilandarskog vlastelinstva. 387

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

âk i docnije, krajem XIV i po~etkom XV veka za vreme Srpske kneèvine i despotovine, Hilandar i Srbija su tesno povezani, naro~ito za vreme kneza Lazara.Tu se naro~ito isti~e Hilandarac i Srbin starac Isaija, koji 1375. godine posreduje izme|u Srpske crkve i Carigradske Patrijar{ije radi ukidawa anateme (ekskomunikacije) ba~ene na Srpsku Crkvu, uspostavqawa crkvenog jedinstva i priznawa Srpske autokefalne Patrijar{ije. To je ujedno i posledwa, izuzetno va`na i uspe{na diplomatska misija hilandarskih i svetogorskih Srba izme|u Srbije i Vizantije, pred potpadawe ovih pod tursku okupaciju. Hilandar je, kao {to smo videli, kroz ceo sredwi vek bio du{a razvoja i napredovawa u Srbiji svega {to je dobro, sveto i ~estito bilo. Hilandar je bio prvi srpski univerzitet, prvi kulturni i kwièvni centar iz koga su duhovnost, kultura i pismenost zra~ili prema Srbiji. Prvi kwièvnik hilandarski i srpski bio je, nema sumwe, sam sveti Sava. Za vreme u kome je ìveo i okolnosti pod kojima je radio, sveti Sava je istovremeno i prevodilac, ali i samosvojan i plodan pisac. Sve {to je sveti Sava uradio na ovom poqu, bilo je izazvano prakti~nom potrebom slu`be koju je vr{io. Prvi kwièvni sastav svetoga Save bio je Karejski tipik, napisan 1199. godine. To je, u stvari, skitski mona{ki ustav, koji propisuje na~in ìvota i molitve monaha u Karejskoj isposnici (mu~alnici) u koju se i sam Sveti Sava rado po388

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

vla~io na podvig. Iste godine on je napisao i Hilandarski tipik, predvi|en za ìvot manastirskog op{teì}a. To je upravo preveden i potrebama Hilandara prilago|en Evergetidski tipik iz Carigrada. Docnije, kada je sveti Sava postao iguman studeni~ki, napisao je i Studeni~ki tipik, koji je veoma sli~an hilandarskom. Ovi prvi kwièvni radovi svetoga Save imali su ogroman zna~aj za formirawe i oblikovawe srpskog mona{tva, kako u Hilandaru, tako i po manastirima u Srbiji, koji su podizani kao zadu`bine od svih vladara iz porodice Nemawi}a ili wihove vlastele, pa i kasnije. Duhovnost, prosveta i kultura iz Hilandara, preko ovih manastira u Srbiji, preno{eni su i u sam narod koji je svoje manastire rado pose}ivao, u wima se molio i utehu sebi nalazio. Pored Tipika, prevoda Krm~ije za organizovawe samostalne Srpske Crkve, sveti Sava je napisao jo{ i @ivot svetog Simeona, koji je sme{ten u po~etku Studeni~kog tipika, kao i Slu`bu svetom Simeonu za bogoslu`benu upotrebu. Ostala je od wega i ~uvena Beseda o pravoj veri, koju je izgovorio na svom ustoli~ewu u @i~i. Posle svetog Save javio se niz pisaca koji su pisali ìvotopise na{ih vladara i najvi{ih crkvenih predstavnika. Tu su pored kraqa Stefana Prvoven~anog, koji je tako|e napisao @ivot svetog Simeona, najpoznatija imena hilandarskih monaha i biografa svetoga Save Domentijana i Teodosija. Ali, najzna~ajniji pisac i kwièvnik 389

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

srpski sredwega veka jeste, nema sumwe, Arhiepiskop Danilo II, pisac @ivota kraqeva i Arhiepiskopa srpskih. Na doradi ovoga kwièvnog dela radili su i Danilovi nastavqa~i, iako se ne znaju po imenu. Prvi od wih, zna se, napisao je @ivot kraqa Stevana De~anskog i @ivot Arhiepiskopa Danila II. Krajem XIV i po~etkom XV veka vidno se isti~u na kwièvnom poqu imena Grigorija Camblaka i Konstantina Filosofa, kao i ime Despota Stevana Lazarevi}a koji nam je ostavio Slovo qubve i Mudrost i proro~anstvo. Hilandar je pored pismenosti i kwièvnosti bio centar gde se negovala i razvijala i crkvena umetnost, posebno ikonopis i duborez. Prema nekim izvorima prava istorija srpske crkvene umetnosti sredweg veka po~iwe od vremena kada je Nemawa po~eo vladati, izgra|ivati sredwovekovnu Srbiju i zidati u woj svoje zadu`bine. U arhitektonskom smislu, na stil crkvenih zadu`bina u Srbiji tokom sredwega veka vr{eni su razni uticaji iz Vizantije, Svete Gore, Istoka (preko Sicilije i ju`ne Italije), ali i uticaj Zapada preko na{eg Primorja, naro~ito preko Kotora. U ìvopisawu crkava i u ikonopisu u Srbiji, uticaj Vizantije i Svete Gore bio je dominantan. Hilandarski ìvopis i ikonopis nalazili su se tokom ~itavog XIII veka u sredi{tu najnaprednijih umetni~kih strujawa u vizantijskom svetu i u srpskoj dràvi. To, svakako, stoga, {to su slikari bili najve}im delom monasi, koji su u svome umetni~kom radu imali da respektuju propise i crkve i svoga ~ina. 390

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Ipak, kad su u pitawu srpski majstori, moè se re}i da su oni, u traèwu jednog novog izraza, postali eklekti~ari, {to je dokaz elasti~nosti wihovog talenta. Podjednako bliski vizantijskim i romanskim kulturnim centrima, oni su (Srbi) neobi~no brzo umetni~ki sazreli i stvorili vi{e stilova crkvene umetnosti na prostorima sredwevekovne Srbije (ra{ki, moravski). Carigradski uticaji na srpsko slikarstvo ranog XIV veka bili su jaki, ali su umetni~ke tradicije u sredwovekovnoj Srbiji bile toliko razvijene, da se i u godinama najja~eg talasa vizantinizma sa~uvao osnovni karakter stare srpske umetnosti, koja se razvijala po zakonima svoje sredine. Ovakav mnogostran i mnogoplodan razvoj manastira Hilandara i wegov blagotvoran uticaj na duhovni, kulturni i umetni~ki ìvot srpskog naroda, koji je trajao oko dvesta godina za vreme Nemawi}a, prekinuli su i pomutili doga|aji nastali dolaskom Turaka na Balkan i padom pod tursko ropstvo kako cele Svete Gore, pa i manastira Hilandara, tako i svih pravoslavnih zemaqa na Balkanu, pa i cele Srbije. Ubrzo posle Mari~ke bitke (1371), Sveta Gora je padala pod Turke vi{e puta, najpre 1387, a kona~no 1430. godine. Tako se Hilandar i pre Kosovske bitke na{ao u oblasti turskog zavojevawa, a obreo se pod turskom vla{}u punih trideset godina pre kona~nog pada Srbije (1459). Istina, Turci nisu dirali u autonomiju Svete Gore, pa ni u samostalnost svetogorskih manastira, ali se 391

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

ipak uslovi za opstanak i ìvot manastira bitno mewaju. Izgubqen je raniji pouzdan oslonac u pravoslavnim hri{}anskim dràvama Balkana, pa su i ekonomske prilike postale teè. Taj proces, istina, nije tekao tako naglo, ve} postupno i lagano, prate}i sudbinu mati~nih balkanskih zemaqa, a kad je re~ o Hilandaru, sudbinu srpske zemqe. Tek se sa kona~nim padom Srbije (1459) gubi nekada{wa veza izme|u Hilandara i Srbije. Za vreme turske vlasti, ve} u drugoj polovini XV veka, Hilandar je izgubio ve}i deo svoga ogromnog vlastelinstva, a i ono imawa {to mu je ostalo biva optere}eno velikim da`binama novoj vlasti. To je prinudilo hilandarske monahe (kao uostalom i ostale manastire na Svetoj Gori) da traè nove politi~ke i ekonomske oslonce. Za Hilandar veoma bitan izvor pomo}i postaje pravoslavna, slobodna i mo}na Rusija, kuda se hilandarski monasi upu}uju za sakupqawe priloga, odakle se vra}aju sa bogatim prilozima i poklonima ne samo pobo`nog naroda, nego i samih ruskih careva. Ugled hilandarskih monaha, pre svega kao duhovnika, u Rusiji je veliki. Ta putovawa Hilandaraca u Rusiju, koja su zapo~ela ve} po~etkom XVI veka, nastavi}e se kontinuirano sve do IX veka. Hilandarci su za sakupqawe pomo}i odlazili ne smo u Rusiju, nego i {irom balkanskih zemaqa, pa razumqivo i u Srbiju. To je sada novi vid uzajamnog uticaja, kada Hilandar nastavqa svoju plodotvornu duhovnu misiju u srpskom narodu, a srpski narod, umesto nekada bogatih darovnica vladar392

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

skih ku}a, pomaè svoj Hilandar skromnim prilozima, odvajaju}i ~esto i od svojih usta. U Hilandaru su sa~uvane kwige prilo`nika, takozvane ,,parusijeß ili ,,proskomidijeß, po{to su se imena prilo`nika imala pomiwati na proskomidiji, za vreme svete Liturgije. Odlazak monaha u ,,pisanijuß nije bila nikakva ,,pro{waß u onom poniàvaju}em smislu, kako se dosta dugo pogre{no shvatalo. Na tim putovawima Hilandarci su u neposrednom kontaktu sa narodom preko propovedi i ispovesti, ~uvali i oìvqavali istorijsku svest u narodu. I kao {to je u sredwem veku Hilandar bio stvarni predstavnik srpske dràvnosti, na jednoj stranoj vizantijskoj teritoriji, tako je u tursko doba sav srpski narod gledao u wemu pouzdano i neuni{tivo svedo~anstvo svoga slobodnog ìvota, svoje dràve, Crkve i kulture. S druge strane, nije se ugasila ni briga srpskih Patrijaraha, Episkopa i sve{tenstva za Hilandar. Mnoge kwige i sakralni predmeti u Hilandaru svedo~e o tome sa koliko su se brige starali o svom manastiru srpski Pe}ki Patrijarsi. Mnogi od wih su i pose}ivali Hilandar, te ona nit ,,spojenih sudovaß nikada nije prekidana. I u ovom turskom periodu prilike su se postepeno ustalile i ìvot manastira je kako-tako normalno funkcionisao. Iako smawenog intenziteta i originalnosti, u Hilandaru se i sada neguje kako prepisiva~ka i prevodila~ka delatnost u~enih monaha, tako umetni~ko stvarala{tvo, pa i gra|evinska delatnost. Prilago|avawe mana393

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

stira otomanskom dràvno-pravnom sistemu trajalo je dosta dugo, pa je oìvqavawe ovih aktivnosti usledilo tek posle nekih stotinu godina od turske najezde. Ipak, manastir Hilandar je tek u XVIII veku doìveo svoju veliku obnovu, najve}u posle one u sredwem veku. Tome je doprinela materijalna i duhovna povezanost sa glavnim podunavskim centrima srpskog naroda. Te veze su doprinele ne samo materijalnoj obnovi manastira, nego i bu|ewu saznawa u svim slojevima dru{tva o velikoj istorijskoj ulozi i kultnom zna~ewu Hilandara za ceo srpski narod. Istovremeno u tim burnim vremenima sve vi{e dolazi do izraàja za{titni~ka uloga Pe}ke Patrijar{ije prema manastiru Hilandaru, {to u XVIII veku preuzima Karlova~ka Mitropolija, koja je objediwavala sve Srbe u Austrijskoj carevini. Veze manastira Hilandara sa Karlova~kom Mitropolijom bile su za Srbe u Austriji od velikog kulturnog, duhovnog i politi~kog zna~aja. Hilandarci se brzo prilago|avaju izmewenim dru{tvenim i politi~kim prilikama Srba u Austriji, gde nailaze na podr{ku i ktitorstvo {irih gra|anskih krugova. Umesto nekada dare`qivih pojedinaca, sada brigu o odràvawu starih manastira vode {iri slojevi dru{tva. U takvim duhovnim kretawima XVIII veka, iskusni hilandarski monasi na{li su svoje mesto. Oni su postali ~vrsta spona izme|u izbeglih Srba u Austriji sa wihovim mati~nim delovima, 394

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

kao i sa duhovnim korenima na Svetoj Gori, koje su usadili jo{ sveti Sava i sveti Simeon. Ovi Hilandarci, {tavi{e, prenosili su u nove krajeve i duh svetogorskog, internacionalnog pravoslavqa, povezuju}i upravo tim sponama i sve pravoslavne hri{}ane na Balkanu, ~ime su, i ne budu}i toga svesni, postavqali temeq pokreta balkanskih hri{}ana za oslobo|ewe od turskog iga. Sa ~itavim svojim okruèwem, i istorija manastira Hilandara u XIX veku puna je dramati~nih i velikih potresa. Celo podru~je Atosa bilo je najaktivnije ukqu~eno u oslobodila~ke borbe gr~kog naroda, {to je odmah izazvalo i turske represalije. U manastiru Hilandaru bila je sme{tena jedna turska posada, od koje je bratstvo trpelo veliko nasiqe. O tom te{kom stawu svedo~i pismo manastirske Uprave, od 5. oktobra 1828. godine, upu}eno arhimandritu kir Isaiji, u kojem monasi opisuju svoje te{ko stawe, jer je svako zlo koje je tada pretrpela Sveta Gora pro{lo kroz wihov manastir, tako da je u wemu tada ìvelo samo dvadeset bolesnih monaha. Ne{to ranije, jo{ 1820. godine, hilandarski monasi obratli su se srpskom knezu Milo{u molbom da im on bude ktitor, {to je ovaj sa rado{}u prihvatio. Te svoje prve veze s manastirom Hilandarom knez Milo{ je brzo pro{irio i na ostale svetogorske manastire, a osobito na Veliku Lavru. Ve} 20. oktobra 1835. godine, predstavnici svih svetogorskih manastira {aqu knezu Milo{u svoju zahvalnicu, povodom wegovog velikog 395

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

dara svim manastirima u iznosu od sto hiqada gro{a. Taj prvi ve}i dar Kneèvina Srbija je kasnije pretvorila u neku vrstu svoje stalne godi{we pomo}i. Posebno je Srbija pruàla pomo} Hilandaru tokom XIX veka u vezi sa re{avawem sporova oko manastirskih zemqi{nih me|a. Tome su doprinosili i veliki napori srpskih poslanika u Carigradu da preko najvi{ih turskih vlasti spre~e zloupotrebe lokalnih ~inovnika. Od {ezdesetih godina XIX veka za manastir Hilandar se posebno zalaè i beogradski Mitropolit Mihailo, poku{avaju}i da sredi prilike u samom manastiru, gde su otpo~ele raspre me|u bugarsko-srpskom bratijom. Tom ciqu posluìla je i poseta kraqa Aleksandra I Obrenovi}a, posle koje je do{lo do kona~nog preokreta u bugarskosrpskim odnosima. Tek tada su stvoreni preduslovi i za punu unutra{wu konsolidaciju me|u manastirskom bratijom. U takvom sre|enom stawu, manastir Hilandar je do~ekao i nove, izmewene prilike posle Prvog svetskog rata, kada je Atos kona~no postao sastavni deo Gr~ke. Od tada u wegovoj dugoj istoriji po~iwe nova era. U najnovijem periodu, po~ev od zavr{etka Drugog svetskog rata, Hilandar ponovo zadobija centralni zna~aj u duhovnom i kulturnom ìvotu srpskog naroda {irom sveta. Tome sigurno doprinose na svoj na~in savremena sredstva prevoza kojima se do Hilandara moè sti}i za veoma kratko vreme, ma iz kog dela sveta. Posete Hilandaru su naro~ito ~este i brojne iz Srbije. Ti poklonici 396

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

u stawu su da za par dana upoznaju na jednom mestu svu veli~inu i slavu srpskog naroda kroz istoriju, i da se istovremeno duhovno preporode. Uticaj Hilandara je i u drugom smeru. Duhovnici manastira Hilandara (starac Nikanor) ~esto pose}uju Srbiju, uspostavqaju kontakt sa mona{tvom i vernicima u Srbiji, ali i daleko {ire po ~itavom svetu. Na jednoj takvoj misiji izvan Hilandara, ~ak u dalekoj Australiji, starca Nikanora je i smrt zadesila. Preko wegovog groba tamo, Hilandar je sve prisutniji kod na{eg naroda u toj dalekoj zemqi. Pojedini monasi, koji su u Hilandar do{li iz srpske Dijaspore, odràvaju ìve veze s svojim prijateqima i poznanicima iz tih zemaqa gde su ranije ìveli. Povremeno odlaze u svet i drè zapaèna predavawa ne samo iz istorije manastira Hilandara, nego iz oblasti pravoslavne duhovnosti i teologije. Prepiska hilandarskih monaha s mnogobrojnim posetiocima i prijateqima je koliko obimna, toliko i zna~ajna, kao i izdavawe ~asopisa Hilandar koji stiè u sve krajeve sveta, preko ,,Hilandaraca van Hilandaraß. U posledwih nekoliko godina, pripremaju}i se i sami za do~ek i proslavu velikog jubileja ‡ osamstogodi{wice Hilandara, u Hilandaru je oìvela prevodila~ka i izdava~ka delatnost kwiga duhovno-pou~ne sadrìne, sa ciqem da se pripomogne duhovnom bu|ewu i preporodu srpskog naroda, u dobroj meri obezboènom za vreme pedesetogodi{we komunisti~ko-ateisti~ke tira397

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

nije. Do sada je iza{lo preko dvadeset naslova, i sve se one mogu na}i kako u manastiru Hilandaru, tako i u kwiàrama {irom Srbije. Nadamo se da }e i sama proslava osamstogodi{wice manastira Hilandara, sve manifestacije koje povodom toga budu organizovane bilo u Hilandaru, Srbiji ili drugde u svetu, imati veliki zna~aj ne samo za Hilandar nego i za ceo srpski narod. To }e probuditi i osveìti narodno pam}ewe na svoje slavne i svete pretke, tvorce srpske dràve, ktitore manastira Hilandara svetog Savu i svetog Simeona, ali i na sav onaj zna~aj koji je Hilandar imao u srpskom narodu za proteklih osam stotina godina. A to }e biti zalog i garancija da }e istu misiju Hilandar vr{iti u srpskom narodu i u vekovima koji dolaze, a da }e srpski narod voleti i ~uvati svoj Hilandar.

398

СА ХРИСТОМ КРОЗ ЖИВОТ

Издаје: ATOC Мисионарски и духовни центар Нушићева 5, Београд, тел. 011 - 32 24 234 e-mail: [email protected] www.atos.org.yu Главни уредник: Протосинђел Симеон Технички уредник: Владимир Виловски Графичко обликовање и припрема за штампу: ATOC Штампа: Флеш, Земун Тираж: 1000

Београд 2005.

399

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ

cip 400

Са Христом кроз живот ~ зборник

Short Description

Description

Comments

We need your help!