СРБИЈА Од 1858 До 1903

СРПСКИ НАРОД У XIX ВЕКУ

С Р П С К И НАРОД У XIX ВЕКУ УРЕДНИК:

СТ. СТАНОиЕВИЋ

УРЕЋИВАЧКИ О Д Б О Р :

ЈО ВАН ЈОВАНОВИЋ . СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ , НИНОЛА СТОЈАНОВИЋ

НЊИГА ТРЕЋА

ДР. ВАОА ЧУБРИЛОВИЋ СРБИЈА ОД 1858— 1878 И ДР. В. ЋОРОВИЋ ОД 1878-1903

ИЗДАВАННО И НЊ ИЖ АРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ

ГЕЦА КОН

А .Д .-Б Е О Г Р А Д

Д Р . В А С А ЧУБРИЛОВИТ* и ДР. В. Ћ О Р О В И Ћ

С Р Б И ЈА ОД

1858

ДО

1903

ИЗД АВАЧН О И НЊ ИШ АРСНО ПРЕДУЗЕЋЕ

ГЕЦА К О Н А Д. -

БЕОГРАД

Ш Т А М П А Р И Ј А Д РАГ. Г Р Е Г О Р И Ћ В Е О ГР Д Д , Страхин=и1^а Бана улмца 7 5

I Друга влада Милошева 1. М и л о ш е ва спол>но-лолитичка активност

Олигархиски режим који су завели у Србији уставобранитељи после протеривања Обреновића, дотрајао је био 1858. Велики покрети настали у Европи 1848, прегазили су и уставобранитеље. Њихова патриархална владавина, њихов нримитивни бирократизам, примљев са аустриске Војне Границе или из мађарских жупанија и Вучићева сел>ачка демагогија, нису више одговарали схватањима и расноложењу нових прилика и нових нараштаја у Србији. Током XIX века градови у Србији добијају национално обележје. Од педесетих година на овамо јавл>а се њена на западу школована интелигенција. И једни и други јављају се 1858 и траже утицај на вођење државне политике. Расла и развијала се под утицајем великих идеја носиља европске револуције 1848, под идејом демократије и начела народности н прва србијанска иителигенција и њено грађанство уплићу се у борбу Санета и кнеза Александра Карађорђевића и претварају је у буну народа против и једног и другог. Док млада србијанска интелигенција претстављена Јевремом Грујићем и друговима први пут се ставља на чело своме селшштну на Светоандрејској скупштини у борби за извојевање народних слобода рушећи и Гарашанин-Вучићеву саветску олиграхију и кнеза Александра Карађорђевића са његовим тежњама за личним режимом, дотле јој на улици београдско грађанство пружа оружану потпору против кнежеве војске. Доиста, тешко да би се усудила Свегоандрејска скупштина да изгласа збацивање са престола Александра

евића и повратак Милоша Обреновића да није имала ослонца на оружани Београд. Тако је враћање на престо старог кнеза Милоша Обреновића више дошло не као последица неке јаке Обреновићевске акције, — него као израз народне тежње да се престане са недемократском саветском управому земљи а ненародном политиком споља. Посебице није могао бити задовољан једном сувише попустљивом политиком саветском према Аустрији и Турској нараштај који је суделовао у револуцији 1848/9, па сам био захваћен таласом националног буђења и полета, који је у то доба носио европске народе. Стога је повратак на престо вође другог српског устанка схваћен код свих Срба и у Србији и ван ње као почетак једног новог доба и увод у једну велику акцију за народно ослобођење и уједињење. Управо из горњих разлога пад кнеза Александра Карађорђевића и уставобранитељског режима рђаво је одјекнуо у Цариграду и Бечу. Истина, ни Аустрија ни Турска нису успеле ујесен 1858 кад су покушале да спрече сазив Светоандрејске скупштине. Можда би им то пошло за руком да су се умешале још у самом почетку, али пошто је то била само борба између кнеза и Савета, они нису сматрали да имају озбиљнијих разлога да бране кнеза и Гарашанина. Кад је Светоандрејска скупштина 11/23 децембра 1858 изгласала враћање Милоша Обреновића на српски престо, односи су се из темеља изменили. Место једног слабог кнеза који је делио власт са саветском олигархијом, за владаоца Србије долазио је опет оснивач државе. Повратак Обреновића значио је враћање Србије активној политици на Блакану, а с тиме за Аустрију враћање стрепња због немира на јужним границама. Зато је Беч покушао да скрене ток догађаја објављујући силама да ће посести београдску тврђаву, али је наишао на руско-француски отпор. Отоманска Порта се је још више била одупрла Милошевом повратку. Истога Дана, када је збачен Александар Карађорђевић, 11 децембра 1858, замолила .је Светоандрејска скупштина Порту да призна њену од-

7 луку и потврди избор кнеза Милоша. Порта је 16/28 децембра одговорила да сматра незакбнитим збацивање Александра Карађорђевића, и враћање Милоша Обреновића. Она је издала наредбу комесару Кабули еф. да гговери привремену управу земље Миши Анастасијевићу, претседнику Светоандрејске скупшшне, или да извршну власт преузму влада и Савет. У гом случају Светоандрејска скупштина би се рапустила, а Порта би чекала на кнежеву оставку или на законити израз народне воље. Руски и француски посланик у Цариграду устали су против горњих схватања турске владе. Сами догађаји у Србији тако су се развијали да су се Портине одлуке могле спровести само оружаном силом, а она те силе нити је имала, нити је смела употребити. Зато је признат Милошев избор и кнез је Александар, по савету Кабуле ефендије, потписао оставку и отишао у изгнанство. Истакли смо у почетку да је кнез Милош поново дошао на престо ношен народном тежњом за дубоким променама у унутарњој и спољној политици Србије. Занимљиво је било пратити старог кнеза, кад се повратио у отаџбину, како се сналазио у новим приликама, и у за њега новој средини. У унутарњој политици он за 20 година изгнанства ништа није научио; и сад је желео да влада онако самовољно, како је то чинио пре свога одласка из земље. Али у спољној политици показује стари кнез неке особине, које није имао пре тога. Осетивши ново време, он сад према Турској заузима сасвим други став. Место некадањег улагивања подмићивања, и додворавања, Милош Обреновић се 1858 одмах прси и заузима одлучно држање према Цариграду. Истина, он наставља онде, где јестао 1839 у својој борби за независност Србије, али методи и начини борбе сад су сасвим другојачији. Његовим доласком престаје утркивање кнеза и Савета, ко ће се више додворити Порти и њеном паши у Београду. Он је осећао колико је’ тадањи нараштај у Србији тиштало такво држање уставобранитеља, и зато одмах после доласка на власт ставља своје захтеве: не признаје устав од 1838, тражи

исељење муслиманског становништва из градова и за себе и своју породицу право наслеђа. Око ова три питања водиће Милош борбу све до своје смрти. Сва три питања покренула је још Светоандрејска скупштина, а српска влада ставила их је пред Порту у једној ноти од 1/13 марта 1859 и то тако оштро написаној, да се министар спољних послова, Фуад-паша, колебао да ли да је прими или не. 30 марта одговорила је турска влада негативно на сва три српска захтева. Сукоб се почео заоштравати и дошао је напослетку пред гарантне силе. Рат француско - аустриски у Италији и немири наБалкану стварали су опасност да се пожар из Италије не пренесе и на Предњи Исток. Буне у Херцеговини и Босанској Посавини, револуционарни покрети у Бугарској и сукоби међу Србима и Турцима у Србији, забрцњивали су Цариград. Србија је постала прибежиште за све револуционарне елементе на Балкану; у њој се окупљају и прелазе у суседне турске покрајине револуционарне чете, помагане од саме Русије. Турска је оптуживала Србију да је она свему томе крива и зато је гомилала војску на њеним границама. Кнез Милош је хтео оштро да одговори на ове оптужбе и да каже Цариграду да је кривица за немире у царству не до њега и његове земље, но до рђаве управе и хришћанских патњи. Одустаје од тога по руском савету. Све је ово морало доводити у бригу и гарантне силе. Енглеска и Аустрија биле су против српских захтева. Руска дипломатија није имала одређеног држања, ипак је заједно са Француском у основи примила и помогла српске захтеве. Почетком 1860 послао је кнез Милош по свом обичају једну депутацију у Цариград. Секретар те депутације био је Јован Ристић. Она је поднела 25, (7 маја) Порти један мемоар у коме је тражила да се династији Обреновића призна право наследности, да се даде Србији право слободног унутарњег уређивања и иселе Турци из градова. Порта је одговорила на то 22/V - З/У! 1860: питаше наслеђа је решено; муслиманско иитање у

9 Србији да испита једна комисија, а Порта за себе да задржава право давања Србији уставног уређења. Милош није примио Портине предлоге, него је наставио борбу и у том га је затекла смрт 14/26 септембра 1860. 2 . С р б и ја и аустро~с|зранцуски рат у И та л и ји 1 8 5 9

Кад се видело у пролеће 1859 да ће доћи до рата Француске и Аустрије, кнез Михаило је отпутовао у Париз да види би ли се у вези са тим ратом могло предузети нешто и на Балкану. Мађарска емиграција се спремала да за случај оваквог рата дигне револуцију у Мађарској. За овај посао била им је потребна помоћ суседних кнежевина Србије, Влашке и Молдавије. У том правцу водио је преговоре са румунским кнезом Кузом мађареки револуционарни генерал Клапка. Кнез Михаило имао је везе с овим круговима још из времена свога избеглиштва, зато није чудо да су канали мађарске завере водили у пролеће 1859 и до Београда. Али кнез Михаило није хтео упустити се у ширу акцију без одобрења Наполеона III, па је затражио од њега мишљење. Француски цар му је отворено казао да он не мисли у исто време покретати источно и италијанско питање. По цареву савету Михаило је отишао у Лондон, састао се са вођом мађарске емиграције, Кошутом, и прегресао са њим цело питање. Он није крио пред Кошутом да Србија жели разбијање Хабсбуршке монар''хије и независну Угарску, јер је уверена да се не може извршити ослобођење свих Срба, ни осигурати независност Србије докле год је Аустрија на Дунаву; срушити је помоћу Русије, значило, би променити само господара. Стога је он присталица сарадње малих народа на средњем и доњем Дунаву. Кад дође време пропасти Турског царства у Европи, — не Аустрија и Русија, — него балкански народи су позвани да га наследе.

10 Кошут се сложио с излагањима кнеза Михаила и затражио је од њега ово: Пошто Французи желе да преко Јадранског Мора и Хрватске провале у Угарску, треба уредити да их Хрвати лепо дочекају. Зато би Београд морао посредовати за склапање једног мађарско-хрватског споразума. Сам Кошут био је спреман да призна Хрватској независност. Кнез би помогао да дође до споразума између Срба и Мађара у јужној Угарској, омогућио би наоружавање јужне Угарске преко Србије, дао неколико батерија кнезу Кузи и дозволио ђенералу Фетеру, будућем заповеднику у јужној Угарској, да дође у Србију, организује тамо добровољце и из ње упадне у Угарску. Из изложеног се види, шта су жетели Наполеон 111 и Кошут. Француски цар није хтео 1859 да покреће источно питање, него само да направи диверзију према Угарској. Стиме би распарчао аустриске снаге и олакшао посао својој војсци у Италији. Томе су имали да послуже Кошут и мађарска емиграција. Цео план упада Француза преко Јадранског Мора у Хрватску и Угарску, да би се тамо дигао устанак, био је исто толико фантастичан, колико авантуристички. И што је најглавније, Србија за све што је имала да урЗДвги стави на коцку у тој француско-мађарској завери против Аустрије не добија ништа одређеније осим теоретски тачног да би и у њеном интересу било разбијање Аустрије. Кнез Мш__ %хаило и други одговорни људи у Србији видели су јасно ствари, па, иако су пристали да помажу из потаје рад мађарске емиграције, нису хтели да заплету своју земљу у неку већу пустоловину пре него што буду сигурни да Француска стварно жели разбијање Аустрије и да доиста шаље свој експедициони кор у Угарску.

II. Кнез М ихаилова спољна политика 1. О с н о в и М и ха и л о ве спољ но-политичке а к ц и је

Друга влада кнеза Михаила иако сразмерно кратког века, нешто преко седам година, спада међу најзначајније у историји Србије XIX века. Ношен великим национналним полетом свога времена и сам спреман и на последњу жртву за остварење народног ослобођења и уједињења, кнез Михаило је био претставник једног прегалачког нараштаја у Србији који је сматрао за своју животну задаћу да узме на себе терет носиоца опште српске и југословенске мисли. За кнеза Михаила постојали су сви објективни услови да је могао шездесетих година прошлог века новести једну широку националну политику. У току XIX века Срби, дотада народ сељака, почињу добијати своје грађанство и интелигенцију. Школа код заосталих народа делује револуционарно, зато појава првог школованог нараштаја у српском јавном животу изазива превирање у српским земљама. У нашу патриархалну средину уносе они идеје западне демократије о народу, друштву и држави. На културне проблеме обраћа се сад већа пажња, а настају велике промене и у политичком животу: стварају се прве програматске странке. Милетић и његова народна странка преузимају воћство Срба у Војводини, а у Србији се јављају либерали. Под утицајем демократских идеја XIX века у Европи појачава се у Србији тежња да се ограничи владаочева власт и заведу парламентарне институције. И рад на ослобођењу изводи се сада другим средствима. Разрађује се национални програм, продубљује

12 осећај солидарности код Срба и осталих Јужних Словена и смишљено се настоји да се народ што боље повеже и спреми за уједињење. Нови нараштај увиђа да је решавање српског питања везано за велики источни проблем, да се не може решавати делимично, само за себе, но једино у вези са ослобођењем целог Балкана, посебице Јужних Словена. Зато се тражи ослонац код њих к код свих европских кругова, који желе да се и на Предњем Истоку примени начело мародности. У ово доба већ је јасно да се на Балкану може одржати само једна велика држава, и да је уједињење свих Срба остварљиво једино у случају ако се постигне уједињење свих Јужних Словена. Да се још шездесетих година прошлог века могло помишљати да је дошао час нашега ослобођења, долазило је то и отуд, што су Турска и Аустрија, два наша главна противника, давале утисак држава у распадању. Револуција 1848/49 из темеља је потресла стару Хабзбуршку монархију и ставила је на дневни ред питање Средњег Подунавља, које се неће скидати све до 1918. Јер, чим се начело народности и демократије почело примењивати и на Дунавску монархију и њени народи тражити слободу или оцепљујући се од ње и уједињујући се са суседним сродним државама, или стварајући у њеном оквиру националнополитичке индивидуалитете, почело је распадање државе, онакве, какву су организовали Марија Терезија и Јосиф II, а очували Фрањо I и Метерних у бурним временима француске револуције и после ње све до 1848. У периоду о коме говоримо, борили су се Хабсбурговци против примене ових начела у Италији и Немачкој. Тучени и избацивани и из једне и из друге земље, повлаче се они у своје наследне земље, али ни ту нису изгледали сигурни због незадовољства својих народа, нарочито Словена и Мађара. Кад се то све има у виду, разумљива је, онда, нада наших националних кругова оног времена да је и Аустрији можда почео да куца последњи час. Ако је вера наших националних кругова у скору пропаст Аустрије била преурањена 1860/70, сигурно су

сви знаци говорили да Отоманско царство у Европи иреживљује своје последње часове. Кримски рат га није спасао. Напротив. Од Кримског рата на овамо хришћански народи на Балкану нагло се развијају и привредно и политички потискујући муслимане и у самим градовима. Већа сигурност дозвољава отварање школа хришћанима, а већом писменошћу и културом убрзава се буђење балканских народа и омогућава стварање револуционарних покрета. После вековног мировања поново се јавља у историји бугарски народ. Револуционарни комитети се стварају најпре у бугарским колонијама у Румуни.ји и Бесарабији и одатле прелазе, помагани од Русије, Србије и Румуније, дпездесетих година прошлога века, и у Бугарску. Они организују тамо завере и дижу већ мање буне. Национални покрет у дунавским кнежевинама довео је до уједињења Влашке и Молдавије, до стварања кнежевине Румуније. Политичка пропаганда из Грчке ради у Епиру, Тесалији, јужној Македонији и Тракији и изазива 1866 устанак на острву Криту. Не престају немири ни међу Арнаутима. Највише покрета у ово доба има ипак код Срба. Од 1848 на овамо не престају завере, буне и устанци. Вукаловић Лука од 1852-1863 диже Херцеговину на устанак и два пута увлачи Црну Гору у рат са Турском. У Босанској Посавини и Босанској Крајини као одјек црногорске победе на Грахову повели су буне 1859 прота Аврамовић и Петар Петровић Пеција са Ристом Јојићем. -;:с V Опадање Турске, немоћ и заузетост Аустрије на западу, те тежња балканских народа да сруше Отоманско царство у Европи и на његовим рушевинама изграде своје народне државе, — биле су за време владе кнеза Михаила главни носилац свих покрета на Истоку. Кнез Михаило је желео и радио да он и његова Србија буду организатори, вођи и носиоци ових тежња балканских народа. Он је смерао да окупи око себе и Србије све раскидане снаге на Балкану, да их повеже и зада њима одлучан ударац Турском Царству у Европи.

14 Михаило је за седамнаест година изгнанства имаодоста времена да сам и у разговорима са политичким људима проучи положај Србије и српског народа. Њему је било јасно да се мала кнежевина неће моћи одржати, ако не успе да постане средиште око кога ће се окупити не само Срби, но и остали Јужни Словени. Он запажа ко има интереса да помаже ослобореље Јужних Словена, а ко ће му бити противник. Знао је да оно може доћи не само кад падне Турска, него и Аустрија. Стога је био и уверен да ће Аустрија највише ометати његову акцију на рушењу турског царства у Европи. И поред тога, што је у основи био конзервативац, у борби против Турске и Аустрије Михаило се није колебао да се веже са тадањим револуционарним круговима у Европи и на Балкану. Уосталом, и на њега нису друкче гледали на Западу него тако, и при свим полтичким заплетима онога доба рачунали су на Србију као згодно огњиште, одакле се могу упалити Аустрија и Турска. Кнез Михаило је замишљао рат на Балкану исто онако као и сви српски политички људи XIX века почевши од првог устанка на овамо: више као револуцију, устанак, него прави рат. Цео тадашњи српски нараштај делио је кнежево уверење да је Србија у савезу са балканским народима довољно снажна да сломи турско царство. Било је нешто у нашем националном покрету тога доба младалачки бујног и наивног, слично Италији пре пораза у ратовима против Аустрије 1848/9. Кнез Михаило је имао израђен национални програм кад је дошао на власт 1868, али средства за његово извођење била су и сувише недовољна. Србија, главни носилац терета у будућем рату против Турске, била је 1860 и сама полутурска земља. Турци су држали главне градове у њој и било је врло тешко почети један рат против њих, а имати њихове посаде за леђима. Затим, по Уставу од 1838 Порта је имала право да прописује Србији државно уређење, па је с тим држала средство у рукама да утиче на унутарње ствари кнежевине. За њу је од посебне важности било спречити стварање јаке војске у Србији, а без ње ослобо-

15 дилачки рат био је немогућ. Није без значаја било ни питање наследности кнежевског достојанства: Српски кнез , кога поставља султан бератом као каквог пашу, тешко је могао постати средиште око кога би се окупљали балкански народи и балканске државе. Поред тога, требало је ухватити везу са балканским народима, споразумети се с њима и склопити савез за један рат са Турском; морале се обновити везе са револуционарним организацијама у Турској и Аустрији, које су биле занемарене после пада Гарашанинова са власти 1853. Напослетку, осигурати се од посредовања неке велике силе, кад би дошло до општег обрачуна са Турском. Није било лако испунити све ове услове, а без њих је био немогућ један успешан рат на Балкану. Требало је зато доста времена, напора и повољног стицаја прилика у Европи. Ово последње било је необично важно, јер од развоја догађаја у Европи зависило је у коме ће се правцу развијати и ствари на Балкану. Борба око италијанског и немачког уједињења, посебице аустропруски рат 1866, моћно делују не само идеолошки и психички но и политички у Србији. Утицај тога рата на Михаилову спољну политику био је тако јак, да је он стварно дели на два периода: у првом периоду од 1860 до 1866 кнез Михаило изводи преуређење државне управе, заводи лични режим, ослобађа се обавеза Устава од 1838, ствара народну војску и почиње борбу за чишћење Србије од Турака. Тада Илија Гарашанин обнавља своје старе револуционарне организације по целој Турској и јужнословенским покрајинама под Аустријом. Михаило се, дакле, у овом периоду ограничио на решавање оних нитања која је још кнез Милош поставио доласком на власт 1858. У другом периоду он мора да заузме становиште према аустро-пруском рату, остаје иосле кратког колебања неутралан, али не може да се отргне, као ни цело наше јавно мњење, моћном угицају аустриског пораза код Садове. Зато убрзава ратно спремање, склапа савезе са балканским народима да би био готов за сваки случај, и уједно искоришћује повољан положај Србије у Европи после овог рата па добија градове од

16 Турске. Стварање двају блокова Француска и Аустрија против Пруске и Русије, доводи га у тежак положај. И у колебању и преговорима на све стране затиче га смрт 29 маја 1868. 2 . Кмез М и ха и л о в е ун утр а ш њ е ресјзорме

Своју унутрашњу политику кнез Михаило је схватио као подређену својој спољашњој политици. Није веровао да је један неписмен и неук народ, какав је српски, способан сам собом да управља. Утврђивали су га у том његова дотадања искуства, нереди и буне. Мислио је да му је дужност да тим народом влада као један добар, праведан, али неограничен владалац. Иако се у основи у том потпуно слагао са својим оцем, кнезом Милошем, Михаило је имао европска схватања о држави и њеним задатцима; зато, кад је на рушевинама уставобранитељског режима изграђивао свој лични режим, ново државно уређење замишљао је засновано на законитости и реду. Михаило није покушавао да реши непосредно после свога доласка на власт питање наследног кнежевског достојанства. Порта га није хтела признати кнезу Милошу, али Михаило није ни тражио то признање. Чим је дошао на престо, његов први акт је био да објави да је сео на њега по праву наслеђа и по хатишерифима. Зато је затражио од султана берат. Михаило је дакле V питању наслеђа ставио Порту пред свршен чин. Питање слободе унутрашњег уређења за кнеза Михаила и Србију било је важније од признања наследности. Тим пре за кнеза, ако је хтео у њој да заведе лични режим. Пошто Порта није хтела да одустане од свога права да прописује Србији државно уређење, Михаило је по савету неких сила и овде прибегао истом средству као и у питању наследног кнежевског достојанства. Он је приступио унутрашњим реформама и не тражећи за то одобрење из Цариграда. Низом државних закона кнез Михаило је стварно ставио ваи снаге

17 Устав од 1838 и дао својој држави ново државно уре ђење. Преображенска скупштина издала је 17/29 августа 1861 закон о Државном савету. По њему некад свемоћни Савет, који је делио власт са кнезом, постао је обична бирократска установа. Саветнике је сам кнез постављао и отпуштао и с тим је учинио илузорном законодавну власт коју је био оставио Савету. Закон о устројству централне управе од 10/22 марта 1862 ставио је ван снаге закон од 1839: министри одговарају непосредно кнезу и ствара се министарски савет као колегијум. Законом од 24 марта— 5 априла 1861 скресана су права, која су стекли чиновници за време уставобранитељског режима: укида им се сталност и стављају се под непосредну власт владе. Нови закони о Народној скупштини, о порезима и о општинама, које су подвргнуте надзору полиције, допунили су Михаилове реформе. С њима је он засновао свој лични режим, али и извојевао Србији слободу унутрашњег уређења. Заснивајући лични режим кнез Михаило је омео стварање парламентарних институција, како је то желела Светоандрејска скупштина. У овом послу он ће се ослонити на конзервативце; на Илију Гарашанина као претседника владе и на Николу Христића као министра унутрашњих дела. Биће угушена слобода штампе и забрањен сваки политички рад. Либерална странка, која је највише и учинила да се Обреновићи врате натраг, прешла је у опозицију; неки шени људи су затворени, други су погубили службе или избегли у иностранство. Народне скушитине су сазиване за Михаилове владе, али су имале у државним пословима само саветодавни глас. Иако је Михаилов личии режим био у почетку нрилично добро примљен од просечног човека у Србији, брзо се истрошио. Мало има земал.а у Еиропи, где се лични режими тако брзо троше као у овој земљи. У психи и темпераменту њеног народа, насељеног добрим делом сточарима, вековима навиклим на слободу кретања и слободу изражавања мисли, има нешто што се тешко мири са стегом, која му се натура одозго.

2

18 Владалац је могао бити поштен, пожртвован и највећи латриота, могао је имати велике заслуге а и најлепше намере кад је заводио лични режим, народ се, ипак, с тим тешко мирио. Зато би почињала борба, обично у почетку иаивна, пуна шале и вица на рачун режима и његових носиоца, затим све оштрија и суровија. Она се води од народа скривеао, подмукло и тим упорније чим је режим строжији. Мало по мало, стварао би се постепено један психички колектив, неумитан и несаломљив, јер је био невидљив, неопипљив, и потицао из дубина народних осећања. О тај колектив разбијали би се сви напори владаоца и његове околине да придобију народ за свој режим. У том тамном антагонизму маса противу личног режима исконски јаком и дубоком црпли су снагу све завере и преврати који су извршени у току XIX века у Србији. Оне су се дигле и против Михаила и довеле га до топчидерске катасгрофе 29 маја 1868. Кад је кнез Милош 1858 дошао по други пут на владу, затекао је у земљи 2-3000 војника стајаће војске, коју десетину позивних официра и стару тополивницу у Крагујевцу. То је било све. Народ је сам себи набављао оружје, залихе муницлје су били незнатне, војна интендатура тек у зачетку, а да и не гворимо о санитету и другој ратној спреми. Кратко речено, војска је била потпуно занемарена и требало је почети све изнова. Кнез Михаило и људи око њега нису се много разумевали у војничком занату. Они су под утицајем револуције 1848 прецењивали полет и одушевљење гомиле у модерном рату. Зато су мислили да то одушевљење и урођени војнички талент српског сељака могу заменити вежбу у касарни. За организовање веће редовне војске требало је много више позивних официра, подофицира, касарни и новчаних срестава за издржавање војске по касарнама и пре свега, много времена да би се сви обвезници могли пропустити кроз касарну. Међутим, Михаило је акцију замишљао у скором времену. Из тог разлога он је прибегао другом путу, ства-

19 рању народне војске. Она је била јевтинија, брже се могла организовати и употребити као ратно оруђе. По закону о народној војсци 1861 под војну обавезу потпадали су сви грађани Србије између 20 и 50 године. Војска се делила на први и други позив и имала је све родове оружја. Официрски кадар попуњава се из народа све до чина команданта батаљона. И официри и војници носе своја одела, и место касарнске имају посебну обуку у својим селима. Држава ће се у будуће да брине за оружје и муницију. Михаило попуњава ратну спрему поред свих препрека, које су му стране силе стављале. Народна војска, какву је изградио кнез Михаило, била је према мишљењу војних стручњака онога времена слабо ратно оруђе, али на остали свет је правила утисак због свога броја, полета и решености врховног заповедника да тај нови војни апарат и употреби првом приликом. Ужурбаност у ратном спремању српског кнеза почетком шездесетих година прошлог века стварала је уверење код посматрача са стране да он не само хоће, — него и може да запали Балкан и да зада опасан ударац Турском Царству у Европи. Ово је не мало допринело дизању угледа кнеза Михаила у Европи и његовим дипломатским успесима од 1862-1867. 3 . Р ево луц и он а рн а п ропаганд а

Револуционарна пронаганда под Турском била је једно од оних моћних срсдстава с којима је кнез Михаило подривао Турско царство у Европи. Организатор те пропаганде на Балкану био је Илија Гарашанин, Михаилов претседник владе и министар спољашњих послова од 1861 до 1867. Илија Гарашанин, један од вођа уставобранитеља, доцније конзервативаца, данас је највише чувен као први српски државник који је у целини схватио српски проблем, поставио га и тражио му решење. Под утицајем идеја Адама Чарторијског и пољске емиграције он је још 1844 израдио познато „Начертаније", у коме 2

20 је изнео своје мисли о решењу српског питања. Гарашанин ће касније допуњавати и разрађивати своје идеје из 1844, и кад се узму у целини, он је отприлике овако замишљао пут којим је требало ићи при решавању нашег питања: сви су изгледи да се Отоманско царство у Европи неће дуго држати. За Србе и остале народе на Балкану исто толико је важно онемогућити суседним великим силама, Аустрији и Русији да се место Турске угњезде у њиховим земљама, колико и уништење Турског царства у Европи. Да би то избегли, балкански народи су дужни да се удруже и спреме, па ослањајући се на западне велике силе, али без помоћи са стране, да се ослободе од турског јарма. По њему, ако се дозволи да источно питање решавају Русија и Аустрија, оне ће га решити у своју корист, а не у корист балканских народа. Зато је Гарашанин био први државник не само српски, — но и балкански, који је истакао крилатицу: „Балкан балканским народима“. Тежећи да у пуној мери примени и на народе на Балкану начелно народности, Гарашанин је са свима њима хватао везе; како с оним који су почели већ да стварају своје државе, Румуни и Грци, тако и с оним који су још били под туђом влашћу, Бугари и Арнаути. Исто као Михаило, и Гарашанин је у Аустрији гледао главног противника слободе народа на средњем и доњем Дунаву. Зато и он у борби против ње рачуна на сарадњу са незадовољним Мађарима после 1848-49. По Гарашаниновим идејама, Србија би била стожер, око кога би се окупили балкански народи. Прва ослобођења, војнички и привредно најјача, она је имала да даде главну снагу за рат против Турске. Али уз своју општу, балканску, Србији је била дужност да води бригу и о својој посебно српској и јужнословенској мисији. Уз Црну Гору као једина српска и јужнословенска слободна држава она је, по Гарашанину, била позвана да ради на стварању једне велике југословенске државе, која би обухватила све Јужне Словене, посебице Србе и Бугаре, и у ствари заменила турско царство у Европи. У основи узевши, кроз сву Гарашанинову тридесетгодишњу национално-полигичку акцију

21 провлачи се као црвена нит ова тежња за стварањем једне велике јужнословенске државе на Балкану. То је циљ и његових „Начертанија", остало је све средство. Гарашанин је у духу ових идеја почео рад на револуционарној пропаганди у суседним турским и аустриским земљама још за време уставобранитељске владе. Он хвата везе са виђенијим људима, придобија их за своје планове и поставља за своје поверенике. После пада Гарашанинова 1853 замире рад на револуционарној пропаганди и обнавља се за кратко време 1858, када он долази на власт. Међутим, Гарашанин почиње праву акцију у том правцу тек за друге владе кнеза Михаила, кад је 1861 постао министар спољних послова. Он је придобио кнеза за гај посао и пошто се снабдео довољним новчаним срествима, могао се потпуно посветити своме омиљеном послу. Најпре је угврдио начелне споразуме у тим питањима са балканским државама: Грчком, Црном Гором и Румунијом. Ограничено је поље рада појединих држава, али је Србија задржала за себе и своју пропаганду највећи део Балканског Полуострва: поред Војводине, Војне Границе, Хрватске, Славоније и Далмације у Аустрији, у њен делокруг спадале су Стара Србија, Македонија, добар део Бугарске, Босна и Херцеговина и северна Албанија у Турској. У Босни је Гарашанин још од 1846 имао своје поверенике; најпре неког Стеву Богдановића из Брода, па касније све више. У Сарајеву је основан Главии од бор који је имао своје пододборе у свима већим босанским градовима. Главни повереници су за Босну били осим Богдановића и његова сина, Тома Ковачевић, Сава Косановић, Стево Петрановић, Васо Пелагић и многи други свештеници, учитељи, трговци и виђенији сељаци. Срески одбори имали су по селима своје пододборе, пописане људе, наименоване четовође и све спремно за устанак. У Херцеговини раде за Гарашанина Мића Љубибратић, Серафим Перовић и његов брат и многи други виђенији херцеговачки главари. У Албанији хватале су сс везе са виђенијим главарима Миридита и северних

22 Арнаута, слати су тамо повереници и утврђивали се договори за случај рата. И у Албанији и у Херцеговини за време Петра II и кнеза Данила Црна Гора ради у договору са Србијом. Још у почетку Николине владе јављају се сукоби око утицаја у тим крајевима. У Старој Србији одржавале су се везе преко виђенијих трговаца и печалбара, а учитељ Верковић дуго је времена провео у јужној Македонији као агент српске владе. Он је придобио много људи по Македонији које ће стајати у вези са Београдом, слати извештаје и спремати устанак у своме крају. У Бугарској се радило или непосредно преко границе или преко револуционарних комитета у Румунији. Српска влада је помагала те комитете и оружјем и новцем. Они су пренели тајну револуционарну организацију и у Бугарску, оснивајући по њој тајне одборе. Сви познати бугарски револуционари тога доба Левски, Каравелов, Раковски, Панајот Хитов, Христо Ботјов итд. били су у непосредној вези са Гарашанином и његовом револуциснарном акцијом. Рад у Аустрији је био много тежи но у Турској. Ту се најпре успело у Војној Граници, где је већином био настањен српски свет. Многи официри и војници придобијени су за народну ствар, а на томе је радио и бискуп Штросмајер. Дуго ће времена служити као нека врста стручњака за Војну Границу аустриски капетан Орешковић, који је неко време радио на Војној Граници као повереник српске владе, па је морао бежати у Србију и одатле је годинама водио /револуционарну пропаганду. I \ Још у почетку свога рада Илија је Гарашанин'предосећао да ће верске разлике бити велћка препрека сарадњи разних вера на Балкану, посебице правоелавне и католичке. Зато и препоручује српским политичарима свога времена да се труде да остану у добрим односима са католичком црквом. Он је још пре 1848 имао везе са босанским фратрима, које су се доцније, захваљујући Штросмајеру, још више продубиле. У самој Хрватској Штросмајерова народна странка није била далеко од Гарашанинових идеја. У Загребу је основан

23 Главни одбор под Мразовићевим претседништвом. Тај Главни одбор имао је и своје тајне пододборе по Војној Граници и Далмацији. Сарадња српске владе са Хрватима ретко кад да је била тако уска и искрена као у ово доба. Мењају се и односи између Јужних Словена и Мађара после 1849. Бахов апсолугизам показао је Јужним Словенима у Аустрији да Беч исто толико уме бити незахвалан колико и суров. Он је мало боље поступао после револуције 1848—49 са Хрватима и Србима, који су у тој револуцији били са њим, него са Мађарима, који су били против њега. У исто су време Кошут и мађарска емиграција увидели погрешку свога става према јужнословенском питању 1848—49, зато покушавају да нађу компромис између тежња оба народа. Видели смо да Кошут покушава 1859 године да направи споразум са кнезом Михаилом за заједничку борбу против Аустрије. Пријатељски односи међу српском владом и мађарском емиграцијом остали су и после 1859. Илија Гарашанин, а и либерална опозиција у Србији, имали су везе и са осталим револуционарним покретима у Европи. Споменули смо да је он израдио и свој државни и национални програм „Начертаније“ под утицајима идеја пољске емиграције. Везе са Мацинијем и Гарибалдијем одржавале су се дуго година. Нема сумње да је Илија Гарашанин својом револуционарном проиагандом и тајним организацијама од 1845— 1867 много допринео буђењу балканских народа. У тим организацијама Србија је стекла једно моћно оружје за своју спољно-политичку акцију. Данас је тешко утврдити, колико су оне стварно биле у стању да на дати знак дигну једаи вслики устанак. Једно стоји као сигурно: револуционарни комитети су тридесет година држали Балкан у нанетости и велики део немира, буна и устанака који се јавл>ају у Европској Турској од 1845— 1875 потакнути су од ових Гарашанинових револуционарних одбора. Готово сви велеиздајнички процеси тога доба у Босни, Херцеговини, Бугарској и осталим балканским земљама, тичу се у главном људи,

24 за које се сигурно зна да су били Гарашанинови поверениди или у најмању руку да су с њима стајали у вези. Видећемо у којој ће мери да искористи влада кнеза Михаила ово оружје, кога је Гарашанин ковао преко двадесет година. 4 . В ел ике силе и Турска прем а кнез М ихаиловоЈ а кц и о н о ј политици

Од париског мира 1856 до аустро-пруског рата 1866, дакле за неких десет година, међу великим силама боре се два схватања како треба решавати источно питање: Француска и Русија помажу тежње балканских народа, а Велика Британија и Аустрија штите стање утврђено у Паризу 1856. Наполеон Ш води у ово доба борбу с Аустријом око уједињења Италије. Он и на Балкану примењује начело народности. Са становишта француских интереса било је најбоље решење источног питања, не Аустрија или Русија, — него слободне балканске државе да замене Турско царство у Европи. Русија после кримског рата нема више на Балкану стару слободу акције. Кад није могла сама, она се труди да преко балканских народа подрива Турско Царство у Европи. Зато помаже целим својим престижом и целокупним дикломатским апаратом акциону политику кнеза Михаила. У целом свом раду против Туоске и за сваки свој захтев према Портд Михаило је могао бити сигуран у руску помоћ. Р^ски конзуларни апарат у балканским земљама стајас/ је на расположењу Илији Гарашанину за његову ре^олуционарну пропаганду. Ишло се тако далеко да се по руским конзулатима чувале шифре повереника српске^ владе и службена конзуларна руска пошта служила је за преношење поверљивих писама. Од 1860— 1867 руска дипломатија упућује балканске народе и државе на Београд као средиште, око кога треба да се окупе у својој борби против Турске. Опћенито узевши, и оне силе, које су заступале интересе и тежње балканских народа, и оне које су биле

25 против неких промена у Турској, нису биле у ово доба решене на неку озбиљнију акцију на Истоку. Прво стога, што ни гледишта нису била уједначена и интереси измирени: Французи и Руси су се слагали да треба и на Балкану применити начело народности; али Русија га није признавала за целу Европу, најмање за своју Пољску. Енглеска и Аустрија једнако су мислиле да не треба мењати 51а1из цио на Балкану; али у исто време, док Аустрија води ратове у Италији да спречи њено уједињење, Енглези са симпатијама прате напоре италијанског народа у том правцу. Све је то довело до тога да су од 1856— 1866 велике силе избегавале веће сукобе на Истоку, па су при решавању појединих пигања, разуме се и оних која се тицала Србије, увек налазиле после дугих договарања и преговорања неку средњу линију, на коју су све пристајале. Без овога немогуће је замислити дипломатске успехе Михаилове владе од 1860—67. Акциона политика кнеза Михаила без сумње је у Цариграду морала изазивати највише негодовање. Порта је протестовала и против самовласног присвајања права наследности и против изигравања основних одредаба Устава 1838. Све јаче истицање Србије као средишта балканског револуционарног покрета, оснивање народне војске и револуционарна врења у турским земљама око Србије, присиљавали су Порту да предузме мере опрезности. У јануару 1861 цариградска штампа је отворено је напала Михаила и његову политику оптужујући га за нереде на границама Босне. Штампа у Београду одговорила је истом мером. Службене „Српске Новине ‘ напале су муслимане у Србији да не слушају власти, да праве нереде, пљачкају и убијају. Појачава се затегиутост и Турска гомила војску на границама Србије, док њепе пограничне власти изазивају сукобе. У Босни и другим покрајинама пооштрен је полициски надзор над нолитички сумњивим људима. У низу војно-управних мера које је Отоманска Порта предузела шездесетих година прошлог века да би се осигурала од револуционарних покрета балканских народа, била је, и довођење на Балкан Татара

26 и Черкеза. Отоманске власти пажљиво су проучавале које су покрајине најнемирније, где су хришћани најкомпактији и где постоји највећа опасност неког устанка, па су ту насељавали Татаре и Черкезе. У Београду су видели куда циља Цариград овом колонизацијом, зато је српска влада од 1860 на овамо стално протестовала против тога и тражила посредовање великих сила. Оне су успеле само толико да Порта обећа да неће доводити нових гомила на Балкан. 5 . И се љ е њ е Т ур ака из гр а д о ва у С р б и ји

Ако је Турска због осигуравања границе према Србији и Румунији насељавала тамо Татаре и Черкезе и кнез Михаилова је влада сматрала као један од главних својих задатака уклањање турског грађанства из градова, а турских посада из тврђава у Србији. Међутим, он није могао да се решава без договора са Цариградом, како је кнез Михаило урадио мењајући устав 1838 и присвајајући себи право наслеђа. Муслимане из Србије он је могао иселити или ратом или споразумом. Покушао је овај други начин. Владајући кругови у Београду нису се толико бунили против боравка муслимана, колико против двоструке јурисдикције у земљи. Зато је влада кнеза Михаила тражила од Порте да право јурисдикције над муслиманима у Србији пренесе на србијанске судове. Ово питање је требало да расправи са Портом Илија Гарашанин, у посебној мисији у пролеће 1861. Било му је исто тако дужност да ублажи затегнутост која је постојала међу двема државама и претила да доведе до оружаног сукоба. Успут је могао да хвата веза еа Грцима и испита с њима могућност заједничког рада. Преговори између Србије и Турске у Цариграду 1861 текли су уз уобичајена међусобна оптуживања. Турска је узалуд протестовала код гарантних сила нротив мењања устава 1838, али ни Илија Гарашанин није успео да добије Портин пристанак да муслимани у Србији дођу под њено судство. Она је предлагала мешовите судове а нередовну војску у тврђавама да замени

27 редовном. Поред свега тога, Порта није терала мак на конац. Вукаловићев устанак у Херцеговини, затегнути односи са Црном Гором, са којом је српска влада доиста водила преговоре о заједничкој акцији, вести да се Гарибалди спрема на Балкан итд., све је то учинило да је и Турска била неко време попустљивија. Зато је Гарашанин и утврдио у Цариграду да се постави једна српско-турска комисија, под чијим ће надзором бити исељени муслимани из Србије, који живе изван градова. Кад се Гарашанин вратио из Цариграда у Београд, у лето 1861, политички положај је изгледао прилично озбиљан. Филип Христић обећао је био у име Србије Црној Гори, која се због Вукаловићева устанка у Херцеговини све више заплитала у сукобе са Турском, да ће ићи са њом. Међутим, Илија Гарашанин који је у јесен те године заменио Христића на положају претседника владе, није веровао да је Србија спремна за рат. Знао је да то није ни Грчка. Стога је пустио Црну Гору да се сама 1862 носи с Омер-пашом, а у Цариград је иослан као кнежев заступник Јован Ристић са задаћом да брани пред Портом и великим силама реформе Преображенске скупштине и да изради исељавање Турака из Србије. Порта је из дана у дан одгађала слање комесара у Србију, а за то време расла је српскотурска затегнутост и на границама и у земљи. Тако је дошло пролеће 1862. Узбуђење у Србији појачано је било вестима из Херцеговине и Црне Горе, где се Омерпаша са великом војском трудио да сломи отпор Црногораца и Херцеговаца. Сукоб на Чукур-чесми у Београду довео је до отвореног судара. Један српски дечак убијен је 3 јуна 1862 у сукобу са турским војником на Чукур-чесми. Из тога се изродио прави рат међу Србима и Турцима у Београду. Турци су били сатерани у тврђаву и 5 јуна, кад је изгледало да ће се посредовањем страних конзула духови смирити, заповедник тврђаве, Ашир-паша, издао је наредбу да се српска варош бомбардује из топова. Кнез Михаило је био у то време у унутрашњости. Чим је примио вести о догађајима у Београду, похигао је награг. У Београду се скупило 15.000 српске војске; она

28 је заузела положаје према тврђави. Кад су Турци цочели гомилати војску на српским „границама, кнез Михаило је одговорио истом мером.|ЈВећ на прве вести о сукобу у Београду посредовала је дипломатија великих сила. Француска је предложила, и остале силе су прихватиле, да се сазове конференција представника великих сила, која ће расправити цело питање. Порта се у почетку одупирала сазиву конференције, али је морала попустити. Она је тражила да јој се зајемчи постојеће стање у Србији и даду одрешене руке, ако је Србија нападне. Њени захтеви су одбијени од великих сила и конференција у Канлиџи састала се у јулу 1862. На њој су Француска и Русија биле на страни Србије, Аустрија и Енглеска на страни Турске. Французи су у почетку рачунали да ће моћи придобити Енглеску за уклањање турске војске из тврђава. Велика Британија не само што је била против тога, но је у почетку кризе била спремна да дозволи аустриској војсци да уђе у Београд. После дугих преговора конференција у Канлиџи нашла је средње решење: Турци се селе из Србије изузевши тврђава на Сави и Дунаву; Соко и Ужице се руше а место нередовне војске у пограничне тврђаве Србије долази турска редовна војска. Србија се обвезала да ће дати Турцима отштету за губитке које су претрпели у задњим борбама и за имања, што су их имали оставити Србији. Српска влада није дала озбиљнијих обавеза у питању народне војске. Концем 1862 и почетком 1863 иселили су се муслимани из Србије. Они су сами пре селења распродали приватним лицима или општинама своја имања у Ужицу, Соколу, Шапцу, Смедереву и Кладову. Отишло их је у то време из Србије око 8000 душа, али сзДновници Малог Зворника и Сакара остали су у свтим селима под заштитом топова из босанског Зворника и против одлука канлиџке конференције. Српска влада погодила се са Портом 1865 да плати муслиманима за одузета имања 9.000.000 гроша. Исељавањем турског грађанског становнишгва из Србије учињен је велики корак у национализовању

29 њених главних градова. Међутим, и даље је остао пригисак, кога су турске посаде из тврђава на Сави и Дунаву вршиле на Србију. То је био разлог да кнез Михаило и његови сарадници нису било богзна како одушевљени решењем турског питања, али се нису смели одупрети одлуци гарантних сила. Српско-турски сукоб, који је претио да се претвори у рат, уклоњен је половним решењем великих сила, али није отупио оштрицу између Београда и Цариграда. Поред свега тога, и овај успех пружао је српској влади наду да ће се и питање посада моћи на исти начин повољно решити. За време дипломатских преговора око исељавања Турака Црна Гора је била у рату са Турском. Видели смо да су кнез Михаило и Илија Гарашанин због слабе ратне спреме Србијине одустали да суделују у рату. Омер-паша је готово прегазио Црну Гору, коју је само поСредовање великих сила спасло. Црногорски кнез Никола никад неће заборавити српској влади њено држање у овој прилици. Исељ.авање Турака из Србије уклонило је само један од разлога тадашњих српско-турских сукоба. Српска влада је и даље тражила да се уклоне посаде и у својој престоној беседи Народној скупштини 16/28 августа 1864 кнез Михаило је поново покренуо питање уклањања турских посада из Србије. И кад је у то време Порта изјавила жељу да и кнез Михаило дође у Цариград, Београд је као услов ставио повољно решавање питања градских посада. АУСТРО-ПРУСКИ РАТ 1866 И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА СП О Љ Н У ПОЛИТИКУ КНЕЗА МИХАИЛА 6 . И та л и ја нско -п р уски п р е го в о р и са српском в л а д о м д а п ом огне д изањ е устанка у ју ж н о ј У га р ско ј

Година 1866 била је у знаку великих дреокрета у Средњој Европи и на Балкану. У фебруару те године збачен је са престола румунски кнез Куза, а место његз изабран је принц Карол Хоенцолерн. Долазак

30 ируског принца на румунски престо изазвао је измену односа међу Румунијом и Србијом. Те године почише на Криту велики устанак, који ће много утицати на расположење балканских народа и на развој политичких односа на Блиском Истоку. Али рат Аустрије са Италијом и Пруском је највећи догађај те године. У двадесетгодишњу борбу Италије с Аустријом око уједињења, умешала се и Пруска са тежњом да потисне Аустрију из немачких земаља и изврши њихово уједињење. Кад је Италија ступила у савез са Пруском против Аустрије и почела се спремати за рат, она је и Берлину стављала исте предлоге као неколико година пре тога Наполеону III. По италијанском наговору пруски посланик у Флоренцији, Узедом, изложио је 22 марта 1866 грофу Бизмарку да би у случају рата с Аустријом требало помоћи дизање једнога устанка у Угарској преко југословенских земаља. Бизмарк није био у почетку много загрејан за ову ствар. Зато је и јавио да се засад причека, али да се веза не прекида. Узедом је непрестано тражио од Берлина да се почне озбиљнији рад на том послу. Бизмарк је отезао с одговором, иако се састао у Берлину са пуковником Кишом, Кошутовим човеком. Он је пре свега хтео да зна с ким има посла, и зато је гражио разне податке. Кад је рат био пре вратима, Бизмарк је позвао у Пруску генерала Тира и Клапку да организују угарски добровољачки одред. Код Игалијана се у јуну 1866 враћа стара идеја да пошаљу Гарибалдија са једним експедиционим корпусом од 25.000 људи у Далмацију, одакле би се дигао устанак у јужној Угарској. Претседник италијанске владе Ла Мрамора није, уопште, много држао до ових планова. Зато је прекинуо везу са капетанем Орешковићем, који је годинама пре тога радИо код италијанске владе да помогне дизање једног устанка у Војној Граници. Место у Далмацији, Ла Мрамора је . хтео употребити Гарибалдија у Јужном Тиролу. ј Гроф Бизмарк је до почетка рата 1866 добио је / преглед ствари у питању једне јужно-словенске и ма-

31 ђарске револуције. На крунском савету у Берлину 10 јуна 1866 претресана је и могућност једне диверзије са југа против Аустрије. Пошто су и у Италији и у Пруској знали да је немогућа озбиљнија акција против ње на југу без суделовања Србије, послани су гамо разним путевима саветник посланства Пфуел и генерал Тир. Задаћа им је била да придобију Србију за револуционарну акцију против Аустрије, а Тир је усто имао да управља целим послом. Кнез Михаило и људи који су 1866 водили Србију, знали су врло добро да њено пристајање уз Пруску и Италију не би било тако мала и лака ствар. Није било једноставно, како је изгледало неким нашим револуционарним круговима у то доба, ударити Аустрију ножем у леђа управо у тренутку, када је водила борбу на живот и смрт. Пре него што би донели такву одлуку, владини кругови у Београду морали су бити начисто са неколико питања: је су ли Пруска и Италија у стању да победе Аустрију? Ако јесу, шта би добила Србија у том случају. Ово питање било је везано и са спремношћу Италије и Пруске да у случају победе помогну распарчавање Аустрије. Затим, ако Италија и Пруска изгубе рат, у шта је кнез Михаило прилично веровао, ко ће одбранити Србију од освете победничке Аустрије? Или, можда се рат сврши неодлучно, велики би се погодили, а мала Србија остављена аустриској освети. Сае ово је морао да има на уму кнез Михаило, кад се одлучивао да ли да помогне дизање једног устанка у јужној Угарској или не. И сам начин, на који је Бизмарк приступио спремању земљишта у Београду и мисија Пфуелова, показују да се пруски претседник владе упустио у овакве послове само стога, што није хтео да пропусти ни ово средство, које би могло шкодити његовом противнику. Пфуелу су дата само усмена упуства, и приликом преговора са српском владом иије смео узимати неке веће обавезе. На такве обавезе Бизмарк би тешко пристао, јер рат 1866 није имао по њему за циљ уништење Аустрије него само њено избацивање из Немачке.

32 Поред свега горе изнесеног и две главне силе, које у то доба помажу Србију, Француска и Русија, нису хтеле да источно питање још више замрси положај у Европи, створен ратовима око уједињења Италије и Немачке, па су саветовале Београду да остане на миру. Кнез Михаило рекао је пруском саветнику Пфуелу да се његова земља налази у тешком положају према Аустрији, па би му зато било тешко да помаже Пруску и Италију. У истом смислу му се изразио и српски министар спољних послова, Илија Гарашанин. И један и други нису, у осталом, ни веровали у неку озбиљнију спрему за устанак у Мађарској. А они, као први суседи, морали су бити добро обавештени. 10 јула отишао је Пфуел натраг у Берлин. Убрзо после тога дошао је у Београд и генерал Тир, али је већ било склопљено примирје у Чешкој и почели аустро-пруски прешвори за мир. Тир је наставио рад на спремању диверзије са југа против Аустрије ,али и то само дотле, док Бизмарк није био сигуран да ће доћи до мира. Убрзо почиње и гомилање аустриске војске на српским границама. Француска и Русија поередују у Београду у правцу мирног држања и рат 1866 у Италији и Немачкој нрошао је без потреса на Балкану. 7 . О д је ц и аустриског пораза 1 8 6 6

Напреднији кругови међу Србима, србијански либерали и Милетић у Војводини били су загрејани за учествовање Србије у пруско-италијанском рату противу Аустрије 1866. Они су држали да би била велика национална штета не искористити прилику, кад је Аустрија била заузета у Италији и Немачкој, па ме ударити на њу са леђа и не везати тако питање сриског ослобођења са борбом италијанског и немачког народа око уједињења. Сви су у почетку веропали д а — кнез Михаило неће пропустити ову згоду и дуббко разочарање обухватило је 1866 српске рсволуционарне кругове кад су увидели да је ипак тако било. Михаи-

33 лова политика хладне рачунице и компромиса оставила је на њих утисак недостатка националне енергије, пропуштање прилике за обрачун с Аустријом као оскудица смелости. Доиста, велики утисак учинио на српско јавно мнење аустриски пораз 1866. Успеси Немаца и Италијана у њиховим наиорима за уједињење стварали су и код нас уверење да можда и ми нисмо далеко од истог циља. Зато у свима српским земљама и у свима српским редовима почиње живље кретање и живљи рад. У то доба, 1866, основана је Уједињена омладина српска. Постала под утицајем догађаја у Немачкој и Италији, Уједињена омладина српска је и основана на начелима, сличним национално-револуционарним организацијама тога доба у Италији и Немачкој. (Млада Италија, Буршеншафти). Замишљена најпре као савез ђачких дружина, она се 1866 претвара у општу српску организацију са главним циљем да спреми српски народ, кад дође час борбе за ослобођење и уједињење. Окупљајући у себи грађанство и интелигенцију из свих српских земаља Уједињена омладина српска радила је на буђењу националне свести, ширила писменост и пропагирала народну културу, проповедала привредно подизање народа, а пре свега, речју и делом, спремала српски народ за борбу око ослобођења и уједињења. Људикиз Омладине схватали су важност придобијања европског јавног мнења за нашу ствар, посебице и напреднијих евроиских кругова. Стога су се трудили да их обавесте о нашем питању и вежу свој покрет за сличне револуционарне покрете других народа. Омладина се врло брзо раширила по свим српским земљама и тако су 'Гарашапинове тајне револуционарне организације у Турској и Аустрији добиле у њој свога двојника. Само, Омладина је била независнија према службеној политици српске владе и нијс стога морала да има обзира према другим државама. Она води националну акцију отвореније и безобзирнијс, па ће стога убрзо навући на себе мржњу оних сила, које су биле противне нашем националном по-

34 крету, дакле Аустрије и Турске. Уосталом, Омладински покрет се и јавља управо онда, кад ће стицајем прилика српска влада бити присиљена да опрезније води своју националну политику. Он ће, међу осталим, послужити србијанским либералима и Милетићу да после 1866, кад су изгубили веру у спољну политику службене Србије, даду нашем националном покрету више живота и полета против воље влада у Београду. Иако је трајао релативно кратко време, од 1866 до 1872, Омладински покрет извршио је велики културни и политички утицај на живот српског народа у то доба. Он је давао полета и снаге нашој националној политици за време пасивне спољне политике намесничког режима. Он је пружао подршку револуционариим организацијама у Турској и Ауетрији после Гарашанинова пада 1867, дајући им идејну везу и преузимајући њихово вођство. Не мала је заслуга људи из некадање Омладине да се те организације, посебице у Босни и Херцеговине, одржале до 1875 године. Људи из Омладинског покрета били су они, који су спремили, повели и водили устанке и ратове 1875—78. Михаилова влада се у почетку пријатељски понашала према Омладини, али убрзо се с њом сукобила и тако је прогонила, да су после његове смртви 1868 оптуживали људе из Омладине да су суделовали у његову убиству. Последице рата у Италији и Немачкој 1866 биле су и сувише велике, да би се могле брзо оценити и из тог повући закључци. Једно је било без сумње, да је пруска победа пореметила односе снага у Европи :и да је водила великим спољним политичким иомерањима. Нови међународни положај наметнуо је кнез Михаиловој влади неколико нових дужности, ако је хтела да искористи сукоб, који је био неизбежан у Средњој Европи, због тежње Пруске да доврши немачко уједињење: Ваљало је завршити наоружање и с тим оспособити Србију за раг; балкански народи

35 морали су се везати посебним уговорима, а пре свега, да би Србија имала слободне руке за једну ширу акцију, морале се уклонити турске посаде из градова. Врло важно је било питање за вођство српске спољне политике у то доба, како удесити своје држање према великим силама и њиховим сукобима у Средњој Европи. Михаило и његови сарадници морали су после 1866 да убрзају рад не само стога, што је тражио међуиародни положај, него и због нерасположења српског народа да се рат 1866 није боље искористио. Доиста, од те године па до источне кризе 1875, све владе у Србији стајаће под притиском расположења свога народа да треба почети већ једном одлучну борбу за ослобођење и уједињење. И кнез Михаило и његов минстар спољних послова, а још више министар војни, патили су од претеране методичности и од оскудице у импровизацији за велике послове. Кад се добро проучи њихов рад, а посебице њихово држање у великим међународним сукобима од 1858 на овамо, добија се утисак да они показују више смелости у време мира него за времс криза. Шта више, иницијативу за систематско војно и дипломатско спремање једног великог рата за ослобођење налазе они само онда, када их спољни догађаји на то присиле. Иначе, све иде полако. Тако су и догађаји 1866 натерали српску владу да убрза своју акцију. Већ смо описали рад Илије Гарашанина на револуционарној пропаганди по Балкану. Он је 1866 и 1867 веровао да су му те организације тако израђене, да само чекају на миг па да почну с устанком. Зато је Гарашанин стално тражио да се рат не одгађа. Министар војни, Миливој Блазнавац, био је другог мишл>сња. ГЈипав, спор, без загрејаности за рат и без вере у победу, он је годинама отезао са завршавањем ратпе спреме. Узалуд га је и сам кнез Михаило гонио да се пожури, он се стално изговарао да му недоСтаје за потпуну спрему сад једна сад друга ствар. Михаило је после пруских победа 1866 подвргао строгом прегледу своју војну организацију. Из Русије је дошао пуковник Леер, из Берлина 3

*

36 иотпуковник Крењски, а своје мишљење дао је о спреми српске војске и некадањи њен инструктор и министар војни, пуковник Монден. Суд је био неповољан. Српска народна војска, онаква каква је била, по мишљењу стручњака била је неспособна да води један модеран рат: недостајале су јој многе ратне потребе, санитетски материјал, пушке и муниција. Зато је кнез Михаило наредио да се убрза ратно спремање. Видећемо, докле ће се доћи пред његову смрт. Још од почетка друге владе кнеза Михаила српска дииломатија водила је са балканским државама разговоре и преговоре за склапање савеза, али се није приступало потписивању уговора. Том се послу пришло тек после аустро-пруског рата 1866. Сарадња између Србије и Црне Горе ишла је доста глатко за владе Петра II Његоша и кнеза Данила и без писаних уговора о савезу. Теже је ишло са кнезом Николом. С њим се сваки час долазило у сукоб, правили и кварили споразуми. За време аустро-пруског рата 1866 утврдили су српска и црногорска влада да ништа не предузимају једна без друге. После су дошли преговори за склапање савеза, и у јесен те године он је и потписан. Обе српске државе су се обавезале да ће заједнички радити на ослобођењу и уједињењу српског народа. У случају да се тај цил> постигне кнез Никола је пристао да се одрекне црногорског престола у корист кнеза Михаила. Зато би се њему и његовој породици дала примерна отштета. Са Бугарима је тешко било утврдити нешто озбиљније, јер нису имали законитих претставника. Ипак је српска влада 1867 направила споразум са бугарским револуционарним комитетом у Букурешту. По томе споразуму, и Срби и Бугари имали су да раде на оснивању једне заједничке државе „Бугаросрбије“ или „Србобугарске“, „југословенског царства“. На челу ове државе дошао би кнез Михаило Обреновић. У даљим тачкама споразума, говори се о уређењу будуће државе и о односима Срба и Бугара у њој. Већ смо споменули, да су у Румунији настале велике промене доласком Карла Хоенцолерна. Он се

37 није као његов претходник, кнез Куза, толико занимао балканским стварима. Стога се с њим и не склапа формалан савез као с осталим балканским државама и народима, него се само утврђује пријатељство да би могла Србија у случају потребе да преко Румуније набавља себи оружје и муницију. Уговор је закључен у почетку 1868. Годинам су се водили дуги и тешки преговори са Грцима о заједничкој акцији на Балкану. Тешко је било направити споразум због захтева и једног и другог народа посебице на Македонију. Грчке револуционарне организације радиле су оно исто ло јужном делу Балканског Полуострва, што и српске по средњем и северном. Оне су покушале у пролеће 1866 да дигну устанак у Тракији. Кад нису успеле, покрет се пренео на острво Крит и убрзо га је целог обухватио. Грчка влада је знала да није спремна за рат са Турском,, зато га је и избегавала. Међутим, то јој није сметало да покуша да увуче Србију у сукоб са Цариградом. Српска влада се није начелно томе противила, само је тражила од Грчке да претходно склопи са њом уговор о савезу. Влада у Атини избегла је склапање савеза, али се и даље трудила да преко својих илегалних организација уплете и Србију у критску аферу.јНеспремност Грчке 1866 био је један од главних разлога здшто Србија није искористила, бар на Балкану, рат Аустрије са Пруском и Италијом. Кад се Атина разочарала држањем западних сила у кригском питању, вратила се политици балканске солидарности и по наговору Русије пристала ујесен 1867 да склопи уговор о савезу са Србијом. Потписан је у новембру ге године, а војни уговор као допуна политичком, закључен је у пролеће 1868. Преговоре у Атини водио је Зах. Кад је везала за себе угопорима о савезу балканске народе Србија је стварно посгала њихов вођ. Видећемо, зашто овај савез није боље био искоришћен, засад само кажемо: и поред слабе ратие спреме свих балканских држава, посебице Грчке, савез иије био гако безопасан за Турску оног доба, како је то могло

38 изгледати на први поглед. Ако није било сигурно да пе он победити н>у, није се могло тврдити ни обрнуто. Иначе, по својим идејама и циљу овај балкански савез био је претходник оном из 1912. 8 . Д о б и ја њ е тврђава

Истина је, да је Србија пропустила, можда, згодну прилику да искористи за себе рат у Средњој Европи 1866, али нови политички положај у Европи после тога рата стављао јој је у изглед исто тако поволпге услове за неки већи спољнополитички посао. Имајући то у виду кнез Михаилова влада се решила ујесен 1866 да поново затражи од Порте уступање тврђава. Устанак на Криту, узнемиреност народа на Балкану, рђаве финансије и несигурност њеног међуиародног положаја, без сумње да су могли деловати на Порту да сада буде нопустљивија. У писму великом везиру од 17/29 октобра 1866 кнез Махило је једним уљудним, управо меким тоном, неупотребљаваним од његове стране према Порти већ годинама, затражио од ње да му преда градове. Јован Ристић, српски заступник у Цариграду, предао је ово писмо великом везиру с објашњењем да би кнез Михаило у том случају био спреман да дође у Цариград на поклоњење султану. У исто време послан је у Европу Јован Мариновић да спреми земљиште код великих сила. Нови међународни положај био је повољан за решавање градског питања. Мора се признати да султану и турској влади није било тако лако пристати на уступање градова Србији. За Београд су биле везане толике славне успомене турске историје и сматрало се за велико национално понижење уступити га без рата. Затим, српски градови у турским рукама били су Порти једино озбиљно јемство да се Србија неће лако усудити да је нападне. Из ових разлога и султан и народ у Турској били су против уступања градова. С друге стране, унутарњи

3§ и спољни положај царства није био завидан. Рђава управа довела је државу до расула, неуредне финансије до банкротства, а устанци и немири до распадања. На Криту је устанак и помоћ коју му је пружала Грчка, могла је довести до грчко-турског рата. И из других покрајина царства на Балкану стизали су извештаји о заверама, о тајним револуционарним комитетима и њиховим организацијама. За Порту је било од велике важности осигурати се бар за извесно време од Србије, као једине балканске државе, која је могла окупити и повести против Турске балканске народе. Порта је то морала тим пре да уради, што су велике силе носле аустриског пораза 1866 биле забављене важнијим проблемима у Средњој Европи, па су желеле на Истоку мир. Из тих разлога оне су хтеле да плате Србији за тај мир турским градовима. Све су то знали Али-паша, турски министар спољних послова, и други одговорни државници Турске у то доба. Стављени између народног и султановог отпора против попуштања и реалних интереса царства у том тренутку, који су захтевали да се Србија примири овим уступком, они неко време ћуте. Српски захтев Порта нити је примила нити одбила. За време преговора око градова српска влада је грозничаво радила на ратном спремању. Ово њено оружање и вести које се шириле ујесен 1866 и почетком 1867, да се спрема напад на Босну, оставили су известан утисак на велике силе и на Порту. У децембру 1866 тражио је Јован Ристић од Порте да даде што пре одговор на питање српске владе о градовима. Један по један портин министар је попуштао притиску великих сила и Србије и концем јануара 1867 сви су били сложни да Србију треба задовољити. 16/28 јануара 1867 саопштио је заповедник београдске тврђаве, кнезу Михаилу да је питање градова повољно решенрј У фебруару 1867, кад је султан пристао иа уступање градова, ствари се развијају бржим током. 14/26 марта објавио је кнез Михаило проглас народу, да му султан уступа градове и да он иде у Цариград да му се лично захвали. Два дана после тога кренуо се тамо

40 кнез са великом пратњом Дунавом и Црним Морем. 21 марта примљен је кнез Михаило у аудијенцију од султана Абдул-Азиса. Он му се захвалио на уступању градова. Кнез и његова пратња за време од неколико дана бављења у Цариграду између банкета и службених посета водили су преговоре са турским државницима око предаје градова. Сви су се при том добро чували да овим питањем не вежу Србији руке. 30 марта (11 априла) уручио је султан кнезу на опроштајној аудијенцији ферман о предаји градова. Михаило је стигао у Београд 4/16 априла 1867, а 6/18 тога месеца прочитан је свечано на Калемегдану султанов ферман, којим се предају српском кнезу на чување тврђаве Београд, Кладово, Смедерево и Шабац. 9.

С р б и ја и едноси велмких сила лосле а устро -п р уског рата 1 8 6 6

Велике су биле последице пруских победа 1866. Кабинетима великих сила било је јасно да је избацивање Аустрије из Немачке и стварање Северно-немачког савеза само предигра немачком уједињењу. Зато све силе, према томе, да ли им је обнављање немачког царства било у интересу или не, утврђују нове правце своје спољне политике. Од те године па до француско-немачког рата 1870 немачко уједињење ће бити средишње европско питање и имаће велики утицај на развој догађаја на Балкану. Француска Наполеона 111, главни помагач тежња балканских народа, забринула се стварањем моћне немачке државе у свом суседству и стога ће од 1866 на овамо подвргнути све своје друге интересе својим потребама на Рајни. Пошто су се и Немци позивали на начело народности, кад су остваривали своје народно уједињење, Наполеон III не истиче се после 1866 као његов бранилац, нигде, -— па ни на Балкану. Напротив, да би придобио за себе Аустрију у борби против Пруске и њених тежња, француски цар се враћа на истоку методима старе дипломатије, политици лога-

41 ђања, уступака и угицајних сфера. Сад је Француска противна тежњама балканских народа. Из Париза долазе у ово доба опомене Београду да буде миран и да пази, ако жели да остане у пријатељству са њим, да не повреди осећања и интересе свога северног суседа. Кнезу Михаилу то се отворено рекло кад је био у Паризу 1867 непосредно после Наполеонова састанка са Фрањом Јосифом у Салцбургу. Француски цар био је спреман да иде и даље, па је нудио Аустрији као накнаду за губитке у Италији Босну и Херцеговину. О томе је говорено и на састанку у Салцбургу. Спремност Наполеона III да помогне Аустрији да добије Босну и Херцеговину, имаће у то време, како ћемо видети, велике међународне последице. За кнеза Михаила и његову владу ова промена француске спољне политике биће од великог значаја и много ће допринети колебљивости њихове спољне политике непосредно пред његову смрт. Фрањо Јосип, аустриски цар, није се тако лако мирио са чињеницом да је избачен из Немачке. Поред свега гога, што је његова држава само малим делом била састављеиа од немачких покрајина, он никад није заборављао да су његови претци вековима били немачки цареви и да по томе њему, а не Хоенцолернима припада право на тај назив. Из тих разлога он је после 1866 био спреман да обнови борбу са Пруском, и цела његова спољна и унутарња политика од 1866 до 18/0 имала је да послужи само једном циљу: спремању новог обрачуна у Немачкој. Већ смо пре изложили да се источна политика Фрање Јосипа ништа иије разликовала од политике његових претходника. И он истиче против начела народности начело легитимитета. Заузет борбом против италијанског и немачког уједињења, он ових година жели да одгоди решавање источног пигања, док и сам не буде у стању да при том суделује. Међутим, колико су он и његови сарадници држали до интереса Аустрије на истоку види се и но томе, што се нису колебали да за љубав тих интереса жртвују у кримском рату вековно пријатељство Русије, здборављајући

42 и на услуге које им је учинила при угушивању мађарске буне 1849. На другом смо месту подвукли и значај буђења националне свести код балканских народа и важност појаве балканских држава као политичког чиниоца на Истоку. Аустрија је за друге владе кнеза Михаила морала да се мири са чињеницом да се и против њене воље на њеним јужним границама створила једна држава, која је окупила око себе балканске народе. Та се држава у то доба већ осећа толико јака да би смела пробати срећу у једном рату с Отоманским царством и покушати да реши источно питање без суделовања великих сила, па и саме Аустрије. Из свега излази да је Аустрија морала заузети став према акционој политици кнеза Михаила. Она је имала или да јој се супротстави, па да поред борбе у Италији и Немачкој отвори и једну нову с нама на Балкану, или да потражи ма и привремени компромис између својих интереса на југу и наших националних тежњи. После рата са Пруском 1866 Фрањо Јосип је покушао да иде овим другим путем. Не мала је заслуга Мађара да је Аустрија заузела према Србији помирљивији став после 1866. Ни са једним народом нису они имали 1848— 1849 тако оштру борбу као са нама Јужним Словенима. Зато желс после 1849 да се мире са њима. Разочараност Срба и Хрвата после 1849 и њихова огорченост против Беча због Бахова апсолутизма много су утицали и на расположење према Мађарима. То је довело шесетих година прошлог века наше главне иолитичке људе у Аустрији на мисао да у борби против бечког апсолутизма потраже сарадњу са Мађарима, и то не само с оним у емиграцији, но и с оним у Угарској. И мађарски кругови у Угарској, са Деаком на челу, увиђали су да је потребна А^ађарима помоћ Јужних Словена у борби против бечке превласти, зато и они радо прихватају сарадњу са њима. Она траје све до нагодбе 1867 у преговорима и разговорима који су у то доба вођени између нас и Мађара, а у њима је не малу улогу играла и Србија, они су всшто избега-

43 вали да се према нама вежу. Још су некако пристајали да говоре о Хрватској и њеном положају, али на аутономну Војводину у оквиру Угарске није пристајао ни напопустљивији према Србима политичар из Пеште. Нагодба 1867 мења из темеља наше односе са Мађарима. Она им је дала власт над свима земљама круне св. Стевана и с тим су они постигли циљ, за који су се борили задњих седамдесет-осамдесет година. Гроф Андраши, претседник угарске владе и један од ствараоца дуалистичке монархије, знао је врдо добро да ће при спровођењу новог државног уређења наићи на велики отпор код Јужних Словена. Зато је желео да тај отпор умањи разбијајући српско-хрватски фронт према Пешти, одузимајући му његов главни ослонац, Србију. Он се већ 1861 служио њоме као посредником у преговорима са ^рватима и Србима у Аустрији. Да би придобио српске службене кругове да му помогну при умиривању Јужних Словена у Угарској, он је морао с нечим да им то плати. Био је тада мишљења да би најбоља цена била Босна. Андрашију као Мађару није било у интересу даље ширење Аустрије на Балкану, јер би заузимањем нових југословенских покрајина она постајала све више словенска држава, с чим би се довео у опасност тек изграђени дуалистички систем. Дворски и војни кругови у Аустрији нису се слагали с Андрашијевим схватањем њене задаће на Истоку. Они нису били велики пријатељи ни новог дуалистичког државног уређења, а на Балкан гледају као на још једино пол>е државне експанзије. Стога се не мире тако лако, као Андраши, са чињеницом да им се затвори пут Солуну од једне српске државе која би се створила уједињењем Босне, Србије и Црне Горе. У ово време, о коме говоримо, 1867-68, и аустриски војни кругови су забављени опасношћу рата у Средњој Европи. Из тог узрока ни они нису хтели да за такав случај имају Србију као противника, па и не праве велику опозицију Андрашијевој балканској политици. Пошто се из истих разлога тој политици не

44 иротиве ни Фрашо Јоеип, ни министар спољних послова, Бајст, то се она и могла спороводити. Бајст и Андраши нису се слагали, какву треба политику водити у Немачкој. Док Бајст хоће освету за 1866, Аидраши не жели из чисто мађарских разлога да Хабзбурзи обнове тамо свој утицај. Али ,пошто је и цар био за борбу у Немачкој, Андраши се с тим привидно мирио, чекајући на одсудни тренутак, када би се успротивио новом рату са Пруском. Док је Андраши нуштао Бајста да са Француском спрема рат против Пруске, а он се трудио да за тај случај осигура леђа својој Угарској према Србији, Бајст је пуштао Андрашија да спроводи своју политику у Београду. Први Је рачунао да ће се рат са Пруском ипак моћи некако избећи, други је мислио да није рђаво да угарски претседник владе готово неслужбено води преговоре са Београдом не вежући службену политику у Бечу. Ови би преговори постали службени, ако би дошло до рата у Средљој Евроии и требало осигурати неутралност Србије. Аустрија, односно њени дворски и војни кругови, рачунали су, да ће у случају пруског пораза у рату с Француском моћи уништити дуализам, на који су били пристали само као на привремену меру. Аустрија је била спремна да за гај случај плати Србији цену пристајући да заузме један део Босне^ Ако не би дошло до рата с Пруском, преговори које је Андрати водио са киезом Михаилом, нису били обавезни за Фрању Јосипа, и он би се лако магао вратити својој старој политици на Балкану. Зато, док ће гроф Андраши водити тајно разговоре са Београдом, гроф Бајст ће јавно у споразуму са Француском и Великом Британијом тражити од Србије да буде мирна. Велика Британија је и после 1866 бранила Иашв ^ио на Балкану и кад се њој и Аустрији од тс године поново придружује Француска, обновљен је блок сила који је у кримском рату 1853—56 и сломио руску премоћ на Истоку. С овим блоком имаће сада да рачуна српска влада у својој спољној политици и ои ће много допринети њеној неодређености после 1867. Видећемо да ће ове три силе опоменути у јесен тс године владу

45 кнеза Михаила да престане са претераним наоружањем и овај њихов корак оставиће тамо дубок утисак. Док су се Енглеска, Француска и Аустрија биле сложиле да ће на Балкану мора очувати постојеће стање, Русија је наставила своју политику подривања Турске преко самих балканских народа. Она предлаже у јесен 1866 Великој Британији да све велике силе затраже од Порте аутономију хришћанских народа као једини пут смиривања Балканског Полуострва. Аустриски нораз 1866 добро је дошао руској дипломатији, јер јој је Аустрија, заузета у Немачкој, могла мање да прави смегње на Истоку. Сама Русија била је снремна у ово доба да искористи сукобе у Средњој Европи за своју источну политику. Истина, она се и сад држи у позадини, а гура напред Србију, али никад пре, као 1866 и 1867, није руска дипломатија толико улагала напора да помогне Србији у окупд>ању балканских народа за један велики рат против Турске. Споменусмо већ да се има захвалити само њеном утицају да су балканске државе онако брзо направиле уговоре о савезу са Србијом 1866— 1868. Њени конзули на све стране роваре по Балкану и помажу Гарашанинову револуционарну акцију, а она сама убрзава наоружање Србије, дотурајући јој оружје или посредујући да јој га други даду или да дозволе да се превезе преко њихова земљишта. Русија је имала посебан интерес, кад је овако убрзавала од 1866— 1868 снремање акције балканских народа. Њу су и сувише тиштале о'бавезе париског мира а посебице оне о Црном Мору, Босфору и Дарданелима. Аустро-пруски рат 1866 показао је Петрограду да је за немачко питање дошао одлучан тренутак. Било је несумњиво да Пруска неће стати на пола пута, а да ће њеии нротивници Француска и Аусгрија, с друге стране, покушати да спрече ма и новим ратом потпуно уједињење немачких племена. Русија је била спремиа да као стара пријатељица Пруске стане на њену страну у будућем њеном сукобу с Аустријом и Француском. Само она је желела да се у исто време рашчишћавају односи и на Балкану. Тако би кнез Михаило с балканским на-

46 родима решавао источно питање са залеђем не само у Петрограду, но и у Берлину. Кад се добро оцени руска балканска политика овога времена, види се да је она радила на томе да се руско-пруском блоку привуку Србија и балкански народи. Пруска би имала као накнаду што ће јој помоћи да изврши уједињење Немачке, да олакгаа Русији и балканским народима решавање источног питања. Зато је Александар II, руски цар, нопудио у фебруару 1868 пруском краљу Вилхелму да склопе уговор, по коме би се Пруска обевазала да ће у случају, ако Аустрија уђе у Босну и Херцеговину, истурити на њене границе сто хиљада војника. Русија, са своје стране, била је спремна да исто учини, ако дође до француско-пруског рата и Аустрија хтедне да се у тај рат умеша. Ништа толико, као ова њена понуда Пруској, не говори — како је озбиљно руска влада намеравала после 1866 да уз решавање немачког питања веже и наше питање. Јер, уговор како га је Русија нудила Пруској, значио је, да је Русија тежила да једним међународним блоком спречи даље продирање Аустрије на Балкан и да Србији осигура леђа за сдучај њеног обрачуна са Турском. Видели смо да је Пруска у рату 1866 помишљала да помоћ Србије дигне устанак у јужној Угарској. Сад, кад се 1867—8 почеле оцртавати линије једног француско-аустриског савеза против Пруске, њен претседник владе Бизмарк тражи такође савезнике. Он их налази не само у Петрограду него претпоставља да би их могао имати и на Балкану. Зато шаље почетком 1867 у Србију потпуковника Крењског да испита спрему и јачину српске војске. Крењски је огигаао тамо, све прегледао, са свима разговарао и поднео евојој влади по повратку извештај. Он ни мало није био повољан Гроф Бизмарк и његови војни саветници били су начисто, колико могу рачунатн на војну снагу Србије приликом новог рата с Аустријом. Уосталом, у целој ствари Бизмарк није толико гледао на Србију и балканске народе, колико на Ру-

47 сију, њене жеље и интересе. ОзбиљДо, у дубини душе он никад није желео да помогне нас против Аустрије. Увек, иегде у његовој глави, радила је код пруског канцелара мисао да је Аустрија, ипак, немачко дело и стога да је треба очувати и учинити способном за живот и после избацивања из Немачке. Бизмарк је могао помоћи Србију и кнеза Михаила да оствари југословенско уједињење само преко рушевина нс само Турске но и Аустрије. А кад он њу није хтео да разбија због десетка милиона својих Немаца, који су после {866 остали у њој, још мање би то урадио за рачун кога милиона Јужних Словена. У годинама од 1867—70 Бизмарк, да би придобио Русију за своју политику у Немачкој, био је спреман да помаже њену политику на Балкану. Зато он први покреће питање опасности од уласка Аустрије у Босну и Херцеговуну, кад се почињу преносити вести да је Наполеон III спреман да је у том помогне. Али кад му руска влада нуди савез против Аустрије, он избегава да га формално потпише. Пруски канцелар неће савеза са Русијом, јер не жели да се до краја веже за њену политику на Истоку. Њему је потребно да му Русија осигура леђа према Аустрији у рату са Француском; тек у крајњем случају, ако се Аустрија и поред свега избегавања са његове стране умеша у тај рат, он је био спреман да иде с нама и са Русијом до краја. У једном Бизмарк ипак не попушта: Рат није смео да почне на источном него на немачком питању. Због свих ових разлога није дошло до склапања савеза између Русије и Пруске, него, су у марту 1868 измењане обавезне изјаве у горњем смислу. Пошто је на Истоку у главном видео Русију, Бизмарк је све до конца 1867 избегавао озбиљније разговоре са Београдом. Кад је српски министар војни Миливој Блазнавац затражио од њега почетком децембра 1867 да омогући Србију да се наоружа, Бизмарк је избегао одговор. Тек почетком јануара 1866, кад су Аустрија, Француска и Велика Британија протестовале у Београду против наоружавања Србије, Бизмарк је поручио да је спреман да изиђе у сусрет српској влади.

48 Он је то урадио више због Русије него због Србије, јер је одмах питао Петроград за савет, да ли да се изиђе у сусрет српској влади или не. Руска влада је, разуме се, то одобрила. Међутим, половином фебруара 1868 Миливој Блазнавац обавестио је пруског конзула у Београду, Розена, да српска влада не жели да има сувише великих обавеза према Русији, зато се захваљује Бизмарку на понуди и предлаже да се цела ствар одгоди, „док услови постану повољнији“. Прелом је био ту. 1 0.

К нез И и х а и л о на п р е кр етн иц и

Дуго времена водила се преко јавности предратне Краљевине Србије расправа око тога, да ли је кнез Михаиљо пред своју смрт био одустао од своје акционе политике или не. Јован Ристић и бранитељи намесничке спољне политике после Михаилове смрти тврдили су да је Михаило напустио био акциону политику, и да није погинуо, он је више не би ни водио. Милутин Гарашанин, син Илије Гарашанина, и остали противници Јована Ристића, су доказивали, опет, да кнез Михаило није био напустио свој план једног скброг рата са Турском. И једни и други износили су за своје тврђење и добре и слабе доказе. Није овде место да их подвргавам подробнијој критици, изнећу само своје мишљење о целом питању. Кад се после аустро-пруског рата 1866 почела стварати два противничка табора великих сила у Европи: Аустрија и Француска на једној, а Пруска и Русија на другој страни, и кад се отимају оба та табора да га придобију за себе, кнез Михаило је дуго времена морао да испитује нови међународни положај. И није му било лако да се одлучи. .Два његова стара пријатеља су се разишла. Наполеон III нуди Лустрији Босну, а Србији препоручује да буде мирна; с друге етране, Русија више него икад гони га на акцију. Да би сам на лицу месга проучио иоложај, кнез Михаило путује у лето 1867 у Париз. Видели смо да

49 му је тамо саветовано да гледа да избегне сукоб са Аустријом. При повратку из Француске Михаило се састао с угарским претседником владе, грофом Андрашијем, у Иванци (северна Угарска). Данас се не зна тачно шта су разговарали кнез Михалило и Андраши у Иваници августа месеца 1867. Изгледа као сигурно да је Андраши казао српском кнезу да ће се његови Мађари успротивити аустриском ширењу у Босни и Херцеговини. То ће он нешто доцније, у јесен те године, поновити и Илији Гарашанину. Мађарске понуде Србији нису биле за одбацивање. Примамљиво је било за кнеза Михаила да заузме, ако је то могуће, Босну без крви или ако ништа друго, да преко Мађара добије од свог главног противника на Истоку слободне руке у тим покрајинама. Било је то врло важно у време, кад се толико говорило о аустриским аспирацијама на Босну и Херцеговину и о спремности Француске да помогне Аустрију да дође до свог циља. Међутим, и против-услуге нису биле мале. Испунити Андрашијеве захтеве значило је за кнеза Михаила ни мање ни више но напуштање оне велике националне акције, коју је он сам започео после свог другог доласка на владу и која је од Србије направила национално-револуционарно и политичко средиште не само свих Јужних Словена у Турској и Аустрији, него и свих балканских народа. Пред њим су стајала два пута. Један је био да се ослони на Русију и Пруску и настави рад у досадањем правцу, сачекав у најмању руку нови рат у Немачкој, па да покрене источно питање, изазиваЈући тимс всроватно сукоб с Аустријом и свима силама које су биле противне рушењу Отоманског царства у Европи. Други пут је водио полигици погађања с Аустријом, политици мање опасној, али која је тражила напуштање интегралног испуњавања националног програма а с тим и вођства балканских народа и ослонца на Русију. Начелно, није се више радило о Босни, јер је и једна и друга група сила била спремна да том ценом плати Србији њено пријатељство. Кнез Михаило се није коначно одлучио 4

50 све до своје смрти. Проблем је био и сувише тежак, међународни положај и сувише замршен, осећања и интереси и њега и његова народа и сувише заузети, да би лако могао изабрати правац којим ће поћи. Зато он не кида ни с ким, али ни с ким се и не веже, него у испитивању земљишта и у преговорима на све стране затекла га је смрт 29 маја 1868. После састанка у Иваници кнез Михаило наетавља своју политику преговарања и сарадње са Мађарима. По њиховој жељи он нокушава да делује на Хрвате и Србе у Угарској да мирније приме аустро-угарску нагодбу. Ова његова посредничка акција у корист нојзој режима у Угарској изазвала је незадовољство наших националних кругова у Војводини и Хрватској. Тамо се стекао утисак да се Србија почиње да одриче евоје националне мисије. Ово је створило злу крв према кнезу Михаилу не само код народне странке у Хрватској, него још више код српског јавног мнења са Милетићем у Војводини и либералима у Србији на челу. Непопуларан због своје унутарње политике, кнез Михаило ће постати пред своју смрт непопуларан и због своје спољне политике. Динамика наше расе у одлучним тренуцима више је следила инстинкгу него хладном рачуну и државном обзиру. Стога су нерегко страдали људи иначе честити и добри патриоти, који се нису слагали са онштим народним расположењем у таквим тренуцима. Тако је нешто било и са кнезом Михаилом пред његову смрт. Ако је кнез Михаило држао преко Андрашија везе с Аустријом и ако је због тога неколико месеци пре његову смрт дошао за аустри ског конзула Андрашијев поузданик, Венијамин Калај, да води нову аусгријску политику према Србији, ои није кидао старе везе, нити је успорио дипломатско и војничко спремање рата. Видели смо, да у ово доба он склапа формалне уговоре са балканским државама, тако да је Београд почетком 1868 био стварно на челу једног балканског савеза. Од Русије он у снима својим пословима добива помоћ, а од Пруске тражи оружје. Наоружање се убрзало ових година као никад пре. Само, оно се не врши више упадно и јавно, него више

51 аоверљиво. Ово настојање српске владе да не изазива више стране силе упадљивим звецкањем сабље, оставило је на Михаилове савременике утисак, да је нред своју смрт одустао био од своје намере да побуни Балкан. Он је, међутим, постао само опрезнији а акцију на спремању рата није напустио. На ову опрезност присиљавала га је и одлучност Енглеске, Француске и Аустрије да омету наоружање Србије. Више него ишта друго, отпуштање Илије Гарашанина 1867 оставило је на српско јавно мнење и на Русију утисак да Михаило жели да одустане од своје акционе политике на Балкаиу. Илија Гарашанин је задњих година важио и у земљи и на страни као главни претставник те политике. Он је и иосле 1866 етајао је на становишту, да је Србија у савезу са балканским народима, а са Русијом иза леђа, у стању да изиђе на крај с Турском. Њему је било главно да у том сукобу балканских хришћана са Турском, кога је он спремао скоро 25 година, стране силе остану неутралне. Код таквог схватања проблема, разумљиво је да би Гарашанин тешко могао да се мири с улогом Србије иа Балкану, какву јој је предвиђао гроф Андраши. Оиет, унраво из тих разлога, Русија је у њему гледала свој главни ослонац у Србији и најбоље јемство да ће сс наставити акциона политика у Београду, кад је он на чслу његове спољне политике. Зато је његово уклањање с власти од стране кнеза Михаила схватила као напуштање акционе политике. Али он није у новембру 1867 нао са положаја претседника владе и министра сиол.них послова због размимоилажења са кнезом у сиол.пој политици. Видели смо да ни Михаило не жели у ово време да се озбиљно веже за Аустрију и да нијс обуставио војно и дипломатско спремање за рат против Турске. До разлаза је дошло на чисто личном кнежсвом питању. Кнез Михаило заљубио сс био у своју синовицу Катарину Константиновић. Зал.убл.сн до ушију, он је дошао под утицај девојчине мајке Анке Константиновић и хтео је по сваку цену да се ожени младом девојком после добивеног развода брака са кнегињом 4

*

52 Јулијом. Намеравана кнежева женидба са блиском рођаком схватала се у Србији као родооскрвњење. Против тога су устали митрополит, Гарашанин и добар део кнежевих саветника. Још кад је Гарашанин кнезу поставио питање престолонаслеђа, уклоњен је са положаја претседника владе и министра спољних послова. Падом Гарашаниновим победио је Миливоје Блазнавац. Михаилов министар војни није желео рат. Кад су сви војни стручњаци утврдили да је он слабо спремио војску, за Блазнавца није ништа друго било преостало, него или да се захвали на положају или да убрза спремање. Али, он је као организатор већ био све дао, још више није се од њега могло очекивати. А пошто се то тражило, он је прибегао интризи. Удруживши се са Анком Константиновић, такође противницом рата, њих двоје су створили клику, која ће на питању кнежеве женидбе оборити Илију Гарашанина. Већ одавно постојао је сукоб између Гарашанина и Блазнавца због спорог рада на ратним припремама. Гарашанин је годинама тражио, да се рат већ једном почне, а Блазнавац је сгално тврдио да се још није готово са ратном спремом. Напослетку је и Гарашанин увидео да Блазнавац и не помишља озбиљно на рат, зато је неко од њих двојице морао да падне. Пошто је у то доба код кнеза Михаила било важније одобравање или неодобравање његове женидбе са Катарином Константиновић него спољна политика, Гарашанин је морао пасти. Блазнавац у почетку хоће да води Гарашанинову политику, али кад се уверио да Русија неумољиво тражи од кнеза Михаила његову главу, он потпуно прелази у противнички табор. Никад се, може бити, неће утврдити какве је везе још у то време имао Миливоје Блазнавац са Бечом, али једно стоји сигурно да је он био први, који је отворено заузео став према Русији. То се види из његове изјаве пруском конзулу у фебруару 1868 по питању снабдевања Србије оружјем из Пруске посредовањем Русије. Ступајући у све уже везе са Андрашијем, препоручујући Србима и Хрватима стрпљење у нитању нагодбе, рушећи Гарашанина и задржавајућп Блазнавца,

53 кнез Михаило је пред своју смрт оставио утисак да се одрекао своје акционе политике. Видели смо да то није тако. И сама Русија, док је он био жив, није још била почела отворену борбу против њега, него више против Блазнавца, његовог министра војног. Ствари су још сувише биле у току да би се могло нешто сигурно гврдити, како би се држао кнез Михаило да је остао жив. Уосталом, погодбени начини не употребљавају се у историској науци. Прави разлаз између Русије и Србије долази тек после његове смрти, 1868, кад је Блазнавац помоћу војске осигурао себи у намесништву прво место и повео једну чисто аустрофилску политику. О п ш т и суд о М и ха и л о в о ј спољ ној политици

Ретко која личност из историје Србије XIX века да је као кнез Михаило занимала своје савременике, па и доцније нараштаје. Из тога човека избијала је нека драж која је привлачила људе. Шта је у ствари остало трајно од њега; у чему је он био оригиналан, а у чему је ишао за другима? Објективно узевши, Михаило слабо шта има свога оргиналног и у делима и у идејама. Син Милоша Обреновића, далеко је изостајао иза свога оца, оснивача нове српске државе. Милош је почео ослобођсње Србије 1815. Он је од турског пашалука створио аутономну Кнежевину Србију; какву ју је оставио 1839, затекао ју је 1858, кад се вратио из изгнанства,-зато наставља борбу онде, где је престао пре двадесет година да извојује Србији положај вазалне кнежевине: покреће питање наследности, питање слободе унутрашњег уређења, и исељавања Турака из градова. После његове смрти Михаило само наставља где му је отац стао. Доиста, та три свршена питања једино су нешто позигивно, што је постигнуто за друге владе кнеза Михаила. Михаилова концепција. српског питања, слична је концепцији Илије Гарашанина. Не верујем да је Гарашанин позајмљивао од Михаила, пре Михаило од

54 Гарашанина. Једно сгоји као сигурно, да је Гарашанин у својим начертанијама први формулисао наш програм, и да је још за уставобранитељског режима покушао да води спољну политику Србије у духу своје кационалие концепције. Гарашанин је почео и деценијама водио национално-револуционарну пропаганду, стварао револуционарне организације по Турској и Аустрији; он је од Србије направио средиште, око кога ће се од 1861— 1868 окупити балкански народи. Михаило је одобравао Гарашанинову политику, али ју је изводио Гарашанин; његова је била мисао, а његово и дело. Уосталом, идеје Илије Гарашанина и кнеза Михаила бнле су од 1861 до 1868 општа својина целог тадашњег нараштаја. На њима је постао, изградио се Омладински покрет међу Србима. Оне нису биле дело једног човека, него плод историског развоја нашсг народа и последица примена начела народности при решавању питања Средњег Подунавља и Балканског Полуострва. Видели смо да је Михаило избегао 1859— 1866 да се умеша у аустријске ратове противу италијанског и немачког уједињавања. Истина, он је био први наш владалац који је пред Европу поставио наше питање, али није успео да га веже за борбу Италијана и Немаца око њиховог уједињавања. Кад се после 1866 Русија показала спремном да помогне Србији у томе послу, кнезу Михаилу је недостајала смелост да се определи уз њу и Пруску. Пред своју смрт због једке девојке он је довео у питање цело своје дело, и кад је умро, оставио је земљу у врло тешком међународном положају. Ни главно дело Михаилсво, народна војска, неће положити испит у ратовима 1876—1878. У унутрашњој политици био је Михаило још мање среће. Својим личним режимом дошао јс у сукоб са либералним схватањима тадашњих нараштај.т у Србији и упутивши земљу рђавим правцем. довсшћс до борбе између народа и данастије, која ће њега стати главе, а династију довести до уништења. Један владалац, без оригиналног у себи, без ини-

55 цијативе и ударне снаге, толико потребне сваком правом ствараоцу, без смелости да пређе критичну тачку кад дођу критични тренутци, сањалица, помало романтик, који је своју мекоћу вешто умео да покрије својим достојанственим ставом и мушким наступом, -. то је био киез Михаило. Он је више деловао као човек него као владалац, више карактером, него стваралачком снагом, више оним што је обећавао, него оним што је урадио. Кад је тако, зашто је управо кнез Михаило ностао један од најомиљенијих наших владаоца? Он је дошао на престо у оно доба кад иаш национллизам преживљава свој чисто романтичарски период, пун наде и полета једног народа који почиње да назире путове свога живота и осећа у себи толико снаге да се узда у једном налету да их прејури и стигне циљу. Кнез Михаило је био дете свога времена. Његова највећа заслуга је била што је осетио куд су упућена стремљења његова народа, ишао тим путем отворено и поштено, и успео да све те жеље и сва та стремљења неже за себе и своје име. Његов чисти и прекаљени национализам, његов светли карактер, толико различит од подмуклог и непостојаног и суровог његовог оца, кнеза Милоша, његова исправност као човека, и, можда највише, прерана смрт, кад су у њега полагане највеће наде, деловале су на народну машту. Зато се пор речима „Михаилова заветна мисао“ обухватио цео национални програм XIX века, кога је формулисао Илија Гарашанин, а разрадили га па и осгварили доцнији нараштаји.

III. Спољашња политика Србије до 1875 год. 1. У нута р њ е ресЈзорме нам есничког реж им а

Кнез Михаилова смрт пореметила је спољно-полнтичке односе Кнежевине Србије. После једне тако утицајне личности на српски престо дошло је вољом војске једно дете. Михаилово убиство изненадило је Европу. На Западу су се бојали да то не изазове немир на Балкану и били су задовољни да се само на томе свршило. Порта се обрадовала смрти њеног најопаснијег противника на Истоку, а њен везир у Босни, Осман-паша, био је и осумњичен да је суделовао у завери. Да би обновила после Михаилове смрти свој утицај у Србији, она је објавила да ће послати тамо свога комесара, кад се буде бирао нови кнез. Одустала је од тога пред енергичним отпором Блазнавчевим и после посредовања великих сила. Од великих сила Француска, Енглеска и Аустрија биле су одмах спремне да признају Милана за српског кнеза, док се Русија носила неко време мишљу да на српски престо доведе црногорског кнеза Николу. По закону од 20 октобра 1859 Милан је имао само да буде проглашен за кнеза, али 20 јуна 1868 састала се Велика народна скупштина и прогласила га за српског кнеза, а Миливоја Блазнавца, Јована Ристића и Јована Гавриловића за намеснике до његова пунолетства. Убрзо после тога и Порта и велике силе признале су кнеза Милана за наследног кнеза Србије. На-

57 рочито је било важно да је Порта том приликом признала наследност у породици Обреновића. Кнез Михаило је пао 29 маја 1868 као жртва своје унутарње политике. Намеснички режим извукао је из тога поуку. Потреси од којих је Србија патила задњих деценија долазили су великим делом због сукоба између слободарских тежња народних и апсолутистичких склоности њених владаоца. Зато разложно каже Јован Ристић: „Уместо подземних канала за унутрашњу борбу, било је време да се створи јаван народни орган, као одушка, кроз који би отицала сва она гасовита струја, која се у току године набере од међусобног трвења, које је обично у ватрених народа“. Намесништво је приступило великим унутарњим реформама, давајући Србији нови Устав. Још концем 1868 све велике силе дале су своје мишљење о уставној реформи у Србији. Русија је била против далекосежних рефорама, јер се њена дипломатија бојала да би се Србија, забављена њима могла Удалшги од свог главног циља, од борбе против Тур ске и од своје националне мисије. Из истих разлога, али само из супрогних жеља, радила је, опет, Аустрија да се намесништво што више занесе унутарњим реформама. Устав је проглашен 29 јуна (12 јула) 1869. Ослањајући се на иариски уговор од 1856, по коме је Србији зајемчена потпуна слобода законодавства, српска влада није не сматрала за потребно да за овај свој унутарњи политички акт тражи одобрење гарантних сила и Порте. Зато је мипистар иностраиих дела предао један примерак .Устаиа претставницима страних држава непреведен, „зпап.а ради“, а српски заступник, Јеврем Грујић, урадио је то исто 16/28 августа у Цариграду. Велике силе нримиле су к знању ово обавештење и навеле и саму Турску да и она призна нови Устав. С тим је после борбе. од преко 60 година Србија себи напослетку извојевала слободу унутарњег уређења.

58

2.

Н а п уш та њ е а кцио не политике

Намесничка је влада, можда и нехотице, и сувише упутила Србију у другом правцу, кад је после Михаилове смрти почела са унутарњим реформама. Јован Ристић се доцније бранио да намесништво није напустило Михаилову сиољну политику, да је и даље одржавало везе са балканским државама и било спремно, да је дошао тренутак, на оно последе, — рат. Али већ сама чињеница да је убијен државни поглавар у тренутку, кад се од њега очекивало да почне са једном великом акцијом на Балкану, била је довољиа да убије онај полет кога је показивала спољна политика Србије задњих година Михаилове владе. Место једног популарног кнеза, у коме су већ балкански народи гледали свога будућег вођу у једном рату против Турске, дошло је дете од 14 година. У његово име државом управља намесништво, за које је могао сваки знати да неће имати ни оног угледа ни оне слободе у акцији на Балкану, како је то имао погинули кнез. Поврх свега, и поред све Ристићеве одбране, ипак стоји, да ни он ни Блазнавац, који су као намесници одлучивали у оно доба у спољној политици Србије, нису били много загрејани да продуже кнез Михаилову акцију. Истина, они су наставили послове, које је био почео кнез Михаило, али са много слабијом снагом и мањим престижом. Наоружање, много критиковано још за кнез Михаилова живота, остдло је и даље у рукама човека, оптуживана пред Михаилову смрт да га је нестручно и недовољно изводио, Миливоја Блазнавца. Настављен је рад са Гарашаниновим организацијама само млитаво, без воље; уколико се оне и одржале, више има да се захвали приватној иницијативи из Београда и на самом терену, него неком смишљеном раду самог намесничког режима. Убиство кнеза Михаила можда је најтеже одјекнула код Србијиних балканских савезника. Захваљујући добрим делом лично његовом престижу пристале су Грчка, Румунија и Црна Гора на склапање споразума и савеза са Србијом и на њено вођство у борби

59 са Турском. Његово убиство пољуљало је престиж Србије, а намесничка колебљива спољна политика испустила је вођство балканских народа. Не може се порећи да се Ристић и Блазнавац нису трудили да то вођство одрже, али њима је недостајала одлучност у важним тренуцима. Зато се српска влада држи мирно и повучеџо, како каже пруски конзул у Београду, Розев, за време неке веће међународне кризе, док не би нрошла, и тек онда би њена штампа почела са нападима. Устанак на Криту 1866 изазвао је велике потресе и узиемирења на Балкану. Концем 1868 упутила је Турска Грчкој ултиматум и прекинула са њом 4/16 децембра 1868 дипломатске односе због помагања тога устанка. Положај Србијин био је тада врло тежак. Грчка иије била спремна за рат, иако ју је српскавлада често пута опомињала да убрза своје наоружање. Сама неспремна за рат, грчка влада је желела да увуче у њега Србију, или у најмању руку да је наведе да из врхбп неку војну демонстрацију против Турске. Србија то није хтела, али кад је ситуација постала озбиљна, српска влада је изјавила претставницима великих сила у Београду, да Србија неће моћи остати неутрална, ако би дошло до грчко-турског рата. Ово је јављено и у Цариград. Критско питање узеле су велике силе у своје руке и од 9/1 до 18/Н 1869 заседала је конференција у Паризу, на којој се оно уредило. Држање намесничке владе за време критске кризе оставило је жаоку у Атини и она ће се тога сетити кад дође 1876. После Михаилове смрти хладне србијанско-црногорски односи. Доста је томе допринела и руска кандидација кнеза Николе за кнеза Србије. Када се намесништво разишло са Русијом, она узима под своје окриље кнеза Црне Горе, даје му помоћ и прети Београду да ће пренети средиште своје акције међу Јужним Словенима из Београда на Цетиње. 10/22 марта 1870 дошао је кнез Никола намесничкој влади са једним занимљивим питањем: како би се држала Србија да дође до рата између Црне Горе и

60 Турске. Српска је влада одговорила да се због Малог и Вељег брда не може ићи у рат са Турском. Борба за ослобођење има да почне на другом питању. Кнез Никола је то упамтио ,и кад се је за време француско-немачког рата, неколико месеци после његова питања, сриска влада обратила на њега да склопи са њом савез, јер да су околности такве да могу пружити згодну прилику за ослобођење и уједињење нашег народа, вратио јој истом мером. Из преписке, што је вођена 1870—71 између Цетиња и Београда, види се да је кнез Никола водио ове преговоре са знањем руског министра спољних послова. Место изграђивања заједничког националног програма и склапања савеза између Србије и Црне Горе јављају се династичка трвења, која ће отада трајати међу њима све до 1918 године. Ништа се нису ствари боље развиле за Србију у време намесништва ни у Бугарској. Револуционарни бугарски комитети имају свој главни ослонац у Букурешту и Петрограду. Од 1869 главну снагу упућују Бугари у правцу добијања црквено-школске аутономије. Око борбе за егзархат утрошиће се највећи напори у Бугарској све до источне кризе 1875. Да су Бугари у томе успели имали су највише да захвале великој помоћи руске дипломатије. Још више, захваљујући тој руској помоћи бугарски егзархат ће се проширити изван етничких граница бугарск-ог народа и загрозити животним интересима Србије и Срба. Бугарски егзархат организован јесултановим ферманом 1870. Грчка патријаршија одупрла се томе, а ни београдски митрополит није признао канонску снагу тому акту. Сад почиње велика борба око цркава и школа не само између Бугара и Срба и Грка. Ова борба биће јак ударац балканској, па и југословенској, солидарности толико проповеданој од Илије Гарашанина и кнеза Михаила. Место те солидарности долази Србија у сукоб са једним новим противником, у почетку потцењиваним, али управо стога и опаснијим. Борба с

61 н>им била је тим тежа, што се она заснивала на антипатији нашег народа у Турској против фанариотских владика и њихове црквене организације. Бугари су само вешто тој национално-верској борби давали своје обележје, претварајући овај сукоб нашег народа у Старој Србији и Македонији са Грцима у борбу за аутономну бугарску цркву и за припајање тога елемента себи. У почетку се у Београду није придавао велики значај овој бугарској акцији. Намесничка влада није била за одвајање бугарске цркве од патријаршије, али се није томе енергично ни противила. Патријаршији се саветовало да не одриче бугарском народу његова права у крилу саме цркве. Кад се видело да је немјогуће постићи измирење Грка и Бугара у оквиру цариградске патријаршије, српска влада признавала је право на оцепљење само Трновској патријаршији, као чисто бугарској. Устала је још у почетку против тога да се њој придруже Охридска архиегшскопија, Макрдонија и Пећка патријаршија, Стара Србија, зато што су оне историјски биле и српске и бугарске. Она је поручила у Цариград 11/23 марта 1869 да ће тражити за свој народ под Турском признање националне цркве под српским митрополитом, ако се Бугарима даде дозвола за организовање такве цркве. Док се то не реши, она жели да Срби у Турској и даље остану у надлежности цариградског патријарха. Међутим, захвал.ујући моћном утицају руског посланика у Цагриграду, грофа Игњатијева, ово питање решено је на велику нацноналну штету Срба и Србије. Слабљење међународног положаја Србије за време намесничке владе долазило је добрим делом као последица отуђивања од Русије. Видели смо да се кнез Михаило нред своју смрт сукобио са Русијом због смењивања Илије Гарашапииа са положаја министра спољних послова. Односи су се погоршали после топчидерске катастрофе. Петроград је најпре желео да на српски престо доведе место кнеза Милана црно

62 горског кнеза Николу. Затим, он још непрестано тражи да се вођство државе повери његовом човеку, Илији Гарашанину. Место њега, државом стварно управља Миливој Блазнавац, кога су Руси још за Михаилова живота, као министра војног оптуживали због рђаве Србијине војне спреме, а сад као намесника да води аустрофилску политику. Захваљујући томе, узалуд су били сви намеснички напори да ублаже тај антисрпски став руске спољне политике. Кнез Михаило је имао да захвали добрим делом моћном утицају Русије за онај престиж, што га је био стекао на Балкану, јер му је стајао на расположењу њен целокупни дишгоматски апарат. За време намесништва Русија ради противно: она помаже кнеза Николу у његовом отпору против Београда; она утиче да и остали Јужни Словени не гледају више у Београд, како су гледали за прсме Михаилово. Њени конзули помажу оиозицију лротив намесништва не само у Београду, но и у Новом Саду, Сарајеву итд., ширећи вести да се оно одрекло Михаилова завета. То исто раде са балканским народима Бугарима, Грцима и Румунима. Овакви одиоси између Русије и Србије остаће све до конца француско-немачког рата и до посете кнеза Милана Ллександру II у Ливадији. За време намесничког режима српско-аустриски односи били су врло добри. Да би имао сигурна леђа са југа за случај рата у Немачкој или да би спречио Србију да не упали Балкан, док је он заузет на Западу, Фрањо Јосип је био и даље расположен да прави компромисе са Србијом. Истина, намесничка »лада нема оног престижа, кога је имао Михаило ,али важност Србије за случај једног европског рата била је исто тако велика 1868— 70, као и 1867 или 1914. И сад, као и у Михаилово време, Мађари дају иницијативу за аустро-српско зближоњс. Гроф Андраши, угарски министар претседник, »оди све те разговоре преко свога човека у Београду, аустро-угарског конзула Венијамина Калаја. Снровођење у живот

63 аустро-угарске, посебице угарско-хрватске нагодбе, склопљених 1867 и 1868, тражило је доста времена, стрпљења и изнад свега, мира. Зато је желео да српска влада не пружа хрватској опозицији у њеној борби против Пеште ни материјалну ни моралну помоћ. (Она је то и даље чинила.) Исти случај је био и са Србима у Војводини. И ту су Мађари трудили да омету долажење помоћи из Србије српској опозицији у Војводини. Кол.ико се у Бечу озбиљно у то доба помиишало на решавање источног питања у споразуму са Србијом, ако би она пристала да буде неутрална у једном новом аустро-пруском рату, види се из елабората капетана Темела из 1869 о подели Босне и Херцеговине. Канетан Темел је разрадио две варианте будућих граница Аустрије и Србије у Босни и Херцеговини. Једна је ишла Дрином, дакле заступала је становиште да Босну и Херцеговину Аустрија треба да узме целу. Друга варијанта била је повучена развођем река Босне и Дрине. Ова друга варијанта биће у јануару 1875 примљена од царске конференције као повољна за Аустрију. .У ово доба Фрањо Јосип жели само да осигура залеђе својој Далмацији, а гроф Андраши и онако није био пријател> ширењу Аустро-Угарске иа Балкан, с чим би се само увећао и онако велики број Јужних Словена у њој. Вениамин Калај, аустро-угарски конзул у Београду у ово доба, био је као створен да води једну овакву политику. Историчар по струци, човек који је одлично познавао ирошлост српског народа и чији радови из наше историје и даиас спадају међу најбоље те врсте, искрено се у ночсгку залагао за аустро-српски споразум. Необично културан и приступачан, Калај је успео да стекне у Београду широк круг пријатеља. Он се није мешао у унутарње ствари Србије, како је то радио руски конзул Шишкин, а излазио је српској влади у сусрет гдегод је могао. Пошто је Миливоје Блазнавац, још пре свога доласка на власт, обећао био Аустро-Угарској да ће поштовати интегритет Турске и Србију сасвим ослобо-

64 дити утицаја руске полигике, она је у свему помагала намесништво. У то доба иде са њом Француска, па захваљујући њиховој помоћи кнез Милан је добио од султана наследно кнежевско достојанство; Аустрија и Француска су учиниле да се призна Устав 1869, а у питању одговор-ности за убиство кнеза Михаила, Угарска је изишла Србији на сусрет у толико, што извела пред суд кнеза Александра Карађорђевића. На београдском пристанишгу пристају од сад аустриски пароброди; Аустрија је укинула своју пошту у Београду и закључила са Србијом 1868 поштански уговор. С тим је Србија стекла право да сама склапа посебне уговоре. Још више, преко аустриског земљишта долази Србији ратни материјал. Све ове услуге и сва обећања која је чинила Аустрија Србији у периоду 1868— 1870 учинили су да је намеснички режим сматрао за паметно и за земљу корисно увођење једне аустрофилске политике. 3.

С р б и ја и сјзранцуско-немачки рат 1 8 7 0 — 1871

Аустро-српски односи могли су да буду добри све до француско-немачког рата. Осим ситнијих међусобних услуга ове две државе нису се озбиљније везале једна за другу. Јован Ристић није био за неко уже везање уговором, а и сами одговорни чиниоци у Бечу, како смо видели, нису то желели док не би наступила потреба. Француско-немачки рат 1870 ставио је на пробу аустро-српско пријатеЛ)Ство. Његовим почетком настугшо је случај, за који се аустро-угарска дипломатија спремала већ годинама: пружала јој се прилика да се освети Пруској за 1866 и да поврати свој утицај у Немачкој. Стога су вођени преговори за склапање савеза међу Француском, Аустријом и Италијом у пролеће 1870. Било је више него сигурно да ће Русија у случају једног аустро-француског рата против Пруске бити на страни ове последње. Зато је за Аустро-Угарску било од првокласне важности осигурати се за овај случај према Србији, добивши од ње

65 .изјаву неутралности. Кад је почео француско-немачки рат, дошао је био тренутак да се искористи пријатељска политика према Србији, вођена из Беча од 1867 године на овамо. Под јесен 1870 дошао је аустро-угарски конзул у Београду, Калај, српској влади са понудом у име грофа Андрашија да Србија склопи савез с АустроУгарском. По нацрту уговора, како га је Калај изложио Јовану Ристићу: 1. Аустро-Угарска би се обавезала да буде неутрална у случају једног српско-турског рата и радила би да то исто чине и остале велике силе. 2. У случају рата Аустрије са неком другом државом Србија се имала да обавеже на благонаклону неутралност. „За овакво понашање обавезује се Аустро-Угарска да ,ће Србији после рата израдити придружење Босне и Херцеговине и Старе Србије (које би границе имале да означе), тако да ове области заједно са Србијом образују државу, која би стајала под сизиренством Портиним а под условима под којима се сад Србија налази“. 3. Заузимање ових покрајина би се извршило по потреби и самим ратом. 4. Како Србија придружи себи ове покрајине, Аустро-Угарска ће запосести Босну и Херцеговину до Врбаса и Неретве. 5. Ако би се за време рата Аустро-Угарске са другом државом појавили у тим крајевима немире, владе обеју земаља би се споразумеле да свака заузме свој део. Ако нападне Турска Србију, Аустро-Угарска ће јој признати самосталност и трудити се да јој то и остале силе признају. Намесничка влада доведена је овом Калајевом понудом у врло тежак положај, зато је она избегла да даде јасан одговор. Јован Ристић наводи следеће разлоге: у Београду се сумњало да би Андраши могао да продре са тим предлозима у Бечу. Савез с Аустријом, можда и против Русије, био је против осећања и интереса српског народа и целог словенства. По предложеном уговору свака би држава сама морала да заузме оне земље, које су јој уговором обећане. Аустрији као великој сили то није било тешко, а Србија би најпре имала сама да туче битку са целим турским цар5

66 ством, па тек после победе могла је рачунати да добије свој део. То је од прилике било оно, што су >келели кнез Михаило и Илија Гарашанин. Само, они су веровали да би победили, Јован Ристић није. Шта би тек било са Србијом да у једном аустро-руском рату победи, не Аустро-Угарска него Русија, нитали су се у то време намесници. Одбијањем склапања савеза с Аустријом, намесмичка влада је прекинула ону лажну игру, која се неколико година играла између Беча и Београда. Сад је било јасно и једним и другим да је међу њима могућ само привремени споразум, али да српска влада није могла правити компромисе са Аустро-Угарском за рачун својих великих националних интереса. Нешто огорчени због тога, а још више уверени после немачких нобеда у Француској, у јесен 1870, да им Србија неће ни требати, пошто се неће мешати у фрамцускоиемачки рат, службени кругови у Бечу нагло мењају своје држање. Једва неколико недеља после Калајеве понуде за савез, 2 новембра 1870, упутио је гроф Бајатс ноту владама у Букурешту и Београду. У тој ноти прети им се да ће Аустро-Угарска Монархија употребити све силе да очува постојеће стање на доњем Дунаву. Ова нота је дошла поводом расписа руског канцелара Горчакова да се Русија решава обавезл париског уговора 1856, које су је спутавале у Црном Мору. Немачким нобедама у Француској дефииитивно избачена из Немачке, Аустро-Угарска се још 1870 окреће Балкану, као још једином слободном пол.у за своју акцију. Ако је гроф Бајст коју недељу пре тога био расположен да због рата у Немачкој склопи савез са Србијом, сад му то више није требало, ма прибегава претњи. Француско-немачки рат праћен је у пашим земљама са великим пажњом. Наша јавност павијала је добрим делом за Немачку и тек кад су њепе победе постале сувише упадне и одлучне, почин>е да се јавља страх од стварања једног таквог моћног царства на северу. Сложно иступање свих немачких племена у том рату против Француске, проглашење царства и

67 цео процес уједињавања немачког народа, деловао је моћно на своје савременике у Србији пробуђујући реминисценсије и упоређења. Ако је намесничка влада избегла да унапред прими од Аустро-Угарске одобрење за улазак у Босну као иаграду за неутралност у једном рату на Западу, то не значи да је она одустала од рада на добијању ових нокрајина. У јесен 1870 послан је Филип Христић у Ца риград са задаћом да спреми добровољно уступање Босне и Херцеговине од стране Турске Србији. Није успела тежња Србијина да искористи француско-немачки рат за добијање Босне и Херцеговине. Она сама није била у стању да решава ово питање без ослонца на неку велику силу, а ниједна од њих није се хтела да заузме за ово питање. Балканске државе одбиле су да обнове старе савезе, а Блазнавац и Ристић нису имали довољно смелости да се одлуче на брзу акцију. Док су они преговарали десно и лево и спремали се за живљи рад, изменио се општи положај м већ се није могло у рат. Руско-аустриски уговор о савезу из 1872 био је по садржини њсувише опћенит да би могао да темељно отстрани сукобе њихових интереса на Балкану. Њиме Аустро-Угарска напушта стару Метернихову конзервативну политику на Истоку и улази у доба појачане акције и проширених претензија. Заменивши више или мање јавно супарништво са Русијом на Балкану политиком погађања и споразумевања, њој није више требало да осигурава себи леђа према Србији правећи јој уступке у Босни и Херцеговини. Отсад Беч неће расправљати о судбини Балкана са Београдом, него са Петроградом, Берлином и Лондоном. Ослобођена обавеза у Италији и Немачкој, Аустро-Угарска ће моћи да баци на вагу за своју политику на Истоку целу тежину једне велике силе. Ову политику водиће и стари пријатељ споразума са Србијом, гроф Андраши, Дуалистичка монархија била је већ колико-толико сређена и Мађари, као један од владајућих народа у њој, привикавају се да воде велиКу европску политику. Стога им њихови мали суседи на југу постају све мање 5*

68 важни. У Андрашијевој спољној политици Србија из године у годину играће све мању улогу. Не може се порећи да стварањем тројецарског савеза Србија доиста није изгубила онај значај, који је имала задњих десет до петнаест година. Немачко уједињење 1870 означава почетак нове ере у политичкој историји Европе. Прошло је време националног револуционарства Наполеона III и долази доба империализма, доба блокова индустриски и војнички моћних великих сила, које воде борбу око привредног и политичког освајања света. Док су се односи међу тим силама искристалисали и створили фронтови проћи ће неколико деценија, а за то време спољна политика Србије и наше националне тежње биће растрзане, повлачене, искоришћаване сад од ове, сад од оне силе, доводећи често пута у опасност не само наше национално уједињење, него и сам опстанак Србије. 4 . П уто в а њ е кнеза М и л а н а у Л и в а д и ју

После ноте кнеза Горчакова ујесен 1870, којом ее Русија ослободила обавеза париског мира у Црном мору, било је јаско и водећим круговима у Београду да се морају поправити односи између Петрограда и Београда. Миливој Блазнавац и Јован Ристић потраишли су, стога, пута и начина, како да се измире са Русијом. То им је тим пре требало, што су били навукли на себе мржњу Аустро-Угарске одбијањем да 1870 склопе са њом савез. Напуштајући аустриско пријатељство, Србија је морала поново тражити заштиту код Русије и као увод у ову нову политику била је посета кнеза Милана Александру II у Ливадији почетком октобра 1871. Посредовањем руског посланика у Цариграду, грофа Игњатијева, Јован Ристић је добио пристанак руског цара за кнежеву посету. 10 октобра стигао је кнез у пратњи намесника Блазнавца у Јалту, истог дана био је примљен од цара у аудијенцију. И кнез и Блазнавац лепо су дочекани у Русији, истина, нешто

69 сигурно није им обећано, јер је о политици говорено само опћенито, али већ сама чињеница да је кнез био у Русији и да се обновиле старе пријатељске везе, оставила је добар утисак на српско јавно мнење. Оно никад није било много загрејано за пријатељство с Аустријом. АуСтро-угарска дипломатија је брзо схватила смисао путовања српског ккеза у Русију, па се од тога времена и убрзава хлађење односа између Беча и Београда. Нарочито је била љута мађарска штампа на Јована Ристића као зачетника новога курса. Када је гроф Андраши убрзо после кнежеве посете руском цару постао аустро-угарски министар спољних послова, он је већ у једној од својих првих порука у Београд подвукао да су се односи изменили и да ће у будуће тражити од Србије „еклатантне доказе њене исправности“. Ристић је желео да поправи односе и с Аустријом, па је предлагао у пролеће 1872 да кнез и Блазнавац пређу у Банат и да дочекају Фрању Јосифа, који је у то време тамо долазио, они нису пристали. 5 . С р пско-турскн односи за врем е намесништва

После Михаилове смрти поправили су се односи између Порте и Србије. Задовољна, што се решила онако опасног противника, Порта је лако попустила у питању наследноети и новог Устава. Мирољубива намесничка спољна политика, слабљење револуционарне акције и прилична уздржлшиост Србије у критском питању, оставили су добар утиеак у Цариграду. Зато је и Порта била предусретљмиа према Србији, ако су у питању биле ситније ствари. На тужбу сриске владе да је босански валија Осман-паша умешан у заверу против кнеза Михаила, Порта га је одмах сменила. У питању Ђердапа Порта и Србија заједнички иступају на лондонској конференцији 1870. Све то није сметало Порти да не дозволи ни да се расправља о Босни и Херцеговини кад ујесен 1870 Србија хтеде покушати да ово питање стави на дневни ред.

70 За цело време намесничког режима српска влада није успела да реши два питања, иако је стално наваљивала у Цариграду: жељезнички спој и одступање Малог Зворника. Својим геополитичким положајем Србија је била предодређена да преко ње иде најкраћа жељезничка веза између Европе и Азије. И Турска и Аустрија имале су интереса да добију железничку везу преко Србије, нарочито Мађари, јер би се тиме саобраћај с Истоком поново упутио иреко Угарске Низије. Српска влада и сама је желела да њена земља буде везана железницом са Турском и Аустријом, али преговори су се отезали, јер се Веоград и Цариград нису могли погодити, где да се направи та веза. Ка томе је остало све до кнежева пунолетства. Ништа боље није урађено ни са Малим Зворником. Са њему својственом упорношћу све до 1862 на овамо Јован Ристић је потрзао ово питање, али је све било узалуд. Порта је одбијала да уступи Србији Мали Зворник и Сакар. Пре проглашења кнежева нунолетства у пролеће 1872 намесници су и на то помишљали да прогласе Србију еамосталном. План је осујетила руска влада. 6 . О п ш ти суд о нам есничкој спољ ној политици

Јован Ристић и његови пријатељи бранили су намеснички режим и његову спољну политику тврдећи да је после Михаилове смрти нису променили. У једном они имају право. И намесничка влада је наставила разговоре, преговоре и пријатељске односе с Аустријом. трудила се колико је могла да одржи везе са балканским народима и помагала револуционарну акцију. Ипак има једна разлика. Кнез Михаило, иако се биб замерио Русима због смењивања Гарашанижжа, сарађивао је са њима све до своје смрти. I Имесничка влада, то јест Блазнавац, кида са Русијом и води чисто аустрофилску спољну политику од 1868— 1870. Међутим, кад је дошао одлучан тренутак да се искористе плодови ове политике, кад је Аустрија

71 1870 године нудила Србији савез и пристајала на споразум при решавању источног питања, намесничка влада није смела да то прими. Не знам шта би урадио Михаило да је био у њену положају, али последица једне такве политике била је да смо због Аустро-Угарске 1868 напустили пријатељство Русије; то ће нам донети растурање балкгнског савеза, слабљење револуционарне акције и борбу са Бугарима у Македонији. Кад се 1870 пружила прилика да Аустро-Угарској вежемо руке у питању Босне и Херцеговине, намесништво се препало Русије. Због Аустрије изгубила се Русија, због Русије Аустрија; резултат је био, кад су се 1872 ове две силе споразумеле, није нам ниједна више веровала, па ће од те године и Србија и српско питање бити за њих више објект за погађање, него неки чинилац на Балкану, о коме се мора водити брига. И поред одбране Јована Ристића намесничка влада предала је, дакле, младом кнезу 1872, кад је постао пунолетан, Србију са много мањим политичким престижем и утицајем но шо га је она имала ире Михаилове смрти. Балкански савез се растурио, Бугари после добијања егзархата пошли својим путем, Хрвати незадовољни држањем Србије у њиховој борби против нагодбе, губе веру у Београд и народна странка се враћа политици наслона на Беч против Пеште; Срби изван Србије, разочарани намесничком неактивношћу у националном раду, траже пута и начина да и мимо службеиих кругова у Београду сами нешто учине. Омладински покрет носи на себи неколико година национални полет, а кад сс и он 1871 гаси, српски народ у Босни и Херцеговини почеће сам борбу и довести до истичне кризе 1875— 1878. Што је најглавније, између 1859 и 1870 пропуштена је згодна прилика да се у вези са решавањем италијанског и немачког уједињења постави и наше питање. Сувише би било слободно тврђе-ње да су кнез Михаило и намесништво били криви што ратови око италијанског и немачког уједињења нису бол>е искоришћени за нашу националну ствар. Већ у оно доба свима је било јасно да се наше питање може решити само преко рушевина не

72 једне, него двеју царевина. Силе, које су биле расположене да помогну наше националне тежње, имале су тако компликоване интересе на Истоку и у Средњој Европи да ниједна од њих још није била потпуно начисто, шта ће са Балканом кад падне Турска, а камо ли, шта са средњим Подунављем кад би пронала Аустрија. Ми сами били смо и сувише нејаки у оно доба да понесемо на себи терет решавања источног питања без помоћи са стране. Кнез Михаило и Илија Гарашанин веровали су да је Србија са балканским народима у савезу у стању сама да сврши тај носао. Али Турска је тога доба и поред свег расула царства била у стању да стави под питање успех балканских народа. Да је тако, најбоље ће показати ратови 1876 до 1878. 7 . П р в е год ин е кнез М и л а н о в е спољ не политике

Спољна политика Србије није промењена после проглашења пунолетства кнеза Милана. И личности су остале исте. Претседник владе био је Миливој Блазнавац, а министар спољних послова Јован Ристић. После изненадне Блазнавчеве смрги Јован Ристић је постао и претседник владе. У прво време Миланове владе не мењају се односи између Аустро-Угарске и Србије, настали после кнежева пута у Ливадију. Аустрија гледа где-год може да шкоди Србији, и да би ублажио затегнутост, Јован Ристић путује у пролеће 1873 у Беч. Разговарао је са грофом Андрашијем, био у аудијенцији код цара и изгладио спорове. И сада као министар спољних послова, Ристић покушава са Портом да реши питање Сакара и Малог Зворника. Уступање ових села везао је као услов кнежеве посете у Цариграду. Продужио је и преговоре око давања жељезничког споја Србији са турском железничком мрежом. Турска није била толико противна да даде Србији жељезничку мрежу код Ниша, али

73 остала је упорна за Мали Зворник. Зато је кнез пре посете Цариграду отишао у Беч и Париз. У јесен 1873 пала је Ристићева влада, а нови кабинет је саставио Јован Марииовић ,вођ конзервативаца. И тројецарски савез је играо при том неку улоГУ> ЈеР Је Мариновић био послушнији и мање на*;ионално активан него Јован Ристић. Под притиском гројецарског савеза Мариновић је повео помирљиву политику према Турској. Кнез Милан је отишао у Цариград у посету султану, иако му Турска није уступила Мали Зворник, него само начелно пристала на давање жељезничке везе Србији код Ниша. Ова носета кнежева Цариграду само је погоршала односе између Турске и Србије. Јавност у Србији била је незадовољна што Турска није дала никакву против-услугу за кнежево подворење у Цариграду. Против Мариновића су учестали напади и он је дао оставку, кад није добио већину у скупштини. Влада Аћима Чумића, која га је наследила, није била дуга века, и почетком 1875 долази на власт Данило Стефановић, распушта скупштину и расписује изборе. Видећемо да је устанак у Херцеговини и Босни 1875 загекао Србију у јеку изборне борбе. За ове две године, од пада Ристићеве владе до почетка устанка у Херцеговини, српске владе биле су забављене унутрашњим политичким борбама, па су водиле једну пасивпу спод>ну политику. Стварање тројецарског савеза 1872 довело је Србију поново у готово вазални однос према Аустро-Угарској и Русији. По њихову савету кнез Милан је водио своју спољну политику, обарао и намештао владе. Кад су почели немири у Босанској Крајиип афсром трговаца У Градишци и Бањој Луци 1873, босаиски емигранти обилазећи Србију обраћају се непосредно великим силама. Тако је српска влада изгубила добар део утицаја у суседним српским покрајинама, што га је и намеснички режим још био сачувао. Устанак у Херцеговини и Босниу лето 1875 почеће мимо воље и знања српске владе.

IV. Србија у источној кризи 18 7 5 — 1878 С р б и ја и почетак устанка у Х е р ц е го в и н и и Босни

Дуго времена водила се расправа око тога, ко је потстакао устанак у Босни и Херцеговини 187Г> године. Неки су тврдили да је догађаје изазвала Аустрија, други Србија, а трећи, опет, Русија. Није било ниједно од то троје. Устанак у Босни и Херцеговини 1875 спремили су и почели национално-револуционарни кругови из свих српских земаља. Радили су на н>ему људи из некадање Омладине, наши социјалисти, стари босанско-хрецеговачки револуционари, иознати из покрета задњих двадесет година, млади трговци из Босне, хајдуци, виђени сељаци и свештеници — како је то од старине већ обичај био. Српска влада и Кнез не само да нису били умешани у организовање покрета, но су се трудили да га спрече. Кад је један од покретача устанка у Херцеговини, Алекса Јакшић, тражио неколико месеци пре почетка немира помоћ од Србије, Јован Мариновић му је одговорио: „Каква буна! Нама не треба. Ми знамо шта радимо. Иза наше границе не познајемо никога“. Још више, кад су немири почели, у. Србији се веровало да их је Аустрија нотстакла и да их она помаже. Ако службени кругопи у Србији нису били умешани у спремање устапка, то не значи да нису били и неслужбени. Људи као Ђока Влајковић имали су непосредних веза са Босном и Херцеговином, а и посредних преко босаиско-херце-

75 говачких емиграната у Србији. Они су знали за спремање устанка, помагали морално и материјално тај рад и кад је покрет почео, радили на том да га народ из Србије прихвати и помогне. Кад су у лето 1875 почели немири у Херцеговини, Србија се налазила у јеку изборне борбе. Народна скупштина је била распуштена, а влада Данила Стефановића забављена изборима у почетку се мало занимала догађајима у Херцеговини. Тек, кад су се силе тројецарског савеза почеле спремати да посредују и Београд је више обратио пажњу на оно, што се догађа доле на југу. Најпре се почело да шири узбуђење у јавности, у штампи, по каванама, у приватним разговорима. Немири у Херцеговини постајали су све више предмет расправљања. Либерална опозиција водећи оштру борбу против конзервативне владе Данила Стефановића, искористила је и овај догађај у својој изборној агитацији уносећи још већу ватру у народ. Чича Данило, да не би изостао иза својих либералних противника, није се одупирао томе валу народног узбуђења и јавно га је иомагао скупљањме и одашиљањем добровољаца у Херцеговину. На тому послу почиње да ради Главни одбор за помагање устанка, основан у то време у Београду. Кнез Милан је био отпутовао у Беч, управо кад су догађаји у Херцеговини, концем јула 1875 почели да добијају озбиљнији карактер. Он сам није био много расположен да се умсша у херцеговачке немире. Гроф Андраши је једва дочекао долазак српског кнеза у Беч у тренутку, кад су валови немира у Херцеговини почели да запљускују Босну и Србију па и јужне покрајине његове државе. А тога се он највише и бојао. Зато је у разговорима са кнезом Миланом наваљивао на њега да остане по страни, приказујући му покрете на југу као револуционарне и антидинастичке. Посебице се трудио да пробуди код кнеза неповерење према људима из некадашње Омладине. Зато га је био наговорио да изда наредбу за преметачину код неких омладинских првака у Београду, а мађарска полиција урадиће то исто у Новом Саду.

76 Кнез Милан је затекао земљу у највећем узбуђењу, кад се вратио из Беча. Њега самог на станици је дочекала чета добровољаца, а у изборима од 15 августа 1875 влада Данила Стефановића била је тучена од либералне опозиције. У ноћи истог дана плануо је устанак и у Босанској Крајини. Код оваквог стања ствари кнез се није могао одупрети народном расположењу, влада Данила Стефановића је пала, а Кнез је и против своје воље поверио њен састав вођима либерала Стевчи Михајловићу и Јовану Ристићу. Тако је дошло до акционог министарства. Влада Данила Сгефановића исувише отворено ее била изложила у лето 1875 помажући устанак у Херцеговини и Босни: Главни одбор за помагање устанка јавно је радио, врбовао добровољце и слао их у Херцеговину, чете спремао, оружје и помоћ одашиљао. Две чеге су прешле границу и то је једна под војводом Жарком Лешевићем упала у Новопазарски Санџак, друга под професором Панићем у зворнички крај преко Дрине. Кад је почео устанак у Босанској Крајини п затражена помоћ од Београда, сам кнез Милан је издао налог да се босанским устаницима даде из државних магацина 1500 пушака и 130 сандука праха и олова. Овако држање српске владе према немирима у Босни и Херцеговини није могло остати сакривено ни Отоманској Г1орти. Зато она оптужује Србију да је организовала устанке и да их помаже четама, оружјем и новцем. У августу 1875 почиње се на срнским границама гомилати турска војска и ускоро је било тамо преко 160.000 војника. Србија је одговорила на то појачаном опрезношћу на граници и изгледало је неко време да је рат неизбежан. По народном расположењу у Србији до рата би дошло одмах у почетку устанка, али кнез Милан није имао воље у то време да угази у једну ратну пустоловину. Његово расположење против рата било је појачано отпором великих сила према тежњама Србије да се умеша у догађаје у Босни и Херцеговини.

77 2 . Б орба о ко рата

Нова Стевча-Ристићева влада затекла је, дакле, у земљи расположење за рат, велике силе противне, а кнеза колебљива. Кнез Милан је на дан почетка устанка у Босни, 16 августа 1875, питао руску владу, да ли би она бранила Србију од Аустрије, ако загази у рат са Турском. Руска влада обавестила је о томе владу у Бечу и предложила да силе тројецарског савеза носредују у Београду у корист мира. Андраши није хтео тако далеко да иде. Царска конференција закључила у јануару 1875 да се не угушују покрети на југу, но' да се пусте да се развију с тим, да АустроУгарска осигура своје интересе у Босни и Херцеговини. У духу тих закључака предложио је Андраши 17 августа, а цар примио, да се не спречава ширење побуне на југу него само да Аустро-Угарска осигура своје интересе. Ако би се немири проширили и на њене јужне покрајине, могла би се осигурати против Србије можда заузимањем Београда. Из тих разлога Андраши је препустио Горчакову да сам одговори на питање Београда; Русија је саветовала кнезу Милану да буде миран. Само акционо министарство имало је после свога доласка на власт да реши неколико врло важних питања. Без сумње да је питање рата са Турском било главно. Међутим, иако су Ристић и другови у души желели и годинама на томе радили да дође до једног таквог рата, тешко се је било у њега упустити, јер осим народног расположења све друго је недостајало. Ратна спрема занемарена носле Михаилове смрти, слабо се шта поправила задњих година. Балкански савез давно је престао бити нека озбилнија чињеница на Балкану; и што је најважније, Русија, некад главна нада за овакав случај, била је сад члан тројецарског савеза, везана уговором на заједничко иступање са Аустро-Угарском на Валкану. Јован Ристић као министар спољних послова и овај пут је посведочио своју стару националну упорност и борбеност, али и дипломатску спорост и обазривост. Имао је смелости да се

7 8

одупре наваљивању страних сила, али није имао смисла за импровизацију ни ударне снаге да сломи отпор кнеза Милана, убрза наоружање, искористи неспремност Турске, дигне на Балкану устанке и загази у рат. Зато се и почело с половним мерама. Обуставл.еНо је сувише бучно и упадно скупљање добровол.гца из времена владе Данила Стефановића. Чете сс више не шаљу преко границе непосредно из Срби.је, али је зато Главни одбор за помагање устанка појачао своју акцију преко Аустро-Угарске: добровољци, ој)ужје и муниција, шаљу се и даље, само ово последп.е купонано је у аустриским војним магацинима преко аустриских трговаца и слато у Херцеговину и Босанску Крајину. Граница према Турској је боље осигураиа, а почетком септембра 1875 влада је решила да се одржи .Јавна и тајна“ неутралност на истоку од Ибра до Дунава; ту да се помаже пребацивање чета из Румуније у Бугарску. Западно од Ибра до Саве да ее помаже устанак. На Дрину је послан ђенерал Ранко Алимпић, јавно да чува мир на граници, тајно „да уреди одборе, организује добровољне чете и нротура у Босну“. Требало је убрзати акцију на обнови старих савеза са балканским народама и државама, посебице са Црном Гором; ратна спрема да се допуни што пре па је у то име и Народна скупштина имала да изгласа велике кредите. Кнез Милан није одобравао ратоборну политику акционог министарства и гледао је, ослањајући се на силе тројецарског савеза, да ту политику и омета. Акционо министарство имало је на својој страни јавно мнење у земљи и већину Народне скупштине. О ратним кредитима Скупштина је имала да решава у свом јесењем заседању 1875. Она се састала 28 августа (9 септембра) ге године и отварајући је у својој нрестоној беседи, кнез Милан је подвукао своје становиште према устанку у Босни и Херцеговини. Иако се није изјашњавао за рат или мир, он је истакао значај босанско-херцеговачког питања за Србију, подвукао деликатност њеног положаја у тим догађајима, а посебиие опасност од гомилања турске војске на њеним

79 границама. Надајући се да се Скупштина неће изјаснити за радикалне мере збсг великих кредита, од ње гражених, он је њој препустио доношење даљих одлука о држању Србије према устанку. Сам се вратио из Крагујевца, где је Скупштина заседала, у Београд, пуштајући Скупштину да сама решава. Скупштина није била једнодушна какву адресу да упути кнезу као одговор на његову престону беседу. Из говора појединих посланика приликом расправе о адреси избијало је незадовољство са стањем у земљи; критике, и то врло оштре, било ,је на претек. Седнице су држане тајно. Од Скупшгине је изабран одбор да изради адресу кнезу. Начелно, сви чланови одбора били су за номагање устанка у Босни и Херцеговини, али кад се узело у обзир да би то могло довести до рата, 21 члан се изјаснио за помагање устанка и но цену рата, а 12 против. И већина и мањина поднели су скупштинском пленуму свој предлог. Одборска већина је сматрала да Србија не сме остати равнодушна према устанку, а да се „на свагда не одрече своје свете мксије‘:. — „Решење источиог питања је на прагу, Србија мора имати удео у решавању тога питања ,ако хоће да има удела у користима које отуда настану. Питање о Босни постављено је мимо нас. Ми смо силом околности натерани да суделујемо у решењу тога питања иначе је Босна за нас за свагда изгубљена, и ми не имајући у овим уским границама силе за наш народни живот, постали би илеи неког силнијег суседа". Један део одборске мањине бно је против помагања устанка. јер се бојао рата и његових последица, а није био сигуран у његов успех. Други део, Адам Богосављевић и другови, били су за помагање, па и по цену рата, али су тражили већи надзор Скупштине над радом владе, кресање чиновничких плата и мере против ратних лифераната. У скупштинском пленуму влада је покушавала да увери Скупштину да ,је потребно помагање устанка. Јован Ристић, као министар спољних послова, заступао је становиште да се рат може ограничити. Истина, Србија се неће моћи да поузда у помоћ осталих бал-

80 канских народа и земаља осим Црне Горе, али ће бити сигурна од аустриског напада са леђа. У Скупштини је гласало за помагање устанка по сваку цену 77 посланика, 8 се уздржало од гласања ,а против гласало је 30. Ако је ишло тешко и само начелно изгласавање давања помоћи устанку у Босни и Херцеговини, још теже је било изгласати кредите од три милиона дуката. Кнез Милан надао се да ће се на овом питању разбити цела ствар. Али је Скупштина и поред појачаног отпора изгласала кредите и одобрила склапање зајма иако са мањом већином него адресу: 67 гласало за, 37 против, 4 су уздржало од гласања. Од 3 милиона будућег зајма један би се имао утрошити на ратну спрему, други на помагање устанка у Босни и Херцеговини, а трећи би служио као ратна резерва. Попуштајући опозицији, Скупштина је решила да се оснује одбор који ће надзирати трошење новца, чиновницима осим официра и лекара, да се смањи плата и то, оним преко 300 талира годишње на 300 талира а испод 300 талира 20% мање. У својој адреси кнезу Народна скупштина је јаче но он у престоној беседи подвукла да Србија не може остати равнодушна. према догађајима у Босни и Херцеговини. Осим неких општих израза у том смислу она се није упуштала у појединости, јер се њима тим више бави у тако званим тајним одлукама. У овим од- ' лукама акционо министарство добило је одобрење да склопи зајам од 3 милиона дуката и да може помагати устанке из државних магацина оружјем, муницијом и другим ратним потребама. Скупштина је дакле из.јаснила за помагање устанка и по цену рата. 3 . П а д а кц и о н о г министарства

Одлуке српске Народне скупштине у лето 1875 нраћене су биле у Србији бурним ратним расположењем јавног мнења. Кнез Милан их је нримао са потпуно другим осећањем и када му је 20 сентембра једна

81 посебна скупштинска делегација донела адресу у Београд на одобрење и потпис, он ју је одбио. Узалуд се акционо министарство трудило да га приволи на пристанак и потврду тајних скупштинских одлука у Крагујевцу. Кнез Милан/ се упорно бранио. Није помогло ни прелажење Народне скупштине у Београд. Кнез се није слагао са ратоборном политшсом Стевча• Ристићеве владе и чекао само згодну прилику да је обори. Осим његова личног расиоложења и сумње да би Србија могла гшбедити, ако се упусти у један рат са Турском, кнез Милан је имао главни ослонац својој противратној политици код кабинета великих сила. Сноменули смо, да су аустриска и руска влада још половином августа опоменуле српског кнеза да не би било згодно за њега и његову земљу да се мешају у догађаје у Босни и Херцеговини. Гомилање турске војске на српским границама, оптужбе и претње које је Цариград ночео да упућује Београду почетком јесени 1875 и противмере српске владе, говорили су да би доле на Балкану могла сваки час да плане пушка. Зато је поново извршен притисак у ЈДариграду и Београду да би се ублажила затегнутост. Порта је прва попустила: дала је обећање да неће мапасти на Србију и уклонила са положаја министра војног главног њеног прогивника Хусејин Авни-пашу. Србији је поручено да је гарантпе силе неће моћи штитити од окупације, ако самовол.по угази у рат. Кнез Милан јс имао да бира: или да послуша савете великих сила или да потпише тајие скунштииске одлуке, које би нре или после водиле рату са Турцима. Пошто је и сам нагињао противратној струји, акционо министарство, опет, није имало довољно смелости да још у лето 1875 почне рат, кнез се одлучио да пређе у напад и отпусти Стевча-Ристићеву владу. Изненада упао је он 4 октобра у Народну скупштину и изазвао оставку владе на питању свога уласка у скупштинску салу без присуства министара. У Скупштини се кнез изјаснио против наглог изазивања рата, ломио једног 6

82 но једног посланика, а владу је поверио млађим либералима и конзервативцима са Кал>евићем на челу. Каљевићева влада поднела је Скупштини нови предлог о тајним одлукама, скраћено издање старих крагујевачких. Зајам је имао износити не 3 него 2 милиона дуката ,а од тога 18 милиона динара да се потроше на ратну спрему, а 6 на помагање устанка у Турској. Да би забавила народ у Србији и одвратила његову пажњу од догађаја у Босни и Херцеговинм, Каљевићева је влада почела са читавим низом унутарњих рефорама, којима се углавном ломио Михаилов и намеснички полициски систем у Србији. Мала група радикала с Адамом Богосављевићем на челу уиорно се трудила у Народној скупштини да што више. сузбије власт чиновничког апарата. Превирање у земљи је нагло расло. Догађај са црвеним барјачетом у мочетку 1876, кад су радикали у знак весеља за победу у општинским изборима у Крагујевцу правили мапифестације и изазвали сукобе, говорио је да Србија улази у период унутарњих политичких покрета, из којих ће се родити радикална странка. Каљевић није онако марлшво помагао устанак у Босни и Херцеговини као његови претходници. Исгина, Главни одбор за помагање устанка у Београду не престаје са својим радом, али мање него пре. После пада Ристићева и кад је прошла ратна опасност са Турском, Београд више није био занимљив за европску дипломатију и она ће, како смо већ поменули, да води -преговоре о решавању босанско-херцеговачког питања без ирипита владе у Београду. Преговоре око одашиљања конзуларне мисије у Босну и Херцеговину водиле су велике силе без икаквог учешћа Србије. Исто тако израђен је и Андрашијев меморандум од 30 септембра 1875. Истина, Јован Мариновић давао је у том питању неке предлоге рускоме канцелару, кнезу Горчакову, овај их је доставио грофу Андрашију, али он их је врло слабо узео у обзир приликом израђивања свога меморандума. Сваки покушај из Београда, да се умеша у догађаје,

83 био је енергично одбијен и од Петрограда и од Беча. Устанак се, међутим, све више ширио у јесен 1875. У Босни био је под оружјем добар део Босанске Крајине, у Херцеговини обухватао је све пределе готово до реке Неретве. Узалуд су покушавали турски генерали да угуше устанак. Херцеговачки устаници туку праве битке са турским батаљонима, а у Босни се због оскудице ослонца, какав су Херцеговци имали у Црној Гори, четовало по планинама. Једну такву чету имао је код Ћорковаче Петар Мркоњић, покојни Краљ Петар. Нису успели покушаји турских власти да мирним путем преко рефорама смире устанак. Година 1876 није давала изглед, да ће се покрет смирити него се уиапред видело да се иде још већем пожару. 4 . П р е го в о р и за склапањ е савеза са Ц р и о м Гором

Настављајући извршивање програма акционог министарства и спремајући се за рат, Каљевићева је влада, међу осталим, покушала да обнови старе везе са балканским државама; најпре са Црном Гором. Кнез Никола је био расположен у лето 1875 да обнови савез са Србијом, али борба кнеза и акционог министарства кочила је у Београду сваку озбиљну акцију. Зато су нреговори одгађани од данас до сутра, док није дошла Каљевићева влада. Она је послала 9 октобра 1875 Филипа Христића у Црну Гору да поведе преговоре о заједничком држању Србије и Црне Горе према устанку у Херцеговини и Босни. Христић је провео на Цетињу од 19 до 22 новембра. Кнез Никола је у лето 1875 наваљивао на акционо министарство да се рат одмах почне. Сад, и он мало смирен, радо је примио предлог српске владе да се његов почетак одгоди до пролећа. Пристајао је да склопи савез са Србијом против Турске, а док не дође до рата, да се устанак подржава; зато је тражио помоћ. Христићева мисија на Цетињу у толико је успела, што су се обе владе сложиле да акцију треба одгодити цо пролећа. Иначе, старо неповерење влада међу двема 6*

84 српским кнежевинама: у Београду нису веровади црногорском кнезу, а он, опет, није веровао њима. Кнез Никола је из Христићеве мисије могао закључити да Србија неће у овом тренутку рата. Свестан тога, и он га је избегавао и управљајући херцеговачким устанком гледао да у дипломатској игри око његова стишавања извуче и за себе неку корист. У преговорима са српском владом он то није показивао и правио се ратоборнији, но што је и био, тражећи од Београда убрзавање преговора за склапање савеза. У том смислу носио јс Христић његове предлоге у Србију: склапање савеза, новчана помоћ Црној Гори и устанку у Херцеговини, и заједничка нота великим силама. За врсме ових прегопора ме1>у Београдом и Цетињем убрзавају се и догађаји. Гроф Андраши разаслао је 80 децсмбра свој познати меморандум кабинетима великих сила, где је изнео и реформе, што би се имале спровссти у Босни и Херцеговини. Око овог меморандума новешће се почетком 1876 велика дипломатска борба. Одгурнута у страну, Србија неће у њој учествоватн, али хоће тим више кнез Црне Горе. Поткрај 1875 и почетком 187(1 Цетиње је било постало једно мало ,али важно дипломатско средиште, око кога се вртила игра за умиривање устанка у Херцеговини. Реуф-паша, босански валија, био је уверен да је за Турску најјевтиније и најбоље да се погоди са Црном Гором и да преко ње утиче на умиривање устанка. Зато је и слан Констан-паша у Цариград да изради иотребно одобрење. Реуфов наследник у Хер-’ цеговини, Али паша, био је истог мишљења, па је послао на Цетиње свог тумача доктора Кечета да настави преговоре са кнезом Николом, прекинуте у августу 1875. У исто време долазчо је из Русије на Цетиње Божидаревић Веселицки, агеит словенофилских комитета, који је имао да уреди са кнезом Николом, како да се преко херцеговачких устаника изиграју Апдрашијеви предлози од 30 децембра 1875. Кад је 1 марта ј 876 генерал Родић, аустриски намесник у Далмацији, дошао на Цетиње да наговара црногорскогл кнеза да

85 прими Андрашијеве предлоге и помогне умиривању устанка, кнез је предложио да се сазове састанак устаничких главара у Суторини, на којем ће они чути Андрашијеве предлоге и дати свој одговор. На састанку са генералом Родићем у Суторни, 6 априла 1876, херцеговачки главари су одбили Андрашијеве понуде и дали своје противпредлоге, чији крајњи циљ је био давање автономије Босни и Херцеговини, иако се та реч не спомиње, под протекторатом Русије и Аустрије. По савету из Београда и босански устаиици су се изјаснили против Андрашијева меморандума, нримили херцеговачке захтеве у Суторини као своје, па и они дали пуномоћ Божидаревићу Веселицком да их може заступати пред Турском и великим силама. 'Устанички захтеви у Сутурини, иза којих је стајала руска дипломатија, постали су предмет расправл>ања између Беча и Петрограда. Српска влада била је против Андрашијевих предлога. Јован Мариновић се изјаснио руском канцелару Горчакову за једно уређење Босне и Херцеговине, које је много личило на Србију после другог устанка 1815. И српска влада се изјашњавала за аутономију Босне и Херцеговине, ако се већ нису могли ујединити са њом и Црном Гором. Генерал Ранко Алимпић дошао је концем фебруара 1876 на Цетиње да настави преговоре са кнезом. Николом, почете од Филипа Христића ■ Узалуд су били сви покушаји генерала Алимпића да га наведу на склапање савеза. Кнез Никола се. дуго гремена изговарао и напослетку изјавио отворено српском делегату, 17 марта 1876, да ће потписати уговор, али кад наступи случај рата; „пре не могу“. Алимпићу је препоручио да иде кући. Иишта јасније није могло показати Београду колико је био пао његов престиж задњих година, него чињеница, да је кнез Никола могао одбити потписивање савеза. Где су била она времена кад је он приста"јао у интересу српског уједињења да се захвали и на престо у корист кнеза Михаила! Није боље прошао ни Милутин Гарашанин, послан у Грчку да испита могућност обнове савеза из

86 1867. Грчки одговорни државници дали су му на знање да они не признају важност уговору од 1867, и нису расположени да праве неки нови. Борба аустро-угарске и руске дипломатије да ли да се ириме или не устанички захтеви у Суторини као основица за даље дипломатске преговоре, довела је у опасну кризу односе у тројецарском савезу. Зато је у мају 1876 одржан састанак трију царева и њихових минисгара спољних послова у Берлину, где се покушало наћи неко компромисно решење. Гроф Андраши, бранећи се упорно и од сенке неке аутономије побуњених покрајина, одбио је Горчаковљеве предлоге, засноване на устаничким захтевима у Суторини. Као компромисно решење израђен је тзв. Горчаковл.ев меморандум. Приликом прилично отвореног расправл.ања о могућностима решавања босанско-херцеговачког питања говорило се у Берлину и о радикалнијем начину излажења из ситуације, али су се коначне одлуке у том смислу остављене су за доцније. 5 . У очи рата 1 8 7 6

Главни узрок неуспеха берлинског меморандума лежао је у томе што ни оне силе које су га правиле, нису више веровале да ће се криза на Балкану моћи решити мирним путем, па се већ били почели и раз- ' говори, шта да се ради, кад се босанско-херцеговачка криза претвори у источну. Догађаји у Турској су говорили да се иде томе. Устанак у Босни и Херцеговини није се смирио но се у Босанској Крајини и проширио, обухватајући све српске крајеве између Босне и Уне. Поред тога, револуционарпи комитети, помагани од Русије, Србије и Румуније, спремили су за пролеће 1876 у Бугарској читав пиз устанака. Ти су устанци и почели, али су били угушени у крви и нечувена зверства што их починише том приликом башибозучке и черкеске чете, изазвали су релико узбуђење и револт у Западној Европи, посебице у Енглеској. Из досадањег излагања о дипломатским прегово-

87 рима око умиривања устанка у Босни и Херцеговини могло се запазити да ни Русија ни Аустро-Угарска нису озбиљно желеле смиривање устанка. Једна је хтела да преко устанка изради Босни и Херцеговини аутономију и с тиме спречи даље продирање своје супарнице на Балкан; друга, опет, спремала је земљиште за своју окупацију. Док су једна и друга имале изгледа да нешто постигну без општег рата на Балкану, оие су и радиле у том правцу. Кад су се увериле да се не могу сцоразумети, помириле су се и с ратом, трудећи само да што више осигурају своје интересе. Тежак је био положај Србије током целе босанско-херцеговачке кризе 1875-76. Устанак ових двеју покрајина био је за њу од животне важности, јер је од судбине ових земаља овисила и њена судбина. Зато су се владе кнежевине Србије трудиле током целе кризе да се и оне умешају у дипломатске преговоре око тога питања, јер су хтеле да се и Србијина чује реч, кад се буде о свему коначно решавало. Нису имале успеха. Ми смо већ подвукли да је склапање тројецарског савеза рђаво деловало на дипломатски положај Србије. Тако су две главне силе на Балкану, од чије је воље зависела судбина наших земаља, разговарале непосредно о источном питању. Аустрија тежи да спреми себи земљиште за улазак своје војске у Босну и Херцеговину, а руска дипломатија главно тежиште и осовину своје политике на Балкану преноси у ово доба даље на исток, у Бугарску. За љубав својих великих интереса у источном делу Балкана, око Босфора и Дарданела, Руси ће бити вољни да праве уступке Аустро-Угарској у западном делу полуострва, дакле на рачун Срба и Србије. Зато њима није одговарало да се Београд умеша у босанско-херцеговачко питање. Доведена политиком дипломатије великих сила да као посматрач прати борбу око Босне и Херцеговине, Србија се 1875-76 нашла у положају: или да пусти ствари како иду, то јест да се босанско-херцеговачко питање решава без ње, па према томе и против ње, или да покуша да даде једним ратом са Турском други

88 правац развоју догађаја. Трећег пута није било, и свесни домашаја свога корака Јован Ристић и тадањи српски одговорни државници изабрали су овај други пут, тежи, опаснији, али без сумње бољи. За Србију је рат 1876 био је ..неминован. Избећи га значило је напустити идеју народног уједињења, пристати на то да остане мала државица коју ће, како згодно рече одборска већина у своме нацрту за адресу у лето 1875, првом приликом прогутати једна већа држава. У землзИ не попушта расположење јавног мнења за рат током целе зиме 1875-76. Оно је било тако јако да му се нису смели да одупру ни сам кнез Милан са конзервативном странком. Иако је добар део политичких људи увиђао да је више него смело загазити у рат против Отоманског Царства само са Црном Гором, сви су осећали да је било нешто неминовно што је гонило тадањи нараштај напред. И овај пут хладни разум и дипломатска рачуница били су побеђени код нас расним инстинктом и националном динамиком без којих сигурно поред свих тешких услова и великих, на изглед несавладивих, препрека, тешко да би дошло до стварања наше државе. И кнез Милан под утиском развоја догађаја око себе попуштао је постепено ратном расположењу свога народа. Док су Петроград и Беч сложно вршили на њега притисак да избегава рат, он је могао да одолева ратоборној струји у земљи. Кад се међу њима појавиле разлике, из самог Петрограда Горчаков и околина саветовали мир, Игњатијев и словенофили рат, кад је у Турској дошла на власт ратна странка, кнез није имао више снаге да се одупре; у пролеће 1876 и он верује да је рат с Турском неизбежан. Поновни долазак на власт Стевча-Ристићевог кабинета, 6 маја 1876, био је знак за сваког и у земљи и у иностранству да се стоји на прагу српско-гурског рата. 6 . Рат

Непосредно после поновног доласка на власт акциоио министарство убрзава спремање за рат и прегоноро за склапање савеза са Црном Гором. У про-

8 9

леће 1876 кнез Никола се уверио да неће ништа добити од Порте мирним путем, зато се и он одлучује за рат и јави у Београд да пристаје на склапање савеза. Преговори за склапање савеза ишли су сад много брже, јер је углавном било све утврђено још за Алимпићеве мисије у Црној Гори. Уговор је потгшсан 9 јуна те године, а ратификован је неколико дана доцније. По уговору: циљ савезу Србије и Црне Горе био је „ослобођење хришћана, а ближа и непосредна цел-, ослобођење српског народа у европској Турској“. Обадве државе су се обвезале да се боре да велике силе признају начело: Европска Турска припада народима, који у њој живе, стога ће устати против сваке иоделе Турске, „по којој би један ма који део српске њене територије потпао под власт каквог страног с:уверена“. Овим се јасно гађало на Аустрију. Рат је имао почети десет дана после ратификације уговора. У посебном војном уговору утврђен је делокруг војних заповедништава: предели у Херцеговини јужно од Коњица, а западно од Неретве, потпадају под црногорску команду ,остатак Босне и Херцеговине долази под србијанско заповедништво. Ратни проглас објавио је кнез Никола 15 а кнез Милан 18 јуна 1876. Србија је под врло неповољним условима почела рат са Турском 1876. Од некадашњег Михаиловог балканског савеза остала је била само Црна Гора; Румунија је изјавила да ће остати неутрална, Грчка исто тако. Стотине хиљада Татара и Черкеза, насељених 15 година пред рат, уздуж српске границе према Бугарској и Старој Србији, имали су да послуже као брана против устанака за случај једног српско-турског рата. И с те стране слаба је била нада на неку помоћ. Босна и Херцеговина водиле су борбу већ читаву годину дана и на стотине хиљада Срба из тих покрајина било је или под пушком у планинама или у избеглиштву у Аустрији. Они су могли да привуку на себе и забаве код куће велики део босанских муслимана и тако да спрече појаву новог Кулин-капетана на Дрини. С тиме ће омогућити Српској врховној команди да своје главне снаге сконцентрише у долини Мораве и Тимока. То је

90 било све, што је Србија могла очекивати од балканских држава и балканских народа. Иако је радио са револуционарним комитетима и преговарао са балканским државама, Јован Рисгић тежиште своје политике у ово доба не полаже ту; он је главну наду полагао у Русију и њено посредовање. Иако му цар и кнез Горчаков нису давали великих разлога за такво мишљење, ипак држање престолонаследника Александра, Грофа Игњатијева и словенофилских кругова у Русији те расположење руског јавног мнења према Србији и Србима, давали су му наде да ће Русија у сваком случају дати у одлучном тренутку потпору Србији. Ту је он поступао 1876 са Русијом онако, како су поступили са српском и црногорском владом у лето 1875 људи који су дигли устанак у Босни и Херцеговини. Ишао је напред, јер је знао да ће га Русија морати штити против Турске, ако изгуби рат, а против Аустрије ,ако га добије и дође са њом у сукоб због Босне и Херцеговине. Овај рачун је био гачан. Кад је у лето 1876 ггочео српско-турски рат јавно мнење у Русији, потстицано словенофилском агитацијом, постепено се будило и повукло собом и руску владу. Још пре почетка рата дошао је у Србију руски генерал Черњајев, њему су следиле хиљаде и хиљаде добровољаца, често из иајбољих руских кућа. То је још више пробудило интерес руског народа за ратне догађаје на Балкану. Видећемо шта ће из тога изићи, а већ почетком самог рата гледала је руска влада да осигура леђа Србији према Аустро-Угарској. Изнећемо колико је у томе успела на састанку у Рајхштату. Финансиски рат је био врло слабо припремљен. Народна скупштина смањила је Каљевићевој влади овлашћење за прављење ратног зајма од 36 иа 24 милиона динара, али ни та сума није се могла добити од страних банака. Покушало се са добровол.ним зајмом у земљи, али са слабим успехом. Онда је дошао принудни унутарњи зајам и одатле се добило неколико милиона, руске банке су дале исто неколико и све скупа једва да је изнело 10 милиона динара. Влада је

91 ратне трошкове покривала трошећи фондове, реквизицијом и смањивањем чиновничких принадлежности. Слаба спрема за један рат о коме се говорило петнаест година! Војна организација била је још гора. Српска народна војска рђаво наоружана,, без дисциплине, без позивних, рату вичних официра, није могла да претставља озбиљног противника једној модерно наоружаној војсци, каква је била турска у то доба. Јован Ристић и другови од свега су се могли одбранити, али не од оптужбе да су српску војску недовољно спремили за рат, Ако је кнез Михаило војнички неспреман дочекао 1866 аустро-пруски рат, ако је намесништво, и поред опомена стручњака, какви су били француски пуковник Монден, руски пуковник Леер и пруски пуковник Крењски, ипак задржало организацију народне војске, какву је затекло, и стога било неспособно за ма какву акцију у француско-пруском рату 1870-1871, порази Наполеонових војсака тих година могли су показати, шта значи добро извежбана, а шта слабо спремљена војска у модерном рату. Међутим, и после тих великих примера одговорни чиниоци у Србији упорно су и даље остали код система народне војске, предвођене народним старешинама. Какво чудо, онда, да је та војска и поред свог одличног људства морала изгубити рат. Ни духовно народне масе у Србији нису биле богзна како спремне за рат. Романтичарско прецењивање своје снаге и песничко одушевљење за борбу против Турске омладинских трубадура ограничило се било на доста уски круг школованих људи и грађанства. Сеоска маса у Србији, патриархална, новучена у себе, врло мало је била захваћена таласом националног полета од Михаилова времена на овамо. Ни Михаило ни Илија Гарашанин, а још мање Јован Ристић, нису се разумевали у тајни усталасавања гомила. Михаило је уливао поштовање својим наступом, Гарашанин својим разраћеним национализмом, Јован Ристић упорношћу, али ниједан од њих није умео, као Карађорђе, кнез Милош или Тома Вучић, да погоди у живац србијанског сељака, да га усталаса и поведе собом. Напро-

9 2

шв, незадовољно завођењем модерне државне управе, узнемирено продирањем новчане привреде у његову патриархалну средину, србијанско сељаштво тога времена више се загшмало унутрашњим социално-политичким и привредним питањима; у јеку је већ било стварање радикалског покрета. Преварили су се сви у отпорној снази Турске. Истина, она је на први поглед остав,љала утисак државе склоне паду. Догађаји задњих мссеци пред рат могли су само да поткрепе то мишлшње. Неуспех турске војске при угушивању устанка у Босни и Херцсговини, немири у осталим покрајинама царства у пролсће 1876, буна у Цариграду и збацивање султана Абдул Азиса, говорили су да Турска проживљава доиста једну велику унутарњу кризу. Али поред свег расула царство је имало велике резерве снаге у милионима својих муслимана, у њихову фанатизму, пожртвованости и добрим војничким особинама. Турска војска је била много боља и по ратној спреми и по дисциплини него што је то изгледало на први поглед. Зато није било чудо да је Србија са својим гомилама народне војске изгубила рат тукући се са батал>оиима редовне турске војскс. Тадашња наша генерација још под утисцима париских барикада и мађарске револуције, где су наоружане народне масе триумфовале над организованом силом, веровала је да за један успели рат треба више одушевљења него ратне спреме и дисцинлине. Рат са Турском 1876 показаће јој да се љуто варала. По српском ратном плану на Турску су имале да нападну четири војске: генерал Черњајев водио је једну на Ниш, пуковник Лешњанин стојао је са другом на Тимоку, пуковник Зах напао је на Сјеницу, а ђенерал Ранко Алимпић на Босну. Офанзивно су имале да наступају војска генерала Черњајева према Нишу и генерала Заха према Сјеници. Друге две војске су имале задаћу да чувају двема првим бокове. У почетку рата план је измењен у толико, што су све четири војске прешле границу, али са мало успеха. Генерал Ранко Алимпић прешао је са 20 хиљада војника

93 Дрину и напао на Бијелину. Турци су га дочекали, повратили натраг и он се утврдио код Бујуклића Аде. Генерал Зах прешао је у Новопазарски Саноак са 12.500 војника, али је био потучен. Генерал Черњајев пошао је са 68 хиљада да цернира Ниш, само је убрзо морао обуставити напад, јер је доцније ирослављени бранилац Плевне, Осман-паша, потукао на Тимоку пуковника Дешанина и заузео Велики Извор. Узалуд је сам Черњајев покушавао да га избаци из тог положаја; Осман сс није дао ни кренути. Српска офанзива трајала је две недеље, на су онда Турци прешли у напад. Осман-паша наставио је да врши притисак на 'Гимоку, а на доњој Морави и генерал Черњајев морао је да пре1>е у одбрану. Први ратни нсуспеси оставили су иа кнеза Милана врло тежак утисак; убрзо је био спреман да тражи премирје. Влада га је одговорила од те намере и рат је наставлшн. Још једном је покушао Јован Ристић не би ли наговорио Румуно и Грке да помогну Србији. И једни и други су одбили, шта више Румунија не хтедне дозволити провоз оружја преко свог земљишта за Србију. Црна .Гора јуначки се бори у то доба у Херцеговини, али то је било све, што је могла учинити за Србију. Једина још нада полагала се у Русију.

8

Рајхштатски састаиак и С р б и ја

Српско- турским ратом покренуто је источно питање у свој својо.ј снлзи и величини и за Русију и за Аустрију, и обе спле су биле и сувише њиме заинтересоване да би се смеле препустити његовој случајности не осигурапа.јући се унапред пред свима могућностима. Аустро-Угарска је могла мирно да прати кризу на југу, док је била ограничена на Босну и Херцеговину. Чим .р- д.ошло до српско-турског рата, она је гледала да сс осигура посебице у босанско-херцеговачком питању. Русија се, опет, бојала рђавог исхода сукоба за' српскс кпежевине и чувајући им у овом рату леђа од Аустрије и сама је желела неки

94 споразум уиапред. Тако је дошло до састанка руског и аустриског цара и њихових министара спољних послова у Рајхштату 8 јула 1876. Да је дошло до тога састанка и до рашчишћавања односа између Русије и Аустрије на Истоку, не малу је заслугу имао и немачки канцелар Бизмарк. У току два сата, колико је трајао састанак у Рајхштату, руски и аустриски цар и њихови министри утврдили су основне линије споразума за обадве могућности исхода српско-турског сукоба. Оригиналне забелешке о разговору ишчезле су и у Бечу и у Петрограду, а заостали преписи разилазе се у неколико врло важиих ствари. За случај да Турска победи одлучено је да се спречи у вршењу непотребних зверстава, а српским кнежевинама да се зајемчи стање пре рата; и у том случају Црној Гори ће се признати независност, али Србији не. Побуњене покрајине добиле би реформе које неће прелазити Андрашијеве предлоге од 30 децембра 1875; тако стоји у бечким забелешкама, петроградски их допуњавају предлозима берлинског меморандума и критским статутом. Као што се види, Русија је још пре почетка рата осигурала српске кнежевине од рђавих последица једног нораза. Али ни Фрањо Јосип, ни гроф Андраши, нису тим богзна шта жртвовали, јер су знали врло добро да Европа никад не би дозволила проширавање турске власти на већ слободне српске кнежевине. Иако се руске и аустриске забелешке не слажу, па је Андраши доцније одрицао да је пристао и на поделу Новопазарског Санџака, ипак се из свега може закључити да је Аустрија била спремна да за случај српске победе дели са српским кнежевинама Босну и Херцеговину. Није унапред утврђено колико ко би добио. Аустријанци гурају Србију, у духу Тгмелових предлога из 1869 и закључака царске конференкције 29 јануара 1875, према Дрини, дакле развођу Босне и Дрине, а Руси њих по својим забелешкама према Врбасу. Ко зна где би била права граница да су Србија и Црна Гора победиле 1876. Код Руса је забележена још једна варијанта реша-

95. вања источног питања у случају српске победе: потпуно распадаше турског дарства у Европи. За тај се случај предвидело да се у смислу уговореног начела о нестварању велике југословенске државе на Балкану, Бугарска и Румелија организују као независне кнежевине. Андраши у својој забелешци додаје и Албанију, али све три не као независне, него аутономне кнежевине. Цариград би постао слободан град а Русија би добила натраг Бесарабију. Русија и Аустрија споразумеле су се, дакле, у Рајхштату само у неким начелним питањима: да се сачува неутралност у српско-турском рату; да се одбране Србија и Црна Гора ако Турска победи; да се за случај распада турског царства не ствара велика југословенска, али ни грчка држава на Балкану, Цариград постаје слободан град. Аустрија добија један део Босне и Херцеговине, српске кнежевине други, а Русија Бесарабију. Није решено, што је било главно за онај тренутак: какав режим да се даде Босни и Херцеговини у случају турске победе, како ће се поделити ове покрајине ако Турска буде побеђена, па ни у коме ће се опсегу стварати нове балканске државе. Споразум у Рајхштату није, дакле, успео да изглади рускоаустриске супротности на Балкану. Оне ће и после њега постојати, па се и током источне кризе и пооштравати. До 1870 Аустрија је покушавала непосредним преговорима са Србијом да нађе неко компромисно решење, које би задоволшло један део њених националних тежња, а ипак осигурало Хабзбуршку Монархију од опасности стварања једне велике југословенске државе на Балкану у суседству њених југословенских покрајина. Видели смо да после стварања тројецарског савеза Србија добија другостепени значај. О балканским проблемима расправл>а сад Беч са Петроградом, а не са Београдом. Тако је било и у Рајхштату 1876. Место с нама Аустрија је разговарала са нашом заштитницом Русијом. Рајхштатски споразум дуго времена је био код. нас на злу гласу. Веровало се да је већ ту Аустрија

-96 добила пристанак Русије за окупацију Босне и Херцеговине. Видели смо да то није тачно. Русија се искрено трудила у Рајхштату да заштити наше интересе, а Аустрија нам је преко Русије нудила оно, што би дала кнезу Михаилу или намесништву, пре десет година непосредно, да се склонио уговор 1868 или 1870. Била је расположена да дели с нама Босну и Херцепжину. Све је овисило од ратне среће. Да су Србија и Цриа Гора победиле Турску 1876, имале су оне по рајхштатском споразуму широко поље за искоришћавањс нобеде. Ако тога није било, није кривица до њега, но до Србијина пораза. Суђено је било нашем народу да пс дође тако лако до уједињења, него да пре тога морадне укрстити најпре евоје интсресе па онда и мачеве са великим и моћним. Зато никад ништа није оспојио на први налет, и све је по два или три пута крнл.у пренлаћивао. Било је тако 1804--1815, 1912— 1918 па и 18 75 —-78. 7 . П р е го в о р и за склапањ е српско-турског п р и м и р ја

У лето 1876 рат се развијао све више на штету Србије. На Тимоку су Турци и поред снажног отпора српске војске под генералом Ђуром Хорватовићем заузели Књажевац и Зајечар. Куд је пролазила турска војска остављала је за собом пустош и гар. Десетине хгопада људи, жена и деце бежало је из долипе Тимока у унутрашњост земље. Међутим, Турци, место да наставе напредовање из долине Тимока према западу, пренесу тежиште рата ка Нишу. Почетком августа 1876 почела је турска офанзива у правцу Алексинца. Напредујући и једном и другом страмом Мораве извршили су Турци напад 11 августа на српеки положај код Шуматовца. Били су тако покошепи да се још исте ноћи почели да повлаче. После неколико дана поновио се напад али сад више на лево.ј обали и имали су успеха. Српске чете биле су потисиуте до линије

97 Ђунис—Шиљеговац и ту су се водиле борбе док није дошло примирје. Непосредно после закључења споразума у Рајхштату дала је руска влада на знање влади у Београду да Србија не може добити Босну, јер Аустрија неће да дозволи стварање јаке словенске државе на својим јужним границама. У случају срећног исхода рата Србија ће моћи да заокругли своје границе и то је све, што јој је руски канцелар Горчаков могао обећати. Али генерал Игшатијев и словенофилски кругови како су пре гурали Србију у рат, тако су јој и сад саветовали да издржи само док у Русији сазру прилике да и она етупи у њега. Ова струја руске дипломатије била је утицајнија у Београду, јер је имала тамо као свог претставника генерала Черњајева, главног заповедника на Морави, са неколико стотина руских официра, који су држали у својим рукама главне положаје у српској војсци. Гроф Андраши је још у почетку рата изјавио да ће његова држава остати неутрална, „док не би агигација Омладине комбинована са српским покретом изазвала опасност и за Аустрију“. Тек доцније, 21 јула 1876, Аустрија је и изјавила да неће допустити да српске кнежевине саме заузму Босну и Херцеговину. Кад се видело да Србија није у стању да туче турско царство, него да турске војске све више стежу обруч око ње, почели су разговори међу великим силама за посредовање. 15 августа њихови конзули понудили су се српском кнезу у име својих влада, ако би му требало примирје. Српска влада затражила је иншљење заповедника српске војске може ли она да истера Турке из земље или је ли у стању да одржи своје садашње положаје. Одговор војних заповедника био је неповољан. Генерал Черњајев тражио је најпре примирје, после успеха код Шуматовца одустао је од њега, а како су Турци поново почели да напредују левом обалом Мораве према Ђунису и Шиљеговцу, јавио је 24 августа у Београд да се тражи премирје. Ово је српска влада схватила као одговор на њено питање, а пошто су се у томе слагали и заповедници дринске 7

98 и ибарске војске, кнез Милан је замолио конзуле великих сила да њихове владе посредују у Цариграду за примирје. Исто је то затражио 20 августа и кнез Никола. Најпре Енглеска, па после ње остале велике силе, затражиле су од Порте да пристане на примирје од месец дана; важило би за све борце а преговори за мир би се почели непосредно после тога. Победе у Србији подигле су дух муслиманских маса у Турској. 1 септембра 1876 збачен је са престола малоумни султан Мурат V, а на његово место је дошао Абдул-Хамид. Порта није хтела да прими примирје без икаквих услова, како су јој предлагале велике силе. Она је тражила у своме одговору 14 септембра: да српски кнез дође султану на поклоњење; да има поново право да поседне тврђаве у Србији које је напустила 1867; Србија мора да распусти народну војску и ограничи своје наоружање на 10 хил>ада људи и 2 батерије; опа мора да протера натраг у Турску емигранте из суседних турских покрајина, да поруши новосаграђене тврђаве, да повиси данак Турској као ратну отштету, да даде Турској право грађења и искоришћавања пруге Београд— Ниш и на крају, за Црну Гору признавала је стање пре рата. У исто време Порта је издала заповест својој војсци да мирује до 25 септембра 1876. И Србија је обуставила ратовање и тако се дошло и без званичног утврђивања до стварног примирја. Портини услови за мир са српским кнежевинама, били су тако тешки да на њих није хтела пристати ниједна велика сила. Стога су почели преговори између кабинета који би мировни услови били најзгоднији. За Русију и Аустрију наступио је био први случај из споразума у Рајхштату: Турска је побсдила и обе силе су биле сложне да треба заштити Србију од штетних последица њеног пораза. Али нису тако биле слож.не у питању побуњених покрајина. Адраши је предлагао да се најпре утврди споразум међу силама тројецарског савеза на основици примирје на месец дана; за Србију з1а1из цио, за Црну Гору исправка граница, а за Босну и Херцеговину реформе из његова

99 брзојава од 30 дедембра 1875, еамо сад проширене и на Бугарску. Подјесен 1876 енглеска влада ставља предлоге за мир; б1а1из дио за Србију и Црну Гору; административна аутономија за Босну и Херцеговину а, по могућству, и за Бугарску, и да се спроведу реформе предложене Андрашијевим брзојавом 30 децембра 1875. Поред свег притиска од великих сила Порта није хтела да пристане на примирје од шест недел^а него је у своме одговору од 12 октобра примила иримирје од шест месеци; али не пристаје на месне аутономије иобуњених покрајина. Место тога почела је са реформама које би имале да их замене. За време преговора међу Портом и великим силама око примирја и мира истекао је рок обусгаве борбе. Јован Ристић и један део владе био је за то да се рат прекине. По њима, све што се могло учинити, учинило се од стране Србије и било би узалудно свако даље проливање крви. Генерал Черњајев и други део министара били су за продужење рата. Кнез Милан је пристао уз мишљење руског генерала и рат је настављен. 16/28 септембра 1876 Черњајев је напао на турске положаје према Пишу, имао делимичних успеха, али није могао пробити фронта. Затим су Турци прешли у офанзиву, и исцрпљена, слабо одевена и још слабије наоружана српска народна војска није могла одолети овом нападу. Најпре у борбама од 19 до 21 октобра био је потиснут код Великог Шиљеговца генерал Хорватовић. 29 октобра обновили су Турци напад на Хорватовића и то код Ђуниса; фронт је био пробијен, Ђунис заузет а српска војска пресечена на два дела. 30 октобра, дан после борбе на Ђунису, отишао је генерал Черњајев из Србије водећи собом руске добровољце, препоручивши при поласку српској влади да моли руског цара да посредује за примирје. По Черњајевљевом савету српска влада брзојавно је затражила посредовање у Петрограду и Александар II упутио је Турској ултиматум, 31 октобра 1876, и не договоривши се претходно с осталим великим силама. У року од 48 сати морала је Отоманска Порта пристати 7*

на шестонедељно примирје, иначе би руски послаиик напустио Цариград. 1 новембра Порта је пристала на примирје од два месеца. 8 . С р б и ја на Ц а р и гр а д с к о ј

консјзеренцмрд

После Портина пристанка на примирје једна сиронска комисија имала је да утврди демаркациону линију међу непријатељским војскама, а велике силе да израде услове за коначан мир. У Лондону се псћ пре помишљало на сазив једне комисије у Цариграду и 5 новембра 1876 предложила је енглсска влада да се сазове тамо конференција амбасадора великих сила. Она би претресла питање сређивања односа на Блиском Истоку. Конференција је сазвана за дсцембар 1876. Претконфереиција у Цариграду почела је 1 I децембра. Прву реч су водили руски посланик у Цариграду, Игњатијев, и енглески пуномоћник лорд Солсбери. Главна је борба била око аутономног статута за Босну, Херцеговину и Бугарску. У самом свом почетку конференција је продужила примирје међу Турском и српским кнежеиинама, али није дозволила да српска влада буде на њој заступљена преко својих делегага. Зато је она послала конференцији два акта: у једпом се бранила од турских оптужаба, а у другом сама нападала. Одгурнута у страну приликом расправа на цариградској конференцији, српска је влада желсла да каже своју реч бар о судбини Босне и Херцеговине. Заго је позвала кнеза Николу да заједнички траже за ове покрајине аутономију. Кнез Никола је то одбио под изговором да циљ рата није био „аутономија провинција и народности11, но ослобођење српског иарода под Турском. Чим је стекао уверење да их ке може сам добити, Београд је почео да проповсда аутономију Босне и Херцеговине. И од овог времспа и Србија и босански Срби у својој борби с Аустријом стално ће истицати све до '1914 године крилатицу: „Аутоно-

101 мија Босне и Херцеговине као прелазно стање њихову уједињењу са Србијом и Црном Гором“. Претконфоренција у Цариграду утврдила је начела на којима се имао да смири Балкан. Стање пре рата за Србију и Црну Гору, а аутономни положај за Бугарску и Босну и Херцеговину. Предлог генерала Игњатијева, руског пуномоћника на конференцији, да се даде аутономни статут Бугарској у опсегу максималних етничких бугарских захтева, већ тада је показивао да је Русија свој ослонац на Балкану пренела са Србије на Бугарску. Била је то предигра сан стефанској Бугарској. Пошто Турска није хтела да прими предлоге цариградске конференције, а несложне велике силе нису имале моћи да јој их натуре, она се разишла 20 јануара 1877. Неуспех конференције довео је до рускотурског рага. Пре тога склопила је Русија 15 јануара 1877 тајни уговор с Аустријом. И овај пут се предвиђају две могућности: да Турска остане или да пропадне. За први случај Босна и Херцеговина би добиле аутономни режим који не би прешао границе Андрашијева и берлинског меморандума, а Бугарској би се дала шира аутономија. Ако ли се Турска распадне, Аустро-Угарска задржава себи право, по чл. 7, да окупира Босну и Херцеговину. Осмим чланом и Русија и Аустро-Угарска пристају да се направи један неутрални појас који би обухватио Србију и Црну Гору, и обе силе су се обвезале да неће на њих протегнути своје ратне операције. АустроУгарска неће улазити у Румунију а Русија у Босну и Херцеговину и Новопазарски Санџак. Проглашавање Србије и Црне Горе за неутрално земљиште дошло је на захтев аустро-угарске владе. Андраши је изјавио да би појава руске војске у Србији и Црној Гори у једном рату против Турске створила од европске акције словенски покрет, из хришћанске хумане, православну тенденцију, а од рата би направила револуцију. Пештански уговор допунио је бечки у толико, што је Аустрија задржала себи право анексије Босне и Херцеговине, а у иитању Новопазарског Санџака имала би се доцније

102 споразумети са Русијом. У случају распада турског царства опет на захтев Аустрије, Русија се овим уговором обавезала да неће помагати стварање велике словенске државе на Балкану. 13. С р б и ја и руско-турски рат 1 8 7 7 - 7 8 .

Док је у Цариграду радила конференција претставника великих сила, а Русија и Аустрија водиле преговоре за склапање тајног уговора, српска влада се је ломила између рата и мира. Поткрај 1876 и у Београду је све више превладавало уверење да је руско-турски рат неизбежан. Српска влада је желела да њена земља учествује и у њему, зато је у новембру 1876 послала у Петроград Јована Мариновића. Он је имао да понуди Русији сарадњу у случају рата са Турском, али у исто време и да тражи помоћ, јер је земља била исцрпљена од задњег рата. Мариновић је уједно морао да се пропита у Петрограду, шта мисли Русија о будућем проширењу Србије за случај победе над Турцима. Александар II одговорио је кнезу Милану да за случај рата рачуна на сарадњу Србије. О њеиом будућем проширењу није се поближе изјашњавао. Да је Русија рачунала у то доба са Србијом у рату са Турском, видело се и по томе, што је у Београд дошао генерал Никитин и донео милион рубаља као помоћ за наоружање српске војске. Руско-аустриски тајни уговор од 15 јануара 1877 из темеља је пореметио планове о руско-српској сарадњи у рату против Турске. Овим уговором, како емо видели, Русија се обвезала да неће употребити Србију као ратну базу. Међутим, у Петрограду се није много веровало после лета 1876 у отпорну снагу српске војске. Зато се није ни желело њено учествовање у рату. Било је то тим пре, што је руској дипломатији већ у то доба било јасно, какав ће се правити мир са Турском. Босна и Херцеговина су већ биле обсћаие АустроУгарској, Србија је уговором од 15 јануара постала војнички неутрална а политички предата аустро-угар-

103

ском утицају. За Русију је она била мање интересантна него Бугарска, коју је хтела овим ратом ослободити и од ње направити највећу балканску државу. Из тих разлога саветовао је руски канцелар Горчаков и Јовану Ристићу да склапа мир. Сама Србија и да је хтела није могла наставити рат, јер је била исцрпла сва средства за даље његово вођење. Тако је управо у време, када се Русија спремала у рат, Србија почела преговоре са 'Гурском за склапање мира. Ови преговори трајали су неколико недеља. Србија је тражила исправку границе код Малог Зворника, стара жел>а Јована Ристића још из времена његова за■ступништва у Цариграду, али је Турска то одбила. Ни Србија није пристала да даде Турској јемство да неће више помагати револуционарне покрете у суседним турским нокрајинама. Велике силне, посебице Енглеска, деловале су у Цариграду и Београду да се што пре склапа мир. Без њих као потписница и гараната париског мира 1856 и онако није се дало ништа променити, па је остало све по старом. Мир је потписан 16/28 фебруара 1877. Рат 1876 кошгао је Србију огромних жртава. И поред свих неуспеха њена војска успела је да одолева неколико месеци нападима војске турске царевине. А како је та војска и поред расула царства ипак била јака, најбоље ће показати руско-турски рат и напори које је војска велике Русије морала уложити да сломи турско царство у Европи. Ако Србија 1876 није успела да оружаном силом реши босанско-херцеговачко питање, она је показала Евроии да је то питање њего животно питање, од чијег решавања овиси њена судбина. И поред окупације Боспе и Херцеговине 1878 ратом 1876 Србија је стекла прапо на Босну, а ко не пред дипломатским столом, а оно пред европском савешћу. Кад је почео руско-турски рат, српској влади је било јасно да је и за нас и за цело источно питање дошао одлучан тренутак. Исто тако није било сумње да Србија није смела остати по страни кад се решавала судбина Балкана. Међутим, земља је била исцрпења ратом и оскудевала је у најпотребнијим сред-

104

тсвима за један нови поход. Зато је обавештена руска влада да Србија жели да учествују у рату против Турске, само да јој треба помоћ за претходну спрему. Руси се у пролеће 1877 нису много журили да добију Србију као савезника. Стога је поручено у Београд да се причека, а исто је изјавио руски цар кнезу Милану и Јовану Ристићу, кад су га у то време посетили у Плоешћу. Неуспеси под Плевном у лето 1877 довели питаље опирације руске војске у Бугарској. Руска влада тражи сад од Београда да што пре објави рат Турској. Српска се влада колебала. Било је тешко одбити руски захтев, а још теже је изгледало загазити у један нове рат без ратне спреме. Усто, изгледа да су руски неуспеси под Плевном оставили на водеће кругове у Београду и сувише дубок утисак, па су многи мислили да би Србија једним новим ратом ставила на коцку и сам свој опстанак. Из ових разлога тражено је од Руса да се најпре пружи помоћ за ратну спрему, а рат се одгађао из дана у дан. Руска Врховна команда тражила је бар да се истури на границу опсервациони корпус, који би привукао на себе један део -турских снага. И то се није урадило. Промицала је недеља за неде.љом, пролазило драгоцено време а Београд се ненрестано колебао. Спремање другог рата против Турске носи на себи све ове особине пипавости и спороети од којих се боловало приликом улажења и у први рат 1876 године. А кад се и ступило у нови рат, било је прилично доцкан. Српска војска прешла је границе турске десет дана после пада Плевпе. Ко зна, како би изгледале границе Србије ако не према Босни, а оно према Бугарској и Македонији, да је Србија ушла у рат још у лето 1877. Њено задржавање највећег дела земљишта освојеног од Турака концем 1877 и почетком 1878, говори за то да би границе сигурно дал.е ишле на исток и на југ, него што је то било после задоцнелог другог рата. Ни овом приликом није дала Русија Србији политичких обавеза у погледу њеног будућег проширења. Све је овисило од ратне среће, међународног положаја и добре воље руских државника.

105 У други рат је ушла српска војска предвођена својим официрима и са стеченим искуством из првог рата. Офанзива је овај пут упућена у правцу долина Јужне Мораве и Нишаве. Главна српска снага кренула се по жељи руске Врховне команде у децембру 1877 да прекине везу између Ниша и Софије. Ак Паланка је освојена 24, а Пирот 28 децембра. Ниш је пао 29 тог месеца. Пошто су у то време Руси већ били заузели Софију, главни ударац српске војске упућен је сад југу, према Косову. Шумадиски корпус после оштре борбе осваја Врање и примирје га је је затекло на Косову код Гиљана. Тимочки и моравски корпус освајали су Тонлицу, Косаницу и Јабланицу и примирје их је (29 и 31 јануара 1878) нашло у борбама са турском војском и Арнаутима око Самокова. Српска војска не напада у другом рату на Босну и Новопазарски Санџак. После тајног уговора АустроУгарска не би трпела операције српске војске у том правцу, па су на то Руси свратили пажњу српској влади још пре почетка рата. Кад је рат почео и АустроУгарска се влада изјаснила у Београду у том смислу. 14. Сан-Стесјзански мир

Српски порази у рату против Турске 1876 пољуљали су веру руског јавног мнења у снагу Србије; нетачни извештаји генерала Черњајева и других руских добровољаца из Србије тога времена појачали то нерасположење. Руски службени кругови охладили су били према Србији још од задње године кнез Михаилове владе и нису за њу били много загрејани ни после измирења Петрограда и Београда. Место велике јужнословенске државе са Србијом као средиштем, како је Русија била расположена неко време за кнеза Михаила да помогне да се створи. Петроград још од 1868 помаже јачање Бугара. Зато генерал Игњатијев ради на стварању бугарског егзархата на штету основних интереса Србије и Српства;. зато предлахсе, као што смо споменули, на цариградској конференцији

106 аутономну Бугарску у опсегу који је засецао у наше животне нерве, па онда није чудо да није имао у виду Србију и њене интересе кад је 30 јануара 1878 правио прелиминаре мира са Турцима. Док се нова кнежевина Бугарска има створити по овим прелиминарима у опсегу, какав је и највећи бугарски патриота ни у сну није могао сањати, Србији се једино обећала „ исправка граница". Не само да није могло бити ни говора о добијању Скопља и Видина, него и оно, што је српска војска својом крвљу била освојила, Ниш, Пирот и Врање, имали су да припадну Бугарској. Црни су били изгледи за будућност Србије. Аустрија је истискивала из Босне и Херцеговине а Русија из Старе Србије и Македоније. Влада у Београду гледала је да спасе што се спасти даде, и послала је у руски Главни стан свога изасланика да тражи за Србију косовски вилајет, а пре свега, да подвуче да без крви Србија неће напустити Ниш. 3 марта 1878 потписан је мир у Сан Стефану међу Русијом и Турском. Иако је била ратни савезник, Србија није суделовала у преговорима око склопања мира; још више, руска дипломатија није узела у обзир ни једну озбиљнију жељу српске владе приликом његова склапања. У осталом, она није водила обзира ни о чијем расположењу или интересу него је решавала источно питање по својој вољи, онако, како је мислила да га треба решити. Стварала се сан-стефанска Бугарска, Црној Гори је призната независност, Босни и Херцеговини аутономија која би се спровела под надзором Аустрије и Русије, а Србији је призната независност и земљишно проширење. Остао јој је и Ниш али је морала по уговору уступити новој бугарској држави Пирот и што је још горе, улаз у Македонију, Врање. Зато је добијала нешто према Новопазарском Санџаку и Косову. Никад руска дипломатија није показала тако мало разумевања за наше потребе као приликом прављења сан-стефанског мира. Не толико стварањем сан-стефанске Бугарске, колико истискивањем Србије из долина Мораве и Вардара, кад је у исто време дозвољавала

107 улазак Аустрије у Босну и Херзеговину, руска дипломатија била је готово изрекла смртну пресуду Србији. Јер избачена из Босне, потиснута од балканских главних путева, Србија би остала мала државица, углављена међу две велике државе, Аустро-Угарску и Бугарску. Било би само питање времена кад ће једна од њих две да је прогута. Колико су Руси у то време и несвесно гађали животне нерве српског народа, линију Морава—Вардар, види се по томе што су престоницу нове бугарске државе сместили не у Трново, етнографско и историско средиште бугарског народа, не у Пловдив, на вековну линију бугарског продирања Белом Мору, него у Софију, на етничку границу према нама Србима. Миого ће невоља претрпели и крви пролити српски и бугарски народ због ове руске погрешке. Поразан је био утисак сан-стефанског уговора на српско јавно мнење. Знамо, са каквим је надама улазио тадашњи наш нараштај у ратове 1876—78. И после свих напора и ратних жртава Србија је излазила из рата осакаћена, угрожена више него икад не само са севера и запада него и са истока. Зато се на све стране чују почегком 1878 узвици незадовољства и огорчења против Русије и њене балканске политике. На неке политичке људе у Београду, па и на киеза Милана, Сан Стефано ће оставиги тако дубок утисак да ће се већ онда спремити земљиште за увођење једне аустрофилске полигике у Србији. 15. С р б и ја на б ерлинском конгресу

Сан-стефанским мировним уговором није нико био задовољан сем Руса и Бугара. Истина, Русија је пре његова склапања покушавала да придобије АустроУгарску за овакво решавање источног питања, али се је она строго држала склопљеног тајног уговора и у њему датих обавеза. Чим су стигле прве вести о потписивању плелиминара мира у Једрену, гроф Андраши је дигао читаву узбуну. Брзојавио је Бизмарку у Берлин да Горчаков хоће да га изигра једним препадом,

108

претио је сукобом и тражио сазив конференције великих сила. Особито су били узбуђени аустриски војни кругови. Њихово гледиште на мир у Сан Стефану изнео је генерал Бек, шеф цареве војне канцеларије, у једном мемоару од 24 марта 1878 у облику примедаба на тај мир. Бек је подвукао и овде становиште војних кругова да се не може дозволити стварање велике југословенске државе на Балкану, па била то Бугарска или Србија. Зато се мора разбити сан-стефанска Бугарска, а Балкан поделити на две интересне сфере: западну аустриску и источну руску. Нова бугарска држава, која ће и онако доћи под руски утицај, не сме засегнути у долине Мораве и Вардара. Место тога, Србију треба што даље гурнути према истоку у правцу Пирота и Видина, са задњом мишљу да се створи тим камен смутње међу Србима и Бугарима. Аустрија, по Бековом мемоару, тражи за себе не само Босну и Херцеговину него и прилаз централном Балкану преко Новопазарског Санџака и Косова Поља. Линија, означених у овом мемоару, држаће се до у ситнице аустроугарски министар спољних послова, гроф Андраши, на берлинском конгресу. За Србију ће бити од судбоносног значаја што су аустриски војни кругови били прогив тога да се пусте Бугари у долине Мораве и Вардара. На захтев аустро-угарске владе одлучило се да се сазове конгрес великих сила у Берлину, где се имао да порвгне ревизији руско-турски мир у Сан Стефану. Творац тога мира, гроф Игњатијев, покушава у пролеће 1878 да га спасе и зато обилази средњу и западну Европу. У Бечу му је гроф Андраши ставио захтеве у смислу Бекова мемоара много веће него што је било утврђено тајним уговором 15 јануара 1877: уступање Аустрији Босне и Херцеговине, Новопазарског Санџака и северне Албаније; Бугарска да иде само до линије Орфано—Врање, Македонија да добије аутономију, а Србија место Новопазарског Санџака Врање и Трн. Од свих Андрашијевих захтева, што их је ставио генералу Игњатијеву, најтеже је било тражење Ново-

109 пазарског Санџака. По уговору од 15 јануара 1877 остављен је за доцније споразум око њега, али је у једном писму Андраши изјавио да се његова држава неће противи подели Санџака између Србије и Црне Горе. Сад га је тражио за себе и још више северну Албанију. За Русију то није била мала ствар. Попустити у том питању, значило је одрећи се потпуно утицаја у српским земљама и дозволити своме противнику на Балкану да се преко Косова примакне његовом централном делу, одакле би касније тим успешније могао деловати против основних интереса Русије око Босфора и Дарданела. Зато је руска влада признала 2 маја 1878 Аустрији право окупације Босне и Херцеговине и право привредног утицаја у Србији и Македонији, дакле у западном делу Балканског Полуострва, али у питању Новопазарског Санџака остаје на старом становишту, да га поделе Србија и Црна Гора. Половином маја попушта Русија на целој линији, па и у питању Новопазарског Санџака. Српска влада је убрзо проценила нови дипломатски положај на Балкану. И у Београду се запазило да неће Русија, него Аустро-Угарска да одлучује о судбини западнога дела Балканскога Полуострва па и Србије. Из тога су се повукли потребни закључци. Ако Русија није била у могућности да заштити српске интересе у Босни и Новопазарском Санџаку према Аустрији, могла је их заштити у Старој Србији и Македонији према Бугарској. И Аустрија и Србија нису имале интереса да дозволе учвршћивање Бугара у централним областима Балкана, па стога ниједна није желела одржавање сан-стефанске Бугарске. То је била основица, на којој ће се од Јована Ристића и кнеза Милана изградити политика у борби око Пирота и Врања. Кнез Милан, разочаран руским држањем а посебице њиховом сан-стефанском политиком, већ у пролеће 1878 био је спреман да поведе нову политику наслона на Аустрију. Он је то и подвукао у писму грофу Андрашију, кога је Ристић носио собом кад је пошао у Беч на путу за конгрес у Берлину.

ио Ми смо видели из Бекова мемоара да су се у основи Србија и Аустрија слагале у питању источних српских граница: и једна и друга биле су зато да се Бугарска потисне што више на исток. Међутим, гроф Андраши није откривао Јовану Ристићу своје планове. Зато, да би помогао српске захтеве према Бугарима, тражио је од Србије: да се одрекне проширења према Косову и Новопазарском Санџаку, да изгради пругу Београд—Ниш и даље за Пирот и Врање; да препусти регулисање Ђердапа Аустро-Угарској са правом искоришћавања српског земљишта при радовима, и напослетку, да склопи са њом трговински уговор. Једном речи, аустро-угарски министар спољних послова тражио је од српске владе да се иривредно веже за његову државу склапајући трговински уговор и дајући јој преко своје земл>е прикључак на жељезничку мрежу са Турском. Ристић Јован био је свесган замашаја ових захтева. Он је брзо попустио у питању Новопозарског Санџака, јер је и сам знао да се ту не може ништа учииити. Али око осталих питања преговори су настављени и после у Берлину. Једно, га је тешило да Аустрија није тражила војни савез, али српском министру спољних послова није лако било пристати ни на трговински уговор. Током расправљања с Андрашијем и његовим стручњацима Ристић је ипак нашао решење за свако питање: да задовољи моћног суседа а поред тога да спасе своју земљу од неке врсте протектората. 26 јуна—7 јула 1878 потписан је аустро-српски привредни споразум. Србија је пристала да изгради железничку пругу Београд—Ниш са краковима за Пирот и Врање. Аустрија је узела на себе да изради везу са Бугарском и Турском, а сама је обећала дати прикључак на своју мрежу код Београда. Решењем железничког питања добиле су и Аустрија и Србија. Аустрија је отварала тиме себи пут привредног продирања на Балкан и Блиски Исток, Србија се прикључила европском привредиом систему, и што је исто толико важно, задржала је у својим рукама главне раскрснице балканских пруга и железнички спој Европе са Предњом Азијом. С тим ће не-

обично много скочити привредни и војнички значај младе кнежевине у Европи. У трговинским питањима утврђено је да се непосредно после склапања мира имају да поведу преговори за закључење трговинског уговора или царинског савеза. Србија је Аустрији дозволила да регулише Ђердап и том приликом да може, само привремено, да се послужи српском обалом. Кад је добио оно што је тражио од Србије, гроф Андраши је искрено бранио српске интересе у долинама Нишаве и Јужне Мораве. Србија има готово једино њему да захвали да је добила Пирот и Врање. Јован Ристић није био припуштен конгресу као иретставник Србије, нису били ни остали претставници малих држава са Балкана Румуније, Црне Горе и Грчке. Његов рад се ограничавао на разговоре са претставиицима великих сила, које су одлучивале у Берлину о судбини Балкана. Посебице је добро пазио да буде у добрим односима са грофом Андрашијем, чији је утицај на конгресу био је огроман. Велике силе признале су Србији на конгресу независност, скинули са ње свој протекторат, постављен. париским миром 1856, и дале јој проширење за четири округа нишки, пиротски, врањски и топлички. Закљ учак

Берлински конгрес чини ирекретницу 'у историји Србије. Њим се завршава онај бурни полетни, пун националног романтизма период њене историје од 1858 —1878. Гледан из историске перспективе, тај период одводи Србију за један велики корак напред. Унутрашња превирања овог доба довешће на чело нације њену интелигенцију и створиће од Србије после дуге борбе једиу демократску државу и демократско друштво које ће моћи послужити као пример осталим народима на Балкану. И поред свега капора у источиој кризи 1875—78 аустро-угарска дипломатија није успела да спречи стварање једног средишта на Балкану

112

довољно енажног да постане привлачна тачка за њене југословенске покрајине. Проширивши се за четири окоуга и добивши независност, некадања кнежевина Србија постала је после 1878 независна држава, краљевина. Господујући долином Мораве и њених притока, добила је она у своје руке приступ из средње Европе у долине Марице и Вардара, дакле Цариграду и Солуну — Азији. С тим је уједно завршепа, и то коначно, вековна борба српског народа око долине Мораве; Србија је постала моравска држава. Ова чињеница била је врло важна, јер се обновљена Бугарска управо спремала да почне борбу око Македоније. Захваљујући томе што је под својим надзором имала главне раскрснице путева из Европе у Азију, нсобично ће скочити међународна важност Србијина после 1878. То ће се најбоље осетити онда, кад она буде нослужила као главна препрека немачком продирању на Предњи Исток. Одупирући се тој навали Србија ће уз помоћ сила, којима је било у интересу да прилаз из Европе истоку држи једна млада, снажна држава, способна да га брани, 1912 и 1913 заузети Македонију, а од 1914— 18 доћи ће оно, чега су се устро-угарски државници највише и бојали 1875—78, уједињење јужнословенских аустриских покрајина са срнским кнежевинама.

СРБИЈА ОД

1878 Д О

1903 ГО Д И Н Е

I. С р б и ја после Б е р л и н ско г К онгреса

1'лавна карактеристика јавног мишљења у Србији лосле српско-турског рата и Светостефанског Мира и Берлинског Конгреса било је опште разочарање. Мада је други период ратовања донео извесне успехе свет је, ипак, остао под утиском кризе на Ђунису и са уверењем да војска није оправдала оне наде, које су у њу полагане. У нашој романтичарској родољубивој песми и приповетци сваки је Србин могао да кидише на гомиле Турака и да остане победник; појам Србина идентификовао се с појмом витеза. То самоуверење пољуљала је старност, која је показала да је противник много већа снага него што су наши људи претпостављали, и која је, у исто време, открила многе слабе стране и наше организације и нашег тадашњег војничког духа уопште. Дипломатски неуспех био је још тежи. Светостефански Мир стварао је Велику Бугарску на рачун Срба, а Берлински Конгрес имао је да уништи сваку наду за стварање једне веће српске државе на Балкану. Русија, у коју се толико веровало, претпоставила је Бугаре нама и покушавала чак да нас лиши, у њихову корист, извесних постигнутих успеха. Босна и Херцеговина, нада и циљ целе политике Кнеза Михаила, покрајине због којих је Србија са Црном Гором и ушла у рат против Турака, допале су једној великој сили, да тобоже привремено у њима уведе ред, а у ствари да их поседне и присвоји. Улазак Аустро-Угарске у Босиу и Херцеговину значио је замењивање Турске новим 8

114 и опаснијим непријатељем. Он је рушио основно начело српске државне политике и сваке здраве политике балканских народа уопште, који су тражили да Балканско Полуострво остане само њима, слободно од свих завојевачких и политичких акција туђих држава, а нарочито великих сила. За Аустрију се знало, особитО' после њеног потискивања из Немачке и Италије, да жели накнаду и проширење на Балкану и да своје тежње упућује у правцу Солуна. На том путу она је ишла првенствено преко старог хисториског српског подручја, свесно, с намером да, поседајући Новопазарски Санџак, спречи спајање Србије и Црне Горе. Да су напори ратовања донели Србији и повољније резулгате, у земљи би се, после њега, по самој природи ствари, јавило доста незадовољства због тешких финансиских герета, поремећености јаи-ног морала, излишности извесних оштрих мера и других разлога, Овако, после неуспеха и војничког и дипломатског, који су тешко погађали и наш национални понос и наше животне интересе, незадовољство се претварало у жив и неодољив протест. Српску политику од смрти Кнеза Михаила па до Берлинског Конгреса водила је скоро искључиво либерална странка под стварним вођством Јована Ристића. То је био уман и учен човек (студирао је понајвише хисторију и желио је да постане наставник тога предмета; докторат филозофије добио је у Хајделбергу), али крут и сувише кабинетски радник. У јавни живот ушао је из доста лепе и брзе чиновничке каријере, а не из активне политичке делатности у народу, и с тога није имао правог разумевања за широке народне покрете ни непосредног додира са сељаком и пуком уопште. Учествовао је, у младости, у омладинском покрету и чак је суделовао у устанку војвођанских Срба 1848. године, а као зрео човек успео је да се стави на чело главним претставницима либералне омладине, иако им није припадао ни по духу ни по свим симпатијама. Сувише хладан да би се могао потпуно одушевити романтичарском наивношћу омладинске државничке идеологије, он се ипак,

115

живећи годинама у кругу где се национална политика уздигла до култа, сав посветио нациош-.лној политици. Као политичар, иако је имао доста прилике да из близа сагледа све гешкоће с којима се морала борити свака више активистичка српска политика, он је патио од комбинације та два утицаја у својој природи. Памет му је, у доста прилика, говорила јасно да треба бити више уздржан и обазрив, али су фонд омладинског васпитања и притисак извесног дела јавног мишљења и људи романтичарског круга толико деловали на њ, да се решавао на одлуке, које нису одговарале ситуацији. И с тога је доживео стваран неуспех, иако су се и он и његова странка тешили постигнутим резултатима на Берлинском Конгресу, који доиста нису били мали: независност Србије и териториално проширење са четири нова округа. Против њега и његове владе јавила се реакција и у унутрашњој и у спољашњој политици. До 30. септембра 1878. на челу владе налазио се већ остарели стари приврженик кнеза Милоша, Стевча Михаиловић, а од тог дана образовао је владу његов дотадашњи заменик, министар Иностраних Дела, Јован Ристић, који је био главна личност и Стевчине владе. На изборима за народну скупштину који су извршени у јесен те године, обухватајући и новоослобођене крајеве, влада је, истина, добила велику већину (129 бираних посланика), али је у Скупштину ушла и опозиција малена бројем (37 људи) али јака у, претставницима и врло борбена. На њеном челу налазио се млади инжињер Никола Пашић, човек ретких политичких способности. Васпитао се у Цириху, у Швајцарској, у доба кад се тамо налазио активни руски револуционар Бакуњин и кад је социалистичка странка, понесена снажним полетом, постизала прве успехе. Неколико српских студената, којима је био духовни вођ Светозар Маркоковић, руски васпитаник, створило је један активни социалистички кружок и развијало се потпуно у социалистичким идејама. Кад су се. седамдесетих година вратили у отаџбину они су одмах ушли у јавни живот 8*

Пб

борећи се за демократске идеје и за социалну нравду. Нарочито су се залагали за самоуправу општина. „Облик је општине држава, а држава се сматра као скуп слободних општина”. Њихова агитација освојила је ускоро добар део ђачке омладине у Србији; у осталим наших областима покрет је нашао мање одзива у главном за то, што је националним питањима теоретски давао осетну интернационалну боју. Међутим, стварно, и ти су млади људи били национални. И Марковић и његови другови саосећали су са својим сународницима, који су стењали под Турцима, и учествовали су у свима покретима који су радили у н>ихову корист. Видели су добро, да је економски неразвијена и чисто сељачка Србија врло непогодна за теориски социализам и да у том правцу неће имати много успеха, а знали су, да пре свега сваку јединку, и националну и људску, треба ослободити од ропског притиска, да би слободна могла да развија своје способности. Никола Пашић је лично ишао 1876. год., да за херцеговачке устанике однесе прилоге својих пријатеља. Опозиција против либералног режима узимала је све више маха. Светозар Марковић, који је умро 1875. год. и није дочекао исход ратова, био је створио у Крагујевцу опасно опозиционо жариште. Иикола Пашић, који је постао прави вођ младе опозиције, развио је главну активност у источној Србији, у околини Зајечара, одакле је био родом. Против Ристићева режима створила се и једна група бројем невелика, али састављена од врло истакнутих интелектуалаца ондашње Србије, која ће се 1880. године организовати као наиредњачка странка. Њени вођи били су угледни адвокат Милан Пироћанац и Милутин, син Илије Гарашанина, непомирљивог противника Ристићева од погибије Кнеза Михаила, а у странци су били активни Стојан Новаковић, Чедомиљ Мијатовић и још неколико вредних млађих научника. Опозиција је с нагласком тражила проширење уставних слобода, које је влада стезала чак и у границама дозвољеним уставом од 1869 године. Нарочито се захтевала слобода штампе. Извесно вре-

117 ме напредњаци и радикали ишли су заједно. Њихову борбу прогив Ристића пратио је с доста симпатија и сам Кнез Милан, коме јеРистић био тежак и неподношљив и који је налазио да претседник владе не даје довољно могућности његовој личној инициативи. У спољашњој политици Србија се после Берлинског Конгреса нашла на прекретници. Дотле, либерална странка била је ориентисана према Русији и свој главни наслон тражила је тамо. После Светосгефанског Мира и стварања Велике Бугарске српска вера у Русе била је осетно поколебаиа, а после Берлинског Конгреса помешало се то незадовољство са осећаљем и сазнањем, да је руски дипломатски ауторитет био и сувише прецењен. За време рата откриле су се добро многе слабости руске државне и војне организације. Место да Русија једним снажним замахом колоса сломи од прве турску војску и да њени Козаци, као у песми, нрелете до Цариграда, дошла је Плевна и много других ствари које су показивале да руска снага кије оно што се замишљало. Догађаји у самој Русији и после 1878. год. давали су повода новој забринутости, нарочито кад је 1881. год. цар Александар II пао као жртва нихилистичког атентата. У Берлину је, међутим, Аустро-Угарска, захваљујући помоћи Немачке и Енглеске, однела несумњиву победу. Савез Немачхе с Аустро-Угарском, склошвен 1879. год., дао је централним силама нарочиту важност у Европи; у толико више, што је Енглеска тога времена била отворени противник Русије. Чинило се, да воља Беча и Берлина одлучује. Шта је имала да ради Србија? На кога да се ослони? За потпуно самосталну политику била је и сувише слаба, а сем тога ни Русија ни Аустро-Угарска нису хтеле трпети да балканске државе буду неопредељене. Ићи са Русијом није се могло. Светостефанско разочарење не само да је пекло него је опомињало. Змај, познати наш песник, који је тако често давао израза општем расположењу, певао је огорчено на адресу Русије после берлинских одлука:

118

И свршено је — маћијском мером И потписано злаћаним пером, И прослављено господским пиром И српска пропаст зове се миром. И црвак нема коме би с‘ вајко, Хвала ти, хвала, српска немајко!

Кнез Милан био је са собом на чисто, да се више не обрће Петрограду. У толико више, што су у суседној Бугарској руски генерали, који су управљали земљом поред новог кнеза, показивали без много устручавања да њихова воља има бити старија, и што је Кнез Александар Батенберг узалуд покушавао и код самог цара да се о његовом ставу води више обзира. Некада су Грци, због православне вере, гледали у Русима свога избавитеља и не само за време рата 1828/9. него и за Кримске Војне њихове су симпатије биле искључиво на руској страни. Али руско залагање за стварање посебне словенске црквене организације и руска светостефанска политика отерала је Грке сасвим под енглески скут. За време турско-грчког спора око граница 1878— 1881. год. Русија се држала у позадини и то је још више отуђило грчку политику од ње. Кидајући са Русијом Кнез Милан је налазио као природно, и као једини пут, да приђе искрено Аустрији и да с њом покуша нову срећу. У Србији је интелектуални свет јасно осећао тежину положаја, у који је земљу довела руска дипломатија, али се он с правом бојао и друге стране. Чему се Србија може надати од Аустро-Угарске? Поседањем Босне она је не само лишила Србију да се ојача и оствари тежње дугогодишње њене активности и политике, него је намерно ишла за тим да јој поткреше и наде на будућност. Улазећи у Новопазареки Санџак Аустрија је хтела да пресече могућност спајања Србије и Црне Горе и спречи стварање једне веће српске државе. Сем тога, она је сама јасно показивала тежње, да се упути према Солуну и да, према томе, Стару Србију обухвати у сферу својих интереса. Кад је склопио споразум о савезу са Немачком, гроф Ј„

119 Андраши, министар Иностраних Дела, честитао је цару Францу Јосифу са речима: „Сада је за Монархију пут према Истоку слободан". Ако се супротстави бечком надирању Србија би била сигурно прегажена, а ако повије главу онда сама, својевољно, прима вазалски однос. Извојевана самосталност изгледала би по том потпуно привидна. Опасност од Аустрије чинила се стално већа зато, што је била непосреднија и што је у ово време бечка влада показивала извесне активистичке склоности. Наслон на Русију чинио се с тога ипак многима као једини пут да се та опасност ослаби. Русија је учинила Србима несумњиво велику неправду, али се треба трудити да се петроградски кругови боље обавесте и да свој став измене на боље. Јер противност руских и аустриских интереса на Балкану траје годинама и трајаће и даље и руска политика, у свом сопственом интересу, мораће да рачуна са балканским народима, а са Србима нарочито. Берлински Конгрес донео је и Русима не мање разочарања него Србима, и после њега Русија већ са више критике посматра своје односе према централним силама. Јован Ристић је према Аустро-Угарској имао две обавезе: да склопи с њом трговачки уговор и да обезбеди железничку везу. По ту цену он је добио њену помоћ у Берлину. Он је, приликом преговора, јасно ссетио бечке тежње да Србија дође у што већу економску зависност од Дунавске Монархије, видећи јасно да је то пут и за нолитичку везаност. С тога се трудио да коликогод можс те обавезе олакша. У железничком питању успео је само делимично. По уговору, Србија је имала у року од три године изградити железничку пругу од аустриске до турске и бугарске границе. Ристић је желео, бојећи се великих финансиских терета, да се градња не веже одређено баш за тај рок, и да се у исти мах уговорима обезбеди спој српске пруге са турском и бугарском, како не би српска пруга остала као отсечена и с тога економски о д првог дана нерентабилна. Аустрија је попустила само у толико, што није тражила у одређеном року и спој с бугарском железницом. Хтела је, очевидно, да

120 спајањем српске железнице са својом осигура с једне стране пут својој индустрији и трговини на српско тржиште без опасности конкуренције, а с друге да српски извбз веже скоро искључиво за своје пијаце. Железничка конвенција склопљена је 28. марта 1880. Приликом склапања трговинског уговора бечка влада је најпре понудила царински савез, а кад Србија није на то пристала она је правила много тешкоћа. Она са Србијом није уопште хтела у тој ствари преговарати као са равноправним чиниоцем и није много прикривала своје тежње да Србију економски подвласти. Она је кагегорички, без икаквих уступака са своје стране, тражила, клаузулу највећег повлашћења и кад Ристић, бранећи економску независност земл>е, није хтео на то да пристане, бечка је влада запретила царинским ратом. Ристић и либерали били су вољни да приме борбу и на том пољу, али Кнез Милан не пристаде. Њему је било стало до тог, да Србија нипошто не квари својих односа с Аустријом, и кад је дошло до одлучног момента он је 19. октобра 1880. примио оставку Ристићеве владе. II. Тајна

К о н в е н ц и ја

Нову владу образовао је Милан Пироћанац са напредњацима. Министарство Иностраних Послова добио је не он, који је раније био начелник у том Министарству, него млади хисторичар Чедомиљ Мијатовић. Мијатовић је био врло даровит човек и рано је изишао на глас. У младости је писао романтичарске приповетке, које су се много свиђале публици; после је. врло млад, као финансиски стручњак, правио кариеру на Великој Школи и постао министар финансија; у исто време бавио се много економском и политичком хисторијом са много ширине и полета, али без праве критичности. Важио је као изразит интелектуалац. У ствари, међутим, био је сентименгалан тип са врло великим романтичарским фондом, мек и лако савитљив човек. Једно време био је лични секретар Кне-

121 за Милана и постао човек његова изузетног поверења. Њему је ласкала владарска пажња и он с тога није имао довољно отпорности према Кнежевој вољи. Киез Милан је то и осећао и зато га је и узео за министра Иностраних Дела, хотећи да, у ствари, он сам води спољашње послове. Политички курс нове владе био је аустрофилски. Напредњаци су одобрили одмах Аустрији одредбу о највећем повлашћењу без узајамности, па су брзо потом, 24. априла 1881., склопили с њом и трговински уговор. Тај уговор, по оцени стручњака, „стајао је на средини између обичног трговинског уговора и ца~ ринског савеза“. Аустрија је ишла за својом идејом да Србију што тешње веже уза се, а српска влада, по жељи Кнеза Милана, трудила се да Аустрији изиђе што више у сусрет. Сам царински савез био би, одмах на почетку, врло крупан корак. За њ би, после онако оштре опозиције на коју је наишао у српским круговима кад се набацио први пут, било доста тешко примити одговорност. Овако, нови трговински уговор са доста узајамних уступака, имао је да претставља припремну етапу за тај циљ. Либерална опозиција тумачила је свој пад притиском Аустрије и нашла се одмах у антиаустриском табору. Али главне тешкоће новој влади нису дошле у спољашњој политици од ње, него од нове радикалне странке. Док нису срушили либерале напредњаци и Пашићеве присталице, које су тражиле радикалне реформе у земљи и потом, место социалиста, добиле нови назив радикала, ишли су заједно, а кад се састала нова скупштина радикали су се издвојили и 8. јануара 1881. кренули свој лист Самоуправу. Радикали су с почетка номагали напредњачку владу, али је даљим развјем прилика формално раздвајање постало доста брзо и стварно. У спољашњој политици радикали су у свом програму тражили слогу са Црном Гором и Бугарском, а затим „помагање неослобођених делова и буђење свести о народном јединству". Дотле обележени као црвени и интернационалци радикали су поставили чисто националне циљеве својој и Србијиној држав-

122 ној политици. Свака влада у Србији прихватила би тај програм, и свака је, нема сумње, и без његова наглашавања радила по њему. Али таква, тако јасно наглашена, национална политика морала је од првог да;на наићи на велико негодовање Беча. Аустриска влада тражила је што тешњу везу са Србијом не да је помаже, него да је, што се каже, има у својој руци. Нису у Бечу били нимало у сумњи који су то „неосло•бођени крајеви'1 и шта значи свест о народном јединству. После окупације Босне и Херцеговине они су у том погледу постали нарочито осетљиви. Знали су добро, колико је Србија полагала на Босну и радила на стварању веза с њом, а били су начисто и о том каква су права расположења српског елемента окупираних покрајина. Једна истински национална српска политика морала је доћи у сукоб са тежњама и интересима бечке владе. Српска је тежња била да Србија изведе ослобођење и уједињење свих српских области, које су се налазиле под турском и аустриском влашћу; Аустрија је ишла за тим, да преко српског етничког подручја обезбеди себи економску и политичку експанзију према Егејском Мору, да би се тако учврстила, после неуспеха у Немачкој и Италији, као велика сила. Из много обзира и због европске политике бечка влада није могла припојити Србију сасвим себи, али је полагала врло много на то да је што више потчини својој вољи. Јака и самостална Србија могла би јој, било сама било у заједници са осталим балканским државама, дати отпор, који би могао да изазове тешке компликације. А сем тога, јака и самостална и добро управљана Србија могла би постати привлачна тачкз за њене српске и остале југословенске поданике и створити на њеним границама још једну ириденту више. Искуство с националним покретима у Немачкој и Игалији силило је бечке кругове, да и српску народну мисао прате не само с много подозрења, него и ра много непријатељства. Једна влада која би се у СкуПштини ослањала на странку са таквим националним програмом не би у Бечу могла рачунати на трајне •симпатије, ма колико се, иначе, могло веровати да су

123 радикали више полагали на унутрашњу него на спољашњу политику и да, после ратовања од две године, та тачка није ушла у њихов програм из неке активистичке жеље, него више да ућутка њихове противнике и умири њихову савест. У аустро-угарском министарству Иностраних Дела главни експерт за балканске ствари био је начелник Венијамин Калај. То је био човек Андрашијев, изузетно даровит, и веома проницљив. У Србији је као претставник Аустрије провео седам година, од 1868—75., и познао је људе и прилике као ретко ко. Важио је с почетка као велики пријатељ Срба и са много интереса проучавао је и писао нашу хисторију. Веровао је, да је једно време, после смрти Кнеза Михаила, успео привући Србију ближе Андрашијевој политици, али се касније уверио да су српске везе са Русима много дубље. После Берлинског Конгреса био је задовољан српским разочарањем и налазио је, да је опет дошао психолошки моменат да се Београд ориентише према Бечу. Ристића није марио нимало и у својим извештајима писао је о њему са нескривеном мржњом. После његова иада чинило му се да ће привлачење Србије ићи много лакше, јер неће бити више тако јаке личности да задржава Кнеза, који је показивао пуно спремности да се за Аустро-Угарску веже што тешње. Кнез Милан је био дубоко увређен држањем Русије. Према црногорском кнезу Николи, као према такмацу, одавно је осећао неповерење: за Грчку је налазио, да се показала као непоуздан савезник и нелојалан друг; а у Бугарској је гледао незаслужено награђеног судеоника и будућег противника. У сарадњу балканских народа није веровао нимало и оглашавао је за утопију. Та своја уверења он је, без дипломатског прикривања, изнео у једном свом писму аустро-угарском министру Иностраних Дела, барону Хајмерлу, хотећи му показати колико је он искрено лично убеђен да Србији нема дргога пута сем наслона на суседну Двојну Монархију. Од тог убеђења, писао је он другом приликом, направио је свој програм. Сем то-

124 га, он није осећао ни довољно сигурности за себе и своју династију видећи да у народу радикалски „црвени“ покрет узима маха, да постоји против њега прилично незадовољство код извесних политичких људи либералне странке и да династија Карађорђевића има још увек доста симпатизера у народу. Може бити да је на шегову личну сујету деловало, најпосле, и то што се у марту 1881. год. румунски кнез Карол прогласио за краља. Због свега тога, Милан је, после завршеног трговинског уговора, преко Ч. Мијатовића почео преговоре у Бечу са Хајмерлом и Калајем и за склапање једног политичког споразума. Крајем маја 3881. он се кренуо у Берлин, где је био позват од цара Вилхелма, а одатле у Петроград, да поздрави новог руског цара Александра III. У Петрограду Кнез Милан је наишао на доста хладан пријем. Дало му се осетити да нису задовољни његовим држањем и сменом Ј. Ристића, који је код руских дипломата био одавно стекао највише поверења од свих савремених српских државника. То је код Кнеза само појчало ранију мржњу и место да га опомене само га је више раздражило. По повратку из Петрограда он се задржао у Бечу и лично је завршио преговоре о политичком уговору са Аустро-Угарском. То је чувена Тајна Конвенција, коју је у Београду, не тражећи претходно одобрење не само Скупштине него ни саме владе, по вољи Кнеза, Милана потписао Ч. Мијатовић 16. јуна. Тајна Конвенција предвиђала је узајамну пријатељску политику. Србија се обавезала да на свом подручју „неће никако трпети политичка, верска или друга сплеткарења која би ишла против Аустро-Угарске Монархије, подразумевајући ту и Босну, Херцеговину и Новопазарски Санџак“. За ту обавезу Аустрија је била спремна да одмах призна евентуални проглас Србије као краљевине и да се заложи код других сђла да и оне то признају. У четвртој тачци Србија се обавезала да „без претходног споразума с АустроУгарском неће преговарати ни закључивати политички уговор с другом којом владомА У случају рата Аустрије са једном или више других сила Србија ће (

125 одржавати пријатељску неутралност, а исто тако и Аустрија према Србији. Евентуалну војничку сарадњу одредиће, у случају потребе, посебна војна конвенција. Као најважнији уступак за Србију сматрао је Ч. Мијатовић седму тачку конвенције, која је садржавала овај став: „Ако стицајем догађаја, чији се развој не може данас предвидети, Србија буде у стању да се прошири у правцу својих јужних граница (изузимајући Новопазарски Санџак) Аустро-Угарска се неће томе противити и заузеће се, да и друге силе склони на држање повољно по Србију“. Овај споразум је цео имао остати тајан и трајати десет година. Ова конвенција, склопл>ена иза леђа одговорне владе, изазвала је оштру осуду М. Пироћанца, претседника министарског савета. Нарочито је он осуђивао четврту њену тачку налазећи да потпуно веже руке Србији и да је у ствари доводи у једну врсту вазалства према суседној великој сили. Он је с тога понудио Кнезу оставку своје владе или измену и ублажавање те тачке. Како је уговор већ био потписан и како је Хајмерле сматрао, да му је баш та тачка „најбоља тековина (ипвеге ћез1е Еггип^еп8сћаН),“ Кнез се нашао у не малој ненрилици. Било је не само врло незгодно изазвати пад владе на том питању, него је било још теже наћи другу владу која би пристала да води ту нову политику. Ту тешкоћу увиђали су и у Бечу и пристали су на једну писмену изјаву, која је наглашавала аустриску добру вољу да помаже срлску независност и која јс објашњавала, да се она тачка има односити на само политичке уговоре. Кад Пироћанац није пристајао на ту растегљиву формулу попустила је бечка влада још у толико, што је пристала на то, да Србија, по тој обавези, не може закључивати никакве нове политичке уговоре, који би били противни духу склопљене конвенције, али је пре тог пристаика добила тајну писмену изјаву Кнеза Милана, да њега као владара Србије веже четврта гачка конвенције онаква каква је. Као уступак влади било је и то што је Мијатовић смењен као министар Ино-

т

страних Дела и што је његов ресор узео сам Пироћанац. Кнез је конвенцију склопио са пуним уверењем о њеној корисности и испуњавао је лојално њеие обавезе. Аустрија сигурно у Србији никад није имала човека, који је био више уверен о потребама добрих односа с њом. Уверена и сама о том она је према Кнезу имала пуно поверење. Сва корист од те по Србију доста тешке конвенције састојала се у том, што јој за известан низ година Аустрија није правила никаквих нарочитих сметња и тешкоћа и што нас је у извесним питањима и подржавала. Наскоро после склопљене конвенције, 22. фебруара 1882., Србија је проглашена за краљевину и цар Франц Јосиф био је први владар, који је Милану честитао и признао краљевско достојанство. Али нова титула није дигла углед младом краљу. Проглас краљевине дошао је у време, кад је земља била веома узбуђена другим питањима и кад се мислило да је нова форма само плашт да покрије друге незгоде. Од јесени 1881. влада је дошла у сукоб са хијерархијом због тога, што је законом о таксама ударила намет њ на чинодејствовања, па је, у току борбе, сменила мигрополита и три епископа. Друга, по владу још тежа, незгода било је банкротство Генералне Уније, са којом је влада била склопила уговор о грађењу железнице и којој је дала близу четрдесет милиона динара обвезница. У публици је настало огромно раздражење, а и сама влада осећала се као ударена по глави. Кнез Милан је поминивао на абдикацију и, тражећи да бечка влада прискочи у помоћ, изјављивао је, да њему не остаје ништа друго него да напусти престо. Аустрија је помогла српску владу у преговорима за санацију и ствар се решила с много мање штете, али је општи положај Краљев постајао ипак све тежи. Радикадна опозиција била је оштра и одлучна. Јавл>ало се осетно и национално незадовољство. Устанак у Херцеговини и Боки против аустриске управе изазивао је разумљив одјек код свих Срба. Резервисани став српске владе, који је био резултат примљене обавезе, у-

127 падао је у очи и изазивао примедбе, које иако нису биле свуда јавне и прихваћене од свих, ипак су ишле много на негативни рачун Краљеве националне политике. Ш . С р п с к о -б у га р с к и рат

Краљ Милан је налазио, да су радикали, скоро више од либерала, захваћени „панславистичком" струјом. Само, док су либерали тражили везе са слу.жбеном и црквеном Русијом, радикали су важили као васпитаници левичарске и нихилистичке Русије. Краљ је у њима гледао само превратнике и зазирао је од њих све више у колико је видео како у народу узимају маха. Његова унутрашња политика, потпуно лична и скроз конзервативна и без много обзира, довела је у јесен 1883. до формалне побуне у источној Србији и до страховитог обрачуна с радикалима. На изборима за Народну Скупштину радикали су 7. септембра однели сјајну победу. У народу се ниједна друга странка није могла понети с њима. Краљ је, место да повери владу њима, довео на власт Николу Христића, старог бирократу из доба Кнеза Михаила, човека „гвоздене руке“, и распустио је Скупштину. Та мера и наредба да се од народа покупе старе пушке изазвале су бунтовни покрет у тимочкој облаети. Краљ је покрет угушио у крви, помоћу војске. Изнршена је 21 смртна осуда, а 734 људи кажњено је робијом и затвором. Шеф радикалне странке, Никола Пашић, и још неколико његових другова, спасли су се за времена бегством и нашли су се као емигранти у Бугарској. У тој земљи они су наишли на релативно добар пријем. Шта више, бугарске власти су им дозвољавале да се настане близу границе и нису им спречавале, да хватају везе са људима из Србије и да агитују против Краља Милана и његова режима. Н. Пашић се спремао и водио преговоре на више страна, да организује четничку акцију и изазове нову буну против Краља Милана и његове владе. Бугарска штампа, чак и владина, узимала

128 је страну емиграната. Руска дипломатија, која није крила незадовољство с политиком Краља Милана, правила му је у Бугарској доста неприлика. Српска влада дала је у Софији јасно разумети, да није задовољна држањем бугарских власти, очекујући да ће оне према емигрантима поступити сасвим друкчије. Краљ Милан је био нарочито огорчен због гога. Бугарска влада не само да није испунила Краљеве жеље, него је кренула и једно друго питање. То је. такозвана бреговска афера. Кнез Милош је био тридссетих година купио једно имање код Брегова на Тимоку, које се налазило на левој, српској страни реке. Кад је Тимок променио свој ток имање је доспело на десну, турску и после бугарску, страну. Имање је то, природно, сматрано и даље као српско и на њему је била подигнута једна стражара. Год 1884. Бугари су затражили, да се сриска стража повуче одатле, пошто Брегово припада бугарском државном поДРУЧЈУ> па каД Срби нису на то пристали они су 22. маја 1884. заузели то имање силом. Србија је на то упутила ултимативни захтев да се Бугари повуку одатле и да испуне и српска тражења о уклањању емиграната са границе. Бугари на то нису хтели пристати и због гога је Србија 28. маја нрекинула дипломатске односе с њима. Сукоб се био нагло заоштрио и изазивао је бојазан да не пређе у непријатељство. Руска динломатија радила је скоро нескривено против Краља Милана и чак је омела задовољштину, коју је бугарски кнез А. Батенберг, у непосредним преговорима с краљем, био вољан учинити. Тако је то нитање између Србије и Бугарске остало отворено, али са обостраном затегнутошћу. Тај сукоб изазвао је код Краља Милана још веће неповерење према Бугарима. После аустриског уласка у Босну и Херцеговину и после његове обавезе примљене у Тајној Конвенцији, Краљ је лично био наАисто, да он на тој страни нема шта да очекује. Искључен је био и Новопазарски Санџак до иза Митровице, који је такође спадао у аустриску интересну сферу, додељену јој на Берлинском Конгресу. За своје ши-

129 рење Србија је, по Краљевом уверењу, имала само један могући правац, и тај је водио низ ток Вардара. На том путу Србија је међутим имала да се сукоби са бугарским тежњама, које су у Светостефанском Уговору добиле с руске стране признање и потстрек. „Како ја сматрам Велику Бугарску, која би се приближавала границама светостефанским као гроб српског иарода“, говорио је Краљ аустриском посланику у Бео|раду 3. маја 1885., „то ћу пре отступити и другима препустити одговорност за последице, него гледати, да се мојој земљи руским делом подвезују животне жиле“. Краљ Милан није видео могућности за споразум између српских и бугарских тежња, и, као у Средњем Веку, њему се чинило да се питање може нречистити само силом. Иза Бугарске он је назирао Русију и био је уверен да ће Бугари у њој стално наћи стварне потпоре. Међутим, он није био тако сигуран да ће Аустрија с истом одлучношћу помагати Србију. Краљу, који је био плаховита и импресивна природа и који је у својим комбинацијама рачунао с кратким роковима, чинило се, да у балканској полигици између Русије и Аустро-Угарске постоји супарништво које се не да лако изгладити и да сукоб између њих може избити сваки час. Одређен антируски став извесних личности бечке дипломатије, као, на пр., В. Калаја, који је постао заједнички министар финансија и био врло утицајан члан владе, он је тумачио као израз непосредне спремности за обрачун. У том сукобу он се надао да би доказао своју политичку оштроумност и добио извесне користи и за Србију и за свој престиж. Кад је, међутим, 1884. год„ нарочигим заузимањем Бизмарковим, дошло до састанка царева Вилхелма I, Александра Ш и Фрање Јосифа у Скјерњевицама и до обнове тајног тројецарског споразума од 1881., краљ Милан се осетио потпуно разочаран. Какав ће бити његов положај и значај кад престане руско-аустриски антагонизам? Чему се он може надати? Не могући да дозна текст споразума, неповерљив хако је био, он је помишљао на све. И с тога је -у ча9

1 3 0

совима клонулости помишљао поново на абдикацију и тражио од бечке владе обезбеђење за себе и за свог сина, а био је приправан, у наивности, да уступи и своја владарска права једном члану династије Хабзбурга. У Бечу су већ тада почели да гледају на њ као на невропата и почели су да га умирују, али је он стално био у неком усплахиреном стању. Омражен у земљи, с уверењем да га ни бечки пријатељи не цене и не подржавају у пуној мери, осећајући Русију као опасног непријатеља, која на све стране ради против њега, он је доживео и кризу у породици. Необуздан сладострасник он иије био исправан муж, а краљица Наталија била је оштра, хладна и прилично ограничена, а упорна жена. Између њих су, сем тога, постојале и политичке противности. Краљица је била пореклом упола Рускиња и сва за Русију и Крал>у је, нарочито у ово време, правила честе сцене због његових сувише далеко отишлих веза са Бечом. Краљица је то чинила делом из уверења, делом из тактике да би постала популарна, а делом да би спасла будућност свог сина. Сва земља, скоро без изузетка, сем нешто интелектуалаца, била је против Краљеве спољашње политке. Ристић је све јасније обележавао свој русофилски став, и баш у пролеће 1885. био је у Русији примљен од цара и дочекан на демонстративно свечан начин. А Пашић је још 1881. год. писао у Раду, да политика напредне странке „управо и није никаква политика већ измећарство". Са Црном Гором односи Краља Милана нису били нимало добри. Он је знао да је Кнез Никола био једно време кандидат за српски престо иза смрти Кнеза Михаила и да се, у ствари, никад није у души одрекао тих жеља. У рату 1876, год. било је доста неслагања између њих у извођењу ратних операција, а код Милана је било и извесне љубоморе због црногорских успеха и славе коју су њени борци тим поводом стекли у српском свету. Али најтежи удар узајамном поверењу задало је то, што је Кнез Никола не само примио Кнеза Петра Карађорђевића, него му је у лето 1883. год. дао и своју кћер Зорку за жену. Карађорђевић је

131 несумњиво био најопаснији противкандидат Миланов због огромног престижа његова деда у Србији и због слободарске репутације коју је он лично имао. Кнез Петар је одржавао везе са извесним људима из Србије, за које је Краљ нешто знао или наслућивао, и с тога је зазирао од њега, а нарочито после Тимочке буне, кад су радикалски емигранти и опозиционари ушли у ближи додир с њим. У сред тих Краљевих личних и полигичких криза паде изиенада, 6. септембра 1885., проглас уједињења Источне Румелије са Бугарском. Српска дипломатија није о припремама за тај чин имала никаквих претходних обавештења, а, колико се данас зна, тај про1 лас је изазвао изненађење и у самом Бечу. Сам бугарски кнез, А. Батенберг, тврдио је, да је и он сам, неколико дана пре тога, био стављен пред свршен чин. Видећи расположење народа он се том прогласу није могао, а није ни хтео, отворено да успротиви. Он је примио и признао проглас, објавио мобилизацију и лично кренуо у Пловдив. Огорчена због тога, иако је с тим чином одавно рачунала и предвиђала га и у својим дипломатским преговорима, Русија је прекинула везе с Кнезом и опозвала све руске официре из бугарске војске. Кад је извршен Пловдивски „преврат1 Краљ Милан се налазио у Глајхенбергу. Био је скоро изван себе. То спајање био је први корак за уједињавање Бугара и био је несумњиво политички успех, који ће лепо одјекнути и у другим областима где Бугари живе под туђином. Он је предвиђао такав одјек и у неким маћедонским местима и налазио је у том подривање и рушење својих јединих политичких експанзивних комбинација. Помишљао је да иза тог преврата ипак стоји и Русија. Љутио се много и на Кнеза Александра, што је ствар крио од њега као тобожњег личног пријатеља и што су Бугари, пре прогласа, своје војничке припреме правдали пред светом тим, што се тобоже боје српског нападаја. Раздражен и пун неповерења према свему и сваком Краљ је одмах кренуо за Беч. У Бечу, у разговору са аустро-угарским мини9*

132 стром Иностраних Дела, грофом Калнокијем, Краљ је овако објашњавао свој став: Одлуке Берлинског Конгреса, које сигурно нису испале по српској жељи, примљене су са српске стране са пуном лојалношћу. Сад, кад те одлуке мењају други, Србија неће да остане без доличне отштете, да не би својом пасивношћу дозволила поремећај равнотеже на Балкану. Иако је у његовим речима било много горчине и пребацивања бугарском акту, он се у тај мах још није био отворено изјаснио да своју отштету мисли тражити само на бугарски рачун. Калноки је покушао да умири Краља обећавајући му, да ће Аустрија имати у виду интересе Србије и да се он може потпуно ослонити на њу. Кад се, 8 септембра, вратио у Београд Краљ је био решен да устане против Бугара. Увећана Бугарска претсташва оиасност за Србију; териториално она је постала доиста два пута већа од Србије. Као већа и јача она ће развити у Маћедонији и всћу активност и угрозиће тамо наше интересе. С тога је Србија проглашујући мобилизацију поставила захтев: да се има или повратити старо стање у Источној Румелији или да Србија добије отштету било од Бугарске било од Турске. У души, Краљ је желео да то буде на рачун Бугарске; народ, одазивајући се мобилизацији без одушевљења, желео је да се то изведе на рачун Турске. Калноки је преко иосланика грофа Кевеихилера поручивао у Београд, да су српске мере сигурности оправдане, али да он не може одобрити самонласну војничку акцију Србијину. Уздржани став аустроугарског министра Иностраних Дела Крал. Милан се трудио да поколеба овом аргументацијом: Уједињење Бугарске и Источне Румелије логички је наегавак светостефанске политике. Како на Балкану постоји несумњиво супарништво између Русије и Аустрије, које ће трајати до пораза било једне било друге, то је у сопственом интересу Дунавске Монархије да помогне Србији свима средствима. Ова у ствари врши један посао за Аустрију, која је, по његовим речима, „природни наследник Србије".

1 3 3

Србија је одмах ушла у преговоре с Грчком и понудила јој споразумну акцију. Грчком отправнику послова говорио је Милутин Гарашанин, тада претседник владе и министар Спољашњих Дела, да Србија мисли упасти у Маћедонију и Стару Србију ,ако силе саме не би хтеле да узму у обзир њене захтеве. Удружене Србија и Грчка правиле би и јачи и озбиљнији утисак и имале би сигурно више успеха. Грчко јавно мишљење није било нерасположено за сарадњу, али је влада била врло опрезна. И она је, истина, узимала став незадовољника, али није хтела да се много излаже док не види развој тог питања у Европи. Питање њене отштете могло је бити само на рачун турског поседа; против Бугара Грци, већ по свом тадашњем географском положају, нису могли предузимати иишта. По упутствима из Петрограда Црна Гора није службено нредузимала ништа, али је Кнез Иикола, у приватном разговору с аустриским послаником, наговестио, како и његова држава има потребу да се прошири према Призрену и Пећи. Краљ Милан је од првога дана помишљао само на могући сукоб с Бугарима. Мисао о отштети у Турској, мада симпатична свима Србима и поздравл>ена чак и од Пашића из емиграције, ако му је и дошла на ум, била је брзо напуштена. Једно с тога што је осетио и што му је то било и речено, да би упад у Турску изазвао великс компликације и несумњиво аосредовање великих сила; друго што се бојао турске снаге, коју је познао у исдашшм ратовима 1876—8 год.; и треће што је и иначе био киваи на Бугаре и вољан да их казни за све што су му били скривили. Колико је био далеко од помисли да упаднс у Турску види се најбоље по том, што је три дана после преврата намеравао да понуди Турцима савез против Бугара, и што је то касније и учинио. Мало потом, Краљ је упутио у Румунију свог рођака генерала Катарџију, да румунском двору понуди сарадњу против Бугара, али је та понуда наишла у Букурешту на врло хладан пријем. Краљ Милан је, после толико незадовољства које је изазвао својом унутрашњом политиком, живо

134 желео какав било виднији успех у спољашњим питањима. Чинило му се да би у победи над Бугарима, дипломатској или војничкој, добили и он сам лично, јачајући свој углед, и интерес Србије. Бечка влада се нашла у не малој неприлици. Краљу Милану хтела је искрено помоћи да дође до неког успеха, да би му, ради саме себе, учврстила положај. Али није хтела ни да се замери кнезу Батепбергу, ни да отешчава његову ситуацију. Као рођак енглеске краљице Викторије он је био подржаван отворено од енглеске владе, с којом се у Бечу није хтело доћи у сукоб; аустро-угарској дипломатији Кнез је био симпатичан већ због тога што је дошао у сукоб с Русијом и што га тамо нису трпели; у Бечу су, најпосле, желели да га одрже већ и с тога, да на његово место не би дошао неки руски или Русима безусловно одани човек. Из Беча су с тога гледали, да некако домеду у везу српског краља и бугарског кнеза и да неким узајамним споразумом реше спор. По саветима из Беча, Кнез даје затворити Пашића и растурити с границе радикалске емигранте и неке црногорске четнике, а онда је 18. септембра упутио Краљу лично пиемо. „Увек, а нарочито догод буде и једног циглог Турчина у Европи, морају Србија и Бугарска бити уско везане међусобно. Ја појимам, да је у Србији неукротива жеља за оштетом, али Турска је велика. Споразумимо се ми о нашим акционим сферама у Турској и она ће онда имати против себе сто хиљада место псдссет хиљада људи. Ја сам спреман ступити у рат. Сна је земља под оружјем.“ Кнез се нудио да дође у Пиш и ту с Краљем лично расирави све потребне погодбо за акцију. Али краљ Милан није хтео да с њим уошпте води даље преговоре на тој бази. Европска дипломатија бојала се Милаповс акције и у једном и у другом правцу из страха да не начне поново цело Источно Питање, толико тешко, сложеко и опасно, које је пре седам година подслило Европу и довело је скоро до великог рата. Енглеска је нарочито искључивала сваку акцију против 'Гурске. Бизмарк је био љут и бојао се, да аустриско залагање за

135 Србију не изазове подозрење у Петрограду и не поквари његову с муксм састављену комбинацију тројецарског савеза. „Чим краљ Милан, тај непоуздани, лакомислени и путено похотљиви човек, буде повећао помоћу Аустро-Угарске своју земљу, он ће се одмах открити као Великосрбин и без зазора ће бацати своје погледе преко границе.“ Тако је он говорио аустроугарском посланику. Грдио је и саму Србију. Комично је то, што се она испршава пред дипломатијом и што протестује против повреде равнотеже и говори о испуњењу или неиспуњавању одредаба Берлинског Конгреса, као да она може нешто да значи. А дрскост је, што се буни против Европе, која је, тучену од Турака, спасла од пропасги, повећала је, учинила је независном и прогласила краљевином. Као лорд Солизбери и Бизмарк је своје излагање завршио на крају тим, што је рекао, да, ако већ Краљ Милан хоће нешто да предузме, онда је боље да иде против Бугарске него Турске, пошто би се сукоб на том терену дао лакше ограничити. Став Краља Милана задавао је свима кабинетима бриге и свуда је направио врло рђав утисак. Беч га је бранио по дужности, али не из уверења. Сви су се бојали да он својом акцијом не изазове веће сукобе и не угрози више интереса. С тога су се сви журили, да нађу неки излаз из ситуације. Енглеска влада, која је хтела на сваки начин одржати Батенберга, предложила је Бечу да зајсдпички смире обе стране. Бугарска би имала уступити Србнји нешто граничног земљишта, видински или трнски округ, а Србија би признала извршено спајање. Већ 19. септембра, инспирисан из Министарства Иностраних Дела, Тајмс је донео формалан предлог, да се Србији отступи „софиски санџак“. Енглеска је тражила да после тога она и Дунавска Монархија иступе доста отворено против Русије. У Бечу се на то није могло пристати и због примљених обавеза у тројецарском уговору и због Бизмаркова држања. У Петрограду су врло добро знали, да иза Бугарске стоји Енглеска, а иза Србије Аустро-Угарска. Ни према једној ни према другој ру-

136

ска влада није имала поверења, и то није нимало ни крила. Иа велико изненађење Беча, руски кабинет остајао је упорно при том да не признаје извршеног уједињења и да се поштују одредбе Берлинског Конгреса. Кнез Батенберг, који се усудио не водити рачуна о руским жељама, није смео везати своје име за тај успех. Русија је хтела ставити Бугаре пред дилему: или уједињење или Батенберг; обоје заједно она: неће дозволиги. С тога је сасвим разумљиво, што је бечки предлог да се Србији, због бугарског уједињења, даде отштета наишао у Петрограду на одлучан отпор. Петроградско схватање делила је у великој мери и Немачка. По савету Енглеске бугарски кнез је покушао да се још једанпут објасни с краљем Миланом. Он му је хтео 7. октобра упутити још једно писмо и одредити свог министра Грекова, да му га донесе. Краљ Милан: добио је поверљиво обавештење да је кнез то иисмо показао и турском посланику и да је оно више дипломатски него пријател>ски акт. С тога је отвореном депешом јавио Кнезу, да неће примити ни доносиоца ни то нисмо. Тај сгав је говорио јасно, да Краљ неће одустати од акције без извесне конкретне добити. Међутим, код Бугара се против отступања дизао глас са свих страиа. Зашто се Срби буне против уједињења двеју њихових области, у којима они нису непосредно заинтересовани? Њихов млади национализам био је погођен у најосетљивију жицу и држање кралш Милана дубоко их је вређало. И у Кнеза и код народа јавила се одлучна жеља, да се, ако устреба, борба прими. Да се документује и свест, и виталитет, и снага нације, која хоће да се диже и развија. Већина бугарске всјске, која је тада по аустриским извештајима износила 88.000 људи, била је раније упућсна у Румелију, јер се мислило да ће Турска оружапом руком спречити уједињење, односно повратити нређашње стање. Како је Турска, задржавана од Енглсске, а и сама свесна да то њој не би донело стварпе користи, остала мирна, то је Кнез наредио, да се појска одмах из Румелије пребацује на српску границу.

137' Ситуација је за Краља Милана посгала врло тешка. Шта сад да ради? На накнаду од Турске не пристаје нико, нити би се усудио да је сам тражи. Накнаду од Бугарске не да ни Русија, ни бугарски народ. Из почетка, њему није ни било много стало до накнаде, коју су му сугерисали други, него до тог да осујети уједињење. Први моменат, кад је могао извести војничко посредовање, из дима у дим, био је пропуштен. Сад је требало или се сам решити иа акцију, у ком се правцу био већ захуктао, и изнудити одлуке но својо.ј вољи, или чекати на посредовање сила, које му нису биле добро расположене и од којих се, због поделе интереса, није могло много очекивати. Чекање је, међутим, давало Бугарима прилике не само да се припреме у пуној мери, него и да развију живу контраакцију. А Краљ је ипак и даље чекао. Нешго с тога да добије изјаву Турске о неутралности коју ова, под енглеским утицајем, дуго није хтела да даде, а нешто да сачека одлуке конференције претставника великих сила, која се била састала у Цариграду. Кад се видело да конференција не може наћи решења, које би задовољило и Русију и Енглеску, осетио је краљ Милан да је узалуд изгубио толико време. Нити је добио какве задовољштине, нити је бар наишао на више разумевања за своје гледиште. Он сад више није могао натраг, како се од њега тражило из Беча. Толики трошкови око мобилизације, толике службене изјаве, толико лично краљево залагање нису се могли завршити иростим повлачењем, а да Краљ не претрпи тешко падање свог угледа. Енглеска дипломатија је намерно развлачила цело питање, да тим или изазове сукоб између Русије и Аустрије или да у изморености и досади због дужине трајања нађе згодан \моменат за повољно решење. Сагледавши то Бизмар^ је сматрао за дужност да опомене Аустрију, да се не да изазвати. А желећи сам да се спор прекрати он је изјавио француском и талијанском посланику, како би било најбоље да Србија већ једном нападне Бугарску, па, кад се обе довољно искрваве, да тад дође Румунија са својом интервен-

138 цијом, Румунија, говорио је он, воли да игра улогу водеће државе на Балкану и то би ласкало њеној сујети. Кад су га упитали, да ли би она и пристала на то, Бизмарк је одговорио, да је он већ питао и донекле добио пристанак. Цариградско бесплодно конферисање, које је само повећавало опасности сукоба између сила, учинило је у Берлину такав утисак, да су тамо објаву рата од стране краља Милана сматрали као једини излаз. Краљ Милан више није хтео да чека и 2. новембра објавио је рат мотивишући га нападом бугарских чета на српске положаје крај Власине. У састављању ратног прогласа суделовао је и аустриски посланик гроф Кевенхилер. Тај рат завршио се великим српским неуспехом. Стање српске војске било је врло рђаво. Милан Милићевић у свом дневнику бележи, како је прошла кроз Београд ваљевска војска: „Ух! Сва је гола, да је страх погледати!“ Сем што није имала добра одела војсци је недостајало и муниције и других потреба. У рат се ушло са стајаћом војском и неколико пукова прва два позива, јер Краљ није имао поверења у све резервисте из народа. Војска је била рђаво вођена, са слабим заповедницима, а у рат је ишла без имало одушевљења. Није била ни довољно извежбана, нарочито не У руковању новим пушкама. Артиљерија нам је била потпуно застарела и истрошена у прошлом ратовању с Турцима. Врховна команда налазила се у рукама краља Милана, који није био никакав војник и који је иначе, по својој природи, био најмање погодан за то место. На Сливници, у борбама од 5—7. новембра, српска војска била је потиснута. Њена спора офанзива, извођена без замаха и потребног јединства у команди, претворила се после пет дана у повлачење и дефанзиву. Малодушан и никад сабран Краљ Милан је изгубио веру у војску и.победу и једва је чекао примирје, не могавши да сакрије своја расположења пред аустриским претставницима. За то време Русија је живо настојала, да се обуставе непријатељства. На њен позив приетале су да

139 раде у том правцу и Немачка и Аустро-Угарска. Србија је примила тај предлог већ 12. новембра и Краљ је одмах издао наредбу да се прекину борбе; Бугари су међутим настављали продирање и ушли у Пирот. Ту је 15. новембра дошло до нове борбе, у којој су Бугари опет остали победници. Сјутри дан, по ранијој наредби* своје владе, гроф Кевенхилер је у бугарском главном стану затражио од Кнеза да се склопи примирје, претећи, у противном, аустриским војничким посредовањем. Кнез је под утиском озбиљне претње нопустио, иако је хтео да пре предложеног склапања примирја освоји и Ниш и да одлучном победом на неки начин притера велике силе да признају оспоравани акт пловдивског преврата. После аустриског посредовања, које је на све стране, а нарочито у Пегрограду, било рђаво примљено, Бугари су тражили безуветно не склапање примирја него мир. Пораз код Сливнице изазвао је у српским круговима, чак и у онима који иначе нису одобравали Краљеве поступке, извесну националну реакцију и Бугари су се бојали да Срби не искористе примирје за реорганизацију и нове припреме за рат, У том правцу чињене су и извесне мере, и то врло озбиљне. За главног заповедника војске постављен је генерал Ђура Хорватовић, који је важио као строг и добар војник. Велике силе желеле су да се рат сврши што пре, да не би донео нове компликације; у души то је желео и Краљ Милан, који није имао више нимало самопоуздања, Једна комисија војних стручњака великих сила решила је питање о примирју и закључила да одмах потом буду означени и преговарачи за мир. Преговори о миру вођени су у Букурешту. Срби,ју је заступао Чедомиљ Мијатовић. Мир је потгшсан 19. фебруара 1886. и имао је само једну тачку: да се повраћа између Србије и Бугарске мир, који је био прекинут 2. новембра. Иако су тражили ратну отштету од нас Бугари је нису добили, а исто тако нису ништа добили ни од српског земљишта. Бугари су овим исходом ипак били задовољни: сматрани су као победници и Европа им је, у облику персоналне уније, при-

140 знала уједињење Бугарске и Источне Румелије. Краљ, Милан је био свестан колико је изгубио овим ратом. Склопљени мир био је частан; Србија није према Бугарима изгубила апсолутно ништа; али је њен углед, нарочито Краљев углед лично, био осетно пао. Није био генерал Коста Протић једини, који је само у две речи сабирао све ко је и шга је био узрок нашем неуспеху. Те две речи биле су: Краљ Милан. IV . А б д и ка ц и ја К р а љ а М ил а на

Краљев положај после овога неуспеха постао је скоро неодржив. Унутрашње незадовољство било је толико, да он због њега нити је смео да мобилише сву војну снагу земл,е, ни да чак сву стајаћу војску упути на границу. Његови непријатељи и у земљи и на страни могли су сад само да подвлаче колико су у својој опозицији имали право. Лакомислен, узбудљив, непоперљив Краљ је тако очајно иодбацио у ситуацији коју је сам створио, да се показао као неснособан и недорастао за свој тешки позив. Његова даровитост чак му је в,ише сметала, него што је била од користи. Она га је само заваравала да се лакше решава на одлуке, и да му се чини да је и духом јачи од људи из своје околице зато што извесне ствари схвата лакше и брже од њих. Њему је већ на бојном пољу постало јасно да после Сливнице ке може више настављати линију уиутрашње политике коју је дотад водио. А с тим у вези помишљао је и на абдикацију, Од 1885; год. та га мисао више и не напушта; у свакој тежој прилици он је потрже као већ одавно зрелу, док је најпосле није и остварио. Већ крајем 1885. год. Краљ преко Пере Тодоровића, кога је пустио из тамнице, покушава да нађе додира са радикалима и да их придобија за владу у сарадњи са напредњацима. Али радикали,' свесни да су сад добили нове снаге, одбијају ти комбинаци.ју и место с напредњацима улазе у везе с либералима. У спољашњој политици то је значило, да огромна већина

141 Срба тражи наслон на Русију. За радикале је аустроугарски посланик тврдио отсечно, да у ствари „стоје руском посланику ближе него Ристић.1-' Уз те две странке, осећајући расположење народа, и краљица Наталија препоручивала је да Краљ промени дотадашњу политику. Она се једно време, првих месеци 1886., озбиљно припремала да преузме регентску власт, пошто Краљ оде на дуже време у иноземство или можда и абдицира. С том променом на врху земље дошла би, природно, и промена политике. Аустриска дипломатија, обавештена о том, употребила је одмах цео свој утицај да спречи Краљево попуштање. У толико више, што је Краљица, у разговору са аустро- • угарским војним аташеом Пинтером, 2. марта, употребила ове, нимало дипломатске речи: „Ви знате моје назоре и моју склоност за Русију, и немам никаква разлога да Вам то сакривам. Ја своје министарство имам већ потпуно; оно вам се можда неће допасти, али ће водиги рачуна о националним потребама Србије.“ Краљ се извесно време колебао и није ни могао, а није се ни трудио да скрива своју неодлучност. О расположењу народа према својој и унутрашњој и •сгшљашњој политици он није имао никаквих илузија; знао је како стоји у Русији; а осећао је, у исто време, да га у Бечу подржавају више из нужде него из уверења и поштовања према његовој личној вредности. У унутрашњој политици радикали су били чинилац, који се све више наметао и о коме се морало водити рачуна. Али он није смео ни да помисли на тешњу сарадњу само са њима. У тим страховањима подржавали су га и немачки и аустриски посланик. „Експерименат с радикалима“, наглашавало се с те стране, „опасан је у великом степену, јер они људи који нроповедају општи преврат учиниће сад све могуће уступке, да дођу на власт, а кад постигну тај циљ употребиће све, да остваре своје превратничке планове“. Док се Краљ колебао избио је нови преврат у Бугарској, који је на њ необично јако утицао. Са знањем и пристанком руских службених кругова створена је тамо официрска завера против кнеза.

142 Да се прикрију праве намере беху у лето 1886. пуштене вести како се Србија спрема на нов рат с Бугарском и како с тога гомила војску на граници. Верујући у те гласове, кнез Александар нареди озбиљне мере и са бугарске стране. За сваку сигурност он упути на границу, по злонамерним саветима, најбол>е и себи најоданије пукове. У ноћи између 20. и 21. .августа упали су завереници у кнежев двор. Капетан Рагко Димигријев, познати русофил и после прославл>ени бугарски генерал у савезничком рату против Турака, пришао је Кнезу с револвером у руци и натерао га да потгшше осгавку. Кад је Киез после тога, са бугарске границе, док је у земл>и претила опасност од грађанског рага, упигао руски двор шта да ради, одговорено му је из Петрограда, да Кнез остави круну у интересу реда у Бугарској. Кнез је потом, 7. септембра, захвалио на престолу. Није гешко погодити како је Краљ Милан примио вести о том преврату. Пад кнеза Батенберга, који је лањске године остао победилац и постао ујединитељ, био је несумњив резултат руског нерасположења. Зар се слично нешто не може догодити и њему, који је у Петрограду био не мање омражен? Аустриски посланик јављао је у Беч: „Промене у суседној држави веома узнемирују Краља, пошто он сматра своју екзистенцију овде за неодрживу, ако се утврди руски утицај на Цетињу, у Пловдиву и у Софији.“ Хтео је да одмах дође у Беч и о том поведе непосредне разговоре. Али му отуд одговорише, да би његов долазак усред бугарске кризе био веома неподесан и да свакако треба да се одложи. Тај одговор још је више узнемирио Краља. У његовој глави то је! одмах изазвало подозрење, да га Аустрија оставља и препушта судбини, која неће бити друкчија од Батенбергове. Аустриском посланику он је изгледао у тај мах као< потпуно скршен човек. У исто време био је и дубокоувређен. Сматрао је то као непажњу и жалио се да Iа не маре више, пошто им је послужио да не може бити верније. Бринула га је, уза све то, и доста озбиљна вест, да је за бугарског владара могао доћи цр~

143. ногорски Кнез Никола. Овај је, с тим у вези, био изјавио турском посланику на Цетињу, Џевад-паши, да би иристао да постане турски вазал у Бугарској, како би уклонио сваку сметњу ради свог сувереног положаја. Видећи ту Краљеву раздраженост и забринутост гроф Калноки је, после ликвидације Батенбергова случаја, пристао да Краљ дође у Беч, да га он лично успокоји колико је то уопште било могуће. Али тек што је та ствар како-тако била смирена Краљ је дошао у тешке сукобе с Краљицом. Разлога за сукобе било је више. Краљица није била жена продирне интелигенције, али јој није било тешко да нозна Краљеве слабости и његов непоуздани и лакомислени карактер. Док је Краљица као жена била врло исправна, Краљ је имао пуно авантура и није се много паштио да чува дискрецију и да Краљици уштеди извесне непријатности, које се дугују не само према жени њеног положаја, него и према жени уопште. Краљев сукоб с Краљицом претворио се постепено у праву болест, која је овладала Краљем потпуно. Све што је радио и предузимао извесно време, 1887. и 1888. године, било је скоро искључиво посматрано у односу на Краљицу. У својој мржњи према њој Краљ није имао ни мере ни границе. Понашао се буквално као у наступима. Због сукоба с Краљицом, којој није хгео дозволити да даље живи у Србији, он се разишао са Гарашанином и пристао да уступи владу Јовану Ристићу са коалицијом радикала и либерала (1. јуна 1887.). Сам цар Франц Јосиф посредовао је лично да Краљ још током 1887. год., не остави престо и пође некуд у свет, понесен својом страшћу и сатрвен својим неусиехом. Учииио је то не толико због Краља лично, за кога је знао да има понашање болесна човека, него због неизвесности ко би после њега могао доћи и због тежине општег положаја. Због попуњавања упражњеног престола у Бугарској и због Русима потпуно непоћудног избора Фердинанда Кобурга за новог кнеза, који је сматран као бечки човек, између Русије и Аустрије настало је такво стање, да је рат изгледао неизбежан. Бечким круговима није с тога

144

могло бити свеједно ко се у тај мах налази на српском престолу и како би се, у случају рата, понела Србија. Због опасности рата са Русијом бечкој влади није било нимало по вољи ни то, што се на челу српске владе налазио Ристић, који целом својом прошлошћу и својом симпатијом за Русе није давао никакве наде, да би према Аустрији показао више обзира него према Русији и да би се једног дана могао наћи можда на њиховој страни. Аустриски посланик није се устручавао да о том питању отворено говори с њим. Ристићева уздржљивост у одговору њему и Ристићева јасност у преговорима о тој ствари с Краљем учинили су, да је Беч једва чекао његов пад. Крал^ се није усуђикао да га сам обори, али је доста допринео да се рђави односи између радикала и либерала прометну у кратковидо опако свађање. Место да одрже своју коалицију као јако средство против реакције и личног режима, радикали су се полакомили на понуђену власт и изазвали су 17. децембра Ристићев пад. Два дана потом они су већ имали своју хомогену владу под претседништвом генерала Саве Грујића, али је нису одржали ни четири пуна месеца. Већ 14. априла 1888. они су морали отступити, а нову владу је саставио опет, као 1883. год,. Никола Христић, који је био чист чиновник и који је свој министарски позив схватио као војничку дужност имајући, и поред свог тако високог положаја, да извршује само више наредбе. Још пре него што је био дао владу радикалима Краљ Милан је хтео да доведе Николу Христића за претседника владе. Аустриски посланик одвраћао га је од тога са овом мотивацијом. Иза коалиционог кабинета либерала и радикала боље је дати владу радикалима него Христићу с тога, што ће либерали онда веровати да су их срушили радикали, па ће се љуће међусобно завадити. Затим, треба пустити радикале да размрсују тешки финансиски положај земље и да се троше на власти и губе популарност. Најпосле, ауторитативно министарство је задња карта Краљева и није мудро да је изигра пре потребе. Христићева влада била је, доиста, последња карта.

145

Краљ је довео на владу Н. Христића да с њим, као послушним оруђем, ликвидира питање свог разлаза са краљицом Наталијом. После извесних тежих брачних сцена Краљица је, у споразуму с Краљем, отишла у иностранство и повела са собом и свог јединца, престолонаследника Александра. Крајем априла 1888. она се имала вратити у Београд, на краће време, и договорити се с Краљем о Александровом васпитању. Краљ је желео да одвоји сина од мајчина утицаја и београдске средине и да га пошаље на васпитање у иностранство. Краљица је била одлучно против тога. И због брачних несугласица, и политичких противности, и због тога што је био обузет страшћу према једној другој жени, Крал> није нипошто хтео да се Краљица врати у Србију и да он с њом решава о том питању будућег живота детета. На путу за Србију Краљица се маја и јуна месеца задржавала у Визбадену, чекајући Краљеву дозволу за повратак. Место тога Краљ је кренуо бркоразводну парницу. Да Краљица не би повела са собом и сина, можда баш у њему омражену Русију, он је замолио немачку владу да спречи краљичин одлазак са сином из Визбадена, а сам је упутио тамо генерала Косту Протића да понуди Кралшци нови споразум, само да она не долази у Србију. Тај се сукоб претворио у велики скандал, који је Краљу Милану нанео огромне моралне штете. Краљица није пристајала на развод брака, није примала Миланове услове, и није давала сина. Краљ је, најпосле, пристао да немачка полиција силом одузме дете и да га преда генералу Протићу, и да Краљици буде отказано гостопримство у Немачкој. Веће срамоте за једног владара доиста није било. Миланов глас, оспорен и дотад, доживео је сад непоправим пад. За његову извину може се рећи, да је и Краљица показивала упорност која је била лишена сваке увиђавности и да је коначно, брутално, решење дошло по наредби кнеза Бизмарка. а да је Краљ, у последњи час, био вољан да сам расправи ствар са Краљицом. Незадовољан Краљевим држањем, и осећајући колико ће му оно шкодити, гроф Калноки је стално препоручивао споразум, а онда је, 10

146 љутит, написао београдском посланику, међу осталимг и ове речи: „Могуће је, да ће се потпун развод показати за наше интересе кориснији него споразум, али бих и у том првом случају могао посумњати, да би могло, при чудноватој особености краљевој, и васпитање и будућност његова сина или ма шта друго бити јаче од равнодушности, да не кажем одвратности Његовог Величанства према својој земљи и народу.“ У Русији су били врло рђаво примљени и пад Ристићев и пад радикалне владе Саве Грујића. У Петрограду се веровало да је положај Краља Милана потиуно подрован и да у земљи може доћи до праве буне. Бојећи се да у том случају Аустро-Угарска не би посредовала војнички, руски министар Иностраних Дела Гирс ставио је бечкој влади до знања, преко Берлина, да би њено посредовање могло изазвати опасности већих заплета. Бизмарковом сину Гирс је, приликом посете цара Вилхелма II цару Александру, изрично рекао, да би аустриско посредовање изазвало у Русији „буру огорчења“, за коју руска влада не би имала потребне снаге да је савлада. Бизмарк је покушавао да разбије руске сумње, па је, на крају, додао' ипак и овакЕу сугестију: „И да дође до тога да Аустрија посредује у Србији, то још не би био разлог да Русија с њом ствара сукоб. Русија би могла на аустриски улазак у Србију одговорити окупацијом Бугарске.“ Гирс је одлучно одбио и помисао о таквој политици нагласивши, да Русија нема никаквих себичних планова на Балкану. Пигање Краљева развода наилазило је, међутим, на много тешкоћа. Синод није могао да реши ту ствар, а и у самој влади било је чланова који су налазили да се ствар заошијава и сувише незгодно. Влада је чак препоручивала Краљу да повуче тужбу против Краљице, јер нема изгледа да се тај брачни спор може свршити по његовој жељи. Некадашњи краљев сарадник, Милутин Гарашанин, упутио је Краљу писмо, у ком му је отворено говорио: „Неуспех је ту и цсло питање почиње да се своди на то, да ли ће се још у последњем часу покушати да се спасе од крал:>евског ауто-

1 4 7

ритета, угледа и достојанства оно, што још преостаје или ће се безбрижно и то упустити да утоне, заједно са оним што је већ изгубљено." Гарашаниново писмо, писано 29. августа, било је упућено Краљу који се у то време налазио у Глајхенбергу. Краљ га је примио 31. августа или 1. септембра. Оно је на н> учинило силан утисак. То писмо није изазвало Краља да помисли тек тада на абдикацију, којом је дотад толико пута претио, али је, нема сумње, знатно допринело да се он коначно одлучи на тај корак. Већ 5. септембра, сав ужурбан, дојурио је у Беч барон Хенгелмилер, који је био с Краљем, да јави Калнокију како се Кра,љ оиог пута тврдо решио да се одрече престола. То више није била претња, него његова чврста одлука. У Бечу је та Краљена одлука изазвала не малу бригу. Ако већ не може да се измени Краљева одлука, оно бар да се не изврши одмах, да би се добило времена. Требало је уредити питање с Тајном Конвенцијом, добити јемство да ће она остати тајна, али и сбавезна за Миланова наследника. С тога иду Краљу и немачки и аустро-угарски посланик и успевају да добију његово обећање, да одрицање неће објавити одмах, него тек након шест месеци. Кад се вратио у Београд Крал> је затражио од митрополита да он лично разведе његов брак с Краљицом, кад то већ није хтео да учини црквени суд. Митрополит је то 12. октобра и учинио. Зиајући да ће објава о разводу деловати врло рђаво у земљи Краљ је, да паралише њен утисак, одмах иза те објаве дао да изиђе, 14. октобра, и манифест народу о сазиву Велике Народне Скупштине и о ревизији устава. Том одавно траженом и врло популарном ревизијом он је хтео да, колико то буде могуће, смири незадовољство и протесте у народу и да у публику баци много важнију и по народну будућност судбоноснију тему од разговора о разводу. Тај манифест било је чисто његово дело; за њ није претходно знала ни влада ни аустриски посланик. Краљ је њом хтео, сем поменутог разлога, да поправи и положај династије, спремајући као другу меру и своју абдикацију.

10

148 Нови устав радио је одбор најбољих стручњака у Србији и претставници свих политичких странака, а седницама је претседавао сам Краљ. Нови устав дао је народу широке слободе, а Народној Скупштини пун ауторитет. Она је била с владарем' равноправан политички чинилац. Влада је била њој одговорна, исто као и владару. Кад је израђени устав имао бити изнесен пред Скупштину Краљ је тражио од страначких претставника да се он прими без икаквих измена, окако како је предложен, „од корица до корица:‘. У том није сасвим успео, јер је једна измена ипак учињена, али је иначе 22. децембра примљено све оно што је било уговорено. Та учињена измена била је доста важна (у чл. 200), јер је доносила ограду, да се „српска војска не може ставити у службу које друге државе без одобрења Народне Скупштине". Стојан Протић изречно каже, да је та измена учињена с обзиром на одредбе Тајне Конвенције, а опозицији је сугерисана свакако од лица која су тај уговор знала. Краљ је наваљивао да се та измена не чини, али је на крају ипак попустио. С новим уставом имао је почети нов нолитички живот Србије. Њом је она, први нут, добила скупштину која би, без икаквих корекција владиних, изражавала праву народну вољу и имала да уведе пун систем одговорности и народне и управљачке. Г. Слободан Јовановић дао је о том уставу овај суд: „Борба између краља Милана и радикала била је борба између два типа државног уређења. С једне стране, лични режим, бирократски систем, стајаћа војска, — с друге стране, парламентарни режим, локална самоуправа, народна војска. Краљ Милан није одржао лични режим, али је одржао бирократски систем углавном, а стајаћу војску потпуно. Парламсптарни режим, који је захваљујући радикалима победио, имао је да се накалеми на једну бирократско милитаристичку државу.“ Аустро-угарској дипломатији било је приличгго свеједно какве ће и колике ће уставне слободе добити грађани у Србији. Унутрашње кризе и потреси и у уставној ери тешко да би мое’ли бити тежи од оних

149

у време краљева личног режима. У осталом, у колико се Србија буде више бавила својим унутрашњим пктањима и заплитала се у партиске борбе у толико ће бити мање активна и мање способна у спољашњој политици. Њој је било главно, да Србија у спољашњој политици насгави дотадашњу политику Краља Милана. Русија је последњим променама у Бугарској изгубила свој претежни утицај у тој држави; Аустро-Угарска се бојала да она исто тако не изгуби свој у Србији. Бојазан је била у толико већа, што је за првог намесника имао доћи Ристић. С тога је бечка влада тражила, да се рок конвенције продужи до пунолетства Краља Александра, односно до 1. јануара 1895, Крал> је на то пристао. Приликом продужења конвенције учињене су протоколарно извесне измене и допуне у њеном тумачењу, које је Краљ изрично тражио нешто у интересу династије, а нешто у интересу саме земље. У чл. II Аустро-Угарска се обвезивала да, по потреби, и са оружјем спречи непријатељске упаде црногорских чета у Србију, преко свог подручја, а да код Порте издејствује исти поступак у случају преласка преко турског земљишта. Најважнија је измена учињена у тачци VII. Место ранијег неодређеног текста, да се Аустрија неће противити проширењу Србије „у правцу њених јужних граница", сад је речено јасио „ у правцу вардарске долине“ и додато је, да ће то проширење бити „толико колико га прилике донусте“. Иако је ова обавеза имала донекле више теориски карактер она је ипак била од значаја. Прво, што је признавала српско национално право у тој области и начелну потребу да Србија прошири своје подручје; и друго, што је та обавеза давала неку врсту јемсгва, да Аустро-Угарска неће решавати балканска питања без обзира на Србију или чак против ње. АустроУгарска је 3. марта затражила од намесника писмену потврду о том, како они сматрају склопљене уговоре и како ће се односити према њима, нашто су они 7. марта одговорили, да их сматрају обавезним и исправним. Међутим, Ристић је држао да владама у Србији не треба везати руке и с тога их није ни обавештавао

150 о постојању те Конвенције. Он је њу просто закључао у стару касу сандучару и ту је оставио да лежи. Кад је 22. фебруара 1889. Краљ Милан, на свечаном пријему у двору, приликом прославе дана прогласа краљевине, објавио своју абдикацију, било је то не мало изненађење за сву земљу. У његовој опроштајној речи било је извесног кајања и доста од држања човека, који се, помирен са свим, жели да ослободи од бремена, које га је притискивало и за које он, по сопственим речима, није имао више снаге да га носи. Мада још млад, са свега тридесет и пет година, он се, у ствари, осећао исцрпен и тешко уморан. Све што је радио, и као владар и као човек, он је радио са страшћу, са напрезањем свих живаца, уносећи цела себе без поштеде. Да је сваки његов напор био завршаван с успехом то силно напрезање све енергије изазвало би реакције; а овако кад је скоро сваки његов потхват испадао или негативно или с успехом далеким од оног какав је он очекивао, онда је та реакција била још природнија. У толико више што он није био човек јаких и здравих живаца, нити уоггште чврсте моралне грађе. Силазећи с престола Краљ Милан је, по Уставу, одредио три намесника, који су имали владати до пунолетства младог краља Александра. Први намесник био је искусни државник Јован Ристић, несумњиво политички најауторитативнија личност тадашње Србије, а друга двојица били су генерали Коста Протић, краљев пријатељ, истакнут у борбама на Шуматовцу, и генерал Јован Белимарковић. Влада Крал>а Милана донела је Србији тешких и непотребних криза и један тежак војнички и морални пораз. Али, с друге стране, за Миланове владе Србија је водила два ослободилачка рата и извојевала је самосталност и знатно проширење свог подруч.ја. Она је тако исто, после унутрашње борбе, дожииела и велик успех са добијањем новог и врло слободоумног устава. Милаиова владавина није, према том, била сва негативна, како су његови противиици желели да је обележе. Уз те тековине, стварне и иозитивне, треба

351 свакако, с много разумевања, схватити и његову спољашњу политику, која је била дуго и врло жучно нападана. Проблем Србијине будућности пред Кнезом Миланом после Берлинског Конгреса постављао се овако: Босна и Херцеговина, на које је Кнез Михаило, из много разлога, обраћао највише пажње и чије је спајање са Србијом сматрао као прву етапу националног ослобођења, била је изгубљена. Њу је добила једна велика сила, која је, с Немачком и Енглеском, водила главну реч у Берлину и изгледала у тај мах веома моћна. Ишчупати Босну из њених рука чинило се тада не само потпуно безизгледно, него за сваког ко би то тшкушао и катастрофално. Шта је Србија могла да ради, ако није хтела да се потпуно одрече своје националне мисије? Једино то, да обнови своју активност на југу, где су се налазили други њихови саплеменици, који су исто тако гледали на Србију. Краљу се чинило, да је то чак и потребније. Ма какво да је било њихово стање под Аустро-Угарском Срби су се ту налазили у једној правној држави и није било сувише велике опасности да ће национално бити уништени. У Старој Србији и Маћедонији стање је било много. опасније. Турска је била црвоточна и држава без правне сигурности. Хришћани у њој, поред свих формалних закона и изјава, нису били равноправан елеменат. Међу хришћанима Срби су били понајугроженији. У Старој Србији њих су Арнаути просто истребл-швали, одузимали им имања, грабили жене. На класичном нашем Косову, у Пећи, Призрену, под Звечаном ми смо постали мањина коју су они проређивали из дана у дан. У Маћедонији на наше се људе устремила бугарска пропаганда, која се није устручавала да против истакнутих људи употреби и средство терора. Њихова активност проширила се врло далеко. Још 1880. год. Бугари су покушавали да отворе своју школу чак у Призрћну, а домало и у Сјеници. Ако се настави. са таквим методама борбе и од Арнаута и од Бугара,' са потпуном пасивношћу турских власти, наш елеменат је могао да поклекне или да се изгуби. Краљ

152 Милан имао је право, што је на ту страну обратио пажњу; то је несумњиво позитивни биланс његове политике. То је осетило и наше друштво. После неуспеха у рату с Бугарима видело се, да ће положај нашег света тамо постати још тежи и да треба нешто живље предузети, да се међу тим људима на југу делује и да он осети српско учешће и бригу. С тим идејама основано је 1886. Друштво Светог Саве у Београду. Оно је имало „да вером и просветом стоји на бранику српске народности и да добро бди, да се ниједна српска душа не изгуби и не пропадне". Српска влада отворила је потом своје конзулате у Скопљу, Приштини и Солуну, а 1888. год. је у Министарству Просвете реформисано одељење за српске школе и цркве у Турској. Влада је касније све више узимала те послове националне пропаганде у своје руке хотећи да има више надзора и утицаја, а потискивала је приватну инициативу. Њена искључивост није била умесна, али су се њени људи бранили тим, да Друштво Св. Саве веша свој рад на велика звона и тим изазива подозрење турских власти. V . В лада

Н ам есниш тва

У Бечу се добро знало да политика Намесншдтва мора бити друкчија него политика Краља Милана. И то не само с тога што је у Намесништву главну реч имао Јован Ристић и што су нову владу образовали русофилски радикали, под претседништвом Саве Грујића, него и с тога што је Краљ Милан компромитовао дотадашњи правац спољашње политике и што је реакција у извесној мери могла, чак и с њиховог гледишта, бити разумљива. Краљ Милан је био павикао аустро-угарске посланике у Београду, да с њнма расправља и своје унутрашње и породичне ствари; с таквим разговорима он се не једном" јавл>ао и у Бечу. Мада је то у Министарству Иностраних Дела бивало понекад и неугодно и помало досадпо, инак им, поред свега тога, није било и непријатпо. Ба њих је тако-

153

Србија била отворена књига; знали су све и утицали, макар и посредно и поиздаљег, на све. У новој ситуацији, знали су, тако неће ићи. Ристић је, истина, везан Тајном Конвенцијом, али он не само неће ићи даље од оног што она одређује, него ће гледати да и у томе одржи што више слободе. Инсистирати да он и влада поступају више по аустриским жељама није се чинило опортуно; аустриски утицај, веровало се у Бечу, можда ће се моћи ојачати кад људи стекну уверење, да се она не мисли мешати у унутрашња гштања С-рбије и на тај начин даде доказа, да поштује њену независност. Извесне нервозе било је ипак. Писање српске јавности, која је, после новог устава и давања штампи пуне слободе, узела отворен националистички став, нарочито у питањима Босне и Херцеговине, изазивала је честе протесте. Али, мада се то није хтело никад опростити, увиђало се, да се од владе не може тражити да до краја демантује саму себе и угуши сваку слободну реч. Видели су, како се пише о Краљу Милану, шта су поједини партиски органи писали о разним министрима и о другим угледним лицима у земљи, па су, на крају крајева, дошли до сазнања да не треба у том правцу сувише затезати жице. Уз то, у аустро-угарским круговима на Србију се у ово време није гледало као на неку озбиљну опасност. С тога, и кад су били незадовољни с њом, нису хтели да врше на њу трајнији систематски притисак. Њима се чинило да су слободе новога устава сувише рано дате једној још сировој и страсној средини и да их она злоупотребљава на своју коб. У Бечу се чинило да због велике заоштрености у партиским борбама, која је претила да се скоро изметне у грађански рат, Србија не само није способна да предузме неку већу гдсцију, него да се скоро сама налази пред сломом. Њена финансиска ситуација била је врло тешка, с неуравнотеженим буџетом, с много дугова и дугорочних и летећих, са огромним пореским заостацима. Због партиских гложења ниједна странка последњих година није се усуђИвала да енергично прегне за прикупљање пореза на селу бојећи се да не изгуби попу-

154 ларност и гласаче. Војска је била рђаво снабдевена и због лоших финансија војници су често, у великом броју, слати кућама, на отсутство, да би се уштедело на њиховој исхрани. Радикали раније нису били за стајаћу војску као за непродуктивну устапову и као оруђе властодржаца, али кад су дошли на власт они су осетили најбоље да је, у оно доба имиериалистичких прохтева, свака држава саму себе осудила да буде прост пион на шаховској табли других у колико се буде лишила развијања своје војне снаге. Кад су дошли на власт они су се трудили да поправе оно што је било иропуштено и у питању наоружања обратили су се Русији. Поклон руске владе од 75.000 пушака берданки био је у Бечу врло рђаво примљен, али се том незадовољству није хтело дати већег израза. Знало 'Се, да тим нису биле ни из далека подмирене све српске војне потребе и да Србија и после тога није била војнички чинилац од већег значаја. Јер за наоружање требало је новаца, којих Србија није могла лако да нађе. Са кредитима на страни ишло је врло тешко. .У једно-две прилике из Беча нису претили Београду ничим другим него порукама, да ће о финансиској ситуацији земље објавити пуну истину. Да отешчају ту и иначе тешку ситуацију Србије, у Бечу су мислили да није потребно против ње подузимати неке нарочите оштре мере, које би могле изазвати већу пажњу Европе, него да је довољно само, с времена на време, у знак незадоволзства, затворити границу за извоз свиња и тим погодити најосетљивију и најботију партију српске привреде и извозне трговине. Русија је постепено увиђала да њена политика према Србији није била беспрекорна. Кад је стиарала светостефанску Бугарску она је у првом реду радила за себе. Према подели интересних сфера између Русије и Аустрије, која је имала своју традпцију још од савеза Јосифа II и Катарине II и ко.ја се, мада у последње време ш-ђе сасвим тачно писмсно утврђена, одржавала као нека врста начелног компромиса, Бугарска је улазила у руску, а Србија у мустрмску зону. Бизмарк је сматрао да је на тој оеноин могуће право

155 посредовање између те две силе и он се, у главном, држао тих линија. Међутим, развој прилика у Бугарској сасвим је разочарао Русију. Батенберга је подржавала Енглеска а Кобурга Аустрија, обе противнице Русије у источној политици и обе баш оне силе, које су натерале Русију да иде на Берлински Конгрес. Ослобађајући Бугаре Руси су веровали да ће у њима имати ако не скоро поданички елеменат, а оно људе који ће јој се, бар V два-три прва нараштаја, сматрати као обвезани благодарношћу. Бугари су, међутим, водили своју политику и већ десет година после ослобођења допустили су да земљом стварно влада један човек са странком, која је Русе скоро оглашавала као непријатеље. Стамболовљев успех у Бугарској био је непосредан ударац руској политици. Цар Александар III био је с тога толико бесан на њих, да се ,како причају, без мало није смело споменути бугарско име пред њим. Кад је отишао Краљ Милан из Србије и кад су Ристић, као први намесник, и Пашић, као претседник владе, почели приближавање Русији, у Петрограду се осетила потреба да се Србима изиђе у сусрет. У лето 1891, млади српски краљ Александар отишао је да учини прву посету петроградском двору. Био је дочекан с пуно пажње. Ж. Живановић у својој Политичкој историји Србије казује, да му је сам Ристић испричао, како му је Цар Александар том приликом рекао, да Русија неће дозволити анексију Босне и Херцеговине и да то већ знају у Бечу. Њему и Пашићу било је обећано још и то, да ће Русија помагати српску активност у Маћедонији. Другим речима, Русија је прихватала нашу ствар. Кад је Аустрија могла да се, скоро демонстративно, умеша у решавање бугарског питања могла је и Русија да то исто учиби у Србији. Чак са извесном ревношћу. Јер крајем осамдесетих година чинило се, да је њен утицај на Балкану био скоро потпуно потиснут. У Румунији, због одузимања Бесарабије,. цело јавно мишљење било је против руске владе и Краљ Карол није тада много рискирао, кад је ушао у интимне везе са Немачком и Аустро-Угарском. Краљ Милан био је давно брисан из свих руских политичких комбинација. До-

156 лазак Кобурга на бугарски престо и Стамболовљева' влада значили су и губитак Бугарске. С тога је Цар Александар, скоро с огорчењем, огласио једног дана само дрногорског кнеза Николу као јединог искреног пријател>а. И с тога је сад његова влада била тако спремна, да помогне нови режим у Србији. Приближавање Срба Русији није било рђаво примл>ено само у Бечу него и у Софији. Стамболов је, као и Краљ Милан, истински и са дубоким уверењем мрзео Русе. Ориентисање Срба према њима значило је за њ не само непово.љну политичку комбинацију него и непосредну опасност. Руски утицај међу маћедонским хришћанима могао је бити оиаснији од аустриског у корист Србије и могао се брже осетити на делу. Стамболов је у својој маћедонској политици био узео сасвим нов метод. Место борбе с Турцима он је хтео да се, као искрен њихов пријатељ, користи свима начинима, да у Маћедонији што дубље ухвати корена не излажући људе прогонима. Срби су, међутим, тражили искрен споразум с њима. У Јиречековом Бугарском диевкику забележено је, да је већ Јован Ристић, у јесен 1880., разговарао с Бугарима о споразуму на основу поделе културних сфера. Радикали су од почетка унели у свој програм споразумни рад са осталим балканским хришћанима, и од свих народа највише су полагали на везе с Бугарима и из политичких и географских и стратешких разлога. Пашић је сматран као најискренији бугарофил, и он је то у почетку своје полигичке каријере доиста и био. Бежећи од Краља Милана он се склонио код њих, I де је имао и сродничких и пријатељских веза, и дошао је у додир са много тамошњих политичких људи. Први политички потез који је он учинио био је тај, да лично у Софији понуди какву било врсту сарадње између Србије и Бугарске. Стамболов ту сарадњу не само да је одбио, него је чак српску понуду ставио до знања и Турцима, против којих се имала првенствено остварити, и Аустријанцима. Он је налазио да не може са Србима радити а да не оштети бугарске интересе. Сарадња са Србима само би му кварила поверење код Порте,

157 за које је веровао да га ужива, а задавала би му тешкоће и на самом терену. Сем тога, он је после тврдо веровао да је Русија своју упоришну тачку против нове бугарске владе створила у Србији и да отуд и моралном и материалном пропагандом, па чак и терористичким претњама, подрива њен положај. Бугарско држање расхладило је Пашића. У једном разговору с Мил. Милићевићем, у пролеће 1891., он је говорио да им више не верује ништа „и неће да се труди много о њима“. Кад нисмо могли постићи споразум с Бугарима, и кад смо чак с њима доспели у односе који су били прилично непријатељски, ми смо потражили споразум са Грцима. Доста безобзирна бугарска пропаганда у Маћедонији угрожавала је и њих и нас. Светостефански програм, веровали су у Софији, ако није успео 1878. год., може успети доцније, само треба систематски радити на њему и не испуштати га из очију. Са својом тежњом да имају излаз на три мора Бугари су пре или после морали доћи ^ сукоб са осталим балканским народима. Нас су угрожавали у Маћедонији, а Грке и у Маћедонији и у Тракији. Па, ипак, иако су то осећали, Грци су били врло тешки за преговарање. Њихове националне претензије прелазиле су границе њиховог етничког подручја, и то у великој мери. Иарочито су били тешко приступачни разлогу грчки кругови око цариградске патриаршије. Њихова себичност, и грамжљивост, и неувиђавност већ су крајем шездесетих и иочетком седамдесетих година, изазвали расцеп у цркви и натерали Словене да траже своју посебну црквену организацију. То их није опаметило. Зна се, ца., пример, да де у Скопљу и ЈВелесу грчки„едеменат према словенском био у несразмерној мШвини, да, ипак, патриаршиј1;'^уг^’није пристаЈала д§ у тим епдрхијама ностави словенске владикеи Кад су Бугари, захвалзујЈФи СтаЖблбвљевој политици, добили своје две гфве посебне владике и кад су за свој Егзархат на разће начине придобили велик број Словена, и онда су се Грци устручавали да Србима учине жељене уступке, премда они сами од задржавања ви-

158

соких црквених места нису имали апсолутно никакве националне користи. Патриаршија није радила увек самостално, него је своју црквену политику подвргавала кад мање кад више директивама грчке националне политике из Агине. А у Атини се намерно препоручивало затезање у Цариграду, да би се Срби учинили нјто попустљивијим. Тамо се знало да се при евентуалној подели интересних сфера ни у ком случају не мо!'у тражити ни Скопље ни Велес, али се хтело да се бар сигурно добије Битољ и по могућности Прилеп и Струмица и за то су онда вршили неку врсту уцене. Срби у својим преговорима нису хтели да отступе Битол-ј и с тога је споразум 1892. год. остао и на тој страии само план и жеља. Да би се могла водити добра спољашња политика морало је бити у землш такво стање да улива апсолутно поверење. Међутим, Србија се у то време налазила у превирању, које је понекад давало утисак распадања и знатно убијало њен ауторитет. Ко је пратио писање наше штампе тога времена и све што је у партиској жучности узајамно набацивано примао за готов новац, могао је стећи о земљи и управи и њеним водећим личностима најружније мишљење. Није се штедео нико и ништа. Скандалозна хроника београдског двора трајала је и даље. По захтеву Краља Милана Краљица Наталија, доста популарна у земљи, била је 7. маја 1891. у зору полициски протерана из Београда, и то после демонстрација у којима је пало неколико мртвих и рањених. Краљ Милан, вечно у финансиским тешкоћама, несталан, несређен, импулзиван, пристао је, после дугих преговора, да прими од руског цара два милиона динара, али под условом да за увек напусти Србију. Краљ је 30. септембра 1891. дао изјаву да иступа из српског држављанства и да се одриче права као члан владарске породице. Влада је, на основу те изјаве, донела 14. марта 1892. закон, по ком се Краљу Милану забрањује боравак у Србији и поновно добијање српског држављанства без приволе Народне Скупштине. Само у случају болести Краља Александра било је дозвољено Милану да може доћи у Србију,.

и то једино на заједнички позив Намесништва и владе. и ту остати само за време трајања болести. Ти поступци веома су умањавали не само углед династије, него и саме Србије. У Старој Србији, Маћедонији, Босни и Херцеговини, по старим иатриархалним схватањима, углед земље био је нераздвојан од угледа владара, као углед задруге од угледа њеног домаћина. У суштини, и много доцније, по свом епском васпитању, наш је свет у тим областима био монархистички расположен и овај династички скандал, који није хтео да престане, одјекивао је болно и натеривао стид. Исто тако тешко деловала је на свет ван Србије и оштра борба, која је настала иза смрти намесника Косте Протића (4. јуна 1892.). Радикали су хтели, као већина, да то место добије њихов човек и помишљали су на самог Пашића. Либерали, опет, нису ту важну позицију хтели лако да упусте из иартиских разлога; а Ристић сам бојао се, да би улазак једног тако изразитог и ауторитативног партиског вође отешчао сарадњу у Намесништву и потиснуо његов утицај. До споразума није могло доћи и 9. августа радикална влада је замењена либералима. Хомогено либерално министарство под претседништвом Јована Авакумовића провело је изборе са великим предизборним и изборним терором, који је у Горачићу довео до крвопролића, па ипак није добило већину. Не хотећи да унусте власт либерали су се спремали на нова насиља и изазвали су страховито раздражење код оиозиције. Земл^а се налазила као у грозници. Да прекрати то стање одлучио се млади, тек седамнаестогодишњи, Краљ Александар да изврши државни удар. У вече, 1. априла 1893., после једне вечере у двору, он је, на запрепашћење намесника и чланова владе, који су били присутни, уз помоћ извесних двору блискип' војних лица, прогласио себе пунолетним, и разрешио, у исти мах, и намеснике и министре од њихових дужности. Њихов протест остао је без икаква значаја. Нову владу саставио је бивши краљев гувернер, др. Лаза Докић, са неколико угледних радикала. Идеју о првоаприлском удару дао је Краљ Милан, и

160

он је пре тог догађаја водио преговоре с извесним политичарима из Србије, па и са самим Докићем. Мисли се, с много разлога, да је он то желео извести да би преко сина дошао до више утицаја на њ и да би, с друге стране, дошао и до синовљевог новца, који му је безуветно требао. „У плановима Краља Милана“, објашњава г. Слободан Јовановић, „политика, љубав, новац тако су измешани и испреплетани једнб с другим, да је тешко распознати који је мотив кад пресудан. Полазна тачка првог априла биле су по свој прилици новчане невоље Миланове. Да би се испетљао из тих невоља, он се лагио свога старог политичарског заната“. Првоаприлски државни удар био је у главном добро примљен захваљујући понајвише радикалима, који су се ослободили либералског терора и поново дошли до власти. Они су величали гест младог краља. Нису, међутим, довољно увиђали да је тај удар у ствари тешка повреда устава. Та повреда, која је донекле изведена уз њихову сарадњу и којом су се они одмах користили, ишла је на њихов лолитички рачун и могла им се лако осветити. Они су губили право протеста у случају да се такав акт понови и дали су младом краљу опасно оружје у руке. V I. В лада К р а љ а Д лександра О б р е н о в и ћ а

Млади краљ био је необичнији тип. Своју младост провео је међу туђим лицима, лишен и оца и мајке, у сенци њихове свађе, коју је и сам лично имао прилике да сагледа. Отац и мајка борили су се о његову љубав више због јачања свог положаја уз њега, него из праве родитељске оданости према њему. Опредељујући се час за једну а час за другу страну, а осећајући позадину те борбе, млади краљ је рано прикупљао у себи известан фонд притворства и непоузданости, који се временом све више развијао. Бистар, он је несумњиво имао извесне политичке окретности, али није имао довољно моралног упоришта и потребне еталности. Од оца није наследио све мане, али је једна

161 била довољна да му упропасти цео живот. То је отсуство осећања мере према себи и својим поступцима. У основи аутократа и сав личан, он је мислио да може све што хоће и да је земља шегово богом дано наследетво с којим он може располагати по својој вољи и својим ћудима. Краљ Милан је бар имао извесних успеха: добијање четири округа од Турака и признање независности биле су тековине које су очигледно повећавале значај Србије. Краљ Александар није, међутим, имао ниједног успеха, а у извесним моментима понашао се и безобзирније и ружније него његов отац. Његова владавина била је само низ дугих криза, које су се ире или после морале завршити катастрофом. ЈЊегова сарадња с радикалима била је кратка века. После првог државног удара дошло је и прво гажење закона. Незадовољан радикалима, који су као несумшива већина у земљи хтели, природно, да стварно владају, он је 9. јануара 1894. позвао натраг у Србију Краља Милана. Радикална влада дала је на то оставку и почела љуту борбу. Краљ је очевидно погазио један позитиван закон који је постојао у земљи, а на који су радикали много полагали. Кад се вратио у земљу и сам погазио своју дату реч и обавезе, Краљ Милан је одмах почео да утиче на државне послове. Радикалима је, у Двору, приликом једног конферисања, довикнуо: „Ви сте толико бесни, да је и самом Краљу тесно“, и тако је почео своју стару кавгу с њима. После тога Краљ почиње своју политику са неутралним владама или, боље речено, са владама које су имале антирадикалски карактер. Најпре је образовао владу Ђорђе Симић, али му је радикалска скупштина изгласала неповорење. Осећајући да је Симић слаб човек, Краљ га је сменио после неколико недеља и 21. марта довео је ла власт Светомира Николајевића. Некадашњи радикал и борац за политичке слободе, Николајевић је од Тимочке Вуне изгубио поверење својих другова и све се више удаљавао од њих. Сад је, као одан пријатељ Краља Милана, био спреман и на чисто реакционарне мере, на које није требало дуго чекати. Већ 9. маја 1894. укинут је устав од 1888. год., а враћен онај 11

162

стари из 1869. Јавно се говорило да су радикали злоупотребили и извитоперили уставне слободе, док се приватно и са највиших места наглашавало да Срби за те слободе још нису били зрели. Страначка раздраженост била је у земљи доиста велика и Милан Пироћанац, бивши претседник владе, није био једипи, који је огорчено писао и говорио против партизанства. „Груба, необуздана, самоубилачка страначка борба све је прогутала, изван ње у Србији се данас иишта не види, ни Престо, ни Земља, ни Народ. И тако гледајући на ову дивљу борбу, могло би се рећи, да и сам народ српски у Србији има данас потребе да га ко уједини, јер изгледа, да и он не преставлш више народну целину, до толике је безумности најсавршенији савремени Устав дотерао земљу, која није била спремна да с њим разумно рукује". Оцена је, међутим, била сувише претерана. Несумњиво је да је страначких страсти било превише и да радикали, у првој опијености победа, нису знали увек праве мере. Али кривица није била ни до њих ни до слобода новог устава у толикој мери„ колико до оних на власти који иису хтели да воде рачуна о народном расположењу и који су силом тражили одржавање својих комбинација и своје воље. Страначки живот је боловао од главне мане, што њихове вође, сем радикала, нису тражиле свој ослонац у самом народу и што нису могле да се помире са резултатима, које су доносили слободни избори. Стојан Протић тврдио је, да су ове промене учињене по жељи Аустро-Угарске, а у вези са Тајном Конвенцијом и аустриским намераваним продирањем моравском долином. Али за те тврдње нема никаквих доказа. У Бечу нису трпели радикале и њихове националне чланке и поруке, али су знали да су они господари ситуације у земљи и да је свака друга комбинација на врло лабавим ногама. Они с тога нису хтели да отежавају положај младога краља и да га увлаче у борбе, у којима његов отац није могао издржати. Тајна Конвенција није имала с овим никакве везе и колико овог пута Аустро-Угарска није на њу полагала нарочите пажње види се најбоље по том, што није ин-

163 систирала да се она поново продужи, иако јој је баш крајем 1894. год.истицао рок. Могло се веровати, с више разлога, да је пад Светомира Николајевића, 15. октобра 1894., дело аустриске владе, пошто је до њега дошло сјутри дан по доласку Краља Александра из Беча. Али ни та поставка не би била тачна. Николајевић је морао ићи због свог сукоба с Краљем Миланом, јер није могао због њега да изводи до краја своју политику. Нова влада Николе Христића имала је од првог дана свој већ добро познати карактер. Али није имала жељеног успеха. Кад је изнела пред нову ск-упштину, у којој су напредњаци имали већину, свој предлог о једном великом зајму, за који се Краљ Милан сав залагао, устала је против владе ие само Скупштина него потајно и Краљ Александар. Овај је, ире тога, био у посети код краљице мајке у Биарицу. Ту је, сад већ довољно зрео, чуо критике очевих иоступака и вероватно их, у доброј мери, и примио. Али више него мајчини савети на њ је деловала љубав, прва страсна младићска л>убав према мајчиној дворској дами, лепој и зрелој удовици једног српског инжењера, Драги Машин. Желећи да дођу у Београд њих две он је морао наћи неки начин да склони оца на одлазак, јер Наталија није хтела да се у Двору нађе заједно са бившим мужем. Миланово залагање за зајам и л>утња због неуспеха добро су му дошли да иоснеше очев одлазак, а да се он при том не морадне лично излагати. Краљ Милан је 21. априла 1895. поново напустио Србију, у коју је недел>у дана потом, са својом дворском дамом, дошла, врло свечано дочекана, Краљица Наталија. Два месеца иотом, 22. јуна, Стојан Новаковић образовао је хомогену напредњачку владу. Солидан научењак и садугодишњицу свог доласка у Европу. Тим поводом приређена је у Пешти велика изложба. Приликом њеног отварања, ком је присуствовао и двор, у великој хисториској поворци, имале су бити ношене заставе с грбовима свих земаља, на које су мађарски краљеви полагали неко хисториско право, носећи њихова имена у својој титули. Међу другима имала се носити и застава Србије, коју је мађарски крал> спомињао у својој титули још од 1202. год. Поваковић је одлучно протестовао против тога и забранио је српском посланику да присуствује свечаном отварању. У Бечу и Пешти још је један догађај изазвао велико незадовољство с Новаковићевом владом. Први пут у нашој хисторији, његовим залагањем, дошло је на Видов-дан 1896. у Београду до састанка владара Србије и Црне Горе, Краља Александра и Кнеза Ни-

165 коле. Беч је на срдачне односе између те две српске земље гледао стално преким оком, јер његовој политици није било ништа више непријатено, него евен•гуална сарадња између њих и њихово могуће уједињење, које би кварило све планове његове балканске политике. Том приликом, пред раздраганим Српством, Кнез Никола је одржао један ретко јасан и нимало дипломатски говор, у ком су се налазиле ове речи: „Загрљене и слогом спојене, нас ће добри српски народ, испредвајан, а из три вјере, благосиљати; благосиљ>аће нас сјенке умрлих мученика српских, благосил.аће нас робље српско. Он ће наш примјер шљедовати, те сложан сав ће вјеровати једну вјеру, вјеру снасавајућу, вјеру народности. Цијело је Српство данас у духу с нама, а што оно жели, желимо и ми двојица, а наша је задаћа да га поведемо правцем његових тежња. Наш је народ и свјестан и праведан, он за туђим на тежи, он жели само своје и ничије осим своје, јер је сам изрекао „отето проклето“. Посједници свога, ми смо позвани бити ревиосни сурадници других срећних народа на пољу напретка, развића и цивилизације. Ове праведне тежње наше не могу да не буду предусретнуте и праћене добром вољом од свијех, напредних и већ уједињених народа". Да ће тај састанак и тај говор бити најгоре примљени у штампи суседне монархије могло се очекивати; оно, што је у Бечу вређало било је нарочито то, што тај догађај нису приправили ни либерали ни радикали, него влада странке која је некад била њихов стуб. Међу Србима ван Србије и Црне Горе овај је састанак изазвао велико одушевлзење. Новаковић је и пре тога уживао велик углед као наш најбољи научењак Даничићеве школе; ово му је дигло глас и као великом националном државнику. Сем тога, влада је постигла извесне усиехе и у Старој Србији и Маћедонији. Срби су са Турцима водили борбе кроз скоро цео XIX век и на Порти су се једно време скоро били изједначили појмови Србин и бунтовник, односно Србин и непријатељ. Срби су 1804. год. дигли први устанак против њене власти у Европи; са Црном Гором вођене су сталне граничне

166 борбе и прави ратови; Срби су дигли устанак у Босни и Херцеговини 1875. год. и због њих је Турска изгубила преко половине свог европског подручја. На сваку српску акцију Порта је гледала с подозрењем, знајући, у осталом тачно, да би се један део сриског териториалног ширења имао извести на њен рачун. И с тога је разумљиво, што је султан, изванредно лукави, даровити и проницлшви Абдул Хамид, гледао да српском елементу не да никакве јаче државне подршке. А Срби су, у ствари, у његовој држави стали иајгоре. За Грке се бринула цариградска патријаршија, а за Бугаре Егзархат. Само ми нисмо имали своје црквене орорганизације, под чијим би окриљем, као Грци и Бугари, могли лакше спроводити своју националну пропаганду. Како нисмо успели да се погодимо ни са Грцима ни са Бугарима, нешто због њихове а нешто и због наше неувиђавности, то иије одтајао други пут негочда се нађе начии да се Порта увери како јој ми ниемфнепријрт^г'-'«. бар не већи од ругих. Први покушаји у томдвг су имали много успеха. Порта је примала нашац ња, али нам није чинила никакве усту.пке. Јк Александар, у лего 1894., ишао у Царјш-р иосету султану, није могао да извуче 'ни- најмање ш,, литичке повластице за српски живаљ у Турској. Ат после тога положај се знатно изменио. Год. 1894.. г је у Бугарској са власти Стамболов и дотде ч , филска политика софиске владе добила је нов, супроган, правац. Бугари су не само дали осетити да би радо изменили и политичко и териториално стање на Балкану, него су почели и са убацивањем чета у Маћедонију. Од 1894. год. јерменско питање изазвало је озбиљно посредовање Енглеске, а кад је 1895, у јесен, дошло до правих јерменских погрома у више места, па и у самом Цариграду, понегде и уз учешће војске, енглеско држање постало је скоро претеће. Ставило се на дневни ред питање рефорама. За Турску је било од огромне важности, да се на Балкану.не сложе хришћанл против ње и да и Срби не почну са четничком акцијом. У лето 1896. поновише се јерменски погрочи у Цариграду, и то са доказаним припремама власти.

167

Уз јерменско питање јавило се и критско; у року од три године, 1894—6., избиле су тамо дзе праве побуне и изазвале не само велико узнемирење у Грчкој, него и у осталој Европи. Да би колико-толико задовољила Србе, који су остали као поданици и суседи .потпуно исправни, Порта је знатно допринела да Срби, после толико година, добију свог првог митрополита у Призрену, а стала је на нашу страну, против Патријаршије, и у питању новог митрополита у Скопљу. Српски тамошњи народ енергично је одбио новог Грка владику, Амвросија, и Патријаршија је, после дужег отезања, морала да га смени. У оба та питања наше жеље на Порти помагала је руска дипломатија с доста разумевања, и то је, поред опште ситуације, много допринело успеху. Мада није имао много поверења у Бугаре, осећајући колпко су против нас радили на терену у Маће— 5«. Новаковић је покушавао да и са њима дође ;ума. И у том правцу напредњачка странка ла- је у осетној мери. У својој врло умно пио Међународном положају Србије за ово ац је препоручивао, као и многи други .ржавници' у србији, да балкански народи нађу свој за споразум. У том правцу их је упућивала и РуАприла 1896., пре доласка Кнеза Николе дошао оео. рад Кнез Фердинанд, који је у ово време, после отпуштања и погибије Стамболовљеве и доласка на престо руског цара Николе II, покушао и успео да се привремено приближи Русији. У тај мах овај састанак није донео никаквих стварних резултата, али се осећао ипак као напредак у дотле затегнутим односима и као корак ближе ка заједничкој сарадњи. Негујући те односе пријатељства на Балкану, Краљ Александар је у пролеће ове исте године походио и грчки двор. На тбм путу, после неколико векова, посетио је српски владар Свету Гору и наш Хиландар у њој, коме је претила опасност да нам га Бугари преотму. Том приликом поклонило је хиландарско братство Краљу чувено и доиста врло лепо Мирослављево еванђе-

168

ље, оригиналну Немањину повељу манастиру и још неколико рукописа. Приликом Краљева бављења у Бечу, по нарочигом наваљивању Краља Милана, одликован је био лентом Белог Орла Вењамин Калај, тада заједнички министар финансија и министар за Босну и Херцеговину. Хисторија тог одликовања није сасвим осветљена, али биће да је требала и Калају и Краљу Милану. Калај је био врло утицајан на двору и врло је добро стајао код Франца Јосифа. Он је двадесет година, дуже него иједан други министар, остао без промене на свом положају. У је~ сен 1896. дошла је прва велика депутација претставника српских црквених општина из Босне и Херцеговине, да поднесе цару меморандум против режима у тим земљама и да тако, посредно, оптужи и Калаја. 'Гим актом почела је оштра деветогодишња борба тамошњих Срба за црквено-школску автономију. Цар депутацију није тад примио и био је незадовољан њеном појавом. Калај још више. У том часу дато му је српско одликовање, готово с намером да демантује босанско-херцеговачке Србе, на чијем је однарођивању режим систематски радио, да се Калају даде задоволзштина и да се на неки начин српски двор и влада десолидаришу са радом прекодринске браће. То одликовање дубоко је заболело Србе у Босни и Херцеговини. Новаковић о том одликовању није нингга знао и пристао је да један члан његове већине поднесе о том интерпелацију у Скупштини. Али пре него би дошло до те скупштинске седнице Новаковићева влада морала је да поднесе оставку. Краљ Милан је у том правцу нарочито утицао на сина хотећи да се избегне свака одговорност за то одликовање, а још више да задовољи аустро-угарску владу која је овакву националистичку политику Новаковићеву осуђивала без околишења. Нову владу образовао је поново Ђ Симић, 17. децембра 1896. У њој се налазила половина радикала, а половина неутралаца. За улазак радикала у владу много се залагала Краљица Наталија, којој се чинило да

16» би сарадња њеног сина са највећом странком у земљи била најаче јемство за његов престо. Месец дана по доласку Симићеве владе букнуо је нов устанак на Криту и Крићани су, стари бунтовници против Турака, прогласили своје сједињење с Грчком. Национално узбуђење у Грчкој нагна атинску владу да се одазове позиву устаника и да упути своје лађе и трупе на Крит, проглашавајући анексију тог острва. Посредовање сила да се спрече непријатељства ишло је споро и с пуно натезања. Кад су се, ипак, сложиле да изврше блокаду грчке обале, пренели су Грци своју акцију и на балканско копно. Марта 29. и 30. неколике веће чете, под вођством грчких активних официра, пребациле су се преко границе. Један грчки дипломата говорио је у то време да је за њих бољи и један рат с неуспехом, него унутрашња револуција. Изазвана Грчком, Турска јој је 6. априла објавила рат. У том рату Грчка је прошла да не може бити горе. Њена је војска била не само тучена, него се показала као сасвим неспособна за праве војничке акције. Средином априла, још док је трајао грчко-турски рат, кренуо је Франц Јосиф у Петроград, да врати посету цару Николи. Пред царев пут расправљало се у бечком Министарству Иностраних Дела шта ће да буде са поделом турског земљишта, ако то питање, силом прилика, буде стављано на дневни ред. Шеф генералштаба гроф Бек био је израдио један мемоар, у ком је излагао ово: да Аустрија мора задржати Новопазарски Санџак, како би могла спречавати сједињење Србије с Црном Гором. У случају ликвидације турског поседа он је предвиђао за Србију Косово, за Црну Гору Плав и Гусиње и можда Скадар, за Албанију подручје до вододелница између Јадранског и Егејског Мора, а од осталог земљишта да се створи независна Маћедонија. На министарској седници од 7/19 априла, на којој су ,суделовали министри Голуховски и Калај и шеф ГенераФптаба, оба министра су била против независне Маћедоније. Том приликом они су повлачили и границе балканских држава. Аустрија би имала извршити анексију Босне и Херцеговине и Новопазар-

170 ског Санџака, и желела је да добије још Драч и Валону. Србији би се устулили Косово и скопљанско подручје; Црна Гора би добила Пећ и Ђаковицу; Румунији би се покушала дати област Рушчук—Варна— Силистрија; Бугарској подручје између Марице и Струме. За Грчку је предвиђано највише. На Балкану њој би се уступило све до Струме, са Солуном, са границом до Сереза на северу и с Јањином на западу. Србија и Грчка имале би да добију заједничку границу, која није била поближе одређена. Од Албаније се имала створити независна држава, чије би границе обухватале Скадар и Охридско језеро. Гроф Бек се није у свему слагао са гледиштем министара и био је нарочито противан да се створи заједничка границе Србије и Црне Горе. Од тих планова није било ништа. Силе су биле напрегле баш нарочиту пажњу, да грчки пламен не захваги и остале балканске куће. Немајући нимало поверења једна у другу, Аустро-Угарска и Русија могле су се сложити само у томе, да се на Балкану гледа на све начине одржати постојеће стање. Да је грчко-турски сукоб изазвао узбуђење на целом Балкану разуме се само по себи. Бугари су сматрали да је дошао прави час, да се уз критско покрене и маћедонско питање. Наши људи бојали су се неодређених решења. За Крит су силе предлагале автономију. Такво решење за Маћедонију нашим људима чинило се као врло незгодно. Знало се да би то био само један провизориј, који би изазвао ново и можда још безобзирније такмичење око тога ко ће више и боље да учврсти тамо свој утицај, да би једног дана могао извршити неко изненађење у своју корист. Срби су место тога тражили од Бугара, који су нудили сиоразум, да се пре свега одреде сфере интереса и да се оне лојално поштују. Бугари су се били уживили у мисао, да је Маћедонско питање претежно н.ихова ствар и да Срби и Грци у његовом решавању могу да имају само споредну улогу. С тога.су увек и нерадо говорили о подели сфера налазећи да је њихово право, освештано светостефанским признањем, да захвате што више. Ипак, пред силом догађаја, није се могло

171 остати скрштених руку. С тога је, приликом посете Краља Александра Кнезу Фердинанду у Софији, 19. фебруара 1897., дошло до такозване српско-бугарске ,,угодбе“. У тој угодби предвиђала се начелно сарадња у свим питањима која су се тицала Срба и Бугара у Турској и садржавала се обавеза да ни Србија ни Бугарска неће предузимати никакве мере против постојећег стања без претходне узајамне сагласности. То је несумњиво био знатан напредак према дотадашњим односима, али у исти мах и доказ да се није могло доћи ни до каквог конкретног решења. Ова обавеза сарадње и сагласности личила је помало на узајамну контролу. Владан Ђорђевић прича, како му је руски посланик у Цариграду саопштио, да су Србија и Бугарска тада уговориле, да ће остати неактивне докле се ствар буде тицала само Грчке и Турске, односно Крита и јужне Маћедоније. Али ако се нереди пренесу и иа северну Маћедонију онда би тек Бугарска и Србија створиле споразум које тачке да поседне једна, а које друга војска. Како саопштења Ђорђевићева нису увек поуздана ми нисмо сигурни колико у овом причању има истине, али и из овог излази да тада још није било уговорено ништа одређеније. После посете у Софији Краљ Александар је о Ђурђев-дану вратио посету и Кнезу Николи на Цетињу. Српско-бугарски споразум предвиђао је и сарадњу с Црном Гором; према турском питању балканске хришћанске државе требало је да имају неки заједнички став. Ситуација је била озбиљна, даљи заплети лако могући, и балканске државе нису могле а да не дођу у ближи додир и не претресу своје жеље и потребе. Кнез Никола је желео, да се пре балканског утврди ближи споразум између две српске земље. Да се зна шта би која од њих и докле имала да тражи на тада турском подручју. Кнез је за Црну Гору тражио Плевље и Пећ, пола°ећи од поставке да би у првом реду имао да се дели Новопазарски Санџак. Даље према југу Кнез је, као и у својој популарној песми Онамо ’намо, тражио Ђаковицу, Призрен и Дебар. У својој подели, више наивној него државничкој, Кнез је за Србе пред-

172

виђао не само добијање Водене и Јениџе Вардара, него чак и Солуна. На тој основи било је, доиста, врло тешко склопити неки стваран споразум; она очевидно није била реална. Сем тога, владари су се разишли и на питању Призрена. Као некад, после Душанове смрти, што су се српски великаши отимали око тог града, да би гим појачали свој лични ауторитет, тако је било и сада. Царски Призрен имао је припасти Обреновићима, који имају краљевски ранг, и који су као владари Србије нека врста наследника Душанових. Кнез Никола међутим није одустајао од своје жеље. И тако је, због свих тих разлога, цело преговарање остало без резултата. Турска се плашила од евентуалног споразума балканских држава, који би јој и дипломатски и војнички отежао ситуацију. И с тога су сад дристали да задовоље неке српске захтеве. Српска влада је тражила обнову Пећске Патријаршије и руски посланик је обећавао да ће то тражење помоћи, али је он, изгледа, тим захтевом о обнови Патријаршије више плашио Турке да попусте у питању скопског митрополита. И попустили су. Потом је дозвољено отварање српских школа у солунском и битољском вилајету, за које су биле поднесене уредне молбе. За администратора скопске епархије постављен је после тога, по споразуму са Патријаршијом, ректор београдске богословије, архимандрит Фирмилијан. Краљ није био задовољан владом. Налазио је, да је Симић лично сувише мек и да попушта и у спољашњим и унутрашњим питањима. Чинило му се, да се влада не залаже довољно ни за њ лично и да је зависна од Краљице Наталије, према којој је он све више хладнео. Он је с тога од раније припремао владин пад и изазвао га је 7. октобра 1897. V II. В лада К ра љ а

А ле кса нд р а и. К ра љ а

И нлана

У византиској хисторији било је много случајева, да су се у исто време налазила на власти по два цара,

173 два брата, отац и син, дед и унук, таст и зет. У нашој то већ одавно није био случај, као ни икаче у Европи. Србија је пред крај XIX века дала за то нов пример. Формални краљ био је Александар, коме се отац привидно покоравао и заклињао и пристајао да буде чак његов претседник владе; стварно, поред младог краља владао је и његов отац, који је имао своју вољу и своја политичка схватања која је натурао свом сину са свом јачином свог ауторитета. Нову владу саставио је Владан Ђорђевић, посланик у Цариграду и пријатељ Краља Милана. То је, с малим разликама, друг по годинама Ч. Мијатовићд и Ст. Новаковића, некад врло активан омладинац и националиста. По струци је био лекар хирург, али се бавио свим могућим пословима. Писао је много али слабо; имао је проливен стил и много разметања; у научним списима није показивао нимало студиозности. Имао је оштар језик и волео је да напада имајући увек или нешто од чапкунског задиркивача или супериорну позу човека који све зна боље. У ствари, у својим поступцима није имао увек много смишљености и више ее дао водити него што је он сам водио друге. У духовном животу Србије имао је ипак лепа угледа. Стекао је, због активности, признатих заслуга као шеф санитета и претседник београдске општине, а у књижевности је његова Отаџбина више година давала тон и била орган интелектуалне Србије. Политички није био обележен странчар и важио је као неутралац. Сад је примио на себе дужност да служи у исто време два краља, од којих је сваки имао своју вољу, и да лечи Србију од партизанства и превеликог слободарства. Хирург по струци и позиву, он је мислио да може својим ножем вршити по потреби хируршке операције и на Србијином организму. Краљ Милан, који се вратио у земљу, није више остао личнсст без функције, само као краљев отац, него му је дато звање врховног команданта активне војске.. Милан је тако добио најмоћније оружје државне власти у своје руке. Он је у војсци од раније имао доста пријатеља и приврженика, а отсад ће их

174 добити још више. Стање наше војске и војне спргме било је у то време веома рђаво; да је, којим случајем, 1897. год. и Србија била увучена у рат тешко да не би прошла као и Грчка. Недосгајало је свега. И модерних нушака, и артиљерије, и муниције, и запреге. Краљ Милан је узео у програм да војску оспособи за њену дужност и с тога јој је обратио сву пажњу. За три године, од 1898— 1900., он је у њу потпуно реорганизовао и несумњиво унапредио. И највећи протнвници режима и тад и доцније морали су то да му признају као не малу заслугу. Долазак Краља Милана у Србију и његово стално запослење у њој покварили су, међугим, њене односе на много страна. Русија није нимало крила своје незадовољство и њен је претсгавник у Београду једно време демонстративно обилазио Краљева оца. У Пстрограду, јављао је немачки посланик, Краљ Милан је „неисцрпна тема за руско неповерење према Аустрији“. Споразум са Бугарском покварио се исто тако. Али ту не кривицом српском. У пркос обавеза „угодбе“, Бугари су у Маћедонији без имало обзира настављали своју пронаганду на штету наше, и та безобзирност није се устручавала ни од терористичких акција. Активност бутарских чета изазвала је почетком пролећа 1898. год. опомене руског и аустриског посланика у С-офији, које су испале више формалне него стварне. Незадовољна обртом политике у Србији руска дипломатија није хтела да квари с Бугарима. У Маћедонији и код Порте Руси су с тога почели поновно помагати бугарске претензије, и у колико су у Софији и опомињали то је било само да се не помаже четничка акција. Аустриски посланик није опет хтео да његов тон буде оштрији од руског и с тога је и његов протест испао као нека врста очинског савета. Немачки посланик писао је својој влади како му руска политика у Софији личи игрању по јајима; у ствари, то је вредело и за руску и за аустриску •дипломатију. Бугари су почели да форсирају маћедонско питање нарочито после искуства с критским. Иако је Грчка изгубила рат, Крит је имао да припадне њој, ако и не непо-

1 7 5

-

средно, а оно постепено, посредним путем. За гувернера автономног Крита имао је доћи грчки принц Ђорђе, члан краљевске породице. Иако су поводом његове кандидације и српска и бугарска влада изјавиде у Атини, да немају ништа против принчева избора и да од тог неће правити никакво питање, Бугарска је из тог ипак извукла једну поуку. А та је, да треба једну ствар радикално и упорно подржавати и онда ће Европа, због опасности од тежих заплета, на крају ипак пристати на решење које се тражи. Случај Источне Румелије и Крита говорио је бар за го. У толико више, што су веровали да их ни Петроград ни Беч неће сасвим осгавити без наде. Кнез Фердинанд је био доволшо мудар да не изазива прави рат с Турском, да не удара с чела, знајући колико је крунних интереса великих сила у тај мах у питању на Балкану, али је распиривашем борбе и развијањем опште несигурности хтео стално да Маћедонско Питање одржава живо и да јавно мишљење Европе полагано припрема на решење у корист бугарске тезе. Турска, којој је Крит донео, и иоред победе, тако тешко разочарање, зазирала је од Бугара не толико из страха због њихове војске, с којом би она изишла на крај, колико с тога што би Бугари, настојећи стално, могли доиста поставити и Маћедонско Питање на дневни ред. Страх тај појачаван је био тим, - што се у Цариграду веровало да иза Бугарске стоји Русија, која се у последње врсме све чешће јавл.ала да помогне њихове жеље и захтеве. У Софији се радило прилично отворено. Генерал, Миколајев, један од вођа пловдивског преврата, био је у исто време Кнежев ађутант и шеф маћедонског комитета. У Цариграду бугарски егзарх и бугарски отправник послова говорили су без увијања аустро-угарском посланцку, како би његова држава имала много интереса да сгма прихвати и води светостефанску политику ,и помогне створити Велику Бугарску. Сам руски посданик у Цариграду говорио је свом немачком колеги, :да су такозвани бугарски званични трговачки агенти у Турској у ствари агенти револуције. Бугарски.

176 агент у Цариграду, изванредно предузетни Марков, излагао је посланицима сила: како је маћедонско становништво у очајању спремно на све и како је безуветно потребно да силе посредују. Циљ је био стварање једне автономне маћедонске области, каква је већ била створена на Криту. Његова акција није остала без успеха. Енглески и галијански посланик добили су, на основу својих извештаја/ одобрење својих влада да у Цариграду сондирају за мишљење о извесном посредовању сила код турске владе. У једном разговору с немачким послаником, 2. фебруара 1899., излагао је Краљ Милан своје гледиште о политичкој ситуацији: Србија неће силом пожуривати л икпидацију Турске, која ће доћи неминовно. Она сад тежи да пропагандом достигне оне, који су је својим радом претекли. Али ако други крену турско питање, и Србија ће, „ма колико слаба и неспремна", прихватити за оружје. Дужност је сила, да на Балкану, међу његовим државама, одржавају извесну равнотежу, да се не би међу њима јављале поново старе борбе из Средњег Века. Нарочито је го потребно учинити између Србије и Бугарске. По његовом уверењу, које ће касније, с више знања, научно формулисати Јован Цвијић, у Маћедонији је већина словенског становништва флогантна маса, која може лако постати и српека и бугарска. И Србији и Бугарској, мислио је он, треба дати излаз на Егејско Море, обилазећи Солун. Са српске стране чињени су током ове године искрени покушаји да се с Бугарима нађе могућност за споразум, на основу поделе интересних зона, али су у Софкји избегавали сваки стварнији разговор. Грчко-турски рат изазвао је и међу муслиманима велико раздражење против хришћана. Нарочито су се својом борбеношћу истицали Арнаути, од којих је приличан број учествовао у том рату као добровољац, па се с новим оружјем вратио у своја места и стао угрожавати своје хришћанске суседе. У- својој ноти Порти од 26 маја 1898. српска је влада навела више од 400 злочина над Србима током прошле године, па је тражила мешовиту комисију да утврди чињенице. Кад су

Турци, не уважавајући нас, по обичају, изиграли српско тражење хтела је београдска влада да то питање изнесе пред велике силе или да изведе војничку демонстрацију, али је од тога одвратила Аустро-Угарска бојећи се, због Краља Милана, тешкоћа с руске стране. У ствари, ни она сама није хтела да дође у положај да се замери Арнаутима, које је повлађивала и са којима је много рачунала у својим будућим плановима. Русија је, међутим, у Цариграду износила српске тегобе, жалећи искрено страдања нашег народа. Под утиском бугарске агитације, а донекле и српских невоља, руски носланик је у фебруару 1899. саветовао султану, да што пре предузме мере „да стварно заштити маћедонске хришћане и да побољша њихову субину“, а и да обузда Ариауте. Али то није много помогло. Арнаути, који су сачињавали главну гарду султанову и које је он с планом помагао, нису више знали за мере. У лето 1899. они су чак прешли преко српске границе и ударили и на пограничне карауле. Инцидент је постао врло озбиљан, јер је Србија против нападача кренула редовну војску. Тек пред опасношћу каквог тежег заплета пристао је султан на озбиљније мере за чување границе, али против арнаутских зулумћара није учинио много. Шта би било природиије него да две српске земље, Србија и Црна Гора, раде у тим питањима солидарно? Али то није ишло. Кнез Никола водио је према Арнаутима посебну, чисто династичким интересима диктовану политику, а сем тога његови односи с Краљем Миланом били су да не може бити гори. Он је примао лично политичке емигранте из Србије и одржавао неке сумњиве везе с опозицијом. Преговарао је и са Бугарима, и то врло поверљиво, у часу кад су ови одбијали сваку сарадњу са Србијом и кад су нападали на српске културне рад1Јике по Маћедонији. С тог је Краљ Милан, који никад није трпео Кнеза Николу, израдио, да се повуче српски посланик с Цетиња и да се тако прекину непосредне дипломатске везе. Нису успели ни српски покушаји, да се дође до споразума с Грцима. Ђорђевић је мислио да су у Ати12

178 ни после пораза постали мекши, па је у лето 1899. покушао да обнови преговоре које је водио раније, 1892, као посланик у Атини. Њему су нови преговори требали, да би помоћу грчке владе склонио Патријаршију на попуштање у скопском владичанском питању и да би добио Србина владику за велешко-дебарску епархију, и то не само као привремену, него трајну тековину, са гаранцијама и за будућност. Грци су били прилично непопустљиви и тражили су као цену за то Битољ, Охрид и Стругу, на што Краљ Александар није хгео никако нристати. На том су се преговори и разбили. Србија у то време није имала ни много угледа ни много утицаја. Чак ни давно обећаног српског митроиолита у Скопљу није могла да добије, а камо ли што веће! На страни се добро знало да се цео режим држи само на сили; да су финансије у очајном стању, да чиновници по више месеци не добијају плате; да је наша снага врло мала и проблематична. Нарочито рђав глас стекла је земља после Ивањданског атентата 1899. год., који је један незапослени радник извео на Краља Милана. Мотиви атентаторови све до данас нису довољно објашњени и Бог зна хоће ли се икад дознати нрава истина. Краљ Милан узео је, међутим, одмах, буквално од првог часа, да су тај атентат припремили радикали и он се решио да их, као о 'Гимочкој буни, потпуно сатре. Све главне вође њихове дао је затворити и извести пред преки суд. Знало се и видело, да је међу оптуженима било људи који с атентатом нису имали никакве везе и да је по среди чист осветнички бес. Сама аустриска влада налазила је, да Краљ Милан без потребе претерује и оградила се јавно од његових поступака. Да није било непосредног аустриског залагања код оба краља сумње нема да би Пашић овом приликом изгубио главу. Овако, све се свело на тешке казне тамницом, за које се могло унапред знати да неће дуго трајати. Уплашен за свој живот, Пашић се на суду држао недовољно мушки; чак је признао да је радикална странка прешла границе лојалности. И с тога је у редовима млађе радикалне интелигенције из-

179 губио врло много од свог угледа. Преки суд и гоњење радикала учинили су мучан утисак на цео српски свет, л на страни је Србија добила глас државе о којој се више говорило са сажаљењем него са поштовањем. V III. П у т катастросјзи

Краљу Александру већ је био дотешчао очев притисак. И то из два разлога: прво, што је добро осећао колико му је његов режим штетио и у земљи и на страни; и друго, што му је сметао да оствари своју женидбу из љубави. Краљева наклоност према Драги Машин, некадашњој дворској дами његове мајке, претворила се у неодољиву страст. Он је хтео пошто пото да се ожени њом. Како је знао да ће се Краљ Милан том одлучно противити он је хтео да га уклони из земље, и то на леп начин, без потреса. Притворан како је био он је чак овластио свог оца, да преговоре о веридби са принцезом од Шаумбург Липе, које је водио посредством аустро-угарског министра Иностраних Дела, може скоро довести до самог чина и послао га је у иноземство на лечење и са овлашћењем да докрајчи ту ствар. У брзо затим послао је у бању и крал>ева пријатеља, претседника владе. Кад је њих отпремио на страну он је, на изненађење целог света, објавио веридбу са Драгом Машин и потом убрзо, 23. јула 1900., извео и свадбу. Тај његов чин осудили су му и отац и мајка, али се он није дао поколебати, него је енергично прекинуо све везе са њима обојема. Није га поколебало ни то, што нико од јачих и угледнијих политичких људи у Србији није хтео да образује владу спроводећи тај чин, него се за тај посао једва нашао један, истина, високи, али повучени чиновник, Алекса Јовановић. Драга Машин имала је дванаест година више од Краља, била»је удовица са прилично проблематичном прошлошћу, ДЈСта препредена, и жена сасвим маловарошког менталитета. У самом народу вест о том браку била је примљена врло рђаво. Али је целу ствар, бар привремено, спасло то, што је руски цар, задово12*

180 љан раскидом са Краљем Миланом, пристао да будевенчани кум. Осећајући колико је та његова женидба била непопуларна Краљ Александар је учинио велике обрте и у унутрашњој и у спољашњој политици, да бар тако задовољи јавно мишљење. У спољашњој политици обрнуо се одмах Русији, која му је учинила тако велику услугу, а у унутрашњој приближио се радикалима пустивши њихове вође из затвора. У Аустрији је Крал^ев поступак оштро осуђиван. Најпре за то, шго је преварио министра Иностраних Дела за веридбу с принцезом од Шаумбург Липе, за коју су се били заинтересовали и немачки и аустриски цар. Затим, ради скоро демонстративног обрта према Русији. Најпосле, због Краља Милана, коме су они веровали и поред свих његових недостатака. Гроф Голуховски говорио је тад са презиром за њу, да је ^иапШе пе§%еаћ1е и немачком посланику рекао је без увијања: „Ми ћемо просто придавити Србију ако дође до чег озбиљног на Балкану и Србија се можда усуди да води друкчију политику од оне коју ми хоћемо“. Краљ Милан био је, међутим, утучен. Свом сину он је упутио писмо још пре женидбе, које је било скоро пророчко: „Наша је династија претурила многе ударе, али овај би био најкобнији“. После те женидбе, осећајући несрећу, он се просто рушио. За своје поступке није имао увек правог мерила, али је интелигентно уочио сву опасност синова положаја. А није видео начина како да му помогне. Син га је просто одбацио, издавши наредбу војсци да га убије, ако покуша силом да пређе. Разорачан и дубоко згађен свим, Милан је умро у Бечу 29. јануара 1901. Желео је, да га не сахране у Србији. С тога му је тело пренесено у манастир Крушедол, где је сахрањена и Кнегиња Љубица. Хотећи да створи повољнију ситуацију за себе Краљ Александар је спремао измену устава и с њом у вези намеравао је да створи и повољну већину. Мисао му је била да споји радикале и наџредњаке, или како се онда говорило, да их фузионише, па да с таквом умереном странком почне нов курс. Прву такву владу са-

181

ставио је 20. марта 1901. Мих. Вујић са пола радикала и пола напредњака, а наскоро потом, 6. априла, проглашен је и нови устав. Његова је главна карактеристика да је уводио дводомни систем. Иначе, био је напреднији од устава из 1869. год., али знатно конзервативнији од оног из 1888. Скупштина је имала да претставља вољу народа, али је Сенаг имао да постане кочница у владаревим рукама. Спрега радикала с напредњацима; примање новог устава који није одговарао њиховим теориским схватањима; чињеница да су старији радикали још увек држали Н. Пашића ако не као вођу а оно ипак као једног од главара странке, изазвала је велик расцеп у радикалној странци. Млађи, мање компромисни елементи, начелнији и смелији, издвајали су се као самостални радикали или самосталци. Први вођа био им је адвокат Љубомир Живковић, огорчени противник Краља Милана, који је био суђен ради Ивањданског атентата. Он се на суду држао веома мушки, бранећи част странке и образ опозиционе Србије. Због тога је постао један од најпопуларнијих људи у земљи, херој свог времена. Иначе, нову странку водила су у ствари четири честита професора чистунца, Љубомир Стојановић, Јован Жујовић, Љубомир Давидовић и Јаша Продановић. У народу они су били врло добро примљени и успели су да у радикалној странци, већ у то време, превуку скоро трећину људи на своју страну. Оно што није никад могао постићи Краљ Милан силом догодило се сад у борби за власт: велика радикална странка разбуцала се и никад више није успела да се слије заједно. Да опозиција у народу узме маха било је више разлога. Пре свега, Краљев брак са Драгом Машин био је крајње непопуларан. Опште је мишљење било да она није достојна тог високог положаја не по свом пореклу, него* по својој прошлости. А она сама није умела да се, једном већ подигнута тако високо, дискретно држи у позадини, него је испољавала сувише и себе и своју породицу. Нарочиту срамоту и на себе и на двор она је навукла својом лажном трудноћом.

182

Краљ је, разумљиво, живо желео да добкје наследника, а Драга је знала да би тим и она учврстила свој положај. Међутим, она није могла родити. То, наравно, Краљу није смела да призиа; напротив, још пре удаје она му је у једно-два маха претстављала као да је, да се не би излагала разним незгодама, морала да отстрањује плод својих интимних веза с њим. Од удаје она је говорила како је у другом стању. Њени непријатељи, а нарочито Кралшца Наталија, обавестили су о томе међу другима и руски двор. Цар Никола послао је свог дворског лекара да се нађе око Краљице и тај је открио да она уопште није трудна. Та срамота, која се пронела по целом свету и која нас је извргла општем потсмеху, горела је на образу целе Србије. Због тог скандала руски двор није хтео да прими Краља и Краљицу, иако је био обећао и Краљ то живо желео. Да би се угушила опозиција у земљи Краљ је употребљавао разна средства, законита и незаконита, и у својој љутини није знао да очува ни потребну меру ни достојанство. Само за то што руски двор није хтео да прими њега и Краљицу оборио је Краљ владу Мих. Вујића. То је тргло радикале и натерало их у опозицију чак и према једном свом иначе угледном члану, Пер-л Велимировићу, с којим је Краљ покушао да настави, знатно разводњену, политику радикалско-напредњачке сарадње. Кад су радикали напустили ту чисто кабинегску и дворску комбинацију вратио се Краљ на своју стару линију и 6. иовембра 1902. довео је нову, и опет тобоже неутралну, владу, али сад под претседништвом генерала Димитрија Цинцар-Марковића. Дотле, српска спољашња политика била је вођена у чисто русофилском духу и дала је неколико но нас корисних резултата. Арнаути, који су систематски потискивали наш живаљ, узели су били поново маха. Овог пута њихово непријатељство против нас имало је извесне подршке од бечке владе, која је била огорчена на нову политику српске владе. Српски органи, да би омогућили голоруком српском становништву да се брани, дотурали су тамошњим људима нсшто оружја.

183

То је дало повода и турским властима и Арнаутима, да против српског живља у Колашину почну са врло тешким притиском. Наше људе спасло је од велике беде само посредовање руске владе. Али то није поправило и односе између нас и Арнаута. Сам султан, у једном разговору са руским послаником, није одрицао да у арнаутском насртању „има прст и једна страна сила", мислећи на Аустро-Угарску. Извештаји француског вицеконзула из Скопља помињали су бечку владу отворено. Да би могла заштитити Србе и контролисати Аустро-Угарску Русија је отворила свој конзулат у Митровици и за конзула гшставила, у мају 1902., Григорија Шчербину. Ово отварање руског конзулата изазвало је праву узбуну међу Арнаутима, а и велико незадовољство у Бечу. И други наш успех постигли смо помоћу Руса. Посвећење Фирмилијаново за скопског митрополита, које се толико дуго отезало због бугарске а делимично и грчке противне акције, извршено је, најпосле, 15. јуна 1902. Приближивши се Русији Срби су хтели да се приближе и Бугарима. Веровали су, да се у Софији увиђа како зло стање хришћана у Турској треба да се што пре поправи и да би српско-бугарска сарадња била први услов да се постигну извесни успеси код Порте. У Србији се мислило, да се у првом реду обезбеди балканско подручје од туђих војничких посредовања и да би уопште увлачење страних сила, сем Русије, за решавање балканских питања могло постати врло опасно. У Београду се зазирало од Аустро-Угарске и њеног сумњивог ровеша по Санџаку и Косову. Српска влада хтела је уверити Бугаре, да би „и Маћедонији одзвонило онога часа, кад би се на Косову утврдила Аустрија“. Бугарска је, напротив, хтела да се Маћедонско Питање крене, и то што безобзирније, да баш изазове посредовање великих сила. Од Аустро-Угарске се у Софији гад нису плашили; веровали су, да би силе суревњиво чувале једна другу да не узму што за себе и да би њихово посредовање завршило неком врстом маћедонске автономије. Бојећи се аустриског посредовања Срби су желели да се у Турској још одржи

184 мир; Бугари су, међутим, били за узбуну. Надајући се да ће автономна Маћедонија обухватити цело љено подручје они нису хтели да улазе ни у каквс преговоре са Србима о подели интересних сфера. Што да деле са другима оно што су се надали да могу добити сами? Према нама и Грцима и према целој Европи они су тражењем автономије хтели уједно да се прртставе као иесебични и као људи који раде само за хуман и праведан циљ; у ствари, у автономној Маћедонији сни су гледали нову Источну Румелију. Један од вођа Маћедонског Комитета у Бугарској, Борис Сарафов, долазио је почетком 1902. у Београд да тражи сарадњу. Место културне пропаганде он је био за револуционарну, а као крајњи циљ било би засад само ослобођење Маћедоније. Извесни српски политичари, Ст. Новаковић и С. Грујић, који су тад били посланици на страни, први у Петрограду, а други у Цариграду, били су одлучно против празних преговора с Бугарима, који само раздражују Турке против нас, а не помичу ствар ни за корак унапред. И српски конзули из Турске јављали су, да у преговорима с Бугарима, ма колико они иначе били политички нужни, треба бити опрезан, пошто су они на терену и даље врло неискрени и потпуно себични. Кад је питање Фирмилијанова посвећења било сећ сасвим сазрело, у Софији је сва штампа устала против тога и држан је један велики митинг, на чијем су организовању суделовале и власти. У самом Цариграду бугарски дипломатски агент покушао је заплашити Порту и султана изјавом, да ће то посвећење изазвати несумњиво огорчење и револуционарни покрет у целој Маћедонији. Желећи да помогне нашем живљу у Турској српска влада је 14. августа 1902. затражила у Цариграду, да се почне увођење реда и да се престане са иовлашћивањем Арнаута. Арнауте или треба разоружати или дати и Србима могућност да се наоружају, ,У интересу смиривања треба појачати турске гарпизоне у хришћанско-арнаутским средиштима 'и довссти бољи чиноннички апарат. Потребно је, даље, чим ире извести административно-судске реформе с јачим учешћем

185 хришћана у управи и судству и реформу аграрних односа. Те српске захтеве помогла је и руска дипломатија налазећи да су умерени и олравдани. Њима би се у ствари постигао само зШиз цио ашеНогб раг 1ез ге?огшез. У свом образложењу пројекта рефорама у Турској од 17. фебруара 1903. и Аустро-Угарска је, с Русијом заједно, признавала да арнаутски злочини и њихово некажњавање претстављају „један од главних узрока за стање немира и несигурности“ и да је хитно да отоманска влада приступи мерама које ће Арнауте натерати на поштовање закона. Али, иако је то признавала, аустро-угарска влада се устручавала тражити преке мере. Руски посланик у Цариграду на више се места због тога тужио на свог аустриског колегу. Аустрији није чак ни непријатно, говорио је он француском посланику, што у Старој Србији нестаје српског живља. Извесни високи чиновници централе Министарства Иностраних Дела у Бечу и конзули иа терену били су одлучно против рефорама и радили су против њих. Говорили су чак, као скадарски конзул Т. Ипен, да је боље да остане „досадашња анархија“. Кад је талијански посланик у Бечу набацио мисао о потреби студије питања о реформама у Албанији, он је, по причању немачког колеге, „наишао на пријем који је једва подесан да осоколи за даљи рад на тој идеји“. Крајем марта 1903. арнаутски зулуми прешли су мере. Они су у Вучитрну разоружали хришћанске полицајце не дозвољавајући да хришћани носе оружје и врше какву било власт. Одатле су пошли на Митровицу, у огромном броју, као права хорда, да узму варош на јуриш. Ту им се одупрла турска војска, уз коју се нашао и руски конзул Шчербина. Али тај свој подвиг он је платио главом. Њега је један раздражени арнаутски ројник у самој турској војсци тешко ранио, и од те је.ране Шчербина умро 10. априла. За одбрану српских интереса у Турској Вујићева влада је налазила као сасвим природно, да се обнове везе с Црном Гором. То је и учињено, али правог поверења ипак није било. Кнез Никола, ма да формално исправан, није трпео ни последњег Обреновића, као

186 ни његова оца, а и Краљ Александар није имао за њ иикаква срдачнијег интереса. Налазио је чак, да је женидба кнежевића Мирка, средњег Николиног сина, са једном његовом роћаком припремљена само с намером, да се једног дана може поставити кнежевићева кандидатура на српски престо. Везе Србије с Аустро-Угарском биле су врло рђаве. Уз све остало што се замерало у Бечу билб је као ново и босанско-херцеговачко питање. Босанско-херцеговачки Срби православни, а потом и муслимани, били су повели борбу за верско-просветну самоуправу. Да би, у својим преговорима, имали чвршће упориште босански прваци ишли су у Цариград, да се договарају с Патријаршијом о црквеној страни питања. Приликом преговора они су чешће одлазили у српско посланство, најпре код Ст. Новаковића, па после код С. Грујића, да траже помоћи и савета. То се, наравно, брзо дознало у аустриској амбасади. Људи из Босне одлазили су и иначе тих времена почешће у Београд, где су били врло срдачно примани. Чак и књижевници из Мостара, који су до пред крај XIX века гравитирали више према Цетињу, определили су се после потпуно према Београду. У дворским круговима на те се посете гледало с извесном симпатијом, у уверењу да се тим јача пољуљани углед краљевског пара. Незадовољан држањем руског двора, Краљ Александар је од јесени 1902. год. живо настојао да се поново приближи Аустрији, а извесне кораке предузимао је и раније. Већ у јануару 1902. год. слао је он у Беч свог личног секретара Милоша Петронијевића с поруком у том смислу и са обећањем, да ће питање свог наследника решити у споразуму са суседном монархијом, и то, по свој прилици, тако што ,ће посинити једног од потомака женске линије Обреновића, који живе у Аустро-Угарској. После промене владе он је аустриском посланику говорио, да је то и промека политичког курса. Кад је руски Министар Иностраних Дела гроф Ламздорф крајем 1902. дошао у Софију и Ниш, да препоручи и Србији и Бугарској да остану мирне, Краљ је свој разговор с руским држав-

187

ником одмах и лично саопштио аустриском посланику.После повратка из Србије Ламздорф је говорио генералу Куропаткину, да не би било мудро правити какав војнички споразум са Србијом, јер би га она могла одати Бечу. Толико је на њега Краљ учинио утисак непоуздана човека. Краљ> је хтео да се приближи Аустрији, сем личних момената, још и с тога, што су га веома узнемириле бугарске чете у Маћедонији, њихова агресивност к спремање за акцију већег стила на пролеће 1903. Кад је почетком марта 1903. упутио у посебној мисији у Беч бившег министра Андру Ђорђевића, он му је поверио да овако изложи ствар. Краљ не верује Бугарима јер зна да устаничку активност у Маћедонији распирују сама њихова влада и Кнез Фердинанд. Краљ исто тако не верује ни Русима, јер ће они, у крајњем случају, стати на бугарску страну. Они и сад помажу Бугаре новцем, муницијом и другим стварима. Ако дође до сукоба на Балкану, Србија ће у њима морати узети учешћа, јер су у питању њени несумњиви животни интереси. С тога он спрема војску. А у исти мах би желео чути савете Беча: да ли у том сукобу Србија треба да иде са Турском или са Бугарском. У ствари, он је хтео да врати Аустрију на онај уступак из Тајне Конвенције, да помаже Србију у њеном ширењу према вардарској долини. Ако то не успе, оно бар да бечка влада спречи ремећење садашњег териториалног стања у Турској. Да би се за сваки случај знало његово гледиште он је у Нишу 11. јануара 1903. у једном јавном говору енергично изјавио, да на Балкану неће нико добити ни стопе земље, а да и Србији не припадне њен део. Краљ је хтео својим преговорима у Бечу да испита и то, да ли Аустрија сама спрема што на Балкану, па да према том подеси своје држање. У понудама Бечу,* да би само стекао поверење, ишао је врло далеко. Лристајао је да се српске железнице уступе Аустријанцима; нудио је царински и војнички савез и чак предлагао „да Србију доведе у онакав положај према Хабзбуршкој монархији у каквом су Баварска и Саксонска стајале према Немачкој цареви-

188

ни“. Од Аустрије је, као цену за то, тражио помоћ да добије Стару Србију и северни део Маћедоније. Али се Аустро-Угарска односила према Краљу с крајњом уздржаношћу. Није му веровала, а није ни много држала до њега. Аустриски посланик К. Думба добио је упутства, да не улази ни у какве погодбе и поред тако примамљивих понуда. Аустрија, говорили су, неће да дели Турску, него да очува њен посед. Руском министру Ламздорфу рекли су, међутим, отворено, да ће Аустро-Угарска узети саму Србију, ако се ова умеша у маћедонске нереде. Сва Краљева сондирања у том правцу завршила су с потпуним неуспехом. У Бечу се у то време знало и то, да се Крал> не може још дуго одржати на престолу. Незадовољство против њега било је толико, у свима круговима, да се неко зло могло очекивати сваког часа. У бечким круговима се знало чак и то, да се против Краља спрема озбиљна завера. Крваве демонстрације од 23. марта 1903. у Београду биле су прва опомена. Али место да оне одврате Краља од даљих незаконитости оне су га канда само раздражиле. Већ сјутра дан после њих он је извршио нови удар обустављајући устав и распуштајући Скупштину и Сенат, да после три четврти сата, изменивши што је хтео, поврати опет уставно стање. У нашој хисторији није било владара који се више и својевољније титрао са правима и законима и са уставима своје земље, и то, на крају крајева, није могло да прође без тешких последица. И у спољашњој политици он је остао без правог става и успеха просго за то што није могао да издржи на једној линији. Час је био за Русију, а час за Аустрију; час са Бугарском против Турака час са Турцима против Бугара. С Црном Гором није имао правих веза, са Грчком исто тако. Ни на једној страни није имао чврста корсна и правих пријатеља. С ким је могао да уђе у какву акцију, на кога да се ослони? А он је,.међутим, хтео да не остане пасиван и да у великим обртима на Балкану, које је као сигурно очекивао и чак јавно нретсказивао, не остане без добити за своју земл.у. Последњи лолитички корак који је учинила његова влада био је

189 овај. ГТосле првог неуспеха с терористичким акцијама у Солуну и Маћедонији Бугари су се тргли и понудили Порти преговоре. Бојећи се да Бугари, настављајући своју активност, не изазову нова посредовања у Европи, пошто су Русија и Аустро-Угарска већ кренуле иитање рефорама и израдиле програм за њих, султан је био спреман да се погађа с њима. То је забринуло и Атину и Београд. Грчка влада учинила је претставку у Цариграду, да би свако једнострано погађање изазвало неповерење других хришћанских држава и народа и да би било врло опасно по мир на Балкану. Том кораку придружила се 28. маја и српска влада. У својој изјави она је рекла, да би повлађивање једном елементу оштетило српске интересе, „и Србија према томе не може остати равнодушна'". Тешку и мучну ситуацију докрајчила је крвава ноћ између 28. и 29 маја. Повећа група официра, већином млађих, сковала је била заверу против краљевског пара и те ноћи упала је у Двор и убила и Краља и Краљицу и још неколико других лица, као претседника владе, министра војног, и Краљичину браћу, која су својим понашањем изазивала другове на ту безобзирност. Сам чин, мада необичан ради учешћа официра у њему, да се разумети и донекле и правдати, али су биле сасвим излишне и за осуду извесне суровости после самог убиства. Али, сумње нема, земља је после те крваве ноћи одахнула. Нови режим донео је сасвим нови дух и нови полет. * Период од 1878— 1903. године пада међу најтеже и најмрачније у новијој хисторији Србије. За тих двадесет и пет година, после ликвидације турских ратова и свега што је.било с њима у вези, земља није доживела ниједног зчатнијег стварног успеха, а претрпела је, међутим, један осетан војнички пораз и неколико тешких -унутрашњих криза. Било је и формалних побуна, и преких судова, и државних удара, и дворских скгндала, који су ишли на рачун образа земље. Обруч који се стезао око нас бивао је све јачи и опаснији.

190

До 1878. год. ми смо, сем на северној граници Србије, имали свуда око себе само турско шадручје, а за Турке се знало да су на измаку своје власти и моћи и надало се, да ће њихово наследство, пре или после, али не за дуго време, пасти добрим делом у руке балканских народа и наше. Од 1878. год. положај се променио на нашу штету. Аустрија је ушла у Босну и Херцеговину и закорачила у Санџак, нас опасала и са запада и делимично и с југа. На целој источној линији добили смо као суседа једну балканску, хришћанску и словенску државу, која кроз већи део своје хисторије и раније и тада није хтела сарадњу, него супарништво и борбу са тежњом да нам пресече пут према југу. Активност те младе државе, са пуно енергије и полета, показивала је безобзирност и успехе, који су бринули не само Србе, него и све остале суседе. Најпосле, после 1878. год. против нас је с планом, са две три стране, истицан арнаутски елеменат у свевећој мери, и од Скопља до Новог Пазара од њега је образована нека врста турске војне границе премз Србији. Изгледи Србије нису били нимало лепи. Стешњена с поља, притиснута толико да је осећала како скоро губи дах гледајући пред собом затворене све излазе, она је патила и од унутрашњег раздора. Затворена у тесан простор изгледала је као земља у којој се људи, пометени, само узајамно гризу. Не би било„. доиста, велико чудо, да се почела губити всра у себе и у боље дане уопште и да је малодушност захватила шире кругове, као што .је почела да ломи понеке каракгере у интелигенцији. Али, на велико изненађење оних, који нису познавали нашу прошлост и наше позитивне особине, ово зло донело је и услове за промену на боље. Доведена скоро до апсурда ситуација је траж‘ила радикално решење, које је као олуја рашчистило атмосфру. У извесним часовима и људи и природа као да траже да се накупи што више негативног, да би могло после катастрофе да дође олакшање и да се почне изнова, све на другој основи. Извесни знаци оздрављења јављали су се већ и

191 тада, и то довољно јасно. Ведри стваралачки оптимизам Јована Цвијића, који је веровао у праснагу наше расе, дизао је дух и указивао на нове путеве. Мушки став млађих интелектуалаца и борбеност савремене књижевности имали су не само нечег јуначког него и нозитивног. У официрском кору место кастинске издвојености осећала се непосредна повезаност са народом и тежња да се служи његовим идеалима. Раније се страначка поцепаност осећала чак и у књижевним и чисто научним установама. Српско Учено Друшгво било је у већини либерално и због својих политичких покушаја изазвало је стварање Академије, у којој су већину добили напредњаци. Књижевна Задруга била је с почетка ванстраначка организација, али је брзо прешла у радикалске руке. Коларчева и Чупићева задужбина имале су напредњачко обележје. Год. 1894. кренули су радикали, поред дневне штамое, и свој књижевни орган Дело, а већ 1895. Љ. Недић у свој Српски преглед уводи претежно напредњаке и нешто либерала. Али већ на почетку новог века, кад је 1901. год. кренут Српски Књижевни Гласник, његови оснивачи, понајлепша имена интелектуалне Србије, сматрали су као свој први задатак, да око свог листа окупе не припаднике једне странке, него све истинске напредне писце своје средине. Тај конструктивни замах осетио се на више страна. Осећајући да није било добро оно што су прстурале преко глава, и сагледавши јасно у чему су главни недостаци, позитивне снаге тадашње Србије прегле су предано, да створе боље услове за напредак земље.

С

А А Р

Ж АЈ

Др. ВАСА ЧУБРИЈЈОВИБ С р б и ја о д 1 8 5 8 д о 1 8 7 8 го д и ке Страна

I Друга влада Милошева.................................... 1. Милошева спољно-политичка активност 2, Србија и аустро-француски рат у Италији 1859 год.............................................

5—10 5 9

II Кнез Михаилова спољна политика . . . . 11-—55 1. Основи Михаилове спољно-политичке . а к ц и ј е ....................................................... 11 2. Кнез Михаилове унутрашњереформе . 16 3. Револуционарна пропаганда . . . . 19 4. Велике силе и Турска према кнез Михаиловој акционој политици . . . . 24 5. Исељење Турака из градова у Србији 26 6. Италијанско-пруски преговори са српском владом да помогне дизање устанка у јужној У гарској.................................. 29 7. Одјеци аустриског пораза1866 год. . 32 8. Добијање тв р ђ а в а.................................. 38 9. Србија А односи великих сила после аустриско-пруског рата 1866 год. . . 40 10. Кнез Михаило на прекретници . . . 48 13

194 Страна

11. Општи суд о Михаиловој спољној пол и т и ц и .........................................................

53

Ш Спољашна политика Србије до 1875 године 1. Унутарње реформе намесничког режима 2. Напуштање акционе политике . . . 3. Србија и француско-немачки рат 1870 — 18/1 год...................................................... 4. Путовање кнеза Милана у Ливадију . 5. Српско-турски односи за време намесништва .................................................... 6. Општи суд о намесничкој спољној пол и т и ц и ......................................... ..... 7. Прве године кнез Миланове спољне п о л и т и к е ...................................................

5 6 -7 3 56 58

Србија у источној кризи 1875—1878 године 1. Србија и почетак усганка у Херцеговини и Б о с н и .............................................. 2. Борба око р а т а ......................................... 3. Пад акционог министарства . . . . 4. Преговори за склапање савеза са Црном Го р о м ......................................................... 5. Уочи рата’ 1876 год.................................... 6. Рат . ......................................................... 7. Рајхштатски састанак и Србија . . . 8. Преговори за склапање српско-турског п р и м и р ја ......................... 9. Србија на Цариградској конференцији 10. Србија и руско-турски рат 18/7—78 год. 11. Сан-Стефански мир ............................... 12. Србија на Берлинском конгресу . . 13. З а к љ у ч а к .........................

7 4 -1 1 2

V

64 68 69 70 72

74 77 80 83 86 88 93

‘

Уб 100 102 1 05 107 Ш

195 ДР. ВЈ1АДИМИР ЋОРОВИТп С р б и ја

оа

1 8 7 8 д о 1 9 0 3 годнне Страна

I. II. Ш. IV. V. VI. VII. VIII.

Србија после Берлинског конгреса . . 113— 120 Тајна конвенција . . . . . . . . . 120 —127 Српско-бугарски рат ....................................127— 140 Абдккација краља М и л а н а .................... 140—152 Влада намесниш тва.........................................152— 160 Влада краља Александра Обреновића . 160—172 Влада краља Александра и краља Милана 172— 179 Пут к а т а с т р о ф и .............................................. 179— 191