Томас Хопко 03

Томас Хопко

ПРАВ0С/1АВНАВЕРА

/ / / књига

О Библији

u ucmopuju

Цркве

ОСНОВНИ ПРИРУЧНИК ОПРАВОСЛАВНОЈЦРНВИ

1 5о

'

к Кдлен пћ

Томас Хопко

fff књига С благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

наслов оригинала ТНЕ ORTHODOX FAITH Volume 3 BIBLE AND CHURCH HISTORY by Father Thomas Hopko Illustrated by John Matusiak

ПРАВОС/1АВНА ВЕРА

О Библиј и

u ucmopuju

Цркве ОСНОВНИ ПРИРУЧНИК 0ПРАВОСЛАВНОЈЦРКВИ

уредник протојереј-ставрофор др Зоран Крстић

са енглеског превео Јован Т). Облина

друго издање Крагујевац, 2006.

Садржај IБИБЛИЈА.......................................................................9 Библија......................................................................11 Реч Божија.................................................................12 Ауторство..................................................................14 Тумачење...................................................................15 IIСТАРИ ЗАВЕТ. Закон ....................

..19 .20 ЧИ^ОВИ ЗАВЕТ...........................................................35 Еванђеља................................................................... 36 Дела апостолска........................................................41 Посланице светог апостола Павла..........................42 Посланица светог апостола Јакова.........................56 Посланице светог апостола Петра.........................59

Пети век..................................................................134 Шести век...............................................................138 Седми век...............................................................142 Осми век.................................................................146 Девети век..............................................................149 Десети век..............................................................155 Једанаести век.......................................................158 Дванаести век.........................................................161 Тринаести век.........................................................163 Четрнаести век.......................................................166 Петнаести век.........................................................172 Шестнаести век......................................................175 Седамнаести век....................................................180 Осамнаести век......................................................185 Деветнаести век.....................................................190 Двадесети век 1900-1925......................................198 1925-1950...............................................................205 1950-1979...............................................................211 Изабрана библиографија......................................223

Библија Библија је књига светих списа Божијег народа Старог и Новог Завета. Потомци Аврама, Исака и Јакова названи су народ Божији Старог Завета, чије је име Бог променио назвавши га Израил> (Пост. 32: 28). Овај народ су такође називали Јеврејима. Заувек су они

оста-ли изабрани Божији народ и из њега је по телу ро-ђен Христос, Син Божији (Рим 9: 5). Син Божији је Исус из Назарета, Месија, цар Израил>ев и Спаси-тел) света (види: Мт 1-2, Лк 1-2, Рим 8: 3. Гал 4: 4. Јев 1-5). Старозаветни списи народа израил>евог заувек су остали РЕЧ Божија за све оне који верују у Бога и желе да сазнају Његову Божанску истину и да из-вршавају Његову Божанску вол>у. Хришћани су народ Божији Новог Завета. То су они који верују да Је Исус Христос Син Бога живога, и који припадају Цркви, коју Је Он основао. (види: Мт 16: 13-20) Народ Божији Новог Завета има такође своје свете списе, коЈи сведоче о Христу, а потврђени су као Реч Божија. Према томе, Библија као књига или као збирка многих књига, има два главна дела: списе Старог Завета и списе Новог Завета, коЈи потврђуЈу чињеницу да је Христос дошао и спасао свет.

Реч Божија

речи - не садржи формалне погрешке или унутрашње противречности у вези односа између Бога и света. У Библији може да буде случајних небит-них нетачности. Али вечна духовна и доктринална Божија порука, исказана у Библији на различите начине, остаје савршено доследна, аутентична и истинита.

Библија се назива и Реч Божија. То не значи да је Библија као готова књига пала са неба. Исто тако не значи да је Библију Бог диктирао л>удима од ре-чи до речи, да су они били само Његов пасивни ин-струмент. Значење је у томе да се Бог открио своме народу као истинити и живи Бог и да је као један од знакова овог самооткровења, Бог надахнуо свој народ да створи Свето Писмо, то јест списе, који садрже истинити и прави израз Његове Истине и Његове воље према свом народу и према целом свету. Речи Библије су људске речи, јер су, у ствари, све речи људске. Међутим то су оне људске речи које је надахнуо сам Бог да буду написане као сведоче-ње о Њему самом. Као људске речи, речи Библије имају све ознаке људи који су их записали и ознаке времена и културе у којима су написане. Па ипак, у својој целокупности људских услова и облика, ре-чи Библије су истинита и права Реч Божија. Библи-ја је заиста Реч Божија изражена у људском облику, јер њено порекло није у човеку него у Богу, који је хтео и надахнуо човека као свога створа. Према томе, Библија није као свака друга књига. У њој се људским речима или преко људских речи сам Бог открива и њима је исказано истинито и право зна-чење Бога и Његове воље, а исто тако и циљ човека и света. У Библији и преко ње, човек може да дође у заједницу са Богом. Све је Писмо богонадахнуто, и корисно за учење, за карање, за исправљање, за васпитавање у праведности, да буде савршен Божији човјек, спреман за свако добро дјело. (2. Тим 3:16, 17) Православна црква верује да Библија као Богом надахнута Реч Божија изражена обликом људске

Ауторство

Тумачењ е

БиблиЈа има много различитих писаца. За неке књиге се не зна ко их је написао. Неке друге пак носе имена личности коЈима се приписује да су их написали. У неким случајевима је савршено јасно да је напоменути писац стварно својом руком и напи-сао одређену књигу. У другим случајевима је јасно да је аутор књиге неко друго лице, које је књигу писало по диктату. Има и случајева - према преда-њу Цркве, а и неретком мишљењу библијских научника - да означени писац неке књиге Библије није особа (или особе) која ју је написала, него је само инспирисала њено писање а њено име је наведено као име писца књиге.

У многобројним примерима црквено предање није прецизно у погледу писаца одређених књига Библије, те у многим случајевима библијски научници постављају безброј теорија о ауторству, коЈе постају предмет међусобних дискусија. Немогуће је да се писац неке књиге Библије установи науч-ним путем пошто су историјска и литерарна истраживања по природи релативна. Пошто Православна црква учи да је целокупна Библија Богом надахнута и да је, у овом смислу, Бог њен изворни аутор, Црквено предање сматра да је за Заједницу Верних неважан идентитет л>уд-ских аутора за исправно тумачење и прави значај књига

12

8

Библије. Ни у ком случају Црква не призна-је да идентитет писца одређује аутентичност или ваљаност неке књиге, која се сматра делом Библије, и ни у којој прилици није прихватљиво да је важност или правилно разумевање или употреба неке књиге Библије у Цркви, зависила само од тога ко је писац. Библија је књига светих списа за Народ Божи-Ји, Цркву. Она је створена у Цркви, од Цркве и за Цркву под Божанским надахнућем као битни део потпуне стварности Божијег заветног односа са Својим народом. Она је аутентична Реч Божија за оне који припадају Богоизабраном сабору верни-ка, у старини Израиљу, а данас и за свагда, Цркви Христовој. Библија живи у Цркви. У Цркви је она животворна и има најдубље божанско значење за оне који су чланови заједнице коју је Бог установио, у ко-joj Он борави и коЈој је дао, Својом Речју и својим Духом, самог Себе за учесника и причасника и за живот вечни. Нико ко је изван потпуног живота и доживљаја верске заједнице, која је Црква Христова, „стуб и тврђава истине" (1. Тим 3: 15), не може правилно да разуме и тумачи Библију.

то Христос претрпи и да уђе у славу своЈу? И почевши од Mojcuja и од свију Пророка разјасни им шта Је у свим Писмима о њему писано. (Лк 24: 25-27) А њима рече: ово су ријечи коЈе сам вам говорио Још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону МојсиЈеву и у Пророцима и у Псалмима. Тада им отвори ум да разумију Писма... (Лк 24: 44, 45; исто код: Јн 5: 45-47) Преко Духа Светог Исус Христос непрестано борави у своЈој Цркви да би отворио људски ум да разуме БиблиЈу. (Јн 14: 26, 16: 13) Једино у ХристовоЈ Цркви, у заједници вере, благодати и истине, људи испуњени Духом Светим, могу да разумеЈу значење и циљ светих речи Библије. Тако апостол Павле, говорећи о онима коЈи не веруЈу у Исуса као МесиЈу, тврди да када они читаЈу Библију, Један вео сакрива од њих право значење. Заслијепише помисли њихове; јер до данашњег дана то исто покривало у читању Старог ЗавЈета ocmaje неоткривено, јер се оно у Христу укида. (Кор 3: 14)

И ово знајте најприје да ниједно пророштво Светог Писма не бива no личном тумачењу. Јер никад пророштво не настаде човјечијом вољом, него покретани Духом Светим говорише свети Божији људи. (2. Пт 1: 20, 21)

Него до данас, кад се чита Mojcuje, покривало на срцу њиховом стоји. А када би се обратили ка Господу, укинуло би се покривало. А Господ ЈеДух, а гдје ЈеДух Господњи ондЈе Је сло-бода. Сви ми пак (који верујемо у Христа) коЈи откривеним лицем одражавамо славу Господ-њу, преображавамо сеу maj истилик, из славе у славу, као од Духа Господа. Него... одрекосмо се срамотних дјела, не ходећи у лукавству, ни-ти изврћући ријечБожиЈу него јављањем исти-не препоручујемо себе свакоЈ савјести људској пред Богом. Ако ли Је и покривено Јеванђеље на-ше, покривено је онима који пропадају. Уњима бог овога свиЈета ослијепи разум невјерника, да им не засвијетли свјетлост јеванђеља сла-ве Христа, који је икона Бога невидљивога. (2. КорЗ: 15-4: 1 - 14)

Библијски научници не могу помоћи људима да разумеју Божанску садржину и значење Библије. Својим археолошким, историјским и литерарним проучавањима они могу много да осветле речи Писма. Али они сами и сам њихов академски посао не могу да пруже право тумачење Библије. Једино Христос, жива и лична Реч Божија, који долази од Оца и живи у своЈој Цркви преко Духа Светог, мо-же учинити да Бог буде познат и може да да право разумевање написане Речи Божије. У почетку бјеше Аогос (Реч) и Логос бјеше у Бога и Логос бјеше Бог... И Логос постаде muјело u настани се међу нама... пун благодати и истине... Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина кроз Исуса Христа. Бога нико није видео никад: Јединородни Син, који Је у наручју Оца Он Га објави. (Јн 1:1-18)

У Новом Завету, Христос не само да пружа тач-но тумачење БиблиЈе, него дозвољава да и сами верници, директно просвећени Духом Светим, буду посланица Христова... написана не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим таблицама, него на тјелесним таблицама срца (2. Кор 3: 3). Тако Је испуњено пророчанство Старог Завета да ће у време МесиЈе директним божанским надахнућем и поуком сви бити научени od Бога (Јн 6: 45, Исаија 54: 13, Језек. 36: 26, Јерем. 31: 31, Јоил 2: 28, Мих. 4: 2 и др.). Правилно тумачење БиблиЈе Је могуће Једино у оквиру живог Предања Цркве по

Бог се може упознати једино преко ИсусаХри-ста, Речи БожиЈе у људском телу. И Исус - поред тога што Је живи утеловљени Бог, живо испуњење закона и пророка (Мт 5: 17) - Једини је коЈи је исправно протумачио Библију. Он, пошто Је васкр-сао из мртвих рече: О безумни и спорога срца за вјеровање свега што говорише пророци! Huje ли требало да

12

9

директном надахнућу Светога Духа (види књигу I, О учењу, гл. 1).

12

10

Закон Први део Библије се назива Тора, што значи закон. Назива се и Пентатеух или Петокњижје, Јер обухвата пет књига. Књиге имају назив и Књиге Мојсијеве, а то су: Књига Постања или Генезис Књига Изласка или Ексодус Књига Левита

Књига Бројева и Књига Поновљених закона или Девтерономиј Догађаји који су у овим књигама описани - од позива Аврамовог до смрти Мојсијеве - вероватно су се дешавали у другом миленијуму пре Христа (2000-1200 преХриста). Књига Постања обухвата преисторију Израиљског народа. Она почиње са причом о стварању света, падом у грех Адама и Еве и наставља са исто-ријом деце Адамове. Затим нам она прича о Божи-јем позиву и о обећању спасења Авраму, о Исаку и Јакову, кога Је Бог назвао Израиљ, а

завршава се причом о насељавању дванаест племена Израиље-вих - породица дванаесторице Јаковљевих синова - у Египту, када Је тамо био Јосиф у милости египат-ског фараона. Традиционалним црквеним Језиком Аврам, Исак и Јаков се називају патријарсима. Књига Изласка прича како је МоЈсиЈе избавио Израиљски народ из египатског ропства после Јосифове смрти. Говори се и о томе како је Бог открио МоЈсиЈу своје божанско име - Јахве - Ја сам онај који јесте. (3:14) Приказује се Пасха и излазак Израиљаца из Египта и прича се о томе како их Је Бог водио кроз пустињу. У овоЈ књизи Је испричана и прича о дару, који Је Бог дао МоЈсиЈу на СинаЈу - о Десет Заповести, а наводе се и други закони коЈе је Бог дао МоЈсиЈу у вези моралног и обредног понашања Његовог народа. КњтгЛевита говори о даљим законима коЈи се првенствено односе на свештенство и на обредне службе које су обављали људи, коЈи су за то узимани из племена ЛевиЈина. Књига Бројева се углавном бави пописом становништва. Она садржи и законе коЈе Је Бог дао МоЈсиЈу и продужава причање о лутању Народа БожиЈег кроз пустињу све до доласка у земљу коју му је Бог обећао. Књига Поновљених Закона или Девтерономиј Је опет правни кодекс у коме Је Још Једном поновљена прича о Десет БожиЈих заповести и о установи МоЈсиЈевих закона о моралу и обредном понаша-њу. Књига се завршава МоЈсиЈевим благословом народа и његовом визијом обећане земље у коЈу ће Исус Навин увести Народ Божији после МоЈсиЈеве смрти. То Је приказ са коЈим се завршаваЈу књиге МоЈсиЈеве. Научници нам кажу да ЗАКОН ниЈе написао МоЈсиЈе своЈом руком и да су књиге резултат многоброЈних усмених и писмених предања Израиљског народа, коЈа су се преносила са колена на колено, али у њима има и материЈала из касниЈег периода. Па ипак, по предању, како Израиља тако и Хришћанске цркве, ЗАКОН остаЈе суштински повезан са МоЈсиЈем, великим БожиЈим човеком са коЈим Господ говораше... лицем к лицу као што говори чо-век са пријатељем својим. (Изл 33:11)

Десет Заповести

Божијих

1.

Ja сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога. Не-мој имати других Богова осим мене. Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који урачунавам грехе отачке синовима до трећега и до четвртога колена, оних који мрзе на мене. А чиним милост на ти-сућама оних који ме љубе и чувају запове-сти моје. ■ Не узимај узалуд имена Господа Бога сво-јега; јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд. Сећај се дана одмора да га светкујеш. Шест дана ради и свршавај све послове своје. А седми дан - суботу - посвети Господу Бо-гу твоме. Тада немој радити ни једнога по-сла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слугатвој, ни слушкиња твоја, ни живин-че твоје, ни странац, који је међу вратима твојим. Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и што је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан одмора и посветио га. Поштуј оца својега и матер своју, да ти се продуже дани на земљи, коју ти даде Го-спод Бог твој. Не убиј. Не чини прељубе. Не кради. 9. Не сведочи лажно на ближњега својега. 10. Не пожели куће ближњега својега, не пожели жене ближњега својега, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега. (Изл 20:1-17)

2.

3. 4.

5.

6. 7. 8.

Књига Судија говори о периоду када су у Израиљу владале судије, које им је за владара Бог 0# одре-дио, а од којих су најчувенији били: Јуда, Девора, Гедеон, ЈефтаЈ и Сампсон. За време овог периода, Израиљци су се често одвраћали од Бога и одавали злу. Стално су водили међусобне ратове и ратове са суседима. Књига се завршава овом реченицом:

с

Историја После Закона у Библији се налазе књиге које се називају историјске књиге. Оне покривају исто-рију Израиља од његовог насељавања у земљи обе-ћаној, Ханану, до првог столећа пре Христа. Ради се о следећим књигама: Књига Исуса Навина, Књига о Судијама, Књига о Рути, 1. и 2. књига Самуилова/ 1. и 2. књига о царевима, 1. и 2. књига Дневника, Књига Јездрина, Књига Немијина, Књига о Јестири, Друга књига Јездрина, \ Књига о Товији, Књига о Јудити, Три књиге о Макавејима и Трећа књига Јездрина. У библијским списима Православне цркве, ко-ји су, углавном, преузети из Септуагинте, грчког превода јеврејске Библије, 1. и 2. књига Самуило-ва се називају 1. и 2. књига о царевима, а 1. и 2. књига о царевима се наводе као 3. и 4. књига о царевима. Православни сматрају и такозване апокрифне књиге - у горњем списку наведене иза књиге о Јестири - за оригиналне делове Библије. Старозавет-ни апокрифи су скупина књига, које неправослав-ни хришћани сматрају тесно везаним за Библију, али које нису стварни део њеног званичног канон-ског садржаја. Књига Исуса Навина почиње са преласком наро-да Израиљевог преко реке Јордан и његовим ула-ском у Обећану земљу, под вођством Исуса, Мој-сијевог наследника. У књизи су испричане победе Израиља над месним становништвом и то сваког од дванаест племена у областима које је Мојсије за њих одредио.

У оно време не беше цара у Израиљу; сваки чињаше што му беше драго. (Суд. 21: 25) Књига о Рути је кратка прича о жени Моавићанки, коју је Бог благословио да буде жена Воза и пра-баба цара Давида. Књига о Самуилу и царевима почиње рођењем Самуила, пророка кога Је Бог изабрао да помаже Саула за првог цара Израиљевог. Пре Саула ниЈе било цара. Сам Бог Је био цар Свога Народа. Међу-тим, Израиљ је желео да буде као и други народи и Бог је попустио њиховим жељама, мада са окле-вањем (Сам 8). Саул Је ускоро постао зао и Бог Је послао Самуила да место њега помаже за цара Давида, дете Једног пастира. Саул се

13

разбеснео и против Давида повео рат, у коме Је Давид имао могућност да га лако убиЈе, али Је према њему био милостив. За сво ово време Израиљци су били у непрестаном рату. НаЈзад, Саул се сам убио, не же-лећи да буде заробљен у боЈу, а Давид Је остао као Једини цар. Пошто Је покорио све неприЈатеље у зе-мљи и изван ње, Давид је основао славно царство са седиштем у Јерусалиму, граду коЈи Је саградио. Давидовог сина Соломона Бог Је обдарио вели-ком мудрошћу. Он Је проширио очево царство и саградио велики храм Богу Израиљеву на брду Сион. Царствовање Давида и Соломона Је траЈало од 1000. до 922. године пре Христа. Тек што Је Соломон умро, царство се распало. Настале су две међусобно непријатељске државе: Израиљ и Јуда, коЈе су непрестано водиле међусоб-не ратове и ратове са народима коЈи су их окружи-вали. То је било време назадовања и зла, коЈе Је траЈало око три стотине година, и завршило се Ва-вилонским ропством (587-539. године пре Христа). То Је време ИлиЈе и многих других великих Божијих пророка. Под вођством Кира и Дарија, Персијанци су заузели Вавилон, и дозволили Израиљцима повратак у домовину. Књиге о Јездри и Немији говоре о повратку ЈевреЈа, о поновној изградњи и отварању храма у Јерусалиму. Две књиге Дневника потичу из истог периода и наЈвероватниЈе су компилациЈа, коЈу Је извршио Јездра. Међутим, неки научници сматрају да су књиге дело писаца из трећег столећа, можда оних коЈи су написали и књиге о Јездри и НемиЈи. 24

Мудрости Књиге Библије, која се заједнички називају књи-ге Мудрости, обухватају: Књигу о Јову, књигу При-ча Соломонових, књигу Еклесиаста или Проповед-ника цара Соломона, Песме цара Соломона, а исто тако Мудрост Исуса сина Сирахова и Мудрост Со-ломонова. Три последње књиге су из групе такозва-них АПОКРИФА. Књига о Јову, обично датирана у време периода изгнанства, је прича о страдању праведника Јова. Јов пред Бога износи своју жалбу, да би се на крају, пошто је сам видео Господа, суочио се са Њим, са Његовим властитим побијањем Јовове оптужбе и Његовом неизрецивом и неисказаном величанственошћу - кајао у праху и пепелу (42: 6). У право-славној цркви се читају одел>ци из ове књиге током првих дана Страсне седмице где се говори о најду-бл>им проблемима са којима се верник сусреће, а то је проблем страдања, које је достигло кулмина-цију у Христу, не само најсавршенијем недужном страдалнику, него истинитом Богу, који страда у људском телу. Књига Прича, која се зове и Приче Соломонове, без сумње припада Соломоновом времену, мада научници неке приче датирају у доцнији период тврдећи да је књига добила данашњи облик тек по-сле Вавилонског ропства. Приче су у ствари крат-ке изреке које се односе на исправно понашање му-дрих и праведних људи. Оне се у

Књиге Дневника обрађуЈу историЈу Израиља од Адама, па до времена цара Кира. Оне обухватају многоброЈне генеалогиЈе и посебно обраћаЈу пажњу на цара Давида и остале цареве, као и на јерусалимски храм и свештенство. У Септуагинти и Библији на црквенословенском језику књига Днев-ника се назива Паралипомена, што значи оно што је било изостављено и тако означава сврху писања: да би се допунило оно што Је било пропу-штено у раниЈим историЈским књигама Библије. Књига о Јестири, књиге о Јездри, Товији, Јудити и Макавејима, које су, као што смо рекли, укључене у Библију Православне цркве, доводе историју Израиља до новозаветних времена. Оне говоре о реорганизацији Јеврејске заЈеднице око храма, обреду и закону као остацима великог народа или народа Израиља и Јуде, коЈи су постоЈали пре времена изгнанства, о борбама ових остатака стално подјармљених од стране спољашњих неприЈатеља. У многим случаЈевима су историЈске књиге Библи-је биле написане после догађаЈа које описују.

25 целини читају на вечерњим службама за време Великог поста. Одељ-ци из Прича се читају на бденијама многобројних црквених празника пошто је за хришћане Мудрост Божија персонифицирана и утеловљена у Христу. Књига Проповедника садржи општа размишљања о таштини живота у овоме свету и мудрости у страху Божијем и у чувању Његових заповести, јер то је све човеку (11: 13). Књига се традиционално приписује Соломону, Проповеднику. Научници сматрају да је књига настала у трећем веку пре Хри-ста, али у њеним порукама налазе и хеленистички дух који су преузели Јевреји у расејању (дијаспори), живећи међу незнабожачким народима. Исти хеленистички дух и утицај грчке филозофије, само у далеко већем степену, налази се и у књигама Мудрост Исуса, сина Сирахова и Мудрости Соломонове, које су из истог временског периода, уочи самих новозаветних времена. Из све три поменуте књиге, у Православној цркви се читају са-мо одељци из књиге Мудрости Соломонове, која је последња написана. Песма Соломонова, зове се и Песма над песмама. Научници сматрају да је то свадбена хананска химна, чији је датум настанка неодређен. У Преда-њу Православне цркве ова песма се тумачи као ми-стична љубавна прича или разговор између човеко-ве душе и Бога. Хришћански светитељи Истока и Запада, као што су Григорије Ниски и Бернард из Клервоа, дали су књизи такво значење, по коме се, сагласно библијској

14

традицији, међуоднос Бога и Његовог Народа посматра као међусобна љубав у брачној заједници. (види: Јосија, Јеремија 2-3, Ефе-сцима 5, Откровење 21-22) Ова књига се никада не чита на литургијским службама Православне цркве, али се неки стихови традиционално певају у Руској Православној цркви када младу доводе до женика у цркву пре обреда венчања. Мада се технички не ради о књизи „мудрости" овом приликом треба поменути и Молитву Манасијину из такозваних апокрифа. Ова покајничка молитва јудејског краља, која је део Библије, укљу-чена је у службу Великог повечерја Православне цркве.

Псалми су богонадахнуте песме Израиљског народа. Традиционално се називају „Псалми Давидо-ви", мада су многе од њих написали и други песни-ци каснијих времена. У различитим библијским традицијама, псалми се разликују по редоследу и у тексту. Православна се црква држи верзије псал-тира наведене у Септуагинти, те се стога бројеви, а не ретко и текст, појединих псалама разликују у богослужбеним књигама Православне цркве од оних који се налазе у Библији која је преведена са Јеврејског језика. У Православној цркви Псалтир је подељен на двадесет одељака и сваке недеље се пева у манасти-рима и храмовима које обављају целокупан круг литургичких служби. Различити псалми и стихови псалама се употребљавају у свим литургичким слу-жбама Православне цркве (види књигу II: 0 бого-служењу). У псалмима су изражена сва стања човекове душе пред Богом: слављење, благодарење, благосиља-ње, радовање, мољење, каЈање, јадиковање, испи-тивање па чак и притужбе. Многи псалми су били усредсређени на обредне ритуале јерусалимског храма и Давидовог царства. Неки препричавају Бо-жија спасоносна дела у историЈи Израиља. Други пак псалми изражавају пророчке поруке о догађа-јима који ће се тек десити, особито о онима у меси-јанском времену. Тако, на пример, Христос наводи псалам 8. у вези Свог свечаног уласка у Јерусалим; псалам 110 у вези мистичне божанствености; псалам 22. када је, обешен на крсту, у вапају изустио речи псалма у коме је описано Његово распеће и Његово коначно спасење света. (види: Мт 21: 16, 22: 44, 27: 46) Православна црква придаје свим псалмима најдубљи и најоригиналнији значаЈ у односу на Христа и на Његову мисију вечног спасења. Тако, на пример, псалми коЈи се односе на цара, певају се у ПравославноЈ цркви у вези узвишавања и просла

ЛИТУРГИЧКА ПОДЕЛА ПСАЛТИРА 1.Псалми(Катизме) 1-8П.Псалми 78-852.Псалми 91712.Псалми 86913.Псалми 182413.Псалми 921014.Псалми 253214.Псалми 1021055.Псалми 333715.Псалми 1061096.Псалми 38-

вљања Христа с десне стране Бога. Псалми коЈи опевају избављење Израиља, певаЈу се у вези Христовог избављења целог света. Псалми који призивају победу у боју над непријатељима, повезуЈу се са Јединим стварним Непријатељем, сатаном, и његовим злим делима, коЈе је Христос дошао да уништи. Вавилон у псалмима, означава царство са-тане, а Јерусалим, Царство Божије. Псалми, који оплакују страдање недужних праведника, певају се у цркви као одговор самог Христа и свих оних са Њим који су "бедни и сироти", коЈи ће васкрсну-ти у дан страшног Божијег суда да владају светом, Према томе, Псалтир за свагда остаје божански ин-спирисана књига песама молитве и богослужења за сав Народ БожиЈи, а нарочито за оне који припа-даЈу МесиЈи. Псалми су Његове речи у најдубљем и најбожанствениЈем смислу.

Пророци У Библији има шеснаест књига које су назване по именима пророка, иако оне нису неопходно написане њиховом руком. Пророк је онај који говори по директном Божијем надахнућу. Тек другостепено ова реч означава човека који прориче будућност. Од пророчких књига, четири припадају такозваним великим пророцима: Исаији, Јере-мији, Језекиљу и Данилу. Већина научника верује да књигу пророка Дани-ла није писао само један писац. Она покрива пери-од од средине осмог века пре Христа па до време-на Вавилонског ропства. Књига прича о злој коби која се била надвила над Народом Божијим због његове изопачености и одступништва од Господа. Али она и предсказује милост Божију према своме Народу, а и према незнабошцима, у време Његовог искупитељског деловања у месијанском времену. Чувена пророкова визија у шестој глави, укључе-на је у евхаристијске молитве православне Цркве. Код Исаије централну важност представљају пророштва наведена у првом делу књиге, особито од шесте до дванаесте главе, којима се прориче дола-зак Месије - Цара. Исто тако на крају књиге, где се говори о спасењу свега створеног у Господњем слузи страдалнику. Цела књига пророка Исаије се прочита у Православној цркви за време Великог поста, а многи делови се читају на бденијима вели-ких празника Цркве. У списима Новог Завета има веома много навода из пророштава Исаијиних, ко-ја се односе на Јована Крститеља, и посебно на са-мог Христа. (види књигу I: О учењу и књигу II: О богослужењу) Књига пророка Јеремије се односи на седми век пре Христа. Јеремија, исто као и Исаија пророкује о гневу Господњем на његов грешни народ. Јереми-ја, најповученији од пророка, много је пропатио од руку народа и био је стално прогоњен због обја-вљивања Речи Господње. Нови Завет се много пута позива на ову књигу. На свечаним богослужењима Цркве често се читају Јеремијина пророштва о спа-сењу (нпр. 31: 31 и даље). Књига Варухова и Јеремијина посланица из апокрифних списа у Православној верзији Библије, пду заједно са Јеремијином пророчком књигом.

15

1187,Псалми 475517.Псалам 1198.Псалми 566418.Псалми 1201349.Псалми 657019.Псалми 135-14310. Псалми 71-7720.Псалми 144-150 Књига пророка Језекиља, који је био и свештеник и пророк, припада времену Вавилонског ропства. Још једном, пророк се директно бави праведним Божијим гневом над својим грешним Народом, скрећући посебну пажњу на присут-ност - или одсутност - славе Господње у Јерусалимском храму. Међутим, ни Језекиљ, као и сви пророци, није без наде у милост Божију. Потресни пасус о томе како Бог васкрсава "суве кости" Израиљевих мртваца, надахнувши их дахом Духа Светога, чита се у Православној цркви над Христовим гробом на богослужењу Велике Суботе. (37) Данилова пророштва Црква чита на ускр-шњем бденију. Она се односе на верност Јевреја своме Богу у време усиљеног отпадништва. На-учници сматрају да је ова књига написана међу последњим књигама Старог Завета, знатно после Вавилонског ропства, у које је прича смештена.

Осија прича о непоколебивој љубави Божијој, која ће ликовати над пожудним блудништвом Ње-говог Народа који невернички жуди за лажним бо-говима. Књита пророка Михеја припада истом временском периоду, а по садржини је веома слич-на Исаији. Код Михеја се налази пророштво о ро-ђењу Спаситеља у Витлејему (5: 2-4). Наум, Авакум (Хабакук) и Софоније (Зефаниа) временски се датирају у крај седмог столећа пре Христа. Они имитирају Јерсмију, пророкуЈући срџбу доброг и праведног Бога над изопаченим и неправедним народом. Као и ЈеремиЈа, и они про-рокују да ће милостиви Господ обновити Изра-иљ. Агеј, Захарија, Малахија, а можда и Овдија, припадају периоду повратка Народа Божијег из изгнанства. ЗахариЈа Је чувен по пророштву о по-Јави Цара Спаситеља, ...ево Цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магар-цу... (9: 9), што се односи на свечани улазак Хри-ста у Јерусалим на Цветну недељу. Малахија, жестоки изобличитељ грехова свештеника, Је последњи од пророка пре Јована Крститеља, чији Је долазак он прорекао, а такође је прорекао и најавио велики и страшни дан Господ-њи (3:1; 4: 5) када ће гранути сунце правде и здра-вље ће бити на зрацима његовим (4: 2) - што се, према хришћанском тумачењу, изричито односи на Господа. Свети апостол Петар цитира пророштво Јоиље-во у вези са силаском Светога Духа на дан Педе-сетнице (Дап 2), које припада апокалиптичном стилу пророка Данила, пошто говори о коначним делима Божијим у дане велике и страшне појаве Господа, у којима ће Он извршити правду и васпо-ставити срећу

Средишња порука књиге јесте избављење Израиља у победничком доласку Сина Човечјег, који је у Новом Завету, поистовећен са Христом. Књига има апокалиптични карактер, а то значи да се у њој назире коначно Божије откровење и коначни суд Божији над свим створеним, што Данила временски приближава Новозаветном добу. Песма Три Младића, која иде заједно са књигом пророка Данила, а од неправославних је сврстана у апокрифне списе, чини оригинални део Библије у Православној цркви исто као и књига о Сузани и Бел и Драгон, који су одељци Данила. Песма Младића је део јутарњег богослужења у Православној цркви. Међу књигама такозваних малих пророка, Амос и Осија су најраније, и оне, као и први део Исаије, потичу из средине осмог столећа пре Христа. Амос је велики објављивач правде Божије против неправде Народа Божијег.

I

Свога Народа када ће се сваки који призове име Господње спасити (2: 31-32). Књига пророка Јоне је највероватније пророчка алегорија усмерена на претсказивање Господњег спасења незнабожаца у време Његове коначне ме-сиЈанске присутности у свету. Књига Је вероватно написана у време после изгнанства. Књига се у це-лини прочита у ПравославноЈ цркви на ускршњем бдениЈу на Велику суботу пошто се на њу позива сам Христос као на знак његове месијанске миси-је у свету (Мт 12: 38, Лк 11: 29). Потребно Је да се напомене да различитости у именима пророка, као и неких другихлицаили име-на места у неким верзијама Библије (нпр. у Енгле-скоЈ), долазе од различитих Јеврејских или грчких традиција Библије. Православни извори морају да теже усаглашавању са грчком традицијом. Тако на пример Елијах постаје ИлиЈа, Хосеа постаје Осија, Хабакук је Авакум

ЛШД Ићи

итд. Још једном Је неопходно да се нагласи да

16

целокупан Стари Завет има за хри-шћане најдубљи смисао и значај, а његово наЈпотпуниЈе испуњење Је у Христовом доласку и у животу Његове Цркве.

17

Прве књиге Светог Писма Новог Завета су четири еванђеља: светог Матеја, Марка, Луке и Јована. Реч еванђеље, дословно значи добра вест или блага вест. Еванђеља говоре о животу и уче-њу Исуса Христа, али ни једно од њих није био-графија у класичном смислу те речи. Еванђеља нису писана само да би испричала причу о Исусу. Њих су написали Христови ученици, који су по-сле Христовог васкрсења били испуњени Духом Светим - да би посведочили да је Исус из Назаре-та прави Месија - Христос Израиља и Спаситељ света.

У Православној цркви на часној трапези непрестано је положена не цела Библија, него само књига четири еванђеља. Ово Је сведочанство чињенице да је живот Цркве сконцентрисан у Христу, живом испуњењу закона и пророка, коЈи непрестано борави у Народу Божијем, у Цркви, присутношћу Светога Духа. Еванђеља светих Магеја, Марка и Луке, називају се синоптичким еванђељима, што значи да она „личе Једно на друго". По садржини и облику ова три еванђеља су слична, а највероватније су текстуално на известан начин међузависна, а још увек се међу научницима о томе воде расправе. Сва су написана у првој половини првог века, а текст сваког, укључујући и Јованово еванђеље, до-

шао Је до нас на грчком, језику на коме су и напи-сана, са могућим изузетком Матејевог еванђеља, коЈе Је, можда, било написано на арамеЈском Јези-ку, коЈим Је говориоИсусХристос. Синоптичка еванђеља држе се у основи истог реда причања. Свако почиње са Христовим крштењем од стране Јована и проповеђу у Галилеји. Свако од њих Је усредсређено на апостолско исповедање Исуса као обећаног БожиЈег Месије, са одговараЈућим догађајем преображења и Хри-стовог објављивања да Је неопходно да страда, да умре и да поново васкрсне трећег дана. Свако еванђеље се завршава приказом страдања, смр-ти, васкрсења и вазнесења Господњег,

Свети Марко Еванђеље светог Марка је најкраће, а можда је и прво од еванђеља, које је написано, иако је ово још предмет расправа. Његов писац није био један од дванаесторице апостола и опште Је мишљење да ово еванђеље преноси „предање" светог апостола Петра. Еванђеље почиње са Исусовим крштењем, позивом апостола и Исусовом проповеђу пропра-ћеном Његовим делима праштања и исцелења. У овоме еванђељу, као уосталом у свима, Исус се од самог почетка, своЈим ауторитативним речима и чудотворним делима, открива као Светац Божи-ји, Божански Син Човечји, коЈи Је разапет на кр-сту, и устао из мртвих доносећи свету Царство БожиЈе.

Свети Матеј Сматра се да Је Еванђеље светог Матеја, коЈи Је био један од дванаесторице апостола, било најра-није написано еванђеље. ПостоЈи мишљење да Је оригинал написан на арамејском Језику, а не на грчком, коЈи се задржао у Цркви. По опште прихва-ћеном мишљењу Матејево еванђеље је написано за еврејске хришћане, да би им се, на основу Светог Писма Старог Завета показало да је Исус, син Да-вида, син Аврама - истинити Месија, Христос, ко-ји је људима донео Царство Божије. Матејево еванђеље изобилује изводима из Ста-рог Завета. Оно почиње генеалогиЈом (родосло-вљем) од Аврама и причом о Христовом рођењу од Марије Дјеве у Витлејему. Потанко излаже Исусово крштење и кушање у пустињи, на што се надовезује позив ученицима, Христова проповед и делатност. У чувеноЈ Беседи на гори (гл. 5-7), у Матејевом еванђељу Је најдетаљниЈе изложено Христово учење. Уопште узев, текст Матејевог еванђеља се најдоследниЈе употребљава у богослужењима у Православној цркви, особито Блажена и Молитва Господња. Једино Је у овом еванђељу за-писана порука Христова својим ученицима, после васкрсења, да науче све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Ауха (28: 19).

Свети Лука Еванђеље светог Луке, који није био један од два-наесторице ученика, већ лекар, познат по своЈим ве-зама са апостолом Павлом, тврди да ће изложити казивање о догађајима - као што нам предадоше они који су од почетка били очевици и слуге Ријечи (1: 1-4). Заједно са

Делима апостолским, коЈе је та-кође написао свети Лука за извесног Теофила, ово еванђеље чини најпотпунију „историЈу" Христа и ра-не хришћанске Цркве. ЛукиноеванђељеЈединоодчетириканонскаева н-ђеља, има потпун приказ рођења Исуса и Јована Кр-ститеља. По предању, сматра се да је извор догађаја, које бележи Лука, била Марија, мати Христова. Потрсбно Јс да сс папомепе да поред четири ка-нонска еванђеља, коЈе је прихватила Црква као пра-ве сведоке Христовог истинитог живота и учења, постоје и многи други списи који потичу из раног хришћанског периода, који говоре о Исусу, особи-то о Његовом детињству, које Је Црква прихватила за аутентичне и истините. Ови се списи називају апокрифним (не треба их бркати са такозваним апокрифима Старог Завета), или псеудоепиграфа, што буквално преведено значи лажни списи. Еванђеље светог Луке је познато по детаљима у свом причању, а нарочито по свом писању о Хри-стовој великој бризи за сиромахе и грешнике. Не-ке параболе (приче) скрећу пажњу на опасност од богатства и самооправдања, а откривају велику Бо-жију милост према грешницима. Једино у еванђељу светог Луке се, на пример, налазе приче о митару и фарисеју, блудном сину и Лазару и богаташу. У еван-ђељу се веома наглашава да је Христос донео свету Царство БожиЈе, коЈе даЈе онима коЈи му следе у ње-говом страдању. ИзвештаЈ о Христовом Јављању после васкрсе-ња двоЈици ученика на путу за Емаус, где се поми-ње име само Једнога од ученика, налази се Једино у Лукином еванђељу и даје повод претпоставци да је други ученик био Лука.

Свети Јован Еванђеље светог Јована се сасвим разликује од синоптичких еванђеља. Оно је, без сумње, послед-ње написано, као дело вољеног ученика и апостола Христовог, настало краЈем његова живота у првом зеку. У већини православних верзија Библије, ово еванђеље је штампано пре осталих у црквеном еванђелистару као оно које се прво чита на Божан-ственоЈ литургији у ускршњој ноћи. Еванђеље по Јовану почиње чувеним Прологом . коме у Божанском Логосу Старог Завета препо-внајемо Исуса из Назарета, Реч БожиЈу, која у по-нетку бјеше у Бога, која бјеше Бог, кроз коЈу све ■:остаде (1: 1-3). Ова Реч Божија постаде тијело д као Исус, Син Божији, учини да Бог постане по-;нат људима. Он дарова свима коЈи веруЈу у Њега силу да учествују у пуноћи Његове благодати и пстине, и постану деца Божија (1: 14 и даље). Од првих страница овог еванђеља, одмах иза Пролога, у крштењу и позиву апостола, Исус Је приказан као Јединородни Син БожиЈи, као Меси-ја и Господ. Кроз цело еванђеље Он Је, на различи-те начине, поистовећен са Богом Старог Завета, добијаЈући име ЈА САМ, поред имена Јахве које је било Јављено МоЈсију, и јавља се код пророка и у лсалмима (види књигу I, Оучењу). Јованово еванђеље, поред Пролога, може да буде подељено у два главна дела. Први део је такозвана књига „знакова", приказ извесног

броЈа Исусових чудеса са детаљним „коментаром", који Га приказу-v као Месију и Господа (2-11). Ови „знакови" имају дубоко духовно и светотаЈинско значење за све ко-ји у Христа верују. Готово у свима се помиње вода, вино, хлеб, светлост, спасење народа, искључење из синагоге, опраштање грехова, лечење болести и васкрсење из мртвих. Стога се, понекад, сматрало да Је ово еванђеље било

стада, у Цркви је традиционално указивана посебна част апостолу и еванђелисти Јовану, који је назван Богословом. Друга половина Јовановог еванђеља је усредсређена на Христово страдање и његов значај за свет (11-21). Овде је најјасније и најдубље објашњено - у дугим расуђивањима, која долазе из уста самога Господа - учење о Христовој личности и о Његовом делу. Као што смо већ напоменули, Христос се дово-ди у везу и у јасне и тачне односе са Богом Оцем, Светим Духом и заједницом верних, Црквом. Он је Једно са Богом, који је као Отац већи од Њега, чије речи Он говори, чија дела Он завршава, чију вољу Он испуњава. Дух Свети, који од Оца исходи, сведочи о Њему у свету, а Он заувек борави у онима који су Његови вером и служењем Богу. У Јовановом еванђељу се приказ страдања донекле разликује од приказа у синоптичким еванђељима. Многи сматрају да се ради само о извесним разјашњењима и исправци. Има података и о васкрсењу, који су наведени једино у овом еванђељу. Традиционално се сматра да је задње поглавље књиге додатак већ завршеном еванђељу. У њему се потврђује да је апостол Петар, после троструког одрицања од Господа за време Његовог страдања, био поново примљен у апостолску заједницу. Можда је било неопходно да се овај додатак унесе у еванђеље да би се уклонило извесно неповерење према Петру од стране многих чланова Цркве. По предању Православане цркве, често израженом у црквеној иконографији, „четири жива ство-ра" из библијског Откровења: лав, во, човек и орао - су симболи четири еванђеља. Према класичном тумачењу, лик човека је симбол еванђеља по Матеју, лик вола, еванђеља по Луки, лава Марковог еванђеља, а лик орла Је симбол Јовановог еванђеља (Јез 1: 10, Отк4: 7). Четири еванђеља, узета заједно, али свако са сво-јим јединственим стилом и обликом, остају за сваг-да библијски центар Православне цркве.

Дела апостолска Свети Лука је написао књтуДела апостолских, намењену Теофилу, крајем првог века као други лео историје о Христу и Његовој Цркви. Књига по-чиње приказом Вазнесења Господњег и избором Матије, уместо Јуде, за члана Дванаесторице апо-:тола. Затим следи приказ догађаја, који су се деси- • ли

написано као „теолошко еванђеље", искључиво за оне који су - преко тајне крштења, даром Духа Светога и преко светог при-чешћа новопримљени у живот Цркве. Због садржине књиге „знакова" и опсежног ра-суђивања о Христу, о Његовом односу према Бо-гу Оцу, Светом Духу и члановима Његовог верног

на дан Педесетнице, када је обећани Свети Дух :ишао на Христове апостоле опуномоћивши их да проповедају еванђеље новог живота у васкрслом Спаситељу, народу Јерусалима. Прве главе књиге причају о првим данима Цр-кве у Јерусалиму и дају нам живу слику о првобит-ној хришћанској заједници изграђеној делатношћу апостола. Говори се како је народ крштаван и како ; е бивао обдарен даровима Светога Духа кроз покатање и веру у Христа и како је био постојан у својој привржености науци апостолској и заједници, и у ломљењу хлеба (причешће) и у молитвама (2:42). Пошто је описано мучеништво ђакона Стефа-на, првог мученика који је свој живот положио за Христа, Дела причају о обраћању гонитеља Савла v ватреног ревнитеља, апостола Павла, и извештавају о догађајима који су били повод да, директ-ном делатношћу Божијом, први незнабошци буду приведени Цркви. После тога следи приказ првих мисионарских делатности светог апостола Павла ; i Варнаве, а у чувеном петнаестом поглављу је описан први Сабор Цркве, који је одржан у Јерусали-му, сабор који је донео одлуку под којим условима незнабошци могу да буду примљени у Цркву, с обзиром на прописе Мојсијева закона, кога су се сви хришћани из јеврејства придржавали. Друга половина књиге описује мисионарску делатност апостола Павла у Сирији, Киликији. Макелонији и Грчкој и у повратку кроз Ефес до Јерусалима. Наводе се подаци о хапшењу апостола Павла v Јерусалиму и његова одбрана пред тамошњим властима. На крају књиге се описује пут апостола Павла у Рим на суђење, и завршава се обавештењем да у Риму Павле остаде пуне двије године у свом изнајмљеном стану, и примаше све који му долажаху, проповедајући Царство Божије и учећи о Господу Исусу Христу са сваком смјелошћу и неометано (28: 30-31). На литургијама Православне цркве од Ускрса па до Духова, читају се одељци изДела Апостолских. Одељци из њих се читају и на другим црквеним празницима, као на пример на дан светог Стефа-на. У Цркви је обичај да се изДела читају извесни делови на Велики Петак над Христовим гробом, а исто тако над телом умрлог свештеника поред одра пре његове сахране.

Посланице светог апостола Павла У Свето Писмо Новога Завета укључено Је и четрнаест писама, коЈа се зову посланице, а која се дриписују светом апостолу Павлу. Коментарисаћемо посланице по реду, како су нормално штампане v Библији на српском језику1 и како се читају то-ком црквене литургичке године.

Посланица Римљанима Свети апостол Павле је писао Римљанима посланицу из Коринта негде крајем педесетих година првога века. У њој је најформалније и најдетаљни-ie изложено учење светог Павла, које ми уопште имамо. Посланица је део Светог Писма, која се, без претходног приљежног проучавања, не може лако разумети. У овој посланици апостол Павле пише о одно-су хришћанске вере према неверницима, посеб-но према Јеврејима коЈи нису верници. Апостол додржава ваљаност и светост МоЈсиЈевог закона док страсно брани учење да спасење долази Једи-но кроз Христа, вером и благодаћу. Он уверљиво расправља о значаЈу јединства са Христом, преко крштења и дарова Светога Духа. Он упорно захте-ва да хришћани из незнабоштва имају снисходљи-вост према Израиљу, и позива неверне ЈевреЈе, са зеликим жаром и љубављу, да се накалеме на истиниту БожиЈу заЈедницу, која је у Христу Исусу, а :е и посланице. Датира се у средину друге половине пр-вог столећа. Свети Јован Је своју визију примио на острву, које се зове Патмос. Када је добио Божанску запо-вест да пише писма за Седам цркава Азије, он је био у Ауху, на дан Господњи (1: 4-10). Свака од се-дам порука Је садржала Христове речи за сваку по-јединачну цркву (2-4). После седам писама у књизи Откровења, апостол описуЈе своју визију Бога на трону у небесима, коме непрестано певаЈу химне анђели живи створови и двадесет четири старешине: Свет је, Свет, Свет Господ Бог Сведржитељ, Који бјеше и Који јесте и Који долази (4). После тога следе пророчанства о седам печата и седам анђела (5-11), и о женама

обученим у сунце, о Михаилу и његовим анђелима, у борби са драго-ном (12). Затим се ређају слике о звери, која излази из мора и о другоЈ звери која се подиже са земље (13). После тога су визиЈе о Јагњету и онима коЈе Је Господ спасао, са анђелима коЈи силазе са неба на земљу носећи седам чаша златних напуњених гневом (14-16). На то следи слика велике блуднице (17) са последњим пророштвом о паду великог Вавилона. На крају књиге Откровења се описује див-но виђење о спасењу са мноштвом благословених... који су позвани на свадбену гозбу Јагњета усред великог небеског скупа анђела, који певају славу Богу и Исусу, Његовом Логосу и Његовом Јагњету, Алфи и Омеги, Цару царева и Господару господа-ра. То Је слика Царства БожиЈег и Христовог, небе-ског Јерусалима, о коме су прорицали пророци у старини, у коме ће заувек владати праведници са Богом. (19-22) Алилуја! Јер се зацари Господ Бог Сведржитељ. Радујмо се и веселимо се и дајмо славуЊему, јер дође свадба Јагњетова и жена се његова

31

(црква) припремила... 7)

(19:6-

И видЈех небо ново и земљу нову, јер прво небо и прва земља прођоше, и мора нема више. И видјех свети град, Јерусалим нови, гдје силази с неба од Бога, припремљен као невјеста украшена мужу своЈему. И чух глас силни с неба коЈи говори: Ево Скиније Божије међу људима, и Он ће становати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима. ИБог ће ompmu сваку сузу из очиЈу њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође. (21:1-4) И рече Онај што cjedu на пријестолу: Ево све чиним новим. (21: 5) И рече UM: Сврши се. Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме бадава дати са извора воде живота. Који побједи, наслиЈедиће све ово, и бићу му Бог, и он ће ми бити син. (21:6-7) У раноЈ Цркви Је било оклевања да се књига От-кровења унесе у канон списа Новог Завета. Очигле-дан разлог за ово, била Је велика потешкоћа око тумачења апокалиптичких символа књиге. Међу-тим, пошто Је оваЈ документ носио име апостола Јована и био надахнут Духом Светим ради поуке и моралног усавршавања, књига Је, као последња, укључена у БиблиЈу, мада се из ње никада не чита-Ју делови као богослужбено штиво у ПравославноЈ цркви. Заиста Је веома тешко тумачити књигу Открове-ња, нарочито ако је неко невичан сликама и симво-лима апокалиптичких библиЈских списа, односно Старог Завета и Јудеохришћанског предања. Ме-ђутим, у Цркви, коЈа за своЈе верне, пружа увид у значење књиге, постоЈи и традиционални приступ њеном тумачењу. Погрешан је метод тумачења књиге Откровења, ако се многим визијама даје нека врста ексклузив-ног значења, њиховог поистовећивања са специ-фичним, конкретним историјским збивањима или лицима, те се тако промаши разумевање символич-ких значења многих слика, које је писац употребио држећи се библијских извора и извора предања.

Пре свега, писма упућена на седам цркава, имају историјско и универзално значење. Порука је јасна и односила се на ситуацију која је већ постојала у Цркви и која још постоји. На пример, многе стари-је цркве свих историјских времена могу се иденти-фиковати са Ефеском црквом. Цркве прогоњене могу се упоредиги са Црквом Смирне. Ако не мно-re - неке цркве у Америци баш сада - могле би се просуђивати према Цркви у Лаодикији. Седам пи-сама ће заувек остати као „прототип" цркава које ће постојати све до доласка Царства Христовог. Виђења и пророштва, које обухватају главни део књиге Откровења, представљају велику потешко-ћу, али, углавном, за оне тумаче који покушавају да на њих примене овај или онај историјски догађај или особу. Ако се општа визија и пророштво књи-ге сагледава као откривање односа између догађа-ја на небесима и догађаја на земљи, односа између Бога и човека, између сила добра и сила зла, тада, без обзира што ће многе потешкоће остати - неке ће ипак одмах нестати. У књизи Откровења, долази се до сазнања да је Царство Божијеувек изнад свега и пре свега. Исто тако човек сазнаје да се води непрестана борба из-међу праведника и зла. Постоје увек верници, који припадају Јагњету, које Оно увенчава царском кру-ном и царски одева, ради њихових победа. Увек по-стоје звери и змајеви, које треба победити. Велика блудница и велики Вавилон треба да буду заувек разрушени. Небески Јерусалим непрекидно дола-зи, али једног дана ће коначно стићи и крајња побе-да ће бити потпуна. Човек долази до сазнања да код символа и слика у књизи Откровења постоји универзалност и коначност и да на њих треба применити значења, која су већ откривена, обелодањена у списима Стаpor Завета. Тако, на пример, слика Вавилона сто-ји за свако друштво, које се бори против Бога, за сваку групу или лица, уједињена у злоћи или те-лесности. Слика блудништва универзално се при-мењује на оне који су покварени, пуни страсти и пожуде, неверни према Богу који их је створио и који их воли. Символичка нумерологија такође остаје константна, са бројем 666 (13: 18), на при-мер, који символизује апсолутну изопаченост, док ie број 7 символ пуноће. И број 144.000 (14: 3), као символ потпуне комплетности и пуни број спаше-них, резултат је множења 12 пута 12 - броја племе-на Израиљевих и броја апостола Христових. Тако се открива, кроз слике књиге Откровења, дубина продирања у универзалне духовне реалности, које су веће него било која посебна земаљска реалност. Увид у значење књиге зависи од Божијег надахну-ћа и чистоте срца оних који имају очи да виде и . ши да чују и ум вољан и способан да разуме. Књига Откровења има у Православно) црквк зелики литургички значај. Богослужење Цркве је традиционално, сасвим свесно, било формирано по узору Божанских и вечних реалности, откриве-

32

них у овој књизи. Молитва Цркве и њена мистична свечана обредност су истоветни молитвама и слављима у Царству небеском. Тако, у Цркви, са ан-пелима и светитељима, преко Христа Логоса и Јаг-н>ета, верни следбеници надахнути Духом Светим, ;абор спашених, подносе непрестано клањање и слављење Богу Оцу Свемогућему. (види књига II, 0 богослужењу) Без обзира што се књига Откровења никад не читау Православној цркви, она је сведок божанске зеалности, која је и сам живот Цркве. И Дух u Невјеста говоре: Дођи! И који нује нека каже Дођи. И ко је жедан нека дође, u ко хоће, нека узме воду живота забадава. Да, dohu ћу скоро (каже Исус Господ). Амин. Да, дођи Господе Исусе! (22: 17, 20)

33

Реч и дух И Библија и Црква сведоче да на свет Бог делује преко Своје Речи и преко Свога Духа. Бог је све створио Својом Речју и Својим Духом. Човека је створио по Својој божанско) слици

I

и прилици да би био саучесник у Његово) Речи и живео Духом Светим. Сав народ божи)и )е примио Реч Божију и Духа Божијег. Сви патријарси, проро-ци и апостоли об)авили су Реч, која им је дошла од Бога преко Духа Светог. Закон Мојсијев, пророци, псалми и сви списи Старог и Новог Завета, Реч су Божија, коју су људи записали и протумачили Ду-хом Божијим. Увек и свуда у Библији и у Цркви, Бог се открива

људима и дела у њима и у свету пре-ко Своје Речи и Свога Духа. Основна тврдња хришћанске вере и суштина ње-не благовести и живота )е да је Реч Божи)а постала човек, Исус из Назарета, Месија Израиљев, Господ и Спаситељ света. Исус из Назарета је божанска Реч у људском облику. Он је лична (ипостасна) Реч Божија, која бијашеу понеткуу Бога. Реч кроз коју је све постало (Јн 1: 2). Он )е нестворена Реч Бо-жија, ко)а је дошла патријарсима и пророцима, а у Библији се отеловила у писаном облику. Он је Реч Божија, који )е умро на крсту и васкрсао из мр-твих. Он је Глава Цркве, која је Његово Тело, и Цар Царства Божи)ег. Он је Реч Божија, са којом и кроз коју Дух Свети долази у свет. Свети Дух Божији долази од Оца преко Сина, оваплоћене Речи Божије лично људима. Он долази онима који у Христа верују и припадаЈу Му вером, покајањем и крштењем у Његово) Цркви. То )е она) Дух који је сишао на апостоле у дан Педесетнице. чијом силом је свет створен и одржава се. То )е Дух кога је Бог удахнуо људима да би живели сагласно Његовој божанско) прилици. Он је Дух који је на-дахнуо Закон и пророке, као и целокупно Свето Писмо, обезбедивши да оно буде написано, очу-вано и тумачено у животу верних. То је онај исти Дух, који борави у Цркви и омогућава пуноћу њеног светотајинског и духовног живота. Он )е Дух Божији, који је својом присутношћу у људима и све-ту, залог и обећање доласка Царства Божи)ег. Он је свети Дух Божији, ко)и ће једном, у Дан Господњи, испунити све створено присутношћу Божијом. Тако, целокупна творевина, спасење л прослављење света, све оно што ми називамо историјом спасења - зависи од Бога, Његове Речи и Његовог Духа Светога, Најсветије Тројице, хоја у Цркви и у Царству Божијем испуњава све у :вему (Еф 1: 23; види књигу I О учењу и књигу II О богослужењу).

Преисторија Библија почиње са причом о стварању света и човека. Мада Библија често набраја поколења људи од стварања Адама (Дневника 1: 1, Лк. 4: 38), историја спасења, у правом смислу те речи, почи-ње са Авраамом, праоцем Израил>а и првим прет-ком Христа „по телу". Прича о стварању, особито Адама и Еве, пружа божанско откровење о апсолутној Божијој суверености над свим створеним. Она прича о доброти свега што постоји, о узвишености човека изнад свих осталих бића. Прича говори да порекло зла не лежи у Богу него у Његовом најсавршенијем створу, чије је СЛОГЈОДНО дело греха донело свету поквареност и смрт. (види књигу I Оучењу) У књизи Постања главе од 1 до 11 зову се преисторија спасења, јер са малим изузецима - као што је прича о праведном Ноју - ове главе, готово искључиво, говоре о греху. Оне почињу са првобитном побуном човека против Бога и причају да је прво дело човеково било - братоубиство. Оне извештавају о Божијој тузи што је створио свет када је видео да је неваљалство људско на

земљи велико и да су све мисли срца њихова свагда само зле (6: 5-12). Ове главе се завршавају символичким приказом крајње човекове дрскости када тражи: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име...{Пост 11: 4) Причом о Вавилонској кули, показана је човекова горда обе-сност, која је завршила деобом народа, њиховом распршеношћу по свему лицу земљину (Пост 11: 9). Преисторија спасења, прича о греху, су првобит-ни протусимболи спасења у Христу. Догађаји ових првих поглавља Библије, пре позива Авраама, на-лазе своје право тумачење у спасоносном догађају Христова доласка и доласка Духа Светога у новом и коначном Божијем савезу са Својим Народом. Христос је истинити Адам. Првобитни Адам је био само слика Онога који ће доћи (Рим 5: 14). Јер као што у Лдаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживЈети. Тако Је и написано: Пр-ви човЈек Адам nocmade душа жива, а посљед-њи Адам, дух који оживљује. Али ниЈе прво духовно, него душевно, потом духовно. Први човјекЈе од земље, земљан. Други Је човјек Господ са неба. Какав Је земљани, та-кви су и земљани. И какав је небески, такви су и небески. Икао што носимо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога. (l.Kop 15:21-22, 45-49) Реч Адам долази од јеврејске речи „адама", што значи земља. Реч Христос, на јеврејском Месија, значи помазаник Божији. Као што је Христос но-ви Адам, тако је и Његова мати Марија, нова Ева, iep је она „мати свих живих" што је значење имена датог Еви у оригиналу, помоћник човека (Пост 3: 20). Библијски символизам се продужава и у Цр-кви Христовој, која је истинити ковчег спасења, у коме се спасава свако живо биће (Пост 6: 19, 1. Пт 3: 20-22). И догађаји Педесетнице су налич-ie трагедије Вавилона, када су, силаском Светога Духа на Христову Цркву превазиђене све људске поделе, када је све људе са свих крајева земље, Бог у Христу ујединио. На тај начин је преисторија човековог греха про-тусимвол његове праведности у Богу, остварене у Христу „чеду Аврамовом", у чијој деци је Бог благо-словио сва покол^ења земље (Пост 12: 3).

поверење у Бога. Он се покоравао Његовој вољи. Отишао је у брда да закоље свога сина. Бог га је зауставио и на место Исака поставио овна рекавши: Сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, ради мене. (Пост 22: 12) И поново му је Бог дао обећање. И благословиће се у сјеме-ну твојему сви народи на земљи, кад си послушао гласмој. (Пост 22:18) Жртвовање Исака није само сведочење Аврамо-ве вере. То је такође посебан знак самога Бога да оно што Он чини не дозвољава да учини први и најистакнутији из Његовог Народа. Никакав ован није стављен на место Сина Божијег, Његовог једи-ног Сина Исуса, када је жртвован на крсту за гре-хове света. У Аврамовом животу је дат праобраз и савршеног Христовог свештенства. То је свештенство Мелхиседека, Цара Мира. То је свештенство у коме се жртвује - хлеб и вино. То је свештенство које је старије од свештенства Левијева свештенство Месијино, који је свештенику векове no чинуМел-хиседековом (Пс 110: 4, Јев 5-10).

Историја спасења, с правом тако названа, почи-ње са Аврамом, кога је Бог прозвао Авраам, што значи отац многих. Авраам је био први патријарх народа Израиљевог. Реч патријарх значи отац на-рода. У личности и животу Авраама као праобраз су приказани догађаји спасења света од стране Христа у Новом Завету. Аврааму је Бог дао прво обећање о спасењу свих народа света, и са њим је закључио вечни савез о верности: И рече Господ Аврааму: udu из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти ја показати. И учинићу од тебе ве-л ики народ, и благословићу те, и име твоје про-славићу, и ти ћеш бити благослов... и у теби ће бити благословеиа сва племепа на земљи. (Пост 12: 1-3, види такође 17: 1-8, 22: 1-18) Обећање Аврааму се испунило у Исусу Христу. Он је потомак Израиљевог првог оца у коме су бла-гословена сва поколења света. Тако пева и Марија, Мајка Исусова, у време очекивања Спаситељевог рођења, да ће је сва поколења називати благосло-веном, јер је испуњење дошло од Бога, као што говори оцима нашим, Аврааму и сјемену његову до вјека (Лк 1: 55, види и песму Захарије код Луке 1: 67-79). Кроз целокупан Нови Завет се провлачи тврдња да је Божије обећање Аврааму испуњено у Исусу. Аврааму пак и сјемену његову речена бише обећања. Не каже: и сјеменима, као за многе, него као за једно: и сјемену твојему, које је Христос. (Гал 3: 16) Вера Авраамова је прототиц за све оне који су у Христу били спашени вером. Нови Завет наглашава веру као неопходност за спасење. Авраам је узор ове вере. И вјерова Авраам Богу, u то му се урачуна у праведност. (Пост 15: 6, Рим 4: 3) Авраамова вера је била удружена са његовим де-лима, и изражена кроз његова дела. Авраам, отац наш, не оправда ли се дјелима кад принесе Исака сина својега на жртвеник? Видиш ли како је вјера садјејствовала дјелима његовим, и кроз дјела усавршила се вјера? И испуни се Писмо које говори: Авраам повјеро-ва Богу и прими му се у правду, и пријатељ Бо-жији, назва се. Видите ли, дакле, да се дјелима оправдава човјек, а не само вјером? (Јак 2: 21-24) Заповедајући му да принесе свога омиљеног си-на Исака као жртву паљеницу, Бог је проверавао Авраама. Авраам је веровао и имао

36

77

Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који мурече: Син мој јеси ти, ја те данас родих. Као што и на другом мјесту вели: Ти си свештеник вавјек по чину Мелхиседекову. Ону дане земаљског живота својега са силним вапајем и сузама принесе молитве и прозбе Ономе који јемогао да га спасе од смрти, и услишен због побожности своје. Иако бијаше Син, преко страдања научи се послушности. И показавши се савршен, постаде свима који су му послушни узрок спасења вјечнога, наречен од Бога Првосвештеник no чину Мелхиседекову. (Јев 5: 510) Јер тај Мелхиседек, цар Салимски, свештеник Бога вишњега, који срете Авраама кад се враћаше после пораза царева, и благослови га. Коме Авраам даде и десетак од свега, он Је no значењу свога имена прво цар правде, а потом Је цар Салимски, то Јест, цар мира, без оца, без матере, без родослова, нити му дани имаЈу почетка нити му живот има свршетка, и као сличан Сину Божијему ocmaje свештеник без престанка. (Јев 7: 13) НајпрефињениЈе откровење Новога Завета, о СветоЈ ТроЈици, има своЈ праобраз у Авраамовом

животу. То Је позната посета троЈице анђела Божи-Јих Аврааму под храстом МамриЈским. ПослиЈе му се јави Господ у равници Мамријској кад сЈеђаше на вратима пред шатором своЈим у подне. Подигавши очи своЈе погледа, и гле, три човјека стајаху према њему. Иугледавши их, потрча им у сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље. Ирече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немоЈ проћи слуге својега. Да вам донесемо мало воде и onepume ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом. И изнијећу мало хљеба, те поткриЈепите срце своје, na онда пођите, кад идете поред слуге својега. Ирекоше: учини што си казао. (Пост 18:1-5) Авраам ословљава троЈицу анђела као Једнога, називаЈући их Господ. Они Једу у његовом присуству и претсказуЈу рођење Исаака од Саре, у њеним старим годинама. У овоЈ посети Бога Аврааму, Православна црква види праслику потпуног откривања Свете ТроЈице у Новоме Завету. Пошто се Бог Отац и Свети Дух не могу насликати, православна иконографија их је традиционално сликарски приказивала као Свету ТроЈицу у облику три анђела, коЈи су посетили Авраама. НаЈ-чувенија икона Свете ТроЈице, она коЈу Православ-на црква богослужбено употребл>ава на празник Педесетнице, Јесте она коју Је насликао свети Ан-дреЈ Рубљов, ученик светог СергиЈа Радоњешког у РусиЈи, у четрнаестом веку. На таЈ начин Је спасење света, коЈе Је дошло у Христу, било у духу унапред замишљено у Авраамовом животу, као што су и хришћанско учење о вери и делима и хришћанска откровења о жртви, свештенству, па чак и о СветоЈ ТроЈици. Заиста сва-ки аспект завета у Христу МесиЈи, у Аврааму Је на-шао своЈ праобраз или Је био проречен.

Пасха Централни догађај целокупне историје Старог Завета је пасха и излазак (ексодус). Авраамов син Исак је био отац Јакова, кога је Бог назвао Израиљ, што значи онај који се борио са Богом (Пост 32: 28). Бог је своје обећање обновио Исааку и Јакову и тако је са њима продужио савез, који је учинио са Авраамом. Јаков је имао дванаест синова, који су постали началници дванаест племена дома Израиљева. Ја-ковљеви синови су продали свог најмлађег

37

79

брата 1осифа у ропство у Египат. С Божијом помоћу, Јо-сиф је задобио милост код египатског фараона и постао велика личност у Египту. У време глади су Јосифова браћа отишла у Египат за храну Јосиф их је препознао и цео народ Израиља довео код себе у Египат. Када је Јосиф умро, Египћани су читавих четири стотине година држали народ Израиљски у ропству. (види Постање 24-50) Бог је поставио Мојсија да Његов народ ослобо-ди из окова египатских. Он се Мојсију појавио у купини која гори и открио му своје име. И Господ рече Мојсију: ЈА САМ ОНАЈ ШТО ЈЕСТ. Ирече: тако ћеш казати синовима Израиљевим: који Јест, он ме посла к вама. И опет рече Бог Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим; Господ Бог отаца ваших, Бог Авраамов, Бог Исааков u Бог Јаковљев посла ме к вама. То је име моје до вијека, и mo је спомен мој од кољена до кољена. (Изл 3: 1415) Мојсије се вратио у Египат и после много проблема са египатским фараонима и после многих неприлика, које је Бог послао на Египат, извео је народ Израиљев из ропства. Ексодус - што значи бежање, одлазак или излазак - из Египта, који се десио ноћу, назван је Пасха. Бог је, преко Мојсија, наредио Израиљцима, да одаберу јагањце, закољу их и са мало њихове крви

38

79

пошкропе довратнике и надвратнике својих кућа. Стојећи, обучени и спремни за бег, требало је да ноћу поједу своје заклане јагањце. И овако jedume: опасани, обућа да вам је на ногама и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи. Јер ће проћи по земљи ми-сирској ту ноћ и побиће све првенце у земљи Мисирско) од човјека до живинчета, и судићу свијем боговима мисирским, Ја Господ. И крв она биће вам знак на кућама, у коЈима ћете бити. И кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убиЈати по земљи Мисирско). И тај ће вам дан 6umu за спомен, u празноваћете га Гоподу од кољена до кољена. Празнујте га законом вјечним. (Изл12: 11-13) Тако су настали Пасха и Ексодус. Бог је ноћу побио египатску прворођенчад. Куће, означене кр-вл>у, биле су поштеђене када је Господ пролазио. За време настале узбуне, Израиљци су почели да беже. Пут их је водио преко Црвеног мора. У то време, египатски коњаници су били у потери. На мору, Мојсије се помолио Господу. Подигао је свој штап, управљен према мору и Господ узби море вјетром источним, који јако дуваше цијелу ноћ, и осуши море, и вода се растави... (Излазак 14: 21) Израиљци су пешице прешли преко мора. Египат-ски гониоци са кочијама, били су ухваћени у вода-ма мора и потопљени. И видје Израиљ силу велику, коју показа Го-спод на Мисирцима и народ се побоја Господа, и вјерова Господу и Мојсију слузи његову. (Изл 14: 31) У пустињи, на другој страни мора, народ Израиљев је почео да гунђа. У пустињи није било ни хране ни воде. Мојсије се помолио Господу и Он је обезбедио народ са водом и дао му ману, хлеб не-бески, да једе (Изл 15-16). Бог је водио народ кроз пустињу, а пут је показивао или облак или ватрени стуб. На гори Синај, Мојсије је од Господа примио Десет Божијих заповести и морални и обредни за-кон. Тада је Господ говорио Мојсију лицем к лицу, као што човјек говори са својим пријатељем (Изл 33: 11). Мојсију је било дозвољено да види славу Божију, у диму и облаку на врху планине, а и он сам је сијао од величанства Божијег (Изл 34: 29). Мојсију није било дато да пређе Јордан и да уђе у земљу обећану. Умро Је и сахрањен близу брда Не-бо у земљи Моавској. Одавде је само погледао на обећану земљу, у коју је народ увео његов наслед-ник Исус Навин. Пасха и ексодус (излазак) су били централни до-гађај историје Израиљеве. На њих су се подсећала сва поколења као на велики знак Божије верности и милости према своме Народу. Догађај је био опе-ван у псалмима, а пророци су га се сећали. Он Је био прослављан сваке године

39

I

заЈедно са Педесет-ницом, као главним слављем БожиЈег Народа. А доследно томе, то је био и главни догађај Старога Завета, коЈи је требало да се испуни, савршено и вечно, у време Христа, Месије Божијег. Коначно значење и универзални циљ Пасхе и ексодуса су откривени и осмишљени у Исусу Христу. Сам Исус Христос је Нова Пасха. Он је пасхално Јагње, које је заклано за избављење и ослобође-ње свих људи и целог света од сила зла. Стварни фараон је ђаво. Он држи људе у ропству. Стварни ослободилац је Исус. Он изводи људе из ропства греху и смрти и уводи их у обећану земљу, у Цар-ство Божије. Док народ пролази кроз пустињу живота у овоме свету, Христос их храни истинитим Хлебом Живота и истинитим хлебом небеским. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Није вам Мојсије дао хљеб са неба, него Отац мо) даје вам истинити хљеб. Јер хљеб )е БожиЈи она) који силази с неба и даје живот свијету. Тада му рекоше: Господе, дај нам сваг-да ma) хљеб. А Исус им рече: Ја сам хљеб живо-ma: Koju мени долази неће огладњети, и који у мене вЈерује, неће никад ожедњети. Него вам рекох: И видјели сте ме, и не вјерујете. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који дола-зи мени, нећу истјерати напоље. Јер сам сишао са неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме је послао. А ово је воља Оца, који ме по-сла, да све што ми Је дао ништа од тога не из-губим, него да то васкрснем, у последњи дан. Ја сам хљеб живота. Оцеви ваши једоше ману у пустињи, и помриЈеше. Ово јехљеб, коЈи силази с неба: да коЈи од њега Једе неумре. Ја сам хљеб живота, коЈи сиђе с неба; ако ко Једе од овога хљеба, живЈеће вавиЈек; и хљеб коЈи ћу Ја дати тијело Је моЈе, коЈе ћу Ја дати за живот свије-та... Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела Сина ЧовЈечјега и не пијете крви Његове, немате живота у себи. Koju Једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и Ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Јер тијело моје истин-ско ЈеЈело, и крв моја истинско Је пиће. Koju Једе моје тиЈело и пијемоју крв,умени пребива ијау њему. Као што мене посла живи Отац, и ја жи-вим ради Оца. И KOJU једе мене, u он ће живјети ради мене. Ово Је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши Једоше ману, и помриЈеше; који једе хљеб овај живјеће вавијек. (Јован 6: 32-59) Исус Је Једини хлеб небески, Он је Једина вода живота. Они коЈи од Њега пиЈу, никада неће ожед-нити. Ко Је жедан нека дође мени и nuje. Који у мене вјерује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће ријека воде живе. (Јн 7: 37-38) ... и који nuje од воде коју ћу му ја дати, неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му

83

дати, постаће у њему извор воде, коЈа тече у живот вјечни. (Јн 4:14) Свети апостол Павле, говорећи о изласку и о сте-ни у коју је ударио МојсиЈе и из које Је потекао из-вор воде, каже Јасно да се то односи на Христа. И нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бијаху и сви кроз море прођоше, и сви се у Мојсија крстише у облаку и мору. И сви ucmo јело духовно једоше; u сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене ко-ја их Је слиЈедила, а стијена бјеше Христос. (1. Кор 10: 1-4) Тако Је Исус Христос испунио пасху и ексодус, у збивањима свога живота. Испуњење Је достигло врхунац за време Његовог распећа и васкрсења, Исус Је био убиЈен за време празника Пасхе да би показао да Је стара пасха завршена и да је нова от-почела. Када Је у храму било клано пасхално јагње, Исус, Јагње Божије, био је прикиван на крст, изван зидина града. Када се прослављао велики дан Пас-хе, а то Је била субота, дан одмора, Исус Је мртав ле-жао у гробу, одмарајући се од Светога посла. У дан после суботе у зору, први дан седмице, дан прво-битног Божијег стварања, Исус Је устао из мртвих, Све се ово десило да би се испунила Нова Пасха, Нови излазак (ексодус), не из Египта у Ханаан, него из смрти у живот, из покварености у праведност, из таме у светлост, са земље на небеса, од сатанске тираније у славну слободу Царства Божијег. Смрт и васкрсење Христа су истинита пасха-ексодус На-рода БожиЈег. Они коЈи су обележени Христовом крвљу, поштеђени су од посете смрти. Натајној вечериса своЈим ученицима, којаје била пасхални обед, Исус Је свечано огласио славље Нове Пасхе. Он Је рекао ученицима да неће више одржавати празник пасхе као успомену на стари ексодус. Они ће сада одржавати пасхално славље као успомену на Њега. Јер Ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад бјеше предан, узе хљеб, и захваливши преломи и рече: Узми-те, једите, ово Је тијело моЈе, које се за вас ло-ми. Ово чините у мој спомен. Исто тако u чашу, no вечери, говорећи: Ова је чаша Нови Завјет у моЈој крви. Ово чините кад год nujeme, у мој спомен. Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу об-јављујете, докле не дође. (1. Кор 11: 23-26, такође види код Мт 26: 26-29, Мк 14: 22-25, Лк 22: 14-19) У истој посланици апостол Павле каже и ово: ...Христос наша Пасха, жртвова се за нас. Зато да празнујемо не у квасцу старом ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хљебовима искрености и истине. (1. Кор 5: 7-8) У Новој Пасхи ХристовоЈ Је од велике важности и нови дар Божанског закона, закона који није записан на каменим плочама, него на л>удским срци-ма и то самим Духом Светим Божијим.

40

(види: 2. Кор 3, Јер 31: 31-34, Јез 36: 26-27, Јл 2; 28-29) Закон коЈи Је дат МоЈсиЈу на брду СинаЈ, испуњен Је у време МесиЈе коЈи Је дао Духа Светога Христовим ученицима, у горњој соби, на празник Педесетнице. У Старом Завету Је ово био празник примања закона, педесет дана после пасхе. (Дап 2.). И тако, Још Једном, у време МесиЈе, стари дога-ђаЈи су испуњени у новим и коначним: Спол>ашњи МоЈсиЈев закон испунио Је унутаршњи закон Хри-стов, савршени закон, закон слободе (Јк 1:25, 2:12), закон Светога Духа (Рим 8: 2). Јер законДуха живота у Христу Исусу ослободи ме од закона гријеха и смрти. Јер што закону бјеше немогуће, пошто бјеше ослабљен тијелом, Бог, пославши Сина свога у обличју тијела гријеховнога и због гријеха, осуди гри-јех у тиЈелу. Да се правда закона (Мојсијева) испуни у нама, који не живимо no тијелу него no Духу. (Рим 8: 2-4, види и 2. Кор 3, Гал. 3-5) А апостол Јован пише: Јер закон је dam кроз Мојси-ја, а правда и истина кроз Исуса Христа (Јн 1-17). О потпуном испуњењу и усавршењу пасхе ексодуса Старог Завета у време МесиЈе, потребно Је напоменути да прелазак Јордана и улазак у обећану земл>у, одговара крштењу у Христу и преласку у Царство Божије. Вреди напоменути и то да онаЈ коЈи Је прешао Јордан и увео народ у земљу у којој тече мед и млеко, није био МоЈсиЈе него Јошуа, чи-Је Је име на грчком Исус, и коЈи Је био праобраз Онога коЈи треба да дође са истим именом, што значи Спасител>, Онај који Је своЈу мисиЈу отпочео крштењем у реци Јордан, доносећи нам Царство БожиЈе. Према томе, сваки вид старе пасхе-ексодуса Је извршен у Христу, савршено, потпуно и за свагда. Све се ово обнавл>а и оживл>ава сваке године у Цр-кви ХристовоЈ на Ускрс и Педесетницу (Духове) и сваке Недеље, Дана Господњег. Кад год се сабе-ре Црква, она свечано прославља савршену пасху Христа, Јагњета БожиЈег, коЈи Је такође и онаЈ ЈА САМ коЈи постоји савечно Богу Оцу и Светоме Ду-ху, коЈе Је било заклано за живот света. (види књи-гу I О Учењу и књигу II О Богослужењу)

Царство Цар свога Народа у Старом Завету, био је Бог. Али, у жељи да буду као и други народи, Израиљци су молили Господа да им да цара, као човека. Тада се скупише све старјешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму. Ирекоше му: Ето, mu cu ocmapuo, а CUHOBU твоји неходе твојим путевима. Зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа. Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара da нам суди. И Самуило се помоли Богу. И Господ рече

83

Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе, него мене одбацише да не царујем над њима. Како чинише од онога дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, no свијем тијем дјелима чине и теби. Зато сада послушај глас њихов; али им добро засвједочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима. (1. Сам 8:4-9) Тако је Самуило набројао народу све што ће му се десити ако буду живели као остали народи, када буду имали човека за свог цара. Њихове синове ће цар слати у рат. Он ће наредити да цео народ ради за њега. Он ће узети њихове најбоље животиње и њихову жетву. Он ће учинити да му народ робује. Па ћете онда викати ради цара својега, којега изабрасте себи. Али вас Господ неће онда услишити. Али народ не хтје послушати ри-јечи Самуилове, и рече: Не. Него цар нека буде над нама. Да будемо и ми као сви народи; и не-ка нам суди цар наш и иде пред нама и води на-шератове. А Самуило чувши ове речи народне каза Господу. ИГоспод рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. (1. Сам 8: 18-22) Израиљ је добио свога цара. Први је био Саул, који је полудео. Други је био Давид, пастир, који је добро владао. Трећи, Соломон бејаше познат због своје мудрости, саградио је храм Богу у Јерусали-му. И тада Је дошло до деобе царства на царство Израиљево и царство Јудино, до међусобних свађа због њихових грехова, а као резултат свега било је робовање разним страним силама, чега се народ није никада коначно ослободио. Псалми и пророци Старог Завета непрестано су опомињали Народ Божији на стварност да је једи-но Господ цар. Једини Он је пастир свога Народа, Једини Он је онај који влада и коме треба служити и покоравати Му се. Узвисићу те, Боже мој и царе мој, благосиљаћу име твоје од вијека до вијека. Сваки ћу те дан благосиљати, и хвалићу име твоје до вијека и без престанка. Велик је Господ и ваља га славити, и вели-чанство његово неможе се досегнути. Нека те славе, Господе, сва д/ела твоја и све-ци твоји нека те благосиљају. Нека казују славу царства твојега, и силу твоју приповједају. Да би јавили синовима људским силу твоју високу славу царства твога. (Пс 145:1-3,10-13) Пророци су позивали све земаљске цареве, naстире Израиљеве, да се покају пред Царем небеским, али су њихове речи већином, биле од мале користи. Onem ми дође ријеч Господња говорећи: Сине човјечји, пророкуј против nacmupa Израиље-вих, пророкуј и реци тим пастирима: Овако вели Господ: Тешко пастирима Израиљевима који пасу сами себе! Прелетину

41

једете и вуном се одијевате, кољете товно, стада не naceme. Слабе не кријепите и болесне не лијечите, ра-њене не завијате, одгнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим звјерима пољским. Овце моје лута-ју по свимгорама и по свим високим хумовима. И по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи. (Јез 34: 1-6) Псалми и пророци Старог Завета су предсказали и време када ће Господ владати директно своЈим Народом. Он ће бити Пастир свих народа, он ће владати преко Месије - Цара, који ће доћи из дома Давидова и Царству његовом неће бити краЈа. Јер нам се роди дијете, син нам се даде, које-му је власт нарамену и име ће му бити: дивни, савјетник, Бог силни, отац вјечни, кнез мира. Без краја ће расти власт и мир на пријесто-лу Давидову и у царству његову да се уреди и утврди судом и правдом од сада до вијека. То ће учинити ревност Господа над војскама. (Ис 9: 6-7) И, гле, иду дани, говори Господ, у коЈе ћу по-дигнути Давидову клицу праведну, коЈа ће ца-ровати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи. Уњегове дане спашће се Јуда, и Изра-иљ ће становати у миру, и ово му Је име коЈим ће се звати: Господ правда наша. (Јер 23: 5-6) А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудинијем, из тебе ће ми изаћи који ће бити господар у Израиљу, којему су изласци од почетка, од вјечниЈех времена. За то ћу их оставити докле не роди она која ће родити; тада ће се остатак браће његове вратити са синовима Израиљевим. ИстаЈаће u пашће ux силом Господа своЈега. Иони ће наставити, јер ће он тада бити велик до крајева земаљских. (Мих 5: 2-4) Јер овако вели Господ Господ: ево ме, ја hy тражити овце своЈе и гледати их. Као што пастир тражи стадо своје кад Је код оваца својихраспршанијех, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свијех мЈеста када се распршаше кад бијаше облачно и мрачно. Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ. Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окријепити, а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право. (Јез34: 11-12, 15-16) Радуј се много, кћери Сионска, подвикуј, кће-ри Јерусалимска. Ево цар твој иде к теби, пра-ведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричину. Он ће казати мир народима, и власт ће му

83

бити од мора до мора и од риЈеке до краЈева земаљских. (Зах 9: 9-10) Цар коначног Царства БожиЈег је Исус Христос. Он је Једини Пастир и Господ. Он Је Онај „чијем царству неће бити краја". Анђео Гаврил Је говорио МариЈи, објављуЈући Његово рођење: Он ће бити велики, и назваће се СинВишње-га и даће Му Господ Бог пријесто Давидов оца његова. И цароваће над домом Јаковљевим ва-вијек, и царству његову неће бити краЈа. (Лк 1: 32-33) Целог свог живота Је Исус припремао вечно Царство Божије. Дошао Је да ово Царство донесе људима. Он је син Давидов, коЈи ће владати за сваг-да. Он Је ТаЈ коЈи Је обЈавио радосну вест (еванђе-ље) Царства Божијег. (Мт 4: 23; 9: 35). И упитан од фарисеја, када ће доћи Царство БожиЈе, он им одговори и рече: Царство Божије неће доћи на видљив начин. Нити ће се рећи: Ево га овдје или ено га ондје; јер гле, Цар-ство Је БожиЈе унутра у вама. (Лк 17: 2021)

42

83

Царство Божије је у људима, када је Христос присутан. Он Сам је Цар, који даје Царство Божије онима који су Његови. Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство. (Лк 12: 32)

I

А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим. А ја вама завјештавам Царство, као што Отац мој мени завјешта, да једете и пијете за моЈом трпезом у Царству моме... (Лк 22: 2830) Све Христове проповеди и параболе у вези Цар-ства Божијег, говоре о Њему као Цару. Они који верују у Исуса и покоравају Му се, владаће са Њим у Његовом царству, које је припремљено од поста-ња света за оне који Га љубе (Мт 25: 34). Његово Царство је вечно царство, које није од овога света, него Царство Бога Оца (Јн 18: 36). Еванђелске приче о Христовом распећу, дају Христу улогу Цара. Сва исмејавања и мучења Ису-са, односила су се на Њега као на Цара јеврејског. То је била и оптужба против њега и кривица која је била прикуцана на крсту. И тако, да би иронија била потпуна, Писмо је било испуњено и у Пилато-вим речима када је, ставивиши Христа на оптуже-ничку клупу, објавио народу: Ево, (то је) ваш цар! (Јн 19:14) Исус је Цар. Он је једно са Богом, Царем царева и Господарем господара (1. Тим 6: 5). Он је Онај који је високо уздигнут изнад власти и сила, пред Којим ће се свако колено приклонити на небесима и на земљи и под земљом (Фил 2: 911, Еф 1: 20-23). Христос је Онај који ће на крају века, када дође у царству своме са свим небеским силама - уништи-ти свако зло и за увек ће владати свим створеним, као што су пророци прорицали.

И показа ми ријеку воде живота, бистру као кристал, која излази из приЈестола БожиЈег и Јагњетовог. Насред трга његова и с обје стране ријеке Дрво живота, које рађа дванаест родова, дајући свакога мјесеца свој род, и лишће од дрвета бијаше за лијечење народа. И више неће бити никаква проклетства; и при-јесто Божији и Јагњетов биће у њему, и слуге Његове служиће Му. И гледаће лице Његово, и Име Његово биће на челима њиховим. И ноћи неће бити више, и неће требати свЈетиљке, ни свЈетлости сунчане,јер ће их обасјавати Го-спод Бог и цароваће у вЈекове вјекова. (Отк 22: 1-5)

...и Јагње (Христос) ће их победити, Јер је Господар над господарима и Цар нада царевима, и они који су с Њим позвани и изабрани и вјерни. (Отк 17: 14)

43

И видЈех небо отворено, и гле, коњ биЈели, и Онај коЈи cjedu на њему зове се Вјечни и Истинити, и по правди суди и ратује; А очи су му као пламен огњени, и на глави његовоЈ круне многе, и има Име написано, које нико не зна до Он сам. И обучен је у хаљину црвену од крви, и Име се његово зове: Аогос Божији. ИвоЈске небеске иђаху за њим на коњима бијелим, обученеу свилу биЈелу и чисту. И из уста његових излази мач оштар с обје стране, да њиме порази незнабошце; и Он ће их напасати с палицом гвозденом, и он гази кацу вина љутога гњева Бога Сведржитеља. И има на хаљини и на бедру Име написано: Цар царева и Господар господара. (Отк 19:11-16)

93

Свештенство Говорећи о Аврааму, напоменули смо да је Исус Христос свештеник вечити по чину Мелхиседеко-ву. Као вечити свештеник, Христос је истовреме-но свршетак и испуњење старозаветног свештен-ства Аевита. У старом Завету, Бог је наредио Мојсију да сагра-ди шатор са светиштем ради обављања богослуже-ња и жртава. И нека ми начине светињу, да међу њима наставим; Као што ћу ти показати слику од шатора и слику од свијех ствари његовијех, тако да начините. (Изл 25: 89) У шатору је било светиште окружено двориштем. У светишту је била светиња над светињама. Био је направљен посебан ковчег, окружен са два херувима у коме су се налазиле таблице завет-ног закона. Ковчег је био постављен у најсветијем месту. Изнад ковчега завета је било посебно седи-ште са кога се Мојсеј обраћао народу. (Изл 25: 19-22)

стопица од мједи. И начини олтар од дрвета ситима, пет лаката у дужину и пет лаката уширину, че-твероугласт да буде олтар, три лакта висок. И на четири угла начини му рогове, из њега да излазе рогови, и оковаћеш га у мјед. (Изл 26: 31-27: 2) Свештеници у светишту су били Левити, људи из племена Левијева. И mu узми к себи Арона брата својега са си-новима његовијем између синова Израиљевих да ми буду свештеници, Арон и Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар, CUHOBU Аронови. (Изл28:1) Бог је заповедио да се за свештенике направе специјална одјејања, да их носе када служе у свети-шту. (Изл 28) Такође је наредио да се припреми по-себно уље и са њим помажу сви култски предмети у шатору, а и свештеници да се помажу. И тамјан, којим се кадило у светишту, био је посебан. Тако ћеш их (намештај и предмете) освети-ти, те ће бити светиња над светињама, и

У. светишту су били посебни столови на којима су се налазиле здјеле и чаше за тамјан, и врчеви и кутлаче, којима ће се прелијевати. И начини ми здјеле и чаше и виједра и кутлаче, којима ће се прељевати, и начини их од чиста злата. И метаћеш на сто хљебове, да су постављени свагда преда мном. (Изл 25: 29-30) Тамо се такође налазио и златни олтар, на коме су жртвоване животиње. Златни седмокраки свећ-њак, потпаљиван са чистим маслиновим уљем, бе-ше постављен у светиште. Шатор је био подељен завесом. И начини завесу од порфире и од скерлета и од црвца и од танкога платна узведенога, и по њему нека буду везени херувими. И објеси је о четири стуба од дрвета ситима (багрем), око-вана златом са кукама златним, на четири стопице сребрне. И објеси завесу о куке и уне-си иза завјесе ковчег од свједочанства, да вам завјеса раставља светињу, од светиње над светињама. И метни заклопац на ковчег од свједочанства у светињи над светињама. И намјести сто испред завесе, а свијетњак пре-ма столу на јужној страни шатора, да сто стоји на сјеверној страни. И на врата насло-ну начинићеш завјесу од порфире и скерлета и од црвца и од танкога платна узведенога везе-ну, и за ту завесу начинићеш пет стубова од дрвета ситима, које ћеш оковати, са кукама златнијем, и салићеш за њих пет

44

95

што их се год дотакне, биће свето. Помажи и Арона и синове његове, и осветићеш их да ми буду свештеници. А синовима Израиљевијем кажи и реци: Ово нека ми будеуље светога no-мазања од кољена до кољена вашега. (Изл. 30: 29-31) И такав тамјан какав начиниш, немојте себи правити; то нека ти је светиња за Бога. (Изл. 30: 37)

I

Бог је такође предвидео и врло детаљан поредак у вези са богослужењем и приношењем разних жр-тава. Он је објаснио које животиње треба да се ода-беру и како треба да буду клане, казао Је у којим приликама и са каквим циљем треба да буду при-ношене различите жртве. Дао је упутства за жртве за мир, за жртве захвалнице, жртве за опраштање грехова и за жртве измирења са Богом у време преступа. Рекао је и који празници треба да се просла-вљају, када и како их треба светковати. Књиге Мз-ласка (Ексодус), Левита, Бројева и Поновљених Закона, препуне су таквих специфичних и детаљ-них упута. Када је прелазио пустињу на путу за Обећану земљу, Народ Божији је са собом носио Шатор за-вета. Постављао га је на сваком месту у коме би залогоровао. Најзад, по преласку реке Јордана и насељавању у Ханаану, цар Давид је основао град Јерусалим. Давидовом сину Соломону је Бог запо-ведио да сагради храм у коме ће се обављати служе-ње и ритуално жртвовање.

И унесоше свештеници ковчег завјета Господњега на његово мјесто, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима. У ковчегу не бјеше ништа осим двије плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завјет са синовима Израиљевим пошто изидоше из земље Мисирске. И кад свештеници изидоше из светиње, облак напуни дом Господњи, те немогаху свештеници стајати да служе од облака. Јер се славе Господње напуни дом Господњи. Тада рече Соломон: Господ је рекао да ће наставити у мраку. ■ Сазидах дом теби за стан, мјесто да у њему наставаш до вЈека. (1. Цар 8: 6, 913) Тада је Соломон благословио народ и обратио му се у вези изградње храма, за који је Господ дао обећање Давиду, да ће га саградити његов син. Из-говорио је дугачку молитву посвећења храма, мо-лећи Бога да буде са народом и да прима његове молитве, изговорене у храму.

Четири стотине и осамдесете године no изласку синова Израиљевих из земље Мисирске, четврте године царовања Соломонова, - ...он поче зидати дом Господу. (1. Цар 6: 1)

Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу те обухватити, а камо ли овај дом што га са-зидах? Али погледај на молитву слуге својега и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вапај и молитву, којом ти се данас моли слуга твој. Да буду очи твоје отворене над домом овијем дан и ноћ, над овијем мјестом, за које си рекао: Ту ће бити име моје; да чуЈеш молитву коЈом ће се молити слуга твој на овом мјесту. ЧуЈ мол-бу слуге своЈега и народа својега Израиља, ко-Јом ће се молити на овом мЈесту; чуЈ с мјеста гдје станујеш, с неба, и смилуј се. (1. Цар 8 : 27-30)

Дом Господњи је био грађен по узору Мојсијевог шатора. Он је имао спољашње двориште, унутра-шње светиште и светињу над светињама, у којој се чувао ковчег завета. Имао је и кадионе олтаре, ол-таре за жртве ливене и жртве паљенице. Имао је и свећњаке и сто за хлеб предложења. Ту су били и сви сасуди и одежде, потребне за службе Господу (види: 1. Цар. 6-8).

Храм који је Соломон сазидао Господу постао је једино место формалног богослужења и свештеног жртвовања Народа Божијег. За време

Када је Соломон завршио израдњу храма (око 900. г. пре Христовог рођења), личноје руководио великим слављем освећења.

I

Вавилонског ропства, храм је био разрушен. Језра и Неемија су га обновили, да би га страни завојевачи обесве-тили, и, наЈзад, Римљани

45

коначно разрушили 70. гододина после Христовог рођења. У Старом Завету Је било проречено да ће доћи време када ће слава Господња испунити све ство-рено. Пророковано Је да ће у време Месије Цара, Бог становати у људима, као у своме светом храму. Обредне жртве храма ће престати, пошто ће изме-ђу Бога и човека бити извршен савршени и вечити савез милости и мира (види: Ис 55: 3; 61:1 - 11; 66: 18-23, Јер 31: 31-34, Јез 34: 22-31, 37: 24-28). Када Је Исус дошао, између Бога и човека је скло-пљен нови и вечити савез. Храм Божији Је поста-ло Тело Христово, заједница Његовог народа са Духом Светим БожиЈим. И заиста, приликом опту-жби против Исуса у време Његовог распећа, било Је речено да ће Он разрушити храм у Јерусалиму. И близу бјеше Пасха Јудејска, и отиде Исус у Јерусалим. И нађе у храму оне што продају говеда u овце u голубове, u мјењаче новца гдје сједе. И начинивши бич од узица, изгна све из храма, и овце и говеда; и мЈењачима просу новце и столове испретура. И рече онима што продају голубове: Носите то одавде!Не правите од дома Оца мога, дом трговине. А ученици се његови сјетише да је написано: Ревност за дом твоЈ изЈеда ме. ЈудеЈци пак одговорише и рекоше му: Какав нам знак показујеш да то чиниш? Исус одговори и рече им: Развалите оваЈ храм и за три дана hy га noduhu. А ЈудеЈци рекоше: четрдесет и шест година зидан је овај храм, а ти ћеш за три дана да га подигнеш? А он говораше о храму тијела свога. Када пак устаде из мртвих, сјетише се ученици његови да ово говораше и вЈероваше писму и ријечи, којурече Исус. (Јн 2:13-22) А првосвештеници и старјешине и сав Сине-дрион тражаху лажна свједочанства против Исуса да 6u га убили. И не нађоше; u премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. НајпослиЈе дођоше два лажна свЈедока, и реко-ше: ОнЈе казао: Ја могу развалити храм БожЈи и за три дана саградити га. Иуставши прво-свештеник, рече му: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свЈедоче? А Исус ћута-ше. И првосвештеник одговарајући рече му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син БожиЈи? Рече му Исус: Tu каза. Али ја вам кажем: Од сада ћете видјети Сина ЧовЈечЈега гдје сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским. (Мт 26: 59-64) У Христу, Месији, човек Је постао храм Бога Жи-вога. Архиђакон Стефан, први хришћански муче-ник, ово Је посведочио и умро је за ово сведочење. (види: Дап 7: 44-59) О овоме су изричито учили и апостол Павле и апостол Петар.

А сад у Христу Исусу, ви који сте некад били далеко, постадосте близу крвљу Христовом. Јер је Он наш мир, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која Је раставља-ла, то јест непријатељство, укинувши ти-Јелом својим закон са његовим заповјестима и прописима, да обадва сазда у самоме себи у Једнога новога човјека, стварајући мир; и да помири с Богом и једне и друге у једном тиЈелу крстом, убивши непријатељство у њему. И он дошавши благовијести мир вама који сте да-леко и онима коЈи су близу. Јер кроз њега имамо и једни и други приступ ка Оцу у Једном Духу. Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији, назидани на темељу апостола и пророка, гдје је угаони камен сам Исус Христос, на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм све-ти у Господу; у кога сеиви заЈедно уграђуЈетеу обиталиште Божије у Духу. (Еф 2: 13-22) Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? ' Ако некоразори храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви. (1. Кор 3: 1617) Приступајући Њему, Камену живу, od људи одбаченом, али од Бога изабраном, драгоцијеном, и ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне Богу, кроз Исуса Христа. Јер стоји у Писму: Ево полажем у Сиону камен крајеугаони, избрани и драгоцијени; икоу Њега вјерује неће се nocmuдјети. (1.

Пт2:4-6)

Исус Христос није само живи храм Божији -Сам Бог у људском телу - преко кога су сви људи постали храм Божији у Духу Светоме; Исус је та-кође велики првосвештеник и савршени жртвени принос који преузима и довршава целокупно ле-витско свештенство Старога Завета, које је било само „сенка стварности" која долази. Христос је на крсту жртвовао Самога Себе. Он је васкрсао из мр-твих и ушао у светиште на небесима. После овога, нема другог свештенства ни друге жртве, угодне Богу. (види: Јев 6-10) Али кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скини-ју, нерукотворену, то јест не од ове твореви-не, не са крвљу јарчијом или јунчијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вјечно искупљење. Јер ако крв јар-ца или јунца и neneo од Јунице, којим када се кропе нечисти освећује их да буду тјелесно чи-сти, колико ли ће више крв Христа, који Духом вјечним принесе себе непорочна Богу, очисти-ти

46

савјест вашу od мртвих дјела, да би служи-ли Богу живоме и истинитоме. (Јевр. 9: 11-14) Јер Христос не уђе у рукотворену Светињу, која је предобразац истинске, него у само Небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради нас; Нити улази много пута да приноси самога себе, као што првосвештеник улази у Светињу сваке године са туђом крвљу; Иначе 6u он морао много пута cmpadamu почев од постања свијета; а сада на свршетку вјекова, јави се једном за свагда да својом жртвом уништи гријех. И као што људима предстоји једанпут умријети, а потом суд Божији, тако и Христос једанпут принесе себе на жртву да понесе гријехе многих. А други пут ће се појавити не због гријеха него за спасење оних којига чекају. (Јев 9: 2428) Зато улазећи у свијет говори: Жртву и npuнос ниси хтио али си ми тијело припремио. Свеспаљенице и жртве за гријехе нису ти биле угодне; Тада рекох: Ево дођох као што је у почетку Књиге писано за мене, да учиним вољу твоју, Боже. Товорећи за гријехе ниси хтио нити су ти биле угодне, оне које се no закону приносе; Потом рече: Ево идем да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво, да постави друго. Том вољом смо освећени приношењем тиЈела Исуса Христа једном за свагда. И сваки свештеник стоји свакодневно служећи имного nyта приносећи исте жртве које никада не могу уништити гријехе; А Он, приневши једну жртву за гријехе, занавијек, сједе с десне стране Бога, чекајући даље док се не положе непријатељи његови за подножје ногу његових. Јер је он Једним приносом учинио савршенима заувијек оне коЈи се освећују. (Јев 10: 514) У Цркви Христовој је само једно свештенство и једна жртва. То је свештенство Исусово и Крсна жртва. Целокупна Христова црква је свештенство царско (1. Пт 2: 9). Рукоположено свештенство по-стоји у Цркви да би у заједници, која је Христово Тело - манифестовало и остварило јединствено Исусово свештенство. (1. Кор 12-27). У Царству Божијем управљаће Христос, велики Првосвештеник и Јагње. Онај који је био мртав и поново оживео (Отк 2: 8) владаће свим створеним, где ће бити обитавалиште Божије.

А храма не видјех у њему, јер је храм његов Господ Бог Сзедржитељ, и Јагње. И град не по-требује сунца ни мјесеца да му свијетле Јер га слава Божија освијетли, и свЈетлост је његова Јагње. И народи ће ходити у свјетлости њего-вој, и цареви земаљски дониЈеће славу и част своју у њега; И врата његова неће се затвара-mu дању, Јер ноћи ондје неће бити. И дониЈеће славу и част народа у њега. И неће yhu у њега ништа нечисто, ни који чини гадост и лаж, не-го само записани у Јагњетовој Књизи живота. (Отк 21: 22-27)

Пророштва Стари Завет је пун пророштва. Пророштво озна-чава директно Божије надахнуће за преношење Његових речи свету. Постојали су многи пророци у Старом Завету. Не само они чија су имена дата у пророчким књигама Библије, него и други, укључу-јући Мојсија, Илију, Самуила и Натана. У Старом Завету има много пророштва која се односе на историју и судбину Јеврејског народа и на историју целокупног људског рода. У пророштвима се обично говорило какав ће бити БожиЈи одговор на поквареност и неверност Народа. Она су предсказивала трагедије које ће снаћи Израиљ због народних грехова. Али, исто тако се у проро-штвима предсказивала и милост и опроштаЈ Божи-ји. Бог Је веран своме обећању и неће се срдити вечно, него ће поново васпоставити срећу свога Народа и увести га у Своје вечно Царство. Крајњи циљ Божије милости и сажаљења било је слање свету Сина, као Месије Израиљева. Исус, као што смо видели, је Цар Царства БожиЈега, ко-ји влада за свагда. Он је велики Првосвештеник, који доноси испуњење и савршенство човековим свештенским жртвама Богу. Он Је последњи и ко-начни Пророк, коЈи долази у време када Бог ства-ра плеаду пророка, цео сабор оних које је Сам Бог директно научио

47

да знају Његову Вољу и да у свету говоре Његове речи. У еванђељу по светом Јовану Је записано да су људи познали Исуса не само као пророка, или јед-ног од пророка, него као коначног Пророка, кога ће Бог послати на крају века. И људи видјевши чудо које учини Исус (нахранио пет хиљада) говораху: Ово је заиста Пророк, који треба да дође на свиЈет. (Јн 6: 14)

Иод пуноће Његове ми сви примисмо, и благодат на благодат. Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа. (Јн 1: 16-18) Као Реч Божија у људском телу, Исус је испунио пророштво великих пророка из прошлости, који су писали да ће у Месијино време сви људи бити поучени директно од Бога. За мало оставих те, али с великом милошћу прибраћу те. У малом гњеву сакрих за час лице своје од тебе, али ћу те вјечном милошћу помиловати, вели избавитељ твој Господ. Ако ће се и горе помакнути и хумови се поколебати, onem милост моја неће се одмак-нути од тебе, и завјет мира моЈега неће се no-колебати, вели Господ, који ти Је милостив. И CUHOBU ће твоји сви бити научени од Господа, и обилан мир имаће синови твоји. Правдом ћеш се утврдити, далеко ћеш бити од наси-ља, те се нећеш бојати, и од страхоте, Јер ти се неће приближити. (Ис 54: 6-8, 10, 13-14)

Имноги од народа чувши туријеч (о води жи-воЈ) говораху: Ово је заиста Пророк. (Јн 7: 40) Апостол Петар у својој проповеди народу изван Јерусалимског храма, такође се позива на појаву Христа као Пророка. Јер Мојсије оцима рече: Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што год вам каже. И биће да ће се свака душа, која не послуша тога Пророка, истријебити из народа. (Дап 3: 22-23)

Него ово Је завјет што ћу учинити с домом Израиљевијем после овијех дана, говори Господ: метнућу завјет своју њих, и на срцу њихо-ву написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ. И неће више бити приЈатељ пријатеља ни брат брата говорећи: познајте Господа; Јер ће ме знати сви од малога до великога, говори Го-спод; Јер ћу им onpocmumu безакоња њихова, и гријеха њиховиЈех нећу више помињати. (Јер 31: 33-34)

Исус је онај пророк о коме је Мојсије говорио у Старом Завету (Девт. 18: 15). Али чак ни Мојсије, нити сви други пророци из давнине, нису схватили да ће онај пророк бити Син и нестворени Логос, Реч Божија, у људском телу. Исус, као Пророк, је више него пророк. Он је радикално друкчији него пророци у старини. Он јеучитељ који долази одБога (Јн 3: 2), који говори као онај који власт има (Мт 7: 29, Мк 1: 22), који не говори своје речи, него речи Оца, који Га је по-слао (Јн 14:24). Али Он је чак више од овога, јер је он Божански Логос, Реч Божија, у људском телу. У почетку бјеше Логос, иЛогос бјешеу Бога, и Логос бјеше Бог. Он бјеше у почетку у Бога. Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало. У њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима. (Јн 1:1-4)

Као Пророк и оваплоћена Реч Божија, Исус је пут, Истина и Живот и Светлост света. Исус мурече: Ја сам пут u истина и живот; нико не долази Оцу осим кроз мене. Кад бисте мене знали и Оца мојега бисте знали; и одсада познаЈете га, и видјели сте га. (Јн 14: 6-7)

И Логос постаде тјело u настани се мећу нама, и видјесмо славу његову, славу као Једи-нороднога од Оца, пун благодати и истине. (Јн 1: 14)

Исус обдарује даром пророштва све оне који Му припадају. Он даје Духа Светога свим Својим ученицима да би могли да познају Оца и да говоре Његове речи, а да би сами могли да буду светлост света. Ви сте свијетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже

Исус им onem рече, говорећи: Ја сам свЈетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свијетлост живота. (Јн 8: 12)

свије тиљк а и меће под суд него на свије тњак, те свије тли

свима који суу кући. Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела, и прославе Оца вашега који је нанебесима. (Мт 5:14-16) ...и пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабо-шцима. И кад вас предаду, не брините се како ћете и шта ћете говорити; јер ће вам сеуонај час дати шта

48

ћете казати. Јер нећете ви го-ворити, него Дух Оца вашега говориће из вас. (Мт 10: 18-20). Људима је дата потпуна моћ да пророкуЈу у дару Светога Духа, који је на дан Педесетнице сишао на ученике, и непрестано силази на све оне који су у Цркви крштени у Христа. Ово изливање Духа Божијег на свако тело, прорекао је пророк Јоил> у Старом Завету. О овоме, још једном, сведочи и апо-стол Петар. А Петар cmade са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци, и сви ви који боравите у Јерусалиму: ово нека вам је на знање, и саслушајте ријечи моје. Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер Је тек трећи час дана. Него је то оно што је рекао пророк Јоил: И биће у посљедње дане, говори Господ, из-лићу одДуха мојега на свако тијело, и прорица-ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће виђења и старци ваши сањаће снове. Па и на слуге своје и на слушкиње својеу те да-не излићу од Духа мојега, и прорицаће. (Дап 2: 14-18)

Светост Бог Старог Завета је био - Свети Бог. Реч свети значи издвојен, различит, друкчији од свега другог што постоји. Свети Бог Старог Завета се открио свом Изабра-ном народу, који је могао да види Његову славу. Слава Господња је била посебна божанска манифе-стациЈа Личности и Присутности Божије. Састо-јала се у визији светлости, величанства и лепоте, праћеној гласом Господњим и Његовим светим ан-ђелима. У ономе који је то посматрао, стварало је ово свеобухватно осећање страха и фасцинације, са истодобним дубоким доживљајем мира, распо-ложења и радости. Овако је Мојсије доживио Све-тог Бога у Његовој божанског слави на Хориву, Божијој планини, пре Пасхе, и у пустињи, после изласка из Египта. Ијави му се анђео Господњи у пламену огње-ном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагоријева. И Mojcuje рече: идем да видим ту утвару велику, зашто не сагоријева купина. А Господ кад га видје гдје иде да види, викну га Бог из купине и рече: Мојсије! Мојсије! А он одговори: Ево ме. И Бог рече: не udu ова-мо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је мјесто гдје стојиш света земља. И још рече: ја сам Бог оца твојега, Бог Аврамов, Бог Исаков u Бог Јаковљев. А Mojcuje заклони лице своје, јер га страх бијаше гледати у Бога. (Изл 3: 2-6) Опет рече Мојсије: Молим те покажи ми славу своју. А Господ му рече: учинићу да про-ђе све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу

I

Апостол Павле се слаже са Петром да је проро-штво један од првих дарова Светога Духа у Меси-јиној Цркви. Држите се љубави и старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете. (1. Кор 14: 1) Сва пророштва ће престати у Царству Божијем, јер ће тамо бити коначна и савршена присутност Божија. Тада ће Христос, Реч БожиЈа, бити прису-тан у свој својоЈ БожанскоЈ слави, пројављујући Бо-га Оца свему створеном.

кога пожалим. Ирече: али нећеш моћи видјети лица мојега, јер не мо-же човјек мене видјети и остати жив. И рече Господ: ево мјесто код мене, па стани на сти-јену. И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у расјелину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем. Потом ћу дигнути руку своју, и видјећеш ме слеђа, а лице се моје не може видјети. (Изл 33: 18-23) И друга изабрана лица Старог Завета су такође удостојена да доживе присутност Божанске свето-сти и славе Божије. Авраам, Исаак, Јаков, ИлиЈа и ЈезекиЛ) су имали такве доживл>аЈе, исто као што Је имао и ИсаиЈа, чиЈа Је класична визиЈа постала стандардни део црквене литургиЈске молитве. Године које умрије цар Озија видјех Господа гдје сједи на пријестолу високу и уздигнуту, и скут му испуњаваше цркву. Серафими стајаху више њега, сваки од њих имаше шест крила: двјема заклањаше лице своје и двјема заклањаше ноге своЈе, а двјема лећаше. И викаху Један другоме говорећи: свет, свет свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове. И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. И рекох: јао мени! погибох, јер сам човјек нечистијех усана, и живим усред народа нечистијехусана, јер цара Господа над војскама видјех својим очима. И Један од серафима долетЈе к мени држећи уруци жив угљен, који узе с олтара клијештима, и дотаче се уста мојих и рече: ево, ово се дотаче уста твоЈих, и безакоње

49

твоЈе узе се, и гријех твоЈ очисти се. Потом чух глас Господњи гдје рече: кога ћу послати? и ко ће нам ићи? А Ја рекох: ево мене, пошљи мене. (Ис 6:1-8)

И псалми опеваЈу светост БожиЈу и објављују да свако створење говори о БожиЈоЈ слави (види псал-ме 8, 19, 93,104, 148 и др.). Основно учење Старог Завета, и основ целокуп-ног његовог живота био Је у томе да народ треба да учествуЈе у ЊеговоЈ светости. Ово је био цил> целог МоЈсијевог Закона у његовим заповестима о моралу и богослужењу.

Јер ja сам Господ Бог ваш; зато се освећујте и будите свети, јер сам ја свет; и немојте се скврнити ничим што пуже по земљи. Јер ја сам Господ, који сам вас извео из земље Мисирске да вам будем Бог; будите дакле свети, јер сам ја свет. (Лев 11: 4445) Народ је требало да постане свет и да задобије знање и праведност БожиЈу, служећи Му и богослу-жећи Му. Сви такозвани списи Мудрости у Старом Завету и сва учења пророка и псалама усредсређе-на су на исте основне чињенице: Народ Божији треба да задобије и да изрази светост, мудрост, славу и праведност Самога Бога. Ово, и ништа дру-го, је значај и циљ човековог живота, као створења којим управља Бог. У Христу је достигнута крајња усавршеност Божанског цил>а постављеног човеку. Једино Је у Хри-сту испуњење закона и пророка. Једини Је Он Све-тац Божији (Мк 1: 24, Лк 1: 35, 4: 34). Једини Он је савршено праведан и потпуно без греха. Тако апо-стол Петар говори народу о Исусу после догађаја на дан Педесетнице. Бог Авраамов и Исаков u Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина својега Исуса, кога ви предадосте, u одрекосте га се пред лицем Пилатовим, када он пресуди да га пусти. А ви се одрекосте Свеца и Праведника и ucnpoсисте човјека убицу да вам поклони. И Начелника живота убисте, којега Бог васкрсе из мр-твих, чему смо ми свједоци. (Дап 3: 13-15) Апостол Павле се слаже са Петровим учењем ка-да говори о Христу не само као светом, праведном и мудром него као самој светости, праведности и мудрости Самога Бога у људском телу. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже му-дрост, а ми проповједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Хри-ста, Божију силу и Божију премудрост. Из Ње-

50

га cme u ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење, да буде као што је написано: Ко се хвали нека се Господом хвали. (1. Кор 1: 22-24, 30-31)

I

Ко чини неправду нека Још чини неправду, и нечисти нека се Још прља; а ко је праведан нека Још чини правду, и ко је свет нека се још освећује. Ево долазим ускоро, и плата моја са мном, да дам свакоме no дјелима његовим. Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи, Почетак и Свршетак. Блажени су који творе заповести његове, да имаЈу право наДрво живота, и da уђу на капиЈе у Град. Иапољу су ncu u врачаpu u блудници и крвници и идолопоклоници и сваки који воли и чини лаж. Ја, Исус, послах анђела својега да вам посвједочи ово у црквама. Ја сам Изданак u Род Давидов, сјајна звијезда Даница. (Отк 22: 11 16)

Слава Божија се открила у личности Христовој. То је доследно сведочење апостола који су на брду Преображења видели да Царство Божије долазиу сили (види: Мт. 17: 1-6, Мк 9: 2-7, Лк 9: 28-36, књи-ra II О Богослужењу). И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Једино-роднога од Оца, пун благодати и истине. (Јн 1: 14) Ако ли служба смрти изрезана на камену словима бјешеу слави, тако да и синови Изра-иљеви не могаше гледати у лице Мојсијево од славе лица његова коЈа пролази... Сви ми пак коЈи откривеним лицем одражавамо славу Го-сподњу, преображавамо се у тај исти лик, из славеу славу, као од Ауха Господа. Јер Бог коЈи рече да из таме засија свЈетлост, Он засија у срцима нашим ради просвијетљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа. (2. Кор 3:1, 18; 4: 6)

Говори ОнаЈ коЈи свједочи ово: Да, доћи ћу скоро. Амин, да, дођи, Господе Исусе! Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима Светима. Амин. (Отк 22: 2021)

У Христу и кроз Христа, посредством Духа Све-тога, сви људи могу да учествују у слави Божијој и да постану судионици Божије светости. Пошто нам Је његова Божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога који нас позва славом и врлином, кроз које су нам дарована драгоци-јена и превелика обећања да кроз њих nocma-нете причасници Божанске природе, избјегнув-ши похотну трулежу свиЈету. (2. Пт 1: 3-4) Човеково учествовање у природи Божијој почи-ње већ у Цркви Христовој, коначном плоду истори|е спасења Старога Завета. У Цркви је присутно Царство Божије, које је правда и мир и радост у Духу светоме (Рим 14: 17). У Цркви Христовој већ почиње онај непрестани славопој Светом Богу, ко-ји засада постоји на небесима, и он ће испунити све створено када, на крају века, Христос дође у слави Царства Свога. Свет је, Свет, Свет Господ Бог Сведржитељ, Који бЈеше и Који јесте и Који долази. (Отк 4: 8) Ирече ми: Ово су ријечи вјерне и истините, и Господ Бог светих пророка посла анђела сво-јега да покаже слугама својим шта ће бити ускоро. Иево долазим ускоро. Блажен је

51

који др-жи ријечи пророштва књиге ове. (Отк 22: 6-7)

113

V

ИСТОРИЈ А ЦРКВЕ

Први век

Први век хришћанске ере почиње са рођењем Исуса Христа од Дјеве Марије у Витлејему. Христос је живео, умро, васкрсао и узнео се на небо, у првом веку. У ово време је такође посведочено изливање Светог Духа на Христове ученике, на празник Педесетнице, празник коЈи се често нази-ва рођенданом Цркве. Апостоли Христови су проповедали еванђеље у првом веку. Ми не знамо тачно куда су апостоли путовали. Изузетак је свети апостол Павле чија су мисионарска путовања забележена у књизи Дела Апостолска. Према Предању, сви су апостоли би-ли универзални проповедници еванђеља и сви су, са изузетком светог Јована, били убијени за своЈу веру у Христа. Еванђеља и посланице и све књиге, коЈе сачиња-вају списе Новог Завета, написани су у првом веку. Исто тако, у ово време су биле образоване и прве хришћанске заЈеднице у главним градовима Мале Азије и Грчке, а, можда, и Северне Африке. Црква Је била основана у Риму, као престолном граду.

Црква Насупрот ономе што се некад мислило, Хришћанска Црква је била најпре градски феномен, а тек доцниЈе се проширила на сеоска подручЈа. Исто тако, била Је састављена од људи коЈи су припада-ли друштву „средње класе", како бисмо то данас рекли. Према томе, није истина да Је хришћанство задобило упориште у свету неуког и заосталог све-та, коЈи је очекивао небеску утеху суочен са угње-тачким и неиздржљивим земаљским, условима. Главни догађаЈ Цркве у првом веку, био је примање незнабожаца у крило Цркве, који нису били обавезни да се подвргаваЈу обредним захтевима МоЈсијевог закона. (види: Дела 15, Галатима, Ри-мљанима). На тај начин Је хришћанска Црква, иако Је ушла у римско империЈално друштво „под ве-лом" Јудаизма, веома брзо била одвојена од ЈевреЈске вере, прозвана Народ БожиЈи од свих народа, који Је био уЈедињен у Христу МесиЈи, Кога су признавали као Господа и Спаситеља свих људи и це-лога света. За улазак у Христову Цркву били су постављени следећи захтеви: вера у Исуса као Господа и Хри-ста, покаЈање од грехова, крштење у Исусово име, и, након тога, примање дара Духа Светога. Они ко-Ји су испуњавали ове услове, улазили су у Цркву, коЈа је оснивана на сваком месту као локалназајед-ница, вођена од оних коЈе су називали епископи или презвитери, а на коЈе су апостоли положили своЈе руке. Сами апостоли нису били месни или ло-кални епископи ни у коЈоЈ хришћанској заједници нити у било коме месту. Све хришћанске заједнице, о којима знамо, има-ле су свој посебан карактер, своје јединствене про-блеме, као што то видимо из

53

докумената Новог Завета. Ипак, уопштено говорећи, свака црква се веома бринула о другима и све су биле позване да исповедаЈу исту науку, да се придржаваЈу истих вр-лина, живе исти живот у Христу и Духу Светоме. И бијаху постојани у науци апостолској, и у за-једници, и у ломљењу хљеба, и у молитвама, и сви који вјероваше бијаху на окупу и имаху све зајед-ничко. И тековину и имање продаваху и раздава-ху свима како је коме било потребно. (Дап 2: 42,44-45) Опис цркве у Јерусалиму, може генерално да бу-де примењен на све ране хришћанске заједнице.

Други век Гоњења Други век је видео даљи развој хришћанске ве-ре и велика гоњења Цркве од стране римских цар-ских власти, за које је хришћанство било „илегал-на религија". У очима Римљана, хришћани су били криминал-ци, не само на верском плану, него и политичком. Они су преступали државне законе, Јер су одбија-ли да поштују земаљског императора као цара, го-сподара и бога, што се од њих захтевало као од чла-нова империјалног друштва. Они су се молили за грађанске власти, давали част онима који је заслу-жују (Рим 13:17), али суодбијали да земаљском ца-ру исказују ону славу и служење, које су дужни да одају само Богу и Његовом Месији, Христу. Стога је римски закон утврдио: Незаконито је бити хришћанин. Једно од првих сведочења о хришћанима, ко-Је налазимо у световним списима другог века, Је кореспонденциЈа између ПлиниЈа Млађег и цара ТраЈана, коЈи Је владао од 98-117. године. Из ове кореспонденције се заиста види да Је хришћанство било забрањено. Хришћане, истина, ниЈе требало посебно тражити нити их окривљивати за сурове оптужбе, за коЈе су терећени, као што су жртвова-ње деце и Једење људског меса (погрешно разумева-ње евхаристиЈе, обављане на „таЈним састанцима") ипак хришћани треба да буду осуђени ако буду ухваћени и одбиЈу да се одрекну своЈе вере. Гоњење хришћана у другом веку је имало углав-ном месно обележЈе, и провођење Је у сагласности са ревновањем локалних империЈалних власти. Па ипак су гоњења била широко распрострање-на и хришћане су мрзели чак и најтолерантниЈи и најнепристрасниЈи римски владари. Мрзели су их, углавном, наЈвише због њихове тврдоглавости и упорности као и нетолерантности услед искљу-чиве оданости Христу као господару, Господу. Прогоњени су и због тога што су представљали политичку опасност Јединству закона и поретка у империјалноЈ управи, а посебно због тога што

117

Први век

се стално повећавао броЈ особа које су се прикључи-вале Цркви. Међу наЈчувенијим хришћанским вођама и мученицима другог века, били су епископи ИгњатиЈе АнтиохиЈски (+ око 110) и Поликарп Смирнски (+ 156) и философ Јустин (+ око 165). Сваки од њих Је био убиЈен за веру и оставио је писана дела, коЈа -заЈедно са списом Дидахи и Посланицом Диогне-ту, посланицама Климента Римског, Посланицом Варнавином, Јерминим Пастиром и апологетским списима људи као што су били Атинагора Атински, Мелитон Сардски, Теофил АнтиохиЈски и највећи теолог другог века, ИринеЈ Лионски - даЈу веома живу слику вере и живота Цркве у другом веку.

Црквени поредак и Литургија У списима апологета мученика и светитеља дру-гога века, види се да је на челу сваке локалне хри-шћанске цркве био један епископ, а извршну власт су имали презвитери или старци, којима су пома-гали ђакони. Тако свети Игњатије Антиохијски пи-ше у својим посланицама: Опомињем вас да се потрудите да све чинитеухармонији саБогом: Епископ нека председава уместо Бога, а презвитер на месту савета апостола, а ђаконима који су ми најдражији, поверена је служба (тј. добра дела) Исуса Xpuста. (Посланица Магнежанима 6,1)

Одбране вере: апологети Поред гоњења и повећања броЈа чланова Цркве, најважниЈи развоЈ у другом веку био јеу одбрани хришћанске вере од лажних учења; то су такозва-не апологиЈе против хришћанске Јереси, као и против Јудаизма и паганства. Долази и до развоја црквене догме и почетка пост-апостолске теологи-је. Установљивање истоветног основног црквеног поретка у свакој локалноЈ заЈедници предвођеноЈ епископом, презвитерима и ђаконима; прво увође-ње хришћанске литургиЈе и светотаЈинског живота одвоЈеног од ЈевреЈске синагоге; почетак стварања канона светих списа Цркве Новога Завета. Крајем првог века и почетком другог, поЈавили су се многи лажни списи о Христу. То су били такозвани апокрифни списи (коЈе не треба мешати са старозаветним апокрифима), такозвани псевдо-епиграфа. Ови лажни списи, који су носили имена апостола, унели су у црквене кругове многе фан-тастичне и легендарне приче о Христовом детињ-ству, животу Дјеве МариЈе и о делатности апосто-ла. Заједно са псеудоепиграфима су се поЈавила и ла-жна учења гностицизма, хришћанске Јереси, која Је трансформисала хришћанство у неку врсту спи-ритуалистичке, дуалистичке, интелектуалистичке философије. Прави хришћани православне вере морали су да се боре против ових лажних учења. Као резултат њихове борбе настали су списи теоло-гије апологета, то јест оних који су бранили исти-не вере и првобитно Христово еванђеље. Резултат овога је такође било учење о апостолском прејем-ству у Цркви, учењу да се права вера и живот хри-шћанства преноси од цркве до цркве, од поколења на поколење, од места до места наслеђивањем Светог Предања Цркве у посвећењу епископа, чије учење и пракса су истоветни са учењем и праксом свих других епископа, и са учењем и праксом са-мих Исусових апостола. И још једна тековина ове борбе је била у томе да је Црква почела чврсто да одређује који списи, засновани на првобитном апостолском сведочењу записаном у њиховим делима припадају светим списима и да одређују њихову употребу на литур-гичким сабрањима.

54

Стога се трудите да будете учесници једне евхаристије; јер једно је тело Господа нашег Исуса Христа и једна је чаша да нас сједини с Његовом крвљу, један је олтар, као што је и један епископ са свештенством и ђаконима, мојим саслужитељима. (Писмо Филаделфијцима 4) Где се појави епископ, тамо нека буде и зајед-ница, исто као где }е Исус Христос, тамо је и католичанска црква. (Посланица Смирњанима 8, 2) Свети Игњатије је први употребио термин католичански, да би описао Цркву. То је придев ква-литета, који говори каква је црква, наиме, пуна, савршена, потпуна, целокупна, којој ништа не не-достаје од пуноће хришћанских тајни. Крстите овако: Пошто сте све објаснили, крстите у име Оца и Сина и Светога Духа, у текућој води... (Дидахи 7, 1) Нека нико не једе и nuje од ваше евхаристи-је, осим оних који су крштени у име Господње... (Дидахи 9) У дан Господњи се сакупите да бисте ломили хлеби принели захвалност (т. ј. евхаристију, што значи захваљивање); Али најпре ucnoведите своје грехе, да би ваша жртва могла да буде чиста. Међутим, онај који је у свађи са братом својим, нека се не придружује вашем сабору, све док се не измири. Ваша жртва не сме да буде оскврњена. (Дидахи 14)

Евхаристија у апологији светог Јустина А недељом се сви, боравили у граду или селу, састајемо, те се, колико год имамо времена, чи-тају Спомени апостолски или књиге пророчке. Кад читалац престане, старешина нас опоми-ње и подстиче живом

117

Први век

речју, да се угледамо на оне примере. Затим се дижемо сви и молимо молитве. После молитве се доносе, како рекох, хлеб и вино и вода, а старешина упућује Богу молитву и хвалу, какогодможе. А народ прихва-ти и каже: „Амин". Од освећенога се свакоме де-

решине, а он се стара за сирочад, удовице и беднике, који страдају од болести или другога узрока, за оне који суу тамницама, за странце и путнике и, једном речју, брине се о свима који су у нужди. Али недеља је дан када ми одржа-вамо наше заједничке састанке, јер је то први дан у коме је Бог, изменувши таму у матери-ју, створио свет, а Мсус Христос, наш Спаси-тељ, је у тај дан васкрсао из мртвих.

ли, и свако прима, а отсутнима односе ђакони. Имућни, и ко хоће, дају - свако no вољи, што хоће. Што се сакупи, то се похрани код ста-

I

Трећи век Од смрти Марка Аврелија (185) па до времена цара Деција (249) Хришћанска Црква је живела у релативном миру. Када је Деције дошао на престо прогласио је свеопште гоњење хришћана на под-ручју целе империје. Цар ВалериЈан (253-260) је, са Још већом жестином, продужио гоњење, које је отпочео Деције. У то време не само да су хришћа-ни били приморавани да приносс жртвс царским боговима, него је специјално тражено да свештен-ство буде поубијано. Сва хришћанска имовина је била одузета или уништена. То Је био општи поку-шај да се Црква обезглави да би била потпуно уништена. Међутим, после Валеријана, његов син ГалиЈен Је престао да спроводи политику свеопштег гоње-ња и хришћани су поново живели у релативном ми-ру све до краја овога века. За време овог периода дошло Је до запањујућег пораста чланова Цркве, који је достигао можда и до десет процената целог становништва римског царства.

„Пали"

(Апологија светог Јустина 1, 67)

55

Децијево и Валеријаново гоњење, а исто тако мирна времена коЈа су претходила и следовала го-њењу, довела су до велике унутарње кризе у хри-шћанској цркви у трећем веку. Поставило се пита-ње како да се поступа са оним хришћанима који су се под претњом мучења и смрти одрекли Христа и коЈи су отпали од хришћанског живота и пали у грех у временима мира. Максималисти у Цркви су се залагали да не постоји могућност покајања за тешке грехове почињене после крштења. Они су одрицали покаЈање и за оне који су „пали", отпали од хришћанског начина живота и противили су се епископима коЈи су дозвољавали покајање и понов-но приступање грешника Светом Причешћу, после одређеног периода каЈања. У Цркви је дошло до не-колико раскола,

117

Први век

деоба, што Је навело неке људе да напусте Цркву, тражећи чистиЈи и праведнији об-

лик хришћанства. Међу таквима, који су напусти-ли Цркву, био је и Тертулијан {+ око 220), велики отац латинског богословља у Северној Африци и плодни писац хришћанских расправа сваке врсте. Тертулијан је приступио Монтановом јеретичком покрету, који је настао крајем другог века и тврдио је да је црква „новог пророштва" Духа Светог, да-леко савршенија него Црква „другог завета" Христовог. Велики бранилац Саборне католичанске цркве тога времена, беше КиприЈан, епископ Картагин-ски (+258), који је и сам умро као мученик супрот-стављајући се такозваној „чисто)" цркви Новатија-на у Риму. Он се противио поновном укључивању „палих" у заједницу Цркве. Иако је био велики познавалац Тертулијанове теологије, Кипријан Је бра-нио Католичанску, саборну, цркву апостолског и епископског прејемства, против спиритуалистич-ких „чистих" цркава самозваних максималиста. Тврдио је да и Црква, исто као и Христос, постоЈи да би спасла грешнике и да изван Цркве нема спа-сења. (Писмо 73) Ко се не држи тога јединства Цркве, зар тај мисли да држи веру?Ко се опире и противи Цр-кви, зар се тај нада да је у Цркви? То јединство морамо, поготово ми епископи, који стојимо Цркви на челу, чврсто држати и бранити, да бисмо доказали да је епископство једно и недељиво. Епископство је једно, а појединци, везани у целину, држе по делић од њега. Црква је такође једна... (О Јединству Цркве, 4, 5) Иемогуће је да има Бога за Оца онај који не-ма Цркву за матер. (О јединству Цркве 6) Није хришћанин онај који није у Христовој Цркви. (Писмо 55)

Развој богословља Трећи век је и сведок настанка прве формалне школе хришћанског богословља. Била је смештена у Египту, у Александрији. Основао ју је Пантен, а унапредио Климент (+ око 215), а славом је овен-чао Ориген (+253), изванредни теолог и научник. Док је Тертулијан, отац латинског богословља, апсолутно одбијао сваки савез „Атине" и „Јерусали-ма", то Јест незнабожачке философиЈе и хришћан-ског откровења, АлександриЈци су тврдили да Је грчка

56

философиЈа здрава припрема за хришћанско еванђеље и да би истине незнабожаца могле да бу-ду и требало би да буду уЈедињене и испуњене у истинама хришћанске вере. Тако, Ориген Је писао свом ученику, светом Григорију Чудотворцу: Желим да из грчке философије узмеш оне обла-сти сазнања које би могле да буду потенцијални увод у хришћанство, а из геометрије и астрономи-је све оне информације које би могле да послуже за објашњење светих књига... Дело Оригена Је било феноменално. Он Је напи-сао безброЈне трактате на многобројне теме. Он Је први направио систематску и литерарну студиЈу књига Библије. Његово дело Је постало основ це-локупне будуће грчке теологије у Цркви. Црква Је осудила многа Оригенова учења као погрешна, међутим, због упорности и непопустљивости међу његовим ученицима и сам аутор Је формално био осуђен од стране Петог васељенског сабора 553. године. Међу теолозима трећег века, поред Тертулија-на, КиприЈана, Климента и Оригена морамо поме-нути: ДионисиЈа из Александирје (+265), Иполита Римског (+235), Григорија Чудотворцаиз Кападоки-Је (+ око 270), и МетодиЈа ОлимпиЈског (+311). Сви ови људи су унапредили православну хришћанску теологиЈу, а посебно су поставили темељ учењу о Светој ТроЈици, која ће, у четвртом веку, проузро-ковати велике спорове. Павле Самосатски и ЛукиЈан из Антиохије су такође живели крајем трећег века и познати су по свом јеретичком учењу о СветоЈ ТроЈици.

Литургички развој Постоје такође и списи из трећег века који дају увид у канонски и литургички живот Цркве тога времена. То су такозвана Апостолска учења из Сирије и Апостолска предања Иполита Римског (+235), који је писао на грчком. У првом делу се на-воде правила у вези хијерархијских служби и све-тотајинске праксе у Цркви у Сирији и описују се литургички скупови. У другом спису се дају слич-не информације, само опширније и детаљније, које се односе на цркву у Риму. Он садржи и најстарији утврђени текст евхаристијске молитве у црквеној историј и, који поседујемо, и облик вршења свете тај -не крштења, миропомазања и тајне свештенства.

Крштење и миропомазање према апостолском предању Иполита Римског

117

Први век

Када онај који се крсти силази у воду, нека онај који га крсти положи на њега руку и говори ова-ко: Да ли верујеш у Бога Оца Свемогућег? Онај који се крсти треба да каже: Верујем. Нека одмах потом буде погружен једанпут у во-ду, положивши предходно своју руку на његову гла-ву. После овога нека каже: Да ли верујешу Исуса Христа, Сина Божијег, ко-ји је рођен од Духа Светога и Марије Дјеве, Који је распет у време ПонтиЈа Пилата и умро и био сахрањен, и који је жив васкрсао из мртвих у трећи дан и узнео се на небо и сео с десне стране Оца и који ће доћи да суди живим и мртвим? И када он каже: Верујем, нека га погрузи по дру-ги пут. И опет нека каже: Да ли верујеш у Светога Духа, у Свету Цркву и васкрсење тела? А онај који се крштава рећи ће: Верујем. И тада нека буде погружен трећи пут. После тога, када изађе из воде, презвитер ће га помазати уљем захвалности, говорећи: Ја те помазујем светим уљем у име Исуса Xpuста. И сваки од крштених, осушивши се убрусом, обући ће своју одећу и, после овога, нека буду зајед-но у скупу (цркви). А епископ ће поставити на њих руку молећи се усрдно и говорећи: О, Господе Боже, који си ове слуге удостојио да бањом обнове добију опраштање грехова, учини их достојним да буду испуњени и Духом Твојим Светим. Пошаљи на њих благодат своју да би мо-гли да ти служе извршавајући вољу

је био оваплоћен, и показао се као Твој Син, рођен од Духа Светога и Дјеве. Да би испунио вољу Твоју и припремио за Тебе свети народ, раширио је своје руке када је страдао да би од страдања ослободио све оне који су задобили веру у Тебе. И када се предао добровољном страдању, да би уништио смрт и раскинуо окове ђавола и згазио ад и осветлио праведне и поставио камен међаш и по-казао Васкрсење - узео је хлеб, захвалио и рекао: Једите, ово Је моЈе тело, које се ломи за вас. Исто тако и чашу, рекавши: Ово је моја крв, коЈа се изли-ва за вас. Увек када ово чините, мене се сећате. СећаЈући се овако Његове смрти и васкрсења, приносимо Ти хлеб и чашу и благодаримо Ти, јер си нас удостоЈио да стојимо пред Тобом и служимо Ти као свештеници.

57

Твоју. Јер Теби npunada слава, Оцу и Сину и Светом Духу у Све-moj Цркви, cada свагда иувек, Амин. И после овога, изливајући освећено уље из своје руке и полажући руку на његову главу, рећи ће: ПомазуЈем те светим уљем у Богу Оцу Свемогу-ћем и Христу Исусу u Духу Светом. И печатиће га на челу, даће му пољубац мира и рећи ће: Tocnod нека буде с тобом, а онај који је печаћен, рећи ће: И са духом твоЈим. И тако ће учинити свакоме појединачно, више пута. Затим ће се молити заједно са целом заједни-цом. Али неће се молити са верним све док се не обаве ове радње. И после молитве нека даду пољу-бац мира.

Евхаристија према апостолском предању Иполита римског Господ с вама. И са духом твојим. Подигните ваша срца. Имамо их у Господу. Благодаримо Господу. Достојно је и праведно. Захваљујемо Ти Боже преко Твог љубљеног слу-ге Исуса Христа, кога си послао у последње време да буде наш Спаситељ и Искупитељ и весник саве-та Твога, Логос који је из Тебе изашао, преко кога си створио све што је створено, кога си благоизво-лео послати са неба у утробу Дјеве, и у њеном телу

Усрдно Те молимо да пошаљеш свога Светога Духа на жртву цркве. УЈедини их и даруЈ да сви све-ти, коЈи учествују у жртви, буду испуњени Духом Светим, да би могли Јачати у вери и истини, да би Те славили и хвалили преко слуге Твога Исуса Хри-ста, са коЈим нека Је слава и част Теби и ТвоЈој Све-тоЈ Цркви, сада, свагда и у векове. Амин.

Четврти век Цар Константин Четврти век је почео са наЈвећим гоњењем икад вођеним против ране Цркве - гоњењем цара Дио-клециЈана. Најдужи списак раних мученика поти-че из овог периода (303-306). После Диоклецијанове абдикације, између империјалних вођа Је дошло до борбе за власт. Годи-не 312. Константин се сукобио у борби са

117

Први век

своЈим главним ривалом за западни престо Максенци-јем. Пре битке на МилвиЈском мосту близу Рима, Константин Је имао виђење, можда у сну. Он је видео Крст или Лабарум (заставу) Христов са ре-чима: у овом знаку побеђујеш. Он је поставио хри-шћански знак на тунике трупа и на оружЈе, и оне су победиле. Константин Је убрзо дао слободу хри-шћанима да у целом царству слободно практикуЈу своју веру и сам Је осећао извесну наклоност пре-ма хришћанству, даЈући велики број привилегиЈа и повластица самој Цркви. Пре смрти, Константин је саградио град, на месту старог Бизантиума, као своју царску престолницу и у своју част, назвао га Је Константинопољ. Сам Константин Је био крштен на својој самрт-ноЈ постељи, 337. године. Заједно са својом маЈком Јеленом, која је пронашла истинити Христов крст у Јерусалиму Константин Је признат као светитељ Цркве. Декретом цара Теодосија 380. године хришћанство Је постало званична религија империје.

Унутрашње борбе За време Константина, Црква Је добила своЈу имовину и била је ослобођена спољашњих гоњења. Одмах Је дошло до унутарњих сукоба, који су пореметили мир. Најпре се, у Северној Африци, појавио Донатов Раскол. Донат је био водећи бо-гослов у групи која није признавала редовно иза-браног епископа Картагине, због тога што Је Један од епископа, коЈи Је учествовао у хиротониЈи, пока-зивао слабост за време гоњења. Уместо да настоји да Црква решава своје проблеме, Константин се умешао у спор. Најпре је био на страни донатиста, потом се приклонио њиховим противницима, користећи се царском влашћу да би изнудио одлуке и решења. Овај раскол је проузроковао да дође до пустоши у некада славној Цркви Северне Африке, и представља преседан у царском уплитању у цр-квене послове. Затим се појавио Аријевски спор. Арије, алексан-дријски свештеник је тврдио да Божански Логос, Реч Божија, који је постао човек - Исус Христос - није божански Син Божији. Он је само створ, као што је и свако друго створење, кога је Бог створио из ничега. Према Арију, Бог није нестворена Света Тројица. Бог Отац је само Створитељ. Бог Отац је створио Свог Логоса или Реч или Сина, као прво и највеће од својих створења. Овај Логос, кога може-мо звати божански само формално, као начин го-ворења, је Божији инструменат за спасење света, а рођен је као човек Исус. Тако, Исус Христос није нестворени, божански Син Божији, који има исту божанску природу као Бог Отац. Он је створење, као и Свети Дух. Бог није Света Тројица.

Први васељенски сабор Спор, који је изазвало Аријево учење, изнесен је пред целу Цркву да о њему донесе одлуку на Сабо-ру који је Константин сазвао у Никеји 325.

58

године. Овај сабор, познат као Први Васељенски сабор, донео је одлуку да је Логос, Реч, Син Божији, не-створен и Божански. Он је рођен од Оца, није на-чињен или створен. Он је једне суштине са Оцем (хомоусиос). Он је Истинити Бог од Истинитог Бога, Реч Божија кроз кога је све постало. Овај нестворени, јединородни Син Божији, постао је човек од Марије Деве, као Исус Христос Месија Израиљев и Спаситељ света.

Други васељенски сабор Дуго времена одлуку Никејског сабора није при-хватила целокупна црква. Сукоби су годинама тра-јали. Одржани су многи сабори у многим местима, који су формулисали различита становишта вере. Аријевска странка је задобијала царску подршку и присталице све до 381. године када је на сабору у Цариграду, познатом као Други Васељенски сабор, првобитна одлука из Никеје била поново потврђена и проглашено је и божанство Светога Духа. Одлуке ова два Сабора чине Символ вере Православне цркве.

Символ вере Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Твор-ца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од оца рођеног пре свих векова, Све-тлост од светлости, Бога истинитог од Бога исти-нитог, рођеног, не створеног, јединосушног Оцу, кроз Кога је све постало. Који Је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек. И који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен; И који је васкрсао у трећи дан као што је писа-но; И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца; И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом Царству неће бити краја. И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се заједно са Оцем и Сином обожава и слави, Који је говорио кроз пророке. У једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Исповедам једно крштење за отпуштање грехо-ва. Чекам васкрсење мртвих. И живот будућег века. Амин.

Оци Цркве Велики браниоци Никејског православља били су свети Атанасије Велики, епископ александриј-ски (+373), и кападокијски епископи, свети Васи-лије Велики (+379) његов брат, свети Григорије Ниски (+394) и његов пријатељ, свети Григорије Назианзин, Богослов (+389). Ови оци Цркве су проповедали и објашњавали истиниту хришћан-

117

Први век

ску веру; много су страдали због одбране основног учењаПравославногхришћанствадајеБог Пресвета Тројица: три нестворена и божанска лица Оца, Сина и Светог Духа, у једној и истој нествореној божанској природи.

Црквени сабори Сабор у Никеји је донео и известан број канона у вези поретка и дисциплине у Цркви. Ови канони потврђују првенство Цркве Рима на Западу, Алек-сандрије у Африци и Антиохије на Истоку (канон 6), и признају посебно достојанство Цркви у Јеруса-лиму (канон 7). СаборЈе забранио праксупокаЈнич-ког клечања на литургији недељом (канон 20). И сабор у Цариграду Је донео каноне. У Једном од њих се одлучуЈе да ће епископ Цариграда има-ти првенство части после епископа Рима, зато што је Цариград Нови Рим (Канон 3).

Литургијски развој Четврти век Је посведочио и литургијски развој. У ово време су формулисане евхаристиЈске моли-тве божанствених литургија светог Василија Великог и светог Јована Златоуста (+407). Кати-хетски говори светог Јована Златоуста и светог Ки-рила Јерусалимског (+386) показуЈу да су свете тај-не крштења и миропомазања обављане у четвртом веку скоро потпуно као што се обављају и данас у Православној цркви. У ово време Је установљен Велики 40-дневни пост и празновање Ускрса. Празник Христовог Рођења (Божић) Је одвојен од празника Епифаније или Теофаније (Богоја-вљења). Постао Је посебан црквени празник као протутежа паганском празновању Сунца, коЈе се славило двадесет петог децембра (види књигу IIО богослужењу).

Монашки живот У четвртом веку Је такође приметан процват мо-нашког живота у Египту - са светим Антонијем Ве-ликим (+356) - у Сирији и на Западу. Монасима светитељима из овог периода припа-дају Павле из Тебе, Пахомије, Иларион, Сава, Макарије Египатски, Епифаније Кипарски и Је-фрем Сирин. Међу монасима светитељима на Западу били су Јероним, Јован Касијан и Мартин Турски (из Тура у ФранцускоЈ). Чувени епископи светитељи четвртог века, били су свети Никола из Мира у ЛикиЈи, свети Спиридон Тримитунски и свети Амвросије Милански.

Унутрашње борбе Почетком петог века, када су се Александрија и Цариград спорили о превласти и у Цркви и у

59

држа-ви, епископ цариградски Несторије је објавио да одбија да поштује Марију, Мајку Христову, и да је називатрадиционалним називом Теотокос (Бого-родица). Он је тврдио да је рођени од Марије само „човек" и да се у њега населио предвечни Логос, али он сам није Логос. Тако МариЈа не може да се назива Теотокос, што значи она која )е родила Бо-га. Свети Кирил, епископ александријски (+444) уверљиво и снажно је одбацио НесториЈево учење, тврдећи да је исправно да се Марија назива Теото-кос (Богородица), пошто Онај који је од ње рођен „по телу" није нико други него Логос Божији. Једи-нородни Син Божијирођен је од Оца пре свих веко-ва, сишавши с неба ради човековог спасења, рођен у телу од Дјеве и постао човек. Тако, Син БожиЈи и Син МариЈин је један те исти Син.

Трећи васељенски сабор Несторије и његови следбеници одбили су да по-пусте Кириловом позиву на покајање. Стога је 431. године у граду Ефесу једна мања група епископа, под директном контролом светог Кирила, одржа-ла сабор да би потврдила александријско учење и одбацила учење НесториЈа. Одлука овог скупа била Је формално призната 433. године од стране епископа Истока, који нису били присутни у Ефе-су. Сабор из 431. године познат је као Трећи Васељенски сабор.

Разбојнички сабор Одлука овог сабора није била одмах прихваћена. Препирке су се поново разбуктале. Свети Кирил и већина епископа Истока, коЈи су били склони да се супротстављају његовом учењу из страха да оно адекватно не изражава Исусову људску природу - нашли су могућност заједничког споразума. Ме-ђутим, после Кирилове смрти, његови фанатични следбеници су поново прекинули општење са епи-скопима Цариграда и Истока. Године 449, велики броЈ епископа, који су себе сматрали вернима ста-новишту светог Кирила, одржали су још један са-бор у Ефесу. Овај сабор је познат као Latrocinium или Разбојнички сабор. Он је формулисао учење о личности и природи Исуса Христа, коЈе Је до те мере наглашавало Његову божанственост да је Његове човечности готово сасвим нестало. На тај начин, међу хришћанима су се и даље продужиле деобе и препирке.

Четврти васељенски сабор Године 451. сазван је Још један сабор, овог пута у граду Халкидону, да би се решио проблем учења о Христу. Овај сабор, коЈи Је признат у Цркви као Четврти Васељенски сабор, преузео Је одбрану учења светог Кирила и Ефеског сабора из 431. г. Он Је такође задовољио захтеве епископа Истока да се Јасно исповеда да је у Исусу истинита људска природа. У својоЈ дефиницији, сабор у Халкидону се доследно држи учења формулисаног у послани-ци папе римског, светог Лава.

117

Први век

У Халкидонској дефиницији се изјављује да Је Исус Христос заиста оваплоћени Логос, истинити Син Божији, „рођен од Оца пре свих векова". У њој се потврђује да је Дјева МариЈа истинита Теотокос (Богородица), а Онај, који је од ње рођен „по телу" у Витлејему, је нестворени, божански Син Божији, Један од Свете ТроЈице. Сабор изјављуЈе да Је при Његовом рођењу по телу, Реч Божија узела на Себе целокупну људску природу, постала стварни човек у свему, само без греха. Према томе, по ХалкидонскоЈ дефиницији, Исус из Назарета Је једно лице или ипостас са две при-роде - човечанском и божанском. Он је потпун чо-век. Он је потпун Бог. Он Је савршен Бог и савршен човек. Као Бог, Он Је исте суштине „једнобитан" са Богом Оцем и Светим Духом. Као човек, он је једнаке суштине (хомоусиос) са свим људским би-ћима. Јединство човечности и божанствености у

60

117

Христу назива се ипостасно јединство. Овај израз означава да су у једној, јединственој личности Хри-ста, божанска и човечанска природа тако сједињене да нису ни помешане, ни измењене, ни раздељене. Христос је једна личност, и божанска и човечанска. Син Божији и Син Маријин је једна и иста особа.

Монофизити Одлуке Сабора у Халкидону нису прихватили екстремни следбеници светог Кирила Александријског, и они који су били са њима у спрези. Ови хришћани, названи монофизитима, одбацили су Халкидонски сабор на основу тога што се тамо говорило о две природе, са чиме је била оповрг-нута стара формула светог Кирила да оваплоћени Христос има само једну природу. Поборници Хал-кидонске одлуке су тврдили, а и данас тврде, да без обзира на разлику у речима у односу на речи светих отаца, њихово учење је потпуно исто, само изражено са већом прецизношћу. Међутим, несла-гање није никад изглађено. Било је много покушаја сједињења у петом и шестом веку, па и у наше вре-ме. Међутим, отпадници од Халкидона остали су одвојени од Православне цркве. Данас, такозвани монофизитски хришћани су: Коптска црква у Египту, Етиопска црква, Сириј-ска Јаковитска црква, Сиријска Црква Индије и Јерменска црква. Ове цркве се често називају Мање источне цркве или Оријенталне Православ-не цркве.

Сабори На Трећем и Четвртом Васељенском сабору донето је више канона, дисциплинарне и практич-не природе. Сабор у Ефесу забранио је састављање различите вере од оне формулисане на прва два сабора (Канон 7). Православни су се позивали на овај канон супротстављајући се додатку речи „фи-лиокве" у Символ вере, који је усвојен у Западним црквама. Халкидонски сабор је дао Цариграду, Но-вом Риму, једнаке повластице као старом цар-ском Риму, јер је нова престоница почаствована са императором и сенатом (Канон 28).

Запад Пети век је очевидац пада Хришћанске импери-је на Западу са падом Рима под варваре. Ускоро после смрти човека чији су многобројни списи, о којима су вођене бројне расправе, извршили најве-ћи утицај на Западно хришћанство, и римско и про-тестантско епископа Хипонског Аугустина (+430) - на западу се назирао почетак тамних векова.

61

Цар Јустинијан I и монофизити У историји Православне Цркве на Истоку, у ше-стом веку доминирала је личност и политика цара Јустинијана I (527-65). ЈустиниЈан је схватао однос између Цркве и државе као Јединство и сарадњу између свештен-ства (у чиЈем су домену небеске, божанске ствари) и царства (које је на челу смртника). Његов циљ је био да ослободи западни део империје од вар-варских завојевача и да придобије монофизите за православну веру Халкидонског сабора. Напором својих армија, вођених генералом Велисаром, он је остварио први циљ. На другом плану није успео, мада су његови напори били одважни и упорни. Јустинијанов главни покушај да придобије моно-физите за Православну цркву био Је у томе што је захтевао да се званично осуде три богослова, који-ма су били наклоњени поборници Халкидонског сабора. Царским декретом од 544. године и одлу-ком сабора, одржаног 553. године (традиционал-но названог Други цариградски сабор или Пети васељенски), Јустинијан Је формално осудио та-козвана Три поглавља. Три списа, којима се приго-варало, били су списи Теодорита Кирског, Иваса (или Ива) Едеског, као и списи и сама личност Тео-дора Мопсуестијског. Осуда Три поглавља је озловољила присталице Халкидонског сабора. Они се нису сложили са по-грешним и двосмисленим учењима наведене тро-јице теолога, али нису

видели никакав разлог за њихову осуду. Јустинијанови напори да примири монофизитске противнике Халкидонског православља осуђивањем Три поглавља, били су крајње бесплодни. Предузете мере нису убедиле незадо-вољнике да се уједине са Црквом или царством.

Пети васељенски сабор Поред одбацивања неправославних и двосмислених учења Три поглавља, Пети васељенски сабор је помно разјаснио православно учење о ипостасном Јединству Божанске и човечанске при-роде у Христу. Поред дуге серије изјава, Сабор је потврдио, без двосмислености, традиционалну православну веру да Је Исус Христос Син Божији, један од Свете Тројице, једно и исто Божанско ли-це (ипостас) КоЈи Је у Себи ујединио лично (ипо-стасно) две природе божанску и човечанску, без мешања или било каквог раздваЈања. Пети Васељенски сабор је званично осудио и уче-ње Оригена (+254) и његове следбенике из шестог века који су учили и практиковали „спиритуали-стичку" верзиЈу хришћанства, која се држала мно-гих неправославних учења. Учили су да је Христос само створени дух, који није постао материјалан преко греха; да су људске душе преегзистентни ду-хови; и да ће Бог на краЈу спасти свако створење путем спиритуализациЈе у Христу Спаситељу.

Цар Јустинијан I и реформа За време Јустинијановог царовања спроведен Је усклађени напад на обнову хеленистичког пагани-зма у Царству. Атински универзитет Је био затво-рен 529. године, а подстицана Је искључиво хри-шћанска наука и култура. Јустинијан Је саградио многе храмове у царском граду и широм империЈе, нарочито у Јерусалиму, Витлејему и на Синају у Египту. Његова велика тво-ревина био Је храм посвећен Христу Мудрости Божијој. То је величанствени храм Агиа Софија у Цариграду. За његово време, цветали су иконо-графија, резбариЈа и радови у мозаику. Базилика у Равени, седишту царских власти на Западу била је саграђена за време победа над варварима.

Литургички развој Многе богослужбене химне су написане у овом веку, укључуЈући Божићни кондак и песме Рома-на Слаткопевца (+510). Сам цар ЈустиниЈан је на-писао химну Јединородни Сине која се и данас по-Је у току светих литургија у Православној цркви. У шестом веку Је потврђено извесно утврђива-ње и стабилизација богослужења у целом хришћанском свету Истока, благодарећи нарочито литур-гичкој пракси царске престонице Цариграда, која је била прихваћена од стране других градова Импе-рије. Цариградска црква је почела да практикује неке литургичке празнике који су већ били уведени у употребу у извесним центрима црквеног живота у Палестини. Ради се о празницима Рођења и Смр-ти (Успенија) Пресвете Богородице и Обреза-ња Господњег. Бероватно је у то време и празник Преображења празнован у Цариграду.

62

Поред празничних светковина престоног града, које су се шириле по целој Империји, додати су у божанствену литургију и неки формални елемен-ти као што су литургички уласци или входови и певање Трисагион-а (Свјати Боже) и Вјерују. Стицајем многих фактора дошло Је до знатних промена у црквеној литургичкој обредности и по-божности. Ови фактори су допринели уздизању Цариградске цркве као узора за друге цркве; раз-воју царског црквеног ритуала; појави мистичног богословља у списима под именом Дионисија Аеропагита; и покушају државних власти да сми-ре монофизите. У ово време пракса Цариградске цркве била је комбинована са оригиналним јевреЈскохришћан-ским богослужењем ране Цркве, развијало се пра-вило молитве нарочито у хришћанским манасти-рима и у литургичкој пракси Јерусалимске цркве, што Је водило формирању прве велике синтезе ли-тургичког богослужења у православној историји.

Пет патријархата У шестом веку је Цариград, бар међу источним хришћанима, био афирмисан као најважнија ка-тедра у хришћанској пентархији, коју је Јустини-Јан називао пет чула васељеие: Цариград, Рим, Александрија, Антиохија и Јерусалим. Титулу васељенски имале су све главне службе у царском граду. Када Је Јован Посник (528-595) епископ цариградски, узео титулу екуменски патријарх, папа свети Григорије Велики, епископ Рима (590-604), одлучно се успротивио оваквом наименова-њу, као недоличном за једног хришћанског пастира. То Је онаЈ свети ГригориЈе, богослов и пастир светитељског гласа, чије је име по предању везано са Литургијом Пређеосвећених дарова, која се у ПравославноЈ цркви служи током Великог поста (види књигу II О богослужењу).

Црква на Западу Поред светог Григорија, велики утицаЈ на исто-риЈски развоЈ Западне цркве је имао свети Бене-дикт Нурсијски (480-542) и његови ученици, монаси. Међу светитељима овога века треба поме-нути светог Колумба и светог Аугустина Кентер-бериЈског, савременике светог Григорија. Ови све-титељи су били најчувенији мисионари Западне Европе, Енглеске и Ирске, који су се трудили међу варварским племенима. У ШпаниЈи је у шестом и седмом веку НикеоЦариградском Символу вере била додата реч фи-лиокве. ОваЈ додатак, коЈи Је убачен да се нагласи Христово божанство у односу на варваре завоЈева-че - који су били ариЈевци имао Је веома тешке последице у будућој историји Цркве.

Седми век Дионисије Аеропагит Теолошке списе, који су се појавили у шестом веку под именом Дионисија Аеропагита, прихвати-ли су и присталице и противници учења четвртог и петог Васељенског сабора. Ови списи су имали великог утицаја на

литургичку побожност Цркве својим симболичким објашњењима култних рад-њи богослужења. Они су представљали мистичну теологијукојајенаглашавалаапсолутнунесхватљ и-вост Бога и Његову апсолутну различитост од свега осталог што постоји у Његовој творевини. Међутим, она су садржала и учење у вези са Хри-стом, које је проузроковало у седмом веку озбиљ-не потешкоће. Дионисијеви списи су садржали учење да Исус Христос, оваплоћени Син Божији, има једну теан-дричну (боговечанску) вољу и делатност, која у. потпуности комбинује две различите активности и делатности Његове Божанске и човечанске при-роде, Ово учење је било названо монотелитизам (што значи да је Христос имао само једну богочо-вечанску вољу) или монергизам (што значи да је Христос имао само једну боговечанску делатност или енергију). Ово учење је жељно прихваћено од стране оних који су сматрали да ће оваква догмат-ска формулација најзад решити проблем подела и ујединити монофизите са Црквом. Чињеница је да су монофизити веома ценили учење Псеудо-Дионисијевих списа. Анонимни аутор ових дела био је, највероватније, и сам мо-нофизит. Без обзира на ово, очекивано сједињење оних који су од Цркве били одељени још од среди-не петог века, није се остварило. Разлог зашто до њега није дошло била је ватрена опозиција учењу о једној богочовечанској вољи и делатност у Христу од стране светог Максима Исповедника (+662) и папе светог Мартина Римског (+655).

Свети Максим Исповедник и свети Мартин Римски Ова двојица људи заједно са непоколебивим присталицама, тврдили су да Исус Христос мора да има две различите и одвојене воље и делатно-сти, исто као што има и две различите и одвојене природе у једној личности. Свети оци су учили да је један Син Божији и Син Маријин, али овај један Син хоће и делује недвосмислено као Бог и као човек. Христос има пуноћу божанске воље, енерги-је, делатности и силе које су исте као и Бога Оца и Светог Духа. Христос такође има пуноћу чове-чанске воље, енергије, делатности и силе, које су исте као код сваког другог људског бића. Спа-сење се састоји у чињеници да је Исус Христос, будући истинити човек, слободно и добровољно потчинио своју људску вољу (која је потпуно иста воља као код свих других људи) Својој божанској вољи (која је воља Божија). Син Божији постао је стварни човек са стварном људском вољом, тако да је као стварни човек и могао да „испуни сву праведност" у савршеној, добровољној покорности Своме Оцу. Својом правом људском делатно-шћу Исус Христос је ослободио све људе од греха и смрти као Нови и Коначни Адам. (види књигу I О Учењу) Свети Максим и свети Мартин су много страдали због супротстављања монотелистичком ста-новишту. Били су затварани, мучени и сакаћени од стране државних власти које су на све могуће начине желели да се послуже монотелитизмом као средством за уједињење са монофизитима.

Шести васељенски сабор

63

Ипак је, најзад, учење наведених светитеља пре-вагнуло. Трећи цариградски сабор, познат као Шести Васељенски, одржан је 680681. године, званично је верификовао њихова учења и формал-но је осудио патријарха цариградског Сергија и римског папу Хонорија, заједно са свима онима који су бранили лажно учење о Исусу које Га је ли-шавало његове праве човечности.

Теолошки списи Свети Максим Исповедник је писао на духовне и аскетске теме. Његов савременик у Египту, свети Јован Лествичник (+649), игуман манастира свете Катарине на СинаЈу, написао Је класично дело Ле-ствица. Свети Андреј Критски написао је у сед-мом веку покајнички канон, који се још увек чита у ПравославноЈ цркви за време Великог поста.2

Рађање Ислама Седми век је и очевидац рађања ислама. „Про-рок" Мухамед је својим бекством у Меку 622. го-дине започео муслиманску еру. Следбеници нове религије нису губили време у нападу на хришћан-ско царство, које Је тада било много ослабило по-сле дугог рата са Персијанцима. Баш за време Пер-сијског рата, цар Ираклије је дошао до истинитог Крста, од армија које су га заплениле, и донео га у Цариград. Ова победа је прослављена као Уздиза-ње часног крста и празновање се проширило по целом царству. Све до тридесетих година седмог века, посебан дан у септембру за православљање Крста Христовог славио се само у Јерусалиму. (ви-ди књигу II О богослужењу)

Петошести сабор или Трулски сабор Крајем седмог века, наЈвероватније 692. године, одржан је у Цариграду сабор у једној засвођеној дворани, или Труло, царске палате. На њему су до-нета 102 канонска правила. Ови канони се зову канони петошестог сабора, који се сматра за про-дужетак рада и петог и шестог Васељенског сабо-ра, који нису уопште издавали каноне. Многи од ових канона су покушали да осавре-мене формално црквено право координирајући га са већ постојећим грађанским ЈустиниЈановим за-конодавством. Неки пак формулишу рану црквену праксу и дисциплинарне норме прецизниЈим тер-минима. На пример, ови канони уобличаваЈу пра-вило по коме ожењени људи могу да буду рукоположени за ђаконе и свештенике, задржавајући при том своје жене, али они који су већ рукоположени као ђакони или свештеници, не смеЈу се женити. Сабор Је оснажио закон из Јустинијановог време-на, да само нежењени могу да буду епископи. Овај сабор је поставио и време узраста за рукоположе-ње и оснажио традиционалну црквену дисциплину у вези са клиром, као што Је њихово искључивање из директног учешћа у политици, војсци и материјалним пословима овога света.

Литургијски развој

2

Превео на српски језик др Емилијан Чарнић, издавачка установа Каленић, Крагујевац

Канонима Трулског сабора је јасно опредељено да Ускрсу треба да претходи четрдесетодневни пе-риод поста; да се у данима када не може да се служи евхаристиЈска божанска литургија, служи Литур-гија пређеосвећених дарова (канон 52). Хришћа-нима се наређуЈе да се при слављењу Христовог васкрсења, недељом, уздржавају од покајничког клечања (канон 90). ОваЈ Сабор је забранио светов-њацима улазак у олтар; хришћанима није дозвоље-но да ступају у свету тајну брака са нехришћанима (канони 69, 72). Заповеда се да они коЈи певају у цркви треба да се уздржавају од недисциплинова-не дерњаве и од употребе мелодија нескладних и неподесних за цркву (канон 75). Захтева се да се из црквене заЈеднице изопште они који без оправда-ног разлога изостану са три узастопне недељне литургије (канон 80). Најзад, сабор тражи да се на-лаже покајање ради убиства онима који дају сред-ства за извршење побачаја, онима који их прима-ју и узимају их да би убили заметак (канон 91).

Осми век Иконоборство У осмом веку су владари Истока Лав III (717741) и Константин V (741-775), из династије Иса-вријанаца, покушали да Цркву потчине своЈој вла-сти. Наведена два цара, да би задобили контролу над Црквом, жестоко су се окомили на ревносне хришћане, посебно на монахе, који су се истица-ли као ревносни браниоци Цркве. Напади су пре-расли у жестока прогонства против поштовалаца икона. Они су били добро усмерени, јер је, заиста, међу побожним светом постојало претерано по-штовање икона, које се често граничило са идоло-поклонством и паганизмом. Године 753. је одржан Сабор, који Је, формално, осудио поштовање икона. Постављен је захтев да се све иконе уклоне из храмова, јавних зграда и приватних домова хришћана. Овај Сабор није био само политички потез владара да задобије власт над Црквом. Он је против иконопоштовања поста-вио разложну и вешту аргументацију. Основ саборских поставки је био темељен на библијском учењу да је Бог невидљив, те стога прави хришћани не мо-гу нити да праве нити да поштују његове видљиве, резане иконе. Можда је оваква аргументација била инспирисана и тесним контактима са муслимани-ма, коЈи су стриктно, до фанатизма, избегавали ли-ковну представу божанства. Епископи су били под притиском двора да ико-не и званично осуде. Када су они то

славном опелу. Сматра се да је он био и састављач Октоиха, збирке химни, које се

64

учинили, од-мах Је настало жестоко гоњење свих оних који су иконе држали и поштовали. Време између 762. и 775. године познато Је као крвава декада. Тада је због скривања и поштовања икона позатварано, мучено и убијено на стотине хришћана, особито монаха.

Седми васељенски сабор За време владања царице Ирине (780-802), која је одобравала поштовање икона, одржан је сабор у Никеји 787. године, који је дефинисао легитим-ност и правилну употребу икона у Цркви. Овај са-бор, познат као Седми Васељенски сабор, држао се теологије светог Јована Дамаскина (+749). Од-луком Сабора је потврђено да иконе могу да буду сликане и поштоване, али не и обожаване. Еписко-пи, присутни на Сабору, су закључили да је суштина хришћанске вере оваплоћење Сина и Логоса Бо-жијег у људском телу. Бог заиста Јесте невидљив. Међутим, у Исусу Христу Је невидљиви Бог постао видљив. ОнаЈ који види Исуса, види и невидљивог Оца (Јн 14:8). Када се у Цркви негира сликање ико-не и иконопоштовање негира се и права људска природа у Исусу. Исто тако се негира да је у Хри-сту и кроз Христа дат људима Свети Дух да би по-стали свети и стварно потврдили да су створени по слици и прилици Божијој (Постање 1:26). На таЈ начин, била Је Саборска одлука да Је одба-цивање светих слика истовремено и одбацивање факта БожиЈег спасења у Христу и Духу Светом. Бог Отац и Свети Дух не могу и не смеју да буду сликани. Христос, Богородица и светитељи могу да буду иконописани, јер они показују стварност човековог спасења. Они показуЈу истинито пре-ображење и обожење човека - Христом и Духом Светим. У Цркви иконе могу да буду поштоване јер поштовање указано иконама уздиже се до про-тотипа, а онај који поштује икону, поштује лич-ност (ипостас) онога који је насликан. (7. васељенски сабор) Напади на иконе су се продужили и после сабо-ра од 787. године. Коначно су завршени 843. годи-не, када су иконе поново враћене у цркве, где се и данас налазе.

Литургички развој Свети Јован Дамаскин Је такође заслужан за литургички развоЈ у осмом веку. Он Је био на ви-соком положају у муслиманском Калифату, али се замонашио у манастиру Светог Саве у Јеруса-лиму. Написао Је многе литургичке химне коЈе се и данас певају у Цркви, као што је канон на ускр-шњем јутрењу, и неке химне које се певају на право-

певају у Цркви на осам различитих гласова или мелодија, и то сваке недеље једна мелодија, и тако редом, преко целе го-дине. (види књигу IIО богослужењу) Свети Јован Је и аутор првог систематског трактата о православ-ном

хришћанском учењу, који се назива Потпуно излагање православне вере. Празник Увођење Богородице у храм (Ваве-дење), почео се славити у осмом веку у Царигра-ду. Према светом Андреју Критском, празник Је светкован у Јерусалиму Још у шестом веку. На таЈ начин, од осмог века је нашао своје место у универ-залном календару Православне цркве.

Запад На Западу су варварска племена наставила да примају хришћанство. НаЈвећи мисионар овог вре-мена био је свети Бонифације (+754). У овоме ве-ку је епископ Рима по први пут постао световни владар, коЈи Је управљао добрима у ИталиЈи и сту-пио у блиске везе са владарима Каролинга. Ради се о оним варварским владарима из каролинске династије, нарочито Карлу Великом, који ће у са-радњи са епископима Рима васпоставити импери-ју на Западу. Да би ово остварили, морали су да нападну легитимно Источно Царство. Напад је био извршен тако што су оптужили Исток за идо-лопоклонство, због поштовања икона, а исто тако и због тога што су наводно изоставили речи „и од Сина" (филиокве) у Никејском Символу вере. Ове оптужбе се налазе у Каролнишким књигама, коЈе Је Карло Велики дао римском папи 792. године.

Крај иконоборачке расправе

су веровали да би словенски језик могао да буде употребљаван у црквеним службама. Тако су Кон стантин и Методије отишли 869. године у Рим да би оправдали своје дело, нарочито у односу на упо-требу народног Језика у литургији. Папа Адријан II је благословио грчке мисионаре и њихово дело. Константин је умро 869. године. Пред саму смрт се замонашио и узео име Кирило, по коме је у Цр-кви и познат као светитељ, а по њему је и азбука добила име ћирилица. Методије је био посвећен за архиепископа Паноније. Када се вратио на своЈ мисионарски посао уз помоћ ЛуЈа Немачког био је ухапшен од стране франко-немачког свештенства. Године 873., ка-да Је папа Јован сазнао шта се десило МетодиЈу, захтевао је његово ослобађање. Међутим, после Методијеве смрти 885. године

65

Сагласно Сабору из 787. године на коме Је фор-мално било одбрањено поштовање светих икона у Цркви, појавили су се поново цареви који су опет нападали и поштовање икона и оне који су их по-штовали. Када Је умрла царица Ирина 802. годи-не, на престо Је дошао цар Лав Јерменин. Године 815. он је наредио да се у црквама поставе иконе тако високо да их верни не могу досегнути, па, према томе, ни поштовати и целивати. На Цвети 815. године. Свети Теодор, игуман великог Студит-ског манастира у Цариграду, стао Је на чело Једне јавне литије са светим иконама. Ова литија је наи-шла на царске нападе, мучења и убијања. Тек 843. године са доласком на престо царице Теодоре, а под патријархом Методијем, иконе су поново и за свагда враћене у цркву. Овај формални повратак икона Прве Недеље Великог поста, почетак Је про-слављања празника Недеље православља, који се и данас слави.

Кирило и Методије: мисија међу Словенима Средином деветог века, патријарх цариградски, свети Фотије, послао је у Моравску мисионаре да словенском народу донесу хришћанску веру. Грчка браћа, Константин и Методије, стигли су у Моравску 863. године. Константин је већ раније створио словенску азбуку - коЈа се сада зове старословенска - и браћа су је искористила за превод црквених књига на словенски Језик. Њихов рад се састојао у поучавању писмености, у увођењу бого-служења и обреда и припремању људи за свеште-нички позив. МисиЈа Константина и Методија створила Је не-приЈатељство код Франачких мисионара латинске цркве, коЈи су у Моравску стигли раниЈе. Они су веровали да богослужбени језик цркве треба да буде само јеврејски, латински или грчки. Они ни-

франачк у Бугарску, где су свети Климент и Наум ообавили велико ми-сионарско дело међу немачке тамошњим становништвом. До тога времена власти су Бугари су већ били примили хри-шћанску уништил веру. Потчињени су били ЦариградскоЈ цркви е његово 870. године. Дело светих Кирила и Методи-ја, дело. „евангелизациЈа Словена", из Бугарске се Већина проши-рило на друге земље, и наЈзад, током његових следећих веко-ва и на КиЈев и северну РусиЈу. ученика Проблем „филиокве" Је била Сукоб између Истока и Запада није био ухапшен само због мисиЈе међу Словенима. Он је имао а, прогнана дубље ко-рене у улози коЈу су требало да одиграју франачки и немачки владари у или продана ЗападноЈ Европи и у ЗападноЈ Цркви. На Божић 800-те године римски папа Је у ропство. круни-сао за цара Карла Великог. Овај нови Неки су владар већ је био послао папи Андријану I успели своје Каролиншке књиге (Libri Carolini). Разлог да Карло Велики на-падне Источну да побегну цркву био Је то што Је то био Једини начин да се дискредитује император Истока, да би он -

Карло - могао да буде признат као Једини владар хришћанства. У својоЈ визиЈи о новом Светом

I

Римском царству, Карло Велики је желео да у ње-га укључи целокупан Исток и целокупан Запад. Пап Лав III Је 808. године реаговао на оптужбе Карла Великог против Истока на таЈ начин што Је угравирао Символ вере без „филиокве" на сребрне табле на вратима цркве светог Петра.

Папство Мада је Карло Велики покушао да своју власт утврди над целокупним хришћанством, он у томе није успео. Римске папе су почеле да своју црквену власт шире над целим Западом. Моћне папе, као што Је био Никола I (858-867), наметнуле су своЈу власт свим епископима на Западу, обуздаваЈући утицај световних власти и децентрализациЈу коЈоЈ су били наклоњени локални митрополити. У овом процесу папе су се служиле, као помоћним сред-ством, Лажним декреталијама, документима за које су тврдили да су писма наЈраниЈих папа, а у ствари су то били франачки фалсификати из деве-тог века. Овоме треба додати такозвану Констан-тинову даровницу, која Је направила познати утицај. У њоЈ се тврдило како Је цар Константин, у четвртом веку, дао извесна овлашћења и привиле-гије римским епископима, укључуЈући и световну контролу над територијама око Рима, које су доц-ниЈе биле назване папска држава.

Фотије, патријарх цариградски У времену између 861-886. године Је дошло до првог судара између Цркве Истока и Запада. У Цариграду су се две партиЈе бориле за превласт, како у црквеним тако и грађанским пословима: та-козвани зилоти, конзервативци и умерењаци. Да би се обезбедио вођа, способан да успостави мир у Цркви, један световњак, по имену Фотије биоје из-дигнут на трон патријарха. Екстремисти, такозва-на странка конзервативаца, није била задовољна. Они су, служећи се именом раниЈег патријарха Игњатија - коЈи се ради добра у Цркви, повукао апе-ловали на Рим против Фотија и царске владе, коЈа је потврдила његов избор. Папа НиколаЈе искори-стио прилику да се, на основу апела ових екстре-

66

миста, умеша у послове цариградске Цркве, сазива-јући сабор у Цариграду 861. године, ради решења спора. Када су папски легати дошли на сабор, виде-ли су да је Фотије био легално изабрани патријарх, и све се срећно завршило. Међутим, када су се ле-гати вратили у Рим, папа Никола је одбацио њихо-ву одлуку. Сазвао је нови сабор, овога пута у Риму 863. године, на коме је збацио Фотија, а Игњатија прогласио за царског епископа. Папине одлуке су у Цариграду биле игнорисане. Године 866. и 867. Бугарска црква се колебала из-међу Цариграда и Рима. На сабору 867. године у Цариграду, патријарх Фотије и пет стотина еписко-па су осудили Папу Николу због његовог мешања у послове Бугарске цркве. Међутим, те исте године, у Цариграду Је дошло до још једног немилог дога-ђаЈа. Басилије I је постао цар, пошто је убио свог претходника, и из политичких разлога, на место Фотијево је за патријарха поново довео Игњатија. Папа Андријан, наследник Николин, 869. године поново екскомуницира Фотија, због његове улоге у бугарској афери. Али, 877. године се ситуаци-ја променила. Фотије, коЈи није био у немилости новога цара, поново постаје патријарх, пошто је уважени патријарх Игњатије умро. У Цариграду је поново сазван велики сабор 879. године, на коме су учествовали и папски легати. Председавао је Фо-тије. Од стране Фотија биле су разјашњене приви-легије које је имао римски папа на Истоку. Са овим се сагласио нови папа Јован VIII. Одлуке Сабора из 863. и 869. године, коЈимаје био Фотије осуђен, би-ле су поништене. Сабор из 787. године био је при-хваћен као Седми Васељенски сабор. Символ вере је потврђен без „филиокве". Православна црквајеудесетом веку Фотија про-гласила за светитеља. Он Је био човек многих тале-ната. Био Је велики теолог, коЈи је много написао, нарочито по питању „филиокве" и одбране исхо-ђења Светог Духа једино од Оца. Био је сакупљач извода из класичних и патристичких списа. Он је био организатор мисије међу Словенима. У спору са претераним захтевима папе Николе, Фотије је бранио Скот Еригена (+877), преко кога је на западну те-ологију извршен јак утицај источног богословл>а Дионисија и светог Максима.

аутентично Предање Цркве, и очувао је Јединство са Римском црквом и папом Јованом VIII. Био Је у политичким стварима изванредан дипломата, са личном скромношћу и мудрошћу те Је, код добронамерних људи и странака Истока и Запада, уживао углед и поштовање. Свети Фотије Је заиста био Један од великих епископа хришћанске цркве-не историје.

Литургички развој У деветом веку имамо Још Једног светитеља, светог Теодора Студита, коЈи је увелико допринео литургичком развоју. Свети Теодор Студит је био игуман Студитског манастира у Цариграду, у коме Је било, за време његовог живота, око сто хиљада монаха. Свети Теодор Је познат као бранитељ светих икона, а познат Је и по улози коЈу Је имао у развоју православног богослужења. Његов литургички типик, правило Јавног богослужења у Студитском манастиру, постао је од деветог века нормативним поретком богослужења за део пра-вославне цркве. Богослужбене књиге за Велики пост и Ускрс, Посни Триод и Цветни Триод (КоЈи се зове и Пентикостар), готово у потпуности су де-ло Студитских монаха, међу којима је најчувенији био свети Јосиф Химнограф. Из деветог века потиче и Једна копија Божанске литургије светог Јована Златоуста, која је потпуно иста по форми, коју има и данас Православна цр-ква.

Правни кодекс Крајем деветог века цар ВасилиЈе I започео је нову кодификацију грађанског законодавства. Као један од резултата овога посла настале су Епана-гоге. Он Је потврдио систем симфоније или једин-ства између цркве и државе.

Запад Уопштено говорећи, девети век Је био најзначаЈ-није столеће у црквеној историЈи. То Је био период ренесансе на Истоку, а на Западу период повећане централизације око римског папства. Једини зна-чајни теолог овог времена на Западу, био Је Џон

Десети век

67

68

Културна ренесанса На Истоку је у десетом веку настављен општи континуитет културне ренесансе деветог века. Скупл>ани су списи црквених отаца. По први пут је свети Симеон Метафраст кодификовао Животе светих. Поново је оживело интересовање за паган-ску старину. Екстремна „хеленизација" Михаила Псела и Јована Италоса доводила је и до конфли-ката са Црквом. Године 960. свети Атанасије Светогорац (+1000) је основао Велику Лавру и тако отворио пут за развој велике монашке републике у Светој Гори. Свети Симеон Нови Богослов (+1022) напи-сао је свој утицајни трактат о настањивању Духа Светога у хришћанима.

Црква и држава И десети век је видео појачано прожимање црквених и грађанских аспеката византијског друштва. Црква је добила већу контролу над браком и породицом. На пример, за признање ваљаности брака од стране грађанске власти, био је потребан претходни црквени благослов, према регулација-ма православног канонског права. У исто време, Црква је морала да се све више брине због поста-вљања „минимума захтева" у односу на оно што је раније имала. Ово се може видети у такозваном спору о четвртом браку који је изазвао буру 925. године када је цариградски патријарх Никола Ми-стик одбио захтев цара Лава VI да ступи у четврти брак, па је тако у православно канонско законодав-ство унета строга забрана четвртог брака уопште, без обзира на околности. Црквено богословље је подржало сталну моногамију као свој стандард: са-вез једног човека и једне жене, који чак ни смрт не може да раскине. Поновни брак, чак између удовца и удовице, не уклапа се у овај стандард, без обзира што се прихвата, али као уступање пред људском слабошћу. Међутим, са спором око четвртог бра-

ка, пажња је била усредсређена на минимум от-куда је и дошло до погрешног схватања да Право-славна црква „дозвољава" својим верницима три брака.

Бугарска Цар Борис Бугарски, коме је на крштењу 869. године био крштени кум византијски цар Михаило III, коначно се окренуо од Рима Цариграду, и до десетог века бугарска црква се учврстила као са-ставни део Источне византијске цркве. Нарочито под његовим сином, царом Симеоном, Бугарска је постала моћна држава и дошло је до процвата византијско-бугарске културе. Међутим, крајем столећа у Бугарској се ширило Богумилство - ду-алистичко спиритуалистичка секта Манихејског предања.

Владимир Кијевски Године 988. поданици Кијевског кнежевства би-ли су крштени у Дњепру под вођством Великог кнеза Владимира. Тако је почела историја Пра-вославне цркве у Украјини и Русији. Владимир је примио хришћанску веру из Цариграда, а кум на крштењу мује био византијски цар Василије. Пре-ма легенди, Владимирови делегати нису могли наћи лепше вере од оне у Византији. Такође је по-знато да је кијевски кнез сматрао даје политички и економски корисно да се ожени византијском принцезом Аном, и да своје кнежевство стави у исти ред са цариградском империјом. После крштења, Владимир је доживео стварни духовни преображај. Много је чинио да би хри-шћански принципи били учвршћени у

69

његовој држави, и да његови поданици буду просветљени православном вером. За своја лична и службена дела праведности као хришћански кнез свога вре-мена, Владимир је канонизован као светитељ Цр-кве. Његова баба, велика принцеза Олга, која је била обраћена у хришћанство пре њега и вероват-но утицала на његову одлуку и његову делатност, такође је унета у списак светих.

Литургички развој Празник Покров Пресвете Богородице поти-че из десетог века. Свети Андреј Јуродиви (+956) је имао виђење како Богородица пред престолом Божијим заступа, штити и моли се за народ Цари-града држећи над њим свој вео (омофор), док су на њега нападали пагански Словени. Чудновато је да се празник Покрова Пресвете Богородице одељен од свог историјског корена, и данас првенствено слави као празник присутности Богородице Мари-је у својој Цркви. Веома је популаран скоро једино у црквама словенске традиције.

Запад Крајем деветог века Запад је ушао у најмрачнији периодсвојеисторије.Новиталасиинвазијесууздрмали релативну сигурност царства, које је створио Карло Велики. Црква је била притиснута од стране световних феудалаца. Комуникације са Истоком су биле прекинуте. У манастиру Клин у Француској ипак се назиру почеци покрета обнове.

70

Једанаести век

Цркви могао неко други да суди. Тако, иако је патријарх цариградски Никола III (1084-1111) рекао: Нека папа исповеди православну веру, па нека буде први, у историји се то никада више није поновило.

Велики раскол Средином једанаестог века дошло је до великих несугласица између Цариграда и Рима. У ово време је непосредни узрок конфликта био због папског гушења грчке литургичке праксе у јужној Италији, и потискивања латинске праксе на Ис-току од стране цариградског патријарха. Папа је 1053. године послао своје изасланике у Цариград, у покушају да се васпостави јединство међу цр-квама. Михаило Керуларије, цариградски патри-јарх, одбио је да саслуша папске изасланике, сма-трајући да су они политички мотивисани. Кардинал Хумберт, глава папске делегације, заморио се од чекања 16. Јула 1054. године. Био је веома љут због недостатка поштовања према рим-ским посланицима. На часној трапези катедрал-ног храма Свете Софије оставио је докуменат о анатеми и екскомуникацији. (Ово се односило само на патријарха Михаила и оне који су му привржени) У исто време, кардинал је био врло обазрив, хвалећи Цариград као „најправославни-ји град". Званични разлог за Хумбертово анатемисање и изопштење Керуларија било је избацивање „фили-окве" из Символа вере; пракса ожењеног свештен-ства и литургичке погрешке. Патријарх Михаило Керуларије одговорио је на Хумбертов поступак тако што је екскомуницирао све одговорне за ин-цидент од 16. јула. Навео је дугу листу латинских злоупотреба, углавном различитости у литургич-кој пракси, као што је, на пример, употреба бес-квасног хлеба у евхаристији. Иако је Хумберт деловао само против личности патриЈарха и његових симпатизера, а патријарх против Хумберта, покушај васпостављања јединства се завршио 1054. године сталним раско-лом или шизмом између двеју цркава, који ни до данас није изглађен. Чињени су многи покушаји помирења, као што је симболично „скидање анатеме из 1054. године" од стране папе Павла VI и патријарха Атинагоре, али без икакве користи.

Папство

Крсташки ратови До времена првог крсташког рата 1095. године успостављено је папско вођство у западном европ-ском друштву. Крсташки ратови су дефинитивно запечатили раскол између цркава. Јерусалим су крсташи заузели 1099. године, истерали су мусли-мане, али су наместо локалног црквеног поретка установили латинску хијерархију.

Кијевска Русија У Једанаестом веку је хришћанска вера цветала у КијевскоЈ РусиЈи. Свети Антоније (+1051), Је основао манастир у кијевским пећинама Кијево-печерску Лавру. Свети Теодосије (+1074), Један од њених највећих светитеља, назван је оснивачем руског монаштва. Свети Теодосије је следио еван-ђеоску хришћанску смиреност, у еванђеоском об-лику духовног живота. ОваЈ облик Је у Русији био познат као кенотицизам, што значи живот само-пражњења кроз понизност и љубав према браћи. (види: Фил 2:6) КиЈево-печерска Лавра Је била центар милосрђа и социјалног старања, а исто тако центар и духовног и интелектуалног стваралаштва и просвете.

Борис и Гљеб Борис и Гљеб, синови Владимирови, убројани су у кијевске светитеље. Они су после смрти свога оца одбили да се боре са својим братом Свјато-полком за власт. Пошто су знали да нема наде да победе у борби, два млађа брата су одбили да се боре да би спасли животе својих верних следбени-ка, који су знали да ће бити кажњени ако ступе у борбу. Као страдалници непротивљења светите-љи Борис и Гљеб су први канонизовани светитељи Руске цркве до 1020. године. Они се прослављају - не као мученици или хришћански пацифисти -него као они који су своје животе положили да би други могли да живе.

Богословска литерарна дела

Средином једанаестог века отпочео Је снажан реформистички покрет усмерен на папство. Често се овај покрет назива Грегоријанска реформа, јер је њен главни предлагач био папа Гргур VII (1073-1085), или Хилдебранд. Покрет је настојао да се створи независност Цркве од сваке светов-не власти. Ово је онемогућило помирење са Исто-ком. На пример, 1089. године, као део напора да се васпоставе добри односи међу црквама, Исток је тражио од папе Урбана II да изложи исповеда-ње вере. Он је одбио да удовољи захтеву, пошто би такво задовољење претпостављало да би римском епископу у

71

У овоме периоду Теофилакт Бугарски је напи-сао опширне коментаре Светог писма. На Западу је Анзелм Кентерберијски (+1109) саставио своје најутицајније богословске расправе, у којима се на-лазио такозвани онтолошки доказ постојања Бога, одбрана учења о „филиокве" и такозвана теорија задовољења у тајни покајања, у којој се тврдило да је Христова смрт на крсту била адекватна жртва, неопходна да задовољи правду и гнев Бога Оца.

Запад

159

Једанаести век

У једанаестом веку је дошло до цистерцианске реформе Бенедиктинског монашког реда (који су данас познати као траписти). Највећи представ-ник овог покрета је био Бернард Клервоски, је-дан аскета, мистички теолог и црквени активиста. Он је проповедао крсташки рат и борио се против Абелара, чувеног писца дела Sic et Non. Картузи-јански покрет, монашког пустињаштва, такође је отпочео у овом времену.

Главни токови У дванаестом веку видимо непрестану борбу царске династије Комнена у Цариграду с једне стране, са крсташким Аатинима са Запада и с Дру-ге стране борбу против завојевачких упада мусли-манских Турака на Истоку. Цар Алексије Комнен је званично санкционисао Свету Гору као центар православног монаштва. Евтимије Зигабен је написао своју Догматску Паноплиу, приручник званичнихучења Цркве. Мада је у ово време посто-јао у царству изворни интерес за богословљем, у Источном хришћанству је богословска делатност била ограничена на понављање и каталогизацију традиционалних учења. У дванаестом веку су се развили уметност и архитектура, са таквим класичним византијским споменицима као што су црквене грађевине и мо-заици храма Светог Луке и храма у Дафнима, не-далеко од Атине. У овом периоду ј е у Русији живео свети Алипије (+1114) отац руске иконографије. Нека од највећих архитектонских и иконограф-ских достигнућа Новгорода, Владимира, Суздаља и Пскова, потичу из овог времена.

добио име Сава. Он је по-стао велики народни светитељ и вођа српскога на-рода. Сава је најзад довео у Свету Гору и свога оца да свој живот заврши у монашкој раси, под име-ном Симеон. Црква га је канонизовала као светог Симеона Мироточивог. Византијски цар Ангелос, дао је овим Србима - оцу и сину - место на коме су саградили манастир Хиландар, који је до данас остао српски манастир у Светој Гори.

Запад Заједно са централизацијом папске моћи и победом папства над световним владарима, у двана-естом веку видимо и уздизање викторинске шко-ле Аугустиновске теологије, коју предводи Хуго (+1141) и Ричард од светог Виктора (+1173). У ово време Петар Ломбард је написао своје ути-цајне сентенције, док је на популарнији начин вр-шио свој утицај покрет Албигенежана и Валдене-жана, спиритуалистичког и дуалистичког правца.

Кијевска Русија Хришћанство у Кијевској Русији је продужило да се шири и развија. Има извештаја да је пожар 1124. године у Кијеву уништио шес т стотина цркве-них зграда - што указује на велики развој овог ко-смополитског града, који је постао водећи центар византијске и европске културе и трговине. Почет-ком овога века, кнез Владимир Мономах (+1125) је написао своје чувено упутство мојој деци, доку-мент у коме даје руководна упутства својој деци, којих треба да се придржавају у свом животу као хришћански кнежеви. У кијевском хришћанству је још увек био веома јак византијски утицај. Ру-ска хроника Времених љет садржи животописе многих раних кијевских светитеља. По предању написао ју је Нестор Летописац, монах Кијевопе-черске Лавре.

Четврти крсташки поход Тринаести век је почео оним што се сматрало за коначну потврду раскола између Истока и Запада - са Четвртим крсташким ратом. Крсташи су 1204. године опколили, освојили и опљачкали Цариград. Разрушили су и опустошили цркве. Обе-светили су олтаре. Покрали су црквене предмете. (едан Латин - Тома Морозини именован је за ца-риградског патријарха, а један Франк, наименован је за цара. По први пут је латински Запад постао отворени непријатељ грчког народа. Списи су би-ли управљени против папства и Латинске цркве. Латинска власт над Цариградом је трајала од 1204. до 1261. године, када је цар Михаило Палеолог, ослободио град од Латина.

Сабор у Лиону

Србија Напоримавеликог жупана Немање (11131199), Србија је добила независност од Византијског ца-ра. Немањин син Растко је побегао у Свету Гору и тамо се замонашио и

72

Цар Михаило Ш, нападан од Турака са Истока и без сигурности да се западни Латини поново не вра-те, био је у неподношљивој ситуацији. Стога је он, из политичких разлога, послао своју

159

Једанаести век

делегацију епи-скопа на сабор западне Цркве у Лион, 1274. године, надајући се да ће задобити симпатију и војну и еко-номску помоћ за своју државу која се распадала. За-падњаци су предложили Михаиловим делегатима унију, што је постало класична формула за црквено „јединство" у следећим вековима: Исток је могао да задржи свој литургички ритуал; употреба речи „фи-лиокве" у Символу вере може да буде опционална све док ово учење није било негирано као јеретич-ко; папу је требало признати за поглавара. Михаилови делегати на сабору су отишли још даље него што се од њих тражило. Они су званич-но прихватили римску формулу папства и римско учење о „филиокве". Мир и помоћ од Запада, коју је Михаило желео, трајали су до 1282. године. Када је Михаило умро, акти Лионске уније су одмах били одбачени од стране епископа Истока. Цар је био са-храњен без погребног обреда Цркве.

73

159

кнежевини, били су изванредни јерарси у овоме периоду.

Запад Србија Сава је 1217. године отишао у Никеју да добије благослов Цариградске цркве за независност Срп-ске цркве. Године 1219. Сава је био посвећен за првог архиепископа српских земаља од стране ца-риградског патријарха Мануила, у присуству цара Теодора. На дан Вазнесења 1220. године на сабору Срба у манастиру Жичи, новопосвећени архиепи-скоп Сава је крунисао свог брата Стефана, великог жупана, за прзог краља српских земаља. После дуготрајног истакнутог вођства, после проласка кроз многобројна тешка искушења и по-тешкоће, после усиљених путовања по хришћан-ском Истоку, Сава је умро 14. јануара 1235. године. Наследио га је Арсеније, кога је сам Сава изабрао и уздигао у чин епископа. Архиепископ Сава, осни-вач и отац Српске православне цркве и један од заиста изванредних личности у историји Право-славне цркве, заједно са својим оцем, светим Симеоном, братом светим Стефаном Првовенчаним и својим наследником Арсенијем - проглашен је за светитеља Цркве.

У Западној цркви се тринаести век назива нај-веће столеће. Инокентије III је успео да одржи престиж и моћ папства. Четврти Латерански сабор 1215. године је дефинисао званична учења Католичке цркве. Фрањо Асишки (+1226) је осно-вао монашки ред Фрањеваца, са његовим првим великим члановима Антонијем из Падове (+1231) и теолозима Бонавентуром (+1274) и Дунс Скотом (+1308). Шпанац Доминик је основао Доминикански монашки ред проповедника са великим теологом Албертом Магнусом (+1280), који је написао тео-лошке summae, које су доминирале у званичној ри-мокатоличкој теологији све до Другог ватиканског сабора у другој половини двадесетог века. Богослов и мистик Мајстер Екарт (+1339), био је такође члан доминиканског реда. У ово време се такође појавио у Латинској цркви монашки ред Кармелићана и још известан ма-њи број других религијских група.

Бугарска Тринаести век је био очевидац поновног васпо-стављања народне цркве за Бугаре са признањем архиепископа Трнова као поглавара цркве бугар-ских земаља.

Русија У тринаестом веку су Русију преплавиле монгол-ске хорде. Русија је пала под татарски јарам када је Кан Бату 1237. године против ње повео војску од четири стотине хиљада људи. Кијевска држава је пала под Татаре 1240. године. Александар Невски је постао кнез Новгорода 1231. године. Овај град-република на Северу има-ла је јединствен облик републиканске управе и посебну духовну, архитектонску и иконографску традицију. Александар је 1240. године повео руски народ у победнички рат против римокатоличких Швеђана. Поново је 1242. године водио руски на-род у победу над тевтонским витезовима, који су нападали руске земље. Тада је Александар путовао у седиште Кана Батуа 1247. године молећи милост за свој руски народ под татарским игом. Алексан-дар се сагласио да Кану плаћа данак да би се у ње-говом народу очувао мир. Он се из Монголије вра-тио са титулом Великог кијевског кнеза. Умро је у четрдесет другој години, 1263. године. Црква га је канонизовала 1380. године због његове личне све-тости, његове војне храбрости и његове практич-не мудрости и дипломатије што је све несебично посветио свом народу као истинити хришћански државник. Син Александра Невског, Данило отишао је на север од Москве, ван татарског домашаја, где је владао као кнез од 1263. године, па све до краја овог столећа. Свети Кирило (12421281) и свети Петар (1281 -1326), митрополит кијевски, чија је резиденција била у московској

164

74

Четрнаести век

Григорије Палама Четрнаести век је у Источној цркви био време паламитских сукоба. Григорије Палама (+1359) је био монах на Светој Гори. Практиковао је метод молитве, који се називао исихазам (исихија зна-чи ћутање). Лице које се користило овим молитве-ним методом, подвргавало се ригорозној телесној дисциплини да би свој ум и срце сјединили у Богу непрестаним понављањем Имена Исусова, обич-но у форми Исусове молитве: Господе Исусе Хри-сте, Сине Божији, смилуј ми се грешноме. Кори-стећи се овим методом молитве, монаси исихасти су тврдили да су дошли у стварну везу са Богом, укључујући и виђење Нестворене Божанске Светлости, какву је Мојсије видео на Гори Синајској и Христови апостоли при преображењу Господа на Таворској гори. Варлаам из Калабрије, Грк, ранији унијат, пред-ставник хуманистичке традиције западне ренесан-се, дошао је 1326. године у Цариград. Варлаам и неки византијски хуманисти, који су увелико били под утицајем западњачких философских и бого-словских идеја, исмејавали су праксу исихастичке молитве. Они су у принципу негирали могућност да човек може да дође у истинско, право, једин-ство са Богом. Григорије Палама се 1333. године супротставио Варлаамовом становишту и бранио је исихазам. Он је поставио православно учење да човек може истински познати Бога и може да са Њим дође у општење у Цркви преко Христа и Духа Светога.

Суштина и енергија Сабор 1346. године је подржао Паламино учење. Свети монах је направио своје чувено разликова-ње између несазнатљиве суштине или надсушти-не Божије, и делања, делатности, или енергије Божије, која је нестворена и Божанска (као што је Божанска светлост). Ове енергије људима саопшта-

ва божанска благодат и оне су отворене за људско учествовање, сазнање и доживљај. После неколико година смутних политичких прилика и богословских контроверзија, одржана су два сабора, 1347. и 1351. године (година када је Григорије постао солунски архиепископ), на који-ма је Григоријево учење подржано као исправно становиште Библије и Предања Православне цр-кве. Од тог времена разликовање између Божан-ске надсуштине и Божанских енергија је постало део званичног

75

учења Православне цркве. Григори-је Палама је проглашен за светитеља Православне цркве 1368. године - само девет година после ње-гове смрти.

Јован V Палеолог и Рим Водећи византијски цар четрнаестог века, Јован V Палеолог, суочен са повећаним притисцима Тура-ка на Истоку, продужио Је контакте са папом с наме-ром да од Запада добије помоћ. Године 1369. Јован је лично ушао

Четрнаести век

у заједницу са Римском црквом, без неког покушаја да дође до нормалне црквене уније. Овај акт није имао трајнији утицај нити на црквену нити политичку судбину Цариграда.

Русија На југу, Русија Је и даље била под татарским јар-мом. На северу, у шумовитим областима москов-ског кнежевства, владао Је Иван Калита (+1341) и митрополит Алексеј, као регент (1353-1378) та-ко да су северне области биле слободне и проду-жиле су да напредују. Прави „градитељ РусиЈе" на северу у то време, био је свети Сергије Радоњешки (+1392).

Свети Сергије Радоњешки Свети Сергије Је рођен у Ростову 1314. године. Замонашио се 1334. Отишао је у шуме да пости и да се моли Богу. СвоЈој монашкој капели је дао име Света ТроЈица. Многи људи су пошли за светим Сергијем. Неки да му се прикључе у његовом мона-шком животу, а други да живе у близини монашке заједнице као пионири и насељеници. Он се облачио у најсиромашнију одећу. Непрестано је радио за друге. Учио је Једино својим примером, избегавајући дужности игумана, на коју га Је приморавао митрополит Алексеј - када је осетио да монаси избегавају његово вођство. Био је строг аскета и практиковао је таЈну молитву, мистик обдарен са дивним божанским визијама и живим заједничар-ством са Богом. Свети Сергије, кога су стално консултовали ми-трополит Алексеј и народне вође благословио Је 1380. године Димитрија Донског да поведе рат против Татара. ДимитриЈева победа Је означавала крај татарске контроле над Руским земл>ама. Наслеђе које Је свети Сергије оставио Русији и Православној цркви је немерљиво. Једанаесторица од његових ученика су основали монашке центре у северноЈ Русији, око коЈих су се земље насељавале и напредовале. У личности и на делу СергиЈа Радо-њешког, у доцнија времена, Је назидан мистички и духовни живот Руске цркве и изграђивани су одно-си између Цркве и социјално-политичког живота руског народа.

Свети Стефан Пермски Савременик светог Сергија, свети Стефан из Перма (+1396), био Је учен епископ, који је преду-зео мисионарску делатност међу зиријанским пле-менима. Иако се његово дело није одржало, свети Стефан је створио зириЈанску азбуку и иревео цр-квене књиге на народни језик. На тај начин, он је комбиновао византијску традицију са неговањем локалног црквеног живота, полажући тако духов-ни

76

темељ за будућу мисионарску делатност Руске цркве међу сибирским племенима, у Јапану и на Аљасци.

Свети Андреј Рубљов Свети Андреј Рубљов (+1430), највећи руски иконописац, а можда највећи и у целоЈ Православ-ноЈ цркви - насликао Је своја предивна дела крајем четрнаестог и почетком петнаестог века. Он Је био монах у манастиру светог СергиЈа. Био је умет-нички наследник у иконографији Теофана Грка.

Радио је заједно са својим пријатељем Даниелом Черним. Најчувеније Рубљовово дело је икона Свете Тројице, насликана за Светотројичини ма-настир светог Сергија. На њој су насликана, у савр-шеној хармонији боја и линија, Три Анђела, који су, у Старом Завету, посетили Авраама. У овом истом периоду долази до ренесансе црквене уметности у Византијској империји, са многим фрескама и мо-заицима, који потичу из тога времена.

I

Срби и Бугари За време владања цара Душана, у српској исто-рији је забележен период процвата. Српска црква је постала Патријаршија 1346. године. Исто тако, у ово време је живео свети Климент Охридски (+1375) и деловао међу Бугарима и био вођа народ-не просвете. Истовремено, на брду Атос је основан бугарски манастир Зоограф.

Литургички развој Аитургијски поредак богослужења у четрнаестом веку био је потпуно исти као и данас. Нико-ла Кавасила је написао Коментаре о светој ли-тургији. Кавасила је написао и популарно дело Живот у Христу, у коме је дато символичко тума-чење литургије и приказани обредни детаљи, који се практикују у Цркви и данас. У литургичким књи-гама је по први пут пронађен протхесис (проскомидија), као одвојени обред који претходи литур-гији Речи. Литургички коментари Симеона Солунског (+1420), који пружају детаљне податке о богослу-жењу, потичу из овога времена. Интересантан по-датак у списима Симеона Солунског је то да је у ово време у Светој тајни брака православним хри-шћанима давана света тајна причешћа, а благосло-вљена заједничка чаша давана је само онима који-ма није било дозвољено да у Цркви приме Свето причешће.

Запад Западјеучетрнаестом векудоживео Вавилонско ропство римских папау Авињону (1303-1378) и велики раскол у Западној цркви између различитих претендената на папски престо. У ово време је жи-вела Катарина из Сијене и Џон Виклиф, претеча реформације у Енглеској, као и енглески мистични писац Волтер Хилтон и Јулијана из Норвича. Крајем четрнаестог и почетком петнаестог века забележен је развој Браће заједничког живота. Нај-већи преставник овога покрета је био Тома Кем-пијски, који је писац чувеног дела О угледању на Христа. Данте Алигијери (+1321) је написао Божанствену Комедију, а и сликар TJOTO (+1337) припада овом периоду историје.

170

77

Петнаести век

Папство У петнаестом веку на Западу су били метежи у вези односа између папства и црквених сабора. Неки су сматрали да папство има превласт. Други су држали да је ауторитет црквених сабора изнад ауторитета папе. Један од сабора из овога периода, Фераро-Флорентински (1438-1439) подржале су и папе. Представници Источне цркве дошли су на оваЈ сабор, тражећи Још Једном помоћ у борби про-тив Турака. Међу црквеним људима са Истока, ко-Ји су на сабору третирани као „Једнаки" Латинима, био Је и цариградски цар Јован VIII, патриЈарх цариградски Јосиф и митрополит киЈевски Исидор.

Сабор у Флоренцији На Флорентинском сабору, преставници Истока су прихватили учење о папскоЈ власти - мада се о проблему није исцрпно дискутовало - учење о филиокве и о пургаториуму. ВизантиЈски цар Је вршио притисак и инсистирао да се престане са те-олошким дискусиЈама, у нади да дође до Јединства - униЈе. Сви православни епискоии су потписали УниЈу, осим Марка Евгеника, епископа ефеског.

Флорентинска униЈа ниЈе била званично прогла-шена све до 1452. године, када Је обЈављена у цркви Свете СофиЈе у Цариграду. Турци су под Мухаме-дом II заузели град, 29. маја 1453. године, коЈи Је био преименован у Истамбул; ово Је био краЈ ВизантиЈске империЈе. Први акт патриЈарха ГенадиЈа Схолариса после пада Цариграда, био Је Русија да укине униЈу. Је био Баш у време Патријарх великим Руске империЈе под притиском светог Марка Ефеског. Свети Марко, први заштит-ник православља против, како Је то он назвао, „не-праведне униЈе", због своЈе делатности Је прогла-шен за светитеља.

узео двоглавог орла. Родила се идеологи-Ја о Москви као трећем Риму. У петнаестом веку Је у Русији дошло до великог спора у вези са улогом коју Црква треба да игра у политичком и социЈалном животу народа. Двојица лидера овог спора - обоЈица наследници баштине светог СергиЈа, Јсдан и други проглашени за светитеље Цркве - били су Нил Сорски (1433- 1508) и Јосиф Волотски (1439-1515). Свети Нил Је био на челу партиЈе нестЈажател>а, који су живели с оне стране реке Волге. Поне-кад су се називали трансволжани. Нестјажате-љи су сматрали да Црква, а посебно манастири, треба да буду слободни од поседовања и управља-ња великим имањима. Они су заступали мишље-ње да Црква треба да буде слободна од утицаЈа и контроле државе. Заступали су сиромаштво као основну врлину, са понизношћу и духовном сло-бодом, коЈи треба да доминирају у контемплатив-ном, тихом животу монаха. Они су били наследни-ци мистичке, исихастичке и кенотичке традициЈе светог СергиЈа и ране киЈевске духовности. Стјажатеље, (поседнике) предводио Јс свсти Јосиф. Отуда су их понекад и називали Јосифовци. Они су сматрали да Црква и држава треба да наЈтешње сарађуЈу, а Црква да служи социЈалним и политичким потребама, коЈе су се поЈављивале у руском народу. Идеал стјажатеља Је био да Црква, а посебно манастири, контролишу велике поседе. Црква треба да подстиче живот аскетске дисциплине и социјалне службе у народу, које тре-ба да имаЈу своЈ корен у стриктном придржавању литургичког и обредног ритуала. У овоЈ тенденци-Ји су стјажатељи исто тако следили традициЈу светог СергиЈа. Наиме, и свети СергиЈе и митро-полит АлексеЈ су играли истакнуту улогу у соци-Јалном и политичком животу четрнаестог века и продужили су византиЈско наслеђе у РускоЈ Цр-

пада Византије под Турке, семе је почело да пушта своЈе корене у Москви. Иван III Велики (1462-1505), кнез мо-сковски, успео Је да своЈу власт прошири према северу, победивши и анексираЈући Новоград. Он се оженио византиЈском принцезом Софијом Па-леогог 1472. године и узео титулу цара, а за царски симбол Је

78

173

кви и народу, присутно од наЈранијих кијевских почетака. Мада се дух „нестјажатеља" задржао у РускоЈ цр-кви, ипак је пут стјажатеља доминирао руским црквеним и националним развојем током следе-ћих столећа.

Пад Византије Србија је пала под Турке 1459. годиине, Грчка 1459-60, Босна 1463., а Египат, коначно, 1517. Сле-дећих четири стотине година Турци муслимани су преплавили православни хришћански свет некада-шњег Византијског царства на Истоку.

Запад На Западу је саборски покрет, о коме је већ било речи, и у петнаестом веку продужио да се супрот-ставља папству: порастом националне свести код многих народа западне Европе; религиозним по-кретима, који су били претеча ере реформације; и, хуманистичким покретима ренесансе, који су сада постајали најмоћнији својим наглашавањем природног човека који се рађа кроз интересовање за стару римску и хеленистичку културу. У вези са овим треба да се помене име Еразмуса (+1536), а и име уметника и научника као што су Леонардо да Винчи (+1519) и Рафаел (+1520). Даље, не сме се сметнути с ума Јан Хус, вођа Чеха, коЈи Је био осуђен и спаљен на ломачи 1415. године на сабору у Констанци због своје опозици-Је према папи и према пракси Римске цркве. Исто тако ни Савонарола, ватрени монах Доминика-нац из Фиренце, коЈи Је на папин подстицаЈ умро на ломачи 1498. године због изобличавања и осу-де црквене покварености и греха. Фра Анђелико (+1455), флорентински сликар, чија многоброЈна ремек дела висе у Савонаролином манастиру све-тог Марка у Фиренци. Овоме веку припадаЈу и Донатело (+1466), фра Филипо Липи (+1469) и Ботичели (+1510).

174

I

Шеснаести век Русија за време царствовања Ивана Грозног У Русији шеснаестог века, теорија о „трећем Риму" Је постала политичка реалност. Монах Фи-лотије из Пскова Је обавестио московског цара Василија III (1505-1533) о својоЈ визији, заснова-ноЈ на књизи пророка Данила, да ће руско царство бити последње које ће владати Народом Божијим. Први Рим Је пропао због јереси. Други Рим, Цари-град, пропао Је због греха. Трећи Рим, Москва, сто-Ји. Четвртога Рима никад бити неће. Цар Иван IV Грозни (1533 - 1584) засновао Је своју управу на наведеноЈ основи. Крунисан Је за цара 1547. године, као наследник византијског ца-ра. Своје неприЈатеље Је прогонио непоштедно, а своЈој контроли је био потчинио и Цркву и држа-ву. Међу Ивановим многим жртвама је и митропо-лит московски Филип. Царски џелат га Је обесио 1568. године због његовог отвореног супротстављања деловању махнитог цара. Црква Је Филипа прогласила за светитеља. У периоду од 1547. до 1549. године, Руска цр-ква Је формално канонизовала многе светитеље из разних делова земље, искористивши народно поштовање ових светих људи - коЈи су најпре би-ли прослављани локално - као средство за постизање народног Јединства. Године 1551, Сабор од сто поглавља - Стоглави сабор наглашавао је првенство Руског православља над православљем осталих Источних цркава. После руске победе над Монголима код Каза-ња 1551. године, Иван Грозни Је саградио чувену цркву Василија Блаженог у Московском кре-мљу, у част светог ВасилиЈа, московског Јуродивог (+1552). Ова црквена грађевина Је позната по ком-бинацији хришћанског и оријенталног стила. За време раних година Иванове владавине, ње-гов духовни отац Је био свештеник Силвестар. ОваЈ прости пастир Је руководио Ивановим раним

79

реформама. Силвестар је био главни састављач књиге Домострој, коЈом је поучавао хришћанске породице како да свој живот подесе сагласно обредној и етичкој пракси Православне Цркве. Домострој је била веома популарна књига, која је утицала на поколења руских породица. Иван је по-слао и Силвестра у изгнанство 1559. године. За време владавине Ивана Грозног, митрополит московски Макарије (1542-1563), је написао дванаест томова Месечних Читања. То је била огром-на збирка коментара Библије, живота светаца, бе-седа, и другог материјала за духовно читање. У ово време је био затворен и мучен „нестЈажатељ" све-ти Максим Грк (+1556) због покушаја да изврши ревизију и исправку богослужбених књига Руске цркве. Свети Гурије (+1563), епископ казањски, вр-шио је своју мисију међу сибирским племенима.

Русија за време царовања Теодора За време владавине Ивановог сина Теодора, дошао је у Москву да моли помоћ цариградски патријарх Јеремија II. Цариградска патријаршија је била под влашћу Турака. Под притиском такве ситуације, патријарх је признао московског епископа Јова за првог патријарха целе Русије, 1589. године. Документ о устоличењу новог патријарха био је готово у потпуности понављање Филотијевог пророштва о Москви као Трећем Риму. На тај начин су највећи прелати Руске православне цркве потврдили теорију, коЈу је у своЈоЈ пракси прихватио Иван Грозни. Патријарси Јерусалимски, АлександриЈски и Антиохијски су потврдили статус Руске цркве 1593. године. Тако Је она званично призната као пета по рангу међу православним па-тријархатима.

Брест-литовска унија На западним границама Русије се, у шеснаестом веку, развијало Пољско-литванско царство. Под Сигисмундом су се ујединиле Пољска и Литва-ниЈа 1569. године. Ово краљевство Је заузело дело-ве руских земаља чак далеко на исток од Кијева - територије насељене

хришћанима. У ове области су Још раниЈе ушли језуити, доносећи латински Језик и латинску прак-су. Резултат Је био унија у БрестЛитовску 1596. године, када су епископи из области ушли у унију са Римском црквом, на основама које су договоре-не у ФлоренциЈи, Један век раниЈе. Обреди и оби-чаји Цркве, за масе православних верника, који су ушли у „унију", остали су непромењени. Црквена хијерархија, црквено и академско вођство Цркве, билоЈе потпуно потчињено латинскоЈ дисциплини и доктрини римског папства. Ова унија из 1596. го-дине се задржала на гериторијама, коЈима су доц-није продужиле да управљају неправославне владе држава као што су Пољска, Аустроугарска и Чехо-словачка. Од свог почетка је унијатски покрет био суочен са великим противљењем. Противници су били, углавном, православни световњаци, организовани у братства за одбрану православне вере које је бла-гословио Цариградски патријарх Јеремија - Још 1588. године. У почетку, антиунијатском покрету Је од помоћи била и најранија штампариЈа Ивана Федорова. Овај човек је био протеран из Москве од стране Ивана Грозног, заједно са својим „ђавол-ским изумом".

Исток У другоЈ половини шеснаестог века су источни патријархати били у вези са протестантиским ре-форматорима на Западу. Јеремија II, пошто Је па-жљиво проучио Аугсбуршко Исповедање, које му је било послато да га прегледа, јасно и гласно Је изЈавио да Је лутеранско учење јеретичко. У овоме периоду, листи светитеља Цркве су додана и имена светог Т)Орђа и Јована Новог (1526), због њиховог мучеништва од муслимана. Један други грчки светитељ, свети Висарион, епи-скоп из Ларисе (+1541) и свети Филотеј Атински (+1589) припадају овоме времену.

Запад и протестантска реформација Запад је у шеснаестом веку прошао кроз проте-стантску реформацију и кроз контрареформацију од стране Римске цркве. Мартин Лутер (+1545), Јован (Жан) Калвин (+1564) и Урлих Цвингли (+1545) били су вође реформаторског покрета на европском континенту. Они су напали практичне злоупотребе Римске цркве, а исто тако њена зва-нична учења. Краљ Хенрих VIII, Актом о супре-мацији из 1534. године, основао Је Англиканску цркву, а Џон Нокс (+1572) Је калвинистичку веру донео у Шкотску. Римска црква Је одржала Тридентски сабор (1561 -1563), на коме су званично формулисана учења о пургаторију, индулгенцијама, претварању хлеба и вина на евхаристиЈи (трансубстанциаци-ја), и остала учења, коЈа су нападали протестанти. Протестантски став се заснивао на учењу о оправ-дању само благодаћу

80

кроз веру. Библи а њу тумачи дир надахнућу. Све сведен само на која се схвата, обед, а ни у ком сабор је потврди папе и ауторите учења су била станата.

Запад и к

Римску кон језуити. Друшт године Игњаспецифичним папства. Фрањо језуита мисиона Истока. Холандс (+1597), спрово Немачкој, пишућ

постао стандардни текст свих постреформационих катихизиса. У Шпанији, писци мистичких списа, Тереза из Авиле (+1582) и Јован од Крста (+1591), су проводили реформу верског живота Римске цркве. У Женеви је, римски епископ града, Франсис де Сал (+1622), писао дела о духовном животу. У ово време је уметник ТициЈан (+1576) сликао, а музичар Палестрина (+1594) производио гран-диозне музичке композиције, које су биле извође-не у РимскоЈ цркви.

цркава Истока. Тражила се поправка речи и изго-вора литургичких текстова. Конкретно,

Русија: смутно време У седамнаестом веку је Русија ушла у „смутно време". Борис Годунов, који је владао од 1598, умро је 1605. године. Василије Шујски је владао до 1610. године када је за цара крунисан Пољак. У време политичких и социјалних преврата, Пољаци су окупирали земљу. Заузели су Москву и манастир Светог Сергија. Патријарх Гермоген, на-родни херој, био је затворен и у тамници је умро од глади 1612. године. Доцније је био проглашен за свеца. Крајем владавине Ивана Грозног Русија је била захваћена политичким немирима, глађу и народним невољама. Света Јулијана Осоргина (+1604) била је од Цркве прослављана, приликом канонизације, због њене састрадалне љубави и бри-ге за паћенике.

Русија: раскол старовераца На „смутно време" се у северној Русији надовезао раскол старовераца. Михаил Романов (+1645) био је крунисан за цара 1613. године. Његов отац Филарет (+1633) постао је 1619. године патријарх и стварни владар земље. Од 1645-1676. године зе-мљом је владао цар Алексеј Романов, један од најо-данијих и најпобожнијих људи. Алексеј је 1652. го-дине изабрао изузетно популарног и талентованог митрополита новгородског Никона за патријарха Руске цркве. Никон је најпре одбио да прихвати овај положај. Прихватио га је тек када је примио званично обећање црквених и државних вођа да ће се непоколебљиво покоравати еванђељу, канонима, оцима Цркве и њему лично као главном пастиру и врховном оцу Руске цркве. За време Великог поста 1653. године Никон је отпочео са реформом цркве-не праксе што је довело до слома и цркве и народа. По модерним 81 стандардима, Никонова реформа је била разложна и нереволуционарна. Тражило се да се руска литургичка пракса уса-

177

сматрало се да Руси убудуће треба да се крсте са три прста, уместо са два, да певају алилуја три пута уместо два пута, и да изврше сличне ситне промене. У Русији Никоновог времена, такве реформе - које би данас изгледале безначајне - довеле су до екс-плозије. Оне су директно негирале „Трећи Рим" и праксу и теорију руске цркве и руске државе. Оне су руско православље потчиниле источним патријархатима, који су тада патили под турским јармом због својих грехова (по руском менталите-ту). Цар Алексеј се 1657. године вратио из борбе на пољском фронту и нашао је своју цркву и нацију у хаосу. Опозицију Никону су предводили парохијски свештеници, који су себе сматрали „реформаторима", јер су позивали народ да се врати стриктној покорности традиционалним об-редима и обичајима Руске цркве. Никон, који је деловао, у отсуству цара, као царски регент, био је убеђен да ће цар подржати његове поступке и казнити оне који му се не покоравају као главном пастиру и врховном оцу Руске цркве. Међутим, цар није био задовољан Никоновим поступцима. Његова отворена изјава о незадовољству, навела је патријарха да поднесе оставку 1658. године, по-што је претходно оштро прекорио цара. Од тога доба па све до 1666. године Русија није имала активног патријарха. Алексеј је покушао да се отараси Никона, али без успеха. Консултовани су 1666. године Источни патријарси. У Москви је одржан сабор, коме су председавали епископи Александрије и Антиохи-је. Сабор је организовао нескрупулозни митропо-лит Газе, Пајсије Лигаридис. Сабор је најпре изопштио из Цркве Никонове опоненте - неколико милиона верних. Никонови противници, предвођени архиђаконом Авакумом, били су прозвани староверци или староо-бредници. Затим је сабор расчинио Никона због напуштања своје службе и због непокорности ца-ру. Сабор је званично поништио одредбе Стогла-

вог сабора, одржаног 1551.године најпоштовани-јег руског црквеног сабора. На тај начин Је сабор из 1666-1667. године формално одбацио теорију о „Трећем Риму" и претпоставку о руској право-славноЈ супремациЈи над свим осталим црквама. Никон је остао у затвору све до смрти 1681. године. Иако никада није променио своЈе становиште нити је икада попустио у свом супротставл>ању сабору из 1666-1667. године, Никон је сахрањен у цркви са свима почастима које

82

припа-дају патр секташки старо сабора и отишли црквом. Њихове су пронађене и изгнанство и н створило симпат са њима делиле непопустљиви ду још тројицом сво године за велико цара и његовог д постала класиком Петар Велик Ње-гови екстре „позападња-чи"

супротстављање тра-диционалним путевима Русије, довели су до тога да су га противници сматрали за Антихриста. Ста-роверци, у жељи да очувају чистоту православне вере и обреда Русије, успели су да одрже старе ру-ске облике иконографије и литургичког појања, који би иначе кроз исгорију били изгубљени.

Унија У седамнаестом веку, у јужној Русији је униЈа наставила да Јача, без обзира што су велике дело-ве териториЈе Руси поново заузели. Световњач-ка братства у УкраЈини и Галицији служила су православљу својим апсолутним одбацивањем униЈатског покрета. Међу вођама лаицима био је Константин Острожскиј (+1608) и Милетије Смотрицки, који је написао своје чувене Ламен-тације (тугованке) православне цркве, године 1610.

Петар Могила У Кијеву Је 1615. године основана Духовна ака-демија. Патријарх јерусалимски Теофан је посве-тио, тајно од владе, седам православних епископа, године 1620. Владислав IV је, 1633. године, насле-дио Сигисмунда и дао дозволу за постављање пра-вославног митрополита у Кијеву. Петар Могила (+1647), водећа личност Кијевске Духовне акаде-мије, био је изабран за митрополита. Могила је био жестоки антилатин, мада је и сам био васпи-тан у латинским школама и имао дубоко уважава-ње према латинскоЈ схоластичкоЈ учености. Кроз његова многобројна дела, укључуЈући и словенски превод Катихизиса језуите Канизиуса, и свештеничког служебника - у Православну цркву је ушао латински утицај у догматским формулацијама и у литургичкој пракси. Православни епископи су на сабору у КиЈеву 1640., па опет у Јашиу, у МолдавиЈи 1643. године - донели одлуку да су Могилина дела прихватљива. Међутим, заједно са исфорсираним западњаштвом Петра Великог, она су била узрок готово двестагодишњег робовања западњачким утицајима у богословљу и побожности православ-ног света.

Кирил Лукарис Кирил Лукарис (+1638) је био, у разним прили-кама под Турцима, патријарх александриЈски и цариградски, све док га Турци коначно нису уда-вили. Његово Исповедање вере Је било осуђено на саборима у Кијеву и Јашу, на којима Је подржано православље катихизиса и богослужбених књига Петра Могиле. Кирилово Исповедање Је потпуно калвинистичко приказивање вере. На сабору 1662. године у Јерусалиму Источни патријарси су потвр-дили одлуку сабора из Јаша и објавили су Испове-дање вере Источних патријарарха.

83

Исток У седамнаестом веку Турци су поништили неза-висност Бугарске и Српске цркве. Потчинили су их директно Цариграду и тако су створили грчку „фанариотску" управу над негрчким православним хришћанима у турскоЈ империји. У ово време је у Русији свети Димитрије Ростовски (+1709), објавио своЈе духовне списе, у коЈе је укључио и из-дање Живота светаца у дванаест томова. Свети игуман Јов (+1651) такође је у ово време живео у Почајевском манастиру.

Запад Народ Запада се опорављао од преокрета реформације и контрареформације. Религиозни неза-довољници из Енглеске су насељавали Америку: пуританци, конгрегационалисти, баптисти и кве-кери, који су били чланови Друштва пријатеља, ко-је је основао Цорп Нокс 1691. године. У ЕнглескоЈ је 1611. године објављена верзија Библије краља Јакова (King James Version of the Bible). Римску Je цркву у ово време потресао покрет Јансенизма, учења коЈе је сматрало да се благодат даЈе само изабраницима Божијим. У Француској Је у овом ве-ку Винсент дл Пол (+1660) основао свој ред, који се посветио делима милосрђа и служења сирома-шним и болесним.

Током седамдесет и три године осамнаестог ве-ка на цариградски патријаршиЈски престо су четр-десет осам пута долазили нови патриЈарси. Неки људи су по пет пута, у различита времена, постаја-ли цариградски патриЈарси. Ово наговештава ужа-сне услове под коЈима су хришћани живели под турском доминацијом. Мада су неки Срби успели да се иселе у Аустроугарску и да тамо добиЈу своје епархије, ово су најцрњи часови за оне хришћане коЈи су остали под турском контролом. У овоме периоду су живела троЈица од наЈвећих светитеља модерног доба.

Свети Козма Етолос Свети Козма Етолос (+1779) назван је највећим мисионаром савремене Грчке и оцем савремене грчке нације. Свети Козма Је био монах на СветоЈ Гори. Напустио је Атос да би ширио Христово еван-ђеље међу Грцима, коЈи су живели под турским игом. Светитељ није иза себе оставио властитих списа. Међутим, он Је био изванредан проповед-ник и учитељ, о чијим речима се причало. Био је и чудотворац. Свети Козма Је умро мученичком смр-ћу од турске руке.

Свети Макарије Коринтски Свети Макарије Коринтски (+1805) био је млађи савременик светог Козме. Време је провео на

177

Светој Гори, где се залагао за стриктно вршење православних литургичких богослужења. Био Је мисионар проповедник, који Је изабран за еписко-па коринтског, али се ниЈе могао задржати на овој дужности. Он Је наЈпознатиЈи по своЈим настојањи-ма на редовном и честом примању Светог приче-шћа. Светитељ је написао многобројне духовне списе, а многи од њих третираЈу тему о неопходно-сти учествовања верних у светим тајнама.

84

Свети Никодим Хагиорит Свети Никодим Хагиорит (+1809) био је истог духа као и свети Козма и МакариЈе. Као монах на Гори Атос био је један од вођа духовне обнове грч-ког православља под турском доминацијом. НаЈ-познатији је по своЈим издањима духовних списа, укључујући и списе светог Макарија Коринтског. Његово најпознатије дело је Филокалиа, збирка духовних и аскетских дела отаца Источне цркве.

Русија: Свети „правитељствујушчи" синод Осамнаести век је период огромних потешкоћа православне цркве у Русији. Петар Велики је владао до 1725. године узевши титулу император. Са вели-ком влашћу је владао Црквом, потчинивши је пот-пуно својоЈ личној вољи и потребама. Када је 1700. године умро патријарх Адријан, Петар је именовао амбициозног новгородског епископа Стефана Ја-ворског (+1772), да води патријаршијске послове, обећаваЈући изборе. Петар је 1721. године издао Црквену регулациЈу. Написао Ју Је протестантски насгројен Украјинац Теофан Прокопович (+1738). Са њом је званично укинута ПатриЈаршија у Ру-ској цркви. На њено место је постављен Свети правитељствујући Синод. Свети Синод је био састављен од епископа, све-штеника и лаика, које је постављао император који су били њему потчињени преко владиног вишег службеника - оберпрокуратора. Свети Синод Је био створен по узору протестантских црквених заједни-ца на Западу, којима се Петар дивио и завидео им. Ово радикално кршење традиционалног, канонског православног црквеног поретка ИсточнипатриЈар-си су формално ратификовали и признали. Ово Је трајало све до 1918. године, када Је поново изабран патриЈарх Руске цркве и укинут неправославни ме-тод црквене администрације. Први председник Светог Синода био је Стефан Јаворски, латинизирани Украјинац. Његов кон-структор, као што смо видели, био је Теофан Проко-пович, човек склон протестантизму, из западњачки настројеног Јужног дела земље. Оваква ситуација водећих људи у православљу, било у РусиЈи или под турском доминацијом - проримских или про-протестантских - који су бранили или латинске или ре-формациЈске поставке у теологији, побожности и црквеној администрацији - била Је типична за ово време. У историЈским условима је жива традиција Цркве била изгубљена. Вође Православне цркве су биле принуђене да бирају или да бране позициЈе ко-је су биле стране и духу и садржини традиционал-ног патристичког и саборског православља.

Русија: Петербуршка царска ера Декадентни период петербуршке империјалне ере у Русији, који је трајао све до двадесетог века, представља време духовног препорода у Цркви. По-чело Је са поновним

85

откривањем традиционалних православних извора у монашким круговима. Пај-сије Величковски (+1794) монахиз Молдавије, био је отпутовао у Свету Гору, а вратио се у Русију са пра-вим богатством - Филокалијом. Ову антологију Је монах превео на црквенословенски језик. Почевши са Пајсијем, у Русији се развила традиција духовних водитеља, који су се називали старци. Најчувенији процват овог развоја настао је у деветнаестом веку у манастиру Оптина. Најпознатији светитељ Руске цркве у осамнае-стом веку, био Је свети Тихон Задонски (+1783). Тихонје био епархијски епископу Вороњежу. Напу-стио је своју епископску службу - можда исто толи-ко из малодушности и фрустрације колико из здравствених разлога - да би живео монашким животом. Био је дубоко погружен у Свето Писмо и дела све-тих отаца, нарочито дела светог Јована Златоуста. Познавао Је такође и пијетистичке писце хришћан-ског Запада. Свети Тихон је написао много књига укључуЈући књигу О истинитом хришћанству, а водио Је и опширну кореспонденцију која садржи духовне упуте и пастирске савете. Водећи јерарх овога времена у РусиЈи Је био митрополит Платон Московски (+1812), аутор теолошких приручника, оснивач и заговарач историјских студија и архи-тект плана за повратак староверацау заједницу Пра-вославне цркве.

Аљаска мисија Током осамнаестог века су руски монаси почели да се крећу преко Сибира. Године 1794, монаси Ва-лаамског манастира у руској Финској, стигли су на острво Кодиак на Аљасци. У овој првој мисионар-ској групи која је доспела до обала Северне Амери-ке, био је свети Герман Аљаски, први канонизова-ни светитељ Православне цркве у Америци.

Запад Осамнаести век на Западу је време оживљавања и експанзије мисионарске делатности. Џон и Чарл Ве-сли (+1791. и 1788) иницирали суу Енглеској цркви методистички покрет, који је пренесен у Америку као прво „велико буђење". „Буђење" се састојало у покрету оживљавања усмереном на обустављање деоба међу различитим протестантским црквеним заједницама. Сви протестанти су позивани да се уједине кроз веру у Исуса, јединог личног Спасите-ља. Џонатан Едвардс (+1758) и Џорџ Вајтфилдс (+1770) су били вође овог ревивалистичког покрета у Америци. Истовремено, у Европи и Америци био је популаран деизам. Деизам је огранак ренесансе и ро-мантизма, који је признавао постојање Врховног Бића, одвојеног од свега, које се свету не открива и не меша се у људске послове. Давид Хјум (+1776) у Енглеској и Емануел Кант (+1804) у Немачкој развили су философију која је от-клонила Бога, слободу и бесмртност из области људ-ског резоновања. Хришћанство је било сведено на религију личне вере, побожне оданости и етичког деловања. Философија просвећености је била ди-ректни претеча либералне протестантске теологије деветнаестог века. Ову теологију је представљао њен „отац", Фредерих Шлајермахер (+1834), који је писао своје

187

расправе културним неверницима свог времена, позивајући их у религију осећања..., чији највећи израз је било религија Исусова. Најинспиративније духовно достигнуће овог вре-мена у западном хришћанству, била је музика Ј. С. Баха (+1750), Г. Ф. Хендла (+1759) В. Ф. Моцарта (+1791) и Л. фон Бетовена (+1827). Римска црква осамнаестог века је доживела ве-лику мисионарску експанзију и сукоб са

духом просветитељства, који је водио побуни и против цркве и против државе, како у Европи тако и у Аме-рици. Папа је 1773. године укинуо монашки ред језуита, под световним притиском. Многи језуити су се склонили у Русију Катарине II Велике. Она је била поклоник духа француског просветитељства, и за време њеног царствовања је затворено пола манастира. Конфисковала је манастирску имови-ну и увелико је ограничила - административним и законским мерама - број монаха у Цркви.

Русија: духовна обнова Семе духовне обнове, засејано у прошлом веку, процветало је у Русији. Црква је и дал>е живела под доминацијом државе. Док је Црква била подвргну-та директној државној контроли и цензури и ма-да није постојао патријарх нити Је одржан и један сабор током целог овог столећа, верски живот се прекрасно огледао у животима руских светитеља, мисионара, богослова и писаца. Највећи руски светитељ у овоме веку, кога нази-вају и највећим светитељем руске историје - био је свети Серафим Саровски (+1833). Свети Сера-фим Је био монах, који је провео двадесет година у потпуноЈ повучености и најгорљивијој молитви, посту и духовним вежбама. Године 1825. је отво-рио врата своје испоснице, поздрављајући верне, који су му долазили, са радошћу коЈа је зрачила о васкрслом Христу и Светоме Духу. У својим духов-ним упутима Свети Серафим је идентификовао сврху хришћанског живота „примањем Светог Ду-ха". Био је канонизован 1903. године. НајпознатиЈи старци Оптинског манастира, ко-ји су живелиу ово време, били су: Леонид (+1841), МакариЈе (+1841) и Амвросије (+1891). Сматра се да су Амвросије и свети Тихон Задонски били ин-спиратори Једног од највећих православних писа-ца тога времена Фјодора Достојевског (+1861). У покрету духовне обнове било је учитеља аскет-ског живота који су упражњавали Исусову мо-литву: епископ-монах Игњатије Брјанчанинов (+1867) и Теофан Говоров, Затворник (+1894), који је написао томове духовних списа, укључују-ћи и руски превод ФилокалиЈе. У ово време се појавила и књига Пут боготражитеља, популарна књига о Исусовој молитви, од непознатог руског писца. У другој половини столећа живео је и делао отац Јован СергиЈев, Кронштатски (+1908). Отац Јо-ван је био парохиЈски свештеник. Његови пастир ски дарови су му с правом дали титулу сверуског пастира. Кроз своју велику веру, свети свештеник се молио, поучавао и лечио. Његова Је велика за-слуга што Је у овом веку дошло међу руским право-славцима до евхаристијске обнове. Код свих који су код њега долазили на молитву, настојао је да бу-ду учесници и светих таЈни. Да би олакшао и

86

187 1

проду-био припрему верних за редовно примање Светог причешћа, отац Јован Је увео праксу заједничке, Јавне исповести. Духовни савети оца Јована, вели-ког добротвора сиротих и лекара болних - објавље-ни су у његовом дневнику Мој живот у Христу. Водећи руски теолози деветнаестог века били су митрополит Филарет московски (+1867) све-товњак Алексеј Хомјаков (+1860), чије дело Црква је једна због цензуре није било штампано у РусиЈи. Сматра се да је Хомјаков један од наЈоригинални-Јихи најатрактивниЈих модернихтеолога. ОнЈе ме-ђу првима открио традиционалне патристичке то-кове православног богословља и духовног живота. Охрабрио Је православне мислиоце да прекину са западњачким ропством схоластичкоЈ теологиЈи и да се суоче са интелектуалним и духовним светом Запада здравим знањем и искуством аутентичног православног предања. Поред Хомјакова и писца Достојевског, међу руским религиозним мислиоцима треба поменути И. Кирјејевског (+1856), В. Соловјева (+1900), Н. Фјодорова (+1905) и браћу: С. ТрубецкоЈ (+1776) и Е. Трубецкој (+1920). Треба поменути и име Ла-ва Толстоја (+1913) великог романописца, коЈи је поново написао „еванђеље", створио своју религи-ју и био екскомунициран из Православне цркве.

Русија: мисионарска делатност Деветнаести век у РусиЈи, исто као и на Западу, био је мисионарски. Свештеник Макарије Глуха-рев (+1847), је посветио свој живот евангелизаци-Ји сибирских племена. Професор лаик, Николај Илминскиј (+1891) превео Је Свето Писмо и пра-вославне богослужбене књиге на Језике ових наро-да. Духовна академија, основана у Казану, постала Је центар мисионарске делатности Руске цркве.

87

187

У ово време је епископ Николај Касаткин (+1912) из Токија, обратио на хиљаде Јапанаца у православну веру, остављајући после своје смрти аутономну цркву са Светим Писмом и богослужбе-ним књигама на народном језику и известан број народних свештеника. Епископ НиколаЈ је прогла-шен за светитеља 1970. године. Свети Герман Аљаски (+1837) такође је од стране Православне цркве канонизован 1970. го-дине због његове светости изражене у несебичноЈ љубави и бризи за аљаски народ. Треба поменути и име оца Јована Венијаминова (+1879) у вези са мисионарском делатношћу Руске цркве. По-четком века је отац Јован путовао преко Сибира са женом и децом. Превео је Свето Писмо, бого-службене књиге и своја властита дела на алеутски Језик под називом Пут у Царство Небеско. Из словенске ћирилице Је створио алеутски алфабет. Отац Јован Је био велики администратор, техни-чар и научник. Био Је учитељ, пастир и лингви-ста. Постао је 1839. године епископ Камчатке и Алеутских острва. Године 1868. је био изабран за митрополита московског, под именом Инокенти-је. Митрополит Инокентије је канонизован 1978. године као просветитељ Алеута и апостолАмерике. У деветнаестом веку је видан раст Православне цркве у Америци. Многи усељеници су дошли у но-ви свет у другоЈ половини овог столећа из традици-онално православних земаља старог континента. Први православни храм на североамеричком тлу саграђен Је у Форт Росу, у Калифорнији, 1812. го-дине. Први епископ Аљаске и Алеутских острва именованЈе 1870. године. Године 1872, це-нтар пра-вославне мисије Је незванично пресељен из Ситке у Сан Франциско, где га је 1879. године формирао епископ Нестор. Године 1898. Је одређен за погла-вара Америчке цркве архиепископ Тихон Бела-вин, коЈи је доцније постао први патријарх Руске цркве после Петра Великог. Он Је тражио локалну аутономиЈу, цркве у Америци, употребу енглеског Језика у литургиЈи и увођење локалног грађанског календара за црквену употребу.

Прва грчка православна парохија Је била осно-вана у Њу Орлеансу, Луизијана, 1867. године. Овој парохији је руски цар поклонио све црквене сасуде као знак своје царске радости због уласка цркава грчког језика у духовну јурисдикцију Светог сино-да Руске православне цркве. Прва српска православна црква Светог Саве у Цексону освећенаЈе 1894. године.3

Исток На Истоку Је у деветнаестом веку велики број православних хришћана успео да се ослободи ту-рског ига. Због устанка Грка 1821. године

3

Прим. ирен.

88

турске власти су обесиле цариградског патријарха Григо-риЈа и пет митрополита, на вратима Фанара и то на сам дан Ускрса. Пошто је Грчка задобила само-сталност, објављена је и аутокефалност Грчке цр-кве 1833. године. Цариград Је ово потврдио 1850. године. Патријаршијска Богословија на острву Халки билаЈе основана 1844. године. Током овога века било је успостављено ван граница Турске царевине пет самоуправних епар-хија Српске православне цркве и две епархије Ру-мунске. У Турском царству, Бугари су тражили и добили сагласност од Турака да имају своју власти-ту црквенујурисдикцију. Првобитно су Бугари, ко-ји су живели у епархијама са другим хришћанима, били под духовном управом грчких епископа, коЈе Је именовао цариградски патриЈарх. Свака акција васпостављања посебне црквене администраци-Је на националној основи, патријарси Цариграда, Александрије и Антиохије осудили су 1872. године као Јерес филетизма. Такозвани Бугарски раскол коначноЈе решен 1845. године, када је поново осно-вана Бугарска патријаршиЈа са тачно одређеним те-риториЈалним границама. У другој половини столећа живео је свети Нектарије из Егине (+1920). Он Је био архиепископ Пентаполиса. Био је познат по своЈим еванђе-љским проповедима и начином живота, руковође-ног понизношћу, једноставношћу, сиромаштвом и љубављу према ближњима.

Запад Протестантски Запад је карактеризовала миси-онарска експанзија и либерална теологија. Ово је била ера „тражења историјског Исуса" путем исто-ријског и библијског критицизма. То је време кад су и теолози сматрали да је хришћанска вера, пр-венствено религија осећања и моралног понаша-ња. У овоме времену је дошло до судара либерала и фундаменталиста. Фундаменталисти, посебно у Америци, настојали су да се Библија употребља-ва као научни приручник, да се тумачи буквално на начин неподударан са Светим Писмом, како га је разумело и тумачило Црквено Предање. На тај начин, западни протестантски свет деветнаестог столећа, доминантно се опредељивао било за либерализам рационалиста или за пијетистичко ша-ренило, или пак за секташки фундаментализам. У Римској цркви је крајем столећа, папска црквена власт осудила облик римокатоличког либерали-зма, назвавши га јерес модернизма. Ово је званич-но учињено 1907. године. Његови корени, међутим, су били у критичним, рационалистичким покрети-ма деветнаестог века са наглашавањем библијског критицизма и историје религије као правог кључа за разумевање хришћанства. Папа Пије IX је 1854. године званично прогла-сио догмат о Непорочном зачећу Марије Дјеве. Године 1870. је Први Ватикански сабор потврдио догматске поставке Тридентског сабора и званич-но, по први пут у историји, дефинисао догму о папској непогрешивости. Догма објављује да су одлуке папе обавезне за све католике када он гово-ри о стварима вере и морала екс катедра јер се сматра да је непогрешив. Ватиканска догма експли-цитно тврди да је непогрешивост папе обавезујућа кад говори он сам, а ие од консенсуса цркве.

Римски светитељ, Џон (+1859), свештеник из Арса и ТерезаЛисие (+1897), живели су у ововре-ме.

Исток и запад У одговору на предлог понуде за преговоре, ко-ју је 1848. године римски папа Пије IX упутио православнима, Источни патријарси су издали своју чувену посланицу у којој се јасно исповеда учење о саборском карактеру Православља. Посланицу су потписали сви православни патријарси Право-славне цркве заједно са двадесет девет епископа, а са њом се сагласио и митрополит московски Фи-ларет. Сматра се да је посланица из 1848. године један од најауторитативнијих докумената у модер-ној историји Православне цркве.

Двадесети 1925.

век,

1900-

Америчка архиепископија Године 1898, епископ Тихон Беавин је постао поглавар епархије Алеутских отока и Аљаске Ру-ске православне цркве. Име ове епархије је 1900. године промењено у епархију Алеутских острва и Северне Америке. Свети Синод Руске православ-не цркве је 1905. године ранг ове епархије уздигао у ранг архиепископије, а Тихон је постао архиепи-скоп. У току исте године, центар америчке архиепископије је премештен из Сан Франциска у Њујорк, где је саграђена катедрала светог Николе. Негде у исто време је у Минеаполису основана и прва Богословија, а први Сабор архиепископије одржан је 1907 год. у Мејефилду, у Пенсилванији, близу Светотихоновског манастира у јужном Канаану, где је архиепископ основао и пасторалну шко-лу за дошколовање свештеника.

Архиепископ Тихон Црква у Америци за време архиепископа Тихо-на, који је био њен поглавар до 1908. године - била је састављена од свих православних хришћана, ко-ји су живели у новом свету, свих националних са-става. Многи Словени били су ранији унијати, то јест чланови Римске цркве, који су дошли у Амери-ку из оних делова Источне Европе, у којима је још била на снази унија потписана у Брест-Литовску. Многе од ових хришћана поново је вратио Православној цркви отац Алексеј Тот (+1909), који се, 1891. године, прикључио Православној цркви са својом парохијом у Минеаполису.

Архиепископ Тихон је имао велике замисли у ве-зи са црквом у Америци. Он је писао Синоду Руске православне цркве, 1905 - 1906. године, да би Аме-ричка архиепископија требало да будс аутономна, састављена од свих православних хришћана из свих народа, да се служи енглеским језиком у сво-јим богослужењима и активностима и да употребљава грађански, то јест грегоријански календар. У ово време су већ били извршени преводи глав-них црквених богослужења. Тихон је био убеђен да ће се Америчка црква за што је он имао и свој лични план - постепено разви-ти до пуне црквене самоуправе, са јерархијом, која ће бити регрутована из свих етничких православ-них група. Рафаел Хававини, сиријски архиман-дрит, био је 1904. године посвећен за бруклинског епископа, с тим да води духовну бригу о Сиријцима и Либанцима у Америци. Сличан план је постојао за посвећење епископа за Србе из српског клира, који би такође имао своје територијално разграни-чене епархије, с тим да се стара о потребама право-славних Срба у новој домовини. Тако је ово био раз-рађен план развоја локалне јерархије, на принципу очувања територијалне управе епархије, а да ипак буду задовољене пасторалне потребе различитих народа. Већ 1905. године Грчка (хеленска) источ-но православна црква је била проглашена у држа-ви Њујорк као независна од локалне православне јерархије, мада у то време у земљи уопште није било грчког епископа, нити је постојао план о формира-њу посебне грчке епархије.

Од 1908. до 1917. Пошто се архиепископ Тихон вратио у Русију, поглавар америчке епархије је био архиепископ Платон Рождественски, који је служио све до 1914. године, када се вратио у Русију и био члан Светог Синода за време Привремене владе. Раније је Платон био егзарх Цркве у Грузији. Из Минеапо-лисса је 1912. године Богословија, која је носила име светог Платона, пресељена у Тенефлај, у Њу Џерсију. Отац Леонид Туркјевич, будући митрополит Леонтиј, један од професора Богословије, постао је у ово време старешина катедрале светог Николе у Њујорку. У ово време је он написао многе чланке о судбини америчке мисијске архиепископије, пле-дирајући да она постане независна. Отац Леонид је са оцем А. Кукуљевским, представљајући Цр-кву у Америци, учествовао на сверуском Сабору од 1917-1918. године. 199

Период од 1900. до 1917. године био је у Русији период верског препорода и црквених реформи. Док су атеистички интелектуалци, као што су П. Б. Струве (+1944), С. Н. Булгаков (+1944), Н. А. Берђајев (+1948), С. Л. Франк (+1950), Г. П. Фе-дотов (+1951) и други, прелазили из „марксизма у идеализам" и Православну цркву, епископи и вође руске цркве су подвргавали критичкој оцени црквену организацију. Оберпрокуратор Светог Си-нода

89

К. П. Побједоносцев, који је у ствари владао црквом четврт столећа, обзнанио је 1905. године царску декларацију да, најзад, треба да се одржи Сабор Руске цркве и да се припреме планови за провођење овог великог задатка. Грађанске власти су коначно попустиле пред захтевима Руске цркве да буде слободна у свом животу и делатности и без уплитања државне контроле.

195

Сабор 1917. до 1918. године Многе предсаборске радње су биле завршене. Било је извршено саветовање са епископима да би се сабрале њихове идеје. Извештаји су били сређе-ни. После многих дебата је одлучено да ће свака епархија послати на Сабор делегате, свештенике и лаике, који ће бити заједно са епископима. Ме-ђутим, сагласно Православним канонима, само епископи ће доносити коначне одлуке у стварима црквене догме и праксе. Усред револуционарног превирања, 1917. године је сазван и Сабор. Њего-ва права брига је била да се обнови патријаршија Руске цркве. После Великог бденија и молитве, из-јутра 1. новембра 1917. године, један стари монах је извукао имена тројице кандидата из посуде, која је била постављена испред иконе Казанске Божије Матере. Архиепископ Тихон, некадашњи поглавар Америчке епархије, постао је први патријарх Руске православне цркве од времена Петра Великог.

Патријарх Тихон Од самог почетка се нови патријарх борио за права Руске цркве у новој ситуацији легалне одво-јености од совјетске државе. У јануару 1918. годи-не он је издао декрет којим осуђује и екскомуницира све отвореие u тајне непријатеље истине Христове. Овај декрет, који је дирекгно био упра-вљен против бољшевичке владе био је потврђен и од Сабора, који је још заседао. Патријарх Тихон је био ухапшен и доведен на суд због одбијања да преда освећене црквене сасуде, које је влада тражи-ла за време глади и грађанског рата, наводно ради исхране сиромашних. Поглавар је понудио сва неосвећена црквена богатства и обећао да ће међу верницима сакупљати још новца за оне који пате у износима равним онима које влада тражи, и да ће то бити раздељено директно преко Цркве. За вре-ме ове борбе и суђења, патријарх је покушао да се држи неутралне линије, а истовремено је бранио права Цркве без компромиса. Умро је 1925. године као исповедник за веру, и многи га сматрају мучеником и светитељем.

Жива Црква Патриј арх Тихон је морао да се бори и против Жи-ве цркве, групе ултралибералних људи у Цркви, ко-ји су са ентузијазмом подржавали совјетски режим. Држава је била признала Живу цркву за званичну Руску цркву и користила је против оних који су би-ли верни патријарху Тихону. Ова група „обновљена-ца", у многоме је изменила и учење и праксу Право-славне цркве, а неки на Западу су их поздрављали као носиоце реформације у Русији. Жива црква је изумрла касних двадесетих, када више није била по-требна држави. Она у народу није имала следбени-ка, а известан број свештеника који су били у покре-ту, покајао се и вратио Православној цркви.

Украјински „самопосвећени" У Кијеву су 1921. године украјински свештеници одржали сабор да би образовали Украјинску ауто-кефалну цркву. На овоме зборишту, на коме није присуствовао ни један епископ, свештеници су „по-светили" за свога поглавара Васила Липкивскиог за „епископа". Тако је настала група „самопосвеће-них" која је

90

прогласила Аутокефалну Украјинску православну цркву, која се отуда проширила по целом свету.

Црква у Америци После бољшевичке револуције, Црква у Амери-ци је била бачена у конфузију и хаос. Од 1917. го-дине Америчка архиепископија је била без ствар-ног руководства. Архиепископ Платон се после револуције вратио у Америку. Он је имао благо-слов патријарха Тихона да се брине о Америчкој цркви, али није о томе имао никаква документа. У америчкој архиепископији је одржан 1922. годи-не у Питсбургу трећи сабор, коЈи је примио Пла-тона за свога поглавара, али са тим да се сачека да га и московски патријарх званично потврди. Међутим, у ово време је патриЈарх био у затвору, а совјетска власт Је дала подршку Живој цркви, Године 1923, у Америку је дошао рашчињени све-штеник Иван Кедровски као „епископ" Живе цр-кве, тражио је и добио законским путем имовину Цркве, укључујући и Катедралу светог Николе у Њујорку. Тада је затворена и Богословија у Тене-флаЈу, а њена имовина и библиотека продани.

Сабор у Детроиту Четврти Сабор Америчке архиепископије одржан је 1924. године у Детроиту. ОваЈ Сабор је на основу Декрета патријарха Тихона бр. 362 од 20. новембра 1920. године - којим даје налог свим епархиЈама Руске цркве одсеченим од Патријар-шиЈе, да се самоорганизују и воде бригу о живо-ту Цркве под локалним надзором одлучио да Америчка епархиЈа буде самоуправна митропо-лиЈа све док се не нормализују везе и односи са Црквом у Русији. Платон је званично постављен за митрополита и Црква је званично названа Аме-ричка митрополија или са пуним називом Руска праевославна грчка католичанска црква Америке (Rusian Orthodox Greek Catolic Church of Ameri-ca).

Америчка разједињеност Хаос који је настао после револуције, омогућио Је да неруски православци у Америци формирају своЈе црквене Јурисдикције и тако свечано прогла-се постојање многих црквених „дијецеза", на истој територији, по први путу историји Православ-не цркве. Цариградска патријаршија је проблем решила са Црквом у Грчкој и званично формира-ла Грчку православну цркву у Америци, под јурисдикцијом Цариграда. Сиријски епископ Рафаел је умро 1915. године а новог епископа Сиријских православаца у Америци, ЕвтимиЈа, посветили су у Америци уз садејство локалних руских епи-скопа. У исто време су се групе из разних нацио-налности организовале у националне парохиЈске заједнице у новом свету, са нејасним и недослед-ним јерархиЈским руководством.

Црква у Грчкој У првој четвртини овога столећа Грчка је била суочена са великим приливом Грка са турских те-риторија. До овога је дошло нарочито после грч-котурског рата 1922. године, када Је Цариградска патријаршија изгу била огроман броЈ свој их члано-ва, коЈи су емигрирали на све стране, укључуЈући и Америку. Године 1911. отац Евсевиос Матопу-

Екуменски покрет

лос је основао братство Зои у Грчкој, организаци-Ју која се посветила просвећивању хришћанске Грчке. Братство је основало многе школе и саве-зе и много урадило. Међутим, у Цркву је унело и многа протестантска учења, праксу и побожност.

Покрет за сарадњу међу хришћанима, који је от-почео у деветнаестом веку међу протестантима, ве-ома се развио у првој четвртини овога века када је у Единбургу 1910. образован Међународни Мисио-нарски Савет. Цариградски патријархат је 1920. го-дине издао окружницу Свима црквама у Христу, ма где се налазиле, у којој се позива на тешњу са-радњу и узајамно разумевање између многих хришћанских цркава.

Остале Цркве Пет српских епархија, које су се затекле прили-ком распада Турске царевине и стварања нових европских држава. 1920. године су заједно са оста-лим епархиЈама образовале јединствену народну Српску православну цркву, са патриЈархом у Бео-граду. Званично је ова црква била одељена од др-жаве 1922. године. Румунска православна црква, са патријархом у Букурешту, основана је 1925. године. Она је оста-ла национална румунска црква. Антиохијски Патријархат, на Средњем Истоку, добио је свог првог арапског поглавара 1898. године не без помоћи Русије. Патријаршија у Јерусалиму Је и даље имала Грка за свог поглавара, без обзира што Је образован Сабор састављен од свештеника Арапа и лаика, који од 1911. године помаже патријарху у управи Црквом. Православна црква у Пољској је добила аутоке-фалност 1924. године. Православни хришћани су имали 1925. године и две епархије у Чехословачкој. Чешку и Мукачевскопрјашевску под јурисдикци-јом Српске православне цркве. Православна црква у Финској је постала аутономна 1923. године, под јурисдикцијом Цариграда. Године 1921, егзархатом Руске православне цр-кве у Западној Европи управљао је митрополит Евлогиј Георгијевски (+1946), кога је на ту функци-ју именовао Патријарх Тихон. Цариградски Патри-јарх је 1922. године одредио једног Грка, за егзарха у Аондону.

1925 -1950, Црква у Русији Смрћу патријарха Тихона, црква у Русији је пре-живљавала тешке часове. Митрополит Сергије Страгородски служио је као мјсетобљуститељ престола патријаршије од 1927. до 1943. године. То је било време Стаљинових чистки, када су бу-квално милиони људи, укључујући и на хиљаде свештеника били позатварани, прогнани и поуби-јани. Стаљинов Устав из 1936. године званично је прогласио слободу религије и слободу антирелиги-озне пропаганде. На стотине храмова, манастира и школа је било затворено. Нешто мало црквеног живота, што је остало, свело се искључиво на ли-тургичко богослужење. Држава је прогонила цр-кву жестоко и непоштедно.

Релативна слобода За време Другог светског рата, дошло је до рела-тивне слободе у Руској цркви. У ратним напорима држави је била неопходна помоћ Цркве. У замену за поклич народу за борбу за отацбину, Руска цр-ква је од државе добила извесне концесије. Многе цркве, манастири и школе су били отворени. На Црквеном сабору 1943. године свечано отвореном у присуству страних гостију и достојанственика, Сергије је званично изабран за патријарха. Пре његове смрти 1945. године означен је митрополит Алексеј Симански као његов будући наследник.

Синод у изгнанству Непосредно после бољшевичке револуције, јед-на група емиграната, црквених људи, заједно са во-дећим монархистима, световњацима, организова-ла се као Руски православни Синод у изгнанству, који се називао и Руска православна црква изван Русије. Ова група, коју је предводио митрополит Антоније Храповицки, најзад је организовала свој центар у Србији (у Сремским Карловцима) где је добила право да делује независно од локалне цр-квене хијерархије. По својој локацији у Сремским Карловцима, група је била добила и своје име: Кар-ловачки Синод. Патријарх Тихон је званично осу-дио ову групу, а исто тако и Цариградска патријар-шија - због уношења збрке у црквени поредак.

Разједињеност руске емиграције Митрополит Платон, поглавар Америчке митрополије, састао се 1926. године са члановима Руског Синода у изгнанству да би се размотрили проблеми управљања руским православним хри-шћанима у дијаспори. У ово време су у Америку дошли многи руски емигранти и прикључили се Америчкој митрополији, те је, захваљујући окол-ностима, у Митрополији порасло осећање руског национализма. Када је Синод покушао да своју iy-

I 91

195

рисдикцију протегне и на Америчку митрополију, митрополит Платон је одбио ове покушаје. Синод у изгнанству је „суспендовао" и њега и његову цр-кву. Ово је створило посебну ситуацију, која до са-да још увек траје, да црква у Америци себе сматра за истиниту Руску православну цркву, наследницу Цркве патријарха Тихона. У исто време, митропо-лит Евлогије се састао са епископима Синода и био је, на исти начин, „суспендован" од њих, због одбијања да призна њихову јурисдикцију над свим православним Русима изван Русије.

Притисак Москве Москва је тридесетих година применила прити-сак на Америчку митрополију и на западноевроп-ски егзархат. Архиепископ Венијамин Федченков је дошао из Русије у Америку и захтевао да Ми-трополија призна своју приврженост Московском патријархату. У ствари, захтевала се и покорност совјетској држави, што је показивало да руска цр-ква није била слободна у одлучивању, те Америч-ка митрополија није ни на који начин могла да са Московском патријаршијом успостави нормалне везе. Стога је 1934. године Руска црква званично прогласила да је Митрополија нелегална и у Аме-рици је отворила Егзархат Московске патријар-шије. У то време је умро митрополит Платон а за митрополита је на петом сабору Америчке цркве у Питсбургу био изабран архиеипископ Теофил Па-шковски.

Судбина Америчке цркве Пети сабор Америчке митрополије, одржан 1937. године, потврдио је „моралне" везе са Руским Заграничним Синодом, али када је Синод још јед-ном поставио захтев да управља и Америчком цр-квом, прекинути су и „морални" односи. Овај Са-бор је благословио и отварање Семинарије светог Владимира у граду Њујорку, као високе школе пра-вославне теологије, и Семинарије светог Тихона, као пасторалне школе, при манастиру светог Тихо-на у јужном Канаану, у Пенсилванији. Обе школе су отворене 1938. године. Америчка митрополија је одржала седми сабор 1945. године у Кливленду. Ту је донета одлука о ус-постављању „блиских" односа са Московском па-гријаршијом, али када је Москва поново захтевала изразе лојалности совјетској влади, „духовни" од-носи нису били остварени. После смрти митрополита Теофила 1950. годи-не, на осмом сабору Америчке митрополије у Њу-јорку, за поглавара цркве је изабран архиепископ Леонтије Туркевич, један од првобитних вођааме-ричке мисионарске епархије. За то време је Синод у изгнанству успоставио у Америци своје центре, а московска патријаршија је појачавала притисак да се призна њена јурисдикција над америчко-ру-ском црквом, која је и даље била „илегална". Због тога је на овом сабору, архиепископ Леонтије, још пре избора, одржао говор у коме је поново нагла-сио специфичну судбину Америчке цркве, коју је у Америци засадила Руска православна црква пре једног и по века: Ми ћемо ићи својим путем, изја-вио је архиепископ, путем оснивања администра-тивне самоуправе Православне цркве у Америци.

Западна Европа

92

У исто време је Московска патријаршија захтевала да и руска црква у Европи изјави своју лојал-ност совјетском режиму. Митрополит Евлогије је одбио да то учини и апеловао је на Цариград. Тако је 1931. године Руска црква у Западној Европи по-стала егзархат Цариградске патријаршије. Многи чувени руски црквени људи и теолози, који су би-ли у егзархату митрополита Евлогија, основали су 1925.годинеПравославнитеолошкиинститутуПаризу, који је прозван Институтом светог Сергија. Теолошки институт је постао центар богословске учености на Западу, у коме су се били окупили на-учници као што су отац С. Булгаков (+1944), отац В. Зенковски (+1962), епископ Касијан Безобра-зов (+1965), архимандрит Кипријан Керн (+1960), отац Н. Афанасијев (+1966), отац Г. Флоровски, који је доцније постао декан Академије светог Владимира у Њујорку и предавао на Теолошкој школи Светог Крста у Бруклину, и проф. А. Карташов

истакнути помагач јурисдикционог јединства свих православаца у новом свету. Он је био оснивач и стални члан Сталне конференције канонских православних епископа у Америци и један од прва-ка православне екуменске делатности. Румунска епархија Је била формирана у Амери-ци 1929. године, на челу са епископом Поликар-пом. После 1935. године ова група није имала епископа. Након рата, у епархији је владао вели-ки неред. Једна група румунских православаца у Америци предвођена Је епископом Валеријаном Трифом чије се епископско посвећење сматрало нерегуларним, а друга група Је била формирана под ЈурисдикциЈом Букурешта. У истом периодује 1921. године основана и српска епархија са еписко-пом Мардаријем Ускоковићем, после кога је на чело епархије дошао епископ Дамаскин, а потом епископ Дионисије, за време кога је дошло до рас-кола у овом делу цркве. Бугарску епархиЈу Је основао митрополит Андреј 1945. године. Она је у Јединству са народном православном црквом у Бугарској. Епископ Фан Ноли, кога су посветили епископи руско-америчке митрополије, основао је у Аме-рици албанску православну епархиЈу, док је једна друга мала група Албанаца била организована под ЈурисдикциЈом Цариграда. За то време је Албанска црква у домовини, коЈа је 1937. године проглашена за аутокефалну, била подложна тешким прогони-ма. Цариградски патриЈарх Је 1939. године хирото-нисао епископа Ореста Чорнока за поглавара Аме-ричке карпато-руске епархије, коју су сачињавали углавном, бивши унијати. У исто време Је Цари-град основао УкраЈинску православну јурисдикци-ју у Америци, коЈоЈ Је поглавар био епископ Богдан Шпилка. У Америци јеуто време створена још јед-на украјинска јурисдикција са архиепископом Паладијем, која Је раниЈе била црква Пољака. У овом периоду Је у новом свету формирана Јурисдикција и „самопосвећених" УкраЈинаца. Поглавар им је био митрополит Јован Теодоровић. Ова група је

(+1960), последњи прокуратор Светог Синода у Руској цркви и први министар вера Провизорне владе, који је служио као секретар на сверуском цр-квеном Сабору од 1917-1918. године. Треба споменути и свештеника А. Елчањинова ( + 1934) и оца С. Четверикова (+1947) који су за-једно са многим професорима светог СергиЈа ради-ли у Руском студентском хришћанском покрету, који је у овом времену веома много учинио за ру-ске емигранте.

Америчка јурисдикција У другој четвртини овога столећа, у Америци се повећао број црквених јурисдикција. Коначно је решен сукоб између Грчке цркве и Васељенске па-тријаршије у вези са православним Грцима у Аме-рици. Сагласно законском акту из 1930. године Грчка црква и православни хришћани који говоре грчки у америчкој архидијецези, потпали су под јурисдикцију Цариграда. Године 1937, архиепископ Атинагора Спиру, доцнији васељенски патријарх, дошао је из старог краЈа на чело америчке архиепископије. Исте го-дине Грчка православна теолошка школа, која је доцније пресељена у Бруклин, Масачусетс, била Је отворена у Памфрету, у Конектику. Атинагора је служио у Америци све до свог устоличења за Ца-риградског патријарха, 1949. године. На његово место је дошао архиепископ Михаило Константи-нидес. Антиохијска епархија, којо) је на челу био епископ Ефтимиос, расцепила се 1933. године на две групе. Митрополит Антоније Башир је постао по-главар веће групе, а архиепископ Самуел Давид је водио мању групу. Обе дијецезе су биле под Јју-рисдикцијом Антиохијске патријаршије. Митропо-лит Антоније је био изразита личност америчке црквене историје. За свештеника је био рукополо-жен 1922. године и мисионарио је међу сиријским православним хришћанима пуних петнаест годи-на, све док није постављен за митроиполита анти-охијско православне архиепископије, која се 1925. године одвојила од руске мисије. Био је пионир и заговорник употребе енглеског језика у литургији и

антиохијски; Грчка црква, Руско-америчка митрополија и Румунски епископат у Америци. За време овог периода знат-ну улогу у екуменском покрету су играли лидери Руског егзархата у Западној Европи, а исто тако и неки Руси, коЈи су остали верни Москви, као што су били Владимир Лоски (+1958) и Николај Зер-

наводила доказе да је њихова ситуација „регулиса-на" на различите начине, али Православне цркве и даље су одбијале да их признају.

Екуменски покрет Од покрета Вера и поредак и Живот и рад, формиран је у Амстердаму 1948. године Светски Савет Цркава. До другог конгреса одржаног у Еван-стону, Илиноис, 1954. године, званични чланови Светског савета цркава су постали: патријархати цариградски, александријски и

2