Hemijske Veze
December 25, 2022 | Author: Anonymous | Category: N/A
Short Description
Download Hemijske Veze...
Description
1. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer
HEMIJSKE VEZE
STRUKTURA MOLEKULA
Molekul je najsitnija čestica koja se sastoji o va ili više istih atoma, a to su molekuli Molekul različitih itih atoma, a to su molekuli jedinjenja: elemenata: Cl2, O2, N2, P4, S8 ... ili o 2 ili više različ HCl, H2O, H2SO4 ... Molekuli se predstavljaju formulama koje mogu biti molekulske, strukturne i elektronske.
HEMIJSKA VEZA
Hemijske veze veze su privlačne sile koje eluju između čestica koje izgrađuju supstance. U građenju hemijskih veza učestvuju elektroni iz poslenjeg energetskog nivoa. Ti elektroni se nazivaju valentni, a po naučniku Luisu ih prestavljamo tako što pore simbola elemenata stavljamo raspoređene elektrone obeležene tačkicama ili kružidima.
1s1
1H
H
.
.
7
N
1s 2 2s2 2px12py12pz1
N
.
. .
.
. .
9 F
1s 2 2s2 2px22py22pz1
. .
F . .
.
1
1. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer
HEMIJSKE VEZE
KOVALENTNA HEMIJSKA VEZA
Kovalentna veza se obično uspostavlja između istih ili različitih atoma nemetala nemetala.. Ova veza se može objasniti po: 1. Oktetnoj тeoriji valence (Luisova teorija); 2. Teoriji valentne veze i teoriji molekulskih orbitala.
Po oktetnoj teoriji valence, kovalentna veza nastaje između atoma nemetala koji grae molekul a bi atomi ostigli strukturu najbližeg plemenitog gasa (oktetno-valentna teorija koju je ao naučnik Luis). Do uspostavljanja takvih konfiguracija konfiguracija dolazi stvaranjem stvaranjem zajeničkih elektronskih parova. Kovalentna hemijska veza može biti k ovalentno polarna i kovalentno nepolarna.
Kovalentno nepolarna veza veza se grai između istih atoma nemetala H 2, O2, N2, Cl2 itd.
Nepolarna je zato što su zajenički elektronski parovi simetrično raspoređeni između jezgara atoma koji koji grade vezu.
H2
H
H
+
H
.
.
. .
H
H H
H
. .
H
H2
He . .
..
O2
O
.
.
.
+
.
O
.
..
.
.
.
.
O
..
. .
. .
.
O
..
.. .
.
.
.
O
.. ..
O
O
. .
O
..
O2
Ne .
.
N2
N
.
.
+
.
N .
.
.
.
. .
.
.
.
.
..
..
N N
.
.
N
. .
.. . ...
N
N
N
.
N2
Ar
Kovalentno polarna veza veza grai se između različitih atoma nemetala, takođe preko
zajeničkog elektronskog para, ali je elektronski par više privučen atomu koji ima vedi
afinitet prema elektronu i taj atom nosi malo negativno, a drugi atom malo pozitivno naelektrisanje. ..
HCll HC H2O
H
.
+
. .
Cl
..
H Cl
.
.
.
.
.
+
O
.
.
H Cl
..
.
..
..
H
.
+
.
. .
.
H
H O H .
.
.
.
. .
O
H O
H2O
2
HEMIJSKE VEZE
1. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer
Po teoriji valentne veze, veze, ova veza se objašnjava prek lapanjem atomskih orbitala iz poslednjeg energetskog nivoa koje imaju nesparene elektrone. Sigma hemijska veza veza nastaje direktnim preklapanjem bilo kojih atomskih orbitala, ali tako a je zajenički elektronski par už ose koja spaja jezgra atoma koji grade hemijsku vezu (čeono preklapanje).
U molekulu kiseonika o stabilne konfiguracije se ošlo preko vostruke veze. Jena o te dve veze je ϑ hemijska veza (pz-pz) stabilnija. Prva se gradi i poslednja se raskida. Druga veza je π veza. Ona nastaje bočnim preklapanjem π orbitala. Nestabilna je. Poslednja se gradi i prva se raskida.
Ako su dva atoma vezana sa jenostrukom vezom, veza između njih uvek je sigma, a ako su vezana dvostrukom i trostrukom, samo jedna je sigma, a ostale su π.
3
1. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer
HEMIJSKE VEZE
POLARNOST VEZE I POLARNOST MOLEKULA MOLEKULA
Jedinjenja koja imaju kovalentno polarnu vezu i maju veličinu koja je karakteristična za tu vezu, a naziva se dipolni moment. moment.
p=l*q gde je l- užina rastojanja između pozitivnog i negativnog naelektrisanja, . -19 a q- jedinica 1,6 10 jeinično jeinično naelektrisanje. naelektrisanje. H
H
C
H
H
ELEKTRONEGATIVNOST
Sposobnost atoma a privuče elektrone iz zajeničkog elektronskog para.
Elektronegativnost raste raste od od elemenata 1. prema elementima 18. grupe PSE. Elektronegativnost opada opada od od elemenata 1. prema elementima 7. periode. Grupa Element K
1 Li 1
2 Be 1,5
14 C 2,5
15 N 3
16 O 3,5
17 F 4
Ako je razlika elektronegativnosti između atoma koji grae vezu manja od 1,7 1,7 veza je kovalentno polarna. polarna. HCl 3,0-2,1=0,9
13 B 2
H-O-H 3,5-2,1=1,45
Li2O 3,5-1=2,5
veza. Ako je razlika elektronegativnos elektronegativnosti ti između atoma veća od 1,7, u pitanju je jonska je jonska veza.
4
1. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer
HEMIJSKE VEZE
JONSKA VEZA
Grai se između izrazitih metala i izrazitih n emetala tj. elemenata 1. i 2. grupe PSE sa elementima 16. i 17. grupe PSE, pri čemu metali otpuštaju svoje elektrone, nemetali ih
primaju; prelaze u jone- metali u pozitivne (katjon), a nemetali u negativne (anjon) jone i privlačenje između suprotno naelektrisanih jona je JONSKA HEMIJSKA VEZA. VEZA. Jonska hemijska veza se grai između atom a metala koji imaju malu energiju jonizacije i
atoma nemetala koji imaju manji afinitet prema elektronu. Jonska hemijska veza se grai između atom a elemenata elektronegativnosti elektronegativnos ti između elektrona veda o 1,7.
gde
+1 -1 9 F
3 Li 2
. .
2
1
Li
+
. .
F
2
Li
. .
.
.
F
LiF LiF (He)(Ne)
. .
. .
+2 -2 . .
1s2 2s2 2p6 3s2
Mg
+
.
.
.
O
. .
Mg O .
.
2
2
6
2
6
1
MgO Mg O
. .
. .
.
(Ne)(Ne)
-2
+1
1s 2s 2p 3s 3p 4s
+2 -2
. .
1s2 2s2 2p4
. .
16 S
19 K 2
2
6
u
+1 -1
5
12 Mg 8 O
razlika
. .
.
1s 2s 2p
1s 2s
.
je
K
.
+
.
S .
2
1s 2s 2p 3s 3p
. .
K
.
.
O
. .
. .
K +1
4
+1 -2
. .
K 2S (Ar)(Ar)
Jeinjenja koja imaju jonsku vezu imaju jonsku kristalnu rešetku i čvrstog su agregatnog
stanja. Kristalnu jonsku rešetku rešetku grae joni, imaju visoku ta tačku čku klučanja i ttopljenja. opljenja. Jonska jeinjenja u čvrstom stanju ne provoe struju jer nema slobodnih jona. Struju provode samo svoji vodeni rastvori ili njihovi rastopi.
Oksidacioni brojevi odgovaraju poluenergetskog nivoa.
Tamo ge su brojevi otpušteni oksiacioni broj de biti +, a primljeni -.
broju
otpuštenih ili primljenih elektrona iz
5
HEMIJSKE VEZE
1. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer
KRISTALNI SISTEMI – ATOMSKI I MOLEKULSKI KRISTALI
Supstance čvrstog agregatnog stanja javljaju se u obliku kristala kristala,, ge kristali imaju tačno oređen geometrijski oblik. Najsitniji eo nekog kristala naziva se elementarna čestica kristala i naovezivanjem tih delija kristala nastaje kristal koji se može vieti golim okom. U građi kristalne rešetke mogu a učestvuju joni i sa takvom kristalnom rešetkom susredemo se ko svih soli.
Jeinjenja sa jonskom kristalnom rešetkom, zbog jakog privlačenja, između suprotno naelektrisanih jona, imaju veliku tvrodu, visoku tačku topljenja i ključanja. Broj koji pokazuje sa koliko jona je okružen suprotno naelektrisani jon zove se KORDINACIONI BROJ.
U građi kristalne rešetke mogu a učestvuju atomi- atomska kristalna rešetka.
Primer: grafit i dijamant U dijamantu C-atomi vezani su tetraedarski, a u grafitu oktaedarski.
Molekulska kristalna rešetka: kristalnu rešetku čine molekuli (primer: le, HCl, CO 2).
Ona jeinjena koja imaju molekulsku kristalnu rešetku imaju niske tačke topljenja i ključanja, zato što su veze slabe.
6
1. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer
HEMIJSKE VEZE
VODONIČNA VEZA
Voonična veza se grai između molekula koji u svome sastavu imaju vodonik koji je vezan za neki elektronegativan element.
H
4 F
H
F
F
H
3,5 H2O
H
3 N
H3
F
H
F
H H
O
H
H O
H
H
O H
H O
H N
H
N
H H
H
N H
Jeinjenja koja imaju vooničnu vezu imaju vedu tačku ključanja o rugih jeinjenja. O organskih jeinjenja vooničnu veze grae alkoholi i organske kiseline.
METALNA VEZA
Metali su supstance specifičnih svojstava. Dobri su provodnici elektriciteta i t oplote, lako se kuju, izvlače u žice i šipke i najčešde imaju karakterističan metalni sjaj. Metalnom vezom objašanjava se velika električna provolivost metala. U početku se mislilo a elektroni metala formiraju zajenički elektronski oblak oko jezgara atoma. Međutim, pravi razlog toj osobini metala jeste prelazak elektrona iz neprovodne (popunjene) u poluprovodne (polupopunjene) i provodne (nepopunjene) valentne trake.
7
1. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer
HEMIJSKE VEZE
STRUKTURA MOLEKULA – pitanja i zadaci 1. Šta su molekuli? 2. Šta je hemijska veza? 3. Koji elektroni učestvuju u građenju hemijskih veza i kako se prestavljaju? 4. Šta je kovalentna veza? 5. Oktetna teorija veze – građenje. 6. Objasniti građenje kovalentno-polarne hemijske veze preko oktetne teorije. Primeri. P rimeri. 7. Objasniti građenje kovalentno-nepolarne hemijske veze preko oktetne teorije. Primeri. 8. Teorija valence – građenje. 9. Objasniti građenje kovalentno-polarne hemijske veze preko teorije valence. Primeri. 10. Objasniti građenje kovalentno-nepolarne hemijske veze preko teorije valence. Primeri. 11. Šta je ipolni moment? Primer. 12. Šta je elektronega elektronegativnost? tivnost? 13. Vrste hemijskih veza u zavisnosti od vrednosti elektroneg elektronegativnosti. ativnosti. 14. Šta je jonska veza? 15. Način građenja jonske veze. Primeri. 16. Šta su kristali? 17. Šta je elementarna čestica? 18. Kordinacioni broj. 19. Atomska kristalna rešetka. 20. Molekulska kristalna rešetka. 21. Voonična veza. Primeri. 22. Šta je metalna veza i kako nastaje?
REFERATI ZA OBLAST STRUKTURA MOLEKULA 1. Kristali oko nas.
8
View more...
Comments
