Filip-Mekgro-Životne-strategije.pdf

Filip Mekgro

Zivotne strategije Raditi ono što uspeva, raditi ono bitno

Jr

v?>

\v * Nr1

M ono, Manana press, M oć knjige

2002 .

DA SU SVI Z A D O V O U N I SOBOM, NE Bl BILO HEROJA. M ark Tven

SADRZAJ

Reči zahvalnosti Uvod

11 15

JEDAN

Osvestite se

25

DVA

Ili shvatate, ili ne shvatate

45

TRI

Sami stvarate svoj doživljaj sveta

67

ČETIRI

Ljudi rade ono što uspeva

97

PE T

Ne možete da izmenite ono što ne priznajete

117

ŠE ST

Zivot nagrađuje dela

133

SEDAM

Ne postoji stvarnost; postoji samo percepcija

155

^OSAM

Životom valja upravljati, a ne popravljati ga

171

D EV E T

Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

187

D E SE T

Snaga je u praštanju

201

JED A N A EST

Morate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

211

DVANAEST

Organizovana šetnja vašim životom

225

TR IN A EST

Strategija od sedam koraka

251

Č ET R N A EST

Nađite svoju formulu

261

REČI ZAHVALNOSTI

Opri, što me je inspirisala i probudila u meni želju H vala da se otvorim i podelim s vama ono u šta čvrsto i pre-

dano verujem. Bez Opre, ne bi bilo ni Zivotnih strategija, što bi za mene predstavljalo licnu tragediju, jer ne bih bio bogatiji za jedno ovakvo iskustvo. Hvala Opri što joj je stalo do istine, što postupa ispravno i što je podelila sa mnom svoju scenu. Ona je danas najsjajnije svetlo i najjasniji glas Amerike. Hvala joj što je moj istinski prijatelj. Zahvalan sam svojoj supruzi Robin na bezrezervnoj podršci koju mi pruža već dvadeset i dve godine, koliko traje naš brak, a naročito na ljubavi i ohrabrenju za vreme pisanja ove knjige. Hvala joj na odvažnosti da živi s trojicom momaka i pri tom uvek ostane dama i što je uvek tu da me uhvati kad padam. Ona je otelovljenje mog uspeha u životu. Zahvalan sam svojim sinovima Džeju i Džordanu zato što vole svog tatu i veruju u njega i što im ne smetaju moji kasni večernji dolasci, dugi časovi odsustva od kuće i prezauzetost koju je iziskivao ovaj projekat. Svojim strpljenjem i srdačnom podrškom pokazali su zrelost koja uveliko nadmašuje njihove godine. Hvala im na njihovom iskričavom smislu za humor i zato što svom tati nikad nisu dozvolili da zaboravi kako se smeje, niti šta je zaista važno. Moja najiskrenija i srdačna zahvalnost pripada i mom prijatelju i kolegi Džonatanu Liču, čoveku velike strasti i predanosti. Godinama se iskreno posvećivao mojoj deci i njihovom obrazovanju, a sada i ovom projektu. Džonatan je u ovaj poduhvat uložio više rada, ljubavi i mudrosti nego što se može rečima 11

Zivotne strategije

iskazati. Pored toga što je uobličavao tnoje rečenice i usmeravao moj tok svesti, Džon je svim srcem i dušom brinuo za sadržaj ove knjige i davao mu svoj doprinos. Hvala mu za njegovu žrtvu i sve one kasne, prekasne noćne sate tokom kojih mi je pomagao da svoju zamisao pretočim u knjigu. To nikad ne bih uspeo da nije bilo njega. Hvala Geriju Dobsu, mom partneru, najdražem prijatelju kojeg sam u životu imao i krsnom kumu moje dece, na njegovoj bezgraničnoj podršci i podsticaju u svemu što radim. Njegova čestitost i iskrenost tokom dve protekle decenije imale su ogromnog uticaja na onaj bolji deo mene. Bez obzira na ono što radim, on je uvek na mojoj strani. Hvala mom asistentu Tami Galovej na rukovođenju logistikom ovog poduhvata i neumornoj predanosti da sve uradi kako treba. Hvala joj što nikada nije bila previše umorna i što nikada nije rekla ne. Hvala i Melodi Greg i Kimberli Rajnhart na njihovoj pomoći u prekucavanju i sređivanju rukopisa. Hvala mojoj majci i trima sestrama što su se zaverile da me celog života ubeđuju da sam, pored toga što sam jedini muškarac u porodici, zaista nešto posebno. Hvala i mom pokojnom ocu što je bio strastven čovek i vizionar i što me je učio da budem uporan. Hvala Skotu Medsenu što je uvek tu kad mi je potreban. v Hvala Bilu Dosonu, Cipu Bebkoku i Stivu Dejvidsonu, kao i Polu Višnjevskom, na njihovom prijateljstvu, odanosti i sprenv nosti da pročitaju i iskreno prokomentarišu prve verzije rukopisa; takođe zahvaljujem i Holu Zajna Benetu, na njegovom uredničkom komentaru najranijih verzija prvih poglavlja. Zahvalan sam hiljadama polaznika seminara koji su mi verovali dovoljno da bi mi dozvolili da utičem na njihov um, srce i život. Hvala im što su me naučili nečemu o životu i življenju iz srca. Hvala Džefu Džejkobsu na njegovoj mudrosti, iskustvu i uviđavnim savetima kojima je ovog pisca - novajliju vodio kroz lavirint. Hvala mu što mu je bilo stalo do mog rada i što se interesovao za njega onda kad bi mu bilo mnogo lakše da nije.

Reči zahvalnosti

Hvala Bobu Mileru iz Hiperiona što je verovao u ovaj poduhvat i što mu se radovao. Hvala mu na njegovoj vrhunskoj stručnosti u oblasti izdavaštva i sposobnosti da je primeni u neverovatno kratkom vremenu. Takođe sam zahvalan Lesli Vels iz Hiperiona na njenoj sposobnosti i strpljivosti kojom me je savetovala i radila na priređivanju knjige za štampu. Leslin duh i entuzijazam davali su nam svakodnevno polet i bili istinski dašak svežeg vazduha.

13

UVOD

D evet desetina mudrosti sastoji se u tome da budeš pametan u pravom trenutku. Tedi Ruzvelt

Cilj: Ljubimica Amerike je u tami noći tiho silazila niz dugačko, zavojito steD okpenište, Opra je bila potpuno sama, što se veoma retko

dešavalo s obzirom na intenzivan raspored kojeg smo se pridržavali u Amarilju. Budući da bi običan hotel bio prava noćna mora u pogledu bezbednosti, odseli smo u izolovanoj trospratnoj kući koja se nalazila na udaljenoj periferiji ovog teksaškog grada. Naoružani čuvari koji su dvadeset i četiri časa dnevno obezbeđivali teritoriju „Oprinog logora“, sedeli su sada u tami, skupivši se od zime. Nisu imali pojma da ona ne spava; mrak i san su naizgled vladali na svim spratovima. Sem tihog zavijanja i škripe ledenog severnog vetra, sve je bilo tiho. Sišavši dva sprata, lako je pokucala noktom na moja vrata. Znao sam da je to ona, a ona je znala da znam, stoga nije progovarala. Ponoć je odavno prošla. Otišla je u krevet pre više od dva sata, ali znao sam da će, ako uopšte bude spavala, njen san biti grozničav i isprekidan. Svima nam je bilo tako, ali njoj naročito. Iza neprija* Opra Vinfri - jedna od modernih američkih ikona - žena TV voditelj, koja u svojim emisijama obrađuje probleme iz svakodnevnog života. Njen šou je jedna od najgledanijih emisija na američkoj nacionalnoj televiziji. Ima svoje klubove obožavalaca, izdala je više knjiga i igrala u nekoliko holivudskih filmova (prim. prev.).

15

Zivotne strategije

teljskih linija u zemlji goveda, svi smo imali lak san i bili u pripravnosti, svesni neprijateljskih osećanja izvesnih grupa u Amarilju. Tokom prethodnog dana video sam da se u njenim očima nešto promenilo. U federalnom sudu u centru grada ljudi nisu bili nimalo blagonakloni; napadali su njenu ekipu ne bi Ii se dočepali nje. Te noči se šunjala okolo poput lavice čiji su mladunci u opasnosti. Da li je to neprijatelj otišao predaleko? Kad sam otvorio vrata, izgledala je beznadežno sama, a na licu joj se ogledala bolna napregnutost koja joj nije davala da zaspi. U očima su joj se sijale suze, ali ne one suze saosećanja i ljubavi koje su milioni gledalaca često imali prilike da vide u njenoj televizijskoj emisiji. U flanelskoj pižami kakvu je uvek nosila i čupavim sobnim papučama, izgledala je mnogo mlađa nego što je bila. Morala je da priča s nekim. Pred njom je bila jedna duga noć. Između Opre privatno i Opre na televiziji gotovo da nema nikakve razlike. Međutim, niko je nikada nije video u ovakvoj situaciji. S jedne strane, doživljaj suđenja bio joj je potpuno nepoznat; s druge, pak, bio je to isti stari test, ali druga učionica. Oprina samouverena, uvek aktivna ličnost puna duha ponekad je navodila čak i mene, koji sam je dobro upoznao, da zaboravim da je ranjiva isto kao i bilo ko drugi. Kao što sam shvatio, ta njena posloviČna samouverenost, koju svakog dana vidi dvadeset miliona Amerikanaca, potiče od toga što se majstorski kontroliše, čak i u situacijama koje se možda čine spontane ili haotične, i što radi ono što voli - dva uslova kojih očigledno nije bilo u situaciji koju je imala u Amarilju. Bez obzira na to, ostala je jaka, uvek okrenuta drugima, uvek puna brige, čak i pod opsadom. Međutim, njeno lice pred mojim vratima podsetilo me je da je i ona samo obično ljudsko biće, i da se užasno usamljeno oseća čovek koga napadaju. Nije sažaljevala sebe niti glumila žrtvu; toga u njoj jednostavno nema. Ali bila je povređena, frustrirana i zbunjena. Nalazili smo se u čudnim okolnostima i izloženi ogromnom pritisku u jednom nadrealnom svetu, u kojem se činilo da je vreme odavno stalo, još mnogo pre početka bilo kakvog društvenog napretka. Koncepti logike, poštenja i zdra16

Uvod

vog razuma kao da više nisu važili. Članovi naše grupe primetili su bedževe s porukama protiv Opre, na kojima je njeno lice bilo precrtano crvenom linijom. Automobilske nalepnice sa isto tako neprijateljskim natpisima bile su sasvim uobičajena pojava. Pelili su ih čak i po osnovnim Školama, što je predstavljalo potpunu suprotnost poštovanju i divljenju koji su inače obeležavali njen svakodnevni život. Čak je i predsednik trgovačke komore grada uputio svom osoblju cirkularno pismo u kojem je upozoravao da ne sme biti podrške ovom ,,autsajderu“. Kao rezultat svega coga, imali smo žestoko obezbeđenje, mada su i desetine hiljada njenih obožavalaca neprestano bdele. Opra je bila suočena s građanskim tužbama koje su je, između ostalog, teretile za obmanjivanje javnosti, klevetu, izlaganje poruzi i bezobzirnost. Pribojavala se prekog suda. Bila je javno optužena da laže i manipuliše istinom radi lansiranja senzacionalističke priče o prikazivanju bolesti ludih krava u industriji goveđeg mesa, navodno samo zbog toga da bi povećala gledanost svoje emisije. Tužitelji su gazili njen integritet i etiku, govoreći Amerikancima da ona nije onakva kakvom se predstavlja. Opisivali su je kao pohlepnu i neodgovornu osobu za koju istina nema nikakvog značaja. U sudnici su njeni tužitelji udarali pesnicama o sto i tvrdili da joj se ne može verovati - da bi je trebalo poniziti i oglobiti s ni manje ni više nego sto miliona dolara. Napadi na njen profesionalizam bili su bolni, ali napadi kojima je bila izložena njena ekipa, koju je toliko volela, kao i napadi na nju samu ranjavali su je veoma duboko. Staviše, nasuprot njenom svetu, u kojem je bila slobodna da na svako pitanje odgovori iznošenjem istine, propisi federalnog suda su od nje zahtevali da sedi i ćuti, a ozbiljni federalni sudija joj je svojom odlukom da se o slučaju ne sme raspravljati izvan sudnice zatvorio usta i u javnosti, barem dok je suđenje trajalo. Po mom mišljenju, uticajni 1 prebogati stočari koji su i podneli tužbu i dovukli je u Teksas, u zapetljanu mrežu dubioznog državnog zakona, namirisali su krv. Pravnim manevrisanjem, uspeli su da je dovedu na svoj teren i tu sateraju u korner. Izuzetno bogata crnkinja, koju su prikazivali kao skarednog nepri17

Zivotne strategije

jatelja industrije goveđeg mesa, bila je zarobljena u Amarilju gradu u Teksasu neospornoj stočarskoj prestonici sveta kojom su gospodarili beli muškarci. Sve što je Opra mogla da kaže, sve što je osećala, bilo je da to nije fer: ,,Ne mogu da verujem da se ovo događa. Ovo je tako nepravedno. Ne, ovo mi se ne događa. Ne može biti stvarnost. Zašto baš meni? Mora da postoji neki razlog za sve ovo.“ Zar nije ona bila ta koja je odbila da podlegne nakaradnoj atmosferi cirkusa koja je zagospodarila TV pričaonicama? Zar nije ona bila ta koja je krenula najpozitivnijm, najdiplomatskijim putem? Zar nije bila čvrsto rešena da ostane na tom putu i radi kako treba, i pored sveg pritiska da se do veče gledanosti dođe grotesknom paradom zabludelih ljudi i nastojanjem da se bude bizarniji od drugih? Zar nema pravde? Zar nisu ljudi mogli da uvide neistinitost ove tužbe? Opra jednostavno nije mogla da uhvati logiku svega toga. Problem je bio u tome što je meni bilo sasvim jasno da će, ako je ubrzo ne uhvati, oni uhvatiti nju. Oprina pojava nas hipnotiše, isto kao pojava bilo koje druge televizijske ili filmske zvezde. Zamišljamo je kako u svakom trenutku svog života stoji na pozornici okupana bleštavim svetlom, puna samopouzdanja i držeći situaciju pod kontrolom, šireći ruke na samo njoj svojstven način dok zvuci muzike preplavljuju čitav prizor. Možda nam se čini većom od života, ali, nije. Međutim, čak i pod opsadom u Amarilju, rastrzana svojim unutrašnjim nemirima, Opra Vinfri je zadržala svoj standard, Za milione gledalaca, ona je bila svakodnevna stena spasa u pobesnelim talasima današnjeg sveta, dašak racionalnog svežeg vazduha. Zauzvrat, poklanjala im je celu sebe, čak i ovako izložena napadima. Nastavila je da bude ,,Opra“. Program je tekao normalno. Januarske noći u Amarilju uglavnom su bile ledene, ali u staromodnom Malom pozorištu nikada nije nedostajalo topline. Svake večeri, dok je unutra dodirujući se ramenima sedelo četiri stotine gledalaca, bilo je teško reći šta emituje više energije, njihovo oduševljenje ili bleštavi reflektori nad njihovim glavama. 18

Uvod

„Holivud" je stigao u grad. Žamor iščekivanja utisavao se kad bi producent sa slušalicama na ušima podigao ruku, da bi se nedugo zatim, na prve zvuke poznate muzičke špice iz džinovskih zvučnika, prostorijom prolomila eksplozija povika i aplauza. Dok bi Opra svojim sigurnim koracima izlazila na svetlost reflektora, nije bilo sumnje da se nalazite u prisustvu velike zvezde. Sve je bilo savršeno doterano, od scenografije do muzike i njene pojave: sofisticirano, puno kolorita i stila, a istovremeno opušteno i nepretenciozno —nešto čemu jednostavno niste mogli da se oduprete. Međutim, kao da je čitav prizor bio samo pozadina za taj osmeh - osmeh koji je izražavao bezazlenu radost življenja, ljubav prema njenoj publici i onome što je radila. Za vreme snimanja dveju uzastopnih emisija od po sat i po, publika joj je uzvraćala ljubav; bodrili su je povicima, udarali nogama o pod, a talasi aplauza su naletali jedan za drugim na toj paradi ljubavi u teksaškom stilu. To je opet bio njen svet. Ona je kontrolisala situaciju; radila je ono što je volcla; bila je Opra. Tokom ta tri sata u pozorištu svi su sc odlično provodili, a ona više od svih. Ljudi su žeteli da je dotaknu, zagrle, kao da će time delić njene topline i energije preći i na njih. A ta energija kao da nije imala kraja. Još dugo pošto bi sc pozorište ispraznilo, a većina njene publike već odavno otiŠla na spavanje, ona je ostajala tamo sa svojom ekipom, snimajući promotivne spotove - neumorno radeći, uvek s bleštavim osmehom na licu - licu ljubimice Amerike. Ali u tišini kuće, posle ponoći, ja sam gledao kako ta energija gasne. U gotovo potpunoj tami sobe u suterenu, ljubimica Amerike nije se osmehivala. Sedela je sa mnom na podu, s kosom u neredu, grleći kolena rukama. Prethodni dan je bio dug, kao i toliki pre njega. Umoran nije dovoljno jaka reč, kada vam dani počinju u pola šest ujutru i podrazumevaju devet sati torture u sudnici pre snimanja dveju emisija uzastopce. Ipak, san nije dolazio na oči. Sedeći tako s Oprom u suterenu, znao sam da joj se ,,oni“ sve više približavaju. A ona je pipala u mraku, boreći se da pronađe sebe. 19

Zivotne strategije

Prostački verbalni napadi kojima je bila izložena izvlačili su na površinu neka davno zakopana osećanja. Suočena s krizom, Opra se izgubila. Reagovala je na sasvim ljudski način. Reagovala je ponašanjem i načinom razmišljanja koji su, ruku na srce, poput epidemije u današnjem američkom društvu. Posredi su ponašanje i način razmišljanja koji mogu da parališu čoveka, štaviše, da parališu celo društvo. A bez obzira na to da li je to tvoje ponašanje, Opra Vinfri, ili ponašanje društva u celini, reč je o reakciji koja obećava sigurnu propast. Kao prijatelj, želeo sam da je zagrlim, da joj kažem da ne brine i da će sve biti u redu. Ali, znao sam da od toga nema vajde. Znao sam da mora da se trgne, i to brzo, jer će inače sigurno izgubiti i biti žigosana presudom, ma kako nepravedna bila. Staviše, znao sam da u mnogim saveznim državama ima onih koji su namirisali novac i samo čekaju da je dovuku u svoje sudnice ako izgubi u Amarilju. Nisam, međutim, bio tamo da bih saosećao s njom i bio rame za plakanje. Otišao sam s Oprom u Amariljo kao strateg za osmišljavanje plana kojim je trebalo da osvojimo srca i duše porote i pobedimo na ovom suđenju. Svako se nečim bavi. Neki grade kuće; ja gradim strategije življenja. Ja sam strateg; proučavam ponašanje i prirodu ljudi. Zajedno s Gerijem Dobsom, svojim partnerom, najboljim prijateljem i čovekom koga smatram najboljim pravnim analitičarom u Americi, osmišijavam planove koji ljudima pomažu da dobiju ono što žele od života. To je ono čime se bavim, a ako ste vi onaj kojem je trenutno potrebna moja pomoć, ulog je veoma visok. Za Opru, bio je preterano visok, u finansijskom i svakom drugom pogledu. Biti podrška na suđenju vrednom sto miliona dolara nije opcija. Imao sam dobro razrađen plan, pomno istraženu strategiju da isteram istinu na videlo i da to uradim efektno. Taj strateški plan se stvarao mesecima. Veliki deo te strategije je, nimalo iznenađujuće, činila Opra. Bez nje, cele nje, mogli smo da doživimo poraz na ovom suđenju u zemlji goveda, gadan poraz. Bila nam je potrebna; bila nam je potrebna ta potpuno usredsređena energija koja je sama srž njenog bića —i to odmah. 20

Uvod

Opra je morala da bude spremna, i to je bio veliki deo mog posla, a ja sam nameravao da ga obavim. Istina je bila na njenoj strani, ali neka vas to ne zavede: sudnica nije hram istine. Kao i u životu, ako mislite da u sud možete da uđete bez plana, stvarno dobrog plana, znači da se zavaravate. ViŠe nisam mogao da čekam da se osvesti. Suđenje je bilo u toku i zahuktavalo se iz dana u dan. Donosile su se odluke, sprovodili planovi, izmenjivali se svedoci. Sve to što se nagomilavalo, pretilo je da se sruči na Opru. Novinari, tužitelji, porota, pa čak i svi mi - tim koji ju je branio čekali smo da ispriča svoju priču. Međutim, naš krunski svedok, Opra, i dalje se borila s ,,ludilom“ cele stvari, odbijala je da je prihvati i nikako nije uspevala da se suoči s činjenicom da se ovo iskustvo, ravno „Zoni sumraka“, stvarno dešava. Cak ni glavni pravni savetnik tima Čarls ,,Čip“ Bebkok, Oprin vanredno talentovan advokat za medijska suđenja, nije mogao da izvede ovaj plan bez nje i njene pune saradnje. Svakodnevno me je zapitkivao: ,,Da li je spremnaP Moramo da je pripremimo na vreme.“ Čip Bebkok je advokat kakvog čovek samo može da poželi u takvoj prilici, ali bilo mu je sasvim jasno da je ovaj slučaj opasan zato Što se Opra tu nalazila izvan svog elementa. UspeŠno je branio istaknute medijske ličnosti iz cele Amerike i, mada je za sobom imao brojne profesionalne uspehe, znao je da se, na nacionalnom nivou, 80 odsto ovakvih parnica gubi u samoj sudnici. Bio je dobar, stvarno dobar. U gradu u kojem se ovo suđenje odigravalo, morao je da to bude. Sedeći na podu preko puta ove žene prema kojoj sam osećao veliko divljenje, kopao sam po sebi tražeći prave reči. Već smo neko vreme razgovarali, analizirali i radili, ali je Opra nastavljala da se bori s pitanjem zašto se sve to deŠava. Meni je, međutim, bilo jasno da smo tu i da se ona nalazi u žiži problema, bez obzira na ,,zašto“. Naposletku sam samo uzeo njenu ruku u svoju i rekao: „Opra, pogledaj me. Bolje bi ti bilo da se trgneš, devojko, i to odmah. Ovo se stvarno dešava. Diži se na noge i ulazi u igru, ili će ovi lokalci da ti serviraju tvoju rođenu zadnjicu na poslužavniku." 21

Zivotne strategije

Sad, pretpostavljam, kada ste među najuticajnijim ženama na planeti, ne dešava vam se često da neko istupi i kaže vam da je đavo odneo šalu. Instinktivno se trgla i video sam da joj je u očima sevnula varnica besa. Shvatio sam, međutim, da taj bes nema nikakve veze sa mnom. Da sam rekao išta manje, lagao bih je: rekao sam joj istinu, onako kako je mogla da je čuje. Nije zasluživala ništa manje od toga. Mada spadam u direktne osobe, teško mi je palo da budem tako bezosećajan prema njoj, ali Opra me je znala i znala je da radim u njenom interesu. Pogiedala me je pravo u oči i, s rešenošću kakvu joj nikad ranije nisam osetio u glasu, rekla: ,,E, neće.“ v Cvrsto verujem da su stočari upravo u tom trenutku izgubili parnicu. Sve do tog časa Opru je izjedalo pitanje pravednosti i nepravednosti cele stvari, umesto da je prihvatila da se ona jednostavno dešava. Skrenula je svoju pažnju na filozofsko pitanje, umesto da se koncentrisala na ono što mora da uradi da bi pobedila. Od samog početka duboko je verovala u ispravnost svojih postupaka; strastveno je verovala u slobodu koju joj je davao Prvi amandman, da pokrene otvorenu debatu o javnom zdravlju i bezbednosti, uključujući tu i naše zalihe hrane, sviđalo se to govedarima - milionerima ili ne. Međutim, količina zlobe u napadima na njenu ličnost i profesiju toliko ju je uznemirila da je prestala da bude Opra Vinfri. Borila se protiv toga, ali iz glave, ne iz srca. Uradila je mnogo pravih stvari u prilog svojoj odbrani: preselila je svoju emisiju u Amariljo, pristala da se svakodnevno pojavljuje na suđenju i noći provodila proučavajući činjenice. Međutim, grčevito se držala ubeđenja da će se desiti nešto Što će izbaciti iz koloseka taj problem, zbog toga što je nepravedan, posle čega će on jednostavno nestati. Neprekidni napadi na njenu ekipu takođe su odvlačili veliki deo njene pažnje, jer je na Harpo produkciju i sve koji su u njoj radili gleđala kao na članove svoje porodice. Preokupirana optužbama za koje je verovala da su totalno neiskrene, odrekla se svoje moći. Gledao sam kako je ti ljudi, sudski sistem i to što se našla izložena tako zlobmm napadima lišava njenog identiteta. Da je u takvom duševnom stanju sela na klupu za svedoke, puna 22

Uvod

sumnje u sebe i pažnje odvraćene svojim unutrašnjim nemirom, ne bi bilo dobro. Bez strateškog plana koji je podrazumevao jasno definisane ciljeve, verovatno bi poroti poslala veoma lošu poruku. Pitali bi se: „Ako Opra nije sigurna, kako mi da budemo sigumi?“ Te noći Opra se suprotstavila svojim demonima, od kojih je neke izleglo samo suđenje - bitka koju je kasnije sagledala kao mikrokozam celog svog života - a neki su vaskrsli iz davno prošlih godina. Imala je izbor: mogla je da nastavi da odbija da prihvati situaciju zato što joj se nije dopadala, ili je mogla da se uhvad u koštac s njom i založi se za sebe i one koji su, uz nju, takođe postali mete ovog napada. Cim je otvorila oči i uhvatila se u koštac sa stvarnom situacijom, ponovo je bila ,,u sedlu“. Izašla je da svedoči i, gledajući porotu pravo u oči, rekla istinu, i to veoma efektno. Isto tako, pogledala je u oči i svoje tužitelje, a poruka koju im je saopštila bila je više nego jasna: „Gospodo, ako vam je moja emisija problem, tu sam. Ođgovornost ne može da se svaljuje na druge. Ako mislite da ima problema, obratite se meni, a moje Ijude ostavite na miru. Hteli ste da dođem ovamo; e, pa, dosla sam. Dajte sve od sebe. Ne bežim, ne smirujem se i neću dozvoliti da me zastrašite.“ Opra Vinfri je opasna žena. Opra Vinfri je pobednik. Cim se posvetila tome da reši problem i odbrani sebe i svoja ubeđenja, njeni tužitelji su bili gotovi: potpisano, zapečaćeno i isporučeno.

23

Poglavlje 1

OSVESTITE SE

Razmisljajući o sebi, ne bavimo se baš mnogo činjenicama. M a r k Tven

nam da je malo verovatno da ćemo o vašim problemima i izazovima čitati u Njujorj tajmsu ili čuti u večernjim vestima na Si-En-Enu - bar se nadam da je tako. Znam i da verovatno niste nikakva međunarodna televizijska i filmska zvezda čije se bitke, sudski procesi i razna iskušenja iz minuta u minut nalaze pod lupom medija širom sveta. Međutim, i vi se, baš kao Opra, svakog bogovetnog dana suočavate s problemima i izazovima. Možda se i vama čini da to što vam se događa naprosto nije fer, i može biti da ste u pravu. Kao i Opra, možda povremeno osećate da se svet okreće izvan vaše kontrole, zaboravljajući ko su dobri momci i dozvoljavajući negativcima da odu predaleko, katkada suviše, suviše daleko. Ljudi povremeno bivaju nepošteni ili bezosećajni, ali to je deo života. Zalosno, aii što ste uspešniji, to je više onih koji vas smatraju lakom metom. Bilo kako bilo, pošteno ili nepošteno, morate da pomognetcsami sebi. Cinjenica da vaši problemi nisu udarna vest večernjeg dnevnika ne znači da su oni nevažni; oni to nisu, barem ne vama. Verujte mi kad vam kažem da ako sami ne istupite i borite se za sebe, niko drugi neće. U isto vreme mislim da ćete doći do zaključka da nikome na ovom svetu nije toliko potrebna vaša podrška 25

Zivotne strategije

kao vama. O ovome ćemo više pričati malo kasnije, ali mislim da pogađate da se u ovom ratu koji nazivamo životom većina odlučujućih bitaka bije u vama. U međuvremenu, složićete se da vama problem izgleda toliko veliki prosto zato što je vaš. Za prodavca iz radnje koja se nalazi u istoj ulici u kojoj i Oprin studio, samo nekoliko stotina metara niže, verovatno nije imalo mnogo značaja to što se Opra Vinfri nalazila pod opsadom u Amarilju, gde je njena ličnost bila izložena divljačkim napadima, ali je zato imalo ogromnog značaja za Opru Vinfri. Vaši problemi, opet, verovatno nisu mnogo bitni vašem prvom komšiji. To ne znači da mu se ne dopadate ili da čovek nema srca; jednostavno, u prirodi ljudi je da prvo brinu sopstvene brige. No, to znači da vaši problemi moraju da budu bitni vama. Ako nisu, neće biti ni bilo kome drugom ko može da učini nešto ne bi li ih promenio. Nemojte misliti da bi trebalo da umanjujete svoje probleme ili se izvinjavate zbog njih. Naš svet nas je i suviše dugo uvežbavao da ne talasamo. Ne želimo da pravimo scene ili ometamo tok stvari. Rezultat toga je da i previše često ćutke prelazimo preko svega. Ako je problem za vas važan, to je sasvim dovoljno; to ga čini vrednim razmatranja. Važan je zato što ste vi važni. Ne bi trebalo ni da se zaokupljate time da li je vaš problem trivijalan u odnosu na veliki plan ili nije. Ako sam polomio skočni zglob, a čoveku u susednom krevetu su upravo amputirali nogu, to je strašno, ali mene moj polomljeni članak neće zbog toga ništa manje boleti. Ukoliko je problem vaš, razume se da vam je do njega stalo. Cuvajte se, takođe, uvlačenja u raspravu o tome koliko je ili nije pravedno ono što vas je zadesilo. Ako nije pravedno, onda nije, ali ipak morate da se izborite s tim. Vaš život zaista može da bude drugačiji - naprosto niste imali pravi alat, cilj i „unutrašnji pogon“. Nastavite sa mnom, uz pretpostavku da su vaši problemi važni i da možda ipak ima nečega i za vas, nečega što zaslužujete. Shvatam da u ovom trenutku ne znate kuda vodi ovo pametovanje. Ali, šta a\o je ova knjiga upravo ono što vam je potrebno da biste od života dobili ono što želite? Um zakrčen predrasudama ili odbojan stav 26

Osvestite se

možda doprinose da sebi uskraćujete važnu priliku za bolju ,,vožnju“. Ako ono što radite ne funkcioniše, mogli biste barem da razmislite o alternativnom pristupu. Možete da počnete tako što ćete priznati da ne znate sve što vam je potrebno da biste dobili ono što hoćete. Opra nije imala nikakvog iskustva u pojavljivanju pred sudom. Doživela je mnogo Šta, ali pred sudom se nikada nije pojavljivala. Biia je spremna da prizna šta ne zna, i potom prione i to nauči. Nije se odupirala učenju i kad je naučila pravila igre, postigla je pobedu. To možete i vi. Naučite kako se igra ova igra, 1 rezultat bi vas mogao iznenaditi. Sudnica je ovde važna jer ona uistinu predstavlja mikrokozam života. Prilikom bilo kog suđenja, neko pokušava da oduzme nešto nekom drugom. Isto je i u životu. Zato sam vam ispriČao o onome što je Opra doživela u Amarilju. Ta sažeta drama iz života sadrži čitavu seriju vrednih pouka. Sudski procesi odražavaju takmičenje koje karakteriše veliki deo našeg života, premda su njihovi rezultati uglavnom jače usredsređem: na kraju dana zna se ko je pobednik; zna se i ko je izgubio; može da se izgubi sloboda; može da bude oduzet novac. Međutim, kudikamo najvažnija paralela je ova: u životu, kao i na sudu, kad takmičenje počne, ili kad svet počne da vas progoni, bolje bi vam bilo da imate neku zaista dobru strategiju i poznajete pravila igre, ili će loši momci deliti između sebe ono što je nekada bilo vaše. Primaće vašu platu ili izlaziti s vašom devojkom (ili momkom), ili vas na bilo koji drugi način isključiti i ubaciti se na vaše mesto. Zapitajte se odmah: imate li neku životnu strategiju, ili naprosto reagujete po potrebi, dan za danom, uzimajući stvari onako kako dolaze? Ako je tako, onda nemate šanse u ovom takmičenju. Napolju je mnogo pasa koji jure za koskama, a spoticanje nije način da uspete. Pobednici u ovom životu znaju pravila igre i imaju plan, tako da je njihova efikasnost daleko viša i penje se eksponencijalnom putanjom u odnosu na ljude koji ne znaju pravila i nemaju plan. Nikakva velika tajna, samo suve činjenice. 27

Zivotne strategije

I vama je potrebno da poznajete pravila igre i imate plan i mapu. Morate da se zapitate: ,,Da li stvarno idem u željenom pravcu, ili samo tumaram naokolo?" ,,Da li je ovo što danas radim zaista ono što želim da radim, ili to ne radim zato što želim već samo zato što sam to isto radio i juče?“ ,,Da li je ovo što imam ono što zaista želim, ili se time zadovoljavam zato što je lako, bezbedno ili manje zastrašujuće nego ono što sam zaista želeo?“ Teška pitanja, znam, ali verujem da su vam već poznati odgovori na njih.

Epidemija Oprina situacija u Amarilju ističe pouke široke primene, koje mogu da vam pokažu šta i gde zapinje u vašem životu. Ono što Opru čini tako privlačnom jeste činjenica da je tako stvarna, tako humana i da ima iste slabosti kao i svi ostali. Njene početne reakcije na napad u Amarilju, tendencije koje je povremeno ispoljavala tokom tog iskustva, identične su onima koje vidim da ispoljavaju ljudi iz svih slojeva društva kada se suočavaju sa svakodnevnim izazovima. Ista takva ponašanja se, štaviše, danas javljaju u epidemičnim razmerama, inficirajući živote, ciljeve i snove miliona ljudi, mladih i starih, sofisticiranih ili ne. Razlika je možda u tome što je Opra umeće upravljanja svojim životom razvila u toj meri da je potrebna vrlo velika kriza da bi nju izbacila iz koloseka. Za vas slom može da predstavlja nešto mnogo manje od parnice teške sto miliona dolara, tokom koje ceo svet ima priliku da gleda kako vas napadaju. To je sasvim u redu; naći ću se s vama gde god da se nalazite. Nije važno da li imate solidan ž'ivot za koji mislite da bi mogao da bude i bolji, ili užasan život za koji znate da morate da ga izmenite. Ova knjiga je osmišljena da vam da alat koji vam je potreban za svrsishodno, strategijsko življenje. Bacanje dugog, ispitivačkog pogleda na negativna dešavanja u vašem životu, kao i na vašu trenutnu životnu strategiju - ako je uopšte imate - može da bude više nego poučno; može da predstavlja početak bolje životne 28

Osvestite se

strategije. Ova samoprovera sopstvenog svakodnevnog življenja od ogromne je važnosti, jer ćete biti, i već jeste, odgovomi za sopstveni život. Većina ljudi, a kladim se da ni vi niste izuzetak, zavarava se tako što ne postavlja sebi teška pitanja, ne suočava se sa svojim pravim licem i ponašanjem i stoga ne zadire u ona suštinska pitanja koja podrivaju njihove napore u pravcu postizanja uspeha. Moj stav je sledeći: pustite druge neka žive u magli samozavaravanja. Vi otvorite oči i uhvatite se u koštac s istinom, i ostavićete ih da gutaju prašinu. Koji su, dakle, obrasci ponašanja koji su pretili Opri tokom izazova s kojim se suočila u Amarilju, a koji su danas svakidašnja pojava? Koji su to obrasci kojima možda uništavate izglede da izmenite svoj život i dobijete ono što želite? Prva česta tendencija je negiranje problema. O pra je odbijala da prihvati da njoj i njenoj ekipi može da se dogodi nešto tako nepravedno. A to nešto se sve vreme uveliko događalo. Ne priznajući tu stvarnost, onu koja je zanemarivanjem mogla samo da se dodatno iskomplikuje, Opra se usredsredila samo na razloge zbog kojih to ne bi smelo da se dešava, umesto da se uhvati u koštac s činjenicom da se zaista dešava. Njena reakcija je bila sasvim logična, jer je znala istinu o onome što je uradila i shvatila je prave motive svojih tužitelja. Međutim, svet nije uvek logičan. Cesto ste primorani da izlazite na kraj s onim što jeste, a ne samo s onim što bi trebalo da bude. Za Opru je, recimo, bilo mučno već to što je na bilo koji način uvučena u celu stvar. Smatrala je da je proces neproduktivan i da predstavlja čisto gubljenje vremena. Da je mogla da bira, nikad se ne bi pojavila tamo. To je bio deo „dijaloga negiranja“. Međutim, nemate uvek izbora. Na primer, došavši u fmi restoran najverovatnije nećete započeti tuču u predvorju. Ali, pretpostavimo da stojite u predvorju i neki kreten podivlja i počne da vitla pesnicarna u vašem pravcu - šta se dešava? Upravo ste uvučeni u tuču. Staviše, bolje bi vam bilo da nešto učinite, inače ćete biti primorani da probudite svog zubara, jer to se desava. Negiranje može da se ispolji u obliku koji vas sprečava da 29

Zivotne strategije

uopšte vidite ono što se desava, ili vidite, ali se odupirete, jer vam se ne dopada. Na svaki način, negiranje je opasno. Ova uobičajena greška ume da ima neuobičajeno loše posledice. \Drugi obrazac podrazumeva stvaranje početnih pretpostavi potom propuštanje vršenja provere njihove tačnosti ili preciznosti. Ukoliko prihvatite neki stav, mišljenje ili ubeđenje i ne proverite ga ili potvrdite, kasnije razmišljanje, koje je inače sas-i vim zdravo i logično, može da vas navede na totalno pogrešne zaključke. Opra jt pretpostavila da će se optužbe protiv nje, budući da su očigledno bile lažne i ,,nepoštene“, naposletku i obelodaniti kao takve i potom nestati u oblaku dima. Pretpostavila je da će naš pravni sistem loviti i uloviti prave krivce. Pretpostavila je da će neko iz krugova vlasti intervenisati i reći tim govedarima da nemaju pravo da zioupotrebljavaju sudski sistem pokušavajući da postanu bogatiji. Grčevito se držala tih pretpostavki jer je želela da buda tačne. Da ih je preispitala, isključivši emocije, brže bi se trgla i uočila greške našeg pravnog sistema i svojih pretpostavki. Međutim, ako verujete sebi i stoga se pouzdate u ispravnost onoga što verujete da je istina, lako bi vam se moglo desiti da zatvorite svoj um za dodatne mogućnosti. Treći problem je inercija: paraliza izazvana strahom i negiranjem. Zamislite pilota putničkog aviona koji ne mrdajući prstom sedi u kokpitu svoje krcate, ali pokvarene letelice koja naglo gubi visinu; zamislite kako govori: „Svega mi, ne mogu da verujem da se ovo dešava. Sigurno će se svakog časa dogoditi neka intervencija odozgo"; ili ,,Ne može da bude baš tako strašno još nikad nisam pao. Valjda će se desiti nešto što će nas spasiti.“ Ako negirate stvari koje su suviše bolne da biste ih prihvatili i dozvolite da vas njihov uticaj, čak i kad ga shvatite, liši efikasnog i energičnog delanja u svrhu samoodržanja, verovatno ćete propasti. Opra Vinfri je bila dorasla izazovu, ali je prvo morala da ga shvati i oceni njegovu težinu. Vi takođe morate da shvatite izazove s kojima se suočavate, jer ćete tek onda biti u stanju da efikasno odgovorite. Inercija izbacuje iz igre naše najveće sposobnosti. [ 30

Osvestite se

Drugi obrazac podrazumeva varljivu masku. Opra, poput mnogih od nas, može da nosi masku. Njena ličnost može da bude tako hipnotišuća da ljudi zaboravljaju da i ona ima svoje potrebe. Katkada se rešavamo da „stegnemo zube“, jer nam se čini da priznavanjem da imamo potrebe zapravo pokazujemo slabost. Međutim, insistirajuči na „junačkom izdržavanju“ možda onemogućavate da pomoć dopre do vas, budući da su ostali poneseni vašim pokazivanjem snage i propuštaju da uoče vaše potrebe. Mnogi ne uviđaju da su, izabravši ponašanje, izabrali i posledice. Odabravši da se koncentriše na „nepoštenost", Opri se moglo desiti da dozvoli da joj odu dragoceno vreme i energija, ono vreme i energija koji su mogli da budu upotrebljeni za rešavanje problema umesto za njegovo negiranje. To ponašanje je bilo njen izbor. Bez obzira na to koje je obrazloženje imala, ona je odabrala negiranje, a time i posledice, to jest zaostajanje u krivini prilikom svoje odbrane. Srećom, u dramatičnom preokretu, odabrala je da se više ne odupire i da počne da se hvata u koštac sa stvarnošću. Napravila je izbor da dela, a kao posledicu toga, svoju konačnu pobedu. Sve su ovo međusobno povezane i uobičajene greške koje, kombinovane s opasnim spletom okolnosti, mogu da izazovu katastrofu. Očigledno, što je veći problem, veće su i njegove loše strane u slučaju da se njime rđavo upravlja. Ako se osvrnete na svoj dosadašnji život - a izvesno da ima nekih ključnih događaja koji se ističu u vašem pamćenju —do kojih ste rezultata dolazili kad ste živeli u negaciji, ili svoje odluke zasnivali na onome što se ispostavilo da su pogrešne početne pretpostavke? Koji je bio efekat zaglavljivanja u inerciji, i kada ste, skrivajući se iza svoje maske, zaustavljali druge u pokušaju da vam pomognu? Sto je možda najvažnije: koje ste izbore napravili, a koji su vas predodredili za ishod koji niste želeli ili vam nije bio potreban? Da li su vaši problemi ovozemaljski ili monumentalni? Možda poznajete ljude koji kao da su slepo zakoračili pravo u propast, a vaša prva pomisao je bila: „Za ime sveta, o čemu su samo razmišljali?“ Predviđam da ćete, pre no što do kraja pročitate 31

Zivotne strategije

ovu knjigu, vrlo verovatno iskoračiti unazad iz sopstvenog života i pitati se kako ste, za ime sveta, mogli da mislite ono što ste mislili, kako to da niste videli ono što niste videli i kako ste odabrali ponašanje koje ste odabrali. Vaš izazov se, barem delimično, sastoji u tome da odredite šta su ti obrasci učinili vašem životu, snovima i potrebama. Da li živi i zdravi, ili pak epidemični obrasci ponašanja besne i vašim životom, dozvoljavajući vašim problemima da gnoje i truju vam snove? v Cak i u svakodnevnom životu viđamo dramatične primere snova koji umiru usled onoga što smo ođabrali da ne vidimo. Možda su to roditelji koji se zavaravaju da njihov sin ne uzima drogu sve dokga neko ne nađe mrtvog, posle uzimanja prevelike doze; žena koja negira da postoji čvorić u njenoj dojci, sve dok bolest ne uznapreduje toliko da više ne može da se leči; ili osoba koja budalasto proguta priču svog bračnog druga kako je on zapravo agent FBI koji vikendom uvek ima noćne zadatke. U svim ovim slučajevima rezultat je isti. Problemi i izazovi se ne rešavaju sami od sebe; stvari ne idu nabolje ukoliko im se ne posvećuje pažnja. Jedino što je gore nego da imate dete koje se drogira, ozbiljnu bolest ili bračnog druga koji švrlja okolo, jeste to da imate problem, ali to ne uviđate ili, još gore, znate ali se pretvarate da problema nema. Citanje ove knjige nije zamišljeno kao pasivno iskustvo. Odmičući dalje, videćete da je ona interaktivna: ključni principi u kasnijim poglavljima počivaju na temama iz onih ranijih, što vas sve poziva da igrate aktivnu ulogu. Zadatak br. 1: Vaš prvi zadata\ je da odmah osporite svoja uverenja, ta\o sto ćete napraviti spisa\ odpet najvažnijih stvari hoje naprosto niste sebi u potpunosti priznali ili primili znanju. To zahteva određen nov način razmišljanja. Pomislićete možda: ,,A\o znam, znači da to ne negiram," ili ,,A\o nešto negiram, \a\o da onda znam šta da zapišem?" Rekao sam nov način razmišljanja. Postavite sebi neka od onih teškjh pitanja o onome o čemu najradije ne razmišljate. Zapišite ih, jer ćemo se na njih vratiti \asnije. Sta je to za šta u svom srcu znate da je problem kpji ne želite da priznate ili je, u najmanju ruku, tolikp bolno da ga izbegavate? 32

Osvestite se

Imajte na umu da ćete do kraja knjige imati još mnogo šta da zapisujete. Preporučujem vam da vodite neku vrstu dnevnika u koji ćete upisivati sve „domaće zadatke" na koje ćete čitajući nailaziti. Neka to bude sveščica s učvršćenim stranicama, koje se ne odvajaju. Taj dnevnik bi trebalo da bude strogo poverljiv i nedostupan bilo kome sem vama. Na taj način ćete se osećati slobodni da budete potpuno iskreni. Kladio bih se da je sve što se našlo na vašoj listi barem delimično proizvod vašeg sopstveng ponašanja. Takođe podozrevam da se vaši problemi i one tragične situacije o kojima slušamo ili čitamo razlikuju samo u rezultatu, ali ne i u ponašanju koje je do njega dovelo. Jer, nisu li obrasci u vašem životu, i oni u tragičnijim pričama, manje ili više isti? Vozili ste prebrzo vašom ulicom; ostavili ste decu bez nadzora dok ste „samo na minut“ trknuli do komšinice; vozili ste kola posle veselo provedene večeri, iako vam je zdrav razum nalagao da odložite ključeve; imali ste seksualni kontakt bez zaštite; naveli ste lažne podatke u svojoj poreskoj prijavi. „Sokantne priče“ su često o ljudima koji su uradili upravo iste te stvari. Međutim, samo zbog tragič< nog ishoda, oni su završili u zatvoru, sahranili su dete ili oboleli od side. Možda svojom vožnjom u pijanom stanju ili jurnjavom kolima kroz svoj kraj niste nikog ubili, za razliku od osobe koju gledate na televiziji, koja je uradila isto što i vi, ali je usput i pregazila jedno dete. Vas nisu saslušavali u poreskom, a drugu osobu jesu. Vaša deca su bila živa i zdrava kad ste se vratili kući. Niste se vi drugačije ponašali niti napravili bolji izbor; jednostavno, ovog puta ste se izvukli. Ali, ako svakodnevno loše upravljate svojim životom, igrate se vatrom. Možda nećete uvek uspeti da se izvučete. Ne živite, ne birate niti upravljate svojim životom u vakuumu. Sve se to dešava u kontekstu zvanom svet. S obzirom na trenutno stanje sveta, naivnost ili ružičaste naočari najverovatnije će vas uvaliti u nevolju koju ne želite. Ne živite u Mejberiju, jer on ne postoji. Ovih dana, kad čujete da neko u razgovoru pominje reč koka, svi su izgledi da ne govori o osvežavajućem 33

Zivotne strategije

napitku. Odlučite li da povedete svoju dragu na noćno plivanje, najverovatnije ćete završiti u zatvoru zbog prestupa ili, još gore, svetlucajući u tami jer ste naleteli na toksični otpad ili nalazište za koje ste samo mislili da je prastaro. Odluka da predveče prošetate alejom ili parkom može da dovede do toga da te noći ne spavate u svom krevetu (zar nisu odvratne one bolničke pižame?). O, da, pre no što izađete iz kuće, bilo bi možda dobro da napišete svoje ime na podlaktici - ili, još bolje, na nozi, pošto je manja verovatnoća da će te je isprljati ukoliko rešite da se suprotstavite napadačima. Svet se promenio; napolju je gadno, u to nema sumnje. Zao mi je što zvučim kao cinik, ali znate da sam u pravu. Ovaj svet koji smo se zaverili da napravimo drastično se razlikuje od onoga koji su poznavaii naši roditelji i dedovi. Ako je Mejberi nekada i postojao, danas ga izvesno nema. Dok vrtoglavom brzinom jurimo u susret novom milenijumu, zapravo smo zarobljeni u najbržem i promenama najpodložnijem društvu u istoriji čovečanstva. Naš svet je kao projektil bez navođenja, čija je brzina nesrazmerno veća od kontrole. U škripcu ste, to je sasvim sigurno. Ne treba vam doktorat iz bihevioralnih nauka da biste uvideli da je današnje društvo, u većem ili manjem stepenu, podbacilo u praktično svim aspektima ljudskog funkcionisanja. Neki procenjuju da se stopa razvoda u Sjedinjenim Državama popela na čitavih 57,7 odsto, a brakovi u proseku traju dvadeset šest meseci. Sezdeset dva odsto populacije je gojazno. Prijavljeno emocionalno zanemarivanje dece, tokom poslednjih deset godina naraslo je za 330 odsto. Jedna od četiri žene biva seksualno zlostavljana. Stopa samoubistava se eksponencijalno povećava. Barem jedno na svakih šest Amerikanaca u nekom trenutku života prolazi kroz epizodu ozbiljne depresije koja mu ugrožava funkcionisanje; zbog toga, proizvodnja antidepresiva i sredstava za ublažavanje anksioznosti prerasla je u industriju vrednu više milijardi dolara. Nasilje hara, i to ne samo na ulicama, već i u domovima ljudi. U našem društvu se godišnje dćšava blizu četrdeset miliona zločina; 74 odsto Amerikanaca doživljava da bude opljačka34

Osvestite se

no, dok je 25 odsto žrtva nasilnih zločina. Naši tinejdžeri idu sasvim pogrešnim putem. Adolescenti stari između četrnaest i sedamnaest godina počine otprilike 4000 ubistava godišnje. Svake godine, preko 57 odsto direktora državnih osnovnih i srednjih škola prijavi vlastima najmanje jedan zločin. Možda je najtužnija statistika da je 45 odsto američke dece, stigavši do osmog razreda, već eksperimentisalo s alkoholom, a 25 odsto probalo drogu. Slični rezultati krase i ostale zemlje. Kao društvo, mi se gubimo. Uopšte nemamo kontrolu nad sopstvenim emotivnim životom niti umemo da naučimo decu da upravljaju svojim, ali se očajnički pretvaramo da nije tako. Projektujemo spoljašnji imidž koji poručuje: „Dobro sam. Mogu da podnesem. Biću u redu“, jer se pribojavamo šta će drugi da kažu. E, nije dobro i bolje bi nam bilo da počnemo da menjamo ovaj svet, život po život. U suprotnom, samo Bog zna šta nam nosi novi milenijum. Zivot od koga valja da počnete jeste vaš sopstveni. Ako želite da budete pobednik, a ne statistika, onda to i možete, ali potrudite se, jer nije lako. U svakoj crkvi u koju sam ikada ušao, ljudi sa stvarnim problemima radije ih skrivaju nego da traže podršku, a oni koji ih nisu prećutali priželjkuju da jesu, posle tovara krivice, osude ili izolovanja, koji im je navaljen na pleća. Skrivamo svoje probleme i osuđujemo one koji neće ili ne mogu da kriju svoje. Ljudi, to ništa ne valja —ni najmanje. Zaboravili smo osnovne zakone življenja uopšte, a posebno one koji se odnose na život u zajednici, i stoga ih neprestano kršimo. Ubeđen sam da se fundamentalni životni zakoni koji upravljaju našim svetom i diktiraju rezultate naŠeg ponašanja nisu promenili. Određene karakteristike igre su drugačije, to stoji, ali rezultate koje postižemo i dalje diktiraju osnovni životni zakoni. Život u neznanju ili svesno ignorisanje tih zakona stvara, razume se, ogromne probleme i društvo kojem su očajnički potrebni odgovori, merila i saznanje o ljudskim iskustvima. Računajte na to da ćemo kao društvo pokušati da tu žeđ utolimo odgovorima koji su često štetni, glupi ili i jedno i di ugo. 35

Zivotne strategije

Ako hoćete da znate zašto se svi zajedno nekontrolisano vrtimo ukrug, razmislite o tome koje nam se vrste „rešenja" trenutno nude. Ne spadam u velike obožavaoce psihologije kakva se danas praktikuje. Po mom mišljenju, previše je nejasna, previše neodređena i egzistira u svetu mišljenja i subjektivnosti. Možda je to i u redu, ako živite u nekakvoj kuli od slonovače i možete sebi da dopustite pompezne govorancije o dvosmislenim i apstraktnim elementima života. Ne verujem, međutim, da je to ono što želite, a ne mislim ni da je to ono što vam je potrebno. Zivite u stvarnom svetu i imate posla sa stvarnim problemima koji iziskuju stvarnu promenu. Nisu vam potrebni samo spoznaja i razumevanje vaših problema; potrebno vam je da se promene, i to odmah. Razmislite i o industriji „samopotvrđivanja" koja dominira u našoj kulturi. Ona zapravo ima vrlo malo veze s potvrđivanjem, a mnogo s krajnjim rezultatom nekoga drugog. Umnogome je neusredsređena, lenja, pretvorna, politički ispravna i, iznad svega, ima dobru prođu na tržištu, često o trošku istine. Gurui kao da imaju sve, osim glagola u svojim rečenicama. Vi pokušavate da plaćate svoju kiriju i pošaljete decu na fakultet umesto u zatvor, a oni hoće da se poigravate svojim unutrašnjim ovim, ili unutrašnjim onim, ili samim sobom; možda loš izbor reči, ali je primeren. Prodaju vam ,,samounapređivanje“ na isti način na koji vam prodaju i sve drugo: lako je; pet jednostavnih koraka; rezultati dolaze brzo, brzo, brzo. Međutim, skupo plaćate - i to na više načina —za ovu zagađujuću poplavu psihoblebetanja. Kažem zagađujuću, jer umesto da nam oduzme izgovore i natera nas da se uhvatimo u koštac s našim stvarnim životom, psihoblebetanje nas naoružava novom gomilom izgovora. Rezultat toga je samo još veće odvraćanje pažnje i još više problema. Mada tekuća popularna psihologija u određenoj meri zaista identifikuje legitimne poremećaje, tim terminima se sada toliko svi razbacuju da to gura u zasenak prave slučajeve. Majci koja očajava nad ponašanjem svog nevaspitanog i razmaženog derišta kaže se da je njeno dete ,,hiperaktivno“ i da „nastoji da 36

Osvestite se

privuče pažnju svojim negativnim ponašanjem“. Nečuveni bezobrazluk u učionici rutinski se pripisuje „poremećaju nedostatka pažnje“. Ako se fiksate, ušmrkavate ili pak ne možete da zaspite bez šake tableta, tada imate problem „zloupotrebe štetnih supstanci“. Kad sredovečna žena, priželjkujući da ima nešto više od života i sigurna da tu nešto nedostaje, kupi knjigu koja napokon obećava neke odgovore, ona u njoj pročita da se odgovor na njene čežnje nalazi negde u njenom egzotičnom poreklu, nekoliko inkarnacija unazad. Recite im ono što žele da čuju; nisu oni krivi; oni su žrtve. Zapanjujuće je to što mi uzimamo atyivnog udela u toj igri, halapljivo gutajući ove iluzije. Covek bi pomislio da će neko, primetivši da brod sve brže tone ili sve više skreće s kursa, konačno ustati i reći: „Ljudi, primećujete li da ne radimo dobro?“ Dakle, ja kažem. Vičem na sav glas. Potrebna vam je nova strategija, strašno vam je potrebna. Možda ovo što govorim nije ,,u duhu novog veka“ ili politički ispravno, ali meni i nije naročito stalo da vas snabdevam maglovitim filozofskim nagvaždanjima, vatrenom retorikom, kvaziintelektualnim mudrostima ili brzopoteznim rešenjima kako ili zašto bi trebalo da promenite svoj život. Ono do čega mi jeste stalo je da imate jasnu, na znanju zasnovanu strategiju pobeđivanja prevazilaženjem svojih problema, obrazaca i prepreka, kao i da i vi i oni koje volite dobijete ono što želite od života. Bez obzira na to šta za vas predstavlja ,,pobedu“ - obnavljanje posustale romanse ili izlečenje slomljenog srca, nalaženje novog posla, bolji porodični život, stesana zadnjica, malo duševnog mira i spokoja, ili neki drugi značajan cilj - potrebna vam je strategija da biste je ostvarili i poneki savet kako da osmislite strategiju. Zašto bi trebalo da me slušate? Pre svega, ne predlažem da svoj sud zamenite mojim, ni slučajno. Osporite svaku reč koju kažem, ali je prvo saslušajte. Proučavao sam životne zakone, skupio ih sve na jedno mesto i nameravam da vam ih objasnim. Nadam se, jasno. Tokom godina, imao sam tu privilegiju da osmišljavam životne strategije za hiljade svojih klijenata, ljudi iz svih društvenih 37

Zivotne strategije

slojeva i u svim mogućim nevoljama. Posvećivao sam se njihovim problemima na isti način na koji želim da se vi posvetite svojima: s obema nogama čvrsto na zemlji, usredsređeni na rezultate, a ne na namere. Strategijsko življenje je čitava nauka. Njeno nepoznavanje u ovim komplikovanim vremenima ravno je nepismenosti. Nisam radio na svoju ruku većsarađivao sa svojim klijentima, i planiram da na isti način radim i s vama. Dakle, ko sam ja? Kladim se da je moje poreklo umnogome nalik vašem, ako izuzmemo to što sam se odlučio za drugačiju karijeru i druge studije. Moji roditelji su odrastali u sirotinji. Oboje su u mladosti brali pamuk po poljima centralnogTeksasa. Podigli su ih dobrodušni, ali neobrazovani roditelji. Kad je moj otac, vrativši se iz Drugog svetskog rata, izjavio da namerava da iskoristi mogućnost stipendiranja koja se nudila ratnim veteranima i upiše fakultet, cela njegova porodica ga je ismevala zbog toga što je želeo da „izigrava studenta" i gubi vreme s knjigama umesto da nađe pravi posao. Bez obzira na to, na kraju je, uz velike žrtve, uspeo da doktorira psihologiju, kojom se bavio narednih dvadeset pet godina. Iznenada 1995, dok je jednog sunčanog nedeljnog jutra govorio u crkvi, samo se srušio i umro. Moja majka, s kojom je u braku proveo pedeset tri godine, završila je srednju školu i povremeno radila. Mene i moje tri sestre podigla je s ljubavlju, nežnošću i velikim žrtvovanjem: istinski plemenita žena. Dok sam bio srednjoškolac, moj otac i ja smo, odvojeni od porodice za vreme njegovog stažiranja, živeli u stanovima koji često nisu bili snabdeveni ni najosnovnijim komforom, jer bolje od toga nismo mogli sebi da pružimo. Površan i željan ugleda u društvu, stideo sam se što sam siromašan, a premalo sam znao da bih razumeo da to nije važno. U svojoj tinejdžerskoj ekipi, ja sam bio onaj koji nije imao lepu odeću, kola, novac ni perspektivu. Gotovo me uopšte nisu kontrolisali i, da nije bilo sporta, teško da bih ikada završio srednju školu. Kao i mnoge druge porodice, živeli smo od prvog do prvog, vozili krntije od kola i često bivali bez prebijene pare. Zato smo se mnogo voleli, držali zajedno i pokušavali da ne zaostanemo za životom. 38

Osvestite se

Da nisam dobio stipendiju kao perspektivan ragbista, verovatno nikad ne bih upisao fakultet, niti bih sada ovo pisao. Postao sam psiholog, ali sam zaključio da više volim da osmišljavam strategije nego da se bavim terapijom, tako da sam počeo da stvaram i nalazim forume na kojima sam učio ljude kako da promene svoj život i ostvare svoje ciljeve koristeći deset životnih zakona. Nisam se mnogo bavio time zašto ljudi, biznisi ili klijenti rade ono što rade, sem ako to nije imalo direktnog uticaja na način vršenja promena. Umesto toga, usredsređivao sam se na to da im pomognem da osmisle plan za pokretanje s mrtve tačke. Kao što sam i predviđao, takav pristup je mnogo brže dovodio do rešenja. Postavljao je na središte pozornice stvarne probleme. I suviše često nam se dešava da probleme gurnemo negde u stranu jer je nastojanje da ih rešimo bolno i čini nam se da će nam biti lakše ako se uopšte ne petljamo s njima. Kažem „čini nam se“, jer izbegavanje problema takođe duboko boli, mada suptilnije. Ukoliko ste deo epidemije života koja se otela kontroli, možda ćete se naći u nekima od ovih kategorija postojanja: - Frustrirani ste zato što vam posao ili karijera ne donose više novca. - Sposobni ste za više nego što postižete. - Upali ste u kolotečinu i ne dobijate ono što želite. - Dosadiii ste sami sebi. - Cutke podnosite oskudicu emocija u životu ili braku. - Vučete se poput zombija kroz zamrlu i nezanimljivu karijeru. - Nikako vam ne uspeva da postignete ono što ste nameravali. - Formalno obavljate sve svoje dužnosti, ali bez ikakve strasti, plana ili cilja. - Zivite u svetu mašte u kojem za sebe verujete da ste otporni na sve udarce, mada, u stvari, vaši postupci iziskuju neverovatne rizike. 39

Zivotne strategije

- Zivite u zoni udobnosti koja nudi premalo izazova i onoga što želite, i previše onoga što ne želite. - Živite usamljenički, s malo nade da će se išta promeniti. - Imate finansijskih problema s kojima ne možete da izađete na kraj. - Trajno ste opterećeni osećanjem krivice, frustracijom ili depresijom. Jednostavno prihvatanje tereta kao što su ovi nije u redu. Ova knjiga govori o tome kako da krenete prema nečemu boljem, ali s prethodno razrađenom strategijom. Imate i prava i sposobnosti za tako nešto. Pre svega, međutim, morate da prestanete da budete deo opšte zaraze. Morate da eliminišete ponašanje koje čini veliki deo opsednutosti naše nacije teorijom relativiteta. Ajnštajn verovatno nije ni pomišljao da bi društvo moglo da primeni njegovu naučnu misao na društvene običaje. Danas se ponašamo kao da je sve relativno; više nema apsoluta. Nema dobrog ili lošeg, ispravnog ili pogrešnog, nema standarda kojem bi valjalo težiti. Sve je kompromis. Pomislite samo koliko ste puta izrekli ili čuli ovakve komentare: „Dakle, ide nam relativno dobro.“ „To nije ono što želiš, ali, šta nameravaš da učiniš?“ „Pokušavam, ali, da znate, teško ide.“ „Kako sam se nadala, dobro sam se udala.“ Ovakva ideologija je zavodljiva, jer kada nema jasnih standarda, nema jasne linije cilja, možete da se pretvarate da niste gubitnik čak i ako nikako ne dobijate ono što želite. Nejasna je; u njoj se možemo lakše sakriti. Koliko god zavodljivo bilo, ovakvo razmišljanje je mit. Jednostavno, u životu ili dobijate ili gubite. Živite u takmičarski nastrojenom svetu, u kojem su ishodi određeni jasnim zakonima koje i želim da vam otkrijem. Evo šta ćemo. Nedelje, meseci i godine prolaziće bez obzira na to da li vi preduzimate nešto u vezi sa svojim životnim okolnostima ili ne. Nedelje, meseci i godine prolaziće bez obzira na to da li ćete prihvatiti životne zakone ili ne. 40

Osvestite se

Odlučite, ovog časa, da nećete više da živite u skladu sa starom izrekom da je „neznanje blaženo", nimalo blaženo jer dozvoljava da vam vaše odjuke i ponašanje izazivaju bol i strah umesto spokoja i sreće. Zivotni zakoni, odgovornost, teška pitanja i odluke možda nisu ono o čemu želite da siušate, ali dopalo vam se ili ne, oni su vaš jedini izlaz.

Provera stvarnosti Zadatakbr. 2 : Vremeje da uradite mali domaći zadata\, delimično i zbog toga da biste videli da li ste voljni da priznate svoje samoporažavajuće izgovore i obrazloženja. Naslov priče glasi: „Priča \oju ću sebi pričati a\o posle čitanja ove \njige ne budem izvrsio značajne i trajne promene." Hoču da budete iskreni. Znate svoje obrasce. Znate svoje tipične izgovore, racionaliziranja i opravdanja za promašaje. Samo pogledajte malo unapred, vidite na \oje ćete se izgovore najverovatnije osloniti i ubacite ih u priču. Predlažem da počnete ovapo: „Pošto sam pročitao i proučio \njigu, nisam izvršio značajne i trajne promene zato što... “ Radeći ovu vežbu, hoću da budete \reativni, temeljni i brutalno is\reni u pogledu stvari \oje ćete reći da biste opravdali svoj promašaj. Dobro znate da se zavaravate i da popuštate sebi had dođe povuci-potegni. Ovoje test \oji će vam pokazati \oli\o ste voljni da priznate to zavaravanje \ojim sabotirate sami sebe. Ovo je test kpji će vam po\azati da li ste u stanju da stvari pri\ažete onajvima ka\ve zaista jesu, ili naprosto želite da živite sa starim, otrcanim izgovorima i budete u pravu umesto srećni. Sad kad ste završili s pisanjem, hajde da razmislimo o onome što ste uradiii. Upravo ste izneli svoja ograničenja. Upravo ste zapisali sve one misli i ubeđenja kojima se služite da biste sabotirali sami sebe u svakom svom nastojanju. Tu, na papiru, nalaze se iste one misli i ubeđenja kojima ćete se poslužiti i da biste sprečili da ova knjiga promeni vaš život nabolje. Sto su neskrivenije, to su samokritičnije, vrednije. Da li su vam poznati 41

Zivotne strategije

neki od sledećih izgovora; da li se neki od njih nalaze na vašoj listi? -

Jednostavno je bilo previše teško. On mene, zapravo, ne razume. Sve je to za druge. Deca i posao mi ometaju koncentraciju. On je tako grub; meni je potreban neki blaži pristup. Moji problemi su drugačiji. Moram ponovo da je pročitam. Ne mogu ništa dok je ne pročita i moj muž/žena. Ja sam u pravu, a on nije.

Probajte nakratko sa mnom nešto drugo. Barem dok čitate ovu knjigu, možete neverovatno mnogo da pomognete sebi ako sasvim drugačije budete procenjivali svoj život, ponašanje i razmišljanje. Umesto da se pitate da li je ,,ispravno“, hoću da $e zapitate da li način na koji živite, ponašate se i razmišljate uspeva ili ne?. Ako zakljuČite da ne uspeva, mislim da to samo po sebi govori da je vreme da sve to menjate. Ovo bi trebalo da vam zvuči razumno - sem, naravno, ukoliko vam je više stalo da budete u pravu nego da budete uspešni. Ako su vam pak pobeda i ostvarivanje onoga što želite na prvom mestu, onda barem dok čitate ovu knjigu budite spremni da „prebacite položaj“ na bilo šta s čim se suočavamo. Uvek možete da se vratite svom starom načinu rešavanja stvari; zaključivši da ono što radite ne uspeva, dobićete i volju da to promenite. Ne mislim figurativno, nego doslovno. Ako vaš brak ne uspeva, menjajte ono što radite. Ako ne uspeva način na koji vladate sobom, menjajte ga. Ako ne uspeva način na koji vaspitavate dete, makar i da ste sto posto sigurni da ste u pravu, menjajte ga. Sta imate da izgubite? Zaboravite na to da li ste u pravu i na pobeđivanje u raspravi o tome da li ste u pravu. Ako ono što radite ne uspeva, menjajte to. Svoje razmišljanje i ponašanje 42

Osvestite se

prosuđujte u skladu s tim jednostavnim kriterijumom: uspeva li, ili ne uspeva? Dovoljno ste dugo bili u pravu; pokuŠajte umesto toga da budete pobednik. Pročitavši ovo što ste do sada pročitali, dospeli ste na raskršće. Za nekoliko trenutaka donećete jednu od najvažnijih odluka u svom životu. Da li ćete odabrati da naučite zakone života, pretočite ih u životnu strategiju i počnete da živite svrsishodno, ili ćete naprosto nastaviti da se vučete naokolo s rukama u džepovima, uzimajući ono na šta usput naiđete i kukajući zbog onoga što nemate? ,,Trenutak“ nikad nije dobar, stoga nećete naći bolji od ovog sad. Takođe, nema ni boljeg mesta od ovog. Ova knjiga je za ljude koji kažu: „Dosta mi je. Muka mi je od svega. Pokažite mi životne zakone, pokažite mi kako da stvorim ono što želim od života. Spreman sam.“ Igra je tek počela. Još uvek nije kasno. Kakva god da je vaša situacija - bilo da smatrate da ima nekih sitnica koje nedostaju vašem inače dobrom životu, ili vam život liči na bojno polje posle opšteg masakra —postoji strategija koja će od vas napraviti pobednika. Zajedno, učinićemo vas krajnje sposobnim i dovoljno mudrim za preživljavanje u ovom teškom i opasnom svetu. Dosta više kukanja zbog „loših gena“, „loše sreće“ ili „lošeg trenutka“. Ovo je vaš trenuta^ i vaš red. Međutim, morate da imate petlju da se suočite s istinom o sebi. Budu li vam povređena osećanja i zbog toga odlučite da je sve ovo previše grubo — naći ćete se tamo odakle ste i počeli. Imajte, stoga, na umu ove dve istine: prvo, imate ono što je potrebno i vredite truda koji će biti potreban da nađete istinu i izgradite strategiju. Drugo: niko to neće učiniti umesto vas. To je, međutim, sasvim u redu jer vama nije potrebna transplantacija mozga; nije vam potrebna ni transplantacija kičme; nije vam potrebno ništa što već nemate u sebi. Kad sam te noći suočio Opru s odgovornostima i rezultatima koji su se kovitlali oko nje, brzo se smirila. Ne želeći više da sa strane posmatra sopstveno pogubljenje, postala je predana i 43

Zivotne strategije

usredsređena. Odmah je prestala da se epidemično ponaša. Prestala je da radi stvari koje su je^sprečavale da prevaziđe prepreke koje su joj iskrsavale na putu. Sto je jednako važno, počela je da živi u skladu sa životnim zakonima koji upravljaju našim svetom. Dok budemo zajedno radili da obezbedimo strategijsku kontrolu nad vašom sopstvenom sudbinom, dobičete priliku da naučite iste te zakone i, nadam se, učinite ih delom svog života. Zivotni zakoni su pravila igre. Niko vas neće pitati da li smatrate da su pravedni i da li bi uopšte trebalo da postoje. Oni jednostavno postoje, poput zakona gravitacije. O tome nema izjašnjavanja. Možete da ih ignorišete i saplićete se naokolo, čudeći se kako to da nikad ne uspevate; a možete i da ih naučite, prilagodite im se, uskladite s njima svoje odluke i ponašanje i živite efikasno. Ovladavanje ovim životnim zakonima jeste apsoiutna suština onoga čime morate da ovladate u ovoj knjizi da biste stekli osnovno znanje za razvijanje lične životne strategije.

44

Poglavlje 2

ILI SHVATATE, ILI NE SHVATATE N e dopada nam se njihov zvuk, a i gitara je sve manje u modi. O b ra z lo ž e n je d irektora muzičke kuće „D e ka rekords" (D e cca R ecords) kada je 1 9 6 2 . o d b io Bitlse

V

Zivotni zakon br. 1: lli shvatate, ili ne shvatate strategija: Pridružite se onima koji shvataju. PrekrŠiVašate pravila Ijudske prirode i otkrijte kako čovek može da

funkcioniše kao sat. Spoznajte zašto vi i toliki drugi radite ono što radite i nemojte da radite ono što oni ne rade. Ovo je zakon toliko fundamentalan u svojoj istinitosti da bi trebalo da ga tretirate kao lični izazov u razvijanju svoje životne strategije. Očigledno, ako već niste, onda svakako želite da budete jedan od onih koji shvataju, od onih koji kapiraju. U gotovo svakoj situaciji ima onih koji shvataju i onih koji ne shvataju - i vrlo ih je lako razlikovati. Oni koji shvataju, uživaju u plodovima svog znanja. Oni koji ne shvataju, provode mnogo vremena zbunjeni i frustrirani i žive u oskudici. Cesto ćete ih videti i kako udaraju glavom o zid i žale se da za njih nikad nema predaha. Oni pak koji shvataju pravila igre, kao da su totalno usklađeni s njom i ne samo da igraju već uveliko kontrolišu igru. Oni ne prave glupe greške, jer su ukapirali da postoji određena formula uspeha i stoga su prekršili pravila. Imaju formulu. Ti Ijudi su bez izuzetka uspešni, jer su stekli znanje potrebno da bi stvorili rezultate koje žele. Ukratko, shvatili su. 45

Zivotne strategije

Ono što je potrebno da shvatite menjaće se s vremena na vreme, jednako kao što se menjaju situacije, ali uvek će biti nekih bitnih zajedničkih elemenata. Pravilo koje je potrebno da prekršite možda se odnosi na sentimentalni život, upravljanje sopstvenim životom ili trku za karijerom. Možda je potrebno da se uhvatite u koštac sa svojim emotivnim životom. Bilo o čemu da je reč, čim shvadte kako stvari zaista funkcionišu, i vi ćete početi da funkcionišete s pozicija znanja i snage. Posredi je očigledno nešto dobro, naročito ako pripadate „informisanoj manjini“, dok ostatak krda nastavlja da taljiga po sistemu „proba —greška“. Ako prekršite krivični zakon, recimo, neki koji zabranjuje krađu ili fizičko nasilje, platićete kaznu ili otići u zatvor. Pokušate li da prkosite nekom zakonu fizike, kao što je zakon gravitacije, može vas zadesiti bol ili - u zavisnosti od visine na kojoj se pri tom nalazite —čak smrt. Analogno tome, prekršite li životne zakone, takođe bivate kažnjeni, katkada čak vrlo strogo. Kladim se da ste skupo platili za sve prestupe ove vrste koje ste u životu počinili. Zivotne zakone kršite kad god pokušavate da bez neophodnih informacija i umeća ostvarite željene rezultate. Ne razumevajući pravila igre, koje ponašanje donosi koje rezultate, ili nemajući strategiju, verovatno ćete doći u sukob s uslovima i zahtevima koji bi vam garantovali uspeh. Za one koji shvataju to jest, naoružali su se umećem, poznavanjem pravila i odgovarajućim planom - vi za njih ne predstavljate čak ni pretnju; pregaziće vas i neće se ni osvrnuti. Pored toga što vas čini autsajderom u bilo kakvoj konkurenciji, neshvatanje mehanizma funkcionisanja života može vas definitivno dovesti i u sukob s onima koji predstavljaju nekakvu vlast. Ukoliko ne igrate po pravilima, šefili neko drugi ko drži konce u svojim rukama može začas da vas otpiše ili kazni zbog toga što niste pripremljeni. Gledajući ljude, koji ama baš ništa ne shvataju, kako bezglavo tumaraju naokolo, pitam se kako im uopšte uspeva da prežive. Boli kad gledate kako neko radi nešto što unapred znate da je kobna greška. Oni pokušavaju, nadaju se i sanjaju, ali vama je jasno da su osuđeni na propast jer - oni jednostavno ne kapira46

Ili shvatate, ili ne shvatate

ju. A ako ste jedan od njih, zar nije vreme da se saberete i prekinete da gubite još pre početka trke, samo zato što ne kapirate? Prestupnici, bez izuzetka, nikako da shvate od čega potiČe njihova neefikasnost i tako nastavljaju putem samouništenja. Oni koji shvataju, obraćaju pažnju na sve i koriguju se u hodu. Odrastajući, imao sam bezbroj „prilika za edukaciju" koje se tiču ovog zakona, mnogo pre nego što sam upisao neke fine Škole. Kad god nisam shvatao, svet bi me uvek ponovo zviznuo u čelo. Naučio sam, na onaj teži način, da ću se, što sam svesniji svega, manje puta opeći, i obrnuto. Iznad svega, naučio sam da valja da na sve obraćam pažnju. Kao srednjoškolac u Kanzas Sitiju, radio sam u noćnoj smeni u Holmarkovoj fabrici razglednica u centru grada. Kada u dva ili tri sata ujutru izađete s posla, napolju vas čeka svet sasvim drugačiji od onog kojeg ljudi viđaju preko dana. Bili smo noćne ptice koje su tražile đavola, i obično smo ga i nalazili. Moj drugar, koji je takođe radio u fabrici, vozio je besan ševrolet od preko četiri stotine konjskih snaga. Posle posla voleli smo da vratolomnom brzinom jurcamo pustim ulicama, u nadi da ćemo naići na nekog kretena voljnog da uloži sto dolara u opkladu i trka se s nama. Jedne noći, za vreme božićnih praznika, imaii smo još dva saputnika na svom noćnom krstarenju: mog starog druga koji mi je došao u posetu iz provincije i vozačevog druga, koga sam te večeri prvi put video. U skladu s mojom tadašnjom teorijom da je glupost vrlina, divljali smo giavnom ulicom Kanzas Sitija brzinom većom od 150 kilometara na sat, kad se odjednom, kao da je s neba pao, iza nas pojavio policijski automobil bez oznaka. I on je bio prilično brz. Nije izgledalo kao da hoće da se trka, bio sam prilično siguran da nema ni piva i, čoveče, ala je bio besan. Preskačući uobičajenu praksu paljenja reflektora i pozivanja pomoći, policajac nas je priterao uz ivičnjak i iskočio iz kola, tresnuvši vratima tako jako da se naš ševrolet zatresao. Ne znam da li je taj pandur stvarno bio džinovskog rasta ili se to nama te noći samo učinilo, ali izgledao je dovoljno veliki da ima 47

Zivotne strategije

sopstveni meteorološki radar i defmitivno se videlo da je oluja na pomolu. Dok je policajac marširao prema nama, drug mog druga se uspaničio. Izmigoljivši se nekako kroz zadnji prozor, pao je glavačke na trotoar i dao se u bekstvo. Ako pandur pre toga i nije bio tako strašno ljut, sad je bio. Bilo je dovoljno loše što smo pravili gužvu na njegovom terenu; to što je jedan od nas pobegao, samo ga je dodatno vređalo i prkosilo njegovom autoritetu. Policajac je jednim trzajem otvorio vozačeva vrata, zgrabio mog druga za okovratnik, izvukao ga iz kola i naredio nama ostalima da izađemo. Ne puštajući okovratnik iz ruku, rekao je: „Pitaću te jedan jedini j. ...i put: ko je onaj klinac što je zbrisao?“ Najosornijim i najsarkastičnijim glasom koji je mogao da proizvede, moj drug je zarežao: „Zove se... Koja Kobaja! Sta s tim?“ Kad se sad prisetim toga, jasno mi je da sam upravo u tom trenutku spoznao prvi životni zakon i možda ga čak i formulisao u sebi, jer se sećam da sam razmišljao: Coveče, ti baš ništa ne fapiraš. Taj pandur ga je zviznuo tako jako da je gotovo slomio moj nos. Sve dotle bojao sam se da će da nam napiše prijavu ili oduzme kola. S obzirom na ono što se dalje dešavalo, tako nešto bi bilo dar sa nebesa. Očigledno, taj policajac nije bio sklon bavljenju papirologijom. Moj drugar iz provincije je, na svoju nesreću, bio sledeći na redu. Njegov je problem bio u tome što on, kukavac, zaista nije znao ime begunca, a nisam ni ja, tako da ni moja budućnost tog trenutka nije izgledala baš blistavo. Pandur je terao dalje na isti način. Zgrabivši za okovratnik mog drugara (koji je žarko želeo da se tog sekunda „teleportuje" natrag u svoju nedođiju), pogledao ga je pravo u oči i rekao: „Pitaću te jedan jedini j....i put: ko je onaj klinac što je zbrisao?" Dakle, kao što sam već rekao, moj drugar nije znao ime odbeglog momka, ali je zato znao šta verovatno neće biti uvaženo kao dobar odgovor. Bez i najmanjeg režećeg prizvuka u glasu, bez traga drskosti i sa svom mogućom iskrenošću koju je mogao 48

Ili shvatate, ili ne shvatate

da prikupi jedan od straha skamenjen i ubledeo klinac, rekao je: „Gospodine, kunem vam se grobom svoje majke (koja je, dabome, živa i zdrava spavala tamo u nedođiji) da ne znam njegovo ime, ali jedno vam se kunem; sto posto sam siguran da se ne zove Koja Kobaja." Još onako prestravljen, odmah sam pomislio: „Okej, ukapirao je. Možda ćemo izaći živi iz ovoga.“ Nisam rekao ni slovce, smatrajući da je ovog pandura najbolje ne dirati. Cale me je naučio da u životu ima trenutaka kad jednostavno ne želiš da propustiš dobru priliku da držisjezik^ za zubima. Bilo mi je jasno da je to jedan od tih trenutaka. Dečko koji nije ukapirao tu činjenicu poljubio je patos i sledećih nekoliko nedelja je okolo šetao pipajući. Dečko koji je ukapirao ostao je na nogama i sasvim lepo video na oba oka. Zešći kontrast. Uveravam vas da u rejonu tog pandura više nikad nismo vozili brže od četrdeset na sat. Kad sejaridružite onima koji kapiraju, život vam jednostavno krene nabolje. Sada bi trebalo da upitate: „Pošto ne bih da u životu ljubim patos, šta je to što ne shvatam u važnim oblastima svog života i, štaviše, kako i na koji način da shvatim?“ Jasno, morate da budete voljni da naučite neke stvari koje ne znate, kako biste mogli da pravite bolje izbore i donosite bolje odluke. Da biste izbegli „dodir s patosom“, morate da budete voljni da naučite životne zakone i mehanizam Funkcionisanja stvari, da biste sve to mogli da ugradite u svoj život. Ovi neosporni životni zakoni kqjirna.se trenutno bavimo mogu da eliminišu svako nagađanje iz vašeg procesa donošenja odluka. Ovaj zakon, i onih devet koji uz njega idu, objasniće vam mnoštvo događaja iz vaše prošlosti koji su u svoje vreme izgledali kao slučajnost ili čist peh. Znajte: ako naučite deset životnih zakona o kojima je reč u ovoj knjizi, definitivno ćete se naći među onima koji shvataju. Više nikad nećete morati da se suočite s neuspehom zbog toga što ne znate kako funkcionišete vi ili svet. Ovi životni zakorii će vam reći i kako i zašto.

49

Zivotne strategije

Prednost V

Zelim da steknete znanje o tome šta je stvarno življenje i po Čemu se ono razlikuje od pukog postojanja. Postojanje je instinktivno; ono je rievoljno, reaktivno samoodržanje, s primarnim ciljem preživljavanja od dana do dana, bez ohzira na kvalitet. ^ivljenje, s druge strane, jeste praksa koja iziskuje određene veštine, stavove i sposobnosti koje ste stekli i izbrusili u istaknutu i dobro usmerenu oštricu. Primarni cilj jeste sticanje jedinstvenog i plodonosnog iskustva. Veštine koje su vam potrebne za tako nešto jesu veštine razumevanja i kontrolisanja uzročno-posledičnih odnosa u životu: drugim rečima, koristite sopstveno znanjc da bi razvoj događaja usmerili u željenom pravcu. To znači da valja da naučite kako i zašto se radi ono što se radi i ne radi ono što se ne radi; i kako i zašto drugi Ijudi rade ono što oni rade, i što ne rade. To znanje vam može dati neverovatnu prednost u konkurenciji života. Ako malo razmislite o tome, kladim se da ne možete da se setite nijedne jedine situacije u kojoj ne bi bilo korisno.superiorno znanje koje bi vam ojnogućavalo da predvidite i kontrolišete svoje i tuđe postupke. Zivimo u društvenom svetu. Doslovno, sve što radite iziskuje interakcije s drugima. Bilo da kupujete veknu hleba, sarađujete s kolegama na poslu, živite u porodici, raspravljate s cimerom ili naprosto krmanite morem života, morate da imate posla s drugim ljudima. ~ Primera je toliko da izgledaju preterano jednostavni. v\ko ste konkurisali za zaposlenje koje podrazumeva rukovanje kompjuterom i zaista znate kako da rukujete njime, očigledno je da vam to znanje daje moć da obavite posao i da je reč o presudnom uslovu za dobijanje tog zaposlenja - ali daje vam prednost samo ukoliko vam uspe da u to ubedite i poslodavca. Ukoliko se nađete duboko u šumi, a znate kako da se izvučete odatle - bingo, to je dobro. Ukoliko se vi i još nekoliko osoba nađete duboko u šumi, a vi ste jedini koji znate kako da se izvučete odatle - bingo na kvadrat, to je još bolje. Vaše znanje vam daje kontrolu nad situacijom. Vi ste taj za kojim idu svi ostali, taj koji uživa onaj poseban duševni mir i samopouzdanje koje dolazi sa samouve50

II shvatate, ili ne shvatate

renošću. I to ne zato što ste lepi ili bogati ili plenite svojom ličnošću, već zato što ste shvatili. Znanje je moć. Setite se ljudi koji vladaju ovim svetom: ljuđi koji su uspešni u biznisu, pohtici, sportu, ljubavi ili, naprosto, životu uopšte. Mogao bih da se kladim da gotovo svi oni znaju kako da navedu druge da rade u skladu s njihovim željama ili potrebama. Znaju koje dugmiće treba da ispritiskaju da bi se ljudi pokrenuli u njihovom pravcu i prihvatili njihove ideje, vrednosti i ubeđenja. Umeju i da predvide šta će drugi najverovatnije uraditi ili neće uraditi, jer se majstorski razumeju u faktore koji određuju ljudsko ponašanje. Biti u stanju da predvidite ponašanje drugih može da bude gotovo isto tako moćno kao biti u stanju da ga kontrolišete. Ovo naročito važi za vaše napore da motivišete i kontrolišete sebe. ^ Na primer, ako vam odjednom sine zbog čega uvek odustajete pre no što postignete ono što želite i shvatite kako da izmenite taj obrazac, vaš će život postati drugačiji, i to odmah. Primena ima beskrajno puno. Ukoliko iznenada spoznate zašto vaš bračni drug radi ovo ili ono, i spoznate kako da ga navedete da se promeni, znači da ste upravo napravili veliki korak u pravcu unapređenja svog braka. Razmislite samo o prcdnostima koje vam ova informacija daje u vaspitanju dece, takmičenju na radnom mestu, prodaji sebe ili svojih proizvoda ili osvajanju poverenja i naklonosti onih koje poštujete i uvažavate. To su neverovatne prednosti. Budući da znate kako se igra, a poznate su vam i tačke pritiska koje određuju rezultat, stičete stepen majstorstva neophodan za pobedu. Ako znate koje ponašanje postiže koje rezultate, time eliminišete greške. I, ko pobeđuje? Vi, naravno. Želim da naglasim da su posredi naučene veštine i stečeno znanje. Bez obzira na to koliko ste pametni, niko ne očekuje da počnete da govorite ruski pre no što vas neko nauči taj jezik. Bez obzira na to koliko ste pametni, ako niste prošli potrebnu obuku, niko vas neće strpati u kokpit boinga 747, katapultirati avion u vazduh s ivice piste i potom očekivati da vi znate da pilotirate njime. Međutim, kada je posredi uspeh u igri zvanoj život, prob51

Zivotne strategije

lem je u tome što nikome nikada nije palo na pamet da vas nauči pravilima, a kamoli kako da igrate tu igru. Gledajući obrasce ponašanja u životu danas, ne pitam se zašto društvo ide nizbrdo. Pitam se: „Zašto i ne bi?“ S obzirom na manjak spremnosti, i ne očekujem nikakav drugi ishod. Teško da smo dovoljno obrazovani u pogledu funkcionisanja čoveka da možemo da prepoznamo probleme. Razmislite o tome. Zašto tako mnogo brakova propada? Zato što niip ne dobija pouku b življenju u braku. Nismo naučeni kako se bira životni partner, a ni zašto se bira; ne znamo kako da upravljamo svojim emocijama kad se jednom nađemo u braku; ne znamo kako da rešimo bračne razmirice. Ljude koji su u braku niko nikada nije učio zašto se njihov bračni drug oseća ili ponaša na određeni način. Niko nas nikad nije naučio ni ono najosnovnije. Zašto je, danas, verovatnije da ćete biti gojazni nego da nećete? Zato što vas niko nikada nije naučio kako da vladate svojim porivima. Niko vas nikad nije naučio kako da programirate sebe da budete zdravi i bodri. Zašto se naša deca u sve mlađem i mlađem dobu okreću drogama? Zato što ljude niko ne uči kako da budu roditelji pored kojih deci nikada neće pasti na pamet da se okrenu drogama da bi se osetila onako kako žele da se osećaju. ' Budući da nam društvo ne pruža formalnu obuku, oslanjamo se na uzore koje imamo u životu. Ali, nije li istina da su većinu nas podigli roditelji vaspitavani u vremenu koje je malo ili nimalo polagalo na to kako funkcioniše čovek? Tamo gde je posredi bilo upravljanje životom, Ijudi ranijih generacija zaista su silom zatvarani u kokpit i katapultirani s piste, bili spremni ili ne. Ako naši roditelji nisu nikada učili kako da budu efikasni kao majke, očevi, bračni partneri, kakve uzore mogu da nam predstavljaju? Staviše, ukoliko ste bili tako srećni da imate pozitivne uzore u životu, što se mene tiče, slobodni ste - a i oni - da birate da li ćete za to da zahvaljujete Proviđenju, pukoj sreći ili tome da i ćorava koka ubode poneko dobro zrno, ali sasvim je sigurno da učenje i priprema nemaju s tim nikakve veze. Jed52

Ili shvatate, ili ne shvatate

nostavnije rečeno, to znači da ne samo da je moguće da vam manjkaju izvesne ključne informacije nego i da su informacije koje imate pogrešne. Ponekad, najteži deo učenja nečega novog jeste odvikavanje od starog. Zadatak br. 3: Usvojite stav preispitivanja i osporavanja svega u vašem životu za šta može da se kaže da je prihvaćeno na osnovu slepogpoverenja ili zahvaljujući tradiciji i prošlosti. U svom dnevniku, saćinite spisa/{ svih onih stvari za koje mislite da se uklapaju u tu definiciju. Razmislite o obrascima kpji se javljaju u ličnim, profesionalnim, porodičnim i društvenim oblastima vašeg života. Mislim da će vas iznenaditi razmere u kpjima vaš život podrazumeva primenu obrazaca u skjopu kojih neke stvari radite na određeni način samo zato što ihje takp radio nekp kp 0 njima nije nimalo više znao od vas. Biće, razume se, izvesnih stvari kpje će uspešno podneti osporavanje i k °je bi stoga trebalo da prihvatite. Takođe će biti i stvari kpje će pokjeknuti pred osporavanjem i kpje bi stoga trebalo modiftkpvati ili elimimsati. Jasno je da možete da radite samo ono što znate. Moja je namera da vam ukažem na to da ima još mnogo šta što bi treba10 znati i da možda radite pogrešno. Sledećih devet životnih zakona organizovani su tako da vam pruže pouzdano znanje koje možda nećete naći u udžbenicima, ali koje verno i precizno odražava kako funkcioniše svet. Maja Anđelou je veoma lepo rekla: „Uradili ste ono što ste znali kako da uradite, a kadstezna11 bolje, uradili ste bolje.“* Vreme je da i vi znate bolje. Očigledno, nisu svi na ovom svetu izgubljeni, ali morate da budete pažljivi i pravite razliku u pogledu toga gde i od koga prihvatate ulazne podatke. Ima idiota sa kitnjastim diplomama koji * Maja Anđelou, književnica iz dvadesetog veka, afroameričkog porekia, čije je najpoznatije delo Z n a m z a što p e v a p tic a u kcu/ezu ( I K n o w Why the C a g e d B y r d S in g s), autobiografska pripovetka o odrastanju crnopute devojčice u ruralnoj oblasti američkog Juga. Nezaobilazna je u američkim školskim udžbenicima i kažu da je među najčitanijim savremenim autorima u američkim školama (prim. prev.).

53

Zivotne strategije

nemaju dovoljno zdrave pameti da se sklone pod krov kad.pada kiša. A ima i mudrih i pronicljivih ljudi bez intelektualmh diploma. Mada, možete da nađete i nekolicinu koja ima obrazovanje i pamet. Na vama je da odaberete solidne i pouzdane učitelje. Ne zato da biste svoje razmišljanje zamenili njihovim već da biste mogli da povećate svoje lično znanje. Ako ste ikada bili deo neke organizacije, onda znate o čemu govorim. Nečiji autoritet je posledica isključivo sjajne, uglancane pločice s imenom na vratima kancelarije - a tu su i oni čiji uticaj, jednostavan ali snažan, potiče od činjenice da naprosto „znaju znanje". Vaš posao je, razume se, da nađete izvore informacija i uticaja čiji kredibilitet nije sadržan u pločici s imenom na vratima već je, umesto toga, dokaz činjenice da su stekli znanje, da „znaju sve cake“. Srećom, ima takvih ljudi. Siguran sam da ste ih u različitim životnim situacijama i okolnostima sretali ili možda bili jedan od njih. Vratite se u mislima unazad. Kad ste se tek zaposlili i još uvek bili ,,novajlija“, možda vam je neko rekao: „Drži se onog sedog matorca tamo, taj ti ima sve cake u malom prstu.“ Ljudi poštuju ,,matorog“ (ili ,,matoru“ ) zato što je reč o osobi koja razume konkretan sistem i način na koji se on stavlja u pogon u korist ljudi koji ga čine, a ne protiv njih: bolje nego bilo ko drugi, ta osoba zna pravila, ubeđenja, predubeđenja i smernice na osnovu kojih se sistem kreće. Sad, može vaša kancelarija da bude krcata diplomama; odelo koje ste nosili prve nedelje na poslu možda je koštalo više nego što neki „rnatori" zaradi za mesec dana; ali, bez obzira na vašu sofisticiranu zaleđinu, bez obzira na to koliko stručnosti ste verovali da ste doneli na svoj novi položaj, vrlo brzo ste shvatili da matori poseduje mudrost. Kad nestane struje ili padne kompjuterski sistem, ne mučite se da zovete stručnjake; tu je ,,matori“. On zna koga treba da pozove i šta da kaže. Kad radnici na kopir-mašini kažu da će servisiranje mašine biti gotovo tek sledeće nedelje, zamolite „matoru" da ih pozove; ona dobija rezultate (a moguće je i da 54

Ili shvatate, ili ne shvatate

tačno zna gde valja šutnuti pomenutu mašinu). Kad prete velika otpuštanja, matori obično prvi zna detalje. Dok su druge kolege na poslu poznavaoci ,,stvari“, stručnost matorog ogleda se u poznavanju ljudskog ponašanja koje vlada radnim mestom. Kao novajlija, shvatili ste da biste, da znate ono što on zna, izbegli kršenje pravila (pisaniH i onih drugih), zapadanje u neprijatne situacije i stvaranje neprijateljskih odnosa sa šefom. On je umeo da vam kaže kad se traže kandidati za unapređenja. On je umeo da vam kaže šta je potrebno da čuju i vide od vas da bi odlučili da zadovoljavate njihov kriterijum. On je umeo da vam kaže pravila igre, neka pisana i neka —obično ona važna - nepisana. Iskustvo je ono na čemu počiva znanje matorog, a to znanje mu je dalo moč. Naučio je kako da pokrene sistem —tako je i osedeo. On zna šta može da prođe, a šta ne. Proučavao je priručnik o politici firme. Sto je još važnije, posmatrao je kako funkcioniše stvarni svet. Matori je prekršio zakon. Možda ste na svom radnom mestu vi ta osoba, ili možda znate nekog od rijih. Tih sedih matoraca irria svuda. Vidite ga u ,,zatvorskim“ filmovima - postariji čovek oštrog pogleda, nemarno oslonjen na zid, ne govori mnogo. Vidite ga u filmovima o policiji, mafiji ili velikim bitkama. Razume se u politiku i zna kad da navaljuje, a kad da daje. Zna kako da ostane živ. Naći ćete ga u kafeterijama vefikih korporacija, ali i pod mostovima, među beskućnicima. Uvek ima neko ko će vam pouzdano reći: „Baš me briga šta oni pričaju ili u šta ti veruješ, šta si naučio u školi ili kako si mislio da bi trebalo da bude; kažem ti onako kako jeste.“ Kad zamišljam matorog, zamišljam da mi govori kako jeste - da deli sa mnom onu vrstu svakidašnje mudrosti koju nećete pročitati ni u jednoj knjizi. Nikakve fantazije, samo praktične detalje koji mogu da se saznaju isključivo kroz iskustvo i obraćanje pažnje. Možda nije elokventan, ali jasno vam je da shvata. Od njega možete očekivati da čujete ovakve stvari:

55

Zivotne strategije

Zrnca mudrosti matorog Cinjenica: „Deda Mraz ne postoji, bide nemamo, a Elvis je davno umro. Ako tvoj život ovde postane bolji, biće to zato što si se sam potrudio da talp bude. Moli se Bogu, ali veslaj prema obaIi.“ Cinjenica: „Pre nego što tvoj život krene u pravom smeru, moraš da se ispraviš, pogledaš oko sebe i prestaneš da ideš u pogrešnom smeru.“ Cinjenica: ,,Ne moraš da staviš svoju ruku u svoj mikser da bi znao da stavljanje ruke u mikser nije najbolja zamisao." Cinjenica: „Sačini plan i sprovedi ga. Zivot nije proba kostima.“ v Cinjenica: „Ako im dozvoliš, iskoristiće te. Kad krenu da smanjuju broj radnika ili prestanu da isplaćuju topli obrok, složi ozbiljnu facu i počni da se ukopavaš." Cinjenica: “Životjeste takmičenje. Rezultati se beleže, a vreme se meri.“

Vi i ja U ovoj knjizi, ,,sistem“ kojem se posvećujemo jeste vaš život, sentimentalne veze, karijera, porodični život, duhovni život, učešće u društvenom životu i, najvažnije od svega, vaš odnos sa samim sobom. Prema tome, sem ukoliko ste osvojili prvu nagradu na takmičenju za najsrećniji spermatozoid i na svet došli kao beba koju kad postane punoletna čeka bogato nasledstvo, morate da naučite sve o sistemu, ili da se naviknete na to da nemate ništa. Koliko god to kliširano zvučalo, život je putovanje; i kao i na svakom drugom putovanju, ako nemate mapu, plan i vozni red, izgubićete se. S druge strane, začudićete se šta može da se desi už dobro promišljen, realističan i ozbiljan plan. Ukoliko pojma nemate o pravljenju životnih strategija, to ne znači da ste glupi; to je deo čitave jedne nauke, a vi možete da naučite njenu tehnologiju. Potreban vam je vodič koji poznaje sistem života i nauku, a potreban vam je i vodič koji će vam reći onako kako jeste, mada vam možda neće biti drago da to čujete. 56

Ili shvatate, ili ne shvatate

Ja sam više ćelavi matorac nego sedi matorac, ali, ako ste voljni da učite, spreman sam da vam kažem onako kako jeste. Znam suštinu stvari i dugo sam i teško radio da bih stekao to znanje. Zelim da vas poštedim proba i grešaka kroz koje sam ja morao da prođem da bih shvatio. Ako život shvatimo kao ,,prirucnik o politici kompanije“, može se reći da sam ga pročitao i od prve do poslednje i od poslednje do prve strane; što je isto tako važno, međutim, razumevanje svih povuci-potegni ljudskog ponašanja učinio sarn svojim poslom. Pažljivo vodim računa od društvenoj hidraulici koja ovog časa utiče na vaš život. Na primer, pomažući u izgradnji strategije za Oprino suđenje i stotine drugih, kao i za hiljade života, shvatio sam da je moguće potpuno preokrenuti situaciju. Ono što izgleda kao katrastrofa može da se pretvori u pobedu. Shvatio sam da svako može da izađe na kraj s mirnim vodama, ali da uspešni Ijudi uvek uspevaju da izađu na kraj i sa olujom i znaju kako da ostanu na površini i onda kada ona besniV'Zetim đa vam prencsem ono što oni znaju. Želim da postanete jedno od onih malobrojnih lica iz gomile koja shvataju. Kao kada mađioničar prostre karte na sto i objasni vam kako se izvodi trik, možda će vas iznenaditi kako dramađčno mogu da se promene rezultati kad naučite deset životnih za\ona i pridržavate se svakog od njih. Osmišljavanje strategije za Oprino suđenje predstavlja pravi primer kako se ta oštrica znanja upotrebljava za postizanje željenog rezultata. Morao sam da razvijem strategiju koja je trebalo da navede ljude da usvoje njeno gledište u pogledu događaja 0 kojima je bila reč. Da bih to postigao, morao sam da znam šta je tim porotnicima važno i šta valja naglasiti da bi doneli pravilan zaključak. Kao što ste već videli, brdo uz koje nam se valjalo popeti bilo je neverovatno strmo, utoliko što smo se nalazili zarobljeni u zemlji goveda (nekoliko porotnika se i samo bavilo uzgojem goveda!). Bio je to izazov kojem sam prišao sa strašću 1 rešenošću. Strategija nije imala nikakve veze s varanjem porote ili kreiranjem odbrane koja bi se zasnivala na mađioničrskim i pirotehničkim trikovima. Sastojala se u tome da navedemo 57

Zivotne strategije

dvanaest inteligentnih i moralnih ljudi da prevaziđu lokalpatriotsku lojalnost koju su možda osećali prema ovim stočarima — industrijalcima teškim milione dolara i suoče se s istinom, onakvom kakva je zaista bila. Planiranje te strategije podrazumevalo je iste one stvari koje vi morate da znate ako hočete da isplanirate svoje strategije za ubeđivanje ljudi u svom svetu da podrže vase ciljeve._JLJ svakoj strategiji koja se tiče ljudi, uvek postoje najmanje dve stvari koje morate' da iirađite: morate da prevaziđete njihov otpor i.izgovore, a potom da ih navedete da prihvate vaš pogled na svet. U Amarilju sam morao da pronađem način da prevaziđem snažnu ljudsku tendenciju „brige o svojima". Opra je bila autsajder, sama protiv gomile lokalaca. Bio sam siguran da porota neće imati svesnih predubeđenja, ali predubeđenje kojeg je osoba nesvesna ume da bude potencijalno opasnije od svesne pristrasnosti. Poznajem Teksas, a znam i da su ljudi generalno sumnjičavi prema onima s kojima ne žive, ne rade, ne idu u istu crkvu i s kojima nisu odrasli. S porotom smo morali da se nađemo u okvirima onoga u šta su ti ljudi verovali, a da ih pri tom ipak ubedimo da se prebace na naš način razmišljanja. Coveka morate da razumete i saz.nate šta ga pokreće pre no što uspete da uspostavite vezu s njim. On mora da uvidi sličnosti između vas i vaših vređnosti i svojih sopstvenih. To je osnova stvaranja veze. Kao rezultat, morali smo da saznamo iste one stvari koje vi morate da znate ako hoćete efikasno da izađete na kraj s Ijudima za koje se nadate da ćete imati uticaja na njih: bez obzira na to da li su u pitanju vaša deca, bračni drug, vaš šef ili neko drugi, morate da ih poznajete da biste ih pokrenuli. Morate da ih uverite u Činjenicu da niste tamo neki otkačeni ekscentrik s čudnim idejama. Sta je potrebno da znate da biste nekoga zaista razumeli? Koje će vam informacije otkriti ko je zapravo ta osoba? Ako hoću da zaista znam detalje o nekoj osobi ili grupi, kako bih znao šta moram da im ponudim da bih privukao njihovu pažnju, najmanje što moram da saznam jeste:

58

II slivatate, ili ne slivatate 1.

Čemu u životu pripisuju najveću vrednost: Da li im je etika veoma važna? Da li ih definišu novac i uspeh? Da li vrednuju snagu ili saosećajnost? Sta karakteriše njihov pogled na život? 2. Koja su njihova očekivanja i uverenja u pogledu toga kakd bi život trebalo da funkcioniše? 3. Koji otpor ili predispozicije - strahove, predubeđenja, predrasude - imaju? 4. Koje će pozicije, pristupe ili filozofije najverovatnije da prihvate ili odbiju? 5. Sta je potrebno da čuju od neke osobe da bi zaključih da je ona u osnovi ,,u redu“ i da joj se može verovati? 6 . Kakve stvari smatraju relevantnima? 7. Kako se osećaju u pogledu sebe samih? . 8 . Šta je ono što žele više od svega u životu? Svesno se posvetivši naporu da naučite kako i zašto vi i ostali radite ono što radite, otkrićete da ponašanje različitih ljudi pokreću različite stvari. Zivotni zakon br. 3, Ljudi rade ono Ito funl^cioniše, opisuje različite kategorije događaja koji upravljaju ljudskim ponašanjem, tako da ću detaljno razmatranje tog zakona ostaviti za kasnije. Međutim, ima nekih važnih zajedničkih istina koje su osnovne za čovekovo funkđonisanje. Ove unificiranosti odnose se na veliku većinu slučajeva i stoga bi trebalo da postanu abeceda osnovnog znanja koje imate o ijudima. Očigledno, ako znate zajedničke karakteristike funkcionisanja ljudi, možete da se poslužite njima u svom strategijskom planiranju za sebe i druge. }a ih neprekidno koristim u formulisanju strategija, i to ne samo kada su posredi porotnici već i ljudi iz svih krugova društva. Ovo što sledi zapišite, ako treba, i na dlan, jer će uključivanje ovih stvari u vaše društvene interakcije promeniti tok. vašeg života, počev od ovog trenutka. Deset najznačanijjh zajedničkih karakteristika koje sam identifikovao su: ... --

59

Zivotne strategije

1. jstrah, koji je kod ljudi najjači kada se plaše da će biti odbi^ J e n i; 2 . hajveća potreba koju Ijudi osećaju jeste potreba da budu J^prihvaćeni; 3. yda biste se uspešno snalazili s ljudima, morate to Činiti na J način koji štiti ili povećava njihovo samopoštovanje; 'Jn em a nijedne situacije u kojoj se svi - ali baš svi - makar načas ne zapitamo ,,šta ja imam od ovoga“; 5r svi - ali baš svi - najviše volimo da pričamo o stvarima za ^ k o je smo lično zainteresovani; .6 :„.ijudi čuju i pamte samo ono što razumeju; 7;'ljudi najveću naklonost i poverenje osećaju prema onima koji su im naklonjeni; §. ljudi često čine nešto iz naočigled nejasnih razloga; 9. čak i ljudi puni dobrih osobina umeju da budu sitničavi i uskogrudi; lO. svi - ali baš svi - nose maske u društvu. Morate da pogledate iza maske da biste videli pravo lice neke osobe.

Pročitavši ovo, možda ste pomislili: „Coveče, ala je ovaj tip pesimista kada je reč o ljudima.11 Nije tačno. Nisam pesimista; ja sam realista. Prosto vam kažem onako kako jeste i, ako iskreno procenite sopstveno iskustvo, otkrićete da ste vi, isto kao i ja, živi dokaz da je tih deset opažanja tačno. Ove dve liste - personalne informacije koje morate da znate da biste zaista razumeli nekoga i deset najčešćih osobina ljudi čine tačno ono što morate da znate ako smišljate životnu strategiju koja od vas zahteva da, ako hoćete da uspete, ubedite nekoga da situaciju gleda vašim očima. Bez obzira na to da li su posredi vaš bračni drug, vaše dete, mušterija, neka ličnost od autoriteta, poslodavac, kolega na radnom mestu ili vi sami, ukoliko se u razmišljanju i ponašanju budete rukovodili ovim listama, to će značiti da im pristupate na osnovu plana koji vam daje prednost. 60

Ili shvatate, ili ne shvatate

Štaviše, ignorisanje ovih „datih zaključaka“ o ljudskom ponašanju predstavljalo bi pogrešno razmišljanje. Pogrešno razmišljanje može da zapečati sudbinu gotovo svake vaše akcije još pre no što je i počnete. Neuspeh nije slučajan. Programirate se dobro, ili se programirate loše. Neuspeh možete da izbegnete i izbeći ćete ga ako se u pokušaju da upravljate sobom i drugima poslužite ovim informacijama. Cak i delimično korišćenje ove dve liste znači da imate strategiju, umesto da samo bezglavo srljate. Međutim, glavne stavke na tim listama samo su početak razumevanja kako funkcionišu ljudi, a time i svet. To znači da morate da počnete da proučavate ljudsku prirodu. Ovo je društveni svet, a vi ste društvena životinja. Sad, jasno mi je da je ovo verovatno treći put da vam pominjem isto, ali nameravam da vam utuvim u glavu: shvatite li zašto ostatak čopora radi ili ne radi nešto, neće vam se dešavati neprijatna iznenađenja. Rekao sam vam već da se sledećih devet zakona umnogome odnose na to kako funkcioniše naš svet. Morate da budete spremni da naučite te zakone i da odete i dalje od onoga što piše u ovoj knjizi, tako što ćete postati revnostan učenik koji, krećući se svetom, neprestano prikuplja podatke. Sve je pitanje stava. Otvorite sutra svoja vrata rešeni da obratite pažnju na to kako se ljudi ponašaju i zašto. Upotrebite ove dve liste da biste spoznali sebe i one s kojima imate posla. Pokušajte sutra jednostavan eksperiment, tako što ćete testirati nekoliko zajedničkih karakteristika s navedene liste. Karakteristika broj dva: „Potreba koju ljudi najjače osećaju jeste potreba da budu prihvaćeni, 11 može veoma lako da se testira. Ako idete u restoran ili prodavnicu, ili imate interakcije s ljudima na poslu, gledajte da pre no što pređete na stvar odate konkretnoj osobi direktno priznanje. Možete, recimo, da se pozitivno izrazite u pogledu njene predanosti poslu ili joj kažete kako znate koliko je njen posao težak. Time osobi saopštavate da ste je prihvatili i možete odmah da vidite pozitivan pomak u njenom stavu prema vama i spremnosti da vas usluži. 61

Zivotne strategije

Ako se, na primer, nalazite u restoranu i usluga je veoma spora, kad se konobar konačno dovuče do vas, probajte da kažete nešto slično ovome: „Prosto ne mogu da verujem da vas teraju da ovako brzo hodate. Bolje da ste stavili rolere, lakše bi vam bilo. Koliko nas ovde ima, dobro je da uopšte uspevate da stignete do svih.“ Koliko god površno ovo zvučalo, ipak probajte. Mislim da ćete na kraju zaključiti da onih deset zajedničkih karakteristika nisu slučajno dospele na listu. Znate da su neki ljudi uspesni, dok neki drugi nisu. Napravite studiju njihovih raziičitosti. Potražite objašnjenja za njih. Kao klinac, uvek sam fantazirao da sam Supermen, a naročito da imam njegov rendgenski pogled. Možete da zamislite kako bi jedan zdrav pubertetlija verovatno upotrebljavao takav dar. {Nagoveštaj: sigurno ne da bi video ko je ostao zaključan u podrumu.) U svakom slučaju, zar nije to ono o čemu ovde pričamo: biti u stanju da vidimo ono što drugi ne vide? Biće da nije tako zabavno kao rendgenski pogled, ali je zato mnogo, mnogo korisnije. Tamo napolju sve funkcioniše na sasvim drugačijem nivou; obratite malo pažnje i bićete izdašno nagrađeni. Verovatno mislite da vas učim da budete manipulativni. U pravu ste. Manipulacija, po svojoj suštini, nije loša stvar. Kažem to otvoreno i bez ustezanja, i ne izvinjavam se zbog toga. Manipulacija je loša samo onda kad je vođena podmuklošću, sebičnošću i željom da naškodi svojoj meti. Ali, ako mogu da vas izmanipulišem da postanete i zaista i budete efikasniji kao jedinka, majka, otac, muž ili žena, na šta tu imate da se žalite? Takva vrsta manipulacije je dobra, pogotovo zato što vam ja unapred govorim da je primenjujem. Ne zaboravimo, zatim, na onu vrstu manipulacije koja suvereno vlada. Znanje koje vam omogućava da predvidite i kontrolišete sebe još je važnije od znanja koje vam omogućava da predvidite ljudsko ponašanje ili kontrolišete druge ljude. Znanje koje vam omogućava da efikasno upravljate drugima može da vam bude od pomoći; eksponencijalno je, međutim, važnije da umete efikasno da upravljate sobom. Nije bitno gde ili u kojim 62

ili shvatate, ili ne shvatate

okolnostima srećete ljude - kod kuće, na poslu, ili dok se zabavljate - zajednički imenitelj u svim tim situacijama ste vi. Osoba s kojom provodite najviše vremena jeste vi sami. Vi ste i osoba za koju vam je potrebno najviše snage da biste uticali na nju i kontrolisali je. Osoba za koju vam je potrebno najviše snage da biste sveli na minimum ili eliminisali njene negativne crte i obrasce ponašanja, i čije pozitivne crte i obrasce ponašanja morate da pojačate do maksimuma, opet ste vi sami. Bez obzira na to da li je posredi depresija, nesigurnost, bes, apatija, usamljenost ili bilo koja druga od bezbroj sličnih karakteristika, vi ste osoba koja mora da ih svede na minimum ili eliminiše. Da biste u tome uspeli, potrebno vam je znanje. Morate da znate kako ste uopšte razvili te negativne karakteristike, zašto istrajavate u njima i, što je još važnije, kako da ih zamenite pozitivnijim i konstruktivnijim karakteristikama. Koliko vam se samo puta u životu desilo da pogledate u druge i pomislite: „Zeleo bih da mogu da budem tako srećan“, „Zelela bih da imam takvo samopouzdanje“, „Zeleo bih da delujem isto tako pribrano“ ? Ako ste lskreni, siguran sam da tu i tamo u sebi izgovarate upravo te rečenice. To je okej; nije svaki dan nedelja. Niti je imalo nezdravo videti kod drugih ljudi osobine i karakterne crte koje biste i sami rado imali. Međutim, najvažnije je to da morate da shvatite kako vi funkcionišete; morate da poznajete sebe u dušu, da znate šta vas nagoni da se osećate tako kako se osećate. Da biste pojmili važnost pripadanja onima koji shvataju, potrebno je da razmotrite alternativno stanje u kojem sada živite. Mada je suprotno znanju nesumnjivo neznanje ili nedostatak znanja, pogrešno razmišljanje ili pogrešne informacije su kudikamo opasnija alternativa. Obično nam je mnogo lakše da ovo vidimo kod drugih nego kod sebe. Koliko ste puta naleteli na tipa koji pojma nema o stvarima na koje ljudi mnogo polažu i totalno je bezosećajan u pogledu uticaja koji ima na druge ljude? Svojim uvredljivim ponašanjem i izjavama, taj tikvan nanosi sebi samo sramotu, nesvestan pogleda uprtih u nebesa i podsmeha koji ga prate čim 63

Zivotne strategije

okrene leđa. Isti izveštačen osmeh ili grimasa javljaju se na licima ljudi kada se nađu pored izvora zaista neprijatnog zadaha, a ipak, on je ubeđen da je impresionirao sve oko sebe. On jednostavno ne shvata. Uporedite sad tog tikvana s osobom koja je očigledno proučila ljudsku prirodu. Ona vešto i efikasno inspiriše u drugima reakciju koja utire njen put prema ličnom uspehu. Ljudi traže takve osobe, jer znaju da će se one prema njima lepo ponašati; posle susreta s njima, osećaju se bolje u sopstvenoj koži. Naravoučenije ove priče je da, obraćajući pažnju na to kako svet funkcioniše, valja da obratite posebnu pažnju na to kako reaguje na vas. Razgovor o moći znanja ne možemo da završimo a da ne pomenemo tikvanovog najbližeg rođaka - sveznalicu. Sveznalice vrlo lepo ilustruju šta znači nedostatak srčanog duha*. Ne samo da su ti nepodnošljivi gnjavatori dosadni i štetni za druge već pate i od samo njima svojstvenog oblika samoparalize: kad već znaju sve, što bi onda bili iole otvoreni prema mogućnostima da saznaju nove informacije? Već imaju sve informacije, stoga nema nikakvog razloga da traže neke dodatne. Svaki napor da ih navedete da razmisle o nečemu novom za njih je „irelevantan" i dovodi do toga da se povlače u sebe, poput kornjače koja se uvlači u svoj oklop. Potpuno su zatvoreni prema svakoj mogućnosti da saznaju neku novu informaciju, koja bi mogla da se suprotstavi njihovim lošim ali snažno utemeljenim uverenjima. Fosilizovali su se u tom stanju, upleli u pogrešno razmišljanje kao \ pile u kučine i ponose se time. Ta paraliza zatim utire put predrasudama, zatucanosti i svim vidovima uskogrudog i kritički nastrojenog ponašanja. Usvojivši dezinformaciju o čitavoj jednoj grupi ili rasi ljudi, oni brižljivo neguju to svoje lažno znanje; tretiraju ga kao jevanđelje. Njihova deviza je: ,,Ne uvek u / pravu, ali nikad u nedoumici." Posredi je veoma česta crta čo* Matej, 26:41, „Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je tijelo slabo.“ Ovaj i svi sledeći navodi iz Novog zaveta uzeti su iz izdanja Biblijskog društva Beograd, 1981, u prevodu Vuka S. Karadžića (prim. prev).

64

Ili shvatate, ili ne shvatate

vekovog karaktera koja već vekovima izaziva ratove i svekolike patnje ljudskog roda. Drugim rečima, nemojte misliti da se ovaj zakon i ovo o čemu trenutno govorimo odnosi na svakog samo ne na vas. Ili shvatate ili ne shvatate. Jedan od najgorih načina da ne shvatite jeste da mislite da shvatate, dok to zapravo nije slučaj. Usvojite stavove izložene u ovom poglavlju i bacite se na uČenje devet zakona koji slede, i postaćete član kluba onih koji shvataju. Nadajmo se da ste na pitanja koja vam postavlja život poslednji put odgovorili sa „Koja Kobaja". I tako isto kao što je znanje moć, nedostatak znanja ili oslanjanje na dezinformađje jeste onesposobljavajuče, varljivo i štetno. Odlučite odmah da ćete sakupljati znanje o tome kako i zašto vi i oni koje u životu srećete radite ono što radite. Ne mogu da zamislim nijednu bolju polaznu tačku za stavljanje ovog plana u dejstvo nego što je učenje narednih devet zakona. Neka oni postanu temelj vašeg znanja.

65

Poglavlje 3

SAMI STVARATE SVOJ DOŽIVLJAJ SVETA Sejač može da pogreši i poseje grašak u vijugavoj liniji; grašak ne greši već niče i jasno pokazuje da linija nije prava. Ralf V a ld o Emerson

V

Zivotni zakon br. 2: Sami stvarate svoj doživljaj sveta strategija: Priznajte i prihvatite odgovornost za svoj Vaša život. Shvatite svoju ulogu u kreiranju rezultata koji čine

vaš život. Naučite kako da izaberete bolje kako biste imali bolje. Zakon je jednostavan: vi ste odgovorni za svoj život. Dobar ili loš, uspešan ili neuspešan, srećan ili tužan, pravedan ili nepravedan, vaŠ život je vaŠ život. Sada ste odgovorni; uvek ste i bili odgovorni. Tako vam je to. Možda nije onako kako biste vi želeli da bude, ali je tako. Molim vas da shvatite: ne govorim o ovome kao o „opštoj pretpostavci“, niti prezentujem to kao teoriju. Kažem vam da sami stvarate rezultate u svom životu, i to ne samo ponekad već uvek. Ako vam se ne dopada vaš posao, sami ste odgovorni za to. Ako se vašoj romansi ne piše dobro, sami ste odgovorni za to. Ako ste nabacili suvišne kilograme, sami ste odgovorni za to. Ako ne verujete pripadnicima suprotnog pola, sami ste odgovorni za to. Ako niste srećni, sami ste odgovorni za to. Kakve god bile vaše životne okolnosti, prihvatanje ovog zakona znači da više ne možete da vrdate i izbegavate odgovornost za to što vam je život takav kakav jeste. A preuzimanje odgovornosti ne znači 67

Zivotne strategije

samo biti odgovoran na rečima i kazati: „Dobro, de, ja sam taj koji je odgovoran." Dozvolite da vam kažem zbog čega je ovo tako važno. Ukoliko ne prihvatite odgovornost, postavićete pogrešnu dijagnozu svabpg problema koji imate. A ako je pogrešna dijagnoza, i lečenje će biti pogrešno. Ukoliko jepak lečenje pogrešno, stvari jednostavno neće krenuti nabolje. Cak i ako mislite da je nemoguće da postoji veza između vas i vaših problema, pretpostavite da sam u pravu i nastavite da kopate i tražite koja je vaša uloga u problemima. Naći ćete je, kad vam kažem. Verujte mi. Budući da je ovaj zakon apsolutna istina - jer, sviđalo vam se to ili ne, svet tako funkcioniše —onda vas vaše odupiranje ili poricanje ovog zakona drži zarobljenim u svetu mašte. Ubeđujući sebe da ste žrtva, garantovano nećete napredovati, nećete popraviti situaciju, niti ćete pobediti. Vaše bekstvo od odgovornosti sprečiće vas da zbacite jaram i preuzmete kontrolu nad sopstvenim životom. Ukoliko istinski želite promenu i u potpunosti prihvatate činjenicu da sami stvarate sopstveni doživljaj sveta, onda morate da analizirate šta ste —ili niste —uradili da postignete tako nepoželjne rezultate. Istinsko priznavanje sopstvene odgovornosti znači da bi trebalo da budete spremni da sebi postavite pitanja poput ovih: Koje mi se životne okolnosti ne dopadaju? Sta sam uradio da situacija bude takva kakva je i da se desi ono što se desilo? Sta sam to uradio da bih dobio ovakav rezultat? Prihvatam da sam sam to uradio, dakle - šta je to bilo? Da li sam neosnovano verovao? Da li sam propustio da vidim važne znake upozorenja? Da li sam bio načisto s tim šta u stvari žeiim? Da li sam se zavaravao jer nisam želeo da se suočim sa istinom? Koje su me odluke odvele pravo do rezultata koji nisam želeo? Da li sam odabrao pogrešnu osobu ili pogrešno mesto? 68

Sami stvarate svoj doživljaj sveta

Da li se moj izbor zasnivao na pogrešnim razlozima? Da li sam odabrao pogrešan trenutak? Koji je moj propust direktno proizveo rezultat koji nisam želeo? Da li sam propustio da uradim nešto? Ako jesam, šta je to bilo? Da li sam propustio da istupim i zahtevam svoja prava? Da li sam propustio da tražim ono što sam želeo? Da li je trebalo da od sebe zahtevam više? Da li sam propustio da nekome kažem da ode do reke i utopi se? Da li je propust što ne umem da se prema sebi ponašam dostojanstveno i s poštovanjem? Sta je potrebno da uradim da bih se promenio? Da li je potrebno da počnem drugačije da se ponašam? Da li sam se dosad ponašao prema uvreženim obrascima, koji mi nanose štetu? U ovom trenutku, potreban nam je tajm-aut, jer hoću da razumete šta je u pitanju. Ukoliko ne prihvatite ovaj zakon i nastavite da svet gledate i na njega reagujete kao žrtva, držeći se ubeđenja da ste vi ,,u pravu“ i da problem stoga ne može da bude vaša greška, neće vam uspeti da u svom životu izvršite značajnu i trajnu promenu. Ne dozvolite da ovo ostane mrtvo slovo na papiru. Citajte kao da vam se direktno obraćam: ako ste zbog bilo kog aspekta svog života ljuti, povređeni ili na bilo koji drugi način uznemireni, to su vaša sopstvena osećanja i odgovorni ste za njih jer ste ih izazvali svojim ponašanjem. Ima više načina da izigravate žrtvu. Možete da insistirate na tome da je neko prema vama zao, nepravedan ili odvratan. Drugi način - štaviše, i najčešći - jeste da verujete kako je vaše stanovište ispravno, kako oni koji se ne slažu s vama nisu u pravu i kako stoga nije vaša greška što ste se našli u ćorsokaku. Međutim, 69

Zivotne strategije

čak i da je tačno da ste vi u pravu, a oni nisu, vaš problem i dalje pripada vama. Moje pitanje upučeno vama glasi: „Ako ste tako u pravu, ako ste tako pametni, zašto onda ne uspevate da postignete rezultate koje želite ?“ Vaš odgovor može da bude da ,,oni jednostavno neće da slušaju“, a ja vam ponovo kažem - vi snosite odgovornost i za to što oni neće da vas slušaju. Cinjenica da neće da vas slušaju direktan je rezultat vaše nesposobnosti da ih navedete da vas saslušaju. Suština svega: Vi niste žrtva. Sami stvarate situacije u kojima se nalazite; sami stvarate emocije koje proističu iz tih situacija. Ovo nije teorija; ovo je život. Morate da budete spremni da promenite stanovište i, koliko god vam se to činilo teško, prihvatite činjenicu da je problem vaš. Nije to baš tako strašno. To što prihvatate svoju ulogu u sopstvenim problemima i priznajete da ste odgovorni znači da shvatate. Znači da razumete da je rešenje u vama. I dok svi ostali zdušno prebacuju krivicu na neke druge, koji nisu odgovorni za rezultate u njihovom životu, dotle vi možete da budete kao za nišanom laserski vođenog projektila i bavite se samo onim stvarima koje istinski mogu da vam promene život. To vam daje ogromnu prednost u kategoriji rešenja. Neka današnji dan bude prekretnica. Prestanite da tražite odgovore na pogrešnom mestu. Propustiti da prihvatite ovaj zakon isto je što i propustiti dobar posao. Molim vas, nemojte da kažete: „Okej, File, prihvatam zakon i počeću da stvaram sopstveni doživljaj sveta.“ To jeste razmišljanje u pravom smeru, ali još uvek ne i tačno. Morate da shvatite da vi i sada i oduve\ stvarate sopstveni doživljaj života. Značaj te spoznaje je u tome što ćete, razmišljajući o svojoj prošlosti, morati da stavite stvarnost u druge okvire i učinite je preciznom, tako što ćete odgovornost za rezultate prebaciti na prava pleća. Morate da shvatite koje su to odluke bile koje su dovele do pojedinih rezultata. Kakp ste seponašali i odabrali svojput do mesta na ipnne se danas nalazite?

70

Sami stvarate svoj doživljaj sveta

Zadatak br. 4: Ukplikp nameravate da počnete da sagledavate svoj zivot s pozicije odgovomosti, dobro bi bilo da vežbate takp što ćete ponovo proceniti prošlost kpja vam je, barem u vašoj glavi, dodelila ulogu žrtve. Bilo bi veoma kpdsno da otvorite sada svoj dnevnik i, vraćajući se u razne faze svog života, odredite pet najznačajnijih trenutaka u kpjima ste se osećali žrtvovani, zlostavljani ili izloženi bilo kpkpom nepravednom postupku. Opišite te situacije dovoljno detaljno, kak° biste mogli da uhvatite emocije povezane sa svakpm od njih. Ispod opisa svake od pet situacija ostavite malo mesta, da biste tu kasnije upisali neke druge informacije. U prostorima koje ste ostavili, hoću da odmah odredite na k°jl ste način u svakoj od navedenih situacija bili odgovomi za svoj loš rezultat. Možda je posredi nešto što ste učinili, možda nešto što ste propustili da učinite, možda je to način na k°ji ste nameravali da postignete rezultat, ili niste obratili pažnju na određene znakove upozorenja. Sta god da je, vežbajte svoje novo stanovište, tajo što ćeteponovo proceniti pet trenutaka u svom životu kada ste se najintenzivnije osećali kao žrtva sveta kojije bio nepravedan ili nije imao razumevanja za vas. Ne tretirajte ovo kao površnu vežbu ili komplikpvan zadatak- Početi živeti kpo odgovorna osoba znači da ste počeli da razmišljate \ao odgovorna osoba. Ova će vežba biti važna u formulisanju strategija za vaš budući život, onih kpje će vam dati volan u ruke umesto da vas drže na zadnjem sedištu. Neposredan uticaj koji želim da ima ovaj zakon jeste da vas navede da tražeći rešenje pogledate u onom jednom jedinom pravom smeru, umesto u onih milion pogrešnih. Morate da prestanete da ponavljate: „Zašto mi ovo rade?“ i počnete da govorite: „Zašto ja ovo radim sebi? Koje misli, ponašanje i odluke mogu^’tf da promenim da bih dobio drugačiji rezultat?“ Kao što ukazuje prethodna serija pitanja, ne stvarate vi svoj doživljaj sveta od ovog časa nadalje. Oduvek ste ga stvarali; oduvek ste bili odgovorni za svoje rezultate, dobre ili loše. Sad kad to znate, sad kad ste to syesno priznali, možete aktivno i svrsishodno da rešite da promenite krajnje rezultate. 71

Zivotne strategije

Napredujući kroz ovu knjigu, stvaraćemo i pripremati vaš život prema planu; stvaramo vaš strategijski pristup životu i dobijamo rezultate koje želite. Priznavanje sopstvene odgovornosti jeste kamen temeljac te strategije. Neka vam se svest o tome odmah upije u dušu. Izrazite tu rešenost analiziranjem događaja u svom životu. Zatim, gledajući unapred, izrazite je odlukama koje donosite. Zadržite svoju pažnju tamo gde joj je i mesto: na sopstvenim odlukama i ponašanju ovde i sada. Ako to ucinite, više se nećete pitati zašto je vaš život takav kakav jeste; pitaćete se: ^ZaŠto ne bi bio? Kako bi uopšte mogao da bude drugačiji?" Cim shvatite da postoje životni zakoni koji kontrolišu vaš život i čine ga onakvim kakav je, reći ćete sebi: „Nemam razloga da očekujem da se u mom životu desi bilo kakav pozitivan pomak. Na osnovu onoga što sada shvatam, 7^720 m ije zašto sam deprimiran;yi7rwo mi je zašto sam alkoholičar;/r7J?20 m ije zašto sam se tri puta ženio; jasno m ije zašto sam se zaglavio na ovom bednom poslu. Nisam znao principe koji su mi zapečatili sudbinu, ali sada kad ih znam, mogu da im se prilagodim i shvatim sistem. Programirao sam se za neuspeh, ne za uspeh. Ali, više neće biti tako.“ Znam da je ovakav tokmisli u zavadi s konvencionalnim načinom razmišljanja. Svakako je kontradiktoran gotovo svim bihevioralnim objašnjenjima koje nam naše društvo trenutno nudi. Naposletku, lakše je sebi reći da su za sve krivi roditelji, nastavnici, loša sreća ili nekakva kosmička dešavanja. Kada kažem da je lakše reći da je kriv neko drugi, time u stvari mislim da je lakše ne biti odgovoran. Lakše je ako je odgovoran neko drugi - u tom slučaju ne morate od sebe da tražite ništa novo, jer, vi ste žrtva. Knjige obiluju pričama o nezdravim i disfunkcionalnim porodicama i teškim posledicama seksualnog, verbalnog ili fizičkog zlostavljanja doživljavanog u detinjstvu. Kažu vam da je vaše detinjstvo ukradeno i da je dete u vama zaključano i hoće napolje. Kad pročitamo stvari koje, bez obzira na to u šta su prerušene, zapravo šalju poruku da nismo odgovorni, lakne nam - ali samo na trenutak. Očajnički želimo da verujemo tim knji72

Sami stvarate svoj doživljaj sveta

gama, jer nam se čini kao da olakšavaju naš teret. Kao da imaju makar površnog smisla, jer reći „odgovoran sam“ zvuči zbunjujuče. Naravno da vi ne biste namerno sabotirali sebe, zato neko iz vaše okoline mora da bude kriv. A kad tvrdite da su drugi bili ti koji nisu imali pravo, s vama nema rasprave o tome. Povređeni ste; neko je to prouzrokovao; to su sigurno bili oni, a ne vi. Naposletku, vi ne biste nikad sami sebe povredili. Možda sve ovo zvuči vrlo razumno, ali jednostavno nije tako. Ako ste odrasla i nezavisna osoba, koja ne boluje od senilnosti, tumora na mozgu niti bilo kog drugog oboljenja koje dovodi do nevoljnog poremećaja u razmišljanju, onda ste odgovomi. Ako vam je teško da prihvatite ovo, znajte da niste jedini. Velika većina pacijenata koje sam ikada lečio, učesnika seminara na kojima sam predavao i prijatelja koji su dolazili da mi plaču na ramenu ili bilo kada zatražili moj savet, krivila je za svoju zlu sreću nekog ili nešto drugo. Međutim, ne smete da izgubite iz vida svoj cilj. Bez obzira na to koliko zastrašujuće ili neprijatno postaje, ako zaista želite da steknete prednost, ako zaista želite da se prilagodite stvarnosti ovog zakona, morate da budete realista čeličnog pogleda koji stvari naziva njihovim pravim imenima, a ne onako kako bi želeo da se zovu. Sve drugo otupljuje oštricu vaše efikasnosti; zalutaćete u svojoj potrazi za pravim rešenjima. Problem je u tome što je prebacivanje krivice na druge nešto što čini suštinski deo ljudske prirode; bežanje od odgovornosti jeste fundamentalni gest samoodržanja. Ne želite da budete odgovorni i dajete se u krajnje racionalizovanje i opravdavanje da biste pronašli razloge koji vas oslobađaju odgovornosti. To se naročito odnosi na one oblasti vašeg života koje u sebi nose emotivni naboj. Razmislite malo. Koliko ste puta slušali kako neko ko se upravo razvodi opisuje svog doskorašnjeg životnog saputnika kao grešnog, nepravednog i opakog vinovnika svekolike svoje nesreće? Cim se umešaju bes ili povređenost, vaša objektivnost ustupa pred nagonom za samoodržanjem. Dok strastveno krivite nekoga drugog, vaša se veština samodijagnostikovanja raspada. Ukoliko bez odlaganja prestanete da tako razmišljate, 73

Zivotne strategije

imate najviše izgleda da uspostavite istinsku kontrolu nad svojim životom. Ne pokušavajte da sopstvenu odgovornost udomite na nekom drugom mestu, jer ćete tako nastaviti da sami sebi podmećete nogu u naporima koje ulažete da biste postali pobednik. Zamislite da ste zaturili ključeve i da ste celu kuću prevrnuli tražeći ih. Preturate po svim fiokama, džepovima, budžacima i ćoškovima, nema mesta na kom niste pogledali. Junački se trudite da ih nađete - preobražavate se u prevejanog lovca na ključeve. Pretpostavimo sad da se ključevi nalaze u kolima, a ne u kući. Bez obzira na to koliko temeljna i dugotrajna bila vaša potraga, nikada ih nećete pronaći u kući, iz prostog razloga što se ne nalaze tamo. Isto tako, kad se namerite da uzroke svojih problema tražite u drugim ljudima, nikad ih nećete pronaći,jer fe ne nalaze tamo. Oni su u vama. U ovom svetu konkurencije, već samo prihvatanje odgovornosti može da znači razliku. Cim shvatite da ste jedina osoba koja može da vas izvuče iz gužve u kojoj ste se našli, prestaćete da ljubite žabe u nadi da će se jedna od njih preobratiti u princa i počećete da radite na način koji će vam pomoći da rešite probleme. Nikad, ali baš nikad nećete uspeti da svoje probleme umanjite kriveći nekoga drugog. To rade gubitnici. Nemojte da ispadate naivčina samo zato što istina boli. Ako je neko zabrljao, onda ste to vi. Sto pre to prihvatite, pre će i vaš život krenuti nabolje. Suočimo se s tim. Bez obzira na to koga želite da okrivite izbor je bio vaš. Vi ste izgovorili reči. Vi ste prodali suviše jeftino. Vi ste pobesneli. Vi ste želeli decu. Vi tretirate sebe kao psa. Vi ste dozvolili da se to malo đubre mota oko vas. Vi ste želeli prokleto kuče. Vi ste verovali tom kretenu. 74

S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

Vi ste te večeri dospeli na zadnje sedište. Vi ste ga pustili unutra. Vi ste se udali za njega. Vi ste načeli temu. Vi ste je pozvali. Vi ste se poveli za osećanjima. Vi ste odlučili da niste dostojni. Vi ste dali otkaz. Vi ste im dozvolili da se vrate. Vi ste izdali sopstvene snove. Vi ste izabrali čime ćete se baviti u životu. Vi ste im dozvolili da vas tretiraju kao psa. Vi ste želeli da se preselite. Vi ste ostavili ono u frižider. Vi ste kupili tu prokletu stvar. Vi ste to pojeli. Vi ste dozvolili da vas nagovore. Vi ste je pitali. Vi ste mu verovali. Nisam dogmatičan niti želim da se ponavljam, ali zaista razumem da vas takav stav steže kao mengelama. Prihvatiti i priznati ovaj zakon znači lišiti se onoga što je, vrlo verovatno, vaša strategija „broj jedari* pomoću koje izlazite na kraj sa životom. Ako vam se primoravanje da to uradite čini grubo i nepravedno, morate da razumete nešto veoma važno u vezi s ovim zakonom: nisam rekao da ste vi f^rivi. Rekao sam da ste odgovomi. Ogromna je razlika između krivice i odgovornosti. Da biste zalužili da budete okrivljeni, mora da postoji namera ili svesno zanemarivanje posledica. Nasuprot tome, odgovornost znači da vi imate kontrolu nad situacijom. Odgovornost ne podrazumeva nameru ili nemar već samo kazuje da ste uradili ili dozvolili da bude urađeno ono što je dovelo do određenih posledica. 75

Z i v o t n e s tr a te g ije

Ako ja divljam po kući s društvom, skočim na stolicu obema nogama i polomim je, u najmanju ruku pokazujem krajnju nebrigu prema imovini. U tom slučaju sam odgovoran za načinjenu štetu i sasvim opravdano snosim krivicu za nju. Pretpostavimo, međutim, da samo sednem na stolicu i ona se polomi. Opet sam ja odgovoran za štetu. Pravilno sam koristio stolicu i nisam imao nameru da je polomim, tako da ne mogu da budem kriv kao da sam je namerno uništio. Međutim, ipak sam odgovoran. Prema tome, ne kažem da vas treba prekorevati zbog ponašanja ili odluka koji su se pokazali kao neuspešni. Ja vas samo teram da priznate da ste donosili određene odluke i ponašali se na određeni način i da ste stoga vi i samo vi odgovorni za rezultate. Setite se komentara Maje Anđelou o ranijem ponašanju: „Uradili ste ono što ste znali kako da uradite, a kad ste znali bolje, uradili ste bolje.“ E, tu želim da se nađete u ovoj fazi samoprocenjivanja. Sta god da ste uradili u prošlosti, uradili ste onako kako ste znali: uradili ste i odgovorni ste za to što ste uradili. Nadam se da ćete uz naše zajedničko čitanje ove knjige naučiti da radite bolje. Na svaki način, odgovornost je uvek vaša. Staje s onim sto mi se događalo \ao detetu? Svestan sam da se određene stvari, od kojih su neke neverovatno užasne, dešavaju upravo dok smo deca. Ne želim da kažem da smo kao deca u situaciji da biramo sve događaje i okolnosti u svom životu. Pre svega, ne biramo svoje roditelje. Nismo ni na koji način odgovorni zato što smo silovani ili bili žrtva nekog drugog oblika zlostavljanja. To i ne pokušavam da kažem. Govorim vam da bez obzira na to što kao dete verovatno niste imali znanja ni moći da donesete određene odluke i stoga nikako niste odgovorni za te događaje, sada imate sposobnost da odlučite kako će događaji i okolnosti iz detinjstva uticati na vaš život. Morate da prihvatite premisu da je jedino vreme ovo sadašnje. Prošlost se završila, a budućnost se još nije desila. Nalazeći se u ovom konkretnom trenutku, kao odrasla osoba, vi i jedino vi možete da odlučite kako ćete reagovati na događaje koji su se zbili ranije u vašem životu. 76

S a m i s tv a r a te s v o j d o ž iv lja j s v e ta

Ukoliko ste, nažalost, kao dete bili izloženi zlostavljanju, statistika kaže da je vinovnik verovatno bio član porodice ili blizak porodični prijatelj. To znači da ste simultano trpeli višestruko nasilje —fizičko, psihičko i emocionalno. Ako sada rešite da se osećate kao da ste uprljani tim događajima i stoga bežite od intimnosti i zdrave seksualnosti, to je samo vaš izbor i odgovorni ste za rezultate koje će on izazvati u vašem daljem životu. Da ii je bilo pravedno što vam se to desilo? Nije. Da li je pravedno što ste uopšte primorani da izlazite na kraj s tim? Nije. Da li je pravedno to što morate da živite i borite se s tim do kraja života? Nije. Da li ste i pored toga odgovorni za to \akp živite i borite se s tim? Apsolutno. Pretpostavljam da prihvatanje sopstvene odgovornosti predstavlja istovremeno dobru i lošu vest. Loša vest je da morate da ponesete teret. Dobra vest je da je izbor na vama. Dotakli smo se u razgovoru i epidemičnog ponašanja. Priznavanje životne odgovornosti uopšte, a naročito odgovornosti za epidemično ponašanje, javlja se na jedan od dva načina. Snovi, planovi, šanse i dostojanstvo mogu da se rasprsnu u trenutku, kao mehur od sapunice, ili da se raspadaju polako, delić po delić. Prvoj vrsti odgovornosti prisustvovao sam u sudnici, ali i u životu. U sudnici, za ono kratko vreme koje je potrebno da se pročita presuda, bivaju napokon shvaćeni rezultati svih loše učinjenih izbora. Odgovornost se sručuje kao grmljavina, u vidu jednog jedincatog i neopozivog udarca sudijskog čekića, i tada se gubi sloboda ili bogatstvo menja vlasnika. Trenutak je često dramatičan, pa i spektakularan. Novine ga prenose na naslovnoj strani; postaje udarna vest večernjeg dnevnika; kao da ceo svet prati šta se dešava. Pošto halapljivo progutamo naslove, mi ostali zavrtimo glavom, odložimo novine i vratimo se svojoj svakodnevici. Međutim, za one koji su odgovorni za te loše učinjene izbore, za nedostatak strategije, život više nikada neće biti isti. Viđao sam i kako se sudbina može promeniti za treptaj oka. Ljubomorni 77

Z i v o t n e s tra te g ije

ljubavnik povuče obarač; pilot putničkog aviona donese pogrešnu odluku; pijani mladić ukrca posle zabave verenicu u kola, ali je odveze u smrt umesto kući. Odgovornost je brza, oštra i neizbežna. Postoji, međutim, i druga vrsta odgovornosti, ona vrsta koju verovatno prepoznajete. Mnogo je sporija i tiša od one prve, podia u svojoj neosetnosti i jednako katastrofalna. Posredi je dugotrajno oticanje života, dan po dan. Nema TV kamera da zabeleže detalje; nema reportera žute štampe da zapiŠu šta se dešava. Nijedan pojedinačni događaj u lancu nije dovoljno dramatičan da bi predstavljao upozorenje. Jedini svedok ste vi sami: osvrćete se unazad na čitav jedan život pun loše učinjenih izbora, shvatate da ste se zadovoljavali kompromisima i tavorili, gledate kako se vaši sopstveni snovi ruše ili postaju otrcani i banalni. Nedeljama, mesecima i godinama nagrizaju vas pitanja: „Kako sam mogao to da učinim samom sebi?“ „Kako li sam samo sebi ovako udesila život?“ „Sta bi s mojim životom i svim mojim planovirna?" „Zašto sam upala u ovakvu kolotečinu?" Prikradajući vam se nečujno, poput iznenadne oluje, ova druga vrsta odgovornosti je razorna. Budući da je ovaj zakon odgovornosti tako fundamentalan i da određuje ishod, ispitajmo sada aktuelan metod pomoću kojeg stvarate sopstveni doživljaj sveta. Stvarate ga izborima koje činite svakog dana. Ti izbori vam donose iskustvo, jer svaki učinjeni izbor ima određene posledice. Konkretno: - izabravŠi ponašanje, izabrali ste i posledice, - izabravši razmišljanje, izabrali ste i posledice, - izabravši razmišljanje, izabrali ste fiziologiju. I Jednostavnije rečeno, sve se plaća. Šta god da izaberete na ovom svetu, to što ste izabrali ima rezultate. Ti rezultati se aku'muliraju i određuju vaše ovozemaljsko iskustvo. Ti rezultati/čf« vaše iskustvo. Izaberete li stvarno glupo ponašanje, verovatno ćete doživeti ozbiljne i negativne posledice. Izaberete li da živite nesmotreno i bez brige za ličnu bezbednost, izabrali ste verovatno posledice u vidu bolova i povreda. Izaberete li da os'-anete uz 78

S a m i s tv a r a te s v o j d o ž iv lj a j s v e ta

poremećenog i destruktivnog partnera, izabrali ste posledice u vidu bola i patnje u svom emotivnom životu. Izaberete li ponašanje koje podrazumeva zloupotrebu lekova i alkohola, stvarate doživljaj mračnog i bolesnog sveta. I vaše misli su ponašanje. Odabiranjem misli doprinosite vašem iskustvu, jer birajući misli birate i posledice povezane s tim mislima. Izaberete li misli koje vas omalovažavaju i ponižavaju, izabrali ste i posledice koje podrazumevaju smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje. Izaberete li misli zatrovane besom i gorčinom, stvorićete doživljaj otuđenja, izolovanosti i neprijateljstva. Ne možemo da diskutujemo o posledicama, a da ne pomenemo vezu um - telo. Kad izaberete ove misli, birate takođe i fiziološka dešavanja povezana s njima. Svaka vaša misao izaziva fiziološko dešavanje koje je unisono s tom mišlju. Zamislite da ste zagrizli u hrskav i prijatno kiseo krastavčić. Udahnite miris sirćeta i mirođije. Oslušnite kako vam se prvi zalogaj drobi u usđma. Osetite tu eksploziju kombinovanih ukusa sirćeta i mirođije. Sta se dešava? Mislim da počinjete da lučite pljuvačku; to jest, u vašim ustima se odvija fiztološfp: promena. Drugi primer: Pomislite na veče kad ste šetali mračnom ulicom ili možda odlazili do svojih kola u polupraznoj i mračnoj javnoj garaži. Prisetite se da ste iza sebe začuli iznenadan zvuk. Vaše telo je odmah reagovalo. Naježili ste se, srce vam se uzlupalo kao ludo, a vi ste postali preterano obazrivi, kao da se celo vaše telo pretvorilo u jedan jedini ustreptali nerv. Niko vas nije ni pipnuo, niko vam ništa nije uradio; jednostavno se u vama zažela misao, a ta misao je glasila: ,,Ja sam u opasnosti.“ Apstraktne misli imaju moć da proizvedu opipljiva i dramatična fiziološka dešavanja. Bilo bi naivno poricati da se svaka misao odražava kroz relevantnu fiziološku reakciju. Ovde je na delu veoma snažna veza. Vaša fiziologija određuje vaš nivo energije i akcije. Ukoliko je vaš unutrašnji dijalog negativan i uzdržljiv, tada će fiziologija koja se simultano javlja biti isto tako negativna. Vaše zatomljene misli potiskuju energiju i akc'Ai. Vaše telo se pokorava toj poruci centralnog komp79

Z i v o t n e s tra te g ije

jutera. Psihički, bihevioralno i fiziološki programirate sebe da se kroz život krećete na određen način. Pomislite kako vas snažno programiraju vaše misli. Svi tokom dana stupamo u dijaloge s drugim osobama, ali naš najaktivniji i najdosledniji dijalog je onaj koji vodimo sa samim sobom. Možda smo se u toku dana družili s desetoro različitih Ijudi, ali sa sobom smo celog dana, svakog dana. Razgovaramo sa sobom i programiramo sebe više nego bilo koga drugog u životu. Neki ljudi imaju trake koje naprosto iznova i iznova vrte u glavi. Traka ide od početka do kraja, premotava se i ponovo kreće. Ukoliko je taj unutrašnji monolog - taj samoprogramirajući monolog - negativan, da li je čudno što je naš učinak loš? Ukoliko vaš unutrašnji dijalog sadrži „negativan razgovor sa sobom“, stvarate prepreke koje vam nisu potrebne. Neke tipične negativne izjave su i sledeće: Nisam dovoljno pametan. Oni drugi ljudi su mnogo zanimljiviji i bolje informisani od mene. Nisam toliko dobra kao ostali. Ne mogu i neću uspeti. Uvek odustajem. Sta god ja radila, biće isto. Oni su već odlučili i ja tu ne mogu ništa. Samo mehanički obavljam stvari; nikad se ništa ne menja. Shvatiće koliko sam tupav. Ja sam žena, a žene niko ne sluša. Premlad sam za ovo. Prestar sam za ovo. Zadatak br. 5: Uzmite odmah cedulju pa na njoj, a zatim i u svom dnevni\u, sačinite spisa\ svojih „deset naj" negativnih tra\a. Nosite cedulju sa sobom. Kad god čujete da vam se u glavi vrti nef{a kpju niste upisali, uptšite i nju. Verovatno ćete za\ljučiti da je fprisno da svafjh nehplikp dana ažurirate spisa\. Proveravajte sebe, da biste videli \oli\o često u to\u dana premotavate tra\e. Ponavljam, 80

S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

nemojte ovo samo pročitati već i uradite. Zapisivanje je hljučni elemenat učenja. Uopšteno smo govorili o činjenici da birajući ponašanje ili razmišljanje birate i posledice. Ispitaćemo sad neke od specifičnih mehanizama interakcije koji stvaraju rezultate u vašem životu. Zelim da se usredsredim na neke od najčešćih izbora koje činite i rezultate koje vam oni u životu stvaraju. Drugim rečima, ne želim da kažem samo: „Birajući ponašanje, birate i posledice", i ostavim to na nivou teorije. Hoću da popričamo o stvarnim izborima. Vi birate gde ćete da budete. Vi birate kako da postupate. Vi birate šta ćete reći. Vi birate šta ćete učiniti. Vi birate s kim ćete biti. Vi birate na šta ćete se koncentrisati. Vi birate u šta ćete verovati. Vi birate kad ćete se složiti. Vi birate kad ćete se odupreti. Vi birate kome ćete verovati. Vi birate koga ćete izbegavati. Vi birate koje ćete ponašanje emitovati kao reakciju na pojedine podsticaje. Vi birate šta ćete sebi reći o: sebi drugima rizicima potrebama pravima. Jedan od vaših najvažnijih izbora, onaj koji svakodnevno činite, jeste kako se predstavljate i definišete pred drugim ljudi81

Z i v o t n e s tra te g ije

ma. Svako ima određen način na koji se „predstavlja svetu“. Svako ima izgled, svako ima stav; svako ima određenu ulogu i ponašanje koje odabira prilikom kontaktiranja s drugima. Neki to nazivaju vašom ličnošću, neki vašim stilom. Veoma je važno da tome poklonite pažnju, jer kada stupite s ljudima u kontakt na određeni način, mnogi su skloni da reaguju na sličan način. To znači da svakog dana, čineći ovaj i još stotine drugih izbora, doprinosite svom doživljaju sveta. Ti izbori određuju kako će svet zauzvrat reagovati na vas. Pozabavimo se sada malo podrobnije ovim procesom.

Reciprocitet Princip reciprociteta jednostavno kazuje da „dobijate ono što date“. Manir, stil i nivo koji koristite da biste stupili u kontakt s ljudima odrediće njihovu reakciju prema vama. Reciprocitet doživljavate svakodnevno, na njegovom najosnovnijem nivou. Prilikom slučajnog susreta s nekim koga poznajete, ta osoba kaže: „Zdravo, kako si?“ Vi odgovarate: „Dobro, a ti?“ A ona vrlo predvidljivo odgovara: „Dobro, zaista dobro.“ Nema tu nikakvih iznenađenja. Slučajna, površna, učtiva razmena. Ovakva interakcija vrlo retko podrazumeva da će, recimo, jedna od dve učesnice u usputnom razgovoru briznuti u plač i reći da je prošle večeri uhvatila muža u krevetu s nekom gadurom. Takva vrsta razmene bila bi potpuno neprimerena pri ovako učtivom i površnom kontaktu. Tipično i predvidljivo, dobijate ono što date. Ista ova interakcija mogla bi se odvijati na potpuno drugačijem nivou. Konverzaciju biste mogli da počnete rečima: „Izgledaš tako uznemireno. Nešto nije u redu?“ Sad ste odredili interakciju na dubljem nivou, koja bi mogla dovesti do iskrenije reakcije. Budući da ste drugoj osobi prišli na prisnijem nivou, možete da očekujete da ćete sudelovati u jednoj prisnijoj razmeni. Broj stilova, načina i nivoa na kojima možemo da kontaktiramo s drugima bezgranično je veliki, tako možemo odabirati različite, u skladu sa situacijom. Međutim, ostaje nepromenjen 82

S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

obrazac koji definiše ko ste vi u očima sveta. U stvari skup tih interakcija defmiše reakcije drugih ljudi na vas, a time i vaš doživljaj sveta. Ljudi imaju stil - vi imate stii, vaš način bivanja. Slušate ljude kako na osnovu svojih zapažanja opisuju druge ličnosti: On je uporan kao konj, ili ona je odličan klijent. Neki životu prilaze kao borbi: oni su neprijateljski nastrojeni, čak eksplozivni. Drugi su plašljivci koji očekuju da će biti zgaženi, što im se obično i desi. Stav s kojim pristupate diktira ono što ćete dobiti zauzvrat. Možda se vi tužite na način kako ljudi reaguju na vas, ali, verujte mi, sami ga stvarate, baš kao što i svi drugi sami stvaraju reakciju koju dobijaju od sveta. Procenite iskreno svoj stil kontaktiranja s drugima i počećete da shvatate zašto svet na vas reaguje onako kako reaguje. Da bih vam pomogao, navodim nekoliko primera za stilove kontaktiranja na koje svet uzvraća vrlo predvidljivo. Možda ćete se pronaći tu, a možda ćete poželeti da stvorite sopstvenu kategoriju.

Bodljikavo prase Ti Ijudi kao da su uvek spremni za svađu. U svaku situaciju ulaze očekujući da će se naljutiti. Rešeni su da nađu grešku svemu i svakome oko sebe. Bez obzira na situaciju, skloni su da bez imalo oklevanja svaki postupak ili izjavu shvate kao ličnu uvredu njihovih osećanja. Oni su bodljikavi. Pokušaj da im se približite liči na pokušaj da zagrlite bodljikavo prase. Rezultat toga je da ljudi s njima kontaktiraju isključivo na distanci. Interakciju s njima svet shvata kao jalov posao. Bodljikava prasad se tipično žale da ljudima koji ih okružuju nedostaje srdačnost; zbunjeni su njihovim držanjem na odstojanju. Kao da ne razumeju da se upravo oni sami ponašaju na taj način i da im Ijuđi prosto uzvraćaju istom merom. V

Sape gore Svi smo sretali pse prema kojima se toliko loše postupalo da, kada im priđete, jednostavno legnu na leđa i dignu sve četiri 83

Z i v o t n e s tra te g ije

uvis, stavljajući tako sebe u položaj totalne neodbranjenosti. Neki ljudi se ponašaju na isti način: ,,To je moja krivica. Ja sam upropastio stvar. Zaslužujem da budem izbičevan, zato me pustite da zauzmem ovaj položaj." Oni svetu saopštavaju svoje shvatanje da u svakoj situaciji postoje bičevani i oni koji zamahuju bičem i zato očekuju da budu bičevani. Prosto pozivaju druge Ijude da ih napadaju. „Sape gore“ jasno pokazuju da postoji hijerarhija i da je njihovo mesto na samom dnu. Svet im rado ugađa u tome.

Kralj ili kraljica šume Posredi je osoba koja s onima oko sebe komunicira kao da su prosti seljaci koje je snašla neočekivana sreća da se nađu u prisustvu prave veličine. Sama sebe smatra legendom. Takve osobe 0 svojim poslovima i doživijajima pričaju kao da su to stvari za koje su svi prisutni neverovatno zainteresovani. Reći da su ti ljudi arogantni i sujetni nije dovoljno; kraljevi i kraljice šume su iskreno ubeđeni da se čitav svemir okreće oko njih. Svet zauzvrat na njih reaguje srdito. Clanovi porodice i kolege ih često sabotiraju, služeći se prikrivenim pasivno-agresivnim ponašanjem. Na primer, kad počne kiša, niko se neće potruditi da kralju ili kraljici kaže da su ostavili otvoren prozor na kolima. Kraljevi i kraljice šume i ne pomišljaju da stvaraju doživljaj koji je nekad podsticao ljude da radosno proslavljaju njihovu smrt.

Pozer Pozeri bi bez problema mogli da budu lutke u izlogu neke robne kuće. Postupaju na najpovršniji način koji možete da zamislite. Ponašaju se kao da je giupost vrlina, a površnost osobina bogova. Cilj im je da izgledaju bolje od vas i pobrinu se da to 1znate. Većinu vremena provode vežbajući poze i služeći se lažnom samokritikom ne bi li izmamili komplimente. Pokušavati da saznate šta pozer sigurno oseća isto je što i pokušavati da vodom napunite bezdan. Budući da insistiraju na površnom kontaktu sa svetom, pozeri stvaraju doživljaj lišen iskrenosti i prisnosti. 84

S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

Zderači Ijudi Zderači ljudi imaju jedan jedini, elegantno jednostavan cilj: da kontrolišu sve i svakoga. Njihova namera je da upravljaju vašim životom, svojim životom i svim i svačim što imate nesreću da s njima delite. Dominiraju u svim interakcijama. Žderači Ijudi reći će vam šta mislite i kako se osećate. Upotrebiće vas i sve ostale iz svoje okoline da bi dobili ono što žele. Ako pri tom nastradate vi ili neko drugi, smatraće to kolateralnom štetom; nema problema, brzo će naći nekoga drugog. U tom pogledu, žderači ljudi imaju nezajažljiv apetit. Zbog načina na koji kontaktiraju sa svetom, odnosi žderača ljudi s drugim osobama su krajnje mučni i jednostrani. Reakcije drugih ljudi na njih karakterišu bunt, odbacivanje ili ogorčena pasivnost. N a kraju, žderač ljudi život doživljava kao frustrirajuće i samotno iskustvo.

Kraljica drame Za ove histerične osobe, nijedan događaj u životu, čak i onaj najobičniji, nije nimalo običan. Svaka njihova boljka je najgori slučaj koji je lekar ikada video. Kada ga oni prepričavaju, svako očešavanje o druga kola pretvara se u silovit sudar. Svaki njima upućen komentar je ili nešto najlepše i najslađe što su u životu čuli ili je najneučtiviji, najzlobniji napad koji se može zamisliti. Ovi ljudi mogu da naprave dramu od posmatranja farbe kako se suši. Sa svetom kontaktiraju na način koji im oduzima svaki kredibilitet. Oni oko njih vrlo brzo uočavaju njihovu glumu i „bacaju u vodu“ sve što ovi kažu. Od sposobnosti kraljice drame da u svakoj situaciji bude ozbiljno shvaćena ne ostaje ništa. Njihov doživljaj obeležen je uzaludnošću i mnoštvom osmeha i klimanja glavom.

Žrtva Ovi ljudi nisu odgovorni ni za šta. Sve se radi njima, nikako od njih ili s njima ili za njih. Sebe vide kao zarobljenike zlokobnog voza života, čiji su se ostali putnici odreda dali u lov na njih. Zrtve su cmizdravci i plačljivci koji uvek prebacuju krivicu 85

Z i v o t n e s tra te g ije

na druge. Svet biva brzo zamoren njihovim obešenim nosevima i apsolutno nema poštovanja za njihovu nepripremljenost da se ponašaju kao ljudska bića. Njihov doživljaj obeležen je pasivnošću, nedostatkom kontrole i nesposobnošću da prevaziđu prepreke.

Gnjavatori - analitičari Ove sveznalice su ovaploćenje opaske da je „analiza paraliza“. Budući da svaku situaciju seciraju do tačke besmisla, u potpunosti im izmiče suština situacije u kojoj učestvuju, a prema tome i života u globalu. Sa svetom kontaktiraju tako da ih svi smatraju inteiigentnim, ali nepraktičnim. Pošto svojim prekomernim analiziranjem gnjave ljude, ovi ih zdušno izbegavaju. Stvaraju doživljaj bezbojnog življenja bez prisnosti.

Strogo konsp. se uvek osvrću dok vam šapatom saopštavaju neku ,,istinu“ koja je samo njima poznata i koju će podeliti samo s vama i ni s kim više. Drugi ih smatraju osobama nedostojnim poverenja, koje svugde zabadaju svoj nos. Svet brzo shvata da će ,,ako pričaju vama, pričati i o vama“. Ljudi im prilaze dobro se čuvajući; niko ne želi da ih snabdeva informacijama koje će postati prva tačka dnevnog reda njihovog sledećeg ,,tajnog“ sastanka. Strogo konsp. bivaju na kraju postiđeni. Samouništavaju se time što stalno iznova nastoje da stvore povezanost, poverenje i prisnost na račun drugih.

Da, ali Od svih životinja koje su ikada hodale uspravno i služile se palcem, ovi ljudi su verovatno najviše frustrirajući. Bez obzira na to šta ste rekli i koje ste rešenje ponudili, bez obzira na to šta imate da doprinesete, njihov odgovor je uvek; ,,Da, ali“, praćen mnoštvom razloga zašto vaš doprinos ne može i neće valjati. Budući da susret s njima ume da bude veoma frustrirajući, ljudi ih izbegavaju kao kugu. Oni daju frustraciju i dobijaju frustraciju. 86

S a m i s tv a r a te s v o j d o ž iv lja j s v e ta

Stvaraju doživljaj koji ih dovodi u zavadu sa svetom i svima u njemu.

Skarlet O ’Hara Suočeni s teškoćama, ovi ljudi rešavaju da se ne bave njima. „Misliću o tome sutra“, kažu. „Sutra je novi dan.“ Svet se ne obazire na ove Skarlet O’Hare već samo odmahne glavom, sagledavajući ih kao nerealne i zaspale za volanom. Cim drugi ljudi vide da ovi ne nameravaju da se pozabave svojim životnim problemima i da svaki napor da im se pomogne može biti sasvim uzaludan, vrlo brzo prestaju da se uopšte trude.

Maska Ironično, ali upravo energija s kojom ovi Ijudi pokušavaju da sakriju ,,nešto“ iz svog života veoma često je ono zbog čega postaje očigledno da nešto kriju. Ipak, napor sveta da prodre kroz masku dočekuju s joŠ izrazitijim povlačenjem u sebe i još neskrivenijom obmanom, tako da ostali s pravom zaključuju da ono što vide definitivno nije ono što dobijaju. Krajnje nepoverenje koje ljudi stiču prema njima sprečava maske da postignu uspeh. Prava, značajna sentimentalna veza je za maske nemoguća.

Džekil i Hajd Kao što im samo ime kaže, ovi ljudi su totalno nepredvidivi. Ista ona osoba kojoj ste poverili koliko ste ranjivi može se sledeceg dana pokazati kao sasvim nedostojna emocionalnog poverenja. Ljudi shvataju da Džekil i Hajd na kraju uvek puknu. Barijera straha i nepoverenja koja tada nastaje stvara neverovatne probleme za sve Džekile i Hajde ovog sveta. V

Dobrica Cistunac Neki ljudi u stvarnosti i nemaju baš najčistija srca i motive. Dobrica je, međutim, neverovatno slep za tu činjenicu. Kao da je rešen da bude bezazlen, ne smatrajući uopšte da je pri tom potrebno da bude i mudar. Naježi se na zvuk nekih nepristojnih 87

Z i v o t n e s tra te g ije

reči, kao što su „bogo moj“ ili „blagi bože“. Ponaša se tako stidljivo da se nalazi sasvim izvan matice života. Ne govorim ovde o ljudima koji zaista imaju čvrstu moralnu osnovu, već o onima koji pokušavaju da nametnu ekstremne i nerealne standarde sebi i drugima.

Perfekto Ovi ljudi su sebi postavili zadatak da budu savršeni, za razliku od nas ostalih. Taj svoj cilj predstavljaju kao vrlinu. Oni moraju da budu savršeni. Staviše, njihova „diplomatska saopštenja" karakterišu arogancija i snishodljivost. Ne očekuju da vi budete savršeni već samo oni. Ergo, oni su mnogo bolji od vas: „Ti možeš i da pogrešiš, ali ja moram da budem čisto savršenstvo." Međutim, pošto ništa nije savršeno, ovi ljudi su konstantno frustrirani. Nikad ne uspevaju da dostignu svoj standard. Mada su njihovi dani ispunjeni stalnim nerealnim degradiranjem sebe i vrio malom radošću, ne prestaju da se hvale: „Ja sam perfekcionista." Svet im na to odgovara: „Počni već jednom da živiš.“

Malo pile Kraj sveta se bliži i ovi Ijudi to znaju. Bez obzira na to da ii su posredi posao, kuća, njihove sentimentalne veze, ekonomija ili vreme, kolaps je neizbežan i biće strašan, to je sigurno kao sunce na nebesima. Ovi ljudi su anksiozni i užurbani. Igru života igraju oznojenih dlanova. Idu od jedne do druge imaginarne krize. Njihova gluma nervira i zamara druge ljude.

Cmizdravci Njima ništa, ali ništa, ne odgovara. Ili je suviše vruće, ili je suviše hladno. Predaleko je; preumorni su; prenaporno je. Njima je, baš kao što poslovica kaže, „nebo visoko, a zemlja tvrda“. Niko na njih ne obraća pažnju, niko ih dovoljno ne voli; život nije fer. Nije im data jednaka šansa ili tretman kao drugima. Nikad ne prestaju s kuknjavom. Ovi Ijudi doživljavaju svet kao mrcvarenje i vrlo lično iskušenje. Ostali na njih reaguju tako što 88

S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

žele da ih ošamare i viknu: „Umukni i izbori se s tim! Ali, u svakom slučaju, umukni!“

Paćenici - manipulatori Ovi ljudi su shvatili da je krivica batina, oružje koje može da se koristi za kontrolu i manipulisanje drugima. Krivicu upotrebljavaju da bi oni oko njih bili što nesrećniji. Mogu da kukaju ili izigravaju mučenike, ali, u svakom slučaju, duboko ste ih povredili i za svoje prestupe bivate osuđeni da se doživotno osećate krivi i postiđeni zbog onoga što jeste, što mislite ili osećate. Čitajući ovu listu, možda ste našli sebe ili barem neke slike kojima bi se mogao opisati vaš stil interakcije s drugima. Ono što hoću da shvatite jeste da taj stil doprinosi vašem doživljaju sveta. Kladim se da ste u toj listi pronašli mnoge koje poznajete. Nadam se da ste tako stekli bar donekle spoznaju o tome kako i zašto imaju doživljaj sveta kakav imaju. Čim priznate i prihvatite drugi zakon, prestajete da budete žrtva. To je kao cla ste sami u kolima koja se kreću; ne možete da ne vozite i očekujete da može da vam se desi nešto sem sudara. Ćak i odbijanje da birate jeste izbor. Prema tome, ne aožcte da kažete: „File, ne želim ovu odgovornost koju predstavlja biranje posledica. Voleo bih da mi ne govoriš sve ovo.“ E, pa, govorim vam. Staviše, ovaj zakon je u vašem životu važio mnogo pre no što sam varn išta rekao. Ja sam samo doprineo da ga postanete svesni, kako biste tu svest mogli da upotrebite za stvaranje različitih doživljaja u životu. Razumevanje da ne možete da ne birate znači da ćete svakog dana, celokupnim svojim ponašanjem i razmišljanjem, praviti izbore koji će stvarati vaš doživljaj sveta- iz minuta u minut, iz dana u dan. Činite to sa svešću o unutrašnjem i spoljašnjem uticaju koji vaše misli i ponašanje imaju na vaš doživljaj sveta. Suština svega: odgovorni ste za život kakav imate, kao i zato kako se zbog toga osećate i kako reagujete na to. Zalaženje u promenu po definiciji znači da ćete raditi ono što ranije niste radili. To znači da je teritorija na koju stupate nova i nepoznata i da nije deo vaše životne inercije; posledica 89

Z i v o t n e s t r a te g ije

toga je da vam se u početku verovatno neće dopadati. Tužna je istina da je u čovekovoj prirodi da osuđuje i odupire se stvarima koje su za njega nove i koje ne razume. Svesnom rešenošću, možete da prevaziđete tu ljudsku istinu. Svesno zauzmite stav „srčanog duha“. Budite spremni da eksperimentišete i isprobate nove stvari. Ne mogu da se setim ni jednog jedinog trenutka kad su se moj životni doživljaj ili kvalitet življenja poboljšali zato što sam rekao ,,ne“. Mogu, međutim, da se prisetim brojnih prilika u kojima je moj život postao bolji prosto zato što sam rekao: „Okej, svakako ću pokušati.“ Bilo da sam se složio da ipak pogledam film ili predstavu za koje sam mislio da mi se neće dopasti, ili sam pristao da upišem fakultet, otkrio sam te nove horizonte samo onda kad sam hteo da se potrudim. Nikada nisam dobio nešto više onda kad sam dozvoljavao da prevlada moja kritizerska, ravnodušna i umorna priroda. Budite srčanog duha. Krenite napred. To ne znači da bi trebalo da suspendujete zdravo rasuđivanje ili se izložite nepromišljenom riziku u ime srčanosti. Ako vam neko kaže: „Probaj kokain, dopašće ti se“, to očigledno nije trenutak da budete srčanog duha. Odgovorite mu da, što se vas tiče, može da se ušmrkava do smrti, ali bez vas! Ali, znate vi o čemu ja pričam. Pobegnite od svoje uobičajene snuždenosti. Izađite iz kolotečine i pogledajte oko sebe. Mogli biste se iznenaditi. Sto se duže nalazite u stupici iracionalnog i bolnog načina života, teže vam je da stvorite novi. Katkada u tome možete da uspete malo pomalo, a katkad se daleke mogućnosti otvore poput prozora kroz koji možete da pobegnete.

Dženi Pre nekoliko godina, jednom od mojih seminara prisustvovala je žena koju je u detinjstvu i ranom periodu adolescencije seksualno zlostavljao, a na kraju i silovao njen deda. Imala je pedesetgodina kad smo se upoznali i više od trideset godiha braka iza sebe. Poverila mi je da se oseća prljavom, oskrnavljenom i nedostojnom svog supruga. Oči ove upadljivo lepe žene ispu90

S a m i s tv a r a te s v o j d o ž iv lj a j s v e ta

nile su se suzama dok mi je pričala kako uvek kad pogleda u ogiedalo ne vidi ništa sem ološa: njena joj se seksualnost gadila i mrzela je svoje telo. Priznala mi je da je često toliko ispunjena gnušanjem prema samoj sebi da sakati ruke i noge žiletom, usijanim nožem ili kašikom. Tokom celog njihovog braka nije bila u stanju da postigne fizičku i emotivnu prisnost sa suprugom, budući da je, kao što je priznala, seks smatrala nečim prljavim i degradirajućim. Uticaj njenog dede još je uvek bio toliko snažan da je i sama pomisao na njega ili bilo kog drugog muškarca vraćala sve potiskivane emocije. Kad god bi joj njen suprug prišao, strah od bliskosti dovodio je do toga da je počinjala da se trese i gotovo povraća. Uprkos beskrajnom strpljenju supruga koji ju je nežno voleo, Dženi je osećala da ju je njen deda obeležio neizbrisivom mrljom. Na intelektualnom nivou, shvatala je da je seksualnost dragocen dar ljubavi i poverenja koji muškarac i žena dele između sebe. Međutim, duboko u duši, Dženi je bila ubeđena da joj je deda ukrao taj dar. Sto se više trudila da zakopa u sebi bol i osećanje krivice, oni su sve više trulili, trujući njen brak i njenu predstavu o samoj sebi. Jedva je mogla da podnese da se suprotstavi problemu ili da uopšte pomisli na sada već mrtvog dedu, jer je to „bilo suviše bolno“. Prisetila se trenutka kad je pokušala da kaže majci šta se dešava. Reakcija njene majke bila je sramna; Dženi je bila kažnjena zbog svojih „prljavih misli“ o svom ,,divnom“ dedi. Uplašena, sama, bez ikoga kome se mogla okrenuti, Dženi se povukla u sebe i patila u bezglasnom sramu - naposletku, „nevaljala devojčica i treba da pati“. Bojeći se da bi Ijudi mogli da vide ili osete zlo u njoj, i ubeđena da je uradila nešto loše, smatrala je da je pravedno osuđena. Dženi mi je rekla da se osećala kao da je zaključna u mračnoj, ledenoj sobi. Osećala se mala, usamljena i uplašena. Pošto je ona bila ta koja je patila, a ne njen deda, bilo joj je jasno da „mora biti da je ona ta koja ne valja“. Na pogrebu njenog dede, istaknuti „sluga Gospodnji" ustao je da posvedoči o moralnim vrednostima i poštenju pokojnika. Sećala se kako je želela da 91

Z i v o t n e s t r a te g ije

skoči na noge i vrisne: „Ne, to nije istina! Naneo mi je zlo!“ Međutim, nije rekla ni reč, ni tada ni ikada kasnije, ostavši sama sa svojim bolom i osećanjem krivice. Ako ova priča uopšte može da ima neku svetlu tačku, to je bilo Dženino priznanje da očajnički želi da izađe iz te ledene, mračne sobe. U potpunosti je shvatala da su se zidovi te sobe isprečili između nje i njenog muža, i mrzela ih je. Tokom šest dana teških interakcija na seminaru, pomogao sam Dženi da shvati da je njen deda, taj očigledno izopačen i odvratan čovek, još uvek zlostavlja, čak i iz groba. Ta direktna konfrontacija je za nju bila veoma teška. Posle dugotrajnog i teškog rada, Dženi je počela da prevazilazi neke oblike epidemičnog ponašanja u svom životu. Ono što je doživljavala u detinjstvu postalo je predmet burnog negiranja. Dženi je odbijala da to prizna, čak i samoj sebi. Budući da je u suštini eliminisala seks iz svog života, stimulansi koji su vraćali ta užasna osećanja bili su retki, ako ih je uopšte i bilo. Izranjanje iz tog sveta negacije bilo je zastrašujuće i dovodilo do toga da je više od svega želela da pobegne. Prijatne spoljašnosti i vedre naravi, Dženi je sebe u svetu definisala kao snažnu tvrđavu. Ona je bila ta kojoj su se prijatelji obraćali kad su imali emotivnih problema. Ona je bila stena prema kojoj su ljudi plivali u teškim vremenima. Da je svetu, pa i samoj sebi, otkrila da je u stvari „ranjeni vidar“, to bi srušilo onu utešnu barijeru koju je predstavljala njena društvena maska. Prevazilaženje njene inercije bilo je možda najteži zadatak. Dok je predmet njenog iskustva preživljenog u detinjstvu sve više postajao fokus njenog putovanja kroz seminar, strah i paraliza koji su je morili bili su prosto razarajući. Međutim, Dženi je nastavljala dalje; nekako je krčila sebi put, znajući da je došao njen čas, da je sada red na nju. Put ju je vodio kroz neke mračne prolaze, a čudovišta koja su u njima obitavala nisu bila imaginarna već stvarna. I pored sve ljubavi i pomoći ljuđi oko nje, bili su to prolazi kroz koje je Dženi morala da prođe sama. Počela je da shvata da se odrekla svoje snage, dozvolivši svom dedi da vrši svoj odvratni uticaj na njen brak i sliku koju je 92

S a m i s tv a r a te s v o j d o ž iv lja j s v e ta

imala o sebi. Uvidela je da je to bilo ravno nastavljanju silovanja. Dan za danom, on je nastavljao da je lišava osećanja da je dobra i dostojna. Strahovit problem za Dženi krio se u tome što ju je bol toliko dugo držao zarobljenom da je počela da ostaje bez nade. Pognute glave, plačući, izgledala je tako mala, tako sama, da sam poželeo da je zagrlim i utešim. Zeleo sam, ali sam se uzdržao realista u meni je znao da ona, ako hoće da ikad pobegne iz zatvora svojih emocija i vrati svoje dostojanstvo i snagu, mora odmah da stane na svoje noge i izbori se za svoju slobodu, izjavivši pri tom jasno i glasno da više neće da bude žrtva svog dede. Na kraju jednog od naših razgovora, izazvao sam je ovom serijom pitanja: „Sta ako si tada zasluživala, i sada zaslužuješ, mnogo bolje?“ „Šta ako nisi u pravu i to nije tvoja greška?11 „Šta ako je tvoja majka bila suviše slaba da ti poveruje i zaštiti te?“ „Sta ako nije prekasno? Sta ako ti je promena nadohvat ruke?“ „Šta ako si ti, a ne on, ona koja sve vreme drži sebe u tom zatvoru?" „Šta ako se vrata te ledene, mračne sobe zaključavaju iznutra, a ne spolja?“ „Sta ako bih ti odmah ovde i sada rekao šta moraš da učiniš da bi se oslobodila: da li bi to i učinila, ma koliko zastrašujuće ili preteće bilo?“ Ova pitanja su je očigledno uznemirila, ali mogao sam da vidim kako je u njenim očima zasijala iskra nade: „Možda, možda b ih ...“ Stvarnost je počinjala da nadjačava njenu percepciju. Morala je da se suoči s mogućnošću da ona sama drži zaključana vrata zatvora i da će morati da bude ona koja će ih otvoriti. Moja strategija za nju sastojala se u tome da zahteva pravo na svoja 93

Z i v o t n e s t r a te g ije

osećanja i da time povrati pravo da živi dostojanstveno i s poštovanjem. Dženi se šest dugih i teških dana zubima i noktima borila za sebe. Otvorila je prozor na tom zatvorskom zidu; molio sam se da ne dozvoli da se zatvori. Moje sledeće pitanje bilo je veoma važno: ,,Da li ti se sve ovo smucilo u toj meri da si spremna da istupiš i zahtevaš svoje pravo na bolji život? Bez obzira na to sa čime moraš da se suočiš i šta moraš da uradiš? Da li ćeš ići dalje?“ Dženi je drhtala i jecala, ali me je kroz suze koje su joj se slivale niz lice prvi put pogledala pravo u oči, i rekla: ,,Da, ako je ovo moj trenutak, ako je došao red na mene, hoću, i to odmah.“ Ostali učesnici seminara bili su svedoci ovog njenog putovanja. Bez Dženinog znanja, angažovao sam dobrovoljca koji je odgovarao fizičkom opisu njenog dede, sve do naočara s crnim okvirom. Takođe bez njenog znanja, postavio sam ga neposredno iza nje. Rekao sam joj: „Ako ti se sve smučilo, ako ne želiš da ni jedan jedini minut više provedeš kao zatvorenica, onda mu reci, odmah mu reci, šta ti je uradio.“ I, bez upozorenja, uhvatio sam je za ramena i okrenuo. Bilo bi mi teško da opišem intenzitet paljbe koja je usledila. Trideset godina bola, mržnje i emocija izlilo se kroz urlajuću bujicu reči: „Kopile jedno. Bila sam samo dete. Ubio si mi srce i oduzeo detinjstvo. Ti si odvratna, kukavička svinja. Više ti ne pripadam. Pljujem na tebe. Ne možeš mi više ništa. Nećeš više uticati na mene. Više me nećeš držati zarobljenu. Ni jedan jedini dan svog života se više neću osećati prljava i degradirana. Ti si loš, ne ja. Ne ja. Cuješ li me? Predugo sam plaćala ceh. Bog zna da sam dovoljno platila. Ja sam dobra žena čiste duše.“ Oduzeo joj je bračnu sreću. Oduzeo joj je dostojanstvo. Oduzeo joj je nju samu. Konačno, Dženi je priznala sebi sve te istine i postavila odgovornost za njih tamo gde je i pripadala. Ipak, priznala je i da je ona ta koja ima poslednju reč o uticaju koji su dedini postupci imali na njen život. Odbijala je da i dalje stvara sebi doživljaj krivice i jada. U tih nekoliko kritičnih trenutaka video sam još jedno svedočanstvo njene snage i hrabrosti, jer mu je Dženi i oprosti94

S a m i s t v a r a t e s v o j d o ž iv lja j s v e ta

la. To nije bio poklon njemu već njoj samoj. Oprostila mu je da bi pokidala sve lance koji su je vezivali za njega. Dženi je rizikovala jer je bila istinski spremna da se promeni. Rizikovala je jer više nije imala šta da izgubi. Dovela je sebe do tačke kada je biia spremna za promenu i posegia je za njom, zgrabila je i zahtevala svoje mesto na ovom svetu: Ja sam dobra žena čiste duše. Ovaj upečatljivi događaj desio se pre više od deset godina, ali priča se tada nije završila. Pre kratkog vremena, Dženi mi se javila. Rekla mi je da se njen suprug naprasno razboleo i umro svega nekoliko dana pre no što me je pozvala. Rekla mi je da su se te večeri, neposredno pre no što će umreti, dogovoriii da me ona pozove i zahvali mi se. Sami u njegovoj bolničkoj sobi, njih dvoje su izmenjali ono što su znali da su poslednje reči, one koje naviru iz dubine duše. Zahvalio joj je što je podelila s njim svoj život i potom joj rekao: „Hvala ti što si imala hrabrosti da izađeš iz onog mračnog i hladnog mesta i dođeš u moje naručje i moje srce. Ovih poslednjih deset godina koje smo proveli zajedno bile su vredne trideset godina čekanja.“ Sve je počelo Dženinom odlukom da nije prekasno, da je zaslužila mnogo više i da više neće da negira samu sebe. Nisam ja bio taj kome je trebalo da zahvali. Bila je to Dženi, zato što je postala odgovorna. Prihvativši zakon br. 2, Sami stvarate sopstveni doživljajsveta, Dženi je povratiia svoj život. A šta je s vama?

95

Poglavlje 4

LJUDI RADE O N O ŠTO USPEVA N e razumem sopstvena dela. Jer ne činim ono što že/im već upravo ono što mrzim. Sv. Pavle

V

Zivotni zakon br. 3: Ljudi rade ono što uspeva strategija: Odredite zašto se vi i drugi ponašate na V'aša određeni način - koliko vam se neko ponašanje isplati.

Otkrijte razloge koji vas nagone na konkretno ponašanje. Desetogodišnji Kristofer voli da bude nezavisan i koristi svoj bicikl kao prevozno sredstvo. Danas se, vraćajući se kući s časa klavira, zadržao u parku da bi igrao košarku. To je radio već mnogo puta. Zna da će zakasniti, a zna i da će njegova majka biti veoma zabrinuta. On voli svoju majku i ne želi da ona brine, ali bez obzira na to ne ide pravo kući. Sa dvadeset šest godina, Kejtlin je već ostala bez majke, bake i dede, koji su svi umrli od raka. Plaši se i da pomisli da i kod nje postoje predispozicije za pojavu te bolesti. Razmišlja o tome dok otvara svoju drugu kutiju cigareta od jutros. Džejson ima već dve uslovne kazne organa pravnog sistema i tri opomene Nacionalnog fudbalskog saveza. Ove godine će zaraditi 3,26 miliona dolara, ali samo ako bude igrao. Devojka s kojom je izašao želi da ide kući. On zna da bi trebalo da je pusti, ali ne čini to. Zna da nije u redu da je zadržava protiv njene volje. Pored toga, takav njegov postupak biće i veliko razočaranje 97

Z i v o t n e s tra te g ije

za njegovu majku. Ipak, zaključava vrata hotelske sobe i počinje da raskopčava košulju. Beri i Kej znaju koliko njihovu decu boli kad ih vide da se žestoko svađaju. Posle devet i po godina braka, znaju da se razgovor o novčanim problemima, posle celog dana provedenog na poslu, obavezno pretvara u ružnu i dugotrajnu svađu. Večeras je atmosfera u njihovoj kući prezasićena napetošću, toliko da bi se mogla seći nožem. I pored toga, nijedno od njih se ne povlači. Nijednom od njih ne pada na pamet da kaže da bi o tome mogii da porazgovaraju drugi put. Svađa se nastavlja. Kimberli bi dala sve da opet bude sitna. Ugojila se trideset kilograma. Volela bi da lepo izgleda. Mrzi svoje telo i očajnički se trudi da joj frizura i šminka budu doterane do savršenstva, kao da to može da bude kompenzacija za višak kilograma. Leži u krevetu i u mraku jede svoju petu čokoladu. Ako ste imalo poput mene ili nekog od ovih ljudi koje sam opisao, znam da ste ko zna koliko puta nešto rekli ili uradili, možda i uzastopno, samo da biste posle toga frustrjrano i u neverici odmahnuli glavom. Možda ste sebi rekli: „Sta je ovo sa mnom? Zašto, za ime sveta, stalno ovo radim? Mrzim to, i mrzim sebe zbog toga, pa zbog čega, onda, to radim?“ Dobra pitanja. Zašto to radite? Odgovor se krije u zakonu o kom upravo govorimo i koji je, kao i svi ostali, veoma pouzdan. Radite te stvari zato što one na određenom nivou uspevaju. Na određenom nivou, čini vam se da to naizgled nepoželjno ponašanje služi svojoj svrsi. Citajući o Kristoferu, Kejtlin, Džejsonu, Beriju i Kej i Kimberli, da li ste u njihovim životima zapazili obrazac koji postoji i u vasem? Svi rade nešto što u stvari ne žele da rade. Svi rade nešto potpuno svesni negativnih i neželjenih posledica po sebe i druge. Bez obzira na to, uporni su u svom nepoželjnom ponašanju, baš kao i vi u svom. Moguće je da to njihovo ponašanje na određenom nivou uspeva, ali da li im se to isplati? Dosad bi već trebalo da vam je jasno da ponašanje koje odaberete diktira rezultate koje ćete dobiti. Ukoliko ponavljate ponašanje, rezultati po definiciji moraju da budu poželjni, ili se vi 98

L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

ne biste stalno tako ponašali. I obrnuto, ako ne ponavljate neko ponašanje, znači da njegov rezultat nije poželjan. Drugim rečima, ništa vam ne donosi. Zamislite da ste dodirnuli vrelu peć: rezultat tog vašeg postupka definitivno je nepoželjan; prema tome, nećete ga ponoviti. Trebalo bi, dakle, da vam bude isto tako jasno da promenom ponašanja menjate i rezultate. Ako to stvarno ,,kapirate“, onda znate da ćete imati drugačiji rezultat ukoliko budete mogli da radite drugačije. Na taj način, činite veliki korak u pravcu menjanja svog života. Znati šta biste morali da radite i znati kako da to i uradite, dve su veoma različite stvari. Nažalost, određeni oblici ponašanja, često oni koje najviše mrzimo i želimo da ih eliminišemo, upravo su oni koje tvrdoglavo nastavljamo da ponavljamo. Kako je to moguće? Zašto biste, kao racionalno ljudsko biće koje ima slobodu razmišijanja, neprestano radili ono što mrzite i što, analogno tome, čini da patite? Malo je reći da to prkosi logici. Dabome da nijedna racionalna osoba neće raditi ono što ne želi da radi. Dabome da se nijedna racionalna osoba neće ponašati na način koji generiše rezultate koje ona ne želi ili koji je sprečava da postigne ono što želi. Međutim, bez obzira na to koliko racionalni i logični mislite da jeste, jasno vam je da radite upravo to. Kladim se da biste mogli da navedete mnogo primera. Jedete ono što ne želite da jedete; jedete onda kad uopšte niste gladni. Pušite onda kad vam se ne puši; svađate se i besnite onda kad radije ne biste; povlačite se pred zahtevima drugih onda kad je to poslednja stvar koju želite da uradite. Navala pritiska dovodi do toga da počinjete da se gušite i svesno želite da imate vrhunski učinak. Osećate se krivi onda kad želite da nije tako i mnogo vremena provodite baveći se aktivnostima kojima zapravo ne želite da se bavite. Ne želite da ,,vegetirate“ a svake večeri dreždite ispred televizora umesto da se fizički aktivirate, ili čitate, ili provodite više vremena s partnerom i decom - ali ipak to činite. Staviše, činite to iz večeri u veče. Razumevanje kako da eliminišete ovo naizgled nelogično ponašanje od ključnog je značaja ako hoćete da poboljšate svoj 99

Z i v o t n e s t r a te g ije

život. To možete da učinite uz pomoć dva važna metoda: možete da počnete da se ponašate na pozitivan način, neophodan da biste dobili ono Što želite - ili, što je jednako važno, da prestanete da se ponašate na način koji vam smeta da imate ono što želite. Ne možete da eliminišete svoje negativno ponašanje ako pre svega ne razumete zašto radite to što radite. Tek tada ćete znati koje dugmiće valja da pritisnete da biste ostvarili željenu promenu ponašanja kodv sebe ili drugih. Prema tome, kako Zivotni zakon br. 3, Ljudi rade ono što uspeva, objašnjava ovu misteriju ljudskog funkcionisanja? Da biste zaista shvatili, morate da dopunite svoje znanje o ljudskom funkcionisanju. Već znate da vaše ponašanje dovodi do određenih posledica. Ono Što možda ne znate jeste da se te posledice, koje pogađaju vas i izbore koje pravite, javljaju na različitim nivoima svesti i da mogu da imaju više različitih formi, i suptilnih i jakih. Ovo se naročito odnosi na ponašanje koje se uklapa u određeni obrazac. Kad ponašanje postane gotovo automatsko, prestajete da obraćate pažnju na ono što radite ili ne procenjujete odnose uzrok - posledica. Verovatno ste svesni da ima životnih situađja u kojima kao da uključujete automatskog pilota, ne razmišljajući zaista o datoj situaciji dok reaktivno prolazite kroz nju. Istina je da se ponašanje samo čini nelogičnim. Istina je da ne želite i nećete da se ponašate tako da žanjete samo negativne i neželjene rezultate. Neke stvari radite bez razmišljanja, jer primećujete da na određenom nivou to funkcioniše onako kako vama koristi. Pod „vama koristi“ podrazumevam da vam se ti naizgled nepoželjni postupci na neki način isplate. Kao što ćete videti, ova formula stoji čak i onda kad na nekom drugom, možda svesnijem ili očiglednijem nivou shvatite da vam pomenuto ponašanje ne koristi; možda čak uvidite da vam zadaje bol. Ipak, ako se pogledaju rezultati, vi nešto dobijate, ili ne biste radili ono što radite niti prihvatali ono Što prihvatate. Jednostavan primer je prekomerno unošenje hrane. Na svesnom, racionalnom nivou, vi znate da je to kontraproduktivno, ali, na nekom drugom nivou, koristi vam 100

L j u d i r a d e o n o š to u s p e v a

dovoljno da biste nastavili da se prejedate. Prema tome, ako se pogledaju rezultati —a budući da ljudi rade samo ono što uspeva - prejedanje mora da vam na ovaj ili onaj način koristi. To je doslovno ono što kaže ovaj životni zakon. Da ne primećujete da konkretno ponašanje služi određenoj svrsi, da vam zbog nečega vredi, vi ga prosto ne biste koristili. Ovu istinu morate da primenjujete na najdoslovnijem nivou. Ako ponavljate neko ponašanje ili obrazac ponašanja, morate da pretpostavite da to činite zato da biste postigli neki željeni rezultat, bez obzira na to koliko nelogično to izgledalo. I pri tom uopšte nije važno da li želite da ga želite ili ne. Kao što verovatno znate, koncept kpristi je krucijalan činilac prilikom oblikovanja svih vrsta ponašanja. On je glavni koncept u načinu na koji obučavamo životinje. Decenijama već psiholozi obučavaju poslovične pacove u lavirintu. Pacov može da se obuči da nađe put kroz lavirint i cimne zvonce, ako će mu taj postupak doneti neku hranu. Pacov može da se obuči da se okreće ukrug, akp mu to okretanje donosi nekakvu nagradu. Cak i laboratorijski pacov nauči šta uspeva, a šta ne. Shvatite da kada kažem ,,uspeva“ ne mislim da je veza ponašanje - nagrada obavezno zdrava. Samo kažem da ste voljni da se potrudite da biste je dobili, bilo to zdravo ili ne. Ljude njihov svet oblikuje na potpuno isti način. Setite se samo najranijeg detinjstva svoje dece. Verovatno ste, nepažnjom, ponašanje svog deteta oblikovali tako da sad priželjkujete da ste to uradili drugačije. Mnogi roditelji, recimo, čim čuju da beba u krevecu urla kao da je živu deru, uleću u sobu i to urlanje nagrađuju tako što podižu bebu u naručje i teše je. Po detetovoj logici, plač i dreka donose utehu i zadovoljstvo. Ono ubrzo počinje da koristi takvo ponaŠanje da bi od svojih roditelja izvuklo željeni rezultat. Prosto morate da se zapitate kakvu vrstu ponašanja ovim nepažljivim nagrađivanjem negujete i u svojim odnosima s drugim ljudima. Na primer, kakvo ponašanje nagrađujete kod svog partnera ili drugih osoba koje vam nešto znače? 101

Z i v o t n e s tra te g ije

Malo ,,podmićivanja“ partnera koji se duri i nije tako strašno, ali posledice ponašanja čiji je krajnji cilj određeni rezultat mogu da budu i daleko ozbiljnije. Cesto me pitaju kako bilo ko pri zdravoj pameti može ikad da postane mazohista. Izgleda čudnije nego neka fikcija: kako iko može da uživa u tome što mu se nanosi bol? Zar to nisu ludaci? Mada je njihovo ponašanje krajnje žalosno, verovatno su ga naučili prolazeći kroz izopačenu ali logičnu progresiju ponašanja i nagrade. Ovo se lakše shvata prilikom primene ovog jednostavnog principa oblikovanja ponašanja. Prošlost odraslih osoba koje ispoljavaju simptome mazohizma često otkriva da su njihovi roditelji bili skloni fizičkom nasilju. Razmisiite o tome. Dete je malo i, prilično predvidljivo, želi pažnju i utehu roditelja. Baš kao uplakana beba iz prethodnog scenarija, to dete će uraditi sve što je potrebno da bi privuklo maminu ili tatinu pažnju. Pretpostavimo, međutim, da taj roditelj, umesto da na plač reaguje tako što uzme da mazi i teši dete, biva lako isfrustriran, gubi kontrolu i istresa se na detetu strahovitim fizičkim nasiljem. Znamo da roditelji koji su najskloniji zlostavljanju đece postupaju impulsivno. Tipično, nakon što daju oduška svom besu, prizivaju se pameti i bivaju obuzeti osećanjem krivice. U tom trenutku, roditelj koji —razumljivo —želi da poništi strahotu koju je počinio teši dete dodirima, lepim rečima i nežnom fizičkom bliskošću. Da bi roditelj nesvesno indoktrinirao dete mazohizmom - spajanjem bola sa zadovoljstvom — nije potrebno preterano mnogo ovakvih incidenata. Dete, sasvim razumljivo, opaža da put do ljubavi, utehe i nežnosti vodi preko bola. Redosled je možda izopačen i tragičan, aii je istovremeno savršeno logičan. Moć krajnje koristi u oblikovanju ljudskog ponašanja ogromna je i neporeciva. Hvala Bogu, obrnuto je takođe istina. Drugim rečima, kad je određeno ponašanje praćeno rezultatima koji se opažaju kao negativni ili bolni, ono se tipično eliminiše. Prisetimo se samo vruće plotne na vašem šporetu. Ovde je obično posredi učenje isprve. Doticanje vruće plotne donosi tako bolan rezultat da čak 102

L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

i najtvrdoglavije i najnepažljivije osobe takvo ponašanje u potpunosti i zauvek eliminišu. Takođe, izostajanje pozitivnih rezultata posle nepoželjnog ponašanja može da dovede do njegovog eliminisanja. Ukoliko, recimo, vaša beba (ili partner) ne dobije pažnju posle durenja ili nastupa gneva, to ponašanje će nestati, zato što nije funkcionalno. Nijanse ovakve bihevioralne dinamike previše su brojne da bismo ih ovde sve obuhvatili, ali verujem da ste shvatili osnovnu ideju. Verovatno ste dobar deo ovoga znali odranije. Ovo je lakši deo. Onaj teži deo jeste identifikovanje koristi za kojima se povodite u životu, kako biste mogli da počnete da shvatate i kontrolišete uzročno-posledične veze u svom ponašanju. Ako želite da prestanete da se ponašate naodređen način, morate da prestanete da ,,plaćate“ sebi za to. Zelite li da utičete na ponašanje drugih, prvo morate da razumete šta oni smatraju nagradom za to svoje ponašanje i da potom, ako možete, kontrolišete te nagrade, čineći ih zavisnim od učinka poželjnog ponašanja. Ako vam ovo zvuči kao sticanje znanja pomoću kojeg se manipuliše i uspostavlja kontrola nad drugima, u pravu ste. Ukoliko, na primer, shvatite da vaš sujetni šefviše voli da priča o svojim osvajanjima iz perioda kad je bio gimnazijska fudbalska zvezda nego ’leba da jede i da, štaviše, posebno voli one koji su mu veran auditorijum, tada znate najmanje jedan način da osvojite njegovu naklonost. Ne kažem da bi trebalo da podvrgnete sebe toj okrutnoj i neuobičajenoj kazni, ali znajte da je to ostvarivanje koristi koje možete da kontrolišete. Ukoliko smatrate da ste drugaciji, da se ne rukovodite mogućnošću ostvarivanja koristi određenim ponašanjem, da ste izuzetak od ovog životnog zakona —grešite. Ako niste identifikovali korist, to samo znači da niste dovoljno temeljno prostudirali situaciju i niste dovoljno pažljivo gledali. Možda još ne shvatate šta vi ili ostali smatrate nagradom. Izazov se sastoji u tome da razmotrite sve moguće načine na koje ostvarujete korist, a da pri tom toga niste svesni. Zivot nas isplaćuje u najrazličitijim ,,valutama“. Možda ste svesni forme svoje nagrade, a možda i niste. Moguće je, na primer, da pothranjujete neke vrste 103

Z i v o t n e s t r a te g ije

nagrađivanja koje mogu da budu krajnje nezdrave, kao što su samokažnjavanje, izvitoperena predstava o sopstvenoj važnosti, osvetoljubivost ili neka druga emocionalno nestabilna reakcija. Najočiglednija i najizmerljivija korist je, naravno, novčana. Novac je primarni razlog što svakog dana odlazimo na posao, mada bismo najradije ostali kod kuće s decom ili spavali do podneva. Cenimo novac, stoga smo spremni da se u izvesnoj meri žrtvujemo i uradimo izvesne stvari da bismo ga dobili. Međutim, ima i drugih koristi, još većih, koje nisu novčane. Psihološki dobitak, recimo, može da uzme formu prihvatanja, odobravanja, hvale, ljubavi, druženja, pohlepe, kažnjavanja ili unutrašnjeg zadovoljstva. Navedene nagrade imaju snažnu moć da vas uslovljavaju da ponavljate ponašanje koje ih prouzrokuje. Osećanja bezbednosti i sigurnosti su druge, nešto opštije kategorije psihološkog nagrađivanja koje potiču od vođenja stabilnog života, što je zdravo, ili - što nije tako zdravo - od sedenja na marginama i opterećenosti strahom i željom da se izbegne rizik. Duhovni dobitak je korist koja može da se manifestuje u vidu spokoja, osećanja povezanosti s višom silom ili osećanjima pravednosti i moralnosti. Fizički dobitak je često snažan osećaj opšteg dobrog stanja koji proističe od dobre ishrane, fizičkog vežbanja, pravilnog kontrolisanja telesne težine i zdrave seksualne aktivnosti. Manje zdrava forma fizičkog dobitka može da se izvlači iz fizičkog zastrašivanja ili dominiranja nad drugima ili pak iz preokupiranosti sopstvenim telom, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu (možda je posredi prosto vođenje računa o kilogramima, a možda nanošenje povreda i bola samom sebi). Ovi dobici takođe mogu da imaju veliki uticaj na intenzitet nekog ponašanja. Dobitak koji se odražava u vidu dostignuća takođe ima svoju valutu: osećaj da smo nešto postigli; priznanje od strane ostalih pripadnika iste struke; unutrašnja svest o dobro obavljenom poslu. Isti taj dobitak manje je pozitivan u kontekstu određivanja nečije lične vrednosti isključivo na osnovu radnog učinka: to je dobitak ,,radoholičara“. Društveni dobitak rađa se iz osećanja da ste deo grupe i, razume se, povećava se kad osetite da ne samo 104

L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

da joj pripadate već da doprinosite ili da ste vođa. N a nezdravom kraju kontinuuma nalazi se nesigurna osoba koja sopstvenu vrednost meri prema odobravanju drugih i čija je neprestana težnja za društvenim prihvatanjem rupa bez dna. Sve ove kategorije dobitaka postoje u gotovo svačijem životu. Možda vas više motiviše novac ili vas jače podstiče mogućnost dostignuća, ali, budite sigurni da vaše ponašanje, naročito ono koje redovno pokazujete, izazivaju i održavaju svi ovi različiti vidovi dobitaka. Dok tražite da shvatite zašto se ponašate na određeni način, potrudite se i iskreno sagledajte šta dobijate omm što radite. U nekim slučajevima korist će biti očigledna; u nekim drugim, moraćete malo da začeprkate ispod površine. Sve ove kategorije, bez obzira na to da li se smatraju zdravim ili nezdravim, mogu da postanu toksične ako odu u krajnost. Ako toliko naporno radite da biste ostvarili korist u vidu dostignuća i zbog toga izbegavate da se posvetite porodici, to nije dobro. Ako vama pak porodica dominira u tolikoj meri da zbog toga ne uspevate da zarađujete onoliko koliko vam je potrebno, ni to nije dobro. Budite svesni da je moguće da ste slepi za svoj sistem dobitaka. Kao što smo videli iz dva scenarija uplakanog deteta, roditelji mogu neobazrivo podsticati nezdravo i destruktivno ponašanje, bez obzira na to da li su posredi izlivi gneva ili mazohizam. Nevolja je u tome što šansa za željeni dobitak može da podržava čak i ponašanje koje svesno ne želimo. Na primer, možda ste vi svesni činjenice da ste usamljeni i žudite za druženjem s drugim ljudima. Međutim, strah od odbacivanja može da bude tako snažan da korist koju dobijate bežanjem od te anksioznosti može da nadjača želju da priđete nekome. U ovoj borbi različitih dobitaka, lakši i neposredniji dobitak ostvaruje se tako što jednostavno ostajete kod kuće i ne družite se ni s kim. Ponekad određeni dobitak prevlada prosto zato što predstavlja liniju manjeg otpora. Kao što sam rekao, nisu svi dobici očigledni. Kod jedne pacijentkinje koju sam lečio pre nekoliko godina, uočio sam obrazac ponašanja koji je bio naizgled nelogičan i nepoželjan. Staviše, 105

Z i v o t n e s t r a te g ije

bez spoznaje koju mi je pružio ovaj zakon, njeno ponašanje je moglo izgledati krajnje bizarno. Karen je uglavnom imala 20 do 45 kilograma viška. Imala je veoma frustrirajući obrazac mršavljenja i zatim ponovnog vraćanja kilograma. Zvuči poznato? Pričala mi je kako očajnički želi da smrša i takva i ostane. Znala je da se usled gojaznosti njen izgled drastično promenio, kao i da je to jednostavno pogubno po zdravlje. Umela je da mi izrecituje sve dobre strane skidanja suvišnih kilograma i bila je veoma rečita u pogledu dobrih osećanja i dobitaka koje joj je to donosilo. Ipak, pošto bi veoma efikasno skinula i do 80 procenata viška težine, Karen bi neizbežno i naizgled bez objašnjenja počinjala da jenjava u svojim naporima; na kraju bi vradla sve, do poslednjeg grama. Kao da je sabotirala samu sebe svaki put kad bi se primakla svom cilju. Dovoljno sam znao o „koristima" da bih bio ubeđen da Karen mora da ima neku korist od toga što sabotira sebe, tako da sam počeo da zadirem onoliko duboko koliko je tolerisala. Naposletku sam shvatio da je Karen u dednjstvu bila seksualno zlostavljana. Posledica te traume i neželjene pažnje i osećanja koje je privlačilo njeno telo, dovela je do toga da je počela da se oseća neprijatno i postiđeno zbog svoje seksualnosti. Krivica i anksioznost koje je osećala svaki put kad bi se neki muškarac seksualno zainteresovao za nju bile su veoma duboke. Došavši do ovog otkrića, Karen i ja smo počeli da uviđamo da joj je gomilanje kilograma pružalo bezbednost u vidu seksualne irelevantnosti. Drugim rečima, pošto joj je pažnja muškaraca ulivala osećaj krivice, strah i anksioznost, našla je utočište u višku kilograma za koji je smatrala da je dovoljan da neutrališe njenu seksualnu privlačnost. Razmišljajući o tome, Karen je sopstveno ponašanje opisivaia kao „navlačenje skijaškog odela teškog četrdeset kilograma“ koje je služilo da sakrije njenu seksualnost. Budući da je ,,odelo“ pružalo privremenu utehu, Karenin osećaj krivice, anksioznost i strah su se postepeno smanjivali. Pošto je nekoliko meseci provela bez privlačenja nečije pažnje, ta osećanja bivala su zamenjivana osećanjima usamljenosti 106

L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

i poraženosti usled morbidne gojaznosti. Tada je ponovo počinjalo vrzino kolo gojenja i mrsavljenja. Bio je to rat između psihološkog dobitka u vidu osećanja bezbednosti i rasterećenosti od akutnih anksioznosti povezanih s muškom pažnjom i prolaznog, ali snažnog osećanja daje nešto postigla, koje se javljalo u ranim fazama mršavljenja. Cim je identifikovala psihološki dobitak koji je proizlazio iz njenog sabotiranja same sebe, Karen je bila u stanju da počne da se hvata u koštac s istinskim problemom. Uspela je da prekine zlokobni krug. Imajte na umu da je Karenin sistem dobitka bio prilično lukav i kompleksan. Uglavnom su posredi mnogo jednostavniji sistemi. Na primer, mnogo je veća grupa gojaznih osoba koje previše jedu prosto zbog prijatnog osećanja koje im donosi uzimanje hrane: ona je ukusna. Za njih, čulna gratifikacija u vidu jela nadjačava zadovoljstvo koje bi im donosila idealna telesna težina. Zatim, u zavisnosti od ličnosti, hrana služi brojnim drugim svrhama; sJavlju, iečenju, ubJažavanju usamJjenosti, društvenom ,,podmazivanju“ ili prijatnoj zabavi. Drugim rečima, korist ne mora da bude samo unošenje hrane već sekundarni dobitak koji proističe iz čina jela. Ponašanje koje želite da eliminišete može da bude prejedanje ili nešto sasvim drugo. Poenta je u tome što, da biste analizirali zasto se ponašate na određeni način, morate da odredite dobitke koji izazivaju i održavaju to ponašanje. Dobitak može i ne mora da bude očigledan. Dobitke mogu da predstavljaju zdravi rezultati ili pak izopačeni i čak odvratni, ali ljudi se dosledno drže nekog ponašanja isldjučivo onda kada od njega imaju neku korist, i u onom obliku koji smatraju pozitivnim. Prema tome, morate da mnogo ozbiljnije razmislite o identifikovanju tog ponašanja, misli ili izbora koje želite da eliminišete. Zatim se zapitajte: „Sta ovim dobijam? Kakav je moj dobitak, zdrav ili nekakav drugačiji?" Kad identifikujete rezultate koje dobijate, možete da naciljate da promenite te posledice svog ponašanja.

107

Z i v o t n e s tr a te g ije

Zadatak br. 6: LJzmimo sada tajm-aut i pozabavimo se osobenostima vašeg života. 7.amoliću vas da otvorite svoju svešČicu i sastavite spisa\ od pet najupornijih negativnih obrazaca ponašanja ili životnih situacija hpje vas najviše frustriraju. Dajte detaljan opis svake stavke. 7a svaku pojedinu stavku, identifikujte i specifično ponaŠanje; opišite obrazac i pokušajte da nađete reči kpjima biste prikpzali stepen njegovog intenziteta. Zatim napišite i dve ili tri rečenice kpjima objašnjavate zbog čega navedeno ponašanje ili situaciju smatrate negativnim. Sledeći deo je ujedno i najteži: za svakp od pet stavfi, dajte sve od sebe da analizirate, identifikujete i napišete ,,kprist“ kpja pothranjuje i održava taj negativni obrazac ponašanja. Da bih vam pomogao da počnete, dozvolite mi da podvučem možda najšire kategorije koristi, odnosno dobitaka koji nisu novčane prirode, budući da oni najverovatnije barem doprinose vašem ponašanju. Setite se, već sam rekao da ljudi najviše čeznu da budu prihvaćeni. Ono čega se svi najviše pribojavaju jeste odbijanje. Nemojte se hvatati za reči koje sam upotrebio. Na primer, možda ste u iskušenju da se ne složite sa mnom, zato što mislite da ljudi najviše čeznu da budu uspešni, a da se najviše pribojavaju neuspeha. Međutim, ako načas zastanete i razmislite o tome, biti uspešan znači da drugi prihvataju i priznaju ono što radite. Ako nemate uspeha, to može da znači samo da vas je svet na neki način odbio, da je odbacio vas i ono što imate da ponudite. Prema tome, počinjući da procenjujete na kojim dobicima zasnivate svoje ponašanje, znajte da je vaša najveća potreba da ljudi s kojima se susrećete prihvataju ono što u datom trenutku imate da im ponudite. Vodite računa o mogućnosti da je vaše ponašanje vođeno strahom od odbacivanja. Kao što smo videli, strah može da hude toliko jak da činite gotovo sve ne biste li ga izbegli. Lakše je ne menjati se. Lakše je ne pokušavati ništa novo. Lakše je ne dovoditi sebe u opasnost i rizikovati da budete odbijeni. Zato se zapitajte, za svako nekonstruktivno, nepromenljivo i potuljeno ponašanje koje identifikujete: ,,Da li je dobitak uteha koja proiz108

Ljudi rade ono što uspeva

lazi iz izbegavanja rizika i straha od odbacivanja? Da li je dobitak jednostavno ’lakše je ne’?“ Zauzimajući liniju manjeg otpora, nagrađujete sebe prividnim zadovoljstvom i izbegavanjem anksioznosti koja potiče od posezanja za nečim drugim. Ovim sabotiranjem sebe detaljnije ćemo se pozabaviti kad budemo govorili o zonama zadovoljstva u narednom poglavlju. Zasada prihvatite da je za vas često dobitak to što se osećate bezbedni kad ne pokušavate da se menjate, kao i da se osećate ugroženi onda kad to pokušavate. Drugi element koji bi trebalo da razmotrite prilikom analiziranja ,,koristi“ u vašem životu jeste privlačnost trenutne u odnosu na odloženu gratifikaciju. Amerikanci kao društvo nisu baš dobri u odlaganju svoje gratifikacije. Restorani brze hrane, non-stop prodavnice i gotova jela potkrepljuju činjenicu da smo naučili sebe da želimo ono što želimo kada to želimo. Naš zahtev za trenutnom gratifikacijom stvara apetit za malim dobitkom koji sledi odmah, radije nego za velikim koji dolazi kasniicTo objašnjava zašto se subotom ujutru radije izležavate umesto da ustante i odete da džogirate. Izležavanje vam prija ovog trenutka, dok bi džogiranje moglo da vam produži život za dvadeset ili trideset godina. To će biti lepo za dvadeset ili trideset godina, ali vama danas prija izležavanje. Imao sam drugova u srednjoj Školi koji su posle mature poželeli nova kola, i to odmah. Posledica toga bila je da su se zapošljavali kao nekvalifikovani radnici, jer su samo tako mogli da otplaćuju kredit za kola; dobili su svoju trenutnu gratiftkaciju. Mi ostali smo rešili da upišemo fakultet, radije nego da se zaposlimo i upadnemo u dugove koji nam ne bi dozvolili da napustimo posao. Neki su odabrali trenutnu gratifikaciju u vidu novih kola; drugi su odabrali odloženu gratiftkaciju u vidu boljeg životnog standarda na duge staze. Birajući ponašanje, birate i posledice. ,,Trenutno“ ublažavanje bolova ili ,,trenutno“ požnjevena nagrada imaju krajnje snažan uticaj. Ovo su stvari o kojima bi trebalo da razmišljate dok identifikujete i zapisujete svoje dobitke. Nemojte se frustrirati. Ne109

Z i v o t n e s tra te g ije

mojte se predavati. Mora biti da vam vaše negativno ponašanje donosi znatnu korist, ili se ne biste tako ponašali. Pomisao da bi određeni obrazac ponašanja mogao da „radi za vas“ toliko je niska da ćete se vi ponašati bukvalno kao da ste slepi, samo da je ne biste videli. To, naravno, znači da ga nikad nećete razrešiti. U tome, možda, leži i najveća opasnost za vas. Nema nikakve sumnje da sistem dobitaka koji konstruišemo u svom životu može da bude zamršen, lepljiv i zavojit poput paukove mreže. Međutim, ako se tvrdoglavo držite nekog obrasca samodestruktivnog ili frustrirajućeg ponašanja, rasplitanje te mreže ne samo da vredi truda već je i suštinski važno ako hoćete da dobijete ono što želite i što vam je potrebno. Ne možete da uživate u spokojnom i konstruktivnom životu ako imate konkurentne „programe rada“, pri čemu jedan deo vas služi jednog gospodara, a drugi drugog. S jedne strane, na primer, možda želite da u životu učestvujete bez ostatka, uživajući u druženju s drugima (društveni dobitak); s druge strane, možda želite da izbegnete bol koji bi vam nanelo eventualno odbacivanje (psihološki dobitak). Ova tenzija između dve postave dobitaka koje se nadmeću može da vas izluđuje ili, u najmanju ruku, drži u stanju konstantnog unutrašnjeg konflikta i nemira. Od dobitaka, naročito onih koji ublažavaju ili vam omogućavaju da izbegnete ozbiljan bol, kao i onih koji umanjuju strah i anksioznost usled potencijalnog bola, možete da budete zavisni kao od najjačeg narkotika. Prema tome, strah od mogućeg ishoda postaje najjači mogući agens. Ovo vam kažem da bih vas uveo u stanje najveće pripravnosti. Ako ste kontrolisani na takav način, taj strah može da vas učini zatvorenikom i uništi vam život. Dobitak u vidu bekstva od bola izbegavanjem problema može tako da vas zavede, a strah od mogućeg toliko da zadominira vama da počinjete da hodate kroz život kao zombi, zahvalni na obamrlosti. Hoću da shvatite da dobici mogu toliko da vas kontrolišu da bivate potpuno obuzeti njima. Mada mreža dobitaka može da bude vrlo složena, ipak imate svoju „zvezdu vodilju“, da vas vodi i usmerava vašu pažnju na 110

L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

ono što se zaista dešava. Vaša „zvezda vodilja“ koju uvek morate da imate na umu jeste: Bez obzira na logiku, ako uporno radim isto, znači da time nešto dobijam. Neću da se zavaravam da nije tako. Ako tražim, naći ću taj dobitak, jer on je tu negde. Nisu samo neki vidovi mog ponašanja oni koji mi donose dobitak; donose ga svi, sve vreme. Ja nisam izuzetak, jer izuzetka nema. Ukoliko vam je ova istina uvek pred očima, nastavićete da se približavate odgovoru. Pronađite dobitak i moći ćete svesno da ga „otkačite". Ne uspete li da ga identifikujete, ostajete marioneta koju kontroliše neka nepoznata osoba ili stvar. Kad sam na jednom od svojih seminara, pre desetak godina, prvi put sreo Bila i Deniz, izgledali su kao prototip srećnog, mladog, imućnog para: puni energije, inteligentni, naizgled su upravljali sopsfvenim životom, bez imalo sumnje u to ko drži dizgine u rukama. Oboje su bili atraktivni, zdravi, atletski građeni i veoma zaljubljeni. Izgledalo jejda imaju sve. A onda sam upoznao i njihovu kćerkicu Megan. Cetiri godine stara, rođena s brojnim urođenim manama, Megan nije mogla da hoda, govori niti gestikulira. Činilo se nemoguće da tako malo stvorenje može da bude pogođeno tako ogromnom nemoći. Sam pogled na to detešce sa zečjom usnom i ozbiljnim oboljenjem neurološkog sistema i kardiopulmonarnom deficijencijom parao je srce. Njene oči bile su pune nade, njeno srce puno hrabrosti, ali njeno telo nije htelo da sarađuje. Tokom sledećih nekoliko godina, dok se stanje njihove kćerkice iz dana u dan sve više pogoršavalo, gledao sam kako nas njeni roditelji uče sve o ljubavi, predanosti i požrtvovanju. Nikad se ne žaleći, nikad umorni, davali su sve od sebe da svet podese prema toj dragocenoj maloj duši koja je čilela. Bil i Deniz bili su, u najmanju ruku, prava inspiracija. 111

Z i v o t n e s tra te g ije

Odlučivši da ne riskiraju nove genetske anomalije, predali su molbu za usvajanje, radije nego da donesu na svet drugo dete. Bog im se osmehnuo u rekordno kratkom roku, poklonivši im zdravog i živahnog sinčića. Džefri je imao kosu boje peska, krupne zelene oči i snažnu telesnu konstituciju. Bio je san koji se ostvario. Cim je bio dovoljno star da razume, Bil i Deniz su mu objasnili sve o njegovoj sestri. S obzirom na Meganine krajnje ograničene veštine komunikacije, bliskost koja se rodila između to dvoje dece bila je zapanjujuća. Odmah su se vezali i izgledalo je da se veoma lepo razumeju. Do svoje osme godine Megan je već imala nekoliko upala pluća. Međutim, ova poslednja nije izgledala ni zvučala nimalo dobro. Oduzimala joj je energiju, a majušna devojčica u invalidskim kolicima kao da je venula. Lekar je rekao da je pitanje vremena kad će da krene nabolje, jer antibiotici i lekovi protiv virusa čine svoje. Deniz ipak nije poverovala u to. Majke kao da znaju kada su ovakve stvari posredi, a njeni materinski instinkti su joj govorili da je ova kriza gora od svih prethodnih. Rekla mi je da je Megan delovala iscrpljeno. Kao da se umorila vodeći užasnu, tešku bitku koju je predstavljao njen život. I mada su tata, deke i bake bili puni nade i optimizma, mama je ostajala budna, nemo gledajući, nemo znajući. Meganino propadanje počelo je usred jedne hladne zimske noći i bilo je neverovatno naglo: otežano disanje zahtevalo je hitan odlazak u bolnicu, gde je ubrzo izgubila svest i bila priključena na aparat za veštačko disanje. Trenutak odluke došao je, činilo se, iznenada. Mašine koje su zamenjivale Meganino srce i pluća samo su odlagale neizbežno. Izmučeno detinje lišce jasno je pokazivalo da bi produžavanje tog napaćenog života bilo sebično i okrutno. Tišina koja je usledila nakon isključivanja mašina bila je zaglušujuća. Megan je otišla tiho. Nije se začula nikakva dramatična muzika; nije bilo filmskog završetka i nade u srećnija vremena; samo bezlična soba i dvoje strašno samih roditelja. 112

L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

Mada sam posle Meganine smrti ostao u kontaktu s Bilom i Deniz, nekoliko meseci se nismo videli, da bih ih potom neočekivano sreo u grupi za podršku roditeljima koji su izgubili dete. Ono dvoje energičnih i inteligentnih ljudi punih života koje sam znao više nije postojalo; ostale su samo njihove prazne ljušture. Pored bola zbog gubitka voljene kćerke, oni su bili strahovito ljuti, jedno na drugo i svako na sebe, zbog ,,neuspeha“ koji su pokazali kao roditelji. Oboje su kritikovali ono drugo zbog toga što su bili hladni, daleki i emotivno nedostupni Džefriju, kome je tada bilo pet godina. Cinilo se kao da su se posle Meganine smrti Bil i Deniz i fizički i emotivno udaljili od svog sina. Bližio se Božić. Mada su oboje roditelja priznavali da je Džefri čekao predstojeći praznik s uzbuđenjem i bezazlenošću svojstvenoj samo deci, otvoreno su mi rekli da u njihovoj kući nema jelke, nema ukrasa, nema božićnih pesama i nema radosti. Džefri je živeo u svetu lišenom osećanja, uz roditelje u koje se uzdao, a koji su ga navodili da se pita šta li je zgrešio. Naposletku, Bil i Deniz su priznali da izbegavaju Džefrijevu blizinu. Mada su mrzeli sebe zbog toga što mu uskraćuju ljubav i utehu, priznavali su da su mu postali daleki, hladni i totalno emocionalno odsutni. Oboje su bili gotovo ludi od krivice i zbunjeni zbog toga što svesno povređuju svog malog sina. Shvatali su da obmanjuju Džefrija u ključnom periodu njegovog života, terajući ga da plaća za grehove koje nije počinio. Oboje su izrazili spremnost da daju ili učine bilo šta, samo da još jednom osete slobodu da poklone ljubav i nežnost detetu koje im je ostalo. Možete da zamislite koje sam im pitanje postavio: „Ako toliko mrzite to što radite Džefriju, zašto ste onda tako tvrdoglavo uporni u tome?“ Njihovi odgovori bili su gomila racionalizacija i opravdanja, ali, u osnovi, sve se svodilo na ,,ne znam“. Iskreno su želeli da se otrgnu od tog obrasca; imali su istinsku želju da se posvete Džefriju; ali kao da nijedno od njih to nije moglo, niti je čak moglo da objasni tu svoju nemoć. Besneli su jedno na drugo bez ikakvog vidljivog razloga i sistematski su uskraćivali jedno drugom 113

Z i v o t n e s tra te g ije

onu ljubav, poverenje i prijateljstvo koji mogu da postoje samo među osobama koje spaja duboka intimnost. Rekli su da gotovo nikada ne govore o Megan i da se odupiru kada drugi pokušavaju da ih navedu na to. Pretpostavljam da njihovu situaciju analizirate isto onako kako sam ja to činio. Posredi nije bio nikakav banalan odgovor u smislu da su zamerali Džefriju što je on živ, dok je jadna Megan mrtva. Bilo je to nešto mnogo dublje i mnogo podmuklije. Primenjujući ovaj životni zakon, morate da pretpostavite da su ovi roditelji mnogo dobijali time što su Džefriju uskraćivali svoju ljubav. Možete zaključiti i da je dobitak morao biti neverovatno snažan da bi prevazišao njihovu prirodnu tendenciju da mu pruže ljubav i pažnju. Međutim, kako išta može da pojačava ovako užasno ponašanje? Kako iko može da kaže da je udaljavanje od nedužnog deteta ,,uspevalo“ za ove roditelje? Pa ipak, to je upravo ono što ja govorim. Ljudi rade ono što uspeva. Da njihovo ponašanje nije na određenom nivou generisalo dobitak, Bil i Deniz ga ne bi ponavljali. Tek kad su ,,ukapirali“ počeli su da ga prevazilaze. Kao što sam već rekao, ima nečega hipnotišućeg i zavisničkog u izbegavanju bola. Kažu da „umor od svih nas pravi kukavice"; isto važi i za duboku emocionalnu patnju. Nimalo ne iznenađuje što Bil i Deniz nisu mogli ni da počnu da shvataju da je njihovo ponašanje prema Džefriju poticalo odatle što su imali koristi od toga. Pomisao da radi sopstvenog dobitka žrtvuju srce svog deteta nanosila im je gotovo fizički bol. Stoga su se u početku svađali sa mnom. Glasno su se opirali osećanju da su sitni i sebični ljudi zbog toga što su, u suštini, zlostavljali svoje dete zanemarujući ga. Bila je to ružna, veoma ružna istina, čije je izbegavanje takođe donosilo korist. Međutim, usredsređivanjem na istinu i pomeranjem u pravcu pretpostavke da, ma koliko se to činilo nelogično, njihovo ponašanje mora da im koristi, složili smo se da ono sigurno uspeva, inače se oni ne bi tako ponašali. Naposletku su ipak našli objašnjenje za tako nedolično ponašanje. 114

L ju d i r a d e o n o š to u s p e v a

Danas će vam Bil i Deniz reći da su bol i patnja koje im je doneo gubitak Megan bili tako razorni da su ih zaplašili do srži kostiju. Možda zbog njene bespomoćnosti, ovo dvoje roditđja punih ljubavi zbližilo se sa svojom kćerkicom više nego što je to normalno. Ta preterana ljubav, još više intenzivirana svešću o tome da Megan ne predstoji dug život, dovela ih je dotle da su oboje udariii glavom u emocionalni zid. Gubitak njihove kćerke bilo je nešto za šta su bili potpuno nepripremljeni, iako je ta izvesnost stalno visila u vazduhu. U tim užasnim danima malo lm je toga dopiralo do mozga, ali jedno su znali: preživeti su mogli jedino ako bol prestane. Danas će vam reći da ih je mučio parališući strah da ikada više u toj meri vole nekog ili nešto i tako se ponovo izlože mogućnosti da pate zbog gubitka. Potpuno nesvesno, udaljili su se od Džefrija jer nisu mogli da dozvole sebi da ponovo budu ranjivi, da budu izloženi patnji koju, ako bi se desila, ne bi mogli da izdrže. Ljubav prema Megan i njeno gubljenje potpuno su ih ispraznili. Nisu mogli ni da zamisle da su u stanju da ponovo tako osećaju i daju od sebe. Kad god bi dopustili Džefriju da im se približi, ista ona ljubav, toplina i davanje koji su srce svake zdrave porodice samo su užasavali ovaj mladi par. Naposletku, poslednji put kad su osećali te emocije desilo se nešto najstrašnije na svetu. Stoga im je izbegavanje te vrste emocionaine povezanosti, tog davanja i primanja, pružalo osećaj zaštićenosti. Dobitak se sastojao u bezbednosti i bekstvu od bola, straha i anksioznosti. Bila je to emocionalna anestezija. Setite se da se ničega ne bojimo kao odbacivanja. Odlazak male Megan bilo je najstrašnije odbacivanje koje se može zamisliti. Kao što se tako često dešava, od detinjstva pa nadalje, babaroga nestaje čim upalite svetlo. Kad se suprotstavite demonima, oni se smanje i pobegnu. Cim su smogli hrabrosti da priznaju sebi postojanje suptilnog mehanizma sopstvenog samoodržanja, Bil i Deniz su počeli da analiziraju svoj problem do tančina. Od bolesnog dobitka ostao je samo bol. Našli su svoj put povratka do Džefrija. Danas su oni jedna srećna i uspešna porodica puna 115

Z i v o t n e s tra te g ije

ljubavi, davanja, zajedništva i poverenja. Budući da njihovo izbegavanje više nije uspevalo, odustali su od njega. Očigledno pitanje za vas je: ,,Da li vas neke nevidljive niti vezuju za onaj osećaj sigurnosti koji proističe iz izbegavanja bola i opasnosti od intimnosti, neuspeha, naprosto od življenja?“ Ako ono što od života želite niste dobili niti to pokušavate, bilo bi možda dobro da pogledate prema svojoj „zvezdi vodilji“ i shvatite šta je to zbog čega ste nasukani i nikako da zaplovite. Suština svega: Svoje ponašanje oblikujete prema koristi koju vam ono donosi u životu. Pronađite koristi i preuzmite kontrolu nad njima i kontrolisaćete ponašanje, svoje i tuđe. Ako - i samo ako - shvatite i usvojite ovaj koncept, vaša lična kontrola će se dramatično povećati.

116

Poglavlje 5

NE MOŽETE D A IZM EN ITE O N O ŠTO NE PRIZNAJETE Imčmo ih. Cen. Džordž A . Kaster, u trenutku kada je bio napadnut ko d L itl Bighorna, 1 8 7 6 .

Zivotni zakon br. 4: Ne možete da izmenite ono što ne priznajete Spustite se na zemlju u pogledu svog života Vasai svihstrategija: koji imaju veze s njim. Recite iskreno šta u vašem

životu ne funkcioniše. Prestanite da se izgovarate i počnite da dobijate rezultate. Možda se ovaj zakon čini očiglednijim od svih ostalih. U izvesnoj meri, on to i jeste. Ako niste spremni da priznate misao, okolnost, problem, stanje, ponašanje ili emociju - ako nećete da prihvatite svoju ulogu u situaciji - onda je ne možete i nećete promeniti. Odbijate li da priznate sopstveno destruktivno ponašanje, ono će se ne samo nastaviti već će dobiti i dodatni impuls, postaće još dublje usađeno u habitualne obrasce vašeg života i sve otpornije na promene. Zamislite da vas vaš lekar pita da li imate vrtoglavice, a vi mu, umesto da priznate da ih imate, odgovorite: ,,Ne, nemam ih.“ Sta će se dogoditi? Lekar neće moći da se pozabavi pravim problemom, a vi ćete i dalje imati vrtoglavice. Možda će vam lečiti žulj na nozi ili bol u laktu, ali zato što ste ga slagali, možda 117

Z i v o t n e s t r a te g ije

se nikada neće latiti rešavanja pravog problema. Pošto pretpostavlja da vam je stalo da se osećate bolje, lekar veruje da ćete mu reći koje probleme imate, kako bi znao u kom pravcu da usredsredi svoje napore. Vrlo verovatno verujete da na sličan način možete da se oslonite na sebe. Kao što su postupci lekara zavisni od vaše iskrenosti, tako i vi sami zavisite od toga koliko ćete biti iskreni prema sebi. Međutim, kao što smo videli kod Zivotnog zakona br.3, možda imate dve različite, konkuretne agende. Ukoliko, poričući postojanje problema, žanjete trenutnu korist koju vam donosi izbegavanje bolne teme, tada ste sve samo ne pouzdan davalac informacija. Ako se nadate pobedničkoj životnoj strategiji, morate da budete iskreni u pogledu toga gde se trenutno nalazi vaš život. Veza između precizne spoznaje gde se vaš život trenutno nalazi i gde biste želeli da bude trebalo bi da bude očigledna. Pretpostavimo da ste tamo negde, skitate Amerikom, i pozivate me telefonom i pitate: „Kako da stignem do Toleda?“ Moje prvo pitanje bi, naravno, bilo: „Gde se trenutno nalazite?" ]asno je, ako mi kažete da se nalazite u Kaliforniji, daću vam drugačija upiutstva nego što bih vam dao da ste me pozvali iz Severne Karoline. Isto važi i za instrukcije koje mogu da vam dam u pogledu unošenja promena u vaš život: kažete li mi, na primer, da je vaš brak u totalnom haosu i da ste pred razvodom, prići ću situaciji sasvim drugačije nego što bih to uradio da ste mi rekli da je s vašim brakom sve u redu. Kažete li mi da se psihički, emocionalno i fizički davite u močvari samosažaljenja, daću vam sasvim drugačija uputstva za promene nego što bih vam dao da ste mi rekli da imate odličnu samodisciplinu i u potpunosti kontrolišete svoje lične stvari. Isto tako, ako lažete sebe u pogledu bilo koje dimenzije svog života, možete u toj meri da iskrivite kompletnu sliku da će inače zđrava strategija biti ugrožena. Morate biti živo svesni da sebe možete da lažete na dva načina: možete namerno pogrešno prikazivati istinu ili sebe slagati na osnovu greške ili omaške. Propustiti da kažete sebi šta je posredi opasno je koliko i pogrešno prikazivati o čemu je reč. 118

N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š to n e p r iz n a je t e

Prema tome, morate da smognete snage i hrabrosti da postavite sebi neka teška pitanja i na njih date realne odgovore. Moguće je da ovog časa mislite: „File, pojma nemam ni koja pitanja da postavim sebi da bih ’pogodio u metu’, da i ne pominjem odgovore." To je okej; uradićemo to zajedno, čim budete imali ono što vam je potrebno da biste to izveli na pravi način. Poenta je u tome da morate da budete spremni da dopustite preispitivanje, istraživanje i osporavanje svakog uverenja, stava i obrasca koji čine vaš život. Kad govorimo o istini, morate da budete spremni da iskreno procenite svoja uverenja, stavove i obrasce u odnosu na tu istinu. Ne možete sebi da pružite luksuz defanzivnosti, kao ni luksuz laganja i poricanja. Poricanje je, konačno, ono što ubija snove. Ono ubija nadu. Ubija sve ono što je moglo da bude stvarna šansa da prevaziđete problem, samo da ste na vreme potražili reŠenje. Poricanje može da vas ubije, i to sasvim doslovno. Ne kažem ovo da bih zvučao dramatično; kažem zato što je istina. Viđam efekte poricanja u gotovo svim krugovima društva, a kladim se da ih viđate i vi. Vreme je da se pozabavite poricanjem u sopstvenom životu. Počnimo konstatacijom da u svim ljudskim bićima postoji mehanizam za samozaštitu koji se retko pominje, a kojeg oni koji se bave bihevioralnim naukama nazivaju „perceptivnom zaštitom"*. Perceptivna zaštita je mehanizam koji nas štiti od iskustava koja naš um, na izvesnom nivou, svrstava u kategoriju stvari s kojima ne možemo da izađemo na kraj ili s kojima ne želimo da se suočimo. Možda ste nekad čuli za taj mehanizam, ali pod nazivima ,,humana“ ili „selektivna amnezija". Njeno dejstvo se ispoljava u izuzetno traumatičnim situacijama. Tokom godina sam se profesionalno bavio mnogim ljudima koji su prisustvovali smrti ili sakaćenju svoje dece ili drugih članova porodice, da bi taj događaj potom bio potpuno izbrisan iz njihovog pamćenja. Radio sam i s onima koji su preživeli strahovite nesreće, ljudima koji su pri punoj svesti zadobili užasne opekotine, ostali * Percepcija (lat.) opažanje, opažaj (prim. prev.).

119

Zivotne strategije

bez ekstremiteta ili bili teško povređeni. Oni takođe, hvala Bogu, nisu mogli svesno da se sete agonije koju su neosporno doživeli. U takvim okolnostima, fenomen perceptivne zaštite možemo da posmatramo samo kao dar od Boga. Međutim, kada je posredi većina stvari u životu, koliko god vi tanku palačinku ispekli, ona uvek ima dve strane. Perceptivna zaštita ne funkcioniše uvek za vaše dobro. Ona nije ograničena na to da se ponaša kao samozaštitni mehanizam u izrazito traumatičnim situacijama. Skrećem vam pažnju na ovu činjenicu zato što, kao što kaže ovaj zakon, svestan napor da neutralizujete ili kontrolišete neko stanje možete da učinite isključivo onda kad priznate postojanje tog stanja. Ukoliko neka prirodna karakterna crta radi protiv te iskrenosti prema samom sebi, to morate da znate. Perceptivna zaštita je svakodnevno aktivna u vašem životu. Ona može da vas spreči - i sprečava vas —da vidite stvari koje jednostavno ne želite da budu istina.fMoguće je i da vas u brojnim situacijama sprečava da primetite znake upozorenja koji bi vas, da ste ih videli, mogli podstaći da preduzmete važne i blagovremene korake u pravcu izlaženja na kraj s konkretnim problemom. Možda vam taj mehanizam ne dozvoljava da vidite da gubite naklonost svogšefa. Možda vas čini slepim za očigledno propadanje veze koja vam je veoma važna, zbog čega se još više udaljavate od drage osobe, a šteta se samo povećava. Perceptivna zaštita može da vas spreči da opazite znake ozbiljne bolesti koja bi se, da je lečenje započeto na vreme, mogla ograničiti ili izlečiti. Takođe, može vam ne dozvoiiti da vidite znake upozorenja nekog od vidova negativnog ponašanja kod vaše dece, kao što su depresija, zloupotreba droge ili alkohola ili opšte otuđenje od spoljnog sveta. Kao student diplomac, reprodukovao sam studiju perceptivne zaštite koju je nekoliko godina ranije osmislio psiholog mnogo kreativniji od mene. U svojoj verziji studije, poslužio sam se veoma sofisticiranim dijaprojektorom pomoću kojeg sam nekolicini ispitanika prikazivao određene pojmove koji su služili kao stimulansi. Dijaprojektor je mogao da se podesi tako da se pojedini pojmovi zadržavaju na ekranu tačno određeno vreme. 120

N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š t o n e p r iz n a je t e

Clanovi mog tima mogli su da podese da se pojmovi pojave samo na delić sekunde ili da se zadrže beskonačno dugo. U ovom slučaju, moje ispitanike činila je zanosna grupa vrlo konzervativnih vremešnih gospođa iz lokalne baptističke crkve. Pre no što smo zamolili dame da pogledaju naše slajdove, prikačili smo im za slepoočnice i podlaktice vrlo sofisticiranu opremu tipa poligrafa, dizajniranu tako da beleži i najminimalnije fiziološke promene. Zatim smo im prikazali seriju pojmova - stimulansa koji su rangirali od totalno bezazlenih, kao što su hrast ili poštanska kpčija, pa sve do krajnje ,,žestokih“ reči koje ovde, iz razloga dobrog ukusa, neću navoditi. Kad su se pojavljivali pojmovi kao što su hrast ili počtanska kpčija, makar i na iznenađujuće kratko vreme, ove žene su ih nepogrešivo opažale i prijavljivale. Međutim, njihova efikasnost je umnogome opadala kada su posredi bili neprijatni i uvredljivi pojmovi, čak i onda kad su na ekranu ostajali mnogo duže od onih bezazlenih. Njihova perceptivna zaštita ih je jednostavno sprečavala da vide te pojmove. Međutim, mada nisu mogle da prijave da su videle te reči, niti su i najmanjim znakom pokazale da se osećaju nelagodno, aparat za očitavanje je pokazivao porast temperature kože, skok pulsa i pojačanje svih ostalih indikatora stresa. Bilo je jasno da su podsvesno priznavaje ono što njihov svesni um nije mogao ili nije hteo i da je njihov organizam to video i reagovao. Prema tome, mehanizam perceptivne zašdte je, s jedne strane, zaštitio svesni sistem vrednosti i uverenja ovih gospođa; s druge strane, stvorio je i veliku rupu u njihovom pogledu na svet. Vaša perceptivna zaštita ima isti takav efekat na vas. Kad svetgledate kao cenzurisano pismo iz kojeg je izbrisano 50 odsto reči, živite u fantaziji. Ako vas ovo ne plaši i ne navodi da razmišljate o tome šta sve propuštate zato što vas to ,,nešto“ uznemirava, rekao bih da je vaša perceptivna zaštita na delu i dok ovo čitate. Ono što ne vidite ne mora da bude nekoliko vulgarnih reči, već stvari od mnogo veće važnosti. Vaša „slepa mrlja“ može sadržavati upravo one stvari iz vašeg života koje bi najviše trebalo da vidite. Zastrašujuća pomisao. 121

Z i v o t n e s tra te g ije

Poricanje i mehanizam perceptivne zaštite koji leži u njegovoj osnovi prepliću se s vašim životom na više načina nego što možete da zamislite. Problemi s vremenom ne postaju lakši. Ne možete da izmenite ono što ne priznajete. A ono što ne priznajete samo se pogoršava, sve dok ga ne priznate. Tokom svoje karijere imao sam tu privilegiju da budem profesionalno angažovan u oblasti vazduhoplovstva - mojoj mladalačkoj ljubavi - kao savetnik za ljudski faktor u nekoliko civilnih vazduhovplovnih kompanija. Kao što patolog ili islednik vrše autopsiju preminulog da bi utvrdili fizički uzrok smrti, poziva se i stručnjak za ljudski faktor da posle tragičnih avio-udesa vrši psihološku autopsiju: to jest, da rekonstruiše psihološke okolnosti koje su dovele do katastrofe. Ovu funkciju sam obavljao na mestima udesa širom sveta. Sredstva pomoću kojih sam vršio svoju vrstu autopsije bila su crna kutija koja beleži razgovor koji se tokom poslednjih trideset minuta leta odvijao u kokpitu i kutija koja sadrži tehnicke podatke, to jest kritička očitavanja instrumenata do trenutka udara. Takođe sam uzduž i popreko prečešljavao prošlost Članova posade, da bih odredio da li su neki raniji događaju doprineli nesreći, i proučavao izjave očevidaca i preživelih. Mada je posredi, po opštem priznanju, morbidan i često uznemiravajući posao, pružio mi je jedinstvenu priliku da čujem i saznam o načinu rešavanja problema, ponašanju u kriznim trenucima, komandovanju i psihičko-emocionalnom funkcionisanju u najekstremnijim psihološkim uslovima. Naučio me je, takođe, i kolika je snaga poricanja. Bilo je minut posle ponoći. Vreme je biio vedro, a vidljivost oko pet milja. Avion na liniji 427, sa više od dve stotine putnika od kojih su polovinu činili Amerikanci, trebalo je svakog časa da sleti na aerodrom u istočnoevropskoj zemlji koja se tek odskora biia otvorila prema slobodnom svetu. Kapetan Malen i prvi oficir Holeman prvi put su leteli zajedno. Kao pomoć u navigaciji koristili su uobičajeni radio-far, ali su se istovremeno više nego obično oslanjali na uputstva sa zemlje, budući da je navigacioni 122

N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š to n e p r iz n a je t e

sistem u toj zaostaloj zemlji mogao biti nepouzdan. Tokom priprema za sletanje i spuštanja ispod 10.000 stopa, u kokpitu, kao što nalažu pravila, nije bilo suvišnog razgovora. Sve se odvijalo po planu. Aerodrom se nalazio na severnom kraju duguljaste doline široke svega devet milja. Snegom pokrivene planine visoke preko 12.000 stopa* pružale su se duž obeju strana doline. Kada je avion pravilno usmeren za pristup, instrumenti bi trebalo da pokazuju da se aerodrom nalazi ,,na dvanaest sati“, to jest, u pravcu severa —pravo ispred letelice. Može da se uključi automatski pilot, što je u ovom slučaju i bilo učinjeno. Međutim, kad se avion spustio na 8000 stopa, a posada čekala na odobrenje za dalje spuštanje, instrumenti su jasno pokazali da se aerodrom nalazi levo, ,,na deset sati“. Ovo što sledi je deo snimka razgovora koji se vodio u kokpitu, zabeleženog u crnoj kutiji: 00:01:14

0 0 : 01:20

00:01:32

00:01:48

P.O.: (govoreći o tome da instrumentpo\aztijeda se aerodrom nalazi levo umestopravo napred) „Sta se dešava s ovim?“ Kap.: ,,Ne znam, ali nastavimo po kursu i ispraviće se. Samo nastavimo.“ P.O.: „Proverio sam ovo čudo, i dalje nije kako treba. Koliko se sećam, kod početne provere bilo je sve u redu.“ (Kapetan ne odgovara.) (Upozadini, čuje se glas stjuardese koja putnicima izdaje poslednja uputstva pred sletanje i zahvaljuje im što su leteli avionom njihove jompamje. “ PO.: ,,Ne shvatam - ovo čudo ne valja - čekaj, čekaj —ovo nije —kaže aerodrom je tamo. Zašto smo onda usmereni na 060 stepeni (severoistok)? Je li i to greška - i to nije u redu?“

* Oko 3700 metara (prim. prev.).

123

Z i v o t n e s tr a te g ije

00:01:54

00 : 02:00

00:02:05

00:02:23 00:02:26

00:02:27

Toranj: „Let 427, odobreno vam je sletanje na pistu 35R, vetar 355 duva brzinom od 10 čvorova. Visinomer 30,06.“ P.O.: „Letu 427 odobreno sletanje - hmmm odobrenje za 35R —aha —35R.“ Kap.: „Evo, centrirao sam ga. Nisam, ne znam šta —ulevo, ulevo, idemo pravo prema aerodromu. Aha, odobreno nam je sletanje. Počni, počni - ne, stani. Ovo jednostavno nije - “ P.O.: „Gledaj pravo. Možda bi trebalo da - “ Alarmni sistem u slučaju nepredviđenog približavanja tlu: „Bip, bip, penjite se. Tlo. Penjite se. Tlo. Bip, bip.“ v Kap.: „Sta kog - penji ga! Penji ga odmah. Pe —“ (zvut{ udara)

Poslednje što se čuje jeste zvuk udara aviona na liniji 427 u liticu planine visoke 12.000 stopa. Otkrivanje tehničkih detalja tragedije išlo je prilično lako. Ušavši u vazdušni prostor doline, ovi piloti su bili dosta zaposleni u kokpitu, jer su prvi put leteli na ovoj destinaciji. Preokupirani komuniciranjem preko radija i dešifrovanjem lošeg engleskog stranih kontrolora leta, nisu opazili da su za jedan stepen u sekundi skrenuli desno, zbog toga što je njihov automatski pilot bio podešen prema pogrešnim navigacionim instrukcijama. Preletali su dolinu brzinom od oko 5 milja u minutu. Budući da je dolina široka svega devet milja, svega minut je bio dovoljan da znatno skrenu s kursa, na visini nižoj od okolnih planina. Po mom mišljenju, ono što je donelo smrt ovim pilotima i dve stotine pedeset njihovih putnika bilo je poricanje. Pogledate li kako je tekao njihov razgovor, možete da vidite da je u 00:01:14 postojala indikacija da je posredi dezorijentacija, kad je prvi oficir rekao: „Sta se dešava s ovim?“ Obuka pilota putničkih 124

N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š t o n e p r iz n a je t e

aviona veoma je jasna i precizna. U slučaju da se izgubite ili dezorijentišete u planinskoj oblasti, nema nikakve rasprave o tome. Pravilo broj 1 glasi: „Penji avion, i to odmah.“ Bezbedni ste samo na velikoj visini. Neke od detalja incidenta izmenio sam, iz poštovanja prema poginulima. Ono što sam ovde izneo samo je moje mišljenje. Neko drugi će možda više naglasiti neki drugi aspekt ove nesreće. Međutim, po meni, u suštini ove tragedije nalazi se poricanje kod pilota. Da bi se izvukli iz nevolje u kojoj su se našli - i da bi njihova strategija izvlačenja bila efikasna - ovi piloti su prvo morali da priznaju sebi da su se, u stvari, izgubili. Za profesionalnog letača, to je krajnje neprijatno priznanje. Kao da kažete sebi: „Nemaš ni osnovnog pojma; ne znaš gde se nalaziš.“ Umesto da se suoče s činjenicama, umesto da se pomire s neprijatnim priznanjem, projektovali su krivicu na svoje instrumente i nastavili da se odupiru istini. Sansa da se izvuku iz tragične situacije trajala je manje od jednog minuta. Poričući istinu, ne priznajući da u stvari nemaju kontrolu, brzinom od pet milja u minutu jurili su prema direktnom sudaru s planinom. Drugačije rečeno, za pedeset suvišnih sekundi koliko su poricali postojanje različitih podataka, konzumirali su 100 odsto svoje greške. Problem su odbijali da priznaju dovoljno dugo da bi tim poricanjem odveli sebe - i dve stotine pedeset drugih ljudi —pravo u smrt. Takvo poricanje je, po mom mišljenju, ubica broj jedan u vazduhoplovstvu. Letačke posade propuštaju da blagovremeno priznaju probleme i reaguju na njih zato što jednostavno ne žele da ti problemi budu istina. Međutim, isto tako sam ubeđen da ta ljudska tendencija postoji u svim krugovima društva. Ne želimo da naši problemi budu istina, ne želimo da čujemo loše vesti, a rezultat toga je da postajemo funkcionalno gluvi za signale koji nam maltene viču na uho. Zena koja se dva puta udavala, rešena da njen drugi brak neće biti ni nalik prvom, poriče pred samom sobom da i u njemu počinju da se javljaju identični obrasci konflikta. Muž i otac, koji se ponosi svojim položajem u društvu, rešen je da očuva pred125

Z i v o t n e s t r a te g ije

stavu o srećnoj porodici i sam sebi uporno tvrdi da je sve u redu, mada svi ostali članovi porodice posećuju psihijatra. Odbijajući da priznate da nemate kontrolu nad dešavanjima, da stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu, dozvoljavate da vam iz ruku isklizne dragoceno vreme, a s njim i opcije koje ste imali. Piloti umešani u ovaj inciđent imali su manje od šezdeset sekundi da priznaju i koriguju svoj problem. Koliko vremena vi imate? Vaš život nije u toliko lošem stanju da se ne bi mogao popraviti, niti je suviše kasno da to učinite. Međutim, budite iskreni u pogledu toga čemu je potrebno popravljanje. Biti iskren znači skinuti ružičaste naočari i jasno sagledati svet i svoj život. Tako se mogu prepoznati kritične i neposredne pretnje koje se poput fatamorgane lelujaju na vašem horizontu, kao što je bila ona u kokpitu, ili identifikovati male pukotine kroz koje možda lagano ističu vaše nade i snovi. Možda se istina koju morate da prihvatite više odnosi na druge osobe u vašem životu, ali moguće je i da ima više veze s vama. Ukoliko u ovoj fazi svog života živite kao prava lenština, priznajte to. Ako ste ogorčeni i odbojm, priznajte to. Ako ste uplašeni, priznajte to. Budite iskreni, ili ćete lažući sebe izgubiti najbolju priliku koju ste ikad imali da pobegnete iz senke svog sadašnjeg života i dokopate se onoga što zaista želite. Ne iznenađuje nas što nam je mnogo lakše da ovaj zakon vidimo na delu u životu drugih ljudi. Bože moj, zar ne vide šta rade, je 1’ tako? Alkoholizam je dobra ilustracija toga. Gotovo svi u našem društvu znaju za alkoholizam. Možda ste alkoholičar, poznajete nekog alkoholičara ili ste nekad bili u vezi s osobom koja je bila alkoholičar, bilo prijateljskoj, bilo porodičnoj. Na osnovu tog znanja, kako procenjujete šanse da alkoholičar ikada prevaziđe svoj problem ukoliko prvo ne prizna da taj problem zaista postoji? Ukoliko kažete da su one ravne nuli, rekao bih da ste preterano optimistični. Ako se ne suoče s problemom, nikad ga se neće rešiti. Ista potreba za priznavanjem odnosi se i na vas. Ukoliko niste spremni ili niste u stanju da identifikujete i svesno priznate 126

N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š to n e p r iz n a je t e

sopstveno negativno ponašanje, karakteristike ili životne obrasce, nećete ih ni izmeniti, baš kao što se neće izmeniti alkoholičar koji živi obmanjujući sebe. Tačka, kraj priče. Sta je to što želim da priznate? Zelim da priznate šta sve u vašem životu ne funkcioniše: vi, vaša karijera, stav, bes, depresija, strah - sve što ne funkcioniše. Kao što sam rekao, baš me briga da li ste vi apsolutno, bez i najmanje sumnje, milijardu posto sigurni da ste u pravu. Ako ne funkcioniše, menjajte. Moramo vrlo otvoreno da porazgovaramo o tome šta mislim kad kažem priznati. Dakle, pod tim ne podrazumevam da prosto klimnete glavom u znak priznavanja ili priznate rečima, ali ne i delom, bez pravog ubeđenja ili predanosti promeni. Koliko ste samo puta čuli kako neko kaže: „Coveče, stvarno moram da se pozabavim ovim,“ ili „Znam da je ovo gadan problem; šta da radim?“ ili ,,U pravu si i ja zaista želim da to promenim, a li...“ ? To nije priznavanje problema. Priznavanje problema je najozbiljnija, neulepšana, suštinska, stvarna konfrontacija sa samim sobom u vezi s onim što radite ili ne radite ili s kojim destruktivnim stvarima se u životu mirite. Nije posredi neka uprepodobljena, neodlučna, lažnjak verzija koju mislite da neko drugi želi da čuje. Niti je posredi razvodnjena, politički korektna ,,ispovest“-za koju verujete da će vam kupiti poene, na račun istine. Ja imam na umu surovu stvarnost: zviznite sebe pravo u facu i priznajte na koji to način upropaštavate sebi život. To istovremeno znači priznavanje da vam se to što radite na određeni način isplati, koliko god bolestan ili podao bio taj dobitak. Ako niste spremni da se uzdignete do nivoa ovakve surove i prodorne iskrenosti prema sebi u pogledu toga ko ste vi i šta nije u redu, nikad se ništa neće promeniti. Prosto ko pasulj. Prisetite se reči koje u filmu Nekpli\o dobrih Ijudi (A Few Good Men) izgovara lik koji tumači Džek Nikolson: ,,Ne možeš da manipulišeš istinom!“ U trenucima najveće iskrenosti, većina nas ne može da porekne tačnost te izjave. Ono što najveći broj ljudi želi nije istina već potvrđivanje. Žele potvrdu svog načina razmišljanja, bilo ono ispravno ili ne. Tragaju za ljudima i informacijama koji će podržati njihove već donesene zaključke, bez 127

Z i v o t n e s tr a te g ije

obzira na to u kolikoj se meri ti zaključci zasnivaju (ili ne zasnivaju) na činjenicama. Jedino žele da čuju ono što im prija, što može trenutno da ih uteši u pogledu toga ko su ili gde se nalaze. Testirajte to opažanje na sebi. Citajući o stvarnim i trajnim promenama u životu, moguće je da ste u stanju da odmah nabrojite pedeset razloga zašto ne možete da se promenite. I, znate šta? Budite uporni i, po ko zna koji put u životu, ispostaviće se da ste u pravu. Slažemo kockice tako da dobijemo željenu sliku, jer to je ono što u životu najviše volimo: da budemo u pravu. To postižemo tako što živimo u skladu sa svojim ubeđenjima. Tokom svih ovih godina koliko radim s pacijentima, a naročito otkako radim s parovima, pokazalo se da najčešći cilj svakog pacijenta nije bio da otkrije kako da živi i ponaša se produktivno, već da me ubedi da je ispravno ono u šta veruje ili što radi. Vrlo retko se dešavalo da jedno od bračnih partnera dođe i iskreno mi kaže: „Doktore Mekgro, želim da moj brak funkcioniše bez obzira na to ko je u pravu.“ Ono što obično oboje govore, u stvari znači: „Hoću da priznate da sam ja u pravu i ubedite mog partnera da sam u pravu, tako da možemo da živimo onako kako ja hoću.“ Ovo insistiranje da se bude u pravu može da ima tragičan ishod. Imam mnogo slučajeva u kojima se otac i majka toliko tvrdoglavo drže svako svog ubeđenja o načinu podizanja dece da su spremni da unište brak i porodicu, ali ne i da se tog ubeđenja odreknu. A u većini tih slučajeva, oboje greše. Strašno greše. Prihvatite li premisu da su ljudi po prirodi hedonisti —to jest, da tražimo zadovoljstva i izbegavamo bol —priznaćete, onda, da nije lako uhvatiti se u koštac s istinom niti da ju je lako promeniti. Da bi se i dalje osećali prijatno, morate da održite status kvo, budući da svaki potez može da bude zastrašujući, rizičan i naporan. Ima nečega veoma pretećeg u priznavanju problema. To može da bude veliki pritisak, a ujedno je i neka vrsta samooptuživanja. Sve dok ne priznajete da vaš život ne funkcioniše, možete „nekako da taljigate". Međutim, čim priznate da nešto nije u redu, primorani ste da priznate i da izdajete sebe radeći ono što ne želite. 128

N e m o ž e t e d a iz m e n it e o n o š to n e p r iz n a je t e

Kada jednom priznate postojanje problema i svoje vlasništvo nad njim, mirenje sa statusom kvo postaje sve teže. Provalili ste sopstveni sistem samozavaravanja; sad morate da se svesno samouništite ili promenite. Cim ste priznali da je problem vaš, otpada i skrivanje iza leđa drugih Ijudi. Setite se, nema slučajnosti; sami stvarate svoj doživljaj onim što odaberete i radite. Lagati sebe izostavljanjem istine nije dobar način da se počnu promene. Da biste ovaj zakon ugradili u svoju životnu strategiju, morate u potpunosti da shvatite koncept iskrenosti uopšte, a naročito koncept iskrenosti prema sebi. Iskrenost podrazumeva istinu; neulepšanu, ružnu istinu. Potrebne su hrabrost i predanost da bi čovek mogao da bude surovo, istinski iskren prema samom sebi. Koristeći ovu priliku da stvorite svoju životnu strategiju, napravite odmah dogovor sa sobom: nema laži, nema izgovora i nema zavaravanja u pogledu onoga što se dešava. Nije trenutak da se zavaravate sentimentalnim samoprocenjivanjem i ubeđivanjem sebe u nešto što biste želeli da bude istina, nasuprot onome što zaista jeste. Morate da budete spremni da sebi postavite neka teška pitanja na koja ćete dati surovo iskrene odgovore: — Da li živim kao gubitniij? Ako je tako, priznajte sebi: „Zivim kao gubitnik. Nemam opravdanja. Jednostavno, živim kao gubitnik." — Da li sam lenj? Da li naprosto ne tražim dovoljno od sebe? Ako je tako, priznajte. — Da li je moj život besciljno putovanje \oje ne vodi nikiida? Ako je tako, priznajte. — Da li se bojim? Da li ovu igru igram oznojenih dlanova? Ako je tako, priznajte. — Da li je moj bra\ u haosu i emocionalno nefunkcionalan? Ako je tako, priznajte. — Da li moja deca žive f{ao gubitnici i samounistavaju se na svoj naČin? Ako je tako, priznajte. 129

Z i v o t n e s t r a te g ije

- Zar nemam nikakav cilj? Da li samo mehaničkj prolazim kroz život, dan za danom? Ako je tako, priznajte. - Da li stalno dajem sebi obećanja kpja nikad ne održim? Ako je tako, priznajte. Dugo sam verovao da je polovina rešenja svakog problema sadržana u njegovom defmisanju. Cim ste smogli hrabrosti i snage da ga sebi izložite upravo onakvog kakav jeste, onda više ne možete i nećete provesti ni jedan jedini dan u fantazijama. Međutim, nije potrebno ništa više od toga. Na primer, ako pokušavate da procenite zbog čega nikako ne uspevate da postignete određeni cilj, ne smete da poklanjate sebi mnogo poverenja. Ne smete da dozvolite izgovore. Morate da živite i razmišljate u skladu sa životnim zakonima o kojima smo dosad govorili. Konkretno, morate da priznate da se ništa, bez obzira na okolnosti, nije desilo slučajno. Nema opravdavanja; vaše je; vi ste tvorac. Morate da priznate da je neophodno da steknete znanje ukoliko želite moć da se promenite. Morate da priznate da vam se iz nekog razloga isplati da živite s onim što ne želite, i morate biti voljni da iskreno priznate i navedete sve one lične karakteristike koje vas dele od uspeha. Ako se bojite, kažite: „Bojim se.“ Ako ste zbunjeni, priznajte to. Razmislite kako bi osvežavajuće bilo kad biste se ujutru probudili i mogli iskreno da kažete: „Prvi put u životu ne lažem sebe. Prvi put u životu suočavam se s pravom istinom.“ Ne možete da popravite ono što ne priznajete. To znači kao što se dosledno ponavlja u ovoj knjizi —da priznati sebi šta ne valja predstavlja pozitivan korak. U prošlosti ste možda tu vrstu priznanja tretirali kao negativnu. Međutim, to je stav svojstven naivčinama. To znači odabrati samoobmanjivanje umesto stvarnosti, zbog čega ćete zaostati i gutati prašinu koja se diže za onima koji se igraju istinom. Razmislite šta možete da dobijete ako priznate svoje probleme. Ta mogućnost može da se poredi s odborom koji odlučuje o uslovnom puštanju na slobodu koji osuđenom na doživotnu robiju nudi sledeću pogodbu: „Daćemo vam pomilovanje —za 130

N e m o ž e t e d a i z m e n it e o n o š to n e p r iz n a je t e

sve zločine koje ste ikada počinili - ukoliko sad odmah napismeno priznate svaki od njih. Zapišite na komad papira sve svoje ziočine i slobodni ste. Za zločin koji ne zapišete biđete i dalje sudski gonjeni. Ali, ako ga zapišete, pomilovani ste.“ Ukoliko taj kriminalac odbije ponudu jer ga je sramota, lenj je ili potpuno poriče svoje zločine, zar ne biste pomislili da je moron? Rekli biste mu: ,,Ne oduzimaj sebi ovu šansu! Smogni hrabrosti da staviš sve to na papir; smogni hrabrosti da iskoristiš ovu priliku i jednim potezom iz svog života izbrišeš sve zlo.“ To je upravo ono o čemu vam sada govorim. Budite brutalno iskreni prema sebi. Ne poričite nijedan od svojih „zločina prema životu“ i pri tom ne birajte reči. Ako ste debeli, onda ste debeli. Ako ste lenji, onda ste lenji. Ako se bojite, onda se bojite. Nemate oboljenje žlezda, manjak energije niti oprezan pristup životu. Debeli ste, lenji i uplašeni. Budite spremni da to kažete onako kako jeste, ili ćete takvi i ostati. Ulog u ovoj igri narasta onda kad počnemo da priznajemo istinu o sebi. Tu možete da budete neodlučni i kažete sebi samo deo istine, ali ako zaista želite da se promenite, ne činite to polovično; od toga nema vajde. Ni izbliza. Deo izazova se ovde sastoji od prihvatanja da u svakom od nas ima nešto što nije lepo, odvažno ni privlačno. To je onaj deo koji nas tera na kompromise; to je onaj deo koji nas tera da radimo nauštrb svojih zdravih ciljeva. Ne pokušavam da vas ponizim; samo hoću da budete realni. Suočite se s tim, kako biste mogli da ga eliminišete. Morate sebi da dozvolite da ne budete savršeni. Morate sebi da dozvolite da usput pokupite i nešto prtljaga - deformisanih misli, osećanja i emocija —ne osuđujući sebe zbog toga kao lošu osobu. _ Ako ste dovoljno stari da ste mogli da sednete u kola i odete do grada da kupite ovu knjigu, znači da se dovoljno dugo muvate ovuda da ste mogli da doživite nešto što vas je dramatično promenilo. Možda ste poklonili ljubav, a zauzvrat dobili samo slomljeno srce. Možda ste iz te situacije izašli puni gorčine, oziojeđenosti, bola i straha. Možda ste izgubili dete, brata ili sestru 131

Z i v o t n e s tr a te g ije

i danas se pitate zašto je život tako nepravedan, osećajući se udaljeni od Boga ili uopšte zastraŠeni životom. Možda živite u braku ili vezi koju karakterišu nesloga i neprijateljstvo, zbog čega ste obazrivi i ne želite da se otvarate i budete ranjivi. Možda sumnjate u sopstvenu vrednost ili se pitate imate li kvalitete koje vidite kod drugih ljudi, osećajući pri tom strah i usamljenost. Sve su ovo značajni aspekti vaše ličnosti i onoga što stvarate u svom životu. Vi birate načine kojima prilagođavate ili objedinjavate ove karakteristike. Ako ignorišete ili poričete činjenicu da ovi doživljaji stvaraju u vama karakteristike koje diktiraju vaše interakcije s drugima, time poričete važan aspekt svog života. Ukoliko ne priznajete deformisane karakteristike ili iskrivljene događaje, koji god oni bili, i ne priznajete da su vaši, tada ne možete i nećete nikada pobeći od tog iskustva. Kad kažem ,,vaši“, ponovo vas molim, nemojte se igrati posipanja pepelom. Nemojte govoriti: ,,Da, sama sam kriva za ovo, jer se nisam rodila lepa (ili pametna).“ To je izvlačenje. Priznajte već jednom da je vaša promena vaš sopstveni izbor. Ostvarivanje značajne i trajne životne promene, čak i pod najboljim okolnostima, dovoljno je teško. Nemojte to još više otežavati naivnom i lakovernom procenom onoga što vam se u životu dešava. Ne smete dozvoliti da budete obmanuti sopstvenim rečima, kao ni rečima koje vam upućuju drugi ljudi. Ako želite da nađete sebe u ovoj knjizi, onda morate biti iskreni u pogledu mesta sastanka. Morate da se osvestite.

132

Poglavlje 6

ŽIVO T NAGRAĐUJE DELA Dobro učinjeno bolje je nego dobro rečeno. B en Frenktin

V

V

Životni zakon br. 5: Zivot nagrađuje dela aša strategija: Pažljivo donesite odluku i zatim povucite okidač. Shvatite da svetu nije ni najmanje stalo do misli koje nisu praćene delima. Reakđje i rezultati koje u najrazličitijim situacijama dobijate od drugih ljudi, inicirani su stimulansima koji potiču od vas. Ti stimulansi su razni vidovi vašeg ponašanja. Jedino tako ljudi mogu da vas upoznaju i odluče da li će vas nagraditi ili kazniti. Ako se ponašate na nesvrsishodan, besmislen, nekonstruktivan način, dobijate inferiorne rezultate. Ponašate li se pak na svrsishodan, smislen i konstruktivan način, dobijate superiorne rezultate. Tako stvarate sopstveni doživfjaj. Birajući ponašahje (dclo). birate i posledice. Sto je vaš izbor bolji, bolji su rezultati; što je bolje ponašanje, bolji su rezultati. Međutim, suština svega je u- tome da ne uradivši ništa, ništa i ne dobijate. Život nagrađuje dela. ' Ljudima nije stalo do vaših namera. Stalo im je do onoga što radite. Poreznike je baš briga da fi ste vi ,,nameravali“ da pfatite porez; šta vaše dete ima od toga što ste vi ,,nameravali“ da pripremite večeru; ljude na pešačkom prelazu nije nimalo utešilo to 133

Z i v o t n e s tra te g ije

što ste ,,nameravali“ da stanete. Ono što je bitno, ono što određuje scenario vašeg života, jeste ono što radite. Zadatakbr. 7: Otkrijmo sada \oje stimulanse dajete svetu. Da li vas je vaše ponašanje ubacilo u \olotecinu? Da li ste prestali da se opredeljujete za postupke hoj'i donose \valitetne promene i umesto toga se zadovoljavate jednoličnim, mehaničkjm življenjem? Uradite test kplotečine i vidite kpkp se kptirate. I, nemojte da lažete; zbog toga čete se samo osečati krivi. Upamtite da ne možete da promenite ono što ne priznajete.

Test kolotečine 1. Da li veliki deo svog slobodnog vremena provodite izležavajući se, gledajući komične serije ili srceparajuće drame na televiziji? Priznajem Poričem 2. Da li po kući stalno nosite istu kućnu haljinu, majicu, komotne pantalone ili pižamu, tako da to može da se, na neki način, smatra vašom uniformom? Priznajem Poričem 3. Da li vam se dešava da stojite ispred frižidera i buljite u njega, kao da biste mogli da otkrijete nešto čega pre pet minuta nije bilo u njemu? Priznajem Poričem 4. Da li život tretirate kao sportsku predstavu koju pratite s najjeftinijeg mesta? Priznajem Poričem 5. Da li živite kroz likove iz TV - serija i o njima pričate kao da su stvarni ? Priznajem Poričem 134

Z i v o t n a g ra ć tu je d e la

6. Da li više puta brojite stvari koje se nalaze u vašoj korpi u samoposluzi pre no što stanete u red pred kasom? Priznajem Poričem 7. Da li stalno pričate o svom poslu ili deci? Priznajem

Poričem

8. U onim retkim prilikama kad se rešite da izađete, da li provodite pola sata u raspravi o tome gde da idete? Priznajem Poričem *

9. Da li van kuće jedete samo tamo gde morate da gledate na gornji umesto na donji deo jelovnika? Priznajem Poričem 10. Da li ljubav vodite tromesečno i to kraće od četiri minuta, kako biste mogli da to uskladite s reklamama na televiziji? Priznajem Poričem 11. Da li fantazirate o stvarima koje nikada ne radite? Priznajem Poričem 12. Da li ste podozrivi kada su u pitanju ljudi koji izgledaju zaista srećni, zato što vam se jednostavno ne čini da je tako nešto moguće? Priznajem Poričem 13. Da li se vladate po nižim standardima onda kad ste sami nego kada ste u društvu drugih osoba? Priznajem Poričem 14. Da li se najuzbudljivija stvar u vašem životu već desila? Priznajem Poričem 135

Z i v o t n e s t r a te g ije

15. Kad se probudite, da li strepite da započnete još jedan dan? Priznajem Poričem 16. Da li osećate kako ste sami čak i onda kad ste okruženi drugim ljudima? Priznajem Poričem 17. Da li vam se čini da vaš izgled i vaši stanđardi u pogledu ličnog doterivanja postaju sve lošiji? Priznajem Poričem 18. Da li je vaš jedini cilj da preturite preko glave još jednu nedelju ili mesec? Priznajem Poričem 19. Da li najčešće odgovarate sa ,,ne“, bez obzira na to šta vas pitaju? Priznajem Poričem 20. Da biste upoznali nekog novog, da li bi ta osoba morala da se baci na poklopac prtljažnika vašeg automobila ili da stane pred ekran vašeg televizora? Priznajem Poričem Ako ste na osam ili više ovih pitanja odgovorili sa „priznajem“, znaČi da ste upali u kolotečinu. Ako ih je dvanaest ili više, bolje da pošaljemo za vama spasilački tim. Međutim, samim tim što ste stigli do ovogdela knjige pokazali ste želju da siđete s utabane staze. Programirate se da prihvatite prave životne zakone i počnete da funkcionišete na višem nivou. Priznajete da je došao trenutak da svoje spoznaje, shvatanja i svest pretvorite u svrsishodna, smislena i konstruktivna dela. Jesam li u pravu? Počnite tako što ćete svoj život i njegov kvalitet vrednovati prema rezultatima, a ne prema namerama. Davno je rečeno da 136

Z i v o t n a g r a đ u je d e la

je ,,put do pakla popločan dobrim namerama". Po meni, to znači da vas dobre namere bez dela neće odvesti nigde sem, možda, u propast. Ipak, vaša je prirodna tendencija, priznavali vi to ili ne, da tražite izgovore. Vaša prirodna tendencija je da sebi obećate da ćete uraditi ono što želite ili nameravate da uradite, ali da potom ne ispunite to obećanje. To je sasvim ljudski. Niste vi izumeli taj metod, ali u društvu krcatom onima koji oklevaju, to je standard. U društvu prenatrpanom ,,žrtvama“, to je čak tipično. „Nisam ja kriv. To nije moj zadatak." Imam novosti za vas: vi jesie vaš zadatak. Nisam zainteresovan da vam pomognem da sastavite spisak namera. Nije mi stalo ni da vam pružam kojekakve „zanimljive spo'znaje" o vašem životu koje na tome i ostaju, bez dela koje bi ih pratilo. Zainteresovan sam da stvorim promenu u vašem životu. Znati zašto doživljavate neuspeh u svemu čega se latite jeste pola izazova, ali samo pola. Hoću da utičem na vas na način koji će vas izvući iz vašeg tipičnog ponašanja i izgovaranja. To znači da ćete sebe morati da vrednujete na osnovu rezultata. Vrednovanje uspeha ili neuspeha isključivo prema funkcionisanju rezultata znači da vrednovanju sebe pristupate tvrdoglavo i suštinski. Tako i treba, jer vas svet vrednuje upravo na taj način. Ne možete da proglašavate sopstvena pravila ili zakone: svet već ima svoje. Sto je još važnije, svet ima i sposobnost da ih sprovodi. Nije važno da li je posredi zapisničar na teniskom turniru, vaš šef koji izračunava koliku proviziju imate od prodaje ili policajac na motociklu koji vas posmatra na raskršću. Nikog od njih nije briga šta ste vi nameravali; stalo im je jedino do onoga što ste uradili. Kao što je primetio Platon: „O čoveku više možete da naučite za pola sata igre nego za godinu dana razgovora." To je samo vrlo rečit način da se kaže da reči ne staju nista. Ako svoj život počnete da vrednujete na osnovu rezultata, to znači da nećete prihvatati ni izgovore drugih ljudi. Ukoliko ste odlučili da ćete zahtevati bolji tretman od svoje okoline, onda taj tretman vrednujte prema njihovim postupcima, ne prema rečima. 137

Z i v o t n e s tr a te g ije

Ne možete da provedete ostatak svog života dozvoljavajući da vam drugi govore kako se osećate ili da vam kažu kako vi jednostavno gledate stvari s pogrešne strane. Trebalo bi da drže jezik za zubima, baš kao i vi. Da bi ova knjiga ičemu vredela, bez obzira na to o čemu govorimo, koji problem napadamo ili na koje pitanje obraćamo pažnju, morate da se obavežete da ćete sebe i sve ostale vrednovati isključivo na osnovu ishoda postupaka. Teško se guta, ali je tako. Samo uz rezultate možemo da budemo sigurni da su promene stvarne. Govorim onako kako jeste, to znate isto tako đobro kao i ja. Možete vi da rešite da ignorisete istinu, ali time je nećete izmeniti. Odugovlačenje - beskrajno dugo nameravanje - jeste prokletstvo Ijuđskog roda. Za vreme stažiranja, bio sam đodeljen gerijatrifškom odeljenju psihijatrijske bolnice koja je delovala pod okriljem Uprave za socijalnu zaštitu bivših ratnika, što mi je omogućilo da ,,lečim“ brojne stare veterane koje su vetrovi života doveli u našu bolnicu. Ovo lečim je pod znacima navoda, jer su u najvećem broju tih slučajeva pacijenti bili učitelji, a ja, ruku na srce, samo učenik. Ovi ljudi, iz svih društvenih krugova i svih nivoa obrazovanja i sofisticiranosti, naučili su ovog mladoglekara nekim važnim stvarima o životu. Najvažnija među tim lekcijama bila je o tome da je svaki od njih, primičući se kraju života, želeo da uradi neke stvari koje je propustio. Jedan je žalio što se nikada nije vratio na Filipine da poseti grob drugara iz vojske; drugi je sanjao o tome da objavi svoje detektivske priče, ali nikad nije „imao petlje“ da pošalje nijedan rukopis; trećem je bilo žao što nije provodio više vremena sa svojom unukom, tinejdžerkom, pre njene tragične smrti u automobilskoj nesreći. Svaki je od njih, na ovaj ili onaj način, govorio: „Doco, sinko, nemoj da gubiš vreme. Kad se primakne kraj, sve je gotovo.“ S mudrošću koju su im dale godine i iskustvo, svaki od njih mi je rekao da je mnogo više hteo nego učinio. Govorili su ne samo o onome što nisu uradili i propuštenim šansama već i o \orišćenju trenutl^a. Istina je da život otvara prozore mogućnosti. Vrlo često, takav prozor bude samo neko vreme otvoren, da bi se 138

Z i v o t n a g r a đ u je d e la

potom s treskom zauvek zatvorio. Vrednujući svoj život u oblastima i kategorijama u kojima se osećate podstaknuti da delate, shvatite da morate da koristite prilike onda kad vam se ukazuju i da ih stvarate onda kad ih nema. Da li ste se ikada ozbiljno zapitali: Koliko m ije jo š vremena ostalo? Ako vam je sada četrdeseta, možda imate još četrdesetak godina da uradite ono što imate. A opet, možda i nemate. Možda će se vaš život okončati pre no što završite ovo poglavlje. Sta onda ? Setite se načela sedog matorca: „Zivot nije proba kostima.“ Vreme je neumoljivo. Ono je jedini resurs koji ne možete da obnavljate. Zivot koji imate sada, onaj koji živite, jedini koji vam je ikada poklonjen, barem na ovom svetu." A svaki trenutak u kojem ste propustili da svrsishodno postupite jeste još jedan izgubljen trenutak. Tradicionalna formula za svrsishodno delanje je ova: Biti Raditi Imati Ono što ova formula zapravo govori jeste: BUDI predan svom poslu, RADI ono što je potrebno i IMACES ono što želiš. U sklopu ^Zivotnog zakona br. 5, govorimo o BITI. Možda vi danas znate sto puta više nego što ste znali pre nedelju dana, ali ako to znanje ne iskoristite da nešto uradite, nećete biti ništa efikasniji nego prošle nedelje, u svom neprosvećenom izdanju. Sve dok se znanje, svest, spoznaje i razumevanje ne sprovedu u delo, oni nemaju nikakvu vrednost. Ako Iekar zna od čega umirete, a ipak nlsta ne preduzme u vezi s tim, vi ste gotovi. Ako neko zna da vam stoji na prstu i ne čini ništa da bi se sklonio, imaćete dobru modricu. Ako znate zbog čega vam propada brak, a ne činite ništa u vezi s tim, propadanje se nastavlja. Ako znate zašto ste frustrirani i deprimirani i ne činite ništa u vezi s tim, i 139

Z i v o t n e s t r a te g ije

dalje ćete biti frustrirani i deprimirani. Život nagrađuje dela - a ne namere, spoznaje, mudrost i razumevanje. Razlika izmeđti pobednika igu b itm \aje u tome što pobednici rade ono što gubitnici ne žele da rade. Obratite pažnju na reč rade u ovoj rečenici. Ljudi koji pobeđuju delaju svrsishodno i sa smislom; ne zaustavljaju se samo na razmišljanju o tome. Ne bave se planiranjem do smrti; ne drže sastanak na kome se pianira sastanak na kome će se sastaviti dnevni red sastanka na kome će da odluče šta da rade. Bliži se čas kad ćete morati da pritisnete okidač. Da biste imali ono što želite, morate da uradite ono što je potrebno. Setite se biblijskog upozorenja da vera bez dela nema nikakvu vrednost. Bez svrsishodnih postupaka, vi ste samo putnik koga vozaju naokolo, koji sebi nije odredio pravac i nema kontrolu. Nekim ljudima više odgovara uloga putnika, jer žele da izbegnu pritisak koji ide uz donošenje odluka i odgovornost za sopstvene životne rezultate. Ako ste jedan od takvih ljudi, morate da se trgnete i preuzmete kontrolu ili da se pripremite da postanete nalik jednoj od onih lutaka koje upotrebljavaju za testiranje otpornosti automobila na sudare... naglašavam luta\a. Stavljam ovaj životni zakon na ovo mesto na listi jer sada znate dovoljno o sebi da biste počeli da delate. Sada je trenutak, čak i pre no što smo smislili specifičnu životnu strategiju za vas, da počnete da neke stvari radite drugačije. Zivotni zakon br, 1, / Ili shvatate ili ne shvatate kaže vam da morate da učinite ono što je potrebno da biste stekii dovoljno znanja za ,,kapiranje“. Zivotni zakon br. Sami stvarate sopstveni doživljaj sveta} daje vam do znanja da birajući ponašanje birate i posledice. Morate da počnete da birate pravo ponašanje da biste dobili prave posledice. Morate da disciplinujete svoje ponašanje kako biste dobili ono što želite. Zivotni zakon br 3 'kaže da Ljudi rade ono što uspeva. Da li je potrebno da promenite ono što radite da bfste dobifali zdrave umesto nezdravih rezultata? Ukoliko promenite ono što radite i promenite dobitke koje fmate, znači da se krećete u dobrom pravcu. 140

Z i v o t n a g r a đ u je d e la

Ništa se u vašem životu neće promeniti dok ne počnete da radite drugačije. U vezi s tim možda bi trebalo da postavite sebi pitanje: „Kad, ako ne sad?“ Nešto kasnije posvetićemo mnogo vremena diskusiji o vašim životnim prioritetima i tome kako raspoređujete svoje vreme i energiju. Zasad shvatite da nemate zato što ne delate. A ako ne delate, nećete ni imati, u to nema ni najmanje sumnje. Vaš je zadatak da iskoristite svoje znanje o ovom i ostalim zakonima života kako biste obezbedili da vaši postupci budu svrsishodni, smisleni i konstruktivni. Stvarajući svoj doživljaj kroz svoje postupke, donosićete odluke; te odluke će biti drugačije od mojih, drugačije od bilo čijih. Slažem se s onom starom izrekom da „nikad nećete sresti čoveka koji će na samrtnoj postelji žaliti što nije više vremena posvećivao poslu“. Svi mi znamo šta je važno, ali da li se koncentrišemo na to i radimo nešto povodom toga, ili naprosto reagujemo na ono što je pred nama, nameravajući da se uskoro pozabavimo i onim važnim stvarima? Pritisnite okidač. Ostavite se toga što znate i uradite sa svojim životom nešto drugo. Zivotpokreću trendovi i impulsi. Počnete li da rađitc ncke drugc stvari, bilo to vežbanje, ispoljavanje osecanja, naštavak Školovanja, molitva ili konkurisanje za novi posao, vaši postupci će dobiti impuls. Šretaćete nove ljude; ukazaće vam se nove mogućnosti. Vrlo brzo, otkrićete da vaš život više nije ona ista stara pesma. Shvatićete da stare izreke dugo žive zato što su istinite: „Nema pogotka bez jakog udarca“; „Nećeš uhvatiti ribu sve dok ne baciš udicu u vodu“. Ovaj zakon vas navodi da zamahnete palicom, to jest, da kažete svoje. On stavlja u vaše rečenice neke glagole i dodaje akciju vašem životu. Zadatak br. 8: Ahp ste poput mnogih drugih Ijudi, jedna od stvari o kojoj bi trebalo da se pobrinete jeste emocionalno „sustizanje“ nehpg koga volite. Zar ne bi bilo tragično da vama —ili toj osobi —ponestane vremena pre no sto prevaziđete svoju životnu inerciju i kažete ono sto vam leži na srcu? Pitanje osećanja kpja nameravamo da izrazimo, ali ih nismo izrazili, predstavlja takp značajnu mogućnost za stupanje u akciju 141

Z i v o t n e s t r a te g ije

da hoću odmah da kažem nešto o tome. Kao vežbu za život s a\cijom, odmah sastavite listu od pet do deset Ijudi koji su najvažniji u vašem životu. Zatim iskreno —iz dubine duše —napišite za svaku osobu sve što bi ostalo neizrečeno akp bi jedno od vas ovog časa umrlo. Nemojte sad tu da mi se izvlačite, kao: „Dobro, nisam rekao, ali ona jednostavno zna.“ Ne: kad umrete vi ili ta osoba, to je zauvek. Nema druge prilike. Ako je, na primer, jedna od tih osoba vaše dete, a vi, ne dao Bog, danas umrete, možda ste propustiii priliku, iako ste često želeli, da kažete nešto ovako: ,yolim te. Ponosim se i uvek sam se ponosio tobom, iako ti to nisam često govorio; možda ti nikada nisam rekao. Ti si nešto posebno. Molim te, znaj da sam te voleo svakog dana tvog života. Sad kada znam da moje vreme na ovom svetu ističe, strašno mi je žao što nisam proveo više vremena s tobom, u nastojanju da te bolje upoznam, i što nisam dozvolio da i ti bolje upoznaš mene. Ti si dobar čovek i dobar sin. Svet je blažen što te ima. Budi mi dobro i srećno, živi i voli. I znaj da je na ovom svetu bilo nekog ko je znao koliko si ti poseban, ko je verovao u tebe i voleo te. Budi dobar prema sebi, mene radi. Ako noćas umrem, umreću miran, znajući da ti znaš šta sam nosio u srcu.“ Možda će ove reči, koje je moj otac meni rekao kratko vreme pre svoje prerane smrti, i vama pomoći da počnete da izražavate osećanja koja imate, a koja neizgovorena, bez onog kritičnog činioca, delanja, nemaju nikakvu važnost. Nasuprot tome, ista ta osećanja, izrečena iskreno, uvek se nose u srcu. Uradite ono što je potrebno da biste stvorili sopstveno iskustvo. Moram da vam kažem da ja, da mi otac nije rekao ove reči, ne bih „jednostavno znao“. Morao sam to i da čujem. Isto važi i za ljude u vašem životu. To nije sve što sam dobio prilikom tog poslednjeg susreta sa svojim ocem. I ja sam njemu govorio iz srca, a saznanje da ništa nije ostalo neizrečeno predstavljalo mi je veliku utehu kada je umro. U jednom trenutku pitao sam ga kako se oseća u fiziČkom pogledu. Njegov odgovor je bio u tipičnom „doktor Džo“ (tako su ga svi zvali) stilu: „Dakle, sasvim sigurno ne bih sebi kupio 142

Z i v o t n a g ra c fu je d e la

one zelene banane, što moraju još neko vreme da dozrevaju. Elem, bio sam prošle nedelje na nekoj sahrani i sveštenik je rekao da je to ’prelazak u bolji život’ i da bi trebalo da se ’radujemo’. Koješta —ja hoću da na mojoj sahrani svi placu ili ima da se vratim i napravim veliku gužvu!“ Bilo je jasno da je u miru sa samim sobom i da je rešio da se na odlasku malo zabavi. Suočio se s istinom i izašao na kraj s njom. Zivot mog oca bio je prava lekcija o delanju. U svojoj sedamdeset i prvoj godini, trideset godina pošto je diplomirao psihologiju, upisao se na postdiplomske studije na bogosloviji da bi magistrirao. Problem je bio u tome što se lako zamarao: njegovo srce je bilo toliko slabo da je odjednom mogao da pređe najviše dvadesetak metara, tako da je u,krug univerziteta morao da stiže pola sata pre početka nastave. Od parkiraliŠta dalje, isplanirao je rutu komplikovanu koliko i neka zamršena strategija fudbalske utakmice: pedeset koraka do klupe u parku i odmor; trideset sedam koraka do panja i odmor; i tako dalje, svakog dana, sve da bi prešao 150 metara. Međutim, uspeo je. Konačno, posle dve godine i ko zna koliko usputnih odmaranja, moj otac je stupio na podijum da primi svoju diplomu, a ceo amfiteatar se prolomio od klicanja. Zato nemojte da mi pričate kako je teško nešto uraditi. Da li ste sastavili svoj spisak? Nadam se da vam to pisanje pojašnjava potrebu za delanjem. Koje druge oblasti vašeg života zahtevaju svrsishodnu, smislenu, konstruktivnu akciju? Dok zalazimo u delove ove knjige koji se bave razvojem vaše specifične, lične životne strategije, ova vrsta procene mogla bi da bude veoma korisna. Tabela koja sledi može da vam pomogne da počnete. Zadatak br. 9: U rubrici posvećenoj svakoj od \atcgorija vaseg života nabrojte četiri ili pet glavnih akcija za koje smatrate da morate da ih preduzmete u okpiru pojedine kptegorije. Na primer, akp u oblasti porodičnog života shvatate da bi trebalo da provodite vise vremena sa svojom decom, zapisite to. Akp je potrebno da pre143

Z i v o t n e s t r a te g ije

L ič n o

O d n o si

P ro fe sija

P o ro d ic a

D u h o v n o st

1.

2.

3.

4.

5.

duzmete nešto u oblasti lićnog života, i to tabp što ćete svakpgjutra posvetiti nekpliko minuta planiranju i organizovanju dana k°P j e pred vama, onda zapišite i to. Nemojte ovome prilaziti kpo perfekcionista niti se previše baviti detaljima, a nemojte misliti ni da morate odmah da se pozabavite svim tim pitanjima. Ovde je poenta prosto u tome da identifikujete ne^e kjjućne oblasti svog života u kpjima je potrebno da dejstvujete i zabeležite ih kp-kp biste ih imali u vidu. Sastavljanje ovakve liste trebalo bi da vam pomogne da uvidite da ponekad put do značajne promene vodi kroz skeptičan odnos prema onome „kako je sada“. Ako ćete svoj napredak vrednovati prema rezultatima, onda morate da budete spremni da preispitate svakj obrazac i svaku strukturu u svom životu. Morate da budete spremni da stavite pod lupu kako i gde provodite svoje vreme, šta govorite sebi, kao i svald drugi aspekt vašeg bivanja. I morate da budete spremni da sve to menjate. Cvrsto odlučite da umaknete ludilu i uradite nešto drugačije. Nemojte da imate nameru, već to zaista i uradite.

144

Z i v o t n a g r a đ u je d e la

Ne kažem da je lako. Samo vam kažem da su preispitivanje i spremnost da nešto uradite na drugačiji način suštinski koraci. Oni su ključni činioci istinitosti koja može da vam pomogne i koja će vam zaista i pomoći da uspešno izmenite svoj život onda kad se svi oko vas izgovaraju, pričaju o dobrim namerama i vraćaju se samodestruktivnom ponašanju umesto da se priklone dugoročnim promenama. Ako ste se celog života zavaravali, vrlo je moguće da patite. Verovali ili ne, možda je to ovog trenutka i dobro, nešto što možete da upotrebite u svoju korist. Patnja, ako je priznate, može da bude snažan podsticaj. Bilo kakav bol koji je trenutno prisutan u vašem životu može da posluži kao gorivo u vašoj potrazi za promenom. Ako vam je život zaista užasan, ali se u pogledu toga obmanjujete, totalno ste otupeli i ne obraćajući pažnju, mehanički preživljavate dan za danom, onda nemate mnogo podstreka za promenu. S druge strane, ako mnogo patite, onda priznavanje te patnje može da vas primora da se trgnete iz obamrlosti. Nemojte poricati patnju, maskirati je ili je nazivati nekim drugim imenom. Upotrebite je da biste došli do nečega drugačijeg. Nemojte da racionalizujete i odlučujete da vi to zaslužujete, ili da to i nije tako loše. Priznajte to samom središtu svoje svesti i biće dovoljno da vas pokrene. Odrastao sam u Teksasu i, poput većine tamošnjih klinaca, leti sam najčešće jurcao naokolo bos. Verovatno svi vrlo dobro poznaju taj osećaj koji ja tako dobro pamtim. Istrčite bosi na asfaltiran drum i kad se nađete negde na polovini, u mozgu vam sine: „Joj! Stopala mi se tope\“U tom trenutku, nešto morate da učinite. Možete da se vratite, možete da nastavite napred, ali sasvim sigurno nećete ostati da stojite, čekajući da plamenovi počnu da vam ližu u pravcu skočnih zglobova. Nećete ostati da stojite nasred druma. Na ovaj ili onaj način, pokrenućete se. Bol vas navodi da odredite pravac kretanja. Iskoristite ga da se što pre izvučete iz situacije u kojoj se nalazite i stignete tamo gde želite da budetp. Isti taj bol koji vam je sada t^ret može da 145

Z i v o t n e s tra te g ije

se preobrati u vašu prednost. Može da predstavlja upravo onaj podstrek koji vam je potreban da biste promenili svoj život. Neki ljudi kao da su prirodno skloni rizikovanju; oni neprestano pokušavaju, neprestano rade nešto, sve dok ne dobiju ono što su želeli i o čemu su sanjali. Njihov umni sklop prihvata rizik kao način života. Nisu spremni da se pomire s „vrapcem u ruci“; ptica u njihovoj ruci mora da bude ona koju oni žele. Drugi ljudi se, međutim, jagme za bezbednošću ili se povlače iz igre kad stvari počnu da bivaju zastrašujuće, nepoznate ili teške. Ti ljudi se mire s onim što nisu želeli, i to iz veoma logičnog - mada neproduktivnog - razloga. Pomirivši se sa situacijom, otklanjaju stres, pritisak i strah od pokušaja koji bi se mogao završiti neuspehom. Zauzevši „sedište u sigurnoj zoni“, izbegavaju rizik od neuspeha i bol koji uz to ide. Ako se pretvarate da je ono što imate sasvim u redu i pravite racionalnu analizu zašto ne želite ili ne zaslužujete više, nema straha ni rizika od neuspeha. Uzimate ono što vam se pruža i igrate na sigurno. U zoni sigurnosti nema naprezanja, nema promena, nema rizika da zalutate u neistražene vode. Obrni-okreni, nikako ne valja; ako nastavite da pokušavate nešto novo, strah može da postane tako snažan da stajete i ukopavate se u mestu; ako se izvučete još pre no što išta pokušate, onda nema ni šanse da ikada uspete u bilo čemu. Rizif{ naprosto znači da se nešto vredno dovodi u opasnost. U većini slučajeva, to nešto je, u najmanju ruku, vaš duševni mir, način života, odnosi s drugim ljudima ili, možda, vaša finansijska stabilnost. Sam čin priznavanja da želite više dovodi u opasnost ravnotežu vaše egzistencije. Osećate napetost između želje da sačuvate sigurnost ,,ne tražeći đavola“, koliko god to prizemno i dosadno bilo, i nade i uzbuđenja koji vas prožimaju pri pomisli da imate ono što stvarno želite. Bez obzira na vaše životne okolnosti, čak i ako su bolne, talasanje žabokrečine može da bude zastrašujuće. Bol s kojim smo se srodili je poput dugogodišnjeg poznanika: niste naročito bliski, ali se odavno poznajete. Predvidljiv je, znate koliko gadan može da bude i dokle seže. To ne važi za nove rizike. Pribojavamo se nepoz146

Z i v o t n a g r a đ u je d e la

natog, a rezultati pokušavanja nečega novog uvek su pod znakom pitanja. Koliko gadno može da bude? Može li da se desi da sve izgubim? Sta ako ne uspem? Setite se, ono čega se najviše plašimo jeste odbacivanje. Zasto? Zato što rezultate svojih napora vrednujemo na osnovu toga da li nas svet prihvata ili ne. Smatramo li da je tako, reakcija sveta je za nas barometar sopstvene vrednosti, barem u našoj glavi. Neuspeh u bilo kojoj formi je u suštini odbacivanje. Ako pokrenete neki mali biznis i završite bankrotstvom, to možete sebi da protumačite kao da je svet rekao: „Nisi ti vredan naše poslovne saradnje, naših para ni naše podrške. Odbacujemo i tebe i tvoj trud i proizvode.“ Ukoliko je ono što nudite vaše prijateljstvo ili ljubav, razume se da onda sve postaje ličnije i bolnije. Poruke koje mogu da se protumače kao: ,,Ne želim te; nisi dovoljno dobar“, nisu nimalo zabavne. Prisetite se, recimo, trenutaka u školi kad ste izdaleka obožavali zenicu oka svog. Setite se zebnje povezane s pokušajem zakazivanja sastanka ili nade da će taj neko pokušati da vam zakaže sastanak. Ponekad vam se činilo nezamislivo da rizikujete poniženje ili odbacivanje, ili čak da dozvolite sebi da se nadate. Zabavljanje s tom osobom bilo je nešto čemu niste usuđivali ni da se nadate. Bilo je lakše ne učiniti ništa, ne stavljati sebe na kocku. Tako ide logika izbegavanja: nema pritiska, nema patnje, nema straha; jednostavno ne uradiš to i problem nestaje. Sastanka nije bilo, ali nema više ni zebnje. Svi smo donosili takve odluke. Nazovite to izvlačenjem, prigušivanjem osećanja ili izneveravanjem svojih snova, ali, u svakom slučaju, odustali ste od sebe i svog života pre no što ste „osvojili nagradu". Život ne nagrađuje odustajanje. Vi ste jedini koji to radite. Nagrada koju sebi dodeljujete za odustajanje može da bude lažni mir, mir ostvaren po cenu vaših nadanja i snova. Ono što vas čikam da uradite jeste da se dobro zagledate u svoju kolebljivost. Da li je vaša nespremnost da se upustite u novi poduhvat ili zanimanje uistinu opravdana? Ili je posredi slep, nerazuman impuls straha koji parališe vaše postupke? Razmislite 147

Z i v o t n e s tra te g ije

o ovome: mogućnost da pokušate nešto novo, želite više i pretrpite neuspeh ili odbijanje jeste nešto s čim se, na kraju krajeva, možete izboriti, dok je strah da vam se to ne desi bezobličan, neuhvatljiv i težak protivnik. Borba sa strahom je poput pokušaja da strpate maglu u džak; jednostavno nema ničega za šta biste mogli da ga ščepate. Predavanje strahu je gore od trpljenja posledica kojih se bojite. Odaberite da date sebi šansu. Normalno je biri zabrinutTuplašen. ali ne možete da dozvolite da vama dominira strah. Ljudi danas toliko pričaju o strahu da je to postalo, po mom mišljenju, zgodan izgovor da sede po strani i ne čine ništa. Jednom me je pozvao kolega koji je prolazio kroz emocionalno teška vremena i želeo lečenje. Dr Džejson Doerti bio je talentovan i predan psihijatar koji se nalazio na čelu odeljenja za adolescente u jednoj velikoj privatnoj psihijatrijskoj klinici. Takođe je obavljao divljenja vredan volonterski posao, baveći se srednjoškolskom populacijom u svojoj opštini. Ovaj izuzetan profesionalac mnogo je doprinosio svom gradu. Trebalo nam je više ljudi poput njega. Složio sam se da odem da vidim Džejsona i bio sam polaskan time što je tražio moju pomoć. Na vratima svog doma, dr Doerti me je pozdravio nesigurnim stiskom ruke i usiljenim osmehom. Sobičak u kome smo sedeli bio je mračan kao pečina; sve roletne su bile spuštene. Isprekidanim glasom, poverio mi se da više od dva meseca nije primio pacijenta niti se bavio svojim poslom šefa bolničkog odeljenja. Zatim mi je preneo užasne detalje incidenta koji ga je potresao do dna duše. Jednog martovskog poslepodneva, na putu prema srednjoj školi u kojoj je dobrovoljno radio s đacima, zaustavio se da otvori račun u novoj ekspozituri svoje banke. Dok je drugi u redu čekao ispred blagajne, kroz vrata je uleteo naoružan čovek. Dr Doerti se našao usred oružane pljačke, jedne od onih gadnih. Za ciglo nekoliko sekundi, pred Džejsonovim očima, troje nedužnih ljudi ležalo je mrtvo, a on je stajao, zaprepašćen, u lokvi krvi. 148

Z i v o t n a g r a đ u je d e la

Pljačkaš je preskočio pult blagajne, razbivši staklo svojim magnumom 357. Iza šaltera, paralizovana od straha isto kao i dr Doerti, mlada činovnica je počela da zapomaže. Pljačkaš joj je istog časa prislonio na potiljak cev pištolja i opalio, ne oklevajući ni delić sekunde. Dr Doerti mi je suznih očiju opisao izraz na licu mlade žene pre no što je bilo razneseno metkom. Revolveraš se potom okrenuo 1 ustrelio jednog klijenta, a odmah zatim i čuvara banke. Obojica su umrli na licu mesta. Prepričavajući mi ovaj prizor, Džejson je nekontrolisano jecao. Glava i ruke su mu se tresli kao da je električni napon prolazio kroz njegovo telo. Pričao mi je kako je bio potpuno obamro od straha i zaslepljen ljudskom krvlju i delićima tkiva koji su mu se razleteli po licu. Još uvek ne shvatajući šta se dešava, istrčao je kroz vrata, a revolveraš je jurio za njim. Trčao je besciljno, a ubica ga je uhvatio kad se sapleo i pao na parkiralištu nedaleko od banke. Kleknuvši pored njega, revolveraš je hladnokrvno i metodično prislonio cev pištolja na čelo dr Doertija i zatim pritisnuo okidač. Ništa. Covek je još tri puta pritiskao okidač, ali pištolj uporno nije hteo da opali. Iznerviran, zbunjen i uplašen od dolaska policije, pljačkaš je skočio na noge i pobegao. Dr Doerti je, kad su ga konačno pronašli, puzao kroz neko sokače zaraslo u korov, drhteći, sav u modricama i ogrebotinama i potpuno izvan sebe. Od tog mučnog događaja, dr Doerti više nije spavao, iznenada bi počinjao da se trese kao prut, nije mogao da se koncentriše i jednostavno više nikome nije verovao. Rekao je da ne može ni da pomisli da izađe iz kuće. Bilo je jasno da pati od sindroma posttraumatskog stresa, poremećaja koji bi, da ga je opazio kod nekog svog pacijenta, začas dijagnostikovao i lečio. Naravno, stvari stoje sasvim drugačije kada ste vi pacijent. Shvatajući koliko onesposobljavajući može da bude taj sindrom, ali i strah uopšte, radio sam s dr Doertijem nekoliko narednih nedelja, često se nalazeći s njim po dva ili tri puta nedeljno. Postepeno smo počinjali da napredujemo, uspešno eliminišući mnoge njegove simptome. Noćne more su prestale, kao i epizode tremora. Istovremeno je, međutim, počeo da se 149

Z i v o t n e s tr a te g ije

prilagođava neproduktivnom načinu života. Uvideo sam da je, pošto mesecima nije radio van kuće, navikao da se ne bakće sa zahtevima zahuktalog sveta psihijatrije. Nije preduzimao ništa, zbog čega je patila njegova porodica, bolničko odeljenje na čijem se čelu nalazio, srednja škola i svi oni koji su se u njega uzdali. Dok smo se približavali trenutku podesnom za okončavanje lečenja, bilo mi je jasno da je strah za Džejsona postao onaj dobar stari poznanik kojeg smo pominjali. Strah je postao njegov izgovor da se ne vraća u igru. Ziveći u zoni sigurnosti omeđenoj strahom i zidovima svoje kuće postajao je žrtva života. Bilo mi je jasno da je Džejson, samozavaravajući se, u opasnosti da odustane od svog plodonosnog života i karijere. Takođe sam shvatao i da mu prija dok razgovara sa mnom, svojim jedinim bezbednim kontaktom sa spoljnim svetom. Znajući da sam taj, nisam mogao da dozvolim da ovaj talentovan čovek s jedne strane prevazide svoju traumu, a s druge ipak ne uspe da se vrati svojoj ranijoj produktivnosti. Nisam više mogao da mu dozvoljavam da se skriva iza straha. Prilikom našeg sledećeg sastanka, rekao sam mu, otprilike, ovo: ,,Ne razumem to sa strahom. Hoću da znam šta vam dajc pravo da sedite sa strane samo zato što se plašite. Jasno mi je da ste prošli kroz užasno iskušenje, ali to nije opravdanje za odustajanje. Svi se mi plašimo. Niko od nas ne zna šta sutra može da se desi. Niko od nas koji se bavimo ovom profesijom ne može sa izvesnošću reći da se sledeći pacijent neće zbog nečega uzrujati, doći naoružan i razneti nam glavu. Ali, odakle vam pravo da se, s takvim talentom, obrazovanjem, zdravim telom i tako sjajnim umom, povučete iz igre?“ „Nemate prava da se krijete iza straha. Nemate prava da traćite svoj dar. Nemate prava da o sebi brinete u tolikoj meri da vas to sprečava da radite ono za šta ste se škoiovali. Zavaravate se, a zavaravate i sve one kojima biste mogli da pomognete. Zato vam kažem da je lečenje završeno. Možete da ležite tu i cvilite i puštate da vas onaj ološ drži u šaci dok ste živi - a možete i da obavite vizitu na svom odeljenju sutra ujutru. Vidimo se, dakle, u 150

Z i v o t n a g ra c fu je d e la

bolnici, ako budete hteli. Potrebni ste tamo, druže moj. Vi ste sada zdravi." Shvatao sam da je došlo vreme da Džejson učini nešto. Strah je bio suviše zgodno poštapalo; postalo je previše lako. Znao sam da može da se trgne i oseti da je Ijudima potreban. Zivot nagrađuje dela, a on je očigledno morao da stupi u akciju. Kad sam ga sutradan u sedam ujutru sreo u bolnici, rekao sam: „Kako ste, doco?“ Pogledao me je, osmehnuo se i rekao: ,,Ne želiš da znaŠ. Idem da radim.“ Možda se bojao, ali bio je tamo jer je morao i jer je zasluživao da bude. A šta je s vama? Kada je reč o delanju u senci straha, verovatno ne morate mnogo da pretresate pamčenje da biste znali da ste to već radili. Rizikovali ste kad ste s puzanja prelazili na hodanje; kad ste u školi prelazili iz razreda u razred; kad ste prvi put zaplivali; kad ste se odselilj od roditelja; kad ste promenili zaposlenje, ili dali otkaz, ili našli nov posao u drugom gradu; kad ste bojažljivo zakazali prvi sastanak. U svim ovim situacijama, ostavili ste bezbednu jednoličnost iza sebe, jer ste poželeli nešto više i pružili ruku za tim. To što želite nešto više je uglavnom dobro, jer proširuje vaše horizonte i omogućava vam da razvijete svoje sposobnosti i poznavanje sveta. Pomislite, na primer, kakvi bi vaš život i karijera bili da nikad niste prešli s puzanja na hodanje. Poenta je u tome da, bez obzira na navike i šablone prema kojima živite, morate da shvatite da više nema potrebe da_živite na tapnačin. Koliko god vam se to nelogično činilo, morate da ođlučite da ste vredni preny,imanja riz'^a Morate da odlučite da vaši snovi nisu na prodaju. Morate da odlučite da ste i vi, jednom u životu, spremni da dozvolite sebi da želite, dosegnete, priznate da živite „izneverenim" životom. Morate da budete spremni da kažete: „Znam da će neko vreme boleti; znam i da će neko vreme biti zastrašujuće, ali ja sam vredan. toga. Neću više da oduzimam sebi šansu da ostvarim svoje ciljeve i snove. Postaviću sebi ciljeve, smisliću strategiju Ipreduzeti akciju." Vrsta odluke o kojoj ovde govorim jeste zivotna odluka. Zivotne odluke vas umnogomc dcfmišu kao ličnost: posredi su fundamentalne odluke koje služe kao psihološko i bihevioralno 151

Z i v o t n e s t r a te g ije

sidrište vaših vrednosti. Na primer, zar niste doneli životnu odluku da nećete krasti? Odbijanje da budete osoba koja krade jeste fundamentalna vrednost koju ste ugradili u samu suštinu svoje duše. Nema potrebe da se svakodnevno vraćate na to pitanje niti da vodite aktivnu i otvorenu debatu o tome. To je odlučeno. Ako putujete van grada i ,,kratki“ ste s gotovinom, nećete se dvoumiti između ođlaska do najbližeg bankomata ili pljačkanja prodavnice na ćošku. Nećete se dvoumiti jer o nekim stvarima naprosto nema diskusije; doneli ste životnu odluku. Ona je deo vaše ličnosti. Da nije životnih odluka, morali biste svakodnevno da se vraćate na sva moguća pitanja. Ponekad biste odlučili ispravno, ponekad ne. Jasno, donošenje životne odluke je nešto vrlo ozbiljno. Zauzimanje takvog samodefinišućeg stanovišta trebalo bi da usledi tek nakon što pažljivo i iskreno promislite. O životnim odlukama biće više reči u Poglavlju 8, u kojem ćemo se usredsrediti na upravljanje životom. Nadam se da ste doneli životne odluke u vezi sa svojim integritetom, predanošću Gospodu i ulogom u svojoj porodici. Možda ćete, međutim, morati da, kao deo svoje životne strategije, ugradite i neke nove u srce svog sistema vrednosti. Uzmite u obzir da ćete možda morati, u interesu ugrađivanja zakona Zivot nagrađuje dela u svoj život, da donesete životnu odluku da stavljate sebe na kocku, čak i ako se to kosi s vašim primarnim instinktom samoodržanja. To je izazov vašoj prirodnoj žudnji za bezbednošću i sigurnošću. Podozrevam, međutim, da je ovo jedan od onih trenutaka kad morate sebi da kažete da je vreme da ostavite prijatno i poznato iza sebe. Odlučite da ćete se kretati napred i naviše. Donesite životnu odluku da rizikujete razborito i odgovorno. ali da svakako rizikujete. Ne govorim ovde o šKakanJu bez padobrana. Govorim o tome da dopustite sebi da želite više i delate kako biste to i postigli. To, razume se, znači i da morate da obavite mali razgovor sa sobom, koji bi trebalo da teče otprilike ovako: - „Biće i neuspeha." Znam; izboriću se s njima. 152

Z i v o t n a g ra c tu je d e la

- „Možda nećeš uspeti.“ < / Možda neću odmah, ali neću zbog toga skrenuti sputa. To što ću pokusati i neću ulpeti ne govori o tome hplipo vredim. - „Ljudi će te odbijati.11^ Ne dobijamo uve\ otprve ono što želimo. Ali apo nastavim da tražim, nastavim da radim do\ ne dobijem ono što želim, na kraju ću ipap biti prihvaćen. / - „Bićeš promašaj.“ \y Biću promašaj samo akp prestanem da se trudim čim se pojave prve teškpće. - ,,Da li si zaista vredan i sposoban za to?“ Da, jesam. U svafpm slučaju, mislim da ču na f{raju znati, jer ću uraditi to. Čvrsto rešite da ćete rizikovati, učiniti napor i biti uporni u nastojanju da ostvarite svoje ciljeve. Vaš život bi trebalo da bude ispunjen pobedama i nagradama. Ako gubite, znači da neko drugi pobeđuje, tako da vam je jasno da se može pobediti. I vi to možete, ali ne slučajno. Pobeda će se desiti jer ćete je vi ostvariti. Desiće se jer znate šta hoćete i krećete se u tom pravcu strategijski, dosledno, smisleno i svrsishodno. Defajte i insistirajte na rezultatima. Ovo je nadasve važan zakon života.

153

Poglavije 7

NE POSTOJI STVARNOST; POSTOJI S A M O PERCEPCIJA N išta nije c/obro i!i loše, a /i 3a razmiš/janje čini takvim.

Zivotni zakon br. 6: Ne postoji stvarnost; postoji samo percepcija strategija: Identifikujte filtre kroz koje posmatrate svet. V'aša Priznajte svoju istoriju, ali tako da vas ona pri tom ne kontroliše. Ovo je zakon toliko dubok da određuje da li ste srećni, zadovoljni i spokojni. Prihvatanje ovog zakona znači da ste usvojili činjenicu da, hez obzira na to šta se dešava u vašem životu, do vas stoji kako čete interpretirati taj događai- Kakvo god značenje ili vrednost imala neka okolnost, za vas će imati ono značenje ili vrednost i^oje joj vi pridaiete. Da biste shvatili kako funkcioniše ovaj zakon, prvo morate da shvatite razliku između senzacije i percepcije. Kad vaše oči primaju svetlosne talase, ili vaše uši zvučne talase, to je senzacija: fenomen stimulansa koje primaju vaši čulni organi. Percepcija, s druge strane, jeste vaše organizovanje i interpretiranje tih senzacija. Percepcija je nivo na kojempridajete značenje senzacijama koje primate iz sveta. 155

Z i v o t n e s tra te g ije

Opaska da se „lepota nalazi u očima posmatrača" priznaje da se vaša percepcija može umnogome razlikovati od moje. I vi i ja gledamo istu sliku i meni se možda dopadne; vama možda ne. Isto važi i za svaki pojedini događaj u vašem životu. Ne možemo da pričamo o onome što se dešava u vašem životu, a da ne uzmemo u obzir vaše tumačenje tih dešavanja. Budući da ste jedinstveni kao pojedinac, vaša percepcija je takođe jedinstvena. Bez obzira na to koliko mislite da ličite na nekog drugog, značenja koja pridajete onome što se događa u vašem životu samo su vaša. Nepriznavanje ovog principa stvara više nevoija nego što možete da zamislite. Na primer, sada znamo da uz individualne razlike koje postoje među ijudima uopšte u pogledu percepcije i interpretacije, postoje i poine razlike koje odlikuju percepciju muškaraca i žena. Bračne parove ovaj fenomen muči od pamtiveka. Dobro je poznato da muž i žena, posmatrajući istu situaciju, mogu da iznesu dve potpuno različite verzije njenog značenja. Ova „nepodudarnost percepcija“ može da dovede do frustracije, konfuzije i bračne nesloge. Konkretno, testirajući tokom godina ovu teoriju kod doslovno nekoliko hiljada parova, otkrio sam da žene i o najsvakodnevnijim poslovima imaju mišljenje veoma različito od onog koje imaju muŠkarci. Postoje velike nepodudarnosti u tome kako partneri interpretiraju nešto tako jednostavno kao što je iznošenje đubreta. Muškarci su skloni da to svrstavaju u kategoriju dužnosti. Većina žena pak tumači to kao čin ljubavi. Zene su mi takvo svoje razmišljanje objasnile na ovaj način: „Iznošenje đubreta je neprijatan posao, a ako me on voli, učiniće to da ja ne bih morala. Ako ne radi one stvari za koje zna da poboljšavaju moj život, znači da mora biti da mu nije ni stalo do kvaliteta mog života, po čemu zaključujem da me ne voli.“ Nasuprot tome, muŠkarci iznošenje đubreta opažaju samo kao jednu od mnogih dužnosti koje moraju da obave u toku dana. Njihova percepcija toga je takva da će, ako ,,ne uhvate vremena“ da to učine danas, jednostavno to uraditi sutra. Na pamet 156

N e p o s t o ji s tv a r n o s t; p o s t o ji s a m o p e r c e p c ija

im ne pada da njihova žena, koja ovaj kućni posao smatra činom ljubavi, njihov propust tumači kao da nije voljena, Nastojanjem da utvrdimo ko je u ovom scenariju u pravu, a ko greši, nećemo dobiti ništa. Nijedno od bračnih drugova nije u pravu i nijedno ne greši. Ne postoji stvarnost; postoji samo percepcija. Ako ona propust u obavljanju ovog kućnog posla tumači kao indikaciju da nije voljena, onda je to tumačenje za nju isto toliko stvarno koliko i sunce koje se svakog jutra rađa na istoku. Ako on pak iznošenje đubreta smatra samo jednim od kućnih poslova i ne pridaje mu apsolutno nikakvo emocionalno značenje, ta njegova percepcija je njemu isto tako stvarna koliko i njena njoj. Stanovište koje imate o nekom događaju odrediće koje će značenje taj događaj imati za vas. Ključna tačka je ta da, kada je vaša percepcija posredi, imate sposobnost da, ako želite, odaberete nešto drugo od onoga što ste trenutno izabrali. Kada je reč o tome kako vidite stvari, zaista imate izbora. Jedna od najokrutnijih proba ove istine koju možete da zamislite desila se u životu dr Viktora Frankla, austrijskog psihijatra koga su nacisti tokom II svetskog rata držali zatvorenog u koncentracionom logoru Aušvic. Esesovci su mu ubili ženu i roditelje, a sada su, podvrgavajući ga svim mogućim poniženjima, držali njegov život u svojim rukama. Pišući kasnije o onome što je proživeo u logoru, dr Frankl je opisao opsesivnu kontrolu koju su sprovodili čuvari: svakog dana su on i ostali logoraši dobijali naredbe kad da sednu, kad da ustanu, kad da rade, kad da jedu i kad da spavaju - kao i da li će im biti dozvoljeno da žive ili će umreti. U svojoj fascinantnoj i inspirativnoj knjizi Covebpva potraga za smislom (Man’s Searchfor Meaning) , dr Frankl je zapazio da je uprkos ovim beskrajnim zverstvima, otkrio jedan veoma važan aspekt svog bitisanja, koji esesovski čuvari nisu mogli da kontrolišu. Oni, naime, nisu mogli da imaju kontrolu nad stavom koji je on zauzimao u pogledu svojih patnji. Oni nisu mogli da mu narede kako da tumači njihove postupke i reaguje na njih. 157

Z i v o t n e s tr a te g ije

U određenom trenutku, negde na sredini svog tamnovanja, dr Frankl je doneo životnu odluku. Uvideo je da će poluded ne bude li našao smisao za patnjc kojc je trpeo. Odlučio je, zato, da živi prema prinicipu da „ovaj život znamo i doživijavamo samo kroz smisao ili značaj percepcije koji mu pridajemo“. Verujem da je ova lekcija iz iskustva dr Frankla dvostruka. Prva je njegovo shvatanje da u svakoj situaciji možete da odaberete svoju reakciituJaezt obzira na okolnosti, vaša percepcija tih događaja biće ona koju sami odaberete. Međutim - što je podjednako važno - dr Frankl je, otkrivši da ima ovaj izbor, uvjdeo mogućnost da dokaže da to otkriće važi i pod najekstremnijim okolnostima. Da je umro pre no što je uspeo da prenese drugima ono što je shvatio, to bi značilo da je patio ni za šta. Iz patnji koje je trpeo proizašla je njegova rešenost da preživi i obelodani svetu svoje otkriće. Verujem da mogu mirne duše reći da vi nikad nećete morati da prođete kroz iskušenje kroz koje je prošao dr Frankl. Ipak, ova poruka ima neposrednu primenu. Događaji u vašem svakodnevnom životu imaju samo onaj značaj kojjjm vi pridajete. Drugačije rečeno, nema dobrih ili lošIFvesti. Imate moć da odaberete svoju percepciju. I primenjujete ovu moć izbora u svim okolnostima, svakog dana svog života. Kad razmislite o relevantnosti ovog opažanja za vaŠ sopstveni život - zapravo, za svačiji život - verujem da vam je jasno zbog čega ovo smatram tako dubokom istinom. Filozofija dr Frankla je danas isto tako istinita kao što je bila u jezivim okolnostima koncentracionog logora. Razmislite o tome. Kad u novinama pročitate naslov: „Demokrate osvojile većinu u Senatu,“ da li je to dobra ili loša vestP Nijedno od toga, u stvari; to je samo vest. Nije ni dobra ni loša, sve dok joj vi ne pridate značenje. Ako ste demokrata, biće vam drago zbog političkog uspeha Demokratske partije i onda je to za vas dobra vest. Ako ste republikanac i niste oduševljeni onim što demokrate rade, onda je vest za vas svakako loša. Glavna stvar koju valja napomenuti jeste da vaša reakcija na naslov nije u funkciji onoga što se desilo, već toga kako ste odabrali da shvatite šta se desilo.

N e p o s t o ji s t v a r n o s t ; p o s t o j i s a m o p e r c e p c ija

Ne preporučujem da bi jedan od vaših izbora trebalo da bude odluka da sve što vam se dešava u životu „nije loše“. Očigledno, posredi nije uvek racionalna reakcija. Kad bi se nešto loše ili tragično desilo vašem detetu ili nekoj drugoj dragoj osobi, od vas se svakako ne bi mogla očekivati racionalizacija tipa ,,ko zna zašto je to dobro“; ipak, imate izbor: taj događaj može da bude vaša potpuna propast ili pak nešto s čim uspevate da se izborite na konstruktivan način. Ako vam se, recimo, dete povredi, možete da rešite da iz događaja nešto naučite i da u budućnosti efikasnije zaštitite svoju decu. Možete odlučiti i da se pobrinete da dete nauči kako da izlazi na kraj s nedaćama i prevaziđe ih. Možete da rešite da ga naučite da zdravlje i lična bezbednost ne smeju da se uzimaju zdravo za gotovo. Možete da odlučite da preduzmete korake da izmenite okolnosti u kojima je došlo do povrede i tako zaštitite ostalu decu. Gde god pogledate, vidite primere ove vrste stvaranja nekog dobra iz nesreće. „Majke protiv pijanih vozača“ (Mothers Against Drunk Drivers, MADD) ne samo što je divna organizacija već i savršen primer kako roditelji koji su pretrpeli ranjavanje ili gubitak deteta krivicom neodgovornog društvenog elementa rešavaju da, pokretanjem društvene akcije, daju smisao svojoj patnji. Molim vas, ne pomišljajte ni na trenutak da nagoveštavam da bi ijedan od tih roditelja trebalo da smatra svoje društveno angažovanje vrednim ranjavanja ili smrti svog deteta. Samo ukazujem na to da je njihova reakcija na ono što se desilo bila njihov izbor i da su odabrali konstruktivnu alternativu. Imate, dakle, izbora u pogledu toga kako ćete opažati svet. Svi mi gledamo svet kroz svoje individualne filtre. Ti filtri naši karakteri, stavovi, gledišta, naši ,,stilovi“ - imaju veoma snažan uticaj na to kako interpretiramo događaje koji nam se u životu dešavaju; te interpretacije, zauzvrat, određuju kako ćemo reagovati, a time i kakva će naposletku biti reakcija na nas. Prisustvo ovih filtera nije ni dobro ni loše; ono je naprosto činjenica. Neki filteri su zdravi i konstruktivni, dok su neki drugi deformisani i destruktivni. Međutim, da biste efikasno živeli, morate da 159

Z i v o t n e s tra te g ije

priznate prisustvo tih filtera i pobrinete se da ne izvitoperuju vašu percepciju, jer bi vas tako nešto odvelo u pogrešnom pravcu prilikom donošenja odluka. < Nema sumnje u pogledu toga da su filteri kroz koje gledamo svet umnogome nusproizvod načina na koji smo sticali saznanja o njemu. Neko ko je, nažalost, odrastao i neprijateljskom i nasilnom okruženju, verovatno će svoja iskustva propuštati kroz filter koji će ga navoditi da svet tumači kao preteće mesto. Nasuprot tome, osoba čije je odrastanje proticalo u atmosferi ijubavi i topline vrlo je verovatno da će posmatrati svet kroz filter koji će činiti da joj on uvek izgleda divan. Setite se, međutim, lekcije iz Zivotnog zakona br. 2: Sami stvarate sopstveni doživljaj sveta. Vi ste odgovorni. To znači da ne smete da koristite ranije događaje kao izgovor. Da, mi jesmo proizvodi načina na koji smo sticali saznanja o svetu. Deca uče ono što proživljavaju. Međutim, ono što morate da shvatite jeste da ovde i sada ne mora da bude bitno da li je vaša prošlost bila lepa ili ružna; bila je i gotovo. Nećemo da raspravljamo o tome da li ste nekada davno dobili dobre ili loše karte, poštenu ili nepoštenu pogodbu, da li su prema vama postupali dobro ili nisu. Pretpostavimo na trenutak da se nalazimo u psihijatrijskoj ordinaciji. Svakako da želim da znam vašu prošlost. Sto je još važnije, želim da vi znate svoju prošlost. Hoću da vi shvatite da je to što ste bili silovani ili premlaćivani kada ste imali pet godina sasvim razumljivo iskrivilo vašu sliku o ljudskim odnosima. Svakako da ne bih raspravljao s vama o tome da li je to što ste bili silovani ili premlaćivani pravedno ili „prosto deo života“; naravno, složio bih se s vama da to nije pravedno - Štaviše, da je užasno. To nije poenta poznavanja prošlosti. Vrednost poznavanja prošlosti je u tome što tako postajete svesni da je neko stavio na vaše oči i um filter koji utiče na to kako gledate svet. Cim to shvatite, možete da uzmete u obzir činjenicu da je filter tu. Nastavite li da svet posmatrate kroz filter koji su stvorili prosli događaji,jznači da dozvoljavate svojoj prošlosti da kontroliše i diktira vašu sadašnjost i budućnost. Uzmite primer osobe silovane i tučene sa svega pet godina života. Jedino što može da 160

N e p o s t o ji s t v a r n o s t ; p o s t o ji s a m o p e r c e p c ija

bude gore od toga što joj se desilo jeste da dopusti da joj taj događaj uništi ceo život, time što će obojiti njen pogled na svet trideset, četrdeset ili pedeset godina kasnije. U tom scenariju, događaj se nikad ne završava; on traje zauvek. Kao što ste već shvatili, ne možete da izmenite ono što ne priznajete. Kad jednom priznate da je patnja zbog određenog događaja izmenila način na koji gledate svet i ljude u njemu, možete da rešite da više ne budete zatvorenik tih percepcija. Prema tome, morate ,,to“ da priznate, šta god ,,to“ bilo u vašem slučaju, i da shvatite da je dovelo do iskrivljavanja vaše perspektive, vaše percepcije i vašeg iskustva. Međutim, ništa od toga vas ne čini iole manje odgovornim. Vi izvesno niste odgovorni za to što ste kao dete bili silovani ili zlostavljani. Neporecivo ste, međutim, odgovorni za svoju sadasnju reakciju na to. Kada prolazi kroz filtere, percepcija mora da se testira. U suprotnom, dolazi do dramatične samoobmane. Ukoliko se sada ne pitate: „Kroz koje ja to filtere posmatram svet?“ —trebalo bi. Identifikujte te filtere tako da možete da ih kompenzujete. Jeste li svadljivi - da li ljude generalno saglčdavate kao neprijatelje, iako oni to nisu? Da li ste ljuti na pripadnike suprotnog pola? Da li ste neverovatno naivni i puni siepog poverenja? Koji god bio vaš filter, vi morate da ga znate. Verovatno ste primetili da ima ljudi koji, suočeni sa stresom i zahtevima, podležu panici, počinju otežano da dišu ili bivaju ,,rastrojeni“. Siguran sam da znate i one druge, koji se u trenucima krize ponašaju kao riba u vodi i imaju najbolji učinak upravo pod pritiskom. Dakle, dve potpuno suprotne reakcije na potpuno isti stimulans. Zašto? Zato što jedna osoba provlači krizu kroz filtar koji prouzrokuje da je ona opaža kao sveopštu i nekontrolisanu, dok filter druge osobe kaže: „Ovo je prilika da zablistam.“ Kad postanemo svesni filtera neke druge osobe, to je najčešće zbog toga što taj filter doprinosi ponašanju za koje nalazimo da je neobično, ako ne i krajnje bizarno. Ljude s „neobičnim filterima“ često etiketiraju kao ludake. Mada je istina da se mnogi od njih nalaze u psihijatrijskim bolnicama, s mnogima od njih se 161

Z i v o t n e s tr a te g ije

srećemo u svom svakodnevnom životu i, kao što znate, s njima nikad nije dosadno. Sad, uobičajeno pogrešno shvatanje je da ti ljudi jednostavno ne umeju da rasuđuju. Međutim, ništa ne bi moglo da bude dalje od istine. Staviše, mada je jasno da imaju drugačije stanovište o stvarima, njihovo rasuđivanje je uglavnom vrlo slično vašem. Jednostavno polaze s drugačijih pozicija, buduči da je njihov filter (ili filteri) drugačiji. Možda se sećate da je stvaranje pogrešnih početnih pretpostavki pomenuto u Poglavlju 1, kao jedan od vidova „epidemičnog ponašanja". Siguran sam da se slažete da ste - poput svih ostalih - tu i tamo imali pogrešne pretpostavke u vezi s nekim ili nečim i da vas je ta pretpostavka odvela u pogrešnom smeru. Isto može da se kaže i za one koji nastanjuju naše psihijatrijske institucije. Jedina razlika je u tome što su njihove početne pretpostavke otišle dalje od uobičajenih životnih tokova nego vaŠe. Međutim, i vi i duševno obolela osoba činite bitnu grešku, koja se sastoji u tome da ne proveravate svoje pretpostavke pre no što počnete da ih prihvatate kflo istinite. Tokom prve nedelje svog stažiranja u bolnici za ratne veterane u Vakou, upoznao sam pacijenta koji je izgledao tako kao da uopšte ne pripada tu. Većina pacijenata, naime, bila je krajnje siromašna. Uglavnom su bili razbarušeni, neuredni i bedno obučeni. Međutim, taj džentlmen je imao uglađenost i pojavu jednog Kerija Granta. Dok je tiho ćaskao sa mnom u holu, obučen u trodelno odelo, čovek bi pomislio da je to neki od članova upravnog odbora koji čeka da počne sastanak. Komentari koje je razmenjivao sa mnom bili su lucidni i artikulisani koliko i komentari bilo koje druge osobe koju sam u životu sreo. Staviše, u prvom trenutku sam pomislio da je to jedan od lekara. Zatim sam upoznao lekare i shvatio da je previše doteran da bi bio jedan od nas. Posle nekoliko minuta, prišao sam svom šefu i pitao ga o tom čoveku. Sef se samo osmehnuo i promrmljao: „Stvari u vezi s Ričardom nisu baš onakve kakve izgledaju. Samo budi strpljiv." Tada sam već smatrao sebe vrlo dobrim psihologom, mada zapravo uopšte nisam imao iskustva. Bio sam siguran da znam 162

N e p o s t o ji s t v a r n o s t ; p o s t o j i s a m o p e r c e p c ija

sve što ima da se zna. Ubeđen da moj šef greši, ponovo sam stupio u razgovor s Ričardom, koji je tvrdio da je ratni veteran i da povremeno dolazi u bolnicu, čisto da bi se oporavio od iscrpljenosti. To me je iznerviralo; sećam se da sam, odlazeći od njega, pomislio da bolnica za ratne veterane nije nikakav hotel niti odmaralište i da bi trebalo da Ričard ode kući. Posle otprilike nedelju dana, jednog sunčanog novembarskog poslepodneva, šetao sam bolničkim parkom uživajući u toplini kasnog miholjskog leta. Prilazeći klupi, primetio sam da se neko krije ispod nje i trese kao prut. Bio je to Ričard. Požurio sam do njega, sagnuo se i upitao: „Ričarde, šta se dešava?“ ,,Dole!“ viknuo je. „Dole! Pucaju, pucaju!“ Odmah mi je palo na pamet da uopšte nije tako neverovatno da psihijatrijska bolnica sa hiljadu dvesta kreveta postane poprište nasumične pucnjave od strane nekog ko je rešio da ubija. Bacio sam se na zemlju. Zavukavši se pod klupu zajedno s Ričardom i pretraživši potom pogledom horizont u svim pravcima, zatražio sam da mi kaže šta se dešava. Ričard mi je, sav uplašen, objasnio da ,,na njega pucaju puškama s toplotnim zracima“. Bilo mi je više nego neprijatno dok sam se izvlačio ispod klupe, otresao od prašine i potom seo na tu istu klupu, pokušavajući da povežem konce onoga što se upravo dešavalo. Da skratim, Ričard je nosio crnu košulju od najlona; sedeo je na klupi; sunce ga je udaralo pravo u leđa. Pošto je ipak bio novembar, čim bi sunce zašlo za oblake bilo je prilično sveže; međutim, čim bi njegovi zraci udarili direktno u vas, bilo je znatno toplije. Osetivši toplotu na leđima, Ričard je pretpostavio da ga ,,oni“ napadaju oružjem s toplotnim zracima. Pogrešna početna pretpostavka, naravno. Svakako i donekle bizarna. Međutim, da je njegova pretpostavka bila tačna, zar ne bi ostatak Ričardovog ponašanja imao savršenog smisla? Poverujete li da pucaju na vas, zar ne biste - sasvim logično potražili zaklon, bili uplašeni za svoju bezbednost, upozoravali druge i bili jako uzrujani? Ričard se nije ponašao nelogično; on je naprosto napravio pogrešnu početnu pretpostavku i propustio da proveri njenu istinitost. 163

Z i v o t n e s tra te g ije

Zar to nije upravo ono što i vi radite? Zar ne stvarate pretpostavke koje ne proveravate i potom ih tretirate kao svetu istinu? I nije li posledica takvog ponašanja to što konstruišete stvarnost koja se ne zasniva na činjenicama več na neproverenim opažanjima? Možda vaše neproverene pretpostavke nisu tako čudne kao Ričardove, ali mogu da budu podjednako pogrešne. Razmislite o tome. Možda vaša pogrešna početna pretpostavka glasi: „Niko me ne voli.“ Ako je tretirate kao istinitu i ne proveravate, možda nikada nećete dobiti informaciju da nije tako. U bilo kojoj vrsti društvenih kontakata, vaša pretpostavka će prouzrokovati da donesete pogrešan sud o tome šta bi trebalo ili ne bi trebalo da uradite. Neko malo ekscentričnijeg uma možda veruje da se ceo svet zaverio da mu dođe glave (što, naposletku, nije ništa drugo do nešto ekstremnija verzija onoga „niko me ne voli“). Pretpostavimo da je i ta osoba, kao i vi, propustila da proveri svoju početnu pretpostavku. I vi i ona ste, dakle, u startu pogrešno pretpostavili; nijedno od vas se nije potrudilo da proveri istinitost ili verodostojnost svoje pretpostavke. Moje je mišljenje da ste, ako se izuzmu ova dva početna defekta u vašem razmišljanju, i vi i vaš ekscentričniji sadrug od te tačke nadalje pokazali dobru logiku. Da biste napravili velike greške, uopšte ne morate da se ponašate nelogično. Ako počnete pogrešno i zatim razmišljate ispravno, ipak ne pogađate u metu. Nažalost, naši filteri su najviše iskrivljeni upravo kad posmatramo sami sebe. Sasvim prirodno, ljudi naprosto ne vide sebe u realnom i objektivnom svetlu. Pomislite samo koliko ste puta čuli kako neko prepričava neki incident iz svog života a da pri tom uopšte ne primećuje da je sam odgovoran za njega. Slušate ga kako krivi druge ljude koji su bili upleteni, kako se detaljno bavi njihovom odgovornošću i nijednom rečju ne pominje ono što je očigledno svima koji ga slušaju —sopstveni doprinos incidentu. Radim s briljantnim i sofisticiranim sudskim analitičarem čije ime ovde neću pominjati, jer bi bilo suviše indiskretno. Za ovu priliku, nazvaću ga Lindon Meklenan. Pre nekoliko godina, kao četrdesetogodišnjak, Lindon se tek bio doselio u grad i priv164

N e p o s t o ji s tv a r n o s t; p o s t o ji s a m o p e r c e p c ija

remeno iznajmio stan. Dok sam jednog ponedeljka ujutru prolazio pored njegove kancelarije, načuo sam kako kolegama prepričava šta mu se desilo u zgradi tokom vikenda. Prema njegovoj priči, drugi stanar - muškarac, verovatno dvadesetih godina - ušao je u perionicu i bez pitanja povadio Lindonove stvari iz mašine za sušenje veša, nabacao ih na sto i zatim stavio svoj veš u tu mašinu. Lindon, koji je nakratko izašao iz perionice, vratio se taman na vreme da bi bio svedok ovog očigledno gnusnog prestupa spram svoje odeće. Dok nam je pričao o tome, lepo se videlo da je još uvek zaprepašćen. Sad, priznajem da nisam baš najbolje upoznat s protokolom ponašanja u perionicama i da nisam odmah najbolje shvatio kuda vodi ta priča. Lindon je rekao da je otvoreno zamerio mladom čoveku na drskosti, posle čega je usledila rasprava. U roku od nekoliko sekundi, pošto im je izgleda ponestalo reči, Lindon i nepoznati mladić su se rvali na podu i tako dokotrljali pod sto, gde se Lindon nadneo nad mladića, daveći ga. Sledeći deo priče Lindon je ispričao sav zapenušen. Sedeći mu, dakle, na grudima i daveći ga obema rukama, Lindon je vikao na mladog čoveka: „Pustiću te samo ako obećaš da ćeš da se uozbiljiš i ponašaš u skladu sa svojim godinama!“ Priča se završila tako što nas je Lindon pitao možemo li da poverujemo koliko je detinjasto i nezrelo bilo ponašanje tog mladića. Palo mi je na pamet da se Lindon - koji se sa svojih četrdeset godina potukao s nekim pod stolom u perionici posle rasprave oko mašine za sušenje veša - i sam poneo prilično nezrelo, pa sam to i rekao. Pogled pun nerazumevanja kojim je Lindon dočekao ovu moju opasku rekao nam je da mu tako nešto nikad nije palo na pamet. Bio je potpuno zaboravio na sopstvenu ulogu u incidentu i očigledno se šokirao kad smo se svi zacenili od smeha. Od tada ima nadimak ,,Perionica“. (On se nada da će se jednom iskupiti, ali ne ako se ja nešto pitam.) Poenta je u tome da je za Lindona bilo gotovo nemoguće da bude objektivan u pogledu sopstvenog učešća u onome što se desilo i sagleda svoje ponašanje u jasnom i racionalnom svetlu. A šta je s vamaP

165

Z i v o t n e s t r a te g ije

Jedna od najvećih teškoća vezanih za filtere, bilo da se odnose na vašu percepciju sebe ili drugih, jeste to što su sačinjeni od čvrstih ubeđenja. Cvrsto ubeđenje može da bude misao o životnoj odluci koja se izokrenula: posredi je negativno ubeđenje koje je tako usađeno u vaše razmišljanje da postaje sastavni, nepromenljivi deo vašeg perceptivnog sistema. Čvrsta ubeđenja su tipično vrlo opasna, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog svoje čvrstine. Svesno ili ne, prestajete da tražite ili primate i obrađujete nove informacije. Tretirate ubeđenje kao činjenicu i ne podvrgavate ga više raspravi ili modifikaciji. U takvom stanju, ne samo da će vam nedostajati nove informacije već ćete prevideti važne promene kod sebe ili drugih koje bi mogle da predstavljaju negaciju vaših čvrstih ubeđenja. Jedna od najopasnijih kategorija vaših čvrstih ubeđenja jesu ona koja ja nazivam ograničavajućim ubeđenjima. To su ubeđenja koja imate o sopstvenim nedostacima i ograničenjima, bilo stvarnim ili imaginarnim. Kao i u svemu ostalom, ne možete da promenite ono Što ne priznajete. Nepriznavanje da imate ograničavajuća ubeđenja i odbijanje da ih identifikujete znači da će ona ostati aktivna, preteći da podriju životni plan koji se spremate da napravite. Ograničavajuća ubeđenja se vrlo često ispoljavaju upravo onda kad se suočavate sa izazovom, budeći u vama sumnju u sopstvene sposobnosti da izađete na kraj s krizom. Prema tome, njihovo zanemarivanje i dozvoljavanje da traju može da se pokaže fatalno po vaše napore. Za vas je bolje da se suprotstavite tim ubeđenjima i odmah ih eliminišete. Da biste u tome uspeli, moraćete prvo da identifikujete i priznate svako od njih. Da razjasnimo za čim ste se to dali u lov. Ubeđenja su nešto što smatrate istinitim i tačnim. Tretirate ih kao činjenicu: više ih i ne proveravate, a kamoli menjate, zato što verujete da ste pronašli istinu; kraj priče. Ograničavajuće ubeđenje je, dakle, neka negativna percepcija o vama samima za koju ste odlučili da je istinita i tačna. Vi ,,znate“ da je istinita, stoga je naprosto prihvatate i živite s njom. Naš cilj ovde jeste da ponovo otvorimo vaše banke podataka o svakom pojedinom ograničavajućem ubeđenju koje imate. 166

N e p o s t o j i s t v a r n o s t ; p o s t o ji s a m o p e r c e p c ija

Morate da osporite ta ograničavajuća ubeđenja, umesto da im se pokoravate kao da su zapovesti urezane u kamen. Daleko od toga - mnoga od njih su najverovatnije proizvodi iskrivljenog filtera nastalog usled događaja koji su se odigrali u davnoj prošlosti. Zadatakbr. 10: Verovatno predviđate da ću vaspitati da u svom umu i srcu potražite ona ograničavajuća ubeđenja kpja iz dana u dan nosite sa sobom. Svi ih imamo. Opasnost se krije u tome što ih čovek najčešće nije ni svestan, upravo zato što ih tako dugo ima. Međutim, jedino Što je opasnije od negativnog uticaja u vašem životu jeste negativan uticaj kojeg se ne čuvate, uticaj kpji tiho, podmuklo i gotovo neopazivo podriva vaše napore. Takva je priroda ograničavajućih ubeđenja. Neka od tih ograničavajućih ubeđenja mogu da vuku koren čak iz detinjstva. (Valjda znate da psihić ne može da napiše knjigu, a da barem jednom ne pomene vaše detinjstvo!) Druga mogu da budu mnogo novijeg datuma. Sva ona zajedno, međutim, sačinjavaju filter kroz koji posmatrate sebe i svet. Shvatite na koji vas način pogađaju ograničavajuća ubeđenja. Ukoliko se nađete u nekoj kompetitivnoj situaciji, bilo da je posredi posao, partner ili potraga za nekim osećanjem vrednosti, a sa sobom vučete seriju ubeđenja koja kažu da ne možete i nećete postići svoj cilj, doživljavate poraz pre no što se uopšte upustite u trku. Prisećate se, možda, one stare izreke: „Ako misliš da možeš ili misliš da ne možeš, biće da si u pravu.“ Od esencijalne važnosti je da identifikujete svoja ograničavajuća ubeđenja: kada neko od njih počne da podiže svoju ružnu glavu, prepoznaćete ga i moći da reagujete protiv njega. Upoznajte svoja ograničavajuća ubeđenja tako dobro da se, ako samo jedno počne da pokazuje makar i nagoveŠtaj svog postojanja, pouključuju svi vaši alarmni sistemi i podstaknu vas da mu se suprotstavite. Da bih vam pomogao da krenete s identifikacijom svojih ograničavajućih ubeđenja, navodim neke tipične primere iz sopstvenog iskustva ili sam ih čuo od drugih: 167

Z i v o t n e s t r a te g ije

- Siromašni ljudi imaju sirotinjske navike; baš bih i mogao to da usvojim. - Zapravo i nisam naročito pametna. - Nisam tako dobar kao moji konkurenti. - Nikad neću dospeti na vrh. - Bez obzira na to koliko dobro počnem, nešto uvek upropasti moj trud. - Ne mogu da se menjam; takva sam kakva sam. - Moje poreklo nije dovoljno dobro da bih postigao ono što želim. - To ni ranije nisam uspevala da uradim; što bih se sad nečemu nadala? - Ako budem previše srećan i opustim se, nešto bi moglo da krene kako ne treba. - Kad bi ljudi znali koliko se foliram, stvarno bih se našla u čabru. - Kad bih pokušao da se promenim, samo bih uzburkao duhove. - Sigumo sam sebiČna kad trošim toliko vremena i energije na samu sebe. - Ne zaslužujem drugu priliku. Možda ste na ovom spisku uočili i neka sopstvena ograničavajuća ubeđenja. U svakom slučaju, vreme je da sednete, otvorite svoju sveščicu i sastavite sopstveni spisak. Idealan početak bila bi kartica koju ste napisali kao odgovor za Zivotni zakon br. 2, Sami stvarate sopstveni doživljajsveta. Upotrebite je da biste nab-rojali ,,trake“ koje sebi puštate tokom dana. Iskopajte i zapišite sva opažanja o sebi koja držite zarobljena. Cineći to, recite sebi da će se spisak s vremenom sigurno produžavati, budući da ćete usput, suočavajući se sa izazovima, možda prepoznati i razna druga ograničavajuća ubeđenja. Budite stalno na oprezu, rešeni da demaskirate ta ubeđenja kojima zapravo vređate sebe. Oslobađanje od njih ključni je korak dobre i zdrave životne strategije. 168

N e p o s t o ji s t v a r n o s t ; p o s t o ji s a m o p e r c e p c ija

Možda se držite ubeđenja prema kojima niste predodređeni za dobar i uspešan život. Možda vas vaša ograničavajuća ubeđenja navode da verujete da niste dorasli životnim izazovima. Koja god poruka bila posredi, takva ubeđenja dovode do krutog razmišljanja i krutog ponašanja, a i jedno i drugo predstavljaju pretnju vašoj budućnosti i sposobnosti da je kontrolišete. Sazreo je trenutak da ta ubeđenja ponovo otvorite za raspravu i promenu. Ukoliko ne uspete da se odmah pozabavite njima - ako, dakle, dozvolite da i dalje budete zavedeni njima —ugrozićete svoju sposobnost da se prilagodite onome što učite iz ove knjige, a što može da vam pomogne da promenite svoj život. Odvojite onoliko vremena koliko vam je potrebno da temeljno ispitate sve vaše sisteme ubeđenja. Pored svojih ličnih ograničavajućih ubeđenja, možda imate čvrsta ubeđenja o: svom partneru, svojim odnosima s onima koje volite, svojoj karijeri, svojoj budućnosti, svojim prijateljima, Bogu, svetu uopšte, ljudima uopšte. Priznate li da se držite određenih čvrstih ubeđenja zbog kojih razmišljate i ponašate se suviše ukočeno, možete ih podvrći aktivnijoj proceni. U svakom slučaju, imate kontrolu nad svojom percepcijom. Kontrolišete, dakle, svoje interpretacije i stavove o životu. U tome leži moć. Uradite ono što je potrebno da biste videli da se vaša percepcija temelji na činjenicama. Vaša percepcija ne bi trebalo da se razvija samo na osnovu vašeg viđenja sveta, već i na osnovu vašeg proveravanja i potvrđivanja tog viđenja. Ako malo „prodrmate“ svoj sistem ubeđenja, osporivši naročito ona stanovišta koja imate o sebi, umesto da ih slepo ili po navici prihvatatc, 169

Z i v o t n e s tra te g ije

svežina vaše perspektive može da bude zapanjujuća. Stari svet odjednom može da izgleda kao nov. Svežina vaše perspektive može da učini da stari vi izgledate novi. Vi ste dinamičan organizam. Menjate se sa svakim iskustvom, a ako ga pravilno iskoristite, istovremeno se i poboljšavate. Menjate se i poboljšavate sa svakom stranicom ove knjige, ukoliko je pravilno koristite. Nema stvarnosti; postoji samo percepcija. Neka vaša percepcija bude sveža i nova i utemeljena u činjenicama, ne u prošlosti.

170

Poglavlje 8

Ž IV O T O M V A U A UPRAVUATI, A NE POPRAVUATI G A N ije bitno što ste oboreni; bitno je da li ćete ustati. V in s Lom b ardi

v Zivotni zakon br. 7: Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga Naučite kako da preuzmete i zadržite konVašatrolustrategija: nad svojim životom. Vožnja je duga, a vi ste jedini

vozač, svakog bogovetnog dana. Jednostavnije rečeno, u životu nikada ne biva da nema problema i izazova. Dobro znate da će, ako je kod kuće sve u redu, iskrsnuti problemi na poslu, i obrnuto. Pokušavamo da ulepšamo ovaj paradoks, ne bi li sve bilo u redu. Postoji gomiia klišea o tome zašto su problemi dobri: —Suočavanje s problemima izgrađuje karakter. —Bez povremene patnje, ne bismo bili u stanju da prepoznamo i cenimo zadovoljstvo. - Problemi su prilike da se istaknete. Mada u svakom od ovih klišea verovatno ima i zrnce istine, ostaje činjenica da životom valja upravljati. Tako to jeste, tako je bilo i tako će uvek biti. Priznate li i prihvatite ovaj životni zakon, manje je verovatno da ćete svaki problem smatrati krizom ili zaključiti da ne uspevate da se izborite sa životom. Važno je da 171

Z i v o t n e s tra te g ije

se odmah uhvatite u koštac s ovim zakonom, kako ne biste napravili tu grešku u prosuđivanju. Odavno utvrđena činjenica psihološkog funkcionisanja glasi da nije određena okolnost ta koja uznemirava neku osobu, koliko je to narušavanje njenih očekivanja. Ako mladi par zanesenih očiju uđe u brak s bajkovitim očekivanjima da će sve biti ,,med i mleko“, najverovatnije će veoma loše reagovati na bolove prilagođavanja koji tipično prate slivanje dva života u jedan. S druge strane, ako mladi par, možda zahvaljujući nekim drugim životnim iskustvima, predvidi da će biti problema tokom priiagođavanja, ako oboje očekuju da će se u braku suočavati s problemima, onda će pojava ovih rutinskih izazova samo potvrditi njihova očekivanja, a njihova emocionalna reakcija biće mnogo, mnogo manje problematična. Kao osoba koja upravlja sopstvenim životom, možete da pomognete sebi tako što će vasa očekivanja u pogledu života biti realna umesto naivna. Shvatite da je uspeh pokretna meta i da u ovom svetu koji se neprestano menja morate aktivno da upravljate životom. Ukoliko, pošto pročitate ovu knjigu, primenite sve one pouke, istine i principe koje želite da prihvatite, vrlo je verovatno da će vaš život krenuti odličnim pravcem i biće mi, razume se, veoma drago zbog vas. Znajte, međutim, da će funkcionisanje vašeg života za pet godina od sada biti posledica toga koliko ste dobro njime upravljali od ovog časa nadalje. Verovatno ste primetili da vam se obraćam kao „upravniku sopstvenog života“, kao da ste dve osobe, od kojih jedna upravlja poslovima svog klijenta. Biće za vas veoma dobro da odsad pa nadalje o sebi mislite kao o upravniku sopstvenog života, na isti način na koji mislite o upravniku prodavnice ili svom šefu na radnom mestu. Razmišljanje o upravniku sopstvenog života kao o nekoj drugoj osobi može da vam obezbedi objektivnost potrebnu da biste stali sa strane i procenili kako vam ide. Ukoliko o stanju svog života razmišljate kao o dobrom ili lošem funkcionisanju upravnika vašeg života, imaćete objektivan kriterijum za procenjivanje svoje efikasnosti. 172

Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

Pretpostavimo da ste danas pozvani da ocenite učinak upravnika svog života. Kako biste ga ocenili? Zanemarujući činjenicu da ste vi taj upravnik, uradite procenu zasnovanu na rezultatima, koja u obzir uzima barem ove kriterijume: 1. Da li se upravnik vašeg života stara da budete bezbedni i ne preuzimate nepotrebne rizike? 2. Da li vas stavlja u situacije u kojima možete da iskoristite sva svoja znanja i sposobnosti? 3. Da li vam stvara prilike da dobijete ono što u životu zaista želite? 4. Da li se brine o vašem fizičkom, psihičkom, emocionalnom i duhovnom zdravlju? 5. Da li za vas bira i podstiče veze u kojima možete da budete zdravi i srećni? 6. Da li od vas traži da se potrudite oko onoga što će vam očuvati svežinu, mladost i živost? 7. Da li uređuje vaše dane tako da imate i malo mira i spokoja? 8. Da li vam organizuje i malo zabave i rekreacije u životu? 9. Da li gradi vaš svet tako da među stvarima koje smatrate važnim vlada ravnoteža? Kakve biste ocene dali sebi kao upravniku svog života? Moguće je da kao ocenjivač reŠite da je vaš najveći problem u tome što ne možete da otpustite upravnika svog života isto onako kako biste otpustili nekoga ko loše upravlja vašim biznisom ili osobljem. S upravnikom svog života morate da sarađujete, da ga motivišete, obrazujete i budete strpljivi s njim. Nema greške: vi upravljate životom i cilj vam je da to bude na način koji će generisati najbolje rezultate. Ako ne obavljate dobro taj posao, morate da se trgnete i postanete umešniji. Možda niste jedini klijent kojeg imate, pogotovo ako vaša porodica uključuje i decu, ili osobe koje se ponašaju kao deca. Međutim, najvažniji vaš klijent ste vi. 173

Zivotne strategije

Kao svog sopstvenog klijenta, morate da tretirate sebe s dužnom pažnjom i vodite računa o sebi, jer vi ste veoma važna osoba. Staviše, mogu da vam kažem da je najvažnija osoba u mom životu Fil Mekgro. Ne izvinjavam se zbog toga, niti mislim da je to sebično. Ja sam jedini suprug i otac koga moja supruga i deca imaju. Ako brinem o sebi, onda imam šta da pružim u tim dvema važnim ulogama. Rešim li da, umesto toga, izigravam mučenika - to jest, neprestano se žrtvujem i ne vodim računa o sebi, onda možda fizički ili emocionalno neću biti pored njih kad im budem potreban. Ukoliko stalno ne ulažem na „račun Fil“, možda se u nekom trenutku u budućnosti nađem u emocionalnom i fizičkom bankrotstvu, i to baš onda kad me oni koje volim budu najviše trebali. Moj motiv da brinem o sebi su, priznajem, oni. Međutim, nije ovo samo igra rečima. Ovo ubeđenje utiče na to kako se prema sebi ponašam iz dana u dan. Moram da brinem o sebi da ne bih zavaravao njih. Pošto verujem da je vaš posao upravnika sopstvenog života veoma važan, navodim ovde đavolski dobar opis posla: Pre svega, prihvatite, shvatite i primenite lično svaki životni zakon koji smo pominjali i koji ćemo pomenuti. Drugo, posvetite se rešavanju radije no podnošenju svojih ličnih problema. Stara poslovica da su ,,u obućara najgore cipđe“ ovde je naročito ilustrativna: ako ste od ljudi koji se polome da reše tuđe probleme i izađu u susret potrebama drugih, a ne vodite računa o sopstvenim problemima i potrebama, onda glavačke srljate u pravcu emocionalnog bankrotstva. Problemi s kojima se mirite mogu da se vuku tako dugo da gotovo otupite na njih. Morate da odlučite da dobar deo energije koje imate posvetite rešavanju sopstvenih, a ne svačijih problema. Upamtite, ne možete da dajete ono što nemate. Ako vam je duh izmučen zbog toga što vas večito muče problemi, ne možet« onima koje volite da poklonite snažnog, zdravog i spokojnog sebe. Treće, čuvajte se pitanja koja su ostala bez odgovora. Možda ste čuli ljude kako igraju igru ,,šta ako“ sa svojim najvećim životnim problemima: „Sta ako me muž/žena ostavi?“ „Sta ako imam senku na plućima?“ „Sta ako dobijem otkaz?“ Moje iskustvo ka174

Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

že da ljudi puštaju da ih nagrizaju ovakva pitanja naprosto zato što ne primoravaju sebe da na njih odgovore. Ona im se stalno motaju po glavi, ali nikada ne odgovaraju na njih. Bezobličan strah od nepoznatog može da bude iscrpljujući i parališući. Iz tog razloga, dobro je postavljati sebi pitanja, ali ako ćete već da zapitkujete ,,zašto“, ,,šta“, ,,kako“ i ,,šta ako“, od kritične je važnosti da odvojite vremena da sebi date i promišljene odgovore. A u ogromnoj većini slučajeva, realni odgovori na pitanja ,,šta ako“ nisu ni izbliza tako strašni ni porazni kao nejasni, imaginarni rezultati. Možda zateknete sebe kako se pitate: „Sta ako mi kažu da bolujem od raka?“ Realan i promišljen odgovor na to pitanje mogao bi da uzme u obzir činjenicu da je stopa izleČenja za neke oblike ove bolesti osamdeset odsto, a za ostale čak sto odsto. Realan odgovor morao bi da prizna i da je poslednjih godina došlo do velikog napretka u lečenju raka, tako da ova dijagnoza u stvari nije ni izbliza onako katastrofalna kao što je bila pre svega nekoliko godina. Drugim rečima, ispada da je kompletniji i realan odgovor nešto sa čime se da živeti, dok je neodređeni izostanak odgovora toliko zastrašujući da oslabi čoveka. Možete da postavljate pitanja, ali isto tako morate da budete spremni da odgovarate na njih. Ako igrate igru ,,šta ako“, odigrajte je do kraja, do odgovora. Vaša četvrta odgovornost kao upravnika sopstvenog života jeste da odbijete da živite s nerešenim emocionalnim pitanjima. Koliko ste samo puta bili svedoci sopstvene ili tuđe preterane reakcije na neki naizgled beznačajan događaj? Preterano reagovanje vas ili tih drugih ljudi zapravo je „kumulativno reagovanje“. Kad pohisterišete zbog toga što vaš partner nije zatvorio pastu za zube, posredi zapravo nije prejaka reakcija na taj pojedinačni događaj; to je samo iskra koja je zapalila osećanja koja ste nakupljali u sebi u raznim situacijama i okolnostima. Suviše je lako, u ovom užurbanom životu koji se neprestano menja, dopustiti emocionalnom bolu i neskladu da se nagomilaju. Mcđutim, hrpa nerešenih emocionalnih pitanja može da vas zatrpa, zagospodarivši tako i samim vašim duhom. 175

Zivotne strategije

Da biste bili efikasan upravnik sopstvenog života, morate da identifikujete kad ste povređeni, ljuti, frustrirani ili zbunjeni. Morate da zatržite tajm-aut i izađete na kraj s tim. Porazgovarajte s osobom s kojom ste u interakciji ili barem sa samim sobom. To znači da morate da insistirate na zaključenju, ukoliko su se u vašem životu pojavile emocionalne patnje ili problemi. Zaključenje znači da nema nošenja problema ili patnje sa sobom kroz život. Pozabavite se pitanjem, zatim završavate priču i kraj. Uradite sve što je potrebno. Možda to podrazumeva sukobljavanje sa samim sobom ili drujgom osobom. Možda pak iziskuje opraštanje ili izvinjavanje. Sta god bilo, uradite to da biste mogli da krenete dalje. Izbegavajte nagomilavanje ove vrste tereta u svom životu; olakšajte sebi zaključenjem emocionalnih pitanja. Naposletku, ispoštujte dogovore koje imate sa sobom ili drugima. Kršenje dogovora može da pređe u naizgled beznačajnu naviku i tako prolazi neopaženo od strane osobe koja ih krši. Budite, međutim, sigurni: prekršeni dogovori su stene kojc se vašom sopstvenom nepažnjom obrušavaju ispred i iza vas na putu života. Pomislite samo kako se osećatc kad vam neko nešto obeća i to ne ispuni. Popričajte malo sa svojom decom o tome kako su se osećala kad niste ispunili svoje obećanje da ćete provoditi više vremena s njima ili biti pored njih u određenoj prilici. Smognite hrabrosti da se zapitate koje ste sve dogovore s ljudima do kojih vam je stalo prekršili samo tokom prošle nedelje. Neispunjeno obećanje šalje bolnu poruku onima kojima je dato. Bez obzira na to da li ste ili niste hteli da poruka bude takva, ona im saopštava da vam nije stalo do njih. Saopštava im da su odbačeni. Mislim da ćete biti prilično iznenađeni brojem prepreka koje zbog svog nepouzdanja postavljate sami sebi. Takva vrsta ponašanja naročito je značajna u porodičnim odnosima, jer nanosi štetu vašem partneru i deci, a potom povratnim efektom i vama samima. Cesto kažem da su roditelji srećni samo onoliko koliko je to njihovo najtužnije dete. Prekršena obećanja data deci, bez 176

Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

obzira na to da li su stara četiri ili četrdeset četiri godine, dovode do patnje i uđaljavanja, a to vas pogađa. Vi ste svoj sopstveni ovozemaljski resurs broj jedan. Upravljajte njime, i to dobro. Ako nameravate da zahtevate više od sebe kao od upravnika sopstvenog života, uradite to jasno i glasno. Radite vredno, onoliko vredno koliko biste očekivali od bilo koga drugog koga biste angažovali da radi taj posao. Da piaćate nekome veiike pare za to, tražili biste da se apsolutno posveti poslu. Vreme je da počnete da upravljate svojim životom na upravo takav način. Upravljanje sopstvenim životom s unapred pripremljenim planom i predanošću dovešće do toga da izgledate, osećate se i budete drugačiji. Znaćete da imate život pun energije, život koji nešto znači, zato što ga tako tretirate. Pomislite o nekom ko se jednog sunčanog dana uputio na laganu šetnju kroz park. Nije se uputio ni na kakvo posebno mesto, niti je sebi odredio neko vreme. Seta polako - lunja, u stvari - s rukama u džepovima, gledajući oko sebe. Cesto zastaje i skreće kad mu padne na pamet, povremeno čak potrči nazad ili se zagleda negde u prazno. E, sad, ako je poenta naprosto uživanje u suncu i okoiini, nema ničega lošeg u tom stavu i pristupu. Povremeno nam je potrebno i takvo iskustvo. Međutim, ono svakako nije uzor za upravnika života, pred kojim svakodnevno stoje velike promene i izazovi. Uporedite takvo ponašanje s nekim ko je negde pošao - rešen da stigne na, recimo, važan sastanak. On ide prečicom kroz park da bi uštedeo vreme; hoda sa svrhom, tačno određenim pravcem, možda čakvrlo žurno. Njegovi koraci su gipki. On zna kuda ide; ima određeno vreme za koje mora da stigne tamo; i neće dozvoliti da ga bilo šta omete u tome. Čak i najnezainteresovaniji posmatrač može da pogodi ko je od ove dvojice dokoni šetač, a ko se nekuda uputio. Ubrzo ćete moći da sastavite ličnu izrazito individualizovanu strategiju koja će vam omogućiti da životom upravljate prema pianu, umesto da liči na besciljno lunjanje kroz park. Ovom zadatku morate da priđete s najintenzivnijom mogućom predanošću, usmerenjem i hitnošću. Vaša se misija sastoji u tome 177

Zivo tre strategije

da zaustavite impuls i pravac koji sada imate i zamenite ih impulsom i pravcem koje želite. Ako joj priđete samo s „povećanom svešću“, nikad nećete dobiti ono što želite. Da biste promenili svoj život, morate da budete drugačiji. Stvarno upravljanje sopstvenim životom znači da prestanete da živite reaktivno i date svom životu projebtni status. Status projekta znaČi da je konkretna stvar postala posebno značajna i hitna, što je stavlja iznad svega ostalog. Uzmite, na primer, krečenje vaše kuće. Ukoliko samo ko bajagi odlučite: „Bože, ala bi bilo lepo kad bi ova kuća jednog dana bila okrečena“, šta mislite, koliko bi brzo i efikasno ona zaista bila okrečena? Uporedite to sa sledećom odlukom: probudili ste se u subotu ujutru u sedam i izjavili: „Projektni status: kuća ima da bude okrečena do nedelje u ponoć.“ Razlika u brzini sprovođenja vaše odluke bila bi zapanjujuća. To je upravo razlika između načina na koji živite sad i načina na koji ćete živeti ukoliko počnete promišljeno da osmišljavate svoj život. Projektni status znači da životu prilazite s ubeđenjem da i vi zaslužujete ono što drugi imaju i da ste vredni napora potrebnog da biste to i dobili. Upamtite, primarna razlika između vas i tih ,,srećnika“ samo je u tome što su oni uradili ono što su uradili, a vi ste uradili ono što ste uradiii. Vi ste, naprosto, prerano pristali na suviše malu isplatu. Proći će i ostatak ove godine, bez obzira na to da li ste vi preduzeli nešto da poboljšate svoj život ili ne. Nemojte da počinjete ovaj projekt sutra ili doveče. Počnite odmah. Ako ste dovde pročitali ovu knjigu, znači da ozbiljno mislite da vam je potrebno nešto drugačije u životu. Dajte svom životu projektni status i dobićete to nešto. Ovim ne kažem da će svet jedva dočekati da počne da vam daje ono što želite, samo zato što ste sada spremni da posegnete za tim. Ako mu dozvolite, život ume da bude okrutan. Svedoci ste te okrutnosti i verovatno ste je katkada i doživeli. Ako ne upravljate svojim životom, možete bolno osećati neke bitne nedostatke. Stvari koje su za vas vredne mogu vam biti otete. Možda ćete izgubiti nekog koga volite. Još izrazitije, život bez ikog 178

Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

na kormilu može da ne uspe da vam donese ono što ste želeli i o čemu ste sanjali, čak i ako ne doživite nikakve bolne gubitke. Ako nemate plan, bićete samo odskočna daska onima koji ga imaju. Nimalo lep prizor, budite sigurni; i nimalo zabavan način da se sagleda svet, ali - tako jeste. Međutim, nasuprot okrutnosti i grubosti koje čine tako veliki deo života kojim se loše ili uopšte ne upravlja, ako imate jasno određenu strategiju i odvažnost, predanost i energiju da tu strategiju primenjujete na nivou projektnog statusa, napredovaćete; prevazići ćete sve one teške stvari. Svet nije zao; on je naprosto takav kakav je. Nema potrebe da ga se plašite, dovoljno je da upravljate njime; ključ toga krije se u svesno osmišljenoj strategiji. Razmislite o tome: ako sad date sebi priliku, konačno ćete se naći u središtu pažnje koju ne samo da zaslužujete već vam je i potrebna, ako hoćete da imate bilo kakvih stvarnih izgleda da promenite svoj život nabolje. Sta ako je sada red na vas? Sta ako je ovo vaša prilika? Usredsređujući se na upravljanje životom, mislim da ćete otkriti da mnogi od životnih zakona o kojima smo dosad govorili dobijaju još veći značaj. Shvatanje tih već pomenutih životnih zakona znači da ćete biti mnogo bolje opremljeni da upravljate tim svojim životom koji kao da je sačinjen od neprestanih mena. Na primer, ako ste dosad uradili sve „domaće zadatke“, već ste stekli neke neophodne alatke. Počinjete svesno da identifikujete vidove ponašanja koje ste odabrali, a koji dovode do ključnih posledica u vašem životu. Takođe ste identifikovali i dobitke ili koristi koje izvlačite od tih vidova ponašanja kojih se uporno držite. Te spoznaje su, razume se, od vitalnog značaja za vaše napore da efikasno upravljate svojim životom. Pogledavši svoje ponašanje, dobitke i kategorije, možda ste već shvatili da ste veoma blizu životu kakav biste mogli da imate ukoliko efikasno svedete na minimum ili eliminišete neke od tih problema. Ima još dobrih vesti: iako ste odlučili da životom upravljate, a ne da ga popravljate, ne morate svakog dana da počinjete iznova. Ne morate svakog jutra da počinjete s čistom tablom. Vaš 179

Zivotne strategije

život već ima određenu strukturu, bez obzira na to da li ste u braku, niste u braku, živite s roditeljima ili delite stan s prijateljima. Kakve god bile vaše okolnosti, posredi je struktura koju poznajete i unutar koje možete da funkcionišete. Dosledno toj strukturi, verovatno ste došli do određenih životnih odluka i usvojib ih, o čemu je bilo reči u kontekstu Zivotnog zakona br. 5, Zivot nagrađuje dela. Prisetićete se da su životne odluke vaše psihološko i bibevioralno utemeljenje, fundamentalne vrednosti koje ste ugradili u samu srž svoje duše. Tipično, svesno ne provodite mnogo vremena razmišljajući o njima; ipak, one su tu. Na primer, zar niste doneli životnu odluku da nećete fizički niti verbalno zlostavljati svoju decu i one koje volite? (Ako niste, najsrdačnije vam preporučujem da to uradite —odmah!) Možda ste doneli životnu odluku da svoju decu naučite da se prema sebi i drugima odnose dostojanstveno i s poštovanjem. Zivotne odluke poput ovih služe kao kameni temelji na kojima se gradi vaša strategija za upravljanje životom. One su tematske; one su u potpunosti o vama; a ako nastavite da ih ispitujete, mislim da ćete se gotovo odmah uveriti da ne počinjete ni od čega. Već imate zametak dobro vođenog života. Potreban vam je samo projektni status. Dakle, koje su vaše životne odluke? Možda mislite da ih nikada niste donosili, ali ja ne sumnjam da ste ipak to često činili. Takođe predlažem da ih priznate i izrazite rečima, jer time unosite red u svoj život. Uviđate mnogo jasnije na čemu se temelji vaša strategija. Zadatak br. 11: Zapišite sve svoje životne odluke kpjih ste svesni, ma kpje one bile, ne uzimajući ništa zdravo za gotovo. Na primer, fjadim se da ste doneli odlukp da nikada nećete nasmuti na tuđi život. Možda smatrate da je to odluka o kpjoj nema potrebe da se razmišlja; ipa\, to je odlu\a kpja vas je odredila ka° osobu neskjonu nasilju. Da bih vam pomogao da počnete, evo nekjh primera životnih odluka k°je ste doneli ili želite da donesete sada:

180

Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

- Ziveću verujući u Boga. - Imaću svoj integritet — što pre svega znači da neću lagati i krasti. - Neću se svađati pred decom. - Neću tražiti od dece da se bave ili opterećuju problemima odraslih. - Neću pribegavati fizičkom nasilju. - Vodiću računa o sebi, kako bih bio u stanju da vodim računa o drugima. Shvatite da razgovarajući o životnim odlukama ne govorimo o prolaznim iluzijama niti reda radi prihvaćenim obavezama. Zivotna odluka je ona koja se donosi od srca. Ona je iznad razmišljanja; ona je uverenje u skladu s kojim živite, i to ne povremeno već stalno. Nabrojte svoje. Napravivši kompletan popis svojih životnih odluka, moguće je da ćete biti zadovoljni brojem važnih pitanja koja su, za vas, već rešena. U isto vreme, možda ćete otkriti i da postoje neke upadljive rupe koje traže trenutno donošenje životne odluke. Koje su to rupe? O kojim problemima je reČ? Ključni element upravljanja životom i životne odluke koju ste možda prevideli jeste vaš sopstveni standard prihvatljivosti. Mislim da ćete se složiti s mojom početnom opaskom da je život sve samo ne isključivo uspešno putovanje. Nikad nisam upoznao nekog u čijem životu nije bilo ozbiljnih problema, grešaka i izazova. To nam je jednostavno dato. Pravo pitanje glasi kako izaći na kraj s tim problemima i koliko će vam napora za to biti potrebno. Ako je standard upravljanja životom koji ste postavili suviše visok ili suviše nizak, time ste samo otežali sebi posao. Očigledno, ako ne zahtevate mnogo od sebe, život vam neće biti bogzna kako kvalitetan. Ali, ako ste ,,perfekcionista“, znači da ste postavili nerealne standarde i da živite u svetu snova. Važno je da budete realni u pogledu onoga što očekujete od sebe, kao i strpljivi prilikom prelaska iz jednog nivoa u drugi. 181

Zivotne strategije

Trebalo bi da vam bude jasno zašto se pitanje zahteva koje postavljate sebi uzdiže do nivoa životne odluke. Odluka da nećete biti samo prolaznik kroz život i da ćete od sebe u svim oblastima zahtevati najbolje i najviše, predstavlja odlučujući trenutak vašeg života. Nažalost, možda do sada niste pomišljali da povedete iskren razgovor sa sobom. Međutim, sađašnji trenutak je upravo najbolji mogući za donošenje odluke o tome šta ćete zahtevati od sebe, nasuprot onome što ste spremni da prihvatite od sebe. Standard koji prihvatite trebalo bi da bude onaj koji nećete menjati svakog dana. Iz tog razloga, to je veoma važna odluka, vredna najbrižljivijeg i najpažljivijeg razgovora sa samim sobom. Razmislite li o zahtevima koje sebi postavljate, možda ćete otkriti da živite u sigurnoj zoni: izbegavate da posegnete za nivoom dostignuća u kojem se ne osećate sigurno. Zadovoljno otaljavate svoje obaveze jer ste se prilagodili nivou zahteva. Zivite životorh nesklonim riziku. Mada udoban, ovakav život može da bude više nego stagnantan. Dugo zadržavanje u sigurnoj zoni može da predstavlja opasnost po vase blagostanje. Setite se da ste vi najvažniji, ako ne i jedini začetnik promene u svom životu. Ako želite promenu, morate da preduzmete nešto. Ukoliko dešavanja u vašem životu počnu da se odvijaju drugačije, biće to zato što ste izmenili ono što mislite, osećate i radite. Upamtite ove jednostavne istine: Ako nastavite da radite ono što ste oduvek radili, i dalje ćete imati ono što ste oduvek imali. Ako radite drugačije, imaćete drugačije. Istupite iz sigurne zone. Ponašajte se drugačije, rešivši da radite vrednije i pametnijd. To znači da valja da zahtevate više od sebe, u svakoj oblasti, bez izuzetka. Ako ste iskreni, kladim se da ćete priznati da ste „lenji da živite“. Na primer, nikad niste odvojili malo psihičke i emocionalne energije da sednete i zapišete svoj cilj i plan njegovog ostvarivanja. Možda ste nameravali, ali ste bili nemarni. 182

Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

Efikasno upravljanje životom znači da morate malo da ,,živnete“. Jednostavno morate da od sebe tražite više u svim kategorijama ponašanja, čak i onim sasvim ovozemaljskim: doterivanju, samokontroli, emocionalnom rasuđivanju, interakciji s drugima, obavljanju svog posla, izlaženju na kraj sa strahom, kao i svim drugim kategorijama kojih možete da se setite. Počev odsad, neka svaki dan započne s pitanjem: „Sta danas mogu da učinim da bi moj život postao bolji?“ Postavite pitanje, odgovorite na njega i zatim to i učinite, svakog dana. Ako ljudi iz vaše okoline ne mogu, iz svoje povoljne spoljašnje pozicije, da opaze da se vi ponašate drugačije, znači da niste uspeli da dostignete ovo što pokušavam da vam opišem. Morate da budete spremni da promenite pravac svog života. Da biste to i uspeli, morate sebe i svoj dan da reorganizujete tako da postižete bolji učinak. Verujte mi, dobar učinak je zarazan. Počnete li neke stvari da radite drugačije, to će podstaći dodatne promene. Možda već godinama želite da steknete bolju kondiciju, ali svakog dana dolazite kući umorni i samo dopuzite na kauč, kao gušter na stenu i ne pomerate se više odatle. Ne radite to. Počev od danas, ne radite to. Kao neko ko vežba svakog dana, mogu da vam kažem da sam u najmanje 30 odsto slučajeva siguran da sam previše umoran i iscrpljen da bih vežbao. Već posle petnaest " minuta vežbanja, međutim, osećam se bolje, imam više energije, bolje duševno raspoloženje i jasnije vidim ono što me čeka. Nemojte se predavati svom negativnom impulsu. Tražite od sebe više - fizički, psihički, emocionalno i u pogledu ponašanja. Ukoliko se nalazite u vezi u kojoj redovno besnite i upadate u svađe i takmičenja u urlanju, tražite od sebe više. Sledeći put kad vidite da je svađa na pomolu, odlučite ili da se povučete ili da odgovorite na mirniji način. Ne dozvolite više da vas nosi matica. Umesto toga, budite izvor svoje sopstvene reke. Mogao bih da vam dam hiljadu primera, ali vi dobro znate koji aspekti vašeg ponašanja nisu baš najbolji. Odlučite svesno da od sebe zahtevate više u pogledu ostvarivanja svojih životnih 183

Zivotne strategije

ciljeva i rešavanja svojih problema, i postavićete kamen temeljac svoje životne strategije. Suština ovog životnog zakona je u tome da ste vi onaj neophodan resurs bez koga vaš život ne bi mogao da funkcioniše. Vaše izlaženje na kraj sa životom uopšte jeste direktan odraz toga koliko dobro upravljate svojim ličnim životom. Mada ovo može da zazvuči politički nekorektno, duboko sam ubeđen da sebe morate da učinite najvažnijom osobom u svom životu. Ljudi su skloni da na ovaj savet - kao da je posredi automatska reakcija - odreaguju tako što smatraju da podstiče sebično i asocijalno ponašanje. Ja vam kažem da sasvim sigurno nije to u pitanju. Znam da ste svesni da u životu ima trenutaka kad donesete odluku i ona jednostavno ,,legne“. Sve funkcioniše. Donesena je u pravom trenutku, njeno dejstvo je trajno i, kako vreme prolazi, izgleda sve ispravnija. Budući, međutim, da život nije savršen, ne može svaka odluka koju donesete da bude bez greške. Prihvatite kao deo svoje filozofije upravljanja životom da ponekad donesete ispravnu odluku, a da ponef^ad morate da učinite odluliu ispravnom. Loši izbori su oni koji stavljaju na probu vašu zrelost i rešenost. To su oni u vezi s kojima morate da kažete: „Moram da učintm ovu odluf^u ispravnom“, što znači da vi morate da nađete lek za nedostatke, vi morate da nađete rešenje i vi morate da budete posvećeni tome do kraja. Govorim ovde o zrelosti. Lako je, naročito kad je čovek mlad, da se izvuče iz onih stvari koje ne profunkcionišu isprve. Međutim, odluke kao što su brak i deca ne poništavaju se baš tako lako. Rešite da ćete u životu ulagati više napora da ispravite pogrešne odluke koje donesete. Nikad ne gubite iz vida šta je stavljeno na kocku, šta je uloženo. Loše životne strategije umeju da se završe banalnim razočarenjima koja na kraju mogu da vam slome duh —čineći vas nesrećnim. Nije ponašanje ono koje određuje koji je rezultat vaš. Kad je pitanje kojim se bavite trivijalno, takve su i posledice loše strategije. Kad je pitanje značajno, takav je i ishod. U stvar184

Zivotom valja upravljati, a ne popravljati ga

nosti, međutim, ulog je gotovo uvek neverovatno visok, ako ne i trenutan. Vaš ulog su kvalitet vašeg života, vaše nade, snovi i ciljevi. Sviđalo vam se to ili ne, i vi ste strateg života; ako ste loš strateg, niko ne može da spase vašeg klijenta - vas. Problem koji pokušavate da rešite jeste ceo vaš život - odnosi s porodicom, karijera, fizičko zdravlje i emocionalno dobro stanje. Muči vas mnogo šta, inače ne biste čitali ovu knjigu. Pitanje je: imate li veštine koje su potrebne, ne samo za preživljavanje već i za postizanje uspeha? Ako nemate, morate da se odlučite da ih steknete. Ili ćete biti još jedna žrtva te nečujne epidemije koja uništava živote. Zivot kojim upravljate je vaš. Emotivni život, društveni život, duhovni život, fizički život kojim sada upravljate: sve je to vaše. Upravljajte njima sa svrhom, i upravljajte znalački. Vi pravite izbore koji kreiraju vaše emotivno stanje. Pravite ih na osnovu informacija i svrsishodno, i imaćete ono što želitc. v Setite se onoga što ste naučili iz Zivotnog zakona br. 4 —da ne možete da promenite ono što ne priznajete i da stoga morate da identifikujete najveće izazove koji su pred vama. Odvojite malo vremena da odredite šta je to što bi moglo i trebalo da predstavlja žarište vašeg nastojanja da upravljate životom. Kad u Poglavlju 12 budemo počeli da gradimo vašu konkretnu, ličnu strategiju, spoznaja koja su to pitanja biće od presudnog značaja.

185

Poglavlje 9

LJUDI SE PREMA N A M A PONAŠAJU O N A K O KAKO SM O IH NAUGLI N ik o ne može da vas natera da se osetite inferiorno ulroliko sami ne pristanete na to. tle o n o ra Ruzvelt

Zivotni zakon br. 8: Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ili naučili Diktirajte ljudima kako da se ponašaju preVašama strategija: vama, umesto da se žalite na njihovo ponašanje. Na-

učite da uredite na nov nacin svoje odnose s drugima, kako biste dobili ono što želite. Zivotni zakoni koje ste dosad naučili usredsređuju se na to kako i zašto idući kroz život dobijate rezultate koje dobijate. Ovaj zakon nije nikakav izuzetak. On se, konkretno, bavi time kako defmišete svoje odnose s drugima i kako dobijate rezultate. Međutim, ima i jednu važnu dodatnu dimenziju. Ovaj zakon uzima u obzir i činjenicu da ste, pored toga što dobijate rezultate, i vi sami rezultat, te da stoga oblikujete ponašanje onih s kojima stupate u međusobne odnose. Budući da ljudi uče na osnovu rezultata, njihovo vladanje i njihovi kasniji izbori zavise od toga da li ste ih nagradili, prihvatili ili potvrdili njihovo ponašanje. Način kako tumačite i reagujete na njihovo ponašanje određuje da li postoji verovatnoća da ga ponove. Prema tome, vi ste aktivan sudeonik u određivanju svojih odnosa s drugima. 187

Zivotne strategije

Dakle, ako se ikad pitate zašto vas ljuđi tretiraju na određen način, pogledajte Zivotni zakon br. 3: Ljudi rade ono sto uspeva. Rade ono što rade jer ste ih naučili, na osnovu rezultata, koje im ponašanje donosi dobitak, a koje ne. Dobiju li ono što žele, zadržavaju to ponašanje u svom repertoaru. Ne dobiju li pak željeni rezultat, odbacuju to ponašanje i počinju da primenjuju drugo. Shvatite da i u ovoj, kao i u svim drugim oblastima vašeg života, rezultati, a ne namere, utiču na ljude s kojima stupate u međusobne odnose. Možete se tužiti, plakati ili pretiti da biste im dali negativne rezultate, ali suština svega je da nagrađujete određeno ponašanje određenom reakcijom koju druga osoba vrednuje i zatim odlučuje: „Hej, ovo pali. Sada znam kako da dobijem ono što želim.“ Ako vas ljudi oko vas tretiraju na nepoželjan način, poželećete da shvatite šta je to što radite čime pojačavate, izazivate ili dopuštate takvo ponašanje. Ukoliko se nalazite u vezi s nekim ko se konstantno ponaša uvredljivo, iskorišćava vas i bezosećajan je prema vama, otkrijte čime to podstičete takvo ponašanje, kako biste mogli da preusmerite tu vezu u zdravijem pravcu. Odnosi s drugim ljudima obostrano su određeni: svaki sudeonik daje važan doprinos tom određenju. Od samog početka sudeonici pregovaraju o davanju i uzimanju. Zajedno, vi i vaš partner kujete uslove, pravila i smernice. Prema tome, ako vam se pogodba ne dopada, nemojte da krivite samo vašeg partnera. Imate jednake procente vlasništva nad vezom. Evo kako to ide: Osoba A počinje da angažuje osobu B na način koji daje ton vezi. Osoba B zatim reaguje na tu početnu određujuću poruku tako što šalje svoj odgovor kojim prihvata ili odbija definiciju osobe A. Ako je poruka odbijena, osoba B može da se potpuno povuče ili da je na neki način modifikuje. Ako odgovor osobe B menja definiciju, onda će A zauzvrat prihvatiti ili odbiti tu novu definiciju i odgovoriti B. Ovo se nastavlja sve dok veza ne bude uređena i prihvaćena. Na ovaj način, vi ste aktivan sudeonik u stvaranju uslova za svaku od svojih veza. Jednom sam savetovao bračni par koji je bio zajedno već dvadeset sedam godina. Džon je imao električarsku firmu, a Kej 188

Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

je bila iskusna medicinska sestra. Oboje su poticali iz porodica s mnogo dece, a i sami su lzrodili i podigli četvoro, koji su sad svi već bili odrasli i samostalni. Rekavši da se mnogo vole, priznali su da su kod mene došli zbog toga što je njihova komunikacija bila grozna. Došli su u moju ordinaciju nekoliko dana posle praznika, izjavivši da su upravo imali najgoru od svih svađa tokom svog braka. Kej je ključaia, ali je ćutala, dok je Džon opisivao događaj koji je doveo do svađe. Ispričao mi je da več godinama, tradicionalno, noć uoči Dana zahvalnosti provodi pripremajući pečenu ćurku za veliko porodično okupljanje koje se održavalo u njihovom domu. Za ovaj Dan zahvalnosti, očekivali su dvadeset šestoro članova porodice na večeri. Mada je inače vrlo retko i malo pio, Džonov praznični ritual je izgledao ovako: „Svake srede uoči Dana zahvalnosti, pripremim krčag Džeka Denijelsa i sačekam da ona i svi koji su eventualno ranije došli odu na spavanje. Tada počinjem da pečem ćurku. „Volim da je pečem na laganoj vatri. Obično oko ponoći ćušnem ’ticu u rernu, otvorim krčag viskija i počnem svoje bdenije. Curka i ja uglavnom bivamo gotovi istovremeno, negde posle litre Džeka Denijelsa." Godinama se činilo da Kej nije smetao ovaj ritual. Nažalost ove godine je Džon malo prednjačio s pićem u odnosu na ćurku, tako da je zaboravio da uključi rernu. Kad je otkrio problem, bilo je već šest ujutru, a on je umesto pečenja još uvek imao napola smrznutu ćurku od deset kilograma. Rasuđivanjem koje je moglo da potekne samo iz mozga dobro natopljenog Džekom Denijelsom, doneo je jedinu logičnu odluku: da ćurku iseče na parčiće i isprži. Kad je Kej ušla u kuhinju i zatekla zidove isprskane masnoćom, parčiće ćurke kako se prže u osam ili devet različitih tiganja i šerpica i Džona do ušiju uvaljanog u brašno, nije joj bilo ni najmanje milo. A kao što kaže stara posiovica, „kad je mama nesrećna, svi su nesrećni“. Ova kriza dovela je do maksimalne napetosti između Džona i Kej. Deset dana nisu uopšte razgovarali. Oboje su krivili ono drugo za katastrofalno stanje svoje veze. Sa Džonovog stanovišta, 189

Zivotne strategije

razlog što nisu imali bogzna kakav brak bilo je to što Kej retko kad progovara. Kej je, opet, insistirala na tome da njihov brak ne valja jer Džon „usta ne zatvara" i nikad ne sluša šta mu se govori. Poput većine parova, nisu došli kod mene da im pomognem nego da presudim ko je od njih u pravu, a ko greši. Nimalo nije bilo iznenađujuće što nisam mogao da izađem u susret takvom zahtevu, jer ni Džon ni Kej nisu bili u pravu, niti je ijedno od njih grešilo. Oni su obostrano odredili svoj odnos. Džon je naučio Kej da je u redu to što se prema njemu ponaša pasivno, uz malo ili nimalo komunikacije, zato što je godinama prihvatao takvo ponašanje. Kej je naučila Džona da može da dominira u njihovom odnosu i da je njegovo pravo da govori, jer mu je to dozvoljavala dvadeset sedam godina. Dozvoljavajući jedno drugom nekažnjeno problematiČno ponašanje, svako od njih je ono drugo naučilo da je njegovo ponašanje prihvatljivo. Kad su konačno ostali sami, kad više nije bilo dece da izigravaju tampon-zonu, problemi su izbili na površinu. Naposletku, u svetlu onoga što su smatrali krizom ogromnih razmera prazničnog debakla - osnov njihovog obostrano određenog odnosa počeo je da puca. Došao je trenutak da shvate da su oboje naučili ono drugo kako da se ponaša i da ni njeno ponašanje prema njemu ni njegovo prema njoj nije bilo zdravo. Kad su prestali da podstiču neprihvatljivo ponašanje onog drugog, počeli su da razvijaju bolje odnose sa višim stepenom prisnosti i poverenja (mada sumnjam da je Džon ikad više imao solo tačku u kuhinji uoči Dana zahvalnosti). Kao što pokazuje priča o Džonu i Kej, čak i obrazac odnosa star gotovo trideset godina može da se promeni. Ako jednom možete da naučite ljude kako da se ponašaju prema vama, možete to ponovo. Uspešan dogovor zasniva se na davanju i primanju, i na rezultatima. Možda i ne znate da ste pregovarali i dogovarali se, aii jeste. Sada znate: biti u važnim pregovorima i ne biti svestan toga, može da bude veoma opasno. Dobra vest glasi da, zato što ste odgovorni, možete da objavite da je veza „otvorena za nove pregovore“, kad god želite i 190

Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

koliko god želite. Džon i Kej su uradili upravo to, posle skoro trideset godina. U svakom slučaju, bilo da je posredi nova veza ili stara, vi ste odgovorni za stanje u kom se ona nalazi. Shvatite, molim vas, da odgovornost pominjem u njenom najdoslovnijem smislu, čak i u najekstremnijim, naizgled jednostranim okolnostima. Sećam se jednog mnogo ozbiljnijeg i tragičnijeg primera ovog zakona, s početka moje karijere. Neurohirurg s kojim sam svakodnevno sarađivao, pozvao me je na urgentno odeljenje lokalne bolnice. Pošto sam razvio praksu koja je uključivala dijagnostikovanje i lečenje moždanih trauma i poremećaja, zamolio me je da mu pomognem da odredi funkcionalnu dijagnozu kod žene s akutnim ozledama mozga i kičmene moždine i mogućim unutrašnjim povredama glave. Bio sam blizu bolnice kad sam dobio poziv, tako da sam stigao pre no što su bolničari završili pranje pacijenta i uzimanje anamneze. Dolores je bila polusvesna kad sam ušao u sobu, ali ne baš u stanju da govori. Koža glave joj je bila pokidana kod korena kose, tako da se videlo golo meso duž skoro celog čela. Levo uvo joj je visilo i predstojalo mu je prišivanje. Donja vilica je virila kroz donju usnu i bradu, a nos joj je bio smrskan, pomeren i pokidan. Bolnica se nalazila nedaleko od glavnog međudržavnog autoputa i teške nesreće su se dešavale gotovo svakodnevno. Prema prirodi Doloresinih povreda, dalo se zaključiti da je proletela kroz vetrobransko staklo automobila; činilo se i da je potom žestoko tresnula o asfalt. Više da bih odredio njen stepen orijentisanosti nego da bih zaista saznao detalje, počeo sam da je ispitujem. Moje prvo pitanje jeglasilo: „Dolores, recite mi gde se ovo desilo.“ Za samu dijagnozu, da i ne pominjem pravni aspekt celog slučaja, bilo je važno da li je možda imala amneziju i da li je mogla da kaže ko, gde i kada. Takođe sam želeo da testiram njeno pamćenje u poslednjih nekoliko časova, ispitavši da li može da mi kaže na kom delu autoputa se tačno desila nesreća. Malo je reći da me je Doloresin odgovor ošamutio. Tiho, jedva izgovarajući reči, rekla mi je: „Dogodilo se u mojoj dncvnoj i 191

Zivotne strategije

spavaćoj sobi.“ Oklevajući, priznala je da ju je muž pretukao. Bio sam zbunjen; bio sam užasnut i bio sam besan. Sve te groteskne povrede koje sam video bile su delo njenog životnog saputnika. Pokušavajući da je smirim i utešim, rekao sam: „Tako mi je žao što vam se ovo dogodilo. Mora da ste šokirani." Gledajući me kroz krvavomodre i natečene oči, Dolores je s naporom slegla ramenima: „Bila sam šokirana prvi put, ali, valjda više nisam.“ Moram da vam priznam da se moj .stav odmah promenio. Naravno, nisam bio ništa manje užasnut razmerama i intenzitetom njene patnje. Ništa nije moglo da me razuveri u ubeđenju da je njen muž jedan zao, grešan i izopačen čovek. Međutim, ovo me je zbunilo. Kako su mogli tako da žive? Po mom mišljenju, posredi je bio pokušaj ubistva. Odmah sam pomislio: ,,Dolores, šta god bilo to čime te drži u šaci, moraš da pobegneš. Ovo nije u redu.“ Citajući kasnije njen karton, saznao sam tužnu priču o svim njenim dosadašnjim dolascima na urgentno odeljenje: njcn muž joj je polomio četiri rebra; držao joj je dlanove na usijanoj plotni; dva puta su je doneli tako prebijenu da je bila bez svesti; tokom poslednje tri godine, nekoliko puta je dolazila s povredama koje su iziskivale zašivanje. Svaki put je zataškavala stvar; svaki put je lagala i na kraju mu se svaki put vraćala. Mada je izvesno bila reč o krajnje žalosnoj situaciji, tvrdim da je Doloresina odgovornost u toj vezi bila neporeciva. Time što je ostala s njim i nije ga tužila, ona ga je zapravo dosledno uveravala: „Sve ovo je sasvim u redu. Svaki put ćeš se nekažnjeno izvući. Dozvoliću ti da me biješ, i da me ubiješ ako hoćeš.“ Možda ćete na ovo reći: „Doktore Mekgro, vi ne razumete. Teško je ženi u takvoj situaciji, pogotovo ako je nezaposlena, te nema novca s kojim bi mogla da ode.“ Znam da je to tačno, i znam da je neko ko je u stupici, a nema spremnu opciju, sigurno strašno bespomoćan. Veoma je teško ako se odlaskom ugrožava opstanak dece. Ali, pre svega morate da zaštitite sebe, svoj život i fizički integritet. Ili ste naučili nekog da se s vama ophodi s poš192

Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

tovanjem, ili niste. Ako ostanete, taj drugi će se izvući nekažnjeno, a vi vredite mnogo više od toga. Dolores nije bila kriva; Dolores je bila žrtva užasnog zločina - ali, ona i samo ona je mogla da se skloni od njega, ili da skloni sebe od opasnosti. Po mom mišljenju, njen muž je bio suviše bolestan da bi mu se ikad moglo verovati. Morala je da se osloni na sebe. Nije bilo ničega između; nije bilo olakšanja; nije bilo opravdanja; i nije bilo alternative. Ako ste izloženi batinanju, bolje je da odete i potražite pomoć, i to odmah. Naš bolnički sistem nije od velike pomoći. Moj kolega i ja smo pozvali policiju. Doloresin muž je na kraju bio uslovno osuđen. Međutim, kad sam poslednji put čuo o njima, ponovo su bili zajedno. Bez obzira na to ko je vaš partner u vezi, vi ste ga naučili pravilima i vi ste mu postavili ograničenja. Naučio je obrasce vaših reakcija i ugradio ih u svoje postupke. Ako priznajete svoju ulogu u ovoj stalnoj transakciji, tada živite u skladu sa Zivotnim zakonom br. 2: odgovorni ste. Priznajete da ste stvorili sopstveni doživljaj i da ste, odabravši da prihvatite određeno vladanje svog partnera, odabrali i posledice života s takvim vladanjem. Priznajete da vaš partner, radeći određene stvari s vama, za vas ili vama, to radi zato što ste vas dvoje uredili svoj odnos na takav način. Vaš partner će morati da prođe kroz ponovnu obuku o tome šta funkcioniše, a šta ne. Iskreno se nadam, ako se slučajno nalazite u negativnoj vezi, da nije ni izbliza tako bolesna i teška kao Doloresina. Pravila su, međutim, ista. Vi ste ti koji ljude učite šta može da im prođe, a šta ne. Vi ste ti koji ih učite, tako što ili nagrađujete njihovo destruktivno ponašanje u vezi, ili što im pasivno dopuštate da istraju u takvom ponašanju. Ako i kada priznate ovaj životni zakon, počećete da analizirate sopstveno ponašanje u svojoj vezi. Nećete se pitati zašto je vaša veza dospela tu gde je dospela; pitaćete se kako i ne bi. Videćete da je tu dospela zato što ste je tako programirali. Ako ste vi oni koji određujete da li stvari koje ljudi rade funkcionišu za vas ili ne, onda možete da promenite vezu, počev od ovog trenutka. Ne kažem da će biti lako. Morate da odlučite da li ste vredni truda. 193

Zivotne strategije

Trebalo bi da bude jasno da ovde tražim načina da vas izmanipulišem. Rekao sam da sudeonici određuju vezu i hoću da ne gajite ni najmanju sumnju u pogledu toga. Očigledno, želim da vas inspirišem i uputim da odredite minimum standarda ponašanja za sve svoje veze, tako da oboje partnera dobijaju dostojanstvo i poštovanje u fizičkom, psihičkom i emocionainom pogledu. Međutim, da bi taj standard imao svrhu, morate da budete spremni da kontrolišete svoje reakcije. Budući da ne možete da promenite ono što ne priznajete, koncentrisaćemo se na detalje načina na koji ste naučili ljude da se odnose prema vama. Tada ćete biti u stanju da uočite obrasce reagovanja koje je potrebno promeniti. Fundamentalno pitanje, razume se, jeste da li se vašem partneru ,,isplati“ to njegovo nepoželjno ponašanje. Ovim ne podrazumevam da bi dobici trebalo da budu deo bilo koje veze. Ako se vaš partner prema vama odnosi s dostojanstvom i poštovanjem, onda je jedino primereno da ga nagradite za to poželjno ponašanje. S druge strane, ako se prema vama ponaša bezosećajno ili surovo, a vi ga za to nagrađujete, to mora da prestane. Kad su ljudi agresivni, zapovednički nastrojeni ili nastoje da vas kontrolišu i to im prolazi - što znači da rade po svome - a vi ih nagrađujete za neprihvatljivo ponašanje. Vaš izazov se, dakle, sastoji u tome da identifikujete te nagrade koje dajete svom partneru kao odgovor na njegovo negativno ponašanje. Ova vrsta obrasca bi trebalo lako da se uoči. Na primer, ako se vaŠ partner duri kad mu ,,ne idete niz dlaku“, a vi se predajete: bingo, durenje se isplatilo. Sad zna kako da se ponaša da bi bilo po njegovom. Međutim, moguće je da su nagrade koje je najpotrebnije da identifikujete mnogo manje uočljive. Ponekad se zavaravamo, jer od partnera ne tražimo da daju svoj puni doprinos i tako im dozvoljavamo da se provlače s lenjošću ili lošim učinkom. Konkretna nagrada: to im prolazi. Možda konstantno prikrivate manjkavosti svog partnera ili na svojim ramenima nosite psihički, emocionalni ili finansijski teret koji umnogome premašuje razumne granice. Konkretna nagrada: on ili ona uživaju u plodovima vašeg rada. Još gore, moguće je 194

Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

da svesno radite s lošijim učinkom, kako ne biste predstavljali pretnju svom partneru. Konkretna nagrada: lažno osećanje jednakosti i sigurnosti. Katkada ljudi imaju roditeljski odnos prema svojim partnerima, podržavajući ih i štiteći kao da su deca. Konkretna nagrada: njihovi partneri ne moraju da ispune ono što se očekuje od odraslih. Možda vi doslovno finansijski izdržavate svog partnera i pružate mu krov nad glavom. Konkretna nagrada: besplatna zabava. Možda se vaš partner oseća ugrožen istinskom prisnošću, pa vi stoga dozvoljavate da vaša veza egzistira na nivou koji njemu odgovara, ali koji vama uskraćuje prisnost. Konkretna nagrada: nema emocionalnih zahteva, visok nivo obuzetosti samim sobom. Da skratim, kad god dozvolite svom partneru da „prođe nekažnjeno", sam taj čin tolerisanja jeste jedva primetna ali značajna nagrada. Pre no što ponovo pokrenete pregovore, morate da se odlučite da to bude s pozicija snage i moći, a ne straha ili sumnje u sebe. Zauzimanje tih pozicija iziskuje znanje i rešenost o kojima smo govorili. To znanje koje sakupljate otkako ste otvorili ovu knjigu, kao i rešenost da prema sebi zahtevate dostojanstven odnos ispunjen poštovanjem, moraju da budu bezuslovni. Morate da donesete životnu odluku da ćete radije biti sami i osećati se dobro nego biti s nekim i bolovati zbog toga. To znači da se ne igrate, ne blefirate i ne nastojite da izvučete korist. Znači da biste radije bili sami i sačuvali dostojanstvo i poštovanje prema sebi i živeli zdravo i srećno, nego bili s partnerom kome ne možete da verujete. Možete vi da budete zavisni od te osobe i imate naviku da budete s njom, ali ako ona nije spremna da se prema vama odnosi razumno i ispravno, bolje joj recite: „Ili se menjaj, ili odlazim.“ Vrednujući svoje veze, čuvajte se da ne padnete u iskušenje da se zavaravate. Teško je prihvatiti da ste makar i delimično odgovorni za maltretiranje kojem ste izloženi od strane nekog drugog. Kao što smo videli, mnogo je lakše, prirodnije i zgodnije biti žrtva i kriviti nekoga za to. Nadam se, međutim, da sam vas ubedio i da u dubini duše znate da ste, u stvari, sami odgovorni. 195

Zivotne strategije

Odbijete li da prihvatite odgovornost za način na koji se ljudi ponašaju prema vama, koliko ćete se potruditi da se promenite? Najgore što možete da učinite jeste da mnogo pričate o promenama, samo da biste se potom vratili starim i destruktivnim obrascima. Pričati o promenama i ne menjati ništa znači učiti svog partnera da olako uzima sve što kažete i odlučite. Naučićete ga da bude strpljiv i siguran da ćete kad-tad popustiti. Vaša odlučnost da se promenite mora da se uzdigne do nivoa životnih odluka, o kojima je bilo govora nešto ranije. Kada su posredi standardi vaše veze, odlučite da ne smete da činite nikakve ustupke, bez obzira na to koliko vam teško ide unošenje promena. Bilo kakav kompromis u ovoj oblasti značio bi izdaju onog najvrednijeg što imate: vas samih. Kao što važi za sve elemente vaše konkretne životne strategije, važno je da ove promene u svoju vezu unesete na smislen, svrsishodan i konstruktivan način. Da biste to učinili, trebalo bi da prvo odredite gde se zaista nalazite u toj vezi, kako biste znali koje konkretne promene morate da unesete. Drugim rečima, stalo vam je da pazite da ,,ne popravljate ono što nije polomljeno i popravljate ono što jeste“. Moraćete da iskreno razmislite o statusu bilo koje veze koju želite da izmenite. Zadatak br. 12: Mada se kpmentari u ovom odeljku odnose na to da naučite Ijude kako da se ponasaju prema vama i primenjivi su na sve veze s Ijudima bpje susrećete u životu, najprirodnije je da radni primer bude usmeren na vezu kpju imate s onim značajnim „nekim". Sledi lista pitanja kpja mogu da vam pomognu da dijagnostikujete ne samo trenutni status vaše veze već i razloge za taj i takav status. Upitnik: 1. Najiskrenije, da li vam se čini da vi samo dajete, a vaš partner samo prima? 2. Da li se vaša veza zasniva na odnosu roditelj —dete, umesto na interakciji dveju odraslih osoba? 196

Da Ne

Da Ne

Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

3. Da li se vi i vaš partner svađate češće i/ili intenzivnije? 4. Nalazite li da se vrlo često izvinjavate? 5. Osećate li da vam je potrebno više prostora i vremena koje ćete provoditi sami? 6. Kada se osvrnete na poslednjih godinu dana svoje veze, da li vam se čini da ste se uglavnom vi žrtvovali i menjali? 7. Da li vam se čini da često nalazite opravdanja za svog partnera, bilo pred sobom ili pred drugima? 8. Da li vam se čini da vaše emocionalne potrebe nisu zadovoljene? 9. Ako ste na prethodno pitanje odgovorili sa ,,da“, da li vam se čini da vam je to oduzelo dobar deo života? 10. Da li ste fizički frustrirani u svojoj vezi? 11. Da li vam se čini da je vaša veza vašem partneru manje važna u odnosu na njegov posao, decu ili druge prioritete? 12. Da li krijete od svog partnera neke značajne stvari? 13. Da li se osećate iskorišćeni? 14. Da li osećate da bi život trebalo da bude više od onoga što imate u ovoj vezi? 15. Da li u svojoj vezi opažate da se razvijaju ili već postoje neki obrasci koji liče na brak vaših ili partnerovih roditelja? 16. Da li smatrate da biste bili suviše ugroženi ako biste se prepustili istinskoj intimnosti? 17. Da li osećate da je jedino vama stalo do poboljšanja vaše veze? 18. Da li je krivica osnovni faktor vaše veze? 197

Da Ne Da Ne Da Ne

Da Ne

Da Ne Da Ne

Da Ne Da Ne

Da Ne Da Ne Da Ne Da Ne

Da Ne Da Ne Da Ne Da Ne

Zivotne strategije

19. Da li vam se čini da je vaša veza samo površna? 20. Da li o svom partneru ponekad razmišljate samo kao o nekom s kime delite stan, ali ne i život? 21. Da li ponekad maštate da se više ne nalazite u ovoj vezi? 22. Da li vam se čini da za ljubav mira i sloge sa partnerom morate da prestanete da budete ličnost kakva zaista jeste? 23. Da li ste vi i vaš partner prestali da razmišljate o svojoj vezi i naprosto je prihvatate takvu kakva jeste? 24. Da li ste danas u ovoj vezi samo zato što ste bili i juče, umesto zato što zaista želite da budete?

Da Ne

Dtr Ne Da Ne

Da Ne

Da Ne

Da Ne

Obeležite ona pitanja na koja ste odgovorili sa ,,da“. Očigledno, što je više potvrdnih odgovora, to više problema ima vaša veza. Možda ti potvrdni odgovori mogu da posluže kao polazne tačke za nove pregovore između vas i vašeg partnera. Tražeći više od sebe i od svog partnera vi, u suštini, „menjate pogodbu“. I nemojte misliti da će se to dopasti osobi s kojom ste u vezi. Odupiraće se vasim naporima da izmenite status k,vo. Naučili ste je pravilima, nagrađivali za njeno vladanje i pogodba joj je, kao takva, odgovarala, isto kao i vama. Ako se ulog u igri podiže, bilo bi fer da partnera na vreme upozorite o predstojećim promenama, pre no što počnete da na njegovo ponašanje reagujete na drugačiji način. Ukoliko ste nekog naučili da kreće na zeleno i staje na crveno i sada menjate pravila, ta osoba ima prava da bude obaveštena o promenama. Kada vam kažem da će se vaš partner odupirati promenama uopšte, a naročito bilo kakvim promenama kojima se od njega zahteva više, nemojte da potcenjujete snagu tog otpora. Taj ot198

Ljudi se prema nama ponašaju onako kako smo ih naučili

por može da rangira od optužbi da vam „više jednostavno nije stalo do njega“, pa sve do emocionalne ucene. Emocionalna ucena može da bude u obliku pretnji da će vas ostaviti ako ne popustite u svojim novim stavovima, ili čak može uključivati nervozne pretnje samoubistvom. Moguće je da ćete imati prilike da odslušate govor nalik ovom: „Ne mogu da verujem da mi ovo radiš!... Koliko me već dugo mrziš?... Pokušavao sam da te usrećim; davao sam i davao... Znaš kako da me povrediš i to i radiš... Postoji neko drugi, zar ne?... Te tvoje takozvane prijateljice su ljubomorne i pune ti glavu svim tim budalaštinama, zar ne vidiš? ... Po čemu si ti to tako savršena?... Nemaš ti prava da mi prigovaraš; sećaš li se šta si uradila lani?... Radije bih umro nego da te izgubim." Pozabavimo se malo pobliže ovom tiradom. Pre svega, totalno je manipulativna i sebična: ,,Ne mogu da verujem da mi ovo radiš“ reči su žrtve. Puna je pokušaja da vam se stave reči u usta, kako biste osetili krivicu i prešli u defanzivu. Implicira da ste vi ta koja nanosi bol; da postoji neko drugi; ili da vas prijateljice podgovaraju protiv njega. Takođe je i puna napada: ,,Ti ovo radiš“; „Pokušavao sam, ali ti n e...“; „Nisi savršena“; „Baš tebe briga.“ Konačno, tu je i ona krajnja pretnja: „Ubiću se.“ Tirada može da bude propraćena partnerovim pretvaranjem da se ništa nije desilo i pokušajem da nastavi ,,po starom“; ili kratkoročnim napadom „meda i mleka“. Takođe, moguće je da će se vaš partner obratiti vašim prijateljima i rodbini, ne bi li ih regrutovao da mu pomognu da vas odvrate od tog ,,Iudila“. U svakom slučaju, prvi nalet ovog i gotovo svakog drugog napada unutar neke veze zasnivaće se na krivici. Krivica je moćno i uništavajuće oružje u vezi i morate se očeličiti, kako ne biste došli u situaciju da postanete predmet manipulisanja krivicom. Krivica vas parališe i ućutkuje. Nema napretka ako bičujete sebe osećanjem stida. Zdrava alternativa je priznavanje svakog problematičnog ponašanja; otkrijte zašto dolazi do tog ponašanja; i sačinite plan za promenu. Zivot nagrađuje dela; krivica je paraliza. 199

Zivotne strategije

Držite se svog kursa. Ne dozvolite da iko umanji vašu odlučnost. Ako vaš partner preti da će vas ostaviti ili počiniti samoubistvo, to je bief koji morate da predvidite. Ukoliko mislite da pretnja da će naškoditi sebi ima osnova, onda su vaša veza i vaš partner mnogo nestabilniji nego što ste mislili. U svakom slučaju, ako verujete da je u stanju da se povredi, pozovite policiju ili oblasnog šerifa i pustite profesionalce da se pozabave tim, ali nemojte da odstupate. Ustuknete li, naučićete partnera da s vama može da „izađe na kraj“. Konačno, a i u interesu pravednosti i celovitosti, nikakva điskusija o Zivotnom zakojiu br. 8 ne bi bila kompletna ukoliko je ne osmotrite sa strane. Sta je to što ljudi u vašem životu dozvoljavaju da vam ,,prolazi“ ? Da li su vas naučili da je u redu da se prema njima odnosite drugačije nego dostojanstveno i s poštovanjem? Da li su vas naučili da možete da zabušavate u svojim vezama, funkcionišući na manje kvalitetnom nivou? Setite se principa reciprociteta: dobijate ono što dajete. Ne tražite od ljudi ono što sami niste spremni da date. Ozbiljno se pozabavite svojim ponašanjem u odnosima s ljudima. Koje nagrade dobijate za nezdravo vladanje? Da li ste spremni ne samo da identifikujete te nagrade već i da ih se odreknete? Budete li iskreni u pogledu svog ponašanja, možete da osvojite ogroman kredibilitet i stvorite okruženje koje vodi ka promenama. Nemojte nikad da sudite drugima ukoliko niste spremni da sudite sami sebi.

200

Poglavlje 1 0

SN A G A JE U PRAŠTANJU O n o što počinje u besu završava u sramoti. B en Frenklin

Zivotni zakon br. 9: Snaga je u praštanju strategija: Otvorite oči i shvatite da bes i gorčina koje Vašaosećate najviše štete upravo vama. Povratite svoju snagu

od onih koji su vas povredili. Od svih emocija koje čovek može da doživi, mržnja, bes i gorčina nalaze se među najjačim i najdestruktivnijim.dJ vama ih bude postupci onih za koje smatrate da su vas povredili ili onih koje volite. Možda mislite da je opravdano da mrzite ili gajite bes prema nekome ko vas je povredio dovoljno duboko da bi u vama iznedrio takve emocije. Možda verujete da ta osoba to zaslužuje i da vaša mržnja doprinosi da ona pati. Katkada, možda, svoju mržnju smatrate nekakvom mitskom kletvom bačenom na objekat vašeg prezira. Međutim, nositi u sebi takvu mržnju znači plaćati neverovatno visoku cenu, jer takva osećanja zapravo menjaju vas kao ličnost. Ona menjaju vaše srce i dušu. Poput požara koji se širi borovom šumom, ove intenzivne emocije mogu tako da vas obuzmu da isteraju iz vašeg srca sva druga osećanja, prožimajući vas ponašanjem koje je ili spoljašnje - izrazita agresivnost, ili unutrašnje - duboko ogorčenje. Razmislite o tome. Kad sretnete nekoga obuzetog tim emocijama i vidite spoljašnji odraz njegovog unutrašnjeg nemira, nije 201

Zivotne strategije

vam potrebna bujna mašta da biste pogodili kroz šta ta osoba mora da prolazi. Mržnja, bes i gorčina izjedaju srce i dušu osobe koja ih nosi u sebi. Ovo sam rekao u najdoslovnijem mogućem smislu. Setite se, rekao sam već da za svaku misao i osećanje postoji odgovarajuća fiziološka reakcija: jednostavna pomisao na to da jedete krastavčiće iz turšije pokreće veoma stvarne fiziološke reakcije. Te reakcije nisu ništa evidentnije od onih koje izazivaju ove snažne negativne emocije. Kada gajite mržnju, bes i gorčinu, vaša telesna hemijska ravnoteža biva ozbiljno poremećena. Vaša reakcija „bori se ili beži“ u pripravnosti je dvadeset četiri sata dnevno, sedam dana u nedelji. To znači da su mržnja, bes i gorčina apsolutno nespojivi s vašim spokojem, radošću i opuštenošću. Ukoliko su te ružne emocije stalno u vama, vrlo je verovatno da je vaš organizam konstantno u stanju koje se naziva heterostaza. Posredi je stanje fiziološke neravnoteže; jednostavnije rečeno, s aspekta telesne hemije, imate previše onoga, a premalo ovoga. Ljudi koji duže ostanu u ovom stanju izuzetne uzbuđenosti često doživljavaju poremećaj sna, košmare, lošu koncentraciju i iscrpljenost. Nije nimalo neobična ni pojava tenzionih glavobolja, migrena, čira u želucu, leđnog spazma, pa čak i srčanog napada. Ljudi nisu građeni tako da mogu da budu istovremeno srećni i tužni. Nemoguće je da se u isto vreme osećamo spokojni i uzrujani. Prema tome, vaše fizičko stanje biće tim gore u onoj meri u kojoj ove snažne emocije istiskuju iz vašeg doživljaja svoje pozitivnije parnjake. Rekao sam vam koji efekat ove emocije imaju na vaš organizam. Morate da shvatite, međutim, da su one ujedno i materijal od koga se grade emocionalni zatvori. Kad odaberete da prema drugima gajite bes, mržnju ili gorčinu, time oko sebe podižete zid. Bivate zarobljeni u emocionalnom kompleksu tolikog bola i agonije da negativna energija počinje da dominira celim vašim životom. Pored toga što od vas stvaraju zatvorenika, ove emocije se prelivaju: one se, naime, ne ograničavaju na vezu u kojoj ste doživeli ono što vas je podstaklo da ih osećate. Setite se da svoje 202

Snaga je u praštanju

misli, osećanja i ubeđenja unosite u sve svoje odnose s ljudima. Naivno je pretpostavljati da svoja osećanja možete da uključujete ili isključujete poput stone lampe. Verujem da već znate da to ne ide tako. Gorčina i bes imaju toliko jak uticaj da se kad jednom uđu u vaše srce ispoljavaju u svim vašim odnosima s ljudima. Oni vas uistinu čine drugačijom osobom. Suština vaše ličnosti se gubi i bivate defmisani mržnjom i ogorčenjem. Konačno, ono što i čini ove emocije tako jakim jeste činjenica da vas menjaju kao ličnost. Menjaju vaše postupke i kontaminiraju ono što imate da date od sebe. Razmislite o tome. To znači da vas oni koji vas vole više nemaju - ostala im je samo prazna ljuštura osobe kakva ste nekada bili. Bes ili gorčina koji tinjaju u vama u potpunosti izobličavaju vašu percepciju, a time i način na koji se angažujete, primate i filtrirate svet. Nema stvarnosti, postoji samo percepcija a vaša je izmenjena usled tih ružnih emocija. Nemojte se zanositi da možete da ih prikrijete nekakvom maskom. Stimulans koji dajete, to jest, vaš izraz lica, nepogrešivo pokazuje ogorčenost, gnev ili uzdržanost. Time ljudima dajete vrlo malo izbora u pogledu toga kako da reaguju na vas. Već sam vam rekao da svim svojim odnosima s drugim ljudima dajete doprinos, ili ih, pak, trujete. Ukoliko lance mržnje, besa i ogorčenja vučete za sobom u druge svoje veze, naravno da ih time trujete. Jasno je da nagrizate kvalitet svog emocionalnog i društvenog života. Za ljubav svog partnera, dece, drugih koje volite i sebesamih, morate da smognete snage da pokidate te lance i očistite svoje srce i um od otrova mržnje. Morate da naučite da ne morate da budete besni samo zato što imate pravo na to. Ako i dalje insistirate na tome da je „vaše pravo“ da osećate bes, ima nešto o čemu bi trebalo da razmislite: ne možete da date ono ito nemate. Shvatite ovo u najdoslovnijem smislu. Koliko god biste želeli, ne možete da date nekome milion dolara ako ih nemate. Jednako tome, ne možete da date čistu i prostosrdačnu ljubav iz čistog i prostosrdačnog srca ako nemate ni jedno ni drugo. To bi značilo da dajete ono što nemate. Ako je ljubav u vašem srcu zatrovana, ako u njoj raste kancer mržnje, besa i 203

Zivotne strategije

gorčine, onda je ta i takva ljubav jedina koju imate da date. Ako je vaše srce ohladnelo i otvrdlo zbog tih emocija, onda iz tog i takvog srca kreću sva vaša osećanja. To su ljubav i srce koje imate da ponudite svojoj deci, partneru, roditeljima, braći i sestrama i svim ostalim ljudskim bićima. Mržnja, bes i gorčina odista menjaju vašu liČnost. Oni vam uistinu ne dozvoljavaju da onima koje volite date od sebe ono što biste želeli da imaju. Osećanja o kojima ovde govorimo u stvari su otvorene rane nerešenih emocionalnih pitanja s nekim, negde: neko je jednom bio objekat svih tih negativnih emocija. Ljudi koji na svojoj duši stalno nose teretgneva bez izuzetka tvrde da je to zato što odnos te druge osobe prema njima nikad nije bio razjašnjen. Kažu mi da se tih emocija drže zato što ta osoba nikad nije pokazala da joj je žao zbog svog ponašanja i možda čak nikad nije priznala niti shvatila da je uradila tako užasne stvari. Govoreći o tim omrznutim drugima, ljudi mi kažu: ,,Ne mogu da im oprostim, jer im nije žao i ne zaslužuju moj oproštaj; mislim da im čak nije ni stalo do njega.“ Ako je to standard, jasno je da na ovom svetu ima mnogo onih kojima, razume se, nikada neće biti oprošteno. Ima ljudi koji su nekome naneli zlo koje će ga pratiti do kraja života, pa ipak ne razmišljaju ni najmanje o posledicama svojih postupaka. Ima Ijudi kojima nije ni najmanje stalo da li su povredili ili čak uništili život i srce druge osobe. Prisetićete se da drugi veliki životni zakon, Sami stvarate sopstveni doživljaj, izražava činjenicu da birajući ponaŠanje birate i posledice. Ovu istinu morate da prihvatite bez obzira na gnev i gorčinu koje možda ovog časa nosite u sebi. Priznajte da ste vi oni koji birate ponašanje, stvarajući time i posledice. Pored toga, i misao je ponašanje, koje se tretira na isti način kao i bilo koje drugo ponašanje. Ovom principu dodajte Zivotni zakon br. 6: ovaj svet poznajete i doživljavate isključivo kroz percepcije koje stvarate. Vaše percepcije sastoje se od vaših interpretacija sveta. Ova dva zakona deluju kao moćna kombinacija koja određuje kvalitet vašeg emocionalnog života. Vi i samo vi birate kako se osećate. Drugi mogu da izazovu događaj ili ponašanje na koje ćete reagovati, 204

Snaga je u praštanju

ali do vas stoji da odaberete \akp ćete se osećati povodom toga. Ukoliko odaberete da budete puni mržnje, tada znajte da ste odabrali da svet posmatrate kroz mračan filtar, koji vam zauzvrat nameće mračnu percepciju sveta. Konačno - mada vam može veoma teško padati da ovo prihvatite - oproštaj onima koji su zgrešili prema vama ili onima koje volite nema veze s njima; on ima veze s vama. Setite se priČe 0 Dženi, iz Poglavlja 3, koja je oprostivši svom dedi oslobodila sebe. Praštati znači učiniti sve što je potrebno da biste sačuvali moć da sami kreirate sopstveno emocionalno stanje. Ono znači biti u stanju da kažete: ,,Ne možeš da me povrediš i potom kontrolišeš čak i kad nisi pored mene, tako što ćeš zalediti moje srce 1promeniti i mene i ono u šta verujem. Ja odlučujem o tome. Ne možeš ti umesto mene da odlučiš kako ću se ja osećati. Ne dam ti tu moć.“ ’ Najvažnije od svega, morate da budete spremni da iz dubine duše kažete: ,,Ne možeš me silom vezati za sebe i postati deo mog bića, deo onoga što svakog dana mislim, osećam i radim. Neću da me mržnja, bes ili gorčina vežu za tebe, niti ću dozvoliti da me veže strah. Ne dam ti da me uvučeš u svoj mračni svet. Opraštajući ti, ja vraćam slobodu sebi, a ne tebi. Ti moraš da živiš s tom svojom crnom dušom. Ja ne moram i neću.“ Neke od najtragičnijih životnih priča koje znam pripadaju ljudima koji su dozvolili da ih progutaju mržnja, gnev i gorčina, dok su iznutra, iza krhkog sloja bola i odbojnosti, bili dobri i sposobni da vole. Jedan od tih ljudi bio je Dejvid Keli. Najstariji sin veoma grubog i strogog oca, Dejvid se neprestano trudio da mu udovolji, ali ništa što je ikad uradio nije bilo dovoljno dobro. Bez obzira na to koliko je vremena ili truda ulagao u rad na njihovom ranču, nikad nije bilo dovoljno dobro. Bez obzira na to koliko je efikasno ispunjavao svoje obaveze, bez obzira na to što se dobrovoljno javljao da uradi i ono što nije bila njegova dužnost, nikad nije uspeo da osvoji očevu naklonost. 205

Zivotne strategije

Ni jedan jedini put u životu otac mu nije rekao da je dobro obavio posao, niti da je valjan čovek. Nikad mu nije rekao da ga voli. Nikad ga nije dotakao sem da ga udari, odgurne ili povuče. I bez obzira na sve to, Dejvidu nikad nije bilo dozvoljeno da zaplače, čak ni kad je bio sasvim mali; nije smeo da mu se otme ni jedan jedini jecaj. Sećao se dana kad se, kao sedmogodišnji dečak, slučajno naslonio na izduvnu cev velikog traktora, zadobivši gadne opekotine desne ruke i ramena. Opekotine su bile takve da je naposletku bilo potrebno bolničko lečenje i presađivanje kože. Ipak, dok je u agoniji stajao pred svojim ocem, dobio je naređenje da prestane da plače; otac mu se rugao, nazivajući ga bebom, „sekapersom“ koja bi trebalo da se stidi svojih suza. Kad više nije mogao da podnese fizički i duševni bol, Dejvid je jecajući pao na kolena. Otac ga je jednim trzajem podigao na noge i zatim izmlatio konopcem. Dejvid je naučio da sve podnosi stoički, i naučio je da bude tvrd. Imao je samo jedan cilj u životu: da svom ocu dokaže da je muškarac, da je dovoljno snažan i dovoljno čvrst za sve. Predavao se poslu bez ostatka, često neverovatno rizikujući, samo da bi ostavio utisak na oca. Jednog jesenjeg poslepodneva, nedugo pošto se Dejvid oženio, njegov otac je traktorom tanjirao polja. Kad je sišao da vidi zašto se motor traktora guši, ovaj se iznenada sam pokrenuo i povukao ga pod sebe. Tanjirače su prešle preko njega i otkinule mu ruku, ostavivši ga da leži sam nasred polja i iskrvari nasmrt. Dejvid je bio van sebe od besa. Frustriralo ga je to što je njegov otac poginuo ne davši mu priliku da se dokaže. Mržnja, bes i zbunjenost su ga potpuno obuzeli. Inače, s Dejvidom sam se sreo na molbu njegove žene, koja je bila zabrinuta zbog načina na koji se ponašao prema njihovom četvorogodišnjem sinu. Rekla mi je da se Dejvid prema detetu odnosi isto onako kako se njegov otac odnosio prema njemu. Nije dozvoljavao dečaku da plače i nije mu dozvoljavao da bude dete. 206

Snaga je u praštanju

Kad sam napokon uspeo da navedem Dejvida da izrazi svoja osećanja, progovorio je o besu koji je osećao prema ocu zbog toga što mu je uskratio šansu da se dokaže i potvrdi. Kroz suze pune nemoćnog besa, škrgućući zubima, rekao mi je da je taj smrdljivi skot umro a da mu nikad nije odao priznanje kao čoveku ili rekao da ga voli. Dejvid je priznao da će mrzeti oca dok je živ zbog načina na koji se ponašao prema njemu i zbog toga što mu je uskratio priliku da izravnaju račune. Strahota njegovih emocija ostavljala je malo mesta mašti. Bio je to čovek raspet bolom i skion samouništenju. Bilo mi je jasno da Dejvid mora da se oslobodi. Ako ne oprosti svom ocu i jednom zasvagda ne raščisti s tim osećanjima, ne samo da će nastaviti da plaća do kraja života već će zajedno s njim plaćati i njegov mali sin i žena koja ga voli. Možete da pretpostavite da sam Dejvidu rekao sve što ste pročitali u pvom poglavlju, ali u njegovom slučaju morao sam da idem i dalje od toga. Dejvid je morao da preduzme nešto, kako bi konačno raščistio sa svojim osećanjima. Osećao se zarobljen, bez izlaza, jer mu je očeva smrt oduzela svaku šansu da nađe mir. Cim je shvatio da su ga za oca vezivali mržnja i ogorčenje koji su dominirali njegovim sadašnjim životom, Dejvid je postao izuzetno motivisan: bila mu je odvratna i pomisao da se svesno lišavao svoje snage. Sama pomisao da ga taj čovek kontroliše i iz groba izazivala je u njemu mučninu. Zeleo je da povrati svoju snagu. Želeo je to zbog sebe i zbog svoje porodice. Dejvid je pregrmeo najgore onog trenutka kad je počeo da shvata da nije potrebna saradnja druge osobe da biste joj oprostili. Ta druga osoba ne mora ni da zna za to. Ne mora ni da joj bude žao. Ne mora da priznaje da je grešila. Praštate zbog sebe, ne zbog nje. To je Dejvidu pomoglo i da shvati da, upravljajući sobom, katkada moramo da damo sebi ono što smo želeli da dobijemo od drugih. Dejvidov otac nije mogao da mu kaže da ga voli. Nije mogao da mu kaže da je on zapravo jedan dobar čovek, vredan svih onih dobrih stvari u životu. Nije mogao, jer je bio mrtav. 207

Zivotne strategije

Dejvid je mogao da čeka koliko god je hteo - mogao je godinama da se duri i besni - ali od toga ne bi bilo nikakve vajde. afbedio sam ga da mora sam sebi da da ono što bi voleo da je mogao da dobije od oca. Morao je da bude spreman da se pogleda u ogledalo i kaže sebi one reči koje bi voleo da je čuo od svog oca. Morao je, doslovno, da kaže: ,,Ti si dobar čovek. Uvek si bio dobar. Imaš pravo na osečanja i plodove zdravog i uravnoteženog života. I imaćeš ih, jer ih zaslužuješ. To što tvoj otac nije želeo da vidi tvoje kvalitete ne znači da oni ne postoje. Nije ih video zbog svog filtera, a ne zbog tvojih nedostataka." Kad je Dejvid uspeo da se iskreno pogleda u ogledalo i da sebi ono što je oduvek želeo da dobije od svog oca, smogao je snage i hrabrosti da mu oprosti. Znao je da, ako je stvarno muškarac, mora da se „uzdigne iznad svog vaspitanja“. Znao je koliko se on sam osećao izmučeno i pomišljao je da je njegov otac možda imao isti takav život. Oprostio mu je, radi sebe i svog sina i žene. Oprostio je svom ocu jer nije želeo da živi onako kao što je on živeo i prolazi kroz isti bol i patnju koji su obeležili njihov odnos. v Cim je dao sebi sve ovo i oprostio svom ocu, Dejvid je mogao slobodno da bira sopstveni način bitisanja na ovom svetu. Odlučio je da ne bude zarobljenik roditeljskog nasleđa. Na jednoj od naših poslednjih seansi pogledao me je pravo u oči i rekao: „Ovako dalje ne ide; ovo mora da prestane; mora da prestane ovde i odmah, ili će moj sin platiti istu cenu koju sam ja morao da platim.“ Stekavši tu spoznaju i proprativši je postupcima koje sam maločas opisao, Dejvid je uspeo da prekine vezu i dobije slobodu koju je samo praštanje moglo da mu da. Zadatakbr. 13: Cih,am vas da identifi\ujete ista ova osećanja u svom zivotu. Ci\am vas da identifi\ujete i navedete u svom dnevnihu one Ijude za \oje vas vezuju mržnja, bes i gorčina. Ci\am vas da spoznate da vam je dovoljno stalo do sebe i onih \oje volite da biste p o fd ali tu vezu i oslobodili se muka \oje proističu iz gajenja tih užasnih emocija.

208

Snaga je u praštanju

Usvojivši ovakav pristup i ponovno razmislivši o značenju praštanja, oslobodićete se patnje i bola koje je u vašem životu izazvao neko drugi. U suprotnom, mržnja, bes i gorčina progutaće vas i postaće nerazdvojan deo svakog vašeg budnog minuta. Učiniće vas ciničnim, učiniće vas podozrivim. Navešće vas da se ogradite visokim zidovima i nametnete danak onima čiji je jedini ,,greh“ to što vas vole. Ako ljudima koji su se ogrešili o vas dozvolite da vas zarobe u toj ulozi,pobedili su. Ako im dozvolite da učine da prema njima osećate mržnju, gnev i ogorčenje, pobedili su. Poslednja napomena. Jedino što je gore od toga da vas povredi neko blizak jeste održavanje te rane i onda kada te osobe više nema. Razmislite o tome. Veoma često ljudi koji su vas povredili nisu više tu, da biste mogli odlučno i konstruktivno da raŠčistite s njima. Možda je to, kao u Dejvidom slučaju, otac koji je odavno mrtav. Možda je to prijatelj koji se odselio negde daleko i više ga nikada flećete videti. Da li ćete zaista prihvadti da se do kraja svog života pokoravate mržnji, gnevu i gorčini? Nemojte to više da radite, ni jedan jedini dan. Imate sposobnost da oprostite tim ljudima - ne dajući time ustupak njima, već poklon sebi. Vi ste vredni i najvećeg truda da se izdignete iznad tog bola i patnje. Ali, imajte na umu, sami stvarate sopstveni doživljaj. Morate da posedujete rešenost da stvorite ono što želite i oslobodite se onoga što ne želite. Ako ta osoba i oseti da ju je sunce ogrejalo zato što ste joj oprostili, neka joj bude. Vi se spasavate. Vi se oslobađate iz emocionalnog zatvora. Snaga praštanja jeste snaga kojom se oslobađate od lanaca mržnje, gneva i gorčine. Skupite snagu i uzdignite se iznad bola. Vi to zaslužujete, jednako kao i oni koje volite.

209

Poglavlje 11

MORATE D A ZNATE ŠTA HOĆETE DA BISTE TO ZAHTEVALI

Zivotni zakon br. 10: Morate da znate šta hoćete da biste to zahtevali strategija: Budite načisto u pogledu onoga što hoćete Vašai pokušajte da to i ostvarite. Zdrav razum možda nalaže da jedan od najlakših načina da od života dobijete ono što želite jeste da „naručite": ustanete i kažete šta je ono što hoćete. Ništa, međutim, ne bi moglo da bude dalje od istine. Kad bi onaj duh iz bajke jednom zaista izašao iz boce i rekao: „Kaži šta želiš“, ubeđen sam da bi ljudi uglavnom zastajkivali i zamuckivali i našli se na mukama jer ne bi znali šta da traže. Ne znati precizno šta želite nije u redu. Ovaj se životni zakon najdoslovnije podrazumeva. Ako ne možete da navedete, i to veoma konkretno, šta je ono što želite, nikada nećete moći da to i tražite. Svrha ovog poglavlja je da vam ukaže na potrebu da se koncentrišete na ono što želite i navedete šta je to, kako biste mogli da ga prepoznate i tražite. Ukoliko ste prethodnih devet zakona uklopili u svoj način razmišljanja - drugim rečima, ako ste sakupili znanje neophodno da počnete da dobijate ono što želite - učenje ovog životnog zakona trebalo bi da bude zabavno i uzbudljivo. Biti u stanju da kažete šta hoćete verovatno je u ovom trenutku za vas važnije nego ikada ranije. Možda do sada nije bilo 211

Zivotne strategije

ovako kritično važno, jer možda niste imali pravu priliku da dobijete ono što želite, čak i da ste znali šta je to. Više nije tako. Ipak, ako nalazite da vam je teško da artikulišete i spoznate šta zaista želite, niste jedini. Većina ljudi ne zna kako da opiše ono što želi, jer nema pojma šta to zapravo jeste. Setite se svih onih trenutaka u životu kad ste ostaJi bez reči pred jednostavnim izborom. Ako ne možete da se odlučite koji film da odete da pogledate, šta da naručite u restoranu ili šta da obučete, da li je čudno što vam je teškjh da odredite svoje ciljeve? Neodlučnost stvara inertnost. Inertnost dovodi do rezultata koje ne želite. Vaše putovanje kroz život tako počinje da Iiči na putanju projektila bez navođenja, što je pristup koji jednostavno ne uspeva. Ono što verovatno vrlo pouzdano možete da kažete jeste šta ne zelite. To što ste možda godinama živeli u neprijatnim okolnostima dovodi do nepoželjnog zbližavanja s njima i sposobnosti da ih prepoznate. Međutim, to što ste imali malo ili nimalo iskustva sa suprotnom stranom umnogome vam otežava da opišete šta zaista želite. Ne znad tačno šta želite jeste veliki problem, i to iz više razloga. Živite u svetu u kojem nećete dobiti više od onoga što tražite. To važi za vaše životne ciljeve, isto kao i za one male, svakodnevne željice. Pretpostavimo da ste dali oglas u novine da prodajete svoja kola za 7000 dolara. Mislite li da ima izgleda da neko pogleda taj oglas i kaže: „Bože! Stvarno super kolica. Ovaj traži premalo para! Daj da ga zovnem i ponudim mu 9000 dolara?“ ZvuČi prilično smešno, zar ne? ZvuČi smešno zato štojeste smešno. Isto tako, kada su posredi vaši ciljevi, najviše što ćete ikada dobiti jeste ono što tražite. PoŠto identifikujete šta je to što tražite, smislite kako da to dobijete i mnogo se trudite, možda ćete dobiti nešto što barem liči na ono što ste hteli. S druge strane, ako pojma nemate šta zapravo hoćete, vrlo je očigledno da to ne možete ni da tražite. Bez obzira na to da li je u pitanju nešto što možete da date sami sebi ili to može neko drugi, morate da budete u stanju da kažete o čemu je reč. Da sam i gospodar sveta, ne mogu vam dati ono što hoćete ako mi ne kažete šta je to. 212

M orate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

Ako ste se ikada našii u istoj prostoriji s bebom koju očigledno nešto boli i koja zbog toga plače, poznato vam je kako frustrirajuće bespomoćan taj osećaj može da bude. Zelite da pomognete bebi; želite da joj date ono što hoće i što joj je potrebno, aii beba ne može da vam kaže šta je to. Ako ne znate šta je to što želite, niste u ništa boljem položaju od bebe koja ne ume da govori. Razlika je u tome što svet nije vaša majka i neće uložiti ni izbliza toliki trud da ustanovi šta je to što hoćete. Ukoliko ne umete da kažete šta je to, osuđeni ste da kroz život idete ritajući se i plačući. Ako ste frustrirani zato što nikad ne osvajate premiju, razmislite o ovome: ta premija vam se možda nalazi ispred nosa, ali vi to ne možete da znate, jer pojma nemate sta je uopšte za vas premija. Ima još jedna teška istina koju ovde valja uzeti u obzir. Budući da je osnovno da znate šta istinski želite da biste to i dobili, morate vrlo pažijivo da odlučite koji je odgovor na to pitanje. Ne biti u pravu ili biti u zabludi u pogledu onoga što želite još je gore nego da uopšte ne znate. Ni sam ne znam koliko sam se puta profesionalno (ali i privatno) susretao s ljudima koji su godine utrošili trudeći se da dođu do nečega što su bili sigurni da žele. Teško i dugo su radili i žrtvovali se. Ništa nije bilo tužnije nego videti ih kako na kraju postižu svoj cilj i istovremeno bivaju razočarani. Nije u pitanju izostanak truda; išii su pogrešnim putem, vredno se krećući u pogrešnom pravcu i sad su bili veoma, veoma daleko od mesta na kom su želeli da budu. Odrastajući, bio sam upozoren da „vodim računa za šta se molim, jer bi moglo da mi se desi da mi molitve budu uslišene". Ako je ono što ćete dobiti upravo ono što ste naveli kao svoju želju, tada se potrudite da vrlo pažljivo navedete šta je to. Naravno da ne želite da završite kao ljudi koje sam maločas opisao, koji su, pored toga što su pretrpeli veliku frustraciju jureći za nečim što nisu zaista želeli, otkrili da im je ono što je za njih imalo istinsku vrednost bilo nadohvat ruke - a ipak su dozvolili da im isklizne kroz prste zato što su odabrali pogrešan cilj. Ono što su stvarno hteli bilo je verovatno mnogo lakše ostvarljivo od 213

Zivotne strategije

cilja koji su tako žudeli da postignu. To je jedna od ironija koje donosi zanemarivanje ovog životnog zakona. Pored toga, morali biste da se složite da je to problem koji ste sami stvorili. Ne dozvolite, stoga, da vas zavara jednostavnost ovog životnog zakona. Imenovanje onoga što želite iziskuje vašu maksimainu pažnju. Morate da poklonite pažnju i faktoru vremena povezanom s onim što želite. Mogućnosti da to dobijete su vremenski ograničene. Imaju rok trajanja koji može da istekne —koji će, štaviše, sigurno da istekne. Pretpostavimo, na primer, da ste rešili da istinski želite da imate značajan i prisan odnos sa svojom decom; želite da imate mogućnost da ih upoznate i utičete na njih dok se razvijaju i definišu kao ljudi. Međutim, pretpostavimo i da ste to rešili nakon što je ta mogućnost odavno prošla: možda su tu ulogu kod njih ispunili neki drugi ljudi, ili su došli do tačke kad više nisu zainteresovani za vaše igranje te uloge u njihovom životu. Otkriće da ste propustili svoju šansu slomilo bi vam srce. Zato i kažem da požurite s razmišljanjem i planiranjem onoga što želite. Ne kažem da ima mesta panici. Ne kažem ni da se ponašate nesmotreno, jureći za nekim nepromišljenim ciljem. Trebalo bi, međutim, da se u pravcu imenovanja i traženja onoga što želite krećete eksplicitno i s urgencijom projektnog statusa. Vaše razmišljanje mora da ostane usredsređeno, ali fleksibilno. Jedan od mojih najvećih strahova u životu jeste strah da ću propustiti rane znake upozorenja da skrećem pažnju s onoga što je zaista važno. Dajem sve od sebe da uočim ove rane signale, jer se bojim da bih zbog bezglavog srljanja mogao da doživim neprijatno iznenađenje. Stalno imam na umu da ili shvatate ili ne shvatate, a ja želim da budem od onih koji shvataju, pre no što dobijem bolan udarac u glavu. Imajte na pameti ovu misao dok učite kako da imenujete i tražite ono što želite. Potreba za eksplicitnošću važi za sve ciljeve koje ćete ikada sebi postaviti. O onome što želite morate da znate toliko da ga, približavajući mu se, prepoznate, osetite i spoznate. Slično tome, morate da prepoznate, osetite i spoznate kad skrenete s puta. 214

M o rate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

Kad znate svoje ciljeve, shvatićete koji im vidovi ponašanja i izbori idu u prilog, a koji ne. Kad ste suštinski upoznati s ciljem, osetićete ga kad mu se primaknete i, u pravom trenutku, zaskočićete ga kao patka gundelja - ali samo ako ga prepoznate kad ga vidite. Kad kažem da morate da posedujete suštinsko poznavanje onoga što želite, mislim da morate da budete u stanju da to opišete rečito i s različitih stanovišta. Ako želite da uspete, morate da znate da odgovorite na sledeća pitanja: Sta je za vas uspeh? Drugim rečima, gde se nalazi linija ciIja? Sta, konkretno, morate da stvorite u svom životu da biste rekli: „Bingo, to je to\“ — Sta je ono što želite? — Kako će biti kad ga budete imali? — Kakav će osećaj biti kad ga budete imali? — Kako ćete se ponašati kad ga budete imali? — Šta ćete da radite s tim? — Gde ćete to da radite? — Kako će se vaš život razlikovati od ovog sadašnjeg? Koje aspekte svog života morate da prevaziđete ili promenite da biste dobili ono što želite? Drugim rečima, šta trenutno radite ili ne radite, a što ometa vaše napore da to dobijete? Ako ne možete barem donekle da odgovorite na sva ova pitanja, znači da niste spremni. Jedna od najčešćih grešaka koje ljudi čine izjašnjavajući se šta žele jeste to što su suviše uopšteni ili apstraktni. Koliko ste puta, recimo, rekli ili čuli nekog drugog kako kaže: „Sve što zaista želim u ovom životu jeste da budem srećari1? To zvuči kao zdravorazumski odgovor, ali kao životni cilj, osuđeno je na propast. Moj pas Barkli želi da bude srećan. Znači li to da vi i on želite isto? Mislim da ne. Kladio bih se u sve što imam da vi i Barkli veoma različito definišete sreću. Prema tome, budite malo precizniji u pogledu onoga što vi kao jedinstvena individua zaista želite, izuzev ako se zadovoljavate time da vas neko češka po stomaku i pušta vas da dremate ispod stočića za kafu. 215

Zivotne strategije

Razmislite o životu koji je koncentrisan na određene ciljeve, nabijen energijom i defmisan u odnosu na te ciljeve; uporedite ga zatim sa životom osobe koja i ne zna šta joj nedostaje ili šta joj je potrebno. Imenovanje onog što istinski želite znači da možete da počnete da navodite svoj život onako kako se brod navodi u pravcu lučkih svetala, zato što sada imate cilj koji je tačno, precizno i konkretno određen. Jedna od največih frustracija u životu izražena je-starom poslovicom: „Uvek imaš i previše onoga što ne želiš.“ Mudrost te izreke trebalo bi da bude očigledna. Kad vam se jede nešto slatko, ni sav čips na svetu neće utoliti tu vašu glad. Kao da isprobavate tuce ključeva i nijedan ne odgovara bravi. Samo pravi ključ će otvoriti vrata. Kad znate šta želite - kako to izgleda, kakav je osećaj i koja iskustva sadrži - tada imate onaj pravi ključ. Sugestije koje slede mogu da vam pomognu da počnete pravilno da određujete i imenujete ono što istinski želite: Budite odvažni, ali realni. Nemojte se stideti da priznate da želite neke posebne stvari, neka posebna osećanja i iskustva. Kao što sam rekao, najviše što ćete ikada dobiti jeste ono što tražite. Stoga ne ciljajte nisko, jer bi moglo da vam se desi da život provedete radeći za ono što ne želite. S druge strane, budite realni. Pažljivo procenite ko ste i gde se nalazite. Omiljena opaska o Sjedinjenim Državama glasi da ovde svako može da postane predsednik kad odraste. To je možda istina, ali za tako nešto verovatno ipak morate da počnete da se pripremate na vreme, a ne da se odlučite u pedesetoj, bez političkog iskustva, formalnog obrazovanja i s radnom biografijom baštovana. Ako je pak vaša želja da igrate u nacionalnoj košarkaškoj ligi, a imate četrdeset pet godina i možete da skočite maksimalno pet centimetara od poda, sva je prilika da bi trebalo da želite nešto drugo. Prema tome, dok se pripremate da imenujete ono što želite, budite dovoljno odvažni da posegnete za onim što će vas ispunjavati istinskim zadovoljstvom, a da pri tom ipak ne budete nerealni. Ako vam ovo zvuči pomalo obeshrabrujuće, i pored toga budite u pripravnosti, jer kladim se da ipak ne morate da budete 216

M o rate cta znate šta fioćete da biste to zahtevali

predsednik niti da igrate u NBA ligi da biste ostvarili ono što želite, kao što ćemo i videti. Zatim, vodite računa da ne pobrkate sredstva i ciljeve. Gotovo bez izuzetka, ljudi se usredsređuju na predmet ili događaj i ne prelaze na sledeći važan korak, a to je određivanje kako se osećaju zbog tog predmeta ili događaja. N a primer, vaš prvi pokušaj da imenujete ono što želite mogao bi da bude: „Zelim luksuzna kola i odlično plaćen posao.“ ]a bih, međutim, rekao da su luksuzna kola i odlično plaćen posao pre sredstva da se stigne do cilja nego sam cilj. Morate da idete dalje od toga. Morate da budete spremni da se zapitate: ,,Zfl//o želim luksuzna kola i odlično plaćen posao?“ Odgovor verovatno glasi da ih želite zbog onoga kako mislite da ćete se osećati kad ih budete imali. U ovom primeru, kola i posao za vas predstavljaju osećaj sigurnosti i uspeha u životu, što su stvari na koje veoma snažno reagujete. Vaš stvarni cilj, dakle, nisu kola niti odlično plaćen posao, već konkretno osećanje koje povezujete s posedovanjem tih stvari. Kola ostare i zarđaju. Odlično plaćen posao takođe može da nestane, jer ste postali tehnološki višak ili dobili otkaz iz nekog drugog razloga. Ako zaista mislite da je automobil ono što želite, onda naprosto otiđite do otpada i nađite marku i model za kojim ste ginuli pre pet ili deset godina. Ukoliko je to vaš stvarni cilj, morali biste ponovo da razmislite. Posredi je važna razlika. Ako možete da prihvatite da ono što stvarno želite nisu događaj ili neka stvar već, umesto toga, osećanja koja povezujete s njima, tada se vaš cilj prebacuje sa stvari ili događaja na emocije povezane s njima. Ako možete da shvatite da je ono što zaista želite osećanje koje vam donose automobil i posao, onda vaš cilj postaje osećanje, a ne taj automobil ili taj posao. Drugačije rečeno, ukoliko vi u stvari želite da osećate ponos i životnu sigurnost, ne bi bilo fer da sebe ograničite samo na ta dva metoda —kola i posao —da to dobijete. Možda postoji deset različitih načina da stignete do istog željenog odredišta, od kojih bi svaki bio podjednako funkcionalan. Izgledi da dobijete ono 217

Zivotne strategije

što želite, kad imate đeset puteva kojim možete da dođete do toga, očigledno su mnogo veći nego kada svoja sredstva ograničite na svega jedno ili dva. Može se, uz to, ispostaviti da ste, ustanovivši zašto su kola i posao ono što želite, odlučili da to dvoje neće biti dovoljno da to i postignete. Na taj način izbegavate traćenje dragocenog vremena i energije naprežući se da ostvarite ono što ne želite. Vodeći seminare o životnim veštinama i strategijama, na kojima su tokom godina učestvovale na hiljade polaznika, imao sam prilike da iz sedišta u prvom redu posmatram kako ljudi iz najrazličitijih krugova društva postaju krajnje zbunjeni kad dođe do određivanja onoga što zaista žele. Pošto smatram da je taj proces imenovanja želja možda najbitnija odrednica ishoda u uspešnoj životnoj strategiji, u seminar uvek uključujem participativnu vežbu koja polaznike vodi kroz brojne korake koji im pomažu da identifikuju šta je ono što žele. Ovo što sledi jeste prepis dijaloga vođenog prilikom jedne takve vežbe. Učesnik vežbe Linda Vilijems bila je četrdesetčetvorogodišnja udata žena iz Los Anđelesa. Linda nam je rekla da se odlučila da pohađa seminar zato što ima osećaj da se njen brak, porodica i lični život raspadaju. Zivela je blizu sirotinjskog dela grada i plašila se da se nasilje i zločin šire i na njen kraj, i da njena deca, njena tri sina, lagano gube pravac. Rekla je da se ona i njen suprug, mada žive pod istim krovom, već nekoliko godina nalaze u fazi koju je nazvala „emocionalnim razvodom“. Naš razgovor je tekao ovako: F.M.: Dakle, Linda, recite mi šta želite —ali onako kako osećate, ne onako kako mislite. Ne skrivajte ništa; jednostavno mi recite. LINDA: Zelim da se odselimo iz L.A. Zelim da odemo iz tog užasnog, užasnog grada pre no što se desi nešto zaista loše. Plaši me i ne želim više da budem tamo. F.M.: Dakle, šta biste morali da uradite da biste u tome uspeli? 218

M orate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

LINDA: Ne znam. Ne možemo da se odselimo. Rodžer i ja oboje radimo, ali i pored toga jedva sastavljamo kraj s krajem. Ne možemo da se odselimo. Zarobljeni smo tamo i ja tu ne mogu ništa. Nema svrhe ni govoriti o tome. Ja ... ne želim da radim ovo, ne želim da pričam o tim stvarima jer ne mogu da ih imam. Ovo je čist gubitak vremena. F.M.: Kako biste se osećali da imate ono što želite; kako biste se osećali da možete da pobegnete od straha i pretnje koju predstavlja vaša trenutna situacija? LINDA: O, Bože, osećala bih se sigurnom i srećnom i imala bih, ne znam, valjda bih imala nadu. Ponovo bih imala nekakvu nadu, nadu za mene i moje dečake. Nekad sam bila optimista —znala sam da će odrasti i postati dobri ljudi. Sad više nisam sigurna ni da će uspeti da odrastu. Više ne mogu ni da udahnem vazduh normalno, gotovo stalno dišem kao na škrge. Ovaj poslednji Lindin odgovor smatrao sam prvim korakom u pravcu identifikovanja onoga što je stvarno želela. Njenu početnu izjavu da želi da se odseli iz L.A. protumačio sam kao ništa više do bezbedan i površan način da kaže da želi da pobegne od svog trenutnog bola i straha. Znao sam i koliko je uzrujana i da je njeno disanje zbog toga otežano. Zaključio sam da njen unutrašnji dijalog mora da je veoma uznemirujući i shvatio da moram pažljivo da osluškujem da bih otkrio njena prava osećanja. Kada je rekla da bi se „osećala sigurna i srećna i ponovo imala nadu“, znao sam da, prvi put, reči naviru direktno iz njenog srca. F.M.: Dakle, ono što zaista želite jeste da se osećate sigurni i srećni i da ponovo nađete malo nade za svoju budućnost, i budućnost svog supruga i sinova. LINDA: (zaplak^avši) Da, da, tako je. Tako sam umorna od straha, tako sam umorna od tog osećanja da se nalazim u stupici. Prosto više ne znam šta da radim i ne 219

Zivotne strategije

znam kome da se okrenem. Znam da time izneveravam svoju porodicu. Toliko se stidim što ne mogu da nam svima obezbedim neki bolji život. F.M.j Onda, šta biste morali da uradite da biste u tome uspeli? Sta biste morali da uradite da stvorite neki kvalitet u svom porodičnom životu i da se ne stidite onoga što trenutno stvarate kao majka? Sta biste morali da uradite da se više ne osećate izgubljeni i uplašeni? LINDA: Ne znam, jednostavno ne znam. F.M.: Dobro, ali, kad biste znali, šta bi to bilo? LINDA: Ne znam; valjda bih ponovo morala da se zbližim sa svojim dečacima. Morala bih da osetim da žele isto što i ja. I morala bih da povratim Rodžera. Mi jednostavno više nismo zajedno. Ne razgovaramo, ne poveravamo se jedno drugom, nismo više jedno drugom podrška. Tako sam umorna od toga što sam sama. Morala bih ponovo da imam svog Rodžera pored sebe. Bilo je jasno da ova žena još uvek voli svog supruga. Vrlo je verovatno da je upravo ona bila ta koja se, usled straha i frustracije, udaljila od njega. F.M.: Kako biste se osećali da se ponovo zbližite sa svojim sinovima? Kako biste se osećali da ponovo imate, kako kažete, svog Rodžera pored sebe? LINDA: Ne bih se osećala tako postiđena. Ne bih mislila da sam tako užasna majka i supruga i da ne mogu da održim svoju porodicu na okupu i vaspitavam svoju decu. Ne bih se stidela zato što me suprug ne želi. Toliko strahovito želim da mu pružim sebe. On je dobar čovek; izgleda tako umoran i tako sam, a ja jednostavno ne mogu da mu pomognem. F.M.: Nemojte da mi pričate kako se ne biste osećali i ne govorite mi da se ne biste stideli. Recite mi kako biste se osećali kad bi vam uspelo da vratite sve to u svoj brak i porodicu. 220

M orate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

LINDA: Ne znam, jednostavno ne znam. Valjda... valjda bih se opet osećala ponosna kao žena, osećala bih se celovita i kompletna. Nekada sam bila tako jaka. Davala sam svojoj porodici osećaj topline i bliskosti, baš kao što je nekad činila moja majka. F.M.: Dakle, ono što zaista želite jeste da ponovo osetite svoj ponos. Ono što zaista želite jeste da se opet osetite celoviti i ispunjeni u svojoj ulozi žene, supruge i majke. LINDA: Da, da, to je upravo ono što želim. Tako sam se nekada osećala. Kad bih ponovo mogla da budem sve to, kad bih ponovo mogla da budem ona stara, mogli bismo da se izborimo sa svim ostalim. Zajedno bismo izašli na kraj s L.A.vNe mogu sama. Ovog časa ja i nisam svoja. U pravu ste. Zelim da ponovo budem ponosna i ispunjena i celovita. To je ono što želim. Ja sam dobra majka, stvarno jesam, život bih dala za svoje dečake. Učinila bih sve za Rodžera, samo kad bi mi on dopustio. F.M.: Onda, šta morate da uradite da vratite sve to u svoju porodicu? LINDA: Moram da se potrudim. Moram da prestanem da sažaljevam samu sebe i prestanem da budem tako sama. Moram da se vratim kući, uzmem Rodžerove ruke u svoje i kažem: ,yiše nećemo ovako živeti.“ Moram da učinim nešto da izmenim pravac kojim se krećemo pre no što bude prekasno. Moram da sednem sa svojim dečacima, uzmem njihova mila lica u svoje ruke i kažem im: ,,Pomozite mi da vam pomognem.“ Moram da učinim nešto umesto što samo patim i noći provodim plačući. Moram to da uradim, i to odmah.“ F.M.: I kako ćete se onda osećati? LINDA: Biću ponovo ponosna i ispunjena i celovita. Jer, to je moja dužnost. To je ono zbog čega me je Gospod i učinio delom ove porodice, a ja to nisam radila. To je ono što želim, to je ono što želim. Nije problem L.A., problem je u menj i mojoj porodici. Moramo da ispravimo stvari.

221

Zivotne strategije

Očigledno, Lindi je predstojalo mnogo posla i mnogo planiranja, ali verujem da iz ovoga možete da vidite koliko je daleko dospela u usredsređivanju na ono što je zaista želela od života. Znao sam da je na kraju govorila iz srca. Znao sam da tačno zna šta hoče. Znao sam da je sada u stanju da pravi planove i da svaku pojedinu životnu opciju proceni u odnosu na standard i prioritet ovog cilja. Znao sam da neće iznenada prestati da se trudi. Znao sam da se neće dati omesti na putu prema svom cilju, jer je srcem i dušom znala koji je to cilj. Zadatak br. 14: Obratite pažnju na pitanja kpja sam postavljao Lindi. Ista ta pitanja morate i vi da postavite sebi. Možda ste opazili da sam je stalno pitao o istim stvarima. Ovaj dijalog u sebi nosi određeni obrazac. Postavite sebi ta istapitanja i zatim odgovorite na njih. Nastavite li da sledite obrazac ponavljanja, vaši odgovori će se svesti tačno na ono što želite od života. Ponavljam, kjjučna pitanja su ova: 1. 2. 3. 4.

Šta želite? Šta morate da uradite da biste to i dobili? Kako biste se osećali da to imate? Dakle, ono što zaista želite je... (ono što ste odgovorili na pitanje br. 3). 5. Sta morate da uradite da biste to i dobili? 6. Kako biste se tada osećali? 7. Dakle, ono što zaista želite je ... (ono što ste odgovorili na pitanje br. 6).

Ciklus se ponavlja. Budite pošteni, budite iskreni i, iznad svega, budite precizni. Ako uložite neophodan napor, bićete, poput Linde, u stanju da s velikom tačnošću imenujete ono što želite i da to potom i zahtevate. Ono što želite verovatno može da se opiše na više načina, a vi uvek morate da budete što je moguće konkretniji. Vaše ,,želim“ može da se opiše onako kako će to izgledati drugim ljudima; kako će učiniti da se osećate u sebi; kao vrste reakcija i osećanja koje generiše u drugima i kao ponašanje koje podrazumeva. 222

M orate da znate šta hoćete da biste to zahtevali

Time što ćete biti detaljni i definisati svoj cilj na što više načina, razvićete kod sebe jasnije poimanje onoga što želite. Kao rezultat, izbori koje činite usput biće više orijentisani u pravcu tog vašeg cilja. Povećava se i verovatnoća da ćete prepoznati svoj cilj kad do njega stignete, pošto ćete imati tako mnogo kriterijuma za procenu. v

A sada nešto o drugom delu Zivotnog zakona br. 10: Zahtevajte ono što želite. Ta polovina zakona može da predstavlja veliki izazov i zadatak težak koliko i imenovanje onoga što želite. Zahtevanje onoga što želite iziskuje rešenost i predanost. Culi ste onaj vic: „Krotki će možda i naslediti svet, ali niko od njih neće istupiti i zahtevati pravo vlasništva.“* Morate da budete spremni da, kada kucne čas, istupite i tražite ono što želite i zaslužujete. Morate da budete spremni da iskoračite i kažete: „Zaustavite svet. Ovo je moje vreme, moj red, i ja ga zahtevam za sebe“ Shvatite da živimo u svetu punom konkurencije. Kao što kažemo mi u Teksasu, „mnogo kučića nasrće na istu kost“. Ništa ne bi moglo biti istinitije od toga. Ima mnogo ljudi koji su spremni, voljni i sposobni da vam oduzmu ono što vam pripada. Možda je posredi vaša imovina; možda je to vaš prostor; možda i samo vaše pravo da mislite, osećate i verujete na određeni način. Zašto biste im to olakšali? Zašto da ostavljate prozore otvorene, „na izvol’te" lopovima? Onda kad smognete dovoljno snage i rešenosti da verujete da zaslužujete ono što želite, onda i samo onda bićete dovoljno odvažni da kažete: „Moje je vreme, moj red; ovo je za mene i ja to zahtevam, ovde i sad.“ Iz sopstvenog iskustva znate da ništa nije toliko frustrirajuće koliko kad vidite nekog ko učestvuje u trci, bije svoje bitke, i potom naprosto odbije da istupi i kaže da je pobedio. Nemojte da budete takvi. Morate da prevaziđete plašljivost, krivicu, osećanja nepodesnosti ili zbunjenosti. Zaslužujete više; možete da imate više. Zahtevajte ono što želite i zaslužujete, jer to niko neće učiniti u vaše ime. Niko ne može da vam „čuva mesto“. Ako to ne učinite sami, naprosto neće biti učinjeno. * Matej 5:5, „Blago krotkima jer će oni naslijediti zem lju;“ (prim. prev.).

223

Zivotne strategije

Posedovanje volje i hrabrosti da zahtevate ono što želite jeste osnovni element uspešne primene ovog životnog zakona. Moguće je da je posredi pitanje koje je vama naročito važno, budući da tako nešto možda uopšte nije nalik na vas. Ako ste veći deo života proveli mireći se s onim što ne želite ili pristajući na suviše jeftine pogodbe, tada vam primena standarda odlučnosti i beskompromisnosti zasigurno deluje kao neprirodan čin. To znači da će iskorak od osrednjosti u pravcu kvaliteta u vašem životu iziskivati svesnu rešenost. Morate, zapravo, da sednete j povedete sa sobom razgovor koji dovodi do životne odluke. Zivotne odluke su, setite se, one koje donosimo na nivou iskrenog ubeđenja, tako da više nisu predmet svakodnevne rasprave. Kao što sam već rekao, upravnici moraju da proizvode rezultate u ovom svetu konkurencije. Od sebe morate da zahtevate isto što biste zahtevali od nekog koga biste angažovali kao upravnika svog života. Pod pretpostavkom da ste me zaposlili kao upravnika svog života, pitam se koliko bih dugo ostao na tom poslu ako bih, u našem nastojanju da ostvarimo ono što u životu želite, počeo da se kolebam u uverenju da imate pravo na to. Pitam se koliko bih dugo ostao upravnik vašeg života kad bih došao i rekao vam: „Razmišljao sam o ovom spisku vaših životnih ciljeva i, ruku na srce, nisam nešto siguran da zaslužujete to što želite. Hoću da kažem, razmislite malo: niste vi ništa posebno. Ovo su stvari koje dobijaju drugi. Sto ne prestanete da talasate i pomirite se s onim što jeste? Biće mnogo teško da vi steknete ova osećanja i iskustva, a može i da smeta nekim drugim ljudima, pa zato mislim da ste pomalo sebični. Ne mogu svi da imaju ono što žele. Morate jednostavno da se primirite i budete srećni što vam život nije gori nego što jeste.“ E, sad, kad bih vam to rekao, verovatno biste me otpustili i problem bi time bio rešen. Međutim, sebe ne možete da otpustite. To znači da rešenje bas i nije lako. Budite najefikasniji mogući upravnik svog života. Donesite čvrstu odluku, odmah sad, da je vredno imati ono što želite i da ćete, kada dođe čas, zahtevati svoje pravo da to imate.

224

Poglavlje 1 2

O R G A N IZO V A N A ŠETNJA VAŠIM ŽIV O TO M S uočavati se, uvek se suočavati, to je način da uspete. Suočite se. D žozef Konrad

Stvaranje životne strategije priznati da nikad niste imali bolju priliku od M orate ove sad da izvršite istinsku promenu. Nisam ulepšavao

stvari. Nisam vam pričao kako ste divni niti objašnjavao svet onako kako bi to činio neki uzorni čistunac. Rekao sam kako stvari zaista stoje; pokazao sam vam kako radi parni valjak. Pretpostaviću da ste vi, stoga, spremni da sednete za upravljač. Stvaranje životne strategije je stečena veština, ali vi ste već naučili osnove odrađujući zadatke u prethodnim poglavljima. Sad imate opštu sliku o tome gde se vaš život trenutno nalazi i u kom pravcu ide, kao rezultat vašeg trenutnog upravljanja sopstvenim životom. Pored toga, detaljno ste upoznali deset životnih zakona koji određuju rezultate koje dobijate, bez obzira na to da li živite u skladu sa strategijom ili ne. Izgrađeno na tim i takvim temeljima, ovo i naredno poglavlje naoružaće vas životnom strategijom krojenom prema vašim jedinstvenim potrebama. Znanje koje vam je i dalje potrebno podrazumeva vrlo preciznu spoznaju vaše trenutne situacije i —u skladu s konkret225

Zivotne strategije

nošću za koju smo se složili da je suštinski element svakog cilja - potpuno razumevanje pravca kojim želite da idete. Organizovana setnja vašim životom

Upamtite, polovina rešenja svakog problema leži u njegovom definisanju. Napredak u rešavanju problema možete da ostvarite tek kad ga shvatite. Isto važi i ovde, dok se pripremamo da izgradimo vašu životnu strategiju. Prvo što moramo da učinimo jeste da postavimo dijagnozu vašeg života. Da bi bila efikasna, dijagnoza mora da bude konkretna. Pitanjem konkretnosti detaljno smo se pozabavili u sklopu Zivotnog zakona br. 10 i nemam nameru da ovde ponavljam taj koncept. Važno je, međutim, da razumete da termin život može da bude podjednako širok i dvosmislen kao i termin srećan. Prema tome, ako kažete: „Želim da u životu budem srećan“, to je toliko široko da možemo slobodno reći da je potpuno besmisleno. Morate biti konkretni u određivanju gde se nalazite i kuda želite da idete. Srećom, niste ograničeni koncentrisanjem na samo jednu dimenziju. Prilikom određivanja svoje dijagnoze, pomoći ćete se činjenicom da život nije jednodimenzionalan. Takođe, setite se Životnog zakona br. 8: Životom valja upravljati, a ne popravljati ga; prema tome, uspeh je pokretna meta kojoj morate da uđete u trag i neprestano je sledite. Jedan od najefikasnijih načina da dijagnostikujete svoj život i upravljate njime jeste da pristupate i jednom i drugom kroz sužene kategorije. Neke životne kategorije se poklapaju, dok druge figuriraju zasebno, ali vaš život je ipak potrebno posmatrati kao zasebne niti. Minimalan skup kategorija za procenu vašeg života sastojao bi se od sledećih: - lična, - profesionalna, - društvena, - porodična, - duhovna. 226

Organizovana šetnja vašim životom

Dok svaki od ovih aspekata vašeg života izvesno može da utiče na ostale, svaki ima i određene upečatljive životne dimenzije koje su vredne zasebnog razmatranja. Tabela koja sledi može da vam pomogne da svoje razmišljanje razložite na manje delove, lakše za razmatranje. Ono što ovde imamo je, u suštini, snimak nekih dvadeset pet do trideset dimenzija koje zajedno čine reprezentativni profil vašeg života. To su pitanja od najveće važnosti za svakog od nas. Primetičete da se tabela poziva na neke zabeleške koje ste već napravili. Spisak od pet do deset ljudi, na primer, identifikuje one kojima je najpotrebnije da izrazite svoje iskrene emocije {Zadatak br. 8), a tu je i upitnik iz Poglavlja 9 (Zadatak br. 12). Videćete i da se u svih pet kategorija od vas traži da razmotrite svoju listu životnih odluka (Zadatakbr,. 11), koju ste sastavili u Poglavlju 6, da biste identifikovali suštinske vrednosti o kojima, što se vas tiče, više nema rasprave. Dok obrađujete svaku od kategorija, podsećanje da pogledate svoju listu životnih odluka može vas upozoriti na oblasti u kojima zaista želite da vidite neke pozitivne promene. Možete da imate ciljeve i usmerenja u svim kategorijama i svim životnim dimenzijama, ili samo u nekima. U svakom slučaju, ispitajte ih sve i zapitajte se: „Gde se trenutno nalazim i šta je to što istinski želim od života?“ Moraćete da razmotrite svaku kategoriju i životnu dimenziju, čak i ako verujete da se u toj oblasti svog života nalazite na čvrstom tlu. Ako ste zadovoljni svojim trenutnim statusom u toj dimenziji, važno je da to potvrdite i potom pređete na druge oblasti. Lociranje vašeg života

Obrađujući ovu tabelu, otpočinjete veoma važan zadatak: istinski upoznajete sebe, možda prvi put. Samo trenutak, i dobićete proces od sedam koraka uz čiju pomoć možete da procenite gde se nalazite u odnosu na svaku životnu dimenziju iz tabele i kakav bi vam život bio da imate ono što želite. Ne mogu dovoljno da istaknem važnost temeljnog i pažljivog prelaženja svakpg od sedam koraka za svaku životnu dimenziju. Bez obzi227

Zivotne strategije

-C

"O

so

P

O

>U u a >n

2 2

Oh -o

03

C

>u ”3

o

oc

V u

o

tft V

'• €

o J3 t/j c 3 rt c J2 ž o c ^ o .iL 0h c

T 3 00

O u

-O -O

S.1 S "O

II

u

§D

V w *4

_o

o

c £

T3

N

228

Vid. Listu životnih Vid. U stu životnih ođluka (zadatak br.l l) odluka (zadatak br. 11)

J3 t/3 o o. ra c

6

Promene karijere

N

c v

SŽ r». «

Organizovana šetnja vašim životom

ra na to da li ste nekada odlazili na individualnu terapiju ili niste, kladim se da nikad niko nije u vas uložio onoliko vremena, energije i razmišljanja koliko podrazumeva ova organizovana šetnja. Ovo će biti najorganizovanija procena vašeg života koju ćete ikada napraviti - ako rešite da odvojite vremena za to. Ukoliko istinski odlučite da pokionite ovoj šetnji dovoljno vremena, bićete nagrađeni spoznajom, razumevanjem i fokusom za koje verujem da će apsolutno izmeniti vaš život. Ostvarićete sa sobom bliskost kakvu je malo ljudi ikad doživelo. Nažalost, kako sad stvari stoje, moguće je da ste upravo vi osoba o kojoj najmanje znate. Kažem nažalost, jer verujem da je nepoznavanje sebe tragičan gubitak. Nepoznavanje sebe znači da ne shvatate sopstvene želje i potrebe. Znači da ne uspevate da shvatite šta je za vas najvažnije i najvrednije. Ipak, vi ste osoba s kojom provodite najviše vremena; vi ste osoba u koju najviše ulažete. Prema tome, ne smete da potcenjujete težinu i važnost sticanja znanja o sebi. Moguće je da dosad niste razmišljali na ovaj način, ali vi ste jedini vi koji će ikada postojati na ovom svetu. Nema, nije bilo niti će biti drugog vas. Rođeni ste, živite i umrećete kao jedini i neponovljivi. Vi ste jedinstvena individua, različita od svake druge osobe koja je hodala licem Zemlje. Bilo bi pogrešno da dozvolite da vam život prolazi i prođe, a da nikad niste uspostavili prisan odnos sa sopstvenom ličnošću. Dozvoljavate to jer vas niko nikad nije naučio drugačije niti vas vaspitavao na takav način. Mnoge kulture i društva naglašavaju ovaj veoma bitan aspekt življenja, ali naše nije jedno od njih. Istočnjačke civilizacije, recimo, vaspitavaju svoju populaciju učeći je meditaciji i otkrivanju sebe. Naša ne spada u takve. Verujte mi, ne pokušavam da vas navedem da pevušite ili izgovarate mantru (mada bi to svakako bilo produktivno), ali zaista želim da date sebi vremena da upoznate sebe. Rekao sam, sećate se, da svi mi nosimo društvene maske. Možda vas neće iznenaditi kad vam kažem da ih često ne skidamo ni pred sobom. Zato je totalna iskrenost prema samom 229

Zivotne strategije

sebi bila prvo što sam naveo kao preduslov za produktivnost ovog poduhvata. Ako ćete već da upoznate sebe, onda upoznajte svojepravo lice. Ne trudite se da upoznajete nekakvu izmišljenu ličnost. Jedino iskrenim procenjivanjem sebe stići ćete tamo gde želite da se nađete. Ceo ovaj proces zasniva se na Zivotnom zakonu br. 1: lli shvatate ili ne shvatate. Ono što u ovom slučaju shvatate ili ne shvatate jeste vi sami. Kao što smo videli u kontekstu ovog zakona, nema moćnije spoznaje od one o samom sebi. Vi ste zajednički imenitelj svih situacija, okolnosti, izazova i odnosa $ drugim ljudima u svom životu. Ui doprinosite poboljšanju svih situacija i okolnosti u kojima se nalazite, ili ih trujete. Vreme je da otkrijete šta od toga radite, kao i kako i zašto to radite. Budite pri tom iskreni, i to može da bude jedna od najuzbudljivijih i najkonstruktivnijih stvari koje ste ikad uradili za sebe. Potražite odgovore na pitanja kao što su: - Koje svoje karakteristike uvek nosim u sebi, iz situacije u situaciju? - Da li u situacije. ulazim očekujući negativan ishod? - Da li u situacije ulazim spreman da se svađam? - Da li sam toliko pristrastan da prekorevam ljude u nekoj situaciji onog trenutka kad se nađem u njoj? - Da li sam toliko besan i ogorčen da bljujem vatru na sve koje srećem? - Da li sam toliko nesiguran da tražim i nalazim primere kako bivam maltretiran u svim mogućim situaci jama? - Da li sam toliko pasivan i nesiguran u sebe da prosto izazivam ljude da me ne primećuju i ne poštuju? - Da li nesigurnost sltrivam iza lažne superiornosti i arogancije? - Da li toliko zdušno pokušavam da privučem pažnju da time zamaram ljude oko sebe? - Da li stalno poredim sebe s drugima? 230

Organizovana šetnja vašim životom

— Da li lišavam sebe istinskog doživljaja tako što neprestano brinem o tome kako me drugi vide? - Da li sam kridkovanjem i osuđivanjem sebe i drugih osujetio neke ključne odnose u svom životu? Nemojte se zaokupljati načinom sprovođenja promena; o tome ćemo kasnije. Sada naprosto recite sebi da ćete upoznati sopstvenu ličnost jasnije i iskrenije nego ikada pre. Ta spoznaja daće vam ogromnu prednost. Poznavanje sebe je od kritične važnosti, a učenje o sebi biće uzbudljivo, čak i ako vam se ne dopadne sve Što budete saznali. Razmišljanje o ovim pitanjima nije dovoljno. Zapisivanje pak dodaje neophodnu objektivnost vašem samoprocenjivanju. Pisana reč je poput ogledala. Kao što nije moguće proučiti sopstveno lice bez ogledala, isto tako je nemoguće i proučiti sopstveni život ako ga niste analizirali na papiru. To vam omogućava da budete objektivniji i da se, na neki način, distancirate od sebe. Ponovo vam, dakle, trebaju vaša sveščica, obična olovka i crvena olovka. Pišite! Odgovaraćete na neka vrlo bazična, ali važna pitanja. Da ne biste prevideli neku važnu kategoriju ili životnu dimenziju, bacajte povremeno pogled na tabelu koja sledi. Gledajući tabelu i odgovarajući na svako pitanje, počnite sve iznova, ovaj put govoreći „onako kako jeste“. Zadatakbr. 15:Akopogledatepitanja na narednim stranicama, videćete da se ona odnose na samoprocenu s aspekta određene životne dimenzije. Te stranice s pitanjima su primer skjce k °je se možete pridržavati i porediti svoj život kakav J e sa^a u određenoj životnoj dimenziji s onim kpkav bi u toj dimenziji bio daje idealan ili savrsen. Na dvema susednim stranicama svoje sves^e, „prepišite" izgled ovih stranica s pitanjima iz knPge> tak° ^a ne prepisujete pitanja već da ostavljate prazna mesta za odgovore. N aJevoj strani (strani „Idealno") napišite u gomjem levom uglu „Zivotna dimenzija", bašonakp kpo to izgleda u knjizi; zatim u sledećem redu napišite: ,,A. Vidovi ponašanja". Ostavite pet-šest praznih redova; 231

Zivotne strategije

zatim napišite: ,,B. Unutrašnja osećanja," ostavljajućiponovo nekolikp praznth redova, i takp redom, sve do^ na levoj strani ne dobijete ćetiri podnaslova sa praznim prostorima ispod njih (Ponašanje, Unutrašnja osećanja, Negativno i Pozitivno). Isto uradite i na desnoj strani („Stvarno"), jednostavnim prepisivanjem podnaslova i ostavljanjem mesta za odgovore. Na levoj strani, pored „Zivotna dimenzija", upišite naziv one zivotne dimenzije od kpje ste odabrali da poćnete. Primetićete, takpđe, da gomji desni ugao strane „Stvarno" traži samorangiranje unutar određene životne dimenzije na skali od 1 do 10. Kako vam zaista ide taj aspekt života? Afo smatrate da je vašživot u toj oblasti savršen, daćetemu ocenu 10. Akpjepak vašživot u toj oblasti totalna kptastrofa, ocenićetega sa 1. Ocena 5 bi značila da nije loš, ali ni naročito dobar. Brojevi iznad i ispod 5 su, razume se, gradacije iznad t ispod tog „m lakpg' doživljaja života. Budite potpuno iskjeni prilikpm ovog rangiranja,Jer je ocena k°ju se^i dajete važna i biće joŠvažnija nešto kasnije. Cesto čujemo da „nema savršenstva", to jest da ništa ne zaslužuje ocenu 10. Shvatam i priznajem da tražimo odlično umesto savršenog i daje, stoga, ocena 10 čistafikpija. Međutim, nama je ta desetka kprisna kao najviša referentna tačka. Uporedimo sada strane „Idealno" i „Stvarno". Svrha svega ovogajestepravljenje očiglednogpoređenja vašegstvarnog života s onim kakpv bi bio u kpnkretnoj životnoj dimenziji kpd biste ga uspešno preobrazili u ono što istinski želite. Pogledajte kak° u kpjizi izgleda leva, „Idealna" strana. Od vas se traži da dovršite ne^e misli: Kad bih živeo svoj život kao „10“ « ovoj dimenziji: A) B) C) D)

Moje ponašanje bi bilo karakteristično po: Moja unutrašnja osećanja bila bi karakteristična po: Ono negativno što bi nestalo jeste: Ono pozitivno što bi se pojavilo jeste:

Pitanja koja se nalaze ispod svakog od ovih podnaslova smišljena su tako da podstaknu vrlo konkretno razmišljanje o toj oblasti. 232

Organizovana šetnja vašim životom

Uporedite ovaj korak s korakom 2, na desnoj, ,,Stvarnoj“ strani u knjizi. Tu se takođe od vas zahteva da dovršite neke ključne rečenice, kao i da vrlo konkretno odgovorite na pitanja: Pošto u stvarnosti ovu životnu dimenziju živim na nivou____ : A) B) C) D)

Moje stvarno relevantno ponašanje je: Moja stvarna unutrašnja osećanja su: Ono negativno što osećam ili činim je: Ono pozitivno što nemam ali mi je potrebno, jeste:

Da ne biste pogrešno shvatili, recimo da sam, pogledavši tabelu „Zivotne dimenzije“, s početka ovog poglavlja, odlučio da prva životna dimenzija koju ću proceniti bude samopoštovanje. Zapisujem, dakle, životnu dimenziju: „Samopoštovanje." Za sve korake 1 (strana ,,Idealno“) i korake 2 (strana ,,Stvarno“) dovršavam rečenice od A do D, uključujući i specifična pitanja povezana sa svakom od njih, koncentrišući se naročito na samopoštovanje. A sada zaista pogledajte tabelu „Zivotne dimenzije11 na početku ovog poglavlja; odredite kojom ćete se životnom dimenzijom prvo pozabaviti i kompletirajte korake 1 i 2 za tu dimenziju. Korak 3: Pošto ste popunili i levu i desnu stranu radne tabele za određenu dimenziju, pročitajte sve odgovore koje ste dali za korak 2 (strana „Stvarno"), usredsređujući se najviše na ona * mesta na kojima ste bili kritični prema sebi ili pokazali ograničavajuće ubeđenje. Setite se da su ograničavajuća ubeđenja negativne karakteristike za koje ste ubeđeni da su deo vas, na primer, ,,Ja sam prirodno glup“, ili „Ništa ne uradim do kraja.“ Kad god opazite neku od takvih kritika ili ograničavajućih ubeđenja, zaokružite ih crvenom bojom. N a njih ćete se kasnije vraćati, tako da je potrebno da budu uočljivo označene. Korak4: Sada ste spremni da navedete prepreke koje morate da prevaziđete da biste prešli sa Stvame na Idealnu stranu ove životne dimenzije. Zapisaćete svaku prepreku koja stoji između 233

Zivotne strategije

vas i mesta na kome biste želeli da budete. Da biste napravili taj popis, pregledajte u svojoj svesci sledeće: - Spisak negativnih traka i ograničavajućih ubeđenja (zadatak br. 5) - Spisak negativnih vidova ponašanja (zadatak br. 6) - Spisak nezdravih dobitaka (zadatak br. 6) - Odgovore na Test kolotečine (zadatak br. 7) Potrebno je takođe da razmislite i zapišete svaku životnu okolnost koja predstavlja prepreku na vašem putu. 'Primeri bi mogli biti sledeći: -

nedostatak novca, partner koji podriva vaše samopouzdanje, nesređen život, nedostatak obrazovanja.

Napravite jedan sveobuhvatan popis svega onoga što bi moglo da vam „podmeće klipove u točkove", bez obzira na to da li je posredi unutrašnji ili spoljašnji faktor. Korak 5: Nasuprot koraku 4, ovaj vas podstiče da razmotrite šta vam ,,pomaže“ da se u ovoj životnoj dimenziji prebacite sa ,,Stvarnog“ na ,,Idealno“. Koji su vaši resursi? Na koje se stvari u životu možete najviše osloniti da biste ostvarili pomak u pravcu svog cilja? Među primerima mogu da se nađu: -

porodica koja vam pruža podršku, dobar posao, inteligencija, čvrsta rešenost, bol koji vam nanosi trenutna situacija, shvatanje da nemate šta da izgubite.

Korak 6: Skala subjektivne nelagodnosti poznata je u psihologiji kao sredstvo koje vam omogućava da kvanitifikujete 234

Organizovana šetnja vašim životom

stepen patnje povezan s trenutnim statusom određene životne dimenzije. Recimo da vam vaša radna tabela pokazuje da je vaš trenutni nivo samopoštovanja 6, naspram idealnih 10. Pitanje glasi, u kplikpj meri vam ovaj disparitet smetaP Koji stepen patnje povezujete s ovom razlikom između vašeg stvarnog i idealnog samopoštovanja? Izrazite tu nelagodnost brojevima od 0 (nimalo nelagodnosti) do 10 (patnja koja je toliko intenzivna da više ne možete da izdržite ni jedan jedini dan). Zapišite taj broj. Korak 7: Odlučite koja od četiri naredne kategorije najbolje označava stepen prioriteta za promenu ove životne dimenzije i zapišite je. 1. Najvišiprioritet: Potreba ili želja za životnom promenom izuzetno je velika. Verovatno izaziva veliku patnju i toliko dominira vašim razmišljanjem da vam ostavlja malo vremena, emocija ili energije za razmišljanje o bilo čemu drugom. Stvaranje promene u ovoj dimenziji od kritičnog je značaja. 2. Visok prioritet: Visok prioritet okupira vaša osećanja, emocije i energiju, mada ne u onom stepenu u kojem to čini najviši prioritet. Posredi je obuzetost koja prevazilazi izazove i probleme s kojima se svakodnevno susrećete. Svrstati nešto u kategoriju visokog prioriteta znači da to, premda ne mora da bude izvor intenzivne patnje, neosporno remeti vaš život i kao takvo mora biti predmet vrlo ozbiljne pažnje. 3. Srednjiprioritet: Ono što je svrstano u kategoriju srednjeg prioriteta vredno je promene, čak i ako ne dominira vašim razmišljanjem. Svesni ste problema i pomno ga pratite. Mada zahteva vašu pažnju, postoje u vašem životu i druge stvari koje opravdavaju trud i energiju koje ulažete u njih pre no što se okrenete srednjem prioritetu. Kada izvršite promene u oblastima okarakterisanim kao najviši i visok prioritet, ova pitanja prebacujete u te više kategorije. 4. Nizak prioritet: Posredi su stvari s kojima možete da živite. Svesni ste ih i voleli biste da se promene, ali, pitanje je koliko su ovog časa relevantne ili značajne. Ne uzdižu se do projektnog statusa. 235

Zivotne strategije Životna dimenzija:___________________________________ Ideal = 1 0 Korak 1: Kad bih živeo svoj život kao „10“ u ovoj dimenziji: A. Moje ponašanje bilo bi karakteristifno po tome: •Sta bih radio? •G de bih to radiof •S kim? •Kakvim bi se moji postupci i moj stav činili drugima? •Kojim bi rečima opisali način na koji bih živeo? B. Moja unutrašnja osećanja bila bi karakteristična po tome: •Kako bih se osećao u pogledu samog sebe? •Koje bih poruke slao samom sebi? •Kako bih se ujutru osećao u pogledu dana koji mi predstojir •Č ak i kad bih se suočavao s neizbežnom teškoćom ili lzazovom, koji bi mi unutrašnji emocionalni signali rekli da u ovoj dimenziji još uvek živim kao ,,desetka“ ? C. Ono negativno što bi nestalo pokazalo bi: •Koje nepoželjne posledice više ne bih doživljavao? •Koje bih frustrirajuće, opasne, iritirajuće ili bolne trenutke prestao da doživljavam? Koja od mojih svakodnevnih navika više ne bi postojala? •O d svih stalnih reakcija drugih ljudi na mene, koje se više ne bi dešavale? •Kako bih znao da je sve negauvno za mene prošlost? Ako je negativnost, recimo, višak kilograma, tada mi vaga kaže da tog viška više nema —kako se izražava nestanak negativnosti? D. Ono pozitivno što bi se pojavilo pokazalo bi: •Koje bi bile reakcije drugih ljudi, one po kojima bih znao da u toj oblasti imam ,,desetku“? Kakvo bi „tapšanje po ramenu" stalno dobijao od drugih? •Kakva bih poboljšanja video u svojim svakodnevnim aktivnostima? •U kom bih delu svoje svakodnevne rutine naročito uživao? •Koja bih fizička poboljšanja opažao? Da li bi na mom telu bilo promena - u smislu telesnog držanja, izraza lica, krvnog pritiska, disanja - koje bi meni i drugim ljudima rekle da imam ,,desetku“? •Koje resurse koristim?

236

Organizovana šetnja vašim životom Stvarno samorangiranje_____________________________ = (1 - 10) Korak 2: Pošto je u stvarnosti ova moja životna dimenzija na nivou

:

A. Moje stvarno relevantno ponašanje pokazuje: •Koje stvari radim i kasnije žalim zbog toga? •Koji moji postupci govore da se nalazim na navedenom nivou? Kako znam da mi u ovoj oblasti nešto nedostaje? •Sta govorim drugim ljudima da bih ,,zabašurio“ svoje nedostatke u ovoj životnoj dimenziji? Koje izgovore upotrebljavam? Pored verbalnih izgovora, da ii pokušavam da stvari ,,zabašurim“ i nekim konkretnim postupcima? •Ako neki ljudi iniciraju moje nepoželjno ponašanje, koja im moja osobina u tome pomaže? Kad se ponašaju na taj naćin, koji je redosled ili obrazac moje reakcije: koje negativne korake obično pravim? •D a li mi ljudi koji su mi važni svojim postupcima ili rečima govore da imam problem u ovoj obJasti? B. Moja stvama unutrašnja osećanja pokazuju: •Koja je moja neposredna emocionalna reakcija na ovu životnu dimenziju? Kad razmišljam o ovoj oblasti svog života, koja je moja trenutna reakcija, ona koja dolazi ,,iz stomaka"? • Kad moram da izađcm na kraj s teškoćama u ovoj oblasti, koji emocionalni signali mi govore da mi to nanosi bolr •K oja osećanja izaziva u meni kriza u ovoj dimenziji? •Kako se pred sobom izgovaram za to što sam podbacio? Kako sebi objašnjavam probleme? C. Ono negativno što je u meni pokazuje: •Koji su fizički znaci mojih problema u ovoj oblasti? Koja je priroda patnji koje mi prouzrokuje ova životna dimenzija? •Koje vrste nepoželjnih reakcija kao da sve vreme dobijam od drugih ljudi? •D a li osećam da u ovoj oblasti svogživota nosim ,,masku“ ? Kako izgleda ta maska? Da li je ovo životna dimenzija u kojoj gotovo nikad nisam „onaj stvarni ja“? • Kako sebi objašnjavam zašto se nalazim na nivou koji sam zapisaor Sta je to u meni za šta mislim da doprinosi problemu? •Koje me prepreke blokiraju? D. Ono pozitivno što nemam ali mi je potrebno pokazuje: •Šta je ono što mi nedostaje, a što bi, da ga imam, znatno podiglo moj nivo u ovoj oblastir •Šta mi je potrebno da ćujem ili osetim od drugih ljudi, a što dosad nisam čuo ni osetio? •Šta je potrebno da drugi prestanu da mi rade ili govore? •O d čega bi se sastojali zadovoljstvo i ispunjenje mojih želja u ovoj dimenziji?

237

Zivotne strategije Korak 3: Zaokružite crvenom olovkom sve kritike i ograničavajuća ubeđenja iz Koraka 2.

Korak 4: Navedite prepreke koje morate da prevaziđete da biste u ovoj životnoj dimenziji prešli sa Stvarnog na Idealno.

Korak 5: Navedite svoje načine za prelazak iz Stvarnog u Idealno u ovoj životnoj dimenziji.

Korak 6: Ocenite svoju subjektivnu nelagodnost. (Zašto?)

Korak 7: Navedite motivacije za promene u ovoj dimenziji (napišite jednu: najviši, visok, srednji ili nizak prioritet):__________________ ____________________________

238

Organizovana šetnja vašim životom

Sada bi trebalo da počnete s napredovanjem kroz tabelu kategorija i životnih dimenzija, prelazeći ih jednu po jednu. Napravite ovu radnu tabelu samoprocene za svaku životnu dimenziju koju smatrate vrednom promene. Nemojte da žurite; uradite ovo kako treba. Nemojte misliti da sve morate da uradite odjednom. Umesto toga, predlažem da zadatak rasporedite, ako je potrebno i na nekoliko dana. Obavežite se, međutim, pred sobom na neki konkretan rok. Određivanje perioda tokom kojeg ćete se dnevno baviti ovim zadatkom takođe predstavlja dobru ideju. Zadatakbr. 16:Citn zavrsite procenu svih hategorija i životnih dimenzija, pogledajte Tabelu pregleda prioriteta na sledećoj strani. Videćete da se sastoji od četiri stupca, od \ojih je svahi oznaćen u skjadu s nivoom prioriteta: najviši, viso\, srednji, nizap. Ova tabela može da vam pomogne da sredite svoje prioritete. Pretpostavimo da smatrate da postoji naročito hitna potreba za promenom u pet vaših životnih dimenzija: trebalo bi da ih upišete po silaznom redosledu. Tojest, \oja je od tih pet životnih dimenzija najhitnija? Nju bi trebalo da označite brojem jedan u stupcu najvišeg prioriteta. Ispod nje, navešćete redom drugu, treću, četvrtu i petu dimenziju. Molim vas da za svapu životnu dimenziju prođete kroz ovaj proces, bak° bi se svaka od njih pokazala negde na tabeli prioriteta.

239

Zivotne strategije

Tabela pregleda prioriteta Najviši prioritet

Visok prioritet

Srednji prioritet

Nizak prioritet

Sada, radi opšteg pregleda posla koji ste obavili, napravite pet tabela Profila životne dimenzije (po jednu za svaku od pet kategorija). Te tabele popunite te/^pošto završite korak-po-korak samoanalizu za svaku životnu dimenziju uključenu u pet kategorija tabele životnih dimenzija. Primetićete da tabela Profila životnih dimenzija sadrži brojevnu pravu podeljenu na deset delova, s oznakama od 1 do 10, za svaku od životnih dimenzija iz kategorije ,,lično“. Na svakoj brojevnoj pravoj, označite kako, u ovom trenutku, rangirate sebe u datoj kategoriji za svaku životnu dimenziju posebno. Na dnu svake tabele je zbima brojevna prava, koja predstavlja zaglavlje cele kategorije. Na njoj označite proseke pojedinih procena na ovoj tabeli. Prema tome, ako ste za samopoštovanje i finansije zaokružili 4, a za obrazovanje i zdravlje 8, onda saberete 4 + 4 + 8 + 8 i zbir, 24, podelite brojem ocena, 4; pošto je 24:4 = 6, vaša prosečna ocena za kategoriju ,,hčno“ iznosi 6.

240

Orgarvizovana šetnja vašim životom

Profil životne dim enzije Kategorija: lična Ocena samopoštovanja

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Ocena obrazovanja

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Ocena finansija

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

l..I l H II ll l Ocena zdravlja

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Prosečna ocena

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

cele kategorije

Ovaj profil životne dimenzije omogućava vam da sagledate kako ste sebe ocenili u pojedinim životnim dimenzijama i pokazuje kako te prosečne ocene određuju vašu opštu sposobnost prilagođavanja u toj kategoriji vašeg života. Uradite ovo za svaku od pet kategorija. Sada, na vrhu nove, prazne stranice svoje sveske napišite naslov „Kritike i ograničavajuća ubeđenja“. Vratite se na svoju početnu tabelu s procenama i pronađite sve kritike iii ograničavajuća ubeđenja koja ste ranije zaokružili. Navedite ih sve na ovoj novoj stranici. Kad sastavite taj spisak, imaćete pregled svih onih stvari koje u svom unutrašnjem dijalogu konstatujete kao ištinite i stoga bivate njima programirani. 241

Zivotne strategije

Konačno, takođe u vezi s programiranjem, preusmerite svoju pažnju na ono što u svom životu trenutno smatrate glavnim prioritetima. Govorim o onim stvarima koje visoko vrednujete i koje su najbliže i najdraže vašem srcu. To se razlikuje od specifičnih promena čiji ste redosled važnosti određivali ranije. Ovde nisu posredi željene promene već ono do čega vam je stalo. U ostavljenim prazninama, trebalo bi da navedete pet svojih najvećih životnih prioriteta. Počnite tako što ćete pod brojem jedan navesti ono što smatrate najvažnijim u svom životu. Zatim drugo, pa treće, i tako redom, do petog. Jasno mi je da možda među nekima od njih i nema velike razlike u važnosti, ali ipak se prisilite da ih rasporedite od prvog do petog mesta. Pažljivo razmislite i potražite u svom srcu ono što vam je zaista važno. Prioriteti

.

1

2. 3. 4. 5. Još niste završili ovu važnu vežbu. U praznom prostoru ispod ovog pasusa navedite, silaznim redom, za šta koristite svoje vreme. U prostor označen brojem jedan unesite ono za šta odvajate najveći procenat svog vremena (naravno, onog koje ne provodite spavajući). Budite iskreni i precizni. Na primer, dan ima dvadeset četiri sata. Ako osam sati spavate, ostaje vam, znači, šesnaest budnih sati da ih podelite na različite aktivnosti. Ako vam deset sati treba za posao - to jest, za odlazak na posao, obavljanje posla i potom povratak kući - jednostavnom računskom 242

Organizovana šetnja vašim životom

radnjom dolazimo do toga da posao apsorbuje najveći deo vašeg vremena. Ostaje, dakle, šest sati. Ako od toga tri sata provodite giedajući televiziju, onda je televizija verovatno na drugom mestu. To su samo primeri; odvojite malo vremena da iskreno i precizno popunite sopstveni vremenski raspored, u za to označenim prostorima. Profil korišćenja vremena Aktivnost

Procenat vremena

1.

1.

2.

2.

3.

3.

4.

4.

5.

5.

Pošto ste prešli sve predviđene korake u ovoj organizovanoj šetnji vašim životom, razmislite šta ste postigli. Obavili ste sređenu i temeljnu procenu svog života, razioženog u kategorije životnih dimenzija. Po svoj prilici, ono što sad imate u svojoj svesci jeste najobjektivnija i najdetaljnija procena vaše ličnosti koju je iko ikad napravio. Da se ne biste izgubili u moru informacija koje ste prikupili, vaše pregledne tabele mogu da vam pomognu da steknete „opštu predstavu". Dakle, sta da raditn s ovim? Trebalo bi, pre svega, da pregledate ove informacije, da biste videli da li možete da identifikujete određene teme u svom životu. Na primer: 243

Zivotne strategije

- Zapitajte se koliko je veliki jaz između vaše stvarne i željene prilagođenosti. Da li je veoma veliki ili samo umeren? - Da li su oblasti u kojima imate problema grupisane u jednoj ili dvema kategorijama vašeg života, ili se protežu na sve njegove domene? - Koji su uzroci vaših kritika i ograničavajućeg ponašanja? Drugim rečima, ima li doslednosti u onome što imate tendenciju da govorite sebi, bez obzira na okolnosti? - Da li ste puni sumnje u sebe i/ili gnušanja prema sebi? - Koje su emocije za vas karakteristične? Da li su to bes, strah, bol, ili neke druge? - Da li gubite podjednako fizičku, emocionalnu ili duhovnu energiju? - Kad posmatrate svoju tabelu pregleda prioriteta, uočavate li neke paralele između onoga što ste svrstali u različite kategorije? Na primer, da li je ono što ste naveli kao najprioritetnije u vezi s vašim učinkom, ili je više lične i privatne prirode? - Da li vaši prioriteti imaju tendenciju da obuhvataju i druge ljude, ili se uglavnom ili potpuno odnose na vas? - Sta je s vremenskim rokovima? Da li su vaši najveći prioriteti više kratkoročni, ili su dugoročni? Odgovorite na ova i sva druga pitanja koja vam padnu na pamet, kako biste stekli bolji osećaj kako trenutno stojite u životu i koje rokove imate za ostvarivanje svojih ciljeva. Ovakva vrsta spoznaje i pregleda biće vam od ogromne koristi kad budete počeli da se krećete u pravom smeru. Zadatak br. 17: Pošto ste rezultate svoje f{oraf{-po-l{oraf{ analize sredili po tabelama i poftušali da identifikujete neke teme svojih odgovora, spremni ste da preduzmete poslednji kpra\ u ovom dijagnostičkpm procesu. Kao i k°d većine stvari —af(o ne i kpd svih —i 244

Organizovana šetnja vašim životom

ovde ima nesto dobro i nešto loše. Primena ove kprat{-po-bpra\ analize čini izvodljivim jedan težat{ i sveobuhvatan zadata\ kao što je procenjivanje celog vašeg života. LoŠa strana ove analizeje u tome što sve razlažete na deliće i stoga možete dadzgubite osećaj za onaj osobeni, a ipat{ neopipljivi kvalitet onoga što ste razložili. Mislite na parče torte, a ne na sastojke od kojihje napravljena. Parče torte ima određeni ukus i teksturu kpji bi se potpuno izgubili kpd biste zagrizli zalogaj šećera, pa zalogaj maslaca, pa zalogaj brašna. Mada razlaganje života na delove doprinosi da ga shvatite i upravljate njime, važnoje da očuvate njegov „ukus i teksturu" dok razmišljate o onome što želite da stvorite. Kao rezultat, vaš poslednji, mada ne i najmanje važan dijagnostičkj zadatak, sastoji se u tome da napišete svoj željeni kprakterni profil. Ne zalazeći u detalje tipa kpk° 1 zašto, važno je da vam je dobro poznato kak° želite da izgleda vaš život kpd budete ostvarili svoje ciljeve. Taj karakterm profil može da postane vaša „zvezda vodilja". On može da postane suštinskp slikp k°ja će vas održati na pravom putu. Pominjali smo kpkp će vašživot izgledati u određenoj dimenziji, kad budete dobili ono što želite. Sad govorim o vašem životu u većim razmerama; govorim o tome kak° će izgledati iz ptičje umesto iz dosadašnje žablje perspektive. Predlažem da ovaj karakterni proftl pišete kao daje posredi detaljan opis glavnog lika u nekpm k°madu. Dramski k °mad je u ovom slučaju vaš život, a njegova zvezda ste vi. Kad biste pisali ulogu za glavni lik, morali biste to da uradite takp da osoba k°ja će je igrati može da shvati prizvuk, raspoloženje, stav, strukturu ličnosti tog likp i njegovo ponašanje u različitim situacijama. Morali biste da opišete unutrašnja osećanja tog likp, kao z njegovo ponašanje. Ponavljam, ne interesuje vas ni kpk° ni zašto; samo kpk° bi vaš lik izgledao, osećao se i postupao. Ovaj zadatak zahteva malo mašte i razmišijanja ,,šta bi bilo kad bi bilo“. U tako ograničenom zadatku, to može da bude konstruktivan nacin razmiŠljanja. Kad kažem da bi u ovom karakternom profilu trebalo da opišete kako biste se osećali da ste ostvarili ono što želite, znam da to iziskuje određeno nagađanje. 245

Zivotne strategije

Međutim, to je upravo ono što valja da uradite. Ukoliko, na primer, sanjate o trčanju i pobedi na maratonu, hoću da pričate kako biste se osećali prešavši liniju cilja, znajući da ste pobedili i ostavili iza sebe sve druge učesnike u trci. Kako biste se osećali da čujete aplauz gomile i znate da je namenjen vama? Ovaj zadatak od vas zahteva da se u svojoj mašti stavite u taj položaj, tako da možete da identifikujete ta osećanja i upotrebite ih kao deo svoje zvezde vodilje. Posredi je jedna od retkih prilika kad su zamišljeni život i maštanje konstruktivni. Uživajte u upoznavanju puta kojim ćete se kretati. Zena s kojom sam pre nekoliko godina dosta dugo radio obavila je ovaj zadatak izuzetno dobro i dozvolila mi je da neke odlomke njenog pismenog rada uključim u ovu knjigu. Kerolin pismeni rad nije namenjen da vam sugeriše sadržaj vašeg sopstvenog karakternog profila; navodim ga kao primer one vrste pitanja kojima biste možda želeli da se pozabavite. Pročitajte ga imajući na umu svrhu tog čitanja, a zatim se zabavite dodeljujući sebi glavnu ulogu u drami svog života. Ovo je Kerolin rad. Opazićete da je napisan u trećem licu, što je učinjeno zarad boljeg opisivanja. ,,Ja u budućnosti"

Kerol ima trideset osam godina, ali osmeh koji joj nikad ne siiazi s lica i blistave oči doprinose da izgleda mlađa nego što jeste. Deluje optimistično i uzbuđeno zbog onoga što se dešava u njenom životu. Vodi računa o sebi, kako u fizičkom, tako i u psihičkom i emocionalnom pogledu, poklanjajući svakodnevnu pažnju tim dimenzijama svog bića. Ne gomila u sebi patnju, gnev ni ozlojeđenost, već se s njima obračunava onako kako joj dolaze. Vežba redovno, mada ne i opsesivno, i uživa u tome. Kerol ustaje pola sata pre svih ostalih u kući, kako bi imala malo vremena za sebe. Provodi nekoliko minuta u molitvi i čitanju Biblije, a zatim nastoji da makar okvirno isplanira svoj dan. Svog muža i decu, svakog jutra budi zagrljajima i nežnostima, bez obzira na to da li oni to očekuju od nje ili ne. Kerol svoj dan počinje sa svežinom i optimizmom koji deluju okrep246

Organizovana šetnja vašim životom

Ijujuće na nju i one oko nje. Srdačno pozdravlja ljude koje susreće na radnom mestu. Opuštena je i neusiljena u društvu ljudi s kojima se sreće u toku dana. Ostvaruje kontakte, ali nije nametljiva niti shvata lično ako drugi ne izgledaju naročito željni da stupe u kontakt s njom. Nije joj potrebno da bude u centru pažnje, ali nije ni od onih koji se ne primećuju. Samouverena je i neusiljena bez obzira na to da li je sama ili u društvu drugih osoba. Kerol se oslobodila tereta prošiosti izbacivši iz sebe gnev, mržnju i gorčinu koji su se u njoj godinama skupljali prema onima koji su je povredili. Mada se nije pomirila sa svima njima, njena vrata su im otvorena i oni to znaju. Odluče li da uđu kroz ta vrata, ona ee ih dočekati prijateijski. Ako to i ne učine, ona će ostati mirna, znajući da su oni ti koji insistiraju na barijeri, a ne ona. Kerol se ponovo aktivno druži s prijateljima i bavi svojim hobijima. Mada je duboko privržena svom braku i porodici, ona ima i svoj život kao jedinka. Kao i u svemu ostalom u svom životu, uspeva da održi odgovarajuću ravnotežu između svoje porodice i prijatelja, obaveza i razonode. Ovi odlomci su izvađeni iz Kerolinog sveobuhvatnog karakternog profila i čine otprilike jednu trećinu onoga što je napisala. Teme kojima se bavila pored ovih koje se ovde pominju bile su: -

samopoštovanje, krivica, motivacija, izlaženje na kraj s fmansijama, raspoloženje, odlučnost, tolerancija, kritika, predanost, samodisciplina. 247

Zivotne strategije

Ponavljam, upotrebite ovo kao putokaz za opisivanje kako će vaš život izgledati kad se priberete onako kako želite. Posredi je bitan deo vaše životne strategije. Uradite ga kako valja. Preuzimanje kormila

Sada ste spremni da korak po korak kreirate promene u svom životu. Prilikom suočavanja s tim izazovom, kretaćete se s pozicija snage, a ne slabosti, jer ćete posedovati znanje umesto ranijeg neznanja. Ako ste uradili sve zadatke iz prethodnog odeljka, verovatno ste shvatili kako da se usredsredite na ono što najviše želite u životu. Možda vam se ne dopadaju istine koje ste otkrili o sebi, ali sada ih barem znate. I možete se pouzdati u činjenicu da Životni zakon br. 4 —Ne možete da izmenite ono što ne priznajete - ima obrnuto načelo: možete da izmenite ono štopriznajete.

Snovi i ciljevi Pozabavimo se sada pitanjem ciljeva. Pre svega, morate da shvatite po čemu se vaši snovi razlikuju od vaših ciljeva. Kad napravimo tu distinkciju, možemo da počnemo da pretvaramo vaše snove u ciljeve. Svako sanja, ili je barem nekad sanjao, o tome kakav će život imati. Snovi mogu da budu zdravi, zato što mogu da budu inspirativni, da nas navode da se radujemo životu umesto da čamimo zarobljeni u prošlosti. Posredi je proces koji je bez ostatka psihički i emocionalan, ograničen samo imaginacijom. Snovi iziskuju malo energije i nimalo akcije. Istina i granice stvarnog sveta ne mogu da ih obuzdaju. Neki ljudi sanjaju do tačke u kojoj u svom bogatom imaginarnom životu stvaraju i uživaju u svim mogućim uzbudljivim, poželjnim, pa čak i egzotičnim događajima. Zbog svega što snovi jesu, razmislite i o onome što nisu: oni nisu svet u kome živite iz dana u dan, i nemaju nikakvih opipljivih rezultata, ako izuzmemo kratkotrajno bekstvo od stvarnosti. Staviše, mogu da vas dekoncentrišu ili ublaže pritisak koji 248

Organizovana šetnja vašim životom

možda osećate zato što niste u stanju da promenite svoj stvarni život. Lako je sanjati, ali nije lako pretvoriti te snove u stvarnost. Nemojte me pogresno razumeti. San o životu kakav želite da imate i konstruisanje živopisnog i detaljnog imaginarnog sveta često je prvi korak prema istinskoj promeni nabolje. Ali, ako želite da sanjate, sve što vam je potrebno jeste kreativan um i spremnost da maštate. Nasuprot tome, da biste snove pretvorili u stvarnost potrebno vam je mnogo više od toga. Potrebni su vam energija, strategija, programiranje i vrlo specifičan spoj znanja i umeća. Te povezane elemente nazivam strategijskim životnim planiranjem (SZP). Vreme je da naučite kako da pretvorite svoje snove u konkretne ciljeve. Jer, ciljevi, a ne snovi, jesu ti koje zaista možete slediti i uhvatiti. Put ka ostvarivanju vaših realnih ciljeva može da se podeli na sedam ključnih koraka. Naučite ih, koristite u postizanju svojih strategijskih ciljeva i postići ćete ih.

249

Poglavlje 13

STRATEGIJA O D SEDAM KORAKA N a jb o lji padobran je onaj koji skače bez padobranca. N e p o z n a ti au to r

Sedam koraka do ostvarivanja vašeg cilja orak br. 1: Izrazite svoj cilj u vidu \onkretnog događaja ili K ponasanja. Za razliku od snova, koji imaju tendenciju da zablesnu važne detalje ili ih potpuno preskoče, ciljevi ne ostavljaju mesta zbunjenosti u pogledu onoga što želite. Da bi vaš cilj bio dostižan, mora da bude operativno definisan. Drugim rečima, mora da bude izražen u vidu događaja ili ponašanja koji ga sačinjavaju. Na primer, želja za putovanjima mogla bi se jezikom snova izraziti jednostavnom izjavom: „Zelim da vidim svet.“ Nasuprot tome, jezikom ciljeva i stvarnosti, bilo bi neophodno izraziti tu želju opisivanjem postupaka ili ponašanja koji definišu šta se podrazumeva pod „videti svet“. Izjava koja izražava cilj mogla bi da glasi: „Nameravam da, narednih pet godina, svake godine obiđem tri znamenitosti u zemlji i jednu stranu zemlju.“ Sad kad je ta želja razložena u faze, možete da upravljate njome i sledite je mnogo direktnije nego što biste mogli dvosmislen, nestvaran san. Sustina svega: Da bi san postao cilj, mora da bude konkretno definisan u vidu postupaka, što znači da će to biti ucinjeno. Odlučite, stoga, šta želite. Veoma detaljno identifikujte i definišite svoj cilj. Saznajte odgovore na sledeća pitanja: 251

Zivotne strategije

- Koji su, konkretno, vidovi ponašanja i postupci koji sačinjavaju taj cilj? Sta ćete raditi, ili nećete raditi, kad budete „živeli svoj cilj“ ? - Kako ćete znati da ste ostvarili cilj? - Kako ćete se osećati kad budete ostvarili cilj ? Vaši odgovori na ova pitanja, izraženi konkretnim detaljima, postaće esencijalno važni „znakovi pored puta“ koji će vam saopštavati da li se efikasno krećete prema svom cilju i da li vam je možda potrebno malo usputno korigovanje. Upamtite, „želim da budem srećari1 ne znači ništa; to nije događaj ni ponašanje. Kad se rešite da identifikujete cilj, morate se držati podalje od takvih dvosmislenosti. Ako želite da budete srećni, morate da definišete šta za vas znači sreća. Korak br. 2: Izrazite svoj cilj kao merljivu jedinicu. Za razliku od snova, ciljevi se moraju izražavati u vidu ishoda koji se mogu izmeriti, opaziti i kvantifikovati. Da bi se nešto uzdiglo do izvodljivog cilja, morate da budete spremni da odredite brzinu svog napredovanja. Morate da znate koliki deo cilja ste postigli. Morate da imate neki način na koji ćete znati da li ste, zapravo, uspešno stigli tamo gde ste želeli. U svetu snova, mogli biste da izjavite: „Zelim divan i vredan život.“ U svetu ciljeva i stvarnosti, pojmove divno i vredno defmisali biste jednako detaljno kao u Koraku 1, ali takođe tako da to bude merljivo. To jest, izrazili biste ih na takav način da možete da odredite koliko „divnog“ imate i koliko je to ,,vredno“. Relevantna pitanja bi mogla da budu sledeća: - Da bi vaš život bio divan, gde bi trebalo da živite? - Da bi vaš život bio divan, s kim bi trebalo da ga provedete? - Koliko biste novca imali? - Kojim biste se poslom ili aktivnostima bavili? - Kako biste se ponašali? - Koliko biste vremena posvećivali određenim aktivnostima? 252

Strategija od sedam l