Panika kao psihički poremećaj
Ostati 4 0 0 2 / 1 1 5 9 5
svoj gospodar!
1 0 0 6
UNTERNEHMEN ZNS
Lundbeck GmbH
Karnapp 25 • 21079 Hamburg Telefon: 040/23649-0 Telefax: 040/23649-255 E-Mail:
[email protected] [email protected] www.lundbeck.de
UNTERNEHMEN ZNS
Saveti za ljude sklone panici i njihove bližnje Panik-Ratgeber in serbo-kroatischer serbo-kroa tischer Sprache
InSadržaj haltsverzeichnis
VorPredgovor wort
Predgovor
3
Šta je to strah?
4
Svi se mi plašimo. Razlika leži samo u pitanju: Od čega. Frank Thiess (1890 –1977), (1890 –1977), nemački esejista esejista
Razvijanje straha Zdrav strah – bolestan strah
Vrste straha
6
Uopšteni strah kao psihička smetnja Panika kao psihička smetnja Fobija kao psihička smetnja Socijalna fobija
Cifre u vezi straha
9
Odbrana od straha
10
Šta je to panika?
11
Simptomi napada panike Uzroci i izazivači bolesti Začarani krug koji pojačava simptome Izbegavanje
Tok i prognoza
16
Šta može da se uradi?
17
Zlatna pravila za savlađivanje straha Tretman medikamentima Dejstva psihoterapije Drugi načini tretmana
Dodatak
Dragi pacijenti, Kad se radi o strahu svi mislimo da znamo o čemu pričamo. Ali kad se zapitamo, šta svako za sebe pod njim podrazumeva, ubrzo primećujemo da se kod straha za nekog radi o potrebnom iskustvu, dok za nekog predstavlja mukotrpnu smetnju koja ograničava život. Ova brošura je upućena svakome ko na strah gleda kao na bolest. Treba da Vama i Vašim bližnjima ponudi informacije, koje će Vam olakšati razgovor sa lekarom, jer u slučaju straha kao psihičkog poremećaja samo Vaš lekar može da Vam pomogne. Ko se plaši toga, da da priča o svom problemu sa strahom, jer misli da bi time pokazao neku svoju „slabost“, treba uvek da ima jedno na umu: Kod straha kao psihičkog poremećaja se radi o oboljenju, koje se samo onda može izlečiti, kad se dotična osoba poveri svom lekaru. Samo na taj način postoji šansa da u životu opet postanete svoj gospodar!
23
Predlog literature Grupne terapije
2
3
Šta je to strah? Strah je neophodan za preživljavanje. Hannah Arendt (1906 –1975), (1906 –1975), nemačko-američki nemačko-američki filozof
Vrlo je teško definisati strah jednom rečenicom. Može se reći da je to pritiskajući osećaj neposredne pretnje, koji ne može da se kontroliše voljom i razumom. Sa medicinske tačke gledišta je strah – skoro uvek – praćen vegetativnim simptomoma kao što su bledilo, znojenje, drhtavica ili lupanje srca. Za preterano velike oblike straha se može smatrati da strah predstavlja oboljenje.
Razvoj straha Naš strah se razvija tek u toku života. Dakle, ne dolazimo na svet ni kao „plašljivci“, ni kao izuzetno hrabri ljudi bez ikakvih strahova. Prve vidljive reakcije straha pokazuje odojčad u vremenu od četvrtog do šestog meseca. Duže odsustvo roditelja deca mogu izdržati tek onda, kad mogu da zadrže unutrašnju sliku o osobama u koje mogu imati poverenja.
4
Zdrav strah – bolestan strah Kao prvo, strah je jedan zdrav osećaj koji nas održava u životu. Strah nas osposobljava da brinemo o svojim bližnjima i budemo pažljivi prema njima. Isto kao što i bol ima funkciju alarma u organizmu, tako i strah ima veliki značaj. Kad bismo se približili vatri bez straha i bez bola, pod nekim okolnostima bi posledice bile opekotine opasne po život. Dakle, postoje posve zdravi aspekti straha. Ovde se radi o takozvanom realnom strahu: Na osnovu neke spoljašnje opasnosti čovek se na telesnom, čuvstvenom i misaonom nivou prebacuje u alarmno stanje. Svako isto tako zna, kako se doživljavanje straha može obraditi ili preraditi, na primer ako se situaci ji koja nas plaši dâ drugo značenje: Onda se noćni šumovi u kući ne pripisuju provalnicima, već mački koja hoda. Važno je posedovati određenu dozu realnog straha. Dovoljno, da se ne uđe nespreman u rizičnu situaciju, ali ne plašiti se ni previše, kako bi čovek bio nesposoban da deluje („ukočen od straha“). Kao što vidimo: Previše, isto kao i premalo straha, se smatra za bolest. U prvom slučaju ćete biti upućeni na pomoć i Vaš životni kvalitet je ograničen. U drugom slučaju je moguće da budete socijalno integrisani i uspešni. Iako se obe varijante kvalifikuju kao bolest, preteranom strahu se pridaje veći značaj.
5
Vrste straha Strah u sebi se uvek može pronaći. Samo se mora tražiti dovoljno duboko. André Malraux (1901–1976), romansijer, francuski ministar kulture i naučni istraživač umetnosti
Strah nije uvek isti. Zbog toga se sa medicinskog gledišta razlikuju tri velike grupe straha kao psihičke smetnje. Da bi bilo jasno da se radi o vidovima straha koji čine čoveka bolesnim, dodajemo izraz „kao psihička smetnja“.
Uopšteni strah kao psihička smetnja O uopštenom strahu kao psihičkoj smetnji se može govoriti kad se simptomi straha pojavljuju danima, najmanje tokom nekoliko nedelja. U najvažnije simptome, na osnovu kojih Vaš lekar postavlja dijagnozu, spadaju:
Strah kao psihička smetnja (uopšteni strah, promenljiv strah)
Strahovi (osećaj napetosti, nervoza, problemi sa koncentracijom)
Panika kao psihička smetnja (ili napadi panike) sa ili bez straha od prostora (agorafobije)
motorična napetost (na pr. drhtavica, prenapreg- nutost mišića, uznemirenost)
Fobija kao psihička smetnja (u odnosu na predmete i situacije)
vegetativna preosetljivost (na pr. znojenje, vrtoglavica)
Panika kao psihička smetnja
Kod svih tih strahova se prelaz iz normalnog u bolestan odvija kontinualno. Pitanje je razmere straha, da li na primer jedna uopšteno plašljiva osoba dođe u ulogu pacijenta ili ne. Ima puno ljudi koji sistematski izbegavaju da putuju avionom, a da im nije potrebna psihološka pomoć ili nisu primorani na nju. U kojoj fazi strah da se govori pred drugim ljudima postaje toliko sputavajući, da bi imalo smisla potražiti profesionalnu pomoć, često je teško reći. Isto tako je teško reći, kada se strah od paukova pretvara u zaista bolestan. Zbog boljeg shvatanja, neka prvo budu razgraničena ova tri oblika straha kao oboljenja.
Fobija kao psihička smetnja se odnosi na neku speci jalnu situaciju ili na neki objekat. Kod fobije koja se odnosi na objekat dolazi do pojave straha u odnosu na određene objekte kao na primer na paukove, zmije ili vatru.
6
7
Pošto lek koji Vam je doktor prepisao deluje protiv panike pan ike kao psihičke bolesti, ova brošura će Vas u vezi te teme opširnije informisati u poglavlju „Šta je to panika?“.
Fobija kao psihička smetnja
Strah u ciframa Socijalna fobija Socijalna fobija je jedan oblik fobije kao psihičke smetnje koji se odnosi na situaciju. Pacijenti izbegavaju međuljudske kontakte kao na primer govor u javnosti ili sastanak sa osobama suprotnog pola. Pri tom često dolazi do simptoma kao što su crvenilo, izbegavanje gledanja u oči, drhtanje ruku i.t.d. Kada ubuduće govorimo o oboljenjima straha, onda se to uglavnom odnosi na opštevažeća tumačenja koja se mogu primeniti na sve glavne oblike oboljenja straha.
Još nikad se čovečanstvo nije plašilo kao u današnje vreme – i još nikad nije imalo toliko razloga za to. Bertrand Russell (1872 –1970), (1872 –1970), engleski matematičar i filozof, 1950 Nobelova nagrada za literaturu
Verovatnoća da u svom životu patimo od oboljenja straha iznosi 10 do 15%. 15 %. U SAD se polazi čak od toga, da svaki četvrti nekad u svom životu prepati oboljenje straha. U ukupnom broju se najčešće sreću pacijenti sa uopštenim strahom kao psihičkom smetnjom i strahom od prostora (o tome u poglavlju „Šta je to panika?“). Sve u svemu panika kao psihička smetnja nastupa ređe. Ako je neki bliži rođak oboleo, onda je rizik oboljenja kod ostalih članova porodice sa 15 do 20 % iznad rizika ostalog stanovništva. Kod jednojajčanih blizanaca verovatnoća se povećava čak na 30 %. Ovo zapažanje dokazuje naslednu komponentu oboljenja. U Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj ima preko preko 2,5 miliona ljudi koji pate od bolesnog straha.
8
9
Odbrana od straha Onome ko se plaši svo lišće šušti. Nemačka poslovica
Šta je to panika? Strahovi kod jednog čoveka nikad ne ostaju isti: Jedni nastaju, drugi nestaju. Platon (427 – (427 – 348 ili 347 pre Hrista), grčki filozof
Ako se već (moramo da) plašimo, onda naravno želimo da imamo i mogućnost da izađemo na kraj sa strahom – ili bolje rečeno: da se odbranimo od njega. Pri tom ima mnogo mogućnosti koje nam pomažu da živimo u ravnoteži između posedovanja straha i bezobzirnosti lišene svakog osećaja i preterane opreznosti. Letenje avionom ili vožnja vozom će nam biti neverovatno olakšana ako budemo potisnuli mogućnost pada ili iskakanja iz koloseka. Svakom od nas su ovi primeri poznati. Kod straha kao psihičke smetnje ovi odbrambeni mehanizmi nisu više dovoljni, što na kraju dovodi do oboljenja.
Panika kao psihička smetnja se sastoji iz pojedinih nastupa i napada panike. Nastupi panike su neposredno nastupajuća, ekstremna stanja straha, koja uglavnom traju par minuta. U medicini se kaže i paroksimalan (= u obliku nastupa) epizodski strah. Često se mesto nastupa panike povezuje sa njegovim nastankom. Iz tog razloga mnogi ljudi počinju da izbegavaju mesta na kojima ta stanja nastupaju. Uglavnom su to mesta na kojima je okupljeno puno ljudi na malom prostoru (bioskop, pozorište, koncert, robna kuća...) ili uske (privremeno zatvorene) prostorije (lift, voz/metro, avion, autobus...). Sa druge strane, ta mesta mogu mo gu biti i široki prostori ili mostovi. To može dovesti do toga, da se sve više mesta počne izbegavati, a time se životni radius sve više sužava. U ekstremnim slučajevima dotična osoba iz pomenutih razloga ne može više napustiti kuću („zbog straha od straha“). Često panika kao psihička smetnja nastaje u kombinaciji sa strahom od prostora (agorafobijom), koji nasuprot opštem mišljenju ne nastupa samo u zatvorenim prostorima, već često i u sledećim situacijama: masama ljudi na javnim mestima kod dalekih putovanja ili putovanja bez pratnje
10
11
Simptomi napada panike
Uzroci i izazivači bolesti
Strah prouzrokuje u telu reakciju koja se prenosi putem vegetativnog nervnog sistema. Pošto je strah često povezan sa situacijama pretnje ili opasnosti, rezultat su određeni simptomi, koji nam najavljuju dolazak straha. Sledeće simptome primećuju pacijenti često za vreme napada. Mogu da nastupe u kombinaciji ili sami.
U vezi nastanka panike kao psihičke smetnje prvo se polazilo od toga, da najvažniju ulogu igraju psihološki faktori i da do izazivanja pravog napada panike dolazi preko stresnih situacija. U međuvremenu se zna više o nastanku panike i polazi se od toga, da je potrebna usaglašenost između bioloških faktora i faktora koji su uslovljeni ponašanjem.
Lupanje srca, ubrzan rad srca ili neredovni otkucaji srca Vrtoglavica, omamljenost ili osećaj slabosti Kratak dah, teško disanje Znojenje Bolovi ili stezanje u grudima Drhtavica, treperenje Vrući talasi ili jeza Osećaj gušenja ili davljenja Žmarci ili utrnulost u pojedinim delovima tela Smrtni strah Mučnina ili smetnje u želudcu i crevima Osećaj nestvarnosti i odvojenosti Strah da se ne poludi Strah da se izgubi kontrola Isto tako ozbiljne su uglavnom i posledice tih simptoma. Dolazi do: Izbegavanja (a time i do povlačenja iz društva, sve do izolacije) Pokušaja samolečenja (tabletama ili alkoholom, „tako sve postaje lakše i dâ se izdržati”) Konflikata (porodične i/ili profesionalne prirode) Straha isčekivanja („strah od straha“) Na pomenute tačke ćemo se vratiti u toku nastavka.
12
Ponašanje: Naše ponašanje je naučeno. Poznati su eksperimenti sa Pavlovljevim psom. Pri tom se spa jaju dva nezavisna nadražaja. Nuđenje hrane je izazvalo kod psa potpuno „prirodan“ nadražaj – lučenje pljuvačke. Za vreme hranjenja je izazvan drugi nadražaj u obliku zvonjenja. Kada se na psa delovalo samo zvonjenjem, to kod njega nije izazvalo posebnu reakciju. Kada su oba nadražaja, hrana i signal zvona, bila dovoljno često predstavljena zajedno, onda je pas povezao ta dva nadražaja. Kada se zatim delovalo na psa samo zvonjenjem, koje pre toga kod njega nije izazivalo nikakav nadražaj, pas je počinjao da izbacuje pljuvačku i bez ponude hranom. Naučio je da poveže ton sa davanjem hrane. U sličnom obliku nastaje reakcija straha. Od nekada „neutralne“ situacije se preko neke asocijacije stvara izazivač napada panike. Kad se to dešava duže vreme, dolazi do izbegavanja, počinje da se beži od izazivača. Biološki faktori: Neka oboljenja straha izgleda da su prouzrokovana naslednim (genetskim) faktorima. Ove pretpostavke potvrđuju i ispitivanja među porodicama sa više pogođenih tom bolešću ili sa blizancima. U toku oboljenja straha dolazi često do smetnje u pre-
13
delu nervnih prenosnih materija (neurotransmitera). Ovde takođe deluju lekovi prepisani uglavnom u ovom slučaju.
Začarani krug koji pojačava simptome Često u okviru oboljenja straha dolazi do začaranog kruga u kome se simptomi pojačavaju i time se tok bolesti održava. U narodu kažemo: „Pas grize sam sebi rep“. Time se jasno vidi da će se pacijent kad–tad naći u teško savlađujućoj situaciji. Ukoliko se strah poveže sa određenim mestom, onda pacijent dolazi u iskušenje da to mesto izbegava, što na kraju dovodi do još veće nesigurnosti i ograničenja životnog kruga. Ovaj začarani krug pojašnjava sledeća slika: Strah Povlačenje Izolacija
Nesigurnost Izbegavanje
Gubitak samopoštovanja
Kad se pozabave sobom, pacijentima bude potvrđeno da nešto nije u redu; potpuno bezopasni, inače svakodnevni simptomi kao znojenje, laka vrtoglavica ili preskakanje srca se na ovaj način pretvara u jake:
Telesni simptomi
Misli/interpretacije
Preskakanje srca Ubrzan rad srca Bolovi u grudima Znojenje Poteškoće u vezi disanja Vrtoglavica Osećaj slabosti Omamljenost Vizuelni simptomi Drhtavica Bledilo
Dobiću infarkt
Pašću u nesvest Imam tumor na mozgu Strefiće me šlog
Teško disanje Gušenje Knedla u grlu
Ugušiću se Prestaću da dišem i umreću
Žmarci u ekstremitetima
Ostaću nepokretan Teško sam bolestan
Teško sam bolestan Izvitoperena slika stvarnosti i izmenjena slika doživljavanja doživljavanja (osećaj nestvarnosti) Smetnje sa koncentracijom Brzo proletanje misli Uopšteno intenzivni simptomi straha
Gubim kontrolu nad sobom Poludeću Ja sam za ludnicu
Ovaj strah će me ubiti
Izbegavanje Kad preovlađuje veliki strah i nesigurnost, onda i misli kruže oko sopstvenog tela.Tako kod pacijenata sa panikom kao psihičkom smetnjom dolazi često do pogrešne interpretacije da sa njihovim telom nešto nije u redu.
„Strah od straha“, znači strah od novog napada panike, se u medicinskom jeziku naziva anticipatijski strah. Ovaj takođe može da predstavlja veliki problem i da održi i forsira gore navedeno izbegavanje.
14
15
Tok i prognoza Čak i najjači čovek gleda pod krevet. Erich Kästner (1899 –1974), (1899 –1974), nemački dramatičar, pisac dečijih knjiga
Oboljenja straha se uglavnom manifestuju već između 20. i 30. godine života. Žene su češće pogođene pogo đene nego muškarci. Pošto se ponajviše radi o hroničnim oboljenjima, paci jentima predstoji duga patnja, ukoliko ne počnu da se leče. Nažalost često postoji velika doza prirodne sramežljivosti, da se doktoru spomenu svoji problemi. Isto tako se tegobe rado objašnjavaju organskim uzrocima, jer je to pojmljivije nego oboljenje straha. Međutim, pacijentima se samo može pomoći, ukoliko su dovoljno razjašnjeni uzroci i osnovni mehanizmi njihovog oboljenja. Nije mali udeo pacijenata koji pored svog oboljen ja straha pokazuju i drugu problematiku. Često uz to spada i depresija („strah dovodi nekoga u depresiju“) ili prekomerna upotreba tableta ili alkohola („ja to sve mogu da podnesem samo sa tabletama ili alkoholom“): Pretpostavlja se da je udeo tih pacijenata oko jedne trećine. Ta činjenica treba da ponovo pojasni neophodnost individualno usklađenog plana terapije (odlazak lekaru i detaljno savetovanje i/ili lečenje medikamentima i/ili psihoterapija).
16
Šta može da se uradi? Treba imati hrabrosti suprotstaviti se strahu u izdržati ga. Hoimar von Ditfurth (1921–1989), lekar i publicista
Da bi se oslikani začarani krug kod oboljenja straha mogao prekinuti potrebna je pomoć pacijenta i individualno usklađen plan terapije.Važan je odlazak lekaru, detaljno savetovanje i pridržavanje plana terapije koji iz toga proizilazi. Što se tiče terapije, postoje dva osnovna načina tretmana. Jedan način tretmana je medikamentima, a drugi je psihoterapija. Mnogi pacijenti profitiraju od kombinacije oba načina, jer se – kao što smo već videli – kod oboljenja straha radi o problematici koja se odvija na različitim poljima i pored bioloških faktora uključuje i faktore koji su uslovljeni ponašanjem.
Zlatna pravila za savlađivanje straha Evo prvo nekoliko opštih pravila koje bi trebalo da koristite:
10 zlatnih pravila za savlađivanje straha i panike 1. Imajte uvek na umu da vaša osećanja straha i telesni simptomi koji pri tom nastaju nisu ništa drugo nego povišenje normalne telesne reakcije u stresnoj situaciji. 2. Takva osećanja i telesne reakcije su vrlo neprijatne, ali niti su opasni, niti na bilo koji način štetni. Ništa strašno se neće dogoditi!
17
3. Nemojte u situacijama straha pojačavati strah mislima kao što su: „Šta će se desiti?“ i „Kuda ovo može da vodi?“. 4. Skoncentrišite se samo na to, šta se oko Vas i sa Vašim telom zaista dešava – a ne na to, šta bi se u Vašim mislima još moglo desiti. 5. Sačekajte i dajte strahu vremena da prođe. Nemojte se boriti protiv straha,ne bežite od njega,već ga akceptirajte. 6. Posmatrajte kako se strah sam od sebe ponovo smanjuje kada prestanete da ga svojim mislima povećavate („strah od straha“). 7. Mislite na to, da je kod vežbanja samo bitno da se nauči, odnositi se prema strahu – a ne izbegavati ga. Samo tako dajete sebi šansu da na predujete. 8. Imajte pred očima unutrašnje ciljeve i posmatrajte kako ste do sad – i pored svih poteškoća – napredovali. Mislite na to, kako ćete biti zadovoljni ako i ovog puta budete imali uspeha. 9. Ako se osećate bolje, pogledajte oko sebe i planirajte sledeći korak. 10. Ako se osećate u poziciji da nastavite, onda pokušajte da smireno i opušteno pređete sledeću vežbu. (iz Wittchen et al.,Bolesti straha, mogućnosti lečenja. Harger: Freiburg-Basel, 1995)
Tretman Tretm an medikamentima Kod tretmana medikamentima često se koriste sledeći medikamenti: Triciklični antidepresivi (TZA) Lekovi koji sprečavaju ponovno stvaranje serotonina (SSRI) Sredstva za smirenje (Tranquilizer). Isto kao i kod drugih bolesti Vaš lekar ima mogućnost da doziranja madikamenata uskladi sa Vašim individualnim potrebama. Razne vrste supstanci razvijaju svoje dejstvo normalizovanjem sprovođenja impulsa nerava u mozgu. To To se dešava kroz povišenost koncentracije određenih prenosnih materija (takozvanih neurotransmitera). Time dolazi do poboljšanja stanja. Za akutan tretman se koriste pre svega sredstva za smirenje, da bi se pacijentu što je pre moguće ublažio mučan napad panike. Prednost brzog dejstva krije u sebi jednu određenu opasnost. Pošto pacijenti brzo osete poboljšanje, rado i često uzimaju te medikamente, koji nažalost čine ovisnim i bivaju zloupotrebljavani. zloupot rebljavani. Oni treba da budu korišćeni samo kratkoročno u akutnom tretmanu. Ako je potreban duži tretman, onda dolazi do upotrebe drugih dveju vrsti supstanci. Antidepresivi su prvobitno korišćeni za tretman depresija. Međutim, pokazalo se da ta sredstva i pri oboljenjima straha delotvorno d elotvorno mogu da utiču na poremećenu razmenu materija u mozgu.
18
19
Dejstva psihoterapije Istorijski gledano, kod klasičnih antidepresiva (TZA) se radi o jednoj starijoj grupi, koja ima u sebi određena sporedna dejstva. SSRI su naprotiv tome dalje razvi jeni TZA – sa posebnom svrhom da se bolje podnose. Kod panike kao psihičke smetnje SSRI predstavljaju najpogodniju terapiju, jer su se na osnovu dokazanog dejstva i dobrog podnošenja pokazali kao dobri u korišćenju.
Aspekti uslovljeni ponašanjem su – kao što je već rečeno – merodavni za razvitak oboljenja straha i spadaju u njihove uzroke i izazivače. Kao takvi, oni omogućuju da se oboljenja straha leče delovanjem psihoterapije. Pri tom postoje razne mogućnosti: Metodi orijentisani dubinskom psihologijom:
Ovi polaze od toga, da simptomi straha nastaju usled konflikata. U prvom planu je otkrivanje i razrešenje tih konflikata kao i njihovih podsves- nih pobuda. Kognitivna terapija ponašanja:
Po ovoj osnovi oboljenja straha nastaju kroz procese učenja. Stoga terapijom treba da uslede (budu naučene) promene ponašanja i životnih uslova. Važno za Vas je da znate da se pozitivno dejstvo većine prepisanih medikamenata u slučaju panike kao psihičke smetnje potpuno razvilo tek posle više nedelja. Naime, toliko traje, dok se poremećeni procesi razmene materija iz mozga opet ne normalizuju. Zato se medikament mora uzimati redovno i uzimanje se ne sme prekinuti pre vremena i na svoju ruku, r uku, jer se prvih dana možda još nije pojavio pozitivni efekat. Vašem oboljenju treba dugoročni tretman od najmanje šest meseci. Pošto antidepresivi ne čine ovisnim, mogu da se uzimaju duže vremena.
20
Humanističko-egzistencijalno, psihotera- peutsko dejstvo:
Pri tom se radi o grupi metoda, koja je skoncentrisana na pacijentove snage samoizlečenja i potpomaže izgradnju njegove ličnosti. Sistemska psihoterapija:
Ovde se ne polazi od „individualnog“ problema, već se oboljenje straha tumači kao rezultat pogrešne komunikacije (na pr. u odnosu sa partnerom ili porodicom).
21
Dodatak Ovo su samo najčešće upotrebljavani oblici psihoterapije. U svakom slučaju je važan zajednički rad pacijenta sa lekarom i terapeutom i time volja da se u ozdravljenje ulože sve snage koje stoje na raspolaganju.
Drugi načini tretmana Ako osim toga tražite i druge mogućnosti da aktivno doprinesete svom oboljenju straha, nudimo i druge načine tretmana, koji mogu biti primenjeni. Postoji veliki broj „metoda opuštanja“, kao na primer progresivna relaksacija mišića, autogeni trening ili drugi metodi sa kulturnog područja dalekog istoka, kao recimo joga, či gong i tai či. Mogu se izučiti načini preduzimanja mera za kontrolu stresa, jer, kao što je poznato, stres pospešuje napade panike. Svuda postoje grupe u kojima se odvija grupna terapija i koje Vam omogućavaju razmenu iskustava. Kod oboljenja straha veliku ulogu igraju – kao što smo već rekli – biološki faktori, kao i faktori uslovljeni ponašanjem. To je razlog, zašto se mnogim pacijentima preporučuje kombinacija obe osnove tretmana – medikamentima i psihoterapijom. Onaj, ko se pridržava svog (individualno usklađenog) plana terapije ima velike šanse za poboljšanje bolesti straha i time da dobije više nezavisnosti i stabilnosti u životu.
22
Predlog literature Angstfrei leben. Das erfolgreiche Selbsthilfeprogramm Gegen Stress und Panik. Lucida Bassett Taschenbuch – 259 stranica Beltz, ISBN: 3407228198
27,80 €
Wenn plötzlich plötzli ch die Angst kommt. 9,90 € Panikattacken verstehen und überwinden. Roger Baker Brošura – 171 stranica Brockhaus, R., Verlag, ISBN: 3417205557 Bammel, Panik, Gänsehaut. Die Angst vor den anderen. Christophe André und Patrick Légeron Brošura – 240 stranica Aufbau Tb, ISBN: 3746617472 Angst bewältigen. Selbsthilfe bei Panik und Agoraphobie. Sigrun Schmidt-Traub Brošura – 157 stranica Springer-Verlag, Berlin/Heidelberg ISBN: 3540414975
8,50 €
19,94 €
Die Angst aus heiterem Himmel. 9,00 € Panikattacken und wie man sie überwinden kann. Christine Brasch und Inga-Maria Richberg Specijalan povez – 287 stranica Goldmann, ISBN: 3442163943
23
Angst, Panik und Phobien. Ein Selbsthilfe-Programm. Selbsthilfe-Programm. Reneau Z. Peurifoy Brošura Huber, Bern ISBN: 3456838271
19,90 €
Pomoć za samolečenje:
DASH (Deutsche Angst Störungen Hilfe) Bayerstr. 77a 80335 München Tel.: 0 89 - 51 55 53 15 Fax: 0 89 - 51 55 53 16 http://www.panik-attacken.de/html/index.html
Grupne terapije Grupne terapije na temu straha kao psihičke smetnje i oboljenja panike nalaze se u svim većim gradovima. Kao mesta za početnu informaciju važe i mesta za kontakte i informacije za grupne terapije u svim većim gradovima, koja postoje delom i uz saradnju sa soci jalnim i zdravstvenim ustanovama. Adrese i brojeve telefona ćete naći u telefonskim imenicima.
AGORAPHOBIE e. V. Taunusstr. 5 12161 Berlin Tel.: 0 30 - 851 58 24 Vremena za telefonska pitanja Ponedeljak 9 –14, 9 –14, sreda 13 –18 13 –18 Četvrtak. 18 – 18 – 20, petak 9 –13 9 –13 http://www.angstzentrum-ber http://www.angstzentrum-berlin.de/agoraaktue lin.de/agoraaktuell/willll/willkommen.htm
Evo izbor adresa:
KISS Hamburg Fühlsbütteler Straße 401 22309 Hamburg Tel.: 040 - 631 11 10 Ponedeljak, Sreda 10 –12 10 –12 i 16 –19, 16 –19, Četvrtak 10 –12 10 –12 Određeni časovi za dogovor http://www.kiss-hh.de
24
25
Beleške
26
27
